а Вујну?!...{S} Их, куд је себе Морава! а куд још даље моја Расина!{S} Тамо су негде иза оних п |
требаће вам за ваше слепце и просјаке! а не бих вам овог бунџију поклонио, да ми дајете злато |
сломио је и свој велики нож из сплава, а није у стени начинио улом колико за своју песницу.{S} |
де близу нас шева цвркуће, дан свањива, а све то ништа не мари ни за тебе ни за мене, баш као д |
земља мени јавља ватром својих ритова, а ја је поздрављам ватром свога срца.{S} А за ово опет |
у и виде како Маргита стоји поред њега, а крупне јој се сузе низ образе ваљају.</p> <p>„Госпођо |
<p>Од прилике дуж три четвртине круга, а прислоњени уз сами онај четврти ступањ од мрамора, за |
же да заузме, јер јој с правом припада, а то је: место поред свога мужа!“</p> <p>Праћена Рајком |
млазове беле светлости, која са свода, а из неких цеви, падаше овамо под земљу, па целу дворан |
е се растопи, као да је од жутог воска, а <pb n="194" /> не од злата.{S} Па онда, слатка моја г |
на своју несрећу. „Бесна крв маџарска, а бесно и господско колено.{S} Од многог поноса никоме |
, четири за четири дана твога повратка, а два уз то на поклон! “</p> <p>Рајко се зарумени у обр |
у великој дворници.{S} Тек пуче пушка, а господа да се поломе низ степенице. „Дај кола, коње, |
и од њихове вере запиштала и закукала, а они — просто ни малим прстом да мрдну!{S} Шта ли би м |
скрену к српској обали далеко од села, а под неке врбе, где неки људи чекаху.{S} То је био Мар |
дворкиња, као са дванаест горских вила, а ја ево чекам јутрос да њоме прође једна злосрећна роб |
е пукло као гром, сва се кућа затресла, а кухиња се димом напунила.{S} Баба онда узме грофа за |
ма ти је спремила у бисаге нешто рубља, а наћи ћеш и брашненица и још понечега чега нам је Бог |
зијус у мртвој тишини и тек се накашља, а двокрилна се врата расклопише силним једним ударом, М |
о држаше лице своје скривено на рукама, а кад се мало умири он диже главу, погледа кип Душанов |
“ врисну Маргита, па се пљесну рукама, а срце јој се следи. „Где си рањен, јадни мој Рајко?!“< |
је посао да утврди мир међу царевинама, а не да их поново завађа и то због чега него због једне |
кафтанима и са стамболијским турбанима, а иза њих једно десетак јаничара са сукненим сарколима |
анцима, о висовима, селима и засеоцима, а још мање о бојевима који су се онуда били, и о јунаци |
у, па да је мила шћерца од Божуна бана, а некмо ли једна Циганчица!{S} Хајдмо одмах к њему !{S} |
наручју.{S} Ту се она спусти на колена, а душа јој се вину к девојци, мајци божјој.{S} Дуго је |
а чврсто ноге Циганинове све до колена, а руке од рамена до лаката.{S} Требало би времена док б |
опанке и чарапе високе скоро до колена, а лепо у богате шаре од мрког, жутог и зеленкастог плет |
широких полица на стубовима од камена, а на полицама — дугачки неки ковчези од олова све један |
мери.</p> <p>— „Зар да ме Кондор позна, а ти да ме не познаш ?{S} О, Ружо слатка, зар не познај |
!“ „За то што јој је осамнаеста година, а знам шта јој пише у судбини, па је кријем и отимам од |
нас по земљи пуно пљоскица од лискуна, а наш народ вели, да су то љуспе што падају од змајевск |
стио и женскадију да стане иза мушкиња, а нас момчадију посадио би на земљу право испред себе, |
head> <p>Под самим градом кнеза Лазара, а прислоњена уз обрушену једну зидину, која по свој при |
отиде опет да изближе гледа свога цара, а Маргита остаде да гледа растужена у старог деспота и |
сувога злата, а жирке његове од сребра, а у многобројне сребрне <pb n="111" /> чашице од жира б |
њих него у онај плави пламен од ћумура, а ко би знао куд су јој мисли лутале.</p> <p>— „Не!“ ви |
мора да скине јелек и кошуљу до појаса, а за велики све, баш све, ха, ха, ха!{S} Хо, хо, хо, хо |
о и грање и лишће беху од сувога злата, а жирке његове од сребра, а у многобројне сребрне <pb n |
од углађенога зеленог камена малахита, а беше застрвена просто једном хрпом од златних кондира |
н са мном.{S} А баш је од Бога грехота, а од људи — Бога ми, мал’ не рекох нешто!....{S} Баш је |
енада како је човек једно грешно ништа, а како је Бог велика, свемогућна и страшна светиња.</p> |
перивоји пуни шареног и мирисног цвећа, а сада ето крта зова, коју су ветрови засадили, царичин |
кад тобож хоће да покара свога синчића, а у самој јој је ствари мило што он показује да има сво |
...{S} Ено ње горе где од радости јеца, а мени је овде дошло да се од неке нејасне туге заплаче |
исто по неколико катова широких полица, а на њима мртвачке ковчеге.{S} Кад из треће просторије |
је била обучена у црно као калуђерица, а тако је била и она друга жена за коју сам ја мислила |
ве руке на узглавницу од Рајкова гуњца, а спусти главу на руку па рече: </p> <p>„Видим, видим, |
боде на прса један накит у облику срца, а сав од рујног рубина, и онда мој млади витез рикну ка |
вис. „Само хајде, свршуј!“</p> <p>— „Е, а мо’ш ли погодити шта је то?“ „Не могу, братац мој! не |
или нека жудња и чежња.{S} Гледам тебе, а мисли ми се отимљу на доброга старца на Вујну.{S} Јес |
ју пођеш.{S} Неће проћи година или две, а наш ће краљ опет да завојшти на Турке.{S} А дотле би |
тине, и сви ви, који сте ми били слуге, а показали сте ми се као верни и нежни пријатељи!{S} Хв |
пим везиром, да вас тобож силом одведе, а сад <pb n="193" /> сте код њега у двору на мору, где |
head>4</head> <p>Рајко јој приђе ближе, а старац је узе за обе хладне руке па је дрмаше, као да |
мо Бог једини чудом каквим спасти може, а друкчије ил’ се ваља предавати, или — мрети!"</p> <p> |
диван тек расцветан пупољак беле руже, а на једном прсту од леве руке златну бурму.{S} Кад отв |
хајка!{S} На звериње нема за што да је, а није ни на хајдуке, јер их овуда нема.{S} Чудо ми је |
„што јест, јест ; и кад спава лепа је, а шта да кажем кад оним крупним црним очима узме да сип |
а са запаљеним трудом остане ту где је, а он сам уђе унутра.{S} Кресну овде, кресну онде; виде |
о вам је!{S} Од ово три дана весеље је, а сутра ће зором у Сегедин да се тамо венчају.{S} О, сл |
ваше земљакиње што онако млада робује, а по мраку ми је светлила светлост господског образа ов |
, не гините лудо, још није дошло време, а кад дође време доћи ће и човек!{S} И ако онда будем ж |
> <p>Маргита рече Рајку да пође с њоме, а кочијаша упути да иде у штале.</p> <p>У соби Ружа узе |
узе од милине.{S} Верујте ми од милине, а не од страха.{S} Зајецах гласно, раширих руке, потрча |
о дође у ковачницу кад се добро смркне, а Циганин да узајми од једног кујунџије лонче, у коме ћ |
старим послаником и кроз горко јецање, а са грчевито склопљеним рукама, говораше нешто маџарск |
а раздрагала па прсла у гласно клицање, а стари би се барон Арпад само осмехнуо и рекао: „красн |
{S} Они могу да остану да пију до зоре, а зором, рече ми Ружа, кренуће се у Сегедин на венчање! |
оју несрећу дођох к себи и поправих се, а он онда поново побесни.{S} Уз то се био пропио, па ка |
мо за немилост твоју.{S} Љубила сам те, а ти си ме гонио.{S} Осмех моје невиности удавио си у п |
м како је било?“</p> <p>„Дед’ молим те, а и онако је још дуго до пола ноћи!" рече Рајко, па онд |
и један струк босиљка од твоје Маргите, а ево ти један, који ти незнана наша пријатељица, стара |
човек, којега невиност иде до простоте, а чистота осећања до витештва, — ово троје, и не знајућ |
S} Таман је бледа зора почела да свиће, а он рече:</p> <quote> <l>„Голубане....</l> <l>Ја опрем |
онеки од тканине сребрне и златне жице, а сваки уз то бејаше постављен и оперважен зибелинима.{ |
нема пута, него се тера преко равнице, а по трагу других кола, правцем на исток к једној умци, |
јаним кљештима да кида месо с робињице, а он већ лежаше као пањ на земљи.{S} Рајко се диже и гл |
би чаушбаши на српски што старац рече, а Хасан-ага Зулуфлија завршио би цео узбудљиви призор с |
ше и старац.{S} Њих се двоје погледаше, а Рајку се промени боја у лицу. „Бога ми, ово иде нека |
S} Кад га Турци и моји сељаци угледаше, а они куд који, бегај и не обзири се ! „Змај, крилати з |
ши!{S}" Тако говораше Рајко сам у себи, а кад се врати у ходник к Маргити рече јој: „нема овде |
!{S} Некако је милије и умрети у теби, а некмо ли живети !...{S} Сећаш ли се, госпођо, како је |
леже смештена копља, у другима мачеви, а у трећима буздовани.</p> <p>„А, сад се тек разабирам! |
е и усклицавање, баш као да су сватови, а ено виде се и осветљени прозори од једне велике куће! |
то ти је пут који из села у двор води, а сам двор одавде не видимо, јер га заклања она шумица, |
усти га у руку Рајку да јој га придржи, а сама, намештајући ћерћелију на грудма и закопчавајући |
ен; „да Бог да га вуци живог растрзали, а већ тамо ће га сотоне усијаним клештима вући по паклу |
чим пусти да му женско око срце запали, а рука његова обгрли <pb n="161" /> женски стас?!{S} А |
“ па у петом скоку бејаше већ у капели, а на десетом кораку спотаче се о зембил у оном мрачном |
подземног ходника, у коме сте ви били, а између двојих гвоздених врата!“</p> <p>„Па то ће бити |
се написмено, како сте се ви потурчили, а неког другог светом оцу у Рим, да донесе благослов за |
светљена.{S} На једној сниској постељи, а на црвеној поњави, лежала је лепа једна и врло млада |
Мало подаље од њега седела је на земљи, а наслонив <pb n="11" /> се леђима на плетер од чатрље, |
а убио прво бих ја сада висио на грани, а ви би двоје скапали доле под земљом!{S} Хвала Богу!{S |
ом ; тај ћемо положити у ковчег оловни, а овај у ковчег од растовине.{S} На сребрном штиту на о |
намештена лево од оне велике у средини, а на онако исто посниској коцки мраморној, као оно Рајк |
на.</p> <p>Испод ове стене у заветрини, а на ледини обраслој сниском, густом и мирисном травом, |
p> <p>Маргита је сама спавала у пећини, а старац и Рајко седели су горе на градском зиду поред |
маџарској народној <pb n="3" /> ношњи, а и један дежмекаст човечуљак у дугачкој, црној долами, |
да рана није опасна.{S} Доћи ће лекари, а на великом су гласу.{S} Неће ваља да тако млад и тако |
многог поноса никоме лепо да одговори, а најгоре мени своме господару!“</p> <p>„Ама ја дођох д |
Млађи од њих узеше гласно усклицавати, а двојица или тројица скидоше калпаке, махаше њима <pb |
а.{S} Него ето ћемо се скоро и растати, а ништа нам ниси причала о твоме робовању у Турака!{S} |
па рекох: могу у мајстора дуго остати, а неко може доћи па однети и теркије и чутуру !“ рече Р |
иш.{S} Бојим се неће ме старац пустити, а волела бих да могу и онда да пород тебе будем, да пој |
<p>Уиђоше у село.{S} Коњи касаху ржући, а кола звекетаху и зврктаху свима лотрама, као да ће св |
нда ево овај бокор поклањам ја грофици, а овај други носи, па од њега нека госпођа откине који |
расточио као буре кад му прсну обручи, а по средини остало само сељачко седало — растов пањ!“ |
ћ видим да нећу доживети његов долазак, а ти си млађи, па по божјој милости и можеш га дочекати |
његове угаси се светлост те поста мрак, а у другој наста само нека тиха месечина.{S} Све оно бл |
ед тим младим човеком скинути ни јелек, а камо ли кошуљу до појаса, па ма ме убио! “ рече млада |
ече : „голубице моја, тебе ћу да љубим, а Циганина ћу да бијем!{S} Како сме псина једна да пиљи |
ечине, њу појила мирисним дахом својим, а узгред растапала по неки панцир од сребра и по неко ј |
е!{S} Ето беже, то је све што те молим, а све друго нека ти је просто !“ Смилова се бег на сузе |
устиник и Рајко.{S} У зрацима сунчаним, а под мирисним <pb n="153" /> мелем-поветарцем планинск |
своје руке на десном колену старчевом, а онај други, на левој страни, гуђаше у гусле, лице сво |
це своје подигао горе к лицу старчевом, а уста мало отворио као да пева.{S} Старац се пригнуо м |
треба, опипа сваки кајиш својом руком, а млада жена тапкаше ластавицу по врату и намешташе јој |
аргита на покровцу једном пред пећином, а поред ње се беху посадили на маховинасто стење стари |
сти од воштанице, како се оним отвором, а изнад самог копља, провуче некаква дугачка црна игла, |
о уморној очи затрепташе топлом ватром, а лице јој се озари новим осмехом.</p> <p>— „Хе хе хе ! |
казују да је на пољу опет освануо дан, а нашег старца нема!{S} Страх ме њему се некаква велика |
</p> <p>„Овде, господо," зачу се јасан, а сада и пун свечаности, глас Маргитин; „овде, господо, |
ута!“</p> <p>Тано викаше Рајко узбуђен, а по ртењачи просуше му се неки хладни жмарци.{S} А Мар |
се коров, пови се трава, зашушта џбун, а мој стари пријатељ, цар смуковски, право к мени.{S} К |
и ми младој младу и нежну матер отргао, а мене хладној туђинској нези предао.{S} Ранио си ме др |
н би ме најпре хладним клештима штипао, а кад ја упорно нећу него стегнем срце и стиснем зубе п |
им ковчезима, какве је Рајко већ видео, а за које је мислио да су мртвачки.{S} Сад је видео да |
зео из зембила, Рајко би један и појео, а два кришом натраг у зембил бацио, само да дуже потрај |
и времена док би га и ко други одрешио, а већ сам да се из тако чврстих веза измигољи није било |
у сада господа маџарска!“ понови Рајко, а беше га мало и зачудило што га она тако пита.</p> <p> |
коленима, Богу молила, Маргита немирно, а с прекрштеним рукама, корачаше по соби.{S} Беше се пу |
!“ питаше он час младу Циганчицу десно, а час матору Циганку лево.</p> <p>„Та зар не провидите |
види и кажи ми, је ли ово доиста злато, а оно тамо сребро ?! “ <pb n="106" /> говораше Маргита |
овакве дукате, али видим ово је злато, а оно је тамо сребро.{S} Их, да силна блага ако су сва |
p> <p>Па онда Ружа остави свећу на сто, а сама паде на колена пред Маргитом; узе јој опет љубит |
да ми платиш за сваку по овакав талир, а од блага, кад га нађеш, мени четвртина ! “</p> <p>„Ва |
воримо очи да не крочимо у какав понор, а за друго како Бог да!“ прихвати Рајко.</p> <p>И онда |
и спасла мога смука, смук мене, ја вас, а Бог све нас.{S} Нека му је слава!“</p> </div> <div ty |
о вам урвине, ето вам планине, ето вас, а ето и ваших паса, па тражите.{S} А да знам где су и т |
ни.{S} Пијан је чак и патер Амброзијус, а већ знате нашем господину никад није много требало!{S |
лободно лези... знаш да си ми као брат, а овако рањен и више си ми!“ говораше Маргита нежно. <p |
ица, ваша земљакиња, од ваше горе лист, а ето је робиња!{S} Знам да сте ради да је ослободите.{ |
да је Хуњадија Јанош од наше горе лист, а знам најбоље по томе, што је прадед или чукундед моје |
таше мамузе, те један пут те други пут, а ја гледам у трепавице младине; она их подиже и поглед |
оле.{S} У једној је руци носила котлић, а у другој велики један калајисани ибрик.{S} На голим н |
S} А за све то нека је хвала прво Богу, а после моме пријатељу смуку, који се одазва моме звижд |
јко. „У нас се крштене душе не продају, а слушао сам од Турака да се у Стамбулу најлепша Ђурђиј |
спода сама од себе стала да га слушају, а честити Хасан Зулуфлија уставио је целу пратњу да топ |
но да одговара Циганину на његову вику, а зачу се на вратима од ковачнице весео и гласан поздра |
пили.{S} Рајко гледаше целу ону велику, а нејасно звезданим небом осветљену, слику, и осећаше к |
егова, па наслонив главу на десну руку, а подупрв лакат од те руке левицом, гледаше за свитом м |
лави, али је била обучена у белу свилу, а на повисоком и танком врату носила је низове од бисер |
Вино се просу по <pb n="203" /> столу, а патеру клецнуше ноге, те паде доле у столицу.</p> <p> |
оно у своме наручју на сребрном столу, а из златног пехара, водом запаја?....{S} Је ли да је в |
ира обема рукама те овај паде на земљу, а клеште му одлетеше под мехове.</p> <p>Рајко му клече |
че од ње, спусти се нечујно низа стену, а њу остави горе саму.</p> <p>Наслонив се леђима на сте |
раљевић Марко осече прву главу Арапину, а она не рече ни речи, нити мрдну прстом, па ни после к |
а града била!“</p> <p>На трећем ступњу, а дуж целог круга, — остављајући слободан пролаз тек са |
о о десном рамену неку повелику чутуру, а под левом мишицом носи велику гужву у сиџадету од тер |
<p>Рајко извади из недара дугачку кесу, а из ње чисту једну белу крпу, у којој беху лепо увијен |
ма кога.{S} Ако никога нема зазвиждаћу, а ти онда изађи па журно за мном!“</p> <p>То рече, узе |
ећи ћу да се одморим, али заспати нећу, а чим чујем старца доћи ћу да те пробудим!“</p> <p>— „П |
...{S} Ја из ове пећине жив изаћи нећу, а ти ако жив останеш, сахрани ме негде овде у планини, |
нета, други загрљени у гомилице певаху, а већина их је седела уз дрвене столове око остатака од |
чао старцу све како је било у Крушевцу, а после и све што је по Београду слушао о последњем рат |
о се чисто препаде па устави ластавицу, а руком показа Маргити на старца.{S} Него после неколик |
а невесело и бојажљиво горе у таваницу, а ја кроз таваницу у облаке, одох, одох у облаке, залут |
оји у левој руци ношаше своју шубарицу, а десну спустио беше на велики нож за пасом.</p> <p>У в |
у средини беше крупан као крупан орах, а они други као јаја голубија.{S} Пред круном беше поло |
јим се ето мало <pb n="32" /> час умих, а сада — сада кривооки Татари и црни Арапи поје овде уп |
ц на небу !“</p> <p>„Сад је млад месец, а пола ноћи лако ћемо дочекати! одговори Циганин. „Вала |
причекамо док Цигани сврше овај чардаш, а сад су већ при крају!“</p> <p>Маргита метну своју дес |
ж’ се, госпођо, моје руке ако се бојиш, а ја ћу његове !“</p> <p>„Не бојим се ја ничега кад има |
оре, па да се мало прихватиш и одмориш, а у том ће ваља да и старац доћи по нас!“</p> <p>У земб |
} Причаћу ти све потанко кад се вратиш, а сад само оволико: млади слепи деспотовић казиваше, ка |
стриц рекао, па онда пређе да се пита: а шта ли би на то рекли Бан Страхиња и Краљевић <pb n=" |
о тамо горе ритови с ону страну Дунава; а оно тамо иза њих, где су се небо и земља састали, то |
Ја једина знам шта сам у њему изгубила; а ни ја не знам шта је све његова земља у њему изгубила |
чи, и не могаше одмах да нађе одговора; а кад га нађе, не смеде уста да отвори, кад виде како ј |
каст, она дебела; он матор, она матора; а он уз то још и пијан, трештен пијан.{S} Хајде почесмо |
сам од ћеманета; мајстор сам налбанта; а <pb n="41" /> мајстор сам и од мегдана, и пеливан сам |
не осрамотим и да ме за смрт причесте; а оно се, ето хвала Богу, њиме сад враћамо из мртвих у |
на је у дубоком сну, неће се разбудити; а то бар није грех.{S} Ето, питај дванаест сребрних пре |
д смо на невољи па нек нам Бог опрости; а кад будеш у срећи и у господству сети се на ово !“</p |
} Не смеде више да погледа ни у мерџан; а још мање у оне сенке у које се мерџан губио.{S} Гледа |
кућерака трском покривених то је село; а видиш онај ред високих јабланова? е, то ти је пут кој |
сребри?“ питаше он.</p> <p>„Не знам то; а можда би и то ваљало" рече Рајко. „Него, чекај молим |
варке, па су имали муке да не поклизну; а ти си био пет дана на тешком месту сам, не са маштама |
у овим урвинама!“ „Видите да овде нису; а ето вам урвине, ето вам планине, ето вас, а ето и ваш |
ој се, не бој се; није грех, није грех; а сласт је, сласт, сласт!“</p> <p>Као да је омађијан Ра |
удри у плач и у кукњаву; <pb n="130" /> а мој стриц Павле као стена хладан, па тек само по једн |
ним или златним пафтама, <pb n="108" /> а дршком искићеном понеким драгим каменом.</p> <p>Него |
си дугу пушку о рамену... <pb n="39" /> А, сад видим!...настави она више као да сама себи говор |
колико смо суза ми за вама пролили !{S} А колико смо вас оплакивали тек ових последњих дана!{S} |
о знаш!“</p> <p>„Хвала ти, госпођо !{S} А Бог нек нас води!“ рече Рајко радосно узбуђен и пође |
усти оних поганих Сарацена избавио !{S} А ваља да ће дати да се сад и ова гадна комедија овде н |
помислих: ето, то је царски престо !{S} А оно се ево престо разглавио у кукове своје и расточио |
ну, наћи ће Маргиту с ножем у срду !{S} А кад Турци виде да је са мном свршено, неће марити да |
твртину.... половину.... како беше?!{S} А сад, биће ти доста да видиш и мали!{S} Хеј, Маџарице |
обгрли <pb n="161" /> женски стас?!{S} А колико ли више треба једно чисто и јако срце, да се ј |
сподству!{S} Тако што у Цигана нема!{S} А ти безобразна комедијашице, напоље одавде!“</p> <p>Ди |
!{S} Није друго иду с неким Турцима!{S} А ето сад опет ударише пси у лавеж!{S} Децо, да нам сам |
одити, па нека је сутра два венчања!{S} А, шта велите?!“</p> <p>Гракнуше пијани гости у смех и |
е невесео загледао у младог гуслара!{S} А шта ли му овај <pb n="117" /> уз гусле пева?!“ питаше |
Ето биће ту негде и твоја ластавица!{S} А кад ја остах сам, ја се прекрстих, рекох: „слава теби |
а је као жив? и коњ жив и јунак жив!{S} А знаш ти ко је ово?“ говораше Рајко с веселим узбуђење |
S} И он чу моју молитву и подиже је!{S} А Маруша му се једнако и на глас молила: боље да је и з |
.{S} Није чудо, од кад се то путује!{S} А сутра опет ваља рано ранити; далеко је тиха вода Дуна |
не бих ја њу дао ни за какве откупе!{S} А шта мислиш пошто бих је могао продати?!“</p> <p>„Шта |
в се Маргити; „да је авет утекла би!{S} А <pb n="145" /> кад није авет другога се чега баш и не |
у конаку Бекри-Бекира може да види!{S} А?{S} Чујеш ли ме бесна Маџарице, хоћемо ли један?{S} Х |
ћној жени, на самрти твојој позајми!{S} А кад смрт по мене дође, наћи ће ме да сам пред ногама |
него ето ухватио ја њу па не пуштам!{S} А сад, Маџарице, устај па скидај јелек и кошуљу за мали |
нисам, мањ ево што сад тебе дворим!{S} А није тешко тебе дворити.{S} Све што овде хтедох то је |
а с Турцима, па одоше својим послом!{S} А ја рекох да огледам да ти послужим, те да се ропства |
рцу: „бадава, оче, не знам ти ја то!{S} А и како ћу?{S} Ти видиш да сам прост сељак!“</p> <p>„А |
опет ћу да кажем: нека ти је просто!{S} А прости ти мени што ће младост твоју прерани гроб у ов |
</p> <p>— „Охо,хо,хо!{S} О хо,хо,хо!{S} А ха,ха,ха,ха! “ смејаше се Циганин. „А знаш ти болан.. |
добар, добар, већ до слабости добар!{S} А мене воли не само као жену своју, него као да сам му |
што год затраже, само да одмах дођу!{S} А ти сам врати се амо и викни Ружу своју!“</p> <p>„ Али |
рати, и анђели његови нек те чувају!{S} А кад се мене у срећи својој сетиш, помоли се својим чи |
се, Бога ми ће раскопати сву урвину!{S} А мене Турци стегоше; витлају голе јатагане око моје гл |
и вере, само је једноч руком ударих!{S} А ево нећу ни толико !{S} Поздрав и поклон царевом чауш |
Може бити баш да ме се и побојаваш!{S} А тако ми образа и српског поштења ево сам те узео на д |
опет ће једном дан растанка доћи!..{S} А кад тај дан дође, онда, тамо у оном двору, грофица од |
њем. „Па шта си ти то онда чула?!...{S} А питаш ме откуда га ја знан?{S} Па познао сам га чим с |
говораше Рајко сам себи. „Ко зна!...{S} А ко зна да л’ ћу икада <pb n="171" /> видети и оног до |
ге, дуге, и тако страшне несреће!...{S} А шта да вам причам?!...{S} Ко +није сам патио што сам |
ек је прикопчан, тесно прикопчан!...{S} А куд је оно румени мерџан залутао био?...{S} На каквој |
мо: сан је лажа а Бог је истина!....{S} А што ли си тако ружно уснила?“ питаше Рајко с неком де |
м мрачном ходнику приљубила била?...{S} А куд оно залуташе очи твоје, кад је оно у своме наручј |
ј да плачеш!...{S} Нећу ја умрети...{S} А баш и да умрем, па ништа !....{S} Истина баш не бих в |
ога ме је стриц прозвао „Страхињом“.{S} А његова сина Марка ми смо сами прозвали Краљевићем Мар |
ко хоће господа нека прихвати црква.{S} А кад би то моји новци били па се ја питао, ја бих река |
ће доћи по нас кад се отресе Турака.{S} А можда се боји да га иза каквог грма или џбуна шпијуни |
лостивој госпођи треба мало босиљка.{S} А баба се заплака: „ех, рече, кад милостива госпођа гро |
сно то на лево, док је Ружа причала.{S} А кад ова доврши, онда она наслони чело на дрвени сто п |
уцаше на нас кроз прозор из пиштоља.{S} А кад разбисмо врата нађох је где лежи на поду; обнезна |
ње!“ викаху, па сви јуриш к шталама.{S} А сељаци се усплахирише и запиташе: „ама шта је то ?{S} |
ледњем рату између султана и ћесара.{S} А старац њему причаше о српским манастирима на Св. Гори |
-Лазар и <pb n="9" /> царица Милица.{S} А њих су се двоје много волели.{S} Сад, видиш ли чак на |
ја је поздрављам ватром свога срца.{S} А за ово опет теби хвала, мој витеже!{S} Него хајдмо са |
нај?!...{S} Јест Румели-Бенглер-бег.{S} А да није то тамо Бенглер-бег?!“ рече пијани старац, па |
ђ-Бање!“</p> <p>— „Била си то некад.{S} А шта си сад?“</p> <p>„Маргита, грофица од Нађ-Бање!“ о |
ма може да отвори двери душе његове.{S} А млад човек прихватив ибрик из њених руку, мало га одл |
ри и испавај док нам старац не дође.{S} А ја ћу ено тамо поред оног оклопника пред царем Душано |
и њихових покојних док талира траје.{S} А?... шта велиш?!“</p> <p>— „ Ако хоће господа нека при |
прут, и грчевито крхаше прсте своје.{S} А кад ветар донесе нов талас од лавежи паса, она као пр |
ш ће краљ опет да завојшти на Турке.{S} А дотле би ти могао лепо код нас да останеш и да спрема |
о, надтркујемо и да гађамо из пушке.{S} А радним данима би у вече, кад сврши распоред за сутраш |
паднув на њу, и саме скристалисале.{S} А овде и онде светлуцаху лиске од лискуна.</p> <p>Испод |
> <p>— „Ваља да од ове хладне стене.{S} А и твоја је рука хладна! “ рече он.</p> <p>„О, мене је |
вас, а ето и ваших паса, па тражите.{S} А да знам где су и то знам, и казаћу вам: „ено су у бож |
старца и благо се на њ осмејкиваше.{S} А старац узе да им прича шта се све десило од како се р |
знати шта да ради те да те награди.{S} А ја знам како ће.{S} Нека одмах купи јунаке драговољце |
за Бекри-Бекира да сухо грло овлажи.{S} А већ више и не мишљаше да нуди чутуру своме ортаку.</p |
је она црна змија Манда и њена кћи.{S} А Манда је готова на свако зло.{S} Начиниће гунгулу и у |
аставицу!“</p> <p>И оде к ластавици.{S} А Маргита се огрну његовом црвеном кабаницом, изађе на |
чи просуше му се неки хладни жмарци.{S} А Маргита се сва стресаше од како он помену авет и изго |
ној а сребрним штитом у другој руци.{S} А на пола хвата од ових оклопника беху два повисока мла |
<pb n="115" /></p> <p>— „Баш нисам.{S} А откуда ти знаш да је то цар Душан?“ рече Маргита мирн |
попа теби само смућка што ја причам.{S} А видим те јеси ти и јунак и господин!{S} Знам ја, воле |
ми теже бити да се с тобом растајем.{S} А већ није нам друго!{S} Нека је хвала Богу који нас, е |
и тројином хитати да се теби вратим.{S} А вала баш сад и да умрем, слађе ћу умрети после овога |
па ми обиђи гроб молитвом и поменом.{S} А јави мојима у Расини!“ Саже се па с пуно побожности п |
к-бег с Циганином и Циганин са мном.{S} А баш је од Бога грехота, а од људи — Бога ми, мал’ не |
својој цркви да проведе по који дан.{S} А опет би се једнако бринуо како му је царица и је ли м |
олски пут да по мраку не би залутао.{S} А чим поче да свиће он окрену на лево и подаље од колск |
и после.{S} И није слутило на добро.{S} А кад доведоше сутра дан младу, све излуде.{S} Она млад |
опио био велики један царски престо.{S} А овако изгледаше то као неки разглављени и у делове св |
коцки мраморној, као оно Рајков цар.{S} А кад чу како Рајко узе викати и одјеке изазивати, и ка |
ају од својих уста да сиротињи даду.{S} А кад дође да се битка бије, онда само: напред, напред, |
да кликћу од радости и да пљескају.{S} А млада невеста, сва пребледела, <pb n="49" /> дркће, л |
нас да останеш и да спремаш војску.{S} А кад рат почне, онда ћеш ти као војвода Рајко од Расин |
готови да се носе у велику дворану.{S} А из те дворане, кроз мало ошкринута двокрилна врата, д |
и силнији од санџак-бега у Крушевцу.{S} А за све то нека је хвала прво Богу, а после моме прија |
воју <pb n="167" /> црвену кабаницу.{S} А док је он тако спремао за Маргиту преноћиште, брижљив |
чну дубину онога ходника испред њих.{S} А Рајко живо кресаше и живо гледаше да види очи њене.</ |
или и да даду сладак један пољубац.{S} А онај гласић у њему сад шапуташе истом брзином којом м |
чела само са руже и крина мед купи ?{S} А пустињаштво има пуно сладости и без тога млека, које |
иди што не би ни у сну могло снити ?{S} А ?! “</p> <p>Она не рече ни речи, само се сва стресе к |
ову жену себи за друга кроз живот ?{S} А он, на моју препаст, гласно викну: нећу!{S} Тек се из |
рикну, — Хазуралах! кићени сватови!" — а она... заспа. </p> </div> <div type="chapter" xml:id= |
чака и момчадије.{S} Сваког празника, — а у нас је, не знам да л’ знаш, пуно празника — искупио |
не позлаћене грофовске круне спуштаху — а Рајко са тихим уздахом рече: „баш да ми је да седнем. |
а какви су јунаци људи у њеној земљи?!“ А сад видим, да ако у вас и има много срчаности још виш |
удбини, па је кријем и отимам од тебе!“ А она кучка зна да га је омађијала и да је он сиромах у |
братац!" упита патер Рајка изненадно; „ а ко тебе посла с таквим порукама овамо нама ?! “</p> < |
нога новца цури натраг у буре.</p> <p>„ А, ово не може бити друго, ово је један луд сан!{S} Рај |
себи понављати оне речи: „плот је слаба а дух је јак, “ па онда чисто са очајањем окрете се ста |
шља и онда рече: </p> <p>„Плот је слаба а дух је јак!{S} Разумеш ти то?“ </p> <p>Рајко га гледа |
ко, замишљен ставши између она два лава а пред самим пањем.</p> <p>Маргита се најпре дохвати ру |
“</p> <p>— „Ми Срби велимо: сан је лажа а Бог је истина!....{S} А што ли си тако ружно уснила?“ |
запевати пред лицем краљевских јелчија а царевих гостију?“ рекао би запрепашћен <pb n="21" /> |
ид према прозорима била једна по сниска а велика постеља са меканим свиленим перинама и узглавн |
евесело преда се; бејаше мало побледела а углови од усана грчевито задрхтаваху, као оно у деце |
отисну је, скочи у њу, зграби оба весла а Маргити рече, да слободно пусти ластавицу па да прихв |
ја овде препатила, та клао би га зубма а не ножем!“</p> <p>— „Махни се тога!{S} Хвала Богу ниј |
у себи, „ни дивна ћерка од Божуна Бана а Јанкова госпођа девојка, није лепша од ње!“</p> <p>Те |
растужена у старог деспота и у два лепа а слепа млада деспотовића. </p> </div> <div type="chapt |
о је Милош на Косову показао ко је вера а ко је невера; и онда сваки пође своме селу и своме до |
дућности.</p> <p>Тек је почело да свита а један млад човек дође пред чесму.{S} Скиде шубару, пр |
дна владичанска штака, понека од седефа а понека од сребра.{S} У зачељу ових сребрних престола |
да је покисао.{S} Оно и јесте нека тиха а прилично хладна кишица почела да ромиња.{S} И небо ви |
е поглед са њеног осмехом озареног лица а саму себи говораше: „смеје се мојој неумешности.{S} И |
..{S} Хоћу да паднем, тако ми срце куца а колена клецају!{S} Ох, мој Рајко, што не остасмо код |
ило чудо, да се показало да је дух слаб а плот јака.{S} Тек опет жао ми је што се преварих!“</p |
ом пријатељу Хасан-аги дао свога младог а јуначног „кабадахију“ Рајка, да га спроводи и да му п |
широко причати о пророчанствима слепог а видовитог деспотовића, и о записима неким из књига и |
и поља и испод дрвећа жураше се напред а све правцем уз Мораву.</p> <p>Целим путем до сванућа |
атарским камџијама, напуцкавају самсове а сами урлају; самсови јуре њушкајући све мојим трагом, |
несоше ме њене трепавице.{S} Она трепне а ја клецнем; она на лево пође, на лево се окренем и ја |
а, која се у врху цепаше у две још тање а устрептане игле, па кивно боцкаше час у напред, час у |
, није лепша од ње!“</p> <p>Тек то рече а у једној половини душе његове угаси се светлост те по |
ао, аго!“</p> <p>Њих се двоје насмејаше а Рајко прихвати: „причаћемо ти све по реду оче.{S} Ниј |
се све славно измири, и њихов господски а рекао бих и — твој сиротињски понос.{S} Ето, нека при |
е све пехаре редом, онда један старачки а промукли глас озго <pb n="201" /> са зачеља закреча н |
штеним човеком нећу ти поиграти ни мали а још мање велики!“ говораше она упорно и са свим одсуд |
ка, коме се десила неприлика, прошао си а ниси ни малим прстом мрднуо да му помогнеш.{S} Што си |
та на свој ужас опазише при оној слабој а црвенкастој светлости од воштанице, како се оним отво |
неће се срдити да га теби, тако младој а тако злосрећној жени, на самрти твојој позајми!{S} А |
на глави, са сребрним наџаком у једној а сребрним штитом у другој руци.{S} А на пола хвата од |
н паде из пећине унутра у мрачни ходник а с њиме и глас старог пустињика:</p> <p>„Рајко, брзо х |
ог!{S} О, сачувај ме Боже, остарела сам а овакво чудо до ноћас не видех ни у сну!“ Маргита је п |
витез.{S} Час ми се чини да га познајем а час да га не познајем.{S} Поп се окрену њему па га за |
ом па сам зажмурила; али ноћас да умрем а зажмурити нећу!“</p> <p>— „Устај!{S} Не треба ми више |
какви труди.{S} Право је да те послужим а и мило ми је.{S} Кад будеш у својој земљи у слави и с |
е на груди; гледаше опет својим широким а меканим погледима у очи Рајку, и узе да врти главом к |
аше га не са бригом, него са задовољним а једва прикривеним осмехом, као оно млада мати кад тоб |
е говорити нешто маџарски својим јасним а уздрктаним гласом, и онда седе на стену, покри лице р |
која је својом брзином и својом ситном а паметном главом издавала бедуинско порекло своје.{S} |
о скочи унутра у пећину, он пође за њом а за њиме и старац.</p> <p>„Госпођо," узе Рајко да гово |
питом, узе да маџарској господи шапутом а на латинском језику говори :</p> <p>„Ко нама, о велик |
дан велики воловски рог, сребром окован а пун вина, који беше дохватио да напије здравицу.{S} В |
тренутака.{S} Доиста се чуо неки чудан а врло тихи шум с ону страну.{S} Учини му се шта више к |
је из дубоких мисли изведе један мекан а звучан глас, који је поздрави са: „помози Бог, снахо! |
ицу ? “</p> <p>„Ево како!“ поче Циганин а чутуру дохвати обема рукама и метну је себи на колено |
х топлих и меких погледа.{S} Он се живо а застиђен подиже.{S} Беше га некако стид, да она поред |
ге и право повучене обрве, и оно сниско а право чело, којега су мирну строгост и свечану лепоту |
чима у његове очи, и онда доче полагано а пуним милозвучним својим гласом да говори:</p> <p>„ О |
ти то питаш?“ рече Рајко малко збуњено а нешто мало и срдито. „Нико ме други к вама послао ниј |
аки час брисао своје знојаво и запурено а глатко обријано лице некаквим белим убрусом.</p> <p>С |
ију!“</p> <p>И онда опет обадвоје мирно а радознало ослушкиваху.{S} Од часа на час Маргита би г |
, која у њеном турском руву ступи мирно а поносито у дворану праћена Рајком, који у левој руци |
јеш се мојој простоти!" рече јој гласно а сав поцрвене од стида.</p> <p>„Није, није!“ прихвати |
асмеја.{S} Њен смех зазвекта као сребро а откри иза оних румених покретних уста два низа белих |
иња немарно. „Нећу ја ноћас ни мој врат а камо ли груди обнажити пред тим момком тамо, па ти сл |
ето, и сам признајеш, младост је лудост а ђаво не спава!{S} Видим и сам није ти лако било.{S} С |
ш ли оно што се каже: младост је лудост а ђаво не спава?!“</p> <p>„ То знам! “</p> <p>— „Знаш л |
о се држаше једном руком за његову руку а другом за раме његово.{S} Обадвоје стојаху позадуго п |
их двоје угледаше пред собом једну малу а прилично осветљену капелу.{S} У два велика гвоздена с |
лу!“</p> <p>Она уведе ластавицу у скелу а он, одрешив уже од коца, отисну је, скочи у њу, зграб |
ичарски, па јој онда додаде пар црвених а широких турских чизама да их навуче.{S} Она му се сад |
се њиме низ реку пустим!“ Тек то рекох а учини ми се да чујем вику неку и лавеж паса у даљини. |
и рекао: „красно момче!{S} Добар јахач а и коњ му добар!“ Патер Хијероними превео <pb n="22" / |
p>„Их, да грдне бруке да тако и говориш а некмо ли да тако и радиш!“ рече Рајко сав пренеражен. |
да у поље Косово,</l> <pb n="220" /> <l>А нашему кнезу честитоме,</l> <l>Хајдмо....“</l> </quot |
<l>А из друге мавен пламен лиже </l> <l>А трећа му проговара глава.</l> <l>Њега царе на граници |
>Једном главом вихар ветар диже,</l> <l>А из друге мавен пламен лиже </l> <l>А трећа му прогова |
ачом и јачом дреком довикиваше. </p> <p>А кад маџарска господа наступише баш према њој, она са |
која беше хладна као иста стена.</p> <p>А стена се опет пови на осовини.{S} Један сутоњски прам |
а у Нишу да се реше шта да раде.</p> <p>А на путу до Ниша сви погледаху испод ока к Рајку.{S} О |
д овом или оном каменом белегом.</p> <p>А кад би сунце просуло још топлији жар, те позлатило и |
ата Мартин је већ био отпутовао.</p> <p>А Мишко његов донесе из Сегедина у два разбијена стара |
и светао вратиш. <pb n="163" /></p> <p>А сад кад си већ и онако понешто видео, да ти тек понеш |
јком опростила!.. <pb n="185" /></p> <p>А сад, витеже Рајко, помози грофици од Нађ-Бање да у св |
каже само једну реч: „бињеџија!“</p> <p>А и у маџарске би се господе лице засветлило.{S} Ништа |
аче, па поче да једе с њоме липов мед. „А, “ рече она са несташним осмехом на уснама и у онима, |
} А ха,ха,ха,ха! “ смејаше се Циганин. „А знаш ти болан..." па поче да запиње језиком и трепће |
то си је и доносио?" прихвати Циганин. „А мени се ето већ смучило !{S} И кад год је намиришем о |
ише да би Маргиту ослободио, рече јој: „а знаш ко ће то бити?{S} Сад се сетих да сам слушао да |
ав <pb n="141" /> старац пун искуства; „а колико ти је леп и китњаст тај сан, опет је он само у |
ковчези од олова све један до другога; „а, ово ће бити да је гробница старе господе од овога гр |
поче да запиње језиком и трепће очима; „а знаш ти болан.... да је мени Халил-бег Махмут-беговић |
Хе хе хе !“ насмеја се старац срдачно; „а ко то тако из тебе говори? да ли је то госпођа, или р |
о.</p> <p>— „У добри час!“ рече патер; „а ја изађох да те к њима зовем.{S} Ходи унутра!“</p> <p |
зи на ову постељу!“ рече му Маргита. — „А, то не, много је господска!...{S} Куд ћу ја тамо...{S |
одска прса и јуначка рамена?“</p> <p>— „А, сад видим!...{S} Сад те разумем!{S} Теби је све то т |
:id="SRP18920_C2.7"> <head>7</head> <p>„А гле, каква је то светлост тамо?“ упита га Маргита, ка |
вори сељак, па се опет насмеја.</p> <p>„А што вам је вечерас све село пусто?!“ <pb n="187" /></ |
чи и заиграше по оним талирима.</p> <p>„А би ли то исто било да се на челик-потковицу поспе рас |
е дугачке и танко усукане брке.</p> <p>„А је ли овде у двору?“</p> <p>— „Је ли овде у двору? — |
иде иза наслоњаче своје матере.</p> <p>„А ти, гадна црна мађијанко, дижи се са те столице, па о |
мачеви, а у трећима буздовани.</p> <p>„А, сад се тек разабирам!“ рече Рајко; „ово је подземна |
бејаше са свим загњурио у вино.</p> <p>„А, тако ли је?{S} Лакрдија, маскарада!“ јечаше промукли |
чких талира све нових новцатих.</p> <p>„А ево,“ узе патер да говори, „његова те блиставост приз |
милости и можеш га дочекати !“</p> <p>„А кога то мислиш оче?“ питаше Рајко радознало.</p> <p>— |
} Ти видиш да сам прост сељак!“</p> <p>„А разумеш ли оно што се каже: младост је лудост а ђаво |
, па да се више и не пробудим!“</p> <p>„А твоја земља, Маџарска?!“ питаше Рајко.</p> <p>— „Јест |
је, али оно је тамо цар Душан!“</p> <p>„А шта је ово?“ запита Маргита, пружив руку према трећој |
и Милоша Обилића, ни Страхињу!“</p> <p>„А, сад тек видим!" упаде му Маргита живо у реч; „сад те |
цају.{S} Скелеџија и његови људи даваху абер сељанима у околини, да им је нека велика невоља.</ |
оред старца и просто цикну:</p> <p>„Ах, авај мени!...{S} Ево Турака!...{S} Ево самсова! “ <pb n |
од господе рече: „дух се јавио, вампир, авет!“ Јао да сте само видели!{S} Дрекнуше сељаци: „беш |
Богородице!{S} Ако је тамо нека нечиста авет, нека се расточава пред вашом силом, и нека се чис |
а очи, изгледаше престрављена као да је авет неку угледала.{S} Посрћући пође к њима, удари се р |
им поуздано, окренув се Маргити; „да је авет утекла би!{S} А <pb n="145" /> кад није авет друго |
утекла би!{S} А <pb n="145" /> кад није авет другога се чега баш и не бојим.{S} Сад ћемо видети |
а по целој ширини њиховој.</p> <p>„Није авет!“ рече Рајко са свим поуздано, окренув се Маргити; |
светим Јованом, казуј нам се!{S} Ако си авет, у име свете Тројице и силом часнога прста, на Ком |
ргита се сва стресаше од како он помену авет и изговори онакву клетву.{S} Него на све то сав од |
екнуше сељаци: „беште, ето вампира, ето авети!“ па онда све један преко другог!{S} О, сачувај м |
д кућа, беху задремале; излетеше пси из авлија и кидисаше на кола и коње што тако лупњавом буди |
-аги Зулуфлији, и пође напред.{S} Хасан-ага даде заповест јаничарима и чаушима да се устроје по |
баши на српски што старац рече, а Хасан-ага Зулуфлија завршио би цео узбудљиви призор са три ре |
жност.{S} И онда си пустио да ме аждаја агарјанска у своју чељуст дохвати.{S} Ох, чинило ми се |
<p>— „Кабадахија царевог чаушбаше Хасан-аге Зулуфлије вели ти: да ту јадну жену не такнеш ни ма |
нда окрете и рече нешто на турски Хасан-аги Зулуфлији, и пође напред.{S} Хасан-ага даде заповес |
а турских, своме старом пријатељу Хасан-аги дао свога младог а јуначног „кабадахију“ Рајка, да |
му се као да је робовао у конаку Мустаф-агином, па се сад слободан и срећан враћа у завичај да |
оликог јаничара !{S} Добро си ми дошао, аго!“</p> <p>Њих се двоје насмејаше а Рајко прихвати: „ |
.{S} Већ смо о томе говорили и са Хасан-агом.{S} И ево ти вели мој пресветли господин десет тал |
Султан је пратио из свога сараја Хасан-агу Зулуфлију да као чауш-баша <pb n="4" /> у Београду |
и је дужност.{S} И онда си пустио да ме аждаја агарјанска у своју чељуст дохвати.{S} Ох, чинило |
и жврчање скакаваца и бубица по ледини, азурни зефири с неба просипали дажду од симпатије на св |
и руке, па кроз сузе мољаше за мене.{S} Аја!{S} Не да се старац омекшати.{S} Подиже је са колен |
уке па моли младожењу да ми опрости.{S} Аја! неће пијан младожења ни да чује !{S} Она паде пред |
ба ми то !“ рекох му, „него дај ми чету акинџија, да се осветим моме крвнику!“ Дадоше ми неке љ |
Сараценима сараценске главе сећи пушта, ако строгој анализи данашњи инцидент подвргнете, онда ј |
, све подскакујући, оде у село да нађе, ако може, своју кућу.</p> <p>„Рекао бих да се од двора |
але.</p> <p>— „Не!“ викну Циганин; „не, ако си ми ортак!{S} Оно је лудо, поносно, љуто и бесно |
>— „Причаћу ти све на широко кад ми се, ако Бог да, из Маџарске здрав и светао вратиш. <pb n="1 |
правите.{S} Ето, једно од тога бирајте, ако не знате нешто још боље и сигурније.{S} Тек не може |
д помишљаше да је треба најмање четири, ако не и пет стопа у дужину, две стопе у ширину и бар ј |
н дао своју главу, на оном пању одсећи, ако оно није цар Душан. „За ово,“ рече показујући руком |
м поуздањем. <pb n="38" /></p> <p>"Ево, ако само хоћеш, буди спремна да те ноћас поведем у твој |
сније чујаше.</p> <p>„Ама немојте тамо, ако Бога знате!{S} Немојте на свечеву пећину, хоће нас |
у Нишу од посланика доби.</p> <p>„Ето, ако си мајстор, искуј ми ова четири талира у четири пот |
итање просто, ко је њега нама наметнуо, ако посмотрите непрекидно хвалисање његово са некаквим |
јко нешто снужден; „вала дао бих главу, ако се она целу ову ноћ Богу не моли, да покрене срца о |
узживиш... опрости ми рану смрт своју, ако им се жива нећеш да предаш!"</p> <p>Маргита, која ј |
мо кад ми се што смучи!“</p> <p>„Валах, ако је нећемо пити што си је и доносио?" прихвати Циган |
ти послужим, те да се ропства избавиш, ако би нам Бог помогао!" говораше Рајко мирно и просто |
ући се да говори; „светла господа веле: ако је да ко коме поклон чини, не можеш ти њима, него о |
потковице не посребре, твоја штета!{S} Ако испадне добро, да ми платиш за сваку по овакав тали |
> <p>„Хвала ти, оче, по хиљаду пута!{S} Ако ми Бог помогне нећу те постидети.{S} Сад ћу се двој |
ала ти госпођо!{S} Бог нека те чује!{S} Ако сам те задужио ма чим, ево си ми богато платила и п |
војој земљи, нигде грма, нигде липе!{S} Ако видиш по неки јаблан, то ти је све.{S} Да није да п |
огом и светим Јованом, казуј нам се!{S} Ако си авет, у име свете Тројице и силом часнога прста, |
асом: „помози нам Боже и Богородице!{S} Ако је тамо нека нечиста авет, нека се расточава пред в |
лах, баш да <pb n="43" /> огледнемо!{S} Ако се потковице не посребре, твоја штета!{S} Ако испад |
души носим?!...{S} Не може тако!...{S} Ако се не мислиш жива предавати, онда... ево ти мој мал |
најпре изаћи да видим да нема кога.{S} Ако никога нема зазвиждаћу, а ти онда изађи па журно за |
мо излаза из овога подземнога двора.{S} Ако није друкчије, мојим ножем просећи ћу стену, колико |
ја идем да растурим лажне пријатеље.{S} Ако ме ко нападне, имаће ко и да ме брани.{S} Ако не би |
се заруменише, очи жарко засветлише.{S} Ако јој је у истини отаџбина била онако румена и онако |
сачувај га онима, који су њему мили.{S} Ако нећеш да се смилујеш ни данас мојим сузама, смилуј |
ко нападне, имаће ко и да ме брани.{S} Ако не би ти хтео, Мартине, ево ко ће!“ рече Маргита, п |
ар самсови без Турака, стигли овамо.{S} Ако нам свети отац <pb n="84" /> не зна показати каква |
бојте се децо, приступите слободно.{S} Ако бисте и турске вере били приступите.{S} Уморни путн |
и нисте при новцу и за такву работу.{S} Ако нисте, онда ево друга начина: нека пођу два млада г |
никад, никад, никад заборавити нећу.{S} Ако на ономе свету, после смрти, буде слободно да се из |
Рад бих био да огледам своју срећу.{S} Ако је нађем, ето је и теби! “</p> <p>Осмехну се брк Ци |
ад Константинов провоцира, придодан?{S} Ако оштроумљу вашем подвргнете питање просто, ко је њег |
траје.{S} А?... шта велиш?!“</p> <p>— „ Ако хоће господа нека прихвати црква.{S} А кад би то мо |
асни што му тако товаран дође.</p> <p>„ Ако ти је празна, могао си је оставити у хану!{S} Празн |
о је тамо сребро.{S} Их, да силна блага ако су сва та бурад пуна! “ говораше Рајко силно узбуђе |
и људи у њеној земљи?!“ А сад видим, да ако у вас и има много срчаности још више има суза.{S} Н |
рече:</p> <p>„О Ружо слатка, шта ћу ја ако он умре!“ — „Неће ваља да умрети!“ прихвати Ружа.{S |
са неким пркосом самом себи рече: „вала ако је само слатко, па баш нека је и грешно!“ <pb n="13 |
то!{S} Него ето да просецамо стену, па ако је не просечемо, онда ти кад видиш да сам мртва рад |
воља божја!...{S} Опрости ми твоје муке ако узживиш... опрости ми рану смрт своју, ако им се жи |
напред.{S} Држ’ се, госпођо, моје руке ако се бојиш, а ја ћу његове !“</p> <p>„Не бојим се ја |
кога ропства, <pb n="71" /> да се спасе ако буде воља божја!{S} Причаћемо ти све по реду, само |
свето, да никада и никоме казати нећете ако што будете видели!“</p> <p>„Заклињем се, тако ми Бо |
ница као да милије бејаше да загледа, и ако за тренут, у лице Маргитино, него да завирује у мра |
{S} Не беше то ни Циганка ни Туркиња, и ако је пред Циганиновом чатрљом седела, и по турски у ж |
.. опрости, Бога ми си госпођа и сад, и ако се мучиш као робињица!{S} Молим те, би ли хтела да |
напукла, па задовољан тим претходним, и ако врло површним, испитом, узе да маџарској господи ша |
а господо!{S} Ово за службу до данас, и ако је много, опет може да се каже да је за службу вели |
растанку ни да помињеш!{S} Него опет, и ако ће проћи времена доста, док ти сакупимо драговољце, |
а кад дође време доћи ће и човек!{S} И ако онда будем жив први ћу вам казати: устајте, ево дођ |
једном.{S} Нисам ни на то роптала.{S} И ако нисам могла у старцу да нађем одговора чежњи својој |
силно узбуђен викну: „ама шта је то?“ и ако ни сам не знађаше коме управо то питање управља.</p |
лео сам своју мајку, волим, је и сада и ако је давно умрла.{S} Волим и своју стрину Круну, која |
е по истини испричам, па ме онда суди и ако је право баци се на ме и каменом!“ рече Рајко узбуђ |
који постајаше све тамнији и тамнији и ако се на њ само небо својом мутноплавом ивицом наслони |
евојку и да ли сам се верио, то нисам и ако у нашој земљи има пуно лепих и добрих девојака!“</p |
румених покретних уста два низа белих и ако неравних зуба.{S} Не беху „као бисер“, али додаваху |
епше у нашем говору.{S} Напред ћемо сви ако Бог да!“ Поклони се и свој осталој господи, приђе к |
из гроба у живот васкрсли!“</p> <p>„Али ако се Турци врате, па још са самсовима?!“ прихвати Мар |
е рекло: па тебе или никако и нема, или ако те има, ти немаш ни милости ни <pb n="217" /> сажаљ |
} Ја из ове пећине жив изаћи нећу, а ти ако жив останеш, сахрани ме негде овде у планини, па ми |
а ти!...{S} Неће нам се на добром проћи ако тамо ударимо! “</p> <p>„ Рекао бих да је глас Милис |
оче, дај воде или вина ил’ ракије, дај ако се може да одржимо живот, који се у госпође гаси!“ |
е?!“</p> <p>— „Махни се пања него казуј ако знаш шта је ово?“ рече Маргита па показа руком на о |
м, мањ’... чекај молим те!... јест, мањ ако то не буде деспот Ђурађ Смедеревац са његова два си |
ожја!{S} Причаћемо ти све по реду, само ако нас пустиш да се гдегод овде преко ноћ склонимо!"</ |
прихватити: „хајде, хајде! свршуј само ако имаш још што!{S} Ваља господа да се врате у караван |
ка у пећини.{S} Рекао бих да се свађају ако се још и не бију!“</p> <p>И онда опет обадвоје мирн |
ивог.{S} Тада прва мисао Рајкова беше: "ако су Турци убили старца, па нема ко да отвори ову гро |
узе вући Рајка даље од змијских врата. „Ако ме волиш ма за трунку, онда хајдмо даље од те змију |
ргиту, па јој врло тихим гласом рече : „ако се деси... јави старцу на Вујну!...{S} О, моја добр |
,“ јекну Циганка сва дрхћући од гњева; „ако ваше слуге имају слободу <pb n="205" /> и такве лак |
ихвати Рајко и доиста се мало застиде; „ако ме питаш да ли сам обегенисао где какву девојку и д |
p>„Вала, госпођо," рече Рајко Маргити; „ако ти Бог помогне те стигнеш у свој дом, да пошљеш ске |
ну.</p> <p>„Ко има тамо?“ викну Рајко; „ако си ришћанска душа, кумим те Богом и светим Јованом, |
ам ја госпођа!“ рече Маргита поносито; „ако су они јунаци, и ја сам кћи једне јуначке земље.{S} |
еног срца поче да се стишава.</p> <p>— „Ако нас свети отац нема где да сакрије, онда ваља мрети |
од њих сад поњаве правимо?!“</p> <p>— „Ако су они били господа, била сам ја госпођа!“ рече Мар |
турске сабље главу Јанкову!“</p> <p>— „Ако ти је неко од твојих на Косову погинуо, еј вала му! |
од сам рагастов.</p> <pb n="144" /> <p>„Ако си човек по три пута те заклињем Богом и светим Јов |
хајдмо даље од те змијурине!“ </p> <p>„Ако ме волиш ма за трунку, “ — те речи падоше на срце Р |
краљеви нису добро пролазили!"</p> <p>„Ако нису они, нисмо ни ми!“ рече Рајко са свим мирно, п |
с пеном на устима, цикну грозу:</p> <p>„Ако си човек, брани своју невесту!"</p> <p>Гроф тресну |
аво казати што ћу те питати ? “</p> <p>„Ако нећу теби, који си божји угодник и без онога што си |
силним једним напором заклопче са првог акова, загњури руку, подиже је у вис и пусти да млаз од |
а коме беху поређана и ланцима повезана аковчад.{S} Отрже силним једним напором заклопче са прв |
ла, отварајући овде и онде по неко ново аковче.{S} Па онда враћајући му се пуна усхићења и са п |
сиђе на четврту степеницу, отвори једно аковче, извади један златан цекин, метну га себи на дла |
што не може да послуша свога господара, ал’ је теже срцу одолети, <pb n="8" /> да не иде на бој |
и као кап воде на длану.{S} Он је стар, ал’ је добар, добар, већ до слабости добар!{S} А мене в |
но у деце кад хоће да бризну у плач.{S} Ал’ се још не заплака него настави:</p> <p>„Кад ме вода |
ади шта знаш!“</p> <pb n="147" /> <p>— „Ала, не бој се госпођо!{S} Баш сам сигуран да ћу је уби |
ласног смеха, од дивље вике: „ељен гроф Аладар!{S} Дај чардаш!“ И Цигани почеше да удешавају жи |
13" /> преврташе по своме сећању. „Гроф Аладар од Нађ-Бање биће сад да је мојих година!{S} Ниса |
њих.</p> <p>— „Грофа Аладара!.... грофа Аладара!“ понављаше старац, па као да за неки тренутак |
аргита, грофица од Нађ-Бање, жена грофа Аладара!““ проговори један од њих.</p> <p>— „Грофа Алад |
проговори један од њих.</p> <p>— „Грофа Аладара!.... грофа Аладара!“ понављаше старац, па као д |
ала сам своме мужу и своме завичају.{S} Аладаре, зар ме доиста не познајеш?....{S} Твој слуга и |
г корита, у коме беху свакојаке ковачке алатке, пробра двоје клеште па, мало посрћући, отиде те |
е. „Изађох пред пашу, повиках: „Алах-ил-Алах Мухамед ресулах! “ потурчише ме; поклони ми паша н |
букнуше у пламен и кад ми вичући „Алах—Алах!“ грунусмо у двор, она пуцаше на нас кроз прозор и |
анин даље. „Изађох пред пашу, повиках: „Алах-ил-Алах Мухамед ресулах! “ потурчише ме; поклони м |
двора букнуше у пламен и кад ми вичући „Алах—Алах!“ грунусмо у двор, она пуцаше на нас кроз про |
рав: „сабанахиралах, мајсторе!“</p> <p>„Алахразусум, ефендија!“ одговори Циганин па испаде на п |
и малим прстом, јер ћеш закукати да сав Алаџа-хисар чује!{S} Јеси л’ ме разумео Циганине?" гово |
поклисара.{S} У Београду је Мустафа-бег Алаџа-хисарли, један од најбогатијих спахија турских, с |
алуђера! валах такве ракије нема у свем Алаџа-Хисару!{S} У ком си је манастиру наточио, вере ти |
главне, и управо једине, улице сеоске у алеју од јабланова, опазише једног сељака који, у некак |
м златних прстенова, у свакоме по један алем драги камен, крупан <pb n="118" /> као лешник.{S} |
круна, на којој је блистао крст од пет алемова, од којих онај у средини беше крупан као крупан |
неравних зуба.{S} Не беху „као бисер“, али додаваху нову драж лепоти лица њеног.</p> <p>Рајко |
долап се видела једна сиротињска соба, али добро осветљена.{S} На једној сниској постељи, а на |
их мачева, које пробра из оних ковчега, али не могаше ни с њима много да учини; врхови би им се |
доше је!{S} Што је доведоше ни по јада, али, кад хтедоше да пођу, ластавица неће да се макне од |
лепом девојком, истина од простог рода, али која ће му родити два сина, који ће његово име са с |
јабланом.</p> <p>Маргита му се насмеја, али га послуша.</p> <p>— „Рајко,“ поче Маргита својим н |
ма школа, где се учи књига и летургија, али нема школа за витештво.{S} Има ли такве шкоде у вас |
та од оне кућице једна жена у годинама, али још пуно крепка.</p> <p>— „Ружо!“ рече јој Маргита, |
запрепашћени, неки с отвореним устима, али на која не могаше ни једна реч да изађе.{S} За неко |
ој горе, и нађе је још са сузним очима, али са осмехом на уснама.</p> <p>„Видиш ли како се свет |
Бању.{S} Старог грофа и не бејаше дома, али му беше млада грофица.</p> <pb n="50" /> <p>Кад кош |
— са устима која нису била врло малена, али на којима је било пуно неке чудесне милине и у лини |
е поред нене?!“ Сав се стресе од ужаса, али не рече ни речи.</p> <pb n="92" /> <p>„Што ти је од |
тегао јој беше витки стас њен око паса, али мало на више свилена пупад као да нису смела да огл |
/p> <p>Ту се Рајко мало устави; поћута, али му око усана обиграваше осмех, те га издаваше да ми |
на прилику у средини, „не знам шта је, али оно је тамо цар Душан!“</p> <p>„А шта је ово?“ запи |
из воду отиснусмо.{S} Знам ухватиће је, али ће имати штете и дангубе.{S} Сад смо на невољи па н |
оне жене.{S} Скочи к вратима од чатрље, али их нађе зачепљена изнутра.{S} Удари два три пута пе |
ружан; сан је био пун лепоте и милине, али, бојим се, ружно ће да значи.{S} Помисли само, виде |
види боље.{S} Јест љуља се и повија се, али му се све поче око њега да окреће и несвестица га о |
сле да ме метну на коња.{S} Покајах се, али доцкан.{S} И насмејао бих се, али ми не даде зебња |
х се, али доцкан.{S} И насмејао бих се, али ми не даде зебња шта ће од вас двоје на крај краја |
део ни овакве грошеве ни овакве дукате, али видим ово је злато, а оно је тамо сребро.{S} Их, да |
адића беху у лицу од изванредне лепоте, али у обојице очи беху дубоко упале и — очним поклопцим |
аничара са сукненим сарколима на глави, али без оружја.{S} По даље иза ове гомиле ишли су растр |
маслинке.{S} Није имала венац на глави, али је била обучена у белу свилу, а на повисоком и танк |
pb n="101" /> <p>— „Говорила је српски, али није имала круну; него је била обучена у црно као к |
и диже руку да је и по други пут удари, али му је у исти мах Рајко дохвати својом левом руком.< |
и и краљевски посланик вели: „хвала ти, али од тога сад не може ништа да буде.{S} Његов је поса |
буду на јави истина.{S} Вратићеш се ти, али само као војвода Рајко од Расине, вратићеш се да ос |
изразом, који је тешко укратко описати, али у коме су се и осећање достојанства и неизмерна јед |
је да се говори о ономе што може бити, али ми се чини да ни ја тебе никад, и да бих хтео, забо |
главу у вис, лице јој пуно озбиљности, али и пуно мирне одважности.{S} Сад се тек Рајку учини |
! могла бих ти грло овим ножем пресећи, али нећу нож да поганим.{S} Пих, скоте један! “ и пљуну |
као у тигрице која се спрема да скочи, али се савлада и рече :</p> <p>— „Маргита грофица од На |
тлости не паде кроз тај отвор у ходник, али и Рајко и Маргита на свој ужас опазише при оној сла |
марим што ћу да се жива у гроб закопам, али да полагано умирем под притиском страшне мисли, да |
, опрости ми!{S} Хтедох да ти послужим, али ето није тако воља божја!...{S} Опрости ми твоје му |
свога, одгурну је обема рукама својим, али тихо, од себе, и крочи неколико корачаја сам за себ |
перем туђе кошуље, па се хлебом храним, али то своје цвеће ни за које паре не дам!“ Ја јој онда |
арем Душаном.{S} Лећи ћу да се одморим, али заспати нећу, а чим чујем старца доћи ћу да те проб |
а покушавала да се глађу и жеђу уморим, али кад већ клонем и обамрем Бекри-Бекир доведе жене, т |
творен поглед, истина, не сева претњом, али као да гласно казује: <hi>„не бојим се никога до Бо |
!...“ И онда Рајко поче лаганим гласом, али онако мало као попевајући уз гусле:</p> <quote> <l> |
д Маргитом и рече јој узбуђеним гласом, али топло и смерно:</p> <p>„Хвала ти госпођо!{S} Бог не |
ао.{S} Није знао колико је дуго спавао, али кад отвори очи виде да је по рамену покривен својим |
ђе на ствар због које је на њу и чекао, али некако не могаше да подеси како је најбоље.{S} Узе |
кну ластавици те ова сама врло пажљиво, али са свим сигурном ногом, изађе на суво, па кад <pb n |
се чело не баш високо, и пре посниско, али право и лепо срезано и осењено густом кестењавом ко |
се смучило.{S} У души ми беше помрчало, али је хвала Богу сад опет све светло преда мном.{S} Не |
ред Богом!“ Ове би се још лепо свршило, али ето их моји сељаци да ме одбране и измоле. „Немој н |
и подворим како треба док смо заједно, али се не бој да ћу се заборавити ма у чем.{S} И да нис |
арац уталожи и узе сам да говори мирно, али и опет некако као да заповеда. <pb n="17" /></p> <p |
ао, како је трећи пут истина поклизнуо, али пао није, јер га је Душан од њених усана отргао.{S} |
е.{S} Циганка му нешто шапуташе на ухо, али је он нестрпљиво одгурну и рече: „торњај се од мене |
и.{S} Није имао гусле нити је био слеп, али у њега као да је било срце једнога гуслара, те мрам |
е да јави своме господару радосну вест, али се на средини степенице опет предомисли, те се у бе |
онако хладовинастом и мирисном уранку, али опет рече:</p> <p>— „Хоћеш ли ме пустити да се напи |
<p>Старац изашао беше мало пред пећину, али се одмах врати.</p> <p>„Примичу се скотови!“ рече о |
{S} Приђе па пољуби икону богородичину, али не побожним целивом, како то скромни Хришћани чине, |
ушку, па онда хтеде прихватити Маргиту, али се ова, без његове помоћи, једним скоком, као хитра |
Нико не зна где је и на коме је месту, али веле, кад би човек потковао коња новим сребром у св |
ме!{S} Не пада смрт моја на твоју душу, али пада на моју душу, што због мене тако млад гинеш.{S |
лицу и црних очију, — црних и светлих, али без душевне топлоте, као да нису два девојачка ока, |
из руку.{S} Другог једног дана утекох, али ме Турци ухватише још у самом Крушевцу и доведоше њ |
они радили.{S} Не можеш да их стигнеш, али можеш бар из далека да трчиш за њима!"</p> <p>Марги |
околине, „бадава, говори ти што хоћеш, али си ти Рајко човек, који има око за оно што је лепо |
и ме пред Халил-бегом па сам зажмурила; али ноћас да умрем а зажмурити нећу!“</p> <p>— „Устај!{ |
те ви Срби секли главе вашим краљевима; али нема трага ни од крви ни од секире! “</p> <p>„Бог с |
амење у порушеноме двору српскога цара; али се ти њима ниси одазвао.{S} Твој одговор на моје мо |
} Ја га зовем „Амиџа-заде".{S} Млад је; али се на њ можеш поуздати као на најбољег јунака.{S} Њ |
је за службу великој и светлој господи; али оно друго не могу вам примити!"</p> <p>Зачудише се |
женидба, удадба, шта је управо не знам; али да је весеље, весеље је!“ И онда сељак, све подскак |
ва рамена његова, то не знађаше ни сам; али знађаше да није са десна рамена, јер је ту лежала њ |
млада за тешки посао кога си се латио; али осећам, ето сад овде у овоме часу, на овом лепом ју |
икад ништа ни знати...{S} Хајде, добро; али што не притиснеш бар један невин пољубац на њена ус |
еви, па би и главе своје дали били !{S} Али како ћу ја, један сељак, да дижем и теби за поњаву |
у жену поред поштеног једног Србина!{S} Али нећеш куд си наумио! “ </p> <p>Чело му беше орожено |
ем лаганом смрћу не марим, право је!{S} Али што наведох ову јадну жену <pb n="152" /> да пође з |
плашт свој! “ „И веруј, би се секли!{S} Али су њихови и плаштеви и њихови мачеви, па би и главе |
мо, може бити никад да се не видимо!{S} Али знај, да ћу на тебе, док сам год жива, са љубављу ј |
само о теби и о нашем добром старцу!{S} Али нећу ни ја да спавам, хоћу само кости да одморим.{S |
арушо, децо, овамо те!{S} Овамо !...{S} Али шта ће ми они?!...{S} Јест’, слатка, мила и добра м |
оспода маџарска била заволела Рајка.{S} Али се синоћ патер Хијероними направио изванредно мудар |
што пева чему ван песме нема станка.{S} Али ја знам да је Хуњадија Јанош од наше горе лист, а з |
е над твојом судбом заплакати могла.{S} Али видим није! “ <ref target="#SRP18920_N1" /></p> </d |
n="34" /> нека обична и проста жена.{S} Али кад јој лице сагледате, нешто малко дугуљасто али л |
Рајко!</p> <p>„Ти си госпођо уморна.{S} Али се све мислим ови ће сребрни столови бити да су за |
ледамо шта је све то!“ рече Маргита.{S} Али пре него што ће са <pb n="103" /> прага у дворану к |
дира; „мени деран тај није подозрив.{S} Али ви познајете боље од нас ове људе овде, па кад ваша |
добро бити!“ рече Рајко храбрећи је.{S} Али му и самом срце бурно куцаше.</p> <p>Последњим једн |
е начини читав урнебес од силенције.{S} Али кад последња силенција угуши претпоследњу, кад у то |
кивали, да ли се што из пећине чује.{S} Али се више ништа није чуло.</p> <pb n="95" /> <p>— „Ха |
стију и запомагање од Манде Циганке.{S} Али нико од гостију да приђе грофу у помоћ.</p> <p>Рајк |
опазио, него казиваше песму и даље.{S} Али кад Краљевић Марко осече прву главу Арапину, а она |
не занесе молитвом к престолу твоме.{S} Али се ево сломио бунт мој; сломио се понос мој; немило |
ђох!“ говорах у себи и зарадовах се.{S} Али ето, и сам признајеш, младост је лудост а ђаво не с |
"221" /> више не виде да се заплаче.{S} Али је почешће наређивала да је оставе саму поред мртво |
трпљиво, па не хте то ни да преводи.{S} Али га старац посланик запита шта Рајко рече, па кад чу |
и руку стегне и речима срећу зажели.{S} Али то није ни десети део, о, није ни стотинити део од |
је бити какви козари наложили били.{S} Али кад јој приђоше ближе, опазе да ватра гори пред јед |
на јави него озбиљне и хладне мисли.{S} Али пре но што је сагледао Мораву с ову страну Ниша, Ра |
своме цару Отмановићу да их ослепи.{S} Али опет не знам поуздано.{S} За оно тамо знам да је ца |
е још мало осмехну само да је умири.{S} Али му лице поче нагло да бледи и жути.</p> <p>— „Хајдм |
збуђења не могаше речи да проговори.{S} Али корачајући поред Маргите и држећи је за руку не ски |
ће се они млађи људи још и покрвити.{S} Али их старац уталожи и узе сам да говори мирно, али и |
n="209" /></p> <p>Рајко трже пиштољ.{S} Али већ у тренутку, у коме га запе, виде да је грехота |
че да узвикује говором неразумљивим.{S} Али кад поче да плаче и да јеца, он се полагано маче од |
и бацакаше се ногама као бесомучан.{S} Али му то ништа не поможе, и само га брже изнураваше.{S |
p> <p>Доиста ућутка се плач робињин.{S} Али Бекри-Бекир не смеде да отвори врата.{S} У том викн |
ме је из наручја матере моје отргао.{S} Али, молим те, Ружо, казуј ми одмах све шта је и како ј |
с великом вредноћом прегао на посао.{S} Али га је у брзо право очајавање понело да хвата.{S} Из |
дом, полагаше на врело чело Рајково.{S} Али што се зора примицаше, то његов занос бејаше све ве |
и да осећа.{S} Беше се као скаменио.{S} Али кад Маргита хитро скочи унутра у пећину, он пође за |
се ја друкчије винула коњу у седло.{S} Али како ћеш с оваким чизмама! “ па погледаше са седла |
ти и опростити, и ево ти и праштамо.{S} Али што си осрамотио име које носиш, не можемо ти опрос |
да се бијемо?!“</p> <p>„Можемо и то.{S} Али сад дођох по другом једном послу!“ рече Рајко, па м |
кезио зубе, па режи као бесно псето.{S} Али она се не макну с места.</p> <p>„Хоћеш или нећеш?! |
да пође да види откуда та светлост.{S} Али се побоја да се Маргита не преплаши кад се са молит |
зембил бацио, само да дуже потрају.{S} Али с јабукама не могаше то исто чудо да чини, те да се |
му се мир и крепост у срце враћају.{S} Али не смеде ни погледати к оном ковчегу на коме млада |
ми је да пратим ћесарову посаобину.{S} Али вам се молим, светла господо, не замерите ми, и пус |
и, да не буде грофица помела памећу.{S} Али не имадоше срца да јој се противе ма у чему.{S} Пос |
ао да хтедоше да се развуку у осмех.{S} Али се не осмехну и не рече ништа.</p> <p>Рајко јој пов |
спођо, што тако лепо мислиш и желиш.{S} Али од свега тога не може бити ништа.{S} Не могу ја ни |
ужо, моја драга и добра Ружо!“</p> <p>„ Али ко сте ви у тој чудној ношњи! “ питаше старица, па |
ти се амо и викни Ружу своју!“</p> <p>„ Али... молим те... не препадај се!{S} Више ме боли што |
<p>„Кћи земље маџарске!" рече она мирно али и свечано.</p> <p>Рајко је међу тим био скинуо седл |
поклони јој се смерно и говораше мирно али са уздрхтаним гласом:</p> <p>"Госпођо, опрости ми!{ |
ао буде.“</p> <p>Рајко је говорио мирно али с потресеним гласом.{S} Био је блед; у очима му зби |
ј лице сагледате, нешто малко дугуљасто али лепо сливено, — са устима која нису била врло мален |
посао да гледамо!“</p> <pb n="54" /> <p>Али Циганин више и не слушаше шта Рајко говори.{S} Диже |
унацима скеле затворио!</l> </quote> <p>Али кад се оно српске војводе Реља од Пазара, Милош Оби |
некаквог старог порушеног града.</p> <p>Али се већ мрак ухватио био кад изађоше на тај вис.{S} |
Нигде никога.{S} Рајко зазвижда.</p> <p>Али Маџарица не изађе.{S} Звизну и други пут и трећи пу |
о путем од Београда до Крушевца.</p> <p>Али ево сад путем од Крушевца у Ниш Рајко је са свим др |
јко, па узе и даље да ослушкује.</p> <p>Али га сад нов ужас обузе.{S} Десило му се нешто што ни |
бољи успех настави прокопавање.</p> <p>Али већ на крају другога дана прокопавања нестаде им и |
ека је и грешно!“ <pb n="137" /></p> <p>Али у самом тренутку у коме се својим уснама хтеде дота |
„шта велиш, нисам ли сад лепша?“</p> <p>Али не дочека Рајкова одговора.{S} Као да је жеравицу н |
ђе до њих. „Окована су гвожђем!“ рече, „али нису забрављена!“ Повуче <pb n="96" /> за алку и вр |
!“ узвикну Рајко и још нешто промрмља. „Али што да плачеш?{S} Кад те твој господин види, он ће |
да!“</p> <p>„Да пођемо!“ рече Маргита; „али унапред знам да излаза нећемо наћи!{S} По сну, који |
?!“</p> <p>— „Хтедох!“ рече она мирно; „али бадава, не могах; сетих се што ти оно рече да је и |
он показује да има своју вољу.</p> <p>„Али је ово мајсторски!{S} Је ли да је као жив? и коњ жи |
као из гроба у живот васкрсли!“</p> <p>„Али ако се Турци врате, па још са самсовима?!“ прихвати |
комедија овде на добро сврши!“</p> <p>„Али, драга моја Ружо, о чему ти то говориш?“ питаше је |
ко је Бан Страхиња савладао бесног Влах-Алију, како је Милош на Косову показао ко је вера а ко |
су забрављена!“ Повуче <pb n="96" /> за алку и врата се отворише.{S} Влажан и хладан ваздух уда |
екшег зибелина!"</p> <p>„Јест, госпођо, ама су оно плаштеви велике господе и великих јунака, ко |
скочи; па циче просто да се помаме.{S} Ама само што не проговоре: ето њих двоје одмах иза ове |
чуо шта она сама у себи говори, рече: „ама и ја се питам, је ли ово сан, или машта, или је ово |
S} А сељаци се усплахирише и запиташе: „ама шта је то ?{S} Шта се то десило ?!“ Тек неко од гос |
и беше Рајко који силно узбуђен викну: „ама шта је то?“ и ако ни сам не знађаше коме управо то |
лепим очима кроз сузе гледа.</p> <p>— „Ама, луда децо, зар не чујете да вас вичем?{S} Што сте |
амо скелеџија?!“ викну Рајко.</p> <p>— „Ама ето, мало час отиде с весларима у брдо у виноград!“ |
а ћу ја од тебе да начиним! “</p> <p>— „Ама, ходи, молим те, госпођо да разгледамо све ово чудо |
ело, и чисто клону пун очајања.</p> <p>„Ама шта нема ништа?{S} Што ми не говориш просто и отвор |
њаше уз гомилу цигала и камења.</p> <p>„Ама вреди да поломе мамузе.{S} С овога платна можете на |
ходник у зиду од леве певнице.</p> <p>„Ама ја тебе чеках.{S} Не хтедох у светлост без тебе.{S} |
од људи све се јасније чујаше.</p> <p>„Ама немојте тамо, ако Бога знате!{S} Немојте на свечеву |
а дрвени сто па бризну плакати.</p> <p>„Ама шта је све ово, госпођо?!{S} Овај се свет врти око |
овде на овој асури не удави! “</p> <p>„Ама како ти то говориш?!" питаше Рајко, који и не слућа |
најгоре мени своме господару!“</p> <p>„Ама ја дођох да те питам: јеси ли ти баш прави мајстор? |
, и силом Богородичиног сна, који ево у амајлији носим, позивам те, уклањај се са нашега пута!“ |
ри баш на оно место на коме Рајко своју амајлију притиснуо беше, и онда опет нека дугачка рука |
пронео кроз Србију на рукама као свету амајлију!“</p> <p>„Е, хвала ти синко!{S} Тако треба!“ п |
ко извади из недара једну троуглу кожну амајлицу, која му о црном свиленом гајтану бејаше о вра |
вечеву пећину, хоће нас белај снаћи!{S} Аман беже да скренемо у лево!“ викаше опет онај сељак к |
н по један на сиџаде пред санџак-бега. „Аман, беже, поклони нам га!“ — „Јок, валах!“ рече бег п |
одбране и измоле. „Немој нам га, беже, амана ти! лепо он нас учи, вели нам: слушајте царске љу |
ину! <pb n="83" /> Немој, беже... немој амана ти!...{S} Неће нам се на добром проћи ако тамо уд |
/> ти службу намењујем, и ето какав ти аманет желим да предам.{S} Да си ми по сто пута рођени |
и јако срце, да се један велики и свети аманет чува ?!{S} Учинило ми се да је у тебе срце и чис |
штења ево сам те узео на душу као свети аманет.{S} Могу да не умеднем да те послужим и подворим |
родбину, која би је чувала и пазила као аманет, док ви не смислите на тенани како да је сигурно |
Кад оне речи Мартинове пројечаше, патер Амброзијус испусти из руку један велики воловски рог, с |
нове лозе има реч!“</p> <p>Устаде патер Амброзијус у мртвој тишини и тек се накашља, а двокрилн |
> <p>„Шут, шут, шшш!“ заћуткиваше патер Амброзијус барона.</p> <p>„Хе, драга моја, како ћу ја д |
рештени пијани.{S} Пијан је чак и патер Амброзијус, а већ знате нашем господину никад није мног |
ује здравица, коју ће пречасњејши патер Амброзијус из великог хришћанског милосрђа да напије са |
н и други, па предали та писмена патеру Амброзијусу.{S} Каже мени мој Мартин: „лажу, лажу; нису |
а зајеча: „она је моја, за веки векова, амин!“ Е онда ме загрли; ја му поднесох усне, погледах |
као „од Расине Рајко“.{S} Ја га зовем „Амиџа-заде".{S} Млад је; али се на њ можеш поуздати као |
ни од једне помисли твоје; врати ми се амо и сам са чистим срцем, ведрим челом и светлим образ |
амо да одмах дођу!{S} А ти сам врати се амо и викни Ружу своју!“</p> <p>„ Али... молим те... не |
оше у предворје.</p> <p>„Боље је ходите амо на степенице да дахнете чистим ваздухом.{S} Тако ст |
и: „посадише ме на ластавицу и доведоше амо.{S} Рекох Турцима: „док ви одаберете грану и намест |
о је још пијан, нека распитају и доведу амо свакога, ко ма и уображава да нешто зна!“</p> <p>Ка |
ли да га у тамницу баце, ил’ у прогон у Анадол пошљу!"</p> <p>„Баш сам ти ја једна несрећна жен |
араценске главе сећи пушта, ако строгој анализи данашњи инцидент подвргнете, онда је неизбежна |
кроз плач.</p> <p>„Бог нек те прати, и анђели његови нек те чувају!{S} А кад се мене у срећи с |
м и своје сестре од стричева, Павлију и Анђелију...“</p> <p>„Што говориш као да си дете!{S} Пра |
</p> <p>Поможе јој да навуче неку стару антерију, опаса је брзо широким и дугачким једним стамб |
рукама; је ли ово сан, ил’ је јава?{S} Анчи, Марушо, децо, овамо те!{S} Овамо !...{S} Али шта |
рата Рајко!{S} Спуштај врата! “</p> <p>„Аох! да грдна ли је то нека змијурина !{S} Колики јој ј |
померили, Манда му световаше да отиде у Арад к некој старој Влахињи врачари, која може да учини |
ди своју суђеницу.{S} Гроф се одвезао у Арад с Мартином, коме је све причао како је било.{S} От |
етим моме крвнику!“ Дадоше ми неке љуте арамије.{S} Одјездисмо преко границе, и ударисмо ноћу н |
х, а сада — сада кривооки Татари и црни Арапи поје овде упорне мазге и ћудљиве и грозне камиле |
не трепташе док он описиваше троглавог Арапина.</p> <quote> <l>„На граници турској и арапској, |
и арапској,</l> <l>Вазда сједи троглав Арапине,</l> <l>Једном главом вихар ветар диже,</l> <l> |
Али кад Краљевић Марко осече прву главу Арапину, а она не рече ни речи, нити мрдну прстом, па н |
ад Марко осече и другу па и трећу главу Арапову, онда већ Рајку поста јасно да она тихо и равно |
е куцање тако, као кад гледаху како она арапска сива ластавица лети да стигне, где Рајко може д |
а.</p> <quote> <l>„На граници турској и арапској,</l> <l>Вазда сједи троглав Арапине,</l> <l>Је |
ћући отиде те из једне костретне вреће (арара) у сувом куту иза мехова извади једно ћемане.{S} |
тавио, чело наоблачио.{S} Дохвати своју арнаутку, огледа јој кремен, подасу јој чанак, подасу о |
ика корача.{S} О рамену носи дугу пушку арнаутку, чврсто се утегао широким шареним пасом, поврх |
по развалинама двора Лазарева.{S} Барон Арпад Сент-Кираљи од Галамбоша, праћен неколиким синови |
!</p> <p>„Преподобни!“ прекиде га барон Арпад гласом као да пуку командира; „мени деран тај ниј |
а у гласно клицање, а стари би се барон Арпад само осмехнуо и рекао: „красно момче!{S} Добар ја |
за здравље ћесарево.</p> <p>Стари барон Арпад устаде и приђе Рајку, потапка га по рамену, говор |
трећој степеници, отвори заклопче, диже аспре и пусти их да падају као плева; сиђе на четврту с |
ра на Светој Гори, да не такну ни једне аспре од тога блага, него да га с благословом његовим п |
уде, полуде, у мало ме ето овде на овој асури не удави! “</p> <p>„Ама како ти то говориш?!" пит |
аћајући се на своје место запе ногом за асуру и стропошта се на Рајка.{S} Гласно се сам себи на |
пио, па кад спусти чутуру поред себе на асуру, рече:</p> <p>„Е да црних калуђера! валах такве р |
/> платио овде, ево... виш’ овде на ову асуру... овде, двеста сребрних гроша, да је се нагледа |
ортаклуку!“</p> <p>Посадише се на једну асуру подаље од огњишта и мехова.{S} Рајко одврте чутур |
напред.{S} Кад већ измакоше из сеоских атара, онда се носачи почешће и подуже одмараху.{S} Сви |
ки нож! “</p> <p>И Мартин припаса испод атиле ловачки нож.{S} Замоли Маргиту да каже Рајку да о |
ла неком грађом па им прсла осовина, те Аћим растоварује љуто кунући и кола и мајстора који их |
као узгред прича, како је у лугу видео Аћима Главоњу како се мучи.{S} Претоварио кола неком гр |
олове теглиоце. „Ко је <pb n="129" /> с Аћимом?“ запита мој стриц. „Нико! сам је!“ одговори наш |
уку, једно осје на раме, па право у луг Аћиму!{S} Да му помогнеш кола оправити, натоварити и ку |
само узвикиваше: „ ах да силног блага! ах да силног блага!{S} Е баш се види да сте царевину им |
обом да понесеш?"</p> <p>„Баш ништа!{S} Ах, чекај!{S} Да пустим мога славуја из кавеза!“ И онда |
боду чистом љубављу за себе да веже!{S} Ах, што немам млађу сестру, лепшу од мене и срећнију од |
е кад се у њој небо и земља састају!{S} Ах, да сам те очима својим опет једном угледати могла, |
и да те самсови као мрцину вуку?!...{S} Ах!“ јекну Маргита и онда оно севање од узбуђености око |
рхташе од узбуђења и само узвикиваше: „ ах да силног блага! ах да силног блага!{S} Е баш се вид |
дах реку. „'Го ће бити Морава!“ рекох, „ах, да ли ћу наћи какав чун, па да се њиме низ реку пус |
се поред старца и просто цикну:</p> <p>„Ах, авај мени!...{S} Ево Турака!...{S} Ево самсова! “ < |
ничега умрети!" <pb n="213" /></p> <p>„Ах, ти не знаш, колико је то једно чисто сунце од човек |
њишту у кухињи.{S} Кад је стигла поноћ, баба расплете своје седе косе, скине се са свим гола и |
атресла, а кухиња се димом напунила.{S} Баба онда узме грофа за руку, одведе га пред неки као д |
лахињи у млади петак, кад се смркло.{S} Баба је наложила велику ватру на огњишту у кухињи.{S} К |
стивој госпођи треба мало босиљка.{S} А баба се заплака: „ех, рече, кад милостива госпођа грофи |
?{S} Има ли какав стар човек или каква баба видарица?!“ питаше Маргита све шапутом, као да Рај |
да из њега три пута сркне.{S} Иза тога баба баци нешто у ватру, што је пукло као гром, сва се |
тигању.{S} Кад је вода прокључала, онда баба заиште од грофа његову златну бурму, коју је од ве |
ја да те оките, ево ти један стручак од баба Станије, старе и сироте једне Српкиње, и Бог да те |
звездица на левом колену стоји!“ викаше баба.{S} И гроф доиста виде тај младеж.{S} Од те ноћи ј |
е каква туга мори срце у његовог старог бабе, и узе да га храбри, казујући му шта види у оној н |
прсте да поломи кршећи их, „опрости ми, бабо, молим те, и не брукај ме тако за Бога!“ Па Марков |
омогнеш?" питаше га отац. „Бог с тобом, бабо! нисмо ли с њиме у завади због оних заватина у пот |
оје и телесне и душевне муке.{S} Видех, бадава све, нема ту помоћи ни ослобођења.{S} Рекох Бекр |
“</p> <p>„Е, онда нема ништа!...{S} Све бадава!“ рече старац невесело, и чисто клону пун очајањ |
/p> <p>— „Хтедох!“ рече она мирно; „али бадава, не могах; сетих се што ти оно рече да је и грех |
и нека се чисти са нашега пута!“</p> <p>Бадава.{S} Једна лопта или некаква гужва удари баш на о |
гита Рајку раздрагана лепотом околине, „бадава, говори ти што хоћеш, али си ти Рајко човек, кој |
могаше да скине својих погледа са ње. „Бадава," рече сам себи, „што јест, јест ; и кад спава л |
да чисто са очајањем окрете се старцу: „бадава, оче, не знам ти ја то!{S} А и како ћу?{S} Ти ви |
опуњавало тиху своју хармонију.</p> <p>„Бадава,“ окрете се Маргита Рајку раздрагана лепотом око |
преда са две сребрне пафте у облику два бадема.{S} Руке јој до изнад лаката, где се бели рукави |
ао дете сироче радује се да чује понеку бајку, па да је и другима каже.{S} Што ти знам рећи то |
у такве су, тек добро пристају у овакве бакрачлије!“</p> <p>„Хвала ти брате Јово !{S} Поздрави |
гу црвену чизму и намешташе их у широке бакрачлије. „Него да видиш, какве су такве су, тек добр |
есно и гледаше у црвену чизму у широкој бакрачлији.{S} Маргита не знађаше ни шта да мисли ни шт |
оставити у хану!{S} Празна чутура — ето баксуз !{S} Ниси ваља <pb n="44" /> да дошао на оваки п |
ви везује, или да им пољупцем једним на балчак од сабље, сабље посвећује, — шта си ти тако тешк |
ако је Марко укинуо свадбарину, како је Бан Страхиња савладао бесног Влах-Алију, како је Милош |
еђе да се пита: а шта ли би на то рекли Бан Страхиња и Краљевић <pb n="24" /> Марко?!{S} Завука |
би радио Краљевић Марко и како би радио Бан Страхиња на твоме месту? па онда ради како видиш да |
радили онакви српски јунаци какви беху Бан Страхиња и Краљевић Марко.{S} Одлучио се да, чим се |
раду бијеломе,</l> <l>У онога од Божуна Бана!“</l> </quote> <p>Маргита спусти главу на Рајково |
е сам у себи, „ни дивна ћерка од Божуна Бана а Јанкова госпођа девојка, није лепша од ње!“</p> |
невесту, па да је мила шћерца од Божуна бана, а некмо ли једна Циганчица!{S} Хајдмо одмах к њем |
Марка, па Милоша Обилића, па Страхинића Бана, па Рељу Крилатицу, па старог Југ-Богдана, па толи |
31" /> војводи Сибињанин Јанку и јунаку Бановић Секули!{S} И ја знам по неку....{S} Хоћеш да ти |
утника.</p> <p>„Ето то је пред нама Нађ-Бања!“ рече Маргита Рајку, показујући му руком; „ова го |
и беху покривени сликама грофова од Нађ-Бање кроз последња два века.{S} Озго са таванице спушта |
лостива госпођа, грофица Маргита од Нађ-Бање!“</p> <p>И онда се склони на лево и дубоко поклони |
ви чују: „ево је грофица Маргита од Нађ-Бање!“ <pb n="198" /></p> <p>— Не! премилостива госпођо |
столицу.</p> <p>„Грофица Маргита од Нађ-Бање!“ промуца стари гроф, и она му се дворана поче да |
из Сегедина стигне у двор грофа од Нађ-Бање.{S} Управо и нема пута, него се тера преко равнице |
а рече: „ја сам Маргита, грофица од Нађ-Бање, жена грофа Аладара!““ проговори један од њих.</p> |
</p> <p>„Ја сам Маргита, грофица од Нађ-Бање!“</p> <p>— „Била си то некад.{S} А шта си сад?“</p |
и сад?“</p> <p>„Маргита, грофица од Нађ-Бање!“ одговараше она опет мирно.</p> <p>Циганин дохват |
онда, тамо у оном двору, грофица од Нађ-Бање може само да ти руку стегне и речима срећу зажели. |
ад крочим ја сам госпођа грофица од Нађ-Бање.{S} Овде сам још слободна, или управо овде сам још |
рече :</p> <p>— „Маргита грофица од Нађ-Бање — робиња потурченог Циганина Бекри-Бекира !“</p> < |
е ме на обалу!...{S} Еј, грофице од Нађ-Бање, еј госпођо од толиких баштина, еј девојко око кој |
тније чух шапат Мораве: „грофице од Нађ-Бање, кћери земље маџарске, кад си се ти још смрти боја |
овици некадашњој грофици Маргити од Нађ-Бање.</p> <p>„Силенција!{S} Силенција!“ викаше гост гос |
ад, витеже Рајко, помози грофици од Нађ-Бање да у свој двор уђе!“</p> <p>Узеше се за руке и пођ |
ше по своме сећању. „Гроф Аладар од Нађ-Бање биће сад да је мојих година!{S} Нисам слушао да се |
„Молим те, брацо, је ли жив гроф од Нађ-Бање ? !“</p> <p>— „ Је ли жив?{S} Како да није жив!“ п |
говораше: </p> <p>„Ти ћеш код нас у Нађ-Бањи да останеш док се не спреми све што треба за мој п |
ко границе, и ударисмо ноћу на двор Нађ-Бању.{S} Старог грофа и не бејаше дома, али му беше мла |
дајте у кола, да се возимо у дворац Нађ-Бању; жени се стари гроф.“ Хајде, ђи, терај!{S} Ето нас |
у, лепшу од мене и срећнију од мене!{S} Бар бих се могла понадати да те једнога дана својим зет |
сваковрсним јестивом и пићем, седело је бар двадесет и четири госта.{S} Ваздух беше топал, загу |
разбуди. „Уморна је јадница!{S} Нека се бар испава.{S} Ко зна на какве ће се нове јаде и невоље |
ет стопа у дужину, две стопе у ширину и бар једну стопу у висину просећи!{S} Да л’ ће моћи и до |
ицу, дотле би и Турци са самсовима, или бар самсови без Турака, стигли овамо.{S} Ако нам свети |
ј мрачни ходник гдегод каква излаза или бар краја.{S} Очевидно је било да се ходник повија у кр |
узела сам се онда молити Богу, нека ми бар памет преврне, те да у лудилу и не знам ништа и не |
спуштајући Маргиту на тај плат, нека си бар између златних лавова и сребрних орлова, између пус |
ињаше свих девет Југовића редом, да јој бар један брат од заклетве на двору остане ? !{S} Вала |
у дубоком сну, неће се разбудити; а то бар није грех.{S} Ето, питај дванаест сребрних престола |
и.{S} Не можеш да их стигнеш, али можеш бар из далека да трчиш за њима!"</p> <p>Маргита се поди |
.{S} Хајде, добро; али што не притиснеш бар један невин пољубац на њена уста?{S} Она је у дубок |
а баш не бих волео да ми је гроб овде у бари где нема ни липе ни раста.{S} Еј, славна Шумадијо |
а верна љубо!</l> <l>Додај мени крстата барјака,</l> <l>Цар ме Лазо на Косово зове!“</l> </quot |
мало не рекох Османа!{S} Ха, ха, ха!{S} Барон Осман је удовац, могли би се још ноћас погодити, |
етаху по развалинама двора Лазарева.{S} Барон Арпад Сент-Кираљи од Галамбоша, праћен неколиким |
дозрив!</p> <p>„Преподобни!“ прекиде га барон Арпад гласом као да пуку командира; „мени деран т |
а прсла у гласно клицање, а стари би се барон Арпад само осмехнуо и рекао: „красно момче!{S} До |
отињи за здравље ћесарево.</p> <p>Стари барон Арпад устаде и приђе Рајку, потапка га по рамену, |
ете?!“ </p> <p>„Устајте господо!" викну барон Отмар, па скочи на ноге; „устајте, господо, ово ј |
Румели-Беглер-беговицу нека седне поред барона Отмара — гле, мало не рекох Османа!{S} Ха, ха, х |
шут, шшш!“ заћуткиваше патер Амброзијус барона.</p> <p>„Хе, драга моја, како ћу ја да те познам |
толико остарела да ме не познајете?{S} Бароне Отмаре, зар ме ни ви не познајете?!“ </p> <p>„Ус |
" хоће младожења да игра чардаш с неком бароницом.{S} Он дежмекаст, она дебела; он матор, она м |
дној нози стојећи замишљено загледала у бару испред себе, рекао би човек да је ово све једна бе |
у. „Да смо џинови и да имамо пун ковчег барута, па овде не би могли пролом учинити.{S} Биће да |
ју младу, и опалите му врућих четрдесет батина!“ Пијани гости узеше да кликћу од радости и да п |
заше се силно да збаци са себе Рајка, и бацакаше се ногама као бесомучан.{S} Али му то ништа не |
ио би нас све, па у поље да се пред њим бацамо камена с рамена, да се надскакујемо, надтркујемо |
а, бре, вур ђаур!“ </hi> па би се узела бацати комадићима од ћерамида и цигала, или и сувим коњ |
или у Крушевац одвукли да га у тамницу баце, ил’ у прогон у Анадол пошљу!"</p> <p>„Баш сам ти |
S} Хоћу да сваки од вас, који сте моји, баци по једну киту у гроб оваквог витеза.</p> <p>Ружа и |
но.</p> <p>Циганин дохвати један чекић, баци се њиме на њу, па срдито дрекну :</p> <p>„Казуј шт |
бурму, коју је од венчања с вама носио; баци је у ону кључалу воду, те се растопи, као да је од |
звади из њега једну високу дијадему.{S} Баци доле јаничарски саркол са главе своје, па онда под |
з њега три пута сркне.{S} Иза тога баба баци нешто у ватру, што је пукло као гром, сва се кућа |
киде дијадему, па је брже боље у ковчег баци.{S} Па онда посрћући крочи до најближег сребрног п |
докопа први камен при руци, те се њиме баци на оно двоје младих људи пред чесмом.</p> <p>Млада |
за обе руке, па је просто као неко маче баци иза себе на под до зида.</p> <p>Врисну Сокица.{S} |
спричам, па ме онда суди и ако је право баци се на ме и каменом!“ рече Рајко узбуђен и онда узе |
и одјеке изазивати, и кад га виде како баци шубару у вис, она му хитро приђе и продрма га за р |
н и појео, а два кришом натраг у зембил бацио, само да дуже потрају.{S} Али с јабукама не могаш |
а има негде велика царска остава, — све бачве пуне злата!{S} Нико не зна где је и на коме је ме |
лили.{S} Доле поред њихових ногу лежаху бачене две круне, <pb n="113" /> два пребијена мача и д |
рстом лежали су доле поред престола као бачени тамо <pb n="116" /> немарно и небрежљиво.{S} На |
само понављаше речи: „еј, јаднице моја, баш ти не би суђено да завичај видиш!{S} Еј, јадна жено |
јко са свим мирно, па онда настави: „е, баш ме копка да знам шта ће овај растов пањ овде?!“</p> |
ек и кошуљу до појаса, а за велики све, баш све, ха, ха, ха!{S} Хо, хо, хо, хо!</p> <pb n="53" |
то ништа не мари ни за тебе ни за мене, баш као да нас и није!{S} Све једно; нека госпођа буде |
ора чује свирање, певање и усклицавање, баш као да су сватови, а ено виде се и осветљени прозор |
сму, и не прекидаше је ни једним дахом, баш као да је хтео да се њеном тугом угуши, или као да |
спођо, како је мало среће Бог вама дао, баш вама, који сте <pb n="191" /> према сваком тако пун |
но да завичај видиш!{S} Еј, јадна жено, баш ниси среће имала! “</p> <p>Подиже је у своме наручј |
емо дочекати! одговори Циганин. „Валах, баш да <pb n="43" /> огледнемо!{S} Ако се потковице не |
има на левој страни... како да кажем... баш онде где јој срце куца, један плав младеж.{S} Молим |
е глас Милисава кнеза из Доње Букве!{S} Баш је он!“ говораше старац више сам себи; „ он то дови |
у руку: „хвала ти светли господине!{S} Баш си научио што и јесте најлепше у нашем говору.{S} Н |
47" /> <p>— „Ала, не бој се госпођо!{S} Баш сам сигуран да ћу је убити!{S} Само се ти склони ма |
ину!“ рече он.</p> <p>„Јесте, синко!{S} Баш као да је хајка!{S} На звериње нема за што да је, а |
— Бога ми, мал’ не рекох нешто!....{S} Баш је <pb n="18" /> велим грехота оставити ону младу в |
ином.</p> <p>Тежак им беше растанак.{S} Баш се све троје заплакаше. <pb n="166" /></p> <p>„У те |
а <pb n="160" /> учинио, да коме ћу?{S} Баш ћу ти све по истини казати!“ одговори Рајко.</p> <p |
да плачеш!...{S} Нећу ја умрети...{S} А баш и да умрем, па ништа !....{S} Истина баш не бих вол |
бег с Циганином и Циганин са мном.{S} А баш је од Бога грехота, а од људи — Бога ми, мал’ не ре |
="145" /> кад није авет другога се чега баш и не бојим.{S} Сад ћемо видети шта је !“</p> <p>Па |
н; уверих се да њега или и нема, или да баш неће да чује моје молитве, нити да види моје муке и |
но што кажу да Цариград има!{S} Па онда баш треба из близине да видите кулу ову!“</p> <p>Испеше |
ће поћи на Косово, напојио свога лабуда баш на истом том каменом кориту, над којим се ето мало |
ном хитати да се теби вратим.{S} А вала баш сад и да умрем, слађе ћу умрети после овога што од |
аш и да умрем, па ништа !....{S} Истина баш не бих волео да ми је гроб овде у бари где нема ни |
јер је ту лежала њена рука, на коју она баш мало час наслони лице своје.{S} Тек онај тајни тихи |
себи рече: „вала ако је само слатко, па баш нека је и грешно!“ <pb n="137" /></p> <p>Али у само |
повуче.</p> <p>„Ја да црних калуђера, е баш брате знају каква треба да је ракија!{S} Жестока!{S |
силног блага! ах да силног блага!{S} Е баш се види да сте царевину имали!“ Отвори један повећи |
е.{S} Узе да се на себе самога срди. „Е баш сам неки сметењак! “ рече сам себи.{S} Па онда виде |
по рамену као да му одобрава.</p> <p>„Е баш ми је жао, што нас двојица не можемо да се разумемо |
једну како се Јанко оженио?...{S} Хајде баш!...“ И онда Рајко поче лаганим гласом, али онако ма |
љеност и суморност учини се свима да је баш подозрива.{S} Није му испало ни до Крушевца ни у Кр |
смеје него да се заплаче!{S} Него то је баш оно о чему хтедох да те питам.{S} Била си госпођа.. |
на једна туга и опет жива чежња да чује баш све што гуслар има да каже, стапале.{S} Оба младића |
тине.{S} Испод шубаре видело се чело не баш високо, и пре посниско, али право и лепо срезано и |
/p> <p>А кад маџарска господа наступише баш према њој, она са вриском, који срце параше, јурну |
мор односи, није тешко бити испосник, и баш је слатко бити пустињик !“ </p> <p>"Дете моје, “ уз |
ише. „Или ме старе моје очи варају, или баш никад не видех тако младоликог јаничара !{S} Добро |
{S} Једна лопта или некаква гужва удари баш на оно место на коме Рајко своју амајлију притиснуо |
с ким да подели, и оно може да се сноси баш за то, што може тако да се дели!“</p> <p>„Како лепо |
и, „његова те блиставост призвала да ти баш каже да се можеш <pb n="27" /> вратити.{S} Нишки па |
p>„Ама ја дођох да те питам: јеси ли ти баш прави мајстор?“ питаше Рајко.</p> <p>— „Како ода шт |
„видим немаш вере у мене!{S} Може бити баш да ме се и побојаваш!{S} А тако ми образа и српског |
исне један невин пољубац на топла, реци баш на слатка, уста једне поштене младе жене, па ћеш чу |
да си им се доста напричао, и да си ето баш лепо завршио.{S} Сад немој то да уквариш, него хајд |
друкчије!“</p> <p>Учини му се да нешто баш близу њега зашкрипе.{S} Погледа и не хте очима да в |
е бег по колену, мишљах пуче чоха. „Зар баш тако?“ питаше. „Јест тако нам очију, лепо нас учи д |
аслоњена и чињаше му се да јој се живот баш гаси.{S} Тако му се нешто ражали, да с тешким и дуб |
штаху — а Рајко са тихим уздахом рече: „баш да ми је да седнем... ноге ми клецају!“</p> <p>„Ево |
ларима у брдо у виноград!“ рече дечко; „баш говорише нико неће тако сабаиле ударати на скелу!“< |
цара Душана!“ <pb n="115" /></p> <p>— „Баш нисам.{S} А откуда ти знаш да је то цар Душан?“ реч |
, ил’ у прогон у Анадол пошљу!"</p> <p>„Баш сам ти ја једна несрећна жена!“ настави Маргита све |
елела одавде собом да понесеш?"</p> <p>„Баш ништа!{S} Ах, чекај!{S} Да пустим мога славуја из к |
/p> <p>— „Знаш ли то по себи?!“</p> <p>„Баш по себи!“</p> <p>„Е, онда нема ништа!...{S} Све бад |
сараја Хасан-агу Зулуфлију да као чауш-баша <pb n="4" /> у Београду дочека и у Цариград допрат |
у.{S} Сва му се Србија чинила као да је баштина његове задруге; свако му је дрво изгледало као |
фице од Нађ-Бање, еј госпођо од толиких баштина, еј девојко око које су се највећа господа маџа |
екако стид, да она поред њега успаваног бди.{S} Него га Маргита брзо изведе из тренутне забуне, |
е друго нека ти је просто !“ Смилова се бег на сузе сељачке, згрну оне дукате и оне слепачке гр |
, ево дође онај кога чекасмо!“ Удари се бег по колену, мишљах пуче чоха. „Зар баш тако?“ питаше |
, поклони нам га!“ — „Јок, валах!“ рече бег презриво, па уста те ногом одгурну оне грошеве. „Но |
е ли?{S} Хајде на вешала с њиме!“ викну бег љутито, па махну сејменима да ме воде.{S} Јаукнуше |
ког поклисара.{S} У Београду је Мустафа-бег Алаџа-хисарли, један од најбогатијих спахија турски |
ох да може да буде.{S} Ево како: санџак-бег је овде нов човек, тек је од скора дошао, сиромах ј |
пет у пећини створиш?“ питаше ме санџак-бег. „Ко шта може јадној раји?{S} Она као дете сироче р |
нико се с тога не би завадио мањ санџак-бег с Циганином и Циганин са мном.{S} А баш је од Бога |
ти какав се чардаш овде игра!{S} Халил-бег је матора, хладна дртина, па кад је видео, он полуд |
; „а знаш ти болан.... да је мени Халил-бег Махмут-беговић <pb n="51" /> платио овде, ево... ви |
! ко је лепши, ја или онај тамо Бенглер-бег?...{S} Ја! тако, то је право, тако се ваља!“ <pb n= |
нглер-бег.{S} А да није то тамо Бенглер-бег?!“ рече пијани старац, па се окрете према Рајку и г |
зваше онај?!...{S} Јест Румели-Бенглер-бег.{S} А да није то тамо Бенглер-бег?!“ рече пијани ст |
о какав полудивљи пустињик, светомрзац, бега од њих у пећину, он их мирно посматраше за неко <p |
чаја сам за себе у мрак, као да хоће да бега од ње.</p> <p>„Не, Рајко!... не остављај ме саму у |
а једна госпођа из земље маџарске, која бега из турскога ропства, <pb n="71" /> да се спасе ако |
и светлост и светиња од које нечастиви бега.{S} Кад ме гледи и кад ми говори, као да ме невидљ |
Јоване... ој, чујеш ли Јоване!{S} Моли бега да савијемо у лево да не удара хајка на свечеву пе |
ве један по један на сиџаде пред санџак-бега. „Аман, беже, поклони нам га!“ — „Јок, валах!“ реч |
<pb n="155" /> дан изведоше пред санџак-бега.{S} Некакав новајлија, дошао го као прст, па син н |
м ја овде сигурнији и силнији од санџак-бега у Крушевцу.{S} А за све то нека је хвала прво Богу |
ен.{S} Ето мени кроз који дан од санџак-бега поздрави, поклони и дарови.{S} Сад сам ја овде сиг |
и моји сељаци угледаше, а они куд који, бегај и не обзири се ! „Змај, крилати змај, цар змајски |
ивезах је мојим каницама за себе и онда бегај преко границе.{S} Ето је од тога доба моја робиња |
трештен пијан, покушам поново срећу да бегам.{S} Ишла сам целу ноћ, нисам ни сама знала куда.{ |
мука и невоља!“</p> <p>„Рајко, хајде да бегамо!{S} Где ти је ластавица?!{S} Оче, нема ли где да |
ох Бекри-Бекиру: „ево дајем ти реч нећу бегати, пристајем да те служим, да носим воду, да цепам |
госпођо!“ рече Рајко; „ја те наведох да бегаш, ја те доведох у ову клопку, па зар ја да останем |
ског милосрђа да напије садашњој Румели Беглер-беговици некадашњој грофици Маргити од Нађ-Бање. |
гласом стари гроф. „Молим, молим Румели-Беглер-беговицу нека седне поред барона Отмара — гле, м |
Сад ће Крушевац да ври, како су санџак-бегови Турци видели змаја, <pb n="158" /> са три круне |
и болан.... да је мени Халил-бег Махмут-беговић <pb n="51" /> платио овде, ево... виш’ овде на |
лосрђа да напије садашњој Румели Беглер-беговици некадашњој грофици Маргити од Нађ-Бање.</p> <p |
стари гроф. „Молим, молим Румели-Беглер-беговицу нека седне поред барона Отмара — гле, мало не |
ним клештима.{S} Пекао си ме пред Халил-бегом па сам зажмурила; али ноћас да умрем а зажмурити |
о је, једном мрети ваља; него молите се бегу да ми учини милост да заповеди, да ме људи његови |
него са мном. „Хајде у Крушевац санџак-бегу! “ рекоше ми. „Заветовао сам се,“ прихватих ја, „д |
Па онда сиромах онај старац!{S} Куд нас беда његова на њ навуче!{S} И кад бих могао да пробијем |
.{S} О ону страну јарка ишао је повисок бедем, утврђен јаким палисадима.{S} Улазило се у двориш |
рном сниском калпаку, с кривом сабљом о бедрима, са високим жутим чизмама, на којима зврктаху ш |
дрангулијама, те га као кићанке бију по бедрима, па ситним звекетом прате сваки његов корак.{S} |
војом ситном а паметном главом издавала бедуинско порекло своје.{S} Милина је било погледати га |
да ме одбране и измоле. „Немој нам га, беже, амана ти! лепо он нас учи, вели нам: слушајте цар |
на свечеву пећину! <pb n="83" /> Немој, беже... немој амана ти!...{S} Неће нам се на добром про |
едан на сиџаде пред санџак-бега. „Аман, беже, поклони нам га!“ — „Јок, валах!“ рече бег презрив |
у пећину, хоће нас белај снаћи!{S} Аман беже да скренемо у лево!“ викаше опет онај сељак којега |
ва скините и у пећину закопајте!{S} Ето беже, то је све што те молим, а све друго нека ти је пр |
а хтеде прихватити Маргиту, али се ова, без његове помоћи, једним скоком, као хитра срна, спуст |
својој руци.{S} Узе грош и узе талир па без речи појури к брду.{S} Чим зађе за неко дрвеће, Рај |
р!...{S} Тек опет хвала му; шта бих сад без њега радила!...{S} Иди види, можемо ли се у собу вр |
} Нас судбина венчава.{S} Рајко, витеже без замерке, ево се Маргита теби привенчава, да је од с |
ихвати крму.{S} После живог веслања, не без силног напрезања, сав црвен у лицу и са крупним зно |
ње ивице од врата и њиховог оквира и не без јаког напрезања одви је од прилике за пола палца.</ |
те Циганина на прса и мало по мало и не без муке, веза му руке на леђа!{S} Није дуго трајало од |
оје!“ рече јој благо.{S} И Циганчица се без речи, освојена и оним погледима и оном благошћу, ди |
риђе ка ковчегу.{S} Дуго и дуго гледаше без речи у мирно лице младога човека, који као да беше |
ога ћу ти може бити сутра и показати, и без тога меда, који ја за горске пчеле чувам, и без тих |
меда, који ја за горске пчеле чувам, и без тих ораха, које ја с веверицама делим.{S} Чак и сло |
Крушевцу да начини кавгу па је срдит, и без сумње премишља <pb n="26" /> и снује нове згоде.{S} |
самоме врху испупчила се стена, гола и без маховине.{S} Овде онде њен белутак беше прошаран кр |
?{S} А пустињаштво има пуно сладости и без тога млека, које ја добивам за једнога мога горског |
„Ако нећу теби, који си божји угодник и без онога што си мени и овој страници добра <pb n="160" |
S} Оно је лудо, поносно, љуто и бесно и без тога!{S} Него није она моја мајсторица.{S} Она је м |
и и Турци са самсовима, или бар самсови без Турака, стигли овамо.{S} Ако нам свети отац <pb n=" |
ара са сукненим сарколима на глави, али без оружја.{S} По даље иза ове гомиле ишли су растројен |
у и црних очију, — црних и светлих, али без душевне топлоте, као да нису два девојачка ока, нег |
шку службу?!" говораше Маргита грцајући без суза.{S} Седе поред њега, па се тужна загледа у њег |
анских: је ли грех да поштен млад човек без икакве непоштене замисли притисне један невин пољуб |
о, та ваља да није што ћеш се овуда сам без ње враћати?!...{S} Није то; није то; него ме за грл |
“</p> <p>На њену кукњаву дотрче сви као без душе.</p> <p>Маргита је лежала мртва.{S} Клечећи по |
лиш?“</p> <p>„Како да нема?“ рече Рајко без устезања. „Волео сам своју мајку, волим, је и сада |
рити и кући отерати!“ Оде сиромах Марко без речи и вечере.{S} Него то је још најмање јада.{S} К |
/head> <p>Путовали су цео тај дан скоро без одмора, јер оно нешто мало времена што проведоше по |
ја тебе чеках.{S} Не хтедох у светлост без тебе.{S} Ходи!“ рече Рајко и одмах пође напред.</p> |
сам му се.{S} Сад га љубим.{S} Не могу без њега.{S} Љубим га.{S} Кажите слободно свима да га љ |
речи: „Србину, од Расине Рајку, витезу без замерке — Маргита.“ Имате ли гдегод босиљка, Мартин |
аса нађе да треба да то што је она тако безазлено казала, исправи на прави његов значај.</p> <p |
ебе, рекао би човек да је ово све једна безгласна и безживотна пустиња!“ говораше Рајко.</p> <p |
и човек да је ово све једна безгласна и безживотна пустиња!“ говораше Рајко.</p> <p>„Ех, у моме |
тву!{S} Тако што у Цигана нема!{S} А ти безобразна комедијашице, напоље одавде!“</p> <p>Диже се |
олико момака; извуците на двориште овог безобразника што блене у моју младу, и опалите му врући |
у.{S} Знаш шта вам казивах мало час кад бејасмо доле на капији, на којој царица преклињаше свих |
би на колено.</p> <p>„Пре четири године бејах свирач у Сегедину у Маџарској, у дружини чувенога |
и гледаше озбиљно и невесело преда се; бејаше мало побледела а углови од усана грчевито задрхт |
ше, или не могаше речи да проговори.{S} Бејаше се у лицу јако променила: образи јој спласли, оч |
још из даље опази како му Маргита, која бејаше остала са свећом пред оним вратима, маше руком д |
упили после неколико удараца, јер стена бејаше од оне чврсте врсте од које се жрвњеви праве.{S} |
ремен.{S} Прамену варница као да милије бејаше да загледа, и ако за тренут, у лице Маргитино, н |
м и меким погледима својим, у којима не бејаше у том часу гњева, него само сажаљења.</p> <p>„Ди |
на двор Нађ-Бању.{S} Старог грофа и не бејаше дома, али му беше млада грофица.</p> <pb n="50" |
један од млађе господе, који се још не бејаше са свим загњурио у вино.</p> <p>„А, тако ли је?{ |
шену једну зидину, која по свој прилици бејаше остатак од некадашњега спољњег зида градског, би |
једном мрачном узаном ходнику.{S} Мрак бејаше тако густ и црн да не могаху једно друго видети. |
не сребрне и златне жице, а сваки уз то бејаше постављен и оперважен зибелинима.{S} На плаштови |
у клетву.{S} Него на све то сав одговор бејаше, што сад као нека пуна зобница удараше о врата н |
и што се зора примицаше, то његов занос бејаше све већи.</p> <p>Један пут узе да као уз гусле п |
ад ћу ти донети воде!“ па у петом скоку бејаше већ у капели, а на десетом кораку спотаче се о з |
рече Рајко, пољуби се с Јовом, који му бејаше некаква својта, па онда поведе ластавицу за улар |
јлицу, која му о црном свиленом гајтану бејаше о врату; преврети се три пута, пољуби је и онда |
питаше Рајко, који и не слућаше о чему Бекир мисли.</p> <p>— „Ето како: за мали чардаш Маџариц |
не, ја се окренух од њега.{S} Кад Бекри-Бекир узе да ме усијаним клештима наморава да пред Турц |
како нисам полудела.{S} Кад ме је Бекри-Бекир унео везану у ону мрачну и прљаву јазбину своју у |
ми веле да је Маџарица, да ју је Бекри-Бекир, — који је се тек пре четири године потурчио, дош |
Рајко.</p> <p>— „На сабљи!" рече Бекри-Бекир поносито. „Хоћеш да ти причам како је било?“</p> |
та ућутка се плач робињин.{S} Али Бекри-Бекир не смеде да отвори врата.{S} У том викнуше Рајка |
рим, али кад већ клонем и обамрем Бекри-Бекир доведе жене, те ми силом сипљу млеко у уста и ко |
ња коју је овај Циганин, по имену Бекри-Бекир, пре неку годину у Маџарској заробио.{S} Дај да с |
таде између робиње и Циганина.{S} Гурну Бекира обема рукама те овај паде на земљу, а клеште му |
p>Овде сад беше згодна прилика за Бекри-Бекира да сухо грло овлажи.{S} А већ више и не мишљаше |
Бање — робиња потурченог Циганина Бекри-Бекира !“</p> <p>„Тако, кујо једна!“ викну Циганин задо |
и да и даље у потурченог Циганина Бекри-Бекира робује!“</p> <p>Трајало је мало подуже док је па |
и!{S} И после то се само у конаку Бекри-Бекира може да види!{S} А?{S} Чујеш ли ме бесна Маџариц |
у ноћ ето га Рајко пред врата од Бекри-Бекирове ковачнице.{S} Обесио о десном рамену неку пове |
} Рајко одврте чутуру и додаде је Бекри-Бекиру.{S} Циганин промрмља нешто па наже чутуру и добр |
ту помоћи ни ослобођења.{S} Рекох Бекри-Бекиру: „ево дајем ти реч нећу бегати, пристајем да те |
</p> <p>Овде сад беше згодна прилика за Бекри-Бекира да сухо грло овлажи.{S} А већ више и не ми |
д Нађ-Бање — робиња потурченог Циганина Бекри-Бекира !“</p> <p>„Тако, кујо једна!“ викну Цигани |
ставити да и даље у потурченог Циганина Бекри-Бекира робује!“</p> <p>Трајало је мало подуже док |
од мене, ја се окренух од њега.{S} Кад Бекри-Бекир узе да ме усијаним клештима наморава да пре |
позно у ноћ ето га Рајко пред врата од Бекри-Бекирове ковачнице.{S} Обесио о десном рамену нек |
ова.{S} Рајко одврте чутуру и додаде је Бекри-Бекиру.{S} Циганин промрмља нешто па наже чутуру |
им се како нисам полудела.{S} Кад ме је Бекри-Бекир унео везану у ону мрачну и прљаву јазбину с |
S} Сви ми веле да је Маџарица, да ју је Бекри-Бекир, — који је се тек пре четири године потурчи |
питаше Рајко.</p> <p>— „На сабљи!" рече Бекри-Бекир поносито. „Хоћеш да ти причам како је било? |
p>Доиста ућутка се плач робињин.{S} Али Бекри-Бекир не смеде да отвори врата.{S} У том викнуше |
ђу уморим, али кад већ клонем и обамрем Бекри-Бекир доведе жене, те ми силом сипљу млеко у уста |
млад си!{S} И после то се само у конаку Бекри-Бекира може да види!{S} А?{S} Чујеш ли ме бесна М |
а робиња коју је овај Циганин, по имену Бекри-Бекир, пре неку годину у Маџарској заробио.{S} Да |
нема ту помоћи ни ослобођења.{S} Рекох Бекри-Бекиру: „ево дајем ти реч нећу бегати, пристајем |
младу вашу земљакињу да оном циганском бекрији робује !“</p> <p>— „Е шта ћеш?{S} Иди па спавај |
ве снежнобеле груде, по којима се танка бела ћерћелија тек као сива магла у вис тихо повијала и |
аслона од сребрног престола.{S} Била је бела у лицу као неуглачано сребро; и уста јој беху побл |
су јој обрве право повучене, и како је бела у лицу, и како чудном милином њен гипки и вити ста |
{S} Немојте на свечеву пећину, хоће нас белај снаћи!{S} Аман беже да скренемо у лево!“ викаше о |
да се мало поткрепи, после оног чуда и белаја што га снађе.</p> </div> <div type="chapter" xml |
не што воде ваздух доле, па да видиш ту белаја!{S} Греби, па копај, па скичи, поплаших се, Бога |
ула види чак из задужбине цар-Лазарове, беле цркве Раванице.{S} Сећаш ли се! казивао сам вам о |
тне забуне, показав руком танке млазове беле светлости, која са свода, а из неких цеви, падаше |
n="111" /> чашице од жира беху утврђене беле воштанице.{S} Поред и једног и другог златног раст |
обледела и полуотворена показиваху њене беле зубе.{S} Коса јој се пореметила па пала низ плећа. |
осила један диван тек расцветан пупољак беле руже, а на једном прсту од леве руке златну бурму. |
ричекајте," рече им; „ја сам већ ударио белеге које ће сељаци оздо из села видети и разумети.{S |
ирно почиваху под овом или оном каменом белегом.</p> <p>А кад би сунце просуло још топлији жар, |
ки плашт од златне тканине, у којој све бели кринови сребрном жицом извезени беху; однесе га и |
ма.{S} Руке јој до изнад лаката, где се бели рукави од кошуље повијаху у гужву, беху голе.{S} У |
носим заставу <pb n="173" /> црвену са белим крстом!{S} О... та дала бих половину од живота, с |
апурено а глатко обријано лице некаквим белим убрусом.</p> <p>С њима је ишло и неколико Турака |
, заробљеног Турчина, како га је хранио белим хлебом и појио црвеником вином, и најпосле пустио |
за оних румених покретних уста два низа белих и ако неравних зуба.{S} Не беху „као бисер“, али |
ковчега на трави лежало је једно празно бело стакленце.{S} У десну руку своју грчевито је била |
посадише на шареном сиџадету око једног белог убруса, на који Рајко положио беше нешто погаче, |
г зида градског, била је једна чесма од белог мрамора.{S} У оно су је време још једнако звали „ |
ближе шуме с ону страну долине, стуб од белога дима подизаше се право у вис, ваља да од какве в |
ладе дворкиње, која би се као живи цвет белога крина жудно запајала сребром тихе месечине, њу п |
евић Марко, један за другим искупише на белој кули Сибињанин Јанка и узеше рујно вино пити, Мар |
и повисок старац, — с руменим образима, белом на округло поткресаном брадом, одевен у китњасто |
овако!{S} Ко зна какав би ми се дух са белом косом и белом брадом и са срдитим погледом испод |
дљиве и грозне камиле своје!{S} Овом је белом калдрмом некада шетала царица Милица са својих дв |
зна какав би ми се дух са белом косом и белом брадом и са срдитим погледом испод густих веђа на |
г од углађене ораховине нека се постави белом свилом ; тај ћемо положити у ковчег оловни, а ова |
поред ватре седи један старац са дугом белом брадом, у црној ризи до земље и са црном камилавк |
и млеком тако слатким, и погачом овако белом, и са овако пуно добрих <pb n="72" /> ствари, па |
његов чисти поглед пао на толику и тако белу нежност, на тако топлу снежност и на тако свету др |
} На послетку Маргита изађе — обучена у белу свилу, с расплетеном и низ плећа спуштеном косом.{ |
а венац на глави, али је била обучена у белу свилу, а на повисоком и танком врату носила је низ |
прстен на твоју руку и ево ти дајем ову белу ружу, знак твога чистог срца и знак своје чисте љу |
едара дугачку кесу, а из ње чисту једну белу крпу, у којој беху лепо увијени они велики нови но |
, гола и без маховине.{S} Овде онде њен белутак беше прошаран крупним црвеним гранатима, као да |
мо право! ко је лепши, ја или онај тамо Бенглер-бег?...{S} Ја! тако, то је право, тако се ваља! |
умели-Бенглер-бег.{S} А да није то тамо Бенглер-бег?!“ рече пијани старац, па се окрете према Р |
како се зваше онај?!...{S} Јест Румели-Бенглер-бег.{S} А да није то тамо Бенглер-бег?!“ рече п |
иташе Рајко показујући на један поширок бео камен, на који Маргита већ седе.</p> <p>„Ово је гро |
ша нешто као рече да је боље да се ти у Београд вратиш, јер он даје друге пратиоце.{S} Већ смо |
у Србију.{S} Па онда иди преким путем у Београд и извади од турске власти допуст, да мирно сахр |
ињеџија! “</p> <p>Тако је било путем од Београда до Крушевца.</p> <p>Али ево сад путем од Круше |
.4"> <head>4</head> <p>На целом путу од Београда до Крушевца Рајко је био кипео од веселости.{S |
ило у Крушевцу, а после и све што је по Београду слушао о последњем рату између султана и ћесар |
луфлију да као чауш-баша <pb n="4" /> у Београду дочека и у Цариград допрати царског поклисара. |
ариград допрати царског поклисара.{S} У Београду је Мустафа-бег Алаџа-хисарли, један од најбога |
ДУЖБИНЕ</p> <gap unit="graphic" /> <p>У БЕОГРАДУ</p> <p>У ДРЖАВНОЈ ШТАМПАРИЈИ КРАЉЕВИНЕ СРБИЈЕ< |
платила и преплатила твојом господском беседом!“</p> <p>Па кад се опет посади, настави да гово |
и изговори на латинском језику китњасту беседу како овај младић жели да се оних његових шест та |
кира може да види!{S} А?{S} Чујеш ли ме бесна Маџарице, хоћемо ли један?{S} Хајде да ово мајкин |
доста да видиш и мали!{S} Хеј, Маџарице бесна!{S} Него искај, млади мој ортаче, имаш какав каји |
одмах велики чардаш!{S} Чујеш, Маџарице бесна?“</p> <p>„Их, да грдне бруке да тако и говориш а |
чисто као жалећи се на своју несрећу. „Бесна крв маџарска, а бесно и господско колено.{S} Од м |
деспотовић Стеван, изгубив очњи вид од беснила турског, постао духом видовит, чим би гусле у р |
а у неке дубоке мисли.{S} У души јој је беснила тешка једна борба: борба срдње на Бога и брига |
а своју несрећу. „Бесна крв маџарска, а бесно и господско колено.{S} Од многог поноса никоме ле |
ортак!{S} Оно је лудо, поносно, љуто и бесно и без тога!{S} Него није она моја мајсторица.{S} |
на образима, искезио зубе, па режи као бесно псето.{S} Али она се не макну с места.</p> <p>„Хо |
адбарину, како је Бан Страхиња савладао бесног Влах-Алију, како је Милош на Косову показао ко ј |
дини степенице опет предомисли, те се у бесном трку врати к Маргити.{S} Ова га обема рунама дох |
Кидисаше на онај крст у стени као исти бесови, па греби, па хватај зубма стену, па њушкај и ко |
са себе Рајка, и бацакаше се ногама као бесомучан.{S} Али му то ништа не поможе, и само га брже |
еменит био.{S} То је био један истински беспрекорни витез.{S} Ја једина знам шта сам у њему изг |
е и патке, што, дуж брлога испред кућа, беху задремале; излетеше пси из авлија и кидисаше на ко |
бели рукави од кошуље повијаху у гужву, беху голе.{S} У једној је руци носила котлић, а у друго |
душевљења у лицу, и онај ватрени коњиц, беху тако пуни живота, да Рајко осети како га чудна јед |
цана.{S} Маџарица му додаде конопце.{S} Беху већ на замке припремљени, те у њих брзо ухвати и с |
очним поклопцима поклопљене, као да оба беху слепа.{S} Цела је прилика била пуна лепоте, мирноћ |
иваше.{S} Иза њих друга два златна лава беху се пропела у вис, па предњим шапама држаху један д |
ма зауставише проста једна кола, у која беху запрегнута три обична сељачка коња.{S} Са кола ско |
и.{S} А на пола хвата од ових оклопника беху два повисока млада раста, којима и стабло и грање |
пречила те затвараху ходник.{S} На њима беху три тешке гвоздене полуге, прилично зарђале, са тр |
е сребрне <pb n="111" /> чашице од жира беху утврђене беле воштанице.{S} Поред и једног и друго |
ој широкој и повисокој коцки од мрамора беху саливене па позлаћене некакве људске прилике.{S} Ј |
међу сваких <pb n="104" /> двојих врата беху уза зид прислоњени гвоздени оклопи са шлемовима и |
ар има да каже, стапале.{S} Оба младића беху у лицу од изванредне лепоте, али у обојице очи бех |
два поломљена буздована.{S} Прилике ове беху све у већој него обичној људској величини.{S} Десн |
осовини и затвори пећину.{S} Њих двоје беху у једном мрачном узаном ходнику.{S} Мрак бејаше та |
мачка скочи на четврти ступањ, на коме беху поређана и ланцима повезана аковчад.{S} Отрже силн |
Диже се, отиде до једног корита, у коме беху свакојаке ковачке алатке, пробра двоје клеште па, |
а низа белих и ако неравних зуба.{S} Не беху „као бисер“, али додаваху нову драж лепоти лица ње |
опет у Рајка своје погледе, који сад не беху више мекана кадифа него топли пламенови од жарког |
усне дотакоше твојих усана! како дивне беху оне <pb n="93" /> сузне очи... како је топао дах у |
сребрним кандилима.{S} Све друге иконе беху поцрнеле и испуцале и само се светлуцаху златни и |
на друга велика гвоздена врата, која се беху испречила те затвараху ходник.{S} На њима беху три |
вис, ваља да од какве ватре око које се беху чобани искупили.{S} Рајко гледаше целу ону велику, |
овцу једном пред пећином, а поред ње се беху посадили на маховинасто стење стари пустиник и Рај |
.{S} У једној широкој одаји посадили се беху сви заједно с патером око сниске једне софре, прит |
раста, којима и стабло и грање и лишће беху од сувога злата, а жирке његове од сребра, а у мно |
та би радили онакви српски јунаци какви беху Бан Страхиња и Краљевић Марко.{S} Одлучио се да, ч |
и добро осветљену дворану, које зидови беху искићени роговима од јелена и главама од медведа и |
пасом.</p> <p>У великој дворани зидови беху покривени сликама грофова од Нађ-Бање кроз последњ |
ку њеном горња пуцад са грла и са груди беху покидана, и сам јелек и танко турско ткиво испод њ |
ве бели кринови сребрном жицом извезени беху; однесе га и простре пред мрамором на коме стари д |
од изванредне лепоте, али у обојице очи беху дубоко упале и — очним поклопцима поклопљене, као |
лицу као неуглачано сребро; и уста јој беху побледела и полуотворена показиваху њене беле зубе |
илине.{S} Кад отвори трепавице, очи јој беху пуне суза.</p> <p>„Ех!“ рече са дубоким уздахом, к |
а из ње чисту једну белу крпу, у којој беху лепо увијени они велики нови новцати сребрни талир |
лада витеза, који се над једним ћивотом беху чврсто загрлили.{S} Доле поред њихових ногу лежаху |
у гласно јецање.</p> <p>Старац и Рајко беху и сами дубоко узбуђени и погледаху један у другога |
уги просто засути драгим камењем.{S} Ту беху још и неколике мање круне и дијадеме, по свој прил |
есто.{S} Што је Рајка највише зачудило, беше што по средини између она два лава, што ричу, и ис |
беше већ трећи како ништа окусили нису, беше склопила руке на рамену Рајковом, па на њих спусти |
“</p> <p>Маргита не беше поред њега.{S} Беше крочила у десно, те стојаше пред трећом једном сли |
<p>Рајка подиђоше мрави од узбуђења.{S} Беше му мило и опет некако тешко.{S} Пригну се и пољуби |
} Не могаше ни да мисли ни да осећа.{S} Беше се као скаменио.{S} Али кад Маргита хитро скочи ун |
јвиши врх њен, једно поред , другог.{S} Беше у оној дивној летњој вечери диван поглед.{S} Чароб |
да.{S} Он се живо а застиђен подиже.{S} Беше га некако стид, да она поред њега успаваног бди.{S |
рекрштеним рукама, корачаше по соби.{S} Беше се пустила у неке дубоке мисли.{S} У души јој је б |
у, као оно и Рајка, живо благослови.{S} Беше то некакав жив и крепак старац, са бистрим очима и |
ницама, да се у њ није дало гледати.{S} Беше ту још поређан велики број мањих и већих златних к |
бра што га гроф имађаше у Сибињској.{S} Беше ту пуно слугу, који насипаху празне боце и кондире |
д углађенога зеленог камена малахита, а беше застрвена просто једном хрпом од златних кондира и |
сада господа маџарска!“ понови Рајко, а беше га мало и зачудило што га она тако пита.</p> <p>„З |
никог живог.{S} Тада прва мисао Рајкова беше: "ако су Турци убили старца, па нема ко да отвори |
ако само стајао, миран, скроман, као да беше занемео, видевши изненада како је човек једно греш |
мирно лице младога човека, који као да беше тек само у неком тихом сну.{S} Па онда узе да му г |
у за цело!“ довикиваше му Маргита, која беше подалеко од њега одмакла, отварајући овде и онде п |
стојаше пред трећом једном сликом, која беше намештена лево од оне велике у средини, а на онако |
ко јој пружи руку те дохвати њену, која беше хладна као иста стена.</p> <p>А стена се опет пови |
ше не зачу.</p> <p>Маргита се приљубила беше уз Рајка и чврсто се држаше једном руком за његову |
ату заставу, коју жеља њена већ ставила беше у њене руке.</p> <p>„Хвала теби, госпођо, што тако |
наш твоју госпођу!“</p> <p>У том изашла беше на врата од оне кућице једна жена у годинама, али |
<p>За неколико тренутака цела она свита беше занемила као да се скаменила.{S} Први беше Рајко к |
воју!“</p> <p>Рајко се у мраку три пута беше прекрстио, и одмах дође к себи.{S} Сад га гану њен |
тога доба моја робиња!“</p> <p>Овде сад беше згодна прилика за Бекри-Бекира да сухо грло овлажи |
еразумљивим језиком тако страсно.{S} Не беше то ни Циганка ни Туркиња, и ако је пред Циганиново |
ик: „напред, напред!“</p> <p>Маргита не беше поред њега.{S} Беше крочила у десно, те стојаше пр |
а и драгим камењем, и поред сваке митре беше прислоњена уз престо по једна владичанска штака, п |
јој час српски час маџарски, као да се беше и сама претворила у сиву голубицу.{S} Као да су кр |
<p>Док он тако још збораше, Маргита се беше прегла над најближим буретом, виде да на ланцету н |
ем куцању срца њеног.</p> <p>И Рајко се беше сав претворио у слух.{S} Већ је и напустио био сва |
е извести на степенице.</p> <p>Двориште беше празно.{S} Изгледаше као неко пусто разбојиште.{S} |
е занемила као да се скаменила.{S} Први беше Рајко који силно узбуђен викну: „ама шта је то?“ и |
ки рог, сребром окован а пун вина, који беше дохватио да напије здравицу.{S} Вино се просу по < |
е чекић са земље.</p> <p>Пети дан, који беше већ трећи како ништа окусили нису, беше склопила р |
жутог сахтијана, извијене у вршак који беше назад поврнут.</p> <p>Већ по виткости и лепоти ста |
е!{S} Нешто ми се смучило.{S} У души ми беше помрчало, али је хвала Богу сад опет све светло пр |
од пет алемова, од којих онај у средини беше крупан као крупан орах, а они други као јаја голуб |
м младом и лепом женом.</p> <p>„Како ти беше име?“ запита га она.</p> <p>— „Рајко,“ одговори он |
потамнела, свакојако ишаран, утегао јој беше витки стас њен око паса, али мало на више свилена |
без маховине.{S} Овде онде њен белутак беше прошаран крупним црвеним гранатима, као да је стен |
ништа не јавише!“ говораше старац и сам беше очевидно узбуђен и збуњен.</p> <p>У том се доста р |
ељака с хлебом и вином.</p> <p>Тежак им беше растанак.{S} Баш се све троје заплакаше. <pb n="16 |
себе маџарски и по свој прилици мио им беше онај поглед на околину.{S} Рајко прекиде њихов раз |
други као јаја голубија.{S} Пред круном беше положен унакрст <pb n="109" /> царски скиптар и ма |
уњено гледаше шта то би.</p> <p>Циганин беше дошао к себи и напрезаше се силно да збаци са себе |
како.... ја онда опет једне ноћи кад он беше трештен пијан, покушам поново срећу да бегам.{S} И |
више Ружа препаде сутра дан.{S} Стигао беше извештај од Мартина, да је најмио лађу и да је у С |
уласку од пећине.</p> <p>Старац изашао беше мало пред пећину, али се одмах врати.</p> <p>„Прим |
ног белог убруса, на који Рајко положио беше нешто погаче, млада црна лука, соли и млада сира.{ |
полећући у висине кликће, тако отворио беше оба кљуна своја.{S} С једну и с другу страну овога |
ношаше своју шубарицу, а десну спустио беше на велики нож за пасом.</p> <p>У великој дворани з |
дба.... четвртину.... половину.... како беше?!{S} А сад, биће ти доста да видиш и мали!{S} Хеј, |
ниском, густом и мирисном травом, Рајко беше простро своје мало сиџаде и развио своју <pb n="16 |
да је гром поред њега пукао, тако Рајко беше заглунуо, занемео и задрхтао.{S} За неколико трену |
дугим, дугим пољупцем, као да јој тешко беше да одвоји уста своја од његових.{S} Дрхтала је од |
ебо својом мутноплавом ивицом наслонило беше.{S} Него испред тога сниског зида од збијене магле |
е мало на лево па на десно.{S} Очевидно беше му тешко да се на ногама држи.</p> <p>„Има некакво |
но еванђеље, што му по крилима положено беше.</p> <p>Иза овог златног престола под се подизао н |
ше к оној трпези од зеленог камена, што беше претрпана пехарима, кондирима, скрињицама и ковчез |
обележена онаквим истим крстом, као што беше онај у пећини.</p> <p>Прођоше повећи број гвоздени |
на коме Рајко своју амајлију притиснуо беше, и онда опет нека дугачка рука брисаше врата по це |
е!" рече Рајко младој Маџарици која већ беше скочила на ноге, па збуњено гледаше шта то би.</p> |
ветлуцају. <pb n="64" /></p> <p>Кад већ беше лепо свануло угледаше један чардак поред Мораве и |
аше опет онај сељак којега глас сад већ беше орапавио од многе вике.</p> <p>„Примичу се скотови |
мач, па њиме показивао у напред; главу беше мало повио налево унатраг, као да се окреће к јуна |
соколова перја.{S} И још у сваком столу беше уз плашт прислоњен по један дуг и широк мач, већин |
еспотске.{S} Она трећа трпеза у прочељу беше од углађенога зеленог камена малахита, а беше заст |
љиво.{S} Срце му брзо куцаше и ватра му беше образе <pb n="219" /> подузела.{S} Маргита се није |
} Старог грофа и не бејаше дома, али му беше млада грофица.</p> <pb n="50" /> <p>Кад кошеви и с |
нећеш куд си наумио! “ </p> <p>Чело му беше орожено крупним знојем, који он сад узе брисати ча |
те по мирисном сену, што у једном куту беше положено, разастре црвени плашт Рајков и на њему у |
бар двадесет и четири госта.{S} Ваздух беше топал, загушљив од дима воштаних свећа, испуњен па |
се ! „Змај, крилати змај, цар змајски, беште Турци да вас пламен његов не дохвати!{S} Јаох, бр |
а сте само видели!{S} Дрекнуше сељаци: „беште, ето вампира, ето авети!“ па онда све један преко |
ако се мучиш као робињица!{S} Молим те, би ли хтела да се ослободиш и да се у завичај вратиш?! |
пре да ми дода плашт свој! “ „И веруј, би се секли!{S} Али су њихови и плаштеви и њихови мачев |
акуца на вратима и преко патера запита: би ли стари господин допустио да му нешто кажем.{S} Поз |
“ Патер Хијероними превео <pb n="22" /> би чаушбаши на српски што старац рече, а Хасан-ага Зулу |
ође, не знам како би се свршило!{S} Ил’ би твој смук мене прогутао, ил’ бих ја њему главу размр |
и заиграше по оним талирима.</p> <p>„А би ли то исто било да се на челик-потковицу поспе расто |
је ли му све добро на двору.{S} С тога би царица, чим се смркне, заповедила да се гвозден једа |
жарена лепота, онда је лако могућно, да би је свако витешко срце заволело.{S} Рајку се <pb n="1 |
мало примаче, она се жена подиже, па да би појачала вид и да би сигурније сагледала ко то долаз |
мбол, нека види силу и господство, е да би се зажелео да цара служи.{S} Пође ли цара да служи, |
его после неколико тренутака, и више да би Маргиту ослободио, рече јој: „а знаш ко ће то бити?{ |
жена подиже, па да би појачала вид и да би сигурније сагледала ко то долази, наднесе леву руку |
твоме месту? па онда ради како видиш да би они радили.{S} Не можеш да их стигнеш, али можеш бар |
питаше он.</p> <p>„Не знам то; а можда би и то ваљало" рече Рајко. „Него, чекај молим те, има |
и за госама својим у двор, и онда, онда би могла да кажеш село пусто!{S} Него журите се, журите |
то?{S} Кад би и пси знали да пију, онда би и они за госама својим у двор, и онда, онда би могла |
у једном црном Циганину!</p> <p>Па онда би његова жалост прешла у срдњу.{S} Срдио се на маџарск |
обро измакнеш, запевај !“</p> <p>И онда би Рајко доиста полетео на својој танкој сивој ластавиц |
Павле рекао на све ово?!“</p> <p>И онда би узео да премишља шта ли би му стриц рекао, па онда п |
гне, где Рајко може да запева.{S} Млађа би се господа и сама раздрагала па прсла у гласно клица |
инске лепоте какве младе дворкиње, која би се као живи цвет белога крина жудно запајала сребром |
испратили у Расину у моју родбину, која би је чувала и пазила као аманет, док ви не смислите на |
само не знамо <hi>кад</hi> ће.{S} Нека би ти, синко, Бог дао да га ти дочекаш, па да му ти ово |
стоји као кип, и са усхићењем погледала би по таласима од зелене горе, који се пружаху на све с |
се одвајати од Рајка никако.{S} Седела би поред њега с главом наслоњеном на руку у тешким мисл |
исао, раздраганост срца његова ускипела би и Рајко би се окренуо чаушбаши :</p> <p>„Честити чау |
а сну праћена још једном женом.{S} Села би поред мене па би ме тако нежно и мило гледала, очи б |
је зрно од стене; трећега дана уставила би се на четвртом или петом ударцу.{S} Четвртог дана ни |
ила да запитам. „Твој спас!“ одговорила би она...“</p> <p>„Чекај, молим те,“ упаде јој опет у р |
окренув се Маргити; „да је авет утекла би!{S} А <pb n="145" /> кад није авет другога се чега б |
нудио свој мекани плашт?{S} Та мачевима би се секли, ко ће само пре да ми дода плашт свој! “ „И |
да гађамо из пушке.{S} А радним данима би у вече, кад сврши распоред за сутрашње радове, посад |
рен престао да куца и спустио руке, она би му из њих извила копљасто длето и буздован-чекић, па |
се шћућурила на земљи поред мехова, па би их овда и онда повукла да духну у жеравицу на огњишт |
ица, која је била тако доброга срца, па би се над твојом судбом заплакати могла.{S} Али видим н |
и мило гледала, очи би јој засузиле, па би тихо проговорила: <hi>„јадна жено, јадна жено! не бо |
у њихови и плаштеви и њихови мачеви, па би и главе своје дали били !{S} Али како ћу ја, један с |
репти над његовим двором у Крушевцу, па би рекао: „хвала Богу, моја Милица шаље ми ено звездани |
кала: <hi>„ха, бре, вур ђаур!“ </hi> па би се узела бацати комадићима од ћерамида и цигала, или |
и чаушбаши мило било да га гледа.{S} Па би се онда стари Турчин својим мирним и озбиљним лицем |
једном женом.{S} Села би поред мене па би ме тако нежно и мило гледала, очи би јој засузиле, п |
ослушкиваху.{S} Од часа на час Маргита би грчевитим притискивањем својих танких прстију у руку |
и му стриц Павле рекао да је жив, и шта би радили онакви српски јунаци какви беху Бан Страхиња |
ко је са свим јасно и поуздано знао шта би му стриц Павле рекао да је жив, и шта би радили онак |
паше гроб за Рајка.</p> <p>Кад већ гроб би доста дубок, Маргита нареди да српски сељаци пођу у |
је.{S} И боље је овако!{S} Ко зна какав би ми се дух са белом косом и белом брадом и са срдитим |
омилу турске момчадије и дечурлије, кад би ова гласно повикала: <hi>„ха, бре, вур ђаур!“ </hi> |
де је и на коме је месту, али веле, кад би човек потковао коња новим сребром у све четири ноге, |
добра Ружо?“ рече јој Маргита; „о, кад би ти само знала како је он невин, како добар, како мио |
оњеном на руку у тешким мислима.{S} Кад би он уморен престао да куца и спустио руке, она би му |
и вашој; опростите ми сузе ваше.{S} Кад би знали како је мој живот био само један ланац горких |
?{S} Зар код толиких паса пусто?{S} Кад би и пси знали да пију, онда би и они за госама својим |
е господа нека прихвати црква.{S} А кад би то моји новци били па се ја питао, ја бих рекао: да |
или оном каменом белегом.</p> <p>А кад би сунце просуло још топлији жар, те позлатило и поља и |
собе у којој је, па се опет враћаше кад би је чула да се миче.{S} На послетку Маргита изађе — о |
жар, те позлатило и поља и горе, и кад би сваки лист на дрвећу, и сваки цвет на пољу, и сваки |
!“</p> <p>„Цареви не би били цареви кад би се тако лако завађали.{S} Веруј ми нико се с тога не |
једном љубављу, која је кипела, као кад би нежна кћи после дугог страдања и лутања наишла изнен |
на од злата саливена кошута.</p> <p>Кад би се она два златна лава што ричу и они усправљени лав |
уку Рајкову давала му на знање, кад год би појачана вика у пећини одјекнула у јачем куцању срца |
м светац, него грешник пред Богом!“ Ове би се још лепо свршило, али ето их моји сељаци да ме од |
но погледала крупним својим очима, које би овда и онда протрла прстима као да се увери да не сн |
неколико јабука.{S} Од три ораха, које би узео из зембила, Рајко би један и појео, а два кришо |
м.{S} Дајте да одем да га питам за које би је паре предао вама да је поведете као слободну?{S} |
реч: „бињеџија!“</p> <p>А и у маџарске би се господе лице засветлило.{S} Ништа на целом том пу |
овде у једну кућу коју ја знам, одатле би је моји људи после неколико дана испратили у Расину |
к бих ја нашао и довео ластавицу, дотле би и Турци са самсовима, или бар самсови без Турака, ст |
љ опет да завојшти на Турке.{S} А дотле би ти могао лепо код нас да останеш и да спремаш војску |
ле под прстима правог песника одјекнуле би по неком причом, бистре ове воде, и по гдекоји би сл |
и, нека моли Бога за здравље ћесара, не би ли стигао да ослободи род ришћански од јарма турског |
} Бога ми, да си ми по сто пута род, не би ми милије било што сам поред тебе, нити ће ми теже б |
тај вилински стас пригрлио... веруј, не би се она срдила!“ </p> <p>Рајко скочи са свога места к |
ао да си ти онај кога одавно меркам, не би ли нашао себи једнога дана смену на овоме месту.{S} |
и брат од заклетве, или син јединац, не би га могла топлијим сузама облити ни дубљим уздасима о |
очима својим гледала, <pb n="162" /> не би мене нечастиви занео да клизнем, јер из њених очију, |
бих ја овде вама пуно да казујем.{S} Не би стигла за све ни цела ноћ.{S} Него кажи ово господин |
живом женом, и младом и красном.{S} Не би ми било чудо, да се показало да је дух слаб а плот ј |
завађали.{S} Веруј ми нико се с тога не би завадио мањ санџак-бег с Циганином и Циганин са мном |
н да је убије?!“</p> <p>„Бога ми, да не би госпође, не знам како би се свршило!{S} Ил’ би твој |
да имамо пун ковчег барута, па овде не би могли пролом учинити.{S} Биће да су се на ову плочу |
јабуку секла својом руком у кришке и не би загризла своју кришку, док не би видела да је Рајко |
због једне робињице!“</p> <p>„Цареви не би били цареви кад би се тако лако завађали.{S} Веруј м |
" /> витез од њих ?!{S} Мислиш да ми не би сваки од њих, да су сад живи онде у столовима, радос |
pb n="226" /> се крену, да их сељани не би опазили да кроз њиве и поља носе мртваца.{S} По дивн |
љаше речи: „еј, јаднице моја, баш ти не би суђено да завичај видиш!{S} Еј, јадна жено, баш ниси |
а.{S} Нема пустињиштва које пустињик не би могао с ким да подели, и оно може да се сноси баш за |
е и не би загризла своју кришку, док не би видела да је Рајко загризао своју.</p> <p>„Да делимо |
дмах прекидати да је наглим прекидом не би разбудио, него све лакше и лакше казиваше оно што је |
адне, имаће ко и да ме брани.{S} Ако не би ти хтео, Мартине, ево ко ће!“ рече Маргита, показав |
> <p>— „Од запаљених ритова!{S} Како не би?!“ рече Рајко шаљиво.</p> <p>„Ништа за то.{S} Моја с |
Хајде да ово мајкино момче види што не би ни у сну могло снити ?{S} А ?! “</p> <p>Она не рече |
раде изаћи на колски пут да по мраку не би залутао.{S} А чим поче да свиће он окрену на лево и |
све узалуд што ради, како се ви њему не би хтели више вратити, па да вас он са свима маџарским |
х раздвајаше од пећине и ослушкиваху не би ли што чули.{S} Мало час па она поче грчевито да при |
но што разумеваше, шта старац сумња, и би му криво.</p> <p>„Молим те, оче, стрпи се док ти све |
био само један ланац горких несрећа, ви би ми опростили.{S} Све бих заборавила, да нож мога муж |
о прво бих ја сада висио на грани, а ви би двоје скапали доле под земљом!{S} Хвала Богу!{S} Хва |
е разливала?!...{S} Будало једна, прави би човек с мушким срцем та слатка уста већ до сада пољу |
могаше ни с њима много да учини; врхови би им се или извили или затупили после неколико удараца |
пролаз тек само за једног човека, који би од малених врата у зиду силазио на под дворане или и |
, — са деликатно срезаним носом за који би рекли да је дивна копија у слоновој кости са статуе |
м причом, бистре ове воде, и по гдекоји би слепи гуслар на овој мраморној чесми <pb n="31" /> д |
сто ни малим прстом да мрдну!{S} Шта ли би мој стриц Павле рекао на све ово?!“</p> <p>И онда би |
као, па онда пређе да се пита: а шта ли би на то рекли Бан Страхиња и Краљевић <pb n="24" /> Ма |
p> <p>И онда би узео да премишља шта ли би му стриц рекао, па онда пређе да се пита: а шта ли б |
ха, ха!{S} Барон Осман је удовац, могли би се још ноћас погодити, па нека је сутра два венчања! |
гала па прсла у гласно клицање, а стари би се барон Арпад само осмехнуо и рекао: „красно момче! |
цикну Маргита; „где си?!...{S} Шта, ти би ?!...{S} О, дај ми да чујем глас твој!{S} Дај ми опе |
ин, како добар, како мио и племенит, ти би тек онда мене разумела!"</p> <p>Још се више Ружа пре |
па би ме тако нежно и мило гледала, очи би јој засузиле, па би тихо проговорила: <hi>„јадна жен |
јури кликћући као млад соко.</p> <p>Чак би и чаушбаши мило било да га гледа.{S} Па би се онда с |
а Маџарица није у седлу заспала, и увек би видео њена два велика ока како бистро и бодро светлу |
лагано чауши с великим тојагама.{S} Тек би се од часа на час по неко од њих залетео на гомилу т |
на до лаката.{S} Требало би времена док би га и ко други одрешио, а већ сам да се из тако чврст |
нила турског, постао духом видовит, чим би гусле у руке дохватио.{S} Једног дана седео је уз ко |
он прозва малим и великим чардашем, он би ме најпре хладним клештима штипао, а кад ја упорно н |
до сванућа нису ни речи говорили.{S} Он би се само овда и онда окренуо да погледа да ли млада М |
а га онда пустио да сам бира стазу, коњ би га сам од себе однео на место где је остава.{S} Рад |
га за неколико тренутака.</p> <p>„Могао би бити!“ настави даље; „млађи је од мене; биће да је и |
ено загледала у бару испред себе, рекао би човек да је ово све једна безгласна и безживотна пус |
моје мушко раме може да понесе!“ рекао би Рајко, па узео опет да куца у камен.</p> <p>После св |
вских јелчија а царевих гостију?“ рекао би запрепашћен <pb n="21" /> Хасан; „него ето, полети н |
нога што сам ја овде препатила, та клао би га зубма а не ножем!“</p> <p>— „Махни се тога!{S} Хв |
. <pb n="78" /></p> <p>— „Па тако; дуго би било да вам то причан; уверих се да њега или и нема, |
ињаваше се млада Маџарица Рајку, „видео би ти како бих се ја друкчије винула коњу у седло.{S} А |
и и јунак и господин!{S} Знам ја, волео би ти да сазнаш о цар-Лазару и царици Милици много више |
ну страх ме је прво, што бих видео, био би леш његов!{S} Њега су Турци насигурно убили!{S} Не м |
ревим послаником, овда и онда зауставио би се па казивао што има да казује, ономе загрејаном и |
не иза мушкиња, а нас момчадију посадио би на земљу право испред себе, дохватио гусле, превукао |
д!“ рече она са тихим осмехом; „запалио би ме те бих изгорела!“</p> <p>— „Збиља, да запалим пар |
нам да л’ знаш, пуно празника — искупио би нас све, па у поље да се пред њим бацамо камена с ра |
рац рече, а Хасан-ага Зулуфлија завршио би цео узбудљиви призор са три речи: „Јес, валах, бињеџ |
его у онај плави пламен од ћумура, а ко би знао куд су јој мисли лутале.</p> <p>— „Не!“ викну Ц |
послужим, те да се ропства избавиш, ако би нам Бог помогао!" говораше Рајко мирно и просто као |
аш на коју ћеш страну, запитај се: како би радио Краљевић Марко и како би радио Бан Страхиња на |
<p>Рајко полазећи за њом говораше како би он дао своју главу, на оном пању одсећи, ако оно ниј |
се: како би радио Краљевић Марко и како би радио Бан Страхиња на твоме месту? па онда ради како |
Бога ми, да не би госпође, не знам како би се свршило!{S} Ил’ би твој смук мене прогутао, ил’ б |
и ораха, које би узео из зембила, Рајко би један и појео, а два кришом натраг у зембил бацио, с |
аганост срца његова ускипела би и Рајко би се окренуо чаушбаши :</p> <p>„Честити чаушбашо, тако |
Срећа те та трећа полуга држи!{S} Тешко би нама било да си и њу одвалио!“ рече Маргита па се св |
а руке од рамена до лаката.{S} Требало би времена док би га и ко други одрешио, а већ сам да с |
што се згрнуло на ове три трпезе, могло би да осветли дворану око себе.</p> <p>С једне и с друг |
ијана и везана?!{S} Не може то.{S} Било би то и грехота пред Богом и срамота пред људма!{S} Ово |
о њу као своју жену љуби!...{S} Шта оно би с тобом јутрос у пећини, кад муња севну и гром пуче? |
чила на ноге, па збуњено гледаше шта то би.</p> <p>Циганин беше дошао к себи и напрезаше се сил |
но лепа.</p> <p>„Децо, у урвинама и што би било склоништа од погледа људских, нема склоништа од |
ри да не снива. .</p> <p>— „Имаш ли што би желела одавде собом да понесеш?"</p> <p>„Баш ништа!{ |
је у своме наручју и однесе је као што би млад пастир јагње понео.{S} Она само отвори трепавиц |
де је Циганину.{S} Овај се напи као што би се жедан бистре воде напио, па кад спусти чутуру пор |
је могло друкчије ни да буде?...{S} Зар би маџарски витези могли кћер маџарске земље тако да ос |
о ону гвоздену чакљу па запали.{S} Цар би онда из Раванице видео како као нека звезда трепти н |
ло нам је добро да тувимо што пева, јер би нас после питао шта је радио и како је говорио онај |
о рушевинама од града као веверица; час би се дрско успела на највиши зид па се усправила да ст |
у на све стране докле око допираше; час би опет скочила у остатак од градскога рова, па по њему |
у покораваше као дете, и од часа на час би га тек зачуђено погледала крупним својим очима, које |
цркви да проведе по који дан.{S} А опет би се једнако бринуо како му је царица и је ли му све д |
д сунца препланулим и са очима од којих би сунце преплануло, и овај красан млад човек, којега н |
на штиту приближили и саставили, од њих би се склопио био велики један царски престо.{S} А овак |
у!“ настави Маргита. „Кад ми је најтеже бивало, па бих, окупана у сузама, заспала под зидином о |
да се макне од пећине.{S} Уједа зубма, бије ногама, себи не да прићи.{S} Море имадоше више мук |
иротињи даду.{S} А кад дође да се битка бије, онда само: напред, напред, <pb n="29" /> напред!{ |
аки оде своме завичају, — оста Јанко на бијелој кули, — и са њиме госпођа <pb n="133" /> ђевојк |
је цуру запросио,</l> <l>У Божуну граду бијеломе,</l> <l>У онога од Божуна Бана!“</l> </quote> |
оја, тебе ћу да љубим, а Циганина ћу да бијем!{S} Како сме псина једна да пиљи у твоје лепо лиц |
мегдана, и пеливан сам!{S} Хоћеш да се бијемо?!“</p> <p>„Можемо и то.{S} Али сад дођох по друг |
ицама и дрангулијама, те га као кићанке бију по бедрима, па ситним звекетом прате сваки његов к |
де хтедох то је, да те склоним да те не бију ветрови.{S} Него није први пут да ти говориш као д |
Рекао бих да се свађају ако се још и не бију!“</p> <p>И онда опет обадвоје мирно а радознало ос |
наши други јунаци нит’ се жене, нит’ се бију, нити вино пију, док не зовну у дружину Сибињанин |
о?!“</p> <p>— „Ако су они били господа, била сам ја госпођа!“ рече Маргита поносито; „ако су он |
к од некадашњега спољњег зида градског, била је једна чесма од белог мрамора.{S} У оно су је вр |
преко наслона од сребрног престола.{S} Била је бела у лицу као неуглачано сребро; и уста јој б |
срце, ево падох преда те на колена.{S} Била сам у бунту <pb n="216" /> противу тебе.{S} Верова |
е баш оно о чему хтедох да те питам.{S} Била си госпођа.... опрости, Бога ми си госпођа и сад, |
ло од песме, док последње врсте „свадба била па се раставила, — сваки оде своме завичају, — ост |
ламен узбуђености.{S} Цела му је појава била пријатна и допадљива.{S} Није му било више од двад |
p> <p>Кад се на капију уђе одмах с лева била је сниска једна кућица, у којој је становао надзор |
; „ово је подземна оружница онога града била!“</p> <p>На трећем ступњу, а дуж целог круга, — ос |
каквој нези одрасла, каква сам госпођа била и куда ето доспех, ја падох на земљу као мртва.{S} |
о да оба беху слепа.{S} Цела је прилика била пуна лепоте, мирноће и нежности, и имала је у себи |
уту до Крушевца сва су господа маџарска била заволела Рајка.{S} Али се синоћ патер Хијероними н |
з тебе у оном мрачном ходнику приљубила била?...{S} А куд оно залуташе очи твоје, кад је оно у |
и онако светла, како је румена и светла била њена љубављу зажарена лепота, онда је лако могућно |
и и родила.{S} Од тешких мука у оковима била сам стала сама кожа и кост.{S} Он навали да ме хра |
собу, у којој је уз зид према прозорима била једна по сниска а велика постеља са меканим свилен |
ргао.{S} Веруј ми, оче, да је она будна била, па да ме је очима својим гледала, <pb n="162" /> |
утим шалварама и црвеном јелеку одевена била.</p> <p>Дотрча Циганин с чекићем у руци, с пеном н |
етлише.{S} Ако јој је у истини отаџбина била онако румена и онако светла, како је румена и свет |
о тако невино осмејкиваше, да је милина била видети је.{S} Од тога осмеха као од неког сунчаног |
Маргита, која је иначе тако разговорна била, ућутала се и постала суморна.{S} Не хтеде се одва |
елим кругом дворане.{S} Прва два ступња била су запремљена онаквим оловним ковчезима, какве је |
ну сјајну господу.</p> <p>Оно су доиста била сјајна господа, што шетаху по развалинама двора Ла |
сторије водила.{S} Једна од тих вратоца била су она на која њих двоје дођоше.{S} Између сваких |
љала наша српска царица Милица, која је била тако доброга срца, па би се над твојом судбом запл |
застрвена је била плаштаницом, која је била дивно извезена свилом, златом и ситним бисером.{S} |
д црног углађеног мрамора, застрвена је била плаштаницом, која је била дивно извезена свилом, з |
која се прилично одржала, прислоњена је била овде и онде по која сиротињска чатрља.{S} Пред јед |
ње је било јаче од веровања; горчина је била јача од љубави.</p> <p>Па онда стаде поред Рајка, |
е.{S} Није имала венац на глави, али је била обучена у белу свилу, а на повисоком и танком врат |
и још дивнија душа гледа.</p> <p>Тек је била налила ибрик водом и подметнула котлић, па се зами |
е српски, али није имала круну; него је била обучена у црно као калуђерица, а тако је била и он |
бучена у црно као калуђерица, а тако је била и она друга жена за коју сам ја мислила да је свет |
енце.{S} У десну руку своју грчевито је била стисла један листак хартије.{S} На њему је маџарск |
куд светлост нека, много јача но што је била она у капели.{S} Хтеде одмах да пође да види откуд |
ено прво место.</p> <p>Маргити, која се била за неколико тренутака чисто скаменила, гледајући о |
и знак да сте наши! “</p> <p>Маргита се била умила на бистром планинском извору испод града, па |
о је дан кад се од старца растависмо; и била је ето једна ноћ; и ето нам ове зраке казују да је |
исоке и широке трпезе.{S} Она у средини била је скоро за читаву стопу виша од оне друге две, ст |
Веровала сам да си силан, изгубила сам била веру да си милостив.{S} Знала сам само за немилост |
ваних.{S} Она мало нижа трпеза у зачељу била је од углачаног плавог камена, са млазевима од зла |
али лепо сливено, — са устима која нису била врло малена, али на којима је било пуно неке чудес |
д чатрље, млада једна — Туркиња.</p> <p>Била се задубла у неке дубоке мисли.{S} Као да је душев |
аргита, грофица од Нађ-Бање!“</p> <p>— „Била си то некад.{S} А шта си сад?“</p> <p>„Маргита, гр |
воране ишао к вратима, <pb n="105" /> — биле су поређане петачке, све буре до бурета, па повеза |
дазвао.{S} Твој одговор на моје молитве биле су све нове и све страшније и грозније муке.{S} До |
им плећима.{S} Изнад њих су овде и онде биле уз зид прикуцане многе заставе, турске, бугарске, |
, загрејао се, занео се у мисли које су биле више снови на јави него озбиљне и хладне мисли.{S} |
l> <l>Хајдмо....“</l> </quote> <p>То су биле његове последње речи.</p> <p>Стигоше мало после ле |
мрамора, запремљени бурадма са златом, били су поређани високи столови од дебеле и већ поцрнел |
о нас двоје и под земљом <pb n="174" /> били заједно и ево нас под небом заједно, и свуда смо в |
катанце.{S} Мора бити да су од вајкада били ту намештени па зарђали, јер се прва два брзо расп |
а још мање о бојевима који су се онуда били, и о јунацима који сад већ мирно почиваху под овом |
диле; некада су с ону страну ове зидине били царичини перивоји пуни шареног и мирисног цвећа, а |
те слободно.{S} Ако бисте и турске вере били приступите.{S} Уморни путник, ма које вере био, св |
испод ових рушевина!“</p> <p>Још су се били разговарали кад поче да свита и кад стигоше оздо и |
г једне робињице!“</p> <p>„Цареви не би били цареви кад би се тако лако завађали.{S} Веруј ми н |
аји од подземног ходника, у коме сте ви били, а између двојих гвоздених врата!“</p> <p>„Па то ћ |
њихови мачеви, па би и главе своје дали били !{S} Али како ћу ја, један сељак, да дижем и теби |
?!</p> <p>Оно мало погаче већ су појели били; живели су сад о оно нешто ораха и неколико јабука |
аше да ће је бити какви козари наложили били.{S} Али кад јој приђоше ближе, опазе да ватра гори |
обри мој Мартине, и сви ви, који сте ми били слуге, а показали сте ми се као верни и нежни приј |
на којима су у испупченом везу извезени били двоглави орлови, кринови и лавови, који се пропињу |
поњаве правимо?!“</p> <p>— „Ако су они били господа, била сам ја госпођа!“ рече Маргита поноси |
ихвати црква.{S} А кад би то моји новци били па се ја питао, ја бих рекао: да се поделе сиротињ |
м другом моме брату од стрица, кога смо били звали Сибињанин Јанком...“</p> <p>„Сибињанин Јанко |
а узе да му говори:</p> <p>„Кад смо оно били у подземној дворници, снивала сам да сам се с тобо |
ерважен зибелинима.{S} На плаштовима су били понамештани калпаци са челенкама од сребра и злата |
а и пијана и везана?!{S} Не може то.{S} Било би то и грехота пред Богом и срамота пред људма!{S |
или џбуна шпијуни турски не вребају.{S} Било је пред подне кад нас овде затвори.{S} По свој при |
сно, час на лево.{S} Уз њега и око њега било је још неколико млађих људи у маџарској народној < |
.</p> <p>Рајку се за неколико тренутака било смркло пред очима, као да га је неко буздованом у |
та трећа полуга држи!{S} Тешко би нама било да си и њу одвалио!“ рече Маргита па се сва као ст |
еној лепоти, и по њеној доброти.{S} Сад било да то јесте било да то није, тек је то Маџарица, в |
било широко и пространо.{S} Сад је све било запремљено гомилама и младих и старих сељака и сељ |
нити је био слеп, али у њега као да је било срце једнога гуслара, те мраморна чесма поче да му |
нису била врло малена, али на којима је било пуно неке чудесне милине и у линијама, у којима су |
а бедуинско порекло своје.{S} Милина је било погледати га онако млада, онако красна, онако вита |
то нећу! то не могу!{S}" Неверовање је било јаче од веровања; горчина је била јача од љубави.< |
88" /> зидине од капије.{S} Двориште је било широко и пространо.{S} Сад је све било запремљено |
S} Рајко је испричао старцу све како је било у Крушевцу, а после и све што је по Београду слуша |
р поносито. „Хоћеш да ти причам како је било?“</p> <p>„Дед’ молим те, а и онако је још дуго до |
с Мартином, коме је све причао како је било.{S} Отишао је седој Влахињи у млади петак, кад се |
ју царевину и своју господу.{S} Тако је било и у нас за нашег цара Душана.{S} Ето, погледај га, |
„Јес, валах, бињеџија! “</p> <p>Тако је било путем од Београда до Крушевца.</p> <p>Али ево сад |
друге стране ове три трпезе поређано је било по шест престола од сребра.{S} На свакоме од њих с |
ва излаза или бар краја.{S} Очевидно је било да се ходник повија у круг.{S} Пођоше најпре на де |
није право, марш са моје земље!“ То је било одмах после Васкрса.{S} Послаше тобож некога у Цар |
линце за потковице.{S} Највише да му је било тридесет година.{S} Мало подаље од њега седела је |
овека доста малених уста.{S} Лице му је било обликом као округла јабука, која се слила у нешто |
е био кипео од веселости.{S} Срце му је било <pb n="19" /> пуно необичне милине; очи су му свет |
си ми по сто пута род, не би ми милије било што сам поред тебе, нити ће ми теже бити да се с т |
н од све момчадије био најјачи.{S} Није било лако ни од шале носити таква јуначка имена.{S} Ваљ |
свакојаког златног посуђа.{S} И да није било оноликих кандила, само драго камење, што се згрнул |
Рајка чистијег и племенитијег срца није било.{S} Док је жив био дивила сам му се.{S} Сад га љуб |
а почела да ромиња.{S} И небо више није било плаво него сиво; Копаоник и Јастребац замотавали с |
а се из тако чврстих веза измигољи није било ни мислити.</p> <p>Кад се по други пут од њега под |
о себе.{S} У округлој зидини од дворане било је дванаест гвоздених вратоца, која су некуда у др |
њеној доброти.{S} Сад било да то јесте било да то није, тек је то Маџарица, ваша земљакиња, од |
pb n="78" /></p> <p>— „Па тако; дуго би било да вам то причан; уверих се да њега или и нема, ил |
лепа.</p> <p>„Децо, у урвинама и што би било склоништа од погледа људских, нема склоништа од њу |
женом, и младом и красном.{S} Не би ми било чудо, да се показало да је дух слаб а плот јака.{S |
ек и добар Србин.{S} У задрузи је нашој било пуно дечака и момчадије.{S} Сваког празника, — а у |
о не спава!{S} Видим и сам није ти лако било.{S} Свецима и испосницима су се јављале само маште |
лад соко.</p> <p>Чак би и чаушбаши мило било да га гледа.{S} Па би се онда стари Турчин својим |
на, које је лице само сунцем преплануло било, сад пребледе као крпа.{S} Она танка кошуљица на г |
водом запаја?....{S} Је ли да је вредно било залутати?...{S} Макни мало са лица њена на ниже по |
ину однео!...{S} Знате како је то чудно било.{S} Ја стојим на вратима од наше куће, па ослушкуј |
оним талирима.</p> <p>„А би ли то исто било да се на челик-потковицу поспе растопљено сребро т |
а сам само даље и даље.{S} Сунце је већ било прилично одскочило кад угледах реку. „'Го ће бити |
C2.16"> <head>16</head> <p>Сунце је већ било село, кад су њих двоје стигли на врх једнога Дунав |
ише од пола сахата.</p> <p>Сунце је већ било село кад се на оној умци под јаблановима зауставиш |
а била пријатна и допадљива.{S} Није му било више од двадесет и две године.</p> <p>Красни овај |
е под божјим небом добро дошао!“</p> <p>Било је тако пуно срдачности у том поздраву, да на мах |
ришом погледали к прозорима дворским од биљура, и када је са тих прозора, овда и онда, затрепта |
удљиви призор са три речи: „Јес, валах, бињеџија! “</p> <p>Тако је било путем од Београда до Кр |
допустио себи да каже само једну реч: „бињеџија!“</p> <p>А и у маџарске би се господе лице зас |
/> мерџана, што га је око врата носила, био је раскинут и спуштао се у снежнобелу долину између |
ој, нешто мало снижој, мраморној коцки, био је начињен цар један на ватреном коњу, који се проп |
стену страх ме је прво, што бих видео, био би леш његов!{S} Њега су Турци насигурно убили!{S} |
ворио мирно али с потресеним гласом.{S} Био је блед; у очима му збиља и туга уједно; обрве саст |
ојима зврктаху широке сребрне мамузе, — био је средина, око које се она гомила повијала час нап |
ву с водом.{S} После неколико тренутака био је с водом поред ње.</p> <p>Дохвати један златан пе |
д, који је све ситним шареним камичцима био ишаран у свакојаке цветове и гране.</p> <p>Од прили |
улуфлија куцну руком Рајка, који се сав био изгубио слушајући за њ неразумљиви говор маџарске г |
менитијег срца није било.{S} Док је жив био дивила сам му се.{S} Сад га љубим.{S} Не могу без њ |
, тако ми Бог на страшном суду милостив био!“ викну Рајко тако исто свечано.</p> <pb n="89" /> |
а за витештво!{S} Твој стриц мора да је био <pb n="127" /> честит човек!{S} Нека му је лака зем |
ребрних светлица.{S} Сам свод као да је био сребром покован, те је светлост од стотине кандила |
езан крст, нагнуо се у пећину као да је био на каквој осовини.{S} Испод ње се могао човек ниско |
>5</head> <p>Онај део стене, на коме је био урезан крст, нагнуо се у пећину као да је био на ка |
двора повлачио се један јарак, који је био пун воде.{S} О ону страну јарка ишао је повисок бед |
и на њој.{S} Окрете се Мартину, који је био с њиме, па рече: „ето је она моја суђеница!{S} Иди |
настави да говори: „ Јест, стриц ми је био честит човек и добар Србин.{S} У задрузи је нашој б |
се у мисли.{S} Није имао гусле нити је био слеп, али у њега као да је било срце једнога гуслар |
ова прса и плакаше у глас.{S} Да јој је био једини брат од заклетве, или син јединац, не би га |
.</p> <p>„О, сан није био ружан; сан је био пун лепоте и милине, али, бојим се, ружно ће да зна |
м путу од Београда до Крушевца Рајко је био кипео од веселости.{S} Срце му је било <pb n="19" / |
ко је он невин и племенит био.{S} То је био један истински беспрекорни витез.{S} Ја једина знам |
ке врбе, где неки људи чекаху.{S} То је био Мартин, који је успео да за велике новце најми неко |
— „Не, не, чуо сам ја добро; одговор је био: <hi>живога Бога! </hi> Ми ћемо ево у име живога Бо |
њаштва, него што је он од све момчадије био најјачи.{S} Није било лако ни од шале носити таква |
те му погледи падоше на ибрик.{S} Није био нимало жедан на онако хладовинастом и мирисном уран |
" /></p> <p>„Према мени Бог никада није био добар.{S} Он мене гони од како ме је из наручја мат |
Учини се Рајку да јој глас никада није био тако сладак, тако мек и опет тако јасан. </p> <p>„У |
доле на под од дворане.{S} Пут тај није био ни пуно три стопе широк.</p> <p>Насмеја се Рајко на |
њском радозналошћу.</p> <p>„О, сан није био ружан; сан је био пун лепоте и милине, али, бојим с |
а својим слатким гласом.</p> <p>То није био глас него музика; музика у којој су се тужни звек о |
ступите.{S} Уморни путник, ма које вере био, свуда је под божјим небом добро дошао!“</p> <p>Бил |
мало по више ове чесме; и окренуо си се био и гледао к мени.{S} Имао си дугу пушку о рамену... |
вић <pb n="24" /> Марко?!{S} Завукао се био сав у црвену сукнену кабаницу, загрејао се, занео с |
, а он онда поново побесни.{S} Уз то се био пропио, па кад је пијан онда је прави сотона.{S} Ка |
а су имали муке да не поклизну; а ти си био пет дана на тешком месту сам, не са маштама и сенка |
доћи.{S} Иди сад!{S} И Бог ти на помоћи био !“</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18920_ |
али и свечано.</p> <p>Рајко је међу тим био скинуо седло и узду са ластавице, протро је мало ру |
у да дохвате звезде.{S} Тако је извезен био и онај велики и широки јермелином постављени плашт, |
рок мач, којега је држак у крст извијен био.{S} Круна, скиптар и златна јабука с крстом лежали |
ону проклету Циганку Манду, које је син био негда свирач у Борчије, па се после потурчио што га |
моје од окова у које га је страх везао био; моја памет, која мало час хтеде да прсне, нађе опе |
з тајанственога збега у који се завукао био, спусти га у руку Рајку да јој га придржи, а сама, |
ић у њему, од кога се већ једном препао био, поче да шапуће: <pb n="134" /></p> <p>„Благо оном |
.{S} А куд је оно румени мерџан залутао био?...{S} На каквој се чаробној месечини румен његова |
ижили и саставили, од њих би се склопио био велики један царски престо.{S} А овако изгледаше то |
г града.</p> <p>Али се већ мрак ухватио био кад изађоше на тај вис.{S} Под самим градом опазе ј |
претворио у слух.{S} Већ је и напустио био сваку наду, да може што разабрати у оној потмулој и |
цветак, који је од жеђи на суши клонуо био, па се свежом водом заливен крепи и подиже.{S} Благ |
аснога прста, на Коме је Христос распет био, и силом Богородичиног сна, који ево у амајлији нос |
ас не зна колико је он невин и племенит био.{S} То је био један истински беспрекорни витез.{S} |
ваше.{S} Кад би знали како је мој живот био само један ланац горких несрећа, ви би ми опростили |
{S} После неколико сахата Мартин је већ био отпутовао.</p> <p>А Мишко његов донесе из Сегедина |
днео на место где је остава.{S} Рад бих био да огледам своју срећу.{S} Ако је нађем, ето је и т |
ље напред, много нешто замишљен.</p> <p>Био је и невесео и по готову срдит.{S} Невесео од жалос |
говораше му Маргита озбиљно и свечано; „био си нам свагда веран слуга.{S} Тако ти свега што ти |
па онда настави пуна збиље и сетности „био је дан кад се од старца растависмо; и била је ето ј |
е четири ноге, па га онда пустио да сам бира стазу, коњ би га сам од себе однео на место где је |
завичај оправите.{S} Ето, једно од тога бирајте, ако не знате нешто још боље и сигурније.{S} Те |
ревалило.{S} Јевросима ти је спремила у бисаге нешто рубља, а наћи ћеш и брашненица и још понеч |
их и ако неравних зуба.{S} Не беху „као бисер“, али додаваху нову драж лепоти лица њеног.</p> < |
звади и подиже у висину низове крупнога бисера и бројанице од смарагда, сафира и рубина.{S} Отв |
оком и танком врату носила је низове од бисера и драгог камења, што својим севањем само још виш |
лешник.{S} У другима нађоше цветове од бисера и грање од драгог камења, обоце, гривне, просто |
онесвеснух; од ње полазе све витице од бисера, па се спуштају низ моје образе и низ моје грло; |
трепавице пала од оног драгог камења и бисера, што га ено тамо на трпезама.{S} Него хајдмо да |
дивно извезена свилом, златом и ситним бисером.{S} На сред плаштанице стајао је велики златан |
већих златних крстова, богато искићених бисером и драгим камењем, и пуно књига у златним корица |
те се децо, приступите слободно.{S} Ако бисте и турске вере били приступите.{S} Уморни путник, |
очи мирно погледаше на реку, која тако бистра, тако тиха, нешто канда мени шапуташе.{S} И што |
г песника одјекнуле би по неком причом, бистре ове воде, и по гдекоји би слепи гуслар на овој м |
ну.{S} Овај се напи као што би се жедан бистре воде напио, па кад спусти чутуру поред себе на а |
Беше то некакав жив и крепак старац, са бистрим очима испод густих веђа и руменим образима.</p> |
ину оне црне звери?!{S} Предај се мојим бистрим таласима, пусти нека те загрле, нека те својим |
увек би видео њена два велика ока како бистро и бодро светлуцају. <pb n="64" /></p> <p>Кад већ |
наши! “</p> <p>Маргита се била умила на бистром планинском извору испод града, па се осећаше хи |
крсти се и узе живо да умива лице своје бистром хладном водом, која на дрвену једну цев шибаше |
чесму од сунца, те да у хладу и на миру бистром струјом бруји чудесне приче о слави старих сунч |
о ове труле дрвене цеви, цеви од сребра бистру воду из мрамора изводиле; некада су с ону страну |
зебња шта ће од вас двоје на крај краја бити.{S} Да вам дуго не дуљим.{S} У Крушевцу ме затвори |
удара буздованом у оне катанце.{S} Мора бити да су од вајкада били ту намештени па зарђали, јер |
је довикнуо да се држиш десно.{S} Мора бити да је он имао неки узрок за то!“ <pb n="142" /></p |
ако препадати!{S} Неће ми ваља да ништа бити.{S} Не бој се!“ говораше Рајко, па се још мало осм |
ило што сам поред тебе, нити ће ми теже бити да се с тобом растајем.{S} А већ није нам друго!{S |
оца.{S} И сад ето да се растајемо, може бити никад да се не видимо!{S} Али знај, да ћу на тебе, |
где су ти сад господа маџарска!{S} Може бити да су већ у Стамболу! одговори јој Рајко.</p> <p>М |
вори; „видим немаш вере у мене!{S} Може бити баш да ме се и побојаваш!{S} А тако ми образа и ср |
дован те да обијем ове катанце.{S} Може бити отвориће нам се излаз на светлост ! “</p> </div> < |
тите ми што по незнању замишљам да може бити нисте при новцу и за такву работу.{S} Ако нисте, о |
га су Турци насигурно убили!{S} Не може бити друкчије!“</p> <p>Учини му се да нешто баш близу њ |
ш и желиш.{S} Али од свега тога не може бити ништа.{S} Не могу ја ни часа часити на твоме двору |
нека необично добра душа, и да не може бити да није од великога господскога рода.{S} Веле позн |
видиш! “</p> <p>— „Ма шта да је не може бити твоја брука и срамота!{S} Казуј, молим те, шта је? |
натраг у буре.</p> <p>„ А, ово не може бити друго, ово је један луд сан!{S} Рајко, молим те, ј |
мога горског пријатеља, кога ћу ти може бити сутра и показати, и без тога меда, који ја за горс |
„тешко је да се говори о ономе што може бити, али ми се чини да ни ја тебе никад, и да бих хтео |
мислећи шта <pb n="122" /> све још може бити.{S} Па онда Рајко скиде своје гуњче, сави га у дво |
у малу ватру.{S} Рајко мишљаше да ће је бити какви козари наложили били.{S} Али кад јој приђоше |
престо, да видиш нешто што ће ти милије бити!“</p> <p>Поможе јој руком својом да се попне по ст |
тима од наше куће, па ослушкујем шта ће бити у великој дворници.{S} Тек пуче пушка, а господа д |
ази од те стране испред нас.{S} Овде ће бити негде нека светиња!"</p> <p>Пођоше још неколико ко |
S} По сну, који сам ноћас снила, пре ће бити да ћемо... или боље да кажем <hi>да ћу ја </hi> св |
олова све један до другога; „а, ово ће бити да је гробница старе господе од овога града изнад |
чно одскочило кад угледах реку. „'Го ће бити Морава!“ рекох, „ах, да ли ћу наћи какав чун, па д |
ојих гвоздених врата!“</p> <p>„Па то ће бити,“ прекиде га Маргита, „она змијурина коју Рајко хт |
на зове Ефимијом!“</p> <p>„Е, онда неће бити што сам ја домишљао!“ рече Рајко невесело; „ја пом |
за неколико тренутака.</p> <p>„Могао би бити!“ настави даље; „млађи је од мене; биће да је и ле |
ли се све мислим ови ће сребрни столови бити да су за велике какве светиње.{S} Хајдмо да седнем |
о ова рана.{S} Не бој се!...{S} Неће ни бити ништа!" говораше Рајко све тишијим и тишијим гласо |
је тешко бити испосник, и баш је слатко бити пустињик !“ </p> <p>"Дете моје, “ узе старац благо |
који оживљава и умор односи, није тешко бити испосник, и баш је слатко бити пустињик !“ </p> <p |
шку, јер ће му у случају невоље довољно бити оружје што га за пасом има.</p> <p>„Хајдете сад у |
бра да будеш!{S} Даће Бог, све ће добро бити!“ рече Рајко храбрећи је.{S} Али му и самом срце б |
ате док се истрезне!“</p> <p>„Кад ће то бити?!{S} Они могу да остану да пију до зоре, а зором, |
у ослободио, рече јој: „а знаш ко ће то бити?{S} Сад се сетих да сам слушао да овде негде у руд |
е Рајко.</p> <p>„Ех, у моме двору нећеш бити као у пустињи!{S} Бојим се само да теби, тако озби |
а да сиротињи даду.{S} А кад дође да се битка бије, онда само: напред, напред, <pb n="29" /> на |
напред!{S} Те сам речи од њих научио у битци код Сенте.{S} Синко, напред! напред! напред!“ </p |
.... половину.... како беше?!{S} А сад, биће ти доста да видиш и мали!{S} Хеј, Маџарице бесна!{ |
{S} Је ли то доиста Маџарска?!{S} Јест, биће да је кад се у њој небо и земља састају!{S} Ах, да |
бити!“ настави даље; „млађи је од мене; биће да је и лепши од мене!...{S} Хеј ти, гарава моја г |
pe="notes"> <note xml:id="SRP18920_N1"> Биће да је то царица Милица са својом сродницом калуђер |
<p>— „Збиља, да запалим парче труда!{S} Биће боље!“ прихвати он; и запали повелико парче труда |
па овде не би могли пролом учинити.{S} Биће да су се на ову плочу навалиле хрпе од градске руш |
евских панцира, кад се змајеви туку.{S} Биће да су се у старо доба и овуда тукли.{S} Него ходи |
своме сећању. „Гроф Аладар од Нађ-Бање биће сад да је мојих година!{S} Нисам слушао да се и по |
гане, оставише и коње и конопце.{S} Ето биће ту негде и твоја ластавица!{S} А кад ја остах сам, |
питањем, па онда одмах мирно настави: „биће да су то цеви од каквог старог водовода.{S} Него е |
ознадох га, вриснух и пробудих се! “ — „Биће да свака млада жена највише о накиту и снива!“ реч |
не с другима гвозденим ланцима.</p> <p>„Биће да је то каква стара малвасија којом су се наши ст |
{S} Ил’ би твој смук мене прогутао, ил’ бих ја њему главу размрскао !“ рече Рајко.</p> <p>— „Еј |
ли ми се чини да ни ја тебе никад, и да бих хтео, заборавит’ не могу!{S} Ево сам се тако привик |
} Кад бих се већ морала пробудити, онда бих опет волела да прво што видим буде моја витешка зем |
и то моји новци били па се ја питао, ја бих рекао: да се поделе сиротињи, нека моли Бога за здр |
ће он!“ </hi> — „Ко је тај „он“ ?“ — ја бих се ослободила да запитам. „Твој спас!“ одговорила б |
црвену са белим крстом!{S} О... та дала бих половину од живота, само да тако заједном с тобом и |
ево си погана звери у мојој руци! могла бих ти грло овим ножем пресећи, али нећу нож да поганим |
јим се неће ме старац пустити, а волела бих да могу и онда да пород тебе будем, да појахам сиву |
а у гроб закопана!{S} Чини ми се свисла бих од страха да нисам поред тебе!“</p> <p>— „Не бој се |
Маргита. „Кад ми је најтеже бивало, па бих, окупана у сузама, заспала под зидином оног старог |
ртин спор!...{S} Тек опет хвала му; шта бих сад без њега радила!...{S} Иди види, можемо ли се у |
Ваш бих ти казао и за што ми треба, кад бих знао да си <pb n="42" /> човек.{S} Је ли вера, да н |
дом испод густих веђа на сну јавио, кад бих заспала на зибелинском плашту каквом!{S} Овако, на |
“ питаше Рајко.</p> <p>— „Јесте.{S} Кад бих се већ морала пробудити, онда бих опет волела да пр |
д нас беда његова на њ навуче!{S} И кад бих могао да пробијем ову стену страх ме је прво, што б |
бе однео на место где је остава.{S} Рад бих био да огледам своју срећу.{S} Ако је нађем, ето је |
ких несрећа, ви би ми опростили.{S} Све бих заборавила, да нож мога мужа није убио човека, који |
го омилио,“ говораше старац Рајку; „све бих рекао да си ти онај кога одавно меркам, не би ли на |
аће вам за ваше слепце и просјаке! а не бих вам овог бунџију поклонио, да ми дајете злато на ка |
е?!“ викну Циганин као пун пуда. „Та не бих ја њу дао ни за какве откупе!{S} А шта мислиш пошто |
е пијан онда је прави сотона.{S} Кад не бих хтела да му играм што он прозва малим и великим чар |
ортаклука!“</p> <p>— „Да знаш да је не бих одврнуо да није за хатар нашем ортаклуку!“</p> <p>П |
о сто пута рођени син, веће ти добро не бих могао желети!“</p> <p>Рајко се диже, скиде шубару и |
уком на Рајка.</p> <p>— „Та како вас не бих бранио!{S} Бранићу вас па да погинем.{S} Волим пред |
<p>„Вала да си ми заискао и половину не бих се смео цењкати.{S} Ето, дај длан у длан!“ рече Рај |
умрем, па ништа !....{S} Истина баш не бих волео да ми је гроб овде у бари где нема ни липе ни |
слободе и завичаја дођем?!"</p> <p>„Не бих се ја смео поуздати у се да се не поуздах у Бога, и |
она са тихим осмехом; „запалио би ме те бих изгорела!“</p> <p>— „Збиља, да запалим парче труда! |
е прсима у прса с Рајком.</p> <p>„Да ли бих могао да говорим са господом?“ питаше Рајко.</p> <p |
и да има и срца и памети; „госпођо, док бих ја нашао и довео ластавицу, дотле би и Турци са сам |
ка робиња!.... да сам јуче умр’о, умр’о бих не видев тако чудо, све то троје заједно, па још св |
" питаше Рајко нешто снужден; „вала дао бих главу, ако се она целу ову ноћ Богу не моли, да пок |
} Покајах се, али доцкан.{S} И насмејао бих се, али ми не даде зебња шта ће од вас двоје на кра |
о да клизнем, јер из њених очију, рекао бих, трепти и светлост и светиња од које нечастиви бега |
о.{S} Велика је вика у пећини.{S} Рекао бих да се свађају ако се још и не бију!“</p> <p>И онда |
роћи ако тамо ударимо! “</p> <p>„ Рекао бих да је глас Милисава кнеза из Доње Букве!{S} Баш је |
лавно измири, и њихов господски а рекао бих и — твој сиротињски понос.{S} Ето, нека прихвати <p |
ђе, ако може, своју кућу.</p> <p>„Рекао бих да се од двора чује свирање, певање и усклицавање, |
раван-серај на одмор! “ </p> <p>— „Имао бих ја овде вама пуно да казујем.{S} Не би стигла за св |
„Еј, болан Рајко! па да си га убио прво бих ја сада висио на грани, а ви би двоје скапали доле |
млада Маџарица Рајку, „видео би ти како бих се ја друкчије винула коњу у седло.{S} Али како ћеш |
епа и мирисна сва ова околина!{S} Чисто бих волела да овде слатко заспим, па да се више и не пр |
робијем ову стену страх ме је прво, што бих видео, био би леш његов!{S} Њега су Турци насигурно |
отамнеше, па рече тужно: „узалуд је што бих хтела!{S} Еј, мој јуначе, од мене је сад већ одбегл |
за какве откупе!{S} А шта мислиш пошто бих је могао продати?!“</p> <p>„Шта те ја знам!“ одгово |
епшу од мене и срећнију од мене!{S} Бар бих се могла понадати да те једнога дана својим зетом з |
„Цару и не треба.{S} Мени треба!{S} Ваш бих ти казао и за што ми треба, кад бих знао да си <pb |
ја подупираше јужни крај неба.{S} Лак и благ поветарац дуваше отуда.{S} Из најближе шуме с ону |
таву смести и оружја и један део његова блага.{S} Не хтеде га остављати ни у Руднику ни у Криво |
ничке планине, да дигнеш нешто од онога блага, њиме да искупиш војске колико ти год треба, те д |
ори, да не такну ни једне аспре од тога блага, него да га с благословом његовим предаду, недирн |
, а оно је тамо сребро.{S} Их, да силна блага ако су сва та бурад пуна! “ говораше Рајко силно |
аше: „ ах да силног блага! ах да силног блага!{S} Е баш се види да сте царевину имали!“ Отвори |
уђења и само узвикиваше: „ ах да силног блага! ах да силног блага!{S} Е баш се види да сте царе |
ош у оној подземној дворани, усред оног блага, смишљала!“</p> <pb n="172" /> <p>Доле се посадиш |
и платиш за сваку по овакав талир, а од блага, кад га нађеш, мени четвртина ! “</p> <p>„Вала да |
туженост краде у срце.</p> <p>„Еј, Боже благи, да л’ ћу доживети да њега у оним планинама дочек |
свежом водом заливен крепи и подиже.{S} Благим погледом гледаше у старца и благо се на њ осмејк |
.{S} Гледаше у Рајка неким замишљеним и благим погледима.{S} Па онда склопи трепавице и држаше |
тит човек!{S} Нека му је лака земља!{S} Благо њему на ономе свету!“</p> <p>Како јој звечаше гла |
тешко; сад знам да ти је и слободно.{S} Благо жени која ће то витештво и ту слободу чистом љуба |
и она црна кучка договорили, да поделе благо нашег јадног старог господина!“ Ето тако вам је!{ |
.{S} Благим погледом гледаше у старца и благо се на њ осмејкиваше.{S} А старац узе да им прича |
се са тога места, дете моје!“ рече јој благо.{S} И Циганчица се без речи, освојена и оним погл |
г дао да га ти дочекаш, па да му ти ово благо предаш.{S} Ето, какву <pb n="165" /> ти службу на |
/p> <p>Сељаче није никада видело толико благо у својој руци.{S} Узе грош и узе талир па без реч |
на крају тога пута чека неко неизмерно благо или нека изванредна срећа, тако га је радосна жуд |
њик !“ </p> <p>"Дете моје, “ узе старац благо да говори, „има сладости у сваком животу, само ка |
поче да шапуће: <pb n="134" /></p> <p>„Благо оном ко њу као своју жену љуби!...{S} Шта оно би |
ебе, док сам год жива, са љубављу једне благодарне кћери мислити.{S} И на самртном часу благоси |
с двоје за вечност заједно, и да умирем благосиљајући га за срећне тренутке, које код њега пров |
<hi>једну једину</hi> милост, па да те благосиљам за све грозне своје патње, за све страшне не |
не кћери мислити.{S} И на самртном часу благосиљаћу твоју доброту!“ говораше Маргита кроз плач. |
те одважности и радосног поноса у лицу, благосиљаше два млада витеза, који се над једним ћивото |
еког другог светом оцу у Рим, да донесе благослов за венчавање.{S} Тек је пре десетак дана стиг |
к руци која и њу, као оно и Рајка, живо благослови.{S} Беше то некакав жив и крепак старац, са |
једне аспре од тога блага, него да га с благословом његовим предаду, недирнуто, ономе ко ослобо |
речи, освојена и оним погледима и оном благошћу, диже и отиде иза наслоњаче своје матере.</p> |
оним крупним црним очима узме да сипље благу ватру на све око себе, те све затрепти од радости |
ста само нека тиха месечина.{S} Све оно блато око њега блеђаше пред њеном лепотом, и мало по ма |
де пред тај отвор, дубоко узбуђен и сав блед, подиже у вис обе руке, које дрхтаху као прут, па |
ирно али с потресеним гласом.{S} Био је блед; у очима му збиља и туга уједно; обрве саставио, ч |
Па се онда окрете према старцу и Рајку, бледа као крпа, отворила уста, разрогачила очи, изгледа |
“</p> <pb n="196" /> <p>Маргита се, сва бледа пребледа, само љуљала то на десно то на лево, док |
н Јанком, час са Голубаном.{S} Таман је бледа зора почела да свиће, а он рече:</p> <quote> <l>„ |
Она гледаше на небо у неколике ситне и бледе звезде и ломљаше грчевито своје прсте.{S} Па онда |
нај тихи сутон, изнад којега се на небу бледе звезде запаљиваху, и кроз оно једнозвучно журно з |
је умири.{S} Али му лице поче нагло да бледи и жути.</p> <p>— „Хајдмо одмах у другу собу!“ реч |
да дахнете чистим ваздухом.{S} Тако сте бледи и тако дрхћете!“ рече Ружа Маргити, која ћуташе п |
напред и угледаше један мали и сићушан бледи пламичак, који <pb n="97" /> наизменце засветли, |
оред њега, па се тужна загледа у његово бледо лице и склопљене очи.{S} Узе умакати своје прсте |
о нека џиновска кита од зеленог лишћа и бледожутог цвећа.{S} Као да је нека тајанствена рука хт |
сти са статуе какве јелинске богиње, да бледорумене лако уздрктљиве ноздрве не издаваху живот ј |
ајдмо одмах у другу собу!“ рече Маргита блеђа и од самог рањенога Рајка, па га узе под руку и п |
иха месечина.{S} Све оно блато око њега блеђаше пред њеном лепотом, и мало по мало па као да га |
его ето та слуга, или је пијан или луд, блене у младу па не зна шта свира!" — „Блене у младу ?! |
уците на двориште овог безобразника што блене у моју младу, и опалите му врућих четрдесет батин |
блене у младу па не зна шта свира!" — „Блене у младу ?!“ викну старац гњевно; „ха, чекај се ти |
чекај се ти што твојим циганским очима бленеш у моју младу!{S} Мартине, где си ти Мартине ? “ |
2.4"> <head>4</head> <p>Рајко јој приђе ближе, а старац је узе за обе хладне руке па је дрмаше, |
само као да боље чује певача и да му је ближе.{S} Загледа се најпре у Рајково лице и не трепташ |
и наложили били.{S} Али кад јој приђоше ближе, опазе да ватра гори пред једном пећином, у стени |
апуташе.{S} И што урлање и лавеж све то ближе долажаху, све то разговетније чух шапат Мораве: „ |
крива!"</p> <p>И онда му се примаче још ближе и — пољуби га у уста!</p> <p>Као да је из Маргите |
олагано над њеном главом, гледаше је из близа у обрве, у очи, у уста њена.{S} Осећаше како топл |
а Цариград има!{S} Па онда баш треба из близине да видите кулу ову!“</p> <p>Испеше се сва госпо |
ће ме да сам пред ногама нашег цара, — близу тебе, госпођо моја, јадна млада и лепа и добра же |
м.{S} Позваше га унутра.{S} Уђе и стаде близу самих врата и поче овако:</p> <p>„Ево сам од како |
ада, вода бруји, цвет мирише, ено негде близу нас шева цвркуће, дан свањива, а све то ништа не |
е осваја, као да је смрт близу њега или близу нас! — Не, не ; немој да ти срце зебе у часу кад |
уше и лавеж паса и вику од људи са свим близу пећине.{S} Стена се опет окрете и паде на земљу с |
} Никада до тада Рајко није стојао тако близу једној младој и тако дражи пуној жени.{S} Никад д |
ли се! казивао сам вам о њој кад јутрос близу ње пролажасмо.{S} Цар је врло често одлазио својо |
Јес’, слутња ме осваја, као да је смрт близу њега или близу нас! — Не, не ; немој да ти срце з |
кчије!“</p> <p>Учини му се да нешто баш близу њега зашкрипе.{S} Погледа и не хте очима да веруј |
ер преведе Рајку овако :</p> <p>„Његова блиставост узвишени господин царски и краљевски послани |
А ево,“ узе патер да говори, „његова те блиставост призвала да ти баш каже да се можеш <pb n="2 |
г камења.{S} Сва трептим од светлости и блистам се од радости и тако ступам пред олтар једне ве |
ници, стојала царска круна, на којој је блистао крст од пет алемова, од којих онај у средини бе |
ичем?{S} Што сте се обадвоје скаменили, Бог вас видео?!{S} Овамо, брзо овамо !“ викаше стари пу |
<hi>кад</hi> ће.{S} Нека би ти, синко, Бог дао да га ти дочекаш, па да му ти ово благо предаш. |
ебу, сетих се што је наш покојни стриц, Бог да му душу прости, нама момчадији свагда говорио: к |
воде, слатка госпођо!{S} Приберите се; Бог је добар, па ће вам помоћи да учините крај свему ов |
и смерно:</p> <p>„Хвала ти госпођо!{S} Бог нека те чује!{S} Ако сам те задужио ма чим, ево си |
а од надежде!"</p> <p>— „Немој тако!{S} Бог је добар па ће нам помоћи!" рече Рајко сад већ с ве |
спасла мога смука, смук мене, ја вас, а Бог све нас.{S} Нека му је слава!“</p> </div> <div type |
знаш!“</p> <p>„Хвала ти, госпођо !{S} А Бог нек нас води!“ рече Рајко радосно узбуђен и пође на |
/p> <p>— „Ми Срби велимо: сан је лажа а Бог је истина!....{S} А што ли си тако ружно уснила?“ п |
тихо:</p> <p>„Пун ибрик, пуна срећа да Бог да теби и свакоме твоме помоћнику! “ и напи се, и м |
ноћ склонимо!"</p> <p>— „У добри час да Бог да!“ узвикну старац; „добар је Бог децо !{S} Камо д |
Јевросиму, хвала и њој!{S} У здрављу да Бог да да се опет видимо!" рече Рајко, пољуби се с Јово |
једног!“ викну старац сав поражен; „да Бог да га вуци живог растрзали, а већ тамо ће га сотоне |
о док не видиш светлост ! и сад нека је Бог с вама!“</p> <p>Зачуше и лавеж паса и вику од људи |
и брашненица и још понечега чега нам је Бог дао!“</p> <p>Рајко разгледа најпре је ли седло прит |
је човек једно грешно ништа, а како је Бог велика, свемогућна и страшна светиња.</p> <pb n="98 |
с да Бог да!“ узвикну старац; „добар је Бог децо !{S} Камо да те боље видим кћери моја!“ па је |
.{S} О, слатка моја госпођо, сам вас је Бог довео да у последњем часу спасете и господина свога |
Не знаш ти како је она добра!{S} Кад се Бог није хтео да окрене на моје толике молитве и кад ни |
како ти можеш храбра да будеш!{S} Даће Бог, све ће добро бити!“ рече Рајко храбрећи је.{S} Али |
ваља да умрети!“ прихвати Ружа.{S} Даће Бог да рана није опасна.{S} Доћи ће лекари, а на велико |
јадна моја госпођо, како је мало среће Бог вама дао, баш вама, који сте <pb n="191" /> према с |
таније, старе и сироте једне Српкиње, и Бог да те прости!{S}" И даде ми оба бокора, и не хтеде |
ом великом послу доћи.{S} Иди сад!{S} И Бог ти на помоћи био !“</p> </div> <div type="chapter" |
учан глас, који је поздрави са: „помози Бог, снахо!“</p> <p>— „Добра ти срећа, јуначе!“ прихват |
вала ти, оче, по хиљаду пута!{S} Ако ми Бог помогне нећу те постидети.{S} Сад ћу се двојином жу |
е видели!“</p> <p>„Заклињем се, тако ми Бог на страшном суду милостив био!“ викну Рајко тако ис |
воду. <pb n="192" /></p> <p>„Према мени Бог никада није био добар.{S} Он мене гони од како ме ј |
кања самсовског.{S} Доиста, само једини Бог чудом својим може да вас спасе !{S} О Господе," узе |
д: „кто Бог вели, јако Бог наш; ти јеси Бог, творјај чудеса!“ Моји добри сељаци донели ово вино |
, госпођо," рече Рајко Маргити; „ако ти Бог помогне те стигнеш у свој дом, да пошљеш скелеџији |
о мене мртва к теби скачу, ради како ти Бог кроз то твоје срце казао буде.“</p> <p>Рајко је гов |
м, те да се ропства избавиш, ако би нам Бог помогао!" говораше Рајко мирно и просто као о нечем |
ангубе.{S} Сад смо на невољи па нек нам Бог опрости; а кад будеш у срећи и у господству сети се |
у живи провучемо, па већ после како нам Бог да!“</p> <p>„Да пођемо!“ рече Маргита; „али унапред |
у име Божје за мном, и нека нам је сам Бог у помоћи!“ рече стари Мартин, па пође напред.</p> < |
дарише пси у лавеж!{S} Децо, да нам сам Бог помогне, ово се ваља на нас мука и невоља!“</p> <p> |
си тако лепе среће! “</p> <p>— „Не дао Бог, да ја њима поклоне чиним!{S} Него, није то тамо мо |
о моја!“ поче старац весело; „ко ће као Бог?!{S} Право је рекао псалмопевац Давид: „кто Бог вел |
Причаћу ти све на широко кад ми се, ако Бог да, из Маџарске здрав и светао вратиш. <pb n="163" |
у нашем говору.{S} Напред ћемо сви ако Бог да!“ Поклони се и свој осталој господи, приђе к руц |
псалмопевац Давид: „кто Бог вели, јако Бог наш; ти јеси Бог, творјај чудеса!“ Моји добри сељац |
крочимо у какав понор, а за друго како Бог да!“ прихвати Рајко.</p> <p>И онда пођоше натраг у |
клоништа у овим урвинама, онда нас само Бог једини чудом каквим спасти може, а друкчије ил’ се |
Право је рекао псалмопевац Давид: „кто Бог вели, јако Бог наш; ти јеси Бог, творјај чудеса!“ М |
нудио да му помогнеш?" питаше га отац. „Бог с тобом, бабо! нисмо ли с њиме у завади због оних з |
!“ рече Рајко, па је погледа зачуђено; „Бог с тобом, госпођо, Јанко је наш јунак, и наши други |
да маџарска?" запита Маргита.</p> <p>— „Бог зна где су ти сад господа маџарска!{S} Може бити да |
меја се Рајко на онакво питање.</p> <p>„Бог с тобом, госпођо, шта ти зовеш школом витешта?{S} У |
у!“ говораше Маргита кроз плач.</p> <p>„Бог нек те прати, и анђели његови нек те чувају!{S} А к |
рага ни од крви ни од секире! “</p> <p>„Бог с тобом, госпођо!{S} Кад смо ми секли главе нашим к |
Греби, па копај, па скичи, поплаших се, Бога ми ће раскопати сву урвину!{S} А мене Турци стегош |
питам.{S} Била си госпођа.... опрости, Бога ми си госпођа и сад, и ако се мучиш као робињица!{ |
, у који ми се од тебе растати ваља.{S} Бога ми, да си ми по сто пута род, не би ми милије било |
друге наше јунаке!{S} Знаш како је?{S} Бога ми као да су живи па једнако по народу пролазе.{S} |
} А баш је од Бога грехота, а од људи — Бога ми, мал’ не рекох нешто!....{S} Баш је <pb n="18" |
га Бога! </hi> Ми ћемо ево у име живога Бога напред.{S} Држ’ се, госпођо, моје руке ако се боји |
ам ја добро; одговор је био: <hi>живога Бога! </hi> Ми ћемо ево у име живога Бога напред.{S} Др |
„чу ли госпођо шта одзив рене: „живога Бога!“ И не треба нам бољи одговор.{S} Не бојмо се!“</p |
чи: „живога кога?“</p> <p>— <hi>„Живога Бога?!“ </hi> рече Рајко радосно узбуђен; „чу ли госпођ |
мем.{S} Што ти је те јецаш?{S} Казуј за Бога шта ти је?!“ проговори Рајко пун бриге и забуне.</ |
бабо, молим те, и не брукај ме тако за Бога!“ Па Маркова мајка, моја добра стрина Круна, удри |
="121" /> земљи има људи, који знају за Бога.{S} Ето то ми је доста!“</p> <p>Док он то говораше |
и старцу и изађе. „Ех, шта ћеш?{S} Сила Бога не моли.{S} Нисам мислио да ће тако да се сврши!“ |
снила тешка једна борба: борба срдње на Бога и брига за Рајком, борба веровања са неверовањем.{ |
нином и Циганин са мном.{S} А баш је од Бога грехота, а од људи — Бога ми, мал’ не рекох нешто! |
} О Господе," узе старац гласно да виче Бога, па се прекрсти неколико пута; „о, Господе, који с |
рекао: да се поделе сиротињи, нека моли Бога за здравље ћесара, не би ли стигао да ослободи род |
асно казује: <hi>„не бојим се никога до Бога!“ </hi> Од обрвских саставака полазио је један пра |
е чујаше.</p> <p>„Ама немојте тамо, ако Бога знате!{S} Немојте на свечеву пећину, хоће нас бела |
ј се, госпођо; не сумњај се; уздај се у Бога и веруј у моје српско поштење!“</p> <p>Ударише Рај |
а запита:</p> <p>"Ружо, верујеш ли ти у Бога?!...{S} Верујеш ли да он може да помогне само кад |
јко радосно и поносито. „Имај надежду у Бога и имај веру у мој српски образ!“</p> <p>У том часу |
а смео поуздати у се да се не поуздах у Бога, и ево се у њ и уздам!“ рече он скромно.</p> <p>За |
едаше, а Рајку се промени боја у лицу. „Бога ми, ово иде нека ломњава оздо уз планину!“ рече он |
:id="SRP18920_C3.5"> <head>5</head> <p>„Бога ми, госпођо, ја сам ти рањен?“ рече Рајко мирно за |
еђе; „како јадан да је убије?!“</p> <p>„Бога ми, да не би госпође, не знам како би се свршило!{ |
чарапе високе скоро до колена, а лепо у богате шаре од мрког, жутог и зеленкастог плетива испле |
ивне, просто да се не зна шта је лепше, богатије и сјајније.{S} Просто им већ очи засенуше.</p> |
ики број мањих и већих златних крстова, богато искићених бисером и драгим камењем, и пуно књига |
десно седела је, у онако исто високој и богато искићеној наслоњачи, млада једна девојка, загаси |
S} Ако сам те задужио ма чим, ево си ми богато платила и преплатила твојом господском беседом!“ |
г песка у њему.{S} На њој је, на једној богато извезеној плаштаници, стојала царска круна, на к |
округла, мрка и зажарена лица, одевен у богато маџарско руво, са широким златним пасом, о коме |
Милош Обилић, Милан од Топлице, Љутица Богдан и Краљевић Марко, један за другим искупише на бе |
Бана, па Рељу Крилатицу, па старог Југ-Богдана, па толике друге наше јунаке!{S} Знаш како је?{ |
себи; „ он то довикује Јовану кнезу од Богдања!{S} Није друго иду с неким Турцима!{S} А ето са |
S} Ко је подигао моју Марушу из великих богиња?{S} Сви лекари и све видарице рекоше: нема ништа |
да је и закопа, него да јој остави лице богињаво.{S} Па и њу је чуо.{S} Ето у моје Маруше лице |
Ја му се молих да је придигне, па ма и богињаву и слепу, само нека ми дете живи!{S} И он чу мо |
слоновој кости са статуе какве јелинске богиње, да бледорумене лако уздрктљиве ноздрве не издав |
и нешто поноса. <pb n="7" /></p> <p>— „Богме ће господа моја поломити мамузе по том камењу!“ р |
е може то.{S} Било би то и грехота пред Богом и срамота пред људма!{S} Ово је овако доста за на |
о је да нисам светац, него грешник пред Богом!“ Ове би се још лепо свршило, али ето их моји сељ |
Рајко; „ако си ришћанска душа, кумим те Богом и светим Јованом, јави нам се и помози да одавде |
p>„Ако си човек по три пута те заклињем Богом и светим Јованом, казуј нам се!{S} Ако си авет, у |
тварам као у неку звер.{S} Завадих се с Богом..“</p> <p>„Како јадна да се завадиш с Богом?!“ пр |
е: „хвала вам, господо, простите ми и с Богом остајте!“ </p> <p>И онда оде право у коњушницу да |
м..“</p> <p>„Како јадна да се завадиш с Богом?!“ прекиде је старац запрепашћен. <pb n="78" /></ |
док не дође пред велику икону на којој Богородица држаше малог Исуса у наручју.{S} Ту се она с |
жуте воштанице.{S} Пред иконама Исуса и Богородице горело је уље у великим сребрним кандилима.{ |
ма узбуђеним гласом: „помози нам Боже и Богородице!{S} Ако је тамо нека нечиста авет, нека се р |
0" /> <p>„О, ти мислиш ја сам се молила Богородици!?{S} Није, него сам с њоме разговарала као о |
на Коме је Христос распет био, и силом Богородичиног сна, који ево у амајлији носим, позивам т |
аргита устаде.{S} Приђе па пољуби икону богородичину, али не побожним целивом, како то скромни |
ad>6</head> <p>Док се Ружа на коленима, Богу молила, Маргита немирно, а с прекрштеним рукама, к |
ад смо ето „сиротиња раја.“ Опет, хвала Богу, имамо ми по нешто што ви немате.{S} Имамо ми наше |
жем!“</p> <p>— „Махни се тога!{S} Хвала Богу није нам невоље да крв проливамо.{S} Него ево у мо |
двоје скапали доле под земљом!{S} Хвала Богу!{S} Хвала и <pb n="159" /> теби, дете моје!“ додад |
се роб један у слободу враћа.{S} Хвала Богу на добром знамењу! “</p> <p>И онда корачаше даље ћ |
А већ није нам друго!{S} Нека је хвала Богу који нас, ето, пред твој двор срећно доведе!“</p> |
} У души ми беше помрчало, али је хвала Богу сад опет све светло преда мном.{S} Не бој се; ево |
рчах да видим јесте ли живи.{S} И хвала Богу, ето смо сви троје као из гроба у живот васкрсли!“ |
е за смрт причесте; а оно се, ето хвала Богу, њиме сад враћамо из мртвих у живе!{S} Дед’, кћери |
двором у Крушевцу, па би рекао: „хвала Богу, моја Милица шаље ми ено звездани поздрав, и све ј |
са оседланом ластавицом.</p> <p>„Хвала Богу! рече тај човек Рајку; „побојах се нећете ни доћи |
што треба, ја да се мало помолим своме Богу <pb n="157" /> овде над пећином!“ Добри моји сељац |
вис, држаше их тако склопљене као да се Богу моли, па онда се спусти на колена поред ниске софе |
ђе народ к цркви на сабор.{S} Помоли се Богу, приложи цркви што ко може, искупи се око гуслара |
{S} Ја се спустих на колена, помолих се Богу из дубине душе, да се смилује на вас и рад вас на |
да се убијем; узела сам се онда молити Богу, нека ми бар памет преврне, те да у лудилу и не зн |
бе, спусти се на колена и узе се молити Богу за Рајка.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="S |
ој сетиш, помоли се својим чистим срцем Богу, да буде милостив грешном старцу Теодосију на Вујн |
евцу.{S} А за све то нека је хвала прво Богу, а после моме пријатељу смуку, који се одазва моме |
сред капеле мирно.{S} Није да се молио Богу, него је тако само стајао, миран, скроман, као да |
сабље посвећује, — шта си ти тако тешко Богу згрешила да те пси као јареб гоне и да те самсови |
дао бих главу, ако се она целу ову ноћ Богу не моли, да покрене срца ове господе, да је ропств |
Молила сам се по цео дан и по целу ноћ Богу из гласа и на коленима, купала сам се у сузама, па |
видео њена два велика ока како бистро и бодро светлуцају. <pb n="64" /></p> <p>Кад већ беше леп |
на робиња црног једног Циганина!{S} Ја, Боже мој, што ли су ти наши стари тако тешко згрешили т |
м, ја се прекрстих, рекох: „слава теби, Боже мој, слава теби! “ и потрчах да видим јесте ли жив |
а растуженост краде у срце.</p> <p>„Еј, Боже благи, да л’ ћу доживети да њега у оним планинама |
!“ промумла опет старац; „вала, Господе Боже мој, сад ил’никад; умудри ме шта да радим с ово дв |
ве један преко другог!{S} О, сачувај ме Боже, остарела сам а овакво чудо до ноћас не видех ни у |
то на другу страну.</p> <p>„Хвалимо те Боже!{S} Ово је у истини и сребро и злато!{S} Нисам ист |
ском и рече: „о, хвала теби, наш велики Боже!{S} Госпођо, предобра и премила наша госпођо грофи |
лепо на Космају ?!....{S} Збиља, не дај Боже да овде умрем, јави мојима у Расину, и старцу на В |
још већма узбуђеним гласом: „помози нам Боже и Богородице!{S} Ако је тамо нека нечиста авет, не |
ђо!{S} Јест’, то сте ви!..{S} О Боже, о Боже! <pb n="190" /></p> <p>Сам си је ти довео да име с |
ја госпођо!{S} Јест’, то сте ви!..{S} О Боже, о Боже! <pb n="190" /></p> <p>Сам си је ти довео |
<pb n="71" /> да се спасе ако буде воља божја!{S} Причаћемо ти све по реду, само ако нас пустиш |
син уз гусле пева.</p> <p>„Кад је воља божја да тако млада мреш, говораше Рајко, спуштајући Ма |
да ти послужим, али ето није тако воља божја!...{S} Опрости ми твоје муке ако узживиш... опрос |
ама.{S} Него хајдмо да тражимо излаз на божје сунце!“</p> <p>Узеше са светњака у капели обе вел |
исто као оно у капели пред иконом Мајке Божје.</p> <p>Рајко се побоја да није излудела, кад оно |
га у чело.</p> <p>„Шта то радите за име божје, слатка моја госпођо грофице !" јецаше сиротица с |
<pb n="63" /></p> <p>„Хајде сад, у име божје, у седло.“</p> <p>И поможе јој да се намести.</p> |
ци све то преко твога рува, па да у име божје полазимо!“</p> <p>Поможе јој да навуче неку стару |
кроз врата у ноћ.</p> <p>„Е, сад у име божје да пођемо!“ рече Рајко. „Ево ја ћу најпре изаћи д |
за пасом има.</p> <p>„Хајдете сад у име Божје за мном, и нека нам је сам Бог у помоћи!“ рече ст |
тати ? “</p> <p>„Ако нећу теби, који си божји угодник и без онога што си мени и овој страници д |
путник, ма које вере био, свуда је под божјим небом добро дошао!“</p> <p>Било је тако пуно срд |
на, а душа јој се вину к девојци, мајци божјој.{S} Дуго је ту клечала са склопљеним рукама.{S} |
ети његов долазак, а ти си млађи, па по божјој милости и можеш га дочекати !“</p> <p>„А кога то |
е су и то знам, и казаћу вам: „ено су у божјој руци!“ На пакост, наиђоше на твоју ластавицу и д |
ожуну граду бијеломе,</l> <l>У онога од Божуна Бана!“</l> </quote> <p>Маргита спусти главу на Р |
говораше сам у себи, „ни дивна ћерка од Божуна Бана а Јанкова госпођа девојка, није лепша од ње |
ратити невесту, па да је мила шћерца од Божуна бана, а некмо ли једна Циганчица!{S} Хајдмо одма |
l> <l>Далеко је цуру запросио,</l> <l>У Божуну граду бијеломе,</l> <l>У онога од Божуна Бана!“< |
о у моје Маруше лице глатко као лист од божурова цвета!“</p> <p>„Иди, слатка моја, иди клекни и |
срцу одолети, <pb n="8" /> да не иде на бој на Косово, већ — појаха својега лабуда, поседе га о |
ворила: <hi>„јадна жено, јадна жено! не бој се, дете моје, доћи ће он!“ </hi> — „Ко је тај „он“ |
знаш!“</p> <pb n="147" /> <p>— „Ала, не бој се госпођо!{S} Баш сам сигуран да ћу је убити!{S} С |
ом којом му срце куцаше: „не бој се, не бој се; није грех, није грех; а сласт је, сласт, сласт! |
ом.{S} Вала три пута си ми света!{S} Не бој се, госпођо; не сумњај се; уздај се у Бога и веруј |
м да си се препала него ова рана.{S} Не бој се!...{S} Неће ни бити ништа!" говораше Рајко све т |
и!{S} Неће ми ваља да ништа бити.{S} Не бој се!“ говораше Рајко, па се још мало осмехну само да |
у сад опет све светло преда мном.{S} Не бој се; ево моје руке!“</p> <p>У мраку наиђоше једно на |
м како треба док смо заједно, али се не бој да ћу се заборавити ма у чем.{S} И да ниси госпођа |
</p> <p>Рајко могаше само да викне: „не бој се, госпођо!{S} Сад ћу ти донети воде!“ па у петом |
истом брзином којом му срце куцаше: „не бој се, не бој се; није грех, није грех; а сласт је, сл |
раха да нисам поред тебе!“</p> <p>— „Не бој се!“ рече јој Рајко, па узе и даље да ослушкује.</p |
жалостив глас.</p> <pb n="94" /> <p>„Не бој се, госпођо!“ рече јој; „ево мене!{S} Нешто ми се с |
а врисну и мало што не паде.</p> <p>„Не бој се!{S} Ходи само да ми будеш сведок!“ рече јој, па |
се двоје погледаше, а Рајку се промени боја у лицу. „Бога ми, ово иде нека ломњава оздо уз пла |
вима?!“ прихвати Маргита тихим гласом и бојажљиво.</p> <p>— „Неће, дете моје, неће!{S} Сад ће К |
ине; она их подиже и погледа невесело и бојажљиво горе у таваницу, а ја кроз таваницу у облаке, |
p>Њих двоје шапутаху једно другом своје бојазни, да не буде грофица помела памећу.{S} Али не им |
земље маџарске, кад си се ти још смрти бојала?{S} Зар је ниси толико пута преклињала да ти дођ |
аслоњачи, млада једна девојка, загасите боје у лицу и црних очију, — црних и светлих, али без д |
овима, селима и засеоцима, а још мање о бојевима који су се онуда били, и о јунацима који сад в |
нас кад се отресе Турака.{S} А можда се боји да га иза каквог грма или џбуна шпијуни турски не |
н; сан је био пун лепоте и милине, али, бојим се, ружно ће да значи.{S} Помисли само, видела са |
} Видим те јеси некаква убојита делија; бојим се кад <pb n="47" /> ожедниш дигнућеш чету на ман |
} "Него, ето видите, обнесвеснуо је!{S} Бојим се рана је на злом месту ! “</p> <p>— „Еј, мој Ра |
моме двору нећеш бити као у пустињи!{S} Бојим се само да теби, тако озбиљном младом човеку, наш |
да своју земљу од Турчина ослободиш.{S} Бојим се неће ме старац пустити, а волела бих да могу и |
кад није авет другога се чега баш и не бојим.{S} Сад ћемо видети шта је !“</p> <p>Па онда Рајк |
тњом, али као да гласно казује: <hi>„не бојим се никога до Бога!“ </hi> Од обрвских саставака п |
се бојиш, а ја ћу његове !“</p> <p>„Не бојим се ја ничега кад има светлости.{S} Мене је страх |
.{S} Држ’ се, госпођо, моје руке ако се бојиш, а ја ћу његове !“</p> <p>„Не бојим се ја ничега |
ена на ниже погледе своје!...{S} Што се бојиш?...{S} Јелек је прикопчан, тесно прикопчан!...{S} |
га!“ И не треба нам бољи одговор.{S} Не бојмо се!“</p> <p>„Учинило ти се.{S} Одјек је поновио с |
ако јасан. </p> <p>„Улазите унутра и не бојте се!“ рече им старац.</p> <p>Рајко уђе први, прову |
ним гласом разговетно викну:</p> <p>"Не бојте се децо, приступите слободно.{S} Ако бисте и турс |
Накриви капу старац, подбочи се у десни бок, куцну петом у пету, зазвекташе мамузе, те један пу |
сиромашка Србина младог, онда ево овај бокор поклањам ја грофици, а овај други носи, па од њег |
две живе душе.{S} Па онда пробра из оба бокора два најлепша струка и стави их у десну руку Рајк |
, и Бог да те прости!{S}" И даде ми оба бокора, и не хтеде нипошто примити ни поклон у новцу од |
Ударише Маргити сузе.{S} Узе љубити оба бокора, као да су не само две мирисне него две живе душ |
а. „Пошто да ми продаш један од ова два бокора !“ упитах је. „Синко, ја перем туђе кошуље, па с |
а разбијена стара лонца два пуна и лепа бокора босиљка. „Шта си платио за њих?“ упита га Маргит |
размрскао !“ рече Рајко.</p> <p>— „Еј, болан Рајко! па да си га убио прво бих ја сада висио на |
м просто да цркнем!“</p> <p>— „Какав си болан ти то Мусломанин ?! “ питаше га Рајко као прекоре |
ха,ха! “ смејаше се Циганин. „А знаш ти болан..." па поче да запиње језиком и трепће очима; „а |
пиње језиком и трепће очима; „а знаш ти болан.... да је мени Халил-бег Махмут-беговић <pb n="51 |
неке дубоке мисли.{S} Као да је душевно болесна, тако се укоченим погледима из разрогачених очи |
молим те... не препадај се!{S} Више ме боли што те видим да си се препала него ова рана.{S} Не |
онда ми тек долажаше, да све то с већим болом осећам сву грозност свога положаја, све своје и т |
Маруша му се једнако и на глас молила: боље да је и закопа, него да јој остави лице богињаво.{ |
ао почетак од некакве песме. „Рајко!{S} Боље од твојих речи очи ми твоје казују да поштено мисл |
му ивицу од оловна ковчега, само као да боље чује певача и да му је ближе.{S} Загледа се најпре |
уку па рече: </p> <p>„Видим, видим, све боље видим где ти је школа за витештво!{S} Твој стриц м |
воде.{S} Јаукнуше моји сељаци, па брже боље повадише <pb n="156" /> пешкире, одвезаше сребрне |
а, тако живо скиде дијадему, па је брже боље у ковчег баци.{S} Па онда посрћући крочи до најбли |
ити.{S} Нишки паша нешто као рече да је боље да се ти у Београд вратиш, јер он даје друге прати |
рац; „добар је Бог децо !{S} Камо да те боље видим кћери моја!“ па је узе за обе руке и окрену |
тај није подозрив.{S} Али ви познајете боље од нас ове људе овде, па кад ваша логика каже да ј |
„Збиља, да запалим парче труда!{S} Биће боље!“ прихвати он; и запали повелико парче труда и мах |
ми твоје гуњче.{S} Тако; добро је.{S} И боље је овако!{S} Ко зна какав би ми се дух са белом ко |
јој осовини љуља.{S} Протре очи да види боље.{S} Јест љуља се и повија се, али му се све поче о |
ноћас снила, пре ће бити да ћемо... или боље да кажем <hi>да ћу ја </hi> своје кости овде остав |
главу мало на десно, као да левим ухом боље чује.</p> <p>Подиже се са камена на коме сеђаше, п |
м као какав Србин витез!{S} Је л’ ти то боље по вољи?“</p> <p>— „Само кад си се разведрила, па |
од тога бирајте, ако не знате нешто још боље и сигурније.{S} Тек не можете земљакињу своју оста |
ита и Ружа изађоше у предворје.</p> <p>„Боље је ходите амо на степенице да дахнете чистим вазду |
ајко подиже мало са главе шубарицу; „на бољем месту и није могао погинути!{S} Их, шта је песама |
ан у десну руку, па с новом надеждом на бољи успех настави прокопавање.</p> <p>Али већ на крају |
зив рене: „живога Бога!“ И не треба нам бољи одговор.{S} Не бојмо се!“</p> <p>„Учинило ти се.{S |
нај трећи на доњој полузи да му буде на бољој згоди за ударац, Маргита му метну руку своју на р |
борба срдње на Бога и брига за Рајком, борба веровања са неверовањем.{S} Узе мрдати главом, ка |
души јој је беснила тешка једна борба: борба срдње на Бога и брига за Рајком, борба веровања с |
и.{S} У души јој је беснила тешка једна борба: борба срдње на Бога и брига за Рајком, борба вер |
и пара крила; како су поломили јатагане борећи се с њиме, и како су устукнули тек кад је змај п |
раше <pb n="135" /> око себе, као да се бори с неким невидљивим џином. „Лажеш, сотоно!“ муцаше |
его да се са нашом заједничком несрећом боримо заједно као два верна <pb n="149" /> друга и сав |
, да се у њима напоји мирисом од јела и борова, па да онда проструји кроз Шумадију, те да је ка |
Маџарској, у дружини чувенога мајстора Борчија.{S} Једнога дана рече нам Борчија: „хајде, седа |
ја крив, милостиви грофе! “ брањаше се Борчија; „него ето та слуга, или је пијан или луд, блен |
у облаке, залута моје ћемане, изгуби се Борчија, изгуби се чардаш, изгуби старац кораке, удариш |
стора Борчија.{S} Једнога дана рече нам Борчија: „хајде, седајте у кола, да се возимо у дворац |
знам ни шта свирам.{S} Удари ме једном Борчија гудалом по плећима: „хеј, што гребеш, јеси л’ п |
у Манду, које је син био негда свирач у Борчије, па се после потурчио што га на вашој свадби из |
Расрди се старац младожења па право на Борчију да га рукама удави. „Нисам ја крив, милостиви г |
Станија, шаље!“ И онда покида сав други босиљак и разастре га око главе Рајкове као венац.</p> |
јена стара лонца два пуна и лепа бокора босиљка. „Шта си платио за њих?“ упита га Маргита. „Нис |
ако му је дрво изгледало као да је кита босиљка, свака стена румена; и саме вране и свраке нису |
без замерке — Маргита.“ Имате ли гдегод босиљка, Мартине?!" </p> <p>— „Немамо тога овде, госпођ |
десну руку Рајкову. „Ево ти један струк босиљка од твоје Маргите, а ево ти један, који ти незна |
ричах што милостивој госпођи треба мало босиљка.{S} А баба се заплака: „ех, рече, кад милостива |
, кад милостива госпођа грофица хоће да босиљком окити једног сиромашка Србина младог, онда ево |
а.{S} Сва су му поља мирисала као да су босиљком засађена.{S} Чинило му се као да кроз растове |
ам година живећу о хлебу и води, ићи ћу босонога од села до села, да свету проповедам: како је |
ака од печених јагањаца и око још пуних боца.</p> <p>Кад се на капију уђе одмах с лева била је |
еше ту пуно слугу, који насипаху празне боце и кондире вином, да буду готови да се носе у велик |
ве још тање а устрептане игле, па кивно боцкаше час у напред, час у десно, час у лево.{S} Марги |
је у високој наслоњачи стари гроф, седе браде и седе косе, округла, мрка и зажарена лица, одеве |
а широким челом, орловским носом, дугом брадом и дугом косом, седео је на престолу, наслонив об |
устаде, један крепак човек са проседом брадом и косом, одевен у угарско руво од загасите чохе, |
кав би ми се дух са белом косом и белом брадом и са срдитим погледом испод густих веђа на сну ј |
ватре седи један старац са дугом белом брадом, у црној ризи до земље и са црном камилавком од |
образима, белом на округло поткресаном брадом, одевен у китњасто руво маџарско, с високим орло |
ш ти њима, него они теби!{S} Узми паре, брајко, кад си тако лепе среће! “</p> <p>— „Не дао Бог, |
као да му каже: нема од тога ништа мој брајко; мали си ти за такво јунаштво!</p> <p>Па онда ка |
јке, један Кемењија, погинуо на Косову, бранећи од турске сабље главу Јанкову!“</p> <p>— „Ако т |
има, цикну грозу:</p> <p>„Ако си човек, брани своју невесту!"</p> <p>Гроф тресну своју наслоњач |
{S} Ако ме ко нападне, имаће ко и да ме брани.{S} Ако не би ти хтео, Мартине, ево ко ће!“ рече |
аници храни,</l> <l>Да од Срба царевину брани.</l> <l>Он му купи данке и хараче </l> <l>Што ђе |
на Рајка.</p> <p>— „Та како вас не бих бранио!{S} Бранићу вас па да погинем.{S} Волим пред ног |
/p> <p>— „Та како вас не бих бранио!{S} Бранићу вас па да погинем.{S} Волим пред ногама моје пл |
ави. „Нисам ја крив, милостиви грофе! “ брањаше се Борчија; „него ето та слуга, или је пијан ил |
а школа за витештво.{S} Син учи од оца, брат од брата, властелин од властелина, и сви се надмећ |
има и свима присутнима:</p> <p>„Није ми брат, није ми вереник, није ми љубазник, није ми никака |
плакаше у глас.{S} Да јој је био једини брат од заклетве, или син јединац, не би га могла топли |
девет Југовића редом, да јој бар један брат од заклетве на двору остане ? !{S} Вала као да сад |
тобом овде опрости!{S} Дај да се... као брат и сестра... пољубимо!“</p> <p>Она се хитро диже, п |
ао витез, нека ми у овоме часу буде као брат рођени, па нека ми позајми свој нож.{S} Ти, оче, и |
а... слободно лези... знаш да си ми као брат, а овако рањен и више си ми!“ говораше Маргита неж |
изао своју.</p> <p>„Да делимо право као брат и сестра!" говораше му. „Овде смо као у гробу и см |
за витештво.{S} Син учи од оца, брат од брата, властелин од властелина, и сви се надмећу витешк |
заповеда. <pb n="17" /></p> <p>„Је ли, братац!" упита патер Рајка изненадно; „ а ко тебе посла |
мо’ш ли погодити шта је то?“ „Не могу, братац мој! него казуј па свршуј!“</p> <p>— „Хоћу, само |
сово!"</p> <p>— „Куд се ти заносиш, мој братац!“ рече патер малко нестрпљиво, па не хте то ни д |
е договарати и разговарати.</p> <p>„Мој братац!“ узе патер осмешкујући се да говори; „светла го |
у овакве бакрачлије!“</p> <p>„Хвала ти брате Јово !{S} Поздрави ми Јевросиму, хвала и њој!{S} |
че.</p> <p>„Ја да црних калуђера, е баш брате знају каква треба да је ракија!{S} Жестока!{S} Ва |
ободом и поверљивошћу сестринском према брату своме, наслони своју главу на његову мишицу.</p> |
“ Шта се опет десило једном другом моме брату од стрица, кога смо били звали Сибињанин Јанком.. |
а вас пламен његов не дохвати!{S} Јаох, браћо, изгибосмо!{S}" Поломише се Турци низ планину, по |
наступу заноса да виче: „напред! напред браћо!{S} Ха, нек се зна ко смо!{S} Напред за нашим цар |
и срећан враћа у завичај да види мајку, браћу и родбину.{S} Као да га негде на путу или на крај |
кола и викну сељака.</p> <p>„Молим те, брацо, је ли жив гроф од Нађ-Бање ? !“</p> <p>— „ Је ли |
мила у бисаге нешто рубља, а наћи ћеш и брашненица и још понечега чега нам је Бог дао!“</p> <p> |
љих голубова; испод погдеког мостића од брвана жабе су невесело крекетале.{S} Кад свита изађе м |
те се заклони за чесму.</p> <p>Озго са брда долазила је једна млада жена, права и вита као јел |
ка мирноћа и онај танки сутон застираше брда и поља пред њима и свуда око њих.{S} У даљини мало |
образ!“</p> <p>У том часу докотрља се с брда једна каменица и зачу се љутита вика и псовка цига |
шбаша рече, те цела свита пође даље низ брдо.</p> <p>Он сам застаде мало иза њих свих.{S} Стоја |
а!{S}" И лепо натераше сељаке да ме низ брдо понесу, па после да ме метну на коња.{S} Покајах с |
ка и свите његове.{S} И онда пођоше низ брдо правцем к чесми, па да изађу на пут у варош.</p> < |
из вароши, повијала се поред ње горе уз брдо, док се није у трави од ледине изгубила.{S} Од шир |
>Њих двоје одмах се прихватише уз једно брдо.{S} Кад изађоше на врх, и пре него ће ући у густу |
„Ама ето, мало час отиде с весларима у брдо у виноград!“ рече дечко; „баш говорише нико неће т |
ло крекетале.{S} Кад свита изађе мало у брдо, у једном ниском лугу славуј певаше тужну и слатку |
пустиник давао знак најближем селу под брдом, да му се пошље један или два поуздана човека.{S} |
е грош и узе талир па без речи појури к брду.{S} Чим зађе за неко дрвеће, Рајко рече Маргити:</ |
ва једна мисао сину.</p> <p>— „Ето га у брду!{S} Није далеко!"</p> <p>„Чујеш момче, није мени з |
се к младој жени викну јој оштро: „ха, бре, Маџарице, казуј шта си ти?!“</p> <p>Она окрете гла |
е, кад би ова гласно повикала: <hi>„ха, бре, вур ђаур!“ </hi> па би се узела бацати комадићима |
три пута песницом у њих.</p> <p>„Шта је бре?!“ дрекну изнутра Циганин не отварајући.</p> <p>— „ |
S} Али му то ништа не поможе, и само га брже изнураваше.{S} Рајко га је држао као за земљу прик |
да ме воде.{S} Јаукнуше моји сељаци, па брже боље повадише <pb n="156" /> пешкире, одвезаше сре |
тавила, тако живо скиде дијадему, па је брже боље у ковчег баци.{S} Па онда посрћући крочи до н |
засветли па се чисто угаси.{S} Похиташе брже па се нађоше пред једним кандилом, које изнад једн |
час обућу, па онда као слеп потрча, што брже може, у гомиле света по дворишту, лајући као да се |
уту није могло да загреје срца њихова у брже куцање тако, као кад гледаху како она арапска сива |
, лајући као да се помамио; па онда још брже натраг к <pb n="189" /> њој, око ње, уз њу, па онд |
танкој сивој ластавици, која је својом брзином и својом ситном а паметном главом издавала беду |
А онај гласић у њему сад шапуташе истом брзином којом му срце куцаше: „не бој се, не бој се; ни |
и крочи до најближег сребрног престола, брзо пребаци митру са њега на престо до њега, и онда ту |
бе и твоје доброте!{S} Ти ћеш ме, знам, брзо заборавити....{S} И кад она срећна жена, којој је |
и глас старог пустињика:</p> <p>„Рајко, брзо хватај твоје оружје да га Турци овде не нађу.{S} Т |
је скаменили, Бог вас видео?!{S} Овамо, брзо овамо !“ викаше стари пустињак, па их крепко дохва |
ни онда, па си морала!{S} Хајде, одмах, брзо, скидај се до појаса!“</p> <p>„Уби ме, сеци ме, пе |
.. и ову тикву с водом...{S} Дед’, дед’ брзо само!{S} Слушај, <pb n="90" /> корачај на десно до |
у намештени па зарђали, јер се прва два брзо распршташе.{S} Кад Рајко узе намештати и онај трећ |
тида.</p> <p>„Није, није!“ прихвати она брзо; „не смејем се теби, који имаш око да спазиш цвет, |
њега успаваног бди.{S} Него га Маргита брзо изведе из тренутне забуне, показав руком танке мла |
да навуче неку стару антерију, опаса је брзо широким и дугачким једним стамбулским <pb n="57" / |
угом миг да се не одмичу далеко и да се брзо врате.{S} Управо је и не губљаху из очију.{S} Виде |
нда одмах збогом.{S} Ваља ми се враћати брзо светом оцу у Вујан!“ рече Рајко.</p> <p>— „Од <hi> |
едноћом прегао на посао.{S} Али га је у брзо право очајавање понело да хвата.{S} Изломио је сво |
разумљиво, час неразумљиво.{S} Срце му брзо куцаше и ватра му беше образе <pb n="219" /> подуз |
Беху већ на замке припремљени, те у њих брзо ухвати и стеже ноге Циганинове.{S} Па онда једним |
ајко скочи к отвору из пећине и викну: „Брзо оче, дај воде или вина ил’ ракије, дај ако се може |
е сад већ не могаше ни зуцнути.</p> <p>„Брзо отвори оно моје сиџаде и додај ми из њих конопце!" |
иленција угуши претпоследњу, кад у томе брзоруки момци напунише све пехаре редом, онда један ст |
<p>— „Нећу ти крити, госпођо, да и мене брига обузимље!“ прихвати Рајко исто тако сетан и озбиљ |
ешка једна борба: борба срдње на Бога и брига за Рајком, борба веровања са неверовањем.{S} Узе |
.{S} Дуго је тамо остала.{S} Ружа, пуна бриге, одлажаше чешће све на прстима к закључаним врати |
а Бога шта ти је?!“ проговори Рајко пун бриге и забуне.</p> <p>„Еј, мој Рајко! што не остах с т |
та ти је витеже млади?“ питаше га не са бригом, него са задовољним а једва прикривеним осмехом, |
он тако спремао за Маргиту преноћиште, брижљивошћу једне мајке и умешношћу једне танкоруке и о |
“ рече дежмекасти патер утирући зној, и брижно гледаше за младићем, који се сигурним и лаким ко |
раше Маргита збуњена и готово збиљски у бризи, да јој се памет преврнула није.</p> <p>Рајко сад |
задрхтаваху, као оно у деце кад хоће да бризну у плач.{S} Ал’ се још не заплака него настави:</ |
онда она наслони чело на дрвени сто па бризну плакати.</p> <p>„Ама шта је све ово, госпођо?!{S |
пуно некаквих меких тканина.</p> <p>„Не брините се, госпођо,“ рече јој Мартин; „Мишко већ јури |
де по који дан.{S} А опет би се једнако бринуо како му је царица и је ли му све добро на двору. |
гачкој, црној долами, који је сваки час брисао своје знојаво и запурено а глатко обријано лице |
орожено крупним знојем, који он сад узе брисати час десним час левим рукавом.{S} Стојећки гледа |
нуо беше, и онда опет нека дугачка рука брисаше врата по целој ширини њиховој.</p> <p>„Није аве |
ека рука полагано пружаше уз њих, па их брисаше час на једну час на другу страну.</p> <p>„Ко им |
ају многобројни ситни ланци са оцилима, бритвицама, чачкалицама, свакојаким зделицама и дрангул |
ђем, ето је и теби! “</p> <p>Осмехну се брк Циганину, загрејаше му се очи и заиграше по оним та |
оносито у своје дугачке и танко усукане брке.</p> <p>„А је ли овде у двору?“</p> <p>— „Је ли ов |
такнуше срдито гуске и патке, што, дуж брлога испред кућа, беху задремале; излетеше пси из авл |
гледати.{S} Беше ту још поређан велики број мањих и већих златних крстова, богато искићених би |
ше онај у пећини.</p> <p>Прођоше повећи број гвоздених врата у зиду, десно од њих, па онда Рајк |
одиже у висину низове крупнога бисера и бројанице од смарагда, сафира и рубина.{S} Отворише дру |
мим пањем и оштро га посматраше, као да броји прстенове његове старости. <pb n="112" /></p> <p> |
ашој марљивости.{S} Ето роса пада, вода бруји, цвет мирише, ено негде близу нас шева цвркуће, д |
се као да кроз растове шуме шумадијске бруји поветарац, који се понео чак отуда са сињега мора |
те да у хладу и на миру бистром струјом бруји чудесне приче о слави старих сунчаних дана.{S} Је |
> <p>— „Ма шта да је не може бити твоја брука и срамота!{S} Казуј, молим те, шта је?“</p> <p>„Е |
и их, „опрости ми, бабо, молим те, и не брукај ме тако за Бога!“ Па Маркова мајка, моја добра с |
Сам си је ти довео да име свога мужа од бруке спасе!“ И онда старица узе да јој љуби обе руке и |
то стропошта на под; мало не заплака од бруке и срамоте своје; дуго држаше лице своје скривено |
, Маџарице бесна?“</p> <p>„Их, да грдне бруке да тако и говориш а некмо ли да тако и радиш!“ ре |
ачким именом зове!“ Ја да си видела оне бруке и онога јада!{S} Моли се јадан Марко па све прсте |
кажем!{S} Стид ме је од тебе, да оваку бруку у мом двору видиш! “</p> <p>— „Ма шта да је не мо |
учно журно зујање и жврчање скакаваца и бубица по ледини, азурни зефири с неба просипали дажду |
рти главом и онда опет удари у маџарске бубњеве.{S} На то ће стари посланик рећи нешто што пате |
клапа своје трепавице, и таман „ударише бубњи и свирале, — чауш викну, Дабулана рикну, — Хазура |
уз зид прикуцане многе заставе, турске, бугарске, маџарске и млетачке.</p> <p>Са онога прага, н |
на из те топлоте у те разливала?!...{S} Будало једна, прави би човек с мушким срцем та слатка у |
молим те, јесам ли ја будна? јеси ли ти будан?!{S} Да нисмо обадвоје излудели?!{S} Протрљај, мо |
под ноге Душанова коња и намисли да ту будан ноћ проведе. </p> <pb n="138" /> </div> <div type |
ћу.{S} Ако на ономе свету, после смрти, буде слободно да се избере понешто са овога света, чега |
помоли се својим чистим срцем Богу, да буде милостив грешном старцу Теодосију на Вујну!“ </p> |
ине душе захваљује.{S} Рајко, ма шта да буде, твоју доброту и твоје витештво никад, никад, ника |
ла ти, али од тога сад не може ништа да буде.{S} Његов је посао да утврди мир међу царевинама, |
Рајко, сад тек видим шта ће од тебе да буде!</p> <pb n="107" /> <p>Само нека нас срећа послужи |
распитивах пријатеље и нађох да може да буде.{S} Ево како: санџак-бег је овде нов човек, тек је |
ишицу.</p> <p>„О, шта ли ће најпосле да буде од нас двоје?!“ рече она својим слатким гласом.</p |
ма ко да отвори ову гробницу, шта ће да буде од ове јадне жене поред нене?!“ Сав се стресе од у |
знам...{S} Та није могло друкчије ни да буде?...{S} Зар би маџарски витези могли кћер маџарске |
њему стоји у судбини тек сад срећан да буде, јер ће се убрзо оженити младом и лепом девојком, |
ти кажеш!“</p> <p>— „Е, у добри час да буде!“ рече Рајко радосно и поносито. „Имај надежду у Б |
нас и није!{S} Све једно; нека госпођа буде робиња, нека робиња буде госпођа, све једно; мари |
; нека госпођа буде робиња, нека робиња буде госпођа, све једно; мари ти за то тај твој цвет и |
утаху једно другом своје бојазни, да не буде грофица помела памећу.{S} Али не имадоше срца да ј |
пота и њена милина?!{S} За што да ти не буде присна и најприснија, рођена и најрођенија... за ш |
чекај молим те!... јест, мањ ако то не буде деспот Ђурађ Смедеревац са његова два сина, два де |
, вредна да ти и по лепоти и по доброти буде мио друг у животу!...{S} Збиља, Рајко.... ето смо |
онда бих опет волела да прво што видим буде моја витешка земља, Маџарска, и... — ти, мој добри |
ди како ти Бог кроз то твоје срце казао буде.“</p> <p>Рајко је говорио мирно али с потресеним г |
ропства, <pb n="71" /> да се спасе ако буде воља божја!{S} Причаћемо ти све по реду, само ако |
тати и онај трећи на доњој полузи да му буде на бољој згоди за ударац, Маргита му метну руку св |
показао као витез, нека ми у овоме часу буде као брат рођени, па нека ми позајми свој нож.{S} Т |
ђе време доћи ће и човек!{S} И ако онда будем жив први ћу вам казати: устајте, ево дође онај ко |
волела бих да могу и онда да пород тебе будем, да појахам сиву ластавицу, да ти носим заставу < |
а никада и никоме казати нећете ако што будете видели!“</p> <p>„Заклињем се, тако ми Бог на стр |
ођо!{S} Знам ја како ти можеш храбра да будеш!{S} Даће Бог, све ће добро бити!“ рече Рајко храб |
е да те послужим а и мило ми је.{S} Кад будеш у својој земљи у слави и срећи, сетићеш се да и у |
на невољи па нек нам Бог опрости; а кад будеш у срећи и у господству сети се на ово !“</p> <p>— |
.</p> <p>„Не бој се!{S} Ходи само да ми будеш сведок!“ рече јој, па је узе за руку и поведе дол |
слуга.{S} Тако ти свега што ти је мило, буди ми у овоме часу веран пријатељ!{S} Пођи пред нама, |
n="38" /></p> <p>"Ево, ако само хоћеш, буди спремна да те ноћас поведем у твој завичај!“</p> < |
оких дрвених димњака.{S} Дан се дизао и будио успаване људе на посао.{S} Озго испод зидина град |
с учи, вели нам: слушајте царске људе и будите им покорни, не буните се, не гините лудо, још ни |
дисаше на кола и коње што тако лупњавом будише мир успаваног села. </p> <p>Маргити се поче да с |
уд сан!{S} Рајко, молим те, јесам ли ја будна? јеси ли ти будан?!{S} Да нисмо обадвоје излудели |
ана отргао.{S} Веруј ми, оче, да је она будна била, па да ме је очима својим гледала, <pb n="16 |
асипаху празне боце и кондире вином, да буду готови да се носе у велику дворану.{S} А из те дво |
снове на јави, који ће једнога дана да буду на јави истина.{S} Вратићеш се ти, али само као во |
да је страшном клетвом заклео све, који буду игумани његовога манастира на Светој Гори, да не т |
1" /> са зачеља закреча несигурно: „наш будући кардинал од винове лозе има реч!“</p> <p>Устаде |
не призоре прошлости и загонетне визије будућности.</p> <p>Тек је почело да свита а један млад |
ајко и Маргита тако лепе снове о лепшој будућности сновали.{S} Онде, у присоју под оном стеном, |
на би му из њих извила копљасто длето и буздован-чекић, па кушала да ломи стену.{S} Првих дана |
ца, тек колико да има држаље, узе један буздован у десну руку, па с новом надеждом на бољи успе |
и каква одаја.{S} Идем да донесем један буздован те да обијем ове катанце.{S} Може бити отворић |
" /> два пребијена мача и два поломљена буздована.{S} Прилике ове беху све у већој него обичној |
на копља, у другима мачеви, а у трећима буздовани.</p> <p>„А, сад се тек разабирам!“ рече Рајко |
</p> <p>Па онда Рајко узе живо да удара буздованом у оне катанце.{S} Мора бити да су од вајкада |
ину да полагано провуче главу, па да је буздованом размрскам!“</p> <p>„Не, не, не!{S} Никако!“ |
т да буши стену.</p> <p>С муком удараше буздованом у копље, и мораде се сваки час устављати да |
/head> <p>Враћајући се с великим једним буздованом, Рајко још из даље опази како му Маргита, ко |
ло смркло пред очима, као да га је неко буздованом у главу ударио.{S} Не могаше ни да мисли ни |
и сјајна господо, јемчи, да преласни и бујни јуноша, дрскост којега толико изненађује, није на |
"> <head>7</head> <p>После тога првог и бујног излива суза као да је ових у Маргите са свим нес |
о бих да је глас Милисава кнеза из Доње Букве!{S} Баш је он!“ говораше старац више сам себи; „ |
ан <pb n="52" /> увод, који мало час па букну у пламенове и живо кликтање.{S} Изгледаше Рајку к |
50" /> <p>Кад кошеви и сењаци око двора букнуше у пламен и кад ми вичући „Алах—Алах!“ грунусмо |
јте царске људе и будите им покорни, не буните се, не гините лудо, још није дошло време, а кад |
к престолу твоме.{S} Али се ево сломио бунт мој; сломио се понос мој; немилостивношћу својом в |
падох преда те на колена.{S} Била сам у бунту <pb n="216" /> противу тебе.{S} Веровала сам да с |
/p> <p>Пред зору је Рајко почео опет да бунца.{S} Час говори с Краљевићем Марком, час са Сибиња |
ше слепце и просјаке! а не бих вам овог бунџију поклонио, да ми дајете злато на кантар док га н |
ро.{S} Их, да силна блага ако су сва та бурад пуна! “ говораше Рајко силно узбуђен. </p> <p>„Пу |
ј четврти ступањ од мрамора, запремљени бурадма са златом, били су поређани високи столови од д |
105" /> — биле су поређане петачке, све буре до бурета, па повезане једне с другима гвозденим л |
разглавио у кукове своје и расточио као буре кад му прсну обручи, а по средини остало само сеља |
да млаз од златнога новца цури натраг у буре.</p> <p>„ А, ово не може бити друго, ово је један |
сребрни новци!" па онда загњури руку у буре, извади је пуну сребрнога ситног новца, и пусти га |
га да са танким звеком пада на данце од бурета.</p> <p>Па онда као дивља мачка скочи на четврти |
— биле су поређане петачке, све буре до бурета, па повезане једне с другима гвозденим ланцима.< |
е, Маргита се беше прегла над најближим буретом, виде да на ланцету нема чепа, него обло једно |
а чела и лица.{S} И онда приђе полагано бурету једном на трећој степеници, отвори заклопче, диж |
, а на једном прсту од леве руке златну бурму.{S} Кад отвори врата наиђе на Ружу, која врисну и |
онда баба заиште од грофа његову златну бурму, коју је од венчања с вама носио; баци је у ону к |
лем.{S} Рајко осети како му срце закуца бурније и како му удари пламен у образе. „Да ли је воли |
загрејава и како му срце узе куцати све бурније.{S} Учини му се чисто да чује како цар виче: „н |
ће ти казати!“</p> <p>Рајку закуца срце бурније.{S} Као да га неко узе за обе руке и повуче, ди |
ти мир у душу Маргитину, и куцање њеног бурно узбуђеног срца поче да се стишава.</p> <p>— „Ако |
јко храбрећи је.{S} Али му и самом срце бурно куцаше.</p> <p>Последњим једним живим ускликом и |
</p> <p>На ове последње речи Рајку срце бурно закуца.{S} Он се препаде од самога себе.{S} Трже |
ист пламен невине једне љубави, погасио буром мојих уздаха и даждом мојих суза.{S} И опет нисам |
млаз од воде као да гласније и веселије бућкаше у каменом кориту.{S} Доле у Крушевцу петли се д |
обра жено!“</p> <p>И онда отиде опет да буши стену.</p> <p>С муком удараше буздованом у копље, |
>„На граници турској и арапској,</l> <l>Вазда сједи троглав Арапине,</l> <l>Једном главом вихар |
дело је бар двадесет и четири госта.{S} Ваздух беше топал, загушљив од дима воштаних свећа, исп |
града; нањушише на цеви оловне што воде ваздух доле, па да видиш ту белаја!{S} Греби, па копај, |
и врата се отворише.{S} Влажан и хладан ваздух удари им у лице из оне просторије.{S} Рајко рече |
дите амо на степенице да дахнете чистим ваздухом.{S} Тако сте бледи и тако дрхћете!“ рече Ружа |
Рајко исто тако сетан и озбиљан; „није вајде, ваља да гледамо шта ћемо. <pb n="139" /> Турци с |
ту како ћеретају као да су пријатељи од вајкада. "</p> <p>„Заповеди јој оче,“ рече Рајко, „запо |
ом у оне катанце.{S} Мора бити да су од вајкада били ту намештени па зарђали, јер се прва два б |
Него деде, како доби на јуначкој сабљи ’ваку робињицу ? “</p> <p>„Ево како!“ поче Циганин а чут |
брат од заклетве на двору остане ? !{S} Вала као да сад гледам Голубана како силази низ кулу, с |
ш за завичајем и за слободом својом.{S} Вала три пута си ми света!{S} Не бој се, госпођо; не су |
рода, властелинка, кнегиња, што ли?{S} Вала могло јој се одмах видети и по очима, и по лицу, и |
тројином хитати да се теби вратим.{S} А вала баш сад и да умрем, слађе ћу умрети после овога шт |
је неко од твојих на Косову погинуо, еј вала му!“ па Рајко подиже мало са главе шубарицу; „на б |
бе канда хвата ракија? “</p> <p>— „ Јок вала; него ето ухватио ја њу па не пуштам!{S} А сад, Ма |
ом милином њен гипки и вити стас дише. „Вала,“ говораше сам у себи, „ни дивна ћерка од Божуна Б |
!“ дрекну Циганин па избуљи очи на њу. „Вала ћеш да играш и мали и велики па још маџарски да пе |
ио!“</p> <p>Насмеја се Рајко па рече : „вала то ни у сну нисам, мањ ево што сад тебе дворим!{S} |
као са неким пркосом самом себи рече: „вала ако је само слатко, па баш нека је и грешно!“ <pb |
ад спава?" питаше Рајко нешто снужден; „вала дао бих главу, ако се она целу ову ноћ Богу не мол |
ичу се скотови!“ промумла опет старац; „вала, Господе Боже мој, сад ил’никад; умудри ме шта да |
и, да им је нека велика невоља.</p> <p>„Вала, госпођо," рече Рајко Маргити; „ако ти Бог помогне |
ад га нађеш, мени четвртина ! “</p> <p>„Вала да си ми заискао и половину не бих се смео цењкати |
право да ме са свим заборавиш!“</p> <p>„Вала госпођо!“ прихвати Рајко озбиљно и невесело, „тешк |
уру, рече:</p> <p>„Е да црних калуђера! валах такве ракије нема у свем Алаџа-Хисару!{S} У ком с |
проговори нити се помаче.</p> <p>— „Е, валах ћеш сад да скочиш!“ рече Циганин, па из једног др |
. „Аман, беже, поклони нам га!“ — „Јок, валах!“ рече бег презриво, па уста те ногом одгурну оне |
цео узбудљиви призор са три речи: „Јес, валах, бињеџија! “</p> <p>Тако је било путем од Београд |
S} Ко је још поткивао коње сребром?!{S} Валах, то не чини ни цар у Стамбулу ? “</p> <p>„Цару и |
аква треба да је ракија!{S} Жестока!{S} Валах да <pb n="45" /> спустиш сребрн талир у њу па да |
лако ћемо дочекати! одговори Циганин. „Валах, баш да <pb n="43" /> огледнемо!{S} Ако се потков |
кнем само кад ми се што смучи!“</p> <p>„Валах, ако је нећемо пити што си је и доносио?" прихват |
исто тако сетан и озбиљан; „није вајде, ваља да гледамо шта ћемо. <pb n="139" /> Турци су нашег |
ихвати Рајко живо.</p> <p>— „Слушао си, ваља да, да хајдук изгуби и срећу, и мегдан, па и живот |
од белога дима подизаше се право у вис, ваља да од какве ватре око које се беху чобани искупили |
</p> <p>— „Е шта ћеш?{S} Иди па спавај; ваља сутра рано полазити!“ рече патер.</p> <p>„ Мислиш |
хајде! свршуј само ако имаш још што!{S} Ваља господа да се врате у караван-серај на одмор! “ </ |
осподске руке, па онда одмах збогом.{S} Ваља ми се враћати брзо светом оцу у Вујан!“ рече Рајко |
аничарски чим га из далека угледају.{S} Ваља да пошљем испред вас људе који ће дати знак да сте |
ти оних поганих Сарацена избавио !{S} А ваља да ће дати да се сад и ова гадна комедија овде на |
ас свети отац нема где да сакрије, онда ваља мрети, — јер ја се Турцима жива не предајем! “ реч |
нејасне туге заплачем!{S} О, Рајко, та ваља да није што ћеш се овуда сам без ње враћати?!...{S |
е гроб једног надзорника имања, који је ваља да пре својих педесет година умр’о и наредио да га |
м каквим спасти може, а друкчије ил’ се ваља предавати, или — мрети!"</p> <p>Овај мирни говор п |
ном и знојавом католичком попу, који се ваља да родио негде међу Хрватима или Словенцима, те ра |
рно једно уз друго стојали, можеш ми се ваља да поверити... збиља, има ли гдегод жена коју воли |
S} Децо, да нам сам Бог помогне, ово се ваља на нас мука и невоља!“</p> <p>„Рајко, хајде да бег |
г?...{S} Ја! тако, то је право, тако се ваља!“ <pb n="207" /></p> <p>Диже се опет граја од ускл |
е остави се таквог разговора.{S} Сад ће ваља да већ скорим и пола ноћи па треба наш посао да гл |
се мало прихватиш и одмориш, а у том ће ваља да и старац доћи по нас!“</p> <p>У зембилу старчев |
лекари, а на великом су гласу.{S} Неће ваља да тако млад и тако красан и тако због ничега умре |
слатка, шта ћу ја ако он умре!“ — „Неће ваља да умрети!“ прихвати Ружа.{S} Даће Бог да рана ниј |
„Па немој се тако препадати!{S} Неће ми ваља да ништа бити.{S} Не бој се!“ говораше Рајко, па с |
S} Празна чутура — ето баксуз !{S} Ниси ваља <pb n="44" /> да дошао на оваки посао са слутњом н |
оћи и дан, у који ми се од тебе растати ваља.{S} Бога ми, да си ми по сто пута род, не би ми ми |
емојте људи! све једно је, једном мрети ваља; него молите се бегу да ми учини милост да заповед |
аки позлаћени светњак, у коме је горело ваља да четрдесет воштаница.{S} У једном куту дворане ј |
, само да Маргиту охрабри, „оно је тамо ваља да постеља... младе невесте!“</p> <p>„То је моја п |
а овом тврдом оловном поклопцу, кад ено ваља да педесет широких и дугачких плаштева од меке кад |
о, од кад се то путује!{S} А сутра опет ваља рано ранити; далеко је тиха вода Дунаво !"</p> <p> |
l:id="SRP18920_C3.1"> <head>1</head> <p>Ваља терати добра два сахата на колима, па да се из Сег |
Маргита својим топлим дахом.</p> <p>— „Ваља да од ове хладне стене.{S} А и твоја је рука хладн |
д њега, а крупне јој се сузе низ образе ваљају.</p> <p>„Госпођо, немој да плачеш!...{S} Нећу ја |
коме се најпре онако у чуду зауставише, ваљало је силазити преко четири врло широка мраморна ст |
од шале носити таква јуначка имена.{S} Ваљало је да пазиш и шта говориш и како радиш!“</p> <p> |
грлом запевао по неку песму јуначку.{S} Ваљало нам је добро да тувимо што пева, јер би нас посл |
он.</p> <p>„Не знам то; а можда би и то ваљало" рече Рајко. „Него, чекај молим те, има још и др |
l:id="SRP18920_C1.2"> <head>2</head> <p>Ваљало им је проћи поред западне зидине од града.{S} Уз |
од вас двоје на крај краја бити.{S} Да вам дуго не дуљим.{S} У Крушевцу ме затворише најпре у |
и тако страшне несреће!...{S} А шта да вам причам?!...{S} Ко +није сам патио што сам ја патила |
остала?!“</p> <p>— „Па и не могу све да вам причам.{S} Не можете ви замислити ни стотинити део |
кво је врзино коло овде!{S} Ох, како да вам кажем?!{S} Па стари се гроф жени!“</p> <p>Као да је |
да је ослободите.{S} Мислио сам како да вам у том помогнем, распитивах пријатеље и нађох да мож |
" /></p> <p>— „Па тако; дуго би било да вам то причан; уверих се да њега или и нема, или да баш |
ну и подиже четири талира.</p> <p>„Нека вам је хвала светла господо!{S} Ово за службу до данас, |
" /> и такве лакрдије да збијају, хвала вам лепо на господству!{S} Тако што у Цигана нема!{S} А |
е као верни и нежни пријатељи!{S} Хвала вам на доброти вашој; опростите ми сузе ваше.{S} Кад би |
уно добрих људи и пуно љубави.{S} Хвала вам добри људи!{S} О, мој Рајко, ево твоје Маргите!"</p |
еру, и још једном са врата рече: „хвала вам, господо, простите ми и с Богом остајте!“ </p> <p>И |
спођу своју, царицу Милицу.{S} Знаш шта вам казивах мало час кад бејасмо доле на капији, на кој |
олимо... покажите ви шта имате тамо где вам срце куца!“</p> <p>Сад се тек диже урнебес од гласн |
о!{S} Приберите се; Бог је добар, па ће вам помоћи да учините крај свему овом покору!“ говораше |
ошеве. „Носите те сребрне паре, требаће вам за ваше слепце и просјаке! а не бих вам овог бунџиј |
је да пратим ћесарову посаобину.{S} Али вам се молим, светла господо, не замерите ми, и пустите |
е Раванице.{S} Сећаш ли се! казивао сам вам о њој кад јутрос близу ње пролажасмо.{S} Цар је врл |
мојте се толикој тузи предавати!{S} Ево вам цвећа!“ рече нежно и жалостивно стара Ружа и положи |
ашег јадног старог господина!“ Ето тако вам је!{S} Од ово три дана весеље је, а сутра ће зором |
ест тако нам очију, лепо нас учи да ено вам покорни!“ „Учи вас да сте покорни док не дође земан |
ите да овде нису; а ето вам урвине, ето вам планине, ето вас, а ето и ваших паса, па тражите.{S |
урвинама!“ „Видите да овде нису; а ето вам урвине, ето вам планине, ето вас, а ето и ваших пас |
ељак, па се опет насмеја.</p> <p>„А што вам је вечерас све село пусто?!“ <pb n="187" /></p> <p> |
свечано рече: „закуните ми се свим што вам је на овоме свету свето, да никада и никоме казати |
а да пред Турцима играм.... ех, не могу вам од зазора ни казати како.... ја онда опет једне ноћ |
светлој господи; али оно друго не могу вам примити!"</p> <p>Зачудише се маџарска господа.{S} У |
е у велику дворану па нам рече: „ово су вам од данас госпође.{S} Слушајте њихове заповести.{S} |
човек!{S} И ако онда будем жив први ћу вам казати: устајте, ево дође онај кога чекасмо!“ Удари |
S} А да знам где су и то знам, и казаћу вам: „ено су у божјој руци!“ На пакост, наиђоше на твој |
вам за ваше слепце и просјаке! а не бих вам овог бунџију поклонио, да ми дајете злато на кантар |
е да је са мном свршено, неће марити да вама зло какво чине!“</p> <p>„Није право што говориш, г |
орко.</p> <p>„Еј, колико смо суза ми за вама пролили !{S} А колико смо вас оплакивали тек ових |
дведоше, није знао шта ће од жалости за вама.{S} Слао је људе у Цариград, потрошио грдне паре, |
на моја госпођо, како је мало среће Бог вама дао, баш вама, који сте <pb n="191" /> према свако |
на одмор! “ </p> <p>— „Имао бих ја овде вама пуно да казујем.{S} Не би стигла за све ни цела но |
а нешто мало и срдито. „Нико ме други к вама послао није до жалосна судбина оне ваше земљакиње |
м да га питам за које би је паре предао вама да је поведете као слободну?{S} Циганина не вреди |
гову златну бурму, коју је од венчања с вама носио; баци је у ону кључалу воду, те се растопи, |
не видиш светлост ! и сад нека је Бог с вама!“</p> <p>Зачуше и лавеж паса и вику од људи са сви |
о, како је мало среће Бог вама дао, баш вама, који сте <pb n="191" /> према сваком тако пуни до |
ек неко од господе рече: „дух се јавио, вампир, авет!“ Јао да сте само видели!{S} Дрекнуше сеља |
видели!{S} Дрекнуше сељаци: „беште, ето вампира, ето авети!“ па онда све један преко другог!{S} |
тафа Хасану, „на дому зову „Страхињом", ван дома је познат као „од Расине Рајко“.{S} Ја га зове |
и, јер му се чинило да свега тога нигде ван Србије нема..</p> <p>Патер Хијероними не могаше да |
p>„Е, мој Рајко, много се што пева чему ван песме нема станка.{S} Али ја знам да је Хуњадија Ја |
l:id="SRP18920_C2.1"> <head>2</head> <p>Ван вароши усред једне ливаде под старом једном липом ч |
очи зауставише. „Или ме старе моје очи варају, или баш никад не видех тако младоликог јаничара |
има су се јављале само маште и сеновите варке, па су имали муке да не поклизну; а ти си био пет |
узе оцилом кресати у кремен.{S} Прамену варница као да милије бејаше да загледа, и ако за трену |
посут драгим камењем, које тако прскаше варницама, да се у њ није дало гледати.{S} Беше ту још |
с чекићем у руци, с пеном на устима, с варницама у очима.{S} Гњевно викну по турски: „овамо, к |
о час онако тужно плакаше, сад све саме варнице прште.{S} Погледа к робињи и виде како јој низ |
том маџарске господе, која сави путем у варош.{S} Рајку се учини као да она само у њега гледа о |
о правцем к чесми, па да изађу на пут у варош.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18920_ |
да за седам година не силазим ни у коју варош.{S} Мојом ногом ја одавде крочити нећу; мањ да ме |
Стара и узана калдрма, која долажаше из вароши, повијала се поред ње горе уз брдо, док се није |
="SRP18920_C2.1"> <head>2</head> <p>Ван вароши усред једне ливаде под старом једном липом чекаш |
рили с неким младим и лепим везиром, да вас тобож силом одведе, а сад <pb n="193" /> сте код ње |
ви њему не би хтели више вратити, па да вас он са свима маџарским витезовима на коленима моли д |
{S} Кроз сат или два доћи ће двојица да вас пропрате кроз Венчац.{S} Има тамо сад хајдука, који |
а, само једини Бог чудом својим може да вас спасе !{S} О Господе," узе старац гласно да виче Бо |
<p>— „Ама, луда децо, зар не чујете да вас вичем?{S} Што сте се обадвоје скаменили, Бог вас ви |
илати змај, цар змајски, беште Турци да вас пламен његов не дохвати!{S} Јаох, браћо, изгибосмо! |
руку слузи вашем.{S} О, кад доживех да вас опет својим очима видим! “</p> <p>И онда јој приђе, |
њанин Јанка!{S} Веруј, тукао се и он за вас као и многи други наш јунак, и право је да га се се |
Ти си спасла мога смука, смук мене, ја вас, а Бог све нас.{S} Нека му је слава!“</p> </div> <d |
е Богу из дубине душе, да се смилује на вас и рад вас на мене, и кад сврших молитву, не дигох с |
издаваше да му је криво.</p> <p>— „Шта вас ја знам кад сте!{S} Него ми се некако чини да сам н |
?{S} Што сте се обадвоје скаменили, Бог вас видео?!{S} Овамо, брзо овамо !“ викаше стари пустињ |
Е, стари наш господар прве године, кад вас Турци одведоше, није знао шта ће од жалости за вама |
дубине душе, да се смилује на вас и рад вас на мене, и кад сврших молитву, не дигох се са клеча |
лека угледају.{S} Ваља да пошљем испред вас људе који ће дати знак да сте наши! “</p> <p>Маргит |
бих се, али ми не даде зебња шта ће од вас двоје на крај краја бити.{S} Да вам дуго не дуљим.{ |
ерите пољска цвећа.{S} Хоћу да сваки од вас, који сте моји, баци по једну киту у гроб оваквог в |
да се зовеш Краљевић Марко, нити ко од вас, децо, да се усуди да га тим јуначким именом зове!“ |
најприснији и најмилији род.{S} Нико од вас не зна колико је он невин и племенит био.{S} То је |
су ме одмах!...{S} Господо, зар нико од вас не може да ме позна?{S} Силађи Јаноше, зар сам толи |
свако зло.{S} Начиниће гунгулу и убиће вас онде пред ногама господаревим! “</p> <p>„Па шта да |
је и Манду да му гледа у пасуљ, хоће ли вас наћи.{S} Она му куја једна причаше, како је њему св |
лепо нас учи да ено вам покорни!“ „Учи вас да сте покорни док не дође земан!{S} Је ли?{S} Хајд |
венчају.{S} О, слатка моја госпођо, сам вас је Бог довео да у последњем часу спасете и господин |
не очи, ваш сладак глас!{S} Та прво сам вас по гласу и познала!{S} Слатка, слатка моја госпођо |
казав руком на Рајка.</p> <p>— „Та како вас не бих бранио!{S} Бранићу вас па да погинем.{S} Вол |
за ми за вама пролили !{S} А колико смо вас оплакивали тек ових последњих дана!{S} Еј, јадна, ј |
а ето вам урвине, ето вам планине, ето вас, а ето и ваших паса, па тражите.{S} А да знам где с |
S} Нека му је по хиљаду пута слава, што вас је из чељусти оних поганих Сарацена избавио !{S} А |
ла за витештво.{S} Има ли такве шкоде у вас?!“</p> <p>— „У нас,“ рече Маргита поносито, па јој |
у њеној земљи?!“ А сад видим, да ако у вас и има много срчаности још више има суза.{S} Никада |
ликој сјајности; да управо Турци и нису вас заробили, него сте се ви договорили с неким младим |
„Та како вас не бих бранио!{S} Бранићу вас па да погинем.{S} Волим пред ногама моје племените |
а, рече, доле под земљом пуна пунцата. „Вас двоје сте видели тек само пола од свега онога што с |
да је остао само с њом сам у свеколикој васељени.{S} И онда опет онај тајни гласић у њему, од к |
ободи Шумадију, те да има чиме довршити васкрс целог српског народа.{S} Ето тога човека чекамо, |
са моје земље!“ То је било одмах после Васкрса.{S} Послаше тобож некога у Цариград да донесе н |
ето смо сви троје као из гроба у живот васкрсли!“</p> <p>„Али ако се Турци врате, па још са са |
{S} Али кад јој приђоше ближе, опазе да ватра гори пред једном пећином, у стени под самим некад |
ота, да Рајко осети како га чудна једна ватра загрејава и како му срце узе куцати све бурније.{ |
ницу!“ И сад из очију Маргитиних сипаше ватра гњева, и она махну руком величанствено, показујућ |
с неразумљиво.{S} Срце му брзо куцаше и ватра му беше образе <pb n="219" /> подузела.{S} Маргит |
под самим некадашњим градом, и да поред ватре седи један старац са дугом белом брадом, у црној |
арским!“</p> <p>Па онда је посади поред ватре, изнесе јој у једној заструзи млека, у другој дрв |
о седели су горе на градском зиду поред ватре.</p> <p>„Ти си ми се, синко, много омилио,“ говор |
дизаше се право у вис, ваља да од какве ватре око које се беху чобани искупили.{S} Рајко гледаш |
добро око себе, загледа се у оне далеке ватре и пусти се у слатке и тужне и опет слатке мисли. |
огну се напред и гледаше жудно у далеке ватре на обзорју.</p> <p>„Је ли то доиста Маџарска?!... |
јене магле светлуцаху овде онде дугачке ватре.</p> <p>„Видиш ли те ватре тамо?“ питаше је Рајко |
онде дугачке ватре.</p> <p>„Видиш ли те ватре тамо?“ питаше је Рајко, показујући јој руком ватр |
несигурном осветљењу од лојане свеће и ватре с огњишта како Маџарица стоји поред Циганина, ста |
ад опази да нигде у селу нема свеће или ватре у кући, ни жива човека на улици.{S} Тек на самом |
> <p>„Што је право, право!{S} Дао си ми ватре ватром од ракије; треба да ти вратим ватру ватром |
“ питаше је Рајко, показујући јој руком ватре на далекој ивици видика; „знаш ли шта је то?!“</p |
Вујну!“</p> <p>Маргита говораше с пуно ватре; подиже леву руку и погледаше по њој горе у висин |
ак са изразом одушевљења у лицу, и онај ватрени коњиц, беху тако пуни живота, да Рајко осети ка |
рукама, говораше нешто маџарски живо и ватрено.</p> <p>Млади Рајко, који је неколико корачаја |
рној коцки, био је начињен цар један на ватреном коњу, који се пропиње у вис да скочи у напред. |
присоју испод града.{S} Кад се врати к ватри, нађе старца и Маргиту како ћеретају као да су пр |
па је узе за обе руке и окрену лицем к ватри, те је са пуно очинског саучешћа гледаше, па глед |
ц и Рајко остадоше да преноће поред оне ватрице испред пећине.{S} Рајко је испричао старцу све |
ишта за то.{S} Моја се земља мени јавља ватром својих ритова, а ја је поздрављам ватром свога с |
Што је право, право!{S} Дао си ми ватре ватром од ракије; треба да ти вратим ватру ватром од ње |
атром својих ритова, а ја је поздрављам ватром свога срца.{S} А за ово опет теби хвала, мој вит |
јој онако уморној очи затрепташе топлом ватром, а лице јој се озари новим осмехом.</p> <p>— „Хе |
у образе.{S} Очи му се разгореше топлом ватром.{S} Изгледаше дивно у <pb n="66" /> оном јутарње |
о скромни Хришћани чине, него са једном ватром, са једном страшћу, са једном љубављу, која је к |
ром од ракије; треба да ти вратим ватру ватром од њеног чардаша!{S} Него велики ћеш да видиш ка |
да носим воду, да цепам дрва, да ложим ватру, да чистим ковачницу, да перем и да кувам, да чек |
ре ватром од ракије; треба да ти вратим ватру ватром од њеног чардаша!{S} Него велики ћеш да ви |
зубе па и не јаукнем, он метне клеште у ватру па ми онда, кад се усијају, месо са мишица и плећ |
, скине се са свим гола и узме чарати у ватру и кувати неку воду у једном тигању.{S} Кад је вод |
та сркне.{S} Иза тога баба баци нешто у ватру, што је пукло као гром, сва се кућа затресла, а к |
крупним црним очима узме да сипље благу ватру на све око себе, те све затрепти од радости и од |
д се смркло.{S} Баба је наложила велику ватру на огњишту у кухињи.{S} Кад је стигла поноћ, баба |
с.{S} Под самим градом опазе једну малу ватру.{S} Рајко мишљаше да ће је бити какви козари нало |
ћута дуго, па тек рече:</p> <p>„Нека ми ватруштина мозак дохвати...{S} Ова ми се соба окреће... |
и нико други!{S} Ваше јединствене очи, ваш сладак глас!{S} Та прво сам вас по гласу и познала! |
<p>„Цару и не треба.{S} Мени треба!{S} Ваш бих ти казао и за што ми треба, кад бих знао да си |
те било да то није, тек је то Маџарица, ваша земљакиња, од ваше горе лист, а ето је робиња!{S} |
ајете боље од нас ове људе овде, па кад ваша логика каже да је младић овај подозрив, моја логик |
</p> <p>„Јесте, ви сте и нико други!{S} Ваше јединствене очи, ваш сладак глас!{S} Та прво сам в |
„Носите те сребрне паре, требаће вам за ваше слепце и просјаке! а не бих вам овог бунџију покло |
тек је то Маџарица, ваша земљакиња, од ваше горе лист, а ето је робиња!{S} Знам да сте ради да |
вам на доброти вашој; опростите ми сузе ваше.{S} Кад би знали како је мој живот био само један |
вама послао није до жалосна судбина оне ваше земљакиње што онако млада робује, а по мраку ми је |
ека је како год хоћеш.{S} Дугачке су те ваше маџарске молитве.{S} Ми Срби то на краће свршимо!" |
екну Циганка сва дрхћући од гњева; „ако ваше слуге имају слободу <pb n="205" /> и такве лакрдиј |
грофице!{S} Дајте милостиву руку слузи вашем.{S} О, кад доживех да вас опет својим очима видим |
в провоцира, придодан?{S} Ако оштроумљу вашем подвргнете питање просто, ко је њега нама наметну |
о чини да сам негде и некад слушала, да ваши краљеви нису добро пролазили!"</p> <p>„Ако нису он |
жда пањ на коме сте ви Срби секли главе вашим краљевима; али нема трага ни од крви ни од секире |
вине, ето вам планине, ето вас, а ето и ваших паса, па тражите.{S} А да знам где су и то знам, |
Борчије, па се после потурчио што га на вашој свадби избише?{S} Е, стари наш господар прве годи |
да говори:</p> <p>„Лепо ми је у служби вашој; поносно ми је да пратим ћесарову посаобину.{S} А |
ежни пријатељи!{S} Хвала вам на доброти вашој; опростите ми сузе ваше.{S} Кад би знали како је |
ка нечиста авет, нека се расточава пред вашом силом, и нека се чисти са нашега пута!“</p> <p>Ба |
18" /> велим грехота оставити ону младу вашу земљакињу да оном циганском бекрији робује !“</p> |
S} Вераше се по рушевинама од града као веверица; час би се дрско успела на највиши зид па се у |
пчеле чувам, и без тих ораха, које ја с веверицама делим.{S} Чак и слободу делим с орловима, ко |
их пољубаца.</p> <p>„Е, Рајко,“ рече му ведра, „сад сам се исплакала, сад ми је лакнуло.{S} Осе |
врати ми се амо и сам са чистим срцем, ведрим челом и светлим образом и остани поред мене, да |
к старац, са бистрим очима испод густих веђа и руменим образима.</p> <p>„Куд сте ви двоје млади |
адом и са срдитим погледом испод густих веђа на сну јавио, кад бих заспала на зибелинском плашт |
њих к мени послат ? питаше она у чуду; веђе јој се саставише и очи јој засенуше као да је на њ |
том кестењавом косом.{S} Погусте и дуге веђе лепо се повијају изнад два црна ока, која свагда п |
/p> <p>— „Не!“ цикну старац, па састави веђе; „како јадан да је убије?!“</p> <p>„Бога ми, да не |
и ту слободу чистом љубављу за себе да веже!{S} Ах, што немам млађу сестру, лепшу од мене и ср |
а на прса и мало по мало и не без муке, веза му руке на леђа!{S} Није дуго трајало од онога тре |
дрешио, а већ сам да се из тако чврстих веза измигољи није било ни мислити.</p> <p>Кад се по др |
{S} Рајко, као неком тајанственом силом везан, не могаше да скине својих погледа са ње. „Бадава |
небрежљиво, и мало више на леву страну, везана жута <pb n="33" /> једна шамија, која не могаше |
рну. „Како да закољем човека и пијана и везана?!{S} Не може то.{S} Било би то и грехота пред Бо |
полудела.{S} Кад ме је Бекри-Бекир унео везану у ону мрачну и прљаву јазбину своју у Крушевцу, |
а срце моје од окова у које га је страх везао био; моја памет, која мало час хтеде да прсне, на |
ина са мном, отићи ћемо право Циганину, везаћемо га, њу ћемо одвести па је сакрити овде у једну |
идох јој с врата црвену свилену мараму, везах јој руке наопако, понесох је до мога коња, скочих |
се ви договорили с неким младим и лепим везиром, да вас тобож силом одведе, а сад <pb n="193" / |
ена у доламе, на којима су у испупченом везу извезени били двоглави орлови, кринови и лавови, к |
и јунаци купили, да им траке на застави везује, или да им пољупцем једним на балчак од сабље, с |
а грофова од Нађ-Бање кроз последња два века.{S} Озго са таванице спуштао се многокраки позлаће |
Д РАСИНЕ</p> <p>ПРИПОВЕТКА С КРАЈА XVII ВЕКА</p> <p>НАПИСАО</p> <p>ЧЕД.{S} МИЈАТОВИЋ</p> <gap u |
в да сва црква зајеча: „она је моја, за веки векова, амин!“ Е онда ме загрли; ја му поднесох ус |
сва црква зајеча: „она је моја, за веки векова, амин!“ Е онда ме загрли; ја му поднесох усне, п |
, има још и друга једна мука!{S} Треба, веле, да се то кује у по ноћи и кад је млад месец на не |
а није од великога господскога рода.{S} Веле познаје се то и по њеној лепоти, и по њеној доброт |
атагане око моје главе; „казуј где су?“ веле: „сакрио си их овде негде у овим урвинама!“ „Видит |
витешки поздрављају.</p> <p>„Е, господа веле да си им се доста напричао, и да си ето баш лепо з |
мешкујући се да говори; „светла господа веле: ако је да ко коме поклон чини, не можеш ти њима, |
о не зна где је и на коме је месту, али веле, кад би човек потковао коња новим сребром у све че |
Распитивах их о оној робињи.{S} Сви ми веле да је Маџарица, да ју је Бекри-Бекир, — који је се |
екуда из Маџарске, — заробио.{S} Сви ми веле да је нека необично добра душа, и да не може бити |
о што си то патеру поверио!{S} Знам ја, вели, има племенитих људи у твоме народу.{S} У последње |
роду.{S} У последњем рату, имао сам ја, вели, у мојој војсци и Србе драговољце.{S} Откидају од |
ам га, беже, амана ти! лепо он нас учи, вели нам: слушајте царске људе и будите им покорни, не |
во је рекао псалмопевац Давид: „кто Бог вели, јако Бог наш; ти јеси Бог, творјај чудеса!“ Моји |
и пуно пљоскица од лискуна, а наш народ вели, да су то љуспе што падају од змајевских панцира, |
ја царевог чаушбаше Хасан-аге Зулуфлије вели ти: да ту јадну жену не такнеш ни малим прстом, је |
е говорили и са Хасан-агом.{S} И ево ти вели мој пресветли господин десет талира: четири за чет |
ни господин царски и краљевски посланик вели: „хвала ти, али од тога сад не може ништа да буде. |
ед! напред!“</p> <p>„Пресветли господин вели,“ узе патер преводити; „паметно си синко учинио шт |
м стари деспот на кожи писао.{S} У њему вели како је његов син деспотовић Стеван, изгубив очњи |
е тога дана, и кад се већ добро смркло, велика једна гомила сувог грања горела је на највишој и |
</p> <p>— „Не знам ти ни сам казати!{S} Велика једна милина растопила ми је срце у чудновату не |
ест, гребу ову стену и лају помамно.{S} Велика је вика у пећини.{S} Рекао бих да се свађају ако |
према прозорима била једна по сниска а велика постеља са меканим свиленим перинама и узглавниц |
седлу заспала, и увек би видео њена два велика ока како бистро и бодро светлуцају. <pb n="64" / |
емљу, па целу дворану прекршташе са два велика крста од сунчаних зракова.</p> <p>„Сад знам шта |
S} Од прилике на средини те заравњи два велика лава као да су се усред хода и у сред рикања уст |
у а прилично осветљену капелу.{S} У два велика гвоздена светњака, пред иконостасом, гореле су д |
тарца нема!{S} Страх ме њему се некаква велика невоља десила те нам не долази! “</p> <p>— „Нећу |
онда Рајково копље удари у једна друга велика гвоздена врата, која се беху испречила те затвар |
абер сељанима у околини, да им је нека велика невоља.</p> <p>„Вала, госпођо," рече Рајко Марги |
светлише; „у нас је цела властела једна велика школа за витештво.{S} Син учи од оца, брат од бр |
} Ето видиш, кад оно твоји земљаци, она велика господа, не хтеше да чују што им ја говорим, да |
човек једно грешно ништа, а како је Бог велика, свемогућна и страшна светиња.</p> <pb n="98" /> |
оно рече патер Хијероними, да је она од велика господска рода, властелинка, кнегиња, што ли?{S} |
ди казују да овде у планинама има негде велика царска остава, — све бачве пуне злата!{S} Нико н |
е страшна твоја немилост и опет како је велика твоја милост !{S} О, само не дај ми Рајка смрти |
оздене полуге, прилично зарђале, са три велика катанца.{S} Рајко удараше копљем неколико пута у |
тако своје четири стопе висок, на њему велика златна јабука, на јабуци велики двоглави орао од |
} То је био Мартин, који је успео да за велике новце најми неколике сељаке да, ником ништа не к |
им ови ће сребрни столови бити да су за велике какве светиње.{S} Хајдмо да седнемо на који од о |
“</p> <p>Узеше са светњака у капели обе велике воштанице, па пођоше да виде има ли онај мрачни |
етњака, пред иконостасом, гореле су две велике жуте воштанице.{S} Пред иконама Исуса и Богороди |
но виде се и осветљени прозори од једне велике куће!“ рече Рајко.</p> <p>„Терај право у двор!“ |
радости и тако ступам пред олтар једне велике цркве.{S} Ту пред олтаром погледам ко ми је млад |
прилици на мраморној коцки, лево од оне велике у средини.</p> <p>Рајко полазећи за њом говораше |
сликом, која беше намештена лево од оне велике у средини, а на онако исто посниској коцки мрамо |
у пуну јабука.{S} Изнесе некакве мале и велике чутуре.{S} Све то метну пред њу и око ње и наваљ |
<p>„Јест, госпођо, ама су оно плаштеви велике господе и великих јунака, који су с нашим цареви |
ер ми вечерас сви рекоше да је он одбио велике новце <pb n="16" /> које су му неке овдашње спах |
да скине јелек и кошуљу до појаса, а за велики све, баш све, ха, ха, ха!{S} Хо, хо, хо, хо!</p> |
ео је на престолу, наслонив обе руке на велики и широк мач, којега је држак у крст извијен био. |
своју шубарицу, а десну спустио беше на велики нож за пасом.</p> <p>У великој дворани зидови бе |
ебрних гроша, да је се нагледа кад игра велики чардаш?!“</p> <p>„Велики чардаш?!“ понови Рајко |
тај!{S} Не треба ми више мали, хоћу сад велики! “ дрекну Циганин па већ запенуши.{S} Изгледаше |
ка, као да му тако даде разумети шта је велики чардаш. „Него, како ћеш и да знаш, млад си!{S} И |
исером.{S} На сред плаштанице стајао је велики златан крст сав посут драгим камењем, које тако |
ком нећу ти поиграти ни мали а још мање велики!“ говораше она упорно и са свим одсудно.</p> <p> |
полошке.{S} Са средине штита дизаше се велики двоглави орао од сребра; раширио крила па као да |
очи на њу. „Вала ћеш да играш и мали и велики па још маџарски да певаш!{S} Знаш, ниси хтела ни |
елу крпу, у којој беху лепо увијени они велики нови новцати сребрни талири, што их у Нишу од по |
на њему велика златна јабука, на јабуци велики двоглави орао од сребра, погнуо се, раширио крил |
е звезде.{S} Тако је извезен био и онај велики и широки јермелином постављени плашт, који је са |
е своја два мала ножа, сломио је и свој велики нож из сплава, а није у стени начинио улом колик |
едној је руци носила котлић, а у другој велики један калајисани ибрик.{S} На голим ногама имала |
к оним растовим столовима, изабра један велики плашт од златне тканине, у којој све бели кринов |
ба једно чисто и јако срце, да се један велики и свети аманет чува ?!{S} Учинило ми се да је у |
разграђену ограду од врљика уђе у један велики забран, који је одмах иза коњушница почињао.{S} |
патер Амброзијус испусти из руку један велики воловски рог, сребром окован а пун вина, који бе |
чијаш заустави своје коње.</p> <p>Један велики црни рундов скочи на коње, па на кочијаша и нека |
је дало гледати.{S} Беше ту још поређан велики број мањих и већих златних крстова, богато искић |
ватру ватром од њеног чардаша!{S} Него велики ћеш да видиш кад донесеш.... знаш оно.... како ј |
и и саставили, од њих би се склопио био велики један царски престо.{S} А овако изгледаше то као |
се један гвозден ланац, о коме је висио велики један и поширок златан обруч; са обруча се о зла |
3" /> <p>Видим ја, хоће мој ортак одмах велики чардаш!{S} Чујеш, Маџарице бесна?“</p> <p>„Их, д |
ним пљеском и рече: „о, хвала теби, наш велики Боже!{S} Госпођо, предобра и премила наша госпођ |
гледа кад игра велики чардаш?!“</p> <p>„Велики чардаш?!“ понови Рајко као у недоумици шта ће то |
хтела да му играм што он прозва малим и великим чардашем, он би ме најпре хладним клештима штип |
ан, као да се љубио лицем у лице с оним великим јунацима, и као да се питао с њима за јуначко з |
.12"> <head>12</head> <p>Враћајући се с великим једним буздованом, Рајко још из даље опази како |
е ишли су растројено и полагано чауши с великим тојагама.{S} Тек би се од часа на час по неко о |
па ће нам помоћи!" рече Рајко сад већ с великим поуздањем. <pb n="38" /></p> <p>"Ево, ако само |
нама Исуса и Богородице горело је уље у великим сребрним кандилима.{S} Све друге иконе беху поц |
е може!{S} Ко је подигао моју Марушу из великих богиња?{S} Сви лекари и све видарице рекоше: не |
о, ама су оно плаштеви велике господе и великих јунака, који су с нашим царевима лицем у лице г |
се о златним ланцима спуштало дванаест великих златних кандила.{S} Осим тога, које са свода, к |
>Рајку се најпре учини да се негде неко велико сребрно кандило гаси прштећи, и потраја неко вре |
ишијим гласом.</p> <p>Тек су прешли оно велико придворје и ушли у једну велику собу, у којој је |
полети, као да хоће у небо да носи оно велико у злато оковано еванђеље, што му по крилима поло |
а, све то споменима на лов, по гудурама великог једног добра што га гроф имађаше у Сибињској.{S |
коју ће пречасњејши патер Амброзијус из великог хришћанског милосрђа да напије садашњој Румели |
обра душа, и да не може бити да није од великога господскога рода.{S} Веле познаје се то и по њ |
а сте ви тамо где сте у великој срећи и великој сјајности; да управо Турци и нису вас заробили, |
да се вратите; да сте ви тамо где сте у великој срећи и великој сјајности; да управо Турци и ни |
наше куће, па ослушкујем шта ће бити у великој дворници.{S} Тек пуче пушка, а господа да се по |
о беше на велики нож за пасом.</p> <p>У великој дворани зидови беху покривени сликама грофова о |
о, опет може да се каже да је за службу великој и светлој господи; али оно друго не могу вам пр |
на није опасна.{S} Доћи ће лекари, а на великом су гласу.{S} Неће ваља да тако млад и тако крас |
="40" /> потковице, и да ћу му по неком великом послу доћи.{S} Иди сад!{S} И Бог ти на помоћи б |
0_C2.13"> <head>13</head> <p>Рајко је с великом вредноћом прегао на посао.{S} Али га је у брзо |
ском језику говори :</p> <p>„Ко нама, о великомоћна и сјајна господо, јемчи, да преласни и бујн |
так, кад се смркло.{S} Баба је наложила велику ватру на огњишту у кухињи.{S} Кад је стигла поно |
ледаше све иконе редом док не дође пред велику икону на којој Богородица држаше малог Исуса у н |
ницу, или — као да се журила да заклони велику једну тајну од турских погледа.{S} И ништа се ви |
велику чутуру, а под левом мишицом носи велику гужву у сиџадету од теркије.</p> <p>— „Не смедох |
цркву! “</p> <p>Врати се Мартин носећи велику чинију воде и оцта од руже.{S} Дође и Ружа с убр |
двор.{S} Стари господин сазва нас све у велику дворану па нам рече: „ово су вам од данас госпођ |
е опет са тешким уздахом, и однесе је у велику дворану.</p> <pb n="151" /> <p>Тамо је најпре сп |
јој, па је узе за руку и поведе доле у велику дворницу, где је сад лежало тело Рајково.{S} Зам |
дире вином, да буду готови да се носе у велику дворану.{S} А из те дворане, кроз мало ошкринута |
аше у лево од олтара и излажаше у једну велику округлу просторију, под једним високим и широким |
шли оно велико придворје и ушли у једну велику собу, у којој је уз зид према прозорима била јед |
ани искупили.{S} Рајко гледаше целу ону велику, а нејасно звезданим небом осветљену, слику, и о |
екох нешто!....{S} Баш је <pb n="18" /> велим грехота оставити ону младу вашу земљакињу да оном |
то је много!{S} Доста лакрдије!“ „И ја велим: доста лакрдије!" рече Маргита мирно. „Избављена |
p>„Па куда ћемо ?! “ питаше Рајко; „,ја велим најбоље је склони се ти у једну од ових одаја, ја |
кости овде оставити!“</p> <p>— „Ми Срби велимо: сан је лажа а Бог је истина!....{S} А што ли си |
па нека је сутра два венчања!{S} А, шта велите?!“</p> <p>Гракнуше пијани гости у смех и у кликт |
х сипаше ватра гњева, и она махну руком величанствено, показујући Циганки пут к вратима.</p> <p |
е беху све у већој него обичној људској величини.{S} Десно од њих на једној, нешто мало снижој, |
покојних док талира траје.{S} А?... шта велиш?!“</p> <p>— „ Ако хоће господа нека прихвати цркв |
једног сујетног детета рече Рајку: „шта велиш, нисам ли сад лепша?“</p> <p>Али не дочека Рајков |
весрдно послужим; ето послушаћу те, кад велиш.{S} Хајдмо да сечемо стену.{S} Друго нам сад и не |
ви:</p> <p>„Оно.... у неку руку право и велиш!{S} Кад изађох љут од твоје господе и стадох у он |
радости!"</p> <pb n="197" /> <p>„Право велиш, Рајко; хајдмо право к њему у двор! “</p> <p>У ко |
на сну да ме храбри! “ </p> <p>„Истину велиш?“ упаде јој у реч Рајко изненађен и пуно заинтере |
о само две црне маслинке.{S} Није имала венац на глави, али је била обучена у белу свилу, а на |
лем, по коме се око чела повијао царски венац; у левој руци држао је крстасту заставу, од које |
љак и разастре га око главе Рајкове као венац.</p> <p>Ружа је гледаше само шта ради и све јој с |
добар и како ме воли, хоће сутра да се венча, и то с киме него с једном Циганчицом!“</p> <p>— |
{S} Ево ти сада казујем.{S} Нас судбина венчава.{S} Рајко, витеже без замерке, ево се Маргита т |
дворници, снивала сам да сам се с тобом венчавала.{S} Нисам ти онда могла то да кажем.{S} Ево т |
ветом оцу у Рим, да донесе благослов за венчавање.{S} Тек је пре десетак дана стигао овамо и је |
, а сутра ће зором у Сегедин да се тамо венчају.{S} О, слатка моја госпођо, сам вас је Бог дове |
овога и онога света.{S} Стављам ти свој венчани <pb n="225" /> прстен на твоју руку и ево ти да |
ош ноћас погодити, па нека је сутра два венчања!{S} А, шта велите?!“</p> <p>Гракнуше пијани гос |
д грофа његову златну бурму, коју је од венчања с вама носио; баци је у ону кључалу воду, те се |
, рече ми Ружа, кренуће се у Сегедин на венчање!“</p> <p>— „То је истина! “ рече Мартин очајава |
ва доћи ће двојица да вас пропрате кроз Венчац.{S} Има тамо сад хајдука, који ће да пуцају на с |
и су му да проведу Рајка и Маргиту кроз Венчац до Космаја.</p> <p>Маргита је сама спавала у пећ |
ше Рајко.</p> <p>„Вера!{S} Тврда турска вера!“ одговори Циганин.</p> <p>„Ево да ти кажем!“ Узе |
, како је Милош на Косову показао ко је вера а ко је невера; и онда сваки пође своме селу и сво |
нао да си <pb n="42" /> човек.{S} Је ли вера, да ником казати нећеш?!“ питаше Рајко.</p> <p>„Ве |
м казати нећеш?!“ питаше Рајко.</p> <p>„Вера!{S} Тврда турска вера!“ одговори Циганин.</p> <p>„ |
а озбиљно и свечано; „био си нам свагда веран слуга.{S} Тако ти свега што ти је мило, буди ми у |
га што ти је мило, буди ми у овоме часу веран пријатељ!{S} Пођи пред нама, одведи нас у дворану |
као срна и свежа као тица на грани.{S} Вераше се по рушевинама од града као веверица; час би с |
сару!{S} У ком си је манастиру наточио, вере ти?“ </p> <p>„Вере ми моје, не смем ти казати.{S} |
млада робиња од њихова рода и од њихове вере запиштала и закукала, а они — просто ни малим прст |
и приступите.{S} Уморни путник, ма које вере био, свуда је под божјим небом добро дошао!“</p> < |
ступите слободно.{S} Ако бисте и турске вере били приступите.{S} Уморни путник, ма које вере би |
срдито. <pb n="14" /></p> <p>„Турске ми вере, само је једноч руком ударих!{S} А ево нећу ни тол |
е Рајко снужден да говори; „видим немаш вере у мене!{S} Може бити баш да ме се и побојаваш!{S} |
е манастиру наточио, вере ти?“ </p> <p>„Вере ми моје, не смем ти казати.{S} Видим те јеси некак |
т ми је милији но да ми је и љубазник и вереник и најприснији и најмилији род.{S} Нико од вас н |
исутнима:</p> <p>„Није ми брат, није ми вереник, није ми љубазник, није ми никакав род, и опет |
{S} Хоће да траје до зоре!{S} Просидба, веридба, свадба, женидба, удадба, шта је управо не знам |
енисао где какву девојку и да ли сам се верио, то нисам и ако у нашој земљи има пуно лепих и до |
>„Кажи господи: на ову је кулу Голубан, верна слуга српског цар-Лазара, на својим рукама изнео |
дничком несрећом боримо заједно као два верна <pb n="149" /> друга и сав терет да делимо подјед |
пева:</p> <quote> <l>„Ој, Маргито, моја верна љубо!</l> <l>Додај мени крстата барјака,</l> <l>Ц |
нешто што ми је много драже.{S} Ја сам верна љуба од Расине Рајка! — Сад нека дођу људи, нека |
земља, Маџарска, и... — ти, мој добри и верни витеже! “</p> <pb n="176" /> <p>„Е, само кад си з |
ави и тепаше му: „моје верно псето, мој верни стари Кондоре! ти си први да познаш твоју госпођу |
ми били слуге, а показали сте ми се као верни и нежни пријатељи!{S} Хвала вам на доброти вашој; |
нда тапкаше по глави и тепаше му: „моје верно псето, мој верни стари Кондоре! ти си први да поз |
ево нас под небом заједно, и свуда смо верно једно уз друго стојали, можеш ми се ваља да повер |
Зар тако маџарски племић дочекује своју верну жену?{S} Не срамоти свој образ и не греши своје д |
у бунту <pb n="216" /> противу тебе.{S} Веровала сам да си силан, изгубила сам била веру да си |
срдње на Бога и брига за Рајком, борба веровања са неверовањем.{S} Узе мрдати главом, као да с |
не могу!{S}" Неверовање је било јаче од веровања; горчина је била јача од љубави.</p> <p>Па онд |
вала сам да си силан, изгубила сам била веру да си милостив.{S} Знала сам само за немилост твој |
о црвеником вином, и најпосле пустио на веру, да иде да откуп саставља.{S} С тога ме је стриц п |
и поносито. „Имај надежду у Бога и имај веру у мој српски образ!“</p> <p>У том часу докотрља се |
м да си витез.{S} Стављам ево сву своју веру на твој српски образ!{S} Рајко, витеже, дај ми тво |
распучио, тај вилински стас пригрлио... веруј, не би се она срдила!“ </p> <p>Рајко скочи са сво |
не зовну у дружину Сибињанин Јанка!{S} Веруј, тукао се и он за вас као и многи други наш јунак |
цареви кад би се тако лако завађали.{S} Веруј ми нико се с тога не би завадио мањ санџак-бег с |
р га је Душан од њених усана отргао.{S} Веруј ми, оче, да је она будна била, па да ме је очима |
оспођо; не сумњај се; уздај се у Бога и веруј у моје српско поштење!“</p> <p>Ударише Рајку плам |
ће само пре да ми дода плашт свој! “ „И веруј, би се секли!{S} Али су њихови и плаштеви и њихов |
зашкрипе.{S} Погледа и не хте очима да верује.{S} Учини му се да се она стена с крстом полаган |
о, како то питате?!...{S} Та како да не верујем!{S} Та он једини и може да помогне кад нико дру |
нда ће шапатом да запита:</p> <p>"Ружо, верујеш ли ти у Бога?!...{S} Верујеш ли да он може да п |
<p>"Ружо, верујеш ли ти у Бога?!...{S} Верујеш ли да он може да помогне само кад хоће, и веруј |
да он може да помогне само кад хоће, и верујеш ли да он хоће да чује молитве?!“</p> <p>— „Јаох |
ај шапут, ударише ми сузе од милине.{S} Верујте ми од милине, а не од страха.{S} Зајецах гласно |
те га издаваше да мисли на нешто што га весели.{S} Па онда опет настави:</p> <p>"Један пут пред |
дахом, и млаз од воде као да гласније и веселије бућкаше у каменом кориту.{S} Доле у Крушевцу п |
А знаш ти ко је ово?“ говораше Рајко с веселим узбуђењем, па накриви мало своју шубару.</p> <p |
> <head>4</head> <p>Прођоше кроз гомиле веселих и више или мање пијаних сељака.{S} Успеше се уз |
уре.</p> <p>„Е, децо моја!“ поче старац весело; „ко ће као Бог?!{S} Право је рекао псалмопевац |
утљај од жупскога лека!“ </p> <p>Старац весело додаваше чутурицу и Маргити и Рајку, напивши се |
града до Крушевца Рајко је био кипео од веселости.{S} Срце му је било <pb n="19" /> пуно необич |
о озбиљном младом човеку, наша маџарска весеља не додијају.{S} Не знаш ти какви су Маџари, кад |
иј, лупај, свирај, целу ноћ.{S} Онаквог весеља не видех ни пре ни после.{S} И није слутило на д |
та је управо не знам; али да је весеље, весеље је!“ И онда сељак, све подскакујући, оде у село |
а!“ Ето тако вам је!{S} Од ово три дана весеље је, а сутра ће зором у Сегедин да се тамо венчај |
дадба, шта је управо не знам; али да је весеље, весеље је!“ И онда сељак, све подскакујући, оде |
е слутње.</p> <p>— „Весеље?{S} Те какво весеље!{S} Хоће да траје до зоре!{S} Просидба, веридба, |
се на ногама држи.</p> <p>„Има некакво весеље у двору?“ питаше Маргита живо и под притиском не |
од притиском неке зле слутње.</p> <p>— „Весеље?{S} Те какво весеље!{S} Хоће да траје до зоре!{S |
је љут и прек.{S} Један пут на некаквом весељу угледа једну Циганчицу.{S} Стадоше му очи на њој |
вику, а зачу се на вратима од ковачнице весео и гласан поздрав: „сабанахиралах, мајсторе!“</p> |
онда сваки пође своме селу и своме дому весео и поносан, као да се љубио лицем у лице с оним ве |
коца, отисну је, скочи у њу, зграби оба весла а Маргити рече, да слободно пусти ластавицу па да |
ицу па да прихвати крму.{S} После живог веслања, не без силног напрезања, сав црвен у лицу и са |
ко.</p> <p>— „Ама ето, мало час отиде с весларима у брдо у виноград!“ рече дечко; „баш говорише |
да хоће да јави своме господару радосну вест, али се на средини степенице опет предомисли, те с |
и грчевито крхаше прсте своје.{S} А кад ветар донесе нов талас од лавежи паса, она као преплаше |
лав Арапине,</l> <l>Једном главом вихар ветар диже,</l> <l>А из друге мавен пламен лиже </l> <l |
о се сви очистише!..{S} Као да је вихор ветар духнуо па их као плеву и прашину однео!...{S} Зна |
едох то је, да те склоним да те не бију ветрови.{S} Него није први пут да ти говориш као да си |
ог цвећа, а сада ето крта зова, коју су ветрови засадили, царичиној чесми од мрамора хладовину |
таквом положају запоји.{S} Немаде куд, већ мораде да јој својом левом руком прихвати густу кос |
pb n="8" /> да не иде на бој на Косово, већ — појаха својега лабуда, поседе га оде у Косово!"</ |
ну.{S} Он је стар, ал’ је добар, добар, већ до слабости добар!{S} А мене воли не само као жену |
еду оче.{S} Није ово младолики јаничар, већ је ово млада једна госпођа из земље маџарске, која |
ју-шареницу и твоју црвену кабаницу!{S} Већ сам у две прилике долазила на мисао, да си ти некад |
вратиш, јер он даје друге пратиоце.{S} Већ смо о томе говорили и са Хасан-агом.{S} И ево ти ве |
Рајко се беше сав претворио у слух.{S} Већ је и напустио био сваку наду, да може што разабрати |
; „да Бог да га вуци живог растрзали, а већ тамо ће га сотоне усијаним клештима вући по паклу!{ |
времена док би га и ко други одрешио, а већ сам да се из тако чврстих веза измигољи није било н |
.{S} Пијан је чак и патер Амброзијус, а већ знате нашем господину никад није много требало!{S} |
Бекри-Бекира да сухо грло овлажи.{S} А већ више и не мишљаше да нуди чутуру своме ортаку.</p> |
теже бити да се с тобом растајем.{S} А већ није нам друго!{S} Нека је хвала Богу који нас, ето |
ме за грло хвата и дави луда мисао, да већ можда никада ни видети нећу ове дивне горе и планин |
се таквог разговора.{S} Сад ће ваља да већ скорим и пола ноћи па треба наш посао да гледамо!“< |
и другу па и трећу главу Арапову, онда већ Рајку поста јасно да она тихо и равномерно дише, и |
у свету оставу, кад мене нестане.{S} Ја већ видим да нећу доживети његов долазак, а ти си млађи |
нопце!" рече Рајко младој Маџарици која већ беше скочила на ноге, па збуњено гледаше шта то би. |
грофа седела је у трећој наслоњачи жена већ у годинама, црне масти, одсудно циганскога типа, об |
гледа у крстату заставу, коју жеља њена већ ставила беше у њене руке.</p> <p>„Хвала теби, госпо |
S} Стаде тако за неколико тренутака, па већ мораде даље за својом господом.</p> </div> <div typ |
олико да се у пећину живи провучемо, па већ после како нам Бог да!“</p> <p>„Да пођемо!“ рече Ма |
ће он скелеџији скелу позлатити.{S} Па већ видећеш и сам ! “</p> </div> <div type="chapter" xm |
другу страну.</p> <p>Циганин устаде па већ посрћући отиде те из једне костретне вреће (арара) |
за сунцем!{S} Занесох се, занесох се па већ не знам ни шта свирам.{S} Удари ме једном Борчија г |
и, хоћу сад велики! “ дрекну Циганин па већ запенуши.{S} Изгледаше као прави нечастиви; избуљио |
> и снује нове згоде.{S} Уђоше у Ниш са већ готовом одлуком да се с њиме растају. </p> <p>Кад с |
рок за то!“ <pb n="142" /></p> <p>— „Та већ само да отворимо очи да не крочимо у какав понор, а |
едан поширок бео камен, на који Маргита већ седе.</p> <p>„Ово је гроб једног надзорника имања, |
би човек с мушким срцем та слатка уста већ до сада пољубио, тај јелек распучио, тај вилински с |
од свите, те он похита за њима.{S} Кад већ сиђе к чесми, стаде и окрете се.{S} Пред чатрљом Ци |
ли су све корак по корак напред.{S} Кад већ измакоше из сеоских атара, онда се носачи почешће и |
вала да се глађу и жеђу уморим, али кад већ клонем и обамрем Бекри-Бекир доведе жене, те ми сил |
ном, ископаше гроб за Рајка.</p> <p>Кад већ гроб би доста дубок, Маргита нареди да српски сељац |
ро светлуцају. <pb n="64" /></p> <p>Кад већ беше лепо свануло угледаше један чардак поред Морав |
тела!{S} Еј, мој јуначе, од мене је сад већ одбегла и сама сенка од надежде!"</p> <p>— „Немој т |
и напуни му њима уста као чепом, те сад већ не могаше ни зуцнути.</p> <p>„Брзо отвори оно моје |
едних сниских растових врата гораше сад већ последњим капљицама уља, те пршташе као да се гласн |
су се онуда били, и о јунацима који сад већ мирно почиваху под овом или оном каменом белегом.</ |
добар па ће нам помоћи!" рече Рајко сад већ с великим поуздањем. <pb n="38" /></p> <p>"Ево, ако |
викаше опет онај сељак којега глас сад већ беше орапавио од многе вике.</p> <p>„Примичу се ско |
она више као да сама себи говори; „сад већ све знам...{S} Та није могло друкчије ни да буде?.. |
емила сам само даље и даље.{S} Сунце је већ било прилично одскочило кад угледах реку. „'Го ће б |
920_C2.16"> <head>16</head> <p>Сунце је већ било село, кад су њих двоје стигли на врх једнога Д |
ма више од пола сахата.</p> <p>Сунце је већ било село кад се на оној умци под јаблановима зауст |
ему.{S} После неколико сахата Мартин је већ био отпутовао.</p> <p>А Мишко његов донесе из Сегед |
ет онај тајни гласић у њему, од кога се већ једном препао био, поче да шапуће: <pb n="134" /></ |
15</head> <p>У вече тога дана, и кад се већ добро смркло, велика једна гомила сувог грања горел |
г старог порушеног града.</p> <p>Али се већ мрак ухватио био кад изађоше на тај вис.{S} Под сам |
е Рајко.</p> <p>— „Јесте.{S} Кад бих се већ морала пробудити, онда бих опет волела да прво што |
ичај што.{S} Не; чекај!{S} Хтела сам те већ једном питати: где си ти учио школу витештва?!“</p> |
та у њих десну руку, извуче из жеравице већ усијане кљеште, па онда право к робињи да је њима з |
иде просечену ?!</p> <p>Оно мало погаче већ су појели били; живели су сад о оно нешто ораха и н |
и донети воде!“ па у петом скоку бејаше већ у капели, а на десетом кораку спотаче се о зембил у |
ић са земље.</p> <p>Пети дан, који беше већ трећи како ништа окусили нису, беше склопила руке н |
а на столу.</p> <p>Кад њих троје дођоше већ до самих двокрилних врата, Мартин их руком устави, |
су поређани високи столови од дебеле и већ поцрнеле растовине, изрезане у свакојаке шаре, слик |
09" /></p> <p>Рајко трже пиштољ.{S} Али већ у тренутку, у коме га запе, виде да је грехота убиј |
и успех настави прокопавање.</p> <p>Али већ на крају другога дана прокопавања нестаде им и посл |
тиш. <pb n="163" /></p> <p>А сад кад си већ и онако понешто видео, да ти тек понешто кажем.{S} |
.</p> <p>„Причекајте," рече им; „ја сам већ ударио белеге које ће сељаци оздо из села видети и |
ним и промуклим гласом, као да је и сам већ неколико ноћи пио и певао те промукао.</p> <p>„Конд |
епше, богатије и сјајније.{S} Просто им већ очи засенуше.</p> <p>Маргита сва дрхташе од узбуђењ |
кљештима да кида месо с робињице, а он већ лежаше као пањ на земљи.{S} Рајко се диже и гледаше |
речи до речи лагала.{S} Кад су му тако већ мало памет померили, Манда му световаше да отиде у |
аквим оловним ковчезима, какве је Рајко већ видео, а за које је мислио да су мртвачки.{S} Сад ј |
е се, госпођо,“ рече јој Мартин; „Мишко већ јури путем у Сегедин.{S} Ја ћу сад да отпашем младо |
осио?" прихвати Циганин. „А мени се ето већ смучило !{S} И кад год је намиришем одмах ми се сму |
ад господа маџарска!{S} Може бити да су већ у Стамболу! одговори јој Рајко.</p> <p>Маргита прит |
док Цигани сврше овај чардаш, а сад су већ при крају!“</p> <p>Маргита метну своју десну руку н |
{S} Маџарица му додаде конопце.{S} Беху већ на замке припремљени, те у њих брзо ухвати и стеже |
ћеш пуно хладовине!“</p> <p>— „Да видиш већ сам се зажелео и шуме и шумског хлада.{S} Ево два д |
у вршак који беше назад поврнут.</p> <p>Већ по виткости и лепоти стаса, и по оном поноситом гип |
а је гледаше само шта ради и све јој се већа туга и хладнија зебња на срце наваљиваше. „Гледаш |
ам.{S} Да си ми по сто пута рођени син, веће ти добро не бих могао желети!“</p> <p>Рајко се диж |
Нисам више грофица!{S} Нешто сам далеко веће и много више, и нешто што ми је много драже.{S} Ја |
ра примицаше, то његов занос бејаше све већи.</p> <p>Један пут узе да као уз гусле попева:</p> |
нудиш твоје мало гуњче; за што да си ти већи <pb n="123" /> витез од њих ?!{S} Мислиш да ми не |
од пећине растављаше.{S} Дуго су са све већим напрезањем и притајивањем свога дихања ослушкивал |
инат онда ми тек долажаше, да све то с већим болом осећам сву грозност свога положаја, све сво |
та, други загрљени у гомилице певаху, а већина их је седела уз дрвене столове око остатака од п |
ашт прислоњен по један дуг и широк мач, већином у зеленим кожним корицама, па са сребрним или з |
Беше ту још поређан велики број мањих и већих златних крстова, богато искићених бисером и драги |
тисну на гвоздена врата и викну сад још већма узбуђеним гласом: „помози нам Боже и Богородице!{ |
на буздована.{S} Прилике ове беху све у већој него обичној људској величини.{S} Десно од њих на |
Стена се опет окрете и паде на земљу са већом силином но пре, као да хоће да згњечи онај прамен |
да опет настави:</p> <p>"Један пут пред вече ето ти нашег Краљевића Марка из планине, па као уз |
nit="graphic" /> <head>1</head> <p>Пред вече једнога лепога летњега дана године 1699 пролазила |
у три струне, којима је ово дивно летње вече на вису космајском допуњавало тиху своју хармонију |
ађамо из пушке.{S} А радним данима би у вече, кад сврши распоред за сутрашње радове, посадио св |
="SRP18920_C2.15"> <head>15</head> <p>У вече тога дана, и кад се већ добро смркло, велика једна |
а се опет насмеја.</p> <p>„А што вам је вечерас све село пусто?!“ <pb n="187" /></p> <p>— „Како |
ну?{S} Циганина не вреди питати, јер ми вечерас сви рекоше да је он одбио велике новце <pb n="1 |
отерати!“ Оде сиромах Марко без речи и вечере.{S} Него то је још најмање јада.{S} Кад се позно |
head>3</head> <p>У караван-серају је те вечери владало прилично узбуђење међу маџарском господо |
, другог.{S} Беше у оној дивној летњој вечери диван поглед.{S} Чаробност му је порасла тајанст |
у Вујан, да му каже да смо нас двоје за вечност заједно, и да умирем благосиљајући га за срећне |
ок не дође земан!{S} Је ли?{S} Хајде на вешала с њиме!“ викну бег љутито, па махну сејменима да |
от био само један ланац горких несрећа, ви би ми опростили.{S} Све бих заборавила, да нож мога |
а мору, где кад се сетите њега, старца, ви се грохотом насмејете.{S} Па онда му је казала да св |
ала свећа да ме позна! “</p> <p>„Јесте, ви сте и нико други!{S} Ваше јединствене очи, ваш слада |
“</p> <p>— „Ох, слатка моја госпођо!{S} Ви не знате какво је врзино коло овде!{S} Ох, како да в |
ка моја госпођо, унутра у моју собу!{S} Ви и не знате шта се овде збива!{S} Ходите унутра док ј |
убио прво бих ја сада висио на грани, а ви би двоје скапали доле под земљом!{S} Хвала Богу!{S} |
јближе дрво до моје пећине, па ме после ви мртва скините и у пећину закопајте!{S} Ето беже, то |
Турци и нису вас заробили, него сте се ви договорили с неким младим и лепим везиром, да вас то |
риград да донесе написмено, како сте се ви потурчили, а неког другог светом оцу у Рим, да донес |
ко је њему све узалуд што ради, како се ви њему не би хтели више вратити, па да вас он са свима |
не могу све да вам причам.{S} Не можете ви замислити ни стотинити део оних грозних мука што сам |
деж.{S} Молимо...{S} Молимо... покажите ви шта имате тамо где вам срце куца!“</p> <p>Сад се тек |
на коленима моли да се вратите; да сте ви тамо где сте у великој срећи и великој сјајности; да |
еђа и руменим образима.</p> <p>„Куд сте ви двоје млади овако позно залутали на овај вис?" прого |
лила сам да је то можда пањ на коме сте ви Срби секли главе вашим краљевима; али нема трага ни |
одаји од подземног ходника, у коме сте ви били, а између двојих гвоздених врата!“</p> <p>„Па т |
рага и добра Ружо!“</p> <p>„ Али ко сте ви у тој чудној ношњи! “ питаше старица, па се изви из |
и добра моја госпођо!{S} Јест’, то сте ви!..{S} О Боже, о Боже! <pb n="190" /></p> <p>Сам си ј |
ка моја Ружо и добри мој Мартине, и сви ви, који сте ми били слуге, а показали сте ми се као ве |
; „мени деран тај није подозрив.{S} Али ви познајете боље од нас ове људе овде, па кад ваша лог |
познајете?{S} Бароне Отмаре, зар ме ни ви не познајете?!“ </p> <p>„Устајте господо!" викну бар |
а би је чувала и пазила као аманет, док ви не смислите на тенани како да је сигурно у завичај о |
и доведоше амо.{S} Рекох Турцима: „док ви одаберете грану и наместите све што треба, ја да се |
, који се одазва моме звиждању.{S} Него ви за то и не знате.{S} Има овде од непамћених година ј |
Опет, хвала Богу, имамо ми по нешто што ви немате.{S} Имамо ми нашег Краљевића Марка, па Милоша |
, она се жена подиже, па да би појачала вид и да би сигурније сагледала ко то долази, наднесе л |
гов син деспотовић Стеван, изгубив очњи вид од беснила турског, постао духом видовит, чим би гу |
>ПОСВЕЋЕНО</p> <p>ИМЕНУ</p> <p>МИЛОВАНА ВИДАКОВИЋА</p> </quote> </div> <pb n="vi" /> <pb n="vii |
Има ли какав стар човек или каква баба видарица?!“ питаше Маргита све шапутом, као да Рајка не |
из великих богиња?{S} Сви лекари и све видарице рекоше: нема ништа од ње!{S} Ја му се молих да |
{S} Али већ у тренутку, у коме га запе, виде да је грехота убијати пијана човека.{S} Окрену цев |
игне.{S} Како је мало по мало запајаше, виде да је готово у своме левом наручју загрљену држи, |
а се беше прегла над најближим буретом, виде да на ланцету нема чепа, него обло једно заклопче, |
ђе унутра.{S} Кресну овде, кресну онде; виде и с једне и с друге стране три реда камених широки |
ако топли дах њен образе његове милује; виде како она, у сну, прикупља усне, као да их спрема д |
узе викати и одјеке изазивати, и кад га виде како баци шубару у вис, она му хитро приђе и продр |
пели обе велике воштанице, па пођоше да виде има ли онај мрачни ходник гдегод каква излаза или |
и сметењак! “ рече сам себи.{S} Па онда виде свој убрус; скиде га са зове, сави лепо и метну у |
у стоји!“ викаше баба.{S} И гроф доиста виде тај младеж.{S} Од те ноћи је стари господин постао |
д га нађе, не смеде уста да отвори, кад виде како је она очи склопила па се у снове пустила.</p |
аше за неко <pb n="70" /> време, па кад виде да се устручавају да му приђу, он им за чудојасним |
аменила, гледајући ово друштво, сад кад виде шта Манда на њене очи учини <pb n="208" /> прекипе |
ти к Циганиновој чатрљи.</p> <p>Кад уђе виде у оном нејасном и несигурном осветљењу од лојане с |
сећи!{S} Да л’ ће моћи и доживети да је виде просечену ?!</p> <p>Оно мало погаче већ су појели |
тало.{S} Нико је <pb n="221" /> више не виде да се заплаче.{S} Али је почешће наређивала да је |
ме варнице прште.{S} Погледа к робињи и виде како јој низ образе једна суза другу стиже.</p> <p |
и гледаше у таваницу.{S} Окрете главу и виде како Маргита стоји поред њега, а крупне јој се суз |
Маргиту с ножем у срду !{S} А кад Турци виде да је са мном свршено, неће марити да вама зло как |
лико је дуго спавао, али кад отвори очи виде да је по рамену покривен својим малим гуњцем и да |
и!“</p> <p>Док то патер превођаше Рајко виде да на ћилиму, на коме стари посланик незгодно сеђа |
клицавање, баш као да су сватови, а ено виде се и осветљени прозори од једне велике куће!“ рече |
усле, те ове одвугнуше.{S} Млади гуслар виде каква туга мори срце у његовог старог бабе, и узе |
ње.{S} Учини му се да тек сад први пут виде како су јој дуге трепавице и како су јој обрве пра |
јури к младом месецу на западу.</p> <p>„Виде ли ону звезду што прелете небо?“ питаше је Рајко н |
ња!.... да сам јуче умр’о, умр’о бих не видев тако чудо, све то троје заједно, па још све то тр |
о, миран, скроман, као да беше занемео, видевши изненада како је човек једно грешно ништа, а ка |
се, ружно ће да значи.{S} Помисли само, видела сам себе као дивно опремљену <pb n="140" /> млад |
о звати одмором.{S} Жураху се да још за видела изађу на један вис, на коме из далека видеше зид |
це, догега до на место са кога се чесма видела, и онда гњевно докопа први камен при руци, те се |
еницу да не погрешиш?{S}" Кроз долап се видела једна сиротињска соба, али добро осветљена.{S} Н |
не би загризла своју кришку, док не би видела да је Рајко загризао своју.</p> <p>„Да делимо пр |
га тим јуначким именом зове!“ Ја да си видела оне бруке и онога јада!{S} Моли се јадан Марко п |
ед њега,</p> <p>— „Ене сад, зар си и то видела?“ прихвати старац очевидно изненађен онаким пита |
е, сад се добро сећам!“ прихвати она.' „Видела сам те кад си застао иза свите; стојао си сам ма |
а и никоме казати нећете ако што будете видели!“</p> <p>„Заклињем се, тако ми Бог на страшном с |
под земљом пуна пунцата. „Вас двоје сте видели тек само пола од свега онога што све има под сво |
вац да ври, како су санџак-бегови Турци видели змаја, <pb n="158" /> са три круне и са три глав |
е јавио, вампир, авет!“ Јао да сте само видели!{S} Дрекнуше сељаци: „беште, ето вампира, ето ав |
ас превезе! “</p> <p>Сељаче није никада видело толико благо у својој руци.{S} Узе грош и узе та |
бара од црне јагњетине.{S} Испод шубаре видело се чело не баш високо, и пре посниско, али право |
ред њима неразговетно <pb n="169" /> се видело као једно уско и дугачко платно, па даље иза њег |
ја знан?{S} Па познао сам га чим сам га видео.{S} То је он и нико други!“</p> <p>— „Кад си ти в |
ним својим очима, какве он дотле никада видео није.{S} Готово се он сам застиде, и нехотице обо |
и злато!{S} Нисам истина никада до сада видео ни овакве грошеве ни овакве дукате, али видим ово |
Шта ли сад чекаш?..{S} Јеси л’ кад год видео лепшу жену у Србина или у Турчина ?{S} Како се ги |
бег је матора, хладна дртина, па кад је видео, он полуде, полуде, у мало ме ето овде на овој ас |
оје је мислио да су мртвачки.{S} Сад је видео да у једнима од њих леже смештена копља, у другим |
у па запали.{S} Цар би онда из Раванице видео како као нека звезда трепти над његовим двором у |
мио своје ножеве и исекао своје руке, и видео да са мачевима не може ништа, Рајко се присети те |
ј чесми <pb n="31" /> духом прогледао и видео дивне призоре прошлости и загонетне визије будућн |
аџарица није у седлу заспала, и увек би видео њена два велика ока како бистро и бодро светлуцај |
е он и нико други!“</p> <p>— „Кад си ти видео цара Душана, те да га можеш одмах да познаш?...{S |
оњена на срце његово.{S} И још је нешто видео.</p> <p>На јелеку њеном горња пуцад са грла и са |
/p> <p>А сад кад си већ и онако понешто видео, да ти тек понешто кажем.{S} У Светој Гори има ма |
Што сте се обадвоје скаменили, Бог вас видео?!{S} Овамо, брзо овамо !“ викаше стари пустињак, |
м оловним ковчезима, какве је Рајко већ видео, а за које је мислио да су мртвачки.{S} Сад је ви |
не, па као узгред прича, како је у лугу видео Аћима Главоњу како се мучи.{S} Претоварио кола не |
јем ову стену страх ме је прво, што бих видео, био би леш његов!{S} Њега су Турци насигурно уби |
,“ извињаваше се млада Маџарица Рајку, „видео би ти како бих се ја друкчије винула коњу у седло |
А ко зна да л’ ћу икада <pb n="171" /> видети и оног доброг старца на Вујну?!...{S} Их, куд је |
арио белеге које ће сељаци оздо из села видети и разумети.{S} Кроз сат или два доћи ће двојица |
о невино осмејкиваше, да је милина била видети је.{S} Од тога осмеха као од неког сунчаног зрак |
латки завичају, да ли ћу те икада очима видети?!...“</p> <p>И онда се невесело опет загледа у с |
дави луда мисао, да већ можда никада ни видети нећу ове дивне горе и планине!“</p> <p>„О, Рајко |
ако густ и црн да не могаху једно друго видети.</p> <p>— „Рајко !“ дозиваше га Маргита шапутом; |
лова, ни јастребова није се нигде могло видети; још мање јата дивљих голубова; испод погдеког м |
ога се чега баш и не бојим.{S} Сад ћемо видети шта је !“</p> <p>Па онда Рајко узе живо да удара |
види једну светињу, коју није слободно видети, и као да је дрзнуо да сазна једну страшну тајну |
иња, што ли?{S} Вала могло јој се одмах видети и по очима, и по лицу, и по стасу, и по кроку, д |
која је двор са три стране обгрлила.{S} Видећеш у њој пуно лепог дрвећа и наћи ћеш пуно хладови |
ју, него као да сам му кћи мезимица.{S} Видећеш, неће знати шта да ради те да те награди.{S} А |
не спреми све што треба за мој план.{S} Видећеш, мој ће те старац носити као кап воде на длану. |
он скелеџији скелу позлатити.{S} Па већ видећеш и сам ! “</p> </div> <div type="chapter" xml:id |
да стигнемо у Маџарску!" рече Маргита; „видећеш, мој старац мене толико воли, да ће он скелеџиј |
све своје и телесне и душевне муке.{S} Видех, бадава све, нема ту помоћи ни ослобођења.{S} Рек |
ости још више има суза.{S} Никада ја не видех нашу Српкињу да такве сузе лије!{S} Немој, госпођ |
свирај, целу ноћ.{S} Онаквог весеља не видех ни пре ни после.{S} И није слутило на добро.{S} А |
старе моје очи варају, или баш никад не видех тако младоликог јаничара !{S} Добро си ми дошао, |
остарела сам а овакво чудо до ноћас не видех ни у сну!“ Маргита је по свој прилици није ни слу |
а поганих самсова; онаког зверја још не видех!{S} Кидисаше на онај крст у стени као исти бесови |
нам шта значе оне неколике цеви, што их видех горе у зидинама од града! “рече Маргита; па онда |
га Маргита. „Нисам ништа!“ рече Мишко; „видех их у српскоме шору у једној малој сиротињској кућ |
им радосним трепетом и шапутом.</p> <p>„Видех је!“ одговори она.</p> <pb n="59" /> <p>— „То си |
{S} Управо је и не губљаху из очију.{S} Видеше је како клече пред ковчег Рајков и како обе руке |
а изађу на један вис, на коме из далека видеше зидине од некаквог старог порушеног града.</p> < |
ојој неумешности.{S} Има жена право!{S} Види да сам гејак!“</p> <p>„Смејеш се мојој простоти!" |
у њој свака тварка доста лепо могла да види.</p> <p>Маргита узе да трља очи, па онда погледа у |
она у капели.{S} Хтеде одмах да пође да види откуда та светлост.{S} Али се побоја да се Маргита |
о се само у конаку Бекри-Бекира може да види!{S} А?{S} Чујеш ли ме бесна Маџарице, хоћемо ли је |
А Рајко живо кресаше и живо гледаше да види очи њене.</p> <p>„Срећа те нисам труд!“ рече она с |
Влахињи врачари, која може да учини да види своју суђеницу.{S} Гроф се одвезао у Арад с Мартин |
баш неће да чује моје молитве, нити да види моје муке и моје сузе; он се окренуо од мене, ја с |
а својој осовини љуља.{S} Протре очи да види боље.{S} Јест љуља се и повија се, али му се све п |
ад слободан и срећан враћа у завичај да види мајку, браћу и родбину.{S} Као да га негде на путу |
буни се као да је крив што је дрзнуо да види једну светињу, коју није слободно видети, и као да |
ми је син.{S} Поведи га у Стамбол, нека види силу и господство, е да би се зажелео да цара служ |
ичај, предај је у руке њеном мужу; нека види да њена чистота није посукнула ни од једне помисли |
лепо да преведеш!{S} Видиш, ова се кула види чак из задужбине цар-Лазарове, беле цркве Раванице |
?!{S} Протрљај, молим те, своје очи, па види и кажи ми, је ли ово доиста злато, а оно тамо среб |
бе, и узе да га храбри, казујући му шта види у оној ноћи, у којој само манастирска кандила овде |
„То си ти!“ рече јој Рајко. „Небо тебе види, па звездом звездама јавља да се роб један у слобо |
а му тиме обрати пажњу на страхоте које види и од којих стрепи.</p> <p>„Чујеш ли самсове?" пита |
p> <p>„Море, кабули ти то човече!{S} Не види пророк ноћу!{S} Него дед’ одврни ти то па да сркне |
аши кад се са молитве дигне, па њега не види.{S} Савлада своју радозналост и оста у столу, погл |
блага! ах да силног блага!{S} Е баш се види да сте царевину имали!“ Отвори један повећи ковчеж |
ли један?{S} Хајде да ово мајкино момче види што не би ни у сну могло снити ?{S} А ?! “</p> <p> |
рече: „ето је она моја суђеница!{S} Иди види чија је!“ „Па то је Мандина најмлађа кћи Сокица!“ |
шта бих сад без њега радила!...{S} Иди види, можемо ли се у собу вратити!"</p> <p>Ружа оде до |
што да плачеш?{S} Кад те твој господин види, он ће вратити невесту, па да је мила шћерца од Бо |
: млади слепи деспотовић казиваше, како види да свањива дан, у који ће од некуд из ових планина |
ек мало нагарила и остављаше да се лепо види румени лук горње усне од добро срезаних и за човек |
војим севањем само још више изношаше на видик топлоту њеног лица.{S} Лево од старога грофа седе |
зујући јој руком ватре на далекој ивици видика; „знаш ли шта је то?!“</p> <p>— „Не знам!“ рече |
куле нешто као гвоздену чакљу?“ „Видим, видим!“ увераваше патер и не гледајући у вис. „Само хај |
главу на руку па рече: </p> <p>„Видим, видим, све боље видим где ти је школа за витештво!{S} Т |
, младост је лудост а ђаво не спава!{S} Видим и сам није ти лако било.{S} Свецима и испосницима |
а, Чивутка, Рацкиња, ко ће је знати!{S} Видим има очи, има стас.{S} Каже ја сам грофица Маргита |
<p>„Вере ми моје, не смем ти казати.{S} Видим те јеси некаква убојита делија; бојим се кад <pb |
ш, витешки осећаш и искрено говориш.{S} Видим те много млада за тешки посао кога си се латио; а |
па теби само смућка што ја причам.{S} А видим те јеси ти и јунак и господин!{S} Знам ја, волео |
у даљини.{S} Окренух се и имадох шта да видим!{S} Чета Турака на коњма и читава руља самсова ис |
рече Рајко. „Ево ја ћу најпре изаћи да видим да нема кога.{S} Ако никога нема зазвиждаћу, а ти |
у нахуди.{S} С тога сам и хтела прво да видим тебе и твога Мартина, па да га мало спремите!“</p |
ни часа часити на твоме двору, него да видим само да те твој господин прими у своје господске |
и, Боже мој, слава теби! “ и потрчах да видим јесте ли живи.{S} И хвала Богу, ето смо сви троје |
О, кад доживех да вас опет својим очима видим! “</p> <p>И онда јој приђе, и обасу јој руке пољу |
пушку о рамену... <pb n="39" /> А, сад видим!...настави она више као да сама себи говори; „сад |
рса и јуначка рамена?“</p> <p>— „А, сад видим!...{S} Сад те разумем!{S} Теби је све то тамо све |
и су јунаци људи у њеној земљи?!“ А сад видим, да ако у вас и има много срчаности још више има |
а рече: </p> <p>„Видим, видим, све боље видим где ти је школа за витештво!{S} Твој стриц мора д |
„добар је Бог децо !{S} Камо да те боље видим кћери моја!“ па је узе за обе руке и окрену лицем |
не препадај се!{S} Више ме боли што те видим да си се препала него ова рана.{S} Не бој се!...{ |
ни овакве грошеве ни овакве дукате, али видим ово је злато, а оно је тамо сребро.{S} Их, да сил |
д твојом судбом заплакати могла.{S} Али видим није! “ <ref target="#SRP18920_N1" /></p> </div> |
илића, ни Страхињу!“</p> <p>„А, сад тек видим!" упаде му Маргита живо у реч; „сад тек видим ко |
ти рече: „еј, мој витеже Рајко, сад тек видим шта ће од тебе да буде!</p> <pb n="107" /> <p>Сам |
" упаде му Маргита живо у реч; „сад тек видим ко су твоји учитељи....{S} Марко...{S} Милош...{S |
удити, онда бих опет волела да прво што видим буде моја витешка земља, Маџарска, и... — ти, мој |
ву своју несрећу на свет погледам, опет видим како на њему још има пуно добрих људи и пуно љуба |
ету оставу, кад мене нестане.{S} Ја већ видим да нећу доживети његов долазак, а ти си млађи, па |
т, отвори ми очи да у овоме тешком часу видим шта је твоја света воља!“</p> <p>И старац се онда |
S} Хо, хо, хо, хо!</p> <pb n="53" /> <p>Видим ја, хоће мој ортак одмах велики чардаш!{S} Чујеш, |
p>„Видим! узе Рајко снужден да говори; „видим немаш вере у мене!{S} Може бити баш да ме се и по |
ини од куле нешто као гвоздену чакљу?“ „Видим, видим!“ увераваше патер и не гледајући у вис. „С |
спусти главу на руку па рече: </p> <p>„Видим, видим, све боље видим где ти је школа за витештв |
кидаше својих погледа са Рајка.</p> <p>„Видим! узе Рајко снужден да говори; „видим немаш вере у |
одви мало врхом од копља ова врата, да видимо има ли светлости тамо!“</p> <p>Рајко је послуша. |
села у двор води, а сам двор одавде не видимо, јер га заклања она шумица, која је двор са три |
се растајемо, може бити никад да се не видимо!{S} Али знај, да ћу на тебе, док сам год жива, с |
њој!{S} У здрављу да Бог да да се опет видимо!" рече Рајко, пољуби се с Јовом, који му бејаше |
зе.{S} С овога платна можете најбоље да видите, како је град некада имао двојаких зидина, као о |
има!{S} Па онда баш треба из близине да видите кулу ову!“</p> <p>Испеше се сва господа за њим н |
итештвом овога младога Србина кога овде видите, похитала сам своме мужу и своме завичају.{S} Ал |
говораше Мартин шапутом.{S} "Него, ето видите, обнесвеснуо је!{S} Бојим се рана је на злом мес |
рио си их овде негде у овим урвинама!“ „Видите да овде нису; а ето вам урвине, ето вам планине, |
А њих су се двоје много волели.{S} Сад, видиш ли чак на врху на највишој зидини од куле нешто к |
и цела ноћ.{S} Него кажи ово господину: видиш ову кулу; у њој су најволели да заједно станују ц |
„Хоћу, само ти све лепо да преведеш!{S} Видиш, ова се кула види чак из задужбине цар-Лазарове, |
ућерака трском покривених то је село; а видиш онај ред високих јабланова? е, то ти је пут који |
и је па узвикну упрепашћена: „Рајко, да видиш! “ и извади и подиже у висину низове крупнога бис |
се испнемо на тај змајевски престо, да видиш нешто што ће ти милије бити!“</p> <p>Поможе јој р |
се дохватимо лепе земље маџарске, па да видиш шта ћу ја од тебе да начиним! “</p> <p>— „Ама, хо |
цеви оловне што воде ваздух доле, па да видиш ту белаја!{S} Греби, па копај, па скичи, поплаших |
како беше?!{S} А сад, биће ти доста да видиш и мали!{S} Хеј, Маџарице бесна!{S} Него искај, мл |
жеш одмах да познаш?...{S} Него ходи да видиш нешто много лепше!“ и онда га повуче к трећој при |
ешташе их у широке бакрачлије. „Него да видиш, какве су такве су, тек добро пристају у овакве б |
од њеног чардаша!{S} Него велики ћеш да видиш кад донесеш.... знаш оно.... како је погодба.... |
наћи ћеш пуно хладовине!“</p> <p>— „Да видиш већ сам се зажелео и шуме и шумског хлада.{S} Ево |
гуја.{S} Седи тамо у дно пећине, па кад видиш да Турци преко мене мртва к теби скачу, ради како |
ну, па ако је не просечемо, онда ти кад видиш да сам мртва ради шта знаш!“</p> <pb n="147" /> < |
, <pb n="90" /> корачај на десно док не видиш светлост ! и сад нека је Бог с вама!“</p> <p>Зачу |
не знам ти ја то!{S} А и како ћу?{S} Ти видиш да сам прост сељак!“</p> <p>„А разумеш ли оно што |
це моја, баш ти не би суђено да завичај видиш!{S} Еј, јадна жено, баш ниси среће имала! “</p> < |
ј земљи, нигде грма, нигде липе!{S} Ако видиш по неки јаблан, то ти је све.{S} Да није да понек |
ахиња на твоме месту? па онда ради како видиш да би они радили.{S} Не можеш да их стигнеш, али |
питао с њима за јуначко здравље.{S} Ето видиш, кад оно твоји земљаци, она велика господа, не хт |
тајном гласићу; „лажеш! криво ти је што видиш поштену једну жену поред поштеног једног Србина!{ |
је од тебе, да оваку бруку у мом двору видиш! “</p> <p>— „Ма шта да је не може бити твоја брук |
чима, али са осмехом на уснама.</p> <p>„Видиш ли како се светли земља маџарска?!“ питаше га она |
луцаху овде онде дугачке ватре.</p> <p>„Видиш ли те ватре тамо?“ питаше је Рајко, показујући јо |
њи вид од беснила турског, постао духом видовит, чим би гусле у руке дохватио.{S} Једног дана с |
о није први пут да ти говориш као да си видовита.{S} Овде је око нас по земљи пуно пљоскица од |
ироко причати о пророчанствима слепог а видовитог деспотовића, и о записима неким из књига и ли |
з ибрика?“</p> <p>Она се сави хитро као видра, лако подиже пун ибрик као да су јој мишице од че |
уприлића! “</p> <p>То је онај повисок и вижљав младић, што испред самог старог посланика корача |
део дивне призоре прошлости и загонетне визије будућности.</p> <p>Тек је почело да свита а једа |
давала му на знање, кад год би појачана вика у пећини одјекнула у јачем куцању срца њеног.</p> |
ене столице, и паде.{S} Диже се страшна вика од гостију и запомагање од Манде Циганке.{S} Али н |
с брда једна каменица и зачу се љутита вика и псовка циганинова.{S} Учинило му се да му је роб |
ову стену и лају помамно.{S} Велика је вика у пећини.{S} Рекао бих да се свађају ако се још и |
ед за нашим царем, напред!“ И његова се вика узе да ломи испод свода и по зидинама, и загрме св |
неку крупну псовку.</p> <p>Лавеж паса и вика од људи све се јасније чујаше.</p> <p>„Ама немојте |
.</p> <p>У том се доста разговетно зачу вика једног громогласног сељака: „ој, хој,хој, Јоване.. |
кну: „има ли овде живога кога ?“</p> <p>Вика његова узе да се пролама испод свода, удараше о зи |
Рајков цар.{S} А кад чу како Рајко узе викати и одјеке изазивати, и кад га виде како баци шуба |
огаше да ухвати.{S} Тек сви гости узеше викати: „е, е, е, то је много!{S} Доста лакрдије!“ „И ј |
е!{S} Кола, кола овамо!{S} Прежи коње!“ викаху, па сви јуриш к шталама.{S} А сељаци се усплахир |
р!{S}" Зар да лајеш на своју госпођу? “ викаше Маргита, па сишав с кола приђе право к рундову, |
Бог вас видео?!{S} Овамо, брзо овамо !“ викаше стари пустињак, па их крепко дохвати обадвоје за |
или и укопали?{S} Та ово је маскарада!“ викаше оздо иза стола један од млађе господе, који се ј |
Бање.</p> <p>„Силенција!{S} Силенција!“ викаше гост госту те се начини читав урнебес од силенци |
ој као звездица на левом колену стоји!“ викаше баба.{S} И гроф доиста виде тај младеж.{S} Од те |
наћи!{S} Аман беже да скренемо у лево!“ викаше опет онај сељак којега глас сад већ беше орапави |
рскам!“</p> <p>„Не, не, не!{S} Никако!“ викаше Маргита преплашено, па узе вући Рајка за рукав о |
е и планине!“</p> <p>„О, Рајко, Рајко!“ викаше га озго Маргита.</p> <p>Онога часа заборави свој |
уклањај се са нашега пута!“</p> <p>Тано викаше Рајко узбуђен, а по ртењачи просуше му се неки х |
ега глас сад већ беше орапавио од многе вике.</p> <p>„Примичу се скотови!“ промумла опет старац |
диже урнебес од гласног смеха, од дивље вике: „ељен гроф Аладар!{S} Дај чардаш!“ И Цигани почеш |
n="119" /></p> <p>Рајко могаше само да викне: „не бој се, госпођо!{S} Сад ћу ти донети воде!“ |
с у дворану где је гроф, отвори врата и викни да сви чују: „ево је грофица Маргита од Нађ-Бање! |
одмах дођу!{S} А ти сам врати се амо и викни Ружу своју!“</p> <p>„ Али... молим те... не препа |
познајете?!“ </p> <p>„Устајте господо!" викну барон Отмар, па скочи на ноге; „устајте, господо, |
у обалу Мораве, привуче скелу конопцем, викну ластавици те ова сама врло пажљиво, али са свим с |
не зна шта свира!" — „Блене у младу ?!“ викну старац гњевно; „ха, чекај се ти што твојим циганс |
/p> <pb n="67" /> <p>„Камо скелеџија?!“ викну Рајко.</p> <p>— „Ама ето, мало час отиде с веслар |
ио ! рече Рајко.</p> <p>— „На откупе?!“ викну Циганин као пун пуда. „Та не бих ја њу дао ни за |
та кажеш?!....{S} Стари се гроф жени?!“ викну она гњевно и сва пренеражена, па онда паде натраг |
p> <p>„Ниси чула за нашег цара Душана!“ викну Рајко запрепашћен и погледа је чисто са сажаљењем |
ри-Бекира !“</p> <p>„Тако, кујо једна!“ викну Циганин задовољно, па онда усред таквог триумфа о |
ухватила.</p> <p>„Ја да скота једног!“ викну старац сав поражен; „да Бог да га вуци живог раст |
!{S} Је ли?{S} Хајде на вешала с њиме!“ викну бег љутито, па махну сејменима да ме воде.{S} Јау |
куд су јој мисли лутале.</p> <p>— „Не!“ викну Циганин; „не, ако си ми ортак!{S} Оно је лудо, по |
е. <pb n="206" /></p> <p>„Ељен Силађи!“ викну промукло стари гроф и удари песницом о сто.{S} Го |
ви овога младог човека.</p> <p>„Чекај!“ викну она, пренув из мисли, и подиже обе руке у вис као |
ћи као из црног пакла!“</p> <p>„Молим!“ викну старац строго; „сваки по реду !...{S} Рекох ево њ |
ми Бог на страшном суду милостив био!“ викну Рајко тако исто свечано.</p> <pb n="89" /> <p>— „ |
ече Рајко.</p> <p>„Терај право у двор!“ викну Маргита кочијашу.</p> <p>Око дворишта од двора по |
на другу страну.</p> <p>„Ко има тамо?“ викну Рајко; „ако си ришћанска душа, кумим те Богом и с |
ораком к селу.{S} Маргита устави кола и викну сељака.</p> <p>„Молим те, брацо, је ли жив гроф о |
сном руком притисну на гвоздена врата и викну сад још већма узбуђеним гласом: „помози нам Боже |
/p> <p>Рајко скочи к отвору из пећине и викну: „Брзо оче, дај воде или вина ил’ ракије, дај ако |
а!{S}" Па онда окренув се к младој жени викну јој оштро: „ха, бре, Маџарице, казуј шта си ти?!“ |
дворану и гласно и чисто усклицавајући викну:</p> <p>„Њено високоблагородије, премилостива гос |
езиних, један други глас у души његовој викну му: „Душан те гледа!"</p> <p>Рајко се трже и не д |
жа руком Маргиту, па онда онако узбуђен викну: „има ли овде живога кога ?“</p> <p>Вика његова у |
.{S} Први беше Рајко који силно узбуђен викну: „ама шта је то?“ и ако ни сам не знађаше коме уп |
устима, с варницама у очима.{S} Гњевно викну по турски: „овамо, кучко, или ћу ти сад главу раз |
ивот ?{S} А он, на моју препаст, гласно викну: нећу!{S} Тек се иза нас продра мој старац: попе, |
, он им за чудојасним гласом разговетно викну:</p> <p>"Не бојте се децо, приступите слободно.{S |
таман „ударише бубњи и свирале, — чауш викну, Дабулана рикну, — Хазуралах! кићени сватови!" — |
не дођу,“ рече Рајко старцу, па је онда викнуше. <pb n="75" /></p> <p>„Какве су оно оловне цеви |
екир не смеде да отвори врата.{S} У том викнуше Рајка јаничари оздо од свите, те он похита за њ |
г с вама!“</p> <p>Зачуше и лавеж паса и вику од људи са свим близу пећине.{S} Стена се опет окр |
м!“ Тек то рекох а учини ми се да чујем вику неку и лавеж паса у даљини.{S} Окренух се и имадох |
е упорно да одговара Циганину на његову вику, а зачу се на вратима од ковачнице весео и гласан |
наест дворкиња, као са дванаест горских вила, а ја ево чекам јутрос да њоме прође једна злосрећ |
а те змајеви однесу на крилима својим у Вилиндар, где пробавиш понеки дан и ноћ, па се тек опет |
онда, затрептавала звездана светлост од вилинске лепоте какве младе дворкиње, која би се као жи |
о сада пољубио, тај јелек распучио, тај вилински стас пригрлио... веруј, не би се она срдила!“ |
... како је пуно милине у гипкости овог вилинског стаса, што се тако поверљиво уза те приљубљуј |
да их понуди гутљајем неког јаког црног вина из једне мале чутуре.</p> <p>„Е, децо моја!“ поче |
пећине и викну: „Брзо оче, дај воде или вина ил’ ракије, дај ако се може да одржимо живот, који |
лики воловски рог, сребром окован а пун вина, који беше дохватио да напије здравицу.{S} Вино се |
ји беше дохватио да напије здравицу.{S} Вино се просу по <pb n="203" /> столу, а патеру клецнуш |
јунаци нит’ се жене, нит’ се бију, нити вино пију, док не зовну у дружину Сибињанин Јанка!{S} В |
ј чудеса!“ Моји добри сељаци донели ово вино да ме поткрепе, да их у смрти не осрамотим и да ме |
го му сметаше што запињаше о оно црвено вино на софри.{S} Узеше се господа маџарска световати.{ |
елој кули Сибињанин Јанка и узеше рујно вино пити, Маргита поче полагано да склапа своје трепав |
оји се још не бејаше са свим загњурио у вино.</p> <p>„А, тако ли је?{S} Лакрдија, маскарада!“ ј |
реча несигурно: „наш будући кардинал од винове лозе има реч!“</p> <p>Устаде патер Амброзијус у |
баиле ударати на скелу!“</p> <p>„Где је виноград?" питаше Рајко, коме нова једна мисао сину.</p |
то, мало час отиде с весларима у брдо у виноград!“ рече дечко; „баш говорише нико неће тако саб |
p> <p>ево ти сребрни грош, да потрчиш у виноград да зовнеш скелеџију, и ево ну носи сребрн тали |
гу, који насипаху празне боце и кондире вином, да буду готови да се носе у велику дворану.{S} А |
гоше оздо из села два сељака с хлебом и вином.</p> <p>Тежак им беше растанак.{S} Баш се све тро |
моја госпођо, помеша ту воду с некаквим вином, напуни један воловски рог и даде грофу да из њег |
притиснуте кондирима са црвеним жупским вином, па разговараху о ономе што се збило.{S} Око неко |
е хранио белим хлебом и појио црвеником вином, и најпосле пустио на веру, да иде да откуп саста |
аше.{S} За њим уђе Маргита.{S} Плоча се вину на својој осовини и затвори пећину.{S} Њих двоје б |
се она спусти на колена, а душа јој се вину к девојци, мајци божјој.{S} Дуго је ту клечала са |
у, „видео би ти како бих се ја друкчије винула коњу у седло.{S} Али како ћеш с оваким чизмама! |
с него у њега.{S} Учини јој се да се он винуо некуда високо и далеко мислима, те њу више и не у |
дмараху.{S} Свитало је кад су стигли на вис на оно место, где су недавно Рајко и Маргита тако л |
јући, помогну изнети ковчег на најближи вис космајски.{S} Чекали су да падне сутон, па тек да < |
воје млади овако позно залутали на овај вис?" проговори старац, погледајући час на Рајка час на |
већ мрак ухватио био кад изађоше на тај вис.{S} Под самим градом опазе једну малу ватру.{S} Рај |
раху се да још за видела изађу на један вис, на коме из далека видеше зидине од некаквог старог |
нка бела ћерћелија тек као сива магла у вис тихо повијала и још тиме спуштала.{S} Никада до тад |
друга два златна лава беху се пропела у вис, па предњим шапама држаху један дугуљасти штит онак |
S} Да није да понека шева прне с пута у вис, и да није погдекоје чапље, да се на једној нози ст |
ор, дубоко узбуђен и сав блед, подиже у вис обе руке, које дрхтаху као прут, па им свечано рече |
к из њених руку, мало га одли, подиже у вис и рече тихо:</p> <p>„Пун ибрик, пуна срећа да Бог д |
првог акова, загњури руку, подиже је у вис и пусти да млаз од златнога новца цури натраг у бур |
а, пренув из мисли, и подиже обе руке у вис као да заустави младића. „Чекај!... чекај један час |
нутака у Маргиту, па онда подиже руке у вис, склопи их живим једним пљеском и рече: „о, хвала т |
дан на ватреном коњу, који се пропиње у вис да скочи у напред.{S} Цар је имао на глави шлем, по |
ста, који се на ланцима могао привући у вис уз <pb n="188" /> зидине од капије.{S} Двориште је |
идим!“ увераваше патер и не гледајући у вис. „Само хајде, свршуј!“</p> <p>— „Е, а мо’ш ли погод |
<p>Она се хитро диже, повуче га руком у вис, загрли га.{S} Рајко скиде шубару; гологлав, сав уз |
стуб од белога дима подизаше се право у вис, ваља да од какве ватре око које се беху чобани иск |
ргита.{S} Усправила се, подигла главу у вис, лице јој пуно озбиљности, али и пуно мирне одважно |
даху преда њ на пут само да опет прну у вис, те да се зрак потресе и фијуком зајечи кад се среб |
ивати, и кад га виде како баци шубару у вис, она му хитро приђе и продрма га за руку.</p> <p>„Ј |
ободу делим с орловима, који изнад овог виса воле да се носе, и тишину делим с овим стенама и з |
под огромне камене плоче што изнад њега висаше.{S} За њим уђе Маргита.{S} Плоча се вину на свој |
ног зида до другог у сва четири правца, висили су многобројни мањи обручеви од сребра са сребрн |
ра; раширио крила па као да, полећући у висине кликће, тако отворио беше оба кљуна своја.{S} С |
ше калпаке, махаше њима <pb n="10" /> у висину према кули, као да су угледали сен царице Милице |
е мало час села на земљу, диже се сад у висину.{S} Приђе к Рајку, положи му обе своје руке на р |
„Рајко, да видиш! “ и извади и подиже у висину низове крупнога бисера и бројанице од смарагда, |
иже леву руку и погледаше по њој горе у висину, као да гледа у крстату заставу, коју жеља њена |
ском седлу, како, подигнув једну руку у висину, погнув се мало унапред по коњићу своме, јури кл |
две стопе у ширину и бар једну стопу у висину просећи!{S} Да л’ ће моћи и доживети да је виде |
ајко! па да си га убио прво бих ја сада висио на грани, а ви би двоје скапали доле под земљом!{ |
во, са широким златним пасом, о коме је висио један кратак шпански штилет, са дршком позлаћеном |
уштао се један гвозден ланац, о коме је висио велики један и поширок златан обруч; са обруча се |
једнога Дунаву најближега од космајских висова.</p> <p>На самоме врху испупчила се стена, гола |
Рајко казиваше о планинским ланцима, о висовима, селима и засеоцима, а још мање о бојевима кој |
ан златан стуб, тако своје четири стопе висок, на њему велика златна јабука, на јабуци велики д |
лаћене некакве људске прилике.{S} Један висок човек у владичанском окруту, с митром на глави, с |
страну овога знамења стојао је по један висок оклопник, са сребрним оклопом на прсима, са сребр |
руку према трећој прилици.</p> <p>Један висок леп старац, са широким челом, орловским носом, ду |
јтаном; носио је пресне опанке и чарапе високе скоро до колена, а лепо у богате шаре од мрког, |
p> <p>По средини дворане стајале су три високе и широке трпезе.{S} Она у средини била је скоро |
ени бурадма са златом, били су поређани високи столови од дебеле и већ поцрнеле растовине, изре |
ан од зелене чохе, намести јој на главу високи сукнени саркол јаничарски, па јој онда додаде па |
калпаку, с кривом сабљом о бедрима, са високим жутим чизмама, на којима зврктаху широке сребрн |
у велику округлу просторију, под једним високим и широким сводом као под неким кубетом.{S} Кад |
дом, одевен у китњасто руво маџарско, с високим орловим пером на црном сниском калпаку, с криво |
покривених то је село; а видиш онај ред високих јабланова? е, то ти је пут који из села у двор |
.{S} Учини јој се да се он винуо некуда високо и далеко мислима, те њу више и не узима на ум.{S |
ктљиве ноздрве не издаваху живот једног високо затегнутог и врло осетљивог нервног организма; п |
у његовом измакло није: ни орао који је високо под небом господствено кружио, ни зец који погур |
спушташе к западу.{S} На тамно плавом и високо издигнутом небу пуно звезда.{S} Свеж поветарац д |
жна грудва или нека мекана лопта, удари високо горе у врата под сам рагастов.</p> <pb n="144" / |
.{S} Испод шубаре видело се чело не баш високо, и пре посниско, али право и лепо срезано и осењ |
чисто усклицавајући викну:</p> <p>„Њено високоблагородије, премилостива госпођа, грофица Маргит |
оред њега десно седела је, у онако исто високој и богато искићеној наслоњачи, млада једна девој |
></p> <p>Горе у самом зачељу седео је у високој наслоњачи стари гроф, седе браде и седе косе, о |
платну од зидина, које се наслањаше на високу кулу једну.</p> <p>„Ево, да сад изађемо на ово п |
овећи ковчежић.{S} Извади из њега једну високу дијадему.{S} Баци доле јаничарски саркол са глав |
руне, којима је ово дивно летње вече на вису космајском допуњавало тиху своју хармонију.</p> <p |
а долазила је једна млада жена, права и вита као јела.{S} На глави јој је небрежљиво, и мало ви |
ати га онако млада, онако красна, онако вита и утегнута, онако као заливена у турском седлу, ка |
ростила!.. <pb n="185" /></p> <p>А сад, витеже Рајко, помози грофици од Нађ-Бање да у свој двор |
ју веру на твој српски образ!{S} Рајко, витеже, дај ми твоју руку!“</p> <p>Он јој пружи своју д |
ујем.{S} Нас судбина венчава.{S} Рајко, витеже без замерке, ево се Маргита теби привенчава, да |
>„Јеси ли при себи Рајко ?{S} Шта ти је витеже млади?“ питаше га не са бригом, него са задовољн |
Маџарска, и... — ти, мој добри и верни витеже! “</p> <pb n="176" /> <p>„Е, само кад си задовољ |
срца.{S} А за ово опет теби хвала, мој витеже!{S} Него хајдмо сад доле да ти причам што сам јо |
ња и са пуно поузданости рече: „еј, мој витеже Рајко, сад тек видим шта ће од тебе да буде!</p> |
" /> што Маргита осећа.{S} Рајко... мој витеже од Расине Рајко.... дај да се Маргита с тобом ов |
у Рајка.</p> <p>„Жао ме те је јадни мој витеже!...{S} На какве те труде стављам!" рече му тихо. |
ним својим гласом да говори:</p> <p>„ О витеже, од Расине Рајко, — хвала теби на витештву твоме |
че; за што да си ти већи <pb n="123" /> витез од њих ?!{S} Мислиш да ми не би сваки од њих, да |
сав од рујног рубина, и онда мој млади витез рикну као лав да сва црква зајеча: „она је моја, |
S} То је био један истински беспрекорни витез.{S} Ја једина знам шта сам у њему изгубила; а ни |
вом првом зраком сунчаном, осећам да си витез.{S} Стављам ево сву своју веру на твој српски обр |
ој стари чича, него млад и красан један витез.{S} Час ми се чини да га познајем а час да га не |
S} Е, добро, храбра сам као какав Србин витез!{S} Је л’ ти то боље по вољи?“</p> <p>— „Само кад |
о. „Рајко, који ми се довде показао као витез, нека ми у овоме часу буде као брат рођени, па не |
ака као птица, и храбра као сваки Маџар витез!{S} Мрштиш се?!{S} Е, добро, храбра сам као какав |
егедин.{S} Ја ћу сад да отпашем младога витеза и да му превијем рану.“</p> <p>Маргита и Ружа из |
ог поноса у лицу, благосиљаше два млада витеза, који се над једним ћивотом беху чврсто загрлили |
моји, баци по једну киту у гроб оваквог витеза.</p> <p>Ружа и Мартин дадоше једно другом миг да |
моли му се нек не да смрти младог овог витеза!“ шапатом <pb n="215" /> је преклињаше Маргита, |
кчије ни да буде?...{S} Зар би маџарски витези могли кћер маџарске земље тако да оставе ?! “</p |
ветлила светлост господског образа ових витезова овде !“</p> <p>Узе патер Хијероними да врти гл |
ратити, па да вас он са свима маџарским витезовима на коленима моли да се вратите; да сте ви та |
е урежу речи: „Србину, од Расине Рајку, витезу без замерке — Маргита.“ Имате ли гдегод босиљка, |
опет волела да прво што видим буде моја витешка земља, Маџарска, и... — ти, мој добри и верни в |
очи ми твоје казују да поштено мислиш, витешки осећаш и искрено говориш.{S} Видим те много мла |
дали сен царице Милице, па је усклицима витешки поздрављају.</p> <p>„Е, господа веле да си им с |
ства ослободио и часно и поштено и пуно витешки довео у дом мој, да ме <pb n="228" /> њему пред |
од друге цркве, јер си добар и имаш дух витешки.{S} Исплакала сам се на њеном крилу, ижљубила с |
на поред тебе стане, узме да носи твоје витешко име, онда је и право да ме са свим заборавиш!“< |
је кад је познаш, јер је и у тебе срце витешко!“</p> <p>У ње је срце закуцало јаче и топлије; |
ојака!“</p> <p>„Знала сам да ти је срце витешко; сад знам да ти је и слободно.{S} Благо жени ко |
а, онда је лако могућно, да би је свако витешко срце заволело.{S} Рајку се <pb n="125" /> ширил |
астелин од властелина, и сви се надмећу витешком службом слабом женскињу, нејакој сирочади, пра |
ајко, зар ово да ти је награда за твоју витешку службу?!" говораше Маргита грцајући без суза.{S |
г с тобом, госпођо, шта ти зовеш школом витешта?{S} У нас има по манастирима школа, где се учи |
емља румена од јуначке крви и светла од витештва.{S} Знам заволећеш је кад је познаш, јер је и |
т иде до простоте, а чистота осећања до витештва, — ово троје, и не знајући и не осећајући, чин |
већ једном питати: где си ти учио школу витештва?!“</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1 |
је цела властела једна велика школа за витештво.{S} Син учи од оца, брат од брата, властелин о |
чи књига и летургија, али нема школа за витештво.{S} Има ли такве шкоде у вас?!“</p> <p>— „У на |
идим, све боље видим где ти је школа за витештво!{S} Твој стриц мора да је био <pb n="127" /> ч |
, ма шта да буде, твоју доброту и твоје витештво никад, никад, никад заборавити нећу.{S} Ако на |
је и слободно.{S} Благо жени која ће то витештво и ту слободу чистом љубављу за себе да веже!{S |
а мирно. „Избављена из турског ропства, витештвом овога младога Србина кога овде видите, похита |
итеже, од Расине Рајко, — хвала теби на витештву твоме!{S} Не пада смрт моја на твоју душу, али |
лицу, и како чудном милином њен гипки и вити стас дише. „Вала,“ говораше сам у себи, „ни дивна |
фијуком зајечи кад се сребрни таламбас витих крила њихових узлепрша.{S} Ништа се оку његовом и |
којом јуче онесвеснух; од ње полазе све витице од бисера, па се спуштају низ моје образе и низ |
у мирну строгост и свечану лепоту густе витице црне косе сенком својом само размекшавале, те јо |
а и красним облицима, и ова млада жена, витка и танкострука, с лепим лицем од сунца препланулим |
нела, свакојако ишаран, утегао јој беше витки стас њен око паса, али мало на више свилена пупад |
неке полусвилене тканине, привезане уз витки стас и танки пас узаним једним стамболијским шало |
који беше назад поврнут.</p> <p>Већ по виткости и лепоти стаса, и по оном поноситом гипком ход |
до рамена, завалили турбане и сарколе, витлају дугачким татарским камџијама, напуцкавају самсо |
ти сву урвину!{S} А мене Турци стегоше; витлају голе јатагане око моје главе; „казуј где су?“ в |
и троглав Арапине,</l> <l>Једном главом вихар ветар диже,</l> <l>А из друге мавен пламен лиже < |
мо како се сви очистише!..{S} Као да је вихор ветар духнуо па их као плеву и прашину однео!...{ |
забрати у оној потмулој и неразговетној вици.{S} Тек опет ослушкиваше да ли ће и кад ће онај жу |
>„О Мартине, зар нема нико у селу ко је вичан ранама ?{S} Има ли какав стар човек или каква баб |
оче и сам као у неком наступу заноса да виче: „напред! напред браћо!{S} Ха, нек се зна ко смо!{ |
е !{S} О Господе," узе старац гласно да виче Бога, па се прекрсти неколико пута; „о, Господе, к |
.{S} Учини му се чисто да чује како цар виче: „напред, јунаци! напред српски соколови!“ па поче |
— „Ама, луда децо, зар не чујете да вас вичем?{S} Што сте се обадвоје скаменили, Бог вас видео? |
аци око двора букнуше у пламен и кад ми вичући „Алах—Алах!“ грунусмо у двор, она пуцаше на нас |
говић <pb n="51" /> платио овде, ево... виш’ овде на ову асуру... овде, двеста сребрних гроша, |
у средини била је скоро за читаву стопу виша од оне друге две, стојала је на ногама од црног уг |
свим нестало.{S} Нико је <pb n="221" /> више не виде да се заплаче.{S} Али је почешће наређивал |
„ Али... молим те... не препадај се!{S} Више ме боли што те видим да си се препала него ова ран |
нешто као гњев усколеба срце његово.{S} Више осећаше и нагађаше, но што разумеваше, шта старац |
приклоним колено своје, и да се никада више срце моје не занесе молитвом к престолу твоме.{S} |
врха те умке до у сами двор грофов нема више од пола сахата.</p> <p>Сунце је већ било село кад |
ца чујаше, казиваше му да у пећини нема више никог живог.{S} Тада прва мисао Рајкова беше: "ако |
степенице од камена, које су водиле на више до једне гвоздене плоче у таваници од ходника.</p> |
ше витки стас њен око паса, али мало на више свилена пупад као да нису смела да огледају своју |
b n="39" /> А, сад видим!...настави она више као да сама себи говори; „сад већ све знам...{S} Т |
хи шум с ону страну.{S} Учини му се шта више као да неко пипа одонуд врата, као да се нека рука |
тковице и клинце, само — не тражи ништа више од мене и не ударај ме камџијом кад ми дође да се |
ад не подигнем очи, да пред тобом никад више не приклоним колено своје, и да се никада више срц |
дном од ових столова!{S} Не пита се сад више ко смо и шта смо.{S} Него да се са нашом заједничк |
маглица ранога јутра растањивала се све више и више, као да се растапала у росу којом се трава |
коју није слободно сазнати.{S} Не смеде више да погледа ни у мерџан; а још мање у оне сенке у к |
гледам ко ми је младожења, кад оно није више мој стари чича, него млад и красан један витез.{S} |
рејао се, занео се у мисли које су биле више снови на јави него озбиљне и хладне мисли.{S} Али |
шкргутну зубма као да кроз њих меље не више какву кратку молитву, него неку крупну псовку.</p> |
волела да овде слатко заспим, па да се више и не пробудим!“</p> <p>„А твоја земља, Маџарска?!“ |
тајну од турских погледа.{S} И ништа се више не зачу.</p> <p>Маргита се приљубила беше уз Рајка |
да ли се што из пећине чује.{S} Али се више ништа није чуло.</p> <pb n="95" /> <p>— „Хајде да |
умена; и саме вране и свраке нису му се више чиниле да су тице злослутице, него само као стариј |
тек онда мене разумела!"</p> <p>Још се више Ружа препаде сутра дан.{S} Стигао беше извештај од |
учешћа гледаше, па гледајући је збораше више као самом себи: „кћи земље маџарске!.... госпођа!. |
гама, себи не да прићи.{S} Море имадоше више муке с њоме него са мном. „Хајде у Крушевац санџак |
ца.{S} Него после неколико тренутака, и више да би Маргиту ослободио, рече јој: „а знаш ко ће т |
ранога јутра растањивала се све више и више, као да се растапала у росу којом се трава свуда у |
знаш да си ми као брат, а овако рањен и више си ми!“ говораше Маргита нежно. <pb n="211" /></p> |
а у дубине оне мудрости; узе полагано и више самом себи понављати оне речи: „плот је слаба а ду |
/head> <p>Прођоше кроз гомиле веселих и више или мање пијаних сељака.{S} Успеше се уз камените |
ња!{S} И онда сам се заверила да к теби више никад не подигнем очи, да пред тобом никад више не |
са сребрним кандилима, неки ниже други више, те изгледаше као да под сводом лебди читав рој од |
n="161" /> женски стас?!{S} А колико ли више треба једно чисто и јако срце, да се један велики |
реми све што треба и чекај нас на обали више Гроцке."</p> <pb n="222" /> <p>Узалуд и Мартин и Р |
д што ради, како се ви њему не би хтели више вратити, па да вас он са свима маџарским витезовим |
нећу!“</p> <p>— „Устај!{S} Не треба ми више мали, хоћу сад велики! “ дрекну Циганин па већ зап |
цаше сиротица стара Ружа.</p> <p>„Нисам више грофица!{S} Нешто сам далеко веће и много више, и |
дамо!“</p> <pb n="54" /> <p>Али Циганин више и не слушаше шта Рајко говори.{S} Диже се, отиде д |
адна кишица почела да ромиња.{S} И небо више није било плаво него сиво; Копаоник и Јастребац за |
о други човек.{S} Узео је да пије много више но пре, постао је љут и прек.{S} Један пут на нека |
офица!{S} Нешто сам далеко веће и много више, и нешто што ми је много драже.{S} Ја сам верна љу |
знаш о цар-Лазару и царици Милици много више, него што то овај господин попа воли! “</p> <p>Нас |
.{S} На глави јој је небрежљиво, и мало више на леву страну, везана жута <pb n="33" /> једна ша |
ко је?!“ говораше Маргита са нешто мало више мирноће.</p> <p>„Ево да чујете!" узе Ружа да прича |
а пријатна и допадљива.{S} Није му било више од двадесет и две године.</p> <p>Красни овај млади |
застао иза свите; стојао си сам мало по више ове чесме; и окренуо си се био и гледао к мени.{S} |
ри-Бекира да сухо грло овлажи.{S} А већ више и не мишљаше да нуди чутуру своме ортаку.</p> <p>„ |
о некуда високо и далеко мислима, те њу више и не узима на ум.{S} Отиде за тим полагано и све н |
у Рајка своје погледе, који сад не беху више мекана кадифа него топли пламенови од жарког огња |
е Букве!{S} Баш је он!“ говораше старац више сам себи; „ он то довикује Јовану кнезу од Богдања |
да ако у вас и има много срчаности још више има суза.{S} Никада ја не видех нашу Српкињу да та |
гог камења, што својим севањем само још више изношаше на видик топлоту њеног лица.{S} Лево од с |
и сребрни окови на по некима од њих.{S} Владала је нека света тишина, прекидана само прштањем о |
/head> <p>У караван-серају је те вечери владало прилично узбуђење међу маџарском господом.{S} У |
реч да изађе.{S} За неколико тренутака владаше мртва тишина.</p> <p>Маргита дође до младе Цига |
табла; и његов сабор није од властеле и владика у господским столовима, под кубетом саборне црк |
} На свакоме од њих стојала је по једна владичанска митра, искићена иконицама и драгим камењем, |
итре беше прислоњена уз престо по једна владичанска штака, понека од седефа а понека од сребра. |
} Ето, питај дванаест сребрних престола владичанских: је ли грех да поштен млад човек без икакв |
људске прилике.{S} Један висок човек у владичанском окруту, с митром на глави, с прстом у руци |
"96" /> за алку и врата се отворише.{S} Влажан и хладан ваздух удари им у лице из оне просториј |
па из једног другог корита дохвати неке влажне и прљаве крпе, обмота у њих десну руку, извуче и |
ође к себи од чуда, скиде му с руке оне влажне крпе и напуни му њима уста као чепом, те сад већ |
м ћерамидама.{S} Из оне старе, дебеле и влажне зидине изнад ње избио је читав џбун зовина дрвет |
још топлије засветлише; „у нас је цела властела једна велика школа за витештво.{S} Син учи од |
д растова стабла; и његов сабор није од властеле и владика у господским столовима, под кубетом |
штво.{S} Син учи од оца, брат од брата, властелин од властелина, и сви се надмећу витешком служ |
учи од оца, брат од брата, властелин од властелина, и сви се надмећу витешком службом слабом же |
ми, да је она од велика господска рода, властелинка, кнегиња, што ли?{S} Вала могло јој се одма |
еким путем у Београд и извади од турске власти допуст, да мирно сахранимо Рајка на Космају, на |
у, како је Бан Страхиња савладао бесног Влах-Алију, како је Милош на Косову показао ко је вера |
причао како је било.{S} Отишао је седој Влахињи у млади петак, кад се смркло.{S} Баба је наложи |
ветоваше да отиде у Арад к некој старој Влахињи врачари, која може да учини да види своју суђен |
ара нашој марљивости.{S} Ето роса пада, вода бруји, цвет мирише, ено негде близу нас шева цврку |
а опет ваља рано ранити; далеко је тиха вода Дунаво !"</p> <p>Маргита отиде у пећину те по мири |
ти неку воду у једном тигању.{S} Кад је вода прокључала, онда баба заиште од грофа његову златн |
не заплака него настави:</p> <p>„Кад ме вода изнесе горе, два ме самсова дохватише.{S} На левој |
едва промуца:</p> <p>— „Рајко,... воде! воде! хоће нешто да ме угуши!... воде!“ Узе грчевито от |
воде! воде! хоће нешто да ме угуши!... воде!“ Узе грчевито откопчавати јелек са грла и са груд |
о, и једва промуца:</p> <p>— „Рајко,... воде! воде! хоће нешто да ме угуши!... воде!“ Узе грчев |
а још једном да се једва чуло: „воде... воде!...“ и онесвесну у оном сребрном престолу. <pb n=" |
зове замириса пунијим дахом, и млаз од воде као да гласније и веселије бућкаше у каменом корит |
дјекнуле би по неком причом, бистре ове воде, и по гдекоји би слепи гуслар на овој мраморној че |
ну бег љутито, па махну сејменима да ме воде.{S} Јаукнуше моји сељаци, па брже боље повадише <p |
Овај се напи као што би се жедан бистре воде напио, па кад спусти чутуру поред себе на асуру, р |
прокопавања нестаде им и последње капи воде, и осташе само са неколико ораха.{S} Маргита, која |
не бој се, госпођо!{S} Сад ћу ти донети воде!“ па у петом скоку бејаше већ у капели, а на десет |
твору из пећине и викну: „Брзо оче, дај воде или вина ил’ ракије, дај ако се може да одржимо жи |
<p>— „Хоћеш ли ме пустити да се напијем воде из ибрика?“</p> <p>Она се сави хитро као видра, ла |
овлачио се један јарак, који је био пун воде.{S} О ону страну јарка ишао је повисок бедем, утвр |
раг на ону клупу.</p> <p>— „Узмите мало воде, слатка госпођо!{S} Приберите се; Бог је добар, па |
е од града; нањушише на цеви оловне што воде ваздух доле, па да видиш ту белаја!{S} Греби, па к |
идећеш, мој ће те старац носити као кап воде на длану.{S} Он је стар, ал’ је добар, добар, већ |
<p>Врати се Мартин носећи велику чинију воде и оцта од руже.{S} Дође и Ружа с убрусима, превоји |
један златан пехар, исплакну га и насу воде и онда јој приђе.</p> <p>Маргита је лежала и главо |
, промуца још једном да се једва чуло: „воде... воде!...“ и онесвесну у оном сребрном престолу. |
, пустив је, рече: „сад, хајде, напред, води како знаш!“</p> <p>„Хвала ти, госпођо !{S} А Бог н |
угледаше један чардак поред Мораве и на води испод њега скелу.</p> <p>„Да нису тамо господа маџ |
аветујем: седам година живећу о хлебу и води, ићи ћу босонога од села до села, да свету пропове |
ва? е, то ти је пут који из села у двор води, а сам двор одавде не видимо, јер га заклања она ш |
а мало приштедимо.{S} Доста је нека нас води та светлост у твојој руци! “</p> <p>Рајко за тим с |
p>„Хвала ти, госпођо !{S} А Бог нек нас води!“ рече Рајко радосно узбуђен и пође напред. </p> < |
, па онда узе још конопаца, натопи их у води и онда увеза чврсто ноге Циганинове све до колена, |
су некуда у друге ходнике и просторије водила.{S} Једна од тих вратоца била су она на која њих |
ици, која је из дворишта у главно здање водила, као да хоће да јави своме господару радосну вес |
е на једне степенице од камена, које су водиле на више до једне гвоздене плоче у таваници од хо |
ајково, и онога на коме је Рајко седео, водио је пут од једних од оних гвоздених вратоца у зиду |
а она тако пита.</p> <p>„Зар ти мене не водиш к њима?{S} Зар ти ниси од њих к мени послат ? пит |
ио се понос мој; немилостивношћу својом водиш ме да тражим опет милост твоју!{S} Ево ме клечим |
и: „биће да су то цеви од каквог старог водовода.{S} Него ето ћемо се скоро и растати, а ништа |
на сребрном столу, а из златног пехара, водом запаја?....{S} Је ли да је вредно било залутати?. |
гледа.</p> <p>Тек је била налила ибрик водом и подметнула котлић, па се замишљено загледала у |
д жеђи на суши клонуо био, па се свежом водом заливен крепи и подиже.{S} Благим погледом гледаш |
рудима носила, па их, натопљене хладном водом, полагаше на врело чело Рајково.{S} Али што се зо |
Маргитино и пажљиво је напајаше хладном водом из златног пехара.{S} Мало час па она подиже треп |
иво да умива лице своје бистром хладном водом, која на дрвену једну цев шибаше из чесме у камен |
м.{S} После неколико тренутака био је с водом поред ње.</p> <p>Дохвати један златан пехар, испл |
, хватај и овај зембил... и ову тикву с водом...{S} Дед’, дед’ брзо само!{S} Слушај, <pb n="90" |
ном ходнику и +напипа руком ону тикву с водом.{S} После неколико тренутака био је с водом поред |
d>6</head> <p>Тек је млада робиња унела воду у ковачницу и тек поче упорно да одговара Циганину |
па јој, у једној саћи од калаја, додаде воду. <pb n="192" /></p> <p>„Према мени Бог никада није |
пошљеш скелеџији паре што му скелу низ воду отиснусмо.{S} Знам ухватиће је, али ће имати штете |
егати, пристајем да те служим, да носим воду, да цепам дрва, да ложим ватру, да чистим ковачниц |
слала и друге Циганке, да му гледају у воду, или и у длан, и свака му је то исто готово од реч |
ола и узме чарати у ватру и кувати неку воду у једном тигању.{S} Кад је вода прокључала, онда б |
ања с вама носио; баци је у ону кључалу воду, те се растопи, као да је од жутог воска, а <pb n= |
руле дрвене цеви, цеви од сребра бистру воду из мрамора изводиле; некада су с ону страну ове зи |
Па онда, слатка моја госпођо, помеша ту воду с некаквим вином, напуни један воловски рог и даде |
Борчија: „хајде, седајте у кола, да се возимо у дворац Нађ-Бању; жени се стари гроф.“ Хајде, ђ |
шумског хлада.{S} Ево два дана како се возимо по твојој земљи, нигде грма, нигде липе!{S} Ако |
ку.{S} А кад рат почне, онда ћеш ти као војвода Рајко од Расине, да продреш у рудничке планине, |
истина.{S} Вратићеш се ти, али само као војвода Рајко од Расине, вратићеш се да ослободиш и уср |
!</l> </quote> <p>Али кад се оно српске војводе Реља од Пазара, Милош Обилић, Милан од Топлице, |
песама мој стриц знао о <pb n="131" /> војводи Сибињанин Јанку и јунаку Бановић Секули!{S} И ј |
ш нешто од онога блага, њиме да искупиш војске колико ти год треба, те да своју земљу од Турчин |
ао лепо код нас да останеш и да спремаш војску.{S} А кад рат почне, онда ћеш ти као војвода Рај |
ледњем рату, имао сам ја, вели, у мојој војсци и Србе драговољце.{S} Откидају од својих уста да |
делим с орловима, који изнад овог виса воле да се носе, и тишину делим с овим стенама и зидина |
.{S} Бојим се неће ме старац пустити, а волела бих да могу и онда да пород тебе будем, да појах |
се већ морала пробудити, онда бих опет волела да прво што видим буде моја витешка земља, Маџар |
и мирисна сва ова околина!{S} Чисто бих волела да овде слатко заспим, па да се више и не пробуд |
рица Милица.{S} А њих су се двоје много волели.{S} Сад, видиш ли чак на врху на највишој зидини |
јеси ти и јунак и господин!{S} Знам ја, волео би ти да сазнаш о цар-Лазару и царици Милици мног |
мој старац од туге за мном и умр’о?!{S} Волео ме је !“ <pb n="186" /></p> <p>Уиђоше у село.{S} |
ем, па ништа !....{S} Истина баш не бих волео да ми је гроб овде у бари где нема ни липе ни рас |
ако да нема?“ рече Рајко без устезања. „Волео сам своју мајку, волим, је и сада и ако је давно |
го више, него што то овај господин попа воли! “</p> <p>Насмеја се гласно и сам патер Хијероними |
ко пута хвалила како је добар и како ме воли, хоће сутра да се венча, и то с киме него с једном |
добар, већ до слабости добар!{S} А мене воли не само као жену своју, него као да сам му кћи мез |
ргита; „видећеш, мој старац мене толико воли, да ће он скелеџији скелу позлатити.{S} Па већ вид |
своју стрину Круну, која ме је очувала, волим и своје сестре од стричева, Павлију и Анђелију... |
о без устезања. „Волео сам своју мајку, волим, је и сада и ако је давно умрла.{S} Волим и своју |
лим, је и сада и ако је давно умрла.{S} Волим и своју стрину Круну, која ме је очувала, волим и |
ранио!{S} Бранићу вас па да погинем.{S} Волим пред ногама моје племените и добре госпође погину |
и на прави његов значај.</p> <p>„Што ја волим то је да ти свесрдно послужим; ето послушаћу те, |
ако му удари пламен у образе. „Да ли је волим ма за трунку?“ питаше сам себе, и онога часа нађе |
и Рајка даље од змијских врата. „Ако ме волиш ма за трунку, онда хајдмо даље од те змијурине!“ |
даље од те змијурине!“ </p> <p>„Ако ме волиш ма за трунку, “ — те речи падоше на срце Рајку ка |
ерити... збиља, има ли гдегод жена коју волиш?“</p> <p>„Како да нема?“ рече Рајко без устезања. |
нући и кола и мајстора који их начини и волове теглиоце. „Ко је <pb n="129" /> с Аћимом?“ запит |
Амброзијус испусти из руку један велики воловски рог, сребром окован а пун вина, који беше дохв |
ту воду с некаквим вином, напуни један воловски рог и даде грофу да из њега три пута сркне.{S} |
ме тешком часу видим шта је твоја света воља!“</p> <p>И старац се онда спусти на колена пред је |
тва, <pb n="71" /> да се спасе ако буде воља божја!{S} Причаћемо ти све по реду, само ако нас п |
пљени син уз гусле пева.</p> <p>„Кад је воља божја да тако млада мреш, говораше Рајко, спуштају |
тедох да ти послужим, али ето није тако воља божја!...{S} Опрости ми твоје муке ако узживиш... |
кав Србин витез!{S} Је л’ ти то боље по вољи?“</p> <p>— „Само кад си се разведрила, па не мари, |
твари мило што он показује да има своју вољу.</p> <p>„Али је ово мајсторски!{S} Је ли да је као |
воду, те се растопи, као да је од жутог воска, а <pb n="194" /> не од злата.{S} Па онда, слатка |
{S} Ваздух беше топал, загушљив од дима воштаних свећа, испуњен паром од пецива и пића. <pb n=" |
њак, у коме је горело ваља да четрдесет воштаница.{S} У једном куту дворане једна гомилица Цига |
оној слабој а црвенкастој светлости од воштанице, како се оним отвором, а изнад самог копља, п |
p>Узеше са светњака у капели обе велике воштанице, па пођоше да виде има ли онај мрачни ходник |
1" /> чашице од жира беху утврђене беле воштанице.{S} Поред и једног и другог златног раста, ст |
иконостасом, гореле су две велике жуте воштанице.{S} Пред иконама Исуса и Богородице горело је |
ролазећи поред капеле Рајко угаси своју воштаницу и остави је у куту од малих оних врата. „Ко з |
ита босиљка, свака стена румена; и саме вране и свраке нису му се више чиниле да су тице злослу |
н сто, погледи му падоше на једна узана вратóца, која стајаху ошкринута, и на која се улазило и |
Ова га обема рунама дохвати за кудрави врат, па га онда тапкаше по глави и тепаше му: „моје ве |
у робиња немарно. „Нећу ја ноћас ни мој врат а камо ли груди обнажити пред тим момком тамо, па |
још нежнију матер своју, па јој пала о врат и обасула је хиљадама топлих пољубаца.</p> <p>„Е, |
и катанац, одви мало врхом од копља ова врата, да видимо има ли светлости тамо!“</p> <p>Рајко ј |
се гаси.</p> <p>Рајко отвори она сниска врата од растовине и онда њих двоје угледаше пред собом |
у госпођу!“</p> <p>У том изашла беше на врата од оне кућице једна жена у годинама, али још пуно |
најпре на десно, прођоше многа гвоздена врата и најпосле стигоше на једне степенице од камена, |
корачаја, па наиђоше на друга гвоздена врата, па онда и на трећа.{S} Ина њих улажаше Рајко да |
пље удари у једна друга велика гвоздена врата, која се беху испречила те затвараху ходник.{S} Н |
да је десном руком притисну на гвоздена врата и викну сад још већма узбуђеним гласом: „помози н |
дворане, кроз мало ошкринута двокрилна врата, долажаше кроз дивљи некакав чардаш, што га Циган |
приђе к руци и патеру, и још једном са врата рече: „хвала вам, господо, простите ми и с Богом |
тога дана позно у ноћ ето га Рајко пред врата од Бекри-Бекирове ковачнице.{S} Обесио о десном р |
х од копља завуче између горње ивице од врата и њиховог оквира и не без јаког напрезања одви је |
му се шта више као да неко пипа одонуд врата, као да се нека рука полагано пружаше уз њих, па |
тишини и тек се накашља, а двокрилна се врата расклопише силним једним ударом, Мартин, са понос |
образ !“ рече Рајко па трже копље те се врата приклопише.</p> <p>— „Срећа те та трећа полуга др |
, и онда опет нека дугачка рука брисаше врата по целој ширини њиховој.</p> <p>„Није авет!“ рече |
веза птичицу, пољуби је и пусти је кроз врата у ноћ.</p> <p>„Е, сад у име божје да пођемо!“ реч |
ављена!“ Повуче <pb n="96" /> за алку и врата се отворише.{S} Влажан и хладан ваздух удари им у |
дведи нас у дворану где је гроф, отвори врата и викни да сви чују: „ево је грофица Маргита од Н |
.{S} Али Бекри-Бекир не смеде да отвори врата.{S} У том викнуше Рајка јаничари оздо од свите, т |
д леве руке златну бурму.{S} Кад отвори врата наиђе на Ружу, која врисну и мало што не паде.</p |
— „јух, змија! змија! змија!{S} Спуштај врата Рајко!{S} Спуштај врата! “</p> <p>„Аох! да грдна |
ија!{S} Спуштај врата Рајко!{S} Спуштај врата! “</p> <p>„Аох! да грдна ли је то нека змијурина |
што сад као нека пуна зобница удараше о врата неколико пута.</p> <p>Рајко извади из недара једн |
се у собу вратити!"</p> <p>Ружа оде до врата од оне спаваће собе, ошкрину их, завири и онда ма |
г <pb n="120" /> мерџана, што га је око врата носила, био је раскинут и спуштао се у снежнобелу |
на најтање свилене тканине, које је око врата и на својим грудима носила, па их, натопљене хлад |
„Ружо!“ рече јој Маргита, паде јој око врата и пољуби је у образ; Ружо, моја драга и добра Руж |
оз прозор из пиштоља.{S} А кад разбисмо врата нађох је где лежи на поду; обнезнанила се.{S} Ски |
а поду; обнезнанила се.{S} Скидох јој с врата црвену свилену мараму, везах јој руке наопако, по |
S} Рајко удараше копљем неколико пута у врата, па онда рече: „иза ових врата има нека шупљина; |
нека мекана лопта, удари високо горе у врата под сам рагастов.</p> <pb n="144" /> <p>„Ако си ч |
: „ходи да чујеш, има неко с ону страну врата!“</p> <p>Рајко приђе и послуша за неколико тренут |
о пута у врата, па онда рече: „иза ових врата има нека шупљина; или је опет ходник, <pb n="143" |
лом, које изнад једних сниских растових врата гораше сад већ последњим капљицама уља, те пршташ |
{S} Између сваких <pb n="104" /> двојих врата беху уза зид прислоњени гвоздени оклопи са шлемов |
снагом узе вући Рајка даље од змијских врата. „Ако ме волиш ма за трунку, онда хајдмо даље од |
е га унутра.{S} Уђе и стаде близу самих врата и поче овако:</p> <p>„Ево сам од како се смркло о |
пред корак по корак.</p> <p>„Ево једних врата!“ привика Маргита живо, и показа руком лево од се |
и.</p> <p>Прођоше повећи број гвоздених врата у зиду, десно од њих, па онда Рајково копље удари |
сте ви били, а између двојих гвоздених врата!“</p> <p>„Па то ће бити,“ прекиде га Маргита, „он |
мо за једног човека, који би од малених врата у зиду силазио на под дворане или из дворане ишао |
их троје дођоше већ до самих двокрилних врата, Мартин их руком устави, па онда шапну <pb n="200 |
таницу и остави је у куту од малих оних врата. „Ко зна колико ће нам дуго требати свећа.{S} Да |
ако имаш још што!{S} Ваља господа да се врате у караван-серај на одмор! “ </p> <p>— „Имао бих ј |
вот васкрсли!“</p> <p>„Али ако се Турци врате, па још са самсовима?!“ прихвати Маргита тихим гл |
миг да се не одмичу далеко и да се брзо врате.{S} Управо је и не губљаху из очију.{S} Видеше је |
!{S} Узми од мене све друго што хоћеш, врати ме на нове муке, умори ме лаганом смрћу, само одр |
је посукнула ни од једне помисли твоје; врати ми се амо и сам са чистим срцем, ведрим челом и с |
каранфила и мајкине душице Ружа се прва врати. <pb n="227" /></p> <p>„Слатка госпођо, немојте с |
шљаше <pb n="58" /> Рајко у себи, па се врати к Циганиновој чатрљи.</p> <p>Кад уђе виде у оном |
ледину у присоју испод града.{S} Кад се врати к ватри, нађе старца и Маргиту како ћеретају као |
ако говораше Рајко сам у себи, а кад се врати у ходник к Маргити рече јој: „нема овде ништа осо |
ше о зидине, па се у потмулој грмљавини врати к њима двома, неразговетно понављајући последње д |
атраже, само да одмах дођу!{S} А ти сам врати се амо и викни Ружу своју!“</p> <p>„ Али... молим |
још најмање јада.{S} Кад се позно у ноћ врати, искупи нас стриц све и старо и младо око огњишта |
це опет предомисли, те се у бесном трку врати к Маргити.{S} Ова га обема рунама дохвати за кудр |
шао беше мало пред пећину, али се одмах врати.</p> <p>„Примичу се скотови!“ рече он не толико у |
о да си ме увела у неку цркву! “</p> <p>Врати се Мартин носећи велику чинију воде и оцта од руж |
се помоћу твојом у слободу своје земље вратила.{S} Мислим да ће ти се и „госпођа грофица“, у о |
не замерите ми, и пустите ме да се дома вратим.{S} Не питајте за што.{S} Него ме милостиво пушт |
еном мужу, и тројином хитати да се теби вратим.{S} А вала баш сад и да умрем, слађе ћу умрети п |
ми ватре ватром од ракије; треба да ти вратим ватру ватром од њеног чардаша!{S} Него велики ће |
неко доба <pb n="15" /> Рајко закуца на вратима и преко патера запита: би ли стари господин доп |
а Циганину на његову вику, а зачу се на вратима од ковачнице весео и гласан поздрав: „сабанахир |
како је то чудно било.{S} Ја стојим на вратима од наше куће, па ослушкујем шта ће бити у велик |
а само прштањем онога кандиоца што пред вратима издисаше.</p> <p>Њих двоје уђоше ћутећки унутра |
е и гласно плакање оне жене.{S} Скочи к вратима од чатрље, али их нађе зачепљена изнутра.{S} Уд |
ио на под дворане или из дворане ишао к вратима, <pb n="105" /> — биле су поређане петачке, све |
величанствено, показујући Циганки пут к вратима.</p> <p>„0, о, о, грофе,“ јекну Циганка сва дрх |
ажаше чешће све на прстима к закључаним вратима од собе у којој је, па се опет враћаше кад би ј |
која бејаше остала са свећом пред оним вратима, маше руком да јој што пре дође; па кад јој се |
рским витезовима на коленима моли да се вратите; да сте ви тамо где сте у великој срећи и велик |
а ти баш каже да се можеш <pb n="27" /> вратити.{S} Нишки паша нешто као рече да је боље да се |
еш?{S} Кад те твој господин види, он ће вратити невесту, па да је мила шћерца од Божуна бана, а |
ради, како се ви њему не би хтели више вратити, па да вас он са свима маџарским витезовима на |
ла!...{S} Иди види, можемо ли се у собу вратити!"</p> <p>Ружа оде до врата од оне спаваће собе, |
, али само као војвода Рајко од Расине, вратићеш се да ослободиш и усрећиш свој народ.{S} И онд |
једнога дана да буду на јави истина.{S} Вратићеш се ти, али само као војвода Рајко од Расине, в |
као рече да је боље да се ти у Београд вратиш, јер он даје друге пратиоце.{S} Већ смо о томе г |
руди.{S} Причаћу ти све потанко кад се вратиш, а сад само оволико: млади слепи деспотовић кази |
хтела да се ослободиш и да се у завичај вратиш?! “</p> <p>Млада жена, које је лице само сунцем |
ако Бог да, из Маџарске здрав и светао вратиш. <pb n="163" /></p> <p>А сад кад си већ и онако |
.8"> <head>8</head> <p>Мало после да се вратише к оној трпези од зеленог камена, што беше претр |
ом да се с њиме растају. </p> <p>Кад се вратише са походе паши нишком маџарска господа световаш |
ељустима и са мало спуштеним и одуженим вратом, које густа грива покриваше.{S} Иза њих друга дв |
и од дворане било је дванаест гвоздених вратоца, која су некуда у друге ходнике и просторије во |
одио је пут од једних од оних гвоздених вратоца у зиду доле на под од дворане.{S} Пут тај није |
ке и просторије водила.{S} Једна од тих вратоца била су она на која њих двоје дођоше.{S} Између |
а у белу свилу, а на повисоком и танком врату носила је низове од бисера и драгог камења, што с |
плаве одјеке.{S} На обнаженом повисоком врату савио се један низ крупног црвеног мерџана.{S} Је |
кадифе, са пуно тешких златних ланаца о врату и по грудима.</p> <p>Кад оне речи Мартинове проје |
ја му о црном свиленом гајтану бејаше о врату; преврети се три пута, пољуби је и онда је десном |
уком, а млада жена тапкаше ластавицу по врату и намешташе јој чупу од гриве изнад чела и тепаше |
таф-агином, па се сад слободан и срећан враћа у завичај да види мајку, браћу и родбину.{S} Као |
вездама јавља да се роб један у слободу враћа.{S} Хвала Богу на добром знамењу! “</p> <p>И онда |
<p>Осети да му се мир и крепост у срце враћају.{S} Али не смеде ни погледати к оном ковчегу на |
куту иза мехова извади једно ћемане.{S} Враћајући се на своје место запе ногом за асуру и строп |
и онде по неко ново аковче.{S} Па онда враћајући му се пуна усхићења и са пуно поузданости реч |
id="SRP18920_C2.12"> <head>12</head> <p>Враћајући се с великим једним буздованом, Рајко још из |
сте; а оно се, ето хвала Богу, њиме сад враћамо из мртвих у живе!{S} Дед’, кћери моја, један гу |
аља да није што ћеш се овуда сам без ње враћати?!...{S} Није то; није то; него ме за грло хвата |
ке, па онда одмах збогом.{S} Ваља ми се враћати брзо светом оцу у Вујан!“ рече Рајко.</p> <p>— |
вратима од собе у којој је, па се опет враћаше кад би је чула да се миче.{S} На послетку Марги |
ође погинути, него поред оних циганских врачара господовати!{S} Ружо, дај ми мој ловачки нож! “ |
да отиде у Арад к некој старој Влахињи врачари, која може да учини да види своју суђеницу.{S} |
рпској обали далеко од села, а под неке врбе, где неки људи чекаху.{S} То је био Мартин, који ј |
као неко тихо звиждање или као пиштање врбове пиштаљке.{S} Па онда, као да једна снежна грудва |
каквог грма или џбуна шпијуни турски не вребају.{S} Било је пред подне кад нас овде затвори.{S} |
некакав чардаш, што га Цигани свираху, врева од живог разговора и звека од пехара, чаша и судо |
уз гомилу цигала и камења.</p> <p>„Ама вреди да поломе мамузе.{S} С овога платна можете најбољ |
е поведете као слободну?{S} Циганина не вреди питати, јер ми вечерас сви рекоше да је он одбио |
а ће доћи и дан у који ће се наћи жена, вредна да ти и по лепоти и по доброти буде мио друг у ж |
ехара, водом запаја?....{S} Је ли да је вредно било залутати?...{S} Макни мало са лица њена на |
> <head>13</head> <p>Рајко је с великом вредноћом прегао на посао.{S} Али га је у брзо право оч |
тамо моја зарада!"</p> <p>„Ма, човече, вређаш господство њихово!{S} Него чекај!{S} Ха, ево ми |
х, натопљене хладном водом, полагаше на врело чело Рајково.{S} Али што се зора примицаше, то ње |
мирно посматраше за неко <pb n="70" /> време, па кад виде да се устручавају да му приђу, он им |
лудо, још није дошло време, а кад дође време доћи ће и човек!{S} И ако онда будем жив први ћу |
чесма од белог мрамора.{S} У оно су је време још једнако звали „госпођином чесмом".{S} Стара и |
а толику ученост.{S} Размишљаше за неко време као да се гњура у дубине оне мудрости; узе полага |
<p>Кад Мартин отиде Маргита још за неко време својим, од ружиног оцта мирисним, прстима, милова |
но кандило гаси прштећи, и потраја неко време док се разабра да то Маргита јеца.{S} Приђе јој п |
ните се, не гините лудо, још није дошло време, а кад дође време доћи ће и човек!{S} И ако онда |
ече Рајко пун задовољства, па се диже. „Време је, да погледам мало своју ластавицу!“</p> <p>И о |
руке од рамена до лаката.{S} Требало би времена док би га и ко други одрешио, а већ сам да се и |
а помињеш!{S} Него опет, и ако ће проћи времена доста, док ти сакупимо драговољце, опет ће једн |
ан скоро без одмора, јер оно нешто мало времена што проведоше под једним грмом, заложивши се ма |
ећ посрћући отиде те из једне костретне вреће (арара) у сувом куту иза мехова извади једно ћема |
здели сат меда, изнесе једну костретну врећицу старих ораја и лешника и другу једну сељачку ша |
а моја госпођо!{S} Ви не знате какво је врзино коло овде!{S} Ох, како да вам кажем?!{S} Па стар |
дете моје, неће!{S} Сад ће Крушевац да ври, како су санџак-бегови Турци видели змаја, <pb n="1 |
склони мало!“ </p> <p>„Никако! никако!“ врискаше Маргита стресајући се од ужаса, па свом снагом |
господа наступише баш према њој, она са вриском, који срце параше, јурну к њима, одгурну чауше |
ожни пас.</p> <p>— „Еј, мени тужној ! “ врисну Маргита, па се пљесну рукама, а срце јој се след |
гиту?“</p> <p>„Исусе, Маријо и Јосифе!“ врисну старица, па се пљесну рукама; је ли ово сан, ил’ |
жа се сагну да јој подигне главу и онда врисну: „еј, црна жалости наша!{S} Мартине, Мишко, децо |
S} Кад отвори врата наиђе на Ружу, која врисну и мало што не паде.</p> <p>„Не бој се!{S} Ходи с |
ед, час у десно, час у лево.{S} Маргита врисну и мало <pb n="146" /> што не испусти свећу: — „ј |
че баци иза себе на под до зида.</p> <p>Врисну Сокица.{S} Манда скочи, узе чупати своје косе, п |
х усне, погледах га у очи, познадох га, вриснух и пробудих се! “ — „Биће да свака млада жена на |
клузија логике, да је овај јуноша врло, врло подозрив!</p> <p>„Преподобни!“ прекиде га барон Ар |
ренутака.{S} Доиста се чуо неки чудан а врло тихи шум с ону страну.{S} Учини му се шта више као |
епо сливено, — са устима која нису била врло малена, али на којима је било пуно неке чудесне ми |
у конопцем, викну ластавици те ова сама врло пажљиво, али са свим сигурном ногом, изађе на суво |
на конклузија логике, да је овај јуноша врло, врло подозрив!</p> <p>„Преподобни!“ прекиде га ба |
д јутрос близу ње пролажасмо.{S} Цар је врло често одлазио својој цркви да проведе по који дан. |
црвеној поњави, лежала је лепа једна и врло млада девојка, готово са свим нага. „Гледај добро, |
даваху живот једног високо затегнутог и врло осетљивог нервног организма; па онда кад погледате |
тавише, ваљало је силазити преко четири врло широка мраморна ступња, па да се сиђе на под од са |
бе, загледа се подуго у Маргиту, па јој врло тихим гласом рече : „ако се деси... јави старцу на |
кла, па задовољан тим претходним, и ако врло површним, испитом, узе да маџарској господи шапуто |
аван-сераја и кроз разграђену ограду од врљика уђе у један велики забран, који је одмах иза коњ |
то је још остало од песме, док последње врсте „свадба била па се раставила, — сваки оде своме з |
удараца, јер стена бејаше од оне чврсте врсте од које се жрвњеви праве.{S} Хладан га зној проби |
меканим погледима у очи Рајку, и узе да врти главом као да му каже: нема од тога ништа мој брај |
овде !“</p> <p>Узе патер Хијероними да врти главом и онда опет удари у маџарске бубњеве.{S} На |
а је све ово, госпођо?!{S} Овај се свет врти око нене.{S} Ништа ти га не разумем.{S} Што ти је |
ађе зловољан из њихове одаје, патер узе вртити главом; подупре врх од свога дугачког носа кажип |
ка што блене у моју младу, и опалите му врућих четрдесет батина!“ Пијани гости узеше да кликћу |
рну његовом црвеном кабаницом, изађе на врх стене и седе, прикупив кабаницу добро око себе, заг |
ватише уз једно брдо.{S} Кад изађоше на врх, и пре него ће ући у густу једну шуму растову, зачу |
ћ било село, кад су њих двоје стигли на врх једнога Дунаву најближега од космајских висова.</p> |
одаје, патер узе вртити главом; подупре врх од свога дугачког носа кажипрстом; узе се за тим ку |
амо!“</p> <p>Рајко је послуша.{S} Оштри врх од копља завуче између горње ивице од врата и њихов |
ли, и онда њих двоје стадоше на највиши врх њен, једно поред , другог.{S} Беше у оној дивној ле |
има засађено неколико јабланова.{S} Са врха те умке до у сами двор грофов нема више од пола са |
али не могаше ни с њима много да учини; врхови би им се или извили или затупили после неколико |
одбијеш и тај трећи катанац, одви мало врхом од копља ова врата, да видимо има ли светлости та |
ола, правцем на исток к једној умци, на врху које има засађено неколико јабланова.{S} Са врха т |
е много волели.{S} Сад, видиш ли чак на врху на највишој зидини од куле нешто као гвоздену чакљ |
од космајских висова.</p> <p>На самоме врху испупчила се стена, гола и без маховине.{S} Овде о |
че некаква дугачка црна игла, која се у врху цепаше у две још тање а устрептане игле, па кивно |
е папуче од жутог сахтијана, извијене у вршак који беше назад поврнут.</p> <p>Већ по виткости и |
а у рудничке планине старцу Теодосију у Вујан, да му каже да смо нас двоје за вечност заједно, |
S} Ваља ми се враћати брзо светом оцу у Вујан!“ рече Рајко.</p> <p>— „Од <hi>тога</hi> нема ниш |
тобом изађем пред нашега доброг оца на Вујну!“</p> <p>Маргита говораше с пуно ватре; подиже ле |
мисли ми се отимљу на доброга старца на Вујну.{S} Јес’, слутња ме осваја, као да је смрт близу |
"171" /> видети и оног доброг старца на Вујну?!...{S} Их, куд је себе Морава! а куд још даље мо |
де милостив грешном старцу Теодосију на Вујну!“ </p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1892 |
мрем, јави мојима у Расину, и старцу на Вујну...{S} Пошљи паре за ону скелу !...“</p> <p>Поћута |
м рече : „ако се деси... јави старцу на Вујну!...{S} О, моја добра госпођо, колико ти досађујем |
анредна срећа, тако га је радосна жудња вукла некуда — и сам није знао куда, и к нечему — и сам |
и прилике, у орлове, соколове, лавове, вукове, змије и змајеве.{S} У свакоме столу лежао је по |
е па да те избави?{S} Зар да те самсови вуку у јазбину оне црне звери?!{S} Предај се мојим бист |
о јареб гоне и да те самсови као мрцину вуку?!...{S} Ах!“ јекну Маргита и онда оно севање од уз |
д би ова гласно повикала: <hi>„ха, бре, вур ђаур!“ </hi> па би се узела бацати комадићима од ће |
већ тамо ће га сотоне усијаним клештима вући по паклу!{S} О јадна кћери, како си од таког чуда |
ако!“ викаше Маргита преплашено, па узе вући Рајка за рукав од гуњца. »Можеш ти њу да не подеси |
есајући се од ужаса, па свом снагом узе вући Рајка даље од змијских врата. „Ако ме волиш ма за |
викну старац сав поражен; „да Бог да га вуци живог растрзали, а већ тамо ће га сотоне усијаним |
е у бесном трку врати к Маргити.{S} Ова га обема рунама дохвати за кудрави врат, па га онда тап |
ладог а јуначног „кабадахију“ Рајка, да га спроводи и да му помогне да се цареви гости ни на шт |
у најближе село, где има српски поп, да га доведу да очита молитву и гроб прелије.{S} Па онда р |
маџарска господа сама од себе стала да га слушају, а честити Хасан Зулуфлија уставио је целу п |
} Љубим га.{S} Кажите слободно свима да га љубим и да је једина моја срећа на овоме свету у том |
м и отимам од тебе!“ А она кучка зна да га је омађијала и да је он сиромах у њеној мрежи.{S} Ни |
во да видим тебе и твога Мартина, па да га мало спремите!“</p> <p>— „Ох, слатка моја госпођо!{S |
!“ викну старац сав поражен; „да Бог да га вуци живог растрзали, а већ тамо ће га сотоне усијан |
ри срце у његовог старог бабе, и узе да га храбри, казујући му шта види у оној ноћи, у којој са |
и многи други наш јунак, и право је да га се сећате! “</p> <p>„Е, мој Рајко, много се што пева |
<p>„Рајко, брзо хватај твоје оружје да га Турци овде не нађу.{S} Тако...{S} На, хватај и овај |
е Маргита. „Где је гроф?{S} Страх ме да га мој изненадни појав не потресе тако, да му здрављу н |
p>— „Кад си ти видео цара Душана, те да га можеш одмах да познаш?...{S} Него ходи да видиш нешт |
се гласно срди што ово двоје дођоше да га гледају нако се гаси.</p> <p>Рајко отвори она сниска |
је само да пред њим стоји Маргита, и да га својим лепим очима кроз сузе гледа.</p> <p>— „Ама, л |
о, нити ко од вас, децо, да се усуди да га тим јуначким именом зове!“ Ја да си видела оне бруке |
се отресе Турака.{S} А можда се боји да га иза каквог грма или џбуна шпијуни турски не вребају. |
рца или убили или у Крушевац одвукли да га у тамницу баце, ил’ у прогон у Анадол пошљу!"</p> <p |
расан један витез.{S} Час ми се чини да га познајем а час да га не познајем.{S} Поп се окрену њ |
оту плашт овај носио, неће се срдити да га теби, тако младој а тако злосрећној жени, на самрти |
е и дрхће за паром.{S} Дајте да одем да га питам за које би је паре предао вама да је поведете |
i> ће.{S} Нека би ти, синко, Бог дао да га ти дочекаш, па да му ти ово благо предаш.{S} Ето, ка |
ако обе руке пребаци преко њега, као да га хоће да загрли.</p> <p>Са једном малом китом ивањско |
ренутака било смркло пред очима, као да га је неко буздованом у главу ударио.{S} Не могаше ни д |
<p>Рајку закуца срце бурније.{S} Као да га неко узе за обе руке и повуче, диже се и приђе к Мар |
види мајку, браћу и родбину.{S} Као да га негде на путу или на крају тога пута чека неко неизм |
њеном лепотом, и мало по мало па као да га нестаде.{S} Учини му се да је остао само с њом сам у |
p> <p>Рајко скочи са свога места као да га гуја уједе.{S} Отегну песницу, и лево и десно удараш |
у ни једне аспре од тога блага, него да га с благословом његовим предаду, недирнуто, ономе ко о |
војих педесет година умр’о и наредио да га овде сахране! “</p> <p>— „Ух!“ рече Рајко, као згроз |
.</p> <p>Чак би и чаушбаши мило било да га гледа.{S} Па би се онда стари Турчин својим мирним и |
Час ми се чини да га познајем а час да га не познајем.{S} Поп се окрену њему па га запита: хоћ |
старац младожења па право на Борчију да га рукама удави. „Нисам ја крив, милостиви грофе! “ бра |
нице!" зајеча Рајко сав пренеражен. „Да га ниси заклала?!“</p> <p>— „Хтедох!“ рече она мирно; „ |
оди да видиш нешто много лепше!“ и онда га повуче к трећој прилици на мраморној коцки, лево од |
и убрус, обриса њиме лице и руке и онда га разви и остави да се на зовином грању суши.{S} Он са |
то онда чула?!...{S} А питаш ме откуда га ја знан?{S} Па познао сам га чим сам га видео.{S} То |
је познат као „од Расине Рајко“.{S} Ја га зовем „Амиџа-заде".{S} Млад је; али се на њ можеш по |
“ и пљунух му три пута у лице!{S} Нека га !{S} Хајде сад, јуначе, ја ћу с тобом и за тобом!“</ |
ка госпођа откине који стручак, па нека га метне на прса младом <pb n="223" /> покојнику, па не |
рон Арпад устаде и приђе Рајку, потапка га по рамену, говораше му нешто маџарски и заврши рекав |
че, па кад чу приђе к младићу и потапка га по рамену као да му одобрава.</p> <p>„Е баш ми је жа |
чепа, него обло једно заклопче, продрма га обема рукама, отвори га, и онда гласно ускликну: „ка |
ару у вис, она му хитро приђе и продрма га за руку.</p> <p>„Јеси ли при себи Рајко ?{S} Шта ти |
гну главу и... пољуби је у уста.{S} Она га не пушташе из свога загрљаја, него одмаче мало своју |
<p>Чекић удари у мехове мимо ње.{S} Она га погледа, не скидаше са његова дивља лица погледе сво |
ита блеђа и од самог рањенога Рајка, па га узе под руку и поведе. „Мартине, преклињем те, пошљи |
сеђаше у седлу као да се скаменила, па га гледаше непомично очима ширимице отвореним. <pb n="6 |
а.{S} Оклопила руке на своја колена, па га чисто покриваше кадифом својих топлих и меких поглед |
оња новим сребром у све четири ноге, па га онда пустио да сам бира стазу, коњ би га сам од себе |
бема рунама дохвати за кудрави врат, па га онда тапкаше по глави и тепаше му: „моје верно псето |
зазвркта, трже онај шпански штилет, па га сјури Рајку под ребра. <pb n="209" /></p> <p>Рајко т |
у помоћ.</p> <p>Рајко се сам пригну, па га подиже на ноге.{S} Гроф пун гњева крхаше грозну једн |
ико тренутака, неисказаном нежношћу, па га онда пољуби у уста по други пут, промуцав тихо: „збо |
понео.{S} Она само отвори трепавице па га уморним, и како се Рајку чињаше самртничким, погледо |
па ми срдито рече: „ено где је, иди па га питај! “ “</p> <p>„Таква ти је она!“ рече Циганин чи |
/> ожедниш дигнућеш чету на манастир па га опљачкати, те ће ме црни калуђери клети црном клетво |
а не познајем.{S} Поп се окрену њему па га запита: хоћеш ли да узмеш ову жену себи за друга кро |
и грлић од чутуре на своја уста, убриса га рукавом од кошуље и додаде је Циганину.{S} Овај се н |
еном.</p> <p>„Како ти беше име?“ запита га она.</p> <p>— „Рајко,“ одговори он; „зову ме и „од Р |
гле, каква је то светлост тамо?“ упита га Маргита, кад јој и самој погледи падоше на онај ходн |
босиљка. „Шта си платио за њих?“ упита га Маргита. „Нисам ништа!“ рече Мишко; „видех их у српс |
оким и покретним ноздрвама.{S} Наусница га је <pb n="6" /> тек мало нагарила и остављаше да се |
ве поче око њега да окреће и несвестица га обузе, из које прену тек кад зајеча јасан глас старч |
сваку по овакав талир, а од блага, кад га нађеш, мени четвртина ! “</p> <p>„Вала да си ми заис |
ељ, цар смуковски, право к мени.{S} Кад га Турци и моји сељаци угледаше, а они куд који, бегај |
не могаше одмах да нађе одговора; а кад га нађе, не смеде уста да отвори, кад виде како је она |
ко узе викати и одјеке изазивати, и кад га виде како баци шубару у вис, она му хитро приђе и пр |
и сиџадета начини што ужи свитак и кад га привеза за седло Рајко рече Маргити: <pb n="63" /></ |
Док је жив био дивила сам му се.{S} Сад га љубим.{S} Не могу без њега.{S} Љубим га.{S} Кажите с |
прекрстио, и одмах дође к себи.{S} Сад га гану њен жалостив глас.</p> <pb n="94" /> <p>„Не бој |
S} Баба онда узме грофа за руку, одведе га пред неки као долап у зиду од кухиње, који кад отвор |
во, већ — појаха својега лабуда, поседе га оде у Косово!"</p> <p>— „Куд се ти заносиш, мој брат |
а и један део његова блага.{S} Не хтеде га остављати ни у Руднику ни у Кривој Реци, где је двор |
еба...“</p> <p>— „Није с неба!“ прекиде га Манда љутито; пала међу нас из ноћи као из црног пак |
подозрив!</p> <p>„Преподобни!“ прекиде га барон Арпад гласом као да пуку командира; „мени дера |
врата!“</p> <p>„Па то ће бити,“ прекиде га Маргита, „она змијурина коју Рајко хтеде да убије! “ |
себи.{S} Па онда виде свој убрус; скиде га са зове, сави лепо и метну у џеп од свога гуњца.</p> |
а рука откова срце моје од окова у које га је страх везао био; моја памет, која мало час хтеде |
е пиштољ.{S} Али већ у тренутку, у коме га запе, виде да је грехота убијати пијана човека.{S} О |
нда покида сав други босиљак и разастре га око главе Рајкове као венац.</p> <p>Ружа је гледаше |
ви сребрном жицом извезени беху; однесе га и простре пред мрамором на коме стари деспот Ђурађ с |
свакојаким зделицама и дрангулијама, те га као кићанке бију по бедрима, па ситним звекетом прат |
дни сељаци помаљати и по који дукат, те га додавати на оне сребрне купе, док ја не прихватих: „ |
, али му око усана обиграваше осмех, те га издаваше да мисли на нешто што га весели.{S} Па онда |
га вуци живог растрзали, а већ тамо ће га сотоне усијаним клештима вући по паклу!{S} О јадна к |
бимо!“</p> <p>Она се хитро диже, повуче га руком у вис, загрли га.{S} Рајко скиде шубару; голог |
допустио да му нешто кажем.{S} Позваше га унутра.{S} Уђе и стаде близу самих врата и поче овак |
уго видети.</p> <p>— „Рајко !“ дозиваше га Маргита шапутом; „Рајко, где си?{S} Дај ми руку твој |
нешто теже и спорије дисаше.{S} Гледаше га неизмерном нежношћу.{S} Узе опет да му чело и очне п |
ањ на земљи.{S} Рајко се диже и гледаше га мирно за <pb n="56" /> неколико тренутака, па онда у |
рац, па се окрете према Рајку и гледаше га за неколико тренутака.</p> <p>„Могао би бити!“ наста |
га не рекав ни речи, него само гледаше га право у очи, као да огледа да ли својим меким кадифе |
нине!“</p> <p>„О, Рајко, Рајко!“ викаше га озго Маргита.</p> <p>Онога часа заборави своју слутњ |
репи.</p> <p>„Чујеш ли самсове?" питаше га тихим и устрептаним шапутом на ухо.</p> <p>— „Не чуј |
а.</p> <p>„Што си тако заћутао?" питаше га Маргита седајући на сено у кола.</p> <p>— „Не знам т |
и му се понудио да му помогнеш?" питаше га отац. „Бог с тобом, бабо! нисмо ли с њиме у завади з |
в си болан ти то Мусломанин ?! “ питаше га Рајко као прекоревајући га.</p> <p>„Море, кабули ти |
како се светли земља маџарска?!“ питаше га она.</p> <p>— „Од запаљених ритова!{S} Како не би?!“ |
и ластавицу.</p> <p>„Шта рече?!“ питаше га сва пренеражена.</p> <p>— „Не знам ти ја казати где |
ко ?{S} Шта ти је витеже млади?“ питаше га не са бригом, него са задовољним а једва прикривеним |
екин, метну га себи на длан и преврташе га то на једну то на другу страну.</p> <p>„Хвалимо те Б |
} Он се живо а застиђен подиже.{S} Беше га некако стид, да она поред њега успаваног бди.{S} Нег |
господа маџарска!“ понови Рајко, а беше га мало и зачудило што га она тако пита.</p> <p>„Зар ти |
свих.{S} Стојаше као укопан.{S} Прођоше га мравци кад из чатрље зачу пиштање и гласно плакање о |
рат од заклетве, или син јединац, не би га могла топлијим сузама облити ни дубљим уздасима окад |
до лаката.{S} Требало би времена док би га и ко други одрешио, а већ сам да се из тако чврстих |
а онда пустио да сам бира стазу, коњ би га сам од себе однео на место где је остава.{S} Рад бих |
а што сам ја овде препатила, та клао би га зубма а не ножем!“</p> <p>— „Махни се тога!{S} Хвала |
окораваше као дете, и од часа на час би га тек зачуђено погледала крупним својим очима, које би |
онда му се примаче још ближе и — пољуби га у уста!</p> <p>Као да је из Маргите муња севнула, и |
/p> <p>Па онда му приђе к лицу и пољуби га у чело.</p> <p>„Шта то радите за име божје, слатка м |
} Па онда Рајко скиде своје гуњче, сави га у двоје у троје и положи га на оловни ковчег до саме |
сти ни на шта не потуже.</p> <p>„Његови га,“ говораше Мустафа Хасану, „на дому зову „Страхињом" |
и пазим га као да ми је син.{S} Поведи га у Стамбол, нека види силу и господство, е да би се з |
гуњче, сави га у двоје у троје и положи га на оловни ковчег до саме горње ивице.</p> <p>„Ето ти |
аном.</p> <p>Маргита му се насмеја, али га послуша.</p> <p>— „Рајко,“ поче Маргита својим најме |
иво, па не хте то ни да преводи.{S} Али га старац посланик запита шта Рајко рече, па кад чу при |
ликом вредноћом прегао на посао.{S} Али га је у брзо право очајавање понело да хвата.{S} Изломи |
па узе и даље да ослушкује.</p> <p>Али га сад нов ужас обузе.{S} Десило му се нешто што никада |
тро диже, повуче га руком у вис, загрли га.{S} Рајко скиде шубару; гологлав, сав уздрхтан од тр |
два чујним шапатом рече:</p> <p>„Закољи га!“</p> <p>— „Иди жено!“ рече јој Рајко изненађен, па |
тве !{S} О, не дај Рајка смрти!{S} Отми га, спаси га, подигни га !{S} Учини ми само ту <hi>једн |
ка смрти!{S} Отми га, спаси га, подигни га !{S} Учини ми само ту <hi>једну једину</hi> милост, |
аганом смрћу, само одржи њега и подигни га, и сачувај га онима, који су њему мили.{S} Ако нећеш |
клопче, продрма га обема рукама, отвори га, и онда гласно ускликну: „каква малвасија ?{S} Та ов |
ко.</p> <p>— „Еј, болан Рајко! па да си га убио прво бих ја сада висио на грани, а ви би двоје |
, не дај Рајка смрти!{S} Отми га, спаси га, подигни га !{S} Учини ми само ту <hi>једну једину</ |
Овај се свет врти око нене.{S} Ништа ти га не разумем.{S} Што ти је те јецаш?{S} Казуј за Бога |
екло своје.{S} Милина је било погледати га онако млада, онако красна, онако вита и утегнута, он |
је пуну сребрнога ситног новца, и пусти га да са танким звеком пада на данце од бурета.</p> <p> |
ога збега у који се завукао био, спусти га у руку Рајку да јој га придржи, а сама, намештајући |
?! “ питаше га Рајко као прекоревајући га.</p> <p>„Море, кабули ти то човече!{S} Не види проро |
ност заједно, и да умирем благосиљајући га за срећне тренутке, које код њега проведосмо.{S} Јес |
јкова ковчега, загрливши га и пољубивши га, издахнула је.</p> <p>С ону страну ковчега на трави |
лечећи поред Рајкова ковчега, загрливши га и пољубивши га, издахнула је.</p> <p>С ону страну ко |
само одржи њега и подигни га, и сачувај га онима, који су њему мили.{S} Ако нећеш да се смилује |
за нашег цара Душана.{S} Ето, погледај га, какав је то соко !{S} Него — ми имадосмо па изгубис |
укао био, спусти га у руку Рајку да јој га придржи, а сама, намештајући ћерћелију на грудма и з |
лонио, да ми дајете злато на кантар док га не претегне!“ Узеше моји јадни сељаци помаљати и по |
д санџак-бега. „Аман, беже, поклони нам га!“ — „Јок, валах!“ рече бег презриво, па уста те ного |
љаци да ме одбране и измоле. „Немој нам га, беже, амана ти! лепо он нас учи, вели нам: слушајте |
га ја знан?{S} Па познао сам га чим сам га видео.{S} То је он и нико други!“</p> <p>— „Кад си т |
ме откуда га ја знан?{S} Па познао сам га чим сам га видео.{S} То је он и нико други!“</p> <p> |
здрав и поклон царевом чаушбаши, слушам га! “ одговори Циганин понизно.</p> <p>Доиста ућутка се |
га љубим.{S} Не могу без њега.{S} Љубим га.{S} Кажите слободно свима да га љубим и да је једина |
вца у свој конак за кабадахију, и пазим га као да ми је син.{S} Поведи га у Стамбол, нека види |
и ће да пуцају на саркол јаничарски чим га из далека угледају.{S} Ваља да пошљем испред вас људ |
сте од које се жрвњеви праве.{S} Хладан га зној пробијаше кад помишљаше да је треба најмање чет |
да је у тебе срце и чисто и јако. „Ево га нађох!“ говорах у себи и зарадовах се.{S} Али ето, и |
ргита не могаше речи да проговори, него га погледима из сузних очију миловаше нежно.</p> <p>Пре |
а она поред њега успаваног бди.{S} Него га Маргита брзо изведе из тренутне забуне, показав руко |
е свога сужња, заробљеног Турчина, како га је хранио белим хлебом и појио црвеником вином, и на |
у тако пуни живота, да Рајко осети како га чудна једна ватра загрејава и како му срце узе куцат |
ђен и онда узе причати све по реду како га је, како рече, нечастиви три пута искушавао, како је |
о благо или нека изванредна срећа, тако га је радосна жудња вукла некуда — и сам није знао куда |
же, и само га брже изнураваше.{S} Рајко га је држао као за земљу прикуцана.{S} Маџарица му дода |
е јак!{S} Разумеш ти то?“ </p> <p>Рајко га гледаше пун чуда на толику ученост.{S} Размишљаше за |
век прихватив ибрик из њених руку, мало га одли, подиже у вис и рече тихо:</p> <p>„Пун ибрик, п |
н.{S} Али му то ништа не поможе, и само га брже изнураваше.{S} Рајко га је држао као за земљу п |
ом, отићи ћемо право Циганину, везаћемо га, њу ћемо одвести па је сакрити овде у једну кућу кој |
ти за његову опрему.</p> <p>„Опремићемо га," говораше Мартину, "као да је племић од ове старе г |
ј подозрив, моја логика каже: „отерајмо га!“</p> <p>Млађа господа замолише да се Рајко не отпуш |
се ниско пригну над самим пањем и оштро га посматраше, као да броји прстенове његове старости. |
/> <p>Тога истога дана позно у ноћ ето га Рајко пред врата од Бекри-Бекирове ковачнице.{S} Обе |
ме нова једна мисао сину.</p> <p>— „Ето га у брду!{S} Није далеко!"</p> <p>„Чујеш момче, није м |
ног црвеног <pb n="120" /> мерџана, што га је око врата носила, био је раскинут и спуштао се у |
ала од оног драгог камења и бисера, што га ено тамо на трпезама.{S} Него хајдмо да тражимо изла |
долажаше кроз дивљи некакав чардаш, што га Цигани свираху, врева од живог разговора и звека од |
поткрепи, после оног чуда и белаја што га снађе.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP189 |
в, по гудурама великог једног добра што га гроф имађаше у Сибињској.{S} Беше ту пуно слугу, кој |
случају невоље довољно бити оружје што га за пасом има.</p> <p>„Хајдете сад у име Божје за мно |
рач у Борчије, па се после потурчио што га на вашој свадби избише?{S} Е, стари наш господар прв |
као на друштво пустиника и на млеко што га они од сељака добивају.{S} Он лежи обично у једној о |
ви Рајко, а беше га мало и зачудило што га она тако пита.</p> <p>„Зар ти мене не водиш к њима?{ |
х, те га издаваше да мисли на нешто што га весели.{S} Па онда опет настави:</p> <p>"Један пут п |
пут истина поклизнуо, али пао није, јер га је Душан од њених усана отргао.{S} Веруј ми, оче, да |
води, а сам двор одавде не видимо, јер га заклања она шумица, која је двор са три стране обгрл |
</head> <p>Није мислио да заспи, и опет га је умор савладао те је заспао.{S} Није знао колико ј |
да су јој мишице од челика, и додаде му га не рекав ни речи, него само гледаше га право у очи, |
<p>Дохвати један златан пехар, исплакну га и насу воде и онда јој приђе.</p> <p>Маргита је лежа |
ковче, извади један златан цекин, метну га себи на длан и преврташе га то на једну то на другу |
е загрли; ја му поднесох усне, погледах га у очи, познадох га, вриснух и пробудих се! “ — „Биће |
несох усне, погледах га у очи, познадох га, вриснух и пробудих се! “ — „Биће да свака млада жен |
си млађи, па по божјој милости и можеш га дочекати !“</p> <p>„А кога то мислиш оче?“ питаше Ра |
коврџастим таласима, који се као крило гавраново преливаху у тамноплаве одјеке.{S} На обнажено |
а наслоњаче своје матере.</p> <p>„А ти, гадна црна мађијанко, дижи се са те столице, па овога ч |
!{S} А ваља да ће дати да се сад и ова гадна комедија овде на добро сврши!“</p> <p>„Али, драга |
а умрем сваком другом смрћу, само да ме гадна једна змијурина не гута полагано као жабу неку!{S |
ребу!“</p> <p>„0 ти не знаш каква је то гадна звер !{S} Да си ти патио хиљадити део онога што с |
а, да се надскакујемо, надтркујемо и да гађамо из пушке.{S} А радним данима би у вече, кад сврш |
притврђене дебелим црвеним <pb n="5" /> гајтанима са којих се спуштају многобројни ситни ланци |
е од загасито плаве чохе опточене црним гајтаном; носио је пресне опанке и чарапе високе скоро |
ожну амајлицу, која му о црном свиленом гајтану бејаше о врату; преврети се три пута, пољуби је |
Лазарева.{S} Барон Арпад Сент-Кираљи од Галамбоша, праћен неколиким синовима највеће господе ма |
екрстио, и одмах дође к себи.{S} Сад га гану њен жалостив глас.</p> <pb n="94" /> <p>„Не бој се |
ће да је и лепши од мене!...{S} Хеј ти, гарава моја голубице, где си?{S} Дед’ овамо, право и са |
оже да одржимо живот, који се у госпође гаси!“ </p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18920 |
ово двоје дођоше да га гледају нако се гаси.</p> <p>Рајко отвори она сниска врата од растовине |
да се негде неко велико сребрно кандило гаси прштећи, и потраја неко време док се разабра да то |
њена и чињаше му се да јој се живот баш гаси.{S} Тако му се нешто ражали, да с тешким и дубоким |
једним кроком дође до њих. „Окована су гвожђем!“ рече, „али нису забрављена!“ Повуче <pb n="96 |
царица, чим се смркне, заповедила да се гвозден један котарац напуни лучем и катраном, да се св |
го са сред среде свода спуштао се један гвозден ланац, о коме је висио велики један и поширок з |
} Пођоше најпре на десно, прођоше многа гвоздена врата и најпосле стигоше на једне степенице од |
или осам корачаја, па наиђоше на друга гвоздена врата, па онда и на трећа.{S} Ина њих улажаше |
лично осветљену капелу.{S} У два велика гвоздена светњака, пред иконостасом, гореле су две вели |
ајково копље удари у једна друга велика гвоздена врата, која се беху испречила те затвараху ход |
и је и онда је десном руком притисну на гвоздена врата и викну сад још већма узбуђеним гласом: |
араху ходник.{S} На њима беху три тешке гвоздене полуге, прилично зарђале, са три велика катанц |
камена, које су водиле на више до једне гвоздене плоче у таваници од ходника.</p> <p>„Овуда нем |
/> двојих врата беху уза зид прислоњени гвоздени оклопи са шлемовима и са дугим копљима у гвозд |
до бурета, па повезане једне с другима гвозденим ланцима.</p> <p>„Биће да је то каква стара ма |
увају стражу и да подупру зидину својим гвозденим плећима.{S} Изнад њих су овде и онде биле уз |
клопи са шлемовима и са дугим копљима у гвозденим рукавицама.{S} Изгледало је као да су се џино |
а.{S} Осим тога, које са свода, које са гвоздених полуга, што су се пружале од једног зида до д |
ај у пећини.</p> <p>Прођоше повећи број гвоздених врата у зиду, десно од њих, па онда Рајково к |
глој зидини од дворане било је дванаест гвоздених вратоца, која су некуда у друге ходнике и про |
ка, у коме сте ви били, а између двојих гвоздених врата!“</p> <p>„Па то ће бити,“ прекиде га Ма |
о седео, водио је пут од једних од оних гвоздених вратоца у зиду доле на под од дворане.{S} Пут |
S} Кад дођох к себи нађох се у некаквом гвозденом кавезу, па још окована у ланце по ногама и по |
ху на највишој зидини од куле нешто као гвоздену чакљу?“ „Видим, видим!“ увераваше патер и не г |
ем и катраном, да се све то обеси о ону гвоздену чакљу па запали.{S} Цар би онда из Раванице ви |
шта?{S} У нас има по манастирима школа, где се учи књига и летургија, али нема школа за витештв |
ва бадема.{S} Руке јој до изнад лаката, где се бели рукави од кошуље повијаху у гужву, беху гол |
обали далеко од села, а под неке врбе, где неки људи чекаху.{S} То је био Мартин, који је успе |
арапска сива ластавица лети да стигне, где Рајко може да запева.{S} Млађа би се господа и сама |
очима бленеш у моју младу!{S} Мартине, где си ти Мартине ? “ Дође Мартин, надзорник од имања. |
не!...{S} Хеј ти, гарава моја голубице, где си?{S} Дед’ овамо, право и само право! ко је лепши, |
стављати ни у Руднику ни у Кривој Реци, где је дворове имао у којима је радо становао, него је |
S} Ова ми се соба окреће...{S} Госпођо, где је Маргита ?“ „Ево Маргите поред тебе, Рајко !{S} С |
!“ дозиваше га Маргита шапутом; „Рајко, где си?{S} Дај ми руку твоју.{S} Страх ме је!{S} Ово је |
да српски сељаци пођу у најближе село, где има српски поп, да га доведу да очита молитву и гро |
о је кад су стигли на вис на оно место, где су недавно Рајко и Маргита тако лепе снове о лепшој |
ви однесу на крилима својим у Вилиндар, где пробавиш понеки дан и ноћ, па се тек опет у пећини |
нимо Рајка на Космају, на оном изданку, где има змајев престо.{S} Спреми све што треба и чекај |
="193" /> сте код њега у двору на мору, где кад се сетите њега, старца, ви се грохотом насмејет |
а руку и поведе доле у велику дворницу, где је сад лежало тело Рајково.{S} Замоли све друге да |
ону страну Дунава; а оно тамо иза њих, где су се небо и земља састали, то је — твоја земља Маџ |
кај!{S} Хтела сам те већ једном питати: где си ти учио школу витештва?!“</p> </div> <div type=" |
ља!“</p> <p>„Рајко, хајде да бегамо!{S} Где ти је ластавица?!{S} Оче, нема ли где да се сакрије |
шава.</p> <p>— „Ако нас свети отац нема где да сакрије, онда ваља мрети, — јер ја се Турцима жи |
ска?" запита Маргита.</p> <p>— „Бог зна где су ти сад господа маџарска!{S} Може бити да су већ |
— све бачве пуне злата!{S} Нико не зна где је и на коме је месту, али веле, кад би човек потко |
вој страни... како да кажем... баш онде где јој срце куца, један плав младеж.{S} Молимо...{S} М |
штоља.{S} А кад разбисмо врата нађох је где лежи на поду; обнезнанила се.{S} Скидох јој с врата |
{S} На левој мишици и сад ми се познаје где ме је један зубима докопао.{S} Извукоше ме на обалу |
ина на срце наваљује!...{S} Ено ње горе где од радости јеца, а мени је овде дошло да се од неке |
} Где ти је ластавица?!{S} Оче, нема ли где да се сакријемо у овим урвинама?" питаше Маргита па |
не бих волео да ми је гроб овде у бари где нема ни липе ни раста.{S} Еј, славна Шумадијо !{S} |
еражена.</p> <p>— „Не знам ти ја казати где су сада господа маџарска!“ понови Рајко, а беше га |
ју голе јатагане око моје главе; „казуј где су?“ веле: „сакрио си их овде негде у овим урвинама |
и ваших паса, па тражите.{S} А да знам где су и то знам, и казаћу вам: „ено су у божјој руци!“ |
: </p> <p>„Видим, видим, све боље видим где ти је школа за витештво!{S} Твој стриц мора да је б |
иде; „ако ме питаш да ли сам обегенисао где какву девојку и да ли сам се верио, то нисам и ако |
<pb n="95" /> <p>— „Хајде да погледамо где смо!“ рећи ће Рајко Маргити. „Старац ће доћи по нас |
— „Па то је преко света!{S} Гледај само где ти је далеко твој цар Душан!“ па Маргита показа рук |
S} Молимо... покажите ви шта имате тамо где вам срце куца!“</p> <p>Сад се тек диже урнебес од г |
нима моли да се вратите; да сте ви тамо где сте у великој срећи и великој сјајности; да управо |
стор од заната, па ми срдито рече: „ено где је, иди па га питај! “ “</p> <p>„Таква ти је она!“ |
у, коњ би га сам од себе однео на место где је остава.{S} Рад бих био да огледам своју срећу.{S |
S} Пођи пред нама, одведи нас у дворану где је гроф, отвори врата и викни да сви чују: „ево је |
ргити, да са запаљеним трудом остане ту где је, а он сам уђе унутра.{S} Кресну овде, кресну онд |
ему ти то говориш?“ питаше је Маргита. „Где је гроф?{S} Страх ме да га мој изненадни појав не п |
се пљесну рукама, а срце јој се следи. „Где си рањен, јадни мој Рајко?!“</p> <p>„Па немој се та |
саму у овој гробници!" цикну Маргита; „где си?!...{S} Шта, ти би ?!...{S} О, дај ми да чујем г |
тако сабаиле ударати на скелу!“</p> <p>„Где је виноград?" питаше Рајко, коме нова једна мисао с |
све по реду, само ако нас пустиш да се гдегод овде преко ноћ склонимо!"</p> <p>— „У добри час |
ми се ваља да поверити... збиља, има ли гдегод жена коју волиш?“</p> <p>„Како да нема?“ рече Ра |
витезу без замерке — Маргита.“ Имате ли гдегод босиљка, Мартине?!" </p> <p>— „Немамо тога овде, |
ођоше да виде има ли онај мрачни ходник гдегод каква излаза или бар краја.{S} Очевидно је било |
; овде и онде понеки сељачки шешир и по гдекоја женска марама.{S} Из села и у даљини чуо се топ |
по неком причом, бистре ове воде, и по гдекоји би слепи гуслар на овој мраморној чесми <pb n=" |
ости.{S} Има жена право!{S} Види да сам гејак!“</p> <p>„Смејеш се мојој простоти!" рече јој гла |
а на моју душу, што због мене тако млад гинеш.{S} Немам шта ја теби да праштам и опет ћу да каж |
е и будите им покорни, не буните се, не гините лудо, још није дошло време, а кад дође време доћ |
бела у лицу, и како чудном милином њен гипки и вити стас дише. „Вала,“ говораше сам у себи, „н |
на Рајково гуњче, намести се и пови се гипко телом до на саму ивицу од оловна ковчега, само ка |
у којима су тако правилно изведена, и у гипкој покретљивости, којом одговараху сваком покрету д |
сти и лепоти стаса, и по оном поноситом гипком ходу, изгледало је да то није <pb n="34" /> нека |
ену у Србина или у Турчина ?{S} Како се гипкост њена уз тебе у оном мрачном ходнику приљубила б |
ах усана њених... како је пуно милине у гипкости овог вилинског стаса, што се тако поверљиво уз |
вом наручју загрљену држи, и да је њена глава наслоњена на срце његово.{S} И још је нешто видео |
ламен лиже </l> <l>А трећа му проговара глава.</l> <l>Њега царе на граници храни,</l> <l>Да од |
дови беху искићени роговима од јелена и главама од медведа и курјакова, све то споменима на лов |
дему.{S} Баци доле јаничарски саркол са главе своје, па онда подиже дијадему и метну је на свој |
о, еј вала му!“ па Рајко подиже мало са главе шубарицу; „на бољем месту и није могао погинути!{ |
стегоше; витлају голе јатагане око моје главе; „казуј где су?“ веле: „сакрио си их овде негде у |
има, које он пред Сараценима сараценске главе сећи пушта, ако строгој анализи данашњи инцидент |
ови и плаштеви и њихови мачеви, па би и главе своје дали били !{S} Али како ћу ја, један сељак, |
то можда пањ на коме сте ви Срби секли главе вашим краљевима; али нема трага ни од крви ни од |
г с тобом, госпођо!{S} Кад смо ми секли главе нашим краљевима?" питаше Рајко гласом који издава |
а, <pb n="158" /> са три круне и са три главе и са пуно три пара крила; како су поломили јатага |
а да радим с ово двоје младих да у лудо главе не изгубе! “</p> <p>— „Оче!“ прихвати Рајко смерн |
ида сав други босиљак и разастре га око главе Рајкове као венац.</p> <p>Ружа је гледаше само шт |
иво; Копаоник и Јастребац замотавали су главе своје магловитом копреном; ни орлова, ни јастребо |
лада жена, права и вита као јела.{S} На глави јој је небрежљиво, и мало више на леву страну, ве |
и зеленкастог плетива исплетене.{S} На глави му је сниска шубара од црне јагњетине.{S} Испод ш |
ену <pb n="140" /> младу невесту.{S} На глави ми она дијадема, под којом јуче онесвеснух; од ње |
сетак јаничара са сукненим сарколима на глави, али без оружја.{S} По даље иза ове гомиле ишли с |
са црном камилавком од грубога сукна на глави.</p> <p>Рајко се чисто препаде па устави ластавиц |
клопом на прсима, са сребрним шлемом на глави, са сребрним наџаком у једној а сребрним штитом у |
овек у владичанском окруту, с митром на глави, с прстом у руци, с изразом неке племените одважн |
ис да скочи у напред.{S} Цар је имао на глави шлем, по коме се око чела повијао царски венац; у |
зила, говорила српски и носила круну на глави?!“</p> <pb n="101" /> <p>— „Говорила је српски, а |
е црне маслинке.{S} Није имала венац на глави, али је била обучена у белу свилу, а на повисоком |
за кудрави врат, па га онда тапкаше по глави и тепаше му: „моје верно псето, мој верни стари К |
рукама миловаше ластавицу по гриви и по глави и гукаше јој час српски час маџарски, као да се б |
ека на улици.{S} Тек на самом излазу из главне, и управо једине, улице сеоске у алеју од јаблан |
урну к степеници, која је из дворишта у главно здање водила, као да хоће да јави своме господар |
а јој приђе.</p> <p>Маргита је лежала и главом и једном руком преко наслона од сребрног престол |
веровања са неверовањем.{S} Узе мрдати главом, као да сама себи каже: „не, не, то нећу! то не |
вољан из њихове одаје, патер узе вртити главом; подупре врх од свога дугачког носа кажипрстом; |
им погледима у очи Рајку, и узе да врти главом као да му каже: нема од тога ништа мој брајко; м |
!“</p> <p>Узе патер Хијероними да врти главом и онда опет удари у маџарске бубњеве.{S} На то ћ |
да сједи троглав Арапине,</l> <l>Једном главом вихар ветар диже,</l> <l>А из друге мавен пламен |
аргити.{S} Пригну се полагано над њеном главом, гледаше је из близа у обрве, у очи, у уста њена |
ојом брзином и својом ситном а паметном главом издавала бедуинско порекло своје.{S} Милина је б |
је живо.{S} И овај мали коњиц са ситном главом, паметним очима и красним облицима, и ова млада |
ударом, Мартин, са поносито уздигнутом главом, крочи у дворану и гласно и чисто усклицавајући |
едном послу!“ рече Рајко, па махну мало главом на Циганина. „Хајдмо мало подаље одавде; нећу да |
Рајка никако.{S} Седела би поред њега с главом наслоњеном на руку у тешким мислима.{S} Кад би о |
згред прича, како је у лугу видео Аћима Главоњу како се мучи.{S} Претоварио кола неком грађом п |
је го мач, па њиме показивао у напред; главу беше мало повио налево унатраг, као да се окреће |
рсте кроз косу један пут и други пут да главу расхлади, извади из свога гуњца убрус те убриса з |
рече Маргита.{S} Усправила се, подигла главу у вис, лице јој пуно озбиљности, али и пуно мирне |
на рамену Рајковом, па на њих спустила главу своју.{S} Паде у неки занос, у коме или није чула |
и кафтан од зелене чохе, намести јој на главу високи сукнени саркол јаничарски, па јој онда дод |
кова одговора.{S} Као да је жеравицу на главу ставила, тако живо скиде дијадему, па је брже бољ |
а је као кип робиња његова, па наслонив главу на десну руку, а подупрв лакат од те руке левицом |
по турски: „овамо, кучко, или ћу ти сад главу размрскати!{S}" Дохвати је за косе и повуче.{S} Ч |
коме је Маргита легла, положив себи под главу гуњче <pb n="124" /> Рајково, и онога на коме је |
до саме горње ивице.</p> <p>„Ето ти под главу да имаш.{S} Лези ту па се одмори и испавај док на |
н од оловних ковчега, подметнув јој под главу опет своје гуњче.{S} Отиде за тим доле к оним рас |
на рукама, а кад се мало умири он диже главу, погледа кип Душанов и рече полагано: „опрости ми |
глас, стаде као да се скаменио, подиже главу своју право к њеном лицу, њушкаше живо као да уси |
инуо на Косову, бранећи од турске сабље главу Јанкову!“</p> <p>— „Ако ти је неко од твојих на К |
ртаче, имаш какав кајиш?{S} Стегни њиме главу да ти се мозак не преврне.{S} Не знаш ти какав се |
ну.</p> <p>Ружа се сагну да јој подигне главу и онда врисну: „еј, црна жалости наша!{S} Мартине |
ори очи и гледаше у таваницу.{S} Окрете главу и виде како Маргита стоји поред њега, а крупне јо |
е, казуј шта си ти?!“</p> <p>Она окрете главу према њима па рече са свим мирно:</p> <p>„Ја сам |
а јој дође наступ од грознице, и окрете главу на другу страну.</p> <p>Циганин устаде па већ пос |
ри руком о руку, па онда обема притиште главу своју, као да хоће да стегне сву памет своју, пог |
да пустим змијурину да полагано провуче главу, па да је буздованом размрскам!“</p> <p>„Не, не, |
Ластавица погледа у Рајка, па онда сави главу на десно и гледаше у црвену чизму у широкој бакра |
“ рече Маргита сва усплахирена, па сави главу мало на десно, као да левим ухом боље чује.</p> < |
а узглавницу од Рајкова гуњца, а спусти главу на руку па рече: </p> <p>„Видим, видим, све боље |
а Бана!“</l> </quote> <p>Маргита спусти главу на Рајково гуњче, намести се и пови се гипко тело |
хо: „збогом!.... хвала ти!“ Одмаче опет главу своју од лица његова, гледаше му опет право у очи |
д очима, као да га је неко буздованом у главу ударио.{S} Не могаше ни да мисли ни да осећа.{S} |
е.{S} Али кад Краљевић Марко осече прву главу Арапину, а она не рече ни речи, нити мрдну прстом |
нда подиже дијадему и метну је на своју главу и с осмехом једног сујетног детета рече Рајку: „ш |
инском према брату своме, наслони своју главу на његову мишицу.</p> <p>„О, шта ли ће најпосле д |
лево раме Рајково, па ту наслони своју главу. „Пусти ме,“ рече му шапутом; „да се на тебе насл |
ћи за њом говораше како би он дао своју главу, на оном пању одсећи, ако оно није цар Душан. „За |
свога загрљаја, него одмаче мало своју главу од лица његова; гледаше му право у очи, за неколи |
вој смук мене прогутао, ил’ бих ја њему главу размрскао !“ рече Рајко.</p> <p>— „Еј, болан Рајк |
е пред страшном једном светињом, пригну главу и... пољуби је у уста.{S} Она га не пушташе из св |
левом руком прихвати густу косу и лепу главу, да ову мало подигне.{S} Како је мало по мало зап |
осле кад Марко осече и другу па и трећу главу Арапову, онда већ Рајку поста јасно да она тихо и |
таше Рајко нешто снужден; „вала дао бих главу, ако се она целу ову ноћ Богу не моли, да покрене |
целу ноћ, нисам ни сама знала куда.{S} Гладна, жедна, прашњава, посрћући од умора, стремила са |
.{S} Неколико сам пута покушавала да се глађу и жеђу уморим, али кад већ клонем и обамрем Бекри |
зачу се јасан, а сада и пун свечаности, глас Маргитин; „овде, господо, има <pb n="204" /> само |
у лево!“ викаше опет онај сељак којега глас сад већ беше орапавио од многе вике.</p> <p>„Прими |
диже је!{S} А Маруша му се једнако и на глас молила: боље да је и закопа, него да јој остави ли |
ноге; „устајте, господо, ово је доиста глас грофице Маргите!“</p> <p>„Шут, шут, шшш!“ заћуткив |
ође к себи.{S} Сад га гану њен жалостив глас.</p> <pb n="94" /> <p>„Не бој се, госпођо!“ рече ј |
амо ударимо! “</p> <p>„ Рекао бих да је глас Милисава кнеза из Доње Букве!{S} Баш је он!“ говор |
а ономе свету!“</p> <p>Како јој звечаше глас слатко, пуно и топло!{S} Учини се Рајку као да са |
ећине унутра у мрачни ходник а с њиме и глас старог пустињика:</p> <p>„Рајко, брзо хватај твоје |
снама хтеде дотаћи њезиних, један други глас у души његовој викну му: „Душан те гледа!"</p> <p> |
е редом, онда један старачки а промукли глас озго <pb n="201" /> са зачеља закреча несигурно: „ |
ка осветли се душа Рајкова и онај тајни глас у њему умуче.</p> <p>Седе опет поред ње и гледаше |
љно и свечано.{S} Учини се Рајку да јој глас никада није био тако сладак, тако мек и опет тако |
ги!{S} Ваше јединствене очи, ваш сладак глас!{S} Та прво сам вас по гласу и познала!{S} Слатка, |
Шта, ти би ?!...{S} О, дај ми да чујем глас твој!{S} Дај ми опет руку твоју!“</p> <p>Рајко се |
узе, из које прену тек кад зајеча јасан глас старчев: „О децо, јесте ли ми још у животу?!“</p> |
боких мисли изведе један мекан а звучан глас, који је поздрави са: „помози Бог, снахо!“</p> <p> |
приђе право к рундову, који, кад чу њен глас, стаде као да се скаменио, подиже главу своју прав |
ојим слатким гласом.</p> <p>То није био глас него музика; музика у којој су се тужни звек од зе |
лађима паде на Рајкова прса и плакаше у глас.{S} Да јој је био једини брат од заклетве, или син |
b n="48" /></p> <p>Повикаше сви гости у глас: „чардаш! чардаш!" хоће младожења да игра чардаш с |
Чуј један пут у моме злосрећном животу глас моје молитве !{S} О, не дај Рајка смрти!{S} Отми г |
сам се по цео дан и по целу ноћ Богу из гласа и на коленима, купала сам се у сузама, па ништа, |
зачу се на вратима од ковачнице весео и гласан поздрав: „сабанахиралах, мајсторе!“</p> <p>„Алах |
кој васељени.{S} И онда опет онај тајни гласић у њему, од кога се већ једном препао био, поче д |
лони лице своје.{S} Тек онај тајни тихи гласић шапуташе:</p> <p>„Како оно сину муња кад се њене |
е истом таквом жудном пажњом један тихи гласић, који у њему самом и од њега самог тихо шапуташе |
да даду сладак један пољубац.{S} А онај гласић у њему сад шапуташе истом брзином којом му срце |
„Лажеш, сотоно!“ муцаше он ономе тајном гласићу; „лажеш! криво ти је што видиш поштену једну же |
са пунијим дахом, и млаз од воде као да гласније и веселије бућкаше у каменом кориту.{S} Доле у |
о, па пођоше све јасније и јасније, све гласније и гласније, док се Рајко не узе да побојава да |
е све јасније и јасније, све гласније и гласније, док се Рајко не узе да побојава да ће се они |
кроз живот ?{S} А он, на моју препаст, гласно викну: нећу!{S} Тек се иза нас продра мој старац |
ом за асуру и стропошта се на Рајка.{S} Гласно се сам себи насмеја; седе, нагну чутуру, па онда |
урске момчадије и дечурлије, кад би ова гласно повикала: <hi>„ха, бре, вур ђаур!“ </hi> па би с |
ед, истина, не сева претњом, али као да гласно казује: <hi>„не бојим се никога до Бога!“ </hi> |
дрма га обема рукама, отвори га, и онда гласно ускликну: „каква малвасија ?{S} Та ово су сребрн |
, тек да нешто почне.</p> <p>Она се сад гласно насмеја.{S} Њен смех зазвекта као сребро а откри |
седе на стену, покри лице рукама и узе гласно јецати, готово онако исто као оно у капели пред |
њим капљицама уља, те пршташе као да се гласно срди што ово двоје дођоше да га гледају нако се |
господин попа воли! “</p> <p>Насмеја се гласно и сам патер Хијероними, и насмејаше се сва госпо |
Како лепо мирише ова зова јутрос!“ рече гласно, тек да нешто почне.</p> <p>Она се сад гласно на |
текоше јој сузе низ образе, и онда поче гласно да јеца, просто грцајући од плача.</p> <p>Рајку |
аџарској преведе.{S} Млађи од њих узеше гласно усклицавати, а двојица или тројица скидоше калпа |
га мравци кад из чатрље зачу пиштање и гласно плакање оне жене.{S} Скочи к вратима од чатрље, |
то уздигнутом главом, крочи у дворану и гласно и чисто усклицавајући викну:</p> <p>„Њено високо |
<p>„Смејеш се мојој простоти!" рече јој гласно а сав поцрвене од стида.</p> <p>„Није, није!“ пр |
жив?{S} Како да није жив!“ па се сељак гласно насмеје и испод трепавица погледаше поносито у с |
и оно небо!{S} Зар то није да се човек гласно насмеје?"</p> <p>„Није!“ рече Рајко пресудно; „н |
се господа и сама раздрагала па прсла у гласно клицање, а стари би се барон Арпад само осмехнуо |
ду од крупних суза из крупних очију и у гласно јецање.</p> <p>Старац и Рајко беху и сами дубоко |
и од милине, а не од страха.{S} Зајецах гласно, раширих руке, потрчах и — скочих у Мораву! "</p |
а вас спасе !{S} О Господе," узе старац гласно да виче Бога, па се прекрсти неколико пута; „о, |
уца!“</p> <p>Сад се тек диже урнебес од гласног смеха, од дивље вике: „ељен гроф Аладар!{S} Дај |
омљаше грчевито своје прсте.{S} Па онда гласом пуним очајања рече:</p> <p>„О Ружо слатка, шта ћ |
<p>„Преподобни!“ прекиде га барон Арпад гласом као да пуку командира; „мени деран тај није подо |
че Маргита својим најмекшим и најслађим гласом, „Рајко, ето мога двора.{S} Тамо ногом кад крочи |
!" говораше Рајко све тишијим и тишијим гласом.</p> <p>Тек су прешли оно велико придворје и ушл |
оче полагано а пуним милозвучним својим гласом да говори:</p> <p>„ О витеже, од Расине Рајко, — |
зађемо на ово платно!“ рече Рајко меким гласом у коме се, у јасном металном звеку, мешало и неш |
од нас двоје?!“ рече она својим слатким гласом.</p> <p>То није био глас него музика; музика у к |
Лакрдија, маскарада!“ јечаше промуклим гласом стари гроф. „Молим, молим Румели-Беглер-беговицу |
о и зловољно лајаше крупним и промуклим гласом, као да је и сам већ неколико ноћи пио и певао т |
p>— „Не знам!“ рече Маргита усколебаним гласом и нешто као устежући се.</p> <p>„Оно тамо горе р |
ајде баш!...“ И онда Рајко поче лаганим гласом, али онако мало као попевајући уз гусле:</p> <qu |
што маџарски својим јасним а уздрктаним гласом, и онда седе на стену, покри лице рукама и узе г |
ерно и говораше мирно али са уздрхтаним гласом:</p> <p>"Госпођо, опрости ми!{S} Хтедох да ти по |
а врата и викну сад још већма узбуђеним гласом: „помози нам Боже и Богородице!{S} Ако је тамо н |
и се пред Маргитом и рече јој узбуђеним гласом, али топло и смерно:</p> <p>„Хвала ти госпођо!{S |
Рајко је говорио мирно али с потресеним гласом.{S} Био је блед; у очима му збиља и туга уједно; |
чавају да му приђу, он им за чудојасним гласом разговетно викну:</p> <p>"Не бојте се децо, прис |
са самсовима?!“ прихвати Маргита тихим гласом и бојажљиво.</p> <p>— „Неће, дете моје, неће!{S} |
се подуго у Маргиту, па јој врло тихим гласом рече : „ако се деси... јави старцу на Вујну!...{ |
а ништа!“ прихвати Маргита, ударив живо гласом на ону другу реч и махнув руком као и да покаже, |
ли главе нашим краљевима?" питаше Рајко гласом који издаваше да му је криво.</p> <p>— „Шта вас |
ваш сладак глас!{S} Та прво сам вас по гласу и познала!{S} Слатка, слатка моја госпођо !“</p> |
сна.{S} Доћи ће лекари, а на великом су гласу.{S} Неће ваља да тако млад и тако красан и тако з |
и час брисао своје знојаво и запурено а глатко обријано лице некаквим белим убрусом.</p> <p>С њ |
и њу је чуо.{S} Ето у моје Маруше лице глатко као лист од божурова цвета!“</p> <p>„Иди, слатка |
говицу нека седне поред барона Отмара — гле, мало не рекох Османа!{S} Ха, ха, ха!{S} Барон Осма |
d="SRP18920_C2.7"> <head>7</head> <p>„А гле, каква је то светлост тамо?“ упита га Маргита, кад |
p> <p>Чак би и чаушбаши мило било да га гледа.{S} Па би се онда стари Турчин својим мирним и оз |
} Рајку се учини као да она само у њега гледа онако као што он само у њу гледаше.{S} Стаде тако |
е гледа свога цара, а Маргита остаде да гледа растужена у старог деспота и у два лепа а слепа м |
погледаше по њој горе у висину, као да гледа у крстату заставу, коју жеља њена већ ставила беш |
да кроз оне дивне очи још дивнија душа гледа.</p> <p>Тек је била налила ибрик водом и подметну |
ј, капе!“ И Рајко отиде опет да изближе гледа свога цара, а Маргита остаде да гледа растужена у |
а, и да га својим лепим очима кроз сузе гледа.</p> <p>— „Ама, луда децо, зар не чујете да вас в |
глас у души његовој викну му: „Душан те гледа!"</p> <p>Рајко се трже и не дотакнув се оне сласт |
снуће.{S} Од муке звао је и Манду да му гледа у пасуљ, хоће ли вас наћи.{S} Она му куја једна п |
ка, готово са свим нага. „Гледај добро, гледај; не заборави онај младеж што јој као звездица на |
им!“</p> <p>— „Па то је преко света!{S} Гледај само где ти је далеко твој цар Душан!“ па Маргит |
чак узех премишљати да ниси погинуо!{S} Гледај па хватај пут.{S} По ноћи је превалило.{S} Јевро |
ло млада девојка, готово са свим нага. „Гледај добро, гледај; не заборави онај младеж што јој к |
у од кухиње, који кад отвори рекне му: „гледај сад и добро утуви своју суђеницу да не погрешиш? |
илостива госпођо,“ узе Ружа да говори; „гледајте само како се сви очистише!..{S} Као да је вихо |
од многих кола. <pb n="212" /></p> <p>„Гледајте само, слатка и милостива госпођо,“ узе Ружа да |
гласно срди што ово двоје дођоше да га гледају нако се гаси.</p> <p>Рајко отвори она сниска вр |
у изнад два црна ока, која свагда право гледају; из њих светао отворен поглед, истина, не сева |
онда му је слала и друге Циганке, да му гледају у воду, или и у длан, и свака му је то исто гот |
за неколико тренутака чисто скаменила, гледајући ово друштво, сад кад виде шта Манда на њене о |
е са пуно очинског саучешћа гледаше, па гледајући је збораше више као самом себи: „кћи земље ма |
?“ „Видим, видим!“ увераваше патер и не гледајући у вис. „Само хајде, свршуј!“</p> <p>— „Е, а м |
а не можемо да се разумемо!“ рече Рајко гледајући посланику право у очи; „све ми се чини да ова |
се не угаси док не затреба.{S} Није ни гледала у њих него у онај плави пламен од ћумура, а ко |
на будна била, па да ме је очима својим гледала, <pb n="162" /> не би мене нечастиви занео да к |
и поред мене па би ме тако нежно и мило гледала, очи би јој засузиле, па би тихо проговорила: < |
ном копреном по лицу покривена, па немо гледала у мртвачки ковчег, који је покривен црном чохом |
управ туга, или нека жудња и чежња.{S} Гледам тебе, а мисли ми се отимљу на доброга старца на |
мамузе, те један пут те други пут, а ја гледам у трепавице младине; она их подиже и погледа нев |
л’ полудео?!{S}" Ништа ја.{S} Ћутим па гледам у њу. <pb n="48" /></p> <p>Повикаше сви гости у |
на двору остане ? !{S} Вала као да сад гледам Голубана како силази низ кулу, сетан невесео, те |
о сетан и озбиљан; „није вајде, ваља да гледамо шта ћемо. <pb n="139" /> Турци су нашега старца |
корим и пола ноћи па треба наш посао да гледамо!“</p> <pb n="54" /> <p>Али Циганин више и не сл |
ио што сам ја патила, или ко није очима гледао моје муке, тај не може да замисли сву страхоту њ |
о више ове чесме; и окренуо си се био и гледао к мени.{S} Имао си дугу пушку о рамену... <pb n= |
прскаше варницама, да се у њ није дало гледати.{S} Беше ту још поређан велики број мањих и већ |
скамених се!{S} Шта ћу сад јадна!...{S} Гледах их како јуре као да су се помамили; засукали рук |
срца њихова у брже куцање тако, као кад гледаху како она арапска сива ластавица лети да стигне, |
ено право к зачељу.{S} Сви је гости сад гледаху запрепашћени, неки с отвореним устима, али на к |
а и хладнија зебња на срце наваљиваше. „Гледаш ме шта радим, моја добра Ружо?“ рече јој Маргита |
Одмаче опет главу своју од лица његова, гледаше му опет право у очи, погледима у којима милина, |
S} Пригну се полагано над њеном главом, гледаше је из близа у обрве, у очи, у уста њена.{S} Осе |
ку, а подупрв лакат од те руке левицом, гледаше за свитом маџарске господе, која сави путем у в |
одмаче мало своју главу од лица његова; гледаше му право у очи, за неколико тренутака, неисказа |
у пун котлић.{S} Склопи руке на груди; гледаше опет својим широким а меканим погледима у очи Р |
а, који нешто теже и спорије дисаше.{S} Гледаше га неизмерном нежношћу.{S} Узе опет да му чело |
ote> <p>Још једном дође лепо к себи.{S} Гледаше пуно отвореним очима око себе, загледа се подуг |
у оне сенке у које се мерџан губио.{S} Гледаше постојано у лице Маргитино и пажљиво је напајаш |
свечано, готово и нешто мало тужно.{S} Гледаше у Рајка неким замишљеним и благим погледима.{S} |
ђаше у седлу као да се скаменила, па га гледаше непомично очима ширимице отвореним. <pb n="65" |
ак!{S} Разумеш ти то?“ </p> <p>Рајко га гледаше пун чуда на толику ученост.{S} Размишљаше за не |
по свој прилици није ни слушала.{S} Она гледаше на небо у неколике ситне и бледе звезде и ломља |
ватри, те је са пуно очинског саучешћа гледаше, па гледајући је збораше више као самом себи: „ |
главе Рајкове као венац.</p> <p>Ружа је гледаше само шта ради и све јој се већа туга и хладнија |
p> <pb n="98" /> <p>Маргита најпре и не гледаше у иконостас него у њега.{S} Учини јој се да се |
то долази, наднесе леву руку над очи, и гледаше, очевидно узбуђена, у гомилу.{S} Као да и не чу |
егне сву памет своју, погну се напред и гледаше жудно у далеке ватре на обзорју.</p> <p>„Је ли |
ше као пањ на земљи.{S} Рајко се диже и гледаше га мирно за <pb n="56" /> неколико тренутака, п |
њему умуче.</p> <p>Седе опет поред ње и гледаше је.{S} Она поче нешто спорије и теже да дише.{S |
p> <p>Маргита се ту устави.{S} Ћуташе и гледаше озбиљно и невесело преда се; бејаше мало поблед |
тиних.</p> <p>Рајко ућута.{S} Слушаше и гледаше само како Маргита дише.{S} Не смеде да се макне |
> <p>Рајко дође к себи.{S} Отвори очи и гледаше у таваницу.{S} Окрете главу и виде како Маргита |
у Рајка, па онда сави главу на десно и гледаше у црвену чизму у широкој бакрачлији.{S} Маргита |
јани старац, па се окрете према Рајку и гледаше га за неколико тренутака.</p> <p>„Могао би бити |
с десним час левим рукавом.{S} Стојећки гледаше у лице Маргитино.{S} Она се у сну нешто тако не |
о се Рајку чињаше самртничким, погледом гледаше.{S} Пролазећи кроз капелу Рајко се заустави под |
ивен крепи и подиже.{S} Благим погледом гледаше у старца и благо се на њ осмејкиваше.{S} А стар |
рече Рајко нешто као запињући, и збуњен гледаше у мерџан на своме длану.</p> <p>Хтео је нешто д |
о је ово ?!“ питаше Ружа.</p> <p>Мартин гледаше за неколико тренутака у Маргиту, па онда подиже |
ред њих.{S} А Рајко живо кресаше и живо гледаше да види очи њене.</p> <p>„Срећа те нисам труд!“ |
да она приђе ка ковчегу.{S} Дуго и дуго гледаше без речи у мирно лице младога човека, који као |
које се беху чобани искупили.{S} Рајко гледаше целу ону велику, а нејасно звезданим небом осве |
одаде му га не рекав ни речи, него само гледаше га право у очи, као да огледа да ли својим меки |
ја већ беше скочила на ноге, па збуњено гледаше шта то би.</p> <p>Циганин беше дошао к себи и н |
дежмекасти патер утирући зној, и брижно гледаше за младићем, који се сигурним и лаким кораком п |
у њега гледа онако као што он само у њу гледаше.{S} Стаде тако за неколико тренутака, па већ мо |
етиња од које нечастиви бега.{S} Кад ме гледи и кад ми говори, као да ме невидљивим крилом закр |
у ударише пламенови у образе; нешто као гњев усколеба срце његово.{S} Више осећаше и нагађаше, |
И сад из очију Маргитиних сипаше ватра гњева, и она махну руком величанствено, показујући Цига |
о, грофе,“ јекну Циганка сва дрхћући од гњева; „ако ваше слуге имају слободу <pb n="205" /> и т |
игну, па га подиже на ноге.{S} Гроф пун гњева крхаше грозну једну теретемку, тресну једном ного |
а својим, у којима не бејаше у том часу гњева, него само сажаљења.</p> <p>„Дижи се са тога мест |
еном на устима, с варницама у очима.{S} Гњевно викну по турски: „овамо, кучко, или ћу ти сад гл |
а место са кога се чесма видела, и онда гњевно докопа први камен при руци, те се њиме баци на о |
....{S} Стари се гроф жени?!“ викну она гњевно и сва пренеражена, па онда паде натраг на ону кл |
ира!" — „Блене у младу ?!“ викну старац гњевно; „ха, чекај се ти што твојим циганским очима бле |
.{S} Размишљаше за неко време као да се гњура у дубине оне мудрости; узе полагано и више самом |
адаху му по плећима; у десници држао је го мач, па њиме показивао у напред; главу беше мало пов |
анџак-бега.{S} Некакав новајлија, дошао го као прст, па син навалио да се што пре и одене и огр |
прилично одскочило кад угледах реку. „'Го ће бити Морава!“ рекох, „ах, да ли ћу наћи какав чун |
био изгубио слушајући за њ неразумљиви говор маџарске господе.</p> <p>Реци господи да се мичем |
давати, или — мрети!"</p> <p>Овај мирни говор поврати мир у душу Маргитину, и куцање њеног бурн |
и се и последње неразговетно одјекивање говора људског у даљини.{S} Савршена тишина, у којој он |
бе срце и чисто и јако. „Ево га нађох!“ говорах у себи и зарадовах се.{S} Али ето, и сам призна |
у жеравицу.</p> <p>„Слободно! слободно! говораше му робиња немарно. „Нећу ја ноћас ни мој врат |
и је награда за твоју витешку службу?!" говораше Маргита грцајући без суза.{S} Седе поред њега, |
<p>„Да делимо право као брат и сестра!" говораше му. „Овде смо као у гробу и смрт седи негде у |
} Не бој се!...{S} Неће ни бити ништа!" говораше Рајко све тишијим и тишијим гласом.</p> <p>Тек |
иш сребрн талир у њу па да се растопи!" говораше Циганин облизујући се.</p> <p>„Да је додамо ма |
пства избавиш, ако би нам Бог помогао!" говораше Рајко мирно и просто као о нечем што је са сви |
његову опрему.</p> <p>„Опремићемо га," говораше Мартину, "као да је племић од ове старе господ |
чује!{S} Јеси л’ ме разумео Циганине?" говораше Рајко срдито. <pb n="14" /></p> <p>„Турске ми |
ецање, а са грчевито склопљеним рукама, говораше нешто маџарски живо и ватрено.</p> <p>Млади Ра |
де и приђе Рајку, потапка га по рамену, говораше му нешто маџарски и заврши рекав три пут српск |
>„Кад је воља божја да тако млада мреш, говораше Рајко, спуштајући Маргиту на тај плат, нека си |
, а оно тамо сребро ?! “ <pb n="106" /> говораше Маргита збуњена и готово збиљски у бризи, да ј |
силна блага ако су сва та бурад пуна! “ говораше Рајко силно узбуђен. </p> <p>„Пуна су сва!{S} |
црног попа. „И то су ми нека господа !“ говораше сам у себи; „и то ми је неки духовник!{S} Лист |
казуј ми одмах све шта је и како је?!“ говораше Маргита са нешто мало више мирноће.</p> <p>„Ев |
ети да њега у оним планинама дочекам?!“ говораше Рајко сам себи. „Ко зна!...{S} А ко зна да л’ |
једна безгласна и безживотна пустиња!“ говораше Рајко.</p> <p>„Ех, у моме двору нећеш бити као |
рите се, журите се, док не попију све!“ говораше сељак и посрташе мало на лево па на десно.{S} |
му хладне крпе на рану и привезао је!“ говораше Мартин шапутом.{S} "Него, ето видите, обнесвес |
е ми ваља да ништа бити.{S} Не бој се!“ говораше Рајко, па се још мало осмехну само да је умири |
земљом моје отаџбине.... заклињем се!“ говораше Маргита мирно, озбиљно и свечано.{S} Учини се |
до ми је да ми сељаци ништа не јавише!“ говораше старац и сам беше очевидно узбуђен и збуњен.</ |
ти поиграти ни мали а још мање велики!“ говораше она упорно и са свим одсудно.</p> <p>— „Комшиј |
као брат, а овако рањен и више си ми!“ говораше Маргита нежно. <pb n="211" /></p> <p>— „Твоја |
ве ће се нове јаде и невоље разбудити!“ говораше сам у себи.</p> <p>И не могаше да одвоји очи о |
.{S} Одјек је поновио само твоје речи!“ говораше му Маргита.</p> <p>— „Не, не, чуо сам ја добро |
} Нисам мислио да ће тако да се сврши!“ говораше сам у себи.</p> <p>Отиде полагано преко простр |
ава кнеза из Доње Букве!{S} Баш је он!“ говораше старац више сам себи; „ он то довикује Јовану |
одустане од свега тога. „Немојте тако!“ говораше им она; „пустите ме да имам ту једну утеху, да |
кој заробио.{S} Дај да се даље минемо!“ говораше Хасан.</p> <p>Рајко преведе на српски што чауш |
оћи да учините крај свему овом покору!“ говораше Ружа, па јој, у једној саћи од калаја, додаде |
мртном часу благосиљаћу твоју доброту!“ говораше Маргита кроз плач.</p> <p>„Бог нек те прати, и |
и на шта не потуже.</p> <p>„Његови га,“ говораше Мустафа Хасану, „на дому зову „Страхињом", ван |
ном њен гипки и вити стас дише. „Вала,“ говораше сам у себи, „ни дивна ћерка од Божуна Бана а Ј |
окваси понеком сузом.</p> <p>„Мартине,“ говораше му Маргита озбиљно и свечано; „био си нам сваг |
<p>„Ти си ми се, синко, много омилио,“ говораше старац Рајку; „све бих рекао да си ти онај ког |
вакојака привиђања.</p> <p>„Некада су,“ говораше он сам у себи; „некада су место ове труле дрве |
в и јунак жив!{S} А знаш ти ко је ово?“ говораше Рајко с веселим узбуђењем, па накриви мало сво |
ваки посао са слутњом на празну срећу?“ говораше Циганин са очевидном зебњом да се чутура не по |
сира.{S} Прихватајући се помало Маргита говораше: </p> <p>„Ти ћеш код нас у Нађ-Бањи да останеш |
м зовем!“</p> <pb n="175" /> <p>Маргита говораше то полагано, озбиљно, свечано, готово и нешто |
га доброг оца на Вујну!“</p> <p>Маргита говораше с пуно ватре; подиже леву руку и погледаше по |
у руку на срце, поклони јој се смерно и говораше мирно али са уздрхтаним гласом:</p> <p>"Госпођ |
небројено пута његову маџарску сабљу и говораше за њ неразумљивим језиком тако страсно.{S} Не |
њеног осмехом озареног лица а саму себи говораше: „смеје се мојој неумешности.{S} Има жена прав |
у средини.</p> <p>Рајко полазећи за њом говораше како би он дао своју главу, на оном пању одсећ |
занос, у коме или није чула што јој он говораше, или не могаше речи да проговори.{S} Бејаше се |
оно господско дете не поплаши!{S}" Тако говораше Рајко сам у себи, а кад се врати у ходник к Ма |
} Ето то ми је доста!“</p> <p>Док он то говораше она спази да јој танка тканица није у реду.{S} |
ку раздрагана лепотом околине, „бадава, говори ти што хоћеш, али си ти Рајко човек, који има ок |
латка и милостива госпођо,“ узе Ружа да говори; „гледајте само како се сви очистише!..{S} Као д |
ој братац!“ узе патер осмешкујући се да говори; „светла господа веле: ако је да ко коме поклон |
док се матер нешто накашљиваше поче да говори:</p> <p>„Лепо ми је у служби вашој; поносно ми ј |
софе, на којој Рајко лежаше, и поче да говори:</p> <p>„Ево ти опет подигох руке, и очи, и срце |
есну.</p> <p>После поноћи Рајко поче да говори много шта у заносу, час разумљиво, час неразумљи |
p> <p>Па кад се опет посади, настави да говори: „ Јест, стриц ми је био честит човек и добар Ср |
.{S} Али их старац уталожи и узе сам да говори мирно, али и опет некако као да заповеда. <pb n= |
но а пуним милозвучним својим гласом да говори:</p> <p>„ О витеже, од Расине Рајко, — хвала теб |
ка.</p> <p>„Видим! узе Рајко снужден да говори; „видим немаш вере у мене!{S} Може бити баш да м |
p> <p>"Дете моје, “ узе старац благо да говори, „има сладости у сваком животу, само кад човек у |
старац.</p> <p>„Госпођо," узе Рајко да говори као из сна пробуђен и тек осетивши да има и срца |
новцатих.</p> <p>„А ево,“ узе патер да говори, „његова те блиставост призвала да ти баш каже д |
е старац срдачно; „а ко то тако из тебе говори? да ли је то госпођа, или робиња, или кћи земље |
јко озбиљно и невесело, „тешко је да се говори о ономе што може бити, али ми се чини да ни ја т |
им!...настави она више као да сама себи говори; „сад већ све знам...{S} Та није могло друкчије |
ајко, као да је чуо шта она сама у себи говори, рече: „ама и ја се питам, је ли ово сан, или ма |
ечастиви бега.{S} Кад ме гледи и кад ми говори, као да ме невидљивим крилом закриљује од сваке |
Али Циганин више и не слушаше шта Рајко говори.{S} Диже се, отиде до једног корита, у коме беху |
ру је Рајко почео опет да бунца.{S} Час говори с Краљевићем Марком, час са Сибињанин Јанком, ча |
ј господи шапутом а на латинском језику говори :</p> <p>„Ко нама, о великомоћна и сјајна господ |
у неком тихом сну.{S} Па онда узе да му говори:</p> <p>„Кад смо оно били у подземној дворници, |
ли та жена, што ти је на сну долазила, говорила српски и носила круну на глави?!“</p> <pb n="1 |
ну на глави?!“</p> <pb n="101" /> <p>— „Говорила је српски, али није имала круну; него је била |
даје друге пратиоце.{S} Већ смо о томе говорили и са Хасан-агом.{S} И ево ти вели мој пресветл |
, који су с нашим царевима лицем у лице говорили!{S} Како ћеш да од њих сад поњаве правимо?!“</ |
<p>Целим путем до сванућа нису ни речи говорили.{S} Он би се само овда и онда окренуо да погле |
са с Рајком.</p> <p>„Да ли бих могао да говорим са господом?“ питаше Рајко.</p> <p>— „У добри ч |
пуни доброте и милости!{S} Тек, шта ја говорим?!{S} Нека му је по хиљаду пута слава, што вас ј |
ика господа, не хтеше да чују што им ја говорим, да је право или да те отму ил’ откупе, ја реко |
е; нећу да женско ухо чује што ћу да ти говорим!</p> <p>Одмакоше се подаље од ковачнице на зеле |
а му душу прости, нама момчадији свагда говорио: кад си у неприлици па не знаш на коју ћеш стра |
нас после питао шта је радио и како је говорио онај јунак, и шта се коме најбоље свидело у оно |
твоје срце казао буде.“</p> <p>Рајко је говорио мирно али с потресеним гласом.{S} Био је блед; |
Хрватима или Словенцима, те разумевао и говорио српски.{S} Патер Хијероними, који је пратио пос |
обе руке према оној даљној даљини, узе говорити нешто маџарски својим јасним а уздрктаним глас |
ачка имена.{S} Ваљало је да пазиш и шта говориш и како радиш!“</p> <p>Ту се Рајко мало устави; |
p> <p>„Ама шта нема ништа?{S} Што ми не говориш просто и отворено; што ме не питаш право?" прих |
?“</p> <p>„Их, да грдне бруке да тако и говориш а некмо ли да тако и радиш!“ рече Рајко сав пре |
ју ветрови.{S} Него није први пут да ти говориш као да си видовита.{S} Овде је око нас по земљи |
оштено мислиш, витешки осећаш и искрено говориш.{S} Видим те много млада за тешки посао кога си |
оже тако да се дели!“</p> <p>„Како лепо говориш!{S} Слађе ми је да те слушам него да овај мед у |
сури не удави! “</p> <p>„Ама како ти то говориш?!" питаше Рајко, који и не слућаше о чему Бекир |
<p>„Али, драга моја Ружо, о чему ти то говориш?“ питаше је Маргита. „Где је гроф?{S} Страх ме |
зло какво чине!“</p> <p>„Није право што говориш, госпођо!“ рече Рајко; „ја те наведох да бегаш, |
ева, Павлију и Анђелију...“</p> <p>„Што говориш као да си дете!{S} Правиш се само, јер ти је му |
ма у брдо у виноград!“ рече дечко; „баш говорише нико неће тако сабаиле ударати на скелу!“</p> |
није излудела, кад оно поче да узвикује говором неразумљивим.{S} Али кад поче да плаче и да јец |
си научио што и јесте најлепше у нашем говору.{S} Напред ћемо сви ако Бог да!“ Поклони се и св |
у руку Рајкову давала му на знање, кад год би појачана вика у пећини одјекнула у јачем куцању |
.{S} Шта ли сад чекаш?..{S} Јеси л’ кад год видео лепшу жену у Србина или у Турчина ?{S} Како с |
. „А мени се ето већ смучило !{S} И кад год је намиришем одмах ми се смучи, и да не сркнем прос |
че!{S} Спремна сам да пођем с тобом кад год ти кажеш!“</p> <p>— „Е, у добри час да буде!“ рече |
блага, њиме да искупиш војске колико ти год треба, те да своју земљу од Турчина ослободиш.{S} Б |
мо!{S} Али знај, да ћу на тебе, док сам год жива, са љубављу једне благодарне кћери мислити.{S} |
до <pb n="214" /> куће, нек разбуде ко год спава, нек растрезне ко је још пијан, нека распитај |
се разведрила, па не мари, нека је како год хоћеш.{S} Дугачке су те ваше маџарске молитве.{S} М |
а славом по свету да пронесу.{S} Колико год ју је пута призивао, свагда му је то исто казивала. |
њих оседлане коње, и нека им обећа што год затраже, само да одмах дођу!{S} А ти сам врати се а |
од мене?!“ „За то што јој је осамнаеста година, а знам шта јој пише у судбини, па је кријем и о |
нога дана у Србију пођеш.{S} Неће проћи година или две, а наш ће краљ опет да завојшти на Турке |
и твоје !{S} Ево ти се заветујем: седам година живећу о хлебу и води, ићи ћу босонога од села д |
вао сам се,“ прихватих ја, „да за седам година не силазим ни у коју варош.{S} Мојом ногом ја од |
уђера рекоше ми: има јој двадесет и пет година.{S} Ја је носим да ми се нађе рад лека.{S} Нећем |
ања, који је ваља да пре својих педесет година умр’о и наредио да га овде сахране! “</p> <p>— „ |
вице.{S} Највише да му је било тридесет година.{S} Мало подаље од њега седела је на земљи, а на |
Аладар од Нађ-Бање биће сад да је мојих година!{S} Нисам слушао да се и по трећи пут оженио !{S |
о и не знате.{S} Има овде од непамћених година један смук, добрих десет стопа дугачак, који се |
еше на врата од оне кућице једна жена у годинама, али још пуно крепка.</p> <p>— „Ружо!“ рече јо |
седела је у трећој наслоњачи жена већ у годинама, црне масти, одсудно циганскога типа, обучена |
p>Пред вече једнога лепога летњега дана године 1699 пролазила је по рушевинама од некадашњега д |
{S} Није му било више од двадесет и две године.</p> <p>Красни овај младић корачао је пред самим |
и избише?{S} Е, стари наш господар прве године, кад вас Турци одведоше, није знао шта ће од жал |
екри-Бекир, — који је се тек пре четири године потурчио, дошав и сам од некуда из Маџарске, — з |
у је себи на колено.</p> <p>„Пре четири године бејах свирач у Сегедину у Маџарској, у дружини ч |
Циганин, по имену Бекри-Бекир, пре неку годину у Маџарској заробио.{S} Дај да се даље минемо!“ |
> <p>На самоме врху испупчила се стена, гола и без маховине.{S} Овде онде њен белутак беше прош |
плете своје седе косе, скине се са свим гола и узме чарати у ватру и кувати неку воду у једном |
рвину!{S} А мене Турци стегоше; витлају голе јатагане око моје главе; „казуј где су?“ веле: „са |
рукави од кошуље повијаху у гужву, беху голе.{S} У једној је руци носила котлић, а у другој вел |
ој велики један калајисани ибрик.{S} На голим ногама имала је турске папуче од жутог сахтијана, |
вис, загрли га.{S} Рајко скиде шубару; гологлав, сав уздрхтан од трепета, као да је пред страш |
у руку.{S} Па <pb n="87" /> онда приђе гологлав к Маргити, метну руку на срце, поклони јој се |
цареве на овој чесми; ко зна? можда је Голубан онога јутра кад ће поћи на Косово, напојио свог |
в:</p> <p>„Кажи господи: на ову је кулу Голубан, верна слуга српског цар-Лазара, на својим рука |
ру остане ? !{S} Вала као да сад гледам Голубана како силази низ кулу, сетан невесео, тешко му |
ла да свиће, а он рече:</p> <quote> <l>„Голубане....</l> <l>Ја опремих своју ластавицу,</l> <l> |
Марком, час са Сибињанин Јанком, час са Голубаном.{S} Таман је бледа зора почела да свиће, а он |
н као крупан орах, а они други као јаја голубија.{S} Пред круном беше положен унакрст <pb n="10 |
рнину завијене сестре плавосивих дивљих голубица, што падаху преда њ на пут само да опет прну у |
епши од мене!...{S} Хеј ти, гарава моја голубице, где си?{S} Дед’ овамо, право и само право! ко |
е пред свима нама пољуби и само рече : „голубице моја, тебе ћу да љубим, а Циганина ћу да бијем |
као да се беше и сама претворила у сиву голубицу.{S} Као да су кроз онај тихи сутон, изнад које |
игде могло видети; још мање јата дивљих голубова; испод погдеког мостића од брвана жабе су неве |
аргита Рајку, показујући му руком; „ова гомила кућерака трском покривених то је село; а видиш о |
и кад се већ добро смркло, велика једна гомила сувог грања горела је на највишој и најширој зид |
а Кнез-Лазарева у Крушевцу једна шарена гомила од Турака и ђаура.</p> <p>Крепак један и повисок |
музе, — био је средина, око које се она гомила повијала час напред, час на десно, час на лево.{ |
ространо.{S} Сад је све било запремљено гомилама и младих и старих сељака и сељанака, од којих |
ави, али без оружја.{S} По даље иза ове гомиле ишли су растројено и полагано чауши с великим то |
0_C3.4"> <head>4</head> <p>Прођоше кроз гомиле веселих и више или мање пијаних сељака.{S} Успеш |
онда као слеп потрча, што брже може, у гомиле света по дворишту, лајући као да се помамио; па |
штаница.{S} У једном куту дворане једна гомилица Цигана удешаваше тихо ћеманета.{S} За дугачким |
уз циганска ћеманета, други загрљени у гомилице певаху, а већина их је седела уз дрвене столов |
д часа на час по неко од њих залетео на гомилу турске момчадије и дечурлије, кад би ова гласно |
и се сигурним и лаким кораком пењаше уз гомилу цигала и камења.</p> <p>„Ама вреди да поломе мам |
ад очи, и гледаше, очевидно узбуђена, у гомилу.{S} Као да и не чујаше што јој Циганин ковач срд |
зрогачених очију загледала у ону шарену гомилу, која се полагано креташе озго са града.{S} Кад |
тешко Богу згрешила да те пси као јареб гоне и да те самсови као мрцину вуку?!...{S} Ах!“ јекну |
и Бог никада није био добар.{S} Он мене гони од како ме је из наручја матере моје отргао.{S} Ал |
ост твоју.{S} Љубила сам те, а ти си ме гонио.{S} Осмех моје невиности удавио си у потоку горки |
оје изнад једних сниских растових врата гораше сад већ последњим капљицама уља, те пршташе као |
јдмо да седнемо на који од оних ковчега горе, па да се мало прихватиш и одмориш, а у том ће ваљ |
но што је лепо и господско!{S} Та стена горе изгледа <pb n="168" /> ми као да је мраморни прест |
та убијати пијана човека.{S} Окрену цев горе у таваницу и одапе.</p> <p>Пуче пуцањ, погасише се |
ми је неки духовник!{S} Лист од њихове горе затреперио, чедо од њихове колевке заплакало, млад |
pb n="20" /> Дурмитора пао у четинарске горе ужичке, да се у њима напоји мирисом од јела и боро |
ћ можда никада ни видети нећу ове дивне горе и планине!“</p> <p>„О, Рајко, Рајко!“ викаше га оз |
ењем погледала би по таласима од зелене горе, који се пружаху на све стране докле око допираше; |
олажаше из вароши, повијала се поред ње горе уз брдо, док се није у трави од ледине изгубила.{S |
а тежина на срце наваљује!...{S} Ено ње горе где од радости јеца, а мени је овде дошло да се од |
его настави:</p> <p>„Кад ме вода изнесе горе, два ме самсова дохватише.{S} На левој мишици и са |
је то Маџарица, ваша земљакиња, од ваше горе лист, а ето је робиња!{S} Знам да сте ради да је о |
ли ја знам да је Хуњадија Јанош од наше горе лист, а знам најбоље по томе, што је прадед или чу |
још топлији жар, те позлатило и поља и горе, и кад би сваки лист на дрвећу, и сваки цвет на по |
усти се нечујно низа стену, а њу остави горе саму.</p> <p>Наслонив се леђима на стену Рајко пус |
аса заборави своју слутњу.{S} Отрча јој горе, и нађе је још са сузним очима, али са осмехом на |
ре; подиже леву руку и погледаше по њој горе у висину, као да гледа у крстату заставу, коју жељ |
ани, гуђаше у гусле, лице своје подигао горе к лицу старчевом, а уста мало отворио као да пева. |
х подиже и погледа невесело и бојажљиво горе у таваницу, а ја кроз таваницу у облаке, одох, одо |
два или нека мекана лопта, удари високо горе у врата под сам рагастов.</p> <pb n="144" /> <p>„А |
нешто као устежући се.</p> <p>„Оно тамо горе ритови с ону страну Дунава; а оно тамо иза њих, гд |
ла у пећини, а старац и Рајко седели су горе на градском зиду поред ватре.</p> <p>„Ти си ми се, |
а значе оне неколике цеви, што их видех горе у зидинама од града! “рече Маргита; па онда настав |
од пецива и пића. <pb n="202" /></p> <p>Горе у самом зачељу седео је у високој наслоњачи стари |
смркло, велика једна гомила сувог грања горела је на највишој и најширој зидини од разваљеног г |
ка гвоздена светњака, пред иконостасом, гореле су две велике жуте воштанице.{S} Пред иконама Ис |
многокраки позлаћени светњак, у коме је горело ваља да четрдесет воштаница.{S} У једном куту дв |
ице.{S} Пред иконама Исуса и Богородице горело је уље у великим сребрним кандилима.{S} Све друг |
му причаше о српским манастирима на Св. Гори и о светогорским испосницима.{S} Разговараху се та |
и кад јој приђоше ближе, опазе да ватра гори пред једном пећином, у стени под самим некадашњим |
то ће младост твоју прерани гроб у овој гори да покрива!"</p> <p>И онда му се примаче још ближе |
ду игумани његовога манастира на Светој Гори, да не такну ни једне аспре од тога блага, него да |
о, да ти тек понешто кажем.{S} У Светој Гори има манастир деспота Ђурђа Смедеревца; у цркви иза |
Осмех моје невиности удавио си у потоку горких суза мојих.{S} Ранио си ме првом стрелом, кад си |
како је мој живот био само један ланац горких несрећа, ви би ми опростили.{S} Све бих заборави |
</p> <p>„Ето, шта је!“ прихвати Маргита горко; „мој стари гроф, ког сам толико пута хвалила как |
, љубљаше јој колена и скуте, и плакаше горко.</p> <p>„Еј, колико смо суза ми за вама пролили ! |
на колена пред старим послаником и кроз горко јецање, а са грчевито склопљеним рукама, говораше |
едну невину младост... ох, како је то и горко и грозно!“</p> <p>— „Не подаји се таквим мислима, |
је нешто видео.</p> <p>На јелеку њеном горња пуцад са грла и са груди беху покидана, и сам јел |
n="224" /></p> <p>Па онда отиде у своје горње собе.{S} Дуго је тамо остала.{S} Ружа, пуна бриге |
је и положи га на оловни ковчег до саме горње ивице.</p> <p>„Ето ти под главу да имаш.{S} Лези |
и остављаше да се лепо види румени лук горње усне од добро срезаних и за човека доста малених |
ша.{S} Оштри врх од копља завуче између горње ивице од врата и њиховог оквира и не без јаког на |
и показати, и без тога меда, који ја за горске пчеле чувам, и без тих ораха, које ја с веверица |
ојих дванаест дворкиња, као са дванаест горских вила, а ја ево чекам јутрос да њоме прође једна |
млека, које ја добивам за једнога мога горског пријатеља, кога ћу ти може бити сутра и показат |
га рова, па по њему тражила комадиће од горског кристала.</p> <p>„Умориће се те нећемо моћи пут |
} Ти, оче, и Рајко изиђите овога часа у гору и склоните се мало.{S} Кад турски самсови дојуре у |
}" Неверовање је било јаче од веровања; горчина је била јача од љубави.</p> <p>Па онда стаде по |
и и пси знали да пију, онда би и они за госама својим у двор, и онда, онда би могла да кажеш се |
клицима витешки поздрављају.</p> <p>„Е, господа веле да си им се доста напричао, и да си ето ба |
великој дворници.{S} Тек пуче пушка, а господа да се поломе низ степенице. „Дај кола, коње, да |
ам патер Хијероними, и насмејаше се сва господа кад им преведе Рајкове речи.{S} Па онда ће пате |
видите кулу ову!“</p> <p>Испеше се сва господа за њим на ону зидину до куле.{S} Разговараху не |
Диже се старац, скочише и сва она млада господа на ноге.{S} Старац господски махну руком Рајку, |
<p>— „Не знам ти ја казати где су сада господа маџарска!“ понови Рајко, а беше га мало и зачуд |
огика каже: „отерајмо га!“</p> <p>Млађа господа замолише да се Рајко не отпушта одмах, него да |
и на оног црног попа. „И то су ми нека господа !“ говораше сам у себи; „и то ми је неки духовн |
идиш, кад оно твоји земљаци, она велика господа, не хтеше да чују што им ја говорим, да је прав |
еком довикиваше. </p> <p>А кад маџарска господа наступише баш према њој, она са вриском, који с |
м примити!"</p> <p>Зачудише се маџарска господа.{S} Узеше се договарати и разговарати.</p> <p>„ |
да умре певајући.{S} Чак су и маџарска господа сама од себе стала да га слушају, а честити Хас |
вратише са походе паши нишком маџарска господа световаше се нешто са патер Хијеронимијем у нај |
патер осмешкујући се да говори; „светла господа веле: ако је да ко коме поклон чини, не можеш т |
! свршуј само ако имаш још што!{S} Ваља господа да се врате у караван-серај на одмор! “ </p> <p |
споду.</p> <p>Оно су доиста била сјајна господа, што шетаху по развалинама двора Лазарева.{S} Б |
тина, еј девојко око које су се највећа господа маџарска и највећи наши јунаци купили, да им тр |
аргита.</p> <p>— „Бог зна где су ти сад господа маџарска!{S} Може бити да су већ у Стамболу! од |
о оно црвено вино на софри.{S} Узеше се господа маџарска световати.{S} Почеше лепо и полагано, |
де Рајко може да запева.{S} Млађа би се господа и сама раздрагала па прсла у гласно клицање, а |
раљевић Марко.{S} Одлучио се да, чим се господа у Нишу мало поодморе, изађе пред њих да се е њи |
поноса. <pb n="7" /></p> <p>— „Богме ће господа моја поломити мамузе по том камењу!“ рече дежме |
А?... шта велиш?!“</p> <p>— „ Ако хоће господа нека прихвати црква.{S} А кад би то моји новци |
лвасија којом су се наши стари јунаци и господа појили!" рече Рајко.</p> <p>Док он тако још збо |
ве правимо?!“</p> <p>— „Ако су они били господа, била сам ја госпођа!“ рече Маргита поносито; „ |
испод њега скелу.</p> <p>„Да нису тамо господа маџарска?" запита Маргита.</p> <p>— „Бог зна гд |
ости.</p> <p>На путу до Крушевца сва су господа маџарска била заволела Рајка.{S} Али се синоћ п |
на вашој свадби избише?{S} Е, стари наш господар прве године, кад вас Турци одведоше, није знао |
ешко му је што не може да послуша свога господара, ал’ је теже срцу одолети, <pb n="8" /> да не |
ће гунгулу и убиће вас онде пред ногама господаревим! “</p> <p>„Па шта да чиним ?!“</p> <p>— Да |
здање водила, као да хоће да јави своме господару радосну вест, али се на средини степенице опе |
лепо да одговори, а најгоре мени своме господару!“</p> <p>„Ама ја дођох да те питам: јеси ли т |
гао си леп новац добити, да си је њеном господару на откупе понудио ! рече Рајко.</p> <p>— „На |
скотови!“ промумла опет старац; „вала, Господе Боже мој, сад ил’никад; умудри ме шта да радим |
Бога, па се прекрсти неколико пута; „о, Господе, који си и милостив и свесилан, смилуј се на ов |
о ?{S} Шта се то десило ?!“ Тек неко од господе рече: „дух се јавио, вампир, авет!“ Јао да сте |
у ноћ Богу не моли, да покрене срца ове господе, да је ропства ослободе!“</p> <p>Диже се старац |
!“ викаше оздо иза стола један од млађе господе, који се још не бејаше са свим загњурио у вино. |
аво и велиш!{S} Кад изађох љут од твоје господе и стадох у оном забрану иза караван-сераја под |
ст, госпођо, ама су оно плаштеви велике господе и великих јунака, који су с нашим царевима лице |
ки дан... прошао овуда у свити маџарске господе ?“</p> <p>„Јесам!“ рече Рајко мирно.</p> <p>„Је |
уке левицом, гледаше за свитом маџарске господе, која сави путем у варош.{S} Рајку се учини као |
ушајући за њ неразумљиви говор маџарске господе.</p> <p>Реци господи да се мичемо даље!{S} Ово |
а; „а, ово ће бити да је гробница старе господе од овога града изнад нас, и ово су све мртвачки |
„бињеџија!“</p> <p>А и у маџарске би се господе лице засветлило.{S} Ништа на целом том путу ниј |
боша, праћен неколиким синовима највеће господе маџарске, путовао је као изванредни посланик ће |
г чудом својим може да вас спасе !{S} О Господе," узе старац гласно да виче Бога, па се прекрст |
кнув патера руком и рекав:</p> <p>„Кажи господи: на ову је кулу Голубан, верна слуга српског ца |
иви говор маџарске господе.</p> <p>Реци господи да се мичемо даље!{S} Ово је једна робиња коју |
таше старац посланик, окренув се млађој господи из своје свите; „шта оно рече, ко је она?!“</p> |
рло површним, испитом, узе да маџарској господи шапутом а на латинском језику говори :</p> <p>„ |
, преводио је његово казивање маџарској господи.</p> <p>Од урвине старе цркве Лазарице младић п |
рним и озбиљним лицем окренуо маџарској господи и показујући руком на младог коњаника, допустио |
у ситницу обраћао је он пажњу маџарској господи, јер му се чинило да свега тога нигде ван Србиј |
ако Бог да!“ Поклони се и свој осталој господи, приђе к руци и патеру, и још једном са врата р |
каже да је за службу великој и светлој господи; али оно друго не могу вам примити!"</p> <p>Зач |
и све је добро!““</p> <p>Доиста се ово господи маџарској преведе.{S} Млађи од њих узеше гласно |
причам.{S} А видим те јеси ти и јунак и господин!{S} Знам ја, волео би ти да сазнаш о цар-Лазар |
ан-агом.{S} И ево ти вели мој пресветли господин десет талира: четири за четири дана твоје служ |
ред! напред! напред!“</p> <p>„Пресветли господин вели,“ узе патер преводити; „паметно си синко |
ко :</p> <p>„Његова блиставост узвишени господин царски и краљевски посланик вели: „хвала ти, а |
то Манде и њене Сокице у двор.{S} Стари господин сазва нас све у велику дворану па нам рече: „о |
виде тај младеж.{S} Од те ноћи је стари господин постао други човек.{S} Узео је да пије много в |
тима и преко патера запита: би ли стари господин допустио да му нешто кажем.{S} Позваше га унут |
пре наместим срце!{S} Па онда мој стари господин изађе напред, те моме младожењи прибоде на прс |
ици Милици много више, него што то овај господин попа воли! “</p> <p>Насмеја се гласно и сам па |
ме двору, него да видим само да те твој господин прими у своје господске руке, па онда одмах зб |
мља. „Али што да плачеш?{S} Кад те твој господин види, он ће вратити невесту, па да је мила шће |
а ево друга начина: нека пођу два млада господина са мном, отићи ћемо право Циганину, везаћемо |
ли, да поделе благо нашег јадног старог господина!“ Ето тако вам је!{S} Од ово три дана весеље |
Бог довео да у последњем часу спасете и господина свога и кућу своју! “</p> <pb n="196" /> <p>М |
шанов и рече полагано: „опрости ми царе господине!{S}" Па онда се диже на ноге, скиде капу, пог |
пољуби старца у руку: „хвала ти светли господине!{S} Баш си научио што и јесте најлепше у наше |
хвати својом левом руком.</p> <p>„Стани господине!{S} Зар тако маџарски племић дочекује своју в |
к и патер Амброзијус, а већ знате нашем господину никад није много требало!{S} Ко није пијан, т |
ла за све ни цела ноћ.{S} Него кажи ово господину: видиш ову кулу; у њој су најволели да заједн |
и пун свечаности, глас Маргитин; „овде, господо, има <pb n="204" /> само једно место, које гроф |
Мартину стегнуту песницу.</p> <p>„Овде, господо," зачу се јасан, а сада и пун свечаности, глас |
арон Отмар, па скочи на ноге; „устајте, господо, ово је доиста глас грофице Маргите!“</p> <p>„Ш |
и још једном са врата рече: „хвала вам, господо, простите ми и с Богом остајте!“ </p> <p>И онда |
твоје псето познали су ме одмах!...{S} Господо, зар нико од вас не може да ме позна?{S} Силађи |
посаобину.{S} Али вам се молим, светла господо, не замерите ми, и пустите ме да се дома вратим |
алира.</p> <p>„Нека вам је хвала светла господо!{S} Ово за службу до данас, и ако је много, опе |
/p> <p>„Ко нама, о великомоћна и сјајна господо, јемчи, да преласни и бујни јуноша, дрскост кој |
ни ви не познајете?!“ </p> <p>„Устајте господо!" викну барон Отмар, па скочи на ноге; „устајте |
нути, него поред оних циганских врачара господовати!{S} Ружо, дај ми мој ловачки нож! “</p> <p> |
.</p> <p>„Да ли бих могао да говорим са господом?“ питаше Рајко.</p> <p>— „У добри час!“ рече п |
тренутака, па већ мораде даље за својом господом.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP189 |
ладало прилично узбуђење међу маџарском господом.{S} У једној широкој одаји посадили се беху св |
е патер Хијероними, да је она од велика господска рода, властелинка, кнегиња, што ли?{S} Вала м |
лицу, и по стасу, и по кроку, да је од господска рода!{S} Па то господство, и онака лепота и о |
рече му Маргита. — „А, то не, много је господска!...{S} Куд ћу ја тамо...{S} Него ево овде на |
поњаву додајем плашт, који је покривао господска прса и јуначка рамена?“</p> <p>— „А, сад види |
само да те твој господин прими у своје господске руке, па онда одмах збогом.{S} Ваља ми се вра |
Мартину, "као да је племић од ове старе господске куће.{S} Ковчег од углађене ораховине нека се |
ници од престола седела су два младића, господски обучена у доламе, на којима су у испупченом в |
таман да се све славно измири, и њихов господски а рекао бих и — твој сиротињски понос.{S} Ето |
пођа грофица“, у оном двору тамо, умети господски да захвали.{S} Овде ти некадашња робиња из ду |
ва она млада господа на ноге.{S} Старац господски махну руком Рајку, дајући му знак да може ићи |
егов сабор није од властеле и владика у господским столовима, под кубетом саборне цркве, него ј |
несрећу. „Бесна крв маџарска, а бесно и господско колено.{S} Од многог поноса никоме лепо да од |
овек, који има око за оно што је лепо и господско!{S} Та стена горе изгледа <pb n="168" /> ми к |
} Их, шта их је!{S} Да ћутим, да се оно господско дете не поплаши!{S}" Тако говораше Рајко сам |
ује, а по мраку ми је светлила светлост господског образа ових витезова овде !“</p> <p>Узе пате |
, и да не може бити да није од великога господскога рода.{S} Веле познаје се то и по њеној лепо |
и ми богато платила и преплатила твојом господском беседом!“</p> <p>Па кад се опет посади, наст |
туживало.</p> <p>„Ко је ово?{S} Како је господствен овај старац, како је озбиљан и тужан!{S} Ка |
Рајком, као сенком својом, она корачаше господствено право к зачељу.{S} Сви је гости сад гледах |
није: ни орао који је високо под небом господствено кружио, ни зец који погурен и сав усплахир |
з гусле казивао му, како ће да пропадне господство њихово и царство српско, и како ће једна стр |
} Поведи га у Стамбол, нека види силу и господство, е да би се зажелео да цара служи.{S} Пође л |
року, да је од господска рода!{S} Па то господство, и онака лепота и она младост да робују једн |
оја зарада!"</p> <p>„Ма, човече, вређаш господство њихово!{S} Него чекај!{S} Ха, ево ми сијну, |
лакрдије да збијају, хвала вам лепо на господству!{S} Тако што у Цигана нема!{S} А ти безобраз |
милина стаса заборавља и сва се мисао о господству губи у милини на догледу на осећању, готово |
ам Бог опрости; а кад будеш у срећи и у господству сети се на ово !“</p> <p>— „Та само да стигн |
а тако кад имате своју царевину и своју господу.{S} Тако је било и у нас за нашег цара Душана.{ |
прешла у срдњу.{S} Срдио се на маџарску господу и на оног црног попа. „И то су ми нека господа |
и сувим коњским ђубретом, на ону сјајну господу.</p> <p>Оно су доиста била сјајна господа, што |
ао самом себи: „кћи земље маџарске!.... госпођа!.... робиња!.... турска робиња!.... да сам јуче |
ба се заплака: „ех, рече, кад милостива госпођа грофица хоће да босиљком окити једног сиромашка |
p>„Њено високоблагородије, премилостива госпођа, грофица Маргита од Нађ-Бање!“</p> <p>И онда се |
ни дивна ћерка од Божуна Бана а Јанкова госпођа девојка, није лепша од ње!“</p> <p>Тек то рече |
— „Ако су они били господа, била сам ја госпођа!“ рече Маргита поносито; „ако су они јунаци, и |
ш као да нас и није!{S} Све једно; нека госпођа буде робиња, нека робиња буде госпођа, све једн |
ици, а овај други носи, па од њега нека госпођа откине који стручак, па нека га метне на прса м |
адолики јаничар, већ је ово млада једна госпођа из земље маџарске, која бега из турскога ропств |
а госпођа буде робиња, нека робиња буде госпођа, све једно; мари ти за то тај твој цвет и она ш |
оста Јанко на бијелој кули, — и са њиме госпођа <pb n="133" /> ђевојка," — не изговори тако пол |
о о чему хтедох да те питам.{S} Била си госпођа.... опрости, Бога ми си госпођа и сад, и ако се |
Била си госпођа.... опрости, Бога ми си госпођа и сад, и ако се мучиш као робињица!{S} Молим те |
ћу се заборавити ма у чем.{S} И да ниси госпођа робиња си, и да ниси робиња жена си, жудиш за з |
бру и на каквој нези одрасла, каква сам госпођа била и куда ето доспех, ја падох на земљу као м |
двора.{S} Тамо ногом кад крочим ја сам госпођа грофица од Нађ-Бање.{S} Овде сам још слободна, |
ко то тако из тебе говори? да ли је то госпођа, или робиња, или кћи земље маџарске?!“ <pb n="7 |
земље вратила.{S} Мислим да ће ти се и „госпођа грофица“, у оном двору тамо, умети господски да |
олим пред ногама моје племените и добре госпође погинути, него поред оних циганских врачара гос |
а је убије?!“</p> <p>„Бога ми, да не би госпође, не знам како би се свршило!{S} Ил’ би твој сму |
орану па нам рече: „ово су вам од данас госпође.{S} Слушајте њихове заповести.{S} Коме није пра |
ако се може да одржимо живот, који се у госпође гаси!“ </p> </div> <div type="chapter" xml:id=" |
м!“ Ја јој онда испричах што милостивој госпођи треба мало босиљка.{S} А баба се заплака: „ех, |
S} У оно су је време још једнако звали „госпођином чесмом".{S} Стара и узана калдрма, која дола |
им је нека велика невоља.</p> <p>„Вала, госпођо," рече Рајко Маргити; „ако ти Бог помогне те ст |
да Рајка не разбуди.</p> <p>— „Па нема, госпођо; све је то просто!{S} Него опет, послаћу момке |
ше нови сјај од њене лепоте.</p> <p>„Е, госпођо, и треба тако кад имате своју царевину и своју |
м пред ногама нашег цара, — близу тебе, госпођо моја, јадна млада и лепа и добра жено!“</p> <p> |
Мартине?!" </p> <p>— „Немамо тога овде, госпођо!"</p> <p>Пошљи одмах у Сегедин нека се тамо у с |
о у име живога Бога напред.{S} Држ’ се, госпођо, моје руке ако се бојиш, а ја ћу његове !“</p> |
х меких тканина.</p> <p>„Не брините се, госпођо,“ рече јој Мартин; „Мишко већ јури путем у Сеге |
а некмо ли живети !...{S} Сећаш ли се, госпођо, како је лепо на Космају ?!....{S} Збиља, не да |
ала три пута си ми света!{S} Не бој се, госпођо; не сумњај се; уздај се у Бога и веруј у моје с |
Рајко могаше само да викне: „не бој се, госпођо!{S} Сад ћу ти донети воде!“ па у петом скоку бе |
глас.</p> <pb n="94" /> <p>„Не бој се, госпођо!“ рече јој; „ево мене!{S} Нешто ми се смучило.{ |
чиним! “</p> <p>— „Ама, ходи, молим те, госпођо да разгледамо све ово чудо око нас!“ рече јој Р |
а нестрпљиво.</p> <p>— „Чекај молим те, госпођо!“ прихвати Рајко и доиста се мало застиде; „ако |
д идемо?!“</p> <p>„Притврди своје срце, госпођо!{S} Знам ја како ти можеш храбра да будеш!{S} Д |
а беше у њене руке.</p> <p>„Хвала теби, госпођо, што тако лепо мислиш и желиш.{S} Али од свега |
8920_C3.5"> <head>5</head> <p>„Бога ми, госпођо, ја сам ти рањен?“ рече Рајко мирно задевајући |
ред, води како знаш!“</p> <p>„Хвала ти, госпођо !{S} А Бог нек нас води!“ рече Рајко радосно уз |
м не долази! “</p> <p>— „Нећу ти крити, госпођо, да и мене брига обузимље!“ прихвати Рајко исто |
у Српкињу да такве сузе лије!{S} Немој, госпођо; пусти нека опет сине јуначко срце и нека одгон |
, па је погледа зачуђено; „Бог с тобом, госпођо, Јанко је наш јунак, и наши други јунаци нит’ с |
на онакво питање.</p> <p>„Бог с тобом, госпођо, шта ти зовеш школом витешта?{S} У нас има по м |
ви ни од секире! “</p> <p>„Бог с тобом, госпођо!{S} Кад смо ми секли главе нашим краљевима?" пи |
ну плакати.</p> <p>„Ама шта је све ово, госпођо?!{S} Овај се свет врти око нене.{S} Ништа ти га |
е и још мекшег зибелина!"</p> <p>„Јест, госпођо, ама су оно плаштеви велике господе и великих ј |
чине!“</p> <p>„Није право што говориш, госпођо!“ рече Рајко; „ја те наведох да бегаш, ја те до |
че: „о, хвала теби, наш велики Боже!{S} Госпођо, предобра и премила наша госпођо грофице!{S} Да |
хвати...{S} Ова ми се соба окреће...{S} Госпођо, где је Маргита ?“ „Ево Маргите поред тебе, Рај |
> <p>„Гледајте само, слатка и милостива госпођо,“ узе Ружа да говори; „гледајте само како се св |
p>— „Јаох мени, моја слатка и милостива госпођо, како то питате?!...{S} Та како да не верујем!{ |
pb n="198" /></p> <p>— Не! премилостива госпођо грофице, не ни пошто!{S} Они су сад сви трештен |
тешког неког облака.</p> <p>— „Е, моја госпођо!{S} Побојаше се они да се због тебе не заметне |
/> не од злата.{S} Па онда, слатка моја госпођо, помеша ту воду с некаквим вином, напуни један |
гласу и познала!{S} Слатка, слатка моја госпођо !“</p> <p>Па онда Ружа остави свећу на сто, а с |
Шта то радите за име божје, слатка моја госпођо грофице !" јецаше сиротица стара Ружа.</p> <p>„ |
их.</p> <p>„Ходите, ходите, слатка моја госпођо, унутра у моју собу!{S} Ви и не знате шта се ов |
н да се тамо венчају.{S} О, слатка моја госпођо, сам вас је Бог довео да у последњем часу спасе |
ло спремите!“</p> <p>— „Ох, слатка моја госпођо!{S} Ви не знате какво је врзино коло овде!{S} О |
оследњих дана!{S} Еј, јадна, јадна моја госпођо, како је мало среће Бог вама дао, баш вама, кој |
...{S} Јест’, слатка, мила и добра моја госпођо!{S} Јест’, то сте ви!..{S} О Боже, о Боже! <pb |
упу.</p> <p>— „Узмите мало воде, слатка госпођо!{S} Приберите се; Бог је добар, па ће вам помоћ |
ва врати. <pb n="227" /></p> <p>„Слатка госпођо, немојте се толикој тузи предавати!{S} Ево вам |
да ме са свим заборавиш!“</p> <p>„Вала госпођо!“ прихвати Рајко озбиљно и невесело, „тешко је |
ви старцу на Вујну!...{S} О, моја добра госпођо, колико ти досађујем!...{S} Хвала ти... и опрос |
же!{S} Госпођо, предобра и премила наша госпођо грофице!{S} Дајте милостиву руку слузи вашем.{S |
/p> <pb n="147" /> <p>— „Ала, не бој се госпођо!{S} Баш сам сигуран да ћу је убити!{S} Само се |
/hi> рече Рајко радосно узбуђен; „чу ли госпођо шта одзив рене: „живога Бога!“ И не треба нам б |
жем ћутању рећи ће Рајко!</p> <p>„Ти си госпођо уморна.{S} Али се све мислим ови ће сребрни сто |
м, али топло и смерно:</p> <p>„Хвала ти госпођо!{S} Бог нека те чује!{S} Ако сам те задужио ма |
балу!...{S} Еј, грофице од Нађ-Бање, еј госпођо од толиких баштина, еј девојко око које су се н |
мирно али са уздрхтаним гласом:</p> <p>"Госпођо, опрости ми!{S} Хтедох да ти послужим, али ето |
и тек осетивши да има и срца и памети; „госпођо, док бих ја нашао и довео ластавицу, дотле би и |
опет шапутом као да не разбуди свеце — „госпођо, прибери се!“</p> <p>Она нежно скиде руку његов |
јој се сузе низ образе ваљају.</p> <p>„Госпођо, немој да плачеш!...{S} Нећу ја умрети...{S} А |
пође за њом а за њиме и старац.</p> <p>„Госпођо," узе Рајко да говори као из сна пробуђен и тек |
ући шта да почну. <pb n="81" /></p> <p>„Госпођо," поче Рајко; „док си причала ја све себе питах |
{S} Сад ћу се двојином журити да предам госпођу њеном мужу, и тројином хитати да се теби вратим |
ског цар-Лазара, на својим рукама изнео госпођу своју, царицу Милицу.{S} Знаш шта вам казивах м |
ндор, Кондор!{S}" Зар да лајеш на своју госпођу? “ викаше Маргита, па сишав с кола приђе право |
ари Кондоре! ти си први да познаш твоју госпођу!“</p> <p>У том изашла беше на врата од оне кући |
p> <p>„Силенција!{S} Силенција!“ викаше гост госту те се начини читав урнебес од силенције.{S} |
пићем, седело је бар двадесет и четири госта.{S} Ваздух беше топал, загушљив од дима воштаних |
о стари гроф и удари песницом о сто.{S} Гости прихватише усклик и удараше песницама о сто, као |
господствено право к зачељу.{S} Сви је гости сад гледаху запрепашћени, неки с отвореним устима |
свеће, утекоше Цигани свирачи, утекоше гости, Манда одвуче старца и кћер, и кроз два или три т |
а спроводи и да му помогне да се цареви гости ни на шта не потуже.</p> <p>„Његови га,“ говораше |
у њу. <pb n="48" /></p> <p>Повикаше сви гости у глас: „чардаш! чардаш!" хоће младожења да игра |
значај не могаше да ухвати.{S} Тек сви гости узеше викати: „е, е, е, то је много!{S} Доста лак |
ите му врућих четрдесет батина!“ Пијани гости узеше да кликћу од радости и да пљескају.{S} А мл |
ш, изгуби старац кораке, ударише пијани гости у смех!...{S} Расрди се старац младожења па право |
А, шта велите?!“</p> <p>Гракнуше пијани гости у смех и у кликтање и у пљескање.</p> <p>„Мартин |
ице, и паде.{S} Диже се страшна вика од гостију и запомагање од Манде Циганке.{S} Али нико од г |
магање од Манде Циганке.{S} Али нико од гостију да приђе грофу у помоћ.</p> <p>Рајко се сам при |
се лупање песницама о сто и усклицавање гостију.{S} Па онда неко повика да се утишају, те да се |
пред лицем краљевских јелчија а царевих гостију?“ рекао би запрепашћен <pb n="21" /> Хасан; „не |
знам те шта мумлаш!“ па се онда окрете гостима и поче што јасније могаше:</p> <p>„Сви знамо ка |
p>Стари гроф махаше рукама, дајући знак гостима да се утишају, па се онда диже.{S} Циганка му н |
да се није што незгодно десило царевом госту.{S} Стадоше му очи на младој жени која се пред но |
>„Силенција!{S} Силенција!“ викаше гост госту те се начини читав урнебес од силенције.{S} Али к |
а змија Манда и њена кћи.{S} А Манда је готова на свако зло.{S} Начиниће гунгулу и убиће вас он |
ху празне боце и кондире вином, да буду готови да се носе у велику дворану.{S} А из те дворане, |
ала је лепа једна и врло млада девојка, готово са свим нага. „Гледај добро, гледај; не заборави |
покри лице рукама и узе гласно јецати, готово онако исто као оно у капели пред иконом Мајке Бо |
говораше то полагано, озбиљно, свечано, готово и нешто мало тужно.{S} Гледаше у Рајка неким зам |
ву губи у милини на догледу на осећању, готово на сигурном знању, да кроз оне дивне очи још див |
а, какве он дотле никада видео није.{S} Готово се он сам застиде, и нехотице обори очи, те му п |
а је најмио лађу и да је у Сегедину све готово.{S} Маргита нареди да с њоме пође Ружа, Мишко и |
ко је мало по мало запајаше, виде да је готово у своме левом наручју загрљену држи, и да је њен |
рац.</p> <p>Рајко уђе први, провукав се готово на коленима испод огромне камене плоче што изнад |
а и по зидинама, и загрме сва дворана и готово <pb n="114" /> као да из сваког оног оклопа уз з |
b n="106" /> говораше Маргита збуњена и готово збиљски у бризи, да јој се памет преврнула није. |
сам се смислила!“ рече Маргита мирно и готово хладно. „Рајко, који ми се довде показао као вит |
ду, или и у длан, и свака му је то исто готово од речи до речи лагала.{S} Кад су му тако већ ма |
снује нове згоде.{S} Уђоше у Ниш са већ готовом одлуком да се с њиме растају. </p> <p>Кад се вр |
замишљен.</p> <p>Био је и невесео и по готову срдит.{S} Невесео од жалости која му притискиваш |
латна можете најбоље да видите, како је град некада имао двојаких зидина, као оно што кажу да Ц |
димента процесији <pb n="25" /> нашој у град Константинов провоцира, придодан?{S} Ако оштроумљу |
и да је гробница старе господе од овога града изнад нас, и ово су све мртвачки ковчези.{S} Их, |
Рајко; „ово је подземна оружница онога града била!“</p> <p>На трећем ступњу, а дуж целог круга |
омилу, која се полагано креташе озго са града.{S} Кад се свита мало примаче, она се жена подиже |
ајвишој и најширој зидини од разваљеног града.{S} То је стари пустиник давао знак најближем сел |
еше зидине од некаквог старог порушеног града.</p> <p>Али се већ мрак ухватио био кад изађоше н |
сузама, заспала под зидином оног старог града у Крушевцу, ето ње к мени, на сну праћена још јед |
на грани.{S} Вераше се по рушевинама од града као веверица; час би се дрско успела на највиши з |
е цеви, што их видех горе у зидинама од града! “рече Маргита; па онда настави пуна збиље и сетн |
<pb n="154" /> напоље, па на зидине од града; нањушише на цеви оловне што воде ваздух доле, па |
ало им је проћи поред западне зидине од града.{S} Уз ту зидину, која се прилично одржала, присл |
двео је на једну ледину у присоју испод града.{S} Кад се врати к ватри, нађе старца и Маргиту к |
мила на бистром планинском извору испод града, па се осећаше хитра као срна и свежа као тица на |
је по рушевинама од некадашњега двора и града Кнез-Лазарева у Крушевцу једна шарена гомила од Т |
и, царичиној чесми од мрамора хладовину гради; некада су царске слуге појиле коње цареве на ово |
онесе у подземне сувоте под овај малени градић, који је и онда слабо коме у очи падао.{S} Па он |
ио кад изађоше на тај вис.{S} Под самим градом опазе једну малу ватру.{S} Рајко мишљаше да ће ј |
8920_C1.5"> <head>5</head> <p>Под самим градом кнеза Лазара, а прислоњена уз обрушену једну зид |
м пећином, у стени под самим некадашњим градом, и да поред ватре седи један старац са дугом бел |
да су се на ову плочу навалиле хрпе од градске рушевине!{S} Хајдмо сад у другом правцу натраг! |
цирима од сребра стражарили по зидинама градским и кроз све јунаштво своје кришом погледали к п |
ане људе на посао.{S} Озго испод зидина градских зачу се куцкање чекића о наковањ.</p> <p>„Ево |
аше остатак од некадашњега спољњег зида градског, била је једна чесма од белог мрамора.{S} У он |
ираше; час би опет скочила у остатак од градскога рова, па по њему тражила комадиће од горског |
ини, а старац и Рајко седели су горе на градском зиду поред ватре.</p> <p>„Ти си ми се, синко, |
алеко је цуру запросио,</l> <l>У Божуну граду бијеломе,</l> <l>У онога од Божуна Бана!“</l> </q |
како се мучи.{S} Претоварио кола неком грађом па им прсла осовина, те Аћим растоварује љуто ку |
е, напоље одавде!“</p> <p>Диже се једна граја, којој се прави значај не могаше да ухвати.{S} Те |
ља!“ <pb n="207" /></p> <p>Диже се опет граја од усклицавања у здравље паметне Циганчице.{S} Ка |
два венчања!{S} А, шта велите?!“</p> <p>Гракнуше пијани гости у смех и у кликтање и у пљескање. |
н белутак беше прошаран крупним црвеним гранатима, као да је стена упрскана џиновским капљама к |
ичцима био ишаран у свакојаке цветове и гране.</p> <p>Од прилике дуж три четвртине круга, а при |
ћаше хитра као срна и свежа као тица на грани.{S} Вераше се по рушевинама од града као веверица |
да си га убио прво бих ја сада висио на грани, а ви би двоје скапали доле под земљом!{S} Хвала |
јим каницама за себе и онда бегај преко границе.{S} Ето је од тога доба моја робиња!“</p> <p>Ов |
неке љуте арамије.{S} Одјездисмо преко границе, и ударисмо ноћу на двор Нађ-Бању.{S} Старог гр |
му проговара глава.</l> <l>Њега царе на граници храни,</l> <l>Да од Срба царевину брани.</l> <l |
е троглавог Арапина.</p> <quote> <l>„На граници турској и арапској,</l> <l>Вазда сједи троглав |
мо.{S} Рекох Турцима: „док ви одаберете грану и наместите све што треба, ја да се мало помолим |
добро смркло, велика једна гомила сувог грања горела је на највишој и најширој зидини од разваљ |
S} У другима нађоше цветове од бисера и грање од драгог камења, обоце, гривне, просто да се не |
повисока млада раста, којима и стабло и грање и лишће беху од сувога злата, а жирке његове од с |
онда га разви и остави да се на зовином грању суши.{S} Он сам седе на један камен према чесми и |
ко!{S} Спуштај врата! “</p> <p>„Аох! да грдна ли је то нека змијурина !{S} Колики јој је језик! |
Чујеш, Маџарице бесна?“</p> <p>„Их, да грдне бруке да тако и говориш а некмо ли да тако и ради |
а.{S} Слао је људе у Цариград, потрошио грдне паре, па ништа.{S} Мислили смо свиснуће.{S} Од му |
м Борчија гудалом по плећима: „хеј, што гребеш, јеси л’ полудео?!{S}" Ништа ја.{S} Ћутим па гле |
ваздух доле, па да видиш ту белаја!{S} Греби, па копај, па скичи, поплаших се, Бога ми ће раск |
а онај крст у стени као исти бесови, па греби, па хватај зубма стену, па њушкај и копај под, па |
после неколико тренутака рече: „.јест, гребу ову стену и лају помамно.{S} Велика је вика у пећ |
м!{S} Ето их с ону страну ове стене.{S} Гребу и скачу уз њу скамучући !{S} Молим те метни ухо н |
„не бој се, не бој се; није грех, није грех; а сласт је, сласт, сласт!“</p> <p>Као да је омађи |
рце куцаше: „не бој се, не бој се; није грех, није грех; а сласт је, сласт, сласт!“</p> <p>Као |
м сну, неће се разбудити; а то бар није грех.{S} Ето, питај дванаест сребрних престола владичан |
т сребрних престола владичанских: је ли грех да поштен млад човек без икакве непоштене замисли |
и Циганин са мном.{S} А баш је од Бога грехота, а од људи — Бога ми, мал’ не рекох нешто!....{ |
у тренутку, у коме га запе, виде да је грехота убијати пијана човека.{S} Окрену цев горе у тав |
могах; сетих се што ти оно рече да је и грехота и срамота; него му стадох чизмом на прса и реко |
везана?!{S} Не може то.{S} Било би то и грехота пред Богом и срамота пред људма!{S} Ово је овак |
ешто!....{S} Баш је <pb n="18" /> велим грехота оставити ону младу вашу земљакињу да оном циган |
рну жену?{S} Не срамоти свој образ и не греши своје душе?“ рече Рајко, па онда одби старчеву ру |
и знам рећи то је да нисам светац, него грешник пред Богом!“ Ове би се још лепо свршило, али ет |
ла ако је само слатко, па баш нека је и грешно!“ <pb n="137" /></p> <p>Али у самом тренутку у к |
о, видевши изненада како је човек једно грешно ништа, а како је Бог велика, свемогућна и страшн |
јим чистим срцем Богу, да буде милостив грешном старцу Теодосију на Вујну!“ </p> </div> <div ty |
се на ову децу!{S} Смилуј се и на моју грешну старост, отвори ми очи да у овоме тешком часу ви |
спуштеним и одуженим вратом, које густа грива покриваше.{S} Иза њих друга два златна лава беху |
тавицу по врату и намешташе јој чупу од гриве изнад чела и тепаше јој нешто маџарски.{S} Кад од |
она обема рукама миловаше ластавицу по гриви и по глави и гукаше јој час српски час маџарски, |
бисера и грање од драгог камења, обоце, гривне, просто да се не зна шта је лепше, богатије и сј |
елек и танко турско ткиво испод њега са грла и нешто мало са средине груди размакнуто.{S} И она |
.</p> <p>На јелеку њеном горња пуцад са грла и са груди беху покидана, и сам јелек и танко турс |
оде!“ Узе грчевито откопчавати јелек са грла и са груди својих, промуца још једном да се једва |
знам, кад те не познаје онај који те је грлио?!{S} Ха, ха, ха!{S} О хо, хо, хо!“ церекаше се пи |
пола ноћи!" рече Рајко, па онда наслони грлић од чутуре на своја уста, убриса га рукавом од кош |
ти?!...{S} Није то; није то; него ме за грло хвата и дави луда мисао, да већ можда никада ни ви |
нда усред таквог триумфа осети да му је грло суво, те дохвати чутуру и опет повуче добро.</p> < |
се спуштају низ моје образе и низ моје грло; стас сам утегла у један панцир од драгог камења.{ |
погана звери у мојој руци! могла бих ти грло овим ножем пресећи, али нећу нож да поганим.{S} Пи |
згодна прилика за Бекри-Бекира да сухо грло овлажи.{S} А већ више и не мишљаше да нуди чутуру |
ико пута, па <pb n="128" /> онда јасним грлом запевао по неку песму јуначку.{S} Ваљало нам је д |
ка.{S} А можда се боји да га иза каквог грма или џбуна шпијуни турски не вребају.{S} Било је пр |
о сабор од сељака искупљених око једног грма!{S} И његова највећа мука, коју мучи, није Турчин, |
челенке, него само лишће од жирородног грма; његов престо <pb n="164" /> није ни од сребра ни |
а како се возимо по твојој земљи, нигде грма, нигде липе!{S} Ако видиш по неки јаблан, то ти је |
ода, удараше о зидине, па се у потмулој грмљавини врати к њима двома, неразговетно понављајући |
ди да ме обесе ето овде о један од ових грмова!...{S} Деде, кћери моја, гутни један гутљај од ж |
о мало времена што проведоше под једним грмом, заложивши се мало хлебом, једва <pb n="69" /> да |
...{S} Истина баш не бих волео да ми је гроб овде у бари где нема ни липе ни раста.{S} Еј, слав |
а који Маргита већ седе.</p> <p>„Ово је гроб једног надзорника имања, који је ваља да пре своји |
де, у присоју под оном стеном, ископаше гроб за Рајка.</p> <p>Кад већ гроб би доста дубок, Марг |
ки поп, да га доведу да очита молитву и гроб прелије.{S} Па онда рече Ружи, Мартину и свима сво |
ни ме негде овде у планини, па ми обиђи гроб молитвом и поменом.{S} А јави мојима у Расини!“ Са |
ти ти мени што ће младост твоју прерани гроб у овој гори да покрива!"</p> <p>И онда му се прима |
срећа на овоме свету у томе, што је мој гроб поред његова.{S} Сахраните ме овде, поред њега.{S} |
ископаше гроб за Рајка.</p> <p>Кад већ гроб би доста дубок, Маргита нареди да српски сељаци по |
n="152" /> да пође за мном да се жива у гроб закопа!{S} Па онда сиромах онај старац!{S} Куд нас |
тужнија. „Не марим што ћу да се жива у гроб закопам, али да полагано умирем под притиском стра |
да ми неко на ухо шапуће, да сам жива у гроб закопана!{S} Чини ми се свисла бих од страха да ни |
подједнако.{S} Ко се од нас двоје пре у гроб сломије, сломиће се пре не због неправде свога дру |
тиском страшне мисли, да сам силазећи у гроб ставила на муке и уморила једну свету старост и је |
ас, који сте моји, баци по једну киту у гроб оваквог витеза.</p> <p>Ружа и Мартин дадоше једно |
о, као згрозив се, „како можеш с једног гроба да погледаш на свој двор?{S} Молим те, устај одат |
И хвала Богу, ето смо сви троје као из гроба у живот васкрсли!“</p> <p>„Али ако се Турци врате |
у.{S} Страх ме је!{S} Ово је канда нека гробница.{S} Чини ми се да миришем кости мртвачке ! “</ |
један до другога; „а, ово ће бити да је гробница старе господе од овога града изнад нас, и ово |
е, Рајко!... не остављај ме саму у овој гробници!" цикну Маргита; „где си?!...{S} Шта, ти би ?! |
убили старца, па нема ко да отвори ову гробницу, шта ће да буде од ове јадне жене поред нене?! |
е из пећине дрзнуо да завири у ону црну гробницу, или — као да се журила да заклони велику једн |
анише их једно поред другог; прелише им гробове сузама и оставише их да на њима пољско цвеће цв |
о исто свечано.</p> <pb n="89" /> <p>— „Гробом моје мајке... небом и земљом моје отаџбине.... з |
и сестра!" говораше му. „Овде смо као у гробу и смрт седи негде у једном од ових столова!{S} Не |
у Турака!{S} Дед’ нам причај што!“ „0, грозим се и да погледам натраг!“ рече Маргита, па се св |
/hi> милост, па да те благосиљам за све грозне своје патње, за све страшне немилости твоје !{S} |
рапи поје овде упорне мазге и ћудљиве и грозне камиле своје!{S} Овом је белом калдрмом некада ш |
итве биле су све нове и све страшније и грозније муке.{S} Дошао је најпосле дан, у који је моје |
жете ви замислити ни стотинити део оних грозних мука што сам ја у оној зверској јазбини претрпе |
се сва стресе као да јој дође наступ од грознице, и окрете главу на другу страну.</p> <p>Цигани |
ћуташе па се само стресаше, као да је у грозници, и ломљаше грчевито своје прсте.{S} Даде се ка |
ту устави па се сва стресаше као да је грозничава језа ухватила.</p> <p>„Ја да скота једног!“ |
ину младост... ох, како је то и горко и грозно!“</p> <p>— „Не подаји се таквим мислима, него да |
аше, да све то с већим болом осећам сву грозност свога положаја, све своје и телесне и душевне |
одиже на ноге.{S} Гроф пун гњева крхаше грозну једну теретемку, тресну једном ногом о под, те м |
воје косе, па, с пеном на устима, цикну грозу:</p> <p>„Ако си човек, брани своју невесту!"</p> |
је из Маргите муња севнула, и као да је гром поред њега пукао, тако Рајко беше заглунуо, занеме |
а стари се гроф жени!“</p> <p>Као да је гром поред ње ударио.{S} Маргита скочи са клупе на којо |
тобом јутрос у пећини, кад муња севну и гром пуче?...{S} Тобож не смеш ни да се сетиш... и ти с |
ба баци нешто у ватру, што је пукло као гром, сва се кућа затресла, а кухиња се димом напунила. |
ом се доста разговетно зачу вика једног громогласног сељака: „ој, хој,хој, Јоване... море Јован |
левом колену?“ питаше је <pb n="195" /> гроф.{S} "Има!“ рече Манда. — „Па што ти то дете кријеш |
се сам пригну, па га подиже на ноге.{S} Гроф пун гњева крхаше грозну једну теретемку, тресну је |
оже да учини да види своју суђеницу.{S} Гроф се одвезао у Арад с Мартином, коме је све причао к |
по гудурама великог једног добра што га гроф имађаше у Сибињској.{S} Беше ту пуно слугу, који н |
ака.</p> <p>„Молим те, брацо, је ли жив гроф од Нађ-Бање ? !“</p> <p>— „ Је ли жив?{S} Како да |
пред нама, одведи нас у дворану где је гроф, отвори врата и викни да сви чују: „ево је грофица |
то говориш?“ питаше је Маргита. „Где је гроф?{S} Страх ме да га мој изненадни појав не потресе |
чи.</p> <p>„Шта кажеш?!....{S} Стари се гроф жени?!“ викну она гњевно и сва пренеражена, па онд |
Ох, како да вам кажем?!{S} Па стари се гроф жени!“</p> <p>Као да је гром поред ње ударио.{S} М |
левом колену стоји!“ викаше баба.{S} И гроф доиста виде тај младеж.{S} Од те ноћи је стари гос |
тне Циганчице.{S} Кад и то прође, стари гроф настави:</p> <p>„Сад ево једне прилике, пала овде |
ица Маргита од Нађ-Бање!“ промуца стари гроф, и она му се дворана поче да окреће. „Шта то рече |
возимо у дворац Нађ-Бању; жени се стари гроф.“ Хајде, ђи, терај!{S} Ето нас тамо.{S} Свирај, пе |
чељу седео је у високој наслоњачи стари гроф, седе браде и седе косе, округла, мрка и зажарена |
је!“ прихвати Маргита горко; „мој стари гроф, ког сам толико пута хвалила како је добар и како |
скарада!“ јечаше промуклим гласом стари гроф. „Молим, молим Румели-Беглер-беговицу нека седне п |
<p>„Ељен Силађи!“ викну промукло стари гроф и удари песницом о сто.{S} Гости прихватише усклик |
кроз зубе маџарске псовке.</p> <p>Стари гроф махаше рукама, дајући знак гостима да се утишају, |
од гласног смеха, од дивље вике: „ељен гроф Аладар!{S} Дај чардаш!“ И Цигани почеше да удешава |
си човек, брани своју невесту!"</p> <p>Гроф тресну своју наслоњачу о под, па је превали, и онд |
нда одби старчеву руку на десно.</p> <p>Гроф се спотаче, посрну преко своје оборене столице, и |
b n="13" /> преврташе по своме сећању. „Гроф Аладар од Нађ-Бање биће сад да је мојих година!{S} |
ан од њих.</p> <p>— „Грофа Аладара!.... грофа Аладара!“ понављаше старац, па као да за неки тре |
топлоту њеног лица.{S} Лево од старога грофа седела је у трећој наслоњачи жена већ у годинама, |
сам Маргита, грофица од Нађ-Бање, жена грофа Аладара!““ проговори један од њих.</p> <p>— „Гроф |
арисмо ноћу на двор Нађ-Бању.{S} Старог грофа и не бејаше дома, али му беше млада грофица.</p> |
је вода прокључала, онда баба заиште од грофа његову златну бурму, коју је од венчања с вама но |
ња се димом напунила.{S} Баба онда узме грофа за руку, одведе га пред неки као долап у зиду од |
има, па да се из Сегедина стигне у двор грофа од Нађ-Бање.{S} Управо и нема пута, него се тера |
ра!““ проговори један од њих.</p> <p>— „Грофа Аладара!.... грофа Аладара!“ понављаше старац, па |
Циганки пут к вратима.</p> <p>„0, о, о, грофе,“ јекну Циганка сва дрхћући од гњева; „ако ваше с |
рукама удави. „Нисам ја крив, милостиви грофе! “ брањаше се Борчија; „него ето та слуга, или је |
исокоблагородије, премилостива госпођа, грофица Маргита од Нађ-Бање!“</p> <p>И онда се склони н |
Мени се учини да рече: „ја сам Маргита, грофица од Нађ-Бање, жена грофа Аладара!““ проговори је |
са свим мирно:</p> <p>„Ја сам Маргита, грофица од Нађ-Бање!“</p> <p>— „Била си то некад.{S} А |
кад.{S} А шта си сад?“</p> <p>„Маргита, грофица од Нађ-Бање!“ одговараше она опет мирно.</p> <p |
тај дан дође, онда, тамо у оном двору, грофица од Нађ-Бање може само да ти руку стегне и речим |
аже ја сам грофица Маргита!{S} Е, лепо; грофица Маргита има на левој страни... како да кажем... |
офа и не бејаше дома, али му беше млада грофица.</p> <pb n="50" /> <p>Кад кошеви и сењаци око д |
плака: „ех, рече, кад милостива госпођа грофица хоће да босиљком окити једног сиромашка Србина |
S} Тамо ногом кад крочим ја сам госпођа грофица од Нађ-Бање.{S} Овде сам још слободна, или упра |
атила.{S} Мислим да ће ти се и „госпођа грофица“, у оном двору тамо, умети господски да захвали |
и се савлада и рече :</p> <p>— „Маргита грофица од Нађ-Бање — робиња потурченог Циганина Бекри- |
једно другом своје бојазни, да не буде грофица помела памећу.{S} Али не имадоше срца да јој се |
вори врата и викни да сви чују: „ево је грофица Маргита од Нађ-Бање!“ <pb n="198" /></p> <p>— Н |
сније могаше:</p> <p>„Сви знамо како је грофица Маргита као неблагодарна куја, незадовољна са с |
а <pb n="204" /> само једно место, које грофица Маргита може да заузме, јер јој с правом припад |
сиротица стара Ружа.</p> <p>„Нисам више грофица!{S} Нешто сам далеко веће и много више, и нешто |
Видим има очи, има стас.{S} Каже ја сам грофица Маргита!{S} Е, лепо; грофица Маргита има на лев |
е ноге, те паде доле у столицу.</p> <p>„Грофица Маргита од Нађ-Бање!“ промуца стари гроф, и она |
пао.{S} Извукоше ме на обалу!...{S} Еј, грофице од Нађ-Бање, еј госпођо од толиких баштина, еј |
8" /></p> <p>— Не! премилостива госпођо грофице, не ни пошто!{S} Они су сад сви трештени пијани |
адите за име божје, слатка моја госпођо грофице !" јецаше сиротица стара Ружа.</p> <p>„Нисам ви |
оспођо, предобра и премила наша госпођо грофице!{S} Дајте милостиву руку слузи вашем.{S} О, кад |
; „устајте, господо, ово је доиста глас грофице Маргите!“</p> <p>„Шут, шут, шшш!“ заћуткиваше п |
све то разговетније чух шапат Мораве: „грофице од Нађ-Бање, кћери земље маџарске, кад си се ти |
младог, онда ево овај бокор поклањам ја грофици, а овај други носи, па од њега нека госпођа отк |
" /></p> <p>А сад, витеже Рајко, помози грофици од Нађ-Бање да у свој двор уђе!“</p> <p>Узеше с |
ашњој Румели Беглер-беговици некадашњој грофици Маргити од Нађ-Бање.</p> <p>„Силенција!{S} Силе |
аш ?{S} О, Ружо слатка, зар не познајеш грофицу Маргиту?“</p> <p>„Исусе, Маријо и Јосифе!“ врис |
нова.{S} Са врха те умке до у сами двор грофов нема више од пола сахата.</p> <p>Сунце је већ би |
ј дворани зидови беху покривени сликама грофова од Нађ-Бање кроз последња два века.{S} Озго са |
а, у којој је становао надзорник добара грофових са својом породицом.{S} Пред том кућом кочијаш |
које се са таванице из једне позлаћене грофовске круне спуштаху — а Рајко са тихим уздахом реч |
вином, напуни један воловски рог и даде грофу да из њега три пута сркне.{S} Иза тога баба баци |
иганке.{S} Али нико од гостију да приђе грофу у помоћ.</p> <p>Рајко се сам пригну, па га подиже |
е ме.{S} Кад се дигох рекох им: „кажите грофу запамтиће он ово !“</p> <p>Па се онда Циганин мал |
, где кад се сетите њега, старца, ви се грохотом насмејете.{S} Па онда му је казала да све то н |
све што треба и чекај нас на обали више Гроцке."</p> <pb n="222" /> <p>Узалуд и Мартин и Ружа н |
дело толико благо у својој руци.{S} Узе грош и узе талир па без речи појури к брду.{S} Чим зађе |
а чекање.{S} Него</p> <p>ево ти сребрни грош, да потрчиш у виноград да зовнеш скелеџију, и ево |
ђијанка робињица може да купи за хиљаду гроша! “</p> <p>— „Охо,хо,хо!{S} О хо,хо,хо!{S} А ха,ха |
е на ову асуру... овде, двеста сребрних гроша, да је се нагледа кад игра велики чардаш?!“</p> < |
поклони ми паша неколико кеса сребрних грошева. „Не треба ми то !“ рекох му, „него дај ми чету |
м истина никада до сада видео ни овакве грошеве ни овакве дукате, али видим ово је злато, а оно |
ељачке, згрну оне дукате и оне слепачке грошеве, и заповеди да ме обесе ето овде о један од ови |
презриво, па уста те ногом одгурну оне грошеве. „Носите те сребрне паре, требаће вам за ваше с |
pb n="156" /> пешкире, одвезаше сребрне грошеве, те све један по један на сиџаде пред санџак-бе |
Добри моји сељаци помолише опет сребрне грошеве и Турци присташе.{S} Ја се спустих на колена, п |
нда спусти на колена пред један у стени грубо урезани крст и шапуташе још некакве молитве за не |
ризи до земље и са црном камилавком од грубога сукна на глави.</p> <p>Рајко се чисто препаде п |
штаљке.{S} Па онда, као да једна снежна грудва или нека мекана лопта, удари високо горе у врата |
снежнобелу долину између две снежнобеле груде, по којима се танка бела ћерћелија тек као сива м |
адајући у пун котлић.{S} Склопи руке на груди; гледаше опет својим широким а меканим погледима |
а јелеку њеном горња пуцад са грла и са груди беху покидана, и сам јелек и танко турско ткиво и |
грчевито откопчавати јелек са грла и са груди својих, промуца још једном да се једва чуло: „вод |
огледају своју растегљивост о девојачке груди ове младе жене, које су се стидљиво заклањале за |
од њега са грла и нешто мало са средине груди размакнуто.{S} И онај низ крупног црвеног <pb n=" |
о. „Нећу ја ноћас ни мој врат а камо ли груди обнажити пред тим момком тамо, па ти слободно кид |
леде као крпа.{S} Она танка кошуљица на грудима затрепери.{S} Један се дубок уздах оте из њена |
уку његову пријатну топлоту, коју је на грудима њеним у себе упио, и која сад са длана руке Рај |
тканине, које је око врата и на својим грудима носила, па их, натопљене хладном водом, полагаш |
пуно тешких златних ланаца о врату и по грудима.</p> <p>Кад оне речи Мартинове пројечаше, патер |
идржи, а сама, намештајући ћерћелију на грудма и закопчавајући јелек, мало порумене.</p> <p>„Ка |
е у пламен и кад ми вичући „Алах—Алах!“ грунусмо у двор, она пуцаше на нас кроз прозор из пишто |
тобом у Шумадији!“ проговараше Маргита грцајући. „Не знам како да ти кажем!{S} Стид ме је од т |
воју витешку службу?!" говораше Маргита грцајући без суза.{S} Седе поред њега, па се тужна загл |
азе, и онда поче гласно да јеца, просто грцајући од плача.</p> <p>Рајку се најпре учини да се н |
лушкиваху.{S} Од часа на час Маргита би грчевитим притискивањем својих танких прстију у руку Ра |
бејаше мало побледела а углови од усана грчевито задрхтаваху, као оно у деце кад хоће да бризну |
им послаником и кроз горко јецање, а са грчевито склопљеним рукама, говораше нешто маџарски жив |
! хоће нешто да ме угуши!... воде!“ Узе грчевито откопчавати јелек са грла и са груди својих, п |
би ли што чули.{S} Мало час па она поче грчевито да притискује руку његову, као да му тиме обра |
ресаше, као да је у грозници, и ломљаше грчевито своје прсте.{S} Даде се као неко дете извести |
неколике ситне и бледе звезде и ломљаше грчевито своје прсте.{S} Па онда гласом пуним очајања р |
" питаше Маргита па дркташе као прут, и грчевито крхаше прсте своје.{S} А кад ветар донесе нов |
о бело стакленце.{S} У десну руку своју грчевито је била стисла један листак хартије.{S} На њем |
а заборавља и сва се мисао о господству губи у милини на догледу на осећању, готово на сигурном |
а још мање у оне сенке у које се мерџан губио.{S} Гледаше постојано у лице Маргитино и пажљиво |
о и да се брзо врате.{S} Управо је и не губљаху из очију.{S} Видеше је како клече пред ковчег Р |
шта свирам.{S} Удари ме једном Борчија гудалом по плећима: „хеј, што гребеш, јеси л’ полудео?! |
уљу за мали чардаш!“ Па Циганин превуче гудалом по струнама.</p> <p>„Нећу ти ја ноћас пред тим |
ребаше.{S} Најпосле их удеси, и поче да гуди неописано жалостив један <pb n="52" /> увод, који |
ола и једног деспотовића, који уз гусле гуди.{S} Јунак, који је у животу плашт овај носио, неће |
курјакова, све то споменима на лов, по гудурама великог једног добра што га гроф имађаше у Сиб |
арчевом, а онај други, на левој страни, гуђаше у гусле, лице своје подигао горе к лицу старчево |
> <p>Бадава.{S} Једна лопта или некаква гужва удари баш на оно место на коме Рајко своју амајли |
где се бели рукави од кошуље повијаху у гужву, беху голе.{S} У једној је руци носила котлић, а |
чутуру, а под левом мишицом носи велику гужву у сиџадету од теркије.</p> <p>— „Не смедох у хану |
<p>Рајко скочи са свога места као да га гуја уједе.{S} Отегну песницу, и лево и десно удараше < |
... ево ти мој мали пињал; оштар је као гуја.{S} Седи тамо у дно пећине, па кад видиш да Турци |
иловаше ластавицу по гриви и по глави и гукаше јој час српски час маџарски, као да се беше и са |
нда је готова на свако зло.{S} Начиниће гунгулу и убиће вас онде пред ногама господаревим! “</p |
дохвати руком својом за рукав од његова гуњца, па се ниско пригну над самим пањем и оштро га по |
т од леве руке на узглавницу од Рајкова гуњца, а спусти главу на руку па рече: </p> <p>„Видим, |
зове, сави лепо и метну у џеп од свога гуњца.</p> <p>„Како лепо мирише ова зова јутрос!“ рече |
пут да главу расхлади, извади из свога гуњца убрус те убриса зној са чела и лица.{S} И онда пр |
еплашено, па узе вући Рајка за рукав од гуњца. »Можеш ти њу да не подесиш, може она да те жацне |
е да је по рамену покривен својим малим гуњцем и да поред њега седи Маргита.{S} Оклопила руке н |
може бити.{S} Па онда Рајко скиде своје гуњче, сави га у двоје у троје и положи га на оловни ко |
ега, подметнув јој под главу опет своје гуњче.{S} Отиде за тим доле к оним растовим столовима, |
о свето.{S} Имаш право!{S} Дај ми твоје гуњче.{S} Тако; добро је.{S} И боље је овако!{S} Ко зна |
ote> <p>Маргита спусти главу на Рајково гуњче, намести се и пови се гипко телом до на саму ивиц |
уначке земље.{S} Ти ми нудиш твоје мало гуњче; за што да си ти већи <pb n="123" /> витез од њих |
е Маргита легла, положив себи под главу гуњче <pb n="124" /> Рајково, и онога на коме је Рајко |
нском плашту каквом!{S} Овако, на твоме гуњчету сниваћу само о теби и о нашем добром старцу!{S} |
</p> <p>У томе Манда, која дотле узалуд гураше Сокицу да иде да опет заузме десну наслоњачу, ус |
и те стаде између робиње и Циганина.{S} Гурну Бекира обема рукама те овај паде на земљу, а клеш |
своје.{S} Разбудише се и такнуше срдито гуске и патке, што, дуж брлога испред кућа, беху задрем |
ше на гусле, те ове одвугнуше.{S} Млади гуслар виде каква туга мори срце у његовог старог бабе, |
бистре ове воде, и по гдекоји би слепи гуслар на овој мраморној чесми <pb n="31" /> духом прог |
а и опет жива чежња да чује баш све што гуслар има да каже, стапале.{S} Оба младића беху у лицу |
младићима па се загледао у лице младога гуслара с једним изразом, који је тешко укратко описати |
али у њега као да је било срце једнога гуслара, те мраморна чесма поче да му изводи пред очи с |
н!{S} Како се невесео загледао у младог гуслара!{S} А шта ли му овај <pb n="117" /> уз гусле пе |
риложи цркви што ко може, искупи се око гуслара да чује: како је Марко укинуо свадбарину, како |
спот заплакао.{S} Сузе његове кануше на гусле, те ове одвугнуше.{S} Млади гуслар виде каква туг |
це испод панцира од сребра.{S} Јаворове гусле под прстима правог песника одјекнуле би по неком |
!{S} А шта ли му овај <pb n="117" /> уз гусле пева?!“ питаше Маргита и осећаше како јој се срце |
седео је уз колено свога седог оца и уз гусле казивао му, како ће да пропадне господство њихово |
престола и једног деспотовића, који уз гусле гуди.{S} Јунак, који је у животу плашт овај носио |
ласом, али онако мало као попевајући уз гусле:</p> <quote> <l>„Кад се жени од Сибиња Јанко </l> |
т Ђурађ слушаше шта му ослепљени син уз гусле пева.</p> <p>„Кад је воља божја да тако млада мре |
ве већи.</p> <p>Један пут узе да као уз гусле попева:</p> <quote> <l>„Ој, Маргито, моја верна љ |
а турског, постао духом видовит, чим би гусле у руке дохватио.{S} Једног дана седео је уз колен |
чесми и пусти се у мисли.{S} Није имао гусле нити је био слеп, али у њега као да је било срце |
би на земљу право испред себе, дохватио гусле, превукао неколико пута, па <pb n="128" /> онда ј |
а онај други, на левој страни, гуђаше у гусле, лице своје подигао горе к лицу старчевом, а уста |
ном узаном ходнику.{S} Мрак бејаше тако густ и црн да не могаху једно друго видети.</p> <p>— „Р |
мало спуштеним и одуженим вратом, које густа грива покриваше.{S} Иза њих друга два златна лава |
јега су мирну строгост и свечану лепоту густе витице црне косе сенком својом само размекшавале, |
и крепак старац, са бистрим очима испод густих веђа и руменим образима.</p> <p>„Куд сте ви двој |
елом брадом и са срдитим погледом испод густих веђа на сну јавио, кад бих заспала на зибелинско |
аветрини, а на ледини обраслој сниском, густом и мирисном травом, Рајко беше простро своје мало |
ско, али право и лепо срезано и осењено густом кестењавом косом.{S} Погусте и дуге веђе лепо се |
огаше у своје меке савијутке да прикупи густу црну косу, него јој падаше низ плећа у коврџастим |
раде да јој својом левом руком прихвати густу косу и лепу главу, да ову мало подигне.{S} Како ј |
Кад изађоше на врх, и пре него ће ући у густу једну шуму растову, зачуше како од скелеџијског ч |
ћу, само да ме гадна једна змијурина не гута полагано као жабу неку!{S} Рајко, молим те, хајдмо |
pb n="125" /> ширила зеница у очина, те гуташе нови сјај од њене лепоте.</p> <p>„Е, госпођо, и |
твих у живе!{S} Дед’, кћери моја, један гутљај!{S} Тако, нека ти је на спасеније!{S} Дед’ Рајко |
ва!...{S} Деде, кћери моја, гутни један гутљај од жупскога лека!“ </p> <p>Старац весело додаваш |
доше, па се прекидаше само да их понуди гутљајем неког јаког црног вина из једне мале чутуре.</ |
од ових грмова!...{S} Деде, кћери моја, гутни један гутљај од жупскога лека!“ </p> <p>Старац ве |
p> <p>И онда корачаше даље ћутећи у све гушћи мрак неких тесних улица на крај Крушевца.</p> <pb |
Рајко!{S} Спуштај врата! “</p> <p>„Аох! да грдна ли је то нека змијурина !{S} Колики јој је јез |
амерке, ево се Маргита теби привенчава, да је од сад твоја и овога и онога света.{S} Стављам ти |
е служим, да носим воду, да цепам дрва, да ложим ватру, да чистим ковачницу, да перем и да кува |
чком округу, поређали један до другога, да чувају стражу и да подупру зидину својим гвозденим п |
јко живо.</p> <p>— „Слушао си, ваља да, да хајдук изгуби и срећу, и мегдан, па и живот, чим пус |
а јој је душа одлетела у ројеве звезда, да тамо тражи звезду Рајкову.</p> <p>Рајко се нешто мал |
“ рекох му, „него дај ми чету акинџија, да се осветим моме крвнику!“ Дадоше ми неке љуте арамиј |
који се помеша с оним халакањем Турака, да ме језа подухвати и сва се стресох!{S} Шта ћу јадна |
а младог а јуначног „кабадахију“ Рајка, да га спроводи и да му помогне да се цареви гости ни на |
како чини да сам негде и некад слушала, да ваши краљеви нису добро пролазили!"</p> <p>„Ако нису |
води, ићи ћу босонога од села до села, да свету проповедам: како је страшна твоја немилост и о |
би ми опростили.{S} Све бих заборавила, да нож мога мужа није убио човека, који ме је турског р |
че нам Борчија: „хајде, седајте у кола, да се возимо у дворац Нађ-Бању; жени се стари гроф.“ Ха |
и ме те бих изгорела!“</p> <p>— „Збиља, да запалим парче труда!{S} Биће боље!“ прихвати он; и з |
м камењем, које тако прскаше варницама, да се у њ није дало гледати.{S} Беше ту још поређан вел |
да се пред њим бацамо камена с рамена, да се надскакујемо, надтркујемо и да гађамо из пушке.{S |
ан.{S} Стигао беше извештај од Мартина, да је најмио лађу и да је у Сегедину све готово.{S} Мар |
си <pb n="42" /> човек.{S} Је ли вера, да ником казати нећеш?!“ питаше Рајко.</p> <p>„Вера!{S} |
ац, одви мало врхом од копља ова врата, да видимо има ли светлости тамо!“</p> <p>Рајко је послу |
ј ватрени коњиц, беху тако пуни живота, да Рајко осети како га чудна једна ватра загрејава и ка |
робињи.{S} Сви ми веле да је Маџарица, да ју је Бекри-Бекир, — који је се тек пре четири годин |
ти онај светац о коме луда раја прича, да се разговараш са царем змајским и да те змајеви одне |
у асуру... овде, двеста сребрних гроша, да је се нагледа кад игра велики чардаш?!“</p> <p>„Вели |
ако лепе среће! “</p> <p>— „Не дао Бог, да ја њима поклоне чиним!{S} Него, није то тамо моја за |
астиђен подиже.{S} Беше га некако стид, да она поред њега успаваног бди.{S} Него га Маргита брз |
ако да ти кажем!{S} Стид ме је од тебе, да оваку бруку у мом двору видиш! “</p> <p>— „Ма шта да |
у не моли, да покрене срца ове господе, да је ропства ослободе!“</p> <p>Диже се старац, скочише |
пун задовољства, па се диже. „Време је, да погледам мало своју ластавицу!“</p> <p>И оде к ласта |
дворити.{S} Све што овде хтедох то је, да те склоним да те не бију ветрови.{S} Него није први |
некуд из ових планина, усред Шумадије, да се дигне човек, да народ ослободи.{S} Његови јунаци |
е, онда је неизбежна конклузија логике, да је овај јуноша врло, врло подозрив!</p> <p>„Преподоб |
даље, па их заустави на подножју умке, да ту чека млади пар путника.</p> <p>„Ето то је пред на |
S} Па онда му је слала и друге Циганке, да му гледају у воду, или и у длан, и свака му је то ис |
Дурмитора пао у четинарске горе ужичке, да се у њима напоји мирисом од јела и борова, па да онд |
још и друга једна мука!{S} Треба, веле, да се то кује у по ноћи и кад је млад месец на небу !“< |
пута у вис, и да није погдекоје чапље, да се на једној нози стојећи замишљено загледала у бару |
и светлим образом и остани поред мене, да прихватиш да чуваш ову свету оставу, кад мене нестан |
Расине, да продреш у рудничке планине, да дигнеш нешто од онога блага, њиме да искупиш војске |
нда ћеш ти као војвода Рајко од Расине, да продреш у рудничке планине, да дигнеш нешто од онога |
кости са статуе какве јелинске богиње, да бледорумене лако уздрктљиве ноздрве не издаваху живо |
сељаци донели ово вино да ме поткрепе, да их у смрти не осрамотим и да ме за смрт причесте; а |
атила.{S} Као да ми неко на ухо шапуће, да сам жива у гроб закопана!{S} Чини ми се свисла бих о |
ли више треба једно чисто и јако срце, да се један велики и свети аманет чува ?!{S} Учинило ми |
у њу, зграби оба весла а Маргити рече, да слободно пусти ластавицу па да прихвати крму.{S} Пос |
д њених усана отргао.{S} Веруј ми, оче, да је она будна била, па да ме је очима својим гледала, |
се у сну нешто тако невино осмејкиваше, да је милина била видети је.{S} Од тога осмеха као од н |
{S} Па као у инат онда ми тек долажаше, да све то с већим болом осећам сву грозност свога полож |
колена, помолих се Богу из дубине душе, да се смилује на вас и рад вас на мене, и кад сврших мо |
огу!{S} Ево сам се тако привикнуо теби, да ме збиља жалост осваја кад помислим, да ће кроз који |
т краде у срце.</p> <p>„Еј, Боже благи, да л’ ћу доживети да њега у оним планинама дочекам?!“ г |
се бегу да ми учини милост да заповеди, да ме људи његови обесе о најближе дрво до моје пећине, |
ргита збуњена и готово збиљски у бризи, да јој се памет преврнула није.</p> <p>Рајко сад трљаше |
притајивањем свога дихања ослушкивали, да ли се што из пећине чује.{S} Али се више ништа није |
т баш гаси.{S} Тако му се нешто ражали, да с тешким и дубоким уздисајима само понављаше речи: „ |
пљоскица од лискуна, а наш народ вели, да су то љуспе што падају од змајевских панцира, кад се |
маџарска и највећи наши јунаци купили, да им траке на застави везује, или да им пољупцем једни |
црни патер и она црна кучка договорили, да поделе благо нашег јадног старог господина!“ Ето так |
„видећеш, мој старац мене толико воли, да ће он скелеџији скелу позлатити.{S} Па већ видећеш и |
, ако се она целу ову ноћ Богу не моли, да покрене срца ове господе, да је ропства ослободе!“</ |
ано умирем под притиском страшне мисли, да сам силазећи у гроб ставила на муке и уморила једну |
која му притискиваше срце при помисли, да она јадна жена, онако млада и лепа и онако добра, ос |
ми се од тебе растати ваља.{S} Бога ми, да си ми по сто пута род, не би ми милије било што сам |
о јадан да је убије?!“</p> <p>„Бога ми, да не би госпође, не знам како би се свршило!{S} Ил’ би |
ина!{S} Како оно рече патер Хијероними, да је она од велика господска рода, властелинка, кнегињ |
је шапутаху једно другом своје бојазни, да не буде грофица помела памећу.{S} Али не имадоше срц |
ви људи даваху абер сељанима у околини, да им је нека велика невоља.</p> <p>„Вала, госпођо," ре |
мани његовога манастира на Светој Гори, да не такну ни једне аспре од тога блага, него да га с |
аку.</p> <p>„Могао си леп новац добити, да си је њеном господару на откупе понудио ! рече Рајко |
оне просторије.{S} Рајко рече Маргити, да са запаљеним трудом остане ту где је, а он сам уђе у |
о великомоћна и сјајна господо, јемчи, да преласни и бујни јуноша, дрскост којега толико изнен |
а да к теби више никад не подигнем очи, да пред тобом никад више не приклоним колено своје, и д |
ово момче стиди да призна; него чекај, да му најпре наместим срце!{S} Па онда мој стари господ |
ити никад да се не видимо!{S} Али знај, да ћу на тебе, док сам год жива, са љубављу једне благо |
ричала сам јој ко си ти, рекла сам јој, да ти не замери што си од друге цркве, јер си добар и и |
поштено и пуно витешки довео у дом мој, да ме <pb n="228" /> њему преда.{S} Од Рајка чистијег и |
били !{S} Али како ћу ја, један сељак, да дижем и теби за поњаву додајем плашт, који је покрив |
ина, усред Шумадије, да се дигне човек, да народ ослободи.{S} Његови јунаци не носе сребрне чел |
чистим ковачницу, да перем и да кувам, да чекићем кујем потковице и клинце, само — не тражи ни |
бих да могу и онда да пород тебе будем, да појахам сиву ластавицу, да ти носим заставу <pb n="1 |
наци људи у њеној земљи?!“ А сад видим, да ако у вас и има много срчаности још више има суза.{S |
еч нећу бегати, пристајем да те служим, да носим воду, да цепам дрва, да ложим ватру, да чистим |
да ме збиља жалост осваја кад помислим, да ће кроз који дан доћи и дан, у који ми се од тебе ра |
рчили, а неког другог светом оцу у Рим, да донесе благослов за венчавање.{S} Тек је пре десетак |
да, не хтеше да чују што им ја говорим, да је право или да те отму ил’ откупе, ја рекох у себи: |
ковчези.{S} Их, шта их је!{S} Да ћутим, да се оно господско дете не поплаши!{S}" Тако говораше |
о ти Бог помогне те стигнеш у свој дом, да пошљеш скелеџији паре што му скелу низ воду отиснусм |
а преклињаше свих девет Југовића редом, да јој бар један брат од заклетве на двору остане ? !{S |
ик давао знак најближем селу под брдом, да му се пошље један или два поуздана човека.{S} Требал |
један котарац напуни лучем и катраном, да се све то обеси о ону гвоздену чакљу па запали.{S} Ц |
и насипаху празне боце и кондире вином, да буду готови да се носе у велику дворану.{S} А из те |
оворили с неким младим и лепим везиром, да вас тобож силом одведе, а сад <pb n="193" /> сте код |
" — не изговори тако полаганим шапатом, да се овај утапаше у тихи дах, што са меким шумом лепти |
ничке планине старцу Теодосију у Вујан, да му каже да смо нас двоје за вечност заједно, и да ум |
его ме за грло хвата и дави луда мисао, да већ можда никада ни видети нећу ове дивне горе и пла |
ећ сам у две прилике долазила на мисао, да си ти некада ја ли цара ја л’ царицу, у двору царево |
њаше на високу кулу једну.</p> <p>„Ево, да сад изађемо на ово платно!“ рече Рајко меким гласом |
ладом и красном.{S} Не би ми било чудо, да се показало да је дух слаб а плот јака.{S} Тек опет |
зи! “</p> <p>— „Нећу ти крити, госпођо, да и мене брига обузимље!“ прихвати Рајко исто тако сет |
А сад кад си већ и онако понешто видео, да ти тек понешто кажем.{S} У Светој Гори има манастир |
ј страници добра <pb n="160" /> учинио, да коме ћу?{S} Баш ћу ти све по истини казати!“ одговор |
ке! а не бих вам овог бунџију поклонио, да ми дајете злато на кантар док га не претегне!“ Узеше |
га мој изненадни појав не потресе тако, да му здрављу нахуди.{S} С тога сам и хтела прво да вид |
рамена и рече:</p> <p>„Пусти ме, Рајко, да се код ње исплачем!"</p> <p>Рајко се све на прстима |
вори је па узвикну упрепашћена: „Рајко, да видиш! “ и извади и подиже у висину низове крупнога |
а слушаше кроз ухо уз стену прислоњено, да ли се тамо иза стене што збива; друга половина слуша |
зажарена лепота, онда је лако могућно, да би је свако витешко срце заволело.{S} Рајку се <pb n |
> <p>„Рајко,“ поче она тако милозвучно, да се младоме човеку први пут у његовоме животу учини д |
бре, твоја штета!{S} Ако испадне добро, да ми платиш за сваку по овакав талир, а од блага, кад |
е свим што вам је на овоме свету свето, да никада и никоме казати нећете ако што будете видели! |
да се испнемо на тај змајевски престо, да видиш нешто што ће ти милије бити!“</p> <p>Поможе јо |
ш Краљевић Марко, нити ко од вас, децо, да се усуди да га тим јуначким именом зове!“ Ја да си в |
сад опет ударише пси у лавеж!{S} Децо, да нам сам Бог помогне, ово се ваља на нас мука и невољ |
ђу у најближе село, где има српски поп, да га доведу да очита молитву и гроб прелије.{S} Па онд |
скелеџију, и ево ну носи сребрн талир, да одмах дође да нас превезе! “</p> <p>Сељаче није ника |
оград и извади од турске власти допуст, да мирно сахранимо Рајка на Космају, на оном изданку, г |
руком прихвати густу косу и лепу главу, да ову мало подигне.{S} Како је мало по мало запајаше, |
је тако пуно срдачности у том поздраву, да на мах неста зебње у Рајка и у Маргите.{S} Он одмах |
иш, помоли се својим чистим срцем Богу, да буде милостив грешном старцу Теодосију на Вујну!“ </ |
ога часа напоље из овога двора у чергу, да не нађеш пут у тамницу!“ И сад из очију Маргитиних с |
х.{S} Већ је и напустио био сваку наду, да може што разабрати у оној потмулој и неразговетној в |
пристајем да те служим, да носим воду, да цепам дрва, да ложим ватру, да чистим ковачницу, да |
авичај ?!....{S} О мој слатки завичају, да ли ћу те икада очима видети?!...“</p> <p>И онда се н |
има, и по лицу, и по стасу, и по кроку, да је од господска рода!{S} Па то господство, и онака л |
тон, па тек да <pb n="226" /> се крену, да их сељани не би опазили да кроз њиве и поља носе мрт |
у на осећању, готово на сигурном знању, да кроз оне дивне очи још дивнија душа гледа.</p> <p>Те |
ником вином, и најпосле пустио на веру, да иде да откуп саставља.{S} С тога ме је стриц прозвао |
им воду, да цепам дрва, да ложим ватру, да чистим ковачницу, да перем и да кувам, да чекићем ку |
на; „пустите ме да имам ту једну утеху, да сам испунила последњу жељу Рајкову!"</p> <p>Њих двој |
тебе будем, да појахам сиву ластавицу, да ти носим заставу <pb n="173" /> црвену са белим крст |
а, да ложим ватру, да чистим ковачницу, да перем и да кувам, да чекићем кујем потковице и клинц |
д се у њој небо и земља састају!{S} Ах, да сам те очима својим опет једном угледати могла, земљ |
реку. „'Го ће бити Морава!“ рекох, „ах, да ли ћу наћи какав чун, па да се њиме низ реку пустим! |
је злато, а оно је тамо сребро.{S} Их, да силна блага ако су сва та бурад пуна! “ говораше Рај |
{S} Чујеш, Маџарице бесна?“</p> <p>„Их, да грдне бруке да тако и говориш а некмо ли да тако и р |
?!{S} Мислиш да ми не би сваки од њих, да су сад живи онде у столовима, радосно понудио свој м |
ћу умрети после овога што од тебе чух, да ће доћи онај који ће земљу да ослободи!“</p> <p>Стар |
их одаја, ја да обијем и трећи катанац, да пустим змијурину да полагано провуче главу, па да је |
ње.{S} Него</p> <p>ево ти сребрни грош, да потрчиш у виноград да зовнеш скелеџију, и ево ну нос |
ођа!.... робиња!.... турска робиња!.... да сам јуче умр’о, умр’о бих не видев тако чудо, све то |
ом и трепће очима; „а знаш ти болан.... да је мени Халил-бег Махмут-беговић <pb n="51" /> плати |
г чаушбаше Хасан-аге Зулуфлије вели ти: да ту јадну жену не такнеш ни малим прстом, јер ћеш зак |
овци били па се ја питао, ја бих рекао: да се поделе сиротињи, нека моли Бога за здравље ћесара |
езовима на коленима моли да се вратите; да сте ви тамо где сте у великој срећи и великој сјајно |
те у великој срећи и великој сјајности; да управо Турци и нису вас заробили, него сте се ви дог |
се, раширио крила таман <pb n="110" /> да полети, као да хоће у небо да носи оно велико у злат |
бега из турскога ропства, <pb n="71" /> да се спасе ако буде воља божја!{S} Причаћемо ти све по |
о наведох ову јадну жену <pb n="152" /> да пође за мном да се жива у гроб закопа!{S} Па онда си |
ето баксуз !{S} Ниси ваља <pb n="44" /> да дошао на оваки посао са слутњом на празну срећу?“ го |
ал’ је теже срцу одолети, <pb n="8" /> да не иде на бој на Косово, већ — појаха својега лабуда |
вши се мало хлебом, једва <pb n="69" /> да се могло звати одмором.{S} Жураху се да још за видел |
срдачно; „а ко то тако из тебе говори? да ли је то госпођа, или робиња, или кћи земље маџарске |
ти не знаш каква је то гадна звер !{S} Да си ти патио хиљадити део онога што сам ја овде препа |
есам ли ја будна? јеси ли ти будан?!{S} Да нисмо обадвоје излудели?!{S} Протрљај, молим те, сво |
мртвачки ковчези.{S} Их, шта их је!{S} Да ћутим, да се оно господско дете не поплаши!{S}" Тако |
и бар једну стопу у висину просећи!{S} Да л’ ће моћи и доживети да је виде просечену ?!</p> <p |
ш?"</p> <p>„Баш ништа!{S} Ах, чекај!{S} Да пустим мога славуја из кавеза!“ И онда отиде у одају |
осје на раме, па право у луг Аћиму!{S} Да му помогнеш кола оправити, натоварити и кући отерати |
на колико ће нам дуго требати свећа.{S} Да мало приштедимо.{S} Доста је нека нас води та светло |
видиш по неки јаблан, то ти је све.{S} Да није да понека шева прне с пута у вис, и да није пог |
самом и од њега самог тихо шапуташе.{S} Да ли тај шапут долажаше из срца његова, или са лева ра |
ће од вас двоје на крај краја бити.{S} Да вам дуго не дуљим.{S} У Крушевцу ме затворише најпре |
ето какав ти аманет желим да предам.{S} Да си ми по сто пута рођени син, веће ти добро не бих м |
де на Рајкова прса и плакаше у глас.{S} Да јој је био једини брат од заклетве, или син јединац, |
их шест талира предаду њему — патеру, — да их он подели сиротињи за здравље ћесарево.</p> <p>Ст |
изабрати <pb n="183" /> једно једино — да се сећам тебе и твоје доброте!{S} Ти ћеш ме, знам, б |
“</p> <p>„Па шта да чиним ?!“</p> <p>— Да чекате док се истрезне!“</p> <p>„Кад ће то бити?!{S} |
ј?!...{S} Јест Румели-Бенглер-бег.{S} А да није то тамо Бенглер-бег?!“ рече пијани старац, па с |
с, а ето и ваших паса, па тражите.{S} А да знам где су и то знам, и казаћу вам: „ено су у божјо |
Дао си ми ватре ватром од ракије; треба да ти вратим ватру ватром од њеног чардаша!{S} Него вел |
калуђера, е баш брате знају каква треба да је ракија!{S} Жестока!{S} Валах да <pb n="45" /> спу |
ше сам себе, и онога часа нађе да треба да то што је она тако безазлено казала, исправи на прав |
прогута ништа од оне сласти, која треба да се слива само у срца људска.{S} Само је <pb n="23" / |
згрозив се, „како можеш с једног гроба да погледаш на свој двор?{S} Молим те, устај одатле, па |
и доведу амо свакога, ко ма и уображава да нешто зна!“</p> <p>Кад Мартин отиде Маргита још за н |
асније, док се Рајко не узе да побојава да ће се они млађи људи још и покрвити.{S} Али их стара |
с си о њима причала, па ти се причињава да их чујеш!“ рече јој старац.</p> <p>— „Није, није оче |
ир узе да ме усијаним клештима наморава да пред Турцима играм.... ех, не могу вам од зазора ни |
пуну сребрнога ситног новца, и пусти га да са танким звеком пада на данце од бурета.</p> <p>Па |
не... ој, чујеш ли Јоване!{S} Моли бега да савијемо у лево да не удара хајка на свечеву пећину! |
повија се, али му се све поче око њега да окреће и несвестица га обузе, из које прену тек кад |
му, хвала и њој!{S} У здрављу да Бог да да се опет видимо!" рече Рајко, пољуби се с Јовом, који |
не можемо ти опростити.{S} Него од сада да се ниси усудио да се зовеш Краљевић Марко, нити ко о |
о гледаше га право у очи, као да огледа да ли својим меким кадифеним погледима може да отвори д |
се само овда и онда окренуо да погледа да ли млада Маџарица није у седлу заспала, и увек би ви |
љце, нека их наоружа и нека ти их преда да с њима једнога дана у Србију пођеш.{S} Неће проћи го |
ац пустити, а волела бих да могу и онда да пород тебе будем, да појахам сиву ластавицу, да ти н |
дворници.{S} Тек пуче пушка, а господа да се поломе низ степенице. „Дај кола, коње, дај коње!{ |
само ако имаш још што!{S} Ваља господа да се врате у караван-серај на одмор! “ </p> <p>— „Имао |
розијус из великог хришћанског милосрђа да напије садашњој Румели Беглер-беговици некадашњој гр |
рноће.</p> <p>„Ево да чујете!" узе Ружа да прича. </p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18 |
, слатка и милостива госпођо,“ узе Ружа да говори; „гледајте само како се сви очистише!..{S} Ка |
ете грану и наместите све што треба, ја да се мало помолим своме Богу <pb n="157" /> овде над п |
склони се ти у једну од ових одаја, ја да обијем и трећи катанац, да пустим змијурину да полаг |
уди да га тим јуначким именом зове!“ Ја да си видела оне бруке и онога јада!{S} Моли се јадан М |
нашем добром старцу!{S} Али нећу ни ја да спавам, хоћу само кости да одморим.{S} Седи ту спроћ |
остајеш само у твоме џемадану, и што ја да лежим на овом тврдом оловном поклопцу, кад ено ваља |
, ја те доведох у ову клопку, па зар ја да останем да жив тебе мртву на души носим?!...{S} Не м |
она.</p> <p>„Хе, драга моја, како ћу ја да те познам, кад те не познаје онај који те је грлио?! |
је грозничава језа ухватила.</p> <p>„Ја да скота једног!“ викну старац сав поражен; „да Бог да |
наже чутуру и добро повуче.</p> <p>„Ја да црних калуђера, е баш брате знају каква треба да је |
о повуче и настави да прича:</p> <p>„Ја да поганих самсова; онаког зверја још не видех!{S} Киди |
воја српска мајка, ни твоја српска сеја да те оките, ево ти један стручак од баба Станије, стар |
з гусле пева.</p> <p>„Кад је воља божја да тако млада мреш, говораше Рајко, спуштајући Маргиту |
ди откуда та светлост.{S} Али се побоја да се Маргита не преплаши кад се са молитве дигне, па њ |
ном Мајке Божје.</p> <p>Рајко се побоја да није излудела, кад оно поче да узвикује говором нера |
душе не продају, а слушао сам од Турака да се у Стамбулу најлепша Ђурђијанка робињица може да к |
да их стигнеш, али можеш бар из далека да трчиш за њима!"</p> <p>Маргита се подиже мало, насло |
ицавање гостију.{S} Па онда неко повика да се утишају, те да се чује здравица, коју ће пречасње |
ирно, па онда настави: „е, баш ме копка да знам шта ће овај растов пањ овде?!“</p> <p>— „Махни |
дете!{S} Правиш се само, јер ти је мука да признаш!“ рече му Маргита нестрпљиво.</p> <p>— „Чека |
нађеш, мени четвртина ! “</p> <p>„Вала да си ми заискао и половину не бих се смео цењкати.{S} |
помоћи.{S} Неколико сам пута покушавала да се глађу и жеђу уморим, али кад већ клонем и обамрем |
говори, „његова те блиставост призвала да ти баш каже да се можеш <pb n="27" /> вратити.{S} Ни |
е заплаче.{S} Али је почешће наређивала да је оставе саму поред мртвог Рајка.{S} Са свечаном ми |
отом насмејете.{S} Па онда му је казала да све то ништа не мари, јер њему стоји у судбини тек с |
?{S} Зар је ниси толико пута преклињала да ти дође па да те избави?{S} Зар да те самсови вуку у |
у и маџарска господа сама од себе стала да га слушају, а честити Хасан Зулуфлија уставио је цел |
љасто длето и буздован-чекић, па кушала да ломи стену.{S} Првих дана могла је и да обије по <pb |
том ударцу.{S} Четвртог дана није могла да подигне чекић са земље.</p> <p>Пети дан, који беше в |
ма својим у двор, и онда, онда би могла да кажеш село пусто!{S} Него журите се, журите се, док |
се у њој свака тварка доста лепо могла да види.</p> <p>Маргита узе да трља очи, па онда поглед |
загризла своју кришку, док не би видела да је Рајко загризао своју.</p> <p>„Да делимо право као |
морала пробудити, онда бих опет волела да прво што видим буде моја витешка земља, Маџарска, и. |
на сва ова околина!{S} Чисто бих волела да овде слатко заспим, па да се више и не пробудим!“</p |
на више свилена пупад као да нису смела да огледају своју растегљивост о девојачке груди ове мл |
Силађи Јаноше, зар сам толико остарела да ме не познајете?{S} Бароне Отмаре, зар ме ни ви не п |
} Као да је нека тајанствена рука хтела да танком и мирисном хладовином заклони мраморну чесму |
као робињица!{S} Молим те, би ли хтела да се ослободиш и да се у завичај вратиш?! “</p> <p>Мла |
да је прави сотона.{S} Кад не бих хтела да му играм што он прозва малим и великим чардашем, он |
олубаном.{S} Таман је бледа зора почела да свиће, а он рече:</p> <quote> <l>„Голубане....</l> < |
ка тиха а прилично хладна кишица почела да ромиња.{S} И небо више није било плаво него сиво; Ко |
о успела на највиши зид па се усправила да стоји као кип, и са усхићењем погледала би по таласи |
га би царица, чим се смркне, заповедила да се гвозден један котарац напуни лучем и катраном, да |
аустави под једним од најснижих кандила да је се нагледа. „Еј, јаднице моја!“ рече опет са тешк |
о је тај „он“ ?“ — ја бих се ослободила да запитам. „Твој спас!“ одговорила би она...“</p> <p>„ |
и она друга жена за коју сам ја мислила да је света Марија Магдалена, док не чух да је она зове |
срећна жена, којој је судбина наменила да једнога дана поред тебе стане, узме да носи твоје ви |
/> сажаљења!{S} И онда сам се заверила да к теби више никад не подигнем очи, да пред тобом ник |
у црну гробницу, или — као да се журила да заклони велику једну тајну од турских погледа.{S} И |
е, — шта си ти тако тешко Богу згрешила да те пси као јареб гоне и да те самсови као мрцину вук |
ед мехова, па би их овда и онда повукла да духну у жеравицу на огњишту, те да се не угаси док н |
ј је, па се опет враћаше кад би је чула да се миче.{S} На послетку Маргита изађе — обучена у бе |
тако сетан и озбиљан; „није вајде, ваља да гледамо шта ћемо. <pb n="139" /> Турци су нашега ста |
и Рајко живо.</p> <p>— „Слушао си, ваља да, да хајдук изгуби и срећу, и мегдан, па и живот, чим |
лога дима подизаше се право у вис, ваља да од какве ватре око које се беху чобани искупили.{S} |
рски чим га из далека угледају.{S} Ваља да пошљем испред вас људе који ће дати знак да сте наши |
их поганих Сарацена избавио !{S} А ваља да ће дати да се сад и ова гадна комедија овде на добро |
сне туге заплачем!{S} О, Рајко, та ваља да није што ћеш се овуда сам без ње враћати?!...{S} Ниј |
б једног надзорника имања, који је ваља да пре својих педесет година умр’о и наредио да га овде |
знојавом католичком попу, који се ваља да родио негде међу Хрватима или Словенцима, те разумев |
едно уз друго стојали, можеш ми се ваља да поверити... збиља, има ли гдегод жена коју волиш?“</ |
ави се таквог разговора.{S} Сад ће ваља да већ скорим и пола ноћи па треба наш посао да гледамо |
ло прихватиш и одмориш, а у том ће ваља да и старац доћи по нас!“</p> <p>У зембилу старчевом на |
ри, а на великом су гласу.{S} Неће ваља да тако млад и тако красан и тако због ничега умрети!" |
а, шта ћу ја ако он умре!“ — „Неће ваља да умрети!“ прихвати Ружа.{S} Даће Бог да рана није опа |
емој се тако препадати!{S} Неће ми ваља да ништа бити.{S} Не бој се!“ говораше Рајко, па се још |
озлаћени светњак, у коме је горело ваља да четрдесет воштаница.{S} У једном куту дворане једна |
о да Маргиту охрабри, „оно је тамо ваља да постеља... младе невесте!“</p> <p>„То је моја постељ |
м тврдом оловном поклопцу, кад ено ваља да педесет широких и дугачких плаштева од меке кадифе и |
ита својим топлим дахом.</p> <p>— „Ваља да од ове хладне стене.{S} А и твоја је рука хладна! “ |
бо тебе види, па звездом звездама јавља да се роб један у слободу враћа.{S} Хвала Богу на добро |
га питам за које би је паре предао вама да је поведете као слободну?{S} Циганина не вреди питат |
де пар црвених а широких турских чизама да их навуче.{S} Она му се сад у свему покораваше као д |
јој севаше као у тигрице која се спрема да скочи, али се савлада и рече :</p> <p>— „Маргита гро |
у сну, прикупља усне, као да их спрема да приме или и да даду сладак један пољубац.{S} А онај |
онда зауставио би се па казивао што има да казује, ономе загрејаном и знојавом католичком попу, |
ва чежња да чује баш све што гуслар има да каже, стапале.{S} Оба младића беху у лицу од изванре |
замишљеност и суморност учини се свима да је баш подозрива.{S} Није му испало ни до Крушевца н |
.{S} Љубим га.{S} Кажите слободно свима да га љубим и да је једина моја срећа на овоме свету у |
!“ викну бег љутито, па махну сејменима да ме воде.{S} Јаукнуше моји сељаци, па брже боље повад |
гроф махаше рукама, дајући знак гостима да се утишају, па се онда диже.{S} Циганка му нешто шап |
д оно Циганин приђе с усијаним кљештима да кида месо с робињице, а он већ лежаше као пањ на зем |
ега зашкрипе.{S} Погледа и не хте очима да верује.{S} Учини му се да се она стена с крстом пола |
-ага даде заповест јаничарима и чаушима да се устроје по странама рад заштите посланика и свите |
оје снове на јави, који ће једнога дана да буду на јави истина.{S} Вратићеш се ти, али само као |
авадих се с Богом..“</p> <p>„Како јадна да се завадиш с Богом?!“ прекиде је старац запрепашћен. |
на ћу да бијем!{S} Како сме псина једна да пиљи у твоје лепо лице, кад је само моје ?!“ Сад што |
ћи и дан у који ће се наћи жена, вредна да ти и по лепоти и по доброти буде мио друг у животу!. |
ијем и отимам од тебе!“ А она кучка зна да га је омађијала и да је он сиромах у њеној мрежи.{S} |
Рајко сам себи. „Ко зна!...{S} А ко зна да л’ ћу икада <pb n="171" /> видети и оног доброг стар |
> <p>"Ево, ако само хоћеш, буди спремна да те ноћас поведем у твој завичај!“</p> <p>„Да ме.... |
а. »Можеш ти њу да не подесиш, може она да те жацне, па да на пречац умреш, може да те прогута! |
глас: „чардаш! чардаш!" хоће младожења да игра чардаш с неком бароницом.{S} Он дежмекаст, она |
неизмерна једна туга и опет жива чежња да чује баш све што гуслар има да каже, стапале.{S} Оба |
че Рајко.</p> <p>— „Еј, болан Рајко! па да си га убио прво бих ја сада висио на грани, а ви би |
има напоји мирисом од јела и борова, па да онда проструји кроз Шумадију, те да је као неку цркв |
.{S} Навуци све то преко твога рува, па да у име божје полазимо!“</p> <p>Поможе јој да навуче н |
Веруј ми, оче, да је она будна била, па да ме је очима својим гледала, <pb n="162" /> не би мен |
а терати добра два сахата на колима, па да се из Сегедина стигне у двор грофа од Нађ-Бање.{S} У |
прво да видим тебе и твога Мартина, па да га мало спремите!“</p> <p>— „Ох, слатка моја госпођо |
четири врло широка мраморна ступња, па да се сиђе на под од саме дворане.{S} Ти су ступњеви иш |
та мало примаче, она се жена подиже, па да би појачала вид и да би сигурније сагледала ко то до |
да се дохватимо лепе земље маџарске, па да видиш шта ћу ја од тебе да начиним! “</p> <p>— „Ама, |
на цеви оловне што воде ваздух доле, па да видиш ту белаја!{S} Греби, па копај, па скичи, попла |
да не подесиш, може она да те жацне, па да на пречац умреш, може да те прогута!{S} Не, не, ника |
еднемо на који од оних ковчега горе, па да се мало прихватиш и одмориш, а у том ће ваља да и ст |
нда пођоше низ брдо правцем к чесми, па да изађу на пут у варош.</p> </div> <div type="chapter" |
се ви њему не би хтели више вратити, па да вас он са свима маџарским витезовима на коленима мол |
то бих волела да овде слатко заспим, па да се више и не пробудим!“</p> <p>„А твоја земља, Маџар |
рекох, „ах, да ли ћу наћи какав чун, па да се њиме низ реку пустим!“ Тек то рекох а учини ми се |
амо ту <hi>једну једину</hi> милост, па да те благосиљам за све грозне своје патње, за све стра |
змијурину да полагано провуче главу, па да је буздованом размрскам!“</p> <p>„Не, не, не!{S} Ник |
роче радује се да чује понеку бајку, па да је и другима каже.{S} Што ти знам рећи то је да ниса |
осподин види, он ће вратити невесту, па да је мила шћерца од Божуна бана, а некмо ли једна Цига |
ти, синко, Бог дао да га ти дочекаш, па да му ти ово благо предаш.{S} Ето, какву <pb n="165" /> |
си толико пута преклињала да ти дође па да те избави?{S} Зар да те самсови вуку у јазбину оне ц |
ој прилици чекаће да се добро смркне па да нас изведе!“</p> <p>„Он ти рече,“ прихвати Маргита, |
воту, само кад човек уме да се удуби па да је нађе.{S} Зар пчела само са руже и крина мед купи |
орок ноћу!{S} Него дед’ одврни ти то па да сркнемо за срећна наша ортаклука!“</p> <p>— „Да знаш |
ко вас не бих бранио!{S} Бранићу вас па да погинем.{S} Волим пред ногама моје племените и добре |
n="45" /> спустиш сребрн талир у њу па да се растопи!" говораше Циганин облизујући се.</p> <p> |
ти рече, да слободно пусти ластавицу па да прихвати крму.{S} После живог веслања, не без силног |
ркви што ко може, искупи се око гуслара да чује: како је Марко укинуо свадбарину, како је Бан С |
зажелео да цара служи.{S} Пође ли цара да служи, ето царству новог Ћуприлића! “</p> <p>То је о |
ћи, и потраја неко време док се разабра да то Маргита јеца.{S} Приђе јој полагано, крстећи се к |
оспођо!{S} Знам ја како ти можеш храбра да будеш!{S} Даће Бог, све ће добро бити!“ рече Рајко х |
сад беше згодна прилика за Бекри-Бекира да сухо грло овлажи.{S} А већ више и не мишљаше да нуди |
„Ето како: за мали чардаш Маџарица мора да скине јелек и кошуљу до појаса, а за велики све, баш |
се и по трећи пут оженио !{S} Ово мора да је нека пометња!</p> <p>Хасан Зулуфлија куцну руком |
е школа за витештво!{S} Твој стриц мора да је био <pb n="127" /> честит човек!{S} Нека му је ла |
ако је добар и како ме воли, хоће сутра да се венча, и то с киме него с једном Циганчицом!“</p> |
ху свима лотрама, као да ће сваког часа да се разглаве у све саставке своје.{S} Разбудише се и |
а поче и сам као у неком наступу заноса да виче: „напред! напред браћо!{S} Ха, нек се зна ко см |
онако млада и лепа и онако добра, оста да робује у потурченог Циганина!{S} Како оно рече патер |
... како беше?!{S} А сад, биће ти доста да видиш и мали!{S} Хеј, Маџарице бесна!{S} Него искај, |
одговора; а кад га нађе, не смеде уста да отвори, кад виде како је она очи склопила па се у сн |
драговољце.{S} Откидају од својих уста да сиротињи даду.{S} А кад дође да се битка бије, онда |
јест, јест ; и кад спава лепа је, а шта да кажем кад оним крупним црним очима узме да сипље бла |
ге, и тако страшне несреће!...{S} А шта да вам причам?!...{S} Ко +није сам патио што сам ја пат |
дубине душе захваљује.{S} Рајко, ма шта да буде, твоју доброту и твоје витештво никад, никад, н |
у у мом двору видиш! “</p> <p>— „Ма шта да је не може бити твоја брука и срамота!{S} Казуј, мол |
д ногама господаревим! “</p> <p>„Па шта да чиним ?!“</p> <p>— Да чекате док се истрезне!“</p> < |
е Боже мој, сад ил’никад; умудри ме шта да радим с ово двоје младих да у лудо главе не изгубе! |
ање сви мотре, па у Нишу да се реше шта да раде.</p> <p>А на путу до Ниша сви погледаху испод о |
акрачлији.{S} Маргита не знађаше ни шта да мисли ни шта да каже, него онако занемела од чуда, н |
ргита не знађаше ни шта да мисли ни шта да каже, него онако занемела од чуда, не скидаше својих |
ћи мезимица.{S} Видећеш, неће знати шта да ради те да те награди.{S} А ја знам како ће.{S} Нека |
гледаху један у другога, не знајући шта да почну. <pb n="81" /></p> <p>„Госпођо," поче Рајко; „ |
са у даљини.{S} Окренух се и имадох шта да видим!{S} Чета Турака на коњма и читава руља самсова |
хвала ти, али од тога сад не може ништа да буде.{S} Његов је посао да утврди мир међу царевинам |
ну па рече: „Кондору није требала свећа да ме позна! “</p> <p>„Јесте, ви сте и нико други!{S} В |
ече тихо:</p> <p>„Пун ибрик, пуна срећа да Бог да теби и свакоме твоме помоћнику! “ и напи се, |
ана!{S} Чини ми се свисла бих од страха да нисам поред тебе!“</p> <p>— „Не бој се!“ рече јој Ра |
ти.{S} Кроз сат или два доћи ће двојица да вас пропрате кроз Венчац.{S} Има тамо сад хајдука, к |
а помела памећу.{S} Али не имадоше срца да јој се противе ма у чему.{S} После неколико сахата М |
ветогорац испосник, за кога народ прича да чуда чини.{S} Не знам да л’ му смемо прићи ?! “</p> |
а, и онда мој млади витез рикну као лав да сва црква зајеча: „она је моја, за веки векова, амин |
p>Ружа и Мартин дадоше једно другом миг да се не одмичу далеко и да се брзо врате.{S} Управо је |
сетих се што је наш покојни стриц, Бог да му душу прости, нама момчадији свагда говорио: кад с |
о:</p> <p>„Пун ибрик, пуна срећа да Бог да теби и свакоме твоме помоћнику! “ и напи се, и мало |
склонимо!"</p> <p>— „У добри час да Бог да!“ узвикну старац; „добар је Бог децо !{S} Камо да те |
осиму, хвала и њој!{S} У здрављу да Бог да да се опет видимо!" рече Рајко, пољуби се с Јовом, к |
ног!“ викну старац сав поражен; „да Бог да га вуци живог растрзали, а већ тамо ће га сотоне уси |
да умрети!“ прихвати Ружа.{S} Даће Бог да рана није опасна.{S} Доћи ће лекари, а на великом су |
је, старе и сироте једне Српкиње, и Бог да те прости!{S}" И даде ми оба бокора, и не хтеде нипо |
ви провучемо, па већ после како нам Бог да!“</p> <p>„Да пођемо!“ рече Маргита; „али унапред зна |
аћу ти све на широко кад ми се, ако Бог да, из Маџарске здрав и светао вратиш. <pb n="163" /></ |
ашем говору.{S} Напред ћемо сви ако Бог да!“ Поклони се и свој осталој господи, приђе к руци и |
чимо у какав понор, а за друго како Бог да!“ прихвати Рајко.</p> <p>И онда пођоше натраг у лево |
ад ето да се растајемо, може бити никад да се не видимо!{S} Али знај, да ћу на тебе, док сам го |
рса.{S} Послаше тобож некога у Цариград да донесе написмено, како сте се ви потурчили, а неког |
ти сребрни грош, да потрчиш у виноград да зовнеш скелеџију, и ево ну носи сребрн талир, да одм |
ко јој поврати ибрик.{S} Требало је сад да пређе на ствар због које је на њу и чекао, али некак |
ћању. „Гроф Аладар од Нађ-Бање биће сад да је мојих година!{S} Нисам слушао да се и по трећи пу |
су из пећине овамо ушли.{S} Опазише сад да је она и с ове стране обележена онаквим истим крстом |
већ јури путем у Сегедин.{S} Ја ћу сад да отпашем младога витеза и да му превијем рану.“</p> < |
и се помаче.</p> <p>— „Е, валах ћеш сад да скочиш!“ рече Циганин, па из једног другог корита до |
Стамбол, нека види силу и господство, е да би се зажелео да цара служи.{S} Пође ли цара да служ |
у знати ко је!“ рече Маргита.</p> <p>„Е да ти кажем!{S} То је наш цар Душан!{S} Чула си за српс |
ру поред себе на асуру, рече:</p> <p>„Е да црних калуђера! валах такве ракије нема у свем Алаџа |
тво и ту слободу чистом љубављу за себе да веже!{S} Ах, што немам млађу сестру, лепшу од мене и |
маџарске, па да видиш шта ћу ја од тебе да начиним! “</p> <p>— „Ама, ходи, молим те, госпођо да |
еже Рајко, сад тек видим шта ће од тебе да буде!</p> <pb n="107" /> <p>Само нека нас срећа посл |
о, и како ће једна страшна црна ноћ све да застре као мртвачким покровом.{S} Стари се деспот за |
ва остала?!“</p> <p>— „Па и не могу све да вам причам.{S} Не можете ви замислити ни стотинити д |
ежало тело Рајково.{S} Замоли све друге да се уклоне и да оставе само њу и Ружу саме поред мртв |
ожају запоји.{S} Немаде куд, већ мораде да јој својом левом руком прихвати густу косу и лепу гл |
лиже гледа свога цара, а Маргита остаде да гледа растужена у старог деспота и у два лепа а слеп |
.</p> <p>— „Ако нас свети отац нема где да сакрије, онда ваља мрети, — јер ја се Турцима жива н |
е ти је ластавица?!{S} Оче, нема ли где да се сакријемо у овим урвинама?" питаше Маргита па дрк |
аше само како Маргита дише.{S} Не смеде да се макне да је не разбуди. „Уморна је јадница!{S} Не |
ач робињин.{S} Али Бекри-Бекир не смеде да отвори врата.{S} У том викнуше Рајка јаничари оздо о |
аргита, „она змијурина коју Рајко хтеде да убије! “</p> <p>— „Не!“ цикну старац, па састави веђ |
ао био; моја памет, која мало час хтеде да прсне, нађе опет своју присебност.{S} Моје очи мирно |
ином, и најпосле пустио на веру, да иде да откуп саставља.{S} С тога ме је стриц прозвао „Страх |
оче,“ рече Рајко, „заповеди јој да иде да се испава.{S} Уморна је.{S} Није чудо, од кад се то |
која дотле узалуд гураше Сокицу да иде да опет заузме десну наслоњачу, устаде, узе своју кћер |
ли већ у тренутку, у коме га запе, виде да је грехота убијати пијана човека.{S} Окрену цев горе |
{S} Како је мало по мало запајаше, виде да је готово у своме левом наручју загрљену држи, и да |
беше прегла над најближим буретом, виде да на ланцету нема чепа, него обло једно заклопче, прод |
а неко <pb n="70" /> време, па кад виде да се устручавају да му приђу, он им за чудојасним глас |
{S} Нико је <pb n="221" /> више не виде да се заплаче.{S} Али је почешће наређивала да је остав |
ту с ножем у срду !{S} А кад Турци виде да је са мном свршено, неће марити да вама зло какво чи |
је дуго спавао, али кад отвори очи виде да је по рамену покривен својим малим гуњцем и да поред |
p> <p>Док то патер превођаше Рајко виде да на ћилиму, на коме стари посланик незгодно сеђаше, л |
ас мука и невоља!“</p> <p>„Рајко, хајде да бегамо!{S} Где ти је ластавица?!{S} Оче, нема ли где |
сна Маџарице, хоћемо ли један?{S} Хајде да ово мајкино момче види што не би ни у сну могло снит |
ије чуло.</p> <pb n="95" /> <p>— „Хајде да погледамо где смо!“ рећи ће Рајко Маргити. „Старац ћ |
истини пред нама јава!“</p> <p>— „Хајде да сиђемо да разгледамо шта је све то!“ рече Маргита.{S |
ку?“ питаше сам себе, и онога часа нађе да треба да то што је она тако безазлено казала, исправ |
шта ли би му стриц рекао, па онда пређе да се пита: а шта ли би на то рекли Бан Страхиња и Краљ |
их уста да сиротињи даду.{S} А кад дође да се битка бије, онда само: напред, напред, <pb n="29" |
ене и не ударај ме камџијом кад ми дође да се заплачем.{S}" Он тобож пристаде.{S} Откова ме, пу |
ево ну носи сребрн талир, да одмах дође да нас превезе! “</p> <p>Сељаче није никада видело толи |
ла она у капели.{S} Хтеде одмах да пође да види откуда та светлост.{S} Али се побоја да се Марг |
ове људе овде, па кад ваша логика каже да је младић овај подозрив, моја логика каже: „отерајмо |
с, и ако је много, опет може да се каже да је за службу великој и светлој господи; али оно друг |
не старцу Теодосију у Вујан, да му каже да смо нас двоје за вечност заједно, и да умирем благос |
а те блиставост призвала да ти баш каже да се можеш <pb n="27" /> вратити.{S} Нишки паша нешто |
ину, хоће нас белај снаћи!{S} Аман беже да скренемо у лево!“ викаше опет онај сељак којега глас |
ше је.{S} Она поче нешто спорије и теже да дише.{S} Пови се мало на десно и лице јој се сад окр |
на Космају ?!....{S} Збиља, не дај Боже да овде умрем, јави мојима у Расину, и старцу на Вујну. |
а те жацне, па да на пречац умреш, може да те прогута!{S} Не, не, никако то!{S} Него ето да про |
м, распитивах пријатеље и нађох да може да буде.{S} Ево како: санџак-бег је овде нов човек, тек |
некој старој Влахињи врачари, која може да учини да види своју суђеницу.{S} Гроф се одвезао у А |
и својим меким кадифеним погледима може да отвори двери душе његове.{S} А млад човек прихватив |
е то се само у конаку Бекри-Бекира може да види!{S} А?{S} Чујеш ли ме бесна Маџарице, хоћемо ли |
једно место, које грофица Маргита може да заузме, јер јој с правом припада, а то је: место пор |
мбулу најлепша Ђурђијанка робињица може да купи за хиљаду гроша! “</p> <p>— „Охо,хо,хо!{S} О хо |
примаш терет, који моје мушко раме може да понесе!“ рекао би Рајко, па узео опет да куца у каме |
ије очима гледао моје муке, тај не може да замисли сву страхоту њихову....{S} Речима се то не д |
сетан невесео, тешко му је што не може да послуша свога господара, ал’ је теже срцу одолети, < |
...{S} Господо, зар нико од вас не може да ме позна?{S} Силађи Јаноше, зар сам толико остарела |
дбини!{S} Је л’ тако?!“</p> <p>„Не може да је тако!{S} Није право да ти на твоје женско раме пр |
де или вина ил’ ракије, дај ако се може да одржимо живот, који се у госпође гаси!“ </p> </div> |
о да не верујем!{S} Та он једини и може да помогне кад нико други не може!{S} Ко је подигао мој |
иста, само једини Бог чудом својим може да вас спасе !{S} О Господе," узе старац гласно да виче |
ти у Бога?!...{S} Верујеш ли да он може да помогне само кад хоће, и верујеш ли да он хоће да чу |
аставица лети да стигне, где Рајко може да запева.{S} Млађа би се господа и сама раздрагала па |
не би могао с ким да подели, и оно може да се сноси баш за то, што може тако да се дели!“</p> < |
жбу до данас, и ако је много, опет може да се каже да је за службу великој и светлој господи; а |
ли.{S} Али кад јој приђоше ближе, опазе да ватра гори пред једном пећином, у стени под самим не |
дним, и ако врло површним, испитом, узе да маџарској господи шапутом а на латинском језику гово |
огаше да подеси како је најбоље.{S} Узе да се на себе самога срди. „Е баш сам неки сметењак! “ |
е живога кога ?“</p> <p>Вика његова узе да се пролама испод свода, удараше о зидине, па се у по |
асмеја; седе, нагну чутуру, па онда узе да удешава ћемане.{S} У том послу љуљаше се то на десно |
само у неком тихом сну.{S} Па онда узе да му говори:</p> <p>„Кад смо оно били у подземној двор |
им царем, напред!“ И његова се вика узе да ломи испод свода и по зидинама, и загрме сва дворана |
не знаш, ја како!“ рече Циганин, па узе да мига и да се криви на Рајка, као да му тако даде раз |
лепо могла да види.</p> <p>Маргита узе да трља очи, па онда погледа у немом чуду у Рајка.{S} Р |
ужа од бруке спасе!“ И онда старица узе да јој љуби обе руке и заплака се љубећи их.</p> <p>„Хо |
ласније и гласније, док се Рајко не узе да побојава да ће се они млађи људи још и покрвити.{S} |
па се изви из Маргитина загрљаја, и узе да је очима мери.</p> <p>— „Зар да ме Кондор позна, а т |
мори срце у његовог старог бабе, и узе да га храбри, казујући му шта види у оној ноћи, у којој |
а меканим погледима у очи Рајку, и узе да врти главом као да му каже: нема од тога ништа мој б |
окренух од њега.{S} Кад Бекри-Бекир узе да ме усијаним клештима наморава да пред Турцима играм. |
с бејаше све већи.</p> <p>Један пут узе да као уз гусле попева:</p> <quote> <l>„Ој, Маргито, мо |
го се на њ осмејкиваше.{S} А старац узе да им прича шта се све десило од како се растадоше, па |
ко са тихим уздахом рече: „баш да ми је да седнем... ноге ми клецају!“</p> <p>„Ево лези на ову |
> <p>„Како лепо говориш!{S} Слађе ми је да те слушам него да овај мед у устима топим! “ рече Ма |
јдуке, јер их овуда нема.{S} Чудо ми је да ми сељаци ништа не јавише!“ говораше старац и сам бе |
епо ми је у служби вашој; поносно ми је да пратим ћесарову посаобину.{S} Али вам се молим, свет |
p>— „Нису то никакви труди.{S} Право је да те послужим а и мило ми је.{S} Кад будеш у својој зе |
као и многи други наш јунак, и право је да га се сећате! “</p> <p>„Е, мој Рајко, много се што п |
господин постао други човек.{S} Узео је да пије много више но пре, постао је љут и прек.{S} Јед |
е стари деспот све то чуо, заповедио је да се овде у ову оставу смести и оружја и један део њег |
да говори; „светла господа веле: ако је да ко коме поклон чини, не можеш ти њима, него они теби |
ати Рајко озбиљно и невесело, „тешко је да се говори о ономе што може бити, али ми се чини да н |
ном поноситом гипком ходу, изгледало је да то није <pb n="34" /> нека обична и проста жена.{S} |
осити таква јуначка имена.{S} Ваљало је да пазиш и шта говориш и како радиш!“</p> <p>Ту се Рајк |
другима каже.{S} Што ти знам рећи то је да нисам светац, него грешник пред Богом!“ Ове би се јо |
егов значај.</p> <p>„Што ја волим то је да ти свесрдно послужим; ето послушаћу те, кад велиш.{S |
врата у ноћ.</p> <p>„Е, сад у име божје да пођемо!“ рече Рајко. „Ево ја ћу најпре изаћи да види |
/p> <p>„Рајко, брзо хватај твоје оружје да га Турци овде не нађу.{S} Тако...{S} На, хватај и ов |
слободу <pb n="205" /> и такве лакрдије да збијају, хвала вам лепо на господству!{S} Тако што у |
у и стаде на сред капеле мирно.{S} Није да се молио Богу, него је тако само стајао, миран, скро |
о неки јаблан, то ти је све.{S} Да није да понека шева прне с пута у вис, и да није погдекоје ч |
и ова земља и оно небо!{S} Зар то није да се човек гласно насмеје?"</p> <p>„Није!“ рече Рајко |
> <p>„Није!“ рече Рајко пресудно; „није да се насмеје него да се заплаче!{S} Него то је баш оно |
ђима на стену Рајко пусти погледе своје да лутају правцем к рудничким планинама.{S} Неколике ја |
амој јој је ствари мило што он показује да има своју вољу.</p> <p>„Али је ово мајсторски!{S} Је |
а за велике новце најми неколике сељаке да, ником ништа не казујући, помогну изнети ковчег на н |
м на рукама!{S}" И лепо натераше сељаке да ме низ брдо понесу, па после да ме метну на коња.{S} |
, која не могаше у своје меке савијутке да прикупи густу црну косу, него јој падаше низ плећа у |
аште и сеновите варке, па су имали муке да не поклизну; а ти си био пет дана на тешком месту са |
рице бесна?“</p> <p>„Их, да грдне бруке да тако и говориш а некмо ли да тако и радиш!“ рече Рај |
ки поздрављају.</p> <p>„Е, господа веле да си им се доста напричао, и да си ето баш лепо заврши |
итивах их о оној робињи.{S} Сви ми веле да је Маџарица, да ју је Бекри-Бекир, — који је се тек |
из Маџарске, — заробио.{S} Сви ми веле да је нека необично добра душа, и да не може бити да ни |
е вране и свраке нису му се више чиниле да су тице злослутице, него само као старије у црнину з |
м с орловима, који изнад овог виса воле да се носе, и тишину делим с овим стенама и зидинама.{S |
ла, мој витеже!{S} Него хајдмо сад доле да ти причам што сам још у оној подземној дворани, усре |
сељаке да ме низ брдо понесу, па после да ме метну на коња.{S} Покајах се, али доцкан.{S} И на |
920_C2.8"> <head>8</head> <p>Мало после да се вратише к оној трпези од зеленог камена, што беше |
у мишицу.</p> <p>„О, шта ли ће најпосле да буде од нас двоје?!“ рече она својим слатким гласом. |
бој се!“ рече јој Рајко, па узе и даље да ослушкује.</p> <p>Али га сад нов ужас обузе.{S} Деси |
ша му се једнако и на глас молила: боље да је и закопа, него да јој остави лице богињаво.{S} Па |
S} Нишки паша нешто као рече да је боље да се ти у Београд вратиш, јер он даје друге пратиоце.{ |
снила, пре ће бити да ћемо... или боље да кажем <hi>да ћу ја </hi> своје кости овде оставити!“ |
амузе.{S} С овога платна можете најбоље да видите, како је град некада имао двојаких зидина, ка |
се тога!{S} Хвала Богу није нам невоље да крв проливамо.{S} Него ево у моме сиџадету хаљина за |
разника — искупио би нас све, па у поље да се пред њим бацамо камена с рамена, да се надскакује |
тити чаушбашо, тако ти среће, пусти' ме да запевам!“</p> <p>— „Како ћеш запевати пред лицем кра |
а господо, не замерите ми, и пустите ме да се дома вратим.{S} Не питајте за што.{S} Него ме мил |
јте тако!“ говораше им она; „пустите ме да имам ту једну утеху, да сам испунила последњу жељу Р |
{S} А кад смрт по мене дође, наћи ће ме да сам пред ногама нашег цара, — близу тебе, госпођо мо |
е је Маргита. „Где је гроф?{S} Страх ме да га мој изненадни појав не потресе тако, да му здрављ |
ос мој; немилостивношћу својом водиш ме да тражим опет милост твоју!{S} Ево ме клечим пред тобо |
да једнога дана поред тебе стане, узме да носи твоје витешко име, онда је и право да ме са сви |
кажем кад оним крупним црним очима узме да сипље благу ватру на све око себе, те све затрепти о |
е, да дигнеш нешто од онога блага, њиме да искупиш војске колико ти год треба, те да своју земљ |
купи данке и хараче </l> <l>Што ђе отме да питања нема,</l> <pb n="132" /> <l>Цурама је срећу з |
сти у сваком животу, само кад човек уме да се удуби па да је нађе.{S} Зар пчела само са руже и |
кроз сузе мољаше за мене.{S} Аја!{S} Не да се старац омекшати.{S} Подиже је са колена, па је пр |
сао да утврди мир међу царевинама, а не да их поново завађа и то због чега него због једне роби |
е.{S} Уједа зубма, бије ногама, себи не да прићи.{S} Море имадоше више муке с њоме него са мном |
ка моја, иди клекни и моли му се нек не да смрти младог овог витеза!“ шапатом <pb n="215" /> је |
страхоту њихову....{S} Речима се то не да описати....{S} Чудим се како нисам полудела.{S} Кад |
<p>Патер Хијероними не могаше да стигне да забележи ни стоти део од свега онога што му Рајко ка |
“ Рајка, да га спроводи и да му помогне да се цареви гости ни на шта не потуже.</p> <p>„Његови |
ад има!{S} Па онда баш треба из близине да видите кулу ову!“</p> <p>Испеше се сва господа за њи |
о Маргита дише.{S} Не смеде да се макне да је не разбуди. „Уморна је јадница!{S} Нека се бар ис |
итеже Рајко, помози грофици од Нађ-Бање да у свој двор уђе!“</p> <p>Узеше се за руке и пођоше н |
Та мачевима би се секли, ко ће само пре да ми дода плашт свој! “ „И веруј, би се секли!{S} Али |
раји?{S} Она као дете сироче радује се да чује понеку бајку, па да је и другима каже.{S} Што т |
о је канда нека гробница.{S} Чини ми се да миришем кости мртвачке ! “</p> <p>Рајко јој пружи ру |
рије изађе Маргита му рече: „чини ми се да миришем тамњан.{S} Долази од те стране испред нас.{S |
еку пустим!“ Тек то рекох а учини ми се да чујем вику неку и лавеж паса у даљини.{S} Окренух се |
оју чељуст дохвати.{S} Ох, чинило ми се да се мојим молитвама, мојим сузама, мојим уздасима, си |
и свети аманет чува ?!{S} Учинило ми се да је у тебе срце и чисто и јако. „Ево га нађох!“ говор |
>„Мој братац!“ узе патер осмешкујући се да говори; „светла господа веле: ако је да ко коме покл |
иконостас него у њега.{S} Учини јој се да се он винуо некуда високо и далеко мислима, те њу ви |
очи до ње и до посланика.{S} Побојао се да се није што незгодно десило царевом госту.{S} Стадош |
трахиња и Краљевић Марко.{S} Одлучио се да, чим се господа у Нишу мало поодморе, изађе пред њих |
/p> <p>„Не бих се ја смео поуздати у се да се не поуздах у Бога, и ево се у њ и уздам!“ рече он |
вим онако на њ наслоњена и чињаше му се да јој се живот баш гаси.{S} Тако му се нешто ражали, д |
ло па као да га нестаде.{S} Учини му се да је остао само с њом сам у свеколикој васељени.{S} И |
не хте очима да верује.{S} Учини му се да се она стена с крстом полагано креће и на својој осо |
аше да одвоји очи од ње.{S} Учини му се да тек сад први пут виде како су јој дуге трепавице и к |
може бити друкчије!“</p> <p>Учини му се да нешто баш близу њега зашкрипе.{S} Погледа и не хте о |
а и псовка циганинова.{S} Учинило му се да му је робиња необично дуго на чесми; остави наковањ |
да се могло звати одмором.{S} Жураху се да још за видела изађу на један вис, на коме из далека |
уго би било да вам то причан; уверих се да њега или и нема, или да баш неће да чује моје молитв |
ао војвода Рајко од Расине, вратићеш се да ослободиш и усрећиш свој народ.{S} И онда... онда ће |
војој земљи у слави и срећи, сетићеш се да и у овој <pb n="121" /> земљи има људи, који знају з |
искупиш војске колико ти год треба, те да своју земљу од Турчина ослободиш.{S} Бојим се неће м |
> <p>— „Кад си ти видео цара Душана, те да га можеш одмах да познаш?...{S} Него ходи да видиш н |
ном заклони мраморну чесму од сунца, те да у хладу и на миру бистром струјом бруји чудесне прич |
ити Богу, нека ми бар памет преврне, те да у лудилу и не знам ништа и не осећам ништа.{S} Па ка |
кама не могаше то исто чудо да чини, те да се једу и да их опет једнако у зембилу има.{S} Марги |
ја рекох да огледам да ти послужим, те да се ропства избавиш, ако би нам Бог помогао!" говораш |
да њ на пут само да опет прну у вис, те да се зрак потресе и фијуком зајечи кад се сребрни тала |
} Па онда неко повика да се утишају, те да се чује здравица, коју ће пречасњејши патер Амброзиј |
па да онда проструји кроз Шумадију, те да је као неку цркву тамњаном окади.{S} На све то и на |
дирнуто, ономе ко ослободи Шумадију, те да има чиме довршити васкрс целог српског народа.{S} Ет |
укла да духну у жеравицу на огњишту, те да се не угаси док не затреба.{S} Није ни гледала у њих |
.{S} Видећеш, неће знати шта да ради те да те награди.{S} А ја знам како ће.{S} Нека одмах купи |
а.{S} Идем да донесем један буздован те да обијем ове катанце.{S} Може бити отвориће нам се изл |
/p> <p>— „Ама, луда децо, зар не чујете да вас вичем?{S} Што сте се обадвоје скаменили, Бог вас |
их овде негде у овим урвинама!“ „Видите да овде нису; а ето вам урвине, ето вам планине, ето ва |
, сиромах је и дрхће за паром.{S} Дајте да одем да га питам за које би је паре предао вама да ј |
да!{S} Моли се јадан Марко па све прсте да поломи кршећи их, „опрости ми, бабо, молим те, и не |
ке молитве и кад ни један светац не хте да ми помогне, она једина не остављаше ме, него ми дола |
нема ко да отвори ову гробницу, шта ће да буде од ове јадне жене поред нене?!“ Сав се стресе о |
енчац.{S} Има тамо сад хајдука, који ће да пуцају на саркол јаничарски чим га из далека угледај |
стаде за један тренутак збуњен, како ће да је у таквом положају запоји.{S} Немаде куд, већ мора |
едог оца и уз гусле казивао му, како ће да пропадне господство њихово и царство српско, и како |
епоте и милине, али, бојим се, ружно ће да значи.{S} Помисли само, видела сам себе као дивно оп |
овде затвори.{S} По свој прилици чекаће да се добро смркне па да нас изведе!“</p> <p>„Он ти реч |
ли, кад хтедоше да пођу, ластавица неће да се макне од пећине.{S} Уједа зубма, бије ногама, себ |
се да њега или и нема, или да баш неће да чује моје молитве, нити да види моје муке и моје суз |
е ли то доиста Маџарска?!{S} Јест, биће да је кад се у њој небо и земља састају!{S} Ах, да сам |
“ настави даље; „млађи је од мене; биће да је и лепши од мене!...{S} Хеј ти, гарава моја голуби |
otes"> <note xml:id="SRP18920_N1"> Биће да је то царица Милица са својом сродницом калуђерицом |
вде не би могли пролом учинити.{S} Биће да су се на ову плочу навалиле хрпе од градске рушевине |
х панцира, кад се змајеви туку.{S} Биће да су се у старо доба и овуда тукли.{S} Него ходи да се |
њем, па онда одмах мирно настави: „биће да су то цеви од каквог старог водовода.{S} Него ето ће |
ох га, вриснух и пробудих се! “ — „Биће да свака млада жена највише о накиту и снива!“ рече Рај |
другима гвозденим ланцима.</p> <p>„Биће да је то каква стара малвасија којом су се наши стари ј |
>— „Весеље?{S} Те какво весеље!{S} Хоће да траје до зоре!{S} Просидба, веридба, свадба, женидба |
руке пребаци преко њега, као да га хоће да загрли.</p> <p>Са једном малом китом ивањскога цвећа |
ишта у главно здање водила, као да хоће да јави своме господару радосну вест, али се на средини |
љу са већом силином но пре, као да хоће да згњечи онај прамен сутона, што је из пећине дрзнуо д |
е хладне руке па је дрмаше, као да хоће да је из заноса разбуди.</p> <p>„Какви самсови, кћери м |
орачаја сам за себе у мрак, као да хоће да бега од ње.</p> <p>„Не, Рајко!... не остављај ме сам |
обема притиште главу своју, као да хоће да стегне сву памет своју, погну се напред и гледаше жу |
ече, кад милостива госпођа грофица хоће да босиљком окити једног сиромашка Србина младог, онда |
то задрхтаваху, као оно у деце кад хоће да бризну у плач.{S} Ал’ се још не заплака него настави |
ехом, као оно млада мати кад тобож хоће да покара свога синчића, а у самој јој је ствари мило ш |
јају, месо са мишица и плећа живој хоће да откида! “ Маргита се ту устави па се сва стресаше ка |
само кад хоће, и верујеш ли да он хоће да чује молитве?!“</p> <p>— „Јаох мени, моја слатка и м |
/p> <p>„Боље је ходите амо на степенице да дахнете чистим ваздухом.{S} Тако сте бледи и тако др |
> вратити.{S} Нишки паша нешто као рече да је боље да се ти у Београд вратиш, јер он даје друге |
ава, не могах; сетих се што ти оно рече да је и грехота и срамота; него му стадох чизмом на прс |
од кога се већ једном препао био, поче да шапуће: <pb n="134" /></p> <p>„Благо оном ко њу као |
једнога гуслара, те мраморна чесма поче да му изводи пред очи свакојака привиђања.</p> <p>„Нека |
ца стари гроф, и она му се дворана поче да окреће. „Шта то рече Мартин?!“ питаше он час младу Ц |
е Циганин. „А знаш ти болан..." па поче да запиње језиком и трепће очима; „а знаш ти болан.... |
а, одломи један комадић погаче, па поче да једе с њоме липов мед. „А, “ рече она са несташним о |
куцање њеног бурно узбуђеног срца поче да се стишава.</p> <p>— „Ако нас свети отац нема где да |
е говором неразумљивим.{S} Али кад поче да плаче и да јеца, он се полагано маче од ње, спусти с |
<p>Још су се били разговарали кад поче да свита и кад стигоше оздо из села два сељака с хлебом |
ти.{S} Звиждах, звиждах, док ти се поче да котрља озго са рушевина понека цигла, па камен; пови |
успаваног села. </p> <p>Маргити се поче да стеже лед око срца, кад опази да нигде у селу нема с |
, и док се матер нешто накашљиваше поче да говори:</p> <p>„Лепо ми је у служби вашој; поносно м |
ске софе, на којој Рајко лежаше, и поче да говори:</p> <p>„Ево ти опет подигох руке, и очи, и с |
у требаше.{S} Најпосле их удеси, и поче да гуди неописано жалостив један <pb n="52" /> увод, ко |
а по мраку не би залутао.{S} А чим поче да свиће он окрену на лево и подаље од колског пута те |
есвесну.</p> <p>После поноћи Рајко поче да говори много шта у заносу, час разумљиво, час неразу |
е побоја да није излудела, кад оно поче да узвикује говором неразумљивим.{S} Али кад поче да пл |
усана обиграваше осмех, те га издаваше да мисли на нешто што га весели.{S} Па онда опет настав |
има?" питаше Рајко гласом који издаваше да му је криво.</p> <p>— „Шта вас ја знам кад сте!{S} Н |
зговетној вици.{S} Тек опет ослушкиваше да ли ће и кад ће онај жубор престати.</p> <p>Па дође н |
мало памет померили, Манда му световаше да отиде у Арад к некој старој Влахињи врачари, која мо |
ком тајанственом силом везан, не могаше да скине својих погледа са ње. „Бадава," рече сам себи, |
говораше сам у себи.</p> <p>И не могаше да одвоји очи од ње.{S} Учини му се да тек сад први пут |
ема..</p> <p>Патер Хијероними не могаше да стигне да забележи ни стоти део од свега онога што м |
граја, којој се прави значај не могаше да ухвати.{S} Тек сви гости узеше викати: „е, е, е, то |
то на десно то на лево и дуго не могаше да удеси струне како му уху требаше.{S} Најпосле их уде |
је на њу и чекао, али некако не могаше да подеси како је најбоље.{S} Узе да се на себе самога |
{S} А Рајко живо кресаше и живо гледаше да види очи њене.</p> <p>„Срећа те нисам труд!“ рече он |
гова, то не знађаше ни сам; али знађаше да није са десна рамена, јер је ту лежала њена рука, на |
S} Прамену варница као да милије бејаше да загледа, и ако за тренут, у лице Маргитино, него да |
n="6" /> тек мало нагарила и остављаше да се лепо види румени лук горње усне од добро срезаних |
грло овлажи.{S} А већ више и не мишљаше да нуди чутуру своме ортаку.</p> <p>„Могао си леп новац |
пазе једну малу ватру.{S} Рајко мишљаше да ће је бити какви козари наложили били.{S} Али кад јо |
Хладан га зној пробијаше кад помишљаше да је треба најмање четири, ако не и пет стопа у дужину |
, дугим пољупцем, као да јој тешко беше да одвоји уста своја од његових.{S} Дрхтала је од милин |
х четрдесет батина!“ Пијани гости узеше да кликћу од радости и да пљескају.{S} А млада невеста, |
{S} Хајдмо!“ рече Маргита.</p> <p>Узеше да разгледају око себе.{S} У округлој зидини од дворане |
и земљаци, она велика господа, не хтеше да чују што им ја говорим, да је право или да те отму и |
Аладар!{S} Дај чардаш!“ И Цигани почеше да удешавају жице.</p> <p>У томе Манда, која дотле узал |
није слободно сазнати.{S} Не смеде више да погледа ни у мерџан; а још мање у оне сенке у које с |
} Него после неколико тренутака, и више да би Маргиту ослободио, рече јој: „а знаш ко ће то бит |
а ковао клинце за потковице.{S} Највише да му је било тридесет година.{S} Мало подаље од њега с |
ајмо га!“</p> <p>Млађа господа замолише да се Рајко не отпушта одмах, него да на његово понашањ |
јим дланом у длан циганинов.{S} Удесише да Рајко дође у ковачницу кад се добро смркне, а Цигани |
ла није.</p> <p>Старац и Рајко остадоше да преноће поред оне ватрице испред пећине.{S} Рајко је |
јој мало задркташе усне као да хтедоше да се развуку у осмех.{S} Али се не осмехну и не рече н |
е доведоше ни по јада, али, кад хтедоше да пођу, ластавица неће да се макне од пећине.{S} Уједа |
мало после лекари из Сегедина и нађоше да је у Рајка срце престало да куца.{S} Кад то рекоше М |
да се гласно срди што ово двоје дођоше да га гледају нако се гаси.</p> <p>Рајко отвори она сни |
капели обе велике воштанице, па пођоше да виде има ли онај мрачни ходник гдегод каква излаза и |
вреди питати, јер ми вечерас сви рекоше да је он одбио велике новце <pb n="16" /> које су му не |
и грло овим ножем пресећи, али нећу нож да поганим.{S} Пих, скоте један! “ и пљунух му три пута |
ао је само да пред њим стоји Маргита, и да га својим лепим очима кроз сузе гледа.</p> <p>— „Ама |
веле да је нека необично добра душа, и да не може бити да није од великога господскога рода.{S |
, али ми се чини да ни ја тебе никад, и да бих хтео, заборавит’ не могу!{S} Ево сам се тако при |
никад више не приклоним колено своје, и да се никада више срце моје не занесе молитвом к престо |
кује сребрне <pb n="40" /> потковице, и да ћу му по неком великом послу доћи.{S} Иди сад!{S} И |
јасно да она тихо и равномерно дише, и да је заспала.{S} Не хтеде се одмах прекидати да је наг |
у своме левом наручју загрљену држи, и да је њена глава наслоњена на срце његово.{S} И још је |
чем.{S} И да ниси госпођа робиња си, и да ниси робиња жена си, жудиш за завичајем и за слободо |
д год је намиришем одмах ми се смучи, и да не сркнем просто да цркнем!“</p> <p>— „Какав си бола |
у стени под самим некадашњим градом, и да поред ватре седи један старац са дугом белом брадом, |
пода веле да си им се доста напричао, и да си ето баш лепо завршио.{S} Сад немој то да уквариш, |
да смо нас двоје за вечност заједно, и да умирем благосиљајући га за срећне тренутке, које код |
ије да понека шева прне с пута у вис, и да није погдекоје чапље, да се на једној нози стојећи з |
ица, од свакојаког златног посуђа.{S} И да није било оноликих кандила, само драго камење, што с |
бој да ћу се заборавити ма у чем.{S} И да ниси госпођа робиња си, и да ниси робиња жена си, жу |
а како!“ рече Циганин, па узе да мига и да се криви на Рајка, као да му тако даде разумети шта |
} Ја ћу сад да отпашем младога витеза и да му превијем рану.“</p> <p>Маргита и Ружа изађоше у п |
!“ А она кучка зна да га је омађијала и да је он сиромах у њеној мрежи.{S} Није дуго потрајало |
ковчега, само као да боље чује певача и да му је ближе.{S} Загледа се најпре у Рајково лице и н |
да се теби вратим.{S} А вала баш сад и да умрем, слађе ћу умрети после овога што од тебе чух, |
се жена подиже, па да би појачала вид и да би сигурније сагледала ко то долази, наднесе леву ру |
да ломи стену.{S} Првих дана могла је и да обије по <pb n="150" /> које зрно од стене; трећега |
огу згрешила да те пси као јареб гоне и да те самсови као мрцину вуку?!...{S} Ах!“ јекну Маргит |
ово.{S} Замоли све друге да се уклоне и да оставе само њу и Ружу саме поред мртваца.</p> <p>Кад |
} Дед’ нам причај што!“ „0, грозим се и да погледам натраг!“ рече Маргита, па се сва стресе. „О |
еразумљивим.{S} Али кад поче да плаче и да јеца, он се полагано маче од ње, спусти се нечујно н |
има подигне ону плочу. „Да смо џинови и да имамо пун ковчег барута, па овде не би могли пролом |
ог „кабадахију“ Рајка, да га спроводи и да му помогне да се цареви гости ни на шта не потуже.</ |
а усне, као да их спрема да приме или и да даду сладак један пољубац.{S} А онај гласић у њему с |
јани гости узеше да кликћу од радости и да пљескају.{S} А млада невеста, сва пребледела, <pb n= |
ватру, да чистим ковачницу, да перем и да кувам, да чекићем кујем потковице и клинце, само — н |
о рамену покривен својим малим гуњцем и да поред њега седи Маргита.{S} Оклопила руке на своја к |
{S} Кажите слободно свима да га љубим и да је једина моја срећа на овоме свету у томе, што је м |
а, да се разговараш са царем змајским и да те змајеви однесу на крилима својим у Вилиндар, где |
поткрепе, да их у смрти не осрамотим и да ме за смрт причесте; а оно се, ето хвала Богу, њиме |
м на ону другу реч и махнув руком као и да покаже, како доиста од тога нема ништа. „ О, немој д |
атеље.{S} Ако ме ко нападне, имаће ко и да ме брани.{S} Ако не би ти хтео, Мартине, ево ко ће!“ |
дно другом миг да се не одмичу далеко и да се брзо врате.{S} Управо је и не губљаху из очију.{S |
мена, да се надскакујемо, надтркујемо и да гађамо из пушке.{S} А радним данима би у вече, кад с |
е то исто чудо да чини, те да се једу и да их опет једнако у зембилу има.{S} Маргита је сваку ј |
звештај од Мартина, да је најмио лађу и да је у Сегедину све готово.{S} Маргита нареди да с њом |
ли један до другога, да чувају стражу и да подупру зидину својим гвозденим плећима.{S} Изнад њи |
а ли сам обегенисао где какву девојку и да ли сам се верио, то нисам и ако у нашој земљи има пу |
чеш!...{S} Нећу ја умрети...{S} А баш и да умрем, па ништа !....{S} Истина баш не бих волео да |
е би ти могао лепо код нас да останеш и да спремаш војску.{S} А кад рат почне, онда ћеш ти као |
шта је велики чардаш. „Него, како ћеш и да знаш, млад си!{S} И после то се само у конаку Бекри- |
Молим те, би ли хтела да се ослободиш и да се у завичај вратиш?! “</p> <p>Млада жена, које је л |
се згрнуло на ове три трпезе, могло би да осветли дворану око себе.</p> <p>С једне и с друге с |
руком на младог коњаника, допустио себи да каже само једну реч: „бињеџија!“</p> <p>А и у маџарс |
е тако млад гинеш.{S} Немам шта ја теби да праштам и опет ћу да кажем: нека ти је просто!{S} А |
“</p> <p>Па кад се опет посади, настави да говори: „ Јест, стриц ми је био честит човек и добар |
Па онда и старац добро повуче и настави да прича:</p> <p>„Ја да поганих самсова; онаког зверја |
ме лице и руке и онда га разви и остави да се на зовином грању суши.{S} Он сам седе на један ка |
ш неколико тренутака, па се онда устави да рекне:</p> <p>„Што је право, право!{S} Дао си ми ват |
Цар је врло често одлазио својој цркви да проведе по који дан.{S} А опет би се једнако бринуо |
не боце и кондире вином, да буду готови да се носе у велику дворану.{S} А из те дворане, кроз м |
то, мој верни стари Кондоре! ти си први да познаш твоју госпођу!“</p> <p>У том изашла беше на в |
т, а ето је робиња!{S} Знам да сте ради да је ослободите.{S} Мислио сам како да вам у том помог |
кате и оне слепачке грошеве, и заповеди да ме обесе ето овде о један од ових грмова!...{S} Деде |
већ гроб би доста дубок, Маргита нареди да српски сељаци пођу у најближе село, где има српски п |
Сегедину све готово.{S} Маргита нареди да с њоме пође Ружа, Мишко и још пет момака. <pb n="224 |
милу цигала и камења.</p> <p>„Ама вреди да поломе мамузе.{S} С овога платна можете најбоље да в |
неумешности.{S} Има жена право!{S} Види да сам гејак!“</p> <p>„Смејеш се мојој простоти!" рече |
предај је у руке њеном мужу; нека види да њена чистота није посукнула ни од једне помисли твој |
а! ах да силног блага!{S} Е баш се види да сте царевину имали!“ Отвори један повећи ковчежић.{S |
ди слепи деспотовић казиваше, како види да свањива дан, у који ће од некуд из ових планина, уср |
е се они, хоће, само се ово момче стиди да призна; него чекај, да му најпре наместим срце!{S} П |
р маџарске господе.</p> <p>Реци господи да се мичемо даље!{S} Ово је једна робиња коју је овај |
можеш одмах да познаш?...{S} Него ходи да видиш нешто много лепше!“ и онда га повуче к трећој |
старо доба и овуда тукли.{S} Него ходи да се испнемо на тај змајевски престо, да видиш нешто ш |
че, она му живо шапутом казиваше: „ходи да чујеш, има неко с ону страну врата!“</p> <p>Рајко пр |
арко, нити ко од вас, децо, да се усуди да га тим јуначким именом зове!“ Ја да си видела оне бр |
S} Иди!“ рече јој Рајко. „Циганину кажи да сам те питао, уме ли он да кује сребрне <pb n="40" / |
"107" /> <p>Само нека нас срећа послужи да се дохватимо лепе земље маџарске, па да видиш шта ћу |
е поче да стеже лед око срца, кад опази да нигде у селу нема свеће или ватре у кући, ни жива чо |
а!“</p> <p>Док он то говораше она спази да јој танка тканица није у реду.{S} Извуче онај низ ме |
и светим Јованом, јави нам се и помози да одавде изађемо !“ </p> <p>Нико не одговараше.{S} Зач |
намештати и онај трећи на доњој полузи да му буде на бољој згоди за ударац, Маргита му метну р |
ад се отресе Турака.{S} А можда се боји да га иза каквог грма или џбуна шпијуни турски не вреба |
ца“, у оном двору тамо, умети господски да захвали.{S} Овде ти некадашња робиња из дубине душе |
а играш и мали и велики па још маџарски да певаш!{S} Знаш, ниси хтела ни онда, па си морала!{S} |
/p> <p>„Али је ово мајсторски!{S} Је ли да је као жив? и коњ жив и јунак жив!{S} А знаш ти ко ј |
тног пехара, водом запаја?....{S} Је ли да је вредно било залутати?...{S} Макни мало са лица ње |
рдне бруке да тако и говориш а некмо ли да тако и радиш!“ рече Рајко сав пренеражен. „Комшија, |
верујеш ли ти у Бога?!...{S} Верујеш ли да он може да помогне само кад хоће, и верујеш ли да он |
да помогне само кад хоће, и верујеш ли да он хоће да чује молитве?!“</p> <p>— „Јаох мени, моја |
п се окрену њему па га запита: хоћеш ли да узмеш ову жену себи за друга кроз живот ?{S} А он, н |
м што ћу да се жива у гроб закопам, али да полагано умирем под притиском страшне мисли, да сам |
дба, удадба, шта је управо не знам; али да је весеље, весеље је!“ И онда сељак, све подскакујућ |
ам стала сама кожа и кост.{S} Он навали да ме храни сутлијашем.{S} На моју несрећу дођох к себи |
ликих паса пусто?{S} Кад би и пси знали да пију, онда би и они за госама својим у двор, и онда, |
у китњасту беседу како овај младић жели да се оних његових шест талира предаду њему — патеру, — |
ину: видиш ову кулу; у њој су најволели да заједно станују цар-Лазар и <pb n="9" /> царица Мили |
ичан; уверих се да њега или и нема, или да баш неће да чује моје молитве, нити да види моје мук |
или, да им траке на застави везује, или да им пољупцем једним на балчак од сабље, сабље посвећу |
чују што им ја говорим, да је право или да те отму ил’ откупе, ја рекох у себи: „може им се! не |
/> се крену, да их сељани не би опазили да кроз њиве и поља носе мртваца.{S} По дивној месечини |
ликатно срезаним носом за који би рекли да је дивна копија у слоновој кости са статуе какве јел |
старца или убили или у Крушевац одвукли да га у тамницу баце, ил’ у прогон у Анадол пошљу!"</p> |
а маџарским витезовима на коленима моли да се вратите; да сте ви тамо где сте у великој срећи и |
на под под ноге Душанова коња и намисли да ту будан ноћ проведе. </p> <pb n="138" /> </div> <di |
и?!...{S} Шта, ти би ?!...{S} О, дај ми да чујем глас твој!{S} Дај ми опет руку твоју!“</p> <p> |
ова овде !“</p> <p>Узе патер Хијероними да врти главом и онда опет удари у маџарске бубњеве.{S} |
прости.{S} Аја! неће пијан младожења ни да чује !{S} Она паде преда њ на колена, склопи руке, п |
ве знам...{S} Та није могло друкчије ни да буде?...{S} Зар би маџарски витези могли кћер маџарс |
дованом у главу ударио.{S} Не могаше ни да мисли ни да осећа.{S} Беше се као скаменио.{S} Али к |
аву ударио.{S} Не могаше ни да мисли ни да осећа.{S} Беше се као скаменио.{S} Али кад Маргита х |
сада у животу не осетих.{S} Не знам ни да л’ је то управ туга, или нека жудња и чежња.{S} Глед |
патер малко нестрпљиво, па не хте то ни да преводи.{S} Али га старац посланик запита шта Рајко |
!“</p> <p>— "О, још немој о растанку ни да помињеш!{S} Него опет, и ако ће проћи времена доста, |
вну и гром пуче?...{S} Тобож не смеш ни да се сетиш... и ти си ми неки јунак !...{S} Ниси никад |
посланику право у очи; „све ми се чини да овај попа теби само смућка што ја причам.{S} А видим |
и о ономе што може бити, али ми се чини да ни ја тебе никад, и да бих хтео, заборавит’ не могу! |
и красан један витез.{S} Час ми се чини да га познајем а час да га не познајем.{S} Поп се окрен |
знам кад сте!{S} Него ми се некако чини да сам негде и некад слушала, да ваши краљеви нису добр |
рој Влахињи врачари, која може да учини да види своју суђеницу.{S} Гроф се одвезао у Арад с Мар |
од плача.</p> <p>Рајку се најпре учини да се негде неко велико сребрно кандило гаси прштећи, и |
ече, ко је она?!“</p> <p>„Мени се учини да рече: „ја сам Маргита, грофица од Нађ-Бање, жена гро |
е одважности.{S} Сад се тек Рајку учини да је дивно лепа.</p> <p>„Децо, у урвинама и што би бил |
човеку први пут у његовоме животу учини да у његовоме имену има као почетак од некакве песме. „ |
орану где је гроф, отвори врата и викни да сви чују: „ево је грофица Маргита од Нађ-Бање!“ <pb |
>— „Е, моја госпођо!{S} Побојаше се они да се због тебе не заметне кавга с Турцима, па одоше св |
аше: </p> <p>„Ти ћеш код нас у Нађ-Бањи да останеш док се не спреми све што треба за мој план.{ |
усијане кљеште, па онда право к робињи да је њима за мишицу стегне.</p> <pb n="55" /> <p>У ист |
м куцати прстом у чело, као да се увери да му лубања није напукла, па задовољан тим претходним, |
и онда протрла прстима као да се увери да не снива. .</p> <p>— „Имаш ли што би желела одавде с |
младост твоју прерани гроб у овој гори да покрива!"</p> <p>И онда му се примаче још ближе и — |
</p> <p>— „Зар да ме Кондор позна, а ти да ме не познаш ?{S} О, Ружо слатка, зар не познајеш гр |
нак и господин!{S} Знам ја, волео би ти да сазнаш о цар-Лазару и царици Милици много више, него |
ити!“ рече патер.</p> <p>„ Мислиш ли ти да она робиња сад спава?" питаше Рајко нешто снужден; „ |
ом коњанику на мрамору. „И онда, што ти да остајеш само у твоме џемадану, и што ја да лежим на |
Сарацена избавио !{S} А ваља да ће дати да се сад и ова гадна комедија овде на добро сврши!“</p |
у од мене!{S} Бар бих се могла понадати да те једнога дана својим зетом зовем!“</p> <pb n="175" |
заспала.{S} Не хтеде се одмах прекидати да је наглим прекидом не би разбудио, него све лакше и |
акнеш ни малим прстом, јер ћеш закукати да сав Алаџа-хисар чује!{S} Јеси л’ ме разумео Циганине |
копље, и мораде се сваки час устављати да се одмара.{S} Одмарајући се ношаше се све тужнијим и |
ећете ни доћи и ево чак узех премишљати да ниси погинуо!{S} Гледај па хватај пут.{S} По ноћи је |
м госпођу њеном мужу, и тројином хитати да се теби вратим.{S} А вала баш сад и да умрем, слађе |
ну просећи!{S} Да л’ ће моћи и доживети да је виде просечену ?!</p> <p>Оно мало погаче већ су п |
> <p>„Еј, Боже благи, да л’ ћу доживети да њега у оним планинама дочекам?!“ говораше Рајко сам |
ху како она арапска сива ластавица лети да стигне, где Рајко може да запева.{S} Млађа би се гос |
љно, па онда усред таквог триумфа осети да му је грло суво, те дохвати чутуру и опет повуче доб |
ји ме ето на зло навлачи!“</p> <p>Осети да му се мир и крепост у срце враћају.{S} Али не смеде |
буздованом у оне катанце.{S} Мора бити да су од вајкада били ту намештени па зарђали, јер се п |
овикнуо да се држиш десно.{S} Мора бити да је он имао неки узрок за то!“ <pb n="142" /></p> <p> |
то сам поред тебе, нити ће ми теже бити да се с тобом растајем.{S} А већ није нам друго!{S} Нек |
у ти сад господа маџарска!{S} Може бити да су већ у Стамболу! одговори јој Рајко.</p> <p>Маргит |
необично добра душа, и да не може бити да није од великога господскога рода.{S} Веле познаје с |
сну, који сам ноћас снила, пре ће бити да ћемо... или боље да кажем <hi>да ћу ја </hi> своје к |
а све један до другога; „а, ово ће бити да је гробница старе господе од овога града изнад нас, |
све мислим ови ће сребрни столови бити да су за велике какве светиње.{S} Хајдмо да седнемо на |
Тек не можете земљакињу своју оставити да и даље у потурченог Циганина Бекри-Бекира робује!“</ |
у их, завири и онда махну руком Маргити да дође.</p> <p>"Метнуо сам му хладне крпе на рану и пр |
животу плашт овај носио, неће се срдити да га теби, тако младој а тако злосрећној жени, на самр |
да баш неће да чује моје молитве, нити да види моје муке и моје сузе; он се окренуо од мене, ј |
виде да је са мном свршено, неће марити да вама зло какво чине!“</p> <p>„Није право што говориш |
постидети.{S} Сад ћу се двојином журити да предам госпођу њеном мужу, и тројином хитати да се т |
пет рече:</p> <p>— „Хоћеш ли ме пустити да се напијем воде из ибрика?“</p> <p>Она се сави хитро |
и нећу ни ја да спавам, хоћу само кости да одморим.{S} Седи ту спроћу мене на том ковчегу преко |
, за једно тренуће, склопи очи, и пусти да њене топле усне нађу његове усне и по трећи пут, пољ |
, загњури руку, подиже је у вис и пусти да млаз од златнога новца цури натраг у буре.</p> <p>„ |
срећу, и мегдан, па и живот, чим пусти да му женско око срце запали, а рука његова обгрли <pb |
Рајку да пође с њоме, а кочијаша упути да иде у штале.</p> <p>У соби Ружа узе свећу па загледа |
о!“ рече Рајко. „Ево ја ћу најпре изаћи да видим да нема кога.{S} Ако никога нема зазвиждаћу, а |
рите се; Бог је добар, па ће вам помоћи да учините крај свему овом покору!“ говораше Ружа, па ј |
ко попев се по степеници и покушавајући да плећима подигне ону плочу. „Да смо џинови и да имамо |
ош лепо свршило, али ето их моји сељаци да ме одбране и измоле. „Немој нам га, беже, амана ти! |
крилати змај, цар змајски, беште Турци да вас пламен његов не дохвати!{S} Јаох, браћо, изгибос |
е.{S} Од силног узбуђења не могаше речи да проговори.{S} Али корачајући поред Маргите и држећи |
сти ми! “</p> <p>Маргита не могаше речи да проговори, него га погледима из сузних очију миловаш |
што јој он говораше, или не могаше речи да проговори.{S} Бејаше се у лицу јако променила: образ |
и на својој осовини љуља.{S} Протре очи да види боље.{S} Јест љуља се и повија се, али му се св |
и на моју грешну старост, отвори ми очи да у овоме тешком часу видим шта је твоја света воља!“< |
></p> <p>— „Та већ само да отворимо очи да не крочимо у какав понор, а за друго како Бог да!“ п |
аше. „Јест тако нам очију, лепо нас учи да ено вам покорни!“ „Учи вас да сте покорни док не дођ |
вори као из сна пробуђен и тек осетивши да има и срца и памети; „госпођо, док бих ја нашао и до |
о... мој витеже од Расине Рајко.... дај да се Маргита с тобом овде опрости!{S} Дај да се... као |
се Маргита с тобом овде опрости!{S} Дај да се... као брат и сестра... пољубимо!“</p> <p>Она се |
неку годину у Маџарској заробио.{S} Дај да се даље минемо!“ говораше Хасан.</p> <p>Рајко превед |
е сад слободан и срећан враћа у завичај да види мајку, браћу и родбину.{S} Као да га негде на п |
ко треба док смо заједно, али се не бој да ћу се заборавити ма у чем.{S} И да ниси госпођа роби |
ме божје, у седло.“</p> <p>И поможе јој да се намести.</p> <p>»Да ми нису ове широке турске чиз |
име божје полазимо!“</p> <p>Поможе јој да навуче неку стару антерију, опаса је брзо широким и |
еди јој оче,“ рече Рајко, „заповеди јој да иде да се испава.{S} Уморна је.{S} Није чудо, од кад |
о доиста од тога нема ништа. „ О, немој да ми квариш моје снове на јави, који ће једнога дана д |
з образе ваљају.</p> <p>„Госпођо, немој да плачеш!...{S} Нећу ја умрети...{S} А баш и да умрем, |
то доиста Маџарска?!...{S} Рајко, немој да се шалиш са мном...{S} Је ли то доиста Маџарска?!{S} |
зу њега или близу нас! — Не, не ; немој да ти срце зебе у часу кад ето ћемо у твој двор! “ </p> |
то те наведох да причаш!“</p> <p>„Немој да ти је тешко, добри оче; ево ће ми одмах лакнути!{S} |
ошљем испред вас људе који ће дати знак да сте наши! “</p> <p>Маргита се била умила на бистром |
одски махну руком Рајку, дајући му знак да може ићи.{S} Рајко се поклони старцу и изађе. „Ех, ш |
дала у бару испред себе, рекао би човек да је ово све једна безгласна и безживотна пустиња!“ го |
рише ова зова јутрос!“ рече гласно, тек да нешто почне.</p> <p>Она се сад гласно насмеја.{S} Ње |
ки.{S} Чекали су да падне сутон, па тек да <pb n="226" /> се крену, да их сељани не би опазили |
својим послом!{S} А ја рекох да огледам да ти послужим, те да се ропства избавиш, ако би нам Бо |
S} Опростите ми што по незнању замишљам да може бити нисте при новцу и за такву работу.{S} Ако |
аше горе лист, а ето је робиња!{S} Знам да сте ради да је ослободите.{S} Мислио сам како да вам |
у ван песме нема станка.{S} Али ја знам да је Хуњадија Јанош од наше горе лист, а знам најбоље |
ала сам да ти је срце витешко; сад знам да ти је и слободно.{S} Благо жени која ће то витештво |
ођемо!“ рече Маргита; „али унапред знам да излаза нећемо наћи!{S} По сну, који сам ноћас снила, |
Сваког празника, — а у нас је, не знам да л’ знаш, пуно празника — искупио би нас све, па у по |
га народ прича да чуда чини.{S} Не знам да л’ му смемо прићи ?! “</p> <p>У том их је и старац о |
т не знам поуздано.{S} За оно тамо знам да је цар Душан.{S} Еј, капе!“ И Рајко отиде опет да из |
били у подземној дворници, снивала сам да сам се с тобом венчавала.{S} Нисам ти онда могла то |
="216" /> противу тебе.{S} Веровала сам да си силан, изгубила сам била веру да си милостив.{S} |
х и добрих девојака!“</p> <p>„Знала сам да ти је срце витешко; сад знам да ти је и слободно.{S} |
нема!“ рече усправивши се. „Мислила сам да је то можда пањ на коме сте ви Срби секли главе ваши |
е:</p> <p>„Млади јуначе!{S} Спремна сам да пођем с тобом кад год ти кажеш!“</p> <p>— „Е, у добр |
ити.{S} Али их старац уталожи и узе сам да говори мирно, али и опет некако као да заповеда. <pb |
док би га и ко други одрешио, а већ сам да се из тако чврстих веза измигољи није било ни мислит |
под овом првом зраком сунчаном, осећам да си витез.{S} Стављам ево сву своју веру на твој српс |
<pb n="143" /> или каква одаја.{S} Идем да донесем један буздован те да обијем ове катанце.{S} |
<p>„Нема друго, него одмах сад ја идем да растурим лажне пријатеље.{S} Ако ме ко нападне, имаћ |
х је и дрхће за паром.{S} Дајте да одем да га питам за које би је паре предао вама да је поведе |
ево дајем ти реч нећу бегати, пристајем да те служим, да носим воду, да цепам дрва, да ложим ва |
едох у ову клопку, па зар ја да останем да жив тебе мртву на души носим?!...{S} Не може тако!.. |
као свети аманет.{S} Могу да не умеднем да те послужим и подворим како треба док смо заједно, а |
Рајко. „Ево ја ћу најпре изаћи да видим да нема кога.{S} Ако никога нема зазвиждаћу, а ти онда |
епадај се!{S} Више ме боли што те видим да си се препала него ова рана.{S} Не бој се!...{S} Нећ |
таву, кад мене нестане.{S} Ја већ видим да нећу доживети његов долазак, а ти си млађи, па по бо |
ињиштва које пустињик не би могао с ким да подели, и оно може да се сноси баш за то, што може т |
намењујем, и ето какав ти аманет желим да предам.{S} Да си ми по сто пута рођени син, веће ти |
слободу своје земље вратила.{S} Мислим да ће ти се и „госпођа грофица“, у оном двору тамо, уме |
ве што овде хтедох то је, да те склоним да те не бију ветрови.{S} Него није први пут да ти гово |
ј двадесет и пет година.{S} Ја је носим да ми се нађе рад лека.{S} Нећемо је ноћас пити.{S} Ја |
p>— „Имаш ли што би желела одавде собом да понесеш?"</p> <p>„Баш ништа!{S} Ах, чекај!{S} Да пус |
Сегедину лађу, која ће Тисом па Дунавом да носи мене и ковчег Рајков у Србију.{S} Па онда иди п |
е бити!“</p> <p>Поможе јој руком својом да се попне по стени, коју су кише и снегови углачали, |
.{S} Уђоше у Ниш са већ готовом одлуком да се с њиме растају. </p> <p>Кад се вратише са походе |
са свећом пред оним вратима, маше руком да јој што пре дође; па кад јој се примаче, она му живо |
а и са груди својих, промуца још једном да се једва чуло: „воде... воде!...“ и онесвесну у оном |
дну жену <pb n="152" /> да пође за мном да се жива у гроб закопа!{S} Па онда сиромах онај стара |
?“ говораше Циганин са очевидном зебњом да се чутура не покаже празна.</p> <p>— „Та има у њој н |
од стране Сарацена са извесном намером да импедимента процесији <pb n="25" /> нашој у град Кон |
агано а пуним милозвучним својим гласом да говори:</p> <p>„ О витеже, од Расине Рајко, — хвала |
чи и образе Рајкове, па онда ће шапатом да запита:</p> <p>"Ружо, верујеш ли ти у Бога?!...{S} В |
акукала, а они — просто ни малим прстом да мрдну!{S} Шта ли би мој стриц Павле рекао на све ово |
ну старац, па састави веђе; „како јадан да је убије?!“</p> <p>„Бога ми, да не би госпође, не зн |
Него чекај!{S} Ха, ево ми сијну, таман да се све славно измири, и њихов господски а рекао бих |
, не бој се госпођо!{S} Баш сам сигуран да ћу је убити!{S} Само се ти склони мало!“ </p> <p>„Ни |
јер њему стоји у судбини тек сад срећан да буде, јер ће се убрзо оженити младом и лепом девојко |
Рајка.</p> <p>„Видим! узе Рајко снужден да говори; „видим немаш вере у мене!{S} Може бити баш д |
а весеље је, а сутра ће зором у Сегедин да се тамо венчају.{S} О, слатка моја госпођо, сам вас |
овачницу кад се добро смркне, а Циганин да узајми од једног кујунџије лонче, у коме ће око по н |
иганину кажи да сам те питао, уме ли он да кује сребрне <pb n="40" /> потковице, и да ћу му по |
ходнику.{S} Мрак бејаше тако густ и црн да не могаху једно друго видети.</p> <p>— „Рајко !“ доз |
Мојом ногом ја одавде крочити нећу; мањ да ме понесете силом на рукама!{S}" И лепо натераше сељ |
ом тугом угуши, или као да се заветовао да умре певајући.{S} Чак су и маџарска господа сама од |
Бога за здравље ћесара, не би ли стигао да ослободи род ришћански од јарма турскога!“</p> <p>У |
његова на њ навуче!{S} И кад бих могао да пробијем ову стену страх ме је прво, што бих видео, |
прса с Рајком.</p> <p>„Да ли бих могао да говорим са господом?“ питаше Рајко.</p> <p>— „У добр |
него је све то, полагано и кришом, дао да се донесе у подземне сувоте под овај малени градић, |
</hi> ће.{S} Нека би ти, синко, Бог дао да га ти дочекаш, па да му ти ово благо предаш.{S} Ето, |
„зар си се збиља ти сам у себе поуздао да ми помогнеш да до слободе и завичаја дођем?!"</p> <p |
рече: „дух се јавио, вампир, авет!“ Јао да сте само видели!{S} Дрекнуше сељаци: „беште, ето вам |
и како обе руке пребаци преко њега, као да га хоће да загрли.</p> <p>Са једном малом китом ивањ |
иштање врбове пиштаљке.{S} Па онда, као да једна снежна грудва или нека мекана лопта, удари вис |
а Вујну.{S} Јес’, слутња ме осваја, као да је смрт близу њега или близу нас! — Не, не ; немој д |
узе да мига и да се криви на Рајка, као да му тако даде разумети шта је велики чардаш. „Него, к |
из дворишта у главно здање водила, као да хоће да јави своме господару радосну вест, али се на |
звекетаху и зврктаху свима лотрама, као да ће сваког часа да се разглаве у све саставке своје.{ |
прошаран крупним црвеним гранатима, као да је стена упрскана џиновским капљама крви, које су се |
о тренутака било смркло пред очима, као да га је неко буздованом у главу ударио.{S} Не могаше н |
ити сузе.{S} Узе љубити оба бокора, као да су не само две мирисне него две живе душе.{S} Па онд |
више као да неко пипа одонуд врата, као да се нека рука полагано пружаше уз њих, па их брисаше |
гологлав, сав уздрхтан од трепета, као да је пред страшном једном светињом, пригну главу и... |
аву беше мало повио налево унатраг, као да се окреће к јунацима својим и као да им кроз отворен |
но удараше <pb n="135" /> око себе, као да се бори с неким невидљивим џином. „Лажеш, сотоно!“ м |
ле и — очним поклопцима поклопљене, као да оба беху слепа.{S} Цела је прилика била пуна лепоте, |
иде како она, у сну, прикупља усне, као да их спрема да приме или и да даду сладак један пољуба |
е на земљу са већом силином но пре, као да хоће да згњечи онај прамен сутона, што је из пећине |
и светлих, али без душевне топлоте, као да нису два девојачка ока, него само две црне маслинке. |
зе за обе хладне руке па је дрмаше, као да хоће да је из заноса разбуди.</p> <p>„Какви самсови, |
самим пањем и оштро га посматраше, као да броји прстенове његове старости. <pb n="112" /></p> |
и, која ћуташе па се само стресаше, као да је у грозници, и ломљаше грчевито своје прсте.{S} Да |
тра растањивала се све више и више, као да се растапала у росу којом се трава свуда у наоколо о |
гукаше јој час српски час маџарски, као да се беше и сама претворила у сиву голубицу.{S} Као да |
<pb n="10" /> у висину према кули, као да су угледали сен царице Милице, па је усклицима витеш |
} Наже чутуру и опет се добро напи, као да се мало поткрепи, после оног чуда и белаја што га сн |
у ону кључалу воду, те се растопи, као да је од жутог воска, а <pb n="194" /> не од злата.{S} |
а.{S} Кад ме гледи и кад ми говори, као да ме невидљивим крилом закриљује од сваке нечисте силе |
ила таман <pb n="110" /> да полети, као да хоће у небо да носи оно велико у злато оковано еванђ |
, него само гледаше га право у очи, као да огледа да ли својим меким кадифеним погледима може д |
колико корачаја сам за себе у мрак, као да хоће да бега од ње.</p> <p>„Не, Рајко!... не оставља |
би их једним дугим, дугим пољупцем, као да јој тешко беше да одвоји уста своја од његових.{S} Д |
неверовањем.{S} Узе мрдати главом, као да сама себи каже: „не, не, то нећу! то не могу!{S}" Не |
лајаше крупним и промуклим гласом, као да је и сам већ неколико ноћи пио и певао те промукао.< |
рица?!“ питаше Маргита све шапутом, као да Рајка не разбуди.</p> <p>— „Па нема, госпођо; све је |
е тако само стајао, миран, скроман, као да беше занемео, видевши изненада како је човек једно г |
селу и своме дому весео и поносан, као да се љубио лицем у лице с оним великим јунацима, и као |
а једна сјајна звезда прелети небо, као да јури к младом месецу на западу.</p> <p>„Виде ли ону |
еда у немом чуду у Рајка.{S} Рајко, као да је чуо шта она сама у себи говори, рече: „ама и ја с |
узе се за тим куцати прстом у чело, као да се увери да му лубања није напукла, па задовољан тим |
ирена, па сави главу мало на десно, као да левим ухом боље чује.</p> <p>Подиже се са камена на |
е усклик и удараше песницама о сто, као да су се помамили.{S} Отмар тресну своју столицу на под |
грчевито да притискује руку његову, као да му тиме обрати пажњу на страхоте које види и од који |
па онда обема притиште главу своју, као да хоће да стегне сву памет своју, погну се напред и гл |
у и погледаше по њој горе у висину, као да гледа у крстату заставу, коју жеља њена већ ставила |
на престо до њега, и онда ту клону, као да је неко ножем у срце ударио, и једва промуца:</p> <p |
погледам...{S} Знаш како ми је?... као да си ме увела у неку цркву! “</p> <p>Врати се Мартин н |
сва дворана и готово <pb n="114" /> као да из сваког оног оклопа уз зидине одјекиваше узвик: „н |
јте само како се сви очистише!..{S} Као да је вихор ветар духнуо па их као плеву и прашину одне |
О, мене је страва нека ухватила.{S} Као да ми неко на ухо шапуће, да сам жива у гроб закопана!{ |
>Али не дочека Рајкова одговора.{S} Као да је жеравицу на главу ставила, тако живо скиде дијаде |
еленог лишћа и бледожутог цвећа.{S} Као да је нека тајанствена рука хтела да танком и мирисном |
p> <p>Рајку закуца срце бурније.{S} Као да га неко узе за обе руке и повуче, диже се и приђе к |
аше их склопљене и једва дисаше.{S} Као да јој је душа одлетела у ројеве звезда, да тамо тражи |
се задубла у неке дубоке мисли.{S} Као да је душевно болесна, тако се укоченим погледима из ра |
ше, очевидно узбуђена, у гомилу.{S} Као да и не чујаше што јој Циганин ковач срдито и све јачом |
да види мајку, браћу и родбину.{S} Као да га негде на путу или на крају тога пута чека неко не |
сама претворила у сиву голубицу.{S} Као да су кроз онај тихи сутон, изнад којега се на небу бле |
а завири у ону црну гробницу, или — као да се журила да заклони велику једну тајну од турских п |
средини те заравњи два велика лава као да су се усред хода и у сред рикања уставила, скаменила |
вој конак за кабадахију, и пазим га као да ми је син.{S} Поведи га у Стамбол, нека види силу и |
гусле нити је био слеп, али у њега као да је било срце једнога гуслара, те мраморна чесма поче |
и за такво јунаштво!</p> <p>Па онда као да јој од једанпут муња сину, те јој показа шта се све |
сле тога првог и бујног излива суза као да је ових у Маргите са свим нестало.{S} Нико је <pb n= |
аклетве на двору остане ? !{S} Вала као да сад гледам Голубана како силази низ кулу, сетан неве |
о џбуна.{S} Сва су му поља мирисала као да су босиљком засађена.{S} Чинило му се као да кроз ра |
нутака цела она свита беше занемила као да се скаменила.{S} Први беше Рајко који силно узбуђен |
к чему.{S} Сва му се Србија чинила као да је баштина његове задруге; свако му је дрво изгледал |
ашен колико љутит, и шкргутну зубма као да кроз њих меље не више какву кратку молитву, него нек |
које би овда и онда протрла прстима као да се увери да не снива. .</p> <p>— „Имаш ли што би жел |
огачила очи, изгледаше престрављена као да је авет неку угледала.{S} Посрћући пође к њима, удар |
рофа Аладара!“ понављаше старац, па као да за неки тренутак <pb n="13" /> преврташе по своме се |
ви орао од сребра; раширио крила па као да, полећући у висине кликће, тако отворио беше оба кљу |
ед њеном лепотом, и мало по мало па као да га нестаде.{S} Учини му се да је остао само с њом са |
</p> <p>Рајко скочи са свога места као да га гуја уједе.{S} Отегну песницу, и лево и десно уда |
ресати у кремен.{S} Прамену варница као да милије бејаше да загледа, и ако за тренут, у лице Ма |
аса, али мало на више свилена пупад као да нису смела да огледају своју растегљивост о девојачк |
их и сребрних светлица.{S} Сам свод као да је био сребром покован, те је светлост од стотине ка |
ндову, који, кад чу њен глас, стаде као да се скаменио, подиже главу своју право к њеном лицу, |
ириса пунијим дахом, и млаз од воде као да гласније и веселије бућкаше у каменом кориту.{S} Дол |
пред сам и замишљен.{S} Изгледао је као да је покисао.{S} Оно и јесте нека тиха а прилично хлад |
озденим рукавицама.{S} Изгледало је као да су се џиновски оклопници, у пуноме ратничком округу, |
ченост.{S} Размишљаше за неко време као да се гњура у дубине оне мудрости; узе полагано и више |
диже увис, држаше их тако склопљене као да се Богу моли, па онда се спусти на колена поред ниск |
та.{S} Само јој мало задркташе усне као да хтедоше да се развуку у осмех.{S} Али се не осмехну |
ад јадна!...{S} Гледах их како јуре као да су се помамили; засукали рукаве до рамена, завалили |
} Застиде се сам од себе и збуни се као да је крив што је дрзнуо да види једну светињу, коју ни |
.{S} Приђе јој полагано, крстећи се као да светињи некој приступа, дотаче се руком њеног рамена |
када дотле у животу.{S} Учини му се као да му се душа поделила у двоје.{S} Једна половина слуша |
босиљком засађена.{S} Чинило му се као да кроз растове шуме шумадијске бруји поветарац, који с |
еисказаном радошћу.{S} Чинило му се као да је робовао у конаку Мустаф-агином, па се сад слобода |
не рече ни речи, само се сва стресе као да јој дође наступ од грознице, и окрете главу на другу |
неки ниже други више, те изгледаше као да под сводом лебди читав рој од некаквих џиновских зла |
ита се ту устави па се сва стресаше као да је грозничава језа ухватила.</p> <p>„Ја да скота јед |
последњим капљицама уља, те пршташе као да се гласно срди што ово двоје дођоше да га гледају на |
/> А, сад видим!...настави она више као да сама себи говори; „сад већ све знам...{S} Та није мо |
ону страну.{S} Учини му се шта више као да неко пипа одонуд врата, као да се нека рука полагано |
јој се саставише и очи јој засенуше као да је на њих пала од некуд сенка тешког неког облака.</ |
ао да је из Маргите муња севнула, и као да је гром поред њега пукао, тако Рајко беше заглунуо, |
м у лице с оним великим јунацима, и као да се питао с њима за јуначко здравље.{S} Ето видиш, ка |
етињу, коју није слободно видети, и као да је дрзнуо да сазна једну страшну тајну, коју није сл |
ао да се окреће к јунацима својим и као да им кроз отворена своја уста довикује: „овамо, напред |
и у мирно лице младога човека, који као да беше тек само у неком тихом сну.{S} Па онда узе да м |
оглед, истина, не сева претњом, али као да гласно казује: <hi>„не бојим се никога до Бога!“ </h |
е хтео да се њеном тугом угуши, или као да се заветовао да умре певајући.{S} Чак су и маџарска |
тена горе изгледа <pb n="168" /> ми као да је мраморни престо цара змајског, и на овој простирц |
јунаке!{S} Знаш како је?{S} Бога ми као да су живи па једнако по народу пролазе.{S} Пође народ |
ви путем у варош.{S} Рајку се учини као да она само у њега гледа онако као што он само у њу гле |
у гомиле света по дворишту, лајући као да се помамио; па онда још брже натраг к <pb n="189" /> |
кавеза.{S} Узех радити по ковачници као да сам се у циганској <pb n="77" /> черзи и родила.{S} |
ро као видра, лако подиже пун ибрик као да су јој мишице од челика, и додаде му га не рекав ни |
а у очи Рајку, и узе да врти главом као да му каже: нема од тога ништа мој брајко; мали си ти з |
бни!“ прекиде га барон Арпад гласом као да пуку командира; „мени деран тај није подозрив.{S} Ал |
рамена, и рече само — опет шапутом као да не разбуди свеце — „госпођо, прибери се!“</p> <p>Она |
ју право к њеном лицу, њушкаше живо као да усише мирис од овог живог цвета, и онда, радосно лај |
е воли не само као жену своју, него као да сам му кћи мезимица.{S} Видећеш, неће знати шта да р |
лицу старчевом, а уста мало отворио као да пева.{S} Старац се пригнуо мало к младићима па се за |
да говори мирно, али и опет некако као да заповеда. <pb n="17" /></p> <p>„Је ли, братац!" упит |
ти и теркије и чутуру !“ рече Рајко као да му објасни што му тако товаран дође.</p> <p>„ Ако ти |
јвише о накиту и снива!“ рече Рајко као да је некакав <pb n="141" /> старац пун искуства; „а ко |
задруге; свако му је дрво изгледало као да је кита босиљка, свака стена румена; и саме вране и |
саму ивицу од оловна ковчега, само као да боље чује певача и да му је ближе.{S} Загледа се нај |
погледате у оне крупне црне очи што као да су од црне кадифе, и оне дуге трепавице и оне дуге и |
в из мисли, и подиже обе руке у вис као да заустави младића. „Чекај!... чекај један часак!...{S |
...“</p> <p>„Па онда... од једанпут као да нека невидљива рука откова срце моје од окова у које |
нађе старца и Маргиту како ћеретају као да су пријатељи од вајкада. "</p> <p>„Заповеди јој оче, |
ко, пуно и топло!{S} Учини се Рајку као да са неке свете цркве зазвони сребрно звоно, па му се |
и живо кликтање.{S} Изгледаше Рајку као да из оног ћеманета, које мало час онако тужно плакаше, |
м обично.</p> <p>Она сеђаше у седлу као да се скаменила, па га гледаше непомично очима ширимице |
ђе к младићу и потапка га по рамену као да му одобрава.</p> <p>„Е баш ми је жао, што нас двојиц |
био урезан крст, нагнуо се у пећину као да је био на каквој осовини.{S} Испод ње се могао човек |
не мари ни за тебе ни за мене, баш као да нас и није!{S} Све једно; нека госпођа буде робиња, |
свирање, певање и усклицавање, баш као да су сватови, а ено виде се и осветљени прозори од јед |
е прекидаше је ни једним дахом, баш као да је хтео да се њеном тугом угуши, или као да се завет |
че он.</p> <p>„Јесте, синко!{S} Баш као да је хајка!{S} На звериње нема за што да је, а није ни |
ликом и шкрипутом жица стаде чардаш као да је сабљом пресечен.{S} Осу се лупање песницама о сто |
S} Него није први пут да ти говориш као да си видовита.{S} Овде је око нас по земљи пуно пљоски |
и Анђелију...“</p> <p>„Што говориш као да си дете!{S} Правиш се само, јер ти је мука да призна |
„Опремићемо га," говораше Мартину, "као да је племић од ове старе господске куће.{S} Ковчег од |
ближе и — пољуби га у уста!</p> <p>Као да је из Маргите муња севнула, и као да је гром поред њ |
!{S} Па стари се гроф жени!“</p> <p>Као да је гром поред ње ударио.{S} Маргита скочи са клупе н |
; а сласт је, сласт, сласт!“</p> <p>Као да је омађијан Рајко осети жеђ за том слашћу, и као са |
уздано знао шта би му стриц Павле рекао да је жив, и шта би радили онакви српски јунаци какви б |
“ говораше старац Рајку; „све бих рекао да си ти онај кога одавно меркам, не би ли нашао себи ј |
ду жену у уста пољубио, него си дочекао да прво млада жена тебе у уста пољуби...{S} Шта ли сад |
и казао и за што ми треба, кад бих знао да си <pb n="42" /> човек.{S} Је ли вера, да ником каза |
е може ништа да буде.{S} Његов је посао да утврди мир међу царевинама, а не да их поново завађа |
ћ скорим и пола ноћи па треба наш посао да гледамо!“</p> <pb n="54" /> <p>Али Циганин више и не |
им мислима.{S} Кад би он уморен престао да куца и спустио руке, она би му из њих извила копљаст |
то бити?{S} Сад се сетих да сам слушао да овде негде у рудничким планинама има неки Светогорац |
сад да је мојих година!{S} Нисам слушао да се и по трећи пут оженио !{S} Ово мора да је нека по |
="110" /> да полети, као да хоће у небо да носи оно велико у злато оковано еванђеље, што му по |
> <p>„Не може да је тако!{S} Није право да ти на твоје женско раме примаш терет, који моје мушк |
носи твоје витешко име, онда је и право да ме са свим заборавиш!“</p> <p>„Вала госпођо!“ прихва |
двор?{S} Молим те, устај одатле, па ево да се посадимо на зелену траву под оним тамо јабланом.< |
са нешто мало више мирноће.</p> <p>„Ево да чујете!" узе Ружа да прича. </p> </div> <div type="c |
ка вера!“ одговори Циганин.</p> <p>„Ево да ти кажем!“ Узе Рајко да му шапутом прича. „Стари људ |
Јоване!{S} Моли бега да савијемо у лево да не удара хајка на свечеву пећину! <pb n="83" /> Немо |
S} Скиде шубару, прекрсти се и узе живо да умива лице своје бистром хладном водом, која на дрве |
шта је !“</p> <p>Па онда Рајко узе живо да удара буздованом у оне катанце.{S} Мора бити да су о |
ту ! “</p> <p>— „Еј, мој Рајко, зар ово да ти је награда за твоју витешку службу?!" говораше Ма |
ављу нахуди.{S} С тога сам и хтела прво да видим тебе и твога Мартина, па да га мало спремите!“ |
</p> <p>"Дете моје, “ узе старац благо да говори, „има сладости у сваком животу, само кад чове |
акну ни једне аспре од тога блага, него да га с благословом његовим предаду, недирнуто, ономе к |
<p>— „Не подаји се таквим мислима, него да пођемо одмах да тражимо излаза из овога подземнога д |
глас молила: боље да је и закопа, него да јој остави лице богињаво.{S} Па и њу је чуо.{S} Ето |
и ако за тренут, у лице Маргитино, него да завирује у мрачну дубину онога ходника испред њих.{S |
ја ни часа часити на твоме двору, него да видим само да те твој господин прими у своје господс |
лише да се Рајко не отпушта одмах, него да на његово понашање сви мотре, па у Нишу да се реше ш |
се те нећемо моћи путем одмицати; него да је зовнемо да седи с нама на миру док твоји људи не |
ад се узму да часте и проводе !{S} Него да седнемо мало на ову плочу!“ рече Маргита.</p> <pb n= |
а се сад више ко смо и шта смо.{S} Него да се са нашом заједничком несрећом боримо заједно као |
ајко пресудно; „није да се насмеје него да се заплаче!{S} Него то је баш оно о чему хтедох да т |
вориш!{S} Слађе ми је да те слушам него да овај мед у устима топим! “ рече Маргита, па јој онак |
намешташе их у широке бакрачлије. „Него да видиш, какве су такве су, тек добро пристају у овакв |
ковчега, али не могаше ни с њима много да учини; врхови би им се или извили или затупили после |
своме длану.</p> <p>Хтео је нешто друго да каже па се уставио.{S} Мерџан је донео у руку његову |
} Али с јабукама не могаше то исто чудо да чини, те да се једу и да их опет једнако у зембилу и |
</p> <p>— „Ама, ходи, молим те, госпођо да разгледамо све ово чудо око нас!“ рече јој Рајко, па |
атка моја госпођо, сам вас је Бог довео да у последњем часу спасете и господина свога и кућу св |
pb n="190" /></p> <p>Сам си је ти довео да име свога мужа од бруке спасе!“ И онда старица узе д |
мислио да су мртвачки.{S} Сад је видео да у једнима од њих леже смештена копља, у другима маче |
оје ножеве и исекао своје руке, и видео да са мачевима не може ништа, Рајко се присети те пресе |
као на све ово?!“</p> <p>И онда би узео да премишља шта ли би му стриц рекао, па онда пређе да |
и силу и господство, е да би се зажелео да цара служи.{S} Пође ли цара да служи, ето царству но |
ништа !....{S} Истина баш не бих волео да ми је гроб овде у бари где нема ни липе ни раста.{S} |
b n="162" /> не би мене нечастиви занео да клизнем, јер из њених очију, рекао бих, трепти и све |
аху.{S} То је био Мартин, који је успео да за велике новце најми неколике сељаке да, ником ништ |
је ни једним дахом, баш као да је хтео да се њеном тугом угуши, или као да се заветовао да умр |
о је она добра!{S} Кад се Бог није хтео да окрене на моје толике молитве и кад ни један светац |
како су устукнули тек кад је змај почео да пушта модар пламен.{S} Ето мени кроз који дан од сан |
на место где је остава.{S} Рад бих био да огледам своју срећу.{S} Ако је нађем, ето је и теби! |
е својих педесет година умр’о и наредио да га овде сахране! “</p> <p>— „Ух!“ рече Рајко, као зг |
Краљевић Марко. „Јеси ли му се понудио да му помогнеш?" питаше га отац. „Бог с тобом, бабо! ни |
тити.{S} Него од сада да се ниси усудио да се зовеш Краљевић Марко, нити ко од вас, децо, да се |
лија, дошао го као прст, па син навалио да се што пре и одене и огреје. „Јеси ли ти онај светац |
је Рајко већ видео, а за које је мислио да су мртвачки.{S} Сад је видео да у једнима од њих леж |
_C2.11"> <head>11</head> <p>Није мислио да заспи, и опет га је умор савладао те је заспао.{S} Н |
?{S} Сила Бога не моли.{S} Нисам мислио да ће тако да се сврши!“ говораше сам у себи.</p> <p>От |
м окован а пун вина, који беше дохватио да напије здравицу.{S} Вино се просу по <pb n="203" /> |
ом у све четири ноге, па га онда пустио да сам бира стазу, коњ би га сам од себе однео на место |
шта ми је дужност.{S} И онда си пустио да ме аждаја агарјанска у своју чељуст дохвати.{S} Ох, |
а запита: би ли стари господин допустио да му нешто кажем.{S} Позваше га унутра.{S} Уђе и стаде |
"ако су Турци убили старца, па нема ко да отвори ову гробницу, шта ће да буде од ове јадне жен |
какво је врзино коло овде!{S} Ох, како да вам кажем?!{S} Па стари се гроф жени!“</p> <p>Као да |
ица Маргита има на левој страни... како да кажем... баш онде где јој срце куца, један плав млад |
Бање ? !“</p> <p>— „ Је ли жив?{S} Како да није жив!“ па се сељак гласно насмеје и испод трепав |
?“</p> <p>— „Је ли овде у двору? — Како да није у двору!“ одговори сељак, па се опет насмеја.</ |
госпођо, како то питате?!...{S} Та како да не верујем!{S} Та он једини и може да помогне кад ни |
анет, док ви не смислите на тенани како да је сигурно у завичај оправите.{S} Ето, једно од тога |
овараше Маргита грцајући. „Не знам како да ти кажем!{S} Стид ме је од тебе, да оваку бруку у мо |
ди да је ослободите.{S} Мислио сам како да вам у том помогнем, распитивах пријатеље и нађох да |
па је руком тихо од себе одгурну. „Како да закољем човека и пијана и везана?!{S} Не може то.{S} |
и гдегод жена коју волиш?“</p> <p>„Како да нема?“ рече Рајко без устезања. „Волео сам своју мај |
же да се сноси баш за то, што може тако да се дели!“</p> <p>„Како лепо говориш!{S} Слађе ми је |
и витези могли кћер маџарске земље тако да оставе ?! “</p> <p>Па онда, упрев опет у Рајка своје |
ога не моли.{S} Нисам мислио да ће тако да се сврши!“ говораше сам у себи.</p> <p>Отиде полаган |
е, мојим ножем просећи ћу стену, колико да се у пећину живи провучемо, па већ после како нам Бо |
о копље испод самог оштрица, тек колико да има држаље, узе један буздован у десну руку, па с но |
е и старац.</p> <p>„Госпођо," узе Рајко да говори као из сна пробуђен и тек осетивши да има и с |
ин.</p> <p>„Ево да ти кажем!“ Узе Рајко да му шапутом прича. „Стари људи казују да овде у плани |
да и на трећа.{S} Ина њих улажаше Рајко да у просторијама, које затвараху, нађе онако исто по н |
брзо; „не смејем се теби, који имаш око да спазиш цвет, него се <pb n="37" /> смејем кад помисл |
па на десно.{S} Очевидно беше му тешко да се на ногама држи.</p> <p>„Има некакво весеље у двор |
.{S} Не би ми било чудо, да се показало да је дух слаб а плот јака.{S} Тек опет жао ми је што с |
на и нађоше да је у Рајка срце престало да куца.{S} Кад то рекоше Маргита пред њима и пред свим |
да је умири.{S} Али му лице поче нагло да бледи и жути.</p> <p>— „Хајдмо одмах у другу собу!“ |
.{S} Ништа на целом том путу није могло да загреје срца њихова у брже куцање тако, као кад глед |
Али га је у брзо право очајавање понело да хвата.{S} Изломио је своја два мала ножа, сломио је |
нда сељак, све подскакујући, оде у село да нађе, ако може, своју кућу.</p> <p>„Рекао бих да се |
визије будућности.</p> <p>Тек је почело да свита а један млад човек дође пред чесму.{S} Скиде ш |
рећа полуга држи!{S} Тешко би нама било да си и њу одвалио!“ рече Маргита па се сва као стресаш |
лепоти, и по њеној доброти.{S} Сад било да то јесте било да то није, тек је то Маџарица, ваша з |
лаза или бар краја.{S} Очевидно је било да се ходник повија у круг.{S} Пођоше најпре на десно, |
ј доброти.{S} Сад било да то јесте било да то није, тек је то Маџарица, ваша земљакиња, од ваше |
"78" /></p> <p>— „Па тако; дуго би било да вам то причан; уверих се да њега или и нема, или да |
око.</p> <p>Чак би и чаушбаши мило било да га гледа.{S} Па би се онда стари Турчин својим мирни |
талирима.</p> <p>„А би ли то исто било да се на челик-потковицу поспе растопљено сребро те пос |
жњу маџарској господи, јер му се чинило да свега тога нигде ван Србије нема..</p> <p>Патер Хије |
сми о Страхињи мени се најлепше учинило да је оно, како је тај наш јунак изводио из тамнице сво |
е од радости јеца, а мени је овде дошло да се од неке нејасне туге заплачем!{S} О, Рајко, та ва |
ну старац; „добар је Бог децо !{S} Камо да те боље видим кћери моја!“ па је узе за обе руке и о |
у се надамо.{S} Знамо да ће доћи, знамо да ће изићи некуд исред Шумадије, само не знамо <hi>кад |
а њ погледамо, њему се надамо.{S} Знамо да ће доћи, знамо да ће изићи некуд исред Шумадије, сам |
.. та дала бих половину од живота, само да тако заједном с тобом изађем пред нашега доброг оца |
, и нека им обећа што год затраже, само да одмах дођу!{S} А ти сам врати се амо и викни Ружу св |
два кришом натраг у зембил бацио, само да дуже потрају.{S} Али с јабукама не могаше то исто чу |
но је,“ па се Рајко опет насмехну, само да Маргиту охрабри, „оно је тамо ваља да постеља... мла |
ре нека умрем сваком другом смрћу, само да ме гадна једна змијурина не гута полагано као жабу н |
тву сети се на ово !“</p> <p>— „Та само да стигнемо у Маџарску!" рече Маргита; „видећеш, мој ст |
ом двору, грофица од Нађ-Бање може само да ти руку стегне и речима срећу зажели.{S} Али то није |
боравио и живот и смрт.{S} Знао је само да пред њим стоји Маргита, и да га својим лепим очима к |
еш бити као у пустињи!{S} Бојим се само да теби, тако озбиљном младом човеку, наша маџарска вес |
<pb n="119" /></p> <p>Рајко могаше само да викне: „не бој се, госпођо!{S} Сад ћу ти донети воде |
како се растадоше, па се прекидаше само да их понуди гутљајем неког јаког црног вина из једне м |
е паде.</p> <p>„Не бој се!{S} Ходи само да ми будеш сведок!“ рече јој, па је узе за руку и пове |
сити на твоме двору, него да видим само да те твој господин прими у своје господске руке, па он |
олубица, што падаху преда њ на пут само да опет прну у вис, те да се зрак потресе и фијуком зај |
!“ <pb n="142" /></p> <p>— „Та већ само да отворимо очи да не крочимо у какав понор, а за друго |
раше Рајко, па се још мало осмехну само да је умири.{S} Али му лице поче нагло да бледи и жути. |
збере понешто са овога света, чега тамо да се сећамо, ја ћу изабрати <pb n="183" /> једно једин |
а су за велике какве светиње.{S} Хајдмо да седнемо на који од оних ковчега горе, па да се мало |
ето послушаћу те, кад велиш.{S} Хајдмо да сечемо стену.{S} Друго нам сад и нема!“ </p> </div> |
га ено тамо на трпезама.{S} Него хајдмо да тражимо излаз на божје сунце!“</p> <p>Узеше са светњ |
д нама јава!“</p> <p>— „Хајде да сиђемо да разгледамо шта је све то!“ рече Маргита.{S} Али пре |
аш ми је жао, што нас двојица не можемо да се разумемо!“ рече Рајко гледајући посланику право у |
моћи путем одмицати; него да је зовнемо да седи с нама на миру док твоји људи не дођу,“ рече Ра |
ми никакав род, и опет ми је милији но да ми је и љубазник и вереник и најприснији и најмилији |
рујно вино пити, Маргита поче полагано да склапа своје трепавице, и таман „ударише бубњи и сви |
ономе свету, после смрти, буде слободно да се избере понешто са овога света, чега тамо да се се |
„еј, јаднице моја, баш ти не би суђено да завичај видиш!{S} Еј, јадна жено, баш ниси среће има |
еса!“ Моји добри сељаци донели ово вино да ме поткрепе, да их у смрти не осрамотим и да ме за с |
беше дошао к себи и напрезаше се силно да збаци са себе Рајка, и бацакаше се ногама као бесому |
нела воду у ковачницу и тек поче упорно да одговара Циганину на његову вику, а зачу се на врати |
аву Арапову, онда већ Рајку поста јасно да она тихо и равномерно дише, и да је заспала.{S} Не х |
јој сузе низ образе, и онда поче гласно да јеца, просто грцајући од плача.</p> <p>Рајку се најп |
пасе !{S} О Господе," узе старац гласно да виче Бога, па се прекрсти неколико пута; „о, Господе |
“ </p> <p>— „Имао бих ја овде вама пуно да казујем.{S} Не би стигла за све ни цела ноћ.{S} Него |
ршуј!“</p> <p>— „Хоћу, само ти све лепо да преведеш!{S} Видиш, ова се кула види чак из задужбин |
колено.{S} Од многог поноса никоме лепо да одговори, а најгоре мени своме господару!“</p> <p>„А |
е и у пљескање.</p> <p>„Мартин ће скупо да плати ову луду шалу! “ промрмља Циганка у љубичастој |
ије лонче, у коме ће око по ноћи сребро да топе.{S} И растадоше се оба задовољна.</p> <mileston |
у песму јуначку.{S} Ваљало нам је добро да тувимо што пева, јер би нас после питао шта је радио |
ом венчавала.{S} Нисам ти онда могла то да кажем.{S} Ево ти сада казујем.{S} Нас судбина венчав |
понови Рајко као у недоумици шта ће то да значи.</p> <p>— „Ех, па не знаш, ја како!“ рече Цига |
и ето баш лепо завршио.{S} Сад немој то да уквариш, него хајде напред, показуј пут у караван-се |
„У теби нађох правога оца.{S} И сад ето да се растајемо, може бити никад да се не видимо!{S} Ал |
гута!{S} Не, не, никако то!{S} Него ето да просецамо стену, па ако је не просечемо, онда ти кад |
и тужнијим мислима.</p> <p>„Што ћу ето да умрем лаганом смрћу не марим, право је!{S} Али што н |
чули.{S} Мало час па она поче грчевито да притискује руку његову, као да му тиме обрати пажњу |
У том их је и старац опазио.{S} У место да као какав полудивљи пустињик, светомрзац, бега од њи |
уцати све бурније.{S} Учини му се чисто да чује како цар виче: „напред, јунаци! напред српски с |
од драгог камења, обоце, гривне, просто да се не зна шта је лепше, богатије и сјајније.{S} Прос |
опај под, па опет скочи; па циче просто да се помаме.{S} Ама само што не проговоре: ето њих дво |
дмах ми се смучи, и да не сркнем просто да цркнем!“</p> <p>— „Какав си болан ти то Мусломанин ? |
риснија, рођена и најрођенија... за што да је јаком својом мишицом не загрлиш и на мушка своја |
S} Ти ми нудиш твоје мало гуњче; за што да си ти већи <pb n="123" /> витез од њих ?!{S} Мислиш |
, њена лепота и њена милина?!{S} За што да ти не буде присна и најприснија, рођена и најрођениј |
да је хајка!{S} На звериње нема за што да је, а није ни на хајдуке, јер их овуда нема.{S} Чудо |
лепо лице, кад је само моје ?!“ Сад што да ти дуљим — извукоше ме и истукоше ме.{S} Кад се диго |
ну Рајко и још нешто промрмља. „Али што да плачеш?{S} Кад те твој господин види, он ће вратити |
<p>— „Рајко,... воде! воде! хоће нешто да ме угуши!... воде!“ Узе грчевито откопчавати јелек с |
Изађе преда ме једна стара жена. „Пошто да ми продаш један од ова два бокора !“ упитах је. „Син |
прошао си а ниси ни малим прстом мрднуо да му помогнеш.{S} Што си тако мене и задругу нашу осра |
и.{S} Он би се само овда и онда окренуо да погледа да ли млада Маџарица није у седлу заспала, и |
ије слободно видети, и као да је дрзнуо да сазна једну страшну тајну, коју није слободно сазнат |
и збуни се као да је крив што је дрзнуо да види једну светињу, коју није слободно видети, и као |
прамен сутона, што је из пећине дрзнуо да завири у ону црну гробницу, или — као да се журила д |
!“ рече Маргита; „старац ти је довикнуо да се држиш десно.{S} Мора бити да је он имао неки узро |
</p> <p>— „Да знаш да је не бих одврнуо да није за хатар нашем ортаклуку!“</p> <p>Посадише се н |
/p> <p>„Кондор, Кондор, Кондор!{S}" Зар да лајеш на своју госпођу? “ викаше Маргита, па сишав с |
њала да ти дође па да те избави?{S} Зар да те самсови вуку у јазбину оне црне звери?!{S} Предај |
, и узе да је очима мери.</p> <p>— „Зар да ме Кондор позна, а ти да ме не познаш ?{S} О, Ружо с |
вих новцатих.</p> <p>„А ево,“ узе патер да говори, „његова те блиставост призвала да ти баш каж |
о нас учи да ено вам покорни!“ „Учи вас да сте покорни док не дође земан!{S} Је ли?{S} Хајде на |
ке.{S} А дотле би ти могао лепо код нас да останеш и да спремаш војску.{S} А кад рат почне, онд |
Халил-бегом па сам зажмурила; али ноћас да умрем а зажмурити нећу!“</p> <p>— „Устај!{S} Не треб |
{S} Час ми се чини да га познајем а час да га не познајем.{S} Поп се окрену њему па га запита: |
год ти кажеш!“</p> <p>— „Е, у добри час да буде!“ рече Рајко радосно и поносито. „Имај надежду |
ко ноћ склонимо!"</p> <p>— „У добри час да Бог да!“ узвикну старац; „добар је Бог децо !{S} Кам |
на ватреном коњу, који се пропиње у вис да скочи у напред.{S} Цар је имао на глави шлем, по ком |
ест горских вила, а ја ево чекам јутрос да њоме прође једна злосрећна робиња црног једног Циган |
и добра жено!“</p> <p>И онда отиде опет да буши стену.</p> <p>С муком удараше буздованом у копљ |
Душан.{S} Еј, капе!“ И Рајко отиде опет да изближе гледа свога цара, а Маргита остаде да гледа |
аше га неизмерном нежношћу.{S} Узе опет да му чело и очне поклопце превлачи мирисним прстима св |
роћи година или две, а наш ће краљ опет да завојшти на Турке.{S} А дотле би ти могао лепо код н |
а понесе!“ рекао би Рајко, па узео опет да куца у камен.</p> <p>После свакојаких мука првога да |
о.</p> <p>Пред зору је Рајко почео опет да бунца.{S} Час говори с Краљевићем Марком, час са Сиб |
верна <pb n="149" /> друга и сав терет да делимо подједнако.{S} Ко се од нас двоје пре у гроб |
осподство, и онака лепота и она младост да робују једном црном Циганину!</p> <p>Па онда би њего |
него молите се бегу да ми учини милост да заповеди, да ме људи његови обесе о најближе дрво до |
не бију ветрови.{S} Него није први пут да ти говориш као да си видовита.{S} Овде је око нас по |
е прсте кроз косу један пут и други пут да главу расхлади, извади из свога гуњца убрус те убрис |
је, те Рајко мораде изаћи на колски пут да по мраку не би залутао.{S} А чим поче да свиће он ок |
е горње ивице.</p> <p>„Ето ти под главу да имаш.{S} Лези ту па се одмори и испавај док нам стар |
имаш какав кајиш?{S} Стегни њиме главу да ти се мозак не преврне.{S} Не знаш ти какав се чарда |
једном мрети ваља; него молите се бегу да ми учини милост да заповеди, да ме људи његови обесе |
узео на душу као свети аманет.{S} Могу да не умеднем да те послужим и подворим како треба док |
рате.{S} Нит’ могу да утечем, нит’ могу да се убијем; узела сам се онда молити Богу, нека ми ба |
зна шта још те ме поврате.{S} Нит’ могу да утечем, нит’ могу да се убијем; узела сам се онда мо |
!“</p> <p>„Кад ће то бити?!{S} Они могу да остану да пију до зоре, а зором, рече ми Ружа, крену |
е завесе од постеље. „Доста је што могу да је одавде погледам...{S} Знаш како ми је?... као да |
село, где има српски поп, да га доведу да очита молитву и гроб прелије.{S} Па онда рече Ружи, |
мо свиснуће.{S} Од муке звао је и Манду да му гледа у пасуљ, хоће ли вас наћи.{S} Она му куја ј |
имао двојаких зидина, као оно што кажу да Цариград има!{S} Па онда баш треба из близине да вид |
/> време, па кад виде да се устручавају да му приђу, он им за чудојасним гласом разговетно викн |
чицама око огњишта, пустио и женскадију да стане иза мушкиња, а нас момчадију посадио би на зем |
тио из свога сараја Хасан-агу Зулуфлију да као чауш-баша <pb n="4" /> у Београду дочека и у Цар |
д Манде Циганке.{S} Али нико од гостију да приђе грофу у помоћ.</p> <p>Рајко се сам пригну, па |
се старац младожења па право на Борчију да га рукама удави. „Нисам ја крив, милостиви грофе! “ |
Боље од твојих речи очи ми твоје казују да поштено мислиш, витешки осећаш и искрено говориш.{S} |
о једна ноћ; и ето нам ове зраке казују да је на пољу опет освануо дан, а нашег старца нема!{S} |
да му шапутом прича. „Стари људи казују да овде у планинама има негде велика царска остава, — с |
ки нож.{S} Замоли Маргиту да каже Рајку да остави онде <pb n="199" /> у куту од собе своју дугу |
о, озбиљно и свечано.{S} Учини се Рајку да јој глас никада није био тако сладак, тако мек и опе |
нутра у кућу.</p> <p>Маргита рече Рајку да пође с њоме, а кочијаша упути да иде у штале.</p> <p |
се завукао био, спусти га у руку Рајку да јој га придржи, а сама, намештајући ћерћелију на гру |
ницом Маргиту у лево плеће, и диже руку да је и по други пут удари, али му је у исти мах Рајко |
ми Јевросиму, хвала и њој!{S} У здрављу да Бог да да се опет видимо!" рече Рајко, пољуби се с Ј |
тебе чух, да ће доћи онај који ће земљу да ослободи!“</p> <p>Старац се раздрагао па узе на широ |
о лупање свога срца чујаше, казиваше му да у пећини нема више никог живог.{S} Тада прва мисао Р |
и два поуздана човека.{S} Требали су му да проведу Рајка и Маргиту кроз Венчац до Космаја.</p> |
Не знаш ти какви су Маџари, кад се узму да часте и проводе !{S} Него да седнемо мало на ову пло |
„Кад ће то бити?!{S} Они могу да остану да пију до зоре, а зором, рече ми Ружа, кренуће се у Се |
од теркије.</p> <p>— „Не смедох у хану да оставим моје теркије.{S} Имам у њима нешто чисте пре |
Рајкова, не мрдну.</p> <p>Ружа се сагну да јој подигне главу и онда врисну: „еј, црна жалости н |
дете моје!“ додаде старац, па се пригну да потапка Маргитину руку. „ Ти си спасла мога смука, с |
прихватише за руке и помогоше Циганину да је одвуче к чатрљи.</p> <p>За неколико тренутака цел |
авна!{S} Ох, не желим ни свом душманину да прође кроз онакве тренутке, кроз какве сам у оном ча |
ем и трећи катанац, да пустим змијурину да полагано провуче главу, па да је буздованом размрска |
е остављаше ме, него ми долажаше на сну да ме храбри! “ </p> <p>„Истину велиш?“ упаде јој у реч |
тну пред њу и око ње и наваљиваше на њу да се прихвати.{S} Она се жудно напи млека, одломи једа |
и Рајка за рукав од гуњца. »Можеш ти њу да не подесиш, може она да те жацне, па да на пречац ум |
ми прсте, савија руке па моли младожењу да ми опрости.{S} Аја! неће пијан младожења ни да чује |
ехота оставити ону младу вашу земљакињу да оном циганском бекрији робује !“</p> <p>— „Е шта ћеш |
уза.{S} Никада ја не видех нашу Српкињу да такве сузе лије!{S} Немој, госпођо; пусти нека опет |
лови, кринови и лавови, који се пропињу да дохвате звезде.{S} Тако је извезен био и онај велики |
Хасан Зулуфлија уставио је целу пратњу да топот од копита коњских не прогута ништа од оне слас |
сам да си силан, изгубила сам била веру да си милостив.{S} Знала сам само за немилост твоју.{S} |
на најближи вис космајски.{S} Чекали су да падне сутон, па тек да <pb n="226" /> се крену, да и |
, који ће његово име са славом по свету да пронесу.{S} Колико год ју је пута призивао, свагда м |
од атиле ловачки нож.{S} Замоли Маргиту да каже Рајку да остави онде <pb n="199" /> у куту од с |
е моја, тебе ћу да љубим, а Циганина ћу да бијем!{S} Како сме псина једна да пиљи у твоје лепо |
и и само рече : „голубице моја, тебе ћу да љубим, а Циганина ћу да бијем!{S} Како сме псина јед |
клопника пред царем Душаном.{S} Лећи ћу да се одморим, али заспати нећу, а чим чујем старца доћ |
аспати нећу, а чим чујем старца доћи ћу да те пробудим!“</p> <p>— „Па то је преко света!{S} Гле |
хвати старац разведрен. „Ево сад што ћу да ти кажем : отпрати је у завичај, предај је у руке ње |
одавде; нећу да женско ухо чује што ћу да ти говорим!</p> <p>Одмакоше се подаље од ковачнице н |
и Маргита све тужнија. „Не марим што ћу да се жива у гроб закопам, али да полагано умирем под п |
Немам шта ја теби да праштам и опет ћу да кажем: нека ти је просто!{S} А прости ти мени што ће |
анина. „Хајдмо мало подаље одавде; нећу да женско ухо чује што ћу да ти говорим!</p> <p>Одмакош |
еше трештен пијан, покушам поново срећу да бегам.{S} Ишла сам целу ноћ, нисам ни сама знала куд |
ина, послала зету своме цару Отмановићу да их ослепи.{S} Али опет не знам поуздано.{S} За оно т |
но куца кад сам себи кажем: јесте, хоћу да светао сачувам и њен образ, и мој образ, и образ нар |
аз, и образ народа од кога сам!{S} Хоћу да се у Маџарској и Маџарима хвали, како ју је Србин је |
ом; „да се на тебе наслоним....{S} Хоћу да паднем, тако ми срце куца а колена клецају!{S} Ох, м |
колину и наберите пољска цвећа.{S} Хоћу да сваки од вас, који сте моји, баци по једну киту у гр |
напуни један воловски рог и даде грофу да из њега три пута сркне.{S} Иза тога баба баци нешто |
/> <p>Узалуд и Мартин и Ружа наваљиваху да одустане од свега тога. „Немојте тако!“ говораше им |
му испало ни до Крушевца ни у Крушевцу да начини кавгу па је срдит, и без сумње премишља <pb n |
ва!{S} Ходите унутра док ја пошљем децу да зовну Мартина!“ И старица је просто увуче унутра у к |
Манда, која дотле узалуд гураше Сокицу да иде да опет заузме десну наслоњачу, устаде, узе свој |
гледај сад и добро утуви своју суђеницу да не погрешиш?{S}" Кроз долап се видела једна сиротињс |
!“ </p> <p>И онда оде право у коњушницу да опреми своју сиву ластавицу.</p> </div> <div type="c |
роптала.{S} И ако нисам могла у старцу да нађем одговора чежњи својој, знала сам шта ми је дуж |
на његово понашање сви мотре, па у Нишу да се реше шта да раде.</p> <p>А на путу до Ниша сви по |
мо узвикиваше: „ ах да силног блага! ах да силног блага!{S} Е баш се види да сте царевину имали |
аше од узбуђења и само узвикиваше: „ ах да силног блага! ах да силног блага!{S} Е баш се види д |
реба да је ракија!{S} Жестока!{S} Валах да <pb n="45" /> спустиш сребрн талир у њу па да се рас |
то је била она у капели.{S} Хтеде одмах да пође да види откуда та светлост.{S} Али се побоја да |
нио на оне њене речи, и не могаше одмах да нађе одговора; а кад га нађе, не смеде уста да отвор |
се таквим мислима, него да пођемо одмах да тражимо излаза из овога подземнога двора.{S} Ако ниј |
видео цара Душана, те да га можеш одмах да познаш?...{S} Него ходи да видиш нешто много лепше!“ |
авцу натраг!"</p> <p>„Нешто ме је страх да идемо у лево!“ рече Маргита; „старац ти је довикнуо |
теби, Боже мој, слава теби! “ и потрчах да видим јесте ли живи.{S} И хвала Богу, ето смо сви тр |
иву руку слузи вашем.{S} О, кад доживех да вас опет својим очима видим! “</p> <p>И онда јој при |
брних престола владичанских: је ли грех да поштен млад човек без икакве непоштене замисли прити |
прелише им гробове сузама и оставише их да на њима пољско цвеће цвета.</p> <pb n="229" /> </div |
отвори заклопче, диже аспре и пусти их да падају као плева; сиђе на четврту степеницу, отвори |
се неће ме старац пустити, а волела бих да могу и онда да пород тебе будем, да појахам сиву лас |
} Велика је вика у пећини.{S} Рекао бих да се свађају ако се још и не бију!“</p> <p>И онда опет |
ако тамо ударимо! “</p> <p>„ Рекао бих да је глас Милисава кнеза из Доње Букве!{S} Баш је он!“ |
ако може, своју кућу.</p> <p>„Рекао бих да се од двора чује свирање, певање и усклицавање, баш |
удри ме шта да радим с ово двоје младих да у лудо главе не изгубе! “</p> <p>— „Оче!“ прихвати Р |
ше: нема ништа од ње!{S} Ја му се молих да је придигне, па ма и богињаву и слепу, само нека ми |
љао!“ рече Рајко невесело; „ја помислих да ти се то јављала наша српска царица Милица, која је |
да у Нишу мало поодморе, изађе пред њих да се е њима опрости.</p> <p>На путу до Крушевца сва су |
„а знаш ко ће то бити?{S} Сад се сетих да сам слушао да овде негде у рудничким планинама има н |
ш, госпођо!“ рече Рајко; „ја те наведох да бегаш, ја те доведох у ову клопку, па зар ја да оста |
ац; "ево ми је сад тешко што те наведох да причаш!“</p> <p>„Немој да ти је тешко, добри оче; ев |
</p> <p>"Госпођо, опрости ми!{S} Хтедох да ти послужим, али ето није тако воља божја!...{S} Опр |
че!{S} Него то је баш оно о чему хтедох да те питам.{S} Била си госпођа.... опрости, Бога ми си |
„У добри час!“ рече патер; „а ја изађох да те к њима зовем.{S} Ходи унутра!“</p> <p>Рајко скиде |
помогнем, распитивах пријатеље и нађох да може да буде.{S} Ево како: санџак-бег је овде нов чо |
своме господару!“</p> <p>„Ама ја дођох да те питам: јеси ли ти баш прави мајстор?“ питаше Рајк |
, па одоше својим послом!{S} А ја рекох да огледам да ти послужим, те да се ропства избавиш, ак |
а је света Марија Магдалена, док не чух да је она зове Ефимијом!“</p> <p>„Е, онда неће бити што |
ће, дете моје, неће!{S} Сад ће Крушевац да ври, како су санџак-бегови Турци видели змаја, <pb n |
Кад је јутро освануло не даде им старац да се крену.</p> <p>„Причекајте," рече им; „ја сам већ |
има, али на која не могаше ни једна реч да изађе.{S} За неколико тренутака владаше мртва тишина |
дочекати! одговори Циганин. „Валах, баш да <pb n="43" /> огледнемо!{S} Ако се потковице не поср |
дим немаш вере у мене!{S} Може бити баш да ме се и побојаваш!{S} А тако ми образа и српског пош |
у — а Рајко са тихим уздахом рече: „баш да ми је да седнем... ноге ми клецају!“</p> <p>„Ево лез |
е моја постеља... слободно лези... знаш да си ми као брат, а овако рањен и више си ми!“ говораш |
ећна наша ортаклука!“</p> <p>— „Да знаш да је не бих одврнуо да није за хатар нашем ортаклуку!“ |
p> <p>— „Баш нисам.{S} А откуда ти знаш да је то цар Душан?“ рече Маргита мирно.</p> <p>„Ниси ч |
и доиста се мало застиде; „ако ме питаш да ли сам обегенисао где какву девојку и да ли сам се в |
ако видиш да би они радили.{S} Не можеш да их стигнеш, али можеш бар из далека да трчиш за њима |
ља ти сам у себе поуздао да ми помогнеш да до слободе и завичаја дођем?!"</p> <p>„Не бих се ја |
Циганин па избуљи очи на њу. „Вала ћеш да играш и мали и велики па још маџарски да певаш!{S} З |
ом од њеног чардаша!{S} Него велики ћеш да видиш кад донесеш.... знаш оно.... како је погодба.. |
вима лицем у лице говорили!{S} Како ћеш да од њих сад поњаве правимо?!“</p> <p>— „Ако су они би |
и рану смрт своју, ако им се жива нећеш да предаш!"</p> <p>Маргита, која је мало час села на зе |
онима, који су њему мили.{S} Ако нећеш да се смилујеш ни данас мојим сузама, смилуј се његовој |
м и од мегдана, и пеливан сам!{S} Хоћеш да се бијемо?!“</p> <p>„Можемо и то.{S} Али сад дођох п |
кули!{S} И ја знам по неку....{S} Хоћеш да ти кажем једну како се Јанко оженио?...{S} Хајде баш |
бљи!" рече Бекри-Бекир поносито. „Хоћеш да ти причам како је било?“</p> <p>„Дед’ молим те, а и |
S} Седи тамо у дно пећине, па кад видиш да Турци преко мене мртва к теби скачу, ради како ти Бо |
ако је не просечемо, онда ти кад видиш да сам мртва ради шта знаш!“</p> <pb n="147" /> <p>— „А |
м ти ја то!{S} А и како ћу?{S} Ти видиш да сам прост сељак!“</p> <p>„А разумеш ли оно што се ка |
на твоме месту? па онда ради како видиш да би они радили.{S} Не можеш да их стигнеш, али можеш |
pb n="123" /> витез од њих ?!{S} Мислиш да ми не би сваки од њих, да су сад живи онде у столови |
разом и остани поред мене, да прихватиш да чуваш ову свету оставу, кад мене нестане.{S} Ја већ |
емо ти све по реду, само ако нас пустиш да се гдегод овде преко ноћ склонимо!"</p> <p>— „У добр |
е бити да ћемо... или боље да кажем <hi>да ћу ја </hi> своје кости овде оставити!“</p> <p>— „Ми |
> <l>Њега царе на граници храни,</l> <l>Да од Срба царевину брани.</l> <l>Он му купи данке и ха |
<p>И поможе јој да се намести.</p> <p>»Да ми нису ове широке турске чизме,“ извињаваше се млад |
ми. „Заветовао сам се,“ прихватих ја, „да за седам година не силазим ни у коју варош.{S} Мојом |
/p> <p>„Он ти рече,“ прихвати Маргита, „да на десно пођеш!“</p> <p>— „Да пођемо!“ рече Рајко, п |
рније и како му удари пламен у образе. „Да ли је волим ма за трунку?“ питаше сам себе, и онога |
рећнице!" зајеча Рајко сав пренеражен. „Да га ниси заклала?!“</p> <p>— „Хтедох!“ рече она мирно |
шавајући да плећима подигне ону плочу. „Да смо џинови и да имамо пун ковчег барута, па овде не |
па онда шапну <pb n="200" /> Маргити: „да причекамо док Цигани сврше овај чардаш, а сад су већ |
са свим поуздано, окренув се Маргити; „да је авет утекла би!{S} А <pb n="145" /> кад није авет |
ју главу. „Пусти ме,“ рече му шапутом; „да се на тебе наслоним....{S} Хоћу да паднем, тако ми с |
ота једног!“ викну старац сав поражен; „да Бог да га вуци живог растрзали, а већ тамо ће га сот |
мо за срећна наша ортаклука!“</p> <p>— „Да знаш да је не бих одврнуо да није за хатар нашем орт |
а и наћи ћеш пуно хладовине!“</p> <p>— „Да видиш већ сам се зажелео и шуме и шумског хлада.{S} |
Маргита, „да на десно пођеш!“</p> <p>— „Да пођемо!“ рече Рајко, па узе оцилом кресати у кремен. |
говораше Циганин облизујући се.</p> <p>„Да је додамо мало и твојој мајсторици!" рече Рајко погл |
дари се прсима у прса с Рајком.</p> <p>„Да ли бих могао да говорим са господом?“ питаше Рајко.< |
ела да је Рајко загризао своју.</p> <p>„Да делимо право као брат и сестра!" говораше му. „Овде |
аве и на води испод њега скелу.</p> <p>„Да нису тамо господа маџарска?" запита Маргита.</p> <p> |
па већ после како нам Бог да!“</p> <p>„Да пођемо!“ рече Маргита; „али унапред знам да излаза н |
ноћас поведем у твој завичај!“</p> <p>„Да ме.... поведеш.... ноћас.... у мој завичај ?!....{S} |
„ударише бубњи и свирале, — чауш викну, Дабулана рикну, — Хазуралах! кићени сватови!" — а она.. |
ем својих танких прстију у руку Рајкову давала му на знање, кад год би појачана вика у пећини о |
зваљеног града.{S} То је стари пустиник давао знак најближем селу под брдом, да му се пошље јед |
ушке пуцају.{S} Скелеџија и његови људи даваху абер сељанима у околини, да им је нека велика не |
је то; није то; него ме за грло хвата и дави луда мисао, да већ можда никада ни видети нећу ове |
као Бог?!{S} Право је рекао псалмопевац Давид: „кто Бог вели, јако Бог наш; ти јеси Бог, творја |
своју мајку, волим, је и сада и ако је давно умрла.{S} Волим и своју стрину Круну, која ме је |
а је само једна; друге <pb n="30" /> су давно разнесене па замењене дугим тамноцрвеним ћерамида |
ици, и ломљаше грчевито своје прсте.{S} Даде се као неко дете извести на степенице.</p> <p>Двор |
Зулуфлији, и пође напред.{S} Хасан-ага даде заповест јаничарима и чаушима да се устроје по стр |
доцкан.{S} И насмејао бих се, али ми не даде зебња шта ће од вас двоје на крај краја бити.{S} Д |
ad>3</head> <p>Кад је јутро освануло не даде им старац да се крену.</p> <p>„Причекајте," рече и |
едне Српкиње, и Бог да те прости!{S}" И даде ми оба бокора, и не хтеде нипошто примити ни покло |
квим вином, напуни један воловски рог и даде грофу да из њега три пута сркне.{S} Иза тога баба |
и да се криви на Рајка, као да му тако даде разумети шта је велики чардаш. „Него, како ћеш и д |
акинџија, да се осветим моме крвнику!“ Дадоше ми неке љуте арамије.{S} Одјездисмо преко границ |
об оваквог витеза.</p> <p>Ружа и Мартин дадоше једно другом миг да се не одмичу далеко и да се |
сне, као да их спрема да приме или и да даду сладак један пољубац.{S} А онај гласић у њему сад |
{S} Откидају од својих уста да сиротињи даду.{S} А кад дође да се битка бије, онда само: напред |
не љубави, погасио буром мојих уздаха и даждом мојих суза.{S} И опет нисам роптала.{S} Још сам |
ледини, азурни зефири с неба просипали дажду од симпатије на све што је живо.{S} И овај мали к |
ђености око лепо срезаних усана прсну у дажду од крупних суза из крупних очију и у гласно јецањ |
његово са некаквим ове земље јунацима, даже царевима, које он пред Сараценима сараценске главе |
на твој српски образ!{S} Рајко, витеже, дај ми твоју руку!“</p> <p>Он јој пружи своју десну рук |
Брзо оче, дај воде или вина ил’ ракије, дај ако се може да одржимо живот, који се у госпође гас |
поломе низ степенице. „Дај кола, коње, дај коње!{S} Кола, кола овамо!{S} Прежи коње!“ викаху, |
к отвору из пећине и викну: „Брзо оче, дај воде или вина ил’ ракије, дај ако се може да одржим |
„где си?!...{S} Шта, ти би ?!...{S} О, дај ми да чујем глас твој!{S} Дај ми опет руку твоју!“< |
циганских врачара господовати!{S} Ружо, дај ми мој ловачки нож! “</p> <p>И Мартин припаса испод |
оловину не бих се смео цењкати.{S} Ето, дај длан у длан!“ рече Рајко и замахну добро и опали св |
Рајко... мој витеже од Расине Рајко.... дај да се Маргита с тобом овде опрости!{S} Дај да се... |
да се Маргита с тобом овде опрости!{S} Дај да се... као брат и сестра... пољубимо!“</p> <p>Она |
...{S} О, дај ми да чујем глас твој!{S} Дај ми опет руку твоју!“</p> <p>Рајко се у мраку три пу |
је све то тамо свето.{S} Имаш право!{S} Дај ми твоје гуњче.{S} Тако; добро је.{S} И боље је ова |
а, од дивље вике: „ељен гроф Аладар!{S} Дај чардаш!“ И Цигани почеше да удешавају жице.</p> <p> |
пре неку годину у Маџарској заробио.{S} Дај да се даље минемо!“ говораше Хасан.</p> <p>Рајко пр |
га Маргита шапутом; „Рајко, где си?{S} Дај ми руку твоју.{S} Страх ме је!{S} Ово је канда нека |
је лепо на Космају ?!....{S} Збиља, не дај Боже да овде умрем, јави мојима у Расину, и старцу |
ном животу глас моје молитве !{S} О, не дај Рајка смрти!{S} Отми га, спаси га, подигни га !{S} |
је велика твоја милост !{S} О, само не дај ми Рајка смрти !{S} Узми од мене све друго што хоће |
ева. „Не треба ми то !“ рекох му, „него дај ми чету акинџија, да се осветим моме крвнику!“ Дадо |
Сокица!“ прихвати мој Мартин.{S} Одмах дај Манду овамо. „Има ли твоја Сокица младеж на левом к |
е ? “ Дође Мартин, надзорник од имања. „Дај неколико момака; извуците на двориште овог безобраз |
а господа да се поломе низ степенице. „Дај кола, коње, дај коње!{S} Кола, кола овамо!{S} Прежи |
боље да се ти у Београд вратиш, јер он даје друге пратиоце.{S} Већ смо о томе говорили и са Ха |
="225" /> прстен на твоју руку и ево ти дајем ову белу ружу, знак твога чистог срца и знак свој |
ослобођења.{S} Рекох Бекри-Бекиру: „ево дајем ти реч нећу бегати, пристајем да те служим, да но |
не бих вам овог бунџију поклонио, да ми дајете злато на кантар док га не претегне!“ Узеше моји |
обра и премила наша госпођо грофице!{S} Дајте милостиву руку слузи вашем.{S} О, кад доживех да |
дошао, сиромах је и дрхће за паром.{S} Дајте да одем да га питам за које би је паре предао вам |
совке.</p> <p>Стари гроф махаше рукама, дајући знак гостима да се утишају, па се онда диже.{S} |
{S} Старац господски махну руком Рајку, дајући му знак да може ићи.{S} Рајко се поклони старцу |
" /> црвену са белим крстом!{S} О... та дала бих половину од живота, само да тако заједном с то |
а пуцају на саркол јаничарски чим га из далека угледају.{S} Ваља да пошљем испред вас људе који |
ушкајући све мојим трагом, па кад ме из далека опазише ударише <pb n="79" /> у лавеж, који се п |
а видела изађу на један вис, на коме из далека видеше зидине од некаквог старог порушеног града |
е можеш да их стигнеш, али можеш бар из далека да трчиш за њима!"</p> <p>Маргита се подиже мало |
баницу добро око себе, загледа се у оне далеке ватре и пусти се у слатке и тужне и опет слатке |
воју, погну се напред и гледаше жудно у далеке ватре на обзорју.</p> <p>„Је ли то доиста Маџарс |
тује!{S} А сутра опет ваља рано ранити; далеко је тиха вода Дунаво !"</p> <p>Маргита отиде у пе |
е преко света!{S} Гледај само где ти је далеко твој цар Душан!“ па Маргита показа руком у правц |
сину.</p> <p>— „Ето га у брду!{S} Није далеко!"</p> <p>„Чујеш момче, није мени за чекање.{S} Н |
бишао сав Крушевац.{S} Моја Расина није далеко одавде и имам овде добрих познаника.{S} Распитив |
и јој се да се он винуо некуда високо и далеко мислима, те њу више и не узима на ум.{S} Отиде з |
ом.</p> <p>Шајку скрену к српској обали далеко од села, а под неке врбе, где неки људи чекаху.{ |
p> <p>„Нисам више грофица!{S} Нешто сам далеко веће и много више, и нешто што ми је много драже |
дадоше једно другом миг да се не одмичу далеко и да се брзо врате.{S} Управо је и не губљаху из |
<l>„Кад се жени од Сибиња Јанко </l> <l>Далеко је цуру запросио,</l> <l>У Божуну граду бијеломе |
је Рајко, показујући јој руком ватре на далекој ивици видика; „знаш ли шта је то?!“</p> <p>— „Н |
ви и њихови мачеви, па би и главе своје дали били !{S} Али како ћу ја, један сељак, да дижем и |
тако прскаше варницама, да се у њ није дало гледати.{S} Беше ту још поређан велики број мањих |
и од ходника.</p> <p>„Овуда немамо куда даље!“ рече Рајко попев се по степеници и покушавајући |
од ужаса, па свом снагом узе вући Рајка даље од змијских врата. „Ако ме волиш ма за трунку, онд |
ело као једно уско и дугачко платно, па даље иза њега један снизак и раван тамносив млаз, који |
ко за неколико тренутака, па већ мораде даље за својом господом.</p> </div> <div type="chapter" |
и што чаушбаша рече, те цела свита пође даље низ брдо.</p> <p>Он сам застаде мало иза њих свих. |
, који потера <pb n="181" /> своје коње даље, па их заустави на подножју умке, да ту чека млади |
одину у Маџарској заробио.{S} Дај да се даље минемо!“ говораше Хасан.</p> <p>Рајко преведе на с |
обром знамењу! “</p> <p>И онда корачаше даље ћутећи у све гушћи мрак неких тесних улица на крај |
великим једним буздованом, Рајко још из даље опази како му Маргита, која бејаше остала са свећо |
не можете земљакињу своју оставити да и даље у потурченог Циганина Бекри-Бекира робује!“</p> <p |
— „Не бој се!“ рече јој Рајко, па узе и даље да ослушкује.</p> <p>Али га сад нов ужас обузе.{S} |
ћући од умора, стремила сам само даље и даље.{S} Сунце је већ било прилично одскочило кад углед |
{S} Само је <pb n="23" /> Рајко јахао и даље напред, много нешто замишљен.</p> <p>Био је и неве |
одмах ни опазио, него казиваше песму и даље.{S} Али кад Краљевић Марко осече прву главу Арапин |
нутака.</p> <p>„Могао би бити!“ настави даље; „млађи је од мене; биће да је и лепши од мене!... |
у на овоме месту.{S} Него, док не пођем даље, хоћеш ли ми право казати што ћу те питати ? “</p> |
„Одох право к Турцима!“ причаше Циганин даље. „Изађох пред пашу, повиках: „Алах-ил-Алах Мухамед |
а, посрћући од умора, стремила сам само даље и даље.{S} Сунце је већ било прилично одскочило ка |
ој: „нема овде ништа особито!{S} Хајдмо даље!“</p> <p>Једва су учинили седам или осам корачаја, |
„Ако ме волиш ма за трунку, онда хајдмо даље од те змијурине!“ </p> <p>„Ако ме волиш ма за трун |
споде.</p> <p>Реци господи да се мичемо даље!{S} Ово је једна робиња коју је овај Циганин, по и |
рколима на глави, али без оружја.{S} По даље иза ове гомиле ишли су растројено и полагано чауши |
..{S} Их, куд је себе Морава! а куд још даље моја Расина!{S} Тамо су негде иза оних планина!... |
а онда пружи обе руке према оној даљној даљини, узе говорити нешто маџарски својим јасним а узд |
и поља пред њима и свуда око њих.{S} У даљини мало на десно и право пред њима неразговетно <pb |
ми се да чујем вику неку и лавеж паса у даљини.{S} Окренух се и имадох шта да видим!{S} Чета Ту |
еразговетно одјекивање говора људског у даљини.{S} Савршена тишина, у којој он само лупање свог |
о гдекоја женска марама.{S} Из села и у даљини чуо се топот од коња и звркат од многих кола. <p |
p> <p>Па онда пружи обе руке према оној даљној даљини, узе говорити нешто маџарски својим јасни |
, али то своје цвеће ни за које паре не дам!“ Ја јој онда испричах што милостивој госпођи треба |
рише, ено негде близу нас шева цвркуће, дан свањива, а све то ништа не мари ни за тебе ни за ме |
ре у кулу, па онда сутра <pb n="155" /> дан изведоше пред санџак-бега.{S} Некакав новајлија, до |
од дима из широких дрвених димњака.{S} Дан се дизао и будио успаване људе на посао.{S} Озго ис |
спотовић казиваше, како види да свањива дан, у који ће од некуд из ових планина, усред Шумадије |
"</p> <p>Још се више Ружа препаде сутра дан.{S} Стигао беше извештај од Мартина, да је најмио л |
утило на добро.{S} А кад доведоше сутра дан младу, све излуде.{S} Она младо, лепо дете, само се |
а настави пуна збиље и сетности „био је дан кад се од старца растависмо; и била је ето једна но |
е и грозније муке.{S} Дошао је најпосле дан, у који је моје слабо и очајно срце рекло: па тебе |
свој народ.{S} И онда... онда ће доћи и дан у који ће се наћи жена, вредна да ти и по лепоти и |
ад помислим, да ће кроз који дан доћи и дан, у који ми се од тебе растати ваља.{S} Бога ми, да |
гита, па се сва стресе. „Ово ми је први дан среће после тако дуге, дуге, и тако страшне несреће |
ст осваја кад помислим, да ће кроз који дан доћи и дан, у који ми се од тебе растати ваља.{S} Б |
шта модар пламен.{S} Ето мени кроз који дан од санџак-бега поздрави, поклони и дарови.{S} Сад с |
одлазио својој цркви да проведе по који дан.{S} А опет би се једнако бринуо како му је царица и |
дан часак!...{S} Ниси ли ти... пре неки дан... прошао овуда у свити маџарске господе ?“</p> <p> |
својим у Вилиндар, где пробавиш понеки дан и ноћ, па се тек опет у пећини створиш?“ питаше ме |
да подигне чекић са земље.</p> <p>Пети дан, који беше већ трећи како ништа окусили нису, беше |
едном дан растанка доћи!..{S} А кад тај дан дође, онда, тамо у оном двору, грофица од Нађ-Бање |
> <head>2</head> <p>Путовали су цео тај дан скоро без одмора, јер оно нешто мало времена што пр |
ти сакупимо драговољце, опет ће једном дан растанка доћи!..{S} А кад тај дан дође, онда, тамо |
ма и по рукама.{S} Молила сам се по цео дан и по целу ноћ Богу из гласа и на коленима, купала с |
зраке казују да је на пољу опет освануо дан, а нашег старца нема!{S} Страх ме њему се некаква в |
елео и шуме и шумског хлада.{S} Ево два дана како се возимо по твојој земљи, нигде грма, нигде |
ad> <p>Пред вече једнога лепога летњега дана године 1699 пролазила је по рушевинама од некадашњ |
n="150" /> које зрно од стене; трећега дана уставила би се на четвртом или петом ударцу.{S} Че |
ен.</p> <p>После свакојаких мука првога дана, и пошто је поломио своје ножеве и исекао своје ру |
павање.</p> <p>Али већ на крају другога дана прокопавања нестаде им и последње капи воде, и ост |
и чувенога мајстора Борчија.{S} Једнога дана рече нам Борчија: „хајде, седајте у кола, да се во |
а, којој је судбина наменила да једнога дана поред тебе стане, узме да носи твоје витешко име, |
жа и нека ти их преда да с њима једнога дана у Србију пођеш.{S} Неће проћи година или две, а на |
Бар бих се могла понадати да те једнога дана својим зетом зовем!“</p> <pb n="175" /> <p>Маргита |
риш моје снове на јави, који ће једнога дана да буду на јави истина.{S} Вратићеш се ти, али сам |
вно меркам, не би ли нашао себи једнога дана смену на овоме месту.{S} Него, док не пођем даље, |
_C2.15"> <head>15</head> <p>У вече тога дана, и кад се већ добро смркло, велика једна гомила су |
> <milestone unit="*" /> <p>Тога истога дана позно у ноћ ето га Рајко пред врата од Бекри-Бекир |
чим би гусле у руке дохватио.{S} Једног дана седео је уз колено свога седог оца и уз гусле кази |
он истрже нож из руку.{S} Другог једног дана утекох, али ме Турци ухватише још у самом Крушевцу |
четвртом или петом ударцу.{S} Четвртог дана није могла да подигне чекић са земље.</p> <p>Пети |
падох на земљу као мртва.{S} Једног се дана хтедох заклати, па ми он истрже нож из руку.{S} Др |
на твоје службе довде, четири за четири дана твога повратка, а два уз то на поклон! “</p> <p>Ра |
господин десет талира: четири за четири дана твоје службе довде, четири за четири дана твога по |
подина!“ Ето тако вам је!{S} Од ово три дана весеље је, а сутра ће зором у Сегедин да се тамо в |
лов за венчавање.{S} Тек је пре десетак дана стигао овамо и један и други, па предали та писмен |
, одатле би је моји људи после неколико дана испратили у Расину у моју родбину, која би је чува |
milestone unit="*" /> <p>После неколико дана пловила је Дунавом повелика једна шајка.{S} Пред к |
ли муке да не поклизну; а ти си био пет дана на тешком месту сам, не са маштама и сенкама, него |
екић, па кушала да ломи стену.{S} Првих дана могла је и да обије по <pb n="150" /> које зрно од |
и чудесне приче о слави старих сунчаних дана.{S} Јест, и приче о сладости негдашњих меких месеч |
о смо вас оплакивали тек ових последњих дана!{S} Еј, јадна, јадна моја госпођо, како је мало ср |
{S} Хајдмо одмах к њему !{S} Нема места данас сузи од жалости, него само сузи од радости!"</p> |
ику дворану па нам рече: „ово су вам од данас госпође.{S} Слушајте њихове заповести.{S} Коме ни |
му мили.{S} Ако нећеш да се смилујеш ни данас мојим сузама, смилуј се његовој младости и чистот |
арка на среду те пред свима: „прошао си данас поред човека, коме се десила неприлика, прошао си |
ала светла господо!{S} Ово за службу до данас, и ако је много, опет може да се каже да је за сл |
е главе сећи пушта, ако строгој анализи данашњи инцидент подвргнете, онда је неизбежна конклузи |
Знам ухватиће је, али ће имати штете и дангубе.{S} Сад смо на невољи па нек нам Бог опрости; а |
ујемо и да гађамо из пушке.{S} А радним данима би у вече, кад сврши распоред за сутрашње радове |
Срба царевину брани.</l> <l>Он му купи данке и хараче </l> <l>Што ђе отме да питања нема,</l> |
и пусти га да са танким звеком пада на данце од бурета.</p> <p>Па онда као дивља мачка скочи н |
вао, него је све то, полагано и кришом, дао да се донесе у подземне сувоте под овај малени град |
рекне:</p> <p>„Што је право, право!{S} Дао си ми ватре ватром од ракије; треба да ти вратим ва |
ава?" питаше Рајко нешто снужден; „вала дао бих главу, ако се она целу ову ноћ Богу не моли, да |
ја госпођо, како је мало среће Бог вама дао, баш вама, који сте <pb n="191" /> према сваком так |
>кад</hi> ће.{S} Нека би ти, синко, Бог дао да га ти дочекаш, па да му ти ово благо предаш.{S} |
ашненица и још понечега чега нам је Бог дао!“</p> <p>Рајко разгледа најпре је ли седло притврђе |
кад си тако лепе среће! “</p> <p>— „Не дао Бог, да ја њима поклоне чиним!{S} Него, није то там |
рских, своме старом пријатељу Хасан-аги дао свога младог а јуначног „кабадахију“ Рајка, да га с |
јко полазећи за њом говораше како би он дао своју главу, на оном пању одсећи, ако оно није цар |
Циганин као пун пуда. „Та не бих ја њу дао ни за какве откупе!{S} А шта мислиш пошто бих је мо |
дан од санџак-бега поздрави, поклони и дарови.{S} Сад сам ја овде сигурнији и силнији од санџа |
натприродном снагом, коју само очајање дати може, паде на колена пред старим послаником и кроз |
аних Сарацена избавио !{S} А ваља да ће дати да се сад и ова гадна комедија овде на добро сврши |
Ваља да пошљем испред вас људе који ће дати знак да сте наши! “</p> <p>Маргита се била умила н |
ам ја како ти можеш храбра да будеш!{S} Даће Бог, све ће добро бити!“ рече Рајко храбрећи је.{S |
Неће ваља да умрети!“ прихвати Ружа.{S} Даће Бог да рана није опасна.{S} Доћи ће лекари, а на в |
очи, у уста њена.{S} Осећаше како топли дах њен образе његове милује; виде како она, у сну, при |
аним шапатом, да се овај утапаше у тихи дах, што са меким шумом лептирових крила одлеташе са по |
pb n="93" /> сузне очи... како је топао дах усана њених... како је пуно милине у гипкости овог |
<p>„Боље је ходите амо на степенице да дахнете чистим ваздухом.{S} Тако сте бледи и тако дрхће |
осила.{S} Цвет од зове замириса пунијим дахом, и млаз од воде као да гласније и веселије бућкаш |
хладна?" шапуташе Маргита својим топлим дахом.</p> <p>— „Ваља да од ове хладне стене.{S} А и тв |
неку песму, и не прекидаше је ни једним дахом, баш као да је хтео да се њеном тугом угуши, или |
ебром тихе месечине, њу појила мирисним дахом својим, а узгред растапала по неки панцир од среб |
от Ђурађ Смедеревац са његова два сина, два деспотовића, које је маћеха њихова, проклета Јерина |
стави:</p> <p>„Кад ме вода изнесе горе, два ме самсова дохватише.{S} На левој мишици и сад ми с |
лежаху бачене две круне, <pb n="113" /> два пребијена мача и два поломљена буздована.{S} Прилик |
четири за четири дана твога повратка, а два уз то на поклон! “</p> <p>Рајко се зарумени у образ |
о из зембила, Рајко би један и појео, а два кришом натраг у зембил бацио, само да дуже потрају. |
жена. „Пошто да ми продаш један од ова два бокора !“ упитах је. „Синко, ја перем туђе кошуље, |
буде деспот Ђурађ Смедеревац са његова два сина, два деспотовића, које је маћеха њихова, прокл |
њеви ишли целим кругом дворане.{S} Прва два ступња била су запремљена онаквим оловним ковчезима |
ли ту намештени па зарђали, јер се прва два брзо распршташе.{S} Кад Рајко узе намештати и онај |
густа грива покриваше.{S} Иза њих друга два златна лава беху се пропела у вис, па предњим шапам |
ње понело да хвата.{S} Изломио је своја два мала ножа, сломио је и свој велики нож из сплава, а |
оче да свита и кад стигоше оздо из села два сељака с хлебом и вином.</p> <p>Тежак им беше раста |
/p> <p>„Какве су оно оловне цеви што на два три места стрче кроз зидине и из рушевина?“ питаше |
е у седлу заспала, и увек би видео њена два велика ока како бистро и бодро светлуцају. <pb n="6 |
а саливена кошута.</p> <p>Кад би се она два златна лава што ричу и они усправљени лавови с орло |
ачудило, беше што по средини између она два лава, што ричу, и испред орла на штиту, стојаше пос |
рече Рајко, замишљен ставши између она два лава а пред самим пањем.</p> <p>Маргита се најпре д |
икама грофова од Нађ-Бање кроз последња два века.{S} Озго са таванице спуштао се многокраки поз |
1"> <head>1</head> <p>Ваља терати добра два сахата на колима, па да се из Сегедина стигне у дво |
е душе.{S} Па онда пробра из оба бокора два најлепша струка и стави их у десну руку Рајкову. „Е |
се још ноћас погодити, па нека је сутра два венчања!{S} А, шта велите?!“</p> <p>Гракнуше пијани |
од земљу, па целу дворану прекршташе са два велика крста од сунчаних зракова.</p> <p>„Сад знам |
а откри иза оних румених покретних уста два низа белих и ако неравних зуба.{S} Не беху „као бис |
из Сегедина у два разбијена стара лонца два пуна и лепа бокора босиљка. „Шта си платио за њих?“ |
усте и дуге веђе лепо се повијају изнад два црна ока, која свагда право гледају; из њих светао |
у у Сегедин, <pb n="210" /> нека доведе два најбоља лекара.{S} Нека поведе и за њих оседлане ко |
одиже се са камена на коме сеђаше, пође два три корака низ косу, устави се и опет ослушкиваше.{ |
и и радосног поноса у лицу, благосиљаше два млада витеза, који се над једним ћивотом беху чврст |
сти, Манда одвуче старца и кћер, и кроз два или три тренутка не остаде у дворници нико други ос |
не, <pb n="113" /> два пребијена мача и два поломљена буздована.{S} Прилике ове беху све у већо |
овори Рајко.</p> <p>Накашља се старац и два и три пута.{S} Поћута мало, и опет се накашља и онд |
елу под брдом, да му се пошље један или два поуздана човека.{S} Требали су му да проведу Рајка |
села видети и разумети.{S} Кроз сат или два доћи ће двојица да вас пропрате кроз Венчац.{S} Има |
ра.{S} Од прилике на средини те заравњи два велика лава као да су се усред хода и у сред рикања |
али их нађе зачепљена изнутра.{S} Удари два три пута песницом у њих.</p> <p>„Шта је бре?!“ дрек |
од простог рода, али која ће му родити два сина, који ће његово име са славом по свету да прон |
заједничком несрећом боримо заједно као два верна <pb n="149" /> друга и сав терет да делимо по |
зажелео и шуме и шумског хлада.{S} Ево два дана како се возимо по твојој земљи, нигде грма, ни |
малу а прилично осветљену капелу.{S} У два велика гвоздена светњака, пред иконостасом, гореле |
> <p>А Мишко његов донесе из Сегедина у два разбијена стара лонца два пуна и лепа бокора босиљк |
да гледа растужена у старог деспота и у два лепа а слепа млада деспотовића. </p> </div> <div ty |
сланик незгодно сеђаше, леже поређани у два реда десет немачких талира све нових новцатих.</p> |
нисте, онда ево друга начина: нека пођу два млада господина са мном, отићи ћемо право Циганину, |
им спреда са две сребрне пафте у облику два бадема.{S} Руке јој до изнад лаката, где се бели ру |
а доњој степеници од престола седела су два младића, господски обучена у доламе, на којима су у |
х, али без душевне топлоте, као да нису два девојачка ока, него само две црне маслинке.{S} Није |
А на пола хвата од ових оклопника беху два повисока млада раста, којима и стабло и грање и лиш |
на и допадљива.{S} Није му било више од двадесет и две године.</p> <p>Красни овај младић корача |
искамџих од калуђера рекоше ми: има јој двадесет и пет година.{S} Ја је носим да ми се нађе рад |
оврсним јестивом и пићем, седело је бар двадесет и четири госта.{S} Ваздух беше топал, загушљив |
ица са својих дванаест дворкиња, као са дванаест горских вила, а ја ево чекам јутрос да њоме пр |
S} У округлој зидини од дворане било је дванаест гвоздених вратоца, која су некуда у друге ходн |
дити; а то бар није грех.{S} Ето, питај дванаест сребрних престола владичанских: је ли грех да |
са обруча се о златним ланцима спуштало дванаест великих златних кандила.{S} Осим тога, које са |
м некада шетала царица Милица са својих дванаест дворкиња, као са дванаест горских вила, а ја е |
ње четири, ако не и пет стопа у дужину, две стопе у ширину и бар једну стопу у висину просећи!{ |
овог златног престола под се подизао на две степенице од плавичастог мрамора, па онда пружао у |
мболијским шалом, притврђеним спреда са две сребрне пафте у облику два бадема.{S} Руке јој до и |
скоро за читаву стопу виша од оне друге две, стојала је на ногама од црног углађеног мрамора, з |
} Доле поред њихових ногу лежаху бачене две круне, <pb n="113" /> два пребијена мача и два поло |
вома, неразговетно понављајући последње две речи: „живога кога?“</p> <p>— <hi>„Живога Бога?!“ < |
ива.{S} Није му било више од двадесет и две године.</p> <p>Красни овај младић корачао је пред с |
Србију пођеш.{S} Неће проћи година или две, а наш ће краљ опет да завојшти на Турке.{S} А дотл |
ом нађоше једно парче погаче, једну или две прегршти ораха и три четири јабуке.{S} Прихватише с |
ора, као да су не само две мирисне него две живе душе.{S} Па онда пробра из оба бокора два најл |
зе љубити оба бокора, као да су не само две мирисне него две живе душе.{S} Па онда пробра из об |
ао да нису два девојачка ока, него само две црне маслинке.{S} Није имала венац на глави, али је |
ачка црна игла, која се у врху цепаше у две још тање а устрептане игле, па кивно боцкаше час у |
у и твоју црвену кабаницу!{S} Већ сам у две прилике долазила на мисао, да си ти некада ја ли ца |
и спуштао се у снежнобелу долину између две снежнобеле груде, по којима се танка бела ћерћелија |
а светњака, пред иконостасом, гореле су две велике жуте воштанице.{S} Пред иконама Исуса и Бого |
еким кадифеним погледима може да отвори двери душе његове.{S} А млад човек прихватив ибрик из њ |
ево... виш’ овде на ову асуру... овде, двеста сребрних гроша, да је се нагледа кад игра велики |
е.{S} Са средине штита дизаше се велики двоглави орао од сребра; раширио крила па као да, полећ |
велика златна јабука, на јабуци велики двоглави орао од сребра, погнуо се, раширио крила таман |
јима су у испупченом везу извезени били двоглави орлови, кринови и лавови, који се пропињу да д |
оље да видите, како је град некада имао двојаких зидина, као оно што кажу да Цариград има!{S} П |
е беху свакојаке ковачке алатке, пробра двоје клеште па, мало посрћући, отиде те их завуче у же |
n="9" /> царица Милица.{S} А њих су се двоје много волели.{S} Сад, видиш ли чак на врху на нај |
Рајко, ослушкиваше и старац.{S} Њих се двоје погледаше, а Рајку се промени боја у лицу. „Бога |
Добро си ми дошао, аго!“</p> <p>Њих се двоје насмејаше а Рајко прихвати: „причаћемо ти све по |
рво бих ја сада висио на грани, а ви би двоје скапали доле под земљом!{S} Хвала Богу!{S} Хвала |
и руменим образима.</p> <p>„Куд сте ви двоје млади овако позно залутали на овај вис?" проговор |
понеким драгим каменом.</p> <p>Него ово двоје младих људи само прелетеше погледима ове столове, |
е пршташе као да се гласно срди што ово двоје дођоше да га гледају нако се гаси.</p> <p>Рајко о |
ил’никад; умудри ме шта да радим с ово двоје младих да у лудо главе не изгубе! “</p> <p>— „Оче |
камен при руци, те се њиме баци на оно двоје младих људи пред чесмом.</p> <p>Млада се жена про |
се, али ми не даде зебња шта ће од вас двоје на крај краја бити.{S} Да вам дуго не дуљим.{S} У |
ече, доле под земљом пуна пунцата. „Вас двоје сте видели тек само пола од свега онога што све и |
p>„О, шта ли ће најпосле да буде од нас двоје?!“ рече она својим слатким гласом.</p> <p>То није |
т да делимо подједнако.{S} Ко се од нас двоје пре у гроб сломије, сломиће се пре не због неправ |
онога доброг старца!{S} Ох, куда ли нас двоје сад идемо?!“</p> <p>„Притврди своје срце, госпођо |
еодосију у Вујан, да му каже да смо нас двоје за вечност заједно, и да умирем благосиљајући га |
оту!...{S} Збиља, Рајко.... ето смо нас двоје и под земљом <pb n="174" /> били заједно и ево на |
онда Рајко скиде своје гуњче, сави га у двоје у троје и положи га на оловни ковчег до саме горњ |
чини му се као да му се душа поделила у двоје.{S} Једна половина слушаше кроз ухо уз стену прис |
својој осовини и затвори пећину.{S} Њих двоје беху у једном мрачном узаном ходнику.{S} Мрак беј |
су кише и снегови углачали, и онда њих двоје стадоше на највиши врх њен, једно поред , другог. |
на сниска врата од растовине и онда њих двоје угледаше пред собом једну малу а прилично осветље |
од тих вратоца била су она на која њих двоје дођоше.{S} Између сваких <pb n="104" /> двојих вр |
водом као под неким кубетом.{S} Кад њих двоје изиђоше из ходника, па стадоше на праг, преко ког |
.{S} Ама само што не проговоре: ето њих двоје одмах иза ове стене!{S} Па онда појуре <pb n="154 |
> <p>Сунце је већ било село, кад су њих двоје стигли на врх једнога Дунаву најближега од космај |
нила последњу жељу Рајкову!"</p> <p>Њих двоје шапутаху једно другом своје бојазни, да не буде г |
а што пред вратима издисаше.</p> <p>Њих двоје уђоше ћутећки унутра.{S} Рајко метну своју шубару |
онда пусти скелу низ Мораву.</p> <p>Њих двоје одмах се прихватише уз једно брдо.{S} Кад изађоше |
помогне нећу те постидети.{S} Сад ћу се двојином журити да предам госпођу њеном мужу, и тројино |
дођоше.{S} Између сваких <pb n="104" /> двојих врата беху уза зид прислоњени гвоздени оклопи са |
г ходника, у коме сте ви били, а између двојих гвоздених врата!“</p> <p>„Па то ће бити,“ прекид |
лађи од њих узеше гласно усклицавати, а двојица или тројица скидоше калпаке, махаше њима <pb n= |
и разумети.{S} Кроз сат или два доћи ће двојица да вас пропрате кроз Венчац.{S} Има тамо сад ха |
брава.</p> <p>„Е баш ми је жао, што нас двојица не можемо да се разумемо!“ рече Рајко гледајући |
јус у мртвој тишини и тек се накашља, а двокрилна се врата расклопише силним једним ударом, Мар |
S} А из те дворане, кроз мало ошкринута двокрилна врата, долажаше кроз дивљи некакав чардаш, шт |
p> <p>Кад њих троје дођоше већ до самих двокрилних врата, Мартин их руком устави, па онда шапну |
па се у потмулој грмљавини врати к њима двома, неразговетно понављајући последње две речи: „жив |
дисмо преко границе, и ударисмо ноћу на двор Нађ-Бању.{S} Старог грофа и не бејаше дома, али му |
имо, јер га заклања она шумица, која је двор са три стране обгрлила.{S} Видећеш у њој пуно лепо |
јабланова.{S} Са врха те умке до у сами двор грофов нема више од пола сахата.</p> <p>Сунце је в |
ожеш с једног гроба да погледаш на свој двор?{S} Молим те, устај одатле, па ево да се посадимо |
о, помози грофици од Нађ-Бање да у свој двор уђе!“</p> <p>Узеше се за руке и пођоше низ ужу ка |
је хвала Богу који нас, ето, пред твој двор срећно доведе!“</p> <p>— "О, још немој о растанку |
ти срце зебе у часу кад ето ћемо у твој двор! “ </p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1892 |
је пут који из села у двор води, а сам двор одавде не видимо, јер га заклања она шумица, која |
бланова? е, то ти је пут који из села у двор води, а сам двор одавде не видимо, јер га заклања |
а колима, па да се из Сегедина стигне у двор грофа од Нађ-Бање.{S} Управо и нема пута, него се |
потрајало док ето Манде и њене Сокице у двор.{S} Стари господин сазва нас све у велику дворану |
пију, онда би и они за госама својим у двор, и онда, онда би могла да кажеш село пусто!{S} Нег |
уће!“ рече Рајко.</p> <p>„Терај право у двор!“ викну Маргита кочијашу.</p> <p>Око дворишта од д |
и кад ми вичући „Алах—Алах!“ грунусмо у двор, она пуцаше на нас кроз прозор из пиштоља.{S} А ка |
аво велиш, Рајко; хајдмо право к њему у двор! “</p> <p>У који час то Маргита рече и устаде, јед |
олазила је по рушевинама од некадашњега двора и града Кнез-Лазарева у Крушевцу једна шарена гом |
столице, па овога часа напоље из овога двора у чергу, да не нађеш пут у тамницу!“ И сад из очи |
им и најслађим гласом, „Рајко, ето мога двора.{S} Тамо ногом кад крочим ја сам госпођа грофица |
х да тражимо излаза из овога подземнога двора.{S} Ако није друкчије, мојим ножем просећи ћу сте |
ајна господа, што шетаху по развалинама двора Лазарева.{S} Барон Арпад Сент-Кираљи од Галамбоша |
аргита кочијашу.</p> <p>Око дворишта од двора повлачио се један јарак, који је био пун воде.{S} |
своју кућу.</p> <p>„Рекао бих да се од двора чује свирање, певање и усклицавање, баш као да су |
pb n="50" /> <p>Кад кошеви и сењаци око двора букнуше у пламен и кад ми вичући „Алах—Алах!“ гру |
испод свода и по зидинама, и загрме сва дворана и готово <pb n="114" /> као да из сваког оног о |
-Бање!“ промуца стари гроф, и она му се дворана поче да окреће. „Шта то рече Мартин?!“ питаше о |
гвоздених вратоца у зиду доле на под од дворане.{S} Пут тај није био ни пуно три стопе широк.</ |
едају око себе.{S} У округлој зидини од дворане било је дванаест гвоздених вратоца, која су нек |
це јој се сад окрену право ка кубету од дворане.{S} Нешто шапуташе, па се опет осмејкиваше и из |
од малених врата у зиду силазио на под дворане или из дворане ишао к вратима, <pb n="105" /> — |
аргита показа руком у правцу преко целе дворане к оном коњанику на мрамору. „И онда, што ти да |
на ступња, па да се сиђе на под од саме дворане.{S} Ти су ступњеви ишли целим кругом дворане.{S |
да се носе у велику дворану.{S} А из те дворане, кроз мало ошкринута двокрилна врата, долажаше |
тресну своју столицу на под и изађе из дворане, кршећи кроз зубе маџарске псовке.</p> <p>Стари |
та у зиду силазио на под дворане или из дворане ишао к вратима, <pb n="105" /> — биле су поређа |
а ове столове, па се окренуше к средини дворане и њеном зачељу.</p> <p>По средини дворане стаја |
оране и њеном зачељу.</p> <p>По средини дворане стајале су три високе и широке трпезе.{S} Она у |
не.{S} Ти су ступњеви ишли целим кругом дворане.{S} Прва два ступња била су запремљена онаквим |
а четрдесет воштаница.{S} У једном куту дворане једна гомилица Цигана удешаваше тихо ћеманета.{ |
а велики нож за пасом.</p> <p>У великој дворани зидови беху покривени сликама грофова од Нађ-Ба |
ти причам што сам још у оној подземној дворани, усред оног блага, смишљала!“</p> <pb n="172" / |
Маргите.{S} Одјури све на прстима кроз дворану право к мрамору, на коме цар Душан јахаше понос |
на ове три трпезе, могло би да осветли дворану око себе.</p> <p>С једне и с друге стране ове т |
е него што ће са <pb n="103" /> прага у дворану коракнути, Рајко задржа руком Маргиту, па онда |
са поносито уздигнутом главом, крочи у дворану и гласно и чисто усклицавајући викну:</p> <p>„Њ |
м турском руву ступи мирно а поносито у дворану праћена Рајком, који у левој руци ношаше своју |
ијатељ!{S} Пођи пред нама, одведи нас у дворану где је гроф, отвори врата и викни да сви чују: |
} Стари господин сазва нас све у велику дворану па нам рече: „ово су вам од данас госпође.{S} С |
са тешким уздахом, и однесе је у велику дворану.</p> <pb n="151" /> <p>Тамо је најпре спусти на |
ном, да буду готови да се носе у велику дворану.{S} А из те дворане, кроз мало ошкринута двокри |
ше на праг, преко кога се у ону округлу дворану силазило, и кад погледаше <pb n="102" /> пред с |
спуштао као неку топлу месечину на целу дворану, те се у њој свака тварка доста лепо могла да в |
х цеви, падаше овамо под земљу, па целу дворану прекршташе са два велика крста од сунчаних зрак |
оше у пространу једну и добро осветљену дворану, које зидови беху искићени роговима од јелена и |
„хајде, седајте у кола, да се возимо у дворац Нађ-Бању; жени се стари гроф.“ Хајде, ђи, терај! |
то ни у сну нисам, мањ ево што сад тебе дворим!{S} А није тешко тебе дворити.{S} Све што овде х |
а ли цара ја л’ царицу, у двору царевом дворио!“</p> <p>Насмеја се Рајко па рече : „вала то ни |
о сад тебе дворим!{S} А није тешко тебе дворити.{S} Све што овде хтедох то је, да те склоним да |
</p> <p>Отиде полагано преко пространог дворишта од караван-сераја и кроз разграђену ограду од |
, па онда јурну к степеници, која је из дворишта у главно здање водила, као да хоће да јави сво |
ор!“ викну Маргита кочијашу.</p> <p>Око дворишта од двора повлачио се један јарак, који је био |
уз <pb n="188" /> зидине од капије.{S} Двориште је било широко и пространо.{S} Сад је све било |
мања. „Дај неколико момака; извуците на двориште овог безобразника што блене у моју младу, и оп |
врђен јаким палисадима.{S} Улазило се у двориште преко једног дрвеног моста, који се на ланцима |
неко дете извести на степенице.</p> <p>Двориште беше празно.{S} Изгледаше као неко пусто разбо |
отрча, што брже може, у гомиле света по дворишту, лајући као да се помамио; па онда још брже на |
шетала царица Милица са својих дванаест дворкиња, као са дванаест горских вила, а ја ево чекам |
светлост од вилинске лепоте какве младе дворкиње, која би се као живи цвет белога крина жудно з |
ће, па ослушкујем шта ће бити у великој дворници.{S} Тек пуче пушка, а господа да се поломе низ |
и:</p> <p>„Кад смо оно били у подземној дворници, снивала сам да сам се с тобом венчавала.{S} Н |
и кроз два или три тренутка не остаде у дворници нико други осим Рајка, Маргите и Мартина. </p> |
а је узе за руку и поведе доле у велику дворницу, где је сад лежало тело Рајково.{S} Замоли све |
и ни у Руднику ни у Кривој Реци, где је дворове имао у којима је радо становао, него је све то, |
како као нека звезда трепти над његовим двором у Крушевцу, па би рекао: „хвала Богу, моја Милиц |
штво своје кришом погледали к прозорима дворским од биљура, и када је са тих прозора, овда и он |
м, да јој бар један брат од заклетве на двору остане ? !{S} Вала као да сад гледам Голубана как |
ко му је царица и је ли му све добро на двору.{S} С тога би царица, чим се смркне, заповедила д |
.{S} Не могу ја ни часа часити на твоме двору, него да видим само да те твој господин прими у с |
ња!“ говораше Рајко.</p> <p>„Ех, у моме двору нећеш бити као у пустињи!{S} Бојим се само да теб |
и само оно стење и камење у порушеноме двору српскога цара; али се ти њима ниси одазвао.{S} Тв |
тид ме је од тебе, да оваку бруку у мом двору видиш! “</p> <p>— „Ма шта да је не може бити твој |
да ће ти се и „госпођа грофица“, у оном двору тамо, умети господски да захвали.{S} Овде ти нека |
} А кад тај дан дође, онда, тамо у оном двору, грофица од Нађ-Бање може само да ти руку стегне |
си ти некада ја ли цара ја л’ царицу, у двору царевом дворио!“</p> <p>Насмеја се Рајко па рече |
де, а сад <pb n="193" /> сте код њега у двору на мору, где кад се сетите њега, старца, ви се гр |
ко усукане брке.</p> <p>„А је ли овде у двору?“</p> <p>— „Је ли овде у двору? — Како да није у |
и овде у двору?“</p> <p>— „Је ли овде у двору? — Како да није у двору!“ одговори сељак, па се о |
— „Је ли овде у двору? — Како да није у двору!“ одговори сељак, па се опет насмеја.</p> <p>„А ш |
гама држи.</p> <p>„Има некакво весеље у двору?“ питаше Маргита живо и под притиском неке зле сл |
с неком бароницом.{S} Он дежмекаст, она дебела; он матор, она матора; а он уз то још и пијан, т |
е од рамена спуштаху пошироки рукави од дебела сељачка платна, који се уз доручне зглавке припи |
мноцрвеним ћерамидама.{S} Из оне старе, дебеле и влажне зидине изнад ње избио је читав џбун зов |
том, били су поређани високи столови од дебеле и већ поцрнеле растовине, изрезане у свакојаке ш |
кука, лепе сребрне Фишеклије притврђене дебелим црвеним <pb n="5" /> гајтанима са којих се спуш |
капији, на којој царица преклињаше свих девет Југовића редом, да јој бар један брат од заклетве |
о у нашој земљи има пуно лепих и добрих девојака!“</p> <p>„Знала сам да ти је срце витешко; сад |
ли без душевне топлоте, као да нису два девојачка ока, него само две црне маслинке.{S} Није има |
смела да огледају своју растегљивост о девојачке груди ове младе жене, које су се стидљиво зак |
о си ме другом стрелом, кад си мој први девојачки занос, чист пламен невине једне љубави, погас |
њави, лежала је лепа једна и врло млада девојка, готово са свим нага. „Гледај добро, гледај; не |
ћерка од Божуна Бана а Јанкова госпођа девојка, није лепша од ње!“</p> <p>Тек то рече а у једн |
богато искићеној наслоњачи, млада једна девојка, загасите боје у лицу и црних очију, — црних и |
е и умешношћу једне танкоруке и окретне девојке, она обема рукама миловаше ластавицу по гриви и |
Бање, еј госпођо од толиких баштина, еј девојко око које су се највећа господа маџарска и најве |
јер ће се убрзо оженити младом и лепом девојком, истина од простог рода, али која ће му родити |
<pb n="208" /> прекипе.{S} Она дохвати девојку за обе руке, па је просто као неко маче баци из |
ме питаш да ли сам обегенисао где какву девојку и да ли сам се верио, то нисам и ако у нашој зе |
спусти на колена, а душа јој се вину к девојци, мајци божјој.{S} Дуго је ту клечала са склопље |
мбил... и ову тикву с водом...{S} Дед’, дед’ брзо само!{S} Слушај, <pb n="90" /> корачај на дес |
и причала о твоме робовању у Турака!{S} Дед’ нам причај што!“ „0, грозим се и да погледам натра |
, њиме сад враћамо из мртвих у живе!{S} Дед’, кћери моја, један гутљај!{S} Тако, нека ти је на |
ј!{S} Тако, нека ти је на спасеније!{S} Дед’ Рајко!{S} Тако синко!{S} Нека ти је на здравље!“</ |
вај зембил... и ову тикву с водом...{S} Дед’, дед’ брзо само!{S} Слушај, <pb n="90" /> корачај |
еј ти, гарава моја голубице, где си?{S} Дед’ овамо, право и само право! ко је лепши, ја или она |
човече!{S} Не види пророк ноћу!{S} Него дед’ одврни ти то па да сркнемо за срећна наша ортаклук |
ћеш да ти причам како је било?“</p> <p>„Дед’ молим те, а и онако је још дуго до пола ноћи!" реч |
ето овде о један од ових грмова!...{S} Деде, кћери моја, гутни један гутљај од жупскога лека!“ |
и калуђери клети црном клетвом.{S} Него деде, како доби на јуначкој сабљи ’ваку робињицу ? “</p |
народној <pb n="3" /> ношњи, а и један дежмекаст човечуљак у дугачкој, црној долами, који је с |
да игра чардаш с неком бароницом.{S} Он дежмекаст, она дебела; он матор, она матора; а он уз то |
ја поломити мамузе по том камењу!“ рече дежмекасти патер утирући зној, и брижно гледаше за млад |
се сноси баш за то, што може тако да се дели!“</p> <p>„Како лепо говориш!{S} Слађе ми је да те |
азати.{S} Видим те јеси некаква убојита делија; бојим се кад <pb n="47" /> ожедниш дигнућеш чет |
вараху сваком покрету душе и срца, — са деликатно срезаним носом за који би рекли да је дивна к |
, и без тих ораха, које ја с веверицама делим.{S} Чак и слободу делим с орловима, који изнад ов |
ја с веверицама делим.{S} Чак и слободу делим с орловима, који изнад овог виса воле да се носе, |
над овог виса воле да се носе, и тишину делим с овим стенама и зидинама.{S} Нема пустињиштва ко |
рна <pb n="149" /> друга и сав терет да делимо подједнако.{S} Ко се од нас двоје пре у гроб сло |
да је Рајко загризао своју.</p> <p>„Да делимо право као брат и сестра!" говораше му. „Овде смо |
о изгледаше то као неки разглављени и у делове своје растурени престо.{S} Што је Рајка највише |
group" xml:id="SRP18920_P1"> <head>ПРВИ ДЕО</head> <head>У КРУШЕВЦУ</head> <pb n="2" /> <div ty |
roup" xml:id="SRP18920_P2"> <head>ДРУГИ ДЕО</head> <head>У ШУМАДИЈИ</head> <pb n="62" /> <p> <g |
срећу зажели.{S} Али то није ни десети део, о, није ни стотинити део од онога <pb n="184" /> ш |
гадна звер !{S} Да си ти патио хиљадити део онога што сам ја овде препатила, та клао би га зубм |
ије ни десети део, о, није ни стотинити део од онога <pb n="184" /> што Маргита осећа.{S} Рајко |
{S} Не можете ви замислити ни стотинити део оних грозних мука што сам ја у оној зверској јазбин |
е могаше да стигне да забележи ни стоти део од свега онога што му Рајко казиваше о планинским л |
roup" xml:id="SRP18920_P3"> <head>ТРЕЋИ ДЕО</head> <head>У МАЏАРСКОЈ</head> <pb n="179" /> <pb |
"SRP18920_C2.5"> <head>5</head> <p>Онај део стене, на коме је био урезан крст, нагнуо се у пећи |
де у ову оставу смести и оружја и један део његова блага.{S} Не хтеде га остављати ни у Руднику |
пад гласом као да пуку командира; „мени деран тај није подозрив.{S} Али ви познајете боље од на |
згодно сеђаше, леже поређани у два реда десет немачких талира све нових новцатих.</p> <p>„А ево |
S} И ево ти вели мој пресветли господин десет талира: четири за четири дана твоје службе довде, |
од непамћених година један смук, добрих десет стопа дугачак, који се навикао на друштво пустини |
е благослов за венчавање.{S} Тек је пре десетак дана стигао овамо и један и други, па предали т |
тамболијским турбанима, а иза њих једно десетак јаничара са сукненим сарколима на глави, али бе |
речима срећу зажели.{S} Али то није ни десети део, о, није ни стотинити део од онога <pb n="18 |
у петом скоку бејаше већ у капели, а на десетом кораку спотаче се о зембил у оном мрачном ходни |
па јој врло тихим гласом рече : „ако се деси... јави старцу на Вујну!...{S} О, моја добра госпо |
Страх ме њему се некаква велика невоља десила те нам не долази! “</p> <p>— „Нећу ти крити, гос |
„прошао си данас поред човека, коме се десила неприлика, прошао си а ниси ни малим прстом мрдн |
е.</p> <p>Али га сад нов ужас обузе.{S} Десило му се нешто што никада дотле у животу.{S} Учини |
{S} А старац узе да им прича шта се све десило од како се растадоше, па се прекидаше само да их |
.{S} Побојао се да се није што незгодно десило царевом госту.{S} Стадоше му очи на младој жени |
запиташе: „ама шта је то ?{S} Шта се то десило ?!“ Тек неко од господе рече: „дух се јавио, вам |
уди, па нека опет заслужи!“ Шта се опет десило једном другом моме брату од стрица, кога смо бил |
знађаше ни сам; али знађаше да није са десна рамена, јер је ту лежала њена рука, на коју она б |
о.{S} Накриви капу старац, подбочи се у десни бок, куцну петом у пету, зазвекташе мамузе, те је |
ним знојем, који он сад узе брисати час десним час левим рукавом.{S} Стојећки гледаше у лице Ма |
амога себе.{S} Трже десну руку своју из деснице Маргитине, скиде њену руку са рамена свога, одг |
е тешке кићанке падаху му по плећима; у десници држао је го мач, па њиме показивао у напред; гл |
ђе, на лево се окренем и ја; она десно, десно и ја, као сунцокрет за сунцем!{S} Занесох се, зан |
оше повећи број гвоздених врата у зиду, десно од њих, па онда Рајково копље удари у једна друга |
већој него обичној људској величини.{S} Десно од њих на једној, нешто мало снижој, мраморној ко |
драгим камењем искићеном.{S} Поред њега десно седела је, у онако исто високој и богато искићено |
>„Он ти рече,“ прихвати Маргита, „да на десно пођеш!“</p> <p>— „Да пођемо!“ рече Рајко, па узе |
аше сељак и посрташе мало на лево па на десно.{S} Очевидно беше му тешко да се на ногама држи.< |
дник повија у круг.{S} Пођоше најпре на десно, прођоше многа гвоздена врата и најпосле стигоше |
мо!{S} Слушај, <pb n="90" /> корачај на десно док не видиш светлост ! и сад нека је Бог с вама! |
рије и теже да дише.{S} Пови се мало на десно и лице јој се сад окрену право ка кубету од двора |
ма и свуда око њих.{S} У даљини мало на десно и право пред њима неразговетно <pb n="169" /> се |
сва усплахирена, па сави главу мало на десно, као да левим ухом боље чује.</p> <p>Подиже се са |
, сва бледа пребледа, само љуљала то на десно то на лево, док је Ружа причала.{S} А кад ова дов |
ћемане.{S} У том послу љуљаше се то на десно то на лево и дуго не могаше да удеси струне како |
она гомила повијала час напред, час на десно, час на лево.{S} Уз њега и око њега било је још н |
погледа у Рајка, па онда сави главу на десно и гледаше у црвену чизму у широкој бакрачлији.{S} |
че Рајко, па онда одби старчеву руку на десно.</p> <p>Гроф се спотаче, посрну преко своје оборе |
лево пође, на лево се окренем и ја; она десно, десно и ја, као сунцокрет за сунцем!{S} Занесох |
пали повелико парче труда и махаше њиме десно и лево и пођоше напред корак по корак.</p> <p>„Ев |
гуја уједе.{S} Отегну песницу, и лево и десно удараше <pb n="135" /> око себе, као да се бори с |
} Обема рукама својим обеси му се она о десно раме, и са слободом и поверљивошћу сестринском пр |
а не беше поред њега.{S} Беше крочила у десно, те стојаше пред трећом једном сликом, која беше |
е, па кивно боцкаше час у напред, час у десно, час у лево.{S} Маргита врисну и мало <pb n="146" |
Мартин?!“ питаше он час младу Циганчицу десно, а час матору Циганку лево.</p> <p>„Та зар не про |
ита; „старац ти је довикнуо да се држиш десно.{S} Мора бити да је он имао неки узрок за то!“ <p |
ољима и ханџарем; испод сплава, изнад и десног и левог кука, лепе сребрне Фишеклије притврђене |
} Један је младић склопио своје руке на десном колену старчевом, а онај други, на левој страни, |
еврети се три пута, пољуби је и онда је десном руком притисну на гвоздена врата и викну сад још |
д Бекри-Бекирове ковачнице.{S} Обесио о десном рамену неку повелику чутуру, а под левом мишицом |
и у левој руци ношаше своју шубарицу, а десну спустио беше на велики нож за пасом.</p> <p>У вел |
кип робиња његова, па наслонив главу на десну руку, а подупрв лакат од те руке левицом, гледаше |
} Он се препаде од самога себе.{S} Трже десну руку своју из деснице Маргитине, скиде њену руку |
луд гураше Сокицу да иде да опет заузме десну наслоњачу, устаде, узе своју кћер љутито за руку |
ло је једно празно бело стакленце.{S} У десну руку своју грчевито је била стисла један листак х |
ико да има држаље, узе један буздован у десну руку, па с новом надеждом на бољи успех настави п |
бокора два најлепша струка и стави их у десну руку Рајкову. „Ево ти један струк босиљка од твој |
твоју руку!“</p> <p>Он јој пружи своју десну руку.{S} Она је стеже у својој и, пустив је, рече |
при крају!“</p> <p>Маргита метну своју десну руку на лево раме Рајково, па ту наслони своју гл |
неке влажне и прљаве крпе, обмота у њих десну руку, извуче из жеравице већ усијане кљеште, па о |
ј молим те!... јест, мањ ако то не буде деспот Ђурађ Смедеревац са његова два сина, два деспото |
тре као мртвачким покровом.{S} Стари се деспот заплакао.{S} Сузе његове кануше на гусле, те ове |
оружја, тешка сиротиња.{S} Кад је стари деспот све то чуо, заповедио је да се овде у ову оставу |
а и простре пред мрамором на коме стари деспот Ђурађ слушаше шта му ослепљени син уз гусле пева |
у кутији тајно писмо, које је сам стари деспот на кожи писао.{S} У њему вели како је његов син |
гита остаде да гледа растужена у старог деспота и у два лепа а слепа млада деспотовића. </p> </ |
то кажем.{S} У Светој Гори има манастир деспота Ђурђа Смедеревца; у цркви иза олтара има у зиду |
вратиш, а сад само оволико: млади слепи деспотовић казиваше, како види да свањива дан, у који ћ |
писао.{S} У њему вели како је његов син деспотовић Стеван, изгубив очњи вид од беснила турског, |
урађ Смедеревац са његова два сина, два деспотовића, које је маћеха њихова, проклета Јерина, по |
арог деспота и у два лепа а слепа млада деспотовића. </p> </div> <div type="chapter" xml:id="SR |
између пустог једног престола и једног деспотовића, који уз гусле гуди.{S} Јунак, који је у жи |
ати о пророчанствима слепог а видовитог деспотовића, и о записима неким из књига и листина, кој |
, по свој прилици царичине, краљевске и деспотске.{S} Она трећа трпеза у прочељу беше од углађе |
ажаљења.</p> <p>„Дижи се са тога места, дете моје!“ рече јој благо.{S} И Циганчица се без речи, |
<hi>„јадна жено, јадна жено! не бој се, дете моје, доћи ће он!“ </hi> — „Ко је тај „он“ ?“ — ја |
хим гласом и бојажљиво.</p> <p>— „Неће, дете моје, неће!{S} Сад ће Крушевац да ври, како су сан |
а Богу!{S} Хвала и <pb n="159" /> теби, дете моје!“ додаде старац, па се пригну да потапка Марг |
па ма и богињаву и слепу, само нека ми дете живи!{S} И он чу моју молитву и подиже је!{S} А Ма |
елију...“</p> <p>„Што говориш као да си дете!{S} Правиш се само, јер ти је мука да признаш!“ ре |
г. „Ко шта може јадној раји?{S} Она као дете сироче радује се да чује понеку бајку, па да је и |
S} Она му се сад у свему покораваше као дете, и од часа на час би га тек зачуђено погледала кру |
чевито своје прсте.{S} Даде се као неко дете извести на степенице.</p> <p>Двориште беше празно. |
и се, и мало што се не загрцну као неко дете. <pb n="36" /></p> <p>И опет она не рече ништа.{S} |
их је!{S} Да ћутим, да се оно господско дете не поплаши!{S}" Тако говораше Рајко сам у себи, а |
н младу, све излуде.{S} Она младо, лепо дете, само се осмејкује, па тек спусти трепавице, па по |
.{S} "Има!“ рече Манда. — „Па што ти то дете кријеш од мене?!“ „За то што јој је осамнаеста год |
баш је слатко бити пустињик !“ </p> <p>"Дете моје, “ узе старац благо да говори, „има сладости |
своју главу и с осмехом једног сујетног детета рече Рајку: „шта велиш, нисам ли сад лепша?“</p> |
ако ружно уснила?“ питаше Рајко с неком детињском радозналошћу.</p> <p>„О, сан није био ружан; |
д усана грчевито задрхтаваху, као оно у деце кад хоће да бризну у плач.{S} Ал’ се још не заплак |
г вина из једне мале чутуре.</p> <p>„Е, децо моја!“ поче старац весело; „ко ће као Бог?!{S} Пра |
, црна жалости наша!{S} Мартине, Мишко, децо, овамо ! “</p> <p>На њену кукњаву дотрче сви као б |
ово сан, ил’ је јава?{S} Анчи, Марушо, децо, овамо те!{S} Овамо !...{S} Али шта ће ми они?!... |
е зовеш Краљевић Марко, нити ко од вас, децо, да се усуди да га тим јуначким именом зове!“ Ја д |
А ето сад опет ударише пси у лавеж!{S} Децо, да нам сам Бог помогне, ово се ваља на нас мука и |
ма кроз сузе гледа.</p> <p>— „Ама, луда децо, зар не чујете да вас вичем?{S} Што сте се обадвој |
Бог да!“ узвикну старац; „добар је Бог децо !{S} Камо да те боље видим кћери моја!“ па је узе |
м разговетно викну:</p> <p>"Не бојте се децо, приступите слободно.{S} Ако бисте и турске вере б |
у тек кад зајеча јасан глас старчев: „О децо, јесте ли ми још у животу?!“</p> <p>Рајко скочи к |
к Рајку учини да је дивно лепа.</p> <p>„Децо, у урвинама и што би било склоништа од погледа људ |
е збива!{S} Ходите унутра док ја пошљем децу да зовну Мартина!“ И старица је просто увуче унутр |
и милостив и свесилан, смилуј се на ову децу!{S} Смилуј се и на моју грешну старост, отвори ми |
Србин.{S} У задрузи је нашој било пуно дечака и момчадије.{S} Сваког празника, — а у нас је, н |
де с весларима у брдо у виноград!“ рече дечко; „баш говорише нико неће тако сабаиле ударати на |
их залетео на гомилу турске момчадије и дечурлије, кад би ова гласно повикала: <hi>„ха, бре, ву |
ог.{S} Беше у оној дивној летњој вечери диван поглед.{S} Чаробност му је порасла тајанственошћу |
штеном косом.{S} У руци је носила један диван тек расцветан пупољак беле руже, а на једном прст |
тијег срца није било.{S} Док је жив био дивила сам му се.{S} Сад га љубим.{S} Не могу без њега. |
S} Она га погледа, не скидаше са његова дивља лица погледе своје за неколико тренутака, очи јој |
на данце од бурета.</p> <p>Па онда као дивља мачка скочи на четврти ступањ, на коме беху поређ |
е тек диже урнебес од гласног смеха, од дивље вике: „ељен гроф Аладар!{S} Дај чардаш!“ И Цигани |
Са једном малом китом ивањскога цвећа и дивљег каранфила и мајкине душице Ружа се прва врати. < |
шкринута двокрилна врата, долажаше кроз дивљи некакав чардаш, што га Цигани свираху, врева од ж |
је се нигде могло видети; још мање јата дивљих голубова; испод погдеког мостића од брвана жабе |
ије у црнину завијене сестре плавосивих дивљих голубица, што падаху преда њ на пут само да опет |
о срезаним носом за који би рекли да је дивна копија у слоновој кости са статуе какве јелинске |
дише. „Вала,“ говораше сам у себи, „ни дивна ћерка од Божуна Бана а Јанкова госпођа девојка, н |
да већ можда никада ни видети нећу ове дивне горе и планине!“</p> <p>„О, Рајко, Рајко!“ викаше |
, готово на сигурном знању, да кроз оне дивне очи још дивнија душа гледа.</p> <p>Тек је била на |
и <pb n="31" /> духом прогледао и видео дивне призоре прошлости и загонетне визије будућности.< |
е њене усне дотакоше твојих усана! како дивне беху оне <pb n="93" /> сузне очи... како је топао |
гурном знању, да кроз оне дивне очи још дивнија душа гледа.</p> <p>Тек је била налила ибрик вод |
рвена је била плаштаницом, која је била дивно извезена свилом, златом и ситним бисером.{S} На с |
жности.{S} Сад се тек Рајку учини да је дивно лепа.</p> <p>„Децо, у урвинама и што би било скло |
тихо и разнежено рече:</p> <p>„Како је дивно звездано небо изнад нас!{S} Како је лепа и мирисн |
е разгореше топлом ватром.{S} Изгледаше дивно у <pb n="66" /> оном јутарњем зраку онако узбуђен |
и.{S} Помисли само, видела сам себе као дивно опремљену <pb n="140" /> младу невесту.{S} На гла |
ћи, чинили су три струне, којима је ово дивно летње вече на вису космајском допуњавало тиху сво |
н, једно поред , другог.{S} Беше у оној дивној летњој вечери диван поглед.{S} Чаробност му је п |
да кроз њиве и поља носе мртваца.{S} По дивној месечини пошли су све корак по корак напред.{S} |
невине једне мисли, стапали у чудесну и дивну једну хармонију.</p> </div> <div type="chapter" x |
е Маргита не преплаши кад се са молитве дигне, па њега не види.{S} Савлада своју радозналост и |
из ових планина, усред Шумадије, да се дигне човек, да народ ослободи.{S} Његови јунаци не нос |
сине, да продреш у рудничке планине, да дигнеш нешто од онога блага, њиме да искупиш војске кол |
ија; бојим се кад <pb n="47" /> ожедниш дигнућеш чету на манастир па га опљачкати, те ће ме црн |
д вас на мене, и кад сврших молитву, не дигох се са клечања, него узех — звиждати.{S} Звиждах, |
— извукоше ме и истукоше ме.{S} Кад се дигох рекох им: „кажите грофу запамтиће он ово !“</p> < |
м на трећој степеници, отвори заклопче, диже аспре и пусти их да падају као плева; сиђе на четв |
ао да га неко узе за обе руке и повуче, диже се и приђе к Маргити.{S} Пригну се полагано над ње |
аргита, која је мало час села на земљу, диже се сад у висину.{S} Приђе к Рајку, положи му обе с |
ојена и оним погледима и оном благошћу, диже и отиде иза наслоњаче своје матере.</p> <p>„А ти, |
преко своје оборене столице, и паде.{S} Диже се страшна вика од гостију и запомагање од Манде Ц |
више и не слушаше шта Рајко говори.{S} Диже се, отиде до једног корита, у коме беху свакојаке |
ико тренутака, па се <pb n="85" /> онда диже и окренув се Рајку и Маргити запита их: „шта мисли |
знак гостима да се утишају, па се онда диже.{S} Циганка му нешто шапуташе на ухо, али је он не |
рости ми царе господине!{S}" Па онда се диже на ноге, скиде капу, погледа к оној трпези на којо |
бом!“ рече Рајко пун задовољства, па се диже. „Време је, да погледам мало своју ластавицу!“</p> |
есе срде и на очи натера сузу.{S} Он се диже, скиде шубарицу и поклони се пред Маргитом и рече |
ећ лежаше као пањ на земљи.{S} Рајко се диже и гледаше га мирно за <pb n="56" /> неколико трену |
о не бих могао желети!“</p> <p>Рајко се диже, скиде шубару и приђе к руци старчевој.</p> <p>„Хв |
удари песницом Маргиту у лево плеће, и диже руку да је и по други пут удари, али му је у исти |
о где вам срце куца!“</p> <p>Сад се тек диже урнебес од гласног смеха, од дивље вике: „ељен гро |
ивено на рукама, а кад се мало умири он диже главу, погледа кип Душанов и рече полагано: „опрос |
естра... пољубимо!“</p> <p>Она се хитро диже, повуче га руком у вис, загрли га.{S} Рајко скиде |
апине,</l> <l>Једном главом вихар ветар диже,</l> <l>А из друге мавен пламен лиже </l> <l>А тре |
о, тако се ваља!“ <pb n="207" /></p> <p>Диже се опет граја од усклицавања у здравље паметне Циг |
на комедијашице, напоље одавде!“</p> <p>Диже се једна граја, којој се прави значај не могаше да |
осподе, да је ропства ослободе!“</p> <p>Диже се старац, скочише и сва она млада господа на ноге |
ли !{S} Али како ћу ја, један сељак, да дижем и теби за поњаву додајем плашт, који је покривао |
ју!{S} Ево ме клечим пред тобом, ево ме дижем очи к теби; кроз сузе моје срце те моје тражи.{S} |
ре.</p> <p>„А ти, гадна црна мађијанко, дижи се са те столице, па овога часа напоље из овога дв |
часу гњева, него само сажаљења.</p> <p>„Дижи се са тога места, дете моје!“ рече јој благо.{S} И |
а из широких дрвених димњака.{S} Дан се дизао и будио успаване људе на посао.{S} Озго испод зид |
штит онако полошке.{S} Са средине штита дизаше се велики двоглави орао од сребра; раширио крила |
0" /> младу невесту.{S} На глави ми она дијадема, под којом јуче онесвеснух; од ње полазе све в |
{S} Ту беху још и неколике мање круне и дијадеме, по свој прилици царичине, краљевске и деспотс |
авицу на главу ставила, тако живо скиде дијадему, па је брже боље у ковчег баци.{S} Па онда пос |
и саркол са главе своје, па онда подиже дијадему и метну је на своју главу и с осмехом једног с |
овчежић.{S} Извади из њега једну високу дијадему.{S} Баци доле јаничарски саркол са главе своје |
уме с ону страну долине, стуб од белога дима подизаше се право у вис, ваља да од какве ватре ок |
; овде и онде извијаше се танак стуб од дима из широких дрвених димњака.{S} Дан се дизао и буди |
оста.{S} Ваздух беше топал, загушљив од дима воштаних свећа, испуњен паром од пецива и пића. <p |
е танак стуб од дима из широких дрвених димњака.{S} Дан се дизао и будио успаване људе на посао |
гром, сва се кућа затресла, а кухиња се димом напунила.{S} Баба онда узме грофа за руку, одведе |
трепавице и држаше их склопљене и једва дисаше.{S} Као да јој је душа одлетела у ројеве звезда, |
поред Рајка, који нешто теже и спорије дисаше.{S} Гледаше га неизмерном нежношћу.{S} Узе опет |
е већим напрезањем и притајивањем свога дихања ослушкивали, да ли се што из пећине чује.{S} Али |
је.{S} Она поче нешто спорије и теже да дише.{S} Пови се мало на десно и лице јој се сад окрену |
{S} Слушаше и гледаше само како Маргита дише.{S} Не смеде да се макне да је не разбуди. „Уморна |
ку поста јасно да она тихо и равномерно дише, и да је заспала.{S} Не хтеде се одмах прекидати д |
ко чудном милином њен гипки и вити стас дише. „Вала,“ говораше сам у себи, „ни дивна ћерка од Б |
ди један златан цекин, метну га себи на длан и преврташе га то на једну то на другу страну.</p> |
овице!" рече Циганину и положи му их на длан.</p> <p>Циганин их загледаше, преврташе их, све је |
ину не бих се смео цењкати.{S} Ето, дај длан у длан!“ рече Рајко и замахну добро и опали својим |
Циганке, да му гледају у воду, или и у длан, и свака му је то исто готово од речи до речи лага |
и замахну добро и опали својим дланом у длан циганинов.{S} Удесише да Рајко дође у ковачницу ка |
бих се смео цењкати.{S} Ето, дај длан у длан!“ рече Рајко и замахну добро и опали својим дланом |
рудима њеним у себе упио, и која сад са длана руке Рајкове струјаше све топлије чак до у срце њ |
че Рајко и замахну добро и опали својим дланом у длан циганинов.{S} Удесише да Рајко дође у ков |
мој ће те старац носити као кап воде на длану.{S} Он је стар, ал’ је добар, добар, већ до слабо |
један по један, узе их тобож мерити на длану леве руке, звекну једним о камен један на ледини, |
ући, и збуњен гледаше у мерџан на своме длану.</p> <p>Хтео је нешто друго да каже па се уставио |
руке, она би му из њих извила копљасто длето и буздован-чекић, па кушала да ломи стену.{S} Прв |
ињал; оштар је као гуја.{S} Седи тамо у дно пећине, па кад видиш да Турци преко мене мртва к те |
остави наковањ и чекић и клинце, догега до на место са кога се чесма видела, и онда гњевно доко |
гласно казује: <hi>„не бојим се никога до Бога!“ </hi> Од обрвских саставака полазио је један |
ти сам у себе поуздао да ми помогнеш да до слободе и завичаја дођем?!"</p> <p>„Не бих се ја сме |
повијала и још тиме спуштала.{S} Никада до тада Рајко није стојао тако близу једној младој и та |
сребро и злато!{S} Нисам истина никада до сада видео ни овакве грошеве ни овакве дукате, али в |
рце у чудновату неку тугу, какву никада до сада у животу не осетих.{S} Не знам ни да л’ је то у |
“</p> <p>Тако је било путем од Београда до Крушевца.</p> <p>Али ево сад путем од Крушевца у Ниш |
d>4</head> <p>На целом путу од Београда до Крушевца Рајко је био кипео од веселости.{S} Срце му |
олуга, што су се пружале од једног зида до другог у сва четири правца, висили су многобројни ма |
о хлебу и води, ићи ћу босонога од села до села, да свету проповедам: како је страшна твоја нем |
Отиде за тим полагано и све на прстима до самог иконостаса, погледаше све иконе редом док не д |
анинове све до колена, а руке од рамена до лаката.{S} Требало би времена док би га и ко други о |
гурен и сав усплахирен скакаше од џбуна до џбуна.{S} Сва су му поља мирисала као да су босиљком |
ност иде до простоте, а чистота осећања до витештва, — ово троје, и не знајући и не осећајући, |
је у троје и положи га на оловни ковчег до саме горње ивице.</p> <p>„Ето ти под главу да имаш.{ |
осто као неко маче баци иза себе на под до зида.</p> <p>Врисну Сокица.{S} Манда скочи, узе чупа |
као да су се помамили; засукали рукаве до рамена, завалили турбане и сарколе, витлају дугачким |
и онда увеза чврсто ноге Циганинове све до колена, а руке од рамена до лаката.{S} Требало би вр |
красан млад човек, којега невиност иде до простоте, а чистота осећања до витештва, — ово троје |
аше шта Рајко говори.{S} Диже се, отиде до једног корита, у коме беху свакојаке ковачке алатке, |
ли се у собу вратити!"</p> <p>Ружа оде до врата од оне спаваће собе, ошкрину их, завири и онда |
адаше мртва тишина.</p> <p>Маргита дође до младе Циганчице.{S} Погледа је оним широким и меким |
д себе.</p> <p>Рајко једним кроком дође до њих. „Окована су гвожђем!“ рече, „али нису забрављен |
аму, везах јој руке наопако, понесох је до мога коња, скочих у седло, привезах је мојим каницам |
е?{S} Те какво весеље!{S} Хоће да траје до зоре!{S} Просидба, веридба, свадба, женидба, удадба, |
дито. „Нико ме други к вама послао није до жалосна судбина оне ваше земљакиње што онако млада р |
неколико јабланова.{S} Са врха те умке до у сами двор грофов нема више од пола сахата.</p> <p> |
/> — биле су поређане петачке, све буре до бурета, па повезане једне с другима гвозденим ланцим |
орала!{S} Хајде, одмах, брзо, скидај се до појаса!“</p> <p>„Уби ме, сеци ме, пеци ме! пред тим |
о опет, послаћу момке нека трче од куће до <pb n="214" /> куће, нек разбуде ко год спава, нек р |
енице од камена, које су водиле на више до једне гвоздене плоче у таваници од ходника.</p> <p>„ |
окрете се и једним скоком скочи до ње и до посланика.{S} Побојао се да се није што незгодно дес |
рац са дугом белом брадом, у црној ризи до земље и са црном камилавком од грубога сукна на глав |
је баш подозрива.{S} Није му испало ни до Крушевца ни у Крушевцу да начини кавгу па је срдит, |
н, и свака му је то исто готово од речи до речи лагала.{S} Кад су му тако већ мало памет помери |
е ишао, окрете се и једним скоком скочи до ње и до посланика.{S} Побојао се да се није што незг |
ковчег баци.{S} Па онда посрћући крочи до најближег сребрног престола, брзо пребаци митру са њ |
пафте у облику два бадема.{S} Руке јој до изнад лаката, где се бели рукави од кошуље повијаху |
а руке Рајкове струјаше све топлије чак до у срце његово.{S} По дужем ћутању рећи ће Рајко!</p> |
е правцем уз Мораву.</p> <p>Целим путем до сванућа нису ни речи говорили.{S} Он би се само овда |
гуњче, намести се и пови се гипко телом до на саму ивицу од оловна ковчега, само као да боље чу |
дугачки неки ковчези од олова све један до другога; „а, ово ће бити да је гробница старе господ |
пуноме ратничком округу, поређали један до другога, да чувају стражу и да подупру зидину својим |
да ме људи његови обесе о најближе дрво до моје пећине, па ме после ви мртва скините и у пећину |
p>„Дед’ молим те, а и онако је још дуго до пола ноћи!" рече Рајко, па онда наслони грлић од чут |
вај ме Боже, остарела сам а овакво чудо до ноћас не видех ни у сну!“ Маргита је по свој прилици |
је пресне опанке и чарапе високе скоро до колена, а лепо у богате шаре од мрког, жутог и зелен |
а, брзо пребаци митру са њега на престо до њега, и онда ту клону, као да је неко ножем у срце у |
S} Он је стар, ал’ је добар, добар, већ до слабости добар!{S} А мене воли не само као жену свој |
човек с мушким срцем та слатка уста већ до сада пољубио, тај јелек распучио, тај вилински стас |
столу.</p> <p>Кад њих троје дођоше већ до самих двокрилних врата, Мартин их руком устави, па о |
хвала светла господо!{S} Ово за службу до данас, и ако је много, опет може да се каже да је за |
то бити?!{S} Они могу да остану да пију до зоре, а зором, рече ми Ружа, кренуће се у Сегедин на |
ш Маџарица мора да скине јелек и кошуљу до појаса, а за велики све, баш све, ха, ха, ха!{S} Хо, |
еком скинути ни јелек, а камо ли кошуљу до појаса, па ма ме убио! “ рече млада Маџарица.</p> <p |
еше се сва господа за њим на ону зидину до куле.{S} Разговараху нешто између себе маџарски и по |
а се реше шта да раде.</p> <p>А на путу до Ниша сви погледаху испод ока к Рајку.{S} Она очевидн |
их да се е њима опрости.</p> <p>На путу до Крушевца сва су господа маџарска била заволела Рајка |
да проведу Рајка и Маргиту кроз Венчац до Космаја.</p> <p>Маргита је сама спавала у пећини, а |
бегај преко границе.{S} Ето је од тога доба моја робиња!“</p> <p>Овде сад беше згодна прилика |
араху о ономе што се збило.{S} Око неко доба <pb n="15" /> Рајко закуца на вратима и преко пате |
змајеви туку.{S} Биће да су се у старо доба и овуда тукли.{S} Него ходи да се испнемо на тај з |
на длану.{S} Он је стар, ал’ је добар, добар, већ до слабости добар!{S} А мене воли не само ка |
амо осмехнуо и рекао: „красно момче!{S} Добар јахач а и коњ му добар!“ Патер Хијероними превео |
ап воде на длану.{S} Он је стар, ал’ је добар, добар, већ до слабости добар!{S} А мене воли не |
слатка госпођо!{S} Приберите се; Бог је добар, па ће вам помоћи да учините крај свему овом поко |
дежде!"</p> <p>— „Немој тако!{S} Бог је добар па ће нам помоћи!" рече Рајко сад већ с великим п |
оф, ког сам толико пута хвалила како је добар и како ме воли, хоће сутра да се венча, и то с ки |
„ Јест, стриц ми је био честит човек и добар Србин.{S} У задрузи је нашој било пуно дечака и м |
не замери што си од друге цркве, јер си добар и имаш дух витешки.{S} Исплакала сам се на њеном |
р, ал’ је добар, добар, већ до слабости добар!{S} А мене воли не само као жену своју, него као |
</p> <p>„Према мени Бог никада није био добар.{S} Он мене гони од како ме је из наручја матере |
би ти само знала како је он невин, како добар, како мио и племенит, ти би тек онда мене разумел |
красно момче!{S} Добар јахач а и коњ му добар!“ Патер Хијероними превео <pb n="22" /> би чаушба |
добри час да Бог да!“ узвикну старац; „добар је Бог децо !{S} Камо да те боље видим кћери моја |
а кућица, у којој је становао надзорник добара грофових са својом породицом.{S} Пред том кућом |
брни талири, што их у Нишу од посланика доби.</p> <p>„Ето, ако си мајстор, искуј ми ова четири |
клети црном клетвом.{S} Него деде, како доби на јуначкој сабљи ’ваку робињицу ? “</p> <p>„Ево к |
стиника и на млеко што га они од сељака добивају.{S} Он лежи обично у једној одаји од подземног |
пуно сладости и без тога млека, које ја добивам за једнога мога горског пријатеља, кога ћу ти м |
воме ортаку.</p> <p>„Могао си леп новац добити, да си је њеном господару на откупе понудио ! ре |
е тако за Бога!“ Па Маркова мајка, моја добра стрина Круна, удри у плач и у кукњаву; <pb n="130 |
наваљиваше. „Гледаш ме шта радим, моја добра Ружо?“ рече јој Маргита; „о, кад би ти само знала |
... јави старцу на Вујну!...{S} О, моја добра госпођо, колико ти досађујем!...{S} Хвала ти... и |
рабрим срцем!{S} Не знаш ти како је она добра!{S} Кад се Бог није хтео да окрене на моје толике |
нима на лов, по гудурама великог једног добра што га гроф имађаше у Сибињској.{S} Беше ту пуно |
и пољуби је у образ; Ружо, моја драга и добра Ружо!“</p> <p>„ Али ко сте ви у тој чудној ношњи! |
ће ми они?!...{S} Јест’, слатка, мила и добра моја госпођо!{S} Јест’, то сте ви!..{S} О Боже, о |
ебе, госпођо моја, јадна млада и лепа и добра жено!“</p> <p>И онда отиде опет да буши стену.</p |
20_C3.1"> <head>1</head> <p>Ваља терати добра два сахата на колима, па да се из Сегедина стигне |
и без онога што си мени и овој страници добра <pb n="160" /> учинио, да коме ћу?{S} Баш ћу ти с |
јадна жена, онако млада и лепа и онако добра, оста да робује у потурченог Циганина!{S} Како он |
био.{S} Сви ми веле да је нека необично добра душа, и да не може бити да није од великога госпо |
рави са: „помози Бог, снахо!“</p> <p>— „Добра ти срећа, јуначе!“ прихвати млада жена са свим ми |
.{S} Волим пред ногама моје племените и добре госпође погинути, него поред оних циганских врача |
причаш!“</p> <p>„Немој да ти је тешко, добри оче; ево ће ми одмах лакнути!{S} Него... шта је т |
Богу <pb n="157" /> овде над пећином!“ Добри моји сељаци помолише опет сребрне грошеве и Турци |
писало ово:</p> <p>„Слатка моја Ружо и добри мој Мартине, и сви ви, који сте ми били слуге, а |
наш; ти јеси Бог, творјај чудеса!“ Моји добри сељаци донели ово вино да ме поткрепе, да их у см |
витешка земља, Маџарска, и... — ти, мој добри и верни витеже! “</p> <pb n="176" /> <p>„Е, само |
добрих људи и пуно љубави.{S} Хвала вам добри људи!{S} О, мој Рајко, ево твоје Маргите!"</p> <p |
тобом кад год ти кажеш!“</p> <p>— „Е, у добри час да буде!“ рече Рајко радосно и поносито. „Има |
д овде преко ноћ склонимо!"</p> <p>— „У добри час да Бог да!“ узвикну старац; „добар је Бог дец |
са господом?“ питаше Рајко.</p> <p>— „У добри час!“ рече патер; „а ја изађох да те к њима зовем |
а овде од непамћених година један смук, добрих десет стопа дугачак, који се навикао на друштво |
а Расина није далеко одавде и имам овде добрих познаника.{S} Распитивах их о оној робињи.{S} Св |
ам и ако у нашој земљи има пуно лепих и добрих девојака!“</p> <p>„Знала сам да ти је срце витеш |
м, опет видим како на њему још има пуно добрих људи и пуно љубави.{S} Хвала вам добри људи!{S} |
и погачом овако белом, и са овако пуно добрих <pb n="72" /> ствари, па са пуном слободом, и са |
сваки Маџар витез!{S} Мрштиш се?!{S} Е, добро, храбра сам као какав Србин витез!{S} Је л’ ти то |
нећеш никад ништа ни знати...{S} Хајде, добро; али што не притиснеш бар један невин пољубац на |
право!{S} Дај ми твоје гуњче.{S} Тако; добро је.{S} И боље је овако!{S} Ко зна какав би ми се |
не видех тако младоликог јаничара !{S} Добро си ми дошао, аго!“</p> <p>Њих се двоје насмејаше |
/p> <p>У соби Ружа узе свећу па загледа добро у лице Маргитино.{S} Маргита се тихо насмехну па |
у Маргита.</p> <p>— „Не, не, чуо сам ја добро; одговор је био: <hi>живога Бога! </hi> Ми ћемо е |
да се сад и ова гадна комедија овде на добро сврши!“</p> <p>„Али, драга моја Ружо, о чему ти т |
х ни пре ни после.{S} И није слутило на добро.{S} А кад доведоше сутра дан младу, све излуде.{S |
а се лепо види румени лук горње усне од добро срезаних и за човека доста малених уста.{S} Лице |
бринуо како му је царица и је ли му све добро на двору.{S} С тога би царица, чим се смркне, зап |
шаље ми ено звездани поздрав, и све је добро!““</p> <p>Доиста се ово господи маџарској преведе |
по неку песму јуначку.{S} Ваљало нам је добро да тувимо што пева, јер би нас после питао шта је |
извидати!" рече му она.</p> <p>— „То је добро.{S} Па ћемо онда заједно натраг у планине...{S} З |
е посребре, твоја штета!{S} Ако испадне добро, да ми платиш за сваку по овакав талир, а од благ |
атвори.{S} По свој прилици чекаће да се добро смркне па да нас изведе!“</p> <p>„Он ти рече,“ пр |
н; „него ето, полети на коњу, па кад се добро измакнеш, запевај !“</p> <p>И онда би Рајко доист |
десише да Рајко дође у ковачницу кад се добро смркне, а Циганин да узајми од једног кујунџије л |
рече Рајко мирно.</p> <p>„Јесте, сад се добро сећам!“ прихвати она.' „Видела сам те кад си заст |
н мало устави.{S} Наже чутуру и опет се добро напи, као да се мало поткрепи, после оног чуда и |
еш храбра да будеш!{S} Даће Бог, све ће добро бити!“ рече Рајко храбрећи је.{S} Али му и самом |
о суво, те дохвати чутуру и опет повуче добро.</p> <p>„Јеси ли је купио или на сабљи задобио?" |
који кад отвори рекне му: „гледај сад и добро утуви своју суђеницу да не погрешиш?{S}" Кроз дол |
степенице.{S} Уђоше у пространу једну и добро осветљену дворану, које зидови беху искићени рого |
Циганин промрмља нешто па наже чутуру и добро повуче.</p> <p>„Ја да црних калуђера, е баш брате |
ап се видела једна сиротињска соба, али добро осветљена.{S} На једној сниској постељи, а на црв |
а си ми по сто пута рођени син, веће ти добро не бих могао желети!“</p> <p>Рајко се диже, скиде |
а девојка, готово са свим нага. „Гледај добро, гледај; не заборави онај младеж што јој као звез |
„Него да видиш, какве су такве су, тек добро пристају у овакве бакрачлије!“</p> <p>„Хвала ти б |
оје вере био, свуда је под божјим небом добро дошао!“</p> <p>Било је тако пуно срдачности у том |
head> <p>У вече тога дана, и кад се већ добро смркло, велика једна гомила сувог грања горела је |
дај длан у длан!“ рече Рајко и замахну добро и опали својим дланом у длан циганинов.{S} Удесиш |
е и некад слушала, да ваши краљеви нису добро пролазили!"</p> <p>„Ако нису они, нисмо ни ми!“ р |
на врх стене и седе, прикупив кабаницу добро око себе, загледа се у оне далеке ватре и пусти с |
је на здравље!“</p> <p>Па онда и старац добро повуче и настави да прича:</p> <p>„Ја да поганих |
араван-серај!“ рече му патер.</p> <p>— „Добро, кад тако заповедате!" прихвати Рајко, па се онда |
ако заједном с тобом изађем пред нашега доброг оца на Вујну!“</p> <p>Маргита говораше с пуно ва |
Ох, мој Рајко, што не остасмо код онога доброг старца!{S} Ох, куда ли нас двоје сад идемо?!“</p |
’ ћу икада <pb n="171" /> видети и оног доброг старца на Вујну?!...{S} Их, куд је себе Морава! |
S} Гледам тебе, а мисли ми се отимљу на доброга старца на Вујну.{S} Јес’, слутња ме осваја, као |
српска царица Милица, која је била тако доброга срца, па би се над твојом судбом заплакати могл |
.. немој амана ти!...{S} Неће нам се на добром проћи ако тамо ударимо! “</p> <p>„ Рекао бих да |
један у слободу враћа.{S} Хвала Богу на добром знамењу! “</p> <p>И онда корачаше даље ћутећи у |
чистоти срца његова, и смилуј се ономе добром старцу тамо у планинама !" <pb n="218" /></p> <p |
е гуњчету сниваћу само о теби и о нашем добром старцу!{S} Али нећу ни ја да спавам, хоћу само к |
једно једино — да се сећам тебе и твоје доброте!{S} Ти ћеш ме, знам, брзо заборавити....{S} И к |
е <pb n="191" /> према сваком тако пуни доброте и милости!{S} Тек, шта ја говорим?!{S} Нека му |
ерни и нежни пријатељи!{S} Хвала вам на доброти вашој; опростите ми сузе ваше.{S} Кад би знали |
аје се то и по њеној лепоти, и по њеној доброти.{S} Сад било да то јесте било да то није, тек ј |
аћи жена, вредна да ти и по лепоти и по доброти буде мио друг у животу!...{S} Збиља, Рајко.... |
ваљује.{S} Рајко, ма шта да буде, твоју доброту и твоје витештво никад, никад, никад заборавити |
S} И на самртном часу благосиљаћу твоју доброту!“ говораше Маргита кроз плач.</p> <p>„Бог нек т |
у Крушевцу, и кад помислих у каквом сам добру и на каквој нези одрасла, каква сам госпођа била |
ира: четири за четири дана твоје службе довде, четири за четири дана твога повратка, а два уз т |
рно и готово хладно. „Рајко, који ми се довде показао као витез, нека ми у овоме часу буде као |
на коњу у Сегедин, <pb n="210" /> нека доведе два најбоља лекара.{S} Нека поведе и за њих осед |
гу који нас, ето, пред твој двор срећно доведе!“</p> <p>— "О, још немој о растанку ни да помиње |
ли кад већ клонем и обамрем Бекри-Бекир доведе жене, те ми силом сипљу млеко у уста и ко зна шт |
уда унутра у мрак.</p> <p>Кад их старац доведе пред тај отвор, дубоко узбуђен и сав блед, подиж |
е Рајко; „ја те наведох да бегаш, ја те доведох у ову клопку, па зар ја да останем да жив тебе |
е.{S} И није слутило на добро.{S} А кад доведоше сутра дан младу, све излуде.{S} Она младо, леп |
воју ластавицу и доведоше је!{S} Што је доведоше ни по јада, али, кад хтедоше да пођу, ластавиц |
е Турци ухватише још у самом Крушевцу и доведоше њему натраг.{S} Избише ме љуто <pb n="76" /> к |
ет настави: „посадише ме на ластавицу и доведоше амо.{S} Рекох Турцима: „док ви одаберете грану |
На пакост, наиђоше на твоју ластавицу и доведоше је!{S} Што је доведоше ни по јада, али, кад хт |
ајближе село, где има српски поп, да га доведу да очита молитву и гроб прелије.{S} Па онда рече |
резне ко је још пијан, нека распитају и доведу амо свакога, ко ма и уображава да нешто зна!“</p |
О, слатка моја госпођо, сам вас је Бог довео да у последњем часу спасете и господина свога и к |
и памети; „госпођо, док бих ја нашао и довео ластавицу, дотле би и Турци са самсовима, или бар |
ободио и часно и поштено и пуно витешки довео у дом мој, да ме <pb n="228" /> њему преда.{S} Од |
оже! <pb n="190" /></p> <p>Сам си је ти довео да име свога мужа од бруке спасе!“ И онда старица |
> <p>„Пуна су сва!{S} Пуна су за цело!“ довикиваше му Маргита, која беше подалеко од њега одмак |
ковач срдито и све јачом и јачом дреком довикиваше. </p> <p>А кад маџарска господа наступише ба |
мо у лево!“ рече Маргита; „старац ти је довикнуо да се држиш десно.{S} Мора бити да је он имао |
им и као да им кроз отворена своја уста довикује: „овамо, напред! ко је Србин и српскога рода!“ |
говораше старац више сам себи; „ он то довикује Јовану кнезу од Богдања!{S} Није друго иду с н |
дугу пушку, јер ће му у случају невоље довољно бити оружје што га за пасом има.</p> <p>„Хајдет |
лево, док је Ружа причала.{S} А кад ова доврши, онда она наслони чело на дрвени сто па бризну п |
ме ко ослободи Шумадију, те да има чиме довршити васкрс целог српског народа.{S} Ето тога човек |
чесми; остави наковањ и чекић и клинце, догега до на место са кога се чесма видела, и онда гњев |
се мисао о господству губи у милини на догледу на осећању, готово на сигурном знању, да кроз о |
чудише се маџарска господа.{S} Узеше се договарати и разговарати.</p> <p>„Мој братац!“ узе пате |
су се онај црни патер и она црна кучка договорили, да поделе благо нашег јадног старог господи |
рци и нису вас заробили, него сте се ви договорили с неким младим и лепим везиром, да вас тобож |
евима би се секли, ко ће само пре да ми дода плашт свој! “ „И веруј, би се секли!{S} Али су њих |
сељаци помаљати и по који дукат, те га додавати на оне сребрне купе, док ја не прихватих: „нем |
авних зуба.{S} Не беху „као бисер“, али додаваху нову драж лепоти лица њеног.</p> <p>Рајко сад |
д жупскога лека!“ </p> <p>Старац весело додаваше чутурицу и Маргити и Рајку, напивши се и сам, |
Ружа, па јој, у једној саћи од калаја, додаде воду. <pb n="192" /></p> <p>„Према мени Бог ника |
вала и <pb n="159" /> теби, дете моје!“ додаде старац, па се пригну да потапка Маргитину руку. |
сукнени саркол јаничарски, па јој онда додаде пар црвених а широких турских чизама да их навуч |
ибрик као да су јој мишице од челика, и додаде му га не рекав ни речи, него само гледаше га пра |
оја уста, убриса га рукавом од кошуље и додаде је Циганину.{S} Овај се напи као што би се жедан |
ишта и мехова.{S} Рајко одврте чутуру и додаде је Бекри-Бекиру.{S} Циганин промрмља нешто па на |
као за земљу прикуцана.{S} Маџарица му додаде конопце.{S} Беху већ на замке припремљени, те у |
.</p> <p>„Брзо отвори оно моје сиџаде и додај ми из њих конопце!" рече Рајко младој Маџарици ко |
l>„Ој, Маргито, моја верна љубо!</l> <l>Додај мени крстата барјака,</l> <l>Цар ме Лазо на Косов |
један сељак, да дижем и теби за поњаву додајем плашт, који је покривао господска прса и јуначк |
ше Циганин облизујући се.</p> <p>„Да је додамо мало и твојој мајсторици!" рече Рајко погледав к |
младом човеку, наша маџарска весеља не додијају.{S} Не знаш ти какви су Маџари, кад се узму да |
и велику чинију воде и оцта од руже.{S} Дође и Ружа с убрусима, превојима и пуно некаквих меких |
ладу!{S} Мартине, где си ти Мартине ? “ Дође Мартин, надзорник од имања. „Дај неколико момака; |
х, завири и онда махну руком Маргити да дође.</p> <p>"Метнуо сам му хладне крпе на рану и приве |
и кад ће онај жубор престати.</p> <p>Па дође нас кад престаде.{S} Изгуби се и последње неразгов |
ка владаше мртва тишина.</p> <p>Маргита дође до младе Циганчице.{S} Погледа је оним широким и м |
ините лудо, још није дошло време, а кад дође време доћи ће и човек!{S} И ако онда будем жив прв |
својих уста да сиротињи даду.{S} А кад дође да се битка бије, онда само: напред, напред, <pb n |
окорни!“ „Учи вас да сте покорни док не дође земан!{S} Је ли?{S} Хајде на вешала с њиме!“ викну |
стаса, погледаше све иконе редом док не дође пред велику икону на којој Богородица држаше малог |
о му клече на прса и док још Циганин не дође к себи од чуда, скиде му с руке оне влажне крпе и |
а се одмори и испавај док нам старац не дође.{S} А ја ћу ено тамо поред оног оклопника пред цар |
и твојој позајми!{S} А кад смрт по мене дође, наћи ће ме да сам пред ногама нашег цара, — близу |
оним вратима, маше руком да јој што пре дође; па кад јој се примаче, она му живо шапутом казива |
од мене и не ударај ме камџијом кад ми дође да се заплачем.{S}" Он тобож пристаде.{S} Откова м |
ар је ниси толико пута преклињала да ти дође па да те избави?{S} Зар да те самсови вуку у јазби |
ни речи, само се сва стресе као да јој дође наступ од грознице, и окрете главу на другу страну |
к је почело да свита а један млад човек дође пред чесму.{S} Скиде шубару, прекрсти се и узе жив |
ево од себе.</p> <p>Рајко једним кроком дође до њих. „Окована су гвожђем!“ рече, „али нису забр |
осово зове!“</l> </quote> <p>Још једном дође лепо к себи.{S} Гледаше пуно отвореним очима око с |
м дан растанка доћи!..{S} А кад тај дан дође, онда, тамо у оном двору, грофица од Нађ-Бање може |
о као да му објасни што му тако товаран дође.</p> <p>„ Ако ти је празна, могао си је оставити у |
ем жив први ћу вам казати: устајте, ево дође онај кога чекасмо!“ Удари се бег по колену, мишљах |
м у длан циганинов.{S} Удесише да Рајко дође у ковачницу кад се добро смркне, а Циганин да узај |
јој поток суза речи угуши.</p> <p>Рајко дође к себи.{S} Отвори очи и гледаше у таваницу.{S} Окр |
њицу од сребрне срме, која јој под руку дође, отвори је па узвикну упрепашћена: „Рајко, да види |
у, и ево ну носи сребрн талир, да одмах дође да нас превезе! “</p> <p>Сељаче није никада видело |
мраку три пута беше прекрстио, и одмах дође к себи.{S} Сад га гану њен жалостив глас.</p> <pb |
да ми помогнеш да до слободе и завичаја дођем?!"</p> <p>„Не бих се ја смео поуздати у се да се |
е мени своме господару!“</p> <p>„Ама ја дођох да те питам: јеси ли ти баш прави мајстор?“ питаш |
/> камџијом док опет не обамрех.{S} Кад дођох к себи нађох се у некаквом гвозденом кавезу, па ј |
јемо?!“</p> <p>„Можемо и то.{S} Али сад дођох по другом једном послу!“ рече Рајко, па махну мал |
ме храни сутлијашем.{S} На моју несрећу дођох к себи и поправих се, а он онда поново побесни.{S |
аше као да се гласно срди што ово двоје дођоше да га гледају нако се гаси.</p> <p>Рајко отвори |
х вратоца била су она на која њих двоје дођоше.{S} Између сваких <pb n="104" /> двојих врата бе |
и судова на столу.</p> <p>Кад њих троје дођоше већ до самих двокрилних врата, Мартин их руком у |
верна љуба од Расине Рајка! — Сад нека дођу људи, нека затворе ковчег и залију онај од олова!“ |
а седи с нама на миру док твоји људи не дођу,“ рече Рајко старцу, па је онда викнуше. <pb n="75 |
им обећа што год затраже, само да одмах дођу!{S} А ти сам врати се амо и викни Ружу своју!“</p> |
пу у висину просећи!{S} Да л’ ће моћи и доживети да је виде просечену ?!</p> <p>Оно мало погаче |
срце.</p> <p>„Еј, Боже благи, да л’ ћу доживети да њега у оним планинама дочекам?!“ говораше Р |
д мене нестане.{S} Ја већ видим да нећу доживети његов долазак, а ти си млађи, па по божјој мил |
е милостиву руку слузи вашем.{S} О, кад доживех да вас опет својим очима видим! “</p> <p>И онда |
ном кориту.{S} Доле у Крушевцу петли се дозиваху кукурекањем које се разлегаше; овде и онде изв |
једно друго видети.</p> <p>— „Рајко !“ дозиваше га Маргита шапутом; „Рајко, где си?{S} Дај ми |
иђе и послуша за неколико тренутака.{S} Доиста се чуо неки чудан а врло тихи шум с ону страну.{ |
ема склоништа од њушкања самсовског.{S} Доиста, само једини Бог чудом својим може да вас спасе |
кочи на ноге; „устајте, господо, ово је доиста глас грофице Маргите!“</p> <p>„Шут, шут, шшш!“ з |
жу и своме завичају.{S} Аладаре, зар ме доиста не познајеш?....{S} Твој слуга и твоје псето поз |
ај молим те, госпођо!“ прихвати Рајко и доиста се мало застиде; „ако ме питаш да ли сам обегени |
своје очи, па види и кажи ми, је ли ово доиста злато, а оно тамо сребро ?! “ <pb n="106" /> гов |
еч и махнув руком као и да покаже, како доиста од тога нема ништа. „ О, немој да ми квариш моје |
кнеш, запевај !“</p> <p>И онда би Рајко доиста полетео на својој танкој сивој ластавици, која ј |
емој да се шалиш са мном...{S} Је ли то доиста Маџарска?!{S} Јест, биће да је кад се у њој небо |
леке ватре на обзорју.</p> <p>„Је ли то доиста Маџарска?!...{S} Рајко, немој да се шалиш са мно |
м, на ону сјајну господу.</p> <p>Оно су доиста била сјајна господа, што шетаху по развалинама д |
м колену стоји!“ викаше баба.{S} И гроф доиста виде тај младеж.{S} Од те ноћи је стари господин |
га! “ одговори Циганин понизно.</p> <p>Доиста ућутка се плач робињин.{S} Али Бекри-Бекир не см |
здани поздрав, и све је добро!““</p> <p>Доиста се ово господи маџарској преведе.{S} Млађи од њи |
склоните се мало.{S} Кад турски самсови дојуре у пећину, наћи ће Маргиту с ножем у срду !{S} А |
а мислила да је света Марија Магдалена, док не чух да је она зове Ефимијом!“</p> <p>„Е, онда не |
его опет, и ако ће проћи времена доста, док ти сакупимо драговољце, опет ће једном дан растанка |
не видимо!{S} Али знај, да ћу на тебе, док сам год жива, са љубављу једне благодарне кћери мис |
ије и јасније, све гласније и гласније, док се Рајко не узе да побојава да ће се они млађи људи |
азиваше оно што је још остало од песме, док последње врсте „свадба била па се раставила, — свак |
ат, те га додавати на оне сребрне купе, док ја не прихватих: „немојте људи! све једно је, једно |
ло пусто!{S} Него журите се, журите се, док не попију све!“ говораше сељак и посрташе мало на л |
да, само љуљала то на десно то на лево, док је Ружа причала.{S} А кад ова доврши, онда она насл |
ога дана смену на овоме месту.{S} Него, док не пођем даље, хоћеш ли ми право казати што ћу те п |
оши, повијала се поред ње горе уз брдо, док се није у трави од ледине изгубила.{S} Од широких м |
тивши да има и срца и памети; „госпођо, док бих ја нашао и довео ластавицу, дотле би и Турци са |
која би је чувала и пазила као аманет, док ви не смислите на тенани како да је сигурно у завич |
се жене, нит’ се бију, нити вино пију, док не зовну у дружину Сибињанин Јанка!{S} Веруј, тукао |
у кришке и не би загризла своју кришку, док не би видела да је Рајко загризао своју.</p> <p>„Да |
о узех — звиждати.{S} Звиждах, звиждах, док ти се поче да котрља озго са рушевина понека цигла, |
тијег и племенитијег срца није било.{S} Док је жив био дивила сам му се.{S} Сад га љубим.{S} Не |
ју <pb n="167" /> црвену кабаницу.{S} А док је он тако спремао за Маргиту преноћиште, брижљивош |
ем да те послужим и подворим како треба док смо заједно, али се не бој да ћу се заборавити ма у |
рамена до лаката.{S} Требало би времена док би га и ко други одрешио, а већ сам да се из тако ч |
ате шта се овде збива!{S} Ходите унутра док ја пошљем децу да зовну Мартина!“ И старица је прос |
робује!“</p> <p>Трајало је мало подуже док је патер превео све оно што Рајко рече.{S} Много му |
дило гаси прштећи, и потраја неко време док се разабра да то Маргита јеца.{S} Приђе јој полаган |
криво.</p> <p>„Молим те, оче, стрпи се док ти све по истини испричам, па ме онда суди и ако је |
„Па шта да чиним ?!“</p> <p>— Да чекате док се истрезне!“</p> <p>„Кад ће то бити?!{S} Они могу |
се најпре у Рајково лице и не трепташе док он описиваше троглавог Арапина.</p> <quote> <l>„На |
у, поклони се пред старим послаником, и док се матер нешто накашљиваше поче да говори:</p> <p>„ |
мехове.</p> <p>Рајко му клече на прса и док још Циганин не дође к себи од чуда, скиде му с руке |
о вам покорни!“ „Учи вас да сте покорни док не дође земан!{S} Је ли?{S} Хајде на вешала с њиме! |
жеравицу на огњишту, те да се не угаси док не затреба.{S} Није ни гледала у њих него у онај пл |
имаш.{S} Лези ту па се одмори и испавај док нам старац не дође.{S} А ја ћу ено тамо поред оног |
г иконостаса, погледаше све иконе редом док не дође пред велику икону на којој Богородица држаш |
} Избише ме љуто <pb n="76" /> камџијом док опет не обамрех.{S} Кад дођох к себи нађох се у нек |
х у њеној мрежи.{S} Није дуго потрајало док ето Манде и њене Сокице у двор.{S} Стари господин с |
у <pb n="200" /> Маргити: „да причекамо док Цигани сврше овај чардаш, а сад су већ при крају!“< |
Слушај, <pb n="90" /> корачај на десно док не видиш светлост ! и сад нека је Бог с вама!“</p> |
поклонио, да ми дајете злато на кантар док га не претегне!“ Узеше моји јадни сељаци помаљати и |
го да је зовнемо да седи с нама на миру док твоји људи не дођу,“ рече Рајко старцу, па је онда |
еће за душе и твојих и њихових покојних док талира траје.{S} А?... шта велиш?!“</p> <p>— „ Ако |
p>„Ти ћеш код нас у Нађ-Бањи да останеш док се не спреми све што треба за мој план.{S} Видећеш, |
l:id="SRP18920_C3.6"> <head>6</head> <p>Док се Ружа на коленима, Богу молила, Маргита немирно, |
и и господа појили!" рече Рајко.</p> <p>Док он тако још збораше, Маргита се беше прегла над нај |
за Бога.{S} Ето то ми је доста!“</p> <p>Док он то говораше она спази да јој танка тканица није |
остиво пуштајте и опростите ми!“</p> <p>Док то патер превођаше Рајко виде да на ћилиму, на коме |
вицу и доведоше амо.{S} Рекох Турцима: „док ви одаберете грану и наместите све што треба, ја да |
="81" /></p> <p>„Госпођо," поче Рајко; „док си причала ја све себе питах: „кад је ова жена така |
ене горе, који се пружаху на све стране докле око допираше; час би опет скочила у остатак од гр |
са кога се чесма видела, и онда гњевно докопа први камен при руци, те се њиме баци на оно двој |
ад ми се познаје где ме је један зубима докопао.{S} Извукоше ме на обалу!...{S} Еј, грофице од |
у мој српски образ!“</p> <p>У том часу докотрља се с брда једна каменица и зачу се љутита вика |
е.{S} И што урлање и лавеж све то ближе долажаху, све то разговетније чух шапат Мораве: „грофиц |
е, кроз мало ошкринута двокрилна врата, долажаше кроз дивљи некакав чардаш, што га Цигани свира |
чесмом".{S} Стара и узана калдрма, која долажаше из вароши, повијала се поред ње горе уз брдо, |
не, она једина не остављаше ме, него ми долажаше на сну да ме храбри! “ </p> <p>„Истину велиш?“ |
ћам ништа.{S} Па као у инат онда ми тек долажаше, да све то с већим болом осећам сву грозност с |
самог тихо шапуташе.{S} Да ли тај шапут долажаше из срца његова, или са лева рамена његова, то |
{S} Ја већ видим да нећу доживети његов долазак, а ти си млађи, па по божјој милости и можеш га |
рече: „чини ми се да миришем тамњан.{S} Долази од те стране испред нас.{S} Овде ће бити негде н |
некаква велика невоља десила те нам не долази! “</p> <p>— „Нећу ти крити, госпођо, да и мене б |
а вид и да би сигурније сагледала ко то долази, наднесе леву руку над очи, и гледаше, очевидно |
е заклони за чесму.</p> <p>Озго са брда долазила је једна млада жена, права и вита као јела.{S} |
вену кабаницу!{S} Већ сам у две прилике долазила на мисао, да си ти некада ја ли цара ја л’ цар |
Рајко; „је ли та жена, што ти је на сну долазила, говорила српски и носила круну на глави?!“</p |
ела су два младића, господски обучена у доламе, на којима су у испупченом везу извезени били дв |
н дежмекаст човечуљак у дугачкој, црној долами, који је сваки час брисао своје знојаво и запуре |
своју суђеницу да не погрешиш?{S}" Кроз долап се видела једна сиротињска соба, али добро осветљ |
грофа за руку, одведе га пред неки као долап у зиду од кухиње, који кад отвори рекне му: „глед |
и листина, којих је једна одаја, рече, доле под земљом пуна пунцата. „Вас двоје сте видели тек |
једним ћивотом беху чврсто загрлили.{S} Доле поред њихових ногу лежаху бачене две круне, <pb n= |
и веселије бућкаше у каменом кориту.{S} Доле у Крушевцу петли се дозиваху кукурекањем које се р |
и хвала, мој витеже!{S} Него хајдмо сад доле да ти причам што сам још у оној подземној дворани, |
столу, а патеру клецнуше ноге, те паде доле у столицу.</p> <p>„Грофица Маргита од Нађ-Бање!“ п |
!“ рече јој, па је узе за руку и поведе доле у велику дворницу, где је сад лежало тело Рајково. |
а висио на грани, а ви би двоје скапали доле под земљом!{S} Хвала Богу!{S} Хвала и <pb n="159" |
из њега једну високу дијадему.{S} Баци доле јаничарски саркол са главе своје, па онда подиже д |
и обична сељачка коња.{S} Са кола скочи доле Рајко, дохвати најпре из сена своју дугу пушку, па |
главу опет своје гуњче.{S} Отиде за тим доле к оним растовим столовима, изабра један велики пла |
аш шта вам казивах мало час кад бејасмо доле на капији, на којој царица преклињаше свих девет Ј |
једних од оних гвоздених вратоца у зиду доле на под од дворане.{S} Пут тај није био ни пуно три |
птар и златна јабука с крстом лежали су доле поред престола као бачени тамо <pb n="116" /> нема |
нањушише на цеви оловне што воде ваздух доле, па да видиш ту белаја!{S} Греби, па копај, па ски |
блага, смишљала!“</p> <pb n="172" /> <p>Доле се посадише на шареном сиџадету око једног белог у |
<p>У истом тренутку Рајко једним скоком долети те стаде између робиње и Циганина.{S} Гурну Беки |
отуда.{S} Из најближе шуме с ону страну долине, стуб од белога дима подизаше се право у вис, ва |
о је раскинут и спуштао се у снежнобелу долину између две снежнобеле груде, по којима се танка |
; „ако ти Бог помогне те стигнеш у свој дом, да пошљеш скелеџији паре што му скелу низ воду оти |
часно и поштено и пуно витешки довео у дом мој, да ме <pb n="228" /> њему преда.{S} Од Рајка ч |
одо, не замерите ми, и пустите ме да се дома вратим.{S} Не питајте за што.{S} Него ме милостиво |
р Нађ-Бању.{S} Старог грофа и не бејаше дома, али му беше млада грофица.</p> <pb n="50" /> <p>К |
Хасану, „на дому зову „Страхињом", ван дома је познат као „од Расине Рајко“.{S} Ја га зовем „А |
!“</p> <p>„Е, онда неће бити што сам ја домишљао!“ рече Рајко невесело; „ја помислих да ти се т |
егови га,“ говораше Мустафа Хасану, „на дому зову „Страхињом", ван дома је познат као „од Расин |
а; и онда сваки пође своме селу и своме дому весео и поносан, као да се љубио лицем у лице с он |
Бог, творјај чудеса!“ Моји добри сељаци донели ово вино да ме поткрепе, да их у смрти не осрамо |
уго да каже па се уставио.{S} Мерџан је донео у руку његову пријатну топлоту, коју је на грудим |
ли, а неког другог светом оцу у Рим, да донесе благослов за венчавање.{S} Тек је пре десетак да |
.{S} Послаше тобож некога у Цариград да донесе написмено, како сте се ви потурчили, а неког дру |
већ био отпутовао.</p> <p>А Мишко његов донесе из Сегедина у два разбијена стара лонца два пуна |
је све то, полагано и кришом, дао да се донесе у подземне сувоте под овај малени градић, који ј |
вито крхаше прсте своје.{S} А кад ветар донесе нов талас од лавежи паса, она као преплашена срн |
n="143" /> или каква одаја.{S} Идем да донесем један буздован те да обијем ове катанце.{S} Мож |
ардаша!{S} Него велики ћеш да видиш кад донесеш.... знаш оно.... како је погодба.... четвртину. |
икне: „не бој се, госпођо!{S} Сад ћу ти донети воде!“ па у петом скоку бејаше већ у капели, а н |
>„Валах, ако је нећемо пити што си је и доносио?" прихвати Циганин. „А мени се ето већ смучило |
Рекао бих да је глас Милисава кнеза из Доње Букве!{S} Баш је он!“ говораше старац више сам себ |
n="116" /> немарно и небрежљиво.{S} На доњој степеници од престола седела су два младића, госп |
Кад Рајко узе намештати и онај трећи на доњој полузи да му буде на бољој згоди за ударац, Марги |
и.{S} Цела му је појава била пријатна и допадљива.{S} Није му било више од двадесет и две годин |
зид иза олтара.{S} У ходник у томе зиду допирала је од некуд светлост нека, много јача но што ј |
који се пружаху на све стране докле око допираше; час би опет скочила у остатак од градскога ро |
n="4" /> у Београду дочека и у Цариград допрати царског поклисара.{S} У Београду је Мустафа-бег |
ово дивно летње вече на вису космајском допуњавало тиху своју хармонију.</p> <p>„Бадава,“ окрет |
тем у Београд и извади од турске власти допуст, да мирно сахранимо Рајка на Космају, на оном из |
и показујући руком на младог коњаника, допустио себи да каже само једну реч: „бињеџија!“</p> < |
еко патера запита: би ли стари господин допустио да му нешто кажем.{S} Позваше га унутра.{S} Уђ |
ви од дебела сељачка платна, који се уз доручне зглавке припијаху доручницима лепо и пуно црвен |
а, који се уз доручне зглавке припијаху доручницима лепо и пуно црвеним концем извезеним.{S} Им |
...{S} О, моја добра госпођо, колико ти досађујем!...{S} Хвала ти... и опрости ми! “</p> <p>Мар |
асла, каква сам госпођа била и куда ето доспех, ја падох на земљу као мртва.{S} Једног се дана |
много!{S} Доста лакрдије!“ „И ја велим: доста лакрдије!" рече Маргита мирно. „Избављена из турс |
узеше викати: „е, е, е, то је много!{S} Доста лакрдије!“ „И ја велим: доста лакрдије!" рече Мар |
ребати свећа.{S} Да мало приштедимо.{S} Доста је нека нас води та светлост у твојој руци! “</p> |
орње усне од добро срезаних и за човека доста малених уста.{S} Лице му је било обликом као окру |
целу дворану, те се у њој свака тварка доста лепо могла да види.</p> <p>Маргита узе да трља оч |
ш!{S} Него опет, и ако ће проћи времена доста, док ти сакупимо драговољце, опет ће једном дан р |
ди, који знају за Бога.{S} Ето то ми је доста!“</p> <p>Док он то говораше она спази да јој танк |
ју.</p> <p>„Е, господа веле да си им се доста напричао, и да си ето баш лепо завршио.{S} Сад не |
видно узбуђен и збуњен.</p> <p>У том се доста разговетно зачу вика једног громогласног сељака: |
е гроб за Рајка.</p> <p>Кад већ гроб би доста дубок, Маргита нареди да српски сељаци пођу у нај |
овину.... како беше?!{S} А сад, биће ти доста да видиш и мали!{S} Хеј, Маџарице бесна!{S} Него |
м и срамота пред људма!{S} Ово је овако доста за нашу потребу!“</p> <p>„0 ти не знаш каква је т |
ренутака у кадифене завесе од постеље. „Доста је што могу да је одавде погледам...{S} Знаш како |
тко описати, али у коме су се и осећање достојанства и неизмерна једна туга и опет жива чежња д |
олину.{S} Рајко прекиде њихов разговор, дотакнув патера руком и рекав:</p> <p>„Кажи господи: на |
ан те гледа!"</p> <p>Рајко се трже и не дотакнув се оне сласти, исправи се, покри лице рукама и |
<p>„Како оно сину муња кад се њене усне дотакоше твојих усана! како дивне беху оне <pb n="93" / |
тренутку у коме се својим уснама хтеде дотаћи њезиних, један други глас у души његовој викну м |
стећи се као да светињи некој приступа, дотаче се руком њеног рамена, и рече само — опет шапуто |
ђо, док бих ја нашао и довео ластавицу, дотле би и Турци са самсовима, или бар самсови без Тура |
ће краљ опет да завојшти на Турке.{S} А дотле би ти могао лепо код нас да останеш и да спремаш |
обузе.{S} Десило му се нешто што никада дотле у животу.{S} Учини му се као да му се душа подели |
ешавају жице.</p> <p>У томе Манда, која дотле узалуд гураше Сокицу да иде да опет заузме десну |
ладој и тако дражи пуној жени.{S} Никад дотле није његов чисти поглед пао на толику и тако белу |
младића крупним својим очима, какве он дотле никада видео није.{S} Готово се он сам застиде, и |
а и црвеном јелеку одевена била.</p> <p>Дотрча Циганин с чекићем у руци, с пеном на устима, с в |
децо, овамо ! “</p> <p>На њену кукњаву дотрче сви као без душе.</p> <p>Маргита је лежала мртва |
жено, јадна жено! не бој се, дете моје, доћи ће он!“ </hi> — „Ко је тај „он“ ?“ — ја бих се осл |
жа.{S} Даће Бог да рана није опасна.{S} Доћи ће лекари, а на великом су гласу.{S} Неће ваља да |
видети и разумети.{S} Кроз сат или два доћи ће двојица да вас пропрате кроз Венчац.{S} Има там |
драговољце, опет ће једном дан растанка доћи!..{S} А кад тај дан дође, онда, тамо у оном двору, |
м, али заспати нећу, а чим чујем старца доћи ћу да те пробудим!“</p> <p>— „Па то је преко света |
огу у мајстора дуго остати, а неко може доћи па однети и теркије и чутуру !“ рече Рајко као да |
још није дошло време, а кад дође време доћи ће и човек!{S} И ако онда будем жив први ћу вам ка |
рети после овога што од тебе чух, да ће доћи онај који ће земљу да ослободи!“</p> <p>Старац се |
гледамо, њему се надамо.{S} Знамо да ће доћи, знамо да ће изићи некуд исред Шумадије, само не з |
срећиш свој народ.{S} И онда... онда ће доћи и дан у који ће се наћи жена, вредна да ти и по ле |
смо!“ рећи ће Рајко Маргити. „Старац ће доћи по нас кад се отресе Турака.{S} А можда се боји да |
тај човек Рајку; „побојах се нећете ни доћи и ево чак узех премишљати да ниси погинуо!{S} Глед |
сваја кад помислим, да ће кроз који дан доћи и дан, у који ми се од тебе растати ваља.{S} Бога |
вице, и да ћу му по неком великом послу доћи.{S} Иди сад!{S} И Бог ти на помоћи био !“</p> </di |
и одмориш, а у том ће ваља да и старац доћи по нас!“</p> <p>У зембилу старчевом нађоше једно п |
и, кринови и лавови, који се пропињу да дохвате звезде.{S} Тако је извезен био и онај велики и |
ко, или ћу ти сад главу размрскати!{S}" Дохвати је за косе и повуче.{S} Чауши је прихватише за |
ачка коња.{S} Са кола скочи доле Рајко, дохвати најпре из сена своју дугу пушку, па онда хтеде |
дно; обрве саставио, чело наоблачио.{S} Дохвати своју арнаутку, огледа јој кремен, подасу јој ч |
врати к Маргити.{S} Ова га обема рунама дохвати за кудрави врат, па га онда тапкаше по глави и |
чи учини <pb n="208" /> прекипе.{S} Она дохвати девојку за обе руке, па је просто као неко маче |
има, скрињицама и ковчезима.{S} Маргита дохвати прву скрињицу од сребрне срме, која јој под рук |
ече Циганин, па из једног другог корита дохвати неке влажне и прљаве крпе, обмота у њих десну р |
ски, беште Турци да вас пламен његов не дохвати!{S} Јаох, браћо, изгибосмо!{S}" Поломише се Тур |
д самим пањем.</p> <p>Маргита се најпре дохвати руком својом за рукав од његова гуњца, па се ни |
ог триумфа осети да му је грло суво, те дохвати чутуру и опет повуче добро.</p> <p>„Јеси ли је |
ачке ! “</p> <p>Рајко јој пружи руку те дохвати њену, која беше хладна као иста стена.</p> <p>А |
рече:</p> <p>„Нека ми ватруштина мозак дохвати...{S} Ова ми се соба окреће...{S} Госпођо, где |
говараше она опет мирно.</p> <p>Циганин дохвати један чекић, баци се њиме на њу, па срдито дрек |
и пут удари, али му је у исти мах Рајко дохвати својом левом руком.</p> <p>„Стани господине!{S} |
!“ викаше стари пустињак, па их крепко дохвати обадвоје за руке и повуче — к једном отвору у с |
p>Млада се жена промени у лицу па журно дохвати и котлић и ибрик.</p> <p>„Иди сад!{S} Иди!“ реч |
да ме аждаја агарјанска у своју чељуст дохвати.{S} Ох, чинило ми се да се мојим молитвама, мој |
p> <p>„Ево како!“ поче Циганин а чутуру дохвати обема рукама и метну је себи на колено.</p> <p> |
енутака био је с водом поред ње.</p> <p>Дохвати један златан пехар, исплакну га и насу воде и о |
/> <p>Само нека нас срећа послужи да се дохватимо лепе земље маџарске, па да видиш шта ћу ја од |
посадио би на земљу право испред себе, дохватио гусле, превукао неколико пута, па <pb n="128" |
стао духом видовит, чим би гусле у руке дохватио.{S} Једног дана седео је уз колено свога седог |
г, сребром окован а пун вина, који беше дохватио да напије здравицу.{S} Вино се просу по <pb n= |
Кад ме вода изнесе горе, два ме самсова дохватише.{S} На левој мишици и сад ми се познаје где м |
да ме метну на коња.{S} Покајах се, али доцкан.{S} И насмејао бих се, али ми не даде зебња шта |
ојим крупним очима у његове очи, и онда доче полагано а пуним милозвучним својим гласом да гово |
лиш, нисам ли сад лепша?“</p> <p>Али не дочека Рајкова одговора.{S} Као да је жеравицу на главу |
а као чауш-баша <pb n="4" /> у Београду дочека и у Цариград допрати царског поклисара.{S} У Бео |
л’ ћу доживети да њега у оним планинама дочекам?!“ говораше Рајко сам себи. „Ко зна!...{S} А ко |
када младу жену у уста пољубио, него си дочекао да прво млада жена тебе у уста пољуби...{S} Шта |
млађи, па по божјој милости и можеш га дочекати !“</p> <p>„А кога то мислиш оче?“ питаше Рајко |
ад је млад месец, а пола ноћи лако ћемо дочекати! одговори Циганин. „Валах, баш да <pb n="43" / |
{S} Нека би ти, синко, Бог дао да га ти дочекаш, па да му ти ово благо предаш.{S} Ето, какву <p |
господине!{S} Зар тако маџарски племић дочекује своју верну жену?{S} Не срамоти свој образ и н |
и је се тек пре четири године потурчио, дошав и сам од некуда из Маџарске, — заробио.{S} Сви ми |
пред санџак-бега.{S} Некакав новајлија, дошао го као прст, па син навалио да се што пре и одене |
ове и све страшније и грозније муке.{S} Дошао је најпосле дан, у који је моје слабо и очајно ср |
баксуз !{S} Ниси ваља <pb n="44" /> да дошао на оваки посао са слутњом на празну срећу?“ говор |
-бег је овде нов човек, тек је од скора дошао, сиромах је и дрхће за паром.{S} Дајте да одем да |
гледаше шта то би.</p> <p>Циганин беше дошао к себи и напрезаше се силно да збаци са себе Рајк |
ко младоликог јаничара !{S} Добро си ми дошао, аго!“</p> <p>Њих се двоје насмејаше а Рајко прих |
ре био, свуда је под божјим небом добро дошао!“</p> <p>Било је тако пуно срдачности у том поздр |
оре где од радости јеца, а мени је овде дошло да се од неке нејасне туге заплачем!{S} О, Рајко, |
не буните се, не гините лудо, још није дошло време, а кад дође време доћи ће и човек!{S} И ако |
ше патер Амброзијус барона.</p> <p>„Хе, драга моја, како ћу ја да те познам, кад те не познаје |
дија овде на добро сврши!“</p> <p>„Али, драга моја Ружо, о чему ти то говориш?“ питаше је Марги |
о врата и пољуби је у образ; Ружо, моја драга и добра Ружо!“</p> <p>„ Али ко сте ви у тој чудно |
тних прстенова, у свакоме по један алем драги камен, крупан <pb n="118" /> као лешник.{S} У дру |
владичанска митра, искићена иконицама и драгим камењем, и поред сваке митре беше прислоњена уз |
шпански штилет, са дршком позлаћеном и драгим камењем искићеном.{S} Поред њега десно седела је |
них крстова, богато искићених бисером и драгим камењем, и пуно књига у златним корицама и икона |
ар и мач, и један и други просто засути драгим камењем.{S} Ту беху још и неколике мање круне и |
b n="108" /> а дршком искићеном понеким драгим каменом.</p> <p>Него ово двоје младих људи само |
стајао је велики златан крст сав посут драгим камењем, које тако прскаше варницама, да се у њ |
га у златним корицама и икона у злато и драго камење окованих.{S} Она мало нижа трпеза у зачељу |
} И да није било оноликих кандила, само драго камење, што се згрнуло на ове три трпезе, могло б |
мао сам ја, вели, у мојој војсци и Србе драговољце.{S} Откидају од својих уста да сиротињи даду |
знам како ће.{S} Нека одмах купи јунаке драговољце, нека их наоружа и нека ти их преда да с њим |
ће проћи времена доста, док ти сакупимо драговољце, опет ће једном дан растанка доћи!..{S} А ка |
а твоје успаване трепавице пала од оног драгог камења и бисера, што га ено тамо на трпезама.{S} |
има нађоше цветове од бисера и грање од драгог камења, обоце, гривне, просто да се не зна шта ј |
грло; стас сам утегла у један панцир од драгог камења.{S} Сва трептим од светлости и блистам се |
нком врату носила је низове од бисера и драгог камења, што својим севањем само још више изношаш |
еда к оној трпези на којој светлуцаху у драгом камењу крстови и у златном покову еванђеља, прек |
Не беху „као бисер“, али додаваху нову драж лепоти лица њеног.</p> <p>Рајко сад не скидаше пог |
е и много више, и нешто што ми је много драже.{S} Ја сам верна љуба од Расине Рајка! — Сад нека |
стојао тако близу једној младој и тако дражи пуној жени.{S} Никад дотле није његов чисти погле |
на тако топлу снежност и на тако свету дражност.{S} Застиде се сам од себе и збуни се као да ј |
ма, чачкалицама, свакојаким зделицама и дрангулијама, те га као кићанке бију по бедрима, па сит |
м да те служим, да носим воду, да цепам дрва, да ложим ватру, да чистим ковачницу, да перем и д |
сам у себи; „некада су место ове труле дрвене цеви, цеви од сребра бистру воду из мрамора изво |
милице певаху, а већина их је седела уз дрвене столове око остатака од печених јагањаца и око ј |
ад ова доврши, онда она наслони чело на дрвени сто па бризну плакати.</p> <p>„Ама шта је све ов |
вијаше се танак стуб од дима из широких дрвених димњака.{S} Дан се дизао и будио успаване људе |
.{S} Улазило се у двориште преко једног дрвеног моста, који се на ланцима могао привући у вис у |
е јој у једној заструзи млека, у другој дрвеној здели сат меда, изнесе једну костретну врећицу |
це своје бистром хладном водом, која на дрвену једну цев шибаше из чесме у каменито корито пред |
ине изнад ње избио је читав џбун зовина дрвета.{S} Танке стабљике повиле се под теретом крупног |
е обгрлила.{S} Видећеш у њој пуно лепог дрвећа и наћи ћеш пуно хладовине!“</p> <p>— „Да видиш в |
олског пута те кроз њиве и поља и испод дрвећа жураше се напред а све правцем уз Мораву.</p> <p |
речи појури к брду.{S} Чим зађе за неко дрвеће, Рајко рече Маргити:</p> <p>„Одјахуј, па хајдмо |
о и поља и горе, и кад би сваки лист на дрвећу, и сваки цвет на пољу, и сваки џбун дуж пута, јо |
еди, да ме људи његови обесе о најближе дрво до моје пећине, па ме после ви мртва скините и у п |
је баштина његове задруге; свако му је дрво изгледало као да је кита босиљка, свака стена руме |
треба ми више мали, хоћу сад велики! “ дрекну Циганин па већ запенуши.{S} Изгледаше као прави |
а песницом у њих.</p> <p>„Шта је бре?!“ дрекну изнутра Циганин не отварајући.</p> <p>— „Кабадах |
“ рече млада Маџарица.</p> <p>„Нећеш?!“ дрекну Циганин па избуљи очи на њу. „Вала ћеш да играш |
ан чекић, баци се њиме на њу, па срдито дрекну :</p> <p>„Казуј шта си сада, кујо маџарска?!“ <p |
мпир, авет!“ Јао да сте само видели!{S} Дрекнуше сељаци: „беште, ето вампира, ето авети!“ па он |
иганин ковач срдито и све јачом и јачом дреком довикиваше. </p> <p>А кад маџарска господа насту |
и ћемо ево у име живога Бога напред.{S} Држ’ се, госпођо, моје руке ако се бојиш, а ја ћу његов |
nit="graphic" /> <p>У БЕОГРАДУ</p> <p>У ДРЖАВНОЈ ШТАМПАРИЈИ КРАЉЕВИНЕ СРБИЈЕ</p> <p>1892</p> </ |
е руке на велики и широк мач, којега је држак у крст извијен био.{S} Круна, скиптар и златна ја |
испод самог оштрица, тек колико да има држаље, узе један буздован у десну руку, па с новом над |
само га брже изнураваше.{S} Рајко га је држао као за земљу прикуцана.{S} Маџарица му додаде кон |
кићанке падаху му по плећима; у десници држао је го мач, па њиме показивао у напред; главу беше |
чела повијао царски венац; у левој руци држао је крстасту заставу, од које тешке кићанке падаху |
еху се пропела у вис, па предњим шапама држаху један дугуљасти штит онако полошке.{S} Са средин |
своје, па их онда склопи, подиже увис, држаше их тако склопљене као да се Богу моли, па онда с |
е пред велику икону на којој Богородица држаше малог Исуса у наручју.{S} Ту се она спусти на ко |
се приљубила беше уз Рајка и чврсто се држаше једном руком за његову руку а другом за раме њег |
огледима.{S} Па онда склопи трепавице и држаше их склопљене и једва дисаше.{S} Као да јој је ду |
заплака од бруке и срамоте своје; дуго држаше лице своје скривено на рукама, а кад се мало уми |
вори.{S} Али корачајући поред Маргите и држећи је за руку не скидаше својих погледа с лица њена |
ише.</p> <p>— „Срећа те та трећа полуга држи!{S} Тешко би нама било да си и њу одвалио!“ рече М |
Очевидно беше му тешко да се на ногама држи.</p> <p>„Има некакво весеље у двору?“ питаше Марги |
е готово у своме левом наручју загрљену држи, и да је њена глава наслоњена на срце његово.{S} И |
е Маргита; „старац ти је довикнуо да се држиш десно.{S} Мора бити да је он имао неки узрок за т |
коју није слободно видети, и као да је дрзнуо да сазна једну страшну тајну, коју није слободно |
д себе и збуни се као да је крив што је дрзнуо да види једну светињу, коју није слободно видети |
чи онај прамен сутона, што је из пећине дрзнуо да завири у ону црну гробницу, или — као да се ж |
емо у овим урвинама?" питаше Маргита па дркташе као прут, и грчевито крхаше прсте своје.{S} А к |
збуљио очи па их све у ковитлац окреће, дркће му црна кожа на образима, искезио зубе, па режи к |
невеста, сва пребледела, <pb n="49" /> дркће, ломи прсте, савија руке па моли младожењу да ми |
старац је узе за обе хладне руке па је дрмаше, као да хоће да је из заноса разбуди.</p> <p>„Ка |
винама од града као веверица; час би се дрско успела на највиши зид па се усправила да стоји ка |
одо, јемчи, да преласни и бујни јуноша, дрскост којега толико изненађује, није нама од стране С |
де игра!{S} Халил-бег је матора, хладна дртина, па кад је видео, он полуде, полуде, у мало ме е |
да ти и по лепоти и по доброти буде мио друг у животу!...{S} Збиља, Рајко.... ето смо нас двоје |
ено, да ли се тамо иза стене што збива; друга половина слушаше истом таквом жудном пажњом један |
мо заједно као два верна <pb n="149" /> друга и сав терет да делимо подједнако.{S} Ко се од нас |
, сломиће се пре не због неправде свога друга, него због неправде која је у судбини!{S} Је л’ т |
ита: хоћеш ли да узмеш ову жену себи за друга кроз живот ?{S} А он, на моју препаст, гласно вик |
седам или осам корачаја, па наиђоше на друга гвоздена врата, па онда и на трећа.{S} Ина њих ул |
их, па онда Рајково копље удари у једна друга велика гвоздена врата, која се беху испречила те |
но као калуђерица, а тако је била и она друга жена за коју сам ја мислила да је света Марија Ма |
Рајко. „Него, чекај молим те, има још и друга једна мука!{S} Треба, веле, да се то кује у по но |
за такву работу.{S} Ако нисте, онда ево друга начина: нека пођу два млада господина са мном, от |
које густа грива покриваше.{S} Иза њих друга два златна лава беху се пропела у вис, па предњим |
ј теме покривале, остала је само једна; друге <pb n="30" /> су давно разнесене па замењене дуги |
екла сам јој, да ти не замери што си од друге цркве, јер си добар и имаш дух витешки.{S} Исплак |
ље у великим сребрним кандилима.{S} Све друге иконе беху поцрнеле и испуцале и само се светлуца |
сад лежало тело Рајково.{S} Замоли све друге да се уклоне и да оставе само њу и Ружу саме поре |
да се ти у Београд вратиш, јер он даје друге пратиоце.{S} Већ смо о томе говорили и са Хасан-а |
атицу, па старог Југ-Богдана, па толике друге наше јунаке!{S} Знаш како је?{S} Бога ми као да с |
ла је скоро за читаву стопу виша од оне друге две, стојала је на ногама од црног углађеног мрам |
ом главом вихар ветар диже,</l> <l>А из друге мавен пламен лиже </l> <l>А трећа му проговара гл |
исто казивала.{S} Па онда му је слала и друге Циганке, да му гледају у воду, или и у длан, и св |
у овде, кресну онде; виде и с једне и с друге стране три реда камених широких полица на стубови |
ли дворану око себе.</p> <p>С једне и с друге стране ове три трпезе поређано је било по шест пр |
ест гвоздених вратоца, која су некуда у друге ходнике и просторије водила.{S} Једна од тих врат |
ојих једни играху уз циганска ћеманета, други загрљени у гомилице певаху, а већина их је седела |
пкиња Станија, шаље!“ И онда покида сав други босиљак и разастре га око главе Рајкове као венац |
сребра са сребрним кандилима, неки ниже други више, те изгледаше као да под сводом лебди читав |
збуњено а нешто мало и срдито. „Нико ме други к вама послао није до жалосна судбина оне ваше зе |
ету, зазвекташе мамузе, те један пут те други пут, а ја гледам у трепавице младине; она их поди |
109" /> царски скиптар и мач, и један и други просто засути драгим камењем.{S} Ту беху још и не |
пре десетак дана стигао овамо и један и други, па предали та писмена патеру Амброзијусу.{S} Каж |
се, провуче прсте кроз косу један пут и други пут да главу расхлади, извади из свога гуњца убру |
> <p>Али Маџарица не изађе.{S} Звизну и други пут и трећи пут. „Шта је сад наопако?!“ мишљаше < |
Веруј, тукао се и он за вас као и многи други наш јунак, и право је да га се сећате! “</p> <p>„ |
дини беше крупан као крупан орах, а они други као јаја голубија.{S} Пред круном беше положен ун |
ом, госпођо, Јанко је наш јунак, и наши други јунаци нит’ се жене, нит’ се бију, нити вино пију |
овај бокор поклањам ја грофици, а овај други носи, па од њега нека госпођа откине који стручак |
руке на десном колену старчевом, а онај други, на левој страни, гуђаше у гусле, лице своје поди |
утем од Крушевца у Ниш Рајко је са свим други човек.</p> <p>Јахао је напред сам и замишљен.{S} |
ојим уснама хтеде дотаћи њезиних, један други глас у души његовој викну му: „Душан те гледа!"</ |
{S} Од те ноћи је стари господин постао други човек.{S} Узео је да пије много више но пре, пост |
а.{S} Требало би времена док би га и ко други одрешио, а већ сам да се из тако чврстих веза изм |
Та он једини и може да помогне кад нико други не може!{S} Ко је подигао моју Марушу из великих |
е позна! “</p> <p>„Јесте, ви сте и нико други!{S} Ваше јединствене очи, ваш сладак глас!{S} Та |
га чим сам га видео.{S} То је он и нико други!“</p> <p>— „Кад си ти видео цара Душана, те да га |
три тренутка не остаде у дворници нико други осим Рајка, Маргите и Мартина. </p> </div> <div t |
м нежношћу, па га онда пољуби у уста по други пут, промуцав тихо: „збогом!.... хвала ти!“ Одмач |
није било ни мислити.</p> <p>Кад се по други пут од њега подиже, Маџарица му пружи један дугач |
ту у лево плеће, и диже руку да је и по други пут удари, али му је у исти мах Рајко дохвати сво |
ype="group" xml:id="SRP18920_P2"> <head>ДРУГИ ДЕО</head> <head>У ШУМАДИЈИ</head> <pb n="62" /> |
утица Богдан и Краљевић Марко, један за другим искупише на белој кули Сибињанин Јанка и узеше р |
ује се да чује понеку бајку, па да је и другима каже.{S} Што ти знам рећи то је да нисам светац |
све буре до бурета, па повезане једне с другима гвозденим ланцима.</p> <p>„Биће да је то каква |
у једнима од њих леже смештена копља, у другима мачеви, а у трећима буздовани.</p> <p>„А, сад с |
крупан <pb n="118" /> као лешник.{S} У другима нађоше цветове од бисера и грање од драгог каме |
, која је стајала за себе и подалеко од других, седео је на земљи Циганин, па ковао клинце за п |
него се тера преко равнице, а по трагу других кола, правцем на исток к једној умци, на врху ко |
ад велиш.{S} Хајдмо да сечемо стену.{S} Друго нам сад и нема!“ </p> </div> <div type="chapter" |
о очи да не крочимо у какав понор, а за друго како Бог да!“ прихвати Рајко.</p> <p>И онда пођош |
“ рече Мартин очајавајући.</p> <p>„Нема друго, него одмах сад ја идем да растурим лажне пријате |
руке!“</p> <p>У мраку наиђоше једно на друго.{S} Обема рукама својим обеси му се она о десно р |
Ето беже, то је све што те молим, а све друго нека ти је просто !“ Смилова се бег на сузе сељач |
ај ми Рајка смрти !{S} Узми од мене све друго што хоћеш, врати ме на нове муке, умори ме лагано |
викује Јовану кнезу од Богдања!{S} Није друго иду с неким Турцима!{S} А ето сад опет ударише пс |
бом заједно, и свуда смо верно једно уз друго стојали, можеш ми се ваља да поверити... збиља, и |
аг у буре.</p> <p>„ А, ово не може бити друго, ово је један луд сан!{S} Рајко, молим те, јесам |
се с тобом растајем.{S} А већ није нам друго!{S} Нека је хвала Богу који нас, ето, пред твој д |
јаше тако густ и црн да не могаху једно друго видети.</p> <p>— „Рајко !“ дозиваше га Маргита ша |
ужбу великој и светлој господи; али оно друго не могу вам примити!"</p> <p>Зачудише се маџарска |
ан на своме длану.</p> <p>Хтео је нешто друго да каже па се уставио.{S} Мерџан је донео у руку |
адоше на највиши врх њен, једно поред , другог.{S} Беше у оној дивној летњој вечери диван погле |
аклати, па ми он истрже нож из руку.{S} Другог једног дана утекох, али ме Турци ухватише још у |
мено, како сте се ви потурчили, а неког другог светом оцу у Рим, да донесе благослов за венчава |
да скочиш!“ рече Циганин, па из једног другог корита дохвати неке влажне и прљаве крпе, обмота |
таше <pb n="86" /> по земљи једно поред другог на самом уласку од пећине.</p> <p>Старац изашао |
ргите!"</p> <p>Сахранише их једно поред другог; прелише им гробове сузама и оставише их да на њ |
ене беле воштанице.{S} Поред и једног и другог златног раста, стојала је, и управо иза њега пла |
га, што су се пружале од једног зида до другог у сва четири правца, висили су многобројни мањи |
туру о једно раме, сиџаде пребаци преко другог, па полагано изађе.</p> <p>Млад месец се спушташ |
ра, ето авети!“ па онда све један преко другог!{S} О, сачувај ме Боже, остарела сам а овакво чу |
ачки неки ковчези од олова све један до другога; „а, ово ће бити да је гробница старе господе о |
оме ратничком округу, поређали један до другога, да чувају стражу и да подупру зидину својим гв |
а би!{S} А <pb n="145" /> кад није авет другога се чега баш и не бојим.{S} Сад ћемо видети шта |
ами дубоко узбуђени и погледаху један у другога, не знајући шта да почну. <pb n="81" /></p> <p> |
ви прокопавање.</p> <p>Али већ на крају другога дана прокопавања нестаде им и последње капи вод |
, изнесе јој у једној заструзи млека, у другој дрвеној здели сат меда, изнесе једну костретну в |
ве угаси се светлост те поста мрак, а у другој наста само нека тиха месечина.{S} Све оно блато |
{S} У једној је руци носила котлић, а у другој велики један калајисани ибрик.{S} На голим ногам |
им наџаком у једној а сребрним штитом у другој руци.{S} А на пола хвата од ових оклопника беху |
се држаше једном руком за његову руку а другом за раме његово.{S} Обадвоје стојаху позадуго пре |
ј туђинској нези предао.{S} Ранио си ме другом стрелом, кад си мој први девојачки занос, чист п |
самсови растргну, пре нека умрем сваком другом смрћу, само да ме гадна једна змијурина не гута |
пет заслужи!“ Шта се опет десило једном другом моме брату од стрица, кога смо били звали Сибиња |
теза.</p> <p>Ружа и Мартин дадоше једно другом миг да се не одмичу далеко и да се брзо врате.{S |
јкову!"</p> <p>Њих двоје шапутаху једно другом своје бојазни, да не буде грофица помела памећу. |
p> <p>„Можемо и то.{S} Али сад дођох по другом једном послу!“ рече Рајко, па махну мало главом |
пе од градске рушевине!{S} Хајдмо сад у другом правцу натраг!"</p> <p>„Нешто ме је страх да иде |
и и виде како јој низ образе једна суза другу стиже.</p> <p>Свираше тако Циганин још неколико т |
а длан и преврташе га то на једну то на другу страну.</p> <p>„Хвалимо те Боже!{S} Ово је у исти |
па погледаше са седла то на једну то на другу црвену чизму и намешташе их у широке бакрачлије. |
њих, па их брисаше час на једну час на другу страну.</p> <p>„Ко има тамо?“ викну Рајко; „ако с |
е наступ од грознице, и окрете главу на другу страну.</p> <p>Циганин устаде па већ посрћући оти |
рљаше очи, уштину се у мишицу једну, па другу, скиде шубару, прекрсти се, провуче прсте кроз ко |
смарагда, сафира и рубина.{S} Отворише другу скрињицу и избројаше у њој седамдесет и седам зла |
третну врећицу старих ораја и лешника и другу једну сељачку шареницу пуну јабука.{S} Изнесе нек |
у прстом, па ни после кад Марко осече и другу па и трећу главу Арапову, онда већ Рајку поста ја |
ио беше оба кљуна своја.{S} С једну и с другу страну овога знамења стојао је по један висок окл |
бледи и жути.</p> <p>— „Хајдмо одмах у другу собу!“ рече Маргита блеђа и од самог рањенога Рај |
вати Маргита, ударив живо гласом на ону другу реч и махнув руком као и да покаже, како доиста о |
бејах свирач у Сегедину у Маџарској, у дружини чувенога мајстора Борчија.{S} Једнога дана рече |
се бију, нити вино пију, док не зовну у дружину Сибињанин Јанка!{S} Веруј, тукао се и он за вас |
Бог једини чудом каквим спасти може, а друкчије ил’ се ваља предавати, или — мрети!"</p> <p>Ов |
рица Рајку, „видео би ти како бих се ја друкчије винула коњу у седло.{S} Али како ћеш с оваким |
из овога подземнога двора.{S} Ако није друкчије, мојим ножем просећи ћу стену, колико да се у |
Турци насигурно убили!{S} Не може бити друкчије!“</p> <p>Учини му се да нешто баш близу њега з |
; „сад већ све знам...{S} Та није могло друкчије ни да буде?...{S} Зар би маџарски витези могли |
десет стопа дугачак, који се навикао на друштво пустиника и на млеко што га они од сељака добив |
ренутака чисто скаменила, гледајући ово друштво, сад кад виде шта Манда на њене очи учини <pb n |
еше да одвоји уста своја од његових.{S} Дрхтала је од милине.{S} Кад отвори трепавице, очи јој |
и сав блед, подиже у вис обе руке, које дрхтаху као прут, па им свечано рече: „закуните ми се с |
им већ очи засенуше.</p> <p>Маргита сва дрхташе од узбуђења и само узвикиваше: „ ах да силног б |
ек, тек је од скора дошао, сиромах је и дрхће за паром.{S} Дајте да одем да га питам за које би |
стим ваздухом.{S} Тако сте бледи и тако дрхћете!“ рече Ружа Маргити, која ћуташе па се само стр |
<p>„0, о, о, грофе,“ јекну Циганка сва дрхћући од гњева; „ако ваше слуге имају слободу <pb n=" |
м или златним пафтама, <pb n="108" /> а дршком искићеном понеким драгим каменом.</p> <p>Него ов |
е висио један кратак шпански штилет, са дршком позлаћеном и драгим камењем искићеном.{S} Поред |
захвали.{S} Овде ти некадашња робиња из дубине душе захваљује.{S} Рајко, ма шта да буде, твоју |
е спустих на колена, помолих се Богу из дубине душе, да се смилује на вас и рад вас на мене, и |
мишљаше за неко време као да се гњура у дубине оне мудрости; узе полагано и више самом себи пон |
це Маргитино, него да завирује у мрачну дубину онога ходника испред њих.{S} А Рајко живо кресаш |
е би га могла топлијим сузама облити ни дубљим уздасима окадити.</p> <p>Кад је силом подигоше, |
за Рајка.</p> <p>Кад већ гроб би доста дубок, Маргита нареди да српски сељаци пођу у најближе |
уљица на грудима затрепери.{S} Један се дубок уздах оте из њена срца, они јој потамнеше, па реч |
му је порасла тајанственошћу којом она дубока мирноћа и онај танки сутон застираше брда и поља |
, опазише једног сељака који, у некакве дубоке мисли занесен, корачаше лаганим и опет несигурни |
Туркиња.</p> <p>Била се задубла у неке дубоке мисли.{S} Као да је душевно болесна, тако се уко |
чаше по соби.{S} Беше се пустила у неке дубоке мисли.{S} У души јој је беснила тешка једна борб |
ој беху пуне суза.</p> <p>„Ех!“ рече са дубоким уздахом, кад се трже из заноса, „ово се Маргита |
Тако му се нешто ражали, да с тешким и дубоким уздисајима само понављаше речи: „еј, јаднице мо |
ем разбијаше у металном суду, кад је из дубоких мисли изведе један мекан а звучан глас, који је |
пустила.</p> <p>Мало после па Маргита, дубоко уздахнув, отвори очи.{S} Погледа по звезданом не |
<p>Кад их старац доведе пред тај отвор, дубоко узбуђен и сав блед, подиже у вис обе руке, које |
ање!“</p> <p>И онда се склони на лево и дубоко поклони пред Маргитом, која у њеном турском руву |
цање.</p> <p>Старац и Рајко беху и сами дубоко узбуђени и погледаху један у другога, не знајући |
јако променила: образи јој спласли, очи дубоко упале, испод очију црни широки прстенови.{S} Рај |
ванредне лепоте, али у обојице очи беху дубоко упале и — очним поклопцима поклопљене, као да об |
невин пољубац на њена уста?{S} Она је у дубоком сну, неће се разбудити; а то бар није грех.{S} |
ужни крај неба.{S} Лак и благ поветарац дуваше отуда.{S} Из најближе шуме с ону страну долине, |
том небу пуно звезда.{S} Свеж поветарац дуваше од Јастрепца.{S} Нигде никога.{S} Рајко зазвижда |
столу беше уз плашт прислоњен по један дуг и широк мач, већином у зеленим кожним корицама, па |
х година један смук, добрих десет стопа дугачак, који се навикао на друштво пустиника и на млек |
од њега подиже, Маџарица му пружи један дугачак нож, који је извадила из некаквог зембила, па м |
м, а изнад самог копља, провуче некаква дугачка црна игла, која се у врху цепаше у две још тање |
ајлију притиснуо беше, и онда опет нека дугачка рука брисаше врата по целој ширини њиховој.</p> |
па не мари, нека је како год хоћеш.{S} Дугачке су те ваше маџарске молитве.{S} Ми Срби то на к |
а од збијене магле светлуцаху овде онде дугачке ватре.</p> <p>„Видиш ли те ватре тамо?“ питаше |
од трепавица погледаше поносито у своје дугачке и танко усукане брке.</p> <p>„А је ли овде у дв |
на стубовима од камена, а на полицама — дугачки неки ковчези од олова све један до другога; „а, |
а Цигана удешаваше тихо ћеманета.{S} За дугачким и широким столом, који се чисто угибао под сва |
стару антерију, опаса је брзо широким и дугачким једним стамбулским <pb n="57" /> појасем, помо |
> <p>С њима је ишло и неколико Турака у дугачким зеленим кафтанима и са стамболијским турбанима |
на, завалили турбане и сарколе, витлају дугачким татарским камџијама, напуцкавају самсове а сам |
опцу, кад ено ваља да педесет широких и дугачких плаштева од меке кадифе и још мекшег зибелина! |
b n="169" /> се видело као једно уско и дугачко платно, па даље иза њега један снизак и раван т |
узе вртити главом; подупре врх од свога дугачког носа кажипрстом; узе се за тим куцати прстом у |
ношњи, а и један дежмекаст човечуљак у дугачкој, црној долами, који је сваки час брисао своје |
ледину. </p> <p>Рајко извади из недара дугачку кесу, а из ње чисту једну белу крпу, у којој бе |
о ми је први дан среће после тако дуге, дуге, и тако страшне несреће!...{S} А шта да вам причам |
очи што као да су од црне кадифе, и оне дуге трепавице и оне дуге и право повучене обрве, и оно |
црне кадифе, и оне дуге трепавице и оне дуге и право повучене обрве, и оно сниско а право чело, |
о густом кестењавом косом.{S} Погусте и дуге веђе лепо се повијају изнад два црна ока, која сва |
се да тек сад први пут виде како су јој дуге трепавице и како су јој обрве право повучене, и ка |
е. „Ово ми је први дан среће после тако дуге, дуге, и тако страшне несреће!...{S} А шта да вам |
и по трећи пут, пољуби их једним дугим, дугим пољупцем, као да јој тешко беше да одвоји уста св |
оњени гвоздени оклопи са шлемовима и са дугим копљима у гвозденим рукавицама.{S} Изгледало је к |
="30" /> су давно разнесене па замењене дугим тамноцрвеним ћерамидама.{S} Из оне старе, дебеле |
е усне и по трећи пут, пољуби их једним дугим, дугим пољупцем, као да јој тешко беше да одвоји |
ло не заплака од бруке и срамоте своје; дуго држаше лице своје скривено на рукама, а кад се мал |
ашћен. <pb n="78" /></p> <p>— „Па тако; дуго би било да вам то причан; уверих се да њега или и |
<p>Па онда отиде у своје горње собе.{S} Дуго је тамо остала.{S} Ружа, пуна бриге, одлажаше чешћ |
стеном што их од пећине растављаше.{S} Дуго су са све већим напрезањем и притајивањем свога ди |
јој се вину к девојци, мајци божјој.{S} Дуго је ту клечала са склопљеним рукама.{S} Потекоше јо |
аше саме, онда она приђе ка ковчегу.{S} Дуго и дуго гледаше без речи у мирно лице младога човек |
исте преобуке па рекох: могу у мајстора дуго остати, а неко може доћи па однети и теркије и чут |
и паре за ону скелу !...“</p> <p>Поћута дуго, па тек рече:</p> <p>„Нека ми ватруштина мозак дох |
ао те је заспао.{S} Није знао колико је дуго спавао, али кад отвори очи виде да је по рамену по |
без муке, веза му руке на леђа!{S} Није дуго трајало од онога тренутка кад оно Циганин приђе с |
да је он сиромах у њеној мрежи.{S} Није дуго потрајало док ето Манде и њене Сокице у двор.{S} С |
у ону тајанствену светлост.</p> <p>Није дуго трајало па Маргита устаде.{S} Приђе па пољуби икон |
ослу љуљаше се то на десно то на лево и дуго не могаше да удеси струне како му уху требаше.{S} |
е, онда она приђе ка ковчегу.{S} Дуго и дуго гледаше без речи у мирно лице младога човека, који |
вас двоје на крај краја бити.{S} Да вам дуго не дуљим.{S} У Крушевцу ме затворише најпре у кулу |
малих оних врата. „Ко зна колико ће нам дуго требати свећа.{S} Да мало приштедимо.{S} Доста је |
Учинило му се да му је робиња необично дуго на чесми; остави наковањ и чекић и клинце, догега |
RP18920_C2.6"> <head>6</head> <p>Још су дуго стојали пред оном стеном што их од пећине раставља |
/p> <p>„Дед’ молим те, а и онако је још дуго до пола ноћи!" рече Рајко, па онда наслони грлић о |
а је кипела, као кад би нежна кћи после дугог страдања и лутања наишла изненадно на још нежнију |
рац, са широким челом, орловским носом, дугом брадом и дугом косом, седео је на престолу, насло |
, и да поред ватре седи један старац са дугом белом брадом, у црној ризи до земље и са црном ка |
челом, орловским носом, дугом брадом и дугом косом, седео је на престолу, наслонив обе руке на |
о си се био и гледао к мени.{S} Имао си дугу пушку о рамену... <pb n="39" /> А, сад видим!...на |
арог посланика корача.{S} О рамену носи дугу пушку арнаутку, чврсто се утегао широким шареним п |
оле Рајко, дохвати најпре из сена своју дугу пушку, па онда хтеде прихватити Маргиту, али се ов |
нде <pb n="199" /> у куту од собе своју дугу пушку, јер ће му у случају невоље довољно бити ору |
а у вис, па предњим шапама држаху један дугуљасти штит онако полошке.{S} Са средине штита дизаш |
Али кад јој лице сагледате, нешто малко дугуљасто али лепо сливено, — са устима која нису била |
се и такнуше срдито гуске и патке, што, дуж брлога испред кућа, беху задремале; излетеше пси из |
града била!“</p> <p>На трећем ступњу, а дуж целог круга, — остављајући слободан пролаз тек само |
јаке цветове и гране.</p> <p>Од прилике дуж три четвртине круга, а прислоњени уз сами онај четв |
ећу, и сваки цвет на пољу, и сваки џбун дуж пута, још силније замирисао, раздраганост срца њего |
а кришом натраг у зембил бацио, само да дуже потрају.{S} Али с јабукама не могаше то исто чудо |
све топлије чак до у срце његово.{S} По дужем ћутању рећи ће Рајко!</p> <p>„Ти си госпођо уморн |
ба најмање четири, ако не и пет стопа у дужину, две стопе у ширину и бар једну стопу у висину п |
овора чежњи својој, знала сам шта ми је дужност.{S} И онда си пустио да ме аждаја агарјанска у |
угла јабука, која се слила у нешто мало дужу но ширу коцку, и кроз мрку препланулост од сунца н |
ше моји јадни сељаци помаљати и по који дукат, те га додавати на оне сребрне купе, док ја не пр |
сада видео ни овакве грошеве ни овакве дукате, али видим ово је злато, а оно је тамо сребро.{S |
илова се бег на сузе сељачке, згрну оне дукате и оне слепачке грошеве, и заповеди да ме обесе е |
е на крај краја бити.{S} Да вам дуго не дуљим.{S} У Крушевцу ме затворише најпре у кулу, па онд |
ице, кад је само моје ?!“ Сад што да ти дуљим — извукоше ме и истукоше ме.{S} Кад се дигох реко |
> <p>„Оно тамо горе ритови с ону страну Дунава; а оно тамо иза њих, где су се небо и земља саст |
те нежно миловану однесу старом Дунаву, Дунаво ће те изнети на песак земље маџарске, и предаће |
т ваља рано ранити; далеко је тиха вода Дунаво !"</p> <p>Маргита отиде у пећину те по мирисном |
Најми у Сегедину лађу, која ће Тисом па Дунавом да носи мене и ковчег Рајков у Србију.{S} Па он |
*" /> <p>После неколико дана пловила је Дунавом повелика једна шајка.{S} Пред крманошем седела |
кад су њих двоје стигли на врх једнога Дунаву најближега од космајских висова.</p> <p>На самом |
е, нека те нежно миловану однесу старом Дунаву, Дунаво ће те изнети на песак земље маџарске, и |
га мора, па преко снежног <pb n="20" /> Дурмитора пао у четинарске горе ужичке, да се у њима на |
би понављати оне речи: „плот је слаба а дух је јак, “ па онда чисто са очајањем окрете се старц |
а и онда рече: </p> <p>„Плот је слаба а дух је јак!{S} Разумеш ти то?“ </p> <p>Рајко га гледаше |
е би ми било чудо, да се показало да је дух слаб а плот јака.{S} Тек опет жао ми је што се прев |
боље је овако!{S} Ко зна какав би ми се дух са белом косом и белом брадом и са срдитим погледом |
си од друге цркве, јер си добар и имаш дух витешки.{S} Исплакала сам се на њеном крилу, ижљуби |
о десило ?!“ Тек неко од господе рече: „дух се јавио, вампир, авет!“ Јао да сте само видели!{S} |
мехова, па би их овда и онда повукла да духну у жеравицу на огњишту, те да се не угаси док не з |
ви очистише!..{S} Као да је вихор ветар духнуо па их као плеву и прашину однео!...{S} Знате как |
“ говораше сам у себи; „и то ми је неки духовник!{S} Лист од њихове горе затреперио, чедо од њи |
р на овој мраморној чесми <pb n="31" /> духом прогледао и видео дивне призоре прошлости и загон |
бив очњи вид од беснила турског, постао духом видовит, чим би гусле у руке дохватио.{S} Једног |
ручју.{S} Ту се она спусти на колена, а душа јој се вину к девојци, мајци божјој.{S} Дуго је ту |
нању, да кроз оне дивне очи још дивнија душа гледа.</p> <p>Тек је била налила ибрик водом и под |
а тамо?“ викну Рајко; „ако си ришћанска душа, кумим те Богом и светим Јованом, јави нам се и по |
} Сви ми веле да је нека необично добра душа, и да не може бити да није од великога господскога |
опљене и једва дисаше.{S} Као да јој је душа одлетела у ројеве звезда, да тамо тражи звезду Рај |
као од неког сунчаног зрака осветли се душа Рајкова и онај тајни глас у њему умуче.</p> <p>Сед |
е у животу.{S} Учини му се као да му се душа поделила у двоје.{S} Једна половина слушаше кроз у |
тина поклизнуо, али пао није, јер га је Душан од њених усана отргао.{S} Веруј ми, оче, да је он |
поуздано.{S} За оно тамо знам да је цар Душан.{S} Еј, капе!“ И Рајко отиде опет да изближе глед |
, на оном пању одсећи, ако оно није цар Душан. „За ово,“ рече показујући руком на прилику у сре |
оз дворану право к мрамору, на коме цар Душан јахаше поносито свога коња од мегдана.{S} Ту се п |
} Гледај само где ти је далеко твој цар Душан!“ па Маргита показа руком у правцу преко целе дво |
и, „не знам шта је, али оно је тамо цар Душан!“</p> <p>„А шта је ово?“ запита Маргита, пружив р |
нисам.{S} А откуда ти знаш да је то цар Душан?“ рече Маргита мирно.</p> <p>„Ниси чула за нашег |
/p> <p>„Е да ти кажем!{S} То је наш цар Душан!{S} Чула си за српскога цара Душана!“ <pb n="115" |
ан други глас у души његовој викну му: „Душан те гледа!"</p> <p>Рајко се трже и не дотакнув се |
цар Душан!{S} Чула си за српскога цара Душана!“ <pb n="115" /></p> <p>— „Баш нисам.{S} А откуд |
мирно.</p> <p>„Ниси чула за нашег цара Душана!“ викну Рајко запрепашћен и погледа је чисто са |
.{S} Тако је било и у нас за нашег цара Душана.{S} Ето, погледај га, какав је то соко !{S} Него |
други!“</p> <p>— „Кад си ти видео цара Душана, те да га можеш одмах да познаш?...{S} Него ходи |
е мало умири он диже главу, погледа кип Душанов и рече полагано: „опрости ми царе господине!{S} |
а спаваше.{S} Спусти се на под под ноге Душанова коња и намисли да ту будан ноћ проведе. </p> < |
но тамо поред оног оклопника пред царем Душаном.{S} Лећи ћу да се одморим, али заспати нећу, а |
црква те талире, нека се пале свеће за душе и твојих и њихових покојних док талира траје.{S} А |
да су не само две мирисне него две живе душе.{S} Па онда пробра из оба бокора два најлепша стру |
Не срамоти свој образ и не греши своје душе?“ рече Рајко, па онда одби старчеву руку на десно. |
нам!“ одговори Рајко. „У нас се крштене душе не продају, а слушао сам од Турака да се у Стамбул |
.{S} Овде ти некадашња робиња из дубине душе захваљује.{S} Рајко, ма шта да буде, твоју доброту |
их на колена, помолих се Богу из дубине душе, да се смилује на вас и рад вас на мене, и кад свр |
> <p>На њену кукњаву дотрче сви као без душе.</p> <p>Маргита је лежала мртва.{S} Клечећи поред |
</p> <p>Тек то рече а у једној половини душе његове угаси се светлост те поста мрак, а у другој |
адифеним погледима може да отвори двери душе његове.{S} А млад човек прихватив ибрик из њених р |
ивости, којом одговараху сваком покрету душе и срца, — са деликатно срезаним носом за који би р |
црних очију, — црних и светлих, али без душевне топлоте, као да нису два девојачка ока, него са |
т свога положаја, све своје и телесне и душевне муке.{S} Видех, бадава све, нема ту помоћи ни о |
дубла у неке дубоке мисли.{S} Као да је душевно болесна, тако се укоченим погледима из разрогач |
зар ја да останем да жив тебе мртву на души носим?!...{S} Не може тако!...{S} Ако се не мислиш |
ше се пустила у неке дубоке мисли.{S} У души јој је беснила тешка једна борба: борба срдње на Б |
„ево мене!{S} Нешто ми се смучило.{S} У души ми беше помрчало, али је хвала Богу сад опет све с |
теде дотаћи њезиних, један други глас у души његовој викну му: „Душан те гледа!"</p> <p>Рајко с |
кога цвећа и дивљег каранфила и мајкине душице Ружа се прва врати. <pb n="227" /></p> <p>„Слатк |
адна и кукавна!{S} Ох, не желим ни свом душманину да прође кроз онакве тренутке, кроз какве сам |
тренутке, кроз какве сам у оном часу ја душом својом пролазила!...“</p> <p>„Па онда... од један |
за и српског поштења ево сам те узео на душу као свети аманет.{S} Могу да не умеднем да те посл |
"</p> <p>Овај мирни говор поврати мир у душу Маргитину, и куцање њеног бурно узбуђеног срца поч |
ву твоме!{S} Не пада смрт моја на твоју душу, али пада на моју душу, што због мене тако млад ги |
рт моја на твоју душу, али пада на моју душу, што због мене тако млад гинеш.{S} Немам шта ја те |
се што је наш покојни стриц, Бог да му душу прости, нама момчадији свагда говорио: кад си у не |
о, и сам признајеш, младост је лудост а ђаво не спава!{S} Видим и сам није ти лако било.{S} Све |
ли оно што се каже: младост је лудост а ђаво не спава?!“</p> <p>„ То знам! “</p> <p>— „Знаш ли |
ова гласно повикала: <hi>„ха, бре, вур ђаур!“ </hi> па би се узела бацати комадићима од ћерами |
рушевцу једна шарена гомила од Турака и ђаура.</p> <p>Крепак један и повисок старац, — с румени |
l>Он му купи данке и хараче </l> <l>Што ђе отме да питања нема,</l> <pb n="132" /> <l>Цурама је |
ули, — и са њиме госпођа <pb n="133" /> ђевојка," — не изговори тако полаганим шапатом, да се о |
ц Нађ-Бању; жени се стари гроф.“ Хајде, ђи, терај!{S} Ето нас тамо.{S} Свирај, певај, пиј, лупа |
ћерамида и цигала, или и сувим коњским ђубретом, на ону сјајну господу.</p> <p>Оно су доиста б |
те!... јест, мањ ако то не буде деспот Ђурађ Смедеревац са његова два сина, два деспотовића, к |
стре пред мрамором на коме стари деспот Ђурађ слушаше шта му ослепљени син уз гусле пева.</p> < |
.{S} У Светој Гори има манастир деспота Ђурђа Смедеревца; у цркви иза олтара има у зиду један т |
сам од Турака да се у Стамбулу најлепша Ђурђијанка робињица може да купи за хиљаду гроша! “</p> |
о повуче.</p> <p>„Ја да црних калуђера, е баш брате знају каква треба да је ракија!{S} Жестока! |
.{S} Тек сви гости узеше викати: „е, е, е, то је много!{S} Доста лакрдије!“ „И ја велим: доста |
ати.{S} Тек сви гости узеше викати: „е, е, е, то је много!{S} Доста лакрдије!“ „И ја велим: дос |
у Стамбол, нека види силу и господство, е да би се зажелео да цара служи.{S} Пође ли цара да сл |
ло; а видиш онај ред високих јабланова? е, то ти је пут који из села у двор води, а сам двор од |
ао сваки Маџар витез!{S} Мрштиш се?!{S} Е, добро, храбра сам као какав Србин витез!{S} Је л’ ти |
да силног блага! ах да силног блага!{S} Е баш се види да сте царевину имали!“ Отвори један пове |
тас.{S} Каже ја сам грофица Маргита!{S} Е, лепо; грофица Маргита има на левој страни... како да |
урчио што га на вашој свадби избише?{S} Е, стари наш господар прве године, кад вас Турци одведо |
а: „она је моја, за веки векова, амин!“ Е онда ме загрли; ја му поднесох усне, погледах га у оч |
ишу мало поодморе, изађе пред њих да се е њима опрости.</p> <p>На путу до Крушевца сва су госпо |
оље.{S} Узе да се на себе самога срди. „Е баш сам неки сметењак! “ рече сам себи.{S} Па онда ви |
Рајко са свим мирно, па онда настави: „е, баш ме копка да знам шта ће овај растов пањ овде?!“< |
ухвати.{S} Тек сви гости узеше викати: „е, е, е, то је много!{S} Доста лакрдије!“ „И ја велим: |
уд сенка тешког неког облака.</p> <p>— „Е, моја госпођо!{S} Побојаше се они да се због тебе не |
не проговори нити се помаче.</p> <p>— „Е, валах ћеш сад да скочиш!“ рече Циганин, па из једног |
м циганском бекрији робује !“</p> <p>— „Е шта ћеш?{S} Иди па спавај; ваља сутра рано полазити!“ |
у вис. „Само хајде, свршуј!“</p> <p>— „Е, а мо’ш ли погодити шта је то?“ „Не могу, братац мој! |
ем с тобом кад год ти кажеш!“</p> <p>— „Е, у добри час да буде!“ рече Рајко радосно и поносито. |
верни витеже! “</p> <pb n="176" /> <p>„Е, само кад си задовољна мојом службом!“ рече Рајко пун |
а по рамену као да му одобрава.</p> <p>„Е баш ми је жао, што нас двојица не можемо да се разуме |
огу знати ко је!“ рече Маргита.</p> <p>„Е да ти кажем!{S} То је наш цар Душан!{S} Чула си за ср |
ла је хиљадама топлих пољубаца.</p> <p>„Е, Рајко,“ рече му ведра, „сад сам се исплакала, сад ми |
рног вина из једне мале чутуре.</p> <p>„Е, децо моја!“ поче старац весело; „ко ће као Бог?!{S} |
уташе нови сјај од њене лепоте.</p> <p>„Е, госпођо, и треба тако кад имате своју царевину и сво |
је и пусти је кроз врата у ноћ.</p> <p>„Е, сад у име божје да пођемо!“ рече Рајко. „Ево ја ћу н |
усклицима витешки поздрављају.</p> <p>„Е, господа веле да си им се доста напричао, и да си ето |
туру поред себе на асуру, рече:</p> <p>„Е да црних калуђера! валах такве ракије нема у свем Ала |
, и право је да га се сећате! “</p> <p>„Е, мој Рајко, много се што пева чему ван песме нема ста |
о себи?!“</p> <p>„Баш по себи!“</p> <p>„Е, онда нема ништа!...{S} Све бадава!“ рече старац неве |
е чух да је она зове Ефимијом!“</p> <p>„Е, онда неће бити што сам ја домишљао!“ рече Рајко неве |
на рукама као свету амајлију!“</p> <p>„Е, хвала ти синко!{S} Тако треба!“ прихвати старац разв |
рагом камењу крстови и у златном покову еванђеља, прекрсти се трп пута побожно и шапатом рече: |
небо да носи оно велико у злато оковано еванђеље, што му по крилима положено беше.</p> <p>Иза о |
и шапатом рече: „о часни крсте и свето еванђеље, одбите од мене нечастивог, који ме ето на зло |
осподство њихово!{S} Него чекај!{S} Ха, ево ми сијну, таман да се све славно измири, и њихов го |
хмут-беговић <pb n="51" /> платио овде, ево... виш’ овде на ову асуру... овде, двеста сребрних |
венчава.{S} Рајко, витеже без замерке, ево се Маргита теби привенчава, да је од сад твоја и ов |
е брани.{S} Ако не би ти хтео, Мартине, ево ко ће!“ рече Маргита, показав руком на Рајка.</p> < |
ајка, ни твоја српска сеја да те оките, ево ти један стручак од баба Станије, старе и сироте је |
будем жив први ћу вам казати: устајте, ево дође онај кога чекасмо!“ Удари се бег по колену, ми |
во ти опет подигох руке, и очи, и срце, ево падох преда те на колена.{S} Била сам у бунту <pb n |
</p> <p>— „Није, није оче!{S} Чула сам, ево и сад чујем лавеж и скамукање њихово !{S} Еј тешко |
те чује!{S} Ако сам те задужио ма чим, ево си ми богато платила и преплатила твојом господском |
ост твоју!{S} Ево ме клечим пред тобом, ево ме дижем очи к теби; кроз сузе моје срце те моје тр |
Хвала вам добри људи!{S} О, мој Рајко, ево твоје Маргите!"</p> <p>Сахранише их једно поред дру |
ко се не мислиш жива предавати, онда... ево ти мој мали пињал; оштар је као гуја.{S} Седи тамо |
ет све светло преда мном.{S} Не бој се; ево моје руке!“</p> <p>У мраку наиђоше једно на друго.{ |
p> <p>„Немој да ти је тешко, добри оче; ево ће ми одмах лакнути!{S} Него... шта је то?!“ рече М |
ње, за све страшне немилости твоје !{S} Ево ти се заветујем: седам година живећу о хлебу и води |
, немојте се толикој тузи предавати!{S} Ево вам цвећа!“ рече нежно и жалостивно стара Ружа и по |
, и да бих хтео, заборавит’ не могу!{S} Ево сам се тако привикнуо теби, да ме збиља жалост осва |
одиш ме да тражим опет милост твоју!{S} Ево ме клечим пред тобом, ево ме дижем очи к теби; кроз |
„Ах, авај мени!...{S} Ево Турака!...{S} Ево самсова! “ <pb n="82" /></p> </div> <div type="chap |
сто цикну:</p> <p>„Ах, авај мени!...{S} Ево Турака!...{S} Ево самсова! “ <pb n="82" /></p> </di |
м се зажелео и шуме и шумског хлада.{S} Ево два дана како се возимо по твојој земљи, нигде грма |
х пријатеље и нађох да може да буде.{S} Ево како: санџак-бег је овде нов човек, тек је од скора |
{S} Нисам ти онда могла то да кажем.{S} Ево ти сада казујем.{S} Нас судбина венчава.{S} Рајко, |
један струк босиљка од твоје Маргите, а ево ти један, који ти незнана наша пријатељица, стара С |
вере, само је једноч руком ударих!{S} А ево нећу ни толико !{S} Поздрав и поклон царевом чаушба |
их талира све нових новцатих.</p> <p>„А ево,“ узе патер да говори, „његова те блиставост призва |
ти једног сиромашка Србина младог, онда ево овај бокор поклањам ја грофици, а овај други носи, |
у и за такву работу.{S} Ако нисте, онда ево друга начина: нека пођу два млада господина са мном |
иња, као са дванаест горских вила, а ја ево чекам јутрос да њоме прође једна злосрећна робиња ц |
!{S} А тако ми образа и српског поштења ево сам те узео на душу као свети аманет.{S} Могу да не |
вој двор?{S} Молим те, устај одатле, па ево да се посадимо на зелену траву под оним тамо јаблан |
прође, стари гроф настави:</p> <p>„Сад ево једне прилике, пала овде међу нас као с неба...“</p |
се молитвом к престолу твоме.{S} Али се ево сломио бунт мој; сломио се понос мој; немилостивнош |
ето, то је царски престо !{S} А оно се ево престо разглавио у кукове своје и расточио као буре |
оуздати у се да се не поуздах у Бога, и ево се у њ и уздам!“ рече он скромно.</p> <p>Заћуташе о |
, ја и задруга можемо ти и опростити, и ево ти и праштамо.{S} Али што си осрамотио име које нос |
трчиш у виноград да зовнеш скелеџију, и ево ну носи сребрн талир, да одмах дође да нас превезе! |
о о томе говорили и са Хасан-агом.{S} И ево ти вели мој пресветли господин десет талира: четири |
ам се на њеном крилу, ижљубила сам је и ево ме сад са оживелим и храбрим срцем!{S} Не знаш ти к |
век Рајку; „побојах се нећете ни доћи и ево чак узех премишљати да ниси погинуо!{S} Гледај па х |
од земљом <pb n="174" /> били заједно и ево нас под небом заједно, и свуда смо верно једно уз д |
и <pb n="225" /> прстен на твоју руку и ево ти дајем ову белу ружу, знак твога чистог срца и зн |
ет био, и силом Богородичиног сна, који ево у амајлији носим, позивам те, уклањај се са нашега |
тем од Београда до Крушевца.</p> <p>Али ево сад путем од Крушевца у Ниш Рајко је са свим други |
унчаном, осећам да си витез.{S} Стављам ево сву своју веру на твој српски образ!{S} Рајко, вите |
па рече : „вала то ни у сну нисам, мањ ево што сад тебе дворим!{S} А није тешко тебе дворити.{ |
подска!...{S} Куд ћу ја тамо...{S} Него ево овде на овај миндерлук испод прозора!...{S} Куд ћу |
је нам невоље да крв проливамо.{S} Него ево у моме сиџадету хаљина за тебе.{S} Навуци све то пр |
је био: <hi>живога Бога! </hi> Ми ћемо ево у име живога Бога напред.{S} Држ’ се, госпођо, моје |
ац строго; „сваки по реду !...{S} Рекох ево ње.{S} Туркиња, Чивутка, Рацкиња, ко ће је знати!{S |
p>„Немој кћери моја!“ прихвати старац; "ево ми је сад тешко што те наведох да причаш!“</p> <p>„ |
еликим поуздањем. <pb n="38" /></p> <p>"Ево, ако само хоћеш, буди спремна да те ноћас поведем у |
че, није мени за чекање.{S} Него</p> <p>ево ти сребрни грош, да потрчиш у виноград да зовнеш ск |
ако треба!“ прихвати старац разведрен. „Ево сад што ћу да ти кажем : отпрати је у завичај, пред |
и се да је у тебе срце и чисто и јако. „Ево га нађох!“ говорах у себи и зарадовах се.{S} Али ет |
ад у име божје да пођемо!“ рече Рајко. „Ево ја ћу најпре изаћи да видим да нема кога.{S} Ако ни |
трука и стави их у десну руку Рајкову. „Ево ти један струк босиљка од твоје Маргите, а ево ти ј |
после опет зовну Мартина, па му рече: „Ево ти кеса са пет стотина талира.{S} Најми у Сегедину |
роф, отвори врата и викни да сви чују: „ево је грофица Маргита од Нађ-Бање!“ <pb n="198" /></p> |
о му стадох чизмом на прса и рекох му: „ево си погана звери у мојој руци! могла бих ти грло ови |
ни ослобођења.{S} Рекох Бекри-Бекиру: „ево дајем ти реч нећу бегати, пристајем да те служим, д |
/> <p>„Не бој се, госпођо!“ рече јој; „ево мене!{S} Нешто ми се смучило.{S} У души ми беше пом |
креће...{S} Госпођо, где је Маргита ?“ „Ево Маргите поред тебе, Рајко !{S} Сад ће стићи лекари, |
ита са нешто мало више мирноће.</p> <p>„Ево да чујете!" узе Ружа да прича. </p> </div> <div typ |
и пођоше напред корак по корак.</p> <p>„Ево једних врата!“ привика Маргита живо, и показа руком |
турска вера!“ одговори Циганин.</p> <p>„Ево да ти кажем!“ Узе Рајко да му шапутом прича. „Стари |
чу се куцкање чекића о наковањ.</p> <p>„Ево је иде!“ рече младић па се подиже са онога камена и |
наслањаше на високу кулу једну.</p> <p>„Ево, да сад изађемо на ово платно!“ рече Рајко меким гл |
Рајко лежаше, и поче да говори:</p> <p>„Ево ти опет подигох руке, и очи, и срце, ево падох пред |
близу самих врата и поче овако:</p> <p>„Ево сам од како се смркло обишао сав Крушевац.{S} Моја |
начкој сабљи ’ваку робињицу ? “</p> <p>„Ево како!“ поче Циганин а чутуру дохвати обема рукама и |
да седнем... ноге ми клецају!“</p> <p>„Ево лези на ову постељу!“ рече му Маргита. — „А, то не, |
ађ-Бање, еј госпођо од толиких баштина, еј девојко око које су се највећа господа маџарска и на |
а обалу!...{S} Еј, грофице од Нађ-Бање, еј госпођо од толиких баштина, еј девојко око које су с |
ти је неко од твојих на Косову погинуо, еј вала му!“ па Рајко подиже мало са главе шубарицу; „н |
сад чујем лавеж и скамукање њихово !{S} Еј тешко мени!{S} Шта ћемо сад јадни Рајко?“</p> <p>И о |
ече тужно: „узалуд је што бих хтела!{S} Еј, мој јуначе, од мене је сад већ одбегла и сама сенка |
оплакивали тек ових последњих дана!{S} Еј, јадна, јадна моја госпођо, како је мало среће Бог в |
аш ти не би суђено да завичај видиш!{S} Еј, јадна жено, баш ниси среће имала! “</p> <p>Подиже ј |
докопао.{S} Извукоше ме на обалу!...{S} Еј, грофице од Нађ-Бање, еј госпођо од толиких баштина, |
де у бари где нема ни липе ни раста.{S} Еј, славна Шумадијо !{S} Некако је милије и умрети у те |
S} За оно тамо знам да је цар Душан.{S} Еј, капе!“ И Рајко отиде опет да изближе гледа свога ца |
од најснижих кандила да је се нагледа. „Еј, јаднице моја!“ рече опет са тешким уздахом, и однес |
а усхићења и са пуно поузданости рече: „еј, мој витеже Рајко, сад тек видим шта ће од тебе да б |
убоким уздисајима само понављаше речи: „еј, јаднице моја, баш ти не би суђено да завичај видиш! |
ну да јој подигне главу и онда врисну: „еј, црна жалости наша!{S} Мартине, Мишко, децо, овамо ! |
лаву размрскао !“ рече Рајко.</p> <p>— „Еј, болан Рајко! па да си га убио прво бих ја сада виси |
зан пиштољ за свој кожни пас.</p> <p>— „Еј, мени тужној ! “ врисну Маргита, па се пљесну рукама |
се рана је на злом месту ! “</p> <p>— „Еј, мој Рајко, зар ово да ти је награда за твоју витешк |
ставши му једном ногом на прса.</p> <p>„Еј, злосрећнице!" зајеча Рајко сав пренеражен. „Да га н |
овори Рајко пун бриге и забуне.</p> <p>„Еј, мој Рајко! што не остах с тобом у Шумадији!“ прогов |
нека растуженост краде у срце.</p> <p>„Еј, Боже благи, да л’ ћу доживети да њега у оним планин |
олена и скуте, и плакаше горко.</p> <p>„Еј, колико смо суза ми за вама пролили !{S} А колико см |
небес од гласног смеха, од дивље вике: „ељен гроф Аладар!{S} Дај чардаш!“ И Цигани почеше да уд |
пијани Силађије. <pb n="206" /></p> <p>„Ељен Силађи!“ викну промукло стари гроф и удари песницо |
старца, седајући поред њега,</p> <p>— „Ене сад, зар си и то видела?“ прихвати старац очевидно |
арски јунак Хуњадија Јанош! “</p> <p>— „Ене сад!“ рече Рајко, па је погледа зачуђено; „Бог с то |
Ето роса пада, вода бруји, цвет мирише, ено негде близу нас шева цвркуће, дан свањива, а све то |
се нека тежина на срце наваљује!...{S} Ено ње горе где од радости јеца, а мени је овде дошло д |
и усклицавање, баш као да су сватови, а ено виде се и осветљени прозори од једне велике куће!“ |
од оног драгог камења и бисера, што га ено тамо на трпезама.{S} Него хајдмо да тражимо излаз н |
. „Јест тако нам очију, лепо нас учи да ено вам покорни!“ „Учи вас да сте покорни док не дође з |
им на овом тврдом оловном поклопцу, кад ено ваља да педесет широких и дугачких плаштева од меке |
рекао: „хвала Богу, моја Милица шаље ми ено звездани поздрав, и све је добро!““</p> <p>Доиста с |
авај док нам старац не дође.{S} А ја ћу ено тамо поред оног оклопника пред царем Душаном.{S} Ле |
мајстор од заната, па ми срдито рече: „ено где је, иди па га питај! “ “</p> <p>„Таква ти је он |
а знам где су и то знам, и казаћу вам: „ено су у божјој руци!“ На пакост, наиђоше на твоју ласт |
} Дрекнуше сељаци: „беште, ето вампира, ето авети!“ па онда све један преко другог!{S} О, сачув |
„Видите да овде нису; а ето вам урвине, ето вам планине, ето вас, а ето и ваших паса, па тражит |
ису; а ето вам урвине, ето вам планине, ето вас, а ето и ваших паса, па тражите.{S} А да знам г |
тим и да ме за смрт причесте; а оно се, ето хвала Богу, њиме сад враћамо из мртвих у живе!{S} Д |
амо видели!{S} Дрекнуше сељаци: „беште, ето вампира, ето авети!“ па онда све један преко другог |
а цара служи.{S} Пође ли цара да служи, ето царству новог Ћуприлића! “</p> <p>То је онај повисо |
шки посао кога си се латио; али осећам, ето сад овде у овоме часу, на овом лепом јутру, под ово |
а огледам своју срећу.{S} Ако је нађем, ето је и теби! “</p> <p>Осмехну се брк Циганину, загреј |
је!“ говораше Мартин шапутом.{S} "Него, ето видите, обнесвеснуо је!{S} Бојим се рана је на злом |
м најмекшим и најслађим гласом, „Рајко, ето мога двора.{S} Тамо ногом кад крочим ја сам госпођа |
друго!{S} Нека је хвала Богу који нас, ето, пред твој двор срећно доведе!“</p> <p>— "О, још не |
а видим јесте ли живи.{S} И хвала Богу, ето смо сви троје као из гроба у живот васкрсли!“</p> < |
д зидином оног старог града у Крушевцу, ето ње к мени, на сну праћена још једном женом.{S} Села |
о друг у животу!...{S} Збиља, Рајко.... ето смо нас двоје и под земљом <pb n="174" /> били заје |
е помаме.{S} Ама само што не проговоре: ето њих двоје одмах иза ове стене!{S} Па онда појуре <p |
златне лавове и сребрног орла помислих: ето, то је царски престо !{S} А оно се ево престо разгл |
ја волим то је да ти свесрдно послужим; ето послушаћу те, кад велиш.{S} Хајдмо да сечемо стену. |
мртва скините и у пећину закопајте!{S} Ето беже, то је све што те молим, а све друго нека ти ј |
ни се стари гроф.“ Хајде, ђи, терај!{S} Ето нас тамо.{S} Свирај, певај, пиј, лупај, свирај, цел |
сто шапутом.</p> <p>„О, ја их чујем!{S} Ето их с ону страну ове стене.{S} Гребу и скачу уз њу с |
земљи има људи, који знају за Бога.{S} Ето то ми је доста!“</p> <p>Док он то говораше она спаз |
овршити васкрс целог српског народа.{S} Ето тога човека чекамо, на њ погледамо, њему се надамо. |
е било и у нас за нашег цара Душана.{S} Ето, погледај га, какав је то соко !{S} Него — ми имадо |
се питао с њима за јуначко здравље.{S} Ето видиш, кад оно твоји земљаци, она велика господа, н |
ко да је сигурно у завичај оправите.{S} Ето, једно од тога бирајте, ако не знате нешто још боље |
за себе и онда бегај преко границе.{S} Ето је од тога доба моја робиња!“</p> <p>Овде сад беше |
јатагане, оставише и коње и конопце.{S} Ето биће ту негде и твоја ластавица!{S} А кад ја остах |
о и половину не бих се смео цењкати.{S} Ето, дај длан у длан!“ рече Рајко и замахну добро и опа |
аром свет одговара нашој марљивости.{S} Ето роса пада, вода бруји, цвет мирише, ено негде близу |
је змај почео да пушта модар пламен.{S} Ето мени кроз који дан од санџак-бега поздрави, поклони |
ви лице богињаво.{S} Па и њу је чуо.{S} Ето у моје Маруше лице глатко као лист од божурова цвет |
рекао бих и — твој сиротињски понос.{S} Ето, нека прихвати <pb n="28" /> црква те талире, нека |
ће се разбудити; а то бар није грех.{S} Ето, питај дванаест сребрних престола владичанских: је |
чекаш, па да му ти ово благо предаш.{S} Ето, какву <pb n="165" /> ти службу намењујем, и ето ка |
је оставити у хану!{S} Празна чутура — ето баксуз !{S} Ниси ваља <pb n="44" /> да дошао на ова |
е благо нашег јадног старог господина!“ Ето тако вам је!{S} Од ово три дана весеље је, а сутра |
вам урвине, ето вам планине, ето вас, а ето и ваших паса, па тражите.{S} А да знам где су и то |
а, ваша земљакиња, од ваше горе лист, а ето је робиња!{S} Знам да сте ради да је ослободите.{S} |
овим урвинама!“ „Видите да овде нису; а ето вам урвине, ето вам планине, ето вас, а ето и ваших |
S} Није друго иду с неким Турцима!{S} А ето сад опет ударише пси у лавеж!{S} Децо, да нам сам Б |
и пуни шареног и мирисног цвећа, а сада ето крта зова, коју су ветрови засадили, царичиној чесм |
одрасла, каква сам госпођа била и куда ето доспех, ја падох на земљу као мртва.{S} Једног се д |
скелеџија?!“ викну Рајко.</p> <p>— „Ама ето, мало час отиде с весларима у брдо у виноград!“ реч |
, не ; немој да ти срце зебе у часу кад ето ћемо у твој двор! “ </p> </div> <div type="chapter" |
<p>„У теби нађох правога оца.{S} И сад ето да се растајемо, може бити никад да се не видимо!{S |
кад се од старца растависмо; и била је ето једна ноћ; и ето нам ове зраке казују да је на пољу |
еље, одбите од мене нечастивог, који ме ето на зло навлачи!“</p> <p>Осети да му се мир и крепос |
је видео, он полуде, полуде, у мало ме ето овде на овој асури не удави! “</p> <p>„Ама како ти |
доносио?" прихвати Циганин. „А мени се ето већ смучило !{S} И кад год је намиришем одмах ми се |
истом том каменом кориту, над којим се ето мало <pb n="32" /> час умих, а сада — сада кривооки |
лепачке грошеве, и заповеди да ме обесе ето овде о један од ових грмова!...{S} Деде, кћери моја |
ет настави:</p> <p>"Један пут пред вече ето ти нашег Краљевића Марка из планине, па као узгред |
у <pb n="165" /> ти службу намењујем, и ето какав ти аманет желим да предам.{S} Да си ми по сто |
растависмо; и била је ето једна ноћ; и ето нам ове зраке казују да је на пољу опет освануо дан |
рости ми!{S} Хтедох да ти послужим, али ето није тако воља божја!...{S} Опрости ми твоје муке а |
Богом!“ Ове би се још лепо свршило, али ето их моји сељаци да ме одбране и измоле. „Немој нам г |
“ говорах у себи и зарадовах се.{S} Али ето, и сам признајеш, младост је лудост а ђаво не спава |
еле да си им се доста напричао, и да си ето баш лепо завршио.{S} Сад немој то да уквариш, него |
њеној мрежи.{S} Није дуго потрајало док ето Манде и њене Сокице у двор.{S} Стари господин сазва |
ата ракија? “</p> <p>— „ Јок вала; него ето ухватио ја њу па не пуштам!{S} А сад, Маџарице, уст |
прогута!{S} Не, не, никако то!{S} Него ето да просецамо стену, па ако је не просечемо, онда ти |
цеви од каквог старог водовода.{S} Него ето ћемо се скоро и растати, а ништа нам ниси причала о |
тиви грофе! “ брањаше се Борчија; „него ето та слуга, или је пијан или луд, блене у младу па не |
запрепашћен <pb n="21" /> Хасан; „него ето, полети на коњу, па кад се добро измакнеш, запевај |
го — ми имадосмо па изгубисмо и сад смо ето „сиротиња раја.“ Опет, хвала Богу, имамо ми по нешт |
="*" /> <p>Тога истога дана позно у ноћ ето га Рајко пред врата од Бекри-Бекирове ковачнице.{S} |
ијим и тужнијим мислима.</p> <p>„Што ћу ето да умрем лаганом смрћу не марим, право је!{S} Али ш |
Мартину, који је био с њиме, па рече: „ето је она моја суђеница!{S} Иди види чија је!“ „Па то |
е слућаше о чему Бекир мисли.</p> <p>— „Ето како: за мали чардаш Маџарица мора да скине јелек и |
, коме нова једна мисао сину.</p> <p>— „Ето га у брду!{S} Није далеко!"</p> <p>„Чујеш момче, ни |
, да ту чека млади пар путника.</p> <p>„Ето то је пред нама Нађ-Бања!“ рече Маргита Рајку, пока |
вни ковчег до саме горње ивице.</p> <p>„Ето ти под главу да имаш.{S} Лези ту па се одмори и исп |
то их у Нишу од посланика доби.</p> <p>„Ето, ако си мајстор, искуј ми ова четири талира у четир |
а!{S} Казуј, молим те, шта је?“</p> <p>„Ето, шта је!“ прихвати Маргита горко; „мој стари гроф, |
иралах, мајсторе!“</p> <p>„Алахразусум, ефендија!“ одговори Циганин па испаде на праг.</p> <p>— |
ја Магдалена, док не чух да је она зове Ефимијом!“</p> <p>„Е, онда неће бити што сам ја домишља |
Милица са својом сродницом калуђерицом Ефимијом?!</note> </div> </back> </text> </TEI> |
тима наморава да пред Турцима играм.... ех, не могу вам од зазора ни казати како.... ја онда оп |
и.{S} Рајко се поклони старцу и изађе. „Ех, шта ћеш?{S} Сила Бога не моли.{S} Нисам мислио да ћ |
ба мало босиљка.{S} А баба се заплака: „ех, рече, кад милостива госпођа грофица хоће да босиљко |
недоумици шта ће то да значи.</p> <p>— „Ех, па не знаш, ја како!“ рече Циганин, па узе да мига |
павице, очи јој беху пуне суза.</p> <p>„Ех!“ рече са дубоким уздахом, кад се трже из заноса, „о |
вотна пустиња!“ говораше Рајко.</p> <p>„Ех, у моме двору нећеш бити као у пустињи!{S} Бојим се |
убова; испод погдеког мостића од брвана жабе су невесело крекетале.{S} Кад свита изађе мало у б |
на једна змијурина не гута полагано као жабу неку!{S} Рајко, молим те, хајдмо одавде! “</p> <p> |
аква ти је она!“ рече Циганин чисто као жалећи се на своју несрећу. „Бесна крв маџарска, а бесн |
се тамо у српскоме крају потражи.{S} Не жали платити!"</p> <p>Мало после опет зовну Мартина, па |
о. „Нико ме други к вама послао није до жалосна судбина оне ваше земљакиње што онако млада робу |
рном Циганину!</p> <p>Па онда би његова жалост прешла у срдњу.{S} Срдио се на маџарску господу |
сам се тако привикнуо теби, да ме збиља жалост осваја кад помислим, да ће кроз који дан доћи и |
подигне главу и онда врисну: „еј, црна жалости наша!{S} Мартине, Мишко, децо, овамо ! “</p> <p |
вас Турци одведоше, није знао шта ће од жалости за вама.{S} Слао је људе у Цариград, потрошио г |
ах к њему !{S} Нема места данас сузи од жалости, него само сузи од радости!"</p> <pb n="197" /> |
евесео и по готову срдит.{S} Невесео од жалости која му притискиваше срце при помисли, да она ј |
и одмах дође к себи.{S} Сад га гану њен жалостив глас.</p> <pb n="94" /> <p>„Не бој се, госпођо |
осле их удеси, и поче да гуди неописано жалостив један <pb n="52" /> увод, који мало час па бук |
давати!{S} Ево вам цвећа!“ рече нежно и жалостивно стара Ружа и положи своју руку на раме Марги |
час па она подиже трепавице те уморно и жалостиво погледа у Рајка.</p> <p>„Жао ме те је јадни м |
као да му одобрава.</p> <p>„Е баш ми је жао, што нас двојица не можемо да се разумемо!“ рече Ра |
да је дух слаб а плот јака.{S} Тек опет жао ми је што се преварих!“</p> <p>Сад Рајку ударише пл |
но и жалостиво погледа у Рајка.</p> <p>„Жао ме те је јадни мој витеже!...{S} На какве те труде |
> <p>А кад би сунце просуло још топлији жар, те позлатило и поља и горе, и кад би сваки лист на |
топлије; образи јој се заруменише, очи жарко засветлише.{S} Ако јој је у истини отаџбина била |
е мекана кадифа него топли пламенови од жарког огња у срцу, она му живо рече:</p> <p>„Млади јун |
жеш ти њу да не подесиш, може она да те жацне, па да на пречац умреш, може да те прогута!{S} Не |
, и кроз оно једнозвучно журно зујање и жврчање скакаваца и бубица по ледини, азурни зефири с н |
Циганину.{S} Овај се напи као што би се жедан бистре воде напио, па кад спусти чутуру поред себ |
еди падоше на ибрик.{S} Није био нимало жедан на онако хладовинастом и мирисном уранку, али опе |
ћ, нисам ни сама знала куда.{S} Гладна, жедна, прашњава, посрћући од умора, стремила сам само д |
“</p> <p>Као да је омађијан Рајко осети жеђ за том слашћу, и као са неким пркосом самом себи ре |
ргита оживљаваше као цветак, који је од жеђи на суши клонуо био, па се свежом водом заливен кре |
олико сам пута покушавала да се глађу и жеђу уморим, али кад већ клонем и обамрем Бекри-Бекир д |
да не снива. .</p> <p>— „Имаш ли што би желела одавде собом да понесеш?"</p> <p>„Баш ништа!{S} |
рођени син, веће ти добро не бих могао желети!“</p> <p>Рајко се диже, скиде шубару и приђе к р |
језику китњасту беседу како овај младић жели да се оних његових шест талира предаду њему — пате |
х!{S} Шта ћу јадна и кукавна!{S} Ох, не желим ни свом душманину да прође кроз онакве тренутке, |
службу намењујем, и ето какав ти аманет желим да предам.{S} Да си ми по сто пута рођени син, ве |
а теби, госпођо, што тако лепо мислиш и желиш.{S} Али од свега тога не може бити ништа.{S} Не м |
у, као да гледа у крстату заставу, коју жеља њена већ ставила беше у њене руке.</p> <p>„Хвала т |
у једну утеху, да сам испунила последњу жељу Рајкову!"</p> <p>Њих двоје шапутаху једно другом с |
: „ја сам Маргита, грофица од Нађ-Бање, жена грофа Аладара!““ проговори један од њих.</p> <p>— |
причала ја све себе питах: „кад је ова жена такав јунак, ја какви су јунаци људи у њеној земљи |
калуђерица, а тако је била и она друга жена за коју сам ја мислила да је света Марија Магдален |
опипа сваки кајиш својом руком, а млада жена тапкаше ластавицу по врату и намешташе јој чупу од |
м очима и красним облицима, и ова млада жена, витка и танкострука, с лепим лицем од сунца препл |
и пробудих се! “ — „Биће да свака млада жена највише о накиту и снива!“ рече Рајко као да је не |
S} Пред крманошем седела је једна млада жена у црни тешки плашт завијена и црном копреном по ли |
<p>Озго са брда долазила је једна млада жена, права и вита као јела.{S} На глави јој је небрежљ |
Добра ти срећа, јуначе!“ прихвати млада жена са свим мирно, па се загледа у младића крупним сво |
пољубио, него си дочекао да прво млада жена тебе у уста пољуби...{S} Шта ли сад чекаш?..{S} Је |
да се у завичај вратиш?! “</p> <p>Млада жена, које је лице само сунцем преплануло било, сад пре |
ше: „смеје се мојој неумешности.{S} Има жена право!{S} Види да сам гејак!“</p> <p>„Смејеш се мо |
искиваше срце при помисли, да она јадна жена, онако млада и лепа и онако добра, оста да робује |
зашла беше на врата од оне кућице једна жена у годинама, али још пуно крепка.</p> <p>— „Ружо!“ |
брзо заборавити....{S} И кад она срећна жена, којој је судбина наменила да једнога дана поред т |
!"</p> <p>„Баш сам ти ја једна несрећна жена!“ настави Маргита све тужнија. „Не марим што ћу да |
иси госпођа робиња си, и да ниси робиња жена си, жудиш за завичајем и за слободом својом.{S} Ва |
ј кућици.{S} Изађе преда ме једна стара жена. „Пошто да ми продаш један од ова два бокора !“ уп |
“ упаде јој опет у реч Рајко; „је ли та жена, што ти је на сну долазила, говорила српски и носи |
није <pb n="34" /> нека обична и проста жена.{S} Али кад јој лице сагледате, нешто малко дугуља |
аља да поверити... збиља, има ли гдегод жена коју волиш?“</p> <p>„Како да нема?“ рече Рајко без |
ладих људи пред чесмом.</p> <p>Млада се жена промени у лицу па журно дохвати и котлић и ибрик.< |
а.{S} Кад се свита мало примаче, она се жена подиже, па да би појачала вид и да би сигурније са |
.. онда ће доћи и дан у који ће се наћи жена, вредна да ти и по лепоти и по доброти буде мио др |
рога грофа седела је у трећој наслоњачи жена већ у годинама, црне масти, одсудно циганскога тип |
астегљивост о девојачке груди ове младе жене, које су се стидљиво заклањале за издајнички облач |
баш на слатка, уста једне поштене младе жене, па ћеш чути шта ће ти казати!“</p> <p>Рајку закуц |
већ клонем и обамрем Бекри-Бекир доведе жене, те ми силом сипљу млеко у уста и ко зна шта још т |
у гробницу, шта ће да буде од ове јадне жене поред нене?!“ Сав се стресе од ужаса, али не рече |
атрље зачу пиштање и гласно плакање оне жене.{S} Скочи к вратима од чатрље, али их нађе зачепље |
наш јунак, и наши други јунаци нит’ се жене, нит’ се бију, нити вино пију, док не зовну у друж |
у кола, да се возимо у дворац Нађ-Бању; жени се стари гроф.“ Хајде, ђи, терај!{S} Ето нас тамо. |
вајући уз гусле:</p> <quote> <l>„Кад се жени од Сибиња Јанко </l> <l>Далеко је цуру запросио,</ |
евом госту.{S} Стадоше му очи на младој жени која се пред ногама <pb n="12" /> старчевим! савиј |
јсторици!" рече Рајко погледав к младој жени, која се шћућурила на земљи поред мехова, па би их |
робиња!{S}" Па онда окренув се к младој жени викну јој оштро: „ха, бре, Маџарице, казуј шта си |
га теби, тако младој а тако злосрећној жени, на самрти твојој позајми!{S} А кад смрт по мене д |
близу једној младој и тако дражи пуној жени.{S} Никад дотле није његов чисти поглед пао на тол |
сад знам да ти је и слободно.{S} Благо жени која ће то витештво и ту слободу чистом љубављу за |
p> <p>„Шта кажеш?!....{S} Стари се гроф жени?!“ викну она гњевно и сва пренеражена, па онда пад |
како да вам кажем?!{S} Па стари се гроф жени!“</p> <p>Као да је гром поред ње ударио.{S} Маргит |
до зоре!{S} Просидба, веридба, свадба, женидба, удадба, шта је управо не знам; али да је весељ |
и суђено да завичај видиш!{S} Еј, јадна жено, баш ниси среће имала! “</p> <p>Подиже је у своме |
ихо проговорила: <hi>„јадна жено, јадна жено! не бој се, дете моје, доћи ће он!“ </hi> — „Ко је |
иле, па би тихо проговорила: <hi>„јадна жено, јадна жено! не бој се, дете моје, доћи ће он!“ </ |
оспођо моја, јадна млада и лепа и добра жено!“</p> <p>И онда отиде опет да буши стену.</p> <p>С |
рече:</p> <p>„Закољи га!“</p> <p>— „Иди жено!“ рече јој Рајко изненађен, па је руком тихо од се |
не са маштама и сенкама, него са живом женом, и младом и красном.{S} Не би ми било чудо, да се |
то ње к мени, на сну праћена још једном женом.{S} Села би поред мене па би ме тако нежно и мило |
носито стојећи пред оном младом и лепом женом.</p> <p>„Како ти беше име?“ запита га она.</p> <p |
онде понеки сељачки шешир и по гдекоја женска марама.{S} Из села и у даљини чуо се топот од ко |
ре по столичицама око огњишта, пустио и женскадију да стане иза мушкиња, а нас момчадију посади |
ли, а рука његова обгрли <pb n="161" /> женски стас?!{S} А колико ли више треба једно чисто и ј |
сви се надмећу витешком службом слабом женскињу, нејакој сирочади, правди и отаџбини.{S} Моја |
на. „Хајдмо мало подаље одавде; нећу да женско ухо чује што ћу да ти говорим!</p> <p>Одмакоше с |
а је тако!{S} Није право да ти на твоје женско раме примаш терет, који моје мушко раме може да |
, и мегдан, па и живот, чим пусти да му женско око срце запали, а рука његова обгрли <pb n="161 |
бости добар!{S} А мене воли не само као жену своју, него као да сам му кћи мезимица.{S} Видећеш |
ему па га запита: хоћеш ли да узмеш ову жену себи за друга кроз живот ?{S} А он, на моју препас |
ми неки јунак !...{S} Ниси никада младу жену у уста пољубио, него си дочекао да прво млада жена |
" /></p> <p>„Благо оном ко њу као своју жену љуби!...{S} Шта оно би с тобом јутрос у пећини, ка |
право је!{S} Али што наведох ову јадну жену <pb n="152" /> да пође за мном да се жива у гроб з |
асан-аге Зулуфлије вели ти: да ту јадну жену не такнеш ни малим прстом, јер ћеш закукати да сав |
еш! криво ти је што видиш поштену једну жену поред поштеног једног Србина!{S} Али нећеш куд си |
ко маџарски племић дочекује своју верну жену?{S} Не срамоти свој образ и не греши своје душе?“ |
чекаш?..{S} Јеси л’ кад год видео лепшу жену у Србина или у Турчина ?{S} Како се гипкост њена у |
рпе, обмота у њих десну руку, извуче из жеравице већ усијане кљеште, па онда право к робињи да |
е дочека Рајкова одговора.{S} Као да је жеравицу на главу ставила, тако живо скиде дијадему, па |
па, мало посрћући, отиде те их завуче у жеравицу.</p> <p>„Слободно! слободно! говораше му робињ |
па би их овда и онда повукла да духну у жеравицу на огњишту, те да се не угаси док не затреба.{ |
рате знају каква треба да је ракија!{S} Жестока!{S} Валах да <pb n="45" /> спустиш сребрн талир |
х у ову клопку, па зар ја да останем да жив тебе мртву на души носим?!...{S} Не може тако!...{S |
ка, живо благослови.{S} Беше то некакав жив и крепак старац, са бистрим очима испод густих веђа |
знао шта би му стриц Павле рекао да је жив, и шта би радили онакви српски јунаци какви беху Ба |
племенитијег срца није било.{S} Док је жив био дивила сам му се.{S} Сад га љубим.{S} Не могу б |
“</p> <p>— „ Је ли жив?{S} Како да није жив!“ па се сељак гласно насмеје и испод трепавица погл |
ру. „Опрости ми!...{S} Ја из ове пећине жив изаћи нећу, а ти ако жив останеш, сахрани ме негде |
сељака.</p> <p>„Молим те, брацо, је ли жив гроф од Нађ-Бање ? !“</p> <p>— „ Је ли жив?{S} Како |
гроф од Нађ-Бање ? !“</p> <p>— „ Је ли жив?{S} Како да није жив!“ па се сељак гласно насмеје и |
Је ли да је као жив? и коњ жив и јунак жив!{S} А знаш ти ко је ово?“ говораше Рајко с веселим |
ме доћи ће и човек!{S} И ако онда будем жив први ћу вам казати: устајте, ево дође онај кога чек |
јсторски!{S} Је ли да је као жив? и коњ жив и јунак жив!{S} А знаш ти ко је ово?“ говораше Рајк |
и је ово мајсторски!{S} Је ли да је као жив? и коњ жив и јунак жив!{S} А знаш ти ко је ово?“ го |
из ове пећине жив изаћи нећу, а ти ако жив останеш, сахрани ме негде овде у планини, па ми оби |
S} О јадна кћери, како си од таког чуда жива остала?!“</p> <p>— „Па и не могу све да вам причам |
е, онда ваља мрети, — јер ја се Турцима жива не предајем! “ рече Маргита.{S} Усправила се, поди |
S} Али знај, да ћу на тебе, док сам год жива, са љубављу једне благодарне кћери мислити.{S} И н |
ну <pb n="152" /> да пође за мном да се жива у гроб закопа!{S} Па онда сиромах онај старац!{S} |
ита све тужнија. „Не марим што ћу да се жива у гроб закопам, али да полагано умирем под притиск |
. опрости ми рану смрт своју, ако им се жива нећеш да предаш!"</p> <p>Маргита, која је мало час |
у селу нема свеће или ватре у кући, ни жива човека на улици.{S} Тек на самом излазу из главне, |
S} Као да ми неко на ухо шапуће, да сам жива у гроб закопана!{S} Чини ми се свисла бих од страх |
тојанства и неизмерна једна туга и опет жива чежња да чује баш све што гуслар има да каже, стап |
S} Не може тако!...{S} Ако се не мислиш жива предавати, онда... ево ти мој мали пињал; оштар је |
као да су не само две мирисне него две живе душе.{S} Па онда пробра из оба бокора два најлепша |
вала Богу, њиме сад враћамо из мртвих у живе!{S} Дед’, кћери моја, један гутљај!{S} Тако, нека |
<p>Оно мало погаче већ су појели били; живели су сад о оно нешто ораха и неколико јабука.{S} О |
о уза те приљубљује... шта ли је слађе: живети па љубити онако слатка уста, или упрети љубећи и |
о је милије и умрети у теби, а некмо ли живети !...{S} Сећаш ли се, госпођо, како је лепо на Ко |
!{S} Ево ти се заветујем: седам година живећу о хлебу и води, ићи ћу босонога од села до села, |
лиш да ми не би сваки од њих, да су сад живи онде у столовима, радосно понудио свој мекани плаш |
а и богињаву и слепу, само нека ми дете живи!{S} И он чу моју молитву и подиже је!{S} А Маруша |
ава теби! “ и потрчах да видим јесте ли живи.{S} И хвала Богу, ето смо сви троје као из гроба у |
те какве младе дворкиње, која би се као живи цвет белога крина жудно запајала сребром тихе месе |
просећи ћу стену, колико да се у пећину живи провучемо, па већ после како нам Бог да!“</p> <p>„ |
!{S} Знаш како је?{S} Бога ми као да су живи па једнако по народу пролазе.{S} Пође народ к цркв |
теже ноге Циганинове.{S} Па онда једним живим напором окрете Циганина на прса и мало по мало и |
е бурно куцаше.</p> <p>Последњим једним живим ускликом и шкрипутом жица стаде чардаш као да је |
у, па онда подиже руке у вис, склопи их живим једним пљеском и рече: „о, хвала теби, наш велики |
риђе к руци која и њу, као оно и Рајка, живо благослови.{S} Беше то некакав жив и крепак старац |
<p>„Ево једних врата!“ привика Маргита живо, и показа руком лево од себе.</p> <p>Рајко једним |
некакво весеље у двору?“ питаше Маргита живо и под притиском неке зле слутње.</p> <p>— „Весеље? |
<p>„А, сад тек видим!" упаде му Маргита живо у реч; „сад тек видим ко су твоји учитељи....{S} М |
— твоја земља Маџарска!“</p> <p>Маргита живо удари руком о руку, па онда обема притиште главу с |
> нема ништа!“ прихвати Маргита, ударив живо гласом на ону другу реч и махнув руком као и да по |
сму.{S} Скиде шубару, прекрсти се и узе живо да умива лице своје бистром хладном водом, која на |
дети шта је !“</p> <p>Па онда Рајко узе живо да удара буздованом у оне катанце.{S} Мора бити да |
сипали дажду од симпатије на све што је живо.{S} И овај мали коњиц са ситном главом, паметним о |
својих топлих и меких погледа.{S} Он се живо а застиђен подиже.{S} Беше га некако стид, да она |
главу своју право к њеном лицу, њушкаше живо као да усише мирис од овог живог цвета, и онда, ра |
д, који мало час па букну у пламенове и живо кликтање.{S} Изгледаше Рајку као да из оног ћемане |
а испред њих.{S} А Рајко живо кресаше и живо гледаше да види очи њене.</p> <p>„Срећа те нисам т |
опљеним рукама, говораше нешто маџарски живо и ватрено.</p> <p>Млади Рајко, који је неколико ко |
о да је жеравицу на главу ставила, тако живо скиде дијадему, па је брже боље у ковчег баци.{S} |
ну онога ходника испред њих.{S} А Рајко живо кресаше и живо гледаше да види очи њене.</p> <p>„С |
што ме не питаш право?" прихвати Рајко живо.</p> <p>— „Слушао си, ваља да, да хајдук изгуби и |
пре дође; па кад јој се примаче, она му живо шапутом казиваше: „ходи да чујеш, има неко с ону с |
пламенови од жарког огња у срцу, она му живо рече:</p> <p>„Млади јуначе!{S} Спремна сам да пође |
.“</p> <p>„Сибињанин Јанком?!“ упаде му живо у рен .{S} Маргита; „то је наш маџарски јунак Хуња |
њушкаше живо као да усише мирис од овог живог цвета, и онда, радосно лајући, узе подскакивати о |
казиваше му да у пећини нема више никог живог.{S} Тада прва мисао Рајкова беше: "ако су Турци у |
чардаш, што га Цигани свираху, врева од живог разговора и звека од пехара, чаша и судова на сто |
ластавицу па да прихвати крму.{S} После живог веслања, не без силног напрезања, сав црвен у лиц |
старац сав поражен; „да Бог да га вуци живог растрзали, а већ тамо ће га сотоне усијаним клешт |
онда онако узбуђен викну: „има ли овде живога кога ?“</p> <p>Вика његова узе да се пролама исп |
hi>живога Бога! </hi> Ми ћемо ево у име живога Бога напред.{S} Држ’ се, госпођо, моје руке ако |
, чуо сам ја добро; одговор је био: <hi>живога Бога! </hi> Ми ћемо ево у име живога Бога напред |
збуђен; „чу ли госпођо шта одзив рене: „живога Бога!“ И не треба нам бољи одговор.{S} Не бојмо |
говетно понављајући последње две речи: „живога кога?“</p> <p>— <hi>„Живога Бога?!“ </hi> рече Р |
две речи: „живога кога?“</p> <p>— <hi>„Живога Бога?!“ </hi> рече Рајко радосно узбуђен; „чу ли |
кад се усијају, месо са мишица и плећа живој хоће да откида! “ Маргита се ту устави па се сва |
у сам, не са маштама и сенкама, него са живом женом, и младом и красном.{S} Не би ми било чудо, |
на њ наслоњена и чињаше му се да јој се живот баш гаси.{S} Тако му се нешто ражали, да с тешким |
ли да узмеш ову жену себи за друга кроз живот ?{S} А он, на моју препаст, гласно викну: нећу!{S |
а хајдук изгуби и срећу, и мегдан, па и живот, чим пусти да му женско око срце запали, а рука њ |
заборавио Турке и самсове; заборавио и живот и смрт.{S} Знао је само да пред њим стоји Маргита |
сузе ваше.{S} Кад би знали како је мој живот био само један ланац горких несрећа, ви би ми опр |
љег јунака.{S} Његов ми је стриц једном живот спасао, па му уведох синовца у свој конак за каба |
ил’ ракије, дај ако се може да одржимо живот, који се у госпође гаси!“ </p> </div> <div type=" |
Богу, ето смо сви троје као из гроба у живот васкрсли!“</p> <p>„Али ако се Турци врате, па још |
ене лако уздрктљиве ноздрве не издаваху живот једног високо затегнутог и врло осетљивог нервног |
крстом!{S} О... та дала бих половину од живота, само да тако заједном с тобом изађем пред нашег |
у, и онај ватрени коњиц, беху тако пуни живота, да Рајко осети како га чудна једна ватра загреј |
а се младоме човеку први пут у његовоме животу учини да у његовоме имену има као почетак од нек |
p> како можда још никада у своме младом животу заспала није.</p> <p>Старац и Рајко остадоше да |
благо да говори, „има сладости у сваком животу, само кад човек уме да се удуби па да је нађе.{S |
ажи.{S} Чуј један пут у моме злосрећном животу глас моје молитве !{S} О, не дај Рајка смрти!{S} |
овату неку тугу, какву никада до сада у животу не осетих.{S} Не знам ни да л’ је то управ туга, |
по лепоти и по доброти буде мио друг у животу!...{S} Збиља, Рајко.... ето смо нас двоје и под |
који уз гусле гуди.{S} Јунак, који је у животу плашт овај носио, неће се срдити да га теби, так |
} Десило му се нешто што никада дотле у животу.{S} Учини му се као да му се душа поделила у дво |
лас старчев: „О децо, јесте ли ми још у животу?!“</p> <p>Рајко скочи к отвору из пећине и викну |
бројне сребрне <pb n="111" /> чашице од жира беху утврђене беле воштанице.{S} Поред и једног и |
и грање и лишће беху од сувога злата, а жирке његове од сребра, а у многобројне сребрне <pb n=" |
осе сребрне челенке, него само лишће од жирородног грма; његов престо <pb n="164" /> није ни од |
едњим једним живим ускликом и шкрипутом жица стаде чардаш као да је сабљом пресечен.{S} Осу се |
ифе, понеки од тканине сребрне и златне жице, а сваки уз то бејаше постављен и оперважен зибели |
ј чардаш!“ И Цигани почеше да удешавају жице.</p> <p>У томе Манда, која дотле узалуд гураше Сок |
нине, у којој све бели кринови сребрном жицом извезени беху; однесе га и простре пред мрамором |
а по ртењачи просуше му се неки хладни жмарци.{S} А Маргита се сва стресаше од како он помену |
а бејаше од оне чврсте врсте од које се жрвњеви праве.{S} Хладан га зној пробијаше кад помишљаш |
опет ослушкиваше да ли ће и кад ће онај жубор престати.</p> <p>Па дође нас кад престаде.{S} Изг |
ђа робиња си, и да ниси робиња жена си, жудиш за завичајем и за слободом својом.{S} Вала три пу |
, која би се као живи цвет белога крина жудно запајала сребром тихе месечине, њу појила мирисни |
аљиваше на њу да се прихвати.{S} Она се жудно напи млека, одломи један комадић погаче, па поче |
памет своју, погну се напред и гледаше жудно у далеке ватре на обзорју.</p> <p>„Је ли то доист |
ва; друга половина слушаше истом таквом жудном пажњом један тихи гласић, који у њему самом и од |
нам ни да л’ је то управ туга, или нека жудња и чежња.{S} Гледам тебе, а мисли ми се отимљу на |
ка изванредна срећа, тако га је радосна жудња вукла некуда — и сам није знао куда, и к нечему — |
ужни звек од зебње, и радосни трепер од жудње, и шумна зрачност од надежде, и сребрн талас од ч |
софре, притиснуте кондирима са црвеним жупским вином, па разговараху о ономе што се збило.{S} |
Деде, кћери моја, гутни један гутљај од жупскога лека!“ </p> <p>Старац весело додаваше чутурицу |
n="69" /> да се могло звати одмором.{S} Жураху се да још за видела изађу на један вис, на коме |
пута те кроз њиве и поља и испод дрвећа жураше се напред а све правцем уз Мораву.</p> <p>Целим |
ри у ону црну гробницу, или — као да се журила да заклони велику једну тајну од турских погледа |
да кажеш село пусто!{S} Него журите се, журите се, док не попију све!“ говораше сељак и посрташ |
а би могла да кажеш село пусто!{S} Него журите се, журите се, док не попију све!“ говораше сеља |
ећу те постидети.{S} Сад ћу се двојином журити да предам госпођу њеном мужу, и тројином хитати |
ога нема зазвиждаћу, а ти онда изађи па журно за мном!“</p> <p>То рече, узе чутуру о једно раме |
</p> <p>Млада се жена промени у лицу па журно дохвати и котлић и ибрик.</p> <p>„Иди сад!{S} Иди |
езде запаљиваху, и кроз оно једнозвучно журно зујање и жврчање скакаваца и бубица по ледини, аз |
иво, и мало више на леву страну, везана жута <pb n="33" /> једна шамија, која не могаше у своје |
пред иконостасом, гореле су две велике жуте воштанице.{S} Пред иконама Исуса и Богородице горе |
е турске ћерћелије.{S} Носила је широке жуте шалваре од неке полусвилене тканине, привезане уз |
и.{S} Али му лице поче нагло да бледи и жути.</p> <p>— „Хајдмо одмах у другу собу!“ рече Маргит |
, с кривом сабљом о бедрима, са високим жутим чизмама, на којима зврктаху широке сребрне мамузе |
ганиновом чатрљом седела, и по турски у жутим шалварама и црвеном јелеку одевена била.</p> <p>Д |
колена, а лепо у богате шаре од мрког, жутог и зеленкастог плетива исплетене.{S} На глави му ј |
учалу воду, те се растопи, као да је од жутог воска, а <pb n="194" /> не од злата.{S} Па онда, |
голим ногама имала је турске папуче од жутог сахтијана, извијене у вршак који беше назад поврн |
лав да сва црква зајеча: „она је моја, за веки векова, амин!“ Е онда ме загрли; ја му поднесох |
и свој успламтели образ уз образ његов, за једно тренуће, склопи очи, и пусти да њене топле усн |
е благосиљам за све грозне своје патње, за све страшне немилости твоје !{S} Ево ти се заветујем |
од лица његова; гледаше му право у очи, за неколико тренутака, неисказаном нежношћу, па га онда |
планинама има неки Светогорац испосник, за кога народ прича да чуда чини.{S} Не знам да л’ му с |
и најприснија, рођена и најрођенија... за што да је јаком својом мишицом не загрлиш и на мушка |
о чему Бекир мисли.</p> <p>— „Ето како: за мали чардаш Маџарица мора да скине јелек и кошуљу до |
земље.{S} Ти ми нудиш твоје мало гуњче; за што да си ти већи <pb n="123" /> витез од њих ?!{S} |
нису забрављена!“ Повуче <pb n="96" /> за алку и врата се отворише.{S} Влажан и хладан ваздух |
ом, изађе на суво, па кад <pb n="68" /> за ластавицом и Маргита поред свих шалвара, кафтана и ч |
младост, њена лепота и њена милина?!{S} За што да ти не буде присна и најприснија, рођена и нај |
лица Цигана удешаваше тихо ћеманета.{S} За дугачким и широким столом, који се чисто угибао под |
оја не могаше ни једна реч да изађе.{S} За неколико тренутака владаше мртва тишина.</p> <p>Марг |
камене плоче што изнад њега висаше.{S} За њим уђе Маргита.{S} Плоча се вину на својој осовини |
о беше заглунуо, занемео и задрхтао.{S} За неколико тренутака <pb n="88" /> није ништа ни мисли |
слепи.{S} Али опет не знам поуздано.{S} За оно тамо знам да је цар Душан.{S} Еј, капе!“ И Рајко |
о руво од загасите чохе, уђе у собу.{S} За њим се ушуња у собу и онај црни рундов и понизно при |
ра да скине јелек и кошуљу до појаса, а за велики све, баш све, ха, ха, ха!{S} Хо, хо, хо, хо!< |
ковчезима, какве је Рајко већ видео, а за које је мислио да су мртвачки.{S} Сад је видео да у |
римо очи да не крочимо у какав понор, а за друго како Бог да!“ прихвати Рајко.</p> <p>И онда по |
а је поздрављам ватром свога срца.{S} А за ово опет теби хвала, мој витеже!{S} Него хајдмо сад |
силнији од санџак-бега у Крушевцу.{S} А за све то нека је хвала прво Богу, а после моме пријате |
скочи унутра у пећину, он пође за њом а за њиме и старац.</p> <p>„Госпођо," узе Рајко да говори |
останеш док се не спреми све што треба за мој план.{S} Видећеш, мој ће те старац носити као ка |
у вис, она му хитро приђе и продрма га за руку.</p> <p>„Јеси ли при себи Рајко ?{S} Шта ти је |
, па се окрете према Рајку и гледаше га за неколико тренутака.</p> <p>„Могао би бити!“ настави |
т заједно, и да умирем благосиљајући га за срећне тренутке, које код њега проведосмо.{S} Јест, |
учају невоље довољно бити оружје што га за пасом има.</p> <p>„Хајдете сад у име Божје за мном, |
една борба: борба срдње на Бога и брига за Рајком, борба веровања са неверовањем.{S} Узе мрдати |
: да се поделе сиротињи, нека моли Бога за здравље ћесара, не би ли стигао да ослободи род ришћ |
а Аладара!“ понављаше старац, па као да за неки тренутак <pb n="13" /> преврташе по своме сећањ |
.{S} То је био Мартин, који је успео да за велике новце најми неколике сељаке да, ником ништа н |
. „Заветовао сам се,“ прихватих ја, „да за седам година не силазим ни у коју варош.{S} Мојом но |
скрено говориш.{S} Видим те много млада за тешки посао кога си се латио; али осећам, ето сад ов |
Еј, мој Рајко, зар ово да ти је награда за твоју витешку службу?!" говораше Маргита грцајући бе |
стеља?“ муцаше Рајко, и онда се загледа за неколико тренутака у кадифене завесе од постеље. „До |
кулу ову!“</p> <p>Испеше се сва господа за њим на ону зидину до куле.{S} Разговараху нешто изме |
начини што ужи свитак и кад га привеза за седло Рајко рече Маргити: <pb n="63" /></p> <p>„Хајд |
ра и показати, и без тога меда, који ја за горске пчеле чувам, и без тих ораха, које ја с вевер |
а!“</p> <p>Овде сад беше згодна прилика за Бекри-Бекира да сухо грло овлажи.{S} А већ више и не |
е Маргита преплашено, па узе вући Рајка за рукав од гуњца. »Можеш ти њу да не подесиш, може она |
чатрља.{S} Пред једном, која је стајала за себе и подалеко од других, седео је на земљи Циганин |
ја, незадовољна са старим мужем одбегла за младим... хеј, патеру, како се зваше онај ?!...{S} М |
е вама пуно да казујем.{S} Не би стигла за све ни цела ноћ.{S} Него кажи ово господину: видиш о |
рво место.</p> <p>Маргити, која се била за неколико тренутака чисто скаменила, гледајући ово др |
нас је цела властела једна велика школа за витештво.{S} Син учи од оца, брат од брата, властели |
е учи књига и летургија, али нема школа за витештво.{S} Има ли такве шкоде у вас?!“</p> <p>— „У |
, видим, све боље видим где ти је школа за витештво!{S} Твој стриц мора да је био <pb n="127" / |
“ рече Маргита мирно.</p> <p>„Ниси чула за нашег цара Душана!“ викну Рајко запрепашћен и поглед |
ари пламен у образе. „Да ли је волим ма за трунку?“ питаше сам себе, и онога часа нађе да треба |
аље од змијских врата. „Ако ме волиш ма за трунку, онда хајдмо даље од те змијурине!“ </p> <p>„ |
те змијурине!“ </p> <p>„Ако ме волиш ма за трунку, “ — те речи падоше на срце Рајку као зрна из |
чих у седло, привезах је мојим каницама за себе и онда бегај преко границе.{S} Ето је од тога д |
Баш као да је хајка!{S} На звериње нема за што да је, а није ни на хајдуке, јер их овуда нема.{ |
еште, па онда право к робињи да је њима за мишицу стегне.</p> <pb n="55" /> <p>У истом тренутку |
иким јунацима, и као да се питао с њима за јуначко здравље.{S} Ето видиш, кад оно твоји земљаци |
ђерица, а тако је била и она друга жена за коју сам ја мислила да је света Марија Магдалена, до |
амо.{S} Него ево у моме сиџадету хаљина за тебе.{S} Навуци све то преко твога рува, па да у име |
ка јаничари оздо од свите, те он похита за њима.{S} Кад већ сиђе к чесми, стаде и окрете се.{S} |
амота пред људма!{S} Ово је овако доста за нашу потребу!“</p> <p>„0 ти не знаш каква је то гадн |
би?!“ рече Рајко шаљиво.</p> <p>„Ништа за то.{S} Моја се земља мени јавља ватром својих ритова |
димом напунила.{S} Баба онда узме грофа за руку, одведе га пред неки као долап у зиду од кухиње |
ну врата!“</p> <p>Рајко приђе и послуша за неколико тренутака.{S} Доиста се чуо неки чудан а вр |
присоју под оном стеном, ископаше гроб за Рајка.</p> <p>Кад већ гроб би доста дубок, Маргита н |
г светом оцу у Рим, да донесе благослов за венчавање.{S} Тек је пре десетак дана стигао овамо и |
им данима би у вече, кад сврши распоред за сутрашње радове, посадио све задругаре по столичицам |
ћо!{S} Ха, нек се зна ко смо!{S} Напред за нашим царем, напред!“ И његова се вика узе да ломи и |
> <p>Као да је омађијан Рајко осети жеђ за том слашћу, и као са неким пркосом самом себи рече: |
ани крст и шапуташе још некакве молитве за неколико тренутака, па се <pb n="85" /> онда диже и |
на,“ рече, „можда је мој старац од туге за мном и умр’о?!{S} Волео ме је !“ <pb n="186" /></p> |
и старчевој.{S} Маргита сјахав, застаде за неколико тренутака у забуни и нерешљивости, па онда |
ила па пала низ плећа.{S} Рајко застаде за један тренутак збуњен, како ће да је у таквом положа |
ој под главу опет своје гуњче.{S} Отиде за тим доле к оним растовим столовима, изабра један вел |
, те њу више и не узима на ум.{S} Отиде за тим полагано и све на прстима до самог иконостаса, п |
па без речи појури к брду.{S} Чим зађе за неко дрвеће, Рајко рече Маргити:</p> <p>„Одјахуј, па |
х ову јадну жену <pb n="152" /> да пође за мном да се жива у гроб закопа!{S} Па онда сиромах он |
та хитро скочи унутра у пећину, он пође за њом а за њиме и старац.</p> <p>„Госпођо," узе Рајко |
а ми будеш сведок!“ рече јој, па је узе за руку и поведе доле у велику дворницу, где је сад леж |
да те боље видим кћери моја!“ па је узе за обе руке и окрену лицем к ватри, те је са пуно очинс |
>Рајко јој приђе ближе, а старац је узе за обе хладне руке па је дрмаше, као да хоће да је из з |
уца срце бурније.{S} Као да га неко узе за обе руке и повуче, диже се и приђе к Маргити.{S} При |
ко је много, опет може да се каже да је за службу великој и светлој господи; али оно друго не м |
ти сад главу размрскати!{S}" Дохвати је за косе и повуче.{S} Чауши је прихватише за руке и помо |
ли корачајући поред Маргите и држећи је за руку не скидаше својих погледа с лица њена.</p> <p>„ |
ом има.</p> <p>„Хајдете сад у име Божје за мном, и нека нам је сам Бог у помоћи!“ рече стари Ма |
— „Да знаш да је не бих одврнуо да није за хатар нашем ортаклуку!“</p> <p>Посадише се на једну |
ју у Вујан, да му каже да смо нас двоје за вечност заједно, и да умирем благосиљајући га за сре |
пустињак, па их крепко дохвати обадвоје за руке и повуче — к једном отвору у стени од пећине. < |
даше са његова дивља лица погледе своје за неколико тренутака, очи јој севаше као у тигрице кој |
без јаког напрезања одви је од прилике за пола палца.</p> <p>Никакав зрак светлости не паде кр |
аде жене, које су се стидљиво заклањале за издајнички облачак од танке турске ћерћелије.{S} Нос |
неколико тренутака, па већ мораде даље за својом господом.</p> </div> <div type="chapter" xml: |
епе, да их у смрти не осрамотим и да ме за смрт причесте; а оно се, ето хвала Богу, њиме сад вр |
аћати?!...{S} Није то; није то; него ме за грло хвата и дави луда мисао, да већ можда никада ни |
ину, и старцу на Вујну...{S} Пошљи паре за ону скелу !...“</p> <p>Поћута дуго, па тек рече:</p> |
свога дугачког носа кажипрстом; узе се за тим куцати прстом у чело, као да се увери да му луба |
ње да у свој двор уђе!“</p> <p>Узеше се за руке и пођоше низ ужу ка колима.{S} Рајко ћуташе.{S} |
е у пустињакову пећину.</p> <p>Рајку се за неколико тренутака било смркло пред очима, као да га |
пољуби га у чело.</p> <p>„Шта то радите за име божје, слатка моја госпођо грофице !" јецаше сир |
ите ме да се дома вратим.{S} Не питајте за што.{S} Него ме милостиво пуштајте и опростите ми!“< |
/> црква те талире, нека се пале свеће за душе и твојих и њихових покојних док талира траје.{S |
к је од скора дошао, сиромах је и дрхће за паром.{S} Дајте да одем да га питам за које би је па |
ео је на земљи Циганин, па ковао клинце за потковице.{S} Највише да му је било тридесет година. |
дупрв лакат од те руке левицом, гледаше за свитом маџарске господе, која сави путем у варош.{S} |
?!“ питаше Ружа.</p> <p>Мартин гледаше за неколико тренутака у Маргиту, па онда подиже руке у |
ти патер утирући зној, и брижно гледаше за младићем, који се сигурним и лаким кораком пењаше уз |
олена, склопи руке, па кроз сузе мољаше за мене.{S} Аја!{S} Не да се старац омекшати.{S} Подиже |
н чуда на толику ученост.{S} Размишљаше за неко време као да се гњура у дубине оне мудрости; уз |
о пута његову маџарску сабљу и говораше за њ неразумљивим језиком тако страсно.{S} Не беше то н |
од њих у пећину, он их мирно посматраше за неко <pb n="70" /> време, па кад виде да се устручав |
а косе и повуче.{S} Чауши је прихватише за руке и помогоше Циганину да је одвуче к чатрљи.</p> |
ицу, а десну спустио беше на велики нож за пасом.</p> <p>У великој дворани зидови беху покривен |
де два најбоља лекара.{S} Нека поведе и за њих оседлане коње, и нека им обећа што год затраже, |
си робиња жена си, жудиш за завичајем и за слободом својом.{S} Вала три пута си ми света!{S} Не |
!{S} Хајде сад, јуначе, ја ћу с тобом и за тобом!“</p> <p>И пођоше заједно и ћуташе.</p> <p>Мал |
а.{S} Мени треба!{S} Ваш бих ти казао и за што ми треба, кад бих знао да си <pb n="42" /> човек |
замишљам да може бити нисте при новцу и за такву работу.{S} Ако нисте, онда ево друга начина: н |
мени лук горње усне од добро срезаних и за човека доста малених уста.{S} Лице му је било облико |
запита: хоћеш ли да узмеш ову жену себи за друга кроз живот ?{S} А он, на моју препаст, гласно |
ако ћу ја, један сељак, да дижем и теби за поњаву додајем плашт, који је покривао господска прс |
оји се одазва моме звиждању.{S} Него ви за то и не знате.{S} Има овде од непамћених година једа |
доњој полузи да му буде на бољој згоди за ударац, Маргита му метну руку своју на раме па му ре |
е горко.</p> <p>„Еј, колико смо суза ми за вама пролили !{S} А колико смо вас оплакивали тек ов |
а, а све то ништа не мари ни за тебе ни за мене, баш као да нас и није!{S} Све једно; нека госп |
се хлебом храним, али то своје цвеће ни за које паре не дам!“ Ја јој онда испричах што милостив |
дан свањива, а све то ништа не мари ни за тебе ни за мене, баш као да нас и није!{S} Све једно |
н као пун пуда. „Та не бих ја њу дао ни за какве откупе!{S} А шта мислиш пошто бих је могао про |
вима својим маџарским слугама: сад мени за љубав пођите овуда у околину и наберите пољска цвећа |
далеко!"</p> <p>„Чујеш момче, није мени за чекање.{S} Него</p> <p>ево ти сребрни грош, да потрч |
д би и пси знали да пију, онда би и они за госама својим у двор, и онда, онда би могла да кажеш |
е са онога камена и пређе те се заклони за чесму.</p> <p>Озго са брда долазила је једна млада ж |
му — патеру, — да их он подели сиротињи за здравље ћесарево.</p> <p>Стари барон Арпад устаде и |
јлепша Ђурђијанка робињица може да купи за хиљаду гроша! “</p> <p>— „Охо,хо,хо!{S} О хо,хо,хо!{ |
четири дана твоје службе довде, четири за четири дана твога повратка, а два уз то на поклон! “ |
пресветли господин десет талира: четири за четири дана твоје службе довде, четири за четири дан |
жем!{S} То је наш цар Душан!{S} Чула си за српскога цара Душана!“ <pb n="115" /></p> <p>— „Баш |
робиња буде госпођа, све једно; мари ти за то тај твој цвет и она шева и ова земља и оно небо!{ |
ма од тога ништа мој брајко; мали си ти за такво јунаштво!</p> <p>Па онда као да јој од једанпу |
Маргити.{S} Ова га обема рунама дохвати за кудрави врат, па га онда тапкаше по глави и тепаше м |
свечаном мирноћом издавала је заповести за његову опрему.</p> <p>„Опремићемо га," говораше Март |
и одведоше, није знао шта ће од жалости за вама.{S} Слао је људе у Цариград, потрошио грдне пар |
велике у средини.</p> <p>Рајко полазећи за њом говораше како би он дао своју главу, на оном пањ |
ајка, који се сав био изгубио слушајући за њ неразумљиви говор маџарске господе.</p> <p>Реци го |
азумем.{S} Што ти је те јецаш?{S} Казуј за Бога шта ти је?!“ проговори Рајко пун бриге и забуне |
асао, па му уведох синовца у свој конак за кабадахију, и пазим га као да ми је син.{S} Поведи г |
.{S} Мора бити да је он имао неки узрок за то!“ <pb n="142" /></p> <p>— „Та већ само да отворим |
че Рајко мирно задевајући празан пиштољ за свој кожни пас.</p> <p>— „Еј, мени тужној ! “ врисну |
е. „Носите те сребрне паре, требаће вам за ваше слепце и просјаке! а не бих вам овог бунџију по |
дости и без тога млека, које ја добивам за једнога мога горског пријатеља, кога ћу ти може бити |
једину</hi> милост, па да те благосиљам за све грозне своје патње, за све страшне немилости тво |
од себе, и крочи неколико корачаја сам за себе у мрак, као да хоће да бега од ње.</p> <p>„Не, |
за паром.{S} Дајте да одем да га питам за које би је паре предао вама да је поведете као слобо |
де да се устручавају да му приђу, он им за чудојасним гласом разговетно викну:</p> <p>"Не бојте |
Враћајући се на своје место запе ногом за асуру и стропошта се на Рајка.{S} Гласно се сам себи |
ше једном руком за његову руку а другом за раме његово.{S} Обадвоје стојаху позадуго пред стено |
>Маргита се најпре дохвати руком својом за рукав од његова гуњца, па се ниско пригну над самим |
з Рајка и чврсто се држаше једном руком за његову руку а другом за раме његово.{S} Обадвоје сто |
е и срца, — са деликатно срезаним носом за који би рекли да је дивна копија у слоновој кости са |
, Љутица Богдан и Краљевић Марко, један за другим искупише на белој кули Сибињанин Јанка и узеш |
ибињанин Јанка!{S} Веруј, тукао се и он за вас као и многи други наш јунак, и право је да га се |
же изнураваше.{S} Рајко га је држао као за земљу прикуцана.{S} Маџарица му додаде конопце.{S} Б |
у кабаницу.{S} А док је он тако спремао за Маргиту преноћиште, брижљивошћу једне мајке и умешно |
ека вам је хвала светла господо!{S} Ово за службу до данас, и ако је много, опет може да се каж |
а и лепа бокора босиљка. „Шта си платио за њих?“ упита га Маргита. „Нисам ништа!“ рече Мишко; „ |
као да милије бејаше да загледа, и ако за тренут, у лице Маргитино, него да завирује у мрачну |
што он само у њу гледаше.{S} Стаде тако за неколико тренутака, па већ мораде даље за својом гос |
ми, бабо, молим те, и не брукај ме тако за Бога!“ Па Маркова мајка, моја добра стрина Круна, уд |
ава, а није у стени начинио улом колико за своју песницу.{S} Покушао <pb n="148" /> је са неким |
светлост у твојој руци! “</p> <p>Рајко за тим сврати у прву од оних споредних сувота,те из јед |
еш, али си ти Рајко човек, који има око за оно што је лепо и господско!{S} Та стена горе изглед |
— остављајући слободан пролаз тек само за једног човека, који би од малених врата у зиду силаз |
веру да си милостив.{S} Знала сам само за немилост твоју.{S} Љубила сам те, а ти си ме гонио.{ |
S} Него дед’ одврни ти то па да сркнемо за срећна наша ортаклука!“</p> <p>— „Да знаш да је не б |
љи.{S} Рајко се диже и гледаше га мирно за <pb n="56" /> неколико тренутака, па онда узе још ко |
ма зазвиждаћу, а ти онда изађи па журно за мном!“</p> <p>То рече, узе чутуру о једно раме, сиџа |
трпезе.{S} Она у средини била је скоро за читаву стопу виша од оне друге две, стојала је на но |
аслоњачу, устаде, узе своју кћер љутито за руку и одвуче је и посади на њено прво место.</p> <p |
своју господу.{S} Тако је било и у нас за нашег цара Душана.{S} Ето, погледај га, какав је то |
а; она десно, десно и ја, као сунцокрет за сунцем!{S} Занесох се, занесох се па већ не знам ни |
пусти се на колена и узе се молити Богу за Рајка.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP189 |
b n="121" /> земљи има људи, који знају за Бога.{S} Ето то ми је доста!“</p> <p>Док он то говор |
208" /> прекипе.{S} Она дохвати девојку за обе руке, па је просто као неко маче баци иза себе н |
то витештво и ту слободу чистом љубављу за себе да веже!{S} Ах, што немам млађу сестру, лепшу о |
аџарице, устај па скидај јелек и кошуљу за мали чардаш!“ Па Циганин превуче гудалом по струнама |
ислим ови ће сребрни столови бити да су за велике какве светиње.{S} Хајдмо да седнемо на који о |
буђен. </p> <p>„Пуна су сва!{S} Пуна су за цело!“ довикиваше му Маргита, која беше подалеко од |
екаква својта, па онда поведе ластавицу за улар.</p> <p>Постало је много мрачније, те Рајко мор |
м да подели, и оно може да се сноси баш за то, што може тако да се дели!“</p> <p>„Како лепо гов |
иња си, и да ниси робиња жена си, жудиш за завичајем и за слободом својом.{S} Вала три пута си |
ета!{S} Ако испадне добро, да ми платиш за сваку по овакав талир, а од блага, кад га нађеш, мен |
игнеш, али можеш бар из далека да трчиш за њима!"</p> <p>Маргита се подиже мало, наслони лакат |
огло звати одмором.{S} Жураху се да још за видела изађу на један вис, на коме из далека видеше |
а!“</p> <p>Кад Мартин отиде Маргита још за неко време својим, од ружиног оцта мирисним, прстима |
Циганину да је одвуче к чатрљи.</p> <p>За неколико тренутака цела она свита беше занемила као |
м пању одсећи, ако оно није цар Душан. „За ово,“ рече показујући руком на прилику у средини, „н |
— „Па што ти то дете кријеш од мене?!“ „За то што јој је осамнаеста година, а знам шта јој пише |
Патер Хијероними не могаше да стигне да забележи ни стоти део од свега онога што му Рајко казив |
каше га озго Маргита.</p> <p>Онога часа заборави своју слутњу.{S} Отрча јој горе, и нађе је још |
са свим нага. „Гледај добро, гледај; не заборави онај младеж што јој као звездица на левом коле |
несрећа, ви би ми опростили.{S} Све бих заборавила, да нож мога мужа није убио човека, који ме |
а ни мислио; заборавио Турке и самсове; заборавио и живот и смрт.{S} Знао је само да пред њим с |
ака <pb n="88" /> није ништа ни мислио; заборавио Турке и самсове; заборавио и живот и смрт.{S} |
ини да ни ја тебе никад, и да бих хтео, заборавит’ не могу!{S} Ево сам се тако привикнуо теби, |
ту и твоје витештво никад, никад, никад заборавити нећу.{S} Ако на ономе свету, после смрти, бу |
док смо заједно, али се не бој да ћу се заборавити ма у чем.{S} И да ниси госпођа робиња си, и |
твоје доброте!{S} Ти ћеш ме, знам, брзо заборавити....{S} И кад она срећна жена, којој је судби |
ешко име, онда је и право да ме са свим заборавиш!“</p> <p>„Вала госпођо!“ прихвати Рајко озбиљ |
оне очи, онда се лепота и милина стаса заборавља и сва се мисао о господству губи у милини на |
. „Окована су гвожђем!“ рече, „али нису забрављена!“ Повуче <pb n="96" /> за алку и врата се от |
ену ограду од врљика уђе у један велики забран, који је одмах иза коњушница почињао.{S} Погледа |
ох љут од твоје господе и стадох у оном забрану иза караван-сераја под звездама на небу, сетих |
Него га Маргита брзо изведе из тренутне забуне, показав руком танке млазове беле светлости, кој |
та ти је?!“ проговори Рајко пун бриге и забуне.</p> <p>„Еј, мој Рајко! што не остах с тобом у Ш |
сјахав, застаде за неколико тренутака у забуни и нерешљивости, па онда и сама приђе к руци која |
. „Бог с тобом, бабо! нисмо ли с њиме у завади због оних заватина у потоку ?!“ рече Марко. „Одм |
ађали.{S} Веруј ми нико се с тога не би завадио мањ санџак-бег с Циганином и Циганин са мном.{S |
се и сама претварам као у неку звер.{S} Завадих се с Богом..“</p> <p>„Како јадна да се завадиш |
се с Богом..“</p> <p>„Како јадна да се завадиш с Богом?!“ прекиде је старац запрепашћен. <pb n |
мир међу царевинама, а не да их поново завађа и то због чега него због једне робињице!“</p> <p |
и не би били цареви кад би се тако лако завађали.{S} Веруј ми нико се с тога не би завадио мањ |
се помамили; засукали рукаве до рамена, завалили турбане и сарколе, витлају дугачким татарским |
або! нисмо ли с њиме у завади због оних заватина у потоку ?!“ рече Марко. „Одмах сикиру у руку, |
b n="217" /> сажаљења!{S} И онда сам се заверила да к теби више никад не подигнем очи, да пред |
и узглавницима, кадифеним покривачима и завесама, које се са таванице из једне позлаћене грофов |
агледа за неколико тренутака у кадифене завесе од постеље. „Доста је што могу да је одавде погл |
да се њеном тугом угуши, или као да се заветовао да умре певајући.{S} Чак су и маџарска господ |
е у Крушевац санџак-бегу! “ рекоше ми. „Заветовао сам се,“ прихватих ја, „да за седам година не |
ке од лискуна.</p> <p>Испод ове стене у заветрини, а на ледини обраслој сниском, густом и мирис |
страшне немилости твоје !{S} Ево ти се заветујем: седам година живећу о хлебу и води, ићи ћу б |
је једна млада жена у црни тешки плашт завијена и црном копреном по лицу покривена, па немо гл |
слутице, него само као старије у црнину завијене сестре плавосивих дивљих голубица, што падаху |
врата од оне спаваће собе, ошкрину их, завири и онда махну руком Маргити да дође.</p> <p>"Метн |
амен сутона, што је из пећине дрзнуо да завири у ону црну гробницу, или — као да се журила да з |
ко за тренут, у лице Маргитино, него да завирује у мрачну дубину онога ходника испред њих.{S} А |
Цариград по нарочитом послу, од кога је зависило хоће ли се истом закључени мир одржати или не. |
ј, јаднице моја, баш ти не би суђено да завичај видиш!{S} Еј, јадна жено, баш ниси среће имала! |
буди спремна да те ноћас поведем у твој завичај!“</p> <p>„Да ме.... поведеш.... ноћас.... у мој |
>„Да ме.... поведеш.... ноћас.... у мој завичај ?!....{S} О мој слатки завичају, да ли ћу те ик |
ом, па се сад слободан и срећан враћа у завичај да види мајку, браћу и родбину.{S} Као да га не |
о сад што ћу да ти кажем : отпрати је у завичај, предај је у руке њеном мужу; нека види да њена |
, би ли хтела да се ослободиш и да се у завичај вратиш?! “</p> <p>Млада жена, које је лице само |
смислите на тенани како да је сигурно у завичај оправите.{S} Ето, једно од тога бирајте, ако не |
поуздао да ми помогнеш да до слободе и завичаја дођем?!"</p> <p>„Не бих се ја смео поуздати у |
си, и да ниси робиња жена си, жудиш за завичајем и за слободом својом.{S} Вала три пута си ми |
била па се раставила, — сваки оде своме завичају, — оста Јанко на бијелој кули, — и са њиме гос |
видите, похитала сам своме мужу и своме завичају.{S} Аладаре, зар ме доиста не познајеш?....{S} |
.. у мој завичај ?!....{S} О мој слатки завичају, да ли ћу те икада очима видети?!...“</p> <p>И |
аџарске, и предаће те твоме роду и твом завичају!““ <pb n="80" /></p> <p>„Кад разабрах тај шапу |
и година или две, а наш ће краљ опет да завојшти на Турке.{S} А дотле би ти могао лепо код нас |
о Крушевца сва су господа маџарска била заволела Рајка.{S} Али се синоћ патер Хијероними направ |
ко могућно, да би је свако витешко срце заволело.{S} Рајку се <pb n="125" /> ширила зеница у оч |
ачке крви и светла од витештва.{S} Знам заволећеш је кад је познаш, јер је и у тебе срце витешк |
по рамену, говораше му нешто маџарски и заврши рекав три пут српски: „напред! напред! напред!“< |
што старац рече, а Хасан-ага Зулуфлија завршио би цео узбудљиви призор са три речи: „Јес, вала |
се доста напричао, и да си ето баш лепо завршио.{S} Сад немој то да уквариш, него хајде напред, |
иња и Краљевић <pb n="24" /> Марко?!{S} Завукао се био сав у црвену сукнену кабаницу, загрејао |
ерџана из тајанственога збега у који се завукао био, спусти га у руку Рајку да јој га придржи, |
Рајко је послуша.{S} Оштри врх од копља завуче између горње ивице од врата и њиховог оквира и н |
е клеште па, мало посрћући, отиде те их завуче у жеравицу.</p> <p>„Слободно! слободно! говораше |
кићеној наслоњачи, млада једна девојка, загасите боје у лицу и црних очију, — црних и светлих, |
радом и косом, одевен у угарско руво од загасите чохе, уђе у собу.{S} За њим се ушуња у собу и |
ним.{S} Имао је на себи уске чакшире од загасито плаве чохе опточене црним гајтаном; носио је п |
из крупног црвеног мерџана.{S} Јелек од загасито зелене чохе па срмом, која је одавно потамнела |
ку, положи му обе своје руке на рамена, загледа се неколико тренутака својим крупним очима у ње |
Гледаше пуно отвореним очима око себе, загледа се подуго у Маргиту, па јој врло тихим гласом р |
седе, прикупив кабаницу добро око себе, загледа се у оне далеке ватре и пусти се у слатке и туж |
а боље чује певача и да му је ближе.{S} Загледа се најпре у Рајково лице и не трепташе док он о |
Прамену варница као да милије бејаше да загледа, и ако за тренут, у лице Маргитино, него да зав |
ним о камен један на ледини, па се онда загледа у Рајка и рече му: „Јеси ли ти помахнитао?{S} К |
з суза.{S} Седе поред њега, па се тужна загледа у његово бледо лице и склопљене очи.{S} Узе ума |
штале.</p> <p>У соби Ружа узе свећу па загледа добро у лице Маргитино.{S} Маргита се тихо насм |
Твоја постеља?“ муцаше Рајко, и онда се загледа за неколико тренутака у кадифене завесе од пост |
рихвати млада жена са свим мирно, па се загледа у младића крупним својим очима, какве он дотле |
ти?!...“</p> <p>И онда се невесело опет загледа у сребрни млаз, који сад само тихо мумлаше, пад |
ом и подметнула котлић, па се замишљено загледала у кристални <pb n="35" /> млаз, који се с ошт |
да се на једној нози стојећи замишљено загледала у бару испред себе, рекао би човек да је ово |
коченим погледима из разрогачених очију загледала у ону шарену гомилу, која се полагано креташе |
тарац се пригнуо мало к младићима па се загледао у лице младога гуслара с једним изразом, који |
је озбиљан и тужан!{S} Како се невесео загледао у младог гуслара!{S} А шта ли му овај <pb n="1 |
положи му их на длан.</p> <p>Циганин их загледаше, преврташе их, све један по један, узе их тоб |
гром поред њега пукао, тако Рајко беше заглунуо, занемео и задрхтао.{S} За неколико тренутака |
једним напором заклопче са првог акова, загњури руку, подиже је у вис и пусти да млаз од златно |
?{S} Та ово су сребрни новци!" па онда загњури руку у буре, извади је пуну сребрнога ситног но |
господе, који се још не бејаше са свим загњурио у вино.</p> <p>„А, тако ли је?{S} Лакрдија, ма |
ледао и видео дивне призоре прошлости и загонетне визије будућности.</p> <p>Тек је почело да св |
а Рајко осети како га чудна једна ватра загрејава и како му срце узе куцати све бурније.{S} Учи |
се па казивао што има да казује, ономе загрејаном и знојавом католичком попу, који се ваља да |
о се био сав у црвену сукнену кабаницу, загрејао се, занео се у мисли које су биле више снови н |
теби! “</p> <p>Осмехну се брк Циганину, загрејаше му се очи и заиграше по оним талирима.</p> <p |
} Ништа на целом том путу није могло да загреје срца њихова у брже куцање тако, као кад гледаху |
ју кришку, док не би видела да је Рајко загризао своју.</p> <p>„Да делимо право као брат и сест |
уку секла својом руком у кришке и не би загризла своју кришку, док не би видела да је Рајко заг |
е мојим бистрим таласима, пусти нека те загрле, нека те својим шапутом успавају, нека те успава |
а се хитро диже, повуче га руком у вис, загрли га.{S} Рајко скиде шубару; гологлав, сав уздрхта |
е пребаци преко њега, као да га хоће да загрли.</p> <p>Са једном малом китом ивањскога цвећа и |
моја, за веки векова, амин!“ Е онда ме загрли; ја му поднесох усне, погледах га у очи, познадо |
ртва.{S} Клечећи поред Рајкова ковчега, загрливши га и пољубивши га, издахнула је.</p> <p>С ону |
који се над једним ћивотом беху чврсто загрлили.{S} Доле поред њихових ногу лежаху бачене две |
.. за што да је јаком својом мишицом не загрлиш и на мушка своја прса не пригњечиш...“</p> <p>Н |
е у уста.{S} Она га не пушташе из свога загрљаја, него одмаче мало своју главу од лица његова; |
питаше старица, па се изви из Маргитина загрљаја, и узе да је очима мери.</p> <p>— „Зар да ме К |
едни играху уз циганска ћеманета, други загрљени у гомилице певаху, а већина их је седела уз др |
виде да је готово у своме левом наручју загрљену држи, и да је њена глава наслоњена на срце њег |
зе да ломи испод свода и по зидинама, и загрме сва дворана и готово <pb n="114" /> као да из св |
омоћнику! “ и напи се, и мало што се не загрцну као неко дете. <pb n="36" /></p> <p>И опет она |
т и четири госта.{S} Ваздух беше топал, загушљив од дима воштаних свећа, испуњен паром од пецив |
од Расине Рајко“.{S} Ја га зовем „Амиџа-заде".{S} Млад је; али се на њ можеш поуздати као на на |
ођо, ја сам ти рањен?“ рече Рајко мирно задевајући празан пиштољ за свој кожни пас.</p> <p>— „Е |
.</p> <p>„Јеси ли је купио или на сабљи задобио?" питаше Рајко.</p> <p>— „На сабљи!" рече Бекри |
се увери да му лубања није напукла, па задовољан тим претходним, и ако врло површним, испитом, |
и сребро да топе.{S} И растадоше се оба задовољна.</p> <milestone unit="*" /> <p>Тога истога да |
“</p> <pb n="176" /> <p>„Е, само кад си задовољна мојом службом!“ рече Рајко пун задовољства, п |
млади?“ питаше га не са бригом, него са задовољним а једва прикривеним осмехом, као оно млада м |
p> <p>„Тако, кујо једна!“ викну Циганин задовољно, па онда усред таквог триумфа осети да му је |
адовољна мојом службом!“ рече Рајко пун задовољства, па се диже. „Време је, да погледам мало св |
атке, што, дуж брлога испред кућа, беху задремале; излетеше пси из авлија и кидисаше на кола и |
03" /> прага у дворану коракнути, Рајко задржа руком Маргиту, па онда онако узбуђен викну: „има |
пет она не рече ништа.{S} Само јој мало задркташе усне као да хтедоше да се развуку у осмех.{S} |
„зову ме и „од Расине Рајко“ јер ми је задруга у Расини.“</p> <p>„Рајко,“ поче она тако милозв |
ако мене и задругу нашу осрамотио, ја и задруга можемо ти и опростити, и ево ти и праштамо.{S} |
аспоред за сутрашње радове, посадио све задругаре по столичицама око огњишта, пустио и женскади |
Србија чинила као да је баштина његове задруге; свако му је дрво изгледало као да је кита боси |
о да му помогнеш.{S} Што си тако мене и задругу нашу осрамотио, ја и задруга можемо ти и опрост |
је био честит човек и добар Србин.{S} У задрузи је нашој било пуно дечака и момчадије.{S} Свако |
ло побледела а углови од усана грчевито задрхтаваху, као оно у деце кад хоће да бризну у плач.{ |
ао, тако Рајко беше заглунуо, занемео и задрхтао.{S} За неколико тренутака <pb n="88" /> није н |
, млада једна — Туркиња.</p> <p>Била се задубла у неке дубоке мисли.{S} Као да је душевно болес |
graphic" /> <p>ТРОШКОМ</p> <p>КОЛАРЧЕВЕ ЗАДУЖБИНЕ</p> <gap unit="graphic" /> <p>У БЕОГРАДУ</p> |
едеш!{S} Видиш, ова се кула види чак из задужбине цар-Лазарове, беле цркве Раванице.{S} Сећаш л |
ођо!{S} Бог нека те чује!{S} Ако сам те задужио ма чим, ево си ми богато платила и преплатила т |
талир па без речи појури к брду.{S} Чим зађе за неко дрвеће, Рајко рече Маргити:</p> <p>„Одјаху |
седе браде и седе косе, округла, мрка и зажарена лица, одевен у богато маџарско руво, са широки |
ко је румена и светла била њена љубављу зажарена лепота, онда је лако могућно, да би је свако в |
нека види силу и господство, е да би се зажелео да цара служи.{S} Пође ли цара да служи, ето ца |
адовине!“</p> <p>— „Да видиш већ сам се зажелео и шуме и шумског хлада.{S} Ево два дана како се |
е само да ти руку стегне и речима срећу зажели.{S} Али то није ни десети део, о, није ни стотин |
{S} Пекао си ме пред Халил-бегом па сам зажмурила; али ноћас да умрем а зажмурити нећу!“</p> <p |
па сам зажмурила; али ноћас да умрем а зажмурити нећу!“</p> <p>— „Устај!{S} Не треба ми више м |
>Она се сад гласно насмеја.{S} Њен смех зазвекта као сребро а откри иза оних румених покретних |
очи се у десни бок, куцну петом у пету, зазвекташе мамузе, те један пут те други пут, а ја глед |
од Јастрепца.{S} Нигде никога.{S} Рајко зазвижда.</p> <p>Али Маџарица не изађе.{S} Звизну и дру |
видим да нема кога.{S} Ако никога нема зазвиждаћу, а ти онда изађи па журно за мном!“</p> <p>Т |
ини се Рајку као да са неке свете цркве зазвони сребрно звоно, па му се јека стопи у милозвучно |
тресну једном ногом о под, те му мамуза зазвркта, трже онај шпански штилет, па га сјури Рајку п |
ед Турцима играм.... ех, не могу вам од зазора ни казати како.... ја онда опет једне ноћи кад о |
се брк Циганину, загрејаше му се очи и заиграше по оним талирима.</p> <p>„А би ли то исто било |
упаде јој у реч Рајко изненађен и пуно заинтересован овом причом.</p> <p>— „Истину, истину!“ н |
ени четвртина ! “</p> <p>„Вала да си ми заискао и половину не бих се смео цењкати.{S} Ето, дај |
у.{S} Кад је вода прокључала, онда баба заиште од грофа његову златну бурму, коју је од венчања |
о смо и шта смо.{S} Него да се са нашом заједничком несрећом боримо заједно као два верна <pb n |
: видиш ову кулу; у њој су најволели да заједно станују цар-Лазар и <pb n="9" /> царица Милица. |
</p> <p>— „То је добро.{S} Па ћемо онда заједно натраг у планине...{S} Знаш, понећеш и ону заст |
’о бих не видев тако чудо, све то троје заједно, па још све то троје под рувом јаничарским!“</p |
ко нас!“ рече јој Рајко, па онда с њоме заједно сиђе с последње мраморне степенице на под, који |
ћу с тобом и за тобом!“</p> <p>И пођоше заједно и ћуташе.</p> <p>Мало после па једна сјајна зве |
дној широкој одаји посадили се беху сви заједно с патером око сниске једне софре, притиснуте ко |
двоје и под земљом <pb n="174" /> били заједно и ево нас под небом заједно, и свуда смо верно |
74" /> били заједно и ево нас под небом заједно, и свуда смо верно једно уз друго стојали, може |
се са нашом заједничком несрећом боримо заједно као два верна <pb n="149" /> друга и сав терет |
послужим и подворим како треба док смо заједно, али се не бој да ћу се заборавити ма у чем.{S} |
да му каже да смо нас двоје за вечност заједно, и да умирем благосиљајући га за срећне тренутк |
ла бих половину од живота, само да тако заједном с тобом изађем пред нашега доброг оца на Вујну |
ерујте ми од милине, а не од страха.{S} Зајецах гласно, раширих руке, потрчах и — скочих у Мора |
огом на прса.</p> <p>„Еј, злосрећнице!" зајеча Рајко сав пренеражен. „Да га ниси заклала?!“</p> |
млади витез рикну као лав да сва црква зајеча: „она је моја, за веки векова, амин!“ Е онда ме |
вестица га обузе, из које прену тек кад зајеча јасан глас старчев: „О децо, јесте ли ми још у ж |
у вис, те да се зрак потресе и фијуком зајечи кад се сребрни таламбас витих крила њихових узле |
ајеча Рајко сав пренеражен. „Да га ниси заклала?!“</p> <p>— „Хтедох!“ рече она мирно; „али бада |
ди, а сам двор одавде не видимо, јер га заклања она шумица, која је двор са три стране обгрлила |
уди ове младе жене, које су се стидљиво заклањале за издајнички облачак од танке турске ћерћели |
мљу као мртва.{S} Једног се дана хтедох заклати, па ми он истрже нож из руку.{S} Другог једног |
и падао.{S} Па онда је страшном клетвом заклео све, који буду игумани његовога манастира на Све |
у глас.{S} Да јој је био једини брат од заклетве, или син јединац, не би га могла топлијим суза |
уговића редом, да јој бар један брат од заклетве на двору остане ? !{S} Вала као да сад гледам |
јке... небом и земљом моје отаџбине.... заклињем се!“ говораше Маргита мирно, озбиљно и свечано |
144" /> <p>„Ако си човек по три пута те заклињем Богом и светим Јованом, казуј нам се!{S} Ако с |
нећете ако што будете видели!“</p> <p>„Заклињем се, тако ми Бог на страшном суду милостив био! |
рну гробницу, или — као да се журила да заклони велику једну тајну од турских погледа.{S} И ниш |
се подиже са онога камена и пређе те се заклони за чесму.</p> <p>Озго са брда долазила је једна |
а хтела да танком и мирисном хладовином заклони мраморну чесму од сунца, те да у хладу и на мир |
рету једном на трећој степеници, отвори заклопче, диже аспре и пусти их да падају као плева; си |
аковчад.{S} Отрже силним једним напором заклопче са првог акова, загњури руку, подиже је у вис |
а на ланцету нема чепа, него обло једно заклопче, продрма га обема рукама, отвори га, и онда гл |
бриге, одлажаше чешће све на прстима к закључаним вратима од собе у којој је, па се опет враћа |
у, од кога је зависило хоће ли се истом закључени мир одржати или не.{S} Султан је пратио из св |
је руком тихо од себе одгурну. „Како да закољем човека и пијана и везана?!{S} Не може то.{S} Би |
а му једва чујним шапатом рече:</p> <p>„Закољи га!“</p> <p>— „Иди жено!“ рече јој Рајко изненађ |
2" /> да пође за мном да се жива у гроб закопа!{S} Па онда сиромах онај старац!{S} Куд нас беда |
једнако и на глас молила: боље да је и закопа, него да јој остави лице богињаво.{S} Па и њу је |
па ме после ви мртва скините и у пећину закопајте!{S} Ето беже, то је све што те молим, а све д |
ија. „Не марим што ћу да се жива у гроб закопам, али да полагано умирем под притиском страшне м |
неко на ухо шапуће, да сам жива у гроб закопана!{S} Чини ми се свисла бих од страха да нисам п |
сама, намештајући ћерћелију на грудма и закопчавајући јелек, мало порумене.</p> <p>„Како је... |
укли глас озго <pb n="201" /> са зачеља закреча несигурно: „наш будући кардинал од винове лозе |
ми говори, као да ме невидљивим крилом закриљује од сваке нечисте силе и сваке ружне помисли.{ |
ихова рода и од њихове вере запиштала и закукала, а они — просто ни малим прстом да мрдну!{S} Ш |
жену не такнеш ни малим прстом, јер ћеш закукати да сав Алаџа-хисар чује!{S} Јеси л’ ме разумео |
дрхтаху као прут, па им свечано рече: „закуните ми се свим што вам је на овоме свету свето, да |
адак мелем.{S} Рајко осети како му срце закуца бурније и како му удари пламен у образе. „Да ли |
о.{S} Око неко доба <pb n="15" /> Рајко закуца на вратима и преко патера запита: би ли стари го |
p>На ове последње речи Рајку срце бурно закуца.{S} Он се препаде од самога себе.{S} Трже десну |
еш чути шта ће ти казати!“</p> <p>Рајку закуца срце бурније.{S} Као да га неко узе за обе руке |
тебе срце витешко!“</p> <p>У ње је срце закуцало јаче и топлије; образи јој се заруменише, очи |
Тек би се од часа на час по неко од њих залетео на гомилу турске момчадије и дечурлије, кад би |
на суши клонуо био, па се свежом водом заливен крепи и подиже.{S} Благим погледом гледаше у ст |
расна, онако вита и утегнута, онако као заливена у турском седлу, како, подигнув једну руку у в |
д нека дођу људи, нека затворе ковчег и залију онај од олова!“ —</p> <milestone unit="*" /> <p> |
времена што проведоше под једним грмом, заложивши се мало хлебом, једва <pb n="69" /> да се мог |
таваницу у облаке, одох, одох у облаке, залута моје ћемане, изгуби се Борчија, изгуби се чардаш |
<p>„Куд сте ви двоје млади овако позно залутали на овај вис?" проговори старац, погледајући ча |
е изаћи на колски пут да по мраку не би залутао.{S} А чим поче да свиће он окрену на лево и под |
опчан!...{S} А куд је оно румени мерџан залутао био?...{S} На каквој се чаробној месечини румен |
запаја?....{S} Је ли да је вредно било залутати?...{S} Макни мало са лица њена на ниже погледе |
ходнику приљубила била?...{S} А куд оно залуташе очи твоје, кад је оно у своме наручју на сребр |
{S} Ето, дај длан у длан!“ рече Рајко и замахну добро и опали својим дланом у длан циганинов.{S |
уге <pb n="30" /> су давно разнесене па замењене дугим тамноцрвеним ћерамидама.{S} Из оне старе |
м јој ко си ти, рекла сам јој, да ти не замери што си од друге цркве, јер си добар и имаш дух в |
S} Али вам се молим, светла господо, не замерите ми, и пустите ме да се дома вратим.{S} Не пита |
с судбина венчава.{S} Рајко, витеже без замерке, ево се Маргита теби привенчава, да је од сад т |
и: „Србину, од Расине Рајку, витезу без замерке — Маргита.“ Имате ли гдегод босиљка, Мартине?!" |
!{S} Побојаше се они да се због тебе не заметне кавга с Турцима, па одоше својим послом!{S} А ј |
вуда у наоколо оросила.{S} Цвет од зове замириса пунијим дахом, и млаз од воде као да гласније |
ољу, и сваки џбун дуж пута, још силније замирисао, раздраганост срца његова ускипела би и Рајко |
очима гледао моје муке, тај не може да замисли сву страхоту њихову....{S} Речима се то не да о |
поштен млад човек без икакве непоштене замисли притисне један невин пољубац на топла, реци баш |
могу све да вам причам.{S} Не можете ви замислити ни стотинити део оних грозних мука што сам ја |
нудиле.{S} Опростите ми што по незнању замишљам да може бити нисте при новцу и за такву работу |
љачко седало — растов пањ!“ рече Рајко, замишљен ставши између она два лава а пред самим пањем. |
уги човек.</p> <p>Јахао је напред сам и замишљен.{S} Изгледао је као да је покисао.{S} Оно и је |
Рајко јахао и даље напред, много нешто замишљен.</p> <p>Био је и невесео и по готову срдит.{S} |
то мало тужно.{S} Гледаше у Рајка неким замишљеним и благим погледима.{S} Па онда склопи трепав |
ибрик водом и подметнула котлић, па се замишљено загледала у кристални <pb n="35" /> млаз, кој |
оје чапље, да се на једној нози стојећи замишљено загледала у бару испред себе, рекао би човек |
промена у његовом понашању, она његова замишљеност и суморност учини се свима да је баш подозр |
арица му додаде конопце.{S} Беху већ на замке припремљени, те у њих брзо ухвати и стеже ноге Ци |
тин припаса испод атиле ловачки нож.{S} Замоли Маргиту да каже Рајку да остави онде <pb n="199" |
ицу, где је сад лежало тело Рајково.{S} Замоли све друге да се уклоне и да оставе само њу и Руж |
же: „отерајмо га!“</p> <p>Млађа господа замолише да се Рајко не отпушта одмах, него да на његов |
о плаво него сиво; Копаоник и Јастребац замотавали су главе своје магловитом копреном; ни орлов |
ах твоју мајсторицу, јеси ли мајстор од заната, па ми срдито рече: „ено где је, иди па га питај |
шта да мисли ни шта да каже, него онако занемела од чуда, не скидаше својих погледа са Рајка.</ |
д њега пукао, тако Рајко беше заглунуо, занемео и задрхтао.{S} За неколико тренутака <pb n="88" |
амо стајао, миран, скроман, као да беше занемео, видевши изненада како је човек једно грешно ни |
" /> пред собом, обадвоје се уставише и занемеше од чуда.</p> <p>Озго са сред среде свода спушт |
неколико тренутака цела она свита беше занемила као да се скаменила.{S} Први беше Рајко који с |
у црвену сукнену кабаницу, загрејао се, занео се у мисли које су биле више снови на јави него о |
ла, <pb n="162" /> не би мене нечастиви занео да клизнем, јер из њених очију, рекао бих, трепти |
своје, и да се никада више срце моје не занесе молитвом к престолу твоме.{S} Али се ево сломио |
ног сељака који, у некакве дубоке мисли занесен, корачаше лаганим и опет несигурним кораком к с |
као сунцокрет за сунцем!{S} Занесох се, занесох се па већ не знам ни шта свирам.{S} Удари ме је |
десно и ја, као сунцокрет за сунцем!{S} Занесох се, занесох се па већ не знам ни шта свирам.{S} |
{S} Не знаш кад је лепша!{S} Чини ми се занесоше ме њене трепавице.{S} Она трепне а ја клецнем; |
{S} Али што се зора примицаше, то његов занос бејаше све већи.</p> <p>Један пут узе да као уз г |
их спустила главу своју.{S} Паде у неки занос, у коме или није чула што јој он говораше, или не |
угом стрелом, кад си мој први девојачки занос, чист пламен невине једне љубави, погасио буром м |
рече са дубоким уздахом, кад се трже из заноса, „ово се Маргита с Рајком опростила!.. <pb n="18 |
руке па је дрмаше, као да хоће да је из заноса разбуди.</p> <p>„Какви самсови, кћери моја?{S} М |
ови!“ па поче и сам као у неком наступу заноса да виче: „напред! напред браћо!{S} Ха, нек се зн |
е га оде у Косово!"</p> <p>— „Куд се ти заносиш, мој братац!“ рече патер малко нестрпљиво, па н |
поноћи Рајко поче да говори много шта у заносу, час разумљиво, час неразумљиво.{S} Срце му брзо |
ad>2</head> <p>Ваљало им је проћи поред западне зидине од града.{S} Уз ту зидину, која се прили |
ти небо, као да јури к младом месецу на западу.</p> <p>„Виде ли ону звезду што прелете небо?“ п |
изађе.</p> <p>Млад месец се спушташе к западу.{S} На тамно плавом и високо издигнутом небу пун |
брном столу, а из златног пехара, водом запаја?....{S} Је ли да је вредно било залутати?...{S} |
би се као живи цвет белога крина жудно запајала сребром тихе месечине, њу појила мирисним дахо |
у мало подигне.{S} Како је мало по мало запајаше, виде да је готово у своме левом наручју загрљ |
се све то обеси о ону гвоздену чакљу па запали.{S} Цар би онда из Раванице видео како као нека |
живот, чим пусти да му женско око срце запали, а рука његова обгрли <pb n="161" /> женски стас |
че труда!{S} Биће боље!“ прихвати он; и запали повелико парче труда и махаше њиме десно и лево |
е те бих изгорела!“</p> <p>— „Збиља, да запалим парче труда!{S} Биће боље!“ прихвати он; и запа |
исам труд!“ рече она са тихим осмехом; „запалио би ме те бих изгорела!“</p> <p>— „Збиља, да зап |
росторије.{S} Рајко рече Маргити, да са запаљеним трудом остане ту где је, а он сам уђе унутра. |
маџарска?!“ питаше га она.</p> <p>— „Од запаљених ритова!{S} Како не би?!“ рече Рајко шаљиво.</ |
н, изнад којега се на небу бледе звезде запаљиваху, и кроз оно једнозвучно журно зујање и жврча |
S} Кад се дигох рекох им: „кажите грофу запамтиће он ово !“</p> <p>Па се онда Циганин мало уста |
иштољ.{S} Али већ у тренутку, у коме га запе, виде да је грехота убијати пијана човека.{S} Окре |
ћемане.{S} Враћајући се на своје место запе ногом за асуру и стропошта се на Рајка.{S} Гласно |
авица лети да стигне, где Рајко може да запева.{S} Млађа би се господа и сама раздрагала па прс |
лети на коњу, па кад се добро измакнеш, запевај !“</p> <p>И онда би Рајко доиста полетео на сво |
и чаушбашо, тако ти среће, пусти' ме да запевам!“</p> <p>— „Како ћеш запевати пред лицем краљев |
та, па <pb n="128" /> онда јасним грлом запевао по неку песму јуначку.{S} Ваљало нам је добро д |
сти' ме да запевам!“</p> <p>— „Како ћеш запевати пред лицем краљевских јелчија а царевих гостиј |
оћу сад велики! “ дрекну Циганин па већ запенуши.{S} Изгледаше као прави нечастиви; избуљио очи |
што Рајко рече.{S} Много му сметаше што запињаше о оно црвено вино на софри.{S} Узеше се господ |
иганин. „А знаш ти болан..." па поче да запиње језиком и трепће очима; „а знаш ти болан.... да |
овај твој мерџан!“ рече Рајко нешто као запињући, и збуњен гледаше у мерџан на своме длану.</p> |
има слепог а видовитог деспотовића, и о записима неким из књига и листина, којих је једна одаја |
/p> <p>„Да нису тамо господа маџарска?" запита Маргита.</p> <p>— „Бог зна где су ти сад господа |
лепом женом.</p> <p>„Како ти беше име?“ запита га она.</p> <p>— „Рајко,“ одговори он; „зову ме |
лиоце. „Ко је <pb n="129" /> с Аћимом?“ запита мој стриц. „Нико! сам је!“ одговори наш Краљевић |
тамо цар Душан!“</p> <p>„А шта је ово?“ запита Маргита, пружив руку према трећој прилици.</p> < |
е познајем.{S} Поп се окрену њему па га запита: хоћеш ли да узмеш ову жену себи за друга кроз ж |
и образе Рајкове, па онда ће шапатом да запита:</p> <p>"Ружо, верујеш ли ти у Бога?!...{S} Веру |
Рајко закуца на вратима и преко патера запита: би ли стари господин допустио да му нешто кажем |
онда диже и окренув се Рајку и Маргити запита их: „шта мислите?“</p> <p>„ Ја сам се смислила!“ |
и да преводи.{S} Али га старац посланик запита шта Рајко рече, па кад чу приђе к младићу и пота |
еприлици па не знаш на коју ћеш страну, запитај се: како би радио Краљевић Марко и како би ради |
е тај „он“ ?“ — ја бих се ослободила да запитам. „Твој спас!“ одговорила би она...“</p> <p>„Чек |
к шталама.{S} А сељаци се усплахирише и запиташе: „ама шта је то ?{S} Шта се то десило ?!“ Тек |
робиња од њихова рода и од њихове вере запиштала и закукала, а они — просто ни малим прстом да |
Ту се просто стропошта на под; мало не заплака од бруке и срамоте своје; дуго држаше лице свој |
хоће да бризну у плач.{S} Ал’ се још не заплака него настави:</p> <p>„Кад ме вода изнесе горе, |
оспођи треба мало босиљка.{S} А баба се заплака: „ех, рече, кад милостива госпођа грофица хоће |
онда старица узе да јој љуби обе руке и заплака се љубећи их.</p> <p>„Ходите, ходите, слатка мо |
горе затреперио, чедо од њихове колевке заплакало, млада робиња од њихова рода и од њихове вере |
мртвачким покровом.{S} Стари се деспот заплакао.{S} Сузе његове кануше на гусле, те ове одвугн |
оброга срца, па би се над твојом судбом заплакати могла.{S} Али видим није! “ <ref target="#SRP |
к им беше растанак.{S} Баш се све троје заплакаше. <pb n="166" /></p> <p>„У теби нађох правога |
ко је <pb n="221" /> више не виде да се заплаче.{S} Али је почешће наређивала да је оставе саму |
ресудно; „није да се насмеје него да се заплаче!{S} Него то је баш оно о чему хтедох да те пита |
е овде дошло да се од неке нејасне туге заплачем!{S} О, Рајко, та ваља да није што ћеш се овуда |
не ударај ме камџијом кад ми дође да се заплачем.{S}" Он тобож пристаде.{S} Откова ме, пусти ме |
говори мирно, али и опет некако као да заповеда. <pb n="17" /></p> <p>„Је ли, братац!" упита п |
ече му патер.</p> <p>— „Добро, кад тако заповедате!" прихвати Рајко, па се онда окрете и рече н |
го молите се бегу да ми учини милост да заповеди, да ме људи његови обесе о најближе дрво до мо |
ну оне дукате и оне слепачке грошеве, и заповеди да ме обесе ето овде о један од ових грмова!.. |
/p> <p>„Заповеди јој оче,“ рече Рајко, „заповеди јој да иде да се испава.{S} Уморна је.{S} Није |
о да су пријатељи од вајкада. "</p> <p>„Заповеди јој оче,“ рече Рајко, „заповеди јој да иде да |
ру.{S} С тога би царица, чим се смркне, заповедила да се гвозден један котарац напуни лучем и к |
иња.{S} Кад је стари деспот све то чуо, заповедио је да се овде у ову оставу смести и оружја и |
флији, и пође напред.{S} Хасан-ага даде заповест јаничарима и чаушима да се устроје по странама |
ам од данас госпође.{S} Слушајте њихове заповести.{S} Коме није право, марш са моје земље!“ То |
ка.{S} Са свечаном мирноћом издавала је заповести за његову опрему.</p> <p>„Опремићемо га," гов |
збуњен, како ће да је у таквом положају запоји.{S} Немаде куд, већ мораде да јој својом левом р |
е.{S} Диже се страшна вика од гостију и запомагање од Манде Циганке.{S} Али нико од гостију да |
уставише проста једна кола, у која беху запрегнута три обична сељачка коња.{S} Са кола скочи до |
гом дворане.{S} Прва два ступња била су запремљена онаквим оловним ковчезима, какве је Рајко ве |
уз сами онај четврти ступањ од мрамора, запремљени бурадма са златом, били су поређани високи с |
широко и пространо.{S} Сад је све било запремљено гомилама и младих и старих сељака и сељанака |
их јелчија а царевих гостију?“ рекао би запрепашћен <pb n="21" /> Хасан; „него ето, полети на к |
чула за нашег цара Душана!“ викну Рајко запрепашћен и погледа је чисто са сажаљењем. „Па шта си |
се завадиш с Богом?!“ прекиде је старац запрепашћен. <pb n="78" /></p> <p>— „Па тако; дуго би б |
о к зачељу.{S} Сви је гости сад гледаху запрепашћени, неки с отвореним устима, али на која не м |
од Сибиња Јанко </l> <l>Далеко је цуру запросио,</l> <l>У Божуну граду бијеломе,</l> <l>У оног |
оји је сваки час брисао своје знојаво и запурено а глатко обријано лице некаквим белим убрусом. |
ао.</p> <p>„Кондор, Кондор, Кондор!{S}" Зар да лајеш на своју госпођу? “ викаше Маргита, па сиш |
ти да ме не познаш ?{S} О, Ружо слатка, зар не познајеш грофицу Маргиту?“</p> <p>„Исусе, Маријо |
седајући поред њега,</p> <p>— „Ене сад, зар си и то видела?“ прихвати старац очевидно изненађен |
ше чело и трепавице.</p> <p>„О Мартине, зар нема нико у селу ко је вичан ранама ?{S} Има ли как |
воме мужу и своме завичају.{S} Аладаре, зар ме доиста не познајеш?....{S} Твој слуга и твоје пс |
а да ме не познајете?{S} Бароне Отмаре, зар ме ни ви не познајете?!“ </p> <p>„Устајте господо!" |
не може да ме позна?{S} Силађи Јаноше, зар сам толико остарела да ме не познајете?{S} Бароне О |
ето познали су ме одмах!...{S} Господо, зар нико од вас не може да ме позна?{S} Силађи Јаноше, |
злом месту ! “</p> <p>— „Еј, мој Рајко, зар ово да ти је награда за твоју витешку службу?!" гов |
з сузе гледа.</p> <p>— „Ама, луда децо, зар не чујете да вас вичем?{S} Што сте се обадвоје скам |
евом руком.</p> <p>„Стани господине!{S} Зар тако маџарски племић дочекује своју верну жену?{S} |
т и она шева и ова земља и оно небо!{S} Зар то није да се човек гласно насмеје?"</p> <p>„Није!“ |
а није могло друкчије ни да буде?...{S} Зар би маџарски витези могли кћер маџарске земље тако д |
човек уме да се удуби па да је нађе.{S} Зар пчела само са руже и крина мед купи ?{S} А пустињаш |
рске, кад си се ти још смрти бојала?{S} Зар је ниси толико пута преклињала да ти дође па да те |
/p> <p>„Зар ти мене не водиш к њима?{S} Зар ти ниси од њих к мени послат ? питаше она у чуду; в |
еклињала да ти дође па да те избави?{S} Зар да те самсови вуку у јазбину оне црне звери?!{S} Пр |
<pb n="187" /></p> <p>— „Како пусто?{S} Зар код толиких паса пусто?{S} Кад би и пси знали да пи |
а бегаш, ја те доведох у ову клопку, па зар ја да останем да жив тебе мртву на души носим?!...{ |
, а час матору Циганку лево.</p> <p>„Та зар не провидите лукаву игру старог лакрдијаша Мартина? |
збиља,“ поче она после подужег ћутања, „зар си се збиља ти сам у себе поуздао да ми помогнеш да |
ри се бег по колену, мишљах пуче чоха. „Зар баш тако?“ питаше. „Јест тако нам очију, лепо нас у |
љаја, и узе да је очима мери.</p> <p>— „Зар да ме Кондор позна, а ти да ме не познаш ?{S} О, Ру |
зачудило што га она тако пита.</p> <p>„Зар ти мене не водиш к њима?{S} Зар ти ниси од њих к ме |
римице отвореним. <pb n="65" /></p> <p>„Зар си се збиља,“ поче она после подужег ћутања, „зар с |
мрамора, па онда пружао у широку једну заравањ од руменог мрамора.{S} Од прилике на средини те |
ог мрамора.{S} Од прилике на средини те заравњи два велика лава као да су се усред хода и у сре |
клоне чиним!{S} Него, није то тамо моја зарада!"</p> <p>„Ма, човече, вређаш господство њихово!{ |
јако. „Ево га нађох!“ говорах у себи и зарадовах се.{S} Али ето, и сам признајеш, младост је л |
еху три тешке гвоздене полуге, прилично зарђале, са три велика катанца.{S} Рајко удараше копљем |
и да су од вајкада били ту намештени па зарђали, јер се прва два брзо распршташе.{S} Кад Рајко |
ј сјајности; да управо Турци и нису вас заробили, него сте се ви договорили с неким младим и ле |
о, дошав и сам од некуда из Маџарске, — заробио.{S} Сви ми веле да је нека необично добра душа, |
екри-Бекир, пре неку годину у Маџарској заробио.{S} Дај да се даље минемо!“ говораше Хасан.</p> |
ш јунак изводио из тамнице свога сужња, заробљеног Турчина, како га је хранио белим хлебом и по |
два уз то на поклон! “</p> <p>Рајко се зарумени у образима, поклони се, пригну и подиже четири |
закуцало јаче и топлије; образи јој се заруменише, очи жарко засветлише.{S} Ако јој је у истин |
, а сада ето крта зова, коју су ветрови засадили, царичиној чесми од мрамора хладовину гради; н |
су му поља мирисала као да су босиљком засађена.{S} Чинило му се као да кроз растове шуме шума |
а исток к једној умци, на врху које има засађено неколико јабланова.{S} Са врха те умке до у са |
"97" /> наизменце засветли, па побледи, засветли па се чисто угаси.{S} Похиташе брже па се нађо |
пламичак, који <pb n="97" /> наизменце засветли, па побледи, засветли па се чисто угаси.{S} По |
p> <p>А и у маџарске би се господе лице засветлило.{S} Ништа на целом том путу није могло да за |
ита поносито, па јој се очи још топлије засветлише; „у нас је цела властела једна велика школа |
је; образи јој се заруменише, очи жарко засветлише.{S} Ако јој је у истини отаџбина била онако |
гатије и сјајније.{S} Просто им већ очи засенуше.</p> <p>Маргита сва дрхташе од узбуђења и само |
у чуду; веђе јој се саставише и очи јој засенуше као да је на њих пала од некуд сенка тешког не |
ланинским ланцима, о висовима, селима и засеоцима, а још мање о бојевима који су се онуда били, |
може!...“ „нек се потруди, па нека опет заслужи!“ Шта се опет десило једном другом моме брату о |
Хазуралах! кићени сватови!" — а она... заспа. </p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18920 |
тре црвени плашт Рајков и на њему убрзо заспа слатко,</p> <p> како можда још никада у своме мла |
јтеже бивало, па бих, окупана у сузама, заспала под зидином оног старог града у Крушевцу, ето њ |
да она тихо и равномерно дише, и да је заспала.{S} Не хтеде се одмах прекидати да је наглим пр |
гледа да ли млада Маџарица није у седлу заспала, и увек би видео њена два велика ока како бистр |
можда још никада у своме младом животу заспала није.</p> <p>Старац и Рајко остадоше да преноће |
испод густих веђа на сну јавио, кад бих заспала на зибелинском плашту каквом!{S} Овако, на твом |
заспи, и опет га је умор савладао те је заспао.{S} Није знао колико је дуго спавао, али кад отв |
Душаном.{S} Лећи ћу да се одморим, али заспати нећу, а чим чујем старца доћи ћу да те пробудим |
.11"> <head>11</head> <p>Није мислио да заспи, и опет га је умор савладао те је заспао.{S} Није |
ина!{S} Чисто бих волела да овде слатко заспим, па да се више и не пробудим!“</p> <p>„А твоја з |
овде и онде биле уз зид прикуцане многе заставе, турске, бугарске, маџарске и млетачке.</p> <p> |
већи наши јунаци купили, да им траке на застави везује, или да им пољупцем једним на балчак од |
,</l> <pb n="132" /> <l>Цурама је срећу заставио,</l> <l>Јунацима скеле затворио!</l> </quote> |
да појахам сиву ластавицу, да ти носим заставу <pb n="173" /> црвену са белим крстом!{S} О... |
раг у планине...{S} Знаш, понећеш и ону заставу..“ и онда опет обнесвесну.</p> <p>После поноћи |
ј горе у висину, као да гледа у крстату заставу, коју жеља њена већ ставила беше у њене руке.</ |
и венац; у левој руци држао је крстасту заставу, од које тешке кићанке падаху му по плећима; у |
ђе к руци старчевој.{S} Маргита сјахав, застаде за неколико тренутака у забуни и нерешљивости, |
свита пође даље низ брдо.</p> <p>Он сам застаде мало иза њих свих.{S} Стојаше као укопан.{S} Пр |
пореметила па пала низ плећа.{S} Рајко застаде за један тренутак збуњен, како ће да је у такво |
!“ прихвати она.' „Видела сам те кад си застао иза свите; стојао си сам мало по више ове чесме; |
у снежност и на тако свету дражност.{S} Застиде се сам од себе и збуни се као да је крив што је |
никада видео није.{S} Готово се он сам застиде, и нехотице обори очи, те му погледи падоше на |
спођо!“ прихвати Рајко и доиста се мало застиде; „ако ме питаш да ли сам обегенисао где какву д |
топлих и меких погледа.{S} Он се живо а застиђен подиже.{S} Беше га некако стид, да она поред њ |
м она дубока мирноћа и онај танки сутон застираше брда и поља пред њима и свуда око њих.{S} У д |
е на ногама од црног углађеног мрамора, застрвена је била плаштаницом, која је била дивно извез |
ађенога зеленог камена малахита, а беше застрвена просто једном хрпом од златних кондира и пеха |
и како ће једна страшна црна ноћ све да застре као мртвачким покровом.{S} Стари се деспот запла |
посади поред ватре, изнесе јој у једној заструзи млека, у другој дрвеној здели сат меда, изнесе |
е тако нежно и мило гледала, очи би јој засузиле, па би тихо проговорила: <hi>„јадна жено, јадн |
дах их како јуре као да су се помамили; засукали рукаве до рамена, завалили турбане и сарколе, |
и скиптар и мач, и један и други просто засути драгим камењем.{S} Ту беху још и неколике мање к |
х улажаше Рајко да у просторијама, које затвараху, нађе онако исто по неколико катова широких п |
оздена врата, која се беху испречила те затвараху ходник.{S} На њима беху три тешке гвоздене по |
асине Рајка! — Сад нека дођу људи, нека затворе ковчег и залију онај од олова!“ —</p> <mileston |
ају.{S} Било је пред подне кад нас овде затвори.{S} По свој прилици чекаће да се добро смркне п |
а.{S} Плоча се вину на својој осовини и затвори пећину.{S} Њих двоје беху у једном мрачном узан |
е срећу заставио,</l> <l>Јунацима скеле затворио!</l> </quote> <p>Али кад се оно српске војводе |
Да вам дуго не дуљим.{S} У Крушевцу ме затворише најпре у кулу, па онда сутра <pb n="155" /> д |
ноздрве не издаваху живот једног високо затегнутог и врло осетљивог нервног организма; па онда |
оседлане коње, и нека им обећа што год затраже, само да одмах дођу!{S} А ти сам врати се амо и |
цу на огњишту, те да се не угаси док не затреба.{S} Није ни гледала у њих него у онај плави пла |
крпа.{S} Она танка кошуљица на грудима затрепери.{S} Један се дубок уздах оте из њена срца, он |
е неки духовник!{S} Лист од њихове горе затреперио, чедо од њихове колевке заплакало, млада роб |
и када је са тих прозора, овда и онда, затрептавала звездана светлост од вилинске лепоте какве |
рече Маргита, па јој онако уморној очи затрепташе топлом ватром, а лице јој се озари новим осм |
пље благу ватру на све око себе, те све затрепти од радости и од топлоте!"</p> <p>„Јест, тако ј |
тру, што је пукло као гром, сва се кућа затресла, а кухиња се димом напунила.{S} Баба онда узме |
а учини; врхови би им се или извили или затупили после неколико удараца, јер стена бејаше од он |
огледа с лица њена.</p> <p>„Што си тако заћутао?" питаше га Маргита седајући на сено у кола.</p |
е у њ и уздам!“ рече он скромно.</p> <p>Заћуташе опет обадвоје.{S} Ластавица погледа у Рајка, п |
офице Маргите!“</p> <p>„Шут, шут, шшш!“ заћуткиваше патер Амброзијус барона.</p> <p>„Хе, драга |
дно место, које грофица Маргита може да заузме, јер јој с правом припада, а то је: место поред |
тле узалуд гураше Сокицу да иде да опет заузме десну наслоњачу, устаде, узе своју кћер љутито з |
з мисли, и подиже обе руке у вис као да заустави младића. „Чекај!... чекај један часак!...{S} Н |
даше.{S} Пролазећи кроз капелу Рајко се заустави под једним од најснижих кандила да је се нагле |
а <pb n="181" /> своје коње даље, па их заустави на подножју умке, да ту чека млади пар путника |
ом породицом.{S} Пред том кућом кочијаш заустави своје коње.</p> <p>Један велики црни рундов ск |
самим ћесаревим послаником, овда и онда зауставио би се па казивао што има да казује, ономе заг |
ело кад се на оној умци под јаблановима зауставише проста једна кола, у која беху запрегнута тр |
Маргиту, па му се најпосле на овој очи зауставише. „Или ме старе моје очи варају, или баш ника |
а прага, на коме се најпре онако у чуду зауставише, ваљало је силазити преко четири врло широка |
, у оном двору тамо, умети господски да захвали.{S} Овде ти некадашња робиња из дубине душе зах |
Овде ти некадашња робиња из дубине душе захваљује.{S} Рајко, ма шта да буде, твоју доброту и тв |
а промукли глас озго <pb n="201" /> са зачеља закреча несигурно: „наш будући кардинал од винов |
ојом, она корачаше господствено право к зачељу.{S} Сви је гости сад гледаху запрепашћени, неки |
ића. <pb n="202" /></p> <p>Горе у самом зачељу седео је у високој наслоњачи стари гроф, седе бр |
а се окренуше к средини дворане и њеном зачељу.</p> <p>По средини дворане стајале су три високе |
нека од седефа а понека од сребра.{S} У зачељу ових сребрних престола стојао је један позлаћен |
ење окованих.{S} Она мало нижа трпеза у зачељу била је од углачаног плавог камена, са млазевима |
Скочи к вратима од чатрље, али их нађе зачепљена изнутра.{S} Удари два три пута песницом у њих |
егнуту песницу.</p> <p>„Овде, господо," зачу се јасан, а сада и пун свечаности, глас Маргитин; |
ађемо !“ </p> <p>Нико не одговараше.{S} Зачу се само као неко тихо звиждање или као пиштање врб |
да одговара Циганину на његову вику, а зачу се на вратима од ковачнице весео и гласан поздрав: |
пан.{S} Прођоше га мравци кад из чатрље зачу пиштање и гласно плакање оне жене.{S} Скочи к врат |
турских погледа.{S} И ништа се више не зачу.</p> <p>Маргита се приљубила беше уз Рајка и чврст |
асу докотрља се с брда једна каменица и зачу се љутита вика и псовка циганинова.{S} Учинило му |
буњен.</p> <p>У том се доста разговетно зачу вика једног громогласног сељака: „ој, хој,хој, Јов |
на посао.{S} Озго испод зидина градских зачу се куцкање чекића о наковањ.</p> <p>„Ево је иде!“ |
стурени престо.{S} Што је Рајка највише зачудило, беше што по средини између она два лава, што |
џарска!“ понови Рајко, а беше га мало и зачудило што га она тако пита.</p> <p>„Зар ти мене не в |
оно друго не могу вам примити!"</p> <p>Зачудише се маџарска господа.{S} Узеше се договарати и |
>— „Ене сад!“ рече Рајко, па је погледа зачуђено; „Бог с тобом, госпођо, Јанко је наш јунак, и |
ше као дете, и од часа на час би га тек зачуђено погледала крупним својим очима, које би овда и |
него ће ући у густу једну шуму растову, зачуше како од скелеџијског чардака пушке пуцају.{S} Ск |
ост ! и сад нека је Бог с вама!“</p> <p>Зачуше и лавеж паса и вику од људи са свим близу пећине |
<p>Учини му се да нешто баш близу њега зашкрипе.{S} Погледа и не хте очима да верује.{S} Учини |
и чаушима да се устроје по странама рад заштите посланика и свите његове.{S} И онда пођоше низ |
па камен; пови се коров, пови се трава, зашушта џбун, а мој стари пријатељ, цар смуковски, прав |
ше дошао к себи и напрезаше се силно да збаци са себе Рајка, и бацакаше се ногама као бесомучан |
звуче онај низ мерџана из тајанственога збега у који се завукао био, спусти га у руку Рајку да |
моју собу!{S} Ви и не знате шта се овде збива!{S} Ходите унутра док ја пошљем децу да зовну Мар |
прислоњено, да ли се тамо иза стене што збива; друга половина слушаше истом таквом жудном пажњо |
боду <pb n="205" /> и такве лакрдије да збијају, хвала вам лепо на господству!{S} Тако што у Ци |
ше.{S} Него испред тога сниског зида од збијене магле светлуцаху овде онде дугачке ватре.</p> < |
им вином, па разговараху о ономе што се збило.{S} Око неко доба <pb n="15" /> Рајко закуца на в |
тојали, можеш ми се ваља да поверити... збиља, има ли гдегод жена коју волиш?“</p> <p>„Како да |
о доброти буде мио друг у животу!...{S} Збиља, Рајко.... ето смо нас двоје и под земљом <pb n=" |
пођо, како је лепо на Космају ?!....{S} Збиља, не дај Боже да овде умрем, јави мојима у Расину, |
} Ево сам се тако привикнуо теби, да ме збиља жалост осваја кад помислим, да ће кроз који дан д |
че она после подужег ћутања, „зар си се збиља ти сам у себе поуздао да ми помогнеш да до слобод |
ореним. <pb n="65" /></p> <p>„Зар си се збиља,“ поче она после подужег ћутања, „зар си се збиља |
еним гласом.{S} Био је блед; у очима му збиља и туга уједно; обрве саставио, чело наоблачио.{S} |
палио би ме те бих изгорела!“</p> <p>— „Збиља, да запалим парче труда!{S} Биће боље!“ прихвати |
да! “рече Маргита; па онда настави пуна збиље и сетности „био је дан кад се од старца растависм |
6" /> говораше Маргита збуњена и готово збиљски у бризи, да јој се памет преврнула није.</p> <p |
смо сами прозвали Краљевићем Марком, не због имењаштва, него што је он од све момчадије био нај |
е пре у гроб сломије, сломиће се пре не због неправде свога друга, него због неправде која је у |
моја госпођо!{S} Побојаше се они да се због тебе не заметне кавга с Турцима, па одоше својим п |
с тобом, бабо! нисмо ли с њиме у завади због оних заватина у потоку ?!“ рече Марко. „Одмах сики |
пре не због неправде свога друга, него због неправде која је у судбини!{S} Је л’ тако?!“</p> < |
да их поново завађа и то због чега него због једне робињице!“</p> <p>„Цареви не би били цареви |
ваља да тако млад и тако красан и тако због ничега умрети!" <pb n="213" /></p> <p>„Ах, ти не з |
ревинама, а не да их поново завађа и то због чега него због једне робињице!“</p> <p>„Цареви не |
твоју душу, али пада на моју душу, што због мене тако млад гинеш.{S} Немам шта ја теби да праш |
ик.{S} Требало је сад да пређе на ствар због које је на њу и чекао, али некако не могаше да под |
и у своје господске руке, па онда одмах збогом.{S} Ваља ми се враћати брзо светом оцу у Вујан!“ |
би у уста по други пут, промуцав тихо: „збогом!.... хвала ти!“ Одмаче опет главу своју од лица |
нског саучешћа гледаше, па гледајући је збораше више као самом себи: „кћи земље маџарске!.... г |
ли!" рече Рајко.</p> <p>Док он тако још збораше, Маргита се беше прегла над најближим буретом, |
у дражност.{S} Застиде се сам од себе и збуни се као да је крив што је дрзнуо да види једну све |
зду Рајкову.</p> <p>Рајко се нешто мало збунио на оне њене речи, и не могаше одмах да нађе одго |
рџан!“ рече Рајко нешто као запињући, и збуњен гледаше у мерџан на своме длану.</p> <p>Хтео је |
ше старац и сам беше очевидно узбуђен и збуњен.</p> <p>У том се доста разговетно зачу вика једн |
ећа.{S} Рајко застаде за један тренутак збуњен, како ће да је у таквом положају запоји.{S} Нема |
ро ?! “ <pb n="106" /> говораше Маргита збуњена и готово збиљски у бризи, да јој се памет превр |
арици која већ беше скочила на ноге, па збуњено гледаше шта то би.</p> <p>Циганин беше дошао к |
{S} Како ти то питаш?“ рече Рајко малко збуњено а нешто мало и срдито. „Нико ме други к вама по |
гом моме брату од стрица, кога смо били звали Сибињанин Јанком...“</p> <p>„Сибињанин Јанком?!“ |
амора.{S} У оно су је време још једнако звали „госпођином чесмом".{S} Стара и узана калдрма, ко |
та.{S} Мислили смо свиснуће.{S} Од муке звао је и Манду да му гледа у пасуљ, хоће ли вас наћи.{ |
хлебом, једва <pb n="69" /> да се могло звати одмором.{S} Жураху се да још за видела изађу на ј |
о се зваше онај ?!...{S} Мандо, како се зваше онај?!...{S} Јест Румели-Бенглер-бег.{S} А да ниј |
бегла за младим... хеј, патеру, како се зваше онај ?!...{S} Мандо, како се зваше онај?!...{S} Ј |
би онда из Раванице видео како као нека звезда трепти над његовим двором у Крушевцу, па би река |
таше.</p> <p>Мало после па једна сјајна звезда прелети небо, као да јури к младом месецу на зап |
S} Као да јој је душа одлетела у ројеве звезда, да тамо тражи звезду Рајкову.</p> <p>Рајко се н |
но плавом и високо издигнутом небу пуно звезда.{S} Свеж поветарац дуваше од Јастрепца.{S} Нигде |
х у оном забрану иза караван-сераја под звездама на небу, сетих се што је наш покојни стриц, Бо |
јој Рајко. „Небо тебе види, па звездом звездама јавља да се роб један у слободу враћа.{S} Хвал |
тих прозора, овда и онда, затрептавала звездана светлост од вилинске лепоте какве младе дворки |
о: „хвала Богу, моја Милица шаље ми ено звездани поздрав, и све је добро!““</p> <p>Доиста се ов |
ајко гледаше целу ону велику, а нејасно звезданим небом осветљену, слику, и осећаше како му се |
и разнежено рече:</p> <p>„Како је дивно звездано небо изнад нас!{S} Како је лепа и мирисна сва |
мах иза коњушница почињао.{S} Погледа у звездано небо па се пусти у неке мисли.</p> </div> <div |
око уздахнув, отвори очи.{S} Погледа по звезданом небу, погледа око себе, погледа у Рајка и онд |
ледаше на небо у неколике ситне и бледе звезде и ломљаше грчевито своје прсте.{S} Па онда гласо |
хи сутон, изнад којега се на небу бледе звезде запаљиваху, и кроз оно једнозвучно журно зујање |
чким планинама.{S} Неколике јако светле звезде трептаху над мрачном масом, која подупираше јужн |
ви и лавови, који се пропињу да дохвате звезде.{S} Тако је извезен био и онај велики и широки ј |
ај; не заборави онај младеж што јој као звездица на левом колену стоји!“ викаше баба.{S} И гроф |
и!“ рече јој Рајко. „Небо тебе види, па звездом звездама јавља да се роб један у слободу враћа. |
одлетела у ројеве звезда, да тамо тражи звезду Рајкову.</p> <p>Рајко се нешто мало збунио на он |
м месецу на западу.</p> <p>„Виде ли ону звезду што прелете небо?“ питаше је Рајко неким радосни |
него музика; музика у којој су се тужни звек од зебње, и радосни трепер од жудње, и шумна зрачн |
ани свираху, врева од живог разговора и звека од пехара, чаша и судова на столу.</p> <p>Кад њих |
ше у село.{S} Коњи касаху ржући, а кола звекетаху и зврктаху свима лотрама, као да ће сваког ча |
као кићанке бију по бедрима, па ситним звекетом прате сваки његов корак.{S} По прсима је прите |
узе их тобож мерити на длану леве руке, звекну једним о камен један на ледини, па се онда загле |
а ситног новца, и пусти га да са танким звеком пада на данце од бурета.</p> <p>Па онда као дивљ |
ни <pb n="35" /> млаз, који се с оштром звеком и прштањем разбијаше у металном суду, кад је из |
ким гласом у коме се, у јасном металном звеку, мешало и нешто поноса. <pb n="7" /></p> <p>— „Бо |
</p> <p>„0 ти не знаш каква је то гадна звер !{S} Да си ти патио хиљадити део онога што сам ја |
ћах како се и сама претварам као у неку звер.{S} Завадих се с Богом..“</p> <p>„Како јадна да се |
змом на прса и рекох му: „ево си погана звери у мојој руци! могла бих ти грло овим ножем пресећ |
р да те самсови вуку у јазбину оне црне звери?!{S} Предај се мојим бистрим таласима, пусти нека |
е, синко!{S} Баш као да је хајка!{S} На звериње нема за што да је, а није ни на хајдуке, јер их |
:</p> <p>„Ја да поганих самсова; онаког зверја још не видех!{S} Кидисаше на онај крст у стени к |
део оних грозних мука што сам ја у оној зверској јазбини претрпела!{S} Мало по мало па осећах к |
о њему на ономе свету!“</p> <p>Како јој звечаше глас слатко, пуно и топло!{S} Учини се Рајку ка |
говараше.{S} Зачу се само као неко тихо звиждање или као пиштање врбове пиштаљке.{S} Па онда, к |
ме пријатељу смуку, који се одазва моме звиждању.{S} Него ви за то и не знате.{S} Има овде од н |
ву, не дигох се са клечања, него узех — звиждати.{S} Звиждах, звиждах, док ти се поче да котрља |
чања, него узех — звиждати.{S} Звиждах, звиждах, док ти се поче да котрља озго са рушевина поне |
се са клечања, него узех — звиждати.{S} Звиждах, звиждах, док ти се поче да котрља озго са руше |
вижда.</p> <p>Али Маџарица не изађе.{S} Звизну и други пут и трећи пут. „Шта је сад наопако?!“ |
да са неке свете цркве зазвони сребрно звоно, па му се јека стопи у милозвучно појање црквено, |
села и у даљини чуо се топот од коња и звркат од многих кола. <pb n="212" /></p> <p>„Гледајте |
ма, са високим жутим чизмама, на којима зврктаху широке сребрне мамузе, — био је средина, око к |
} Коњи касаху ржући, а кола звекетаху и зврктаху свима лотрама, као да ће сваког часа да се раз |
е из дубоких мисли изведе један мекан а звучан глас, који је поздрави са: „помози Бог, снахо!“< |
бела сељачка платна, који се уз доручне зглавке припијаху доручницима лепо и пуно црвеним конце |
са већом силином но пре, као да хоће да згњечи онај прамен сутона, што је из пећине дрзнуо да з |
мње премишља <pb n="26" /> и снује нове згоде.{S} Уђоше у Ниш са већ готовом одлуком да се с њи |
ећи на доњој полузи да му буде на бољој згоди за ударац, Маргита му метну руку своју на раме па |
доба моја робиња!“</p> <p>Овде сад беше згодна прилика за Бекри-Бекира да сухо грло овлажи.{S} |
шив уже од коца, отисну је, скочи у њу, зграби оба весла а Маргити рече, да слободно пусти ласт |
посвећује, — шта си ти тако тешко Богу згрешила да те пси као јареб гоне и да те самсови као м |
мој, што ли су ти наши стари тако тешко згрешили те овако љуто преврну земљу ову?!“</p> <p>Танк |
осто !“ Смилова се бег на сузе сељачке, згрну оне дукате и оне слепачке грошеве, и заповеди да |
иких кандила, само драго камење, што се згрнуло на ове три трпезе, могло би да осветли дворану |
хране! “</p> <p>— „Ух!“ рече Рајко, као згрозив се, „како можеш с једног гроба да погледаш на с |
степеници, која је из дворишта у главно здање водила, као да хоће да јави своме господару радос |
једној заструзи млека, у другој дрвеној здели сат меда, изнесе једну костретну врећицу старих о |
ма, бритвицама, чачкалицама, свакојаким зделицама и дрангулијама, те га као кићанке бију по бед |
роко кад ми се, ако Бог да, из Маџарске здрав и светао вратиш. <pb n="163" /></p> <p>А сад кад |
еко повика да се утишају, те да се чује здравица, коју ће пречасњејши патер Амброзијус из велик |
пун вина, који беше дохватио да напије здравицу.{S} Вино се просу по <pb n="203" /> столу, а п |
а се поделе сиротињи, нека моли Бога за здравље ћесара, не би ли стигао да ослободи род ришћанс |
— патеру, — да их он подели сиротињи за здравље ћесарево.</p> <p>Стари барон Арпад устаде и при |
Рајко!{S} Тако синко!{S} Нека ти је на здравље!“</p> <p>Па онда и старац добро повуче и настав |
ма, и као да се питао с њима за јуначко здравље.{S} Ето видиш, кад оно твоји земљаци, она велик |
<p>Диже се опет граја од усклицавања у здравље паметне Циганчице.{S} Кад и то прође, стари гро |
оздрави ми Јевросиму, хвала и њој!{S} У здрављу да Бог да да се опет видимо!" рече Рајко, пољуб |
изненадни појав не потресе тако, да му здрављу нахуди.{S} С тога сам и хтела прво да видим теб |
близу нас! — Не, не ; немој да ти срце зебе у часу кад ето ћемо у твој двор! “ </p> </div> <di |
ради и све јој се већа туга и хладнија зебња на срце наваљиваше. „Гледаш ме шта радим, моја до |
н.{S} И насмејао бих се, али ми не даде зебња шта ће од вас двоје на крај краја бити.{S} Да вам |
ачности у том поздраву, да на мах неста зебње у Рајка и у Маргите.{S} Он одмах скиде шубару и п |
ика; музика у којој су се тужни звек од зебње, и радосни трепер од жудње, и шумна зрачност од н |
у срећу?“ говораше Циганин са очевидном зебњом да се чутура не покаже празна.</p> <p>— „Та има |
а усхићењем погледала би по таласима од зелене горе, који се пружаху на све стране докле око до |
о цара змајског, и на овој простирци од зелене кадифе ти шириш своју-шареницу и твоју црвену ка |
> појасем, поможе јој обући и кафтан од зелене чохе, намести јој на главу високи сукнени саркол |
г црвеног мерџана.{S} Јелек од загасито зелене чохе па срмом, која је одавно потамнела, свакоја |
ма је ишло и неколико Турака у дугачким зеленим кафтанима и са стамболијским турбанима, а иза њ |
њен по један дуг и широк мач, већином у зеленим кожним корицама, па са сребрним или златним паф |
а лепо у богате шаре од мрког, жутог и зеленкастог плетива исплетене.{S} На глави му је сниска |
ећа трпеза у прочељу беше од углађенога зеленог камена малахита, а беше застрвена просто једном |
овом од чесме као нека џиновска кита од зеленог лишћа и бледожутог цвећа.{S} Као да је нека тај |
ло после да се вратише к оној трпези од зеленог камена, што беше претрпана пехарима, кондирима, |
> <p>Одмакоше се подаље од ковачнице на зелену ледину. </p> <p>Рајко извади из недара дугачку к |
устај одатле, па ево да се посадимо на зелену траву под оним тамо јабланом.</p> <p>Маргита му |
и!“ „Учи вас да сте покорни док не дође земан!{S} Је ли?{S} Хајде на вешала с њиме!“ викну бег |
е нађу.{S} Тако...{S} На, хватај и овај зембил... и ову тикву с водом...{S} Дед’, дед’ брзо сам |
апели, а на десетом кораку спотаче се о зембил у оном мрачном ходнику и +напипа руком ону тикву |
би један и појео, а два кришом натраг у зембил бацио, само да дуже потрају.{S} Али с јабукама н |
гачак нож, који је извадила из некаквог зембила, па му једва чујним шапатом рече:</p> <p>„Закољ |
абука.{S} Од три ораха, које би узео из зембила, Рајко би један и појео, а два кришом натраг у |
и, те да се једу и да их опет једнако у зембилу има.{S} Маргита је сваку јабуку секла својом ру |
ваља да и старац доћи по нас!“</p> <p>У зембилу старчевом нађоше једно парче погаче, једну или |
ти за то тај твој цвет и она шева и ова земља и оно небо!{S} Зар то није да се човек гласно нас |
била; а ни ја не знам шта је све његова земља у њему изгубила! “ </p> </div> <div type="chapter |
се небо и земља састали, то је — твоја земља Маџарска!“</p> <p>Маргита живо удари руком о руку |
се више и не пробудим!“</p> <p>„А твоја земља, Маџарска?!“ питаше Рајко.</p> <p>— „Јесте.{S} Ка |
27" /> честит човек!{S} Нека му је лака земља!{S} Благо њему на ономе свету!“</p> <p>Како јој з |
ела да прво што видим буде моја витешка земља, Маџарска, и... — ти, мој добри и верни витеже! “ |
сирочади, правди и отаџбини.{S} Моја је земља румена од јуначке крви и светла од витештва.{S} З |
шаљиво.</p> <p>„Ништа за то.{S} Моја се земља мени јавља ватром својих ритова, а ја је поздрављ |
а; а оно тамо иза њих, где су се небо и земља састали, то је — твоја земља Маџарска!“</p> <p>Ма |
S} Јест, биће да је кад се у њој небо и земља састају!{S} Ах, да сам те очима својим опет једно |
уснама.</p> <p>„Видиш ли како се светли земља маџарска?!“ питаше га она.</p> <p>— „Од запаљених |
ло да то није, тек је то Маџарица, ваша земљакиња, од ваше горе лист, а ето је робиња!{S} Знам |
послао није до жалосна судбина оне ваше земљакиње што онако млада робује, а по мраку ми је свет |
још боље и сигурније.{S} Тек не можете земљакињу своју оставити да и даље у потурченог Циганин |
> велим грехота оставити ону младу вашу земљакињу да оном циганском бекрији робује !“</p> <p>— |
ко здравље.{S} Ето видиш, кад оно твоји земљаци, она велика господа, не хтеше да чују што им ја |
тог дана није могла да подигне чекић са земље.</p> <p>Пети дан, који беше већ трећи како ништа |
екидно хвалисање његово са некаквим ове земље јунацима, даже царевима, које он пред Сараценима |
оја је се помоћу твојом у слободу своје земље вратила.{S} Мислим да ће ти се и „госпођа грофица |
вести.{S} Коме није право, марш са моје земље!“ То је било одмах после Васкрса.{S} Послаше тобо |
би маџарски витези могли кћер маџарске земље тако да оставе ?! “</p> <p>Па онда, упрев опет у |
они јунаци, и ја сам кћи једне јуначке земље.{S} Ти ми нудиш твоје мало гуњче; за што да си ти |
нас срећа послужи да се дохватимо лепе земље маџарске, па да видиш шта ћу ја од тебе да начини |
ичар, већ је ово млада једна госпођа из земље маџарске, која бега из турскога ропства, <pb n="7 |
пат Мораве: „грофице од Нађ-Бање, кћери земље маџарске, кад си се ти још смрти бојала?{S} Зар ј |
а ли је то госпођа, или робиња, или кћи земље маџарске?!“ <pb n="73" /></p> <p>„Кћи земље маџар |
ћи је збораше више као самом себи: „кћи земље маџарске!.... госпођа!.... робиња!.... турска роб |
е маџарске?!“ <pb n="73" /></p> <p>„Кћи земље маџарске!" рече она мирно али и свечано.</p> <p>Р |
ом Дунаву, Дунаво ће те изнети на песак земље маџарске, и предаће те твоме роду и твом завичају |
са дугом белом брадом, у црној ризи до земље и са црном камилавком од грубога сукна на глави.< |
, сетићеш се да и у овој <pb n="121" /> земљи има људи, који знају за Бога.{S} Ето то ми је дос |
дав к младој жени, која се шћућурила на земљи поред мехова, па би их овда и онда повукла да дух |
на.{S} Мало подаље од њега седела је на земљи, а наслонив <pb n="11" /> се леђима на плетер од |
себе и подалеко од других, седео је на земљи Циганин, па ковао клинце за потковице.{S} Највише |
с робињице, а он већ лежаше као пањ на земљи.{S} Рајко се диже и гледаше га мирно за <pb n="56 |
м а и мило ми је.{S} Кад будеш у својој земљи у слави и срећи, сетићеш се да и у овој <pb n="12 |
} Ево два дана како се возимо по твојој земљи, нигде грма, нигде липе!{S} Ако видиш по неки јаб |
јунак, ја какви су јунаци људи у њеној земљи?!“ А сад видим, да ако у вас и има много срчаност |
ли сам се верио, то нисам и ако у нашој земљи има пуно лепих и добрих девојака!“</p> <p>„Знала |
, па их онда намешташе <pb n="86" /> по земљи једно поред другог на самом уласку од пећине.</p> |
о да си видовита.{S} Овде је око нас по земљи пуно пљоскица од лискуна, а наш народ вели, да су |
чима својим опет једном угледати могла, земљо моја!“ <pb n="170" /></p> <p>Па онда пружи обе ру |
а, којих је једна одаја, рече, доле под земљом пуна пунцата. „Вас двоје сте видели тек само пол |
а грани, а ви би двоје скапали доле под земљом!{S} Хвала Богу!{S} Хвала и <pb n="159" /> теби, |
биља, Рајко.... ето смо нас двоје и под земљом <pb n="174" /> били заједно и ево нас под небом |
" /> <p>— „Гробом моје мајке... небом и земљом моје отаџбине.... заклињем се!“ говораше Маргита |
изнураваше.{S} Рајко га је држао као за земљу прикуцана.{S} Маџарица му додаде конопце.{S} Беху |
p> <p>Маргита, која је мало час села на земљу, диже се сад у висину.{S} Приђе к Рајку, положи м |
ћине.{S} Стена се опет окрете и паде на земљу са већом силином но пре, као да хоће да згњечи он |
рну Бекира обема рукама те овај паде на земљу, а клеште му одлетеше под мехове.</p> <p>Рајко му |
мушкиња, а нас момчадију посадио би на земљу право испред себе, дохватио гусле, превукао некол |
едним скоком, као хитра срна, спусти на земљу.{S} Рече нешто на маџарски Маџару кочијашу, који |
ођа била и куда ето доспех, ја падох на земљу као мртва.{S} Једног се дана хтедох заклати, па м |
вода, а из неких цеви, падаше овамо под земљу, па целу дворану прекршташе са два велика крста о |
то од тебе чух, да ће доћи онај који ће земљу да ослободи!“</p> <p>Старац се раздрагао па узе н |
ћеш?! “ цикну он опет па тресну ногом о земљу.</p> <p>Она ни речи не проговори нити се помаче.< |
војске колико ти год треба, те да своју земљу од Турчина ослободиш.{S} Бојим се неће ме старац |
ко тешко згрешили те овако љуто преврну земљу ову?!“</p> <p>Танка сива маглица ранога јутра рас |
лело.{S} Рајку се <pb n="125" /> ширила зеница у очина, те гуташе нови сјај од њене лепоте.</p> |
огла понадати да те једнога дана својим зетом зовем!“</p> <pb n="175" /> <p>Маргита говораше то |
маћеха њихова, проклета Јерина, послала зету своме цару Отмановићу да их ослепи.{S} Али опет не |
ње скакаваца и бубица по ледини, азурни зефири с неба просипали дажду од симпатије на све што ј |
исоко под небом господствено кружио, ни зец који погурен и сав усплахирен скакаше од џбуна до џ |
их плаштева од меке кадифе и још мекшег зибелина!"</p> <p>„Јест, госпођо, ама су оно плаштеви в |
ваки уз то бејаше постављен и оперважен зибелинима.{S} На плаштовима су били понамештани калпац |
х веђа на сну јавио, кад бих заспала на зибелинском плашту каквом!{S} Овако, на твоме гуњчету с |
их <pb n="104" /> двојих врата беху уза зид прислоњени гвоздени оклопи са шлемовима и са дугим |
ушли у једну велику собу, у којој је уз зид према прозорима била једна по сниска а велика посте |
ма.{S} Изнад њих су овде и онде биле уз зид прикуцане многе заставе, турске, бугарске, маџарске |
из те <pb n="99" /> леве певнице у сами зид иза олтара.{S} У ходник у томе зиду допирала је од |
рица; час би се дрско успела на највиши зид па се усправила да стоји као кип, и са усхићењем по |
и бејаше остатак од некадашњега спољњег зида градског, била је једна чесма од белог мрамора.{S} |
онило беше.{S} Него испред тога сниског зида од збијене магле светлуцаху овде онде дугачке ватр |
них полуга, што су се пружале од једног зида до другог у сва четири правца, висили су многоброј |
о као неко маче баци иза себе на под до зида.</p> <p>Врисну Сокица.{S} Манда скочи, узе чупати |
пође напред к једном обрваном платну од зидина, које се наслањаше на високу кулу једну.</p> <p> |
о успаване људе на посао.{S} Озго испод зидина градских зачу се куцкање чекића о наковањ.</p> < |
дите, како је град некада имао двојаких зидина, као оно што кажу да Цариград има!{S} Па онда ба |
е носе, и тишину делим с овим стенама и зидинама.{S} Нема пустињиштва које пустињик не би могао |
ва се вика узе да ломи испод свода и по зидинама, и загрме сва дворана и готово <pb n="114" /> |
ари у панцирима од сребра стражарили по зидинама градским и кроз све јунаштво своје кришом погл |
оне неколике цеви, што их видех горе у зидинама од града! “рече Маргита; па онда настави пуна |
а могао привући у вис уз <pb n="188" /> зидине од капије.{S} Двориште је било широко и простран |
нда појуре <pb n="154" /> напоље, па на зидине од града; нањушише на цеви оловне што воде вазду |
ра изводиле; некада су с ону страну ове зидине били царичини перивоји пуни шареног и мирисног ц |
ad> <p>Ваљало им је проћи поред западне зидине од града.{S} Уз ту зидину, која се прилично одрж |
идама.{S} Из оне старе, дебеле и влажне зидине изнад ње избио је читав џбун зовина дрвета.{S} Т |
на један вис, на коме из далека видеше зидине од некаквог старог порушеног града.</p> <p>Али с |
не цеви што на два три места стрче кроз зидине и из рушевина?“ питаше она старца, седајући поре |
114" /> као да из сваког оног оклопа уз зидине одјекиваше узвик: „напред, напред!“</p> <p>Марги |
зе да се пролама испод свода, удараше о зидине, па се у потмулој грмљавини врати к њима двома, |
е да разгледају око себе.{S} У округлој зидини од дворане било је дванаест гвоздених вратоца, к |
грања горела је на највишој и најширој зидини од разваљеног града.{S} То је стари пустиник дав |
} Сад, видиш ли чак на врху на највишој зидини од куле нешто као гвоздену чакљу?“ „Видим, видим |
, па бих, окупана у сузама, заспала под зидином оног старог града у Крушевцу, ето ње к мени, на |
а овог растављеног престола подизаше уз зидину.</p> <p>На једној широкој и повисокој коцки од м |
Лазара, а прислоњена уз обрушену једну зидину, која по свој прилици бејаше остатак од некадашњ |
<p>Испеше се сва господа за њим на ону зидину до куле.{S} Разговараху нешто између себе маџарс |
другога, да чувају стражу и да подупру зидину својим гвозденим плећима.{S} Изнад њих су овде и |
поред западне зидине од града.{S} Уз ту зидину, која се прилично одржала, прислоњена је била ов |
у једну и добро осветљену дворану, које зидови беху искићени роговима од јелена и главама од ме |
нож за пасом.</p> <p>У великој дворани зидови беху покривени сликама грофова од Нађ-Бање кроз |
сами зид иза олтара.{S} У ходник у томе зиду допирала је од некуд светлост нека, много јача но |
арац и Рајко седели су горе на градском зиду поред ватре.</p> <p>„Ти си ми се, синко, много оми |
ђа Смедеревца; у цркви иза олтара има у зиду један тајни ужљеб, у ужљебу сребрна кутија, у кути |
p>Прођоше повећи број гвоздених врата у зиду, десно од њих, па онда Рајково копље удари у једна |
дног човека, који би од малених врата у зиду силазио на под дворане или из дворане ишао к врати |
т од једних од оних гвоздених вратоца у зиду доле на под од дворане.{S} Пут тај није био ни пун |
дмах пође напред.</p> <p>Узани ходник у зиду савијаше у лево од олтара и излажаше у једну велик |
и самој погледи падоше на онај ходник у зиду од леве певнице.</p> <p>„Ама ја тебе чеках.{S} Не |
а руку, одведе га пред неки као долап у зиду од кухиње, који кад отвори рекне му: „гледај сад и |
и стабло и грање и лишће беху од сувога злата, а жирке његове од сребра, а у многобројне сребрн |
на златне лавове погледала, по једна од злата саливена кошута.</p> <p>Кад би се она два златна |
од жутог воска, а <pb n="194" /> не од злата.{S} Па онда, слатка моја госпођо, помеша ту воду |
<pb n="164" /> није ни од сребра ни од злата, него од растова стабла; и његов сабор није од вл |
велика царска остава, — све бачве пуне злата!{S} Нико не зна где је и на коме је месту, али ве |
ештани калпаци са челенкама од сребра и злата, или и са перјаницама од орлова и соколова перја. |
{S} На сред плаштанице стајао је велики златан крст сав посут драгим камењем, које тако прскаше |
о коме је висио велики један и поширок златан обруч; са обруча се о златним ланцима спуштало д |
пезе са царском круном, стојао је један златан стуб, тако своје четири стопе висок, на њему вел |
ницу, отвори једно аковче, извади један златан цекин, метну га себи на длан и преврташе га то н |
с водом поред ње.</p> <p>Дохвати један златан пехар, исплакну га и насу воде и онда јој приђе. |
а грива покриваше.{S} Иза њих друга два златна лава беху се пропела у вис, па предњим шапама др |
ливена кошута.</p> <p>Кад би се она два златна лава што ричу и они усправљени лавови с орлом на |
воје четири стопе висок, на њему велика златна јабука, на јабуци велики двоглави орао од сребра |
у крст извијен био.{S} Круна, скиптар и златна јабука с крстом лежали су доле поред престола ка |
ојала је, и управо иза њега плашљиво на златне лавове погледала, по једна од злата саливена кош |
столовима, изабра један велики плашт од златне тканине, у којој све бели кринови сребрном жицом |
а ли му је ово сад?!{S} Кад угледах ове златне лавове и сребрног орла помислих: ето, то је царс |
од кадифе, понеки од тканине сребрне и златне жице, а сваки уз то бејаше постављен и оперважен |
оцрнеле и испуцале и само се светлуцаху златни и сребрни окови на по некима од њих.{S} Владала |
ним кожним корицама, па са сребрним или златним пафтама, <pb n="108" /> а дршком искићеном поне |
евен у богато маџарско руво, са широким златним пасом, о коме је висио један кратак шпански шти |
и поширок златан обруч; са обруча се о златним ланцима спуштало дванаест великих златних канди |
исером и драгим камењем, и пуно књига у златним корицама и икона у злато и драго камење оковани |
а беше застрвена просто једном хрпом од златних кондира и пехара, од сребрних скриња и скрињица |
цу и избројаше у њој седамдесет и седам златних прстенова, у свакоме по један алем драги камен, |
Маргиту на тај плат, нека си бар између златних лавова и сребрних орлова, између пустог једног |
атним ланцима спуштало дванаест великих златних кандила.{S} Осим тога, које са свода, које са г |
м лебди читав рој од некаквих џиновских златних и сребрних светлица.{S} Сам свод као да је био |
ину од љубичасте кадифе, са пуно тешких златних ланаца о врату и по грудима.</p> <p>Кад оне реч |
у још поређан велики број мањих и већих златних крстова, богато искићених бисером и драгим каме |
крилима положено беше.</p> <p>Иза овог златног престола под се подизао на две степенице од пла |
е воштанице.{S} Поред и једног и другог златног раста, стојала је, и управо иза њега плашљиво н |
ебрних скриња и скрињица, од свакојаког златног посуђа.{S} И да није било оноликих кандила, сам |
глачаног плавог камена, са млазевима од златног песка у њему.{S} На њој је, на једној богато из |
у своме наручју на сребрном столу, а из златног пехара, водом запаја?....{S} Је ли да је вредно |
и пажљиво је напајаше хладном водом из златног пехара.{S} Мало час па она подиже трепавице те |
уку, подиже је у вис и пусти да млаз од златнога новца цури натраг у буре.</p> <p>„ А, ово не м |
тола стојао је један позлаћен престо са златном митром и златном штаком.{S} Пред самим тим прес |
дан позлаћен престо са златном митром и златном штаком.{S} Пред самим тим престолом, и управо н |
светлуцаху у драгом камењу крстови и у златном покову еванђеља, прекрсти се трп пута побожно и |
ле руже, а на једном прсту од леве руке златну бурму.{S} Кад отвори врата наиђе на Ружу, која в |
учала, онда баба заиште од грофа његову златну бурму, коју је од венчања с вама носио; баци је |
чи, па види и кажи ми, је ли ово доиста злато, а оно тамо сребро ?! “ <pb n="106" /> говораше М |
шеве ни овакве дукате, али видим ово је злато, а оно је тамо сребро.{S} Их, да силна блага ако |
вам овог бунџију поклонио, да ми дајете злато на кантар док га не претегне!“ Узеше моји јадни с |
те Боже!{S} Ово је у истини и сребро и злато!{S} Нисам истина никада до сада видео ни овакве г |
пуно књига у златним корицама и икона у злато и драго камење окованих.{S} Она мало нижа трпеза |
као да хоће у небо да носи оно велико у злато оковано еванђеље, што му по крилима положено беше |
ом, која је била дивно извезена свилом, златом и ситним бисером.{S} На сред плаштанице стајао ј |
тупањ од мрамора, запремљени бурадма са златом, били су поређани високи столови од дебеле и већ |
иташе Маргита живо и под притиском неке зле слутње.</p> <p>— „Весеље?{S} Те какво весеље!{S} Хо |
је са мном свршено, неће марити да вама зло какво чине!“</p> <p>„Није право што говориш, госпођ |
бите од мене нечастивог, који ме ето на зло навлачи!“</p> <p>Осети да му се мир и крепост у срц |
њена кћи.{S} А Манда је готова на свако зло.{S} Начиниће гунгулу и убиће вас онде пред ногама г |
дар и прозорљив.{S} Кад оно Рајко изађе зловољан из њихове одаје, патер узе вртити главом; поду |
коње, па на кочијаша и некако срдито и зловољно лајаше крупним и промуклим гласом, као да је и |
обнесвеснуо је!{S} Бојим се рана је на злом месту ! “</p> <p>— „Еј, мој Рајко, зар ово да ти ј |
враке нису му се више чиниле да су тице злослутице, него само као старије у црнину завијене сес |
ја ево чекам јутрос да њоме прође једна злосрећна робиња црног једног Циганина!{S} Ја, Боже мој |
ши му једном ногом на прса.</p> <p>„Еј, злосрећнице!" зајеча Рајко сав пренеражен. „Да га ниси |
е срдити да га теби, тако младој а тако злосрећној жени, на самрти твојој позајми!{S} А кад смр |
те моје тражи.{S} Чуј један пут у моме злосрећном животу глас моје молитве !{S} О, не дај Рајк |
с њиме, и како су устукнули тек кад је змај почео да пушта модар пламен.{S} Ето мени кроз који |
, бегај и не обзири се ! „Змај, крилати змај, цар змајски, беште Турци да вас пламен његов не д |
а они куд који, бегај и не обзири се ! „Змај, крилати змај, цар змајски, беште Турци да вас пла |
ври, како су санџак-бегови Турци видели змаја, <pb n="158" /> са три круне и са три главе и са |
ка на Космају, на оном изданку, где има змајев престо.{S} Спреми све што треба и чекај нас на о |
лове, соколове, лавове, вукове, змије и змајеве.{S} У свакоме столу лежао је по један широки пл |
то падају од змајевских панцира, кад се змајеви туку.{S} Биће да су се у старо доба и овуда тук |
се разговараш са царем змајским и да те змајеви однесу на крилима својим у Вилиндар, где пробав |
укли.{S} Него ходи да се испнемо на тај змајевски престо, да видиш нешто што ће ти милије бити! |
арод вели, да су то љуспе што падају од змајевских панцира, кад се змајеви туку.{S} Биће да су |
не обзири се ! „Змај, крилати змај, цар змајски, беште Турци да вас пламен његов не дохвати!{S} |
а раја прича, да се разговараш са царем змајским и да те змајеви однесу на крилима својим у Вил |
8" /> ми као да је мраморни престо цара змајског, и на овој простирци од зелене кадифе ти шириш |
не испусти свећу: — „јух, змија! змија! змија!{S} Спуштај врата Рајко!{S} Спуштај врата! “</p> |
/> што не испусти свећу: — „јух, змија! змија! змија!{S} Спуштај врата Рајко!{S} Спуштај врата! |
="146" /> што не испусти свећу: — „јух, змија! змија! змија!{S} Спуштај врата Рајко!{S} Спуштај |
ебало!{S} Ко није пијан, то је она црна змија Манда и њена кћи.{S} А Манда је готова на свако з |
ке, у орлове, соколове, лавове, вукове, змије и змајеве.{S} У свакоме столу лежао је по један ш |
, па свом снагом узе вући Рајка даље од змијских врата. „Ако ме волиш ма за трунку, онда хајдмо |
! “</p> <p>„Аох! да грдна ли је то нека змијурина !{S} Колики јој је језик!{S} Мало ме њиме не |
ом другом смрћу, само да ме гадна једна змијурина не гута полагано као жабу неку!{S} Рајко, мол |
а то ће бити,“ прекиде га Маргита, „она змијурина коју Рајко хтеде да убије! “</p> <p>— „Не!“ ц |
иш ма за трунку, онда хајдмо даље од те змијурине!“ </p> <p>„Ако ме волиш ма за трунку, “ — те |
ја да обијем и трећи катанац, да пустим змијурину да полагано провуче главу, па да је буздовано |
е кријем и отимам од тебе!“ А она кучка зна да га је омађијала и да је он сиромах у њеној мрежи |
аџарска?" запита Маргита.</p> <p>— „Бог зна где су ти сад господа маџарска!{S} Може бити да су |
{S} Ако нам свети отац <pb n="84" /> не зна показати каква сигурна склоништа у овим урвинама, о |
и је пијан или луд, блене у младу па не зна шта свира!" — „Блене у младу ?!“ викну старац гњевн |
камења, обоце, гривне, просто да се не зна шта је лепше, богатије и сјајније.{S} Просто им већ |
ава, — све бачве пуне злата!{S} Нико не зна где је и на коме је месту, али веле, кад би човек п |
нији и најмилији род.{S} Нико од вас не зна колико је он невин и племенит био.{S} То је био јед |
е: „напред! напред браћо!{S} Ха, нек се зна ко смо!{S} Напред за нашим царем, напред!“ И његова |
ге појиле коње цареве на овој чесми; ко зна? можда је Голубан онога јутра кад ће поћи на Косово |
му рече :</p> <p>„Чекај молим те!{S} Ко зна шта је тамо!{S} Пре него што одбијеш и тај трећи ка |
ко; добро је.{S} И боље је овако!{S} Ко зна какав би ми се дух са белом косом и белом брадом и |
е јадница!{S} Нека се бар испава.{S} Ко зна на какве ће се нове јаде и невоље разбудити!“ говор |
аше Рајко сам себи. „Ко зна!...{S} А ко зна да л’ ћу икада <pb n="171" /> видети и оног доброг |
не, те ми силом сипљу млеко у уста и ко зна шта још те ме поврате.{S} Нит’ могу да утечем, нит’ |
тави је у куту од малих оних врата. „Ко зна колико ће нам дуго требати свећа.{S} Да мало приште |
растужена и пуна неке чудне слутње. „Ко зна,“ рече, „можда је мој старац од туге за мном и умр’ |
дочекам?!“ говораше Рајко сам себи. „Ко зна!...{S} А ко зна да л’ ћу икада <pb n="171" /> видет |
амо свакога, ко ма и уображава да нешто зна!“</p> <p>Кад Мартин отиде Маргита још за неко време |
зму у широкој бакрачлији.{S} Маргита не знађаше ни шта да мисли ни шта да каже, него онако зане |
викну: „ама шта је то?“ и ако ни сам не знађаше коме управо то питање управља.</p> <p>„Шта оно |
егова, или са лева рамена његова, то не знађаше ни сам; али знађаше да није са десна рамена, је |
амена његова, то не знађаше ни сам; али знађаше да није са десна рамена, јер је ту лежала њена |
може бити никад да се не видимо!{S} Али знај, да ћу на тебе, док сам год жива, са љубављу једне |
> <p>„Ја да црних калуђера, е баш брате знају каква треба да је ракија!{S} Жестока!{S} Валах да |
вој <pb n="121" /> земљи има људи, који знају за Бога.{S} Ето то ми је доста!“</p> <p>Док он то |
збуђени и погледаху један у другога, не знајући шта да почну. <pb n="81" /></p> <p>„Госпођо," п |
осећања до витештва, — ово троје, и не знајући и не осећајући, чинили су три струне, којима је |
воју руку и ево ти дајем ову белу ружу, знак твога чистог срца и знак своје чисте љубави према |
ову белу ружу, знак твога чистог срца и знак своје чисте љубави према теби!“</p> <p>Па онда му |
да пошљем испред вас људе који ће дати знак да сте наши! “</p> <p>Маргита се била умила на бис |
/p> <p>Стари гроф махаше рукама, дајући знак гостима да се утишају, па се онда диже.{S} Циганка |
ог града.{S} То је стари пустиник давао знак најближем селу под брдом, да му се пошље један или |
господски махну руком Рајку, дајући му знак да може ићи.{S} Рајко се поклони старцу и изађе. „ |
старцу да нађем одговора чежњи својој, знала сам шта ми је дужност.{S} И онда си пустио да ме |
губила сам била веру да си милостив.{S} Знала сам само за немилост твоју.{S} Љубила сам те, а т |
ам.{S} Ишла сам целу ноћ, нисам ни сама знала куда.{S} Гладна, жедна, прашњава, посрћући од умо |
?“ рече јој Маргита; „о, кад би ти само знала како је он невин, како добар, како мио и племенит |
пуно лепих и добрих девојака!“</p> <p>„Знала сам да ти је срце витешко; сад знам да ти је и сл |
ашој; опростите ми сузе ваше.{S} Кад би знали како је мој живот био само један ланац горких нес |
код толиких паса пусто?{S} Кад би и пси знали да пију, онда би и они за госама својим у двор, и |
ћам тебе и твоје доброте!{S} Ти ћеш ме, знам, брзо заборавити....{S} И кад она срећна жена, кој |
од ваше горе лист, а ето је робиња!{S} Знам да сте ради да је ослободите.{S} Мислио сам како д |
видим те јеси ти и јунак и господин!{S} Знам ја, волео би ти да сазнаш о цар-Лазару и царици Ми |
p> <p>„Притврди своје срце, госпођо!{S} Знам ја како ти можеш храбра да будеш!{S} Даће Бог, све |
нко учинио што си то патеру поверио!{S} Знам ја, вели, има племенитих људи у твоме народу.{S} У |
д јуначке крви и светла од витештва.{S} Знам заволећеш је кад је познаш, јер је и у тебе срце в |
аре што му скелу низ воду отиснусмо.{S} Знам ухватиће је, али ће имати штете и дангубе.{S} Сад |
„За то што јој је осамнаеста година, а знам шта јој пише у судбини, па је кријем и отимам од т |
је Хуњадија Јанош од наше горе лист, а знам најбоље по томе, што је прадед или чукундед моје с |
а ето и ваших паса, па тражите.{S} А да знам где су и то знам, и казаћу вам: „ено су у божјој р |
о, па онда настави: „е, баш ме копка да знам шта ће овај растов пањ овде?!“</p> <p>— „Махни се |
и шта да ради те да те награди.{S} А ја знам како ће.{S} Нека одмах купи јунаке драговољце, нек |
х је могао продати?!“</p> <p>„Шта те ја знам!“ одговори Рајко. „У нас се крштене душе не продај |
Јанку и јунаку Бановић Секули!{S} И ја знам по неку....{S} Хоћеш да ти кажем једну како се Јан |
а чему ван песме нема станка.{S} Али ја знам да је Хуњадија Јанош од наше горе лист, а знам нај |
ше да му је криво.</p> <p>— „Шта вас ја знам кад сте!{S} Него ми се некако чини да сам негде и |
па је сакрити овде у једну кућу коју ја знам, одатле би је моји људи после неколико дана испрат |
стински беспрекорни витез.{S} Ја једина знам шта сам у њему изгубила; а ни ја не знам шта је св |
p>„Знала сам да ти је срце витешко; сад знам да ти је и слободно.{S} Благо жени која ће то вите |
крста од сунчаних зракова.</p> <p>„Сад знам шта значе оне неколике цеви, што их видех горе у з |
„Да пођемо!“ рече Маргита; „али унапред знам да излаза нећемо наћи!{S} По сну, који сам ноћас с |
е као да сама себи говори; „сад већ све знам...{S} Та није могло друкчије ни да буде?...{S} Зар |
“</p> <p>„Бога ми, да не би госпође, не знам како би се свршило!{S} Ил’ би твој смук мене прогу |
е.{S} Сваког празника, — а у нас је, не знам да л’ знаш, пуно празника — искупио би нас све, па |
ањем окрете се старцу: „бадава, оче, не знам ти ја то!{S} А и како ћу?{S} Ти видиш да сам прост |
че: „торњај се од мене, црна сотоно, не знам те шта мумлаш!“ па се онда окрете гостима и поче ш |
за кога народ прича да чуда чини.{S} Не знам да л’ му смемо прићи ?! “</p> <p>У том их је и ста |
икада до сада у животу не осетих.{S} Не знам ни да л’ је то управ туга, или нека жудња и чежња. |
ако јој се срце размекшава.</p> <p>— Не знам!“ рече Рајко; "не знам, мањ’... чекај молим те!... |
нам шта сам у њему изгубила; а ни ја не знам шта је све његова земља у њему изгубила! “ </p> </ |
бар памет преврне, те да у лудилу и не знам ништа и не осећам ништа.{S} Па као у инат онда ми |
адба, женидба, удадба, шта је управо не знам; али да је весеље, весеље је!“ И онда сељак, све п |
Отмановићу да их ослепи.{S} Али опет не знам поуздано.{S} За оно тамо знам да је цар Душан.{S} |
ем!{S} Занесох се, занесох се па већ не знам ни шта свирам.{S} Удари ме једном Борчија гудалом |
ава.</p> <p>— Не знам!“ рече Рајко; "не знам, мањ’... чекај молим те!... јест, мањ ако то не бу |
азујући руком на прилику у средини, „не знам шта је, али оно је тамо цар Душан!“</p> <p>„А шта |
ији!“ проговараше Маргита грцајући. „Не знам како да ти кажем!{S} Стид ме је од тебе, да оваку |
а седајући на сено у кола.</p> <p>— „Не знам ти ни сам казати!{S} Велика једна милина растопила |
питаше га сва пренеражена.</p> <p>— „Не знам ти ја казати где су сада господа маџарска!“ понови |
ика; „знаш ли шта је то?!“</p> <p>— „Не знам!“ рече Маргита усколебаним гласом и нешто као усте |
бро те посребри?“ питаше он.</p> <p>„Не знам то; а можда би и то ваљало" рече Рајко. „Него, чек |
јку, па да је и другима каже.{S} Што ти знам рећи то је да нисам светац, него грешник пред Бого |
и опет не знам поуздано.{S} За оно тамо знам да је цар Душан.{S} Еј, капе!“ И Рајко отиде опет |
е лудост а ђаво не спава?!“</p> <p>„ То знам! “</p> <p>— „Знаш ли то по себи?!“</p> <p>„Баш по |
а, па тражите.{S} А да знам где су и то знам, и казаћу вам: „ено су у божјој руци!“ На пакост, |
воја.{S} С једну и с другу страну овога знамења стојао је по један висок оклопник, са сребрним |
слободу враћа.{S} Хвала Богу на добром знамењу! “</p> <p>И онда корачаше даље ћутећи у све гуш |
о, њему се надамо.{S} Знамо да ће доћи, знамо да ће изићи некуд исред Шумадије, само не знамо < |
амо, на њ погледамо, њему се надамо.{S} Знамо да ће доћи, знамо да ће изићи некуд исред Шумадиј |
ће изићи некуд исред Шумадије, само не знамо <hi>кад</hi> ће.{S} Нека би ти, синко, Бог дао да |
и поче што јасније могаше:</p> <p>„Сви знамо како је грофица Маргита као неблагодарна куја, не |
да чула?!...{S} А питаш ме откуда га ја знан?{S} Па познао сам га чим сам га видео.{S} То је он |
ких прстију у руку Рајкову давала му на знање, кад год би појачана вика у пећини одјекнула у ја |
догледу на осећању, готово на сигурном знању, да кроз оне дивне очи још дивнија душа гледа.</p |
и самсове; заборавио и живот и смрт.{S} Знао је само да пред њим стоји Маргита, и да га својим |
ве године, кад вас Турци одведоше, није знао шта ће од жалости за вама.{S} Слао је људе у Цариг |
је умор савладао те је заспао.{S} Није знао колико је дуго спавао, али кад отвори очи виде да |
радосна жудња вукла некуда — и сам није знао куда, и к нечему — и сам није знао к чему.{S} Сва |
није знао куда, и к нечему — и сам није знао к чему.{S} Сва му се Србија чинила као да је башти |
у онај плави пламен од ћумура, а ко би знао куд су јој мисли лутале.</p> <p>— „Не!“ викну Цига |
Ниша, Рајко је са свим јасно и поуздано знао шта би му стриц Павле рекао да је жив, и шта би ра |
бих ти казао и за што ми треба, кад бих знао да си <pb n="42" /> човек.{S} Је ли вера, да ником |
огинути!{S} Их, шта је песама мој стриц знао о <pb n="131" /> војводи Сибињанин Јанку и јунаку |
па их као плеву и прашину однео!...{S} Знате како је то чудно било.{S} Ја стојим на вратима од |
аше.</p> <p>„Ама немојте тамо, ако Бога знате!{S} Немојте на свечеву пећину, хоће нас белај сна |
госпођо, унутра у моју собу!{S} Ви и не знате шта се овде збива!{S} Ходите унутра док ја пошљем |
ва моме звиждању.{S} Него ви за то и не знате.{S} Има овде од непамћених година један смук, доб |
<p>— „Ох, слатка моја госпођо!{S} Ви не знате какво је врзино коло овде!{S} Ох, како да вам каж |
.{S} Ето, једно од тога бирајте, ако не знате нешто још боље и сигурније.{S} Тек не можете земљ |
Пијан је чак и патер Амброзијус, а већ знате нашем господину никад није много требало!{S} Ко н |
:id="SRP18920_C3.3"> <head>3</head> <p>„Знате ону проклету Циганку Манду, које је син био негда |
{S} Туркиња, Чивутка, Рацкиња, ко ће је знати!{S} Видим има очи, има стас.{S} Каже ја сам грофи |
а сам му кћи мезимица.{S} Видећеш, неће знати шта да ради те да те награди.{S} А ја знам како ћ |
Каква си несмелица нећеш никад ништа ни знати...{S} Хајде, добро; али што не притиснеш бар једа |
о своју шубару.</p> <p>— „Откуд ја могу знати ко је!“ рече Маргита.</p> <p>„Е да ти кажем!{S} Т |
езазлено казала, исправи на прави његов значај.</p> <p>„Што ја волим то је да ти свесрдно послу |
<p>Диже се једна граја, којој се прави значај не могаше да ухвати.{S} Тек сви гости узеше вика |
сунчаних зракова.</p> <p>„Сад знам шта значе оне неколике цеви, што их видех горе у зидинама о |
те и милине, али, бојим се, ружно ће да значи.{S} Помисли само, видела сам себе као дивно опрем |
нови Рајко као у недоумици шта ће то да значи.</p> <p>— „Ех, па не знаш, ја како!“ рече Циганин |
его велики ћеш да видиш кад донесеш.... знаш оно.... како је погодба.... четвртину.... половину |
„То је моја постеља... слободно лези... знаш да си ми као брат, а овако рањен и више си ми!“ го |
огдана, па толике друге наше јунаке!{S} Знаш како је?{S} Бога ми као да су живи па једнако по н |
и и велики па још маџарски да певаш!{S} Знаш, ниси хтела ни онда, па си морала!{S} Хајде, одмах |
емо онда заједно натраг у планине...{S} Знаш, понећеш и ону заставу..“ и онда опет обнесвесну.< |
је што могу да је одавде погледам...{S} Знаш како ми је?... као да си ме увела у неку цркву! “< |
изнео госпођу своју, царицу Милицу.{S} Знаш шта вам казивах мало час кад бејасмо доле на капиј |
г празника, — а у нас је, не знам да л’ знаш, пуно празника — искупио би нас све, па у поље да |
је као жив? и коњ жив и јунак жив!{S} А знаш ти ко је ово?“ говораше Рајко с веселим узбуђењем, |
А ха,ха,ха,ха! “ смејаше се Циганин. „А знаш ти болан..." па поче да запиње језиком и трепће оч |
е да би Маргиту ослободио, рече јој: „а знаш ко ће то бити?{S} Сад се сетих да сам слушао да ов |
че да запиње језиком и трепће очима; „а знаш ти болан.... да је мени Халил-бег Махмут-беговић < |
је велики чардаш. „Него, како ћеш и да знаш, млад си!{S} И после то се само у конаку Бекри-Бек |
за срећна наша ортаклука!“</p> <p>— „Да знаш да је не бих одврнуо да није за хатар нашем ортакл |
онда ти кад видиш да сам мртва ради шта знаш!“</p> <pb n="147" /> <p>— „Ала, не бој се госпођо! |
сад са оживелим и храбрим срцем!{S} Не знаш ти како је она добра!{S} Кад се Бог није хтео да о |
главу да ти се мозак не преврне.{S} Не знаш ти какав се чардаш овде игра!{S} Халил-бег је мато |
очи, па се опет плашљиво осмехне.{S} Не знаш кад је лепша!{S} Чини ми се занесоше ме њене трепа |
наша маџарска весеља не додијају.{S} Не знаш ти какви су Маџари, кад се узму да часте и проводе |
шта ће то да значи.</p> <p>— „Ех, па не знаш, ја како!“ рече Циганин, па узе да мига и да се кр |
вагда говорио: кад си у неприлици па не знаш на коју ћеш страну, запитај се: како би радио Краљ |
ај тајанствени шапат; „него још ти и не знаш колико је <pb n="136" /> она и лепа и мила!{S} Как |
рети!" <pb n="213" /></p> <p>„Ах, ти не знаш, колико је то једно чисто сунце од човека!...{S} Н |
доста за нашу потребу!“</p> <p>„0 ти не знаш каква је то гадна звер !{S} Да си ти патио хиљадит |
/></p> <p>— „Баш нисам.{S} А откуда ти знаш да је то цар Душан?“ рече Маргита мирно.</p> <p>„Н |
</p> <p>— „Махни се пања него казуј ако знаш шта је ово?“ рече Маргита па показа руком на оно ш |
е, рече: „сад, хајде, напред, води како знаш!“</p> <p>„Хвала ти, госпођо !{S} А Бог нек нас вод |
ј руком ватре на далекој ивици видика; „знаш ли шта је то?!“</p> <p>— „Не знам!“ рече Маргита у |
спава?!“</p> <p>„ То знам! “</p> <p>— „Знаш ли то по себи?!“</p> <p>„Баш по себи!“</p> <p>„Е, |
од које се жрвњеви праве.{S} Хладан га зној пробијаше кад помишљаше да је треба најмање четири |
, извади из свога гуњца убрус те убриса зној са чела и лица.{S} И онда приђе полагано бурету је |
камењу!“ рече дежмекасти патер утирући зној, и брижно гледаше за младићем, који се сигурним и |
долами, који је сваки час брисао своје знојаво и запурено а глатко обријано лице некаквим бели |
о што има да казује, ономе загрејаном и знојавом католичком попу, који се ваља да родио негде м |
апрезања, сав црвен у лицу и са крупним знојем на челу, Рајко једним скоком искочи на леву обал |
“ </p> <p>Чело му беше орожено крупним знојем, који он сад узе брисати час десним час левим ру |
в одговор бејаше, што сад као нека пуна зобница удараше о врата неколико пута.</p> <p>Рајко изв |
ога гуњца.</p> <p>„Како лепо мирише ова зова јутрос!“ рече гласно, тек да нешто почне.</p> <p>О |
реног и мирисног цвећа, а сада ето крта зова, коју су ветрови засадили, царичиној чесми од мрам |
Марија Магдалена, док не чух да је она зове Ефимијом!“</p> <p>„Е, онда неће бити што сам ја до |
S} Па онда виде свој убрус; скиде га са зове, сави лепо и метну у џеп од свога гуњца.</p> <p>„К |
ава свуда у наоколо оросила.{S} Цвет од зове замириса пунијим дахом, и млаз од воде као да глас |
, да се усуди да га тим јуначким именом зове!“ Ја да си видела оне бруке и онога јада!{S} Моли |
а барјака,</l> <l>Цар ме Лазо на Косово зове!“</l> </quote> <p>Још једном дође лепо к себи.{S} |
познат као „од Расине Рајко“.{S} Ја га зовем „Амиџа-заде".{S} Млад је; али се на њ можеш поузд |
“ рече патер; „а ја изађох да те к њима зовем.{S} Ходи унутра!“</p> <p>Рајко скиде шубарицу, по |
онадати да те једнога дана својим зетом зовем!“</p> <pb n="175" /> <p>Маргита говораше то полаг |
S} Него од сада да се ниси усудио да се зовеш Краљевић Марко, нити ко од вас, децо, да се усуди |
е.</p> <p>„Бог с тобом, госпођо, шта ти зовеш школом витешта?{S} У нас има по манастирима школа |
жне зидине изнад ње избио је читав џбун зовина дрвета.{S} Танке стабљике повиле се под теретом |
руке и онда га разви и остави да се на зовином грању суши.{S} Он сам седе на један камен према |
нећемо моћи путем одмицати; него да је зовнемо да седи с нама на миру док твоји људи не дођу,“ |
сребрни грош, да потрчиш у виноград да зовнеш скелеџију, и ево ну носи сребрн талир, да одмах |
{S} Ходите унутра док ја пошљем децу да зовну Мартина!“ И старица је просто увуче унутра у кућу |
е, нит’ се бију, нити вино пију, док не зовну у дружину Сибињанин Јанка!{S} Веруј, тукао се и о |
е жали платити!"</p> <p>Мало после опет зовну Мартина, па му рече: „Ево ти кеса са пет стотина |
га,“ говораше Мустафа Хасану, „на дому зову „Страхињом", ван дома је познат као „од Расине Рај |
га она.</p> <p>— „Рајко,“ одговори он; „зову ме и „од Расине Рајко“ јер ми је задруга у Расини. |
ом, час са Голубаном.{S} Таман је бледа зора почела да свиће, а он рече:</p> <quote> <l>„Голуба |
ше на врело чело Рајково.{S} Али што се зора примицаше, то његов занос бејаше све већи.</p> <p> |
S} Те какво весеље!{S} Хоће да траје до зоре!{S} Просидба, веридба, свадба, женидба, удадба, шт |
бити?!{S} Они могу да остану да пију до зоре, а зором, рече ми Ружа, кренуће се у Сегедин на ве |
кандила овде онде светлуцају, и у оној зори што иза те ноћи руди.{S} Причаћу ти све потанко ка |
} Они могу да остану да пију до зоре, а зором, рече ми Ружа, кренуће се у Сегедин на венчање!“< |
} Од ово три дана весеље је, а сутра ће зором у Сегедин да се тамо венчају.{S} О, слатка моја г |
узних очију миловаше нежно.</p> <p>Пред зору је Рајко почео опет да бунца.{S} Час говори с Краљ |
д прилике за пола палца.</p> <p>Никакав зрак светлости не паде кроз тај отвор у ходник, али и Р |
а пут само да опет прну у вис, те да се зрак потресе и фијуком зајечи кад се сребрни таламбас в |
S} Од тога осмеха као од неког сунчаног зрака осветли се душа Рајкова и онај тајни глас у њему |
и била је ето једна ноћ; и ето нам ове зраке казују да је на пољу опет освануо дан, а нашег ст |
кршташе са два велика крста од сунчаних зракова.</p> <p>„Сад знам шта значе оне неколике цеви, |
су, на овом лепом јутру, под овом првом зраком сунчаном, осећам да си витез.{S} Стављам ево сву |
аше дивно у <pb n="66" /> оном јутарњем зраку онако узбуђен и онако поносито стојећи пред оном |
асто стење стари пустиник и Рајко.{S} У зрацима сунчаним, а под мирисним <pb n="153" /> мелем-п |
бње, и радосни трепер од жудње, и шумна зрачност од надежде, и сребрн талас од чисте и невине ј |
у, “ — те речи падоше на срце Рајку као зрна из пушке, па се у исти мах растопише у сладак меле |
ла је и да обије по <pb n="150" /> које зрно од стене; трећега дана уставила би се на четвртом |
тних уста два низа белих и ако неравних зуба.{S} Не беху „као бисер“, али додаваху нову драж ле |
ела и полуотворена показиваху њене беле зубе.{S} Коса јој се пореметила па пала низ плећа.{S} Р |
на под и изађе из дворане, кршећи кроз зубе маџарске псовке.</p> <p>Стари гроф махаше рукама, |
упорно нећу него стегнем срце и стиснем зубе па и не јаукнем, он метне клеште у ватру па ми онд |
дркће му црна кожа на образима, искезио зубе, па режи као бесно псето.{S} Али она се не макну с |
ици и сад ми се познаје где ме је један зубима докопао.{S} Извукоше ме на обалу!...{S} Еј, гроф |
то сам ја овде препатила, та клао би га зубма а не ножем!“</p> <p>— „Махни се тога!{S} Хвала Бо |
ца неће да се макне од пећине.{S} Уједа зубма, бије ногама, себи не да прићи.{S} Море имадоше в |
ни као исти бесови, па греби, па хватај зубма стену, па њушкај и копај под, па опет скочи; па ц |
толико уплашен колико љутит, и шкргутну зубма као да кроз њих меље не више какву кратку молитву |
апаљиваху, и кроз оно једнозвучно журно зујање и жврчање скакаваца и бубица по ледини, азурни з |
на српски што старац рече, а Хасан-ага Зулуфлија завршио би цео узбудљиви призор са три речи: |
бе стала да га слушају, а честити Хасан Зулуфлија уставио је целу пратњу да топот од копита коњ |
о мора да је нека пометња!</p> <p>Хасан Зулуфлија куцну руком Рајка, који се сав био изгубио сл |
„Кабадахија царевог чаушбаше Хасан-аге Зулуфлије вели ти: да ту јадну жену не такнеш ни малим |
окрете и рече нешто на турски Хасан-аги Зулуфлији, и пође напред.{S} Хасан-ага даде заповест ја |
тан је пратио из свога сараја Хасан-агу Зулуфлију да као чауш-баша <pb n="4" /> у Београду доче |
уста као чепом, те сад већ не могаше ни зуцнути.</p> <p>„Брзо отвори оно моје сиџаде и додај ми |
орачај на десно док не видиш светлост ! и сад нека је Бог с вама!“</p> <p>Зачуше и лавеж паса и |
мањ да ме понесете силом на рукама!{S}" И лепо натераше сељаке да ме низ брдо понесу, па после |
једне Српкиње, и Бог да те прости!{S}" И даде ми оба бокора, и не хтеде нипошто примити ни пок |
из очију Маргитиних сипаше ватра гњева, и она махну руком величанствено, показујући Циганки пут |
његовој младости и чистоти срца његова, и смилуј се ономе добром старцу тамо у планинама !" <pb |
ом смрћу, само одржи њега и подигни га, и сачувај га онима, који су њему мили.{S} Ако нећеш да |
че, продрма га обема рукама, отвори га, и онда гласно ускликну: „каква малвасија ?{S} Та ово су |
ребаци митру са њега на престо до њега, и онда ту клону, као да је неко ножем у срце ударио, и |
поуздати у се да се не поуздах у Бога, и ево се у њ и уздам!“ рече он скромно.</p> <p>Заћуташе |
арница као да милије бејаше да загледа, и ако за тренут, у лице Маргитино, него да завирује у м |
ња вукла некуда — и сам није знао куда, и к нечему — и сам није знао к чему.{S} Сва му се Србиј |
рица, па се изви из Маргитина загрљаја, и узе да је очима мери.</p> <p>— „Зар да ме Кондор позн |
арца.{S} Него после неколико тренутака, и више да би Маргиту ослободио, рече јој: „а знаш ко ће |
н ибрик као да су јој мишице од челика, и додаде му га не рекав ни речи, него само гледаше га п |
рбин и српскога рода!“ Цела та прилика, и онај јунак са изразом одушевљења у лицу, и онај ватре |
резаше се силно да збаци са себе Рајка, и бацакаше се ногама као бесомучан.{S} Али му то ништа |
идим буде моја витешка земља, Маџарска, и... — ти, мој добри и верни витеже! “</p> <pb n="176" |
ли млада Маџарица није у седлу заспала, и увек би видео њена два велика ока како бистро и бодро |
гита скочи са клупе на којој је седела, и притисну обе руке на своје слепе очи.</p> <p>„Шта каж |
ако је пред Циганиновом чатрљом седела, и по турски у жутим шалварама и црвеном јелеку одевена |
га до на место са кога се чесма видела, и онда гњевно докопа први камен при руци, те се њиме ба |
> <p>Као да је из Маргите муња севнула, и као да је гром поред њега пукао, тако Рајко беше загл |
узе да ломи испод свода и по зидинама, и загрме сва дворана и готово <pb n="114" /> као да из |
о лицем у лице с оним великим јунацима, и као да се питао с њима за јуначко здравље.{S} Ето вид |
вом, паметним очима и красним облицима, и ова млада жена, витка и танкострука, с лепим лицем од |
а могло јој се одмах видети и по очима, и по лицу, и по стасу, и по кроку, да је од господска р |
> <p>После свакојаких мука првога дана, и пошто је поломио своје ножеве и исекао своје руке, и |
"> <head>15</head> <p>У вече тога дана, и кад се већ добро смркло, велика једна гомила сувог гр |
<pb n="41" /> мајстор сам и од мегдана, и пеливан сам!{S} Хоћеш да се бијемо?!“</p> <p>„Можемо |
пуцад са грла и са груди беху покидана, и сам јелек и танко турско ткиво испод њега са грла и н |
ма, у којима су тако правилно изведена, и у гипкој покретљивости, којом одговараху сваком покре |
приступа, дотаче се руком њеног рамена, и рече само — опет шапутом као да не разбуди свеце — „г |
у облику срца, а сав од рујног рубина, и онда мој млади витез рикну као лав да сва црква зајеч |
брат од брата, властелин од властелина, и сви се надмећу витешком службом слабом женскињу, неја |
о.{S} Не беше то ни Циганка ни Туркиња, и ако је пред Циганиновом чатрљом седела, и по турски у |
е, но што разумеваше, шта старац сумња, и би му криво.</p> <p>„Молим те, оче, стрпи се док ти с |
да те прости!{S}" И даде ми оба бокора, и не хтеде нипошто примити ни поклон у новцу од мене! “ |
гледали к прозорима дворским од биљура, и када је са тих прозора, овда и онда, затрептавала зве |
</p> <p>Већ по виткости и лепоти стаса, и по оном поноситом гипком ходу, изгледало је да то ниј |
као да усише мирис од овог живог цвета, и онда, радосно лајући, узе подскакивати око ње.{S} Лиз |
Знао је само да пред њим стоји Маргита, и да га својим лепим очима кроз сузе гледа.</p> <p>— „А |
узана вратóца, која стајаху ошкринута, и на која се улазило из те <pb n="99" /> леве певнице у |
нима, купала сам се у сузама, па ништа, и никакве помоћи.{S} Неколико сам пута покушавала да се |
нствима слепог а видовитог деспотовића, и о записима неким из књига и листина, којих је једна о |
извади је пуну сребрнога ситног новца, и пусти га да са танким звеком пада на данце од бурета. |
е лакнуло.{S} Осећам се лака као птица, и храбра као сваки Маџар витез!{S} Мрштиш се?!{S} Е, до |
и како ме воли, хоће сутра да се венча, и то с киме него с једном Циганчицом!“</p> <p>— „Пих!“ |
ми веле да је нека необично добра душа, и да не може бити да није од великога господскога рода. |
ја Милица шаље ми ено звездани поздрав, и све је добро!““</p> <p>Доиста се ово господи маџарско |
шта би му стриц Павле рекао да је жив, и шта би радили онакви српски јунаци какви беху Бан Стр |
ао да је мраморни престо цара змајског, и на овој простирци од зелене кадифе ти шириш своју-шар |
ти, али ми се чини да ни ја тебе никад, и да бих хтео, заборавит’ не могу!{S} Ево сам се тако п |
.... опрости, Бога ми си госпођа и сад, и ако се мучиш као робињица!{S} Молим те, би ли хтела д |
није ми љубазник, није ми никакав род, и опет ми је милији но да ми је и љубазник и вереник и |
а туга мори срце у његовог старог бабе, и узе да га храбри, казујући му шта види у оној ноћи, у |
обема рукама својим, али тихо, од себе, и крочи неколико корачаја сам за себе у мрак, као да хо |
е волим ма за трунку?“ питаше сам себе, и онога часа нађе да треба да то што је она тако безазл |
грну оне дукате и оне слепачке грошеве, и заповеди да ме обесе ето овде о један од ових грмова! |
и туга усисаваху у себе погледе његове, и онда полагано наслони свој успламтели образ уз образ |
вице и оне дуге и право повучене обрве, и оно сниско а право чело, којега су мирну строгост и с |
е први дан среће после тако дуге, дуге, и тако страшне несреће!...{S} А шта да вам причам?!...{ |
од жудње, и шумна зрачност од надежде, и сребрн талас од чисте и невине једне мисли, стапали у |
идео није.{S} Готово се он сам застиде, и нехотице обори очи, те му погледи падоше на ибрик.{S} |
ле би по неком причом, бистре ове воде, и по гдекоји би слепи гуслар на овој мраморној чесми <p |
павања нестаде им и последње капи воде, и осташе само са неколико ораха.{S} Маргита, која је ин |
очима видим! “</p> <p>И онда јој приђе, и обасу јој руке пољупцима и окваси понеком сузом.</p> |
есомучан.{S} Али му то ништа не поможе, и само га брже изнураваше.{S} Рајко га је држао као за |
укама.{S} Потекоше јој сузе низ образе, и онда поче гласно да јеца, просто грцајући од плача.</ |
ног и другог златног раста, стојала је, и управо иза њега плашљиво на златне лавове погледала, |
м никад више не приклоним колено своје, и да се никада више срце моје не занесе молитвом к прес |
стота осећања до витештва, — ово троје, и не знајући и не осећајући, чинили су три струне, који |
о ће те изнети на песак земље маџарске, и предаће те твоме роду и твом завичају!““ <pb n="80" / |
ломио своје ножеве и исекао своје руке, и видео да са мачевима не може ништа, Рајко се присети |
вори:</p> <p>„Ево ти опет подигох руке, и очи, и срце, ево падох преда те на колена.{S} Била са |
<p>С муком удараше буздованом у копље, и мораде се сваки час устављати да се одмара.{S} Одмара |
ма својим обеси му се она о десно раме, и са слободом и поверљивошћу сестринском према брату св |
су поломили јатагане борећи се с њиме, и како су устукнули тек кад је змај почео да пушта мода |
лици.{S} Тек на самом излазу из главне, и управо једине, улице сеоске у алеју од јабланова, опа |
да се смилује на вас и рад вас на мене, и кад сврших молитву, не дигох се са клечања, него узех |
ице и како су јој обрве право повучене, и како је бела у лицу, и како чудном милином њен гипки |
>„Слатка моја Ружо и добри мој Мартине, и сви ви, који сте ми били слуге, а показали сте ми се |
зика у којој су се тужни звек од зебње, и радосни трепер од жудње, и шумна зрачност од надежде, |
ек од зебње, и радосни трепер од жудње, и шумна зрачност од надежде, и сребрн талас од чисте и |
Станије, старе и сироте једне Српкиње, и Бог да те прости!{S}" И даде ми оба бокора, и не хтед |
{S} Нека поведе и за њих оседлане коње, и нека им обећа што год затраже, само да одмах дођу!{S} |
оплији жар, те позлатило и поља и горе, и кад би сваки лист на дрвећу, и сваки цвет на пољу, и |
борави своју слутњу.{S} Отрча јој горе, и нађе је још са сузним очима, али са осмехом на уснама |
и свакоме твоме помоћнику! “ и напи се, и мало што се не загрцну као неко дете. <pb n="36" /></ |
, који изнад овог виса воле да се носе, и тишину делим с овим стенама и зидинама.{S} Нема пусти |
кршећи их, „опрости ми, бабо, молим те, и не брукај ме тако за Бога!“ Па Маркова мајка, моја до |
му се сад у свему покораваше као дете, и од часа на час би га тек зачуђено погледала крупним с |
отину пута, љубљаше јој колена и скуте, и плакаше горко.</p> <p>„Еј, колико смо суза ми за вама |
— удари песницом Маргиту у лево плеће, и диже руку да је и по други пут удари, али му је у ист |
ли да он може да помогне само кад хоће, и верујеш ли да он хоће да чује молитве?!“</p> <p>— „Ја |
црне очи што као да су од црне кадифе, и оне дуге трепавице и оне дуге и право повучене обрве, |
оче полагано да склапа своје трепавице, и таман „ударише бубњи и свирале, — чауш викну, Дабулан |
а кује сребрне <pb n="40" /> потковице, и да ћу му по неком великом послу доћи.{S} Иди сад!{S} |
че, посрну преко своје оборене столице, и паде.{S} Диже се страшна вика од гостију и запомагање |
е арамије.{S} Одјездисмо преко границе, и ударисмо ноћу на двор Нађ-Бању.{S} Старог грофа и не |
есе као да јој дође наступ од грознице, и окрете главу на другу страну.</p> <p>Циганин устаде п |
а нека ми позајми свој нож.{S} Ти, оче, и Рајко изиђите овога часа у гору и склоните се мало.{S |
оред ниске софе, на којој Рајко лежаше, и поче да говори:</p> <p>„Ево ти опет подигох руке, и о |
ме Рајко своју амајлију притиснуо беше, и онда опет нека дугачка рука брисаше врата по целој ши |
{S} Нешто сам далеко веће и много више, и нешто што ми је много драже.{S} Ја сам верна љуба од |
та јасно да она тихо и равномерно дише, и да је заспала.{S} Не хтеде се одмах прекидати да је н |
ветао сачувам и њен образ, и мој образ, и образ народа од кога сам!{S} Хоћу да се у Маџарској и |
те, хоћу да светао сачувам и њен образ, и мој образ, и образ народа од кога сам!{S} Хоћу да се |
во у своме левом наручју загрљену држи, и да је њена глава наслоњена на срце његово.{S} И још ј |
че нешто на турски Хасан-аги Зулуфлији, и пође напред.{S} Хасан-ага даде заповест јаничарима и |
у своју наслоњачу о под, па је превали, и онда — удари песницом Маргиту у лево плеће, и диже ру |
стени, коју су кише и снегови углачали, и онда њих двоје стадоше на највиши врх њен, једно поре |
е пустињик не би могао с ким да подели, и оно може да се сноси баш за то, што може тако да се д |
мање о бојевима који су се онуда били, и о јунацима који сад већ мирно почиваху под овом или о |
<p>„Чекај!“ викну она, пренув из мисли, и подиже обе руке у вис као да заустави младића. „Чекај |
молим, светла господо, не замерите ми, и пустите ме да се дома вратим.{S} Не питајте за што.{S |
смеја се гласно и сам патер Хијероними, и насмејаше се сва господа кад им преведе Рајкове речи. |
head>11</head> <p>Није мислио да заспи, и опет га је умор савладао те је заспао.{S} Није знао к |
и сијну, таман да се све славно измири, и њихов господски а рекао бих и — твој сиротињски понос |
у чем.{S} И да ниси госпођа робиња си, и да ниси робиња жена си, жудиш за завичајем и за слобо |
о му уху требаше.{S} Најпосле их удеси, и поче да гуди неописано жалостив један <pb n="52" /> у |
ко Рајко узе викати и одјеке изазивати, и кад га виде како баци шубару у вис, она му хитро приђ |
кога ћу ти може бити сутра и показати, и без тога меда, који ја за горске пчеле чувам, и без т |
та кроз плач.</p> <p>„Бог нек те прати, и анђели његови нек те чувају!{S} А кад се мене у срећи |
дну светињу, коју није слободно видети, и као да је дрзнуо да сазна једну страшну тајну, коју н |
ио, ја и задруга можемо ти и опростити, и ево ти и праштамо.{S} Али што си осрамотио име које н |
} Веле познаје се то и по њеној лепоти, и по њеној доброти.{S} Сад било да то јесте било да то |
а била пуна лепоте, мирноће и нежности, и имала је у себи нешто што је растуживало.</p> <p>„Ко |
ко велико сребрно кандило гаси прштећи, и потраја неко време док се разабра да то Маргита јеца. |
мерџан!“ рече Рајко нешто као запињући, и збуњен гледаше у мерџан на своме длану.</p> <p>Хтео ј |
е Маргита поносито; „ако су они јунаци, и ја сам кћи једне јуначке земље.{S} Ти ми нудиш твоје |
се само стресаше, као да је у грозници, и ломљаше грчевито своје прсте.{S} Даде се као неко дет |
се нешто мало збунио на оне њене речи, и не могаше одмах да нађе одговора; а кад га нађе, не с |
о то долази, наднесе леву руку над очи, и гледаше, очевидно узбуђена, у гомилу.{S} Као да и не |
така својим крупним очима у његове очи, и онда доче полагано а пуним милозвучним својим гласом |
p> <p>„Ево ти опет подигох руке, и очи, и срце, ево падох преда те на колена.{S} Била сам у бун |
аз његов, за једно тренуће, склопи очи, и пусти да њене топле усне нађу његове усне и по трећи |
кад год је намиришем одмах ми се смучи, и да не сркнем просто да цркнем!“</p> <p>— „Какав си бо |
у!“ рече дежмекасти патер утирући зној, и брижно гледаше за младићем, који се сигурним и лаким |
је радио и како је говорио онај јунак, и шта се коме најбоље свидело у оној песми.{S} У песми |
г с тобом, госпођо, Јанко је наш јунак, и наши други јунаци нит’ се жене, нит’ се бију, нити ви |
он за вас као и многи други наш јунак, и право је да га се сећате! “</p> <p>„Е, мој Рајко, мно |
умор односи, није тешко бити испосник, и баш је слатко бити пустињик !“ </p> <p>"Дете моје, “ |
га меда, који ја за горске пчеле чувам, и без тих ораха, које ја с веверицама делим.{S} Чак и с |
тражите.{S} А да знам где су и то знам, и казаћу вам: „ено су у божјој руци!“ На пакост, наиђош |
кву <pb n="165" /> ти службу намењујем, и ето какав ти аманет желим да предам.{S} Да си ми по с |
а, искићена иконицама и драгим камењем, и поред сваке митре беше прислоњена уз престо по једна |
ато искићених бисером и драгим камењем, и пуно књига у златним корицама и икона у злато и драго |
овако мирисним, и млеком тако слатким, и погачом овако белом, и са овако пуно добрих <pb n="72 |
е напукла, па задовољан тим претходним, и ако врло површним, испитом, узе да маџарској господи |
на само отвори трепавице па га уморним, и како се Рајку чињаше самртничким, погледом гледаше.{S |
и у онима, „па са медом овако мирисним, и млеком тако слатким, и погачом овако белом, и са овак |
м, у стени под самим некадашњим градом, и да поред ватре седи један старац са дугом белом брадо |
n="72" /> ствари, па са пуном слободом, и са слатком тишином, и са овако свежим поветарцем, кој |
ицу, поклони се пред старим послаником, и док се матер нешто накашљиваше поче да говори:</p> <p |
ом тако слатким, и погачом овако белом, и са овако пуно добрих <pb n="72" /> ствари, па са пуно |
ет, нека се расточава пред вашом силом, и нека се чисти са нашега пута!“</p> <p>Бадава.{S} Једн |
ом штаком.{S} Пред самим тим престолом, и управо на средини између њега и оне трпезе са царском |
маштама и сенкама, него са живом женом, и младом и красном.{S} Не би ми било чудо, да се показа |
о белим хлебом и појио црвеником вином, и најпосле пустио на веру, да иде да откуп саставља.{S} |
а пуном слободом, и са слатком тишином, и са овако свежим поветарцем, који оживљава и умор одно |
p> <p>„Хајдете сад у име Божје за мном, и нека нам је сам Бог у помоћи!“ рече стари Мартин, па |
рски својим јасним а уздрктаним гласом, и онда седе на стену, покри лице рукама и узе гласно је |
то око њега блеђаше пред њеном лепотом, и мало по мало па као да га нестаде.{S} Учини му се да |
S} Цвет од зове замириса пунијим дахом, и млаз од воде као да гласније и веселије бућкаше у кам |
ице моја!“ рече опет са тешким уздахом, и однесе је у велику дворану.</p> <pb n="151" /> <p>Там |
ке, да му гледају у воду, или и у длан, и свака му је то исто готово од речи до речи лагала.{S} |
оспода веле да си им се доста напричао, и да си ето баш лепо завршио.{S} Сад немој то да уквари |
во једних врата!“ привика Маргита живо, и показа руком лево од себе.</p> <p>Рајко једним кроком |
ао јела.{S} На глави јој је небрежљиво, и мало више на леву страну, везана жута <pb n="33" /> ј |
под главу гуњче <pb n="124" /> Рајково, и онога на коме је Рајко седео, водио је пут од једних |
од господска рода!{S} Па то господство, и онака лепота и она младост да робују једном црном Циг |
јај од њене лепоте.</p> <p>„Е, госпођо, и треба тако кад имате своју царевину и своју господу.{ |
а прста, на Коме је Христос распет био, и силом Богородичиног сна, који ево у амајлији носим, п |
, коју је на грудима њеним у себе упио, и која сад са длана руке Рајкове струјаше све топлије ч |
ну, као да је неко ножем у срце ударио, и једва промуца:</p> <p>— „Рајко,... воде! воде! хоће н |
јко се у мраку три пута беше прекрстио, и одмах дође к себи.{S} Сад га гану њен жалостив глас.< |
/p> <p>— „Твоја постеља?“ муцаше Рајко, и онда се загледа за неколико тренутака у кадифене заве |
од шубаре видело се чело не баш високо, и пре посниско, али право и лепо срезано и осењено густ |
дне господство њихово и царство српско, и како ће једна страшна црна ноћ све да застре као мртв |
тарац и два и три пута.{S} Поћута мало, и опет се накашља и онда рече: </p> <p>„Плот је слаба а |
.{S} Све бадава!“ рече старац невесело, и чисто клону пун очајања.</p> <p>„Ама шта нема ништа?{ |
кога се у ону округлу дворану силазило, и кад погледаше <pb n="102" /> пред собом, обадвоје се |
са очима од којих би сунце преплануло, и овај красан млад човек, којега невиност иде до просто |
ли заједно и ево нас под небом заједно, и свуда смо верно једно уз друго стојали, можеш ми се в |
же да смо нас двоје за вечност заједно, и да умирем благосиљајући га за срећне тренутке, које к |
орах у себи и зарадовах се.{S} Али ето, и сам признајеш, младост је лудост а ђаво не спава!{S} |
и зид па се усправила да стоји као кип, и са усхићењем погледала би по таласима од зелене горе, |
коше гости, Манда одвуче старца и кћер, и кроз два или три тренутка не остаде у дворници нико д |
онда би и они за госама својим у двор, и онда, онда би могла да кажеш село пусто!{S} Него жури |
старе господе од овога града изнад нас, и ово су све мртвачки ковчези.{S} Их, шта их је!{S} Да |
тла господо!{S} Ово за службу до данас, и ако је много, опет може да се каже да је за службу ве |
није да понека шева прне с пута у вис, и да није погдекоје чапље, да се на једној нози стојећи |
о растанку ни да помињеш!{S} Него опет, и ако ће проћи времена доста, док ти сакупимо драговољц |
у Крушевцу да начини кавгу па је срдит, и без сумње премишља <pb n="26" /> и снује нове згоде.{ |
рече он не толико уплашен колико љутит, и шкргутну зубма као да кроз њих меље не више какву кра |
о слави старих сунчаних дана.{S} Јест, и приче о сладости негдашњих меких месечина, када су џи |
а?" питаше Маргита па дркташе као прут, и грчевито крхаше прсте своје.{S} А кад ветар донесе но |
ог безобразника што блене у моју младу, и опалите му врућих четрдесет батина!“ Пијани гости узе |
ом журити да предам госпођу њеном мужу, и тројином хитати да се теби вратим.{S} А вала баш сад |
настирска кандила овде онде светлуцају, и у оној зори што иза те ноћи руди.{S} Причаћу ти све п |
дох синовца у свој конак за кабадахију, и пазим га као да ми је син.{S} Поведи га у Стамбол, не |
потрчиш у виноград да зовнеш скелеџију, и ево ну носи сребрн талир, да одмах дође да нас превез |
јасно звезданим небом осветљену, слику, и осећаше како му се нека растуженост краде у срце.</p> |
ироким а меканим погледима у очи Рајку, и узе да врти главом као да му каже: нема од тога ништа |
слила у нешто мало дужу но ширу коцку, и кроз мрку препланулост од сунца на образима његовим л |
и лист на дрвећу, и сваки цвет на пољу, и сваки џбун дуж пута, још силније замирисао, раздраган |
лавуј певаше тужну и слатку неку песму, и не прекидаше је ни једним дахом, баш као да је хтео д |
то ти да остајеш само у твоме џемадану, и што ја да лежим на овом тврдом оловном поклопцу, кад |
же да овде умрем, јави мојима у Расину, и старцу на Вујну...{S} Пошљи паре за ону скелу !...“</ |
рни говор поврати мир у душу Маргитину, и куцање њеног бурно узбуђеног срца поче да се стишава. |
капљама крви, које су се, паднув на њу, и саме скристалисале.{S} А овде и онде светлуцаху лиске |
осталој господи, приђе к руци и патеру, и још једном са врата рече: „хвала вам, господо, прости |
дети и по очима, и по лицу, и по стасу, и по кроку, да је од господска рода!{S} Па то господств |
и горе, и кад би сваки лист на дрвећу, и сваки цвет на пољу, и сваки џбун дуж пута, још силниј |
си, ваља да, да хајдук изгуби и срећу, и мегдан, па и живот, чим пусти да му женско око срце з |
омађијан Рајко осети жеђ за том слашћу, и као са неким пркосом самом себи рече: „вала ако је са |
ега се на небу бледе звезде запаљиваху, и кроз оно једнозвучно журно зујање и жврчање скакаваца |
ачну и прљаву јазбину своју у Крушевцу, и кад помислих у каквом сам добру и на каквој нези одра |
се одмах видети и по очима, и по лицу, и по стасу, и по кроку, да је од господска рода!{S} Па |
право повучене, и како је бела у лицу, и како чудном милином њен гипки и вити стас дише. „Вала |
нај јунак са изразом одушевљења у лицу, и онај ватрени коњиц, беху тако пуни живота, да Рајко о |
ао да га гуја уједе.{S} Отегну песницу, и лево и десно удараше <pb n="135" /> око себе, као да |
средини између она два лава, што ричу, и испред орла на штиту, стојаше поснизак један, право и |
ргита од Нађ-Бање!“ промуца стари гроф, и она му се дворана поче да окреће. „Шта то рече Мартин |
е уз једно брдо.{S} Кад изађоше на врх, и пре него ће ући у густу једну шуму растову, зачуше ка |
ст <pb n="109" /> царски скиптар и мач, и један и други просто засути драгим камењем.{S} Ту бех |
колико ти досађујем!...{S} Хвала ти... и опрости ми! “</p> <p>Маргита не могаше речи да прогов |
Тако...{S} На, хватај и овај зембил... и ову тикву с водом...{S} Дед’, дед’ брзо само!{S} Слуш |
?...{S} Тобож не смеш ни да се сетиш... и ти си ми неки јунак !...{S} Ниси никада младу жену у |
дава," рече сам себи, „што јест, јест ; и кад спава лепа је, а шта да кажем кад оним крупним цр |
ра ни од злата, него од растова стабла; и његов сабор није од властеле и владика у господским с |
да је кита босиљка, свака стена румена; и саме вране и свраке нису му се више чиниле да су тице |
сову показао ко је вера а ко је невера; и онда сваки пође своме селу и своме дому весео и понос |
; стојао си сам мало по више ове чесме; и окренуо си се био и гледао к мени.{S} Имао си дугу пу |
арче труда!{S} Биће боље!“ прихвати он; и запали повелико парче труда и махаше њиме десно и лев |
био је дан кад се од старца растависмо; и била је ето једна ноћ; и ето нам ове зраке казују да |
а је бела у лицу као неуглачано сребро; и уста јој беху побледела и полуотворена показиваху њен |
ца растависмо; и била је ето једна ноћ; и ето нам ове зраке казују да је на пољу опет освануо д |
ваше слуге имају слободу <pb n="205" /> и такве лакрдије да збијају, хвала вам лепо на господст |
дит, и без сумње премишља <pb n="26" /> и снује нове згоде.{S} Уђоше у Ниш са већ готовом одлук |
ово мајсторски!{S} Је ли да је као жив? и коњ жив и јунак жив!{S} А знаш ти ко је ово?“ говораш |
иганин. „А мени се ето већ смучило !{S} И кад год је намиришем одмах ми се смучи, и да не сркне |
д сељака искупљених око једног грма!{S} И његова највећа мука, коју мучи, није Турчин, него нес |
милости ни <pb n="217" /> сажаљења!{S} И онда сам се заверила да к теби више никад не подигнем |
еком великом послу доћи.{S} Иди сад!{S} И Бог ти на помоћи био !“</p> </div> <div type="chapter |
{S} Куд нас беда његова на њ навуче!{S} И кад бих могао да пробијем ову стену страх ме је прво, |
аву и слепу, само нека ми дете живи!{S} И он чу моју молитву и подиже је!{S} А Маруша му се јед |
њанин Јанку и јунаку Бановић Секули!{S} И ја знам по неку....{S} Хоћеш да ти кажем једну како с |
„Него, како ћеш и да знаш, млад си!{S} И после то се само у конаку Бекри-Бекира може да види!{ |
е, а кад дође време доћи ће и човек!{S} И ако онда будем жив први ћу вам казати: устајте, ево д |
Ти ћеш ме, знам, брзо заборавити....{S} И кад она срећна жена, којој је судбина наменила да јед |
на левом колену стоји!“ викаше баба.{S} И гроф доиста виде тај младеж.{S} Од те ноћи је стари г |
лику једну тајну од турских погледа.{S} И ништа се више не зачу.</p> <p>Маргита се приљубила бе |
ињица, од свакојаког златног посуђа.{S} И да није било оноликих кандила, само драго камење, што |
ом мојих уздаха и даждом мојих суза.{S} И опет нисам роптала.{S} Још сам се теби исповедала, те |
јаницама од орлова и соколова перја.{S} И још у сваком столу беше уз плашт прислоњен по један д |
у једном.{S} Нисам ни на то роптала.{S} И ако нисам могла у старцу да нађем одговора чежњи свој |
ично хладна кишица почела да ромиња.{S} И небо више није било плаво него сиво; Копаоник и Јастр |
убрус те убриса зној са чела и лица.{S} И онда приђе полагано бурету једном на трећој степеници |
/></p> <p>„У теби нађох правога оца.{S} И сад ето да се растајемо, може бити никад да се не вид |
е да ослободиш и усрећиш свој народ.{S} И онда... онда ће доћи и дан у који ће се наћи жена, вр |
ад заштите посланика и свите његове.{S} И онда пођоше низ брдо правцем к чесми, па да изађу на |
ј ми твоје гуњче.{S} Тако; добро је.{S} И боље је овако!{S} Ко зна какав би ми се дух са белом |
вог весеља не видех ни пре ни после.{S} И није слутило на добро.{S} А кад доведоше сутра дан мл |
коме ће око по ноћи сребро да топе.{S} И растадоше се оба задовољна.</p> <milestone unit="*" / |
ако тиха, нешто канда мени шапуташе.{S} И што урлање и лавеж све то ближе долажаху, све то разг |
“ и потрчах да видим јесте ли живи.{S} И хвала Богу, ето смо сви троје као из гроба у живот ва |
амо с њом сам у свеколикој васељени.{S} И онда опет онај тајни гласић у њему, од кога се већ је |
ављу једне благодарне кћери мислити.{S} И на самртном часу благосиљаћу твоју доброту!“ говораше |
не бој да ћу се заборавити ма у чем.{S} И да ниси госпођа робиња си, и да ниси робиња жена си, |
смо о томе говорили и са Хасан-агом.{S} И ево ти вели мој пресветли господин десет талира: чети |
на коња.{S} Покајах се, али доцкан.{S} И насмејао бих се, али ми не даде зебња шта ће од вас д |
жду од симпатије на све што је живо.{S} И овај мали коњиц са ситном главом, паметним очима и кр |
њена глава наслоњена на срце његово.{S} И још је нешто видео.</p> <p>На јелеку њеном горња пуца |
а места, дете моје!“ рече јој благо.{S} И Циганчица се без речи, освојена и оним погледима и он |
то мало са средине груди размакнуто.{S} И онај низ крупног црвеног <pb n="120" /> мерџана, што |
својој, знала сам шта ми је дужност.{S} И онда си пустио да ме аждаја агарјанска у своју чељуст |
вичају, — оста Јанко на бијелој кули, — и са њиме госпођа <pb n="133" /> ђевојка," — не изговор |
тако га је радосна жудња вукла некуда — и сам није знао куда, и к нечему — и сам није знао к че |
да — и сам није знао куда, и к нечему — и сам није знао к чему.{S} Сва му се Србија чинила као |
х: „слава теби, Боже мој, слава теби! “ и потрчах да видим јесте ли живи.{S} И хвала Богу, ето |
нож да поганим.{S} Пих, скоте један! “ и пљунух му три пута у лице!{S} Нека га !{S} Хајде сад, |
ог да теби и свакоме твоме помоћнику! “ и напи се, и мало што се не загрцну као неко дете. <pb |
звикну упрепашћена: „Рајко, да видиш! “ и извади и подиже у висину низове крупнога бисера и бро |
госпођо шта одзив рене: „живога Бога!“ И не треба нам бољи одговор.{S} Не бојмо се!“</p> <p>„У |
!{S} Да пустим мога славуја из кавеза!“ И онда отиде у одају иза ковачнице, извади из кавеза пт |
а док ја пошљем децу да зовну Мартина!“ И старица је просто увуче унутра у кућу.</p> <p>Маргита |
смо!{S} Напред за нашим царем, напред!“ И његова се вика узе да ломи испод свода и по зидинама, |
не знам; али да је весеље, весеље је!“ И онда сељак, све подскакујући, оде у село да нађе, ако |
јатељица, стара Српкиња Станија, шаље!“ И онда покида сав други босиљак и разастре га око главе |
амо знам да је цар Душан.{S} Еј, капе!“ И Рајко отиде опет да изближе гледа свога цара, а Марги |
овео да име свога мужа од бруке спасе!“ И онда старица узе да јој љуби обе руке и заплака се љу |
Него ходи да видиш нешто много лепше!“ и онда га повуче к трећој прилици на мраморној коцки, л |
ра у чергу, да не нађеш пут у тамницу!“ И сад из очију Маргитиних сипаше ватра гњева, и она мах |
ике: „ељен гроф Аладар!{S} Дај чардаш!“ И Цигани почеше да удешавају жице.</p> <p>У томе Манда, |
ом да се једва чуло: „воде... воде!...“ и онесвесну у оном сребрном престолу. <pb n="119" /></p |
о се Јанко оженио?...{S} Хајде баш!...“ И онда Рајко поче лаганим гласом, али онако мало као по |
не...{S} Знаш, понећеш и ону заставу..“ и онда опет обнесвесну.</p> <p>После поноћи Рајко поче |
и силно узбуђен викну: „ама шта је то?“ и ако ни сам не знађаше коме управо то питање управља.< |
како је било?“</p> <p>„Дед’ молим те, а и онако је још дуго до пола ноћи!" рече Рајко, па онда |
аџарској народној <pb n="3" /> ношњи, а и један дежмекаст човечуљак у дугачкој, црној долами, к |
у: „бадава, оче, не знам ти ја то!{S} А и како ћу?{S} Ти видиш да сам прост сељак!“</p> <p>„А р |
<p>— „Ваља да од ове хладне стене.{S} А и твоја је рука хладна! “ рече он.</p> <p>„О, мене је с |
кви труди.{S} Право је да те послужим а и мило ми је.{S} Кад будеш у својој земљи у слави и сре |
рекао: „красно момче!{S} Добар јахач а и коњ му добар!“ Патер Хијероними превео <pb n="22" /> |
же само једну реч: „бињеџија!“</p> <p>А и у маџарске би се господе лице засветлило.{S} Ништа на |
змајев престо.{S} Спреми све што треба и чекај нас на обали више Гроцке."</p> <pb n="222" /> < |
еви туку.{S} Биће да су се у старо доба и овуда тукли.{S} Него ходи да се испнемо на тај змајев |
ети како га чудна једна ватра загрејава и како му срце узе куцати све бурније.{S} Учини му се ч |
овако свежим поветарцем, који оживљава и умор односи, није тешко бити испосник, и баш је слатк |
рда долазила је једна млада жена, права и вита као јела.{S} На глави јој је небрежљиво, и мало |
и Рајко.</p> <p>Накашља се старац и два и три пута.{S} Поћута мало, и опет се накашља и онда ре |
мари ти за то тај твој цвет и она шева и ова земља и оно небо!{S} Зар то није да се човек глас |
воштаних свећа, испуњен паром од пецива и пића. <pb n="202" /></p> <p>Горе у самом зачељу седео |
плат, нека си бар између златних лавова и сребрних орлова, између пустог једног престола и једн |
сунчаног зрака осветли се душа Рајкова и онај тајни глас у њему умуче.</p> <p>Седе опет поред |
и злата, или и са перјаницама од орлова и соколова перја.{S} И још у сваком столу беше уз плашт |
али у коме су се и осећање достојанства и неизмерна једна туга и опет жива чежња да чује баш св |
сребрном жицом извезени беху; однесе га и простре пред мрамором на коме стари деспот Ђурађ слуш |
лаката.{S} Требало би времена док би га и ко други одрешио, а већ сам да се из тако чврстих вез |
ећи поред Рајкова ковчега, загрливши га и пољубивши га, издахнула је.</p> <p>С ону страну ковче |
Дохвати један златан пехар, исплакну га и насу воде и онда јој приђе.</p> <p>Маргита је лежала |
а и пољуби је у образ; Ружо, моја драга и добра Ружо!“</p> <p>„ Али ко сте ви у тој чудној ношњ |
?...{S} Је л’, каква се топлота из њега и каква милина из те топлоте у те разливала?!...{S} Буд |
, час на десно, час на лево.{S} Уз њега и око њега било је још неколико млађих људи у маџарској |
умори ме лаганом смрћу, само одржи њега и подигни га, и сачувај га онима, који су њему мили.{S} |
столом, и управо на средини између њега и оне трпезе са царском круном, стојао је један златан |
ја како!“ рече Циганин, па узе да мига и да се криви на Рајка, као да му тако даде разумети шт |
еспотовића, и о записима неким из књига и листина, којих је једна одаја, рече, доле под земљом |
по манастирима школа, где се учи књига и летургија, али нема школа за витештво.{S} Има ли такв |
тешка једна борба: борба срдње на Бога и брига за Рајком, борба веровања са неверовањем.{S} Уз |
госпођо; не сумњај се; уздај се у Бога и веруј у моје српско поштење!“</p> <p>Ударише Рајку пл |
адосно и поносито. „Имај надежду у Бога и имај веру у мој српски образ!“</p> <p>У том часу доко |
привенчава, да је од сад твоја и овога и онога света.{S} Стављам ти свој венчани <pb n="225" / |
оследњем часу спасете и господина свога и кућу своју! “</p> <pb n="196" /> <p>Маргита се, сва б |
е доиста не познајеш?....{S} Твој слуга и твоје псето познали су ме одмах!...{S} Господо, зар н |
едно као два верна <pb n="149" /> друга и сав терет да делимо подједнако.{S} Ко се од нас двоје |
ање достојанства и неизмерна једна туга и опет жива чежња да чује баш све што гуслар има да каж |
ше само шта ради и све јој се већа туга и хладнија зебња на срце наваљиваше. „Гледаш ме шта рад |
“</p> <p>— „Нећу ти крити, госпођо, да и мене брига обузимље!“ прихвати Рајко исто тако сетан |
прихватиш и одмориш, а у том ће ваља да и старац доћи по нас!“</p> <p>У зембилу старчевом нађош |
ој земљи у слави и срећи, сетићеш се да и у овој <pb n="121" /> земљи има људи, који знају за Б |
к не можете земљакињу своју оставити да и даље у потурченог Циганина Бекри-Бекира робује!“</p> |
очевидно узбуђена, у гомилу.{S} Као да и не чујаше што јој Циганин ковач срдито и све јачом и |
вам је на овоме свету свето, да никада и никоме казати нећете ако што будете видели!“</p> <p>„ |
која се спрема да скочи, али се савлада и рече :</p> <p>— „Маргита грофица од Нађ-Бање — робиња |
— близу тебе, госпођо моја, јадна млада и лепа и добра жено!“</p> <p>И онда отиде опет да буши |
помисли, да она јадна жена, онако млада и лепа и онако добра, оста да робује у потурченог Циган |
>„Овде, господо," зачу се јасан, а сада и пун свечаности, глас Маргитин; „овде, господо, има <p |
Волео сам своју мајку, волим, је и сада и ако је давно умрла.{S} Волим и своју стрину Круну, ко |
биљура, и када је са тих прозора, овда и онда, затрептавала звездана светлост од вилинске лепо |
е пред самим ћесаревим послаником, овда и онда зауставио би се па казивао што има да казује, он |
дала крупним својим очима, које би овда и онда протрла прстима као да се увери да не снива. .</ |
ни речи говорили.{S} Он би се само овда и онда окренуо да погледа да ли млада Маџарица није у с |
ла на земљи поред мехова, па би их овда и онда повукла да духну у жеравицу на огњишту, те да се |
роговима од јелена и главама од медведа и курјакова, све то споменима на лов, по гудурама велик |
што баш близу њега зашкрипе.{S} Погледа и не хте очима да верује.{S} Учини му се да се она стен |
се узела бацати комадићима од ћерамида и цигала, или и сувим коњским ђубретом, на ону сјајну г |
није пијан, то је она црна змија Манда и њена кћи.{S} А Манда је готова на свако зло.{S} Начин |
аиђоше на друга гвоздена врата, па онда и на трећа.{S} Ина њих улажаше Рајко да у просторијама, |
нутака у забуни и нерешљивости, па онда и сама приђе к руци која и њу, као оно и Рајка, живо бл |
Нека ти је на здравље!“</p> <p>Па онда и старац добро повуче и настави да прича:</p> <p>„Ја да |
његова се вика узе да ломи испод свода и по зидинама, и загрме сва дворана и готово <pb n="114 |
може да запева.{S} Млађа би се господа и сама раздрагала па прсла у гласно клицање, а стари би |
заплакало, млада робиња од њихова рода и од њихове вере запиштала и закукала, а они — просто н |
два велика лава као да су се усред хода и у сред рикања уставила, скаменила и позлатила, тако п |
рноћа и онај танки сутон застираше брда и поља пред њима и свуда око њих.{S} У даљини мало на д |
хвати он; и запали повелико парче труда и махаше њиме десно и лево и пођоше напред корак по кор |
ао да се мало поткрепи, после оног чуда и белаја што га снађе.</p> </div> <div type="chapter" x |
ђу царевинама, а не да их поново завађа и то због чега него због једне робињице!“</p> <p>„Царев |
рац, са бистрим очима испод густих веђа и руменим образима.</p> <p>„Куд сте ви двоје млади овак |
одмах у другу собу!“ рече Маргита блеђа и од самог рањенога Рајка, па га узе под руку и поведе. |
госпођа.... опрости, Бога ми си госпођа и сад, и ако се мучиш као робињица!{S} Молим те, би ли |
мука у оковима била сам стала сама кожа и кост.{S} Он навали да ме храни сутлијашем.{S} На моју |
ћа!“ рече нежно и жалостивно стара Ружа и положи своју руку на раме Маргитино, која, онако преб |
киту у гроб оваквог витеза.</p> <p>Ружа и Мартин дадоше једно другом миг да се не одмичу далеко |
купи јунаке драговољце, нека их наоружа и нека ти их преда да с њима једнога дана у Србију пође |
ме се и побојаваш!{S} А тако ми образа и српског поштења ево сам те узео на душу као свети ама |
{S} Ја ћу сад да отпашем младога витеза и да му превијем рану.“</p> <p>Маргита и Ружа изађоше у |
тако мене и задругу нашу осрамотио, ја и задруга можемо ти и опростити, и ево ти и праштамо.{S |
о пространог дворишта од караван-сераја и кроз разграђену ограду од врљика уђе у један велики з |
се једну костретну врећицу старих ораја и лешника и другу једну сељачку шареницу пуну јабука.{S |
да се овде у ову оставу смести и оружја и један део његова блага.{S} Не хтеде га остављати ни у |
беху задремале; излетеше пси из авлија и кидисаше на кола и коње што тако лупњавом будише мир |
ског чардака пушке пуцају.{S} Скелеџија и његови људи даваху абер сељанима у околини, да им је |
ита теби привенчава, да је од сад твоја и овога и онога света.{S} Стављам ти свој венчани <pb n |
вости, па онда и сама приђе к руци која и њу, као оно и Рајка, живо благослови.{S} Беше то нека |
мљено гомилама и младих и старих сељака и сељанака, од којих једни играху уз циганска ћеманета, |
Крушевцу једна шарена гомила од Турака и ђаура.</p> <p>Крепак један и повисок старац, — с руме |
{S} У задрузи је нашој било пуно дечака и момчадије.{S} Сваког празника, — а у нас је, не знам |
д себе одгурну. „Како да закољем човека и пијана и везана?!{S} Не може то.{S} Било би то и грех |
ауш-баша <pb n="4" /> у Београду дочека и у Цариград допрати царског поклисара.{S} У Београду ј |
да једна каменица и зачу се љутита вика и псовка циганинова.{S} Учинило му се да му је робиња н |
троје по странама рад заштите посланика и свите његове.{S} И онда пођоше низ брдо правцем к чес |
к, који се навикао на друштво пустиника и на млеко што га они од сељака добивају.{S} Он лежи об |
остретну врећицу старих ораја и лешника и другу једну сељачку шареницу пуну јабука.{S} Изнесе н |
> <p>Маргита се приљубила беше уз Рајка и чврсто се држаше једном руком за његову руку а другом |
н на ледини, па се онда загледа у Рајка и рече му: „Јеси ли ти помахнитао?{S} Ко је још поткива |
небу, погледа око себе, погледа у Рајка и онда тихо и разнежено рече:</p> <p>„Како је дивно зве |
поздраву, да на мах неста зебње у Рајка и у Маргите.{S} Он одмах скиде шубару и приђе к руци ст |
века.{S} Требали су му да проведу Рајка и Маргиту кроз Венчац до Космаја.</p> <p>Маргита је сам |
искупише на белој кули Сибињанин Јанка и узеше рујно вино пити, Маргита поче полагано да склап |
, седе браде и седе косе, округла, мрка и зажарена лица, одевен у богато маџарско руво, са широ |
мучи, није Турчин, него неслога српска и немаштина новца и оружја, тешка сиротиња.{S} Кад је с |
око које су се највећа господа маџарска и највећи наши јунаци купили, да им траке на застави ве |
="212" /></p> <p>„Гледајте само, слатка и милостива госпођо,“ узе Ружа да говори; „гледајте сам |
тве?!“</p> <p>— „Јаох мени, моја слатка и милостива госпођо, како то питате?!...{S} Та како да |
асним облицима, и ова млада жена, витка и танкострука, с лепим лицем од сунца препланулим и са |
ам Бог помогне, ово се ваља на нас мука и невоља!“</p> <p>„Рајко, хајде да бегамо!{S} Где ти је |
„Ма шта да је не може бити твоја брука и срамота!{S} Казуј, молим те, шта је?“</p> <p>„Ето, шт |
робра из оба бокора два најлепша струка и стави их у десну руку Рајкову. „Ево ти један струк бо |
асину у моју родбину, која би је чувала и пазила као аманет, док ви не смислите на тенани како |
Јово !{S} Поздрави ми Јевросиму, хвала и њој!{S} У здрављу да Бог да да се опет видимо!" рече |
оле под земљом!{S} Хвала Богу!{S} Хвала и <pb n="159" /> теби, дете моје!“ додаде старац, па се |
и лаким кораком пењаше уз гомилу цигала и камења.</p> <p>„Ама вреди да поломе мамузе.{S} С овог |
исповедала, теби молила, у тебе уздала и тебе љубила.{S} Предао си младост моју старцу једном. |
нда јој приђе.</p> <p>Маргита је лежала и главом и једном руком преко наслона од сребрног прест |
тек као сива магла у вис тихо повијала и још тиме спуштала.{S} Никада до тада Рајко није стоја |
бе!“ А она кучка зна да га је омађијала и да је он сиромах у њеној мрежи.{S} Није дуго потрајал |
о исто казивала.{S} Па онда му је слала и друге Циганке, да му гледају у воду, или и у длан, и |
њихова рода и од њихове вере запиштала и закукала, а они — просто ни малим прстом да мрдну!{S} |
мој јуначе, од мене је сад већ одбегла и сама сенка од надежде!"</p> <p>— „Немој тако!{S} Бог |
ачано сребро; и уста јој беху побледела и полуотворена показиваху њене беле зубе.{S} Коса јој с |
ке, да се у њима напоји мирисом од јела и борова, па да онда проструји кроз Шумадију, те да је |
и по гдекоја женска марама.{S} Из села и у даљини чуо се топот од коња и звркат од многих кола |
вога гуњца убрус те убриса зној са чела и лица.{S} И онда приђе полагано бурету једном на трећо |
намешташе јој чупу од гриве изнад чела и тепаше јој нешто маџарски.{S} Кад од своје кабанице и |
ој нези одрасла, каква сам госпођа била и куда ето доспех, ја падох на земљу као мртва.{S} Једн |
а у црно као калуђерица, а тако је била и она друга жена за коју сам ја мислила да је света Мар |
а ће ми они?!...{S} Јест’, слатка, мила и добра моја госпођо!{S} Јест’, то сте ви!..{S} О Боже, |
ода и у сред рикања уставила, скаменила и позлатила, тако природно изгледаху са отвореним чељус |
ца га је <pb n="6" /> тек мало нагарила и остављаше да се лепо види румени лук горње усне од до |
адужио ма чим, ево си ми богато платила и преплатила твојом господском беседом!“</p> <p>Па кад |
итом ивањскога цвећа и дивљег каранфила и мајкине душице Ружа се прва врати. <pb n="227" /></p> |
На самоме врху испупчила се стена, гола и без маховине.{S} Овде онде њен белутак беше прошаран |
своје седе косе, скине се са свим гола и узме чарати у ватру и кувати неку воду у једном тигањ |
летеше пси из авлија и кидисаше на кола и коње што тако лупњавом будише мир успаваног села. </p |
те Аћим растоварује љуто кунући и кола и мајстора који их начини и волове теглиоце. „Ко је <pb |
кораком к селу.{S} Маргита устави кола и викну сељака.</p> <p>„Молим те, брацо, је ли жив гроф |
х орлова, између пустог једног престола и једног деспотовића, који уз гусле гуди.{S} Јунак, кој |
и танко турско ткиво испод њега са грла и нешто мало са средине груди размакнуто.{S} И онај низ |
<p>На јелеку њеном горња пуцад са грла и са груди беху покидана, и сам јелек и танко турско тк |
Узе грчевито откопчавати јелек са грла и са груди својих, промуца још једном да се једва чуло: |
онда се лепота и милина стаса заборавља и сва се мисао о господству губи у милини на догледу на |
ласом.{S} Био је блед; у очима му збиља и туга уједно; обрве саставио, чело наоблачио.{S} Дохва |
то тај твој цвет и она шева и ова земља и оно небо!{S} Зар то није да се човек гласно насмеје?" |
аље од колског пута те кроз њиве и поља и испод дрвећа жураше се напред а све правцем уз Мораву |
ло још топлији жар, те позлатило и поља и горе, и кад би сваки лист на дрвећу, и сваки цвет на |
пута.{S} Поћута мало, и опет се накашља и онда рече: </p> <p>„Плот је слаба а дух је јак!{S} Ра |
S} Ја му се молих да је придигне, па ма и богињаву и слепу, само нека ми дете живи!{S} И он чу |
а распитају и доведу амо свакога, ко ма и уображава да нешто зна!“</p> <p>Кад Мартин отиде Марг |
шта она сама у себи говори, рече: „ама и ја се питам, је ли ово сан, или машта, или је ово све |
авезу, па још окована у ланце по ногама и по рукама.{S} Молила сам се по цео дан и по целу ноћ |
поред другог; прелише им гробове сузама и оставише их да на њима пољско цвеће цвета.</p> <pb n= |
е Циганин а чутуру дохвати обема рукама и метну је себи на колено.</p> <p>„Пре четири године бе |
е сласти, исправи се, покри лице рукама и — побеже од Маргите.{S} Одјури све на прстима кроз дв |
и онда седе на стену, покри лице рукама и узе гласно јецати, готово онако исто као оно у капели |
{S} Сад је све било запремљено гомилама и младих и старих сељака и сељанака, од којих једни игр |
се носе, и тишину делим с овим стенама и зидинама.{S} Нема пустињиштва које пустињик не би мог |
је дивно лепа.</p> <p>„Децо, у урвинама и што би било склоништа од погледа људских, нема склони |
ка постеља са меканим свиленим перинама и узглавницима, кадифеним покривачима и завесама, које |
рече она са несташним осмехом на уснама и у онима, „па са медом овако мирисним, и млеком тако с |
м седела, и по турски у жутим шалварама и црвеном јелеку одевена била.</p> <p>Дотрча Циганин с |
дана на тешком месту сам, не са маштама и сенкама, него са живом женом, и младом и красном.{S} |
цама, чачкалицама, свакојаким зделицама и дрангулијама, те га као кићанке бију по бедрима, па с |
а владичанска митра, искићена иконицама и драгим камењем, и поред сваке митре беше прислоњена у |
етрпана пехарима, кондирима, скрињицама и ковчезима.{S} Маргита дохвати прву скрињицу од сребрн |
амењем, и пуно књига у златним корицама и икона у злато и драго камење окованих.{S} Она мало ни |
а сама, намештајући ћерћелију на грудма и закопчавајући јелек, мало порумене.</p> <p>„Како је.. |
о из сна пробуђен и тек осетивши да има и срца и памети; „госпођо, док бих ја нашао и довео лас |
прислоњени гвоздени оклопи са шлемовима и са дугим копљима у гвозденим рукавицама.{S} Изгледало |
се без речи, освојена и оним погледима и оном благошћу, диже и отиде иза наслоњаче своје матер |
е.{S} Дође и Ружа с убрусима, превојима и пуно некаквих меких тканина.</p> <p>„Не брините се, г |
а беху два повисока млада раста, којима и стабло и грање и лишће беху од сувога злата, а жирке |
планинским ланцима, о висовима, селима и засеоцима, а још мање о бојевима који су се онуда бил |
ом, поврх овога црвен силав с пиштољима и ханџарем; испод сплава, изнад и десног и левог кука, |
ико Турака у дугачким зеленим кафтанима и са стамболијским турбанима, а иза њих једно десетак ј |
и сутон застираше брда и поља пред њима и свуда око њих.{S} У даљини мало на десно и право пред |
уца.{S} Кад то рекоше Маргита пред њима и пред свима својим млађима паде на Рајкова прса и плак |
зе и још једнако јецајући рече лекарима и свима присутнима:</p> <p>„Није ми брат, није ми верен |
.{S} Хасан-ага даде заповест јаничарима и чаушима да се устроје по странама рад заштите послани |
а <pb n="15" /> Рајко закуца на вратима и преко патера запита: би ли стари господин допустио да |
шта мумлаш!“ па се онда окрете гостима и поче што јасније могаше:</p> <p>„Сви знамо како је гр |
иродно изгледаху са отвореним чељустима и са мало спуштеним и одуженим вратом, које густа грива |
дим и сам није ти лако било.{S} Свецима и испосницима су се јављале само маште и сеновите варке |
а јој приђе, и обасу јој руке пољупцима и окваси понеком сузом.</p> <p>„Мартине,“ говораше му М |
а и узглавницима, кадифеним покривачима и завесама, које се са таванице из једне позлаћене гроф |
коњиц са ситном главом, паметним очима и красним облицима, и ова млада жена, витка и танкостру |
х шта да видим!{S} Чета Турака на коњма и читава руља самсова испред њих јуре право к мени!.... |
а четврти ступањ, на коме беху поређана и ланцима повезана аковчад.{S} Отрже силним једним напо |
гурну. „Како да закољем човека и пијана и везана?!{S} Не може то.{S} Било би то и грехота пред |
ода и по зидинама, и загрме сва дворана и готово <pb n="114" /> као да из сваког оног оклопа уз |
слушао о последњем рату између султана и ћесара.{S} А старац њему причаше о српским манастирим |
м и Маргита поред свих шалвара, кафтана и чизама хитро искочи — он онда пусти скелу низ Мораву. |
хвати и сва се стресох!{S} Шта ћу јадна и кукавна!{S} Ох, не желим ни свом душманину да прође к |
на црвеној поњави, лежала је лепа једна и врло млада девојка, готово са свим нага. „Гледај добр |
ти не буде присна и најприснија, рођена и најрођенија... за што да је јаком својом мишицом не з |
ћаше не само узбуђена, него и растужена и пуна неке чудне слутње. „Ко зна,“ рече, „можда је мој |
млада жена у црни тешки плашт завијена и црном копреном по лицу покривена, па немо гледала у м |
о.{S} И Циганчица се без речи, освојена и оним погледима и оном благошћу, диже и отиде иза насл |
зидови беху искићени роговима од јелена и главама од медведа и курјакова, све то споменима на л |
један кут од собе, спусти се на колена и узе се молити Богу за Рајка.</p> </div> <div type="ch |
уке по стотину пута, љубљаше јој колена и скуте, и плакаше горко.</p> <p>„Еј, колико смо суза м |
ече младић па се подиже са онога камена и пређе те се заклони за чесму.</p> <p>Озго са брда дол |
нежно скиде руку његову са свога рамена и рече:</p> <p>„Пусти ме, Рајко, да се код ње исплачем! |
о румена и онако светла, како је румена и светла била њена љубављу зажарена лепота, онда је лак |
је у истини отаџбина била онако румена и онако светла, како је румена и светла била њена љубав |
је клонула са свим онако на њ наслоњена и чињаше му се да јој се живот баш гаси.{S} Тако му се |
<pb n="106" /> говораше Маргита збуњена и готово збиљски у бризи, да јој се памет преврнула ниј |
p>Стигоше мало после лекари из Сегедина и нађоше да је у Рајка срце престало да куца.{S} Кад то |
и не знаш колико је <pb n="136" /> она и лепа и мила!{S} Каква си несмелица нећеш никад ништа |
не овамо ушли.{S} Опазише сад да је она и с ове стране обележена онаквим истим крстом, као што |
под града, па се осећаше хитра као срна и свежа као тица на грани.{S} Вераше се по рушевинама о |
би човек да је ово све једна безгласна и безживотна пустиња!“ говораше Рајко.</p> <p>„Ех, у мо |
милина?!{S} За што да ти не буде присна и најприснија, рођена и најрођенија... за што да је јак |
сти.{S} Цела му је појава била пријатна и допадљива.{S} Није му било више од двадесет и две год |
говори :</p> <p>„Ко нама, о великомоћна и сјајна господо, јемчи, да преласни и бујни јуноша, др |
ништа, а како је Бог велика, свемогућна и страшна светиња.</p> <pb n="98" /> <p>Маргита најпре |
на у два разбијена стара лонца два пуна и лепа бокора босиљка. „Шта си платио за њих?“ упита га |
је да то није <pb n="34" /> нека обична и проста жена.{S} Али кад јој лице сагледате, нешто мал |
о кад би нежна кћи после дугог страдања и лутања наишла изненадно на још нежнију матер своју, п |
да л’ је то управ туга, или нека жудња и чежња.{S} Гледам тебе, а мисли ми се отимљу на доброг |
</p> <p>Маргита сва дрхташе од узбуђења и само узвикиваше: „ ах да силног блага! ах да силног б |
не трепавице пала од оног драгог камења и бисера, што га ено тамо на трпезама.{S} Него хајдмо д |
} Па онда враћајући му се пуна усхићења и са пуно поузданости рече: „еј, мој витеже Рајко, сад |
у очи, погледима у којима милина, чежња и туга усисаваху у себе погледе његове, и онда полагано |
их кондира и пехара, од сребрних скриња и скрињица, од свакојаког златног посуђа.{S} И да није |
а: а шта ли би на то рекли Бан Страхиња и Краљевић <pb n="24" /> Марко?!{S} Завукао се био сав |
и српски јунаци какви беху Бан Страхиња и Краљевић Марко.{S} Одлучио се да, чим се господа у Ни |
Спусти се на под под ноге Душанова коња и намисли да ту будан ноћ проведе. </p> <pb n="138" /> |
Из села и у даљини чуо се топот од коња и звркат од многих кола. <pb n="212" /></p> <p>„Гледајт |
да хајдук изгуби и срећу, и мегдан, па и живот, чим пусти да му женско око срце запали, а рука |
него да јој остави лице богињаво.{S} Па и њу је чуо.{S} Ето у моје Маруше лице глатко као лист |
ећу него стегнем срце и стиснем зубе па и не јаукнем, он метне клеште у ватру па ми онда, кад с |
па ни после кад Марко осече и другу па и трећу главу Арапову, онда већ Рајку поста јасно да он |
таког чуда жива остала?!“</p> <p>— „Па и не могу све да вам причам.{S} Не можете ви замислити |
вездано небо изнад нас!{S} Како је лепа и мирисна сва ова околина!{S} Чисто бих волела да овде |
тебе, госпођо моја, јадна млада и лепа и добра жено!“</p> <p>И онда отиде опет да буши стену.< |
, да она јадна жена, онако млада и лепа и онако добра, оста да робује у потурченог Циганина!{S} |
наш колико је <pb n="136" /> она и лепа и мила!{S} Каква си несмелица нећеш никад ништа ни знат |
товао је као изванредни посланик ћесара и краља угарског у Цариград по нарочитом послу, од кога |
ходник у зиду савијаше у лево од олтара и излажаше у једну велику округлу просторију, под једни |
ако звали „госпођином чесмом".{S} Стара и узана калдрма, која долажаше из вароши, повијала се п |
амештани калпаци са челенкама од сребра и злата, или и са перјаницама од орлова и соколова перј |
гред растапала по неки панцир од сребра и по неко јуначко срце испод панцира од сребра.{S} Јаво |
, наш велики Боже!{S} Госпођо, предобра и премила наша госпођо грофице!{S} Дајте милостиву руку |
подиже у висину низове крупнога бисера и бројанице од смарагда, сафира и рубина.{S} Отворише д |
танком врату носила је низове од бисера и драгог камења, што својим севањем само још више изнош |
.{S} У другима нађоше цветове од бисера и грање од драгог камења, обоце, гривне, просто да се н |
у горње ивице од врата и њиховог оквира и не без јаког напрезања одви је од прилике за пола пал |
просто једном хрпом од златних кондира и пехара, од сребрних скриња и скрињица, од свакојаког |
бисера и бројанице од смарагда, сафира и рубина.{S} Отворише другу скрињицу и избројаше у њој |
а је по рушевинама од некадашњега двора и града Кнез-Лазарева у Крушевцу једна шарена гомила од |
игани свираху, врева од живог разговора и звека од пехара, чаша и судова на столу.</p> <p>Кад њ |
пет тако јасан. </p> <p>„Улазите унутра и не бојте се!“ рече им старац.</p> <p>Рајко уђе први, |
г пријатеља, кога ћу ти може бити сутра и показати, и без тога меда, који ја за горске пчеле чу |
по цео дан и по целу ноћ Богу из гласа и на коленима, купала сам се у сузама, па ништа, и ника |
Бог с вама!“</p> <p>Зачуше и лавеж паса и вику од људи са свим близу пећине.{S} Стена се опет о |
о неку крупну псовку.</p> <p>Лавеж паса и вика од људи све се јасније чујаше.</p> <p>„Ама немој |
има својим млађима паде на Рајкова прса и плакаше у глас.{S} Да јој је био једини брат од закле |
плашт, који је покривао господска прса и јуначка рамена?“</p> <p>— „А, сад видим!...{S} Сад те |
м живим напором окрете Циганина на прса и мало по мало и не без муке, веза му руке на леђа!{S} |
д мехове.</p> <p>Рајко му клече на прса и док још Циганин не дође к себи од чуда, скиде му с ру |
срамота; него му стадох чизмом на прса и рекох му: „ево си погана звери у мојој руци! могла би |
е жуте воштанице.{S} Пред иконама Исуса и Богородице горело је уље у великим сребрним кандилима |
Није то; није то; него ме за грло хвата и дави луда мисао, да већ можда никада ни видети нећу о |
на десно, прођоше многа гвоздена врата и најпосле стигоше на једне степенице од камена, које с |
десном руком притисну на гвоздена врата и викну сад још већма узбуђеним гласом: „помози нам Бож |
опља завуче између горње ивице од врата и њиховог оквира и не без јаког напрезања одви је од пр |
нас у дворану где је гроф, отвори врата и викни да сви чују: „ево је грофица Маргита од Нађ-Бањ |
тање свилене тканине, које је око врата и на својим грудима носила, па их, натопљене хладном во |
!“ рече јој Маргита, паде јој око врата и пољуби је у образ; Ружо, моја драга и добра Ружо!“</p |
нутра.{S} Уђе и стаде близу самих врата и поче овако:</p> <p>„Ево сам од како се смркло обишао |
ике повиле се под теретом крупног цвета и наднеле над руменим кровом од чесме као нека џиновска |
а онако млада, онако красна, онако вита и утегнута, онако као заливена у турском седлу, како, п |
у се били разговарали кад поче да свита и кад стигоше оздо из села два сељака с хлебом и вином. |
117" /> уз гусле пева?!“ питаше Маргита и осећаше како јој се срце размекшава.</p> <p>— Не знам |
мрцину вуку?!...{S} Ах!“ јекну Маргита и онда оно севање од узбуђености око лепо срезаних усан |
и да му превијем рану.“</p> <p>Маргита и Ружа изађоше у предворје.</p> <p>„Боље је ходите амо |
да!{S} Па то господство, и онака лепота и она младост да робују једном црном Циганину!</p> <p>П |
кав су ти род њена младост, њена лепота и њена милина?!{S} За што да ти не буде присна и најпри |
лице и нарочито оне очи, онда се лепота и милина стаса заборавља и сва се мисао о господству гу |
аде да гледа растужена у старог деспота и у два лепа а слепа млада деспотовића. </p> </div> <di |
етих се што ти оно рече да је и грехота и срамота; него му стадох чизмом на прса и рекох му: „е |
де жене, те ми силом сипљу млеко у уста и ко зна шта још те ме поврате.{S} Нит’ могу да утечем, |
преврне, те да у лудилу и не знам ништа и не осећам ништа.{S} Па као у инат онда ми тек долажаш |
ише се на једну асуру подаље од огњишта и мехова.{S} Рајко одврте чутуру и додаде је Бекри-Беки |
ила.{S} Видећеш у њој пуно лепог дрвећа и наћи ћеш пуно хладовине!“</p> <p>— „Да видиш већ сам |
p>Са једном малом китом ивањскога цвећа и дивљег каранфила и мајкине душице Ружа се прва врати. |
тајанственошћу којом она дубока мирноћа и онај танки сутон застираше брда и поља пред њима и св |
као нека џиновска кита од зеленог лишћа и бледожутог цвећа.{S} Као да је нека тајанствена рука |
ноћу на двор Нађ-Бању.{S} Старог грофа и не бејаше дома, али му беше млада грофица.</p> <pb n= |
едне љубави, погасио буром мојих уздаха и даждом мојих суза.{S} И опет нисам роптала.{S} Још са |
че погаче, једну или две прегршти ораха и три четири јабуке.{S} Прихватише се својски и не мисл |
и били; живели су сад о оно нешто ораха и неколико јабука.{S} Од три ораха, које би узео из зем |
звучно журно зујање и жврчање скакаваца и бубица по ледини, азурни зефири с неба просипали дажд |
толове око остатака од печених јагањаца и око још пуних боца.</p> <p>Кад се на капију уђе одмах |
, него неслога српска и немаштина новца и оружја, тешка сиротиња.{S} Кад је стари деспот све то |
часу докотрља се с брда једна каменица и зачу се љутита вика и псовка циганинова.{S} Учинило м |
ге нешто рубља, а наћи ћеш и брашненица и још понечега чега нам је Бог дао!“</p> <p>Рајко разгл |
би се једнако бринуо како му је царица и је ли му све добро на двору.{S} С тога би царица, чим |
ми онда, кад се усијају, месо са мишица и плећа живој хоће да откида! “ Маргита се ту устави па |
дана седео је уз колено свога седог оца и уз гусле казивао му, како ће да пропадне господство њ |
руком у чело, стропошта се поред старца и просто цикну:</p> <p>„Ах, авај мени!...{S} Ево Турака |
а.{S} Кад се врати к ватри, нађе старца и Маргиту како ћеретају као да су пријатељи од вајкада. |
ачи, утекоше гости, Манда одвуче старца и кћер, и кроз два или три тренутка не остаде у дворниц |
же.{S} Благим погледом гледаше у старца и благо се на њ осмејкиваше.{S} А старац узе да им прич |
м ову белу ружу, знак твога чистог срца и знак своје чисте љубави према теби!“</p> <p>Па онда м |
а пробуђен и тек осетивши да има и срца и памети; „госпођо, док бих ја нашао и довео ластавицу, |
ма.{S} Кад би он уморен престао да куца и спустио руке, она би му из њих извила копљасто длето |
а ковчега, само као да боље чује певача и да му је ближе.{S} Загледа се најпре у Рајково лице и |
руне, <pb n="113" /> два пребијена мача и два поломљена буздована.{S} Прилике ове беху све у ве |
ни рундов скочи на коње, па на кочијаша и некако срдито и зловољно лајаше крупним и промуклим г |
живог разговора и звека од пехара, чаша и судова на столу.</p> <p>Кад њих троје дођоше већ до с |
ад ми се, ако Бог да, из Маџарске здрав и светао вратиш. <pb n="163" /></p> <p>А сад кад си већ |
х!{S} А ево нећу ни толико !{S} Поздрав и поклон царевом чаушбаши, слушам га! “ одговори Цигани |
е тек пре четири године потурчио, дошав и сам од некуда из Маџарске, — заробио.{S} Сви ми веле |
живо благослови.{S} Беше то некакав жив и крепак старац, са бистрим очима испод густих веђа и р |
рски!{S} Је ли да је као жив? и коњ жив и јунак жив!{S} А знаш ти ко је ово?“ говораше Рајко с |
о пута; „о, Господе, који си и милостив и свесилан, смилуј се на ову децу!{S} Смилуј се и на мо |
њим се ушуња у собу и онај црни рундов и понизно приђе к Маргити, облизујући се и машући кудра |
Видеше је како клече пред ковчег Рајков и како обе руке пребаци преко њега, као да га хоће да з |
положено, разастре црвени плашт Рајков и на њему убрзо заспа слатко,</p> <p> како можда још ни |
мири он диже главу, погледа кип Душанов и рече полагано: „опрости ми царе господине!{S}" Па онд |
28" /> њему преда.{S} Од Рајка чистијег и племенитијег срца није било.{S} Док је жив био дивила |
Сад нека дођу људи, нека затворе ковчег и залију онај од олова!“ —</p> <milestone unit="*" /> < |
.7"> <head>7</head> <p>После тога првог и бујног излива суза као да је ових у Маргите са свим н |
рђене беле воштанице.{S} Поред и једног и другог златног раста, стојала је, и управо иза њега п |
ине били царичини перивоји пуни шареног и мирисног цвећа, а сада ето крта зова, коју су ветрови |
ханџарем; испод сплава, изнад и десног и левог кука, лепе сребрне Фишеклије притврђене дебелим |
каквим вином, напуни један воловски рог и даде грофу да из њега три пута сркне.{S} Иза тога баб |
а, а лепо у богате шаре од мрког, жутог и зеленкастог плетива исплетене.{S} На глави му је снис |
издаваху живот једног високо затегнутог и врло осетљивог нервног организма; па онда кад погледа |
лу беше уз плашт прислоњен по један дуг и широк мач, већином у зеленим кожним корицама, па са с |
ања у здравље паметне Циганчице.{S} Кад и то прође, стари гроф настави:</p> <p>„Сад ево једне п |
оно није више мој стари чича, него млад и красан један витез.{S} Час ми се чини да га познајем |
ком су гласу.{S} Неће ваља да тако млад и тако красан и тако због ничега умрети!" <pb n="213" / |
штољима и ханџарем; испод сплава, изнад и десног и левог кука, лепе сребрне Фишеклије притврђен |
.{S} Па онда иди преким путем у Београд и извади од турске власти допуст, да мирно сахранимо Ра |
збавио !{S} А ваља да ће дати да се сад и ова гадна комедија овде на добро сврши!“</p> <p>„Али, |
, који кад отвори рекне му: „гледај сад и добро утуви своју суђеницу да не погрешиш?{S}" Кроз д |
ајдмо да сечемо стену.{S} Друго нам сад и нема!“ </p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP189 |
ти да се теби вратим.{S} А вала баш сад и да умрем, слађе ћу умрети после овога што од тебе чух |
беху утврђене беле воштанице.{S} Поред и једног и другог златног раста, стојала је, и управо и |
<p>Пођоше још неколико корачаја напред и угледаше један мали и сићушан бледи пламичак, који <p |
стегне сву памет своју, погну се напред и гледаше жудно у далеке ватре на обзорју.</p> <p>„Је л |
а се жена подиже, па да би појачала вид и да би сигурније сагледала ко то долази, наднесе леву |
и.{S} Отмар тресну своју столицу на под и изађе из дворане, кршећи кроз зубе маџарске псовке.</ |
е Гроцке."</p> <pb n="222" /> <p>Узалуд и Мартин и Ружа наваљиваху да одустане од свега тога. „ |
S} Пред једном, која је стајала за себе и подалеко од других, седео је на земљи Циганин, па ков |
дло, привезах је мојим каницама за себе и онда бегај преко границе.{S} Ето је од тога доба моја |
ету дражност.{S} Застиде се сам од себе и збуни се као да је крив што је дрзнуо да види једну с |
183" /> једно једино — да се сећам тебе и твоје доброте!{S} Ти ћеш ме, знам, брзо заборавити... |
} С тога сам и хтела прво да видим тебе и твога Мартина, па да га мало спремите!“</p> <p>— „Ох, |
n="158" /> са три круне и са три главе и са пуно три пара крила; како су поломили јатагане бор |
нуло угледаше један чардак поред Мораве и на води испод њега скелу.</p> <p>„Да нису тамо господ |
а дана, и пошто је поломио своје ножеве и исекао своје руке, и видео да са мачевима не може ниш |
ји сељаци помолише опет сребрне грошеве и Турци присташе.{S} Ја се спустих на колена, помолих с |
Арапи поје овде упорне мазге и ћудљиве и грозне камиле своје!{S} Овом је белом калдрмом некада |
да их сељани не би опазили да кроз њиве и поља носе мртваца.{S} По дивној месечини пошли су све |
о и подаље од колског пута те кроз њиве и поља и испод дрвећа жураше се напред а све правцем уз |
сад?!{S} Кад угледах ове златне лавове и сребрног орла помислих: ето, то је царски престо !{S} |
дговор на моје молитве биле су све нове и све страшније и грозније муке.{S} Дошао је најпосле д |
вод, који мало час па букну у пламенове и живо кликтање.{S} Изгледаше Рајку као да из оног ћема |
амичцима био ишаран у свакојаке цветове и гране.</p> <p>Од прилике дуж три четвртине круга, а п |
позно у ноћ врати, искупи нас стриц све и старо и младо око огњишта, изведе Марка на среду те п |
е хтео да окрене на моје толике молитве и кад ни један светац не хте да ми помогне, она једина |
ари и црни Арапи поје овде упорне мазге и ћудљиве и грозне камиле своје!{S} Овом је белом калдр |
шта ти је?!“ проговори Рајко пун бриге и забуне.</p> <p>„Еј, мој Рајко! што не остах с тобом у |
кадифе, и оне дуге трепавице и оне дуге и право повучене обрве, и оно сниско а право чело, које |
ава.{S} Ко зна на какве ће се нове јаде и невоље разбудити!“ говораше сам у себи.</p> <p>И не м |
исокој наслоњачи стари гроф, седе браде и седе косе, округла, мрка и зажарена лица, одевен у бо |
за њима.{S} Кад већ сиђе к чесми, стаде и окрете се.{S} Пред чатрљом Циганиновом стајала је као |
сарево.</p> <p>Стари барон Арпад устаде и приђе Рајку, потапка га по рамену, говораше му нешто |
ти.</p> <p>„Брзо отвори оно моје сиџаде и додај ми из њих конопце!" рече Рајко младој Маџарици |
м, Рајко беше простро своје мало сиџаде и развио своју <pb n="167" /> црвену кабаницу.{S} А док |
евац.{S} Моја Расина није далеко одавде и имам овде добрих познаника.{S} Распитивах их о оној р |
разбијани крчази, разбацане клупе; овде и онде понеки сељачки шешир и по гдекоја женска марама. |
аху кукурекањем које се разлегаше; овде и онде извијаше се танак стуб од дима из широких дрвени |
на њу, и саме скристалисале.{S} А овде и онде светлуцаху лиске од лискуна.</p> <p>Испод ове ст |
илично одржала, прислоњена је била овде и онде по која сиротињска чатрља.{S} Пред једном, која |
далеко од њега одмакла, отварајући овде и онде по неко ново аковче.{S} Па онда враћајући му се |
гвозденим плећима.{S} Изнад њих су овде и онде биле уз зид прикуцане многе заставе, турске, буг |
{S} Него ми се некако чини да сам негде и некад слушала, да ваши краљеви нису добро пролазили!" |
и коње и конопце.{S} Ето биће ту негде и твоја ластавица!{S} А кад ја остах сам, ја се прекрст |
веде два најбоља лекара.{S} Нека поведе и за њих оседлане коње, и нека им обећа што год затраже |
на небо у неколике ситне и бледе звезде и ломљаше грчевито своје прсте.{S} Па онда гласом пуним |
утра.{S} Кресну овде, кресну онде; виде и с једне и с друге стране три реда камених широких пол |
и.{S} Није дуго потрајало док ето Манде и њене Сокице у двор.{S} Стари господин сазва нас све у |
бе поуздао да ми помогнеш да до слободе и завичаја дођем?!"</p> <p>„Не бих се ја смео поуздати |
ати се Мартин носећи велику чинију воде и оцта од руже.{S} Дође и Ружа с убрусима, превојима и |
н златан пехар, исплакну га и насу воде и онда јој приђе.</p> <p>Маргита је лежала и главом и ј |
лиш!{S} Кад изађох љут од твоје господе и стадох у оном забрану иза караван-сераја под звездама |
ођо, ама су оно плаштеви велике господе и великих јунака, који су с нашим царевима лицем у лице |
учно појање црквено, те му потресе срде и на очи натера сузу.{S} Он се диже, скиде шубарицу и п |
нас учи, вели нам: слушајте царске људе и будите им покорни, не буните се, не гините лудо, још |
с ону страну врата!“</p> <p>Рајко приђе и послуша за неколико тренутака.{S} Доиста се чуо неки |
о баци шубару у вис, она му хитро приђе и продрма га за руку.</p> <p>„Јеси ли при себи Рајко ?{ |
ику чинију воде и оцта од руже.{S} Дође и Ружа с убрусима, превојима и пуно некаквих меких ткан |
што кажем.{S} Позваше га унутра.{S} Уђе и стаде близу самих врата и поче овако:</p> <p>„Ево сам |
онда стаде поред Рајка, који нешто теже и спорије дисаше.{S} Гледаше га неизмерном нежношћу.{S} |
и оним погледима и оном благошћу, диже и отиде иза наслоњаче своје матере.</p> <p>„А ти, гадна |
ренутака, па се <pb n="85" /> онда диже и окренув се Рајку и Маргити запита их: „шта мислите?“< |
жаше као пањ на земљи.{S} Рајко се диже и гледаше га мирно за <pb n="56" /> неколико тренутака, |
едам у трепавице младине; она их подиже и погледа невесело и бојажљиво горе у таваницу, а ја кр |
"</p> <p>И онда му се примаче још ближе и — пољуби га у уста!</p> <p>Као да је из Маргите муња |
ећма узбуђеним гласом: „помози нам Боже и Богородице!{S} Ако је тамо нека нечиста авет, нека се |
„Душан те гледа!"</p> <p>Рајко се трже и не дотакнув се оне сласти, исправи се, покри лице рук |
а да је нађе.{S} Зар пчела само са руже и крина мед купи ?{S} А пустињаштво има пуно сладости и |
бисера, па се спуштају низ моје образе и низ моје грло; стас сам утегла у један панцир од драг |
p>— „Не бој се!“ рече јој Рајко, па узе и даље да ослушкује.</p> <p>Али га сад нов ужас обузе.{ |
<p>Кад је силом подигоше, она кроз сузе и још једнако јецајући рече лекарима и свима присутнима |
зања. „Волео сам своју мајку, волим, је и сада и ако је давно умрла.{S} Волим и своју стрину Кр |
адује се да чује понеку бајку, па да је и другима каже.{S} Што ти знам рећи то је да нисам свет |
се једнако и на глас молила: боље да је и закопа, него да јој остави лице богињаво.{S} Па и њу |
ави даље; „млађи је од мене; биће да је и лепши од мене!...{S} Хеј ти, гарава моја голубице, гд |
е могах; сетих се што ти оно рече да је и грехота и срамота; него му стадох чизмом на прса и ре |
е крупним и промуклим гласом, као да је и сам већ неколико ноћи пио и певао те промукао.</p> <p |
Маргиту у лево плеће, и диже руку да је и по други пут удари, али му је у исти мах Рајко дохват |
узме да носи твоје витешко име, онда је и право да ме са свим заборавиш!“</p> <p>„Вала госпођо! |
вала ако је само слатко, па баш нека је и грешно!“ <pb n="137" /></p> <p>Али у самом тренутку у |
а да ломи стену.{S} Првих дана могла је и да обије по <pb n="150" /> које зрно од стене; трећег |
лим те, Ружо, казуј ми одмах све шта је и како је?!“ говораше Маргита са нешто мало више мирноћ |
бачве пуне злата!{S} Нико не зна где је и на коме је месту, али веле, кад би човек потковао коњ |
е своју кћер љутито за руку и одвуче је и посади на њено прво место.</p> <p>Маргити, која се би |
врату; преврети се три пута, пољуби је и онда је десном руком притисну на гвоздена врата и вик |
це, извади из кавеза птичицу, пољуби је и пусти је кроз врата у ноћ.</p> <p>„Е, сад у име божје |
сувоте под овај малени градић, који је и онда слабо коме у очи падао.{S} Па онда је страшном к |
ав род, и опет ми је милији но да ми је и љубазник и вереник и најприснији и најмилији род.{S} |
<p>„Валах, ако је нећемо пити што си је и доносио?" прихвати Циганин. „А мени се ето већ смучил |
а ти је срце витешко; сад знам да ти је и слободно.{S} Благо жени која ће то витештво и ту слоб |
сам се на њеном крилу, ижљубила сам је и ево ме сад са оживелим и храбрим срцем!{S} Не знаш ти |
ислили смо свиснуће.{S} Од муке звао је и Манду да му гледа у пасуљ, хоће ли вас наћи.{S} Она м |
далеко и да се брзо врате.{S} Управо је и не губљаху из очију.{S} Видеше је како клече пред ков |
ед, много нешто замишљен.</p> <p>Био је и невесео и по готову срдит.{S} Невесео од жалости која |
ломио је своја два мала ножа, сломио је и свој велики нож из сплава, а није у стени начинио уло |
ам своју срећу.{S} Ако је нађем, ето је и теби! “</p> <p>Осмехну се брк Циганину, загрејаше му |
Знам заволећеш је кад је познаш, јер је и у тебе срце витешко!“</p> <p>У ње је срце закуцало ја |
се беше сав претворио у слух.{S} Већ је и напустио био сваку наду, да може што разабрати у оној |
овек, тек је од скора дошао, сиромах је и дрхће за паром.{S} Дајте да одем да га питам за које |
му смемо прићи ?! “</p> <p>У том их је и старац опазио.{S} У место да као какав полудивљи пуст |
а није жив!“ па се сељак гласно насмеје и испод трепавица погледаше поносито у своје дугачке и |
њих залетео на гомилу турске момчадије и дечурлије, кад би ова гласно повикала: <hi>„ха, бре, |
и, а неко може доћи па однети и теркије и чутуру !“ рече Рајко као да му објасни што му тако то |
, славна Шумадијо !{S} Некако је милије и умрети у теби, а некмо ли живети !...{S} Сећаш ли се, |
орлове, соколове, лавове, вукове, змије и змајеве.{S} У свакоме столу лежао је по један широки |
Рајко осети како му срце закуца бурније и како му удари пламен у образе. „Да ли је волим ма за |
лепо и полагано, па пођоше све јасније и јасније, све гласније и гласније, док се Рајко не узе |
м дахом, и млаз од воде као да гласније и веселије бућкаше у каменом кориту.{S} Доле у Крушевцу |
оше све јасније и јасније, све гласније и гласније, док се Рајко не узе да побојава да ће се он |
олитве биле су све нове и све страшније и грозније муке.{S} Дошао је најпосле дан, у који је мо |
и гледаше је.{S} Она поче нешто спорије и теже да дише.{S} Пови се мало на десно и лице јој се |
сто да се не зна шта је лепше, богатије и сјајније.{S} Просто им већ очи засенуше.</p> <p>Марги |
.{S} Збиља, Рајко.... ето смо нас двоје и под земљом <pb n="174" /> били заједно и ево нас под |
се ево престо разглавио у кукове своје и расточио као буре кад му прсну обручи, а по средини о |
сву грозност свога положаја, све своје и телесне и душевне муке.{S} Видех, бадава све, нема ту |
де своје гуњче, сави га у двоје у троје и положи га на оловни ковчег до саме горње ивице.</p> < |
> <p>Тек су прешли оно велико придворје и ушли у једну велику собу, у којој је уз зид према про |
овине, изрезане у свакојаке шаре, слике и прилике, у орлове, соколове, лавове, вукове, змије и |
вратоца, која су некуда у друге ходнике и просторије водила.{S} Једна од тих вратоца била су он |
иту преноћиште, брижљивошћу једне мајке и умешношћу једне танкоруке и окретне девојке, она обем |
царевину брани.</l> <l>Он му купи данке и хараче </l> <l>Што ђе отме да питања нема,</l> <pb n= |
црним гајтаном; носио је пресне опанке и чарапе високе скоро до колена, а лепо у богате шаре о |
о средини дворане стајале су три високе и широке трпезе.{S} Она у средини била је скоро за чита |
> није ништа ни мислио; заборавио Турке и самсове; заборавио и живот и смрт.{S} Знао је само да |
ме, по свој прилици царичине, краљевске и деспотске.{S} Она трећа трпеза у прочељу беше од угла |
оге заставе, турске, бугарске, маџарске и млетачке.</p> <p>Са онога прага, на коме се најпре он |
{S} Разбудише се и такнуше срдито гуске и патке, што, дуж брлога испред кућа, беху задремале; и |
у оне далеке ватре и пусти се у слатке и тужне и опет слатке мисли. </p> </div> <pb n="177" /> |
да сам силазећи у гроб ставила на муке и уморила једну свету старост и једну невину младост... |
је моје молитве, нити да види моје муке и моје сузе; он се окренуо од мене, ја се окренух од ње |
, па их крепко дохвати обадвоје за руке и повуче — к једном отвору у стени од пећине. </p> </di |
свој двор уђе!“</p> <p>Узеше се за руке и пођоше низ ужу ка колима.{S} Рајко ћуташе.{S} Од силн |
повуче.{S} Чауши је прихватише за руке и помогоше Циганину да је одвуче к чатрљи.</p> <p>За не |
идим кћери моја!“ па је узе за обе руке и окрену лицем к ватри, те је са пуно очинског саучешћа |
није.{S} Као да га неко узе за обе руке и повуче, диже се и приђе к Маргити.{S} Пригну се полаг |
И онда старица узе да јој љуби обе руке и заплака се љубећи их.</p> <p>„Ходите, ходите, слатка |
ра танки убрус, обриса њиме лице и руке и онда га разви и остави да се на зовином грању суши.{S |
> <p>И онда се опет подиже, склопи руке и ослушкиваше.</p> <p>Ослушкиваше и Рајко, ослушкиваше |
опошта на под; мало не заплака од бруке и срамоте своје; дуго држаше лице своје скривено на рук |
именом зове!“ Ја да си видела оне бруке и онога јада!{S} Моли се јадан Марко па све прсте да по |
једне мајке и умешношћу једне танкоруке и окретне девојке, она обема рукама миловаше ластавицу |
вица погледаше поносито у своје дугачке и танко усукане брке.</p> <p>„А је ли овде у двору?“</p |
ваку јабуку секла својом руком у кришке и не би загризла своју кришку, док не би видела да је Р |
се Турци низ планину, побацаше и пушке и јатагане, оставише и коње и конопце.{S} Ето биће ту н |
ицу пуну јабука.{S} Изнесе некакве мале и велике чутуре.{S} Све то метну пред њу и око ње и нав |
те, али у обојице очи беху дубоко упале и — очним поклопцима поклопљене, као да оба беху слепа. |
ве друге иконе беху поцрнеле и испуцале и само се светлуцаху златни и сребрни окови на по неким |
ним ћерамидама.{S} Из оне старе, дебеле и влажне зидине изнад ње избио је читав џбун зовина дрв |
ли су поређани високи столови од дебеле и већ поцрнеле растовине, изрезане у свакојаке шаре, сл |
илима.{S} Све друге иконе беху поцрнеле и испуцале и само се светлуцаху златни и сребрни окови |
стабла; и његов сабор није од властеле и владика у господским столовима, под кубетом саборне ц |
крилом закриљује од сваке нечисте силе и сваке ружне помисли.{S} Срце ми се окрепи и радосно к |
цу све како је било у Крушевцу, а после и све што је по Београду слушао о последњем рату између |
срћући од умора, стремила сам само даље и даље.{S} Сунце је већ било прилично одскочило кад угл |
ма, мојим уздасима, симпатички одазивље и само оно стење и камење у порушеноме двору српскога ц |
ам у том помогнем, распитивах пријатеље и нађох да може да буде.{S} Ево како: санџак-бег је овд |
ече Маргита; па онда настави пуна збиље и сетности „био је дан кад се од старца растависмо; и б |
гом белом брадом, у црној ризи до земље и са црном камилавком од грубога сукна на глави.</p> <p |
га бирајте, ако не знате нешто још боље и сигурније.{S} Тек не можете земљакињу своју оставити |
ог ковчега извади једно старинско копље и њиме опрезно пипаше под, на који наступаше.{S} Прођош |
своја уста, убриса га рукавом од кошуље и додаде је Циганину.{S} Овај се напи као што би се жед |
а се сва као стресаше. „Ух, пре нека ме и самсови растргну, пре нека умрем сваком другом смрћу, |
онда суди и ако је право баци се на ме и каменом!“ рече Рајко узбуђен и онда узе причати све п |
е ?!“ Сад што да ти дуљим — извукоше ме и истукоше ме.{S} Кад се дигох рекох им: „кажите грофу |
/p> <p>— „Рајко,“ одговори он; „зову ме и „од Расине Рајко“ јер ми је задруга у Расини.“</p> <p |
утра у пећину, он пође за њом а за њиме и старац.</p> <p>„Госпођо," узе Рајко да говори као из |
пећине унутра у мрачни ходник а с њиме и глас старог пустињика:</p> <p>„Рајко, брзо хватај тво |
p>— „Да видиш већ сам се зажелео и шуме и шумског хлада.{S} Ево два дана како се возимо по твој |
љаше да је треба најмање четири, ако не и пет стопа у дужину, две стопе у ширину и бар једну ст |
кали рукаве до рамена, завалили турбане и сарколе, витлају дугачким татарским камџијама, напуцк |
о, али ето их моји сељаци да ме одбране и измоле. „Немој нам га, беже, амана ти! лепо он нас уч |
сиљка, свака стена румена; и саме вране и свраке нису му се више чиниле да су тице злослутице, |
олове, па се окренуше к средини дворане и њеном зачељу.</p> <p>По средини дворане стајале су тр |
од Нађ-Бање може само да ти руку стегне и речима срећу зажели.{S} Али то није ни десети део, о, |
ресну овде, кресну онде; виде и с једне и с друге стране три реда камених широких полица на сту |
светли дворану око себе.</p> <p>С једне и с друге стране ове три трпезе поређано је било по шес |
т, па син навалио да се што пре и одене и огреје. „Јеси ли ти онај светац о коме луда раја прич |
склопи трепавице и држаше их склопљене и једва дисаше.{S} Као да јој је душа одлетела у ројеве |
нце, само — не тражи ништа више од мене и не ударај ме камџијом кад ми дође да се заплачем.{S}" |
, што немам млађу сестру, лепшу од мене и срећнију од мене!{S} Бар бих се могла понадати да те |
, која ће Тисом па Дунавом да носи мене и ковчег Рајков у Србију.{S} Па онда иди преким путем у |
нуо да му помогнеш.{S} Што си тако мене и задругу нашу осрамотио, ја и задруга можемо ти и опро |
м црвеном кабаницом, изађе на врх стене и седе, прикупив кабаницу добро око себе, загледа се у |
едног другог корита дохвати неке влажне и прљаве крпе, обмота у њих десну руку, извуче из жерав |
алеке ватре и пусти се у слатке и тужне и опет слатке мисли. </p> </div> <pb n="177" /> <pb n=" |
ко отвори она сниска врата од растовине и онда њих двоје угледаше пред собом једну малу а прили |
што на два три места стрче кроз зидине и из рушевина?“ питаше она старца, седајући поред њега, |
којима је било пуно неке чудесне милине и у линијама, у којима су тако правилно изведена, и у г |
ед стеном, која их раздвајаше од пећине и ослушкиваху не би ли што чули.{S} Мало час па она поч |
“</p> <p>Рајко скочи к отвору из пећине и викну: „Брзо оче, дај воде или вина ил’ ракије, дај а |
су биле више снови на јави него озбиљне и хладне мисли.{S} Али пре но што је сагледао Мораву с |
Богу згрешила да те пси као јареб гоне и да те самсови као мрцину вуку?!...{S} Ах!“ јекну Марг |
јково.{S} Замоли све друге да се уклоне и да оставе само њу и Ружу саме поред мртваца.</p> <p>К |
ки од кадифе, понеки од тканине сребрне и златне жице, а сваки уз то бејаше постављен и оперваж |
ост свога положаја, све своје и телесне и душевне муке.{S} Видех, бадава све, нема ту помоћи ни |
сти да њене топле усне нађу његове усне и по трећи пут, пољуби их једним дугим, дугим пољупцем, |
S} Она гледаше на небо у неколике ситне и бледе звезде и ломљаше грчевито своје прсте.{S} Па он |
м.{S} Ту беху још и неколике мање круне и дијадеме, по свој прилици царичине, краљевске и деспо |
дели змаја, <pb n="158" /> са три круне и са три главе и са пуно три пара крила; како су поломи |
у њему умуче.</p> <p>Седе опет поред ње и гледаше је.{S} Она поче нешто спорије и теже да дише. |
<p>Рајко се све на прстима повуче од ње и склони иза леве певнице.{S} Како седаше у један сто, |
, окрете се и једним скоком скочи до ње и до посланика.{S} Побојао се да се није што незгодно д |
утуре.{S} Све то метну пред њу и око ње и наваљиваше на њу да се прихвати.{S} Она се жудно напи |
бих да се од двора чује свирање, певање и усклицавање, баш као да су сватови, а ено виде се и о |
ху, и кроз оно једнозвучно журно зујање и жврчање скакаваца и бубица по ледини, азурни зефири с |
то канда мени шапуташе.{S} И што урлање и лавеж све то ближе долажаху, све то разговетније чух |
ка млада раста, којима и стабло и грање и лишће беху од сувога злата, а жирке његове од сребра, |
акнуше пијани гости у смех и у кликтање и у пљескање.</p> <p>„Мартин ће скупо да плати ову луду |
ше га мравци кад из чатрље зачу пиштање и гласно плакање оне жене.{S} Скочи к вратима од чатрље |
а, симпатички одазивље и само оно стење и камење у порушеноме двору српскога цара; али се ти њи |
им скоком долети те стаде између робиње и Циганина.{S} Гурну Бекира обема рукама те овај паде н |
аше и пушке и јатагане, оставише и коње и конопце.{S} Ето биће ту негде и твоја ластавица!{S} А |
д чуда, скиде му с руке оне влажне крпе и напуни му њима уста као чепом, те сад већ не могаше н |
ти један стручак од баба Станије, старе и сироте једне Српкиње, и Бог да те прости!{S}" И даде |
да никада ни видети нећу ове дивне горе и планине!“</p> <p>„О, Рајко, Рајко!“ викаше га озго Ма |
као прст, па син навалио да се што пре и одене и огреје. „Јеси ли ти онај светац о коме луда р |
ња.</p> <pb n="98" /> <p>Маргита најпре и не гледаше у иконостас него у њега.{S} Учини јој се д |
степеници, отвори заклопче, диже аспре и пусти их да падају као плева; сиђе на четврту степени |
око себе, загледа се у оне далеке ватре и пусти се у слатке и тужне и опет слатке мисли. </p> < |
је мојих година!{S} Нисам слушао да се и по трећи пут оженио !{S} Ово мора да је нека пометња! |
иначе тако разговорна била, ућутала се и постала суморна.{S} Не хтеде се одвајати од Рајка ник |
ротре очи да види боље.{S} Јест љуља се и повија се, али му се све поче око њега да окреће и не |
е, баш као да су сватови, а ено виде се и осветљени прозори од једне велике куће!“ рече Рајко.< |
неко узе за обе руке и повуче, диже се и приђе к Маргити.{S} Пригну се полагано над њеном глав |
вере у мене!{S} Може бити баш да ме се и побојаваш!{S} А тако ми образа и српског поштења ево |
о корачаја испред свите ишао, окрете се и једним скоком скочи до ње и до посланика.{S} Побојао |
е у све саставке своје.{S} Разбудише се и такнуше срдито гуске и патке, што, дуж брлога испред |
>Па дође нас кад престаде.{S} Изгуби се и последње неразговетно одјекивање говора људског у даљ |
пође два три корака низ косу, устави се и опет ослушкиваше.{S} Па се онда окрете према старцу и |
Напред ћемо сви ако Бог да!“ Поклони се и свој осталој господи, приђе к руци и патеру, и још је |
је земље вратила.{S} Мислим да ће ти се и „госпођа грофица“, у оном двору тамо, умети господски |
усти главу на Рајково гуњче, намести се и пови се гипко телом до на саму ивицу од оловна ковчег |
ред чесму.{S} Скиде шубару, прекрсти се и узе живо да умива лице своје бистром хладном водом, к |
понизно приђе к Маргити, облизујући се и машући кудравим својим репом.</p> <p>„Мартине, познај |
чутурицу и Маргити и Рајку, напивши се и сам, па онда опет настави: „посадише ме на ластавицу |
ан, смилуј се на ову децу!{S} Смилуј се и на моју грешну старост, отвори ми очи да у овоме тешк |
те Богом и светим Јованом, јави нам се и помози да одавде изађемо !“ </p> <p>Нико не одговараш |
{S} Дед’ нам причај што!“ „0, грозим се и да погледам натраг!“ рече Маргита, па се сва стресе. |
ину Сибињанин Јанка!{S} Веруј, тукао се и он за вас као и многи други наш јунак, и право је да |
пела!{S} Мало по мало па осећах како се и сама претварам као у неку звер.{S} Завадих се с Богом |
мило и опет некако тешко.{S} Пригну се и пољуби старца у руку: „хвала ти светли господине!{S} |
тешко укратко описати, али у коме су се и осећање достојанства и неизмерна једна туга и опет жи |
ку и лавеж паса у даљини.{S} Окренух се и имадох шта да видим!{S} Чета Турака на коњма и читава |
опет прну у вис, те да се зрак потресе и фијуком зајечи кад се сребрни таламбас витих крила њи |
лаву размрскати!{S}" Дохвати је за косе и повуче.{S} Чауши је прихватише за руке и помогоше Циг |
е бег на сузе сељачке, згрну оне дукате и оне слепачке грошеве, и заповеди да ме обесе ето овде |
ате!" прихвати Рајко, па се онда окрете и рече нешто на турски Хасан-аги Зулуфлији, и пође напр |
м близу пећине.{S} Стена се опет окрете и паде на земљу са већом силином но пре, као да хоће да |
е Бог довео да у последњем часу спасете и господина свога и кућу своју! “</p> <pb n="196" /> <p |
S} Знам ухватиће је, али ће имати штете и дангубе.{S} Сад смо на невољи па нек нам Бог опрости; |
дворници нико други осим Рајка, Маргите и Мартина. </p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1 |
говори.{S} Али корачајући поред Маргите и држећи је за руку не скидаше својих погледа с лица ње |
ем.{S} Волим пред ногама моје племените и добре госпође погинути, него поред оних циганских вра |
је пећине, па ме после ви мртва скините и у пећину закопајте!{S} Ето беже, то је све што те мол |
е за што.{S} Него ме милостиво пуштајте и опростите ми!“</p> <p>Док то патер превођаше Рајко ви |
н није био ружан; сан је био пун лепоте и милине, али, бојим се, ружно ће да значи.{S} Помисли |
"191" /> према сваком тако пуни доброте и милости!{S} Тек, шта ја говорим?!{S} Нека му је по хи |
ћа да ме позна! “</p> <p>„Јесте, ви сте и нико други!{S} Ваше јединствене очи, ваш сладак глас! |
и какви су Маџари, кад се узму да часте и проводе !{S} Него да седнемо мало на ову плочу!“ рече |
децо, приступите слободно.{S} Ако бисте и турске вере били приступите.{S} Уморни путник, ма кој |
ост од надежде, и сребрн талас од чисте и невине једне мисли, стапали у чудесну и дивну једну х |
побожно и шапатом рече: „о часни крсте и свето еванђеље, одбите од мене нечастивог, који ме ет |
ено густом кестењавом косом.{S} Погусте и дуге веђе лепо се повијају изнад два црна ока, која с |
и испосницима су се јављале само маште и сеновите варке, па су имали муке да не поклизну; а ти |
вици.{S} Тек опет ослушкиваше да ли ће и кад ће онај жубор престати.</p> <p>Па дође нас кад пр |
е дошло време, а кад дође време доћи ће и човек!{S} И ако онда будем жив први ћу вам казати: ус |
више грофица!{S} Нешто сам далеко веће и много више, и нешто што ми је много драже.{S} Ја сам |
и несигурном осветљењу од лојане свеће и ватре с огњишта како Маџарица стоји поред Циганина, с |
да се она стена с крстом полагано креће и на својој осовини љуља.{S} Протре очи да види боље.{S |
, али му се све поче око њега да окреће и несвестица га обузе, из које прену тек кад зајеча јас |
ла је прилика била пуна лепоте, мирноће и нежности, и имала је у себи нешто што је растуживало. |
з сеоских атара, онда се носачи почешће и подуже одмараху.{S} Свитало је кад су стигли на вис н |
оких и дугачких плаштева од меке кадифе и још мекшег зибелина!"</p> <p>„Јест, госпођо, ама су о |
су од црне кадифе, и оне дуге трепавице и оне дуге и право повучене обрве, и оно сниско а право |
рви пут виде како су јој дуге трепавице и како су јој обрве право повучене, и како је бела у ли |
погледима.{S} Па онда склопи трепавице и држаше их склопљене и једва дисаше.{S} Као да јој је |
и да кувам, да чекићем кујем потковице и клинце, само — не тражи ништа више од мене и не удара |
се!{S} Ако си авет, у име свете Тројице и силом часнога прста, на Коме је Христос распет био, и |
из недара танки убрус, обриса њиме лице и руке и онда га разви и остави да се на зовином грању |
же.{S} Загледа се најпре у Рајково лице и не трепташе док он описиваше троглавог Арапина.</p> < |
па се тужна загледа у његово бледо лице и склопљене очи.{S} Узе умакати своје прсте у сирће од |
лепшом чиниле, — кад погледате то лице и нарочито оне очи, онда се лепота и милина стаса забор |
ешто маџарски.{S} Кад од своје кабанице и сиџадета начини што ужи свитак и кад га привеза за се |
у пуно слугу, који насипаху празне боце и кондире вином, да буду готови да се носе у велику дво |
ребрне паре, требаће вам за ваше слепце и просјаке! а не бих вам овог бунџију поклонио, да ми д |
а ?!{S} Учинило ми се да је у тебе срце и чисто и јако. „Ево га нађох!“ говорах у себи и зарадо |
а кад ја упорно нећу него стегнем срце и стиснем зубе па и не јаукнем, он метне клеште у ватру |
пођо; пусти нека опет сине јуначко срце и нека одгони тај облачак!“</p> <p>„Немој кћери моја!“ |
шко!“</p> <p>У ње је срце закуцало јаче и топлије; образи јој се заруменише, очи жарко засветли |
неразумљивим.{S} Али кад поче да плаче и да јеца, он се полагано маче од ње, спусти се нечујно |
ор! “</p> <p>У који час то Маргита рече и устаде, један крепак човек са проседом брадом и косом |
дну прстом, па ни после кад Марко осече и другу па и трећу главу Арапову, онда већ Рајку поста |
унаци! напред српски соколови!“ па поче и сам као у неком наступу заноса да виче: „напред! напр |
!“</p> <p>Па онда и старац добро повуче и настави да прича:</p> <p>„Ја да поганих самсова; онак |
Нешто шапуташе, па се опет осмејкиваше и изгледаше тако срећна.{S} Рајко, као неком тајанствен |
/p> <p>Ослушкиваше и Рајко, ослушкиваше и старац.{S} Њих се двоје погледаше, а Рајку се промени |
руке и ослушкиваше.</p> <p>Ослушкиваше и Рајко, ослушкиваше и старац.{S} Њих се двоје погледаш |
ика испред њих.{S} А Рајко живо кресаше и живо гледаше да види очи њене.</p> <p>„Срећа те нисам |
</p> <p>Маргита се ту устави.{S} Ћуташе и гледаше озбиљно и невесело преда се; бејаше мало побл |
в усколеба срце његово.{S} Више осећаше и нагађаше, но што разумеваше, шта старац сумња, и би м |
Поломише се Турци низ планину, побацаше и пушке и јатагане, оставише и коње и конопце.{S} Ето б |
час неразумљиво.{S} Срце му брзо куцаше и ватра му беше образе <pb n="219" /> подузела.{S} Марг |
гитиних.</p> <p>Рајко ућута.{S} Слушаше и гледаше само како Маргита дише.{S} Не смеде да се мак |
час српски час маџарски, као да се беше и сама претворила у сиву голубицу.{S} Као да су кроз он |
ца ранога јутра растањивала се све више и више, као да се растапала у росу којом се трава свуда |
ла да овде слатко заспим, па да се више и не пробудим!“</p> <p>„А твоја земља, Маџарска?!“ пита |
“</p> <pb n="54" /> <p>Али Циганин више и не слушаше шта Рајко говори.{S} Диже се, отиде до јед |
кира да сухо грло овлажи.{S} А већ више и не мишљаше да нуди чутуру своме ортаку.</p> <p>„Могао |
уда високо и далеко мислима, те њу више и не узима на ум.{S} Отиде за тим полагано и све на прс |
иташе она у чуду; веђе јој се саставише и очи јој засенуше као да је на њих пала од некуд сенка |
, побацаше и пушке и јатагане, оставише и коње и конопце.{S} Ето биће ту негде и твоја ластавиц |
02" /> пред собом, обадвоје се уставише и занемеше од чуда.</p> <p>Озго са сред среде свода спу |
ојом да се попне по стени, коју су кише и снегови углачали, и онда њих двоје стадоше на највиши |
ш к шталама.{S} А сељаци се усплахирише и запиташе: „ама шта је то ?{S} Шта се то десило ?!“ Те |
лободе!“</p> <p>Диже се старац, скочише и сва она млада господа на ноге.{S} Старац господски ма |
прекидом не би разбудио, него све лакше и лакше казиваше оно што је још остало од песме, док по |
паше под, на који наступаше.{S} Прођоше и ону стену испод које су из пећине овамо ушли.{S} Опаз |
рце параше, јурну к њима, одгурну чауше и јаничаре натприродном снагом, коју само очајање дати |
а те талире, нека се пале свеће за душе и твојих и њихових покојних док талира траје.{S} А?... |
и, којом одговараху сваком покрету душе и срца, — са деликатно срезаним носом за који би рекли |
сад нека је Бог с вама!“</p> <p>Зачуше и лавеж паса и вику од људи са свим близу пећине.{S} Ст |
оче!{S} Чула сам, ево и сад чујем лавеж и скамукање њихово !{S} Еј тешко мени!{S} Шта ћемо сад |
ју верну жену?{S} Не срамоти свој образ и не греши своје душе?“ рече Рајко, па онда одби старче |
таше он.</p> <p>„Не знам то; а можда би и то ваљало" рече Рајко. „Него, чекај молим те, има још |
{S} Кад би и пси знали да пију, онда би и они за госама својим у двор, и онда, онда би могла да |
о, раздраганост срца његова ускипела би и Рајко би се окренуо чаушбаши :</p> <p>„Честити чаушба |
ихови и плаштеви и њихови мачеви, па би и главе своје дали били !{S} Али како ћу ја, један сеља |
} Зар код толиких паса пусто?{S} Кад би и пси знали да пију, онда би и они за госама својим у д |
их ја нашао и довео ластавицу, дотле би и Турци са самсовима, или бар самсови без Турака, стигл |
и кликћући као млад соко.</p> <p>Чак би и чаушбаши мило било да га гледа.{S} Па би се онда стар |
то би.</p> <p>Циганин беше дошао к себи и напрезаше се силно да збаци са себе Рајка, и бацакаше |
ијашем.{S} На моју несрећу дођох к себи и поправих се, а он онда поново побесни.{S} Уз то се би |
и јако. „Ево га нађох!“ говорах у себи и зарадовах се.{S} Али ето, и сам признајеш, младост је |
p>„Пун ибрик, пуна срећа да Бог да теби и свакоме твоме помоћнику! “ и напи се, и мало што се н |
о, на твоме гуњчету сниваћу само о теби и о нашем добром старцу!{S} Али нећу ни ја да спавам, х |
— „Слушао си, ваља да, да хајдук изгуби и срећу, и мегдан, па и живот, чим пусти да му женско о |
са колена, па је пред свима нама пољуби и само рече : „голубице моја, тебе ћу да љубим, а Циган |
моја госпођо, унутра у моју собу!{S} Ви и не знате шта се овде збива!{S} Ходите унутра док ја п |
драви врат, па га онда тапкаше по глави и тепаше му: „моје верно псето, мој верни стари Кондоре |
миловаше ластавицу по гриви и по глави и гукаше јој час српски час маџарски, као да се беше и |
је.{S} Кад будеш у својој земљи у слави и срећи, сетићеш се да и у овој <pb n="121" /> земљи им |
и се секли!{S} Али су њихови и плаштеви и њихови мачеви, па би и главе своје дали били !{S} Али |
рофица.</p> <pb n="50" /> <p>Кад кошеви и сењаци око двора букнуше у пламен и кад ми вичући „Ал |
обриса њиме лице и руке и онда га разви и остави да се на зовином грању суши.{S} Он сам седе на |
бема рукама миловаше ластавицу по гриви и по глави и гукаше јој час српски час маџарски, као да |
извезени били двоглави орлови, кринови и лавови, који се пропињу да дохвате звезде.{S} Тако је |
ећима подигне ону плочу. „Да смо џинови и да имамо пун ковчег барута, па овде не би могли проло |
ојој светлуцаху у драгом камењу крстови и у златном покову еванђеља, прекрсти се трп пута побож |
„И веруј, би се секли!{S} Али су њихови и плаштеви и њихови мачеви, па би и главе своје дали би |
S} Моја је земља румена од јуначке крви и светла од витештва.{S} Знам заволећеш је кад је позна |
репашћена: „Рајко, да видиш! “ и извади и подиже у висину низове крупнога бисера и бројанице од |
ц.</p> <p>Ружа је гледаше само шта ради и све јој се већа туга и хладнија зебња на срце наваљив |
абом женскињу, нејакој сирочади, правди и отаџбини.{S} Моја је земља румена од јуначке крви и с |
ири.{S} Али му лице поче нагло да бледи и жути.</p> <p>— „Хајдмо одмах у другу собу!“ рече Марг |
нете чистим ваздухом.{S} Тако сте бледи и тако дрхћете!“ рече Ружа Маргити, која ћуташе па се с |
од које нечастиви бега.{S} Кад ме гледи и кад ми говори, као да ме невидљивим крилом закриљује |
Протрљај, молим те, своје очи, па види и кажи ми, је ли ово доиста злато, а оно тамо сребро ?! |
тиме обрати пажњу на страхоте које види и од којих стрепи.</p> <p>„Чујеш ли самсове?" питаше га |
онда узе још конопаца, натопи их у води и онда увеза чврсто ноге Циганинове све до колена, а ру |
чног „кабадахију“ Рајка, да га спроводи и да му помогне да се цареви гости ни на шта не потуже. |
збиљним лицем окренуо маџарској господи и показујући руком на младог коњаника, допустио себи да |
м како на њему још има пуно добрих људи и пуно љубави.{S} Хвала вам добри људи!{S} О, мој Рајко |
све по истини испричам, па ме онда суди и ако је право баци се на ме и каменом!“ рече Рајко узб |
ош и покрвити.{S} Али их старац уталожи и узе сам да говори мирно, али и опет некако као да зап |
сам се у циганској <pb n="77" /> черзи и родила.{S} Од тешких мука у оковима била сам стала са |
мносив млаз, који постајаше све тамнији и тамнији и ако се на њ само небо својом мутноплавом ив |
з, који постајаше све тамнији и тамнији и ако се на њ само небо својом мутноплавом ивицом насло |
и дарови.{S} Сад сам ја овде сигурнији и силнији од санџак-бега у Крушевцу.{S} А за све то нек |
и је и љубазник и вереник и најприснији и најмилији род.{S} Нико од вас не зна колико је он нев |
ако ти то говориш?!" питаше Рајко, који и не слућаше о чему Бекир мисли.</p> <p>— „Ето како: за |
а престолу, наслонив обе руке на велики и широк мач, којега је држак у крст извијен био.{S} Кру |
е.{S} Тако је извезен био и онај велики и широки јермелином постављени плашт, који је са рамена |
о чисто и јако срце, да се један велики и свети аманет чува ?!{S} Учинило ми се да је у тебе ср |
у лицу, и како чудном милином њен гипки и вити стас дише. „Вала,“ говораше сам у себи, „ни дивн |
четири јабуке.{S} Прихватише се својски и не мислећи шта <pb n="122" /> све још може бити.{S} П |
ти је на сну долазила, говорила српски и носила круну на глави?!“</p> <pb n="101" /> <p>— „Гов |
ова блиставост узвишени господин царски и краљевски посланик вели: „хвала ти, али од тога сад н |
Разговараху нешто између себе маџарски и по свој прилици мио им беше онај поглед на околину.{S |
а по рамену, говораше му нешто маџарски и заврши рекав три пут српски: „напред! напред! напред! |
ву у вис, лице јој пуно озбиљности, али и пуно мирне одважности.{S} Сад се тек Рајку учини да ј |
ти не паде кроз тај отвор у ходник, али и Рајко и Маргита на свој ужас опазише при оној слабој |
уталожи и узе сам да говори мирно, али и опет некако као да заповеда. <pb n="17" /></p> <p>„Је |
Кћи земље маџарске!" рече она мирно али и свечано.</p> <p>Рајко је међу тим био скинуо седло и |
љи очи на њу. „Вала ћеш да играш и мали и велики па још маџарски да певаш!{S} Знаш, ниси хтела |
о корачаја напред и угледаше један мали и сићушан бледи пламичак, који <pb n="97" /> наизменце |
ти комадићима од ћерамида и цигала, или и сувим коњским ђубретом, на ону сјајну господу.</p> <p |
аци са челенкама од сребра и злата, или и са перјаницама од орлова и соколова перја.{S} И још у |
руге Циганке, да му гледају у воду, или и у длан, и свака му је то исто готово од речи до речи |
да вам то причан; уверих се да њега или и нема, или да баш неће да чује моје молитве, нити да в |
пља усне, као да их спрема да приме или и да даду сладак један пољубац.{S} А онај гласић у њему |
крдијаша Мартина?{S} Шта сте се следили и укопали?{S} Та ово је маскарада!“ викаше оздо иза сто |
љени лавови с орлом на штиту приближили и саставили, од њих би се склопио био велики један царс |
ге пратиоце.{S} Већ смо о томе говорили и са Хасан-агом.{S} И ево ти вели мој пресветли господи |
еше нешто погаче, млада црна лука, соли и млада сира.{S} Прихватајући се помало Маргита говораш |
рече: „хвала вам, господо, простите ми и с Богом остајте!“ </p> <p>И онда оде право у коњушниц |
Он сам седе на један камен према чесми и пусти се у мисли.{S} Није имао гусле нити је био слеп |
рац и Рајко беху и сами дубоко узбуђени и погледаху један у другога, не знајући шта да почну. < |
овако изгледаше то као неки разглављени и у делове своје растурени престо.{S} Што је Рајка најв |
и божји угодник и без онога што си мени и овој страници добра <pb n="160" /> учинио, да коме ћу |
n="91" /> <p>Рајко прислони ухо к стени и после неколико тренутака рече: „.јест, гребу ову стен |
ита.{S} Плоча се вину на својој осовини и затвори пећину.{S} Њих двоје беху у једном мрачном уз |
Та како да не верујем!{S} Та он једини и може да помогне кад нико други не може!{S} Ко је поди |
<p>„Хвалимо те Боже!{S} Ово је у истини и сребро и злато!{S} Нисам истина никада до сада видео |
кунући и кола и мајстора који их начини и волове теглиоце. „Ко је <pb n="129" /> с Аћимом?“ зап |
Устаде патер Амброзијус у мртвој тишини и тек се накашља, а двокрилна се врата расклопише силни |
!“</p> <p>„Иди, слатка моја, иди клекни и моли му се нек не да смрти младог овог витеза!“ шапат |
ји дан од санџак-бега поздрави, поклони и дарови.{S} Сад сам ја овде сигурнији и силнији од сан |
и слуге, а показали сте ми се као верни и нежни пријатељи!{S} Хвала вам на доброти вашој; опрос |
на и сјајна господо, јемчи, да преласни и бујни јуноша, дрскост којега толико изненађује, није |
и испуцале и само се светлуцаху златни и сребрни окови на по некима од њих.{S} Владала је нека |
застаде за неколико тренутака у забуни и нерешљивости, па онда и сама приђе к руци која и њу, |
своје трепавице, и таман „ударише бубњи и свирале, — чауш викну, Дабулана рикну, — Хазуралах! к |
саме варнице прште.{S} Погледа к робињи и виде како јој низ образе једна суза другу стиже.</p> |
о био, па се свежом водом заливен крепи и подиже.{S} Благим погледом гледаше у старца и благо с |
аке ружне помисли.{S} Срце ми се окрепи и радосно куца кад сам себи кажем: јесте, хоћу да света |
Марушу из великих богиња?{S} Сви лекари и све видарице рекоше: нема ништа од ње!{S} Ја му се мо |
час умих, а сада — сада кривооки Татари и црни Арапи поје овде упорне мазге и ћудљиве и грозне |
а земља, Маџарска, и... — ти, мој добри и верни витеже! “</p> <pb n="176" /> <p>„Е, само кад си |
од оне спаваће собе, ошкрину их, завири и онда махну руком Маргити да дође.</p> <p>"Метнуо сам |
ичаше о српским манастирима на Св. Гори и о светогорским испосницима.{S} Разговараху се тако ск |
главу да имаш.{S} Лези ту па се одмори и испавај док нам старац не дође.{S} А ја ћу ено тамо п |
олуга држи!{S} Тешко би нама било да си и њу одвалио!“ рече Маргита па се сва као стресаше. „Ух |
сти неколико пута; „о, Господе, који си и милостив и свесилан, смилуј се на ову децу!{S} Смилуј |
и поред њега,</p> <p>— „Ене сад, зар си и то видела?“ прихвати старац очевидно изненађен онаким |
ан у који ће се наћи жена, вредна да ти и по лепоти и по доброти буде мио друг у животу!...{S} |
ка што ја причам.{S} А видим те јеси ти и јунак и господин!{S} Знам ја, волео би ти да сазнаш о |
задруга можемо ти и опростити, и ево ти и праштамо.{S} Али што си осрамотио име које носиш, не |
нашу осрамотио, ја и задруга можемо ти и опростити, и ево ти и праштамо.{S} Али што си осрамот |
ет онај тајанствени шапат; „него још ти и не знаш колико је <pb n="136" /> она и лепа и мила!{S |
се жена промени у лицу па журно дохвати и котлић и ибрик.</p> <p>„Иди сад!{S} Иди!“ рече јој Ра |
замке припремљени, те у њих брзо ухвати и стеже ноге Циганинове.{S} Па онда једним живим напоро |
халакањем Турака, да ме језа подухвати и сва се стресох!{S} Шта ћу јадна и кукавна!{S} Ох, не |
цар.{S} А кад чу како Рајко узе викати и одјеке изазивати, и кад га виде како баци шубару у ви |
егне!“ Узеше моји јадни сељаци помаљати и по који дукат, те га додавати на оне сребрне купе, до |
аџарска господа.{S} Узеше се договарати и разговарати.</p> <p>„Мој братац!“ узе патер осмешкују |
распршташе.{S} Кад Рајко узе намештати и онај трећи на доњој полузи да му буде на бољој згоди |
на да л’ ћу икада <pb n="171" /> видети и оног доброг старца на Вујну?!...{S} Их, куд је себе М |
леге које ће сељаци оздо из села видети и разумети.{S} Кроз сат или два доћи ће двојица да вас |
о ли?{S} Вала могло јој се одмах видети и по очима, и по лицу, и по стасу, и по кроку, да је од |
дуго остати, а неко може доћи па однети и теркије и чутуру !“ рече Рајко као да му објасни што |
арац весело додаваше чутурицу и Маргити и Рајку, напивши се и сам, па онда опет настави: „посад |
а му помогнеш кола оправити, натоварити и кући отерати!“ Оде сиромах Марко без речи и вечере.{S |
се наћи жена, вредна да ти и по лепоти и по доброти буде мио друг у животу!...{S} Збиља, Рајко |
, јер из њених очију, рекао бих, трепти и светлост и светиња од које нечастиви бега.{S} Кад ме |
ведио је да се овде у ову оставу смести и оружја и један део његова блага.{S} Не хтеде га остав |
ојим сузама, смилуј се његовој младости и чистоти срца његова, и смилуј се ономе добром старцу |
а његовим лако пробијаше румен младости и пламен узбуђености.{S} Цела му је појава била пријатн |
пи ?{S} А пустињаштво има пуно сладости и без тога млека, које ја добивам за једнога мога горск |
им од светлости и блистам се од радости и тако ступам пред олтар једне велике цркве.{S} Ту пред |
ве око себе, те све затрепти од радости и од топлоте!"</p> <p>„Јест, тако је!“ прихвати опет он |
Пијани гости узеше да кликћу од радости и да пљескају.{S} А млада невеста, сва пребледела, <pb |
е назад поврнут.</p> <p>Већ по виткости и лепоти стаса, и по оном поноситом гипком ходу, изглед |
ак, а ти си млађи, па по божјој милости и можеш га дочекати !“</p> <p>„А кога то мислиш оче?“ п |
гог камења.{S} Сва трептим од светлости и блистам се од радости и тако ступам пред олтар једне |
огледао и видео дивне призоре прошлости и загонетне визије будућности.</p> <p>Тек је почело да |
ци, с изразом неке племените одважности и радосног поноса у лицу, благосиљаше два млада витеза, |
да сте ви тамо где сте у великој срећи и великој сјајности; да управо Турци и нису вас заробил |
ек нам Бог опрости; а кад будеш у срећи и у господству сети се на ово !“</p> <p>— „Та само да с |
ш свој народ.{S} И онда... онда ће доћи и дан у који ће се наћи жена, вредна да ти и по лепоти |
човек Рајку; „побојах се нећете ни доћи и ево чак узех премишљати да ниси погинуо!{S} Гледај па |
кад помислим, да ће кроз који дан доћи и дан, у који ми се од тебе растати ваља.{S} Бога ми, д |
топу у висину просећи!{S} Да л’ ће моћи и доживети да је виде просечену ?!</p> <p>Оно мало пога |
S} Треба, веле, да се то кује у по ноћи и кад је млад месец на небу !“</p> <p>„Сад је млад месе |
<pb n="57" /> појасем, поможе јој обући и кафтан од зелене чохе, намести јој на главу високи су |
до витештва, — ово троје, и не знајући и не осећајући, чинили су три струне, којима је ово див |
совина, те Аћим растоварује љуто кунући и кола и мајстора који их начини и волове теглиоце. „Ко |
“ промрмља Циганка у љубичастој кадифи и подиже према Мартину стегнуту песницу.</p> <p>„Овде, |
малвасија којом су се наши стари јунаци и господа појили!" рече Рајко.</p> <p>Док он тако још з |
даље!“ рече Рајко попев се по степеници и покушавајући да плећима подигне ону плочу. „Да смо џи |
е самсова дохватише.{S} На левој мишици и сад ми се познаје где ме је један зубима докопао.{S} |
муковски, право к мени.{S} Кад га Турци и моји сељаци угледаше, а они куд који, бегај и не обзи |
ћи и великој сјајности; да управо Турци и нису вас заробили, него сте се ви договорили с неким |
рату, имао сам ја, вели, у мојој војсци и Србе драговољце.{S} Откидају од својих уста да сироти |
се и свој осталој господи, приђе к руци и патеру, и још једном са врата рече: „хвала вам, госпо |
ћи отерати!“ Оде сиромах Марко без речи и вечере.{S} Него то је још најмање јада.{S} Кад се поз |
а мирисним, прстима, миловаше чело, очи и образе Рајкове, па онда ће шапатом да запита:</p> <p> |
ну се брк Циганину, загрејаше му се очи и заиграше по оним талирима.</p> <p>„А би ли то исто би |
/p> <p>Рајко дође к себи.{S} Отвори очи и гледаше у таваницу.{S} Окрете главу и виде како Марги |
сељаци угледаше, а они куд који, бегај и не обзири се ! „Змај, крилати змај, цар змајски, бешт |
греби, па хватај зубма стену, па њушкај и копај под, па опет скочи; па циче просто да се помаме |
овде не нађу.{S} Тако...{S} На, хватај и овај зембил... и ову тикву с водом...{S} Дед’, дед’ б |
ко није стојао тако близу једној младој и тако дражи пуној жени.{S} Никад дотле није његов чист |
етлост тамо?“ упита га Маргита, кад јој и самој погледи падоше на онај ходник у зиду од леве пе |
ју десну руку.{S} Она је стеже у својој и, пустив је, рече: „сад, хајде, напред, води како знаш |
може да се каже да је за службу великој и светлој господи; али оно друго не могу вам примити!"< |
аше уз зидину.</p> <p>На једној широкој и повисокој коцки од мрамора беху саливене па позлаћене |
а десно седела је, у онако исто високој и богато искићеној наслоњачи, млада једна девојка, зага |
од кога сам!{S} Хоћу да се у Маџарској и Маџарима хвали, како ју је Србин један пронео кроз Ср |
ина.</p> <quote> <l>„На граници турској и арапској,</l> <l>Вазда сједи троглав Арапине,</l> <l> |
, да може што разабрати у оној потмулој и неразговетној вици.{S} Тек опет ослушкиваше да ли ће |
омила сувог грања горела је на највишој и најширој зидини од разваљеног града.{S} То је стари п |
о платно, па даље иза њега један снизак и раван тамносив млаз, који постајаше све тамнији и там |
која подупираше јужни крај неба.{S} Лак и благ поветарац дуваше отуда.{S} Из најближе шуме с он |
се, док не попију све!“ говораше сељак и посрташе мало на лево па на десно.{S} Очевидно беше м |
шаље!“ И онда покида сав други босиљак и разастре га око главе Рајкове као венац.</p> <p>Ружа |
а причам.{S} А видим те јеси ти и јунак и господин!{S} Знам ја, волео би ти да сазнаш о цар-Лаз |
банице и сиџадета начини што ужи свитак и кад га привеза за седло Рајко рече Маргити: <pb n="63 |
аха, које ја с веверицама делим.{S} Чак и слободу делим с орловима, који изнад овог виса воле д |
ад сви трештени пијани.{S} Пијан је чак и патер Амброзијус, а већ знате нашем господину никад н |
и: „ Јест, стриц ми је био честит човек и добар Србин.{S} У задрузи је нашој било пуно дечака и |
али чардаш Маџарица мора да скине јелек и кошуљу до појаса, а за велики све, баш све, ха, ха, х |
А сад, Маџарице, устај па скидај јелек и кошуљу за мали чардаш!“ Па Циганин превуче гудалом по |
а и са груди беху покидана, и сам јелек и танко турско ткиво испод њега са грла и нешто мало са |
с никада није био тако сладак, тако мек и опет тако јасан. </p> <p>„Улазите унутра и не бојте с |
ницом о сто.{S} Гости прихватише усклик и удараше песницама о сто, као да су се помамили.{S} От |
p>„Ако нећу теби, који си божји угодник и без онога што си мени и овој страници добра <pb n="16 |
ло час па изађе патер из одаје у ходник и удари се прсима у прса с Рајком.</p> <p>„Да ли бих мо |
милији но да ми је и љубазник и вереник и најприснији и најмилији род.{S} Нико од вас не зна ко |
пет ми је милији но да ми је и љубазник и вереник и најприснији и најмилији род.{S} Нико од вас |
или на маховинасто стење стари пустиник и Рајко.{S} У зрацима сунчаним, а под мирисним <pb n="1 |
ише није било плаво него сиво; Копаоник и Јастребац замотавали су главе своје магловитом копрен |
Ћуприлића! “</p> <p>То је онај повисок и вижљав младић, што испред самог старог посланика кора |
би кажем: јесте, хоћу да светао сачувам и њен образ, и мој образ, и образ народа од кога сам!{S |
ко, да му здрављу нахуди.{S} С тога сам и хтела прво да видим тебе и твога Мартина, па да га ма |
други човек.</p> <p>Јахао је напред сам и замишљен.{S} Изгледао је као да је покисао.{S} Оно и |
м налбанта; а <pb n="41" /> мајстор сам и од мегдана, и пеливан сам!{S} Хоћеш да се бијемо?!“</ |
девојку и да ли сам се верио, то нисам и ако у нашој земљи има пуно лепих и добрих девојака!“< |
гинеш.{S} Немам шта ја теби да праштам и опет ћу да кажем: нека ти је просто!{S} А прости ти м |
} Али како ћу ја, један сељак, да дижем и теби за поњаву додајем плашт, који је покривао господ |
ниси робиња жена си, жудиш за завичајем и за слободом својом.{S} Вала три пута си ми света!{S} |
ти у једну од ових одаја, ја да обијем и трећи катанац, да пустим змијурину да полагано провуч |
ам шта јој пише у судбини, па је кријем и отимам од тебе!“ А она кучка зна да га је омађијала и |
м; она на лево пође, на лево се окренем и ја; она десно, десно и ја, као сунцокрет за сунцем!{S |
глађу и жеђу уморим, али кад већ клонем и обамрем Бекри-Бекир доведе жене, те ми силом сипљу мл |
аше.{S} Дуго су са све већим напрезањем и притајивањем свога дихања ослушкивали, да ли се што и |
њца, па се ниско пригну над самим пањем и оштро га посматраше, као да броји прстенове његове ст |
им ватру, да чистим ковачницу, да перем и да кувам, да чекићем кујем потковице и клинце, само — |
по рамену покривен својим малим гуњцем и да поред њега седи Маргита.{S} Оклопила руке на своја |
а се гвозден један котарац напуни лучем и катраном, да се све то обеси о ону гвоздену чакљу па |
ају другога дана прокопавања нестаде им и последње капи воде, и осташе само са неколико ораха.{ |
а.{S} Кажите слободно свима да га љубим и да је једина моја срећа на овоме свету у томе, што је |
его сте се ви договорили с неким младим и лепим везиром, да вас тобож силом одведе, а сад <pb n |
ост је лудост а ђаво не спава!{S} Видим и сам није ти лако било.{S} Свецима и испосницима су се |
т.{S} Могу да не умеднем да те послужим и подворим како треба док смо заједно, али се не бој да |
S} Одмарајући се ношаше се све тужнијим и тужнијим мислима.</p> <p>„Што ћу ето да умрем лаганом |
бити ништа!" говораше Рајко све тишијим и тишијим гласом.</p> <p>Тек су прешли оно велико придв |
ластавице, протро је мало рукама својим и чешагијом и одвео је на једну ледину у присоју испод |
раг, као да се окреће к јунацима својим и као да им кроз отворена своја уста довикује: „овамо, |
е Циганчице.{S} Погледа је оним широким и меким погледима својим, у којима не бејаше у том часу |
у стару антерију, опаса је брзо широким и дугачким једним стамбулским <pb n="57" /> појасем, по |
о је један прав нос са прилично широким и покретним ноздрвама.{S} Наусница га је <pb n="6" /> т |
округлу просторију, под једним високим и широким сводом као под неким кубетом.{S} Кад њих двој |
сребра стражарили по зидинама градским и кроз све јунаштво своје кришом погледали к прозорима |
ича, да се разговараш са царем змајским и да те змајеви однесу на крилима својим у Вилиндар, гд |
удешаваше тихо ћеманета.{S} За дугачким и широким столом, који се чисто угибао под сваковрсним |
S} Тако му се нешто ражали, да с тешким и дубоким уздисајима само понављаше речи: „еј, јаднице |
х хтела да му играм што он прозва малим и великим чардашем, он би ме најпре хладним клештима шт |
жљубила сам је и ево ме сад са оживелим и храбрим срцем!{S} Не знаш ти како је она добра!{S} Ка |
стрину Круну, која ме је очувала, волим и своје сестре од стричева, Павлију и Анђелију...“</p> |
е и сада и ако је давно умрла.{S} Волим и своју стрину Круну, која ме је очувала, волим и своје |
ука, с лепим лицем од сунца препланулим и са очима од којих би сунце преплануло, и овај красан |
дубоке мисли занесен, корачаше лаганим и опет несигурним кораком к селу.{S} Маргита устави кол |
но.{S} Гледаше у Рајка неким замишљеним и благим погледима.{S} Па онда склопи трепавице и држаш |
отвореним чељустима и са мало спуштеним и одуженим вратом, које густа грива покриваше.{S} Иза њ |
некако срдито и зловољно лајаше крупним и промуклим гласом, као да је и сам већ неколико ноћи п |
а би се онда стари Турчин својим мирним и озбиљним лицем окренуо маџарској господи и показујући |
о гледаше за младићем, који се сигурним и лаким кораком пењаше уз гомилу цигала и камења.</p> < |
разговора.{S} Сад ће ваља да већ скорим и пола ноћи па треба наш посао да гледамо!“</p> <pb n=" |
ме поткрепе, да их у смрти не осрамотим и да ме за смрт причесте; а оно се, ето хвала Богу, њим |
<p>„Чујеш ли самсове?" питаше га тихим и устрептаним шапутом на ухо.</p> <p>— „Не чујем?“ одго |
„Рајко,“ поче Маргита својим најмекшим и најслађим гласом, „Рајко, ето мога двора.{S} Тамо ног |
Турчина, како га је хранио белим хлебом и појио црвеником вином, и најпосле пустио на веру, да |
тигоше оздо из села два сељака с хлебом и вином.</p> <p>Тежак им беше растанак.{S} Баш се све т |
89" /> <p>— „Гробом моје мајке... небом и земљом моје отаџбине.... заклињем се!“ говораше Марги |
а !{S} Хајде сад, јуначе, ја ћу с тобом и за тобом!“</p> <p>И пођоше заједно и ћуташе.</p> <p>М |
риђе.</p> <p>Маргита је лежала и главом и једном руком преко наслона од сребрног престола.{S} Б |
<p>Узе патер Хијероними да врти главом и онда опет удари у маџарске бубњеве.{S} На то ће стари |
е спушташе к западу.{S} На тамно плавом и високо издигнутом небу пуно звезда.{S} Свеж поветарац |
е чисто угибао под сваковрсним јестивом и пићем, седело је бар двадесет и четири госта.{S} Вазд |
де у планини, па ми обиђи гроб молитвом и поменом.{S} А јави мојима у Расини!“ Саже се па с пун |
то.{S} Било би то и грехота пред Богом и срамота пред људма!{S} Ово је овако доста за нашу пот |
„ако си ришћанска душа, кумим те Богом и светим Јованом, јави нам се и помози да одавде изађем |
си човек по три пута те заклињем Богом и светим Јованом, казуј нам се!{S} Ако си авет, у име с |
сенкама, него са живом женом, и младом и красном.{S} Не би ми било чудо, да се показало да је |
да буде, јер ће се убрзо оженити младом и лепом девојком, истина од простог рода, али која ће м |
онако поносито стојећи пред оном младом и лепом женом.</p> <p>„Како ти беше име?“ запита га она |
им челом, орловским носом, дугом брадом и дугом косом, седео је на престолу, наслонив обе руке |
, један крепак човек са проседом брадом и косом, одевен у угарско руво од загасите чохе, уђе у |
ми се дух са белом косом и белом брадом и са срдитим погледом испод густих веђа на сну јавио, к |
и му се она о десно раме, и са слободом и поверљивошћу сестринском према брату своме, наслони с |
.</p> <p>Тек је била налила ибрик водом и подметнула котлић, па се замишљено загледала у криста |
м срцем, ведрим челом и светлим образом и остани поред мене, да прихватиш да чуваш ову свету ос |
ротро је мало рукама својим и чешагијом и одвео је на једну ледину у присоју испод града.{S} Ка |
n="35" /> млаз, који се с оштром звеком и прштањем разбијаше у металном суду, кад је из дубоких |
ти болан..." па поче да запиње језиком и трепће очима; „а знаш ти болан.... да је мени Халил-б |
</p> <p>Последњим једним живим ускликом и шкрипутом жица стаде чардаш као да је сабљом пресечен |
, паде на колена пред старим послаником и кроз горко јецање, а са грчевито склопљеним рукама, г |
е нека тајанствена рука хтела да танком и мирисном хладовином заклони мраморну чесму од сунца, |
ла обучена у белу свилу, а на повисоком и танком врату носила је низове од бисера и драгог каме |
е у вис, склопи их живим једним пљеском и рече: „о, хвала теби, наш велики Боже!{S} Госпођо, пр |
е њихов разговор, дотакнув патера руком и рекав:</p> <p>„Кажи господи: на ову је кулу Голубан, |
амо и сам са чистим срцем, ведрим челом и светлим образом и остани поред мене, да прихватиш да |
ом један тихи гласић, који у њему самом и од њега самог тихо шапуташе.{S} Да ли тај шапут долаж |
вао што има да казује, ономе загрејаном и знојавом католичком попу, који се ваља да родио негде |
е — обучена у белу свилу, с расплетеном и низ плећа спуштеном косом.{S} У руци је носила један |
ак шпански штилет, са дршком позлаћеном и драгим камењем искићеном.{S} Поред њега десно седела |
сивој ластавици, која је својом брзином и својом ситном а паметном главом издавала бедуинско по |
е би завадио мањ санџак-бег с Циганином и Циганин са мном.{S} А баш је од Бога грехота, а од љу |
е, „можда је мој старац од туге за мном и умр’о?!{S} Волео ме је !“ <pb n="186" /></p> <p>Уиђош |
љи.</p> <p>Кад уђе виде у оном нејасном и несигурном осветљењу од лојане свеће и ватре с огњишт |
атних крстова, богато искићених бисером и драгим камењем, и пуно књига у златним корицама и ико |
један позлаћен престо са златном митром и златном штаком.{S} Пред самим тим престолом, и управо |
знам!“ рече Маргита усколебаним гласом и нешто као устежући се.</p> <p>„Оно тамо горе ритови с |
совима?!“ прихвати Маргита тихим гласом и бојажљиво.</p> <p>— „Неће, дете моје, неће!{S} Сад ће |
о зна какав би ми се дух са белом косом и белом брадом и са срдитим погледом испод густих веђа |
а је била дивно извезена свилом, златом и ситним бисером.{S} На сред плаштанице стајао је велик |
питаше је Рајко неким радосним трепетом и шапутом.</p> <p>„Видех је!“ одговори она.</p> <pb n=" |
иде шубарицу и поклони се пред Маргитом и рече јој узбуђеним гласом, али топло и смерно:</p> <p |
био нимало жедан на онако хладовинастом и мирисном уранку, али опет рече:</p> <p>— „Хоћеш ли ме |
и, а на ледини обраслој сниском, густом и мирисном травом, Рајко беше простро своје мало сиџаде |
уво, па кад <pb n="68" /> за ластавицом и Маргита поред свих шалвара, кафтана и чизама хитро ис |
то јој Циганин ковач срдито и све јачом и јачом дреком довикиваше. </p> <p>А кад маџарска госпо |
јим у Вилиндар, где пробавиш понеки дан и ноћ, па се тек опет у пећини створиш?“ питаше ме санџ |
по рукама.{S} Молила сам се по цео дан и по целу ноћ Богу из гласа и на коленима, купала сам с |
Обилић, Милан од Топлице, Љутица Богдан и Краљевић Марко, један за другим искупише на белој кул |
="109" /> царски скиптар и мач, и један и други просто засути драгим камењем.{S} Ту беху још и |
е пре десетак дана стигао овамо и један и други, па предали та писмена патеру Амброзијусу.{S} К |
које би узео из зембила, Рајко би један и појео, а два кришом натраг у зембил бацио, само да ду |
ден ланац, о коме је висио велики један и поширок златан обруч; са обруча се о златним ланцима |
од Турака и ђаура.</p> <p>Крепак један и повисок старац, — с руменим образима, белом на округл |
онаку Мустаф-агином, па се сад слободан и срећан враћа у завичај да види мајку, браћу и родбину |
за алку и врата се отворише.{S} Влажан и хладан ваздух удари им у лице из оне просторије.{S} Р |
дан златан цекин, метну га себи на длан и преврташе га то на једну то на другу страну.</p> <p>„ |
осподствен овај старац, како је озбиљан и тужан!{S} Како се невесео загледао у младог гуслара!{ |
S} Неће ваља да тако млад и тако красан и тако због ничега умрети!" <pb n="213" /></p> <p>„Ах, |
узимље!“ прихвати Рајко исто тако сетан и озбиљан; „није вајде, ваља да гледамо шта ћемо. <pb n |
велиш?“ упаде јој у реч Рајко изненађен и пуно заинтересован овом причом.</p> <p>— „Истину, ист |
6" /> оном јутарњем зраку онако узбуђен и онако поносито стојећи пред оном младом и лепом женом |
се на ме и каменом!“ рече Рајко узбуђен и онда узе причати све по реду како га је, како рече, н |
ц доведе пред тај отвор, дубоко узбуђен и сав блед, подиже у вис обе руке, које дрхтаху као пру |
раше старац и сам беше очевидно узбуђен и збуњен.</p> <p>У том се доста разговетно зачу вика је |
к нас води!“ рече Рајко радосно узбуђен и пође напред. </p> <milestone unit="*" /> <p>Сиђоше ка |
узе Рајко да говори као из сна пробуђен и тек осетивши да има и срца и памети; „госпођо, док би |
не жице, а сваки уз то бејаше постављен и оперважен зибелинима.{S} На плаштовима су били понаме |
еви и сењаци око двора букнуше у пламен и кад ми вичући „Алах—Алах!“ грунусмо у двор, она пуцаш |
. знаш да си ми као брат, а овако рањен и више си ми!“ говораше Маргита нежно. <pb n="211" /></ |
осподствено кружио, ни зец који погурен и сав усплахирен скакаше од џбуна до џбуна.{S} Сва су м |
г цара Душана!“ викну Рајко запрепашћен и погледа је чисто са сажаљењем. „Па шта си ти то онда |
а довикује: „овамо, напред! ко је Србин и српскога рода!“ Цела та прилика, и онај јунак са изра |
} Нико од вас не зна колико је он невин и племенит био.{S} То је био један истински беспрекорни |
"</p> <pb n="222" /> <p>Узалуд и Мартин и Ружа наваљиваху да одустане од свега тога. „Немојте т |
ао сам га чим сам га видео.{S} То је он и нико други!“</p> <p>— „Кад си ти видео цара Душана, т |
е да се не поуздах у Бога, и ево се у њ и уздам!“ рече он скромно.</p> <p>Заћуташе опет обадвој |
необично дуго на чесми; остави наковањ и чекић и клинце, догега до на место са кога се чесма в |
ваља да пре својих педесет година умр’о и наредио да га овде сахране! “</p> <p>— „Ух!“ рече Рај |
у Хрватима или Словенцима, те разумевао и говорио српски.{S} Патер Хијероними, који је пратио п |
ној чесми <pb n="31" /> духом прогледао и видео дивне призоре прошлости и загонетне визије буду |
еба.{S} Мени треба!{S} Ваш бих ти казао и за што ми треба, кад бих знао да си <pb n="42" /> чов |
ироких дрвених димњака.{S} Дан се дизао и будио успаване људе на посао.{S} Озго испод зидина гр |
сом на ону другу реч и махнув руком као и да покаже, како доиста од тога нема ништа. „ О, немој |
нка!{S} Веруј, тукао се и он за вас као и многи други наш јунак, и право је да га се сећате! “< |
ртина ! “</p> <p>„Вала да си ми заискао и половину не бих се смео цењкати.{S} Ето, дај длан у д |
а.{S} Само је <pb n="23" /> Рајко јахао и даље напред, много нешто замишљен.</p> <p>Био је и не |
ца и памети; „госпођо, док бих ја нашао и довео ластавицу, дотле би и Турци са самсовима, или б |
о је најпосле дан, у који је моје слабо и очајно срце рекло: па тебе или никако и нема, или ако |
ава; а оно тамо иза њих, где су се небо и земља састали, то је — твоја земља Маџарска!“</p> <p> |
!{S} Јест, биће да је кад се у њој небо и земља састају!{S} Ах, да сам те очима својим опет јед |
који је сваки час брисао своје знојаво и запурено а глатко обријано лице некаквим белим убрусо |
на штиту, стојаше поснизак један, право и равно пресечен — растов пањ.</p> <p>„Шта ли му је ово |
голубице, где си?{S} Дед’ овамо, право и само право! ко је лепши, ја или онај тамо Бенглер-бег |
е баш високо, и пре посниско, али право и лепо срезано и осењено густом кестењавом косом.{S} По |
тави:</p> <p>„Оно.... у неку руку право и велиш!{S} Кад изађох љут од твоје господе и стадох у |
гне у двор грофа од Нађ-Бање.{S} Управо и нема пута, него се тера преко равнице, а по трагу дру |
<p>— „Није, није оче!{S} Чула сам, ево и сад чујем лавеж и скамукање њихово !{S} Еј тешко мени |
-Бање!“</p> <p>И онда се склони на лево и дубоко поклони пред Маргитом, која у њеном турском ру |
послу љуљаше се то на десно то на лево и дуго не могаше да удеси струне како му уху требаше.{S |
} А чим поче да свиће он окрену на лево и подаље од колског пута те кроз њиве и поља и испод др |
а гуја уједе.{S} Отегну песницу, и лево и десно удараше <pb n="135" /> око себе, као да се бори |
парче труда и махаше њиме десно и лево и пођоше напред корак по корак.</p> <p>„Ево једних врат |
во весеље у двору?“ питаше Маргита живо и под притиском неке зле слутње.</p> <p>— „Весеље?{S} Т |
им рукама, говораше нешто маџарски живо и ватрено.</p> <p>Млади Рајко, који је неколико корачај |
е то полагано, озбиљно, свечано, готово и нешто мало тужно.{S} Гледаше у Рајка неким замишљеним |
, како ће да пропадне господство њихово и царство српско, и како ће једна страшна црна ноћ све |
одно.{S} Благо жени која ће то витештво и ту слободу чистом љубављу за себе да веже!{S} Ах, што |
ргита се осећаше не само узбуђена, него и растужена и пуна неке чудне слутње. „Ко зна,“ рече, „ |
аме, онда она приђе ка ковчегу.{S} Дуго и дуго гледаше без речи у мирно лице младога човека, ко |
“</p> <p>— „Да видиш већ сам се зажелео и шуме и шумског хлада.{S} Ево два дана како се возимо |
укао, тако Рајко беше заглунуо, занемео и задрхтао.{S} За неколико тренутака <pb n="88" /> није |
а зачу се на вратима од ковачнице весео и гласан поздрав: „сабанахиралах, мајсторе!“</p> <p>„Ал |
ваки пође своме селу и своме дому весео и поносан, као да се љубио лицем у лице с оним великим |
нешто замишљен.</p> <p>Био је и невесео и по готову срдит.{S} Невесео од жалости која му притис |
ки писало ово:</p> <p>„Слатка моја Ружо и добри мој Мартине, и сви ви, који сте ми били слуге, |
по више ове чесме; и окренуо си се био и гледао к мени.{S} Имао си дугу пушку о рамену... <pb |
дохвате звезде.{S} Тако је извезен био и онај велики и широки јермелином постављени плашт, кој |
о; заборавио Турке и самсове; заборавио и живот и смрт.{S} Знао је само да пред њим стоји Марги |
ва, јер би нас после питао шта је радио и како је говорио онај јунак, и шта се коме најбоље сви |
а, који ме је турског ропства ослободио и часно и поштено и пуно витешки довео у дом мој, да ме |
како је он невин, како добар, како мио и племенит, ти би тек онда мене разумела!"</p> <p>Још с |
, као да је и сам већ неколико ноћи пио и певао те промукао.</p> <p>„Кондор, Кондор, Кондор!{S} |
гаре по столичицама око огњишта, пустио и женскадију да стане иза мушкиња, а нас момчадију поса |
грофицу Маргиту?“</p> <p>„Исусе, Маријо и Јосифе!“ врисну старица, па се пљесну рукама; је ли о |
ијатеље.{S} Ако ме ко нападне, имаће ко и да ме брани.{S} Ако не би ти хтео, Мартине, ево ко ће |
и очајно срце рекло: па тебе или никако и нема, или ако те има, ти немаш ни милости ни <pb n="2 |
и подиже је!{S} А Маруша му се једнако и на глас молила: боље да је и закопа, него да јој оста |
на?“</p> <p>„Их, да грдне бруке да тако и говориш а некмо ли да тако и радиш!“ рече Рајко сав п |
ке да тако и говориш а некмо ли да тако и радиш!“ рече Рајко сав пренеражен. „Комшија, тебе кан |
једно другом миг да се не одмичу далеко и да се брзо врате.{S} Управо је и не губљаху из очију. |
светлост без тебе.{S} Ходи!“ рече Рајко и одмах пође напред.</p> <p>Узани ходник у зиду савијаш |
и.{S} Ето, дај длан у длан!“ рече Рајко и замахну добро и опали својим дланом у длан циганинов. |
де кроз тај отвор у ходник, али и Рајко и Маргита на свој ужас опазише при оној слабој а црвенк |
екај молим те, госпођо!“ прихвати Рајко и доиста се мало застиде; „ако ме питаш да ли сам обеге |
вис на оно место, где су недавно Рајко и Маргита тако лепе снове о лепшој будућности сновали.{ |
анчицом!“</p> <p>— „Пих!“ узвикну Рајко и још нешто промрмља. „Али што да плачеш?{S} Кад те тво |
е од капије.{S} Двориште је било широко и пространо.{S} Сад је све било запремљено гомилама и м |
ини јој се да се он винуо некуда високо и далеко мислима, те њу више и не узима на ум.{S} Отиде |
апитај се: како би радио Краљевић Марко и како би радио Бан Страхиња на твоме месту? па онда ра |
евину младост... ох, како је то и горко и грозно!“</p> <p>— „Не подаји се таквим мислима, него |
<pb n="169" /> се видело као једно уско и дугачко платно, па даље иза њега један снизак и раван |
ргита нареди да с њоме пође Ружа, Мишко и још пет момака. <pb n="224" /></p> <p>Па онда отиде у |
маџарска!“ понови Рајко, а беше га мало и зачудило што га она тако пита.</p> <p>„Зар ти мене не |
близујући се.</p> <p>„Да је додамо мало и твојој мајсторици!" рече Рајко погледав к младој жени |
окрете Циганина на прса и мало по мало и не без муке, веза му руке на леђа!{S} Није дуго траја |
“ рече Рајко малко збуњено а нешто мало и срдито. „Нико ме други к вама послао није до жалосна |
оме се, у јасном металном звеку, мешало и нешто поноса. <pb n="7" /></p> <p>— „Богме ће господа |
а повисока млада раста, којима и стабло и грање и лишће беху од сувога злата, а жирке његове од |
> <p>Рајко је међу тим био скинуо седло и узду са ластавице, протро је мало рукама својим и чеш |
адине; она их подиже и погледа невесело и бојажљиво горе у таваницу, а ја кроз таваницу у облак |
а њима полагано и нежно превлачаше чело и трепавице.</p> <p>„О Мартине, зар нема нико у селу ко |
мерном нежношћу.{S} Узе опет да му чело и очне поклопце превлачи мирисним прстима својим.{S} Оч |
ревину и своју господу.{S} Тако је било и у нас за нашег цара Душана.{S} Ето, погледај га, кака |
ђоше мрави од узбуђења.{S} Беше му мило и опет некако тешко.{S} Пригну се и пољуби старца у рук |
е просуло још топлији жар, те позлатило и поља и горе, и кад би сваки лист на дрвећу, и сваки ц |
и рече јој узбуђеним гласом, али топло и смерно:</p> <p>„Хвала ти госпођо!{S} Бог нека те чује |
им белим убрусом.</p> <p>С њима је ишло и неколико Турака у дугачким зеленим кафтанима и са ста |
од једне помисли твоје; врати ми се амо и сам са чистим срцем, ведрим челом и светлим образом и |
да одмах дођу!{S} А ти сам врати се амо и викни Ружу своју!“</p> <p>„ Али... молим те... не пре |
S} Тек је пре десетак дана стигао овамо и један и други, па предали та писмена патеру Амброзију |
S} Хоћеш да се бијемо?!“</p> <p>„Можемо и то.{S} Али сад дођох по другом једном послу!“ рече Ра |
рамена, да се надскакујемо, надтркујемо и да гађамо из пушке.{S} А радним данима би у вече, кад |
столова!{S} Не пита се сад више ко смо и шта смо.{S} Него да се са нашом заједничком несрећом |
ко !{S} Него — ми имадосмо па изгубисмо и сад смо ето „сиротиња раја.“ Опет, хвала Богу, имамо |
радо становао, него је све то, полагано и кришом, дао да се донесе у подземне сувоте под овај м |
сирће од руже, па му онда њима полагано и нежно превлачаше чело и трепавице.</p> <p>„О Мартине, |
ура у дубине оне мудрости; узе полагано и више самом себи понављати оне речи: „плот је слаба а |
е узима на ум.{S} Отиде за тим полагано и све на прстима до самог иконостаса, погледаше све ико |
пре посниско, али право и лепо срезано и осењено густом кестењавом косом.{S} Погусте и дуге ве |
Стари се гроф жени?!“ викну она гњевно и сва пренеражена, па онда паде натраг на ону клупу.</p |
ом и за тобом!“</p> <p>И пођоше заједно и ћуташе.</p> <p>Мало после па једна сјајна звезда прел |
под земљом <pb n="174" /> били заједно и ево нас под небом заједно, и свуда смо верно једно уз |
даље иза ове гомиле ишли су растројено и полагано чауши с великим тојагама.{S} Тек би се од ча |
ког ропства ослободио и часно и поштено и пуно витешки довео у дом мој, да ме <pb n="228" /> ње |
редавати!{S} Ево вам цвећа!“ рече нежно и жалостивно стара Ружа и положи своју руку на раме Мар |
Села би поред мене па би ме тако нежно и мило гледала, очи би јој засузиле, па би тихо прогово |
еванђеља, прекрсти се трп пута побожно и шапатом рече: „о часни крсте и свето еванђеље, одбите |
.{S} Гледаше постојано у лице Маргитино и пажљиво је напајаше хладном водом из златног пехара.{ |
ем се!“ говораше Маргита мирно, озбиљно и свечано.{S} Учини се Рајку да јој глас никада није би |
>„Мартине,“ говораше му Маргита озбиљно и свечано; „био си нам свагда веран слуга.{S} Тако ти с |
ту устави.{S} Ћуташе и гледаше озбиљно и невесело преда се; бејаше мало побледела а углови од |
>„Вала госпођо!“ прихвати Рајко озбиљно и невесело, „тешко је да се говори о ономе што може бит |
} Изгледао је као да је покисао.{S} Оно и јесте нека тиха а прилично хладна кишица почела да ро |
и сама приђе к руци која и њу, као оно и Рајка, живо благослови.{S} Беше то некакав жив и креп |
као бачени тамо <pb n="116" /> немарно и небрежљиво.{S} На доњој степеници од престола седела |
тну руку на срце, поклони јој се смерно и говораше мирно али са уздрхтаним гласом:</p> <p>"Госп |
Ја сам се смислила!“ рече Маргита мирно и готово хладно. „Рајко, који ми се довде показао као в |
нам Бог помогао!" говораше Рајко мирно и просто као о нечем што је са свим обично.</p> <p>Она |
о час па она подиже трепавице те уморно и жалостиво погледа у Рајка.</p> <p>„Жао ме те је јадни |
а још мање велики!“ говораше она упорно и са свим одсудно.</p> <p>— „Комшија!“ прихвати Рајко; |
ову страну Ниша, Рајко је са свим јасно и поуздано знао шта би му стриц Павле рекао да је жив, |
н попа воли! “</p> <p>Насмеја се гласно и сам патер Хијероними, и насмејаше се сва господа кад |
гнутом главом, крочи у дворану и гласно и чисто усклицавајући викну:</p> <p>„Њено високоблагоро |
ме је турског ропства ослободио и часно и поштено и пуно витешки довео у дом мој, да ме <pb n=" |
у несрећу. „Бесна крв маџарска, а бесно и господско колено.{S} Од многог поноса никоме лепо да |
!{S} Оно је лудо, поносно, љуто и бесно и без тога!{S} Него није она моја мајсторица.{S} Она је |
лево се окренем и ја; она десно, десно и ја, као сунцокрет за сунцем!{S} Занесох се, занесох с |
теже да дише.{S} Пови се мало на десно и лице јој се сад окрену право ка кубету од дворане.{S} |
вуда око њих.{S} У даљини мало на десно и право пред њима неразговетно <pb n="169" /> се видело |
да у Рајка, па онда сави главу на десно и гледаше у црвену чизму у широкој бакрачлији.{S} Марги |
овелико парче труда и махаше њиме десно и лево и пођоше напред корак по корак.</p> <p>„Ево једн |
добри час да буде!“ рече Рајко радосно и поносито. „Имај надежду у Бога и имај веру у мој српс |
> <p>Како јој звечаше глас слатко, пуно и топло!{S} Учини се Рајку као да са неке свете цркве з |
учне зглавке припијаху доручницима лепо и пуно црвеним концем извезеним.{S} Имао је на себи уск |
човек, који има око за оно што је лепо и господско!{S} Та стена горе изгледа <pb n="168" /> ми |
пода маџарска световати.{S} Почеше лепо и полагано, па пођоше све јасније и јасније, све гласни |
свој убрус; скиде га са зове, сави лепо и метну у џеп од свога гуњца.</p> <p>„Како лепо мирише |
ноћ врати, искупи нас стриц све и старо и младо око огњишта, изведе Марка на среду те пред свим |
мо те Боже!{S} Ово је у истини и сребро и злато!{S} Нисам истина никада до сада видео ни овакве |
лан у длан!“ рече Рајко и замахну добро и опали својим дланом у длан циганинов.{S} Удесише да Р |
рог водовода.{S} Него ето ћемо се скоро и растати, а ништа нам ниси причала о твоме робовању у |
и видео њена два велика ока како бистро и бодро светлуцају. <pb n="64" /></p> <p>Кад већ беше л |
одазва моме звиждању.{S} Него ви за то и не знате.{S} Има овде од непамћених година један смук |
неку цркву тамњаном окади.{S} На све то и на сваку ситницу обраћао је он пажњу маџарској господ |
једну невину младост... ох, како је то и горко и грозно!“</p> <p>— „Не подаји се таквим мислим |
господскога рода.{S} Веле познаје се то и по њеној лепоти, и по њеној доброти.{S} Сад било да т |
и везана?!{S} Не може то.{S} Било би то и грехота пред Богом и срамота пред људма!{S} Ово је ов |
њига у златним корицама и икона у злато и драго камење окованих.{S} Она мало нижа трпеза у заче |
урвине, ето вам планине, ето вас, а ето и ваших паса, па тражите.{S} А да знам где су и то знам |
она би му из њих извила копљасто длето и буздован-чекић, па кушала да ломи стену.{S} Првих дан |
на коње, па на кочијаша и некако срдито и зловољно лајаше крупним и промуклим гласом, као да је |
не чујаше што јој Циганин ковач срдито и све јачом и јачом дреком довикиваше. </p> <p>А кад ма |
сечен.{S} Осу се лупање песницама о сто и усклицавање гостију.{S} Па онда неко повика да се ути |
Учинило ми се да је у тебе срце и чисто и јако. „Ево га нађох!“ говорах у себи и зарадовах се.{ |
!{S} А колико ли више треба једно чисто и јако срце, да се један велики и свети аманет чува ?!{ |
нема ништа?{S} Што ми не говориш просто и отворено; што ме не питаш право?" прихвати Рајко живо |
ми ортак!{S} Оно је лудо, поносно, љуто и бесно и без тога!{S} Него није она моја мајсторица.{S |
светли господине!{S} Баш си научио што и јесте најлепше у нашем говору.{S} Напред ћемо сви ако |
а стари би се барон Арпад само осмехнуо и рекао: „красно момче!{S} Добар јахач а и коњ му добар |
а око себе, погледа у Рајка и онда тихо и разнежено рече:</p> <p>„Како је дивно звездано небо и |
онда већ Рајку поста јасно да она тихо и равномерно дише, и да је заспала.{S} Не хтеде се одма |
тарац пун искуства; „а колико ти је леп и китњаст тај сан, опет је он само уморна сенка, која ј |
г сам толико пута хвалила како је добар и како ме воли, хоће сутра да се венча, и то с киме нег |
ери што си од друге цркве, јер си добар и имаш дух витешки.{S} Исплакала сам се на њеном крилу, |
ер Хијероними направио изванредно мудар и прозорљив.{S} Кад оно Рајко изађе зловољан из њихове |
најволели да заједно станују цар-Лазар и <pb n="9" /> царица Милица.{S} А њих су се двоје мног |
к у крст извијен био.{S} Круна, скиптар и златна јабука с крстом лежали су доле поред престола |
н унакрст <pb n="109" /> царски скиптар и мач, и један и други просто засути драгим камењем.{S} |
чакљу?“ „Видим, видим!“ увераваше патер и не гледајући у вис. „Само хајде, свршуј!“</p> <p>— „Е |
из Сегедина; него су се онај црни патер и она црна кучка договорили, да поделе благо нашег јадн |
зло навлачи!“</p> <p>Осети да му се мир и крепост у срце враћају.{S} Али не смеде ни погледати |
клупе; овде и онде понеки сељачки шешир и по гдекоја женска марама.{S} Из села и у даљини чуо с |
гу из дубине душе, да се смилује на вас и рад вас на мене, и кад сврших молитву, не дигох се са |
еној земљи?!“ А сад видим, да ако у вас и има много срчаности још више има суза.{S} Никада ја н |
и ни за тебе ни за мене, баш као да нас и није!{S} Све једно; нека госпођа буде робиња, нека ро |
вилене тканине, привезане уз витки стас и танки пас узаним једним стамболијским шалом, притврђе |
њених руку, мало га одли, подиже у вис и рече тихо:</p> <p>„Пун ибрик, пуна срећа да Бог да те |
ог акова, загњури руку, подиже је у вис и пусти да млаз од златнога новца цури натраг у буре.</ |
овде опрости!{S} Дај да се... као брат и сестра... пољубимо!“</p> <p>Она се хитро диже, повуче |
своју.</p> <p>„Да делимо право као брат и сестра!" говораше му. „Овде смо као у гробу и смрт се |
нежнију матер своју, па јој пала о врат и обасула је хиљадама топлих пољубаца.</p> <p>„Е, Рајко |
се сва стресаше од како он помену авет и изговори онакву клетву.{S} Него на све то сав одговор |
све једно; мари ти за то тај твој цвет и она шева и ова земља и оно небо!{S} Зар то није да се |
дљива.{S} Није му било више од двадесет и две године.</p> <p>Красни овај младић корачао је пред |
од калуђера рекоше ми: има јој двадесет и пет година.{S} Ја је носим да ми се нађе рад лека.{S} |
естивом и пићем, седело је бар двадесет и четири госта.{S} Ваздух беше топал, загушљив од дима |
у скрињицу и избројаше у њој седамдесет и седам златних прстенова, у свакоме по један алем драг |
авио Турке и самсове; заборавио и живот и смрт.{S} Знао је само да пред њим стоји Маргита, и да |
а право чело, којега су мирну строгост и свечану лепоту густе витице црне косе сенком својом с |
а не види.{S} Савлада своју радозналост и оста у столу, погледајући час у Маргиту час у ону тај |
поведам: како је страшна твоја немилост и опет како је велика твоја милост !{S} О, само не дај |
них очију, рекао бих, трепти и светлост и светиња од које нечастиви бега.{S} Кад ме гледи и кад |
еговом понашању, она његова замишљеност и суморност учини се свима да је баш подозрива.{S} Није |
ко белу нежност, на тако топлу снежност и на тако свету дражност.{S} Застиде се сам од себе и з |
а на муке и уморила једну свету старост и једну невину младост... ох, како је то и горко и гроз |
а пред један у стени грубо урезани крст и шапуташе још некакве молитве за неколико тренутака, п |
заном ходнику.{S} Мрак бејаше тако густ и црн да не могаху једно друго видети.</p> <p>— „Рајко |
а пије много више но пре, постао је љут и прек.{S} Један пут на некаквом весељу угледа једну Ци |
га је око врата носила, био је раскинут и спуштао се у снежнобелу долину између две снежнобеле |
аџарица не изађе.{S} Звизну и други пут и трећи пут. „Шта је сад наопако?!“ мишљаше <pb n="58" |
и се, провуче прсте кроз косу један пут и други пут да главу расхлади, извади из свога гуњца уб |
<pb n="163" /></p> <p>А сад кад си већ и онако понешто видео, да ти тек понешто кажем.{S} У Св |
о дуго на чесми; остави наковањ и чекић и клинце, догега до на место са кога се чесма видела, и |
ромени у лицу па журно дохвати и котлић и ибрик.</p> <p>„Иди сад!{S} Иди!“ рече јој Рајко. „Циг |
заветујем: седам година живећу о хлебу и води, ићи ћу босонога од села до села, да свету пропо |
Ето их с ону страну ове стене.{S} Гребу и скачу уз њу скамучући !{S} Молим те метни ухо на сам |
ра!" говораше му. „Овде смо као у гробу и смрт седи негде у једном од ових столова!{S} Не пита |
, уђе у собу.{S} За њим се ушуња у собу и онај црни рундов и понизно приђе к Маргити, облизујућ |
> <p>Ружа се сагну да јој подигне главу и онда врисну: „еј, црна жалости наша!{S} Мартине, Мишк |
и и гледаше у таваницу.{S} Окрете главу и виде како Маргита стоји поред њега, а крупне јој се с |
диже дијадему и метну је на своју главу и с осмехом једног сујетног детета рече Рајку: „шта вел |
страшном једном светињом, пригну главу и... пољуби је у уста.{S} Она га не пушташе из свога за |
ко пута, склопи руке на оружје у силаву и стаде на сред капеле мирно.{S} Није да се молио Богу, |
молих да је придигне, па ма и богињаву и слепу, само нека ми дете живи!{S} И он чу моју молитв |
а је вихор ветар духнуо па их као плеву и прашину однео!...{S} Знате како је то чудно било.{S} |
пски поп, да га доведу да очита молитву и гроб прелије.{S} Па онда рече Ружи, Мартину и свима с |
а ми дете живи!{S} И он чу моју молитву и подиже је!{S} А Маруша му се једнако и на глас молила |
ме старац пустити, а волела бих да могу и онда да пород тебе будем, да појахам сиву ластавицу, |
е првом стрелом, кад си ми младој младу и нежну матер отргао, а мене хладној туђинској нези пре |
мраморну чесму од сунца, те да у хладу и на миру бистром струјом бруји чудесне приче о слави с |
аше то исто чудо да чини, те да се једу и да их опет једнако у зембилу има.{S} Маргита је сваку |
срдњу.{S} Срдио се на маџарску господу и на оног црног попа. „И то су ми нека господа !“ говор |
земље маџарске, и предаће те твоме роду и твом завичају!““ <pb n="80" /></p> <p>„Кад разабрах т |
извештај од Мартина, да је најмио лађу и да је у Сегедину све готово.{S} Маргита нареди да с њ |
еколико сам пута покушавала да се глађу и жеђу уморим, али кад већ клонем и обамрем Бекри-Бекир |
ђали један до другога, да чувају стражу и да подупру зидину својим гвозденим плећима.{S} Изнад |
га овде видите, похитала сам своме мужу и своме завичају.{S} Аладаре, зар ме доиста не познајеш |
стрезне ко је још пијан, нека распитају и доведу амо свакога, ко ма и уображава да нешто зна!“< |
лим и своје сестре од стричева, Павлију и Анђелију...“</p> <p>„Што говориш као да си дете!{S} П |
аде.{S} Диже се страшна вика од гостију и запомагање од Манде Циганке.{S} Али нико од гостију д |
дажду од крупних суза из крупних очију и у гласно јецање.</p> <p>Старац и Рајко беху и сами ду |
ала! “</p> <p>Подиже је у своме наручју и однесе је као што би млад пастир јагње понео.{S} Она |
рекох а учини ми се да чујем вику неку и лавеж паса у даљини.{S} Окренух се и имадох шта да ви |
е није његов чисти поглед пао на толику и тако белу нежност, на тако топлу снежност и на тако с |
таче се о зембил у оном мрачном ходнику и +напипа руком ону тикву с водом.{S} После неколико тр |
пијани старац, па се окрете према Рајку и гледаше га за неколико тренутака.</p> <p>„Могао би би |
n="85" /> онда диже и окренув се Рајку и Маргити запита их: „шта мислите?“</p> <p>„ Ја сам се |
да ли сам обегенисао где какву девојку и да ли сам се верио, то нисам и ако у нашој земљи има |
брављена!“ Повуче <pb n="96" /> за алку и врата се отворише.{S} Влажан и хладан ваздух удари им |
<pb n="131" /> војводи Сибињанин Јанку и јунаку Бановић Секули!{S} И ја знам по неку....{S} Хо |
еш сведок!“ рече јој, па је узе за руку и поведе доле у велику дворницу, где је сад лежало тело |
, устаде, узе своју кћер љутито за руку и одвуче је и посади на њено прво место.</p> <p>Маргити |
амог рањенога Рајка, па га узе под руку и поведе. „Мартине, преклињем те, пошљи одмах овог часа |
говораше с пуно ватре; подиже леву руку и погледаше по њој горе у висину, као да гледа у крстат |
ани <pb n="225" /> прстен на твоју руку и ево ти дајем ову белу ружу, знак твога чистог срца и |
је невера; и онда сваки пође своме селу и своме дому весео и поносан, као да се љубио лицем у л |
ка ми бар памет преврне, те да у лудилу и не знам ништа и не осећам ништа.{S} Па као у инат онд |
{S} Поведи га у Стамбол, нека види силу и господство, е да би се зажелео да цара служи.{S} Пође |
отова на свако зло.{S} Начиниће гунгулу и убиће вас онде пред ногама господаревим! “</p> <p>„Па |
ше небројено пута његову маџарску сабљу и говораше за њ неразумљивим језиком тако страсно.{S} Н |
ити!“ рече Рајко храбрећи је.{S} Али му и самом срце бурно куцаше.</p> <p>Последњим једним живи |
са главе своје, па онда подиже дијадему и метну је на своју главу и с осмехом једног сујетног д |
ла то на једну то на другу црвену чизму и намешташе их у широке бакрачлије. „Него да видиш, как |
то одмах ни опазио, него казиваше песму и даље.{S} Али кад Краљевић Марко осече прву главу Арап |
> <p>"Метнуо сам му хладне крпе на рану и привезао је!“ говораше Мартин шапутом.{S} "Него, ето |
Рекох Турцима: „док ви одаберете грану и наместите све што треба, ја да се мало помолим своме |
сито уздигнутом главом, крочи у дворану и гласно и чисто усклицавајући викну:</p> <p>„Њено висо |
с тобом јутрос у пећини, кад муња севну и гром пуче?...{S} Тобож не смеш ни да се сетиш... и ти |
зарумени у образима, поклони се, пригну и подиже четири талира.</p> <p>„Нека вам је хвала светл |
творио беше оба кљуна своја.{S} С једну и с другу страну овога знамења стојао је по један висок |
е степенице.{S} Уђоше у пространу једну и добро осветљену дворану, које зидови беху искићени ро |
тренутака рече: „.јест, гребу ову стену и лају помамно.{S} Велика је вика у пећини.{S} Рекао би |
једном ниском лугу славуј певаше тужну и слатку неку песму, и не прекидаше је ни једним дахом, |
/p> <p>Али Маџарица не изађе.{S} Звизну и други пут и трећи пут. „Шта је сад наопако?!“ мишљаше |
, и треба тако кад имате своју царевину и своју господу.{S} Тако је било и у нас за нашег цара |
ад мени за љубав пођите овуда у околину и наберите пољска цвећа.{S} Хоћу да сваки од вас, који |
лира у четири потковице!" рече Циганину и положи му их на длан.</p> <p>Циганин их загледаше, пр |
пет стопа у дужину, две стопе у ширину и бар једну стопу у висину просећи!{S} Да л’ ће моћи и |
прелије.{S} Па онда рече Ружи, Мартину и свима својим маџарским слугама: сад мени за љубав пођ |
ше на ухо, али је он нестрпљиво одгурну и рече: „торњај се од мене, црна сотоно, не знам те шта |
и невине једне мисли, стапали у чудесну и дивну једну хармонију.</p> </div> <div type="chapter" |
отвори врата наиђе на Ружу, која врисну и мало што не паде.</p> <p>„Не бој се!{S} Ходи само да |
у десно, час у лево.{S} Маргита врисну и мало <pb n="146" /> што не испусти свећу: — „јух, зми |
е развуку у осмех.{S} Али се не осмехну и не рече ништа.</p> <p>Рајко јој поврати ибрик.{S} Тре |
је Бекри-Бекир унео везану у ону мрачну и прљаву јазбину своју у Крушевцу, и кад помислих у как |
ад да пређе на ствар због које је на њу и чекао, али некако не могаше да подеси како је најбоље |
велике чутуре.{S} Све то метну пред њу и око ње и наваљиваше на њу да се прихвати.{S} Она се ж |
друге да се уклоне и да оставе само њу и Ружу саме поред мртваца.</p> <p>Кад осташе саме, онда |
ти!“</p> <p>Рајко се диже, скиде шубару и приђе к руци старчевој.</p> <p>„Хвала ти, оче, по хиљ |
а и у Маргите.{S} Он одмах скиде шубару и приђе к руци старчевој.{S} Маргита сјахав, застаде за |
ја, волео би ти да сазнаш о цар-Лазару и царици Милици много више, него што то овај господин п |
чини ни цар у Стамбулу ? “</p> <p>„Цару и не треба.{S} Мени треба!{S} Ваш бих ти казао и за што |
евцу, и кад помислих у каквом сам добру и на каквој нези одрасла, каква сам госпођа била и куда |
оче, и Рајко изиђите овога часа у гору и склоните се мало.{S} Кад турски самсови дојуре у пећи |
е се са свим гола и узме чарати у ватру и кувати неку воду у једном тигању.{S} Кад је вода прок |
и се на своје место запе ногом за асуру и стропошта се на Рајка.{S} Гласно се сам себи насмеја; |
нда Циганин мало устави.{S} Наже чутуру и опет се добро напи, као да се мало поткрепи, после он |
} Циганин промрмља нешто па наже чутуру и добро повуче.</p> <p>„Ја да црних калуђера, е баш бра |
гњишта и мехова.{S} Рајко одврте чутуру и додаде је Бекри-Бекиру.{S} Циганин промрмља нешто па |
и да му је грло суво, те дохвати чутуру и опет повуче добро.</p> <p>„Јеси ли је купио или на са |
х паса, па тражите.{S} А да знам где су и то знам, и казаћу вам: „ено су у божјој руци!“ На пак |
е заветовао да умре певајући.{S} Чак су и маџарска господа сама од себе стала да га слушају, а |
ладак глас!{S} Та прво сам вас по гласу и познала!{S} Слатка, слатка моја госпођо !“</p> <p>Па |
својом левом руком прихвати густу косу и лепу главу, да ову мало подигне.{S} Како је мало по м |
, са пуно тешких златних ланаца о врату и по грудима.</p> <p>Кад оне речи Мартинове пројечаше, |
а млада жена тапкаше ластавицу по врату и намешташе јој чупу од гриве изнад чела и тепаше јој н |
ће да свака млада жена највише о накиту и снива!“ рече Рајко као да је некакав <pb n="141" /> с |
S} Рајко, ма шта да буде, твоју доброту и твоје витештво никад, никад, никад заборавити нећу.{S |
мало са главе шубарицу; „на бољем месту и није могао погинути!{S} Их, шта је песама мој стриц з |
ан враћа у завичај да види мајку, браћу и родбину.{S} Као да га негде на путу или на крају тога |
а Рајко рече, па кад чу приђе к младићу и потапка га по рамену као да му одобрава.</p> <p>„Е ба |
{S} Коњи касаху ржући, а кола звекетаху и зврктаху свима лотрама, као да ће сваког часа да се р |
асно јецање.</p> <p>Старац и Рајко беху и сами дубоко узбуђени и погледаху један у другога, не |
ме Турци ухватише још у самом Крушевцу и доведоше њему натраг.{S} Избише ме љуто <pb n="76" /> |
у замишљам да може бити нисте при новцу и за такву работу.{S} Ако нисте, онда ево друга начина: |
опет настави: „посадише ме на ластавицу и доведоше амо.{S} Рекох Турцима: „док ви одаберете гра |
“ На пакост, наиђоше на твоју ластавицу и доведоше је!{S} Што је доведоше ни по јада, али, кад |
а теби!“</p> <p>Па онда му приђе к лицу и пољуби га у чело.</p> <p>„Шта то радите за име божје, |
ада једна девојка, загасите боје у лицу и црних очију, — црних и светлих, али без душевне топло |
без силног напрезања, сав црвен у лицу и са крупним знојем на челу, Рајко једним скоком искочи |
а човека.{S} Окрену цев горе у таваницу и одапе.</p> <p>Пуче пуцањ, погасише се скоро све свеће |
оред капеле Рајко угаси своју воштаницу и остави је у куту од малих оних врата. „Ко зна колико |
д зелене кадифе ти шириш своју-шареницу и твоју црвену кабаницу!{S} Већ сам у две прилике долаз |
је млада робиња унела воду у ковачницу и тек поче упорно да одговара Циганину на његову вику, |
ра и рубина.{S} Отворише другу скрињицу и избројаше у њој седамдесет и седам златних прстенова, |
ера сузу.{S} Он се диже, скиде шубарицу и поклони се пред Маргитом и рече јој узбуђеним гласом, |
</p> <p>Старац весело додаваше чутурицу и Маргити и Рајку, напивши се и сам, па онда опет наста |
ваше.{S} Па се онда окрете према старцу и Рајку, бледа као крпа, отворила уста, разрогачила очи |
да може ићи.{S} Рајко се поклони старцу и изађе. „Ех, шта ћеш?{S} Сила Бога не моли.{S} Нисам м |
>Кад би се она два златна лава што ричу и они усправљени лавови с орлом на штиту приближили и с |
Ељен Силађи!“ викну промукло стари гроф и удари песницом о сто.{S} Гости прихватише усклик и уд |
} Зајецах гласно, раширих руке, потрчах и — скочих у Мораву! "</p> <p>Маргита се ту устави.{S} |
?!“</p> <p>Гракнуше пијани гости у смех и у кликтање и у пљескање.</p> <p>„Мартин ће скупо да п |
о измири, и њихов господски а рекао бих и — твој сиротињски понос.{S} Ето, нека прихвати <pb n= |
е све било запремљено гомилама и младих и старих сељака и сељанака, од којих једни играху уз ци |
ре, нека се пале свеће за душе и твојих и њихових покојних док талира траје.{S} А?... шта велиш |
клопцу, кад ено ваља да педесет широких и дугачких плаштева од меке кадифе и још мекшег зибелин |
х румених покретних уста два низа белих и ако неравних зуба.{S} Не беху „као бисер“, али додава |
4</head> <p>Прођоше кроз гомиле веселих и више или мање пијаних сељака.{S} Успеше се уз каменит |
а чисто покриваше кадифом својих топлих и меких погледа.{S} Он се живо а застиђен подиже.{S} Бе |
румени лук горње усне од добро срезаних и за човека доста малених уста.{S} Лице му је било обли |
сите боје у лицу и црних очију, — црних и светлих, али без душевне топлоте, као да нису два дев |
читав рој од некаквих џиновских златних и сребрних светлица.{S} Сам свод као да је био сребром |
} Беше ту још поређан велики број мањих и већих златних крстова, богато искићених бисером и дра |
исам и ако у нашој земљи има пуно лепих и добрих девојака!“</p> <p>„Знала сам да ти је срце вит |
погледах га у очи, познадох га, вриснух и пробудих се! “ — „Биће да свака млада жена највише о |
гита је сама спавала у пећини, а старац и Рајко седели су горе на градском зиду поред ватре.</p |
дговори Рајко.</p> <p>Накашља се старац и два и три пута.{S} Поћута мало, и опет се накашља и о |
ељаци ништа не јавише!“ говораше старац и сам беше очевидно узбуђен и збуњен.</p> <p>У том се д |
адом животу заспала није.</p> <p>Старац и Рајко остадоше да преноће поред оне ватрице испред пе |
очију и у гласно јецање.</p> <p>Старац и Рајко беху и сами дубоко узбуђени и погледаху један у |
а, моја добра стрина Круна, удри у плач и у кукњаву; <pb n="130" /> а мој стриц Павле као стена |
та, ударив живо гласом на ону другу реч и махнув руком као и да покаже, како доиста од тога нем |
лачеш!...{S} Нећу ја умрети...{S} А баш и да умрем, па ништа !....{S} Истина баш не бих волео д |
5" /> кад није авет другога се чега баш и не бојим.{S} Сад ћемо видети шта је !“</p> <p>Па онда |
па избуљи очи на њу. „Вала ћеш да играш и мали и велики па још маџарски да певаш!{S} Знаш, ниси |
азују да поштено мислиш, витешки осећаш и искрено говориш.{S} Видим те много млада за тешки пос |
на шта је тамо!{S} Пре него што одбијеш и тај трећи катанац, одви мало врхом од копља ова врата |
тле би ти могао лепо код нас да останеш и да спремаш војску.{S} А кад рат почне, онда ћеш ти ка |
ремила у бисаге нешто рубља, а наћи ћеш и брашненица и још понечега чега нам је Бог дао!“</p> < |
и шта је велики чардаш. „Него, како ћеш и да знаш, млад си!{S} И после то се само у конаку Бекр |
џији скелу позлатити.{S} Па већ видећеш и сам ! “</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP189 |
но натраг у планине...{S} Знаш, понећеш и ону заставу..“ и онда опет обнесвесну.</p> <p>После п |
беше?!{S} А сад, биће ти доста да видиш и мали!{S} Хеј, Маџарице бесна!{S} Него искај, млади мо |
јко од Расине, вратићеш се да ослободиш и усрећиш свој народ.{S} И онда... онда ће доћи и дан у |
} Молим те, би ли хтела да се ослободиш и да се у завичај вратиш?! “</p> <p>Млада жена, које је |
ва јуначка имена.{S} Ваљало је да пазиш и шта говориш и како радиш!“</p> <p>Ту се Рајко мало ус |
о да је јаком својом мишицом не загрлиш и на мушка своја прса не пригњечиш...“</p> <p>На ове по |
ала теби, госпођо, што тако лепо мислиш и желиш.{S} Али од свега тога не може бити ништа.{S} Не |
на.{S} Ваљало је да пазиш и шта говориш и како радиш!“</p> <p>Ту се Рајко мало устави; поћута, |
х ковчега горе, па да се мало прихватиш и одмориш, а у том ће ваља да и старац доћи по нас!“</p |
е Рајко. „Него, чекај молим те, има још и друга једна мука!{S} Треба, веле, да се то кује у по |
.{S} Рекао бих да се свађају ако се још и не бију!“</p> <p>И онда опет обадвоје мирно а радозна |
да побојава да ће се они млађи људи још и покрвити.{S} Али их старац уталожи и узе сам да говор |
а; он матор, она матора; а он уз то још и пијан, трештен пијан.{S} Хајде почесмо.{S} Накриви ка |
о засути драгим камењем.{S} Ту беху још и неколике мање круне и дијадеме, по свој прилици царич |
толико благо у својој руци.{S} Узе грош и узе талир па без речи појури к брду.{S} Чим зађе за н |
l:id="SRP18920_C3.2"> <head>2</head> <p>И Маргита се осећаше не само узбуђена, него и растужена |
простите ми и с Богом остајте!“ </p> <p>И онда оде право у коњушницу да опреми своју сиву ласта |
ни гроб у овој гори да покрива!"</p> <p>И онда му се примаче још ближе и — пољуби га у уста!</p |
кнула у јачем куцању срца њеног.</p> <p>И Рајко се беше сав претворио у слух.{S} Већ је и напус |
разбудити!“ говораше сам у себи.</p> <p>И не могаше да одвоји очи од ње.{S} Учини му се да тек |
го како Бог да!“ прихвати Рајко.</p> <p>И онда пођоше натраг у лево.{S} Пролазећи поред капеле |
цну као неко дете. <pb n="36" /></p> <p>И опет она не рече ништа.{S} Само јој мало задркташе ус |
мо у планинама !" <pb n="218" /></p> <p>И онда јој поток суза речи угуши.</p> <p>Рајко дође к с |
Ружо, дај ми мој ловачки нож! “</p> <p>И Мартин припаса испод атиле ловачки нож.{S} Замоли Мар |
а вас опет својим очима видим! “</p> <p>И онда јој приђе, и обасу јој руке пољупцима и окваси п |
Хвала Богу на добром знамењу! “</p> <p>И онда корачаше даље ћутећи у све гушћи мрак неких тесн |
ад се добро измакнеш, запевај !“</p> <p>И онда би Рајко доиста полетео на својој танкој сивој л |
стриц Павле рекао на све ово?!“</p> <p>И онда би узео да премишља шта ли би му стриц рекао, па |
видим шта је твоја света воља!“</p> <p>И старац се онда спусти на колена пред један у стени гр |
а, грофица Маргита од Нађ-Бање!“</p> <p>И онда се склони на лево и дубоко поклони пред Маргитом |
наче, ја ћу с тобом и за тобом!“</p> <p>И пођоше заједно и ћуташе.</p> <p>Мало после па једна с |
адна млада и лепа и добра жено!“</p> <p>И онда отиде опет да буши стену.</p> <p>С муком удараше |
е свађају ако се још и не бију!“</p> <p>И онда опет обадвоје мирно а радознало ослушкиваху.{S} |
погледам мало своју ластавицу!“</p> <p>И оде к ластавици.{S} А Маргита се огрну његовом црвено |
и ћу те икада очима видети?!...“</p> <p>И онда се невесело опет загледа у сребрни млаз, који са |
ајде сад, у име божје, у седло.“</p> <p>И поможе јој да се намести.</p> <p>»Да ми нису ове широ |
и!{S} Шта ћемо сад јадни Рајко?“</p> <p>И онда се опет подиже, склопи руке и ослушкиваше.</p> < |
маџарску господу и на оног црног попа. „И то су ми нека господа !“ говораше сам у себи; „и то м |
ле дворане к оном коњанику на мрамору. „И онда, што ти да остајеш само у твоме џемадану, и што |
и нека господа !“ говораше сам у себи; „и то ми је неки духовник!{S} Лист од њихове горе затреп |
о ће само пре да ми дода плашт свој! “ „И веруј, би се секли!{S} Али су њихови и плаштеви и њих |
е, е, то је много!{S} Доста лакрдије!“ „И ја велим: доста лакрдије!" рече Маргита мирно. „Избав |
а душа гледа.</p> <p>Тек је била налила ибрик водом и подметнула котлић, па се замишљено заглед |
тице обори очи, те му погледи падоше на ибрик.{S} Није био нимало жедан на онако хладовинастом |
душе његове.{S} А млад човек прихватив ибрик из њених руку, мало га одли, подиже у вис и рече |
мени у лицу па журно дохвати и котлић и ибрик.</p> <p>„Иди сад!{S} Иди!“ рече јој Рајко. „Циган |
лић, а у другој велики један калајисани ибрик.{S} На голим ногама имала је турске папуче од жут |
не рече ништа.</p> <p>Рајко јој поврати ибрик.{S} Требало је сад да пређе на ствар због које је |
е сави хитро као видра, лако подиже пун ибрик као да су јој мишице од челика, и додаде му га не |
, подиже у вис и рече тихо:</p> <p>„Пун ибрик, пуна срећа да Бог да теби и свакоме твоме помоћн |
ћеш ли ме пустити да се напијем воде из ибрика?“</p> <p>Она се сави хитро као видра, лако подиж |
да загрли.</p> <p>Са једном малом китом ивањскога цвећа и дивљег каранфила и мајкине душице Руж |
оложи га на оловни ковчег до саме горње ивице.</p> <p>„Ето ти под главу да имаш.{S} Лези ту па |
Оштри врх од копља завуче између горње ивице од врата и њиховог оквира и не без јаког напрезањ |
, показујући јој руком ватре на далекој ивици видика; „знаш ли шта је то?!“</p> <p>— „Не знам!“ |
ко се на њ само небо својом мутноплавом ивицом наслонило беше.{S} Него испред тога сниског зида |
сти се и пови се гипко телом до на саму ивицу од оловна ковчега, само као да боље чује певача и |
мог копља, провуче некаква дугачка црна игла, која се у врху цепаше у две још тање а устрептане |
врху цепаше у две још тање а устрептане игле, па кивно боцкаше час у напред, час у десно, час у |
ас: „чардаш! чардаш!" хоће младожења да игра чардаш с неком бароницом.{S} Он дежмекаст, она деб |
та сребрних гроша, да је се нагледа кад игра велики чардаш?!“</p> <p>„Велики чардаш?!“ понови Р |
рне.{S} Не знаш ти какав се чардаш овде игра!{S} Халил-бег је матора, хладна дртина, па кад је |
јаним клештима наморава да пред Турцима играм.... ех, не могу вам од зазора ни казати како.... |
прави сотона.{S} Кад не бих хтела да му играм што он прозва малим и великим чардашем, он би ме |
тарих сељака и сељанака, од којих једни играху уз циганска ћеманета, други загрљени у гомилице |
ганин па избуљи очи на њу. „Вала ћеш да играш и мали и велики па још маџарски да певаш!{S} Знаш |
ево.</p> <p>„Та зар не провидите лукаву игру старог лакрдијаша Мартина?{S} Шта сте се следили и |
страшном клетвом заклео све, који буду игумани његовога манастира на Светој Гори, да не такну |
ом вином, и најпосле пустио на веру, да иде да откуп саставља.{S} С тога ме је стриц прозвао „С |
јку да пође с њоме, а кочијаша упути да иде у штале.</p> <p>У соби Ружа узе свећу па загледа до |
јој оче,“ рече Рајко, „заповеди јој да иде да се испава.{S} Уморна је.{S} Није чудо, од кад се |
нда, која дотле узалуд гураше Сокицу да иде да опет заузме десну наслоњачу, устаде, узе своју к |
уцкање чекића о наковањ.</p> <p>„Ево је иде!“ рече младић па се подиже са онога камена и пређе |
е теже срцу одолети, <pb n="8" /> да не иде на бој на Косово, већ — појаха својега лабуда, посе |
у се промени боја у лицу. „Бога ми, ово иде нека ломњава оздо уз планину!“ рече он.</p> <p>„Јес |
овај красан млад човек, којега невиност иде до простоте, а чистота осећања до витештва, — ово т |
ник, <pb n="143" /> или каква одаја.{S} Идем да донесем један буздован те да обијем ове катанце |
.</p> <p>„Нема друго, него одмах сад ја идем да растурим лажне пријатеље.{S} Ако ме ко нападне, |
у натраг!"</p> <p>„Нешто ме је страх да идемо у лево!“ рече Маргита; „старац ти је довикнуо да |
ог старца!{S} Ох, куда ли нас двоје сад идемо?!“</p> <p>„Притврди своје срце, госпођо!{S} Знам |
урова цвета!“</p> <p>„Иди, слатка моја, иди клекни и моли му се нек не да смрти младог овог вит |
заната, па ми срдито рече: „ено где је, иди па га питај! “ “</p> <p>„Таква ти је она!“ рече Циг |
па рече: „ето је она моја суђеница!{S} Иди види чија је!“ „Па то је Мандина најмлађа кћи Сокиц |
и и котлић и ибрик.</p> <p>„Иди сад!{S} Иди!“ рече јој Рајко. „Циганину кажи да сам те питао, у |
му; шта бих сад без њега радила!...{S} Иди види, можемо ли се у собу вратити!"</p> <p>Ружа оде |
а ћу му по неком великом послу доћи.{S} Иди сад!{S} И Бог ти на помоћи био !“</p> </div> <div t |
крији робује !“</p> <p>— „Е шта ћеш?{S} Иди па спавај; ваља сутра рано полазити!“ рече патер.</ |
не и ковчег Рајков у Србију.{S} Па онда иди преким путем у Београд и извади од турске власти до |
том рече:</p> <p>„Закољи га!“</p> <p>— „Иди жено!“ рече јој Рајко изненађен, па је руком тихо о |
журно дохвати и котлић и ибрик.</p> <p>„Иди сад!{S} Иди!“ рече јој Рајко. „Циганину кажи да сам |
ко као лист од божурова цвета!“</p> <p>„Иди, слатка моја, иди клекни и моли му се нек не да смр |
Јовану кнезу од Богдања!{S} Није друго иду с неким Турцима!{S} А ето сад опет ударише пси у ла |
ки.{S} Исплакала сам се на њеном крилу, ижљубила сам је и ево ме сад са оживелим и храбрим срце |
ти све на широко кад ми се, ако Бог да, из Маџарске здрав и светао вратиш. <pb n="163" /></p> < |
ма је притегао џемадан од црвена сукна, из којега се од рамена спуштаху пошироки рукави од дебе |
о њега да окреће и несвестица га обузе, из које прену тек кад зајеча јасан глас старчев: „О дец |
ва црна ока, која свагда право гледају; из њих светао отворен поглед, истина, не сева претњом, |
} Лак и благ поветарац дуваше отуда.{S} Из најближе шуме с ону страну долине, стуб од белога ди |
ењене дугим тамноцрвеним ћерамидама.{S} Из оне старе, дебеле и влажне зидине изнад ње избио је |
ки шешир и по гдекоја женска марама.{S} Из села и у даљини чуо се топот од коња и звркат од мно |
лазове беле светлости, која са свода, а из неких цеви, падаше овамо под земљу, па целу дворану |
но у своме наручју на сребрном столу, а из златног пехара, водом запаја?....{S} Је ли да је вре |
>Рајко извади из недара дугачку кесу, а из ње чисту једну белу крпу, у којој беху лепо увијени |
отови да се носе у велику дворану.{S} А из те дворане, кроз мало ошкринута двокрилна врата, дол |
едном главом вихар ветар диже,</l> <l>А из друге мавен пламен лиже </l> <l>А трећа му проговара |
у да Цариград има!{S} Па онда баш треба из близине да видите кулу ову!“</p> <p>Испеше се сва го |
е да пуцају на саркол јаничарски чим га из далека угледају.{S} Ваља да пошљем испред вас људе к |
на госпођа из земље маџарске, која бега из турскога ропства, <pb n="71" /> да се спасе ако буде |
дворана и готово <pb n="114" /> као да из сваког оног оклопа уз зидине одјекиваше узвик: „напр |
иво кликтање.{S} Изгледаше Рајку као да из оног ћеманета, које мало час онако тужно плакаше, са |
пуни један воловски рог и даде грофу да из њега три пута сркне.{S} Иза тога баба баци нешто у в |
воздену чакљу па запали.{S} Цар би онда из Раванице видео како као нека звезда трепти над његов |
године потурчио, дошав и сам од некуда из Маџарске, — заробио.{S} Сви ми веле да је нека необи |
јаничар, већ је ово млада једна госпођа из земље маџарске, која бега из турскога ропства, <pb n |
него да пођемо одмах да тражимо излаза из овога подземнога двора.{S} Ако није друкчије, мојим |
p>„ Рекао бих да је глас Милисава кнеза из Доње Букве!{S} Баш је он!“ говораше старац више сам |
них усана прсну у дажду од крупних суза из крупних очију и у гласно јецање.</p> <p>Старац и Рај |
но скинув шубару. „Опрости ми!...{S} Ја из ове пећине жив изаћи нећу, а ти ако жив останеш, сах |
S} Ах, чекај!{S} Да пустим мога славуја из кавеза!“ И онда отиде у одају иза ковачнице, извади |
пред вече ето ти нашег Краљевића Марка из планине, па као узгред прича, како је у лугу видео А |
ужи један дугачак нож, који је извадила из некаквог зембила, па му једва чујним шапатом рече:</ |
е и онде извијаше се танак стуб од дима из широких дрвених димњака.{S} Дан се дизао и будио усп |
ше речи да проговори, него га погледима из сузних очију миловаше нежно.</p> <p>Пред зору је Рај |
вно болесна, тако се укоченим погледима из разрогачених очију загледала у ону шарену гомилу, ко |
није у реду.{S} Извуче онај низ мерџана из тајанственога збега у који се завукао био, спусти га |
крдије!" рече Маргита мирно. „Избављена из турског ропства, витештвом овога младога Србина кога |
понуди гутљајем неког јаког црног вина из једне мале чутуре.</p> <p>„Е, децо моја!“ поче стара |
каква се топлота из њега и каква милина из те топлоте у те разливала?!...{S} Будало једна, прав |
— те речи падоше на срце Рајку као зрна из пушке, па се у исти мах растопише у сладак мелем.{S} |
да захвали.{S} Овде ти некадашња робиња из дубине душе захваљује.{S} Рајко, ма шта да буде, тво |
ах ћеш сад да скочиш!“ рече Циганин, па из једног другог корита дохвати неке влажне и прљаве кр |
е него две живе душе.{S} Па онда пробра из оба бокора два најлепша струка и стави их у десну ру |
са неким од краћих мачева, које пробра из оних ковчега, али не могаше ни с њима много да учини |
напајала?...{S} Је л’, каква се топлота из њега и каква милина из те топлоте у те разливала?!.. |
века.</p> <p>„Чекај!“ викну она, пренув из мисли, и подиже обе руке у вис као да заустави млади |
ица, а на њима мртвачке ковчеге.{S} Кад из треће просторије изађе Маргита му рече: „чини ми се |
ше као укопан.{S} Прођоше га мравци кад из чатрље зачу пиштање и гласно плакање оне жене.{S} Ск |
ергу, да не нађеш пут у тамницу!“ И сад из очију Маргитиних сипаше ватра гњева, и она махну рук |
види да свањива дан, у који ће од некуд из ових планина, усред Шумадије, да се дигне човек, да |
осовини.{S} Један сутоњски прамен паде из пећине унутра у мрачни ходник а с њиме и глас старог |
ног бди.{S} Него га Маргита брзо изведе из тренутне забуне, показав руком танке млазове беле св |
„Хоћеш ли ме пустити да се напијем воде из ибрика?“</p> <p>Она се сави хитро као видра, лако по |
мар тресну своју столицу на под и изађе из дворане, кршећи кроз зубе маџарске псовке.</p> <p>Ст |
!“ рече са дубоким уздахом, кад се трже из заноса, „ово се Маргита с Рајком опростила!.. <pb n= |
не руке па је дрмаше, као да хоће да је из заноса разбуди.</p> <p>„Какви самсови, кћери моја?{S |
и — пољуби га у уста!</p> <p>Као да је из Маргите муња севнула, и као да је гром поред њега пу |
њу, па онда јурну к степеници, која је из дворишта у главно здање водила, као да хоће да јави |
тањем разбијаше у металном суду, кад је из дубоких мисли изведе један мекан а звучан глас, који |
ио добар.{S} Он мене гони од како ме је из наручја матере моје отргао.{S} Али, молим те, Ружо, |
е полагано над њеном главом, гледаше је из близа у обрве, у очи, у уста њена.{S} Осећаше како т |
ће да згњечи онај прамен сутона, што је из пећине дрзнуо да завири у ону црну гробницу, или — к |
му је по хиљаду пута слава, што вас је из чељусти оних поганих Сарацена избавио !{S} А ваља да |
се са те столице, па овога часа напоље из овога двора у чергу, да не нађеш пут у тамницу!“ И с |
е њушкајући све мојим трагом, па кад ме из далека опазише ударише <pb n="79" /> у лавеж, који с |
тобож пристаде.{S} Откова ме, пусти ме из кавеза.{S} Узех радити по ковачници као да сам се у |
ш за видела изађу на један вис, на коме из далека видеше зидине од некаквог старог порушеног гр |
а кола скочи доле Рајко, дохвати најпре из сена своју дугу пушку, па онда хтеде прихватити Марг |
ти добра два сахата на колима, па да се из Сегедина стигне у двор грофа од Нађ-Бање.{S} Управо |
га и ко други одрешио, а већ сам да се из тако чврстих веза измигољи није било ни мислити.</p> |
отпутовао.</p> <p>А Мишко његов донесе из Сегедина у два разбијена стара лонца два пуна и лепа |
Циганин устаде па већ посрћући отиде те из једне костретне вреће (арара) у сувом куту иза мехов |
рати у прву од оних споредних сувота,те из једног ковчега извади једно старинско копље и њиме о |
затрепери.{S} Један се дубок уздах оте из њена срца, они јој потамнеше, па рече тужно: „узалуд |
Влажан и хладан ваздух удари им у лице из оне просторије.{S} Рајко рече Маргити, да са запаљен |
ивачима и завесама, које се са таванице из једне позлаћене грофовске круне спуштаху — а Рајко с |
е крпе, обмота у њих десну руку, извуче из жеравице већ усијане кљеште, па онда право к робињи |
водом, која на дрвену једну цев шибаше из чесме у каменито корито пред њом.{S} Извади из недар |
S} Стара и узана калдрма, која долажаше из вароши, повијала се поред ње горе уз брдо, док се ни |
о шапуташе.{S} Да ли тај шапут долажаше из срца његова, или са лева рамена његова, то не знађаш |
пољуби је у уста.{S} Она га не пушташе из свога загрљаја, него одмаче мало своју главу од лица |
неким кубетом.{S} Кад њих двоје изиђоше из ходника, па стадоше на праг, преко кога се у ону окр |
ак по корак напред.{S} Кад већ измакоше из сеоских атара, онда се носачи почешће и подуже одмар |
ана хтедох заклати, па ми он истрже нож из руку.{S} Другог једног дана утекох, али ме Турци ухв |
мала ножа, сломио је и свој велики нож из сплава, а није у стени начинио улом колико за своју |
то на два три места стрче кроз зидине и из рушевина?“ питаше она старца, седајући поред њега,</ |
ној ношњи! “ питаше старица, па се изви из Маргитина загрљаја, и узе да је очима мери.</p> <p>— |
нда отиде у одају иза ковачнице, извади из кавеза птичицу, пољуби је и пусти је кроз врата у но |
т и други пут да главу расхлади, извади из свога гуњца убрус те убриса зној са чела и лица.{S} |
е у каменито корито пред њом.{S} Извади из недара танки убрус, обриса њиме лице и руке и онда г |
Отвори један повећи ковчежић.{S} Извади из њега једну високу дијадему.{S} Баци доле јаничарски |
одмицала.{S} Нареди те јој Ружа извади из ормана најтање свилене тканине, које је око врата и |
на зелену ледину. </p> <p>Рајко извади из недара дугачку кесу, а из ње чисту једну белу крпу, |
рата неколико пута.</p> <p>Рајко извади из недара једну троуглу кожну амајлицу, која му о црном |
рац посланик, окренув се млађој господи из своје свите; „шта оно рече, ко је она?!“</p> <p>„Мен |
високих јабланова? е, то ти је пут који из села у двор води, а сам двор одавде не видимо, јер г |
врата у зиду силазио на под дворане или из дворане ишао к вратима, <pb n="105" /> — биле су пор |
Мартин: „лажу, лажу; нису се они макли из Сегедина; него су се онај црни патер и она црна кучк |
„Брзо отвори оно моје сиџаде и додај ми из њих конопце!" рече Рајко младој Маџарици која већ бе |
речи.</p> <p>Стигоше мало после лекари из Сегедина и нађоше да је у Рајка срце престало да куц |
пред кућа, беху задремале; излетеше пси из авлија и кидисаше на кола и коње што тако лупњавом б |
ове пројечаше, патер Амброзијус испусти из руку један велики воловски рог, сребром окован а пун |
реведеш!{S} Видиш, ова се кула види чак из задужбине цар-Лазарове, беле цркве Раванице.{S} Сећа |
његове.{S} А млад човек прихватив ибрик из њених руку, мало га одли, подиже у вис и рече тихо:< |
довитог деспотовића, и о записима неким из књига и листина, којих је једна одаја, рече, доле по |
ино и пажљиво је напајаше хладном водом из златног пехара.{S} Мало час па она подиже трепавице |
зорљив.{S} Кад оно Рајко изађе зловољан из њихове одаје, патер узе вртити главом; подупре врх о |
{S} И хвала Богу, ето смо сви троје као из гроба у живот васкрсли!“</p> <p>„Али ако се Турци вр |
> <p>„Госпођо," узе Рајко да говори као из сна пробуђен и тек осетивши да има и срца и памети; |
Манда љутито; пала међу нас из ноћи као из црног пакла!“</p> <p>„Молим!“ викну старац строго; „ |
ли кад поче да свита и кад стигоше оздо из села два сељака с хлебом и вином.</p> <p>Тежак им бе |
м већ ударио белеге које ће сељаци оздо из села видети и разумети.{S} Кроз сат или два доћи ће |
о јабука.{S} Од три ораха, које би узео из зембила, Рајко би један и појео, а два кришом натраг |
а је оно, како је тај наш јунак изводио из тамнице свога сужња, заробљеног Турчина, како га је |
мир одржати или не.{S} Султан је пратио из свога сараја Хасан-агу Зулуфлију да као чауш-баша <p |
асмеја се старац срдачно; „а ко то тако из тебе говори? да ли је то госпођа, или робиња, или кћ |
стајаху ошкринута, и на која се улазило из те <pb n="99" /> леве певнице у сами зид иза олтара. |
е надскакујемо, надтркујемо и да гађамо из пушке.{S} А радним данима би у вече, кад сврши распо |
но се, ето хвала Богу, њиме сад враћамо из мртвих у живе!{S} Дед’, кћери моја, један гутљај!{S} |
свога дихања ослушкивали, да ли се што из пећине чује.{S} Али се више ништа није чуло.</p> <pb |
} Не можеш да их стигнеш, али можеш бар из далека да трчиш за њима!"</p> <p>Маргита се подиже м |
би мене нечастиви занео да клизнем, јер из њених очију, рекао бих, трепти и светлост и светиња |
аван-сераја.{S} Мало час па изађе патер из одаје у ходник и удари се прсима у прса с Рајком.</p |
о у двор, она пуцаше на нас кроз прозор из пиштоља.{S} А кад разбисмо врата нађох је где лежи н |
прекиде га Манда љутито; пала међу нас из ноћи као из црног пакла!“</p> <p>„Молим!“ викну стар |
а, коју ће пречасњејши патер Амброзијус из великог хришћанског милосрђа да напије садашњој Руме |
а се спустих на колена, помолих се Богу из дубине душе, да се смилује на вас и рад вас на мене, |
ла сам се по цео дан и по целу ноћ Богу из гласа и на коленима, купала сам се у сузама, па ништ |
дрвене цеви, цеви од сребра бистру воду из мрамора изводиле; некада су с ону страну ове зидине |
човека на улици.{S} Тек на самом излазу из главне, и управо једине, улице сеоске у алеју од јаб |
д самога себе.{S} Трже десну руку своју из деснице Маргитине, скиде њену руку са рамена свога, |
естао да куца и спустио руке, она би му из њих извила копљасто длето и буздован-чекић, па кушал |
у животу?!“</p> <p>Рајко скочи к отвору из пећине и викну: „Брзо оче, дај воде или вина ил’ рак |
е.{S} Прођоше и ону стену испод које су из пећине овамо ушли.{S} Опазише сад да је она и с ове |
е брзо врате.{S} Управо је и не губљаху из очију.{S} Видеше је како клече пред ковчег Рајков и |
и не може!{S} Ко је подигао моју Марушу из великих богиња?{S} Сви лекари и све видарице рекоше: |
с великим једним буздованом, Рајко још из даље опази како му Маргита, која бејаше остала са св |
аде грофу да из њега три пута сркне.{S} Иза тога баба баци нешто у ватру, што је пукло као гром |
вратом, које густа грива покриваше.{S} Иза њих друга два златна лава беху се пропела у вис, па |
фтанима и са стамболијским турбанима, а иза њих једно десетак јаничара са сукненим сарколима на |
отресе Турака.{S} А можда се боји да га иза каквог грма или џбуна шпијуни турски не вребају.{S} |
е <pb n="99" /> леве певнице у сами зид иза олтара.{S} У ходник у томе зиду допирала је од неку |
још даље моја Расина!{S} Тамо су негде иза оних планина!...{S} Чудо, како ми се нека тежина на |
погледима и оном благошћу, диже и отиде иза наслоњаче своје матере.</p> <p>„А ти, гадна црна ма |
ао једно уско и дугачко платно, па даље иза њега један снизак и раван тамносив млаз, који поста |
ма на глави, али без оружја.{S} По даље иза ове гомиле ишли су растројено и полагано чауши с ве |
о огњишта, пустио и женскадију да стане иза мушкиња, а нас момчадију посадио би на земљу право |
препаст, гласно викну: нећу!{S} Тек се иза нас продра мој старац: попе, питај мене, ја сам им |
е Маргита па показа руком на оно што се иза овог растављеног престола подизаше уз зидину.</p> < |
астир деспота Ђурђа Смедеревца; у цркви иза олтара има у зиду један тајни ужљеб, у ужљебу сребр |
се све на прстима повуче од ње и склони иза леве певнице.{S} Како седаше у један сто, погледи м |
S} Њен смех зазвекта као сребро а откри иза оних румених покретних уста два низа белих и ако не |
е руке, па је просто као неко маче баци иза себе на под до зида.</p> <p>Врисну Сокица.{S} Манда |
вати она.' „Видела сам те кад си застао иза свите; стојао си сам мало по више ове чесме; и окре |
гог златног раста, стојала је, и управо иза њега плашљиво на златне лавове погледала, по једна |
и?{S} Та ово је маскарада!“ викаше оздо иза стола један од млађе господе, који се још не бејаше |
ље низ брдо.</p> <p>Он сам застаде мало иза њих свих.{S} Стојаше као укопан.{S} Прођоше га мрав |
ухо уз стену прислоњено, да ли се тамо иза стене што збива; друга половина слушаше истом такво |
ритови с ону страну Дунава; а оно тамо иза њих, где су се небо и земља састали, то је — твоја |
овде онде светлуцају, и у оној зори што иза те ноћи руди.{S} Причаћу ти све потанко кад се врат |
лавуја из кавеза!“ И онда отиде у одају иза ковачнице, извади из кавеза птичицу, пољуби је и пу |
д твоје господе и стадох у оном забрану иза караван-сераја под звездама на небу, сетих се што ј |
не костретне вреће (арара) у сувом куту иза мехова извади једно ћемане.{S} Враћајући се на свој |
ђе у један велики забран, који је одмах иза коњушница почињао.{S} Погледа у звездано небо па се |
о што не проговоре: ето њих двоје одмах иза ове стене!{S} Па онда појуре <pb n="154" /> напоље, |
што му по крилима положено беше.</p> <p>Иза овог златног престола под се подизао на две степени |
м неколико пута у врата, па онда рече: „иза ових врата има нека шупљина; или је опет ходник, <p |
за тим доле к оним растовим столовима, изабра један велики плашт од златне тканине, у којој св |
га света, чега тамо да се сећамо, ја ћу изабрати <pb n="183" /> једно једино — да се сећам тебе |
а, чим се господа у Нишу мало поодморе, изађе пред њих да се е њима опрости.</p> <p>На путу до |
ло пажљиво, али са свим сигурном ногом, изађе на суво, па кад <pb n="68" /> за ластавицом и Мар |
ита се огрну његовом црвеном кабаницом, изађе на врх стене и седе, прикупив кабаницу добро око |
у у једној малој сиротињској кућици.{S} Изађе преда ме једна стара жена. „Пошто да ми продаш је |
, али на која не могаше ни једна реч да изађе.{S} За неколико тренутака владаше мртва тишина.</ |
ој одаји караван-сераја.{S} Мало час па изађе патер из одаје у ходник и удари се прсима у прса |
абе су невесело крекетале.{S} Кад свита изађе мало у брдо, у једном ниском лугу славуј певаше т |
чула да се миче.{S} На послетку Маргита изађе — обучена у белу свилу, с расплетеном и низ плећа |
чке ковчеге.{S} Кад из треће просторије изађе Маргита му рече: „чини ми се да миришем тамњан.{S |
Рајко зазвижда.</p> <p>Али Маџарица не изађе.{S} Звизну и други пут и трећи пут. „Шта је сад н |
{S} Отмар тресну своју столицу на под и изађе из дворане, кршећи кроз зубе маџарске псовке.</p> |
може ићи.{S} Рајко се поклони старцу и изађе. „Ех, шта ћеш?{S} Сила Бога не моли.{S} Нисам мис |
тим срце!{S} Па онда мој стари господин изађе напред, те моме младожењи прибоде на прса један н |
дно мудар и прозорљив.{S} Кад оно Рајко изађе зловољан из њихове одаје, патер узе вртити главом |
иџаде пребаци преко другог, па полагано изађе.</p> <p>Млад месец се спушташе к западу.{S} На та |
д живота, само да тако заједном с тобом изађем пред нашега доброг оца на Вујну!“</p> <p>Маргита |
високу кулу једну.</p> <p>„Ево, да сад изађемо на ово платно!“ рече Рајко меким гласом у коме |
Јованом, јави нам се и помози да одавде изађемо !“ </p> <p>Нико не одговараше.{S} Зачу се само |
} Ако никога нема зазвиждаћу, а ти онда изађи па журно за мном!“</p> <p>То рече, узе чутуру о ј |
> <p>— „У добри час!“ рече патер; „а ја изађох да те к њима зовем.{S} Ходи унутра!“</p> <p>Рајк |
о.... у неку руку право и велиш!{S} Кад изађох љут од твоје господе и стадох у оном забрану иза |
раво к Турцима!“ причаше Циганин даље. „Изађох пред пашу, повиках: „Алах-ил-Алах Мухамед ресула |
у превијем рану.“</p> <p>Маргита и Ружа изађоше у предворје.</p> <p>„Боље је ходите амо на степ |
мах се прихватише уз једно брдо.{S} Кад изађоше на врх, и пре него ће ући у густу једну шуму ра |
</p> <p>Али се већ мрак ухватио био кад изађоше на тај вис.{S} Под самим градом опазе једну мал |
пођоше низ брдо правцем к чесми, па да изађу на пут у варош.</p> </div> <div type="chapter" xm |
одмором.{S} Жураху се да још за видела изађу на један вис, на коме из далека видеше зидине од |
А кад чу како Рајко узе викати и одјеке изазивати, и кад га виде како баци шубару у вис, она му |
„Опрости ми!...{S} Ја из ове пећине жив изаћи нећу, а ти ако жив останеш, сахрани ме негде овде |
тало је много мрачније, те Рајко мораде изаћи на колски пут да по мраку не би залутао.{S} А чим |
пођемо!“ рече Рајко. „Ево ја ћу најпре изаћи да видим да нема кога.{S} Ако никога нема зазвижд |
а самом уласку од пећине.</p> <p>Старац изашао беше мало пред пећину, али се одмах врати.</p> < |
да познаш твоју госпођу!“</p> <p>У том изашла беше на врата од оне кућице једна жена у годинам |
ико пута преклињала да ти дође па да те избави?{S} Зар да те самсови вуку у јазбину оне црне зв |
вас је из чељусти оних поганих Сарацена избавио !{S} А ваља да ће дати да се сад и ова гадна ко |
гледам да ти послужим, те да се ропства избавиш, ако би нам Бог помогао!" говораше Рајко мирно |
: доста лакрдије!" рече Маргита мирно. „Избављена из турског ропства, витештвом овога младога С |
свету, после смрти, буде слободно да се избере понешто са овога света, чега тамо да се сећамо, |
старе, дебеле и влажне зидине изнад ње избио је читав џбун зовина дрвета.{S} Танке стабљике по |
мом Крушевцу и доведоше њему натраг.{S} Избише ме љуто <pb n="76" /> камџијом док опет не обамр |
е после потурчио што га на вашој свадби избише?{S} Е, стари наш господар прве године, кад вас Т |
ан.{S} Еј, капе!“ И Рајко отиде опет да изближе гледа свога цара, а Маргита остаде да гледа рас |
и рубина.{S} Отворише другу скрињицу и избројаше у њој седамдесет и седам златних прстенова, у |
ица.</p> <p>„Нећеш?!“ дрекну Циганин па избуљи очи на њу. „Вала ћеш да играш и мали и велики па |
нуши.{S} Изгледаше као прави нечастиви; избуљио очи па их све у ковитлац окреће, дркће му црна |
ни новци!" па онда загњури руку у буре, извади је пуну сребрнога ситног новца, и пусти га да са |
а!“ И онда отиде у одају иза ковачнице, извади из кавеза птичицу, пољуби је и пусти је кроз вра |
четврту степеницу, отвори једно аковче, извади један златан цекин, метну га себи на длан и прев |
едан пут и други пут да главу расхлади, извади из свога гуњца убрус те убриса зној са чела и ли |
из чесме у каменито корито пред њом.{S} Извади из недара танки убрус, обриса њиме лице и руке и |
мали!“ Отвори један повећи ковчежић.{S} Извади из њега једну високу дијадему.{S} Баци доле јани |
е вреће (арара) у сувом куту иза мехова извади једно ћемане.{S} Враћајући се на своје место зап |
х споредних сувота,те из једног ковчега извади једно старинско копље и њиме опрезно пипаше под, |
од њега одмицала.{S} Нареди те јој Ружа извади из ормана најтање свилене тканине, које је око в |
икну упрепашћена: „Рајко, да видиш! “ и извади и подиже у висину низове крупнога бисера и броја |
S} Па онда иди преким путем у Београд и извади од турске власти допуст, да мирно сахранимо Рајк |
вачнице на зелену ледину. </p> <p>Рајко извади из недара дугачку кесу, а из ње чисту једну белу |
аше о врата неколико пута.</p> <p>Рајко извади из недара једну троуглу кожну амајлицу, која му |
ица му пружи један дугачак нож, који је извадила из некаквог зембила, па му једва чујним шапато |
пута чека неко неизмерно благо или нека изванредна срећа, тако га је радосна жудња вукла некуда |
стапале.{S} Оба младића беху у лицу од изванредне лепоте, али у обојице очи беху дубоко упале |
ајвеће господе маџарске, путовао је као изванредни посланик ћесара и краља угарског у Цариград |
Али се синоћ патер Хијероними направио изванредно мудар и прозорљив.{S} Кад оно Рајко изађе зл |
стриц све и старо и младо око огњишта, изведе Марка на среду те пред свима: „прошао си данас п |
металном суду, кад је из дубоких мисли изведе један мекан а звучан глас, који је поздрави са: |
успаваног бди.{S} Него га Маргита брзо изведе из тренутне забуне, показав руком танке млазове |
ици чекаће да се добро смркне па да нас изведе!“</p> <p>„Он ти рече,“ прихвати Маргита, „да на |
и у линијама, у којима су тако правилно изведена, и у гипкој покретљивости, којом одговараху св |
кулу, па онда сутра <pb n="155" /> дан изведоше пред санџак-бега.{S} Некакав новајлија, дошао |
е пропињу да дохвате звезде.{S} Тако је извезен био и онај велики и широки јермелином постављен |
је била плаштаницом, која је била дивно извезена свилом, златом и ситним бисером.{S} На сред пл |
у којој све бели кринови сребрном жицом извезени беху; однесе га и простре пред мрамором на ком |
доламе, на којима су у испупченом везу извезени били двоглави орлови, кринови и лавови, који с |
доручницима лепо и пуно црвеним концем извезеним.{S} Имао је на себи уске чакшире од загасито |
у њему.{S} На њој је, на једној богато извезеној плаштаници, стојала царска круна, на којој је |
нађује, није нама од стране Сарацена са извесном намером да импедимента процесији <pb n="25" /> |
о своје прсте.{S} Даде се као неко дете извести на степенице.</p> <p>Двориште беше празно.{S} И |
Ружа препаде сутра дан.{S} Стигао беше извештај од Мартина, да је најмио лађу и да је у Сегеди |
ј чудној ношњи! “ питаше старица, па се изви из Маргитина загрљаја, и узе да је очима мери.</p> |
ајко !{S} Сад ће стићи лекари, па ће те извидати!" рече му она.</p> <p>— „То је добро.{S} Па ће |
урекањем које се разлегаше; овде и онде извијаше се танак стуб од дима из широких дрвених димња |
ики и широк мач, којега је држак у крст извијен био.{S} Круна, скиптар и златна јабука с крстом |
ла је турске папуче од жутог сахтијана, извијене у вршак који беше назад поврнут.</p> <p>Већ по |
а куца и спустио руке, она би му из њих извила копљасто длето и буздован-чекић, па кушала да ло |
има много да учини; врхови би им се или извили или затупили после неколико удараца, јер стена б |
p>»Да ми нису ове широке турске чизме,“ извињаваше се млада Маџарица Рајку, „видео би ти како б |
а гуслара, те мраморна чесма поче да му изводи пред очи свакојака привиђања.</p> <p>„Некада су, |
, цеви од сребра бистру воду из мрамора изводиле; некада су с ону страну ове зидине били царичи |
чинило да је оно, како је тај наш јунак изводио из тамнице свога сужња, заробљеног Турчина, как |
ита се била умила на бистром планинском извору испод града, па се осећаше хитра као срна и свеж |
наје где ме је један зубима докопао.{S} Извукоше ме на обалу!...{S} Еј, грофице од Нађ-Бање, еј |
је само моје ?!“ Сад што да ти дуљим — извукоше ме и истукоше ме.{S} Кад се дигох рекох им: „к |
дзорник од имања. „Дај неколико момака; извуците на двориште овог безобразника што блене у моју |
и прљаве крпе, обмота у њих десну руку, извуче из жеравице већ усијане кљеште, па онда право к |
зи да јој танка тканица није у реду.{S} Извуче онај низ мерџана из тајанственога збега у који с |
ламен његов не дохвати!{S} Јаох, браћо, изгибосмо!{S}" Поломише се Турци низ планину, побацаше |
о је лепо и господско!{S} Та стена горе изгледа <pb n="168" /> ми као да је мраморни престо цар |
стаса, и по оном поноситом гипком ходу, изгледало је да то није <pb n="34" /> нека обична и про |
угим копљима у гвозденим рукавицама.{S} Изгледало је као да су се џиновски оклопници, у пуноме |
аштина његове задруге; свако му је дрво изгледало као да је кита босиљка, свака стена румена; и |
> <p>Јахао је напред сам и замишљен.{S} Изгледао је као да је покисао.{S} Оно и јесте нека тиха |
а, скаменила и позлатила, тако природно изгледаху са отвореним чељустима и са мало спуштеним и |
о крпа, отворила уста, разрогачила очи, изгледаше престрављена као да је авет неку угледала.{S} |
а букну у пламенове и живо кликтање.{S} Изгледаше Рајку као да из оног ћеманета, које мало час |
и! “ дрекну Циганин па већ запенуши.{S} Изгледаше као прави нечастиви; избуљио очи па их све у |
} Очи му се разгореше топлом ватром.{S} Изгледаше дивно у <pb n="66" /> оном јутарњем зраку она |
пенице.</p> <p>Двориште беше празно.{S} Изгледаше као неко пусто разбојиште.{S} Оборени столови |
ним кандилима, неки ниже други више, те изгледаше као да под сводом лебди читав рој од некаквих |
ешто шапуташе, па се опет осмејкиваше и изгледаше тако срећна.{S} Рајко, као неком тајанственом |
велики један царски престо.{S} А овако изгледаше то као неки разглављени и у делове своје раст |
е госпођа <pb n="133" /> ђевојка," — не изговори тако полаганим шапатом, да се овај утапаше у т |
е сва стресаше од како он помену авет и изговори онакву клетву.{S} Него на све то сав одговор б |
радосној раздраганости патер Хијероними изговори на латинском језику китњасту беседу како овај |
са тихим осмехом; „запалио би ме те бих изгорела!“</p> <p>— „Збиља, да запалим парче труда!{S} |
м с ово двоје младих да у лудо главе не изгубе! “</p> <p>— „Оче!“ прихвати Рајко смерно скинув |
залута моје ћемане, изгуби се Борчија, изгуби се чардаш, изгуби старац кораке, ударише пијани |
дох, одох у облаке, залута моје ћемане, изгуби се Борчија, изгуби се чардаш, изгуби старац кора |
е, изгуби се Борчија, изгуби се чардаш, изгуби старац кораке, ударише пијани гости у смех!...{S |
ти.</p> <p>Па дође нас кад престаде.{S} Изгуби се и последње неразговетно одјекивање говора људ |
/p> <p>— „Слушао си, ваља да, да хајдук изгуби и срећу, и мегдан, па и живот, чим пусти да му ж |
ли како је његов син деспотовић Стеван, изгубив очњи вид од беснила турског, постао духом видов |
тиву тебе.{S} Веровала сам да си силан, изгубила сам била веру да си милостив.{S} Знала сам сам |
уз брдо, док се није у трави од ледине изгубила.{S} Од широких мраморних плоча, које су јој те |
не знам шта је све његова земља у њему изгубила! “ </p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP |
витез.{S} Ја једина знам шта сам у њему изгубила; а ни ја не знам шта је све његова земља у њем |
лија куцну руком Рајка, који се сав био изгубио слушајући за њ неразумљиви говор маџарске госпо |
в је то соко !{S} Него — ми имадосмо па изгубисмо и сад смо ето „сиротиња раја.“ Опет, хвала Бо |
зином и својом ситном а паметном главом издавала бедуинско порекло своје.{S} Милина је било пог |
д мртвог Рајка.{S} Са свечаном мирноћом издавала је заповести за његову опрему.</p> <p>„Опремић |
бледорумене лако уздрктљиве ноздрве не издаваху живот једног високо затегнутог и врло осетљиво |
ли му око усана обиграваше осмех, те га издаваше да мисли на нешто што га весели.{S} Па онда оп |
им краљевима?" питаше Рајко гласом који издаваше да му је криво.</p> <p>— „Шта вас ја знам кад |
жене, које су се стидљиво заклањале за издајнички облачак од танке турске ћерћелије.{S} Носила |
рно сахранимо Рајка на Космају, на оном изданку, где има змајев престо.{S} Спреми све што треба |
а ковчега, загрливши га и пољубивши га, издахнула је.</p> <p>С ону страну ковчега на трави лежа |
е к западу.{S} На тамно плавом и високо издигнутом небу пуно звезда.{S} Свеж поветарац дуваше о |
рштањем онога кандиоца што пред вратима издисаше.</p> <p>Њих двоје уђоше ћутећки унутра.{S} Рај |
и позајми свој нож.{S} Ти, оче, и Рајко изиђите овога часа у гору и склоните се мало.{S} Кад ту |
као под неким кубетом.{S} Кад њих двоје изиђоше из ходника, па стадоше на праг, преко кога се у |
адамо.{S} Знамо да ће доћи, знамо да ће изићи некуд исред Шумадије, само не знамо <hi>кад</hi> |
него сам с њоме разговарала као обично, изјадала сам јој се, причала сам јој ко си ти, рекла са |
дник у зиду савијаше у лево од олтара и излажаше у једну велику округлу просторију, под једним |
е катанце.{S} Може бити отвориће нам се излаз на светлост ! “</p> </div> <div type="chapter" xm |
на трпезама.{S} Него хајдмо да тражимо излаз на божје сунце!“</p> <p>Узеше са светњака у капел |
има ли онај мрачни ходник гдегод каква излаза или бар краја.{S} Очевидно је било да се ходник |
мо!“ рече Маргита; „али унапред знам да излаза нећемо наћи!{S} По сну, који сам ноћас снила, пр |
ислима, него да пођемо одмах да тражимо излаза из овога подземнога двора.{S} Ако није друкчије, |
и жива човека на улици.{S} Тек на самом излазу из главне, и управо једине, улице сеоске у алеју |
дуж брлога испред кућа, беху задремале; излетеше пси из авлија и кидисаше на кола и коње што та |
d>7</head> <p>После тога првог и бујног излива суза као да је ових у Маргите са свим нестало.{S |
рзо право очајавање понело да хвата.{S} Изломио је своја два мала ножа, сломио је и свој велики |
{S} А кад доведоше сутра дан младу, све излуде.{S} Она младо, лепо дете, само се осмејкује, па |
е Божје.</p> <p>Рајко се побоја да није излудела, кад оно поче да узвикује говором неразумљивим |
јеси ли ти будан?!{S} Да нисмо обадвоје излудели?!{S} Протрљај, молим те, своје очи, па види и |
хових узлепрша.{S} Ништа се оку његовом измакло није: ни орао који је високо под небом господст |
го ето, полети на коњу, па кад се добро измакнеш, запевај !“</p> <p>И онда би Рајко доиста поле |
у све корак по корак напред.{S} Кад већ измакоше из сеоских атара, онда се носачи почешће и под |
змеђу златних лавова и сребрних орлова, између пустог једног престола и једног деспотовића, кој |
ила су она на која њих двоје дођоше.{S} Између сваких <pb n="104" /> двојих врата беху уза зид |
одземног ходника, у коме сте ви били, а између двојих гвоздених врата!“</p> <p>„Па то ће бити,“ |
тку Рајко једним скоком долети те стаде између робиње и Циганина.{S} Гурну Бекира обема рукама |
е послуша.{S} Оштри врх од копља завуче између горње ивице од врата и њиховог оквира и не без ј |
амим тим престолом, и управо на средини између њега и оне трпезе са царском круном, стојао је ј |
а највише зачудило, беше што по средини између она два лава, што ричу, и испред орла на штиту, |
астов пањ!“ рече Рајко, замишљен ставши између она два лава а пред самим пањем.</p> <p>Маргита |
ну зидину до куле.{S} Разговараху нешто између себе маџарски и по свој прилици мио им беше онај |
тајући Маргиту на тај плат, нека си бар између златних лавова и сребрних орлова, између пустог |
скинут и спуштао се у снежнобелу долину између две снежнобеле груде, по којима се танка бела ће |
је по Београду слушао о последњем рату између султана и ћесара.{S} А старац њему причаше о срп |
l:id="SRP18920_C2.9"> <head>9</head> <p>Између онога оловног ковчега по коме је Маргита легла, |
о, а већ сам да се из тако чврстих веза измигољи није било ни мислити.</p> <p>Кад се по други п |
а, ево ми сијну, таман да се све славно измири, и њихов господски а рекао бих и — твој сиротињс |
али ето их моји сељаци да ме одбране и измоле. „Немој нам га, беже, амана ти! лепо он нас учи, |
в с пиштољима и ханџарем; испод сплава, изнад и десног и левог кука, лепе сребрне Фишеклије при |
ицу.{S} Као да су кроз онај тихи сутон, изнад којега се на небу бледе звезде запаљиваху, и кроз |
пру зидину својим гвозденим плећима.{S} Изнад њих су овде и онде биле уз зид прикуцане многе за |
и од воштанице, како се оним отвором, а изнад самог копља, провуче некаква дугачка црна игла, к |
е гробница старе господе од овога града изнад нас, и ово су све мртвачки ковчези.{S} Их, шта их |
по врату и намешташе јој чупу од гриве изнад чела и тепаше јој нешто маџарски.{S} Кад од своје |
па се нађоше пред једним кандилом, које изнад једних сниских растових врата гораше сад већ посл |
S} Из оне старе, дебеле и влажне зидине изнад ње избио је читав џбун зовина дрвета.{S} Танке ст |
S} Чак и слободу делим с орловима, који изнад овог виса воле да се носе, и тишину делим с овим |
че:</p> <p>„Како је дивно звездано небо изнад нас!{S} Како је лепа и мирисна сва ова околина!{S |
фте у облику два бадема.{S} Руке јој до изнад лаката, где се бели рукави од кошуље повијаху у г |
коленима испод огромне камене плоче што изнад њега висаше.{S} За њим уђе Маргита.{S} Плоча се в |
S} Погусте и дуге веђе лепо се повијају изнад два црна ока, која свагда право гледају; из њих с |
, скроман, као да беше занемео, видевши изненада како је човек једно грешно ништа, а како је Бо |
та. „Где је гроф?{S} Страх ме да га мој изненадни појав не потресе тако, да му здрављу нахуди.{ |
> <p>„Је ли, братац!" упита патер Рајка изненадно; „ а ко тебе посла с таквим порукама овамо на |
ћи после дугог страдања и лутања наишла изненадно на још нежнију матер своју, па јој пала о вра |
а!“</p> <p>— „Иди жено!“ рече јој Рајко изненађен, па је руком тихо од себе одгурну. „Како да з |
p>„Истину велиш?“ упаде јој у реч Рајко изненађен и пуно заинтересован овом причом.</p> <p>— „И |
и то видела?“ прихвати старац очевидно изненађен онаким питањем, па онда одмах мирно настави: |
и и бујни јуноша, дрскост којега толико изненађује, није нама од стране Сарацена са извесном на |
га српског цар-Лазара, на својим рукама изнео госпођу своју, царицу Милицу.{S} Знаш шта вам каз |
млека, у другој дрвеној здели сат меда, изнесе једну костретну врећицу старих ораја и лешника и |
“</p> <p>Па онда је посади поред ватре, изнесе јој у једној заструзи млека, у другој дрвеној зд |
једну сељачку шареницу пуну јабука.{S} Изнесе некакве мале и велике чутуре.{S} Све то метну пр |
плака него настави:</p> <p>„Кад ме вода изнесе горе, два ме самсова дохватише.{S} На левој миши |
вану однесу старом Дунаву, Дунаво ће те изнети на песак земље маџарске, и предаће те твоме роду |
ке да, ником ништа не казујући, помогну изнети ковчег на најближи вис космајски.{S} Чекали су д |
амења, што својим севањем само још више изношаше на видик топлоту њеног лица.{S} Лево од старог |
и му то ништа не поможе, и само га брже изнураваше.{S} Рајко га је држао као за земљу прикуцана |
ратима од чатрље, али их нађе зачепљена изнутра.{S} Удари два три пута песницом у њих.</p> <p>„ |
цом у њих.</p> <p>„Шта је бре?!“ дрекну изнутра Циганин не отварајући.</p> <p>— „Кабадахија цар |
рода!“ Цела та прилика, и онај јунак са изразом одушевљења у лицу, и онај ватрени коњиц, беху т |
агледао у лице младога гуслара с једним изразом, који је тешко укратко описати, али у коме су с |
, с митром на глави, с прстом у руци, с изразом неке племените одважности и радосног поноса у л |
ови од дебеле и већ поцрнеле растовине, изрезане у свакојаке шаре, слике и прилике, у орлове, с |
.{S} О мој слатки завичају, да ли ћу те икада очима видети?!...“</p> <p>И онда се невесело опет |
себи. „Ко зна!...{S} А ко зна да л’ ћу икада <pb n="171" /> видети и оног доброг старца на Вуј |
их: је ли грех да поштен млад човек без икакве непоштене замисли притисне један невин пољубац н |
ењем, и пуно књига у златним корицама и икона у злато и драго камење окованих.{S} Она мало нижа |
е су две велике жуте воштанице.{S} Пред иконама Исуса и Богородице горело је уље у великим среб |
тима до самог иконостаса, погледаше све иконе редом док не дође пред велику икону на којој Бого |
еликим сребрним кандилима.{S} Све друге иконе беху поцрнеле и испуцале и само се светлуцаху зла |
је по једна владичанска митра, искићена иконицама и драгим камењем, и поред сваке митре беше пр |
готово онако исто као оно у капели пред иконом Мајке Божје.</p> <p>Рајко се побоја да није излу |
98" /> <p>Маргита најпре и не гледаше у иконостас него у њега.{S} Учини јој се да се он винуо н |
тим полагано и све на прстима до самог иконостаса, погледаше све иконе редом док не дође пред |
S} У два велика гвоздена светњака, пред иконостасом, гореле су две велике жуте воштанице.{S} Пр |
о па Маргита устаде.{S} Приђе па пољуби икону богородичину, али не побожним целивом, како то ск |
све иконе редом док не дође пред велику икону на којој Богородица држаше малог Исуса у наручју. |
Крушевац одвукли да га у тамницу баце, ил’ у прогон у Анадол пошљу!"</p> <p>„Баш сам ти ја јед |
ца, па се пљесну рукама; је ли ово сан, ил’ је јава?{S} Анчи, Марушо, децо, овамо те!{S} Овамо |
ило!{S} Ил’ би твој смук мене прогутао, ил’ бих ја њему главу размрскао !“ рече Рајко.</p> <p>— |
госпође, не знам како би се свршило!{S} Ил’ би твој смук мене прогутао, ил’ бих ја њему главу р |
е и викну: „Брзо оче, дај воде или вина ил’ ракије, дај ако се може да одржимо живот, који се у |
ет старац; „вала, Господе Боже мој, сад ил’никад; умудри ме шта да радим с ово двоје младих да |
ни чудом каквим спасти може, а друкчије ил’ се ваља предавати, или — мрети!"</p> <p>Овај мирни |
ја говорим, да је право или да те отму ил’ откупе, ја рекох у себи: „може им се! немају они <p |
даље. „Изађох пред пашу, повиках: „Алах-ил-Алах Мухамед ресулах! “ потурчише ме; поклони ми паш |
а ли тај шапут долажаше из срца његова, или са лева рамена његова, то не знађаше ни сам; али зн |
брањаше се Борчија; „него ето та слуга, или је пијан или луд, блене у младу па не зна шта свира |
.{S} Не знам ни да л’ је то управ туга, или нека жудња и чежња.{S} Гледам тебе, а мисли ми се о |
ко из тебе говори? да ли је то госпођа, или робиња, или кћи земље маџарске?!“ <pb n="73" /></p> |
бацати комадићима од ћерамида и цигала, или и сувим коњским ђубретом, на ону сјајну господу.</p |
} Ко +није сам патио што сам ја патила, или ко није очима гледао моје муке, тај не може да зами |
о причан; уверих се да њега или и нема, или да баш неће да чује моје молитве, нити да види моје |
срце рекло: па тебе или никако и нема, или ако те има, ти немаш ни милости ни <pb n="217" /> с |
ставицу, дотле би и Турци са самсовима, или бар самсови без Турака, стигли овамо.{S} Ако нам св |
од Нађ-Бање.{S} Овде сам још слободна, или управо овде сам још робиња, која је се помоћу твојо |
овори? да ли је то госпођа, или робиња, или кћи земље маџарске?!“ <pb n="73" /></p> <p>„Кћи зем |
калпаци са челенкама од сребра и злата, или и са перјаницама од орлова и соколова перја.{S} И ј |
ђе: живети па љубити онако слатка уста, или упрети љубећи их?...{S} Лудо једна! је л’ ти она ро |
ја се питам, је ли ово сан, или машта, или је ово све у истини пред нама јава!“</p> <p>— „Хајд |
Да јој је био једини брат од заклетве, или син јединац, не би га могла топлијим сузама облити |
купили, да им траке на застави везује, или да им пољупцем једним на балчак од сабље, сабље пос |
коме или није чула што јој он говораше, или не могаше речи да проговори.{S} Бејаше се у лицу ја |
може, а друкчије ил’ се ваља предавати, или — мрети!"</p> <p>Овај мирни говор поврати мир у душ |
као да је хтео да се њеном тугом угуши, или као да се заветовао да умре певајући.{S} Чак су и м |
ече: „ама и ја се питам, је ли ово сан, или машта, или је ово све у истини пред нама јава!“</p> |
Гњевно викну по турски: „овамо, кучко, или ћу ти сад главу размрскати!{S}" Дохвати је за косе |
и друге Циганке, да му гледају у воду, или и у длан, и свака му је то исто готово од речи до р |
ставише. „Или ме старе моје очи варају, или баш никад не видех тако младоликог јаничара !{S} До |
е дрзнуо да завири у ону црну гробницу, или — као да се журила да заклони велику једну тајну од |
сам ноћас снила, пре ће бити да ћемо... или боље да кажем <hi>да ћу ја </hi> своје кости овде о |
рече: „иза ових врата има нека шупљина; или је опет ходник, <pb n="143" /> или каква одаја.{S} |
ина; или је опет ходник, <pb n="143" /> или каква одаја.{S} Идем да донесем један буздован те д |
Манда одвуче старца и кћер, и кроз два или три тренутка не остаде у дворници нико други осим Р |
{S} Па онда, као да једна снежна грудва или нека мекана лопта, удари високо горе у врата под са |
ило да вам то причан; уверих се да њега или и нема, или да баш неће да чује моје молитве, нити |
ња ме осваја, као да је смрт близу њега или близу нас! — Не, не ; немој да ти срце зебе у часу |
онај мрачни ходник гдегод каква излаза или бар краја.{S} Очевидно је било да се ходник повија |
мо, право и само право! ко је лепши, ја или онај тамо Бенглер-бег?...{S} Ја! тако, то је право, |
ји се ваља да родио негде међу Хрватима или Словенцима, те разумевао и говорио српски.{S} Патер |
} А можда се боји да га иза каквог грма или џбуна шпијуни турски не вребају.{S} Било је пред по |
си л’ кад год видео лепшу жену у Србина или у Турчина ?{S} Како се гипкост њена уз тебе у оном |
на у Србију пођеш.{S} Неће проћи година или две, а наш ће краљ опет да завојшти на Турке.{S} А |
га пута!“</p> <p>Бадава.{S} Једна лопта или некаква гужва удари баш на оно место на коме Рајко |
њих узеше гласно усклицавати, а двојица или тројица скидоше калпаке, махаше њима <pb n="10" /> |
. <pb n="139" /> Турци су нашега старца или убили или у Крушевац одвукли да га у тамницу баце, |
, а знам најбоље по томе, што је прадед или чукундед моје старе мајке, један Кемењија, погинуо |
моје слабо и очајно срце рекло: па тебе или никако и нема, или ако те има, ти немаш ни милости |
из пећине и викну: „Брзо оче, дај воде или вина ил’ ракије, дај ако се може да одржимо живот, |
рикупља усне, као да их спрема да приме или и да даду сладак један пољубац.{S} А онај гласић у |
аву своју.{S} Паде у неки занос, у коме или није чула што јој он говораше, или не могаше речи д |
них врата у зиду силазио на под дворане или из дворане ишао к вратима, <pb n="105" /> — биле су |
{S} Зачу се само као неко тихо звиждање или као пиштање врбове пиштаљке.{S} Па онда, као да јед |
с њима много да учини; врхови би им се или извили или затупили после неколико удараца, јер сте |
а, кад опази да нигде у селу нема свеће или ватре у кући, ни жива човека на улици.{S} Тек на са |
> <p>Прођоше кроз гомиле веселих и више или мање пијаних сељака.{S} Успеше се уз камените степе |
39" /> Турци су нашега старца или убили или у Крушевац одвукли да га у тамницу баце, ил’ у прог |
го да учини; врхови би им се или извили или затупили после неколико удараца, јер стена бејаше о |
хоће ли се истом закључени мир одржати или не.{S} Султан је пратио из свога сараја Хасан-агу З |
чан ранама ?{S} Има ли какав стар човек или каква баба видарица?!“ питаше Маргита све шапутом, |
мо даље!“</p> <p>Једва су учинили седам или осам корачаја, па наиђоше на друга гвоздена врата, |
зеленим кожним корицама, па са сребрним или златним пафтама, <pb n="108" /> а дршком искићеном |
ма који сад већ мирно почиваху под овом или оном каменом белегом.</p> <p>А кад би сунце просуло |
трећега дана уставила би се на четвртом или петом ударцу.{S} Четвртог дана није могла да подигн |
ем селу под брдом, да му се пошље један или два поуздана човека.{S} Требали су му да проведу Ра |
рчија; „него ето та слуга, или је пијан или луд, блене у младу па не зна шта свира!" — „Блене у |
да чују што им ја говорим, да је право или да те отму ил’ откупе, ја рекох у себи: „може им се |
ају тога пута чека неко неизмерно благо или нека изванредна срећа, тако га је радосна жудња вук |
повуче добро.</p> <p>„Јеси ли је купио или на сабљи задобио?" питаше Рајко.</p> <p>— „На сабљи |
из села видети и разумети.{S} Кроз сат или два доћи ће двојица да вас пропрате кроз Венчац.{S} |
рчевом нађоше једно парче погаче, једну или две прегршти ораха и три четири јабуке.{S} Прихвати |
у и родбину.{S} Као да га негде на путу или на крају тога пута чека неко неизмерно благо или не |
она се не макну с места.</p> <p>„Хоћеш или нећеш?! “ цикну он опет па тресну ногом о земљу.</p |
му се најпосле на овој очи зауставише. „Или ме старе моје очи варају, или баш никад не видех та |
џарска и највећи наши јунаци купили, да им траке на застави везује, или да им пољупцем једним н |
људи даваху абер сељанима у околини, да им је нека велика невоља.</p> <p>„Вала, госпођо," рече |
се на њ осмејкиваше.{S} А старац узе да им прича шта се све десило од како се растадоше, па се |
, да им траке на застави везује, или да им пољупцем једним на балчак од сабље, сабље посвећује, |
да се окреће к јунацима својим и као да им кроз отворена своја уста довикује: „овамо, напред! к |
а поведе и за њих оседлане коње, и нека им обећа што год затраже, само да одмах дођу!{S} А ти с |
вис обе руке, које дрхтаху као прут, па им свечано рече: „закуните ми се свим што вам је на ово |
учи.{S} Претоварио кола неком грађом па им прсла осовина, те Аћим растоварује љуто кунући и кол |
ероними, и насмејаше се сва господа кад им преведе Рајкове речи.{S} Па онда ће патер прихватити |
/head> <p>Кад је јутро освануло не даде им старац да се крену.</p> <p>„Причекајте," рече им; „ј |
крају другога дана прокопавања нестаде им и последње капи воде, и осташе само са неколико орах |
отму ил’ откупе, ја рекох у себи: „може им се! немају они <pb n="126" /> ни Краљевића Марка, ни |
вели нам: слушајте царске људе и будите им покорни, не буните се, не гините лудо, још није дошл |
да се крену.</p> <p>„Причекајте," рече им; „ја сам већ ударио белеге које ће сељаци оздо из се |
<p>„Улазите унутра и не бојте се!“ рече им старац.</p> <p>Рајко уђе први, провукав се готово на |
од свега тога. „Немојте тако!“ говораше им она; „пустите ме да имам ту једну утеху, да сам испу |
ахранише их једно поред другог; прелише им гробове сузама и оставише их да на њима пољско цвеће |
аше ни с њима много да учини; врхови би им се или извили или затупили после неколико удараца, ј |
ворише.{S} Влажан и хладан ваздух удари им у лице из оне просторије.{S} Рајко рече Маргити, да |
дрављају.</p> <p>„Е, господа веле да си им се доста напричао, и да си ето баш лепо завршио.{S} |
а сељака с хлебом и вином.</p> <p>Тежак им беше растанак.{S} Баш се све троје заплакаше. <pb n= |
ра мој старац: попе, питај мене, ја сам им кум! хоће се они, хоће, само се ово момче стиди да п |
виде да се устручавају да му приђу, он им за чудојасним гласом разговетно викну:</p> <p>"Не бо |
еђу себе маџарски и по свој прилици мио им беше онај поглед на околину.{S} Рајко прекиде њихов |
ивиш... опрости ми рану смрт своју, ако им се жива нећеш да предаш!"</p> <p>Маргита, која је ма |
RP18920_C1.2"> <head>2</head> <p>Ваљало им је проћи поред западне зидине од града.{S} Уз ту зид |
е лепше, богатије и сјајније.{S} Просто им већ очи засенуше.</p> <p>Маргита сва дрхташе од узбу |
на велика господа, не хтеше да чују што им ја говорим, да је право или да те отму ил’ откупе, ј |
ме и истукоше ме.{S} Кад се дигох рекох им: „кажите грофу запамтиће он ово !“</p> <p>Па се онда |
можеш ми се ваља да поверити... збиља, има ли гдегод жена коју волиш?“</p> <p>„Како да нема?“ |
ало" рече Рајко. „Него, чекај молим те, има још и друга једна мука!{S} Треба, веле, да се то ку |
си то патеру поверио!{S} Знам ја, вели, има племенитих људи у твоме народу.{S} У последњем рату |
киња, ко ће је знати!{S} Видим има очи, има стас.{S} Каже ја сам грофица Маргита!{S} Е, лепо; г |
чаности, глас Маргитин; „овде, господо, има <pb n="204" /> само једно место, које грофица Марги |
живо шапутом казиваше: „ходи да чујеш, има неко с ону страну врата!“</p> <p>Рајко приђе и посл |
Кад је искамџих од калуђера рекоше ми: има јој двадесет и пет година.{S} Ја је носим да ми се |
иждању.{S} Него ви за то и не знате.{S} Има овде од непамћених година један смук, добрих десет |
вораше: „смеје се мојој неумешности.{S} Има жена право!{S} Види да сам гејак!“</p> <p>„Смејеш с |
тургија, али нема школа за витештво.{S} Има ли такве шкоде у вас?!“</p> <p>— „У нас,“ рече Марг |
двојица да вас пропрате кроз Венчац.{S} Има тамо сад хајдука, који ће да пуцају на саркол јанич |
ема нико у селу ко је вичан ранама ?{S} Има ли какав стар човек или каква баба видарица?!“ пита |
ј јој је ствари мило што он показује да има своју вољу.</p> <p>„Али је ово мајсторски!{S} Је ли |
нуто, ономе ко ослободи Шумадију, те да има чиме довршити васкрс целог српског народа.{S} Ето т |
и као из сна пробуђен и тек осетивши да има и срца и памети; „госпођо, док бих ја нашао и довео |
опље испод самог оштрица, тек колико да има држаље, узе један буздован у десну руку, па с новом |
шао да овде негде у рудничким планинама има неки Светогорац испосник, за кога народ прича да чу |
„Стари људи казују да овде у планинама има негде велика царска остава, — све бачве пуне злата! |
та Ђурђа Смедеревца; у цркви иза олтара има у зиду један тајни ужљеб, у ужљебу сребрна кутија, |
е чутура не покаже празна.</p> <p>— „Та има у њој нека пуста калуђерска препеченица.{S} Кад је |
у врата, па онда рече: „иза ових врата има нека шупљина; или је опет ходник, <pb n="143" /> ил |
ца Маргита!{S} Е, лепо; грофица Маргита има на левој страни... како да кажем... баш онде где јо |
ве !“</p> <p>„Не бојим се ја ничега кад има светлости.{S} Мене је страх само у мраку.{S} Хајдмо |
их зидина, као оно што кажу да Цариград има!{S} Па онда баш треба из близине да видите кулу ову |
ли тек само пола од свега онога што све има под сводовима испод ових рушевина!“</p> <p>Још су с |
српски сељаци пођу у најближе село, где има српски поп, да га доведу да очита молитву и гроб пр |
Рајка на Космају, на оном изданку, где има змајев престо.{S} Спреми све што треба и чекај нас |
обе велике воштанице, па пођоше да виде има ли онај мрачни ходник гдегод каква излаза или бар к |
но: „наш будући кардинал од винове лозе има реч!“</p> <p>Устаде патер Амброзијус у мртвој тишин |
ем на исток к једној умци, на врху које има засађено неколико јабланова.{S} Са врха те умке до |
: па тебе или никако и нема, или ако те има, ти немаш ни милости ни <pb n="217" /> сажаљења!{S} |
ко у вас и има много срчаности још више има суза.{S} Никада ја не видех нашу Српкињу да такве с |
ој земљи?!“ А сад видим, да ако у вас и има много срчаности још више има суза.{S} Никада ја не |
што хоћеш, али си ти Рајко човек, који има око за оно што је лепо и господско!{S} Та стена гор |
ћеш се да и у овој <pb n="121" /> земљи има људи, који знају за Бога.{S} Ето то ми је доста!“</ |
се верио, то нисам и ако у нашој земљи има пуно лепих и добрих девојака!“</p> <p>„Знала сам да |
ти тек понешто кажем.{S} У Светој Гори има манастир деспота Ђурђа Смедеревца; у цркви иза олта |
утка, Рацкиња, ко ће је знати!{S} Видим има очи, има стас.{S} Каже ја сам грофица Маргита!{S} Е |
оље довољно бити оружје што га за пасом има.</p> <p>„Хајдете сад у име Божје за мном, и нека на |
уже и крина мед купи ?{S} А пустињаштво има пуно сладости и без тога млека, које ја добивам за |
а једну час на другу страну.</p> <p>„Ко има тамо?“ викну Рајко; „ако си ришћанска душа, кумим т |
ало врхом од копља ова врата, да видимо има ли светлости тамо!“</p> <p>Рајко је послуша.{S} Ошт |
а и онда зауставио би се па казивао што има да казује, ономе загрејаном и знојавом католичком п |
т жива чежња да чује баш све што гуслар има да каже, стапале.{S} Оба младића беху у лицу од изв |
, шта ти зовеш школом витешта?{S} У нас има по манастирима школа, где се учи књига и летургија, |
се једу и да их опет једнако у зембилу има.{S} Маргита је сваку јабуку секла својом руком у кр |
говоме животу учини да у његовоме имену има као почетак од некакве песме. „Рајко!{S} Боље од тв |
т погледам, опет видим како на њему још има пуно добрих људи и пуно љубави.{S} Хвала вам добри |
ну?“ питаше је <pb n="195" /> гроф.{S} "Има!“ рече Манда. — „Па што ти то дете кријеш од мене?! |
те моје, “ узе старац благо да говори, „има сладости у сваком животу, само кад човек уме да се |
мој Мартин.{S} Одмах дај Манду овамо. „Има ли твоја Сокица младеж на левом колену?“ питаше је |
Маргиту, па онда онако узбуђен викну: „има ли овде живога кога ?“</p> <p>Вика његова узе да се |
му тешко да се на ногама држи.</p> <p>„Има некакво весеље у двору?“ питаше Маргита живо и под |
дај га, какав је то соко !{S} Него — ми имадосмо па изгубисмо и сад смо ето „сиротиња раја.“ Оп |
и лавеж паса у даљини.{S} Окренух се и имадох шта да видим!{S} Чета Турака на коњма и читава р |
е буде грофица помела памећу.{S} Али не имадоше срца да јој се противе ма у чему.{S} После неко |
бије ногама, себи не да прићи.{S} Море имадоше више муке с њоме него са мном. „Хајде у Крушева |
дурама великог једног добра што га гроф имађаше у Сибињској.{S} Беше ту пуно слугу, који насипа |
осно и поносито. „Имај надежду у Бога и имај веру у мој српски образ!“</p> <p>У том часу докотр |
буде!“ рече Рајко радосно и поносито. „Имај надежду у Бога и имај веру у мој српски образ!“</p |
а сва дрхћући од гњева; „ако ваше слуге имају слободу <pb n="205" /> и такве лакрдије да збијај |
ан калајисани ибрик.{S} На голим ногама имала је турске папуче од жутог сахтијана, извијене у в |
а, него само две црне маслинке.{S} Није имала венац на глави, али је била обучена у белу свилу, |
" /> <p>— „Говорила је српски, али није имала круну; него је била обучена у црно као калуђерица |
идиш!{S} Еј, јадна жено, баш ниси среће имала! “</p> <p>Подиже је у своме наручју и однесе је к |
била пуна лепоте, мирноће и нежности, и имала је у себи нешто што је растуживало.</p> <p>„Ко је |
блага!{S} Е баш се види да сте царевину имали!“ Отвори један повећи ковчежић.{S} Извади из њега |
љале само маште и сеновите варке, па су имали муке да не поклизну; а ти си био пет дана на тешк |
едох у хану да оставим моје теркије.{S} Имам у њима нешто чисте преобуке па рекох: могу у мајст |
тако!“ говораше им она; „пустите ме да имам ту једну утеху, да сам испунила последњу жељу Рајк |
ац.{S} Моја Расина није далеко одавде и имам овде добрих познаника.{S} Распитивах их о оној роб |
ето „сиротиња раја.“ Опет, хвала Богу, имамо ми по нешто што ви немате.{S} Имамо ми нашег Краљ |
гу, имамо ми по нешто што ви немате.{S} Имамо ми нашег Краљевића Марка, па Милоша Обилића, па С |
подигне ону плочу. „Да смо џинови и да имамо пун ковчег барута, па овде не би могли пролом учи |
.</p> <p>„Ово је гроб једног надзорника имања, који је ваља да пре својих педесет година умр’о |
и Мартине ? “ Дође Мартин, надзорник од имања. „Дај неколико момака; извуците на двориште овог |
ди у твоме народу.{S} У последњем рату, имао сам ја, вели, у мојој војсци и Србе драговољце.{S} |
и окренуо си се био и гледао к мени.{S} Имао си дугу пушку о рамену... <pb n="39" /> А, сад вид |
епо и пуно црвеним концем извезеним.{S} Имао је на себи уске чакшире од загасито плаве чохе опт |
најбоље да видите, како је град некада имао двојаких зидина, као оно што кажу да Цариград има! |
уднику ни у Кривој Реци, где је дворове имао у којима је радо становао, него је све то, полаган |
пиње у вис да скочи у напред.{S} Цар је имао на глави шлем, по коме се око чела повијао царски |
према чесми и пусти се у мисли.{S} Није имао гусле нити је био слеп, али у њега као да је било |
а се држиш десно.{S} Мора бити да је он имао неки узрок за то!“ <pb n="142" /></p> <p>— „Та већ |
у караван-серај на одмор! “ </p> <p>— „Имао бих ја овде вама пуно да казујем.{S} Не би стигла |
е Рајку, витезу без замерке — Маргита.“ Имате ли гдегод босиљка, Мартине?!" </p> <p>— „Немамо т |
Молимо...{S} Молимо... покажите ви шта имате тамо где вам срце куца!“</p> <p>Сад се тек диже у |
е.</p> <p>„Е, госпођо, и треба тако кад имате своју царевину и своју господу.{S} Тако је било и |
отиснусмо.{S} Знам ухватиће је, али ће имати штете и дангубе.{S} Сад смо на невољи па нек нам |
лажне пријатеље.{S} Ако ме ко нападне, имаће ко и да ме брани.{S} Ако не би ти хтео, Мартине, |
бесна!{S} Него искај, млади мој ортаче, имаш какав кајиш?{S} Стегни њиме главу да ти се мозак н |
зумем!{S} Теби је све то тамо свето.{S} Имаш право!{S} Дај ми твоје гуњче.{S} Тако; добро је.{S |
орње ивице.</p> <p>„Ето ти под главу да имаш.{S} Лези ту па се одмори и испавај док нам старац |
и што си од друге цркве, јер си добар и имаш дух витешки.{S} Исплакала сам се на њеном крилу, и |
вати она брзо; „не смејем се теби, који имаш око да спазиш цвет, него се <pb n="37" /> смејем к |
хватити: „хајде, хајде! свршуј само ако имаш још што!{S} Ваља господа да се врате у караван-сер |
ао да се увери да не снива. .</p> <p>— „Имаш ли што би желела одавде собом да понесеш?"</p> <p> |
n="190" /></p> <p>Сам си је ти довео да име свога мужа од бруке спасе!“ И онда старица узе да ј |
уби га у чело.</p> <p>„Шта то радите за име божје, слатка моја госпођо грофице !" јецаше сироти |
дом и лепом женом.</p> <p>„Како ти беше име?“ запита га она.</p> <p>— „Рајко,“ одговори он; „зо |
а ће му родити два сина, који ће његово име са славом по свету да пронесу.{S} Колико год ју је |
ти и праштамо.{S} Али што си осрамотио име које носиш, не можемо ти опростити.{S} Него од сада |
тебе стане, узме да носи твоје витешко име, онда је и право да ме са свим заборавиш!“</p> <p>„ |
ити: <pb n="63" /></p> <p>„Хајде сад, у име божје, у седло.“</p> <p>И поможе јој да се намести. |
ованом, казуј нам се!{S} Ако си авет, у име свете Тројице и силом часнога прста, на Коме је Хри |
Навуци све то преко твога рува, па да у име божје полазимо!“</p> <p>Поможе јој да навуче неку с |
и је кроз врата у ноћ.</p> <p>„Е, сад у име божје да пођемо!“ рече Рајко. „Ево ја ћу најпре иза |
га за пасом има.</p> <p>„Хајдете сад у име Божје за мном, и нека нам је сам Бог у помоћи!“ реч |
о: <hi>живога Бога! </hi> Ми ћемо ево у име живога Бога напред.{S} Држ’ се, госпођо, моје руке |
ло лако ни од шале носити таква јуначка имена.{S} Ваљало је да пазиш и шта говориш и како радиш |
с, децо, да се усуди да га тим јуначким именом зове!“ Ја да си видела оне бруке и онога јада!{S |
т у његовоме животу учини да у његовоме имену има као почетак од некакве песме. „Рајко!{S} Боље |
е једна робиња коју је овај Циганин, по имену Бекри-Бекир, пре неку годину у Маџарској заробио. |
titlepage"> <quote> <p>ПОСВЕЋЕНО</p> <p>ИМЕНУ</p> <p>МИЛОВАНА ВИДАКОВИЋА</p> </quote> </div> <p |
ами прозвали Краљевићем Марком, не због имењаштва, него што је он од све момчадије био најјачи. |
стране Сарацена са извесном намером да импедимента процесији <pb n="25" /> нашој у град Конста |
гвоздена врата, па онда и на трећа.{S} Ина њих улажаше Рајко да у просторијама, које затвараху |
ам ништа и не осећам ништа.{S} Па као у инат онда ми тек долажаше, да све то с већим болом осећ |
са неколико ораха.{S} Маргита, која је иначе тако разговорна била, ућутала се и постала суморн |
сећи пушта, ако строгој анализи данашњи инцидент подвргнете, онда је неизбежна конклузија логик |
дана, и пошто је поломио своје ножеве и исекао своје руке, и видео да са мачевима не може ништа |
и мали!{S} Хеј, Маџарице бесна!{S} Него искај, млади мој ортаче, имаш какав кајиш?{S} Стегни њи |
пуста калуђерска препеченица.{S} Кад је искамџих од калуђера рекоше ми: има јој двадесет и пет |
окреће, дркће му црна кожа на образима, искезио зубе, па режи као бесно псето.{S} Али она се не |
стојала је по једна владичанска митра, искићена иконицама и драгим камењем, и поред сваке митр |
бро осветљену дворану, које зидови беху искићени роговима од јелена и главама од медведа и курј |
ј мањих и већих златних крстова, богато искићених бисером и драгим камењем, и пуно књига у злат |
едела је, у онако исто високој и богато искићеној наслоњачи, млада једна девојка, загасите боје |
, са дршком позлаћеном и драгим камењем искићеном.{S} Поред њега десно седела је, у онако исто |
латним пафтама, <pb n="108" /> а дршком искићеном понеким драгим каменом.</p> <p>Него ово двоје |
ли.{S} Онде, у присоју под оном стеном, ископаше гроб за Рајка.</p> <p>Кад већ гроб би доста ду |
ним знојем на челу, Рајко једним скоком искочи на леву обалу Мораве, привуче скелу конопцем, ви |
ед свих шалвара, кафтана и чизама хитро искочи — он онда пусти скелу низ Мораву.</p> <p>Њих дво |
ују да поштено мислиш, витешки осећаш и искрено говориш.{S} Видим те много млада за тешки посао |
ника доби.</p> <p>„Ето, ако си мајстор, искуј ми ова четири талира у четири потковице!" рече Ци |
оли се Богу, приложи цркви што ко може, искупи се око гуслара да чује: како је Марко укинуо сва |
мање јада.{S} Кад се позно у ноћ врати, искупи нас стриц све и старо и младо око огњишта, извед |
од какве ватре око које се беху чобани искупили.{S} Рајко гледаше целу ону велику, а нејасно з |
је, не знам да л’ знаш, пуно празника — искупио би нас све, па у поље да се пред њим бацамо кам |
да дигнеш нешто од онога блага, њиме да искупиш војске колико ти год треба, те да своју земљу о |
огдан и Краљевић Марко, један за другим искупише на белој кули Сибињанин Јанка и узеше рујно ви |
борне цркве, него је то сабор од сељака искупљених око једног грма!{S} И његова највећа мука, к |
да је некакав <pb n="141" /> старац пун искуства; „а колико ти је леп и китњаст тај сан, опет ј |
ко га је, како рече, нечастиви три пута искушавао, како је трећи пут истина поклизнуо, али пао |
рече Рајко, „заповеди јој да иде да се испава.{S} Уморна је.{S} Није чудо, од кад се то путује |
уди. „Уморна је јадница!{S} Нека се бар испава.{S} Ко зна на какве ће се нове јаде и невоље раз |
лаву да имаш.{S} Лези ту па се одмори и испавај док нам старац не дође.{S} А ја ћу ено тамо пор |
разусум, ефендија!“ одговори Циганин па испаде на праг.</p> <p>— „Питах твоју мајсторицу, јеси |
ковице не посребре, твоја штета!{S} Ако испадне добро, да ми платиш за сваку по овакав талир, а |
е свима да је баш подозрива.{S} Није му испало ни до Крушевца ни у Крушевцу да начини кавгу па |
из близине да видите кулу ову!“</p> <p>Испеше се сва господа за њим на ону зидину до куле.{S} |
ан тим претходним, и ако врло површним, испитом, узе да маџарској господи шапутом а на латинско |
ве, јер си добар и имаш дух витешки.{S} Исплакала сам се на њеном крилу, ижљубила сам је и ево |
>„Е, Рајко,“ рече му ведра, „сад сам се исплакала, сад ми је лакнуло.{S} Осећам се лака као пти |
ње.</p> <p>Дохвати један златан пехар, исплакну га и насу воде и онда јој приђе.</p> <p>Маргит |
:</p> <p>„Пусти ме, Рајко, да се код ње исплачем!"</p> <p>Рајко се све на прстима повуче од ње |
е од мрког, жутог и зеленкастог плетива исплетене.{S} На глави му је сниска шубара од црне јагњ |
доба и овуда тукли.{S} Него ходи да се испнемо на тај змајевски престо, да видиш нешто што ће |
опет нисам роптала.{S} Још сам се теби исповедала, теби молила, у тебе уздала и тебе љубила.{S |
: образи јој спласли, очи дубоко упале, испод очију црни широки прстенови.{S} Рајко осети како |
видети; још мање јата дивљих голубова; испод погдеког мостића од брвана жабе су невесело креке |
ога црвен силав с пиштољима и ханџарем; испод сплава, изнад и десног и левог кука, лепе сребрне |
је сниска шубара од црне јагњетине.{S} Испод шубаре видело се чело не баш високо, и пре поснис |
ину као да је био на каквој осовини.{S} Испод ње се могао човек ниско погнут провући некуда уну |
?“</p> <p>Вика његова узе да се пролама испод свода, удараше о зидине, па се у потмулој грмљави |
д свега онога што све има под сводовима испод ових рушевина!“</p> <p>Још су се били разговарали |
ђе први, провукав се готово на коленима испод огромне камене плоче што изнад њега висаше.{S} За |
в жив и крепак старац, са бистрим очима испод густих веђа и руменим образима.</p> <p>„Куд сте в |
ловачки нож! “</p> <p>И Мартин припаса испод атиле ловачки нож.{S} Замоли Маргиту да каже Рајк |
Рајко се присети те пресече једно копље испод самог оштрица, тек колико да има држаље, узе једа |
панцир од сребра и по неко јуначко срце испод панцира од сребра.{S} Јаворове гусле под прстима |
е од колског пута те кроз њиве и поља и испод дрвећа жураше се напред а све правцем уз Мораву.< |
није жив!“ па се сељак гласно насмеје и испод трепавица погледаше поносито у своје дугачке и та |
аше један чардак поред Мораве и на води испод њега скелу.</p> <p>„Да нису тамо господа маџарска |
, напред!“ И његова се вика узе да ломи испод свода и по зидинама, и загрме сва дворана и готов |
о...{S} Него ево овде на овај миндерлук испод прозора!...{S} Куд ћу ја тамо... оно је,“ па се Р |
ом и белом брадом и са срдитим погледом испод густих веђа на сну јавио, кад бих заспала на зибе |
идана, и сам јелек и танко турско ткиво испод њега са грла и нешто мало са средине груди размак |
и будио успаване људе на посао.{S} Озго испод зидина градских зачу се куцкање чекића о наковањ. |
ом и одвео је на једну ледину у присоју испод града.{S} Кад се врати к ватри, нађе старца и Мар |
који наступаше.{S} Прођоше и ону стену испод које су из пећине овамо ушли.{S} Опазише сад да ј |
била умила на бистром планинском извору испод града, па се осећаше хитра као срна и свежа као т |
</p> <p>А на путу до Ниша сви погледаху испод ока к Рајку.{S} Она очевидна промена у његовом по |
нде светлуцаху лиске од лискуна.</p> <p>Испод ове стене у заветрини, а на ледини обраслој сниск |
оживљава и умор односи, није тешко бити испосник, и баш је слатко бити пустињик !“ </p> <p>"Дет |
рудничким планинама има неки Светогорац испосник, за кога народ прича да чуда чини.{S} Не знам |
м и сам није ти лако било.{S} Свецима и испосницима су се јављале само маште и сеновите варке, |
анастирима на Св. Гори и о светогорским испосницима.{S} Разговараху се тако скоро сву ноћ. </p> |
да то што је она тако безазлено казала, исправи на прави његов значај.</p> <p>„Што ја волим то |
ко се трже и не дотакнув се оне сласти, исправи се, покри лице рукама и — побеже од Маргите.{S} |
тле би је моји људи после неколико дана испратили у Расину у моју родбину, која би је чувала и |
а Турака на коњма и читава руља самсова испред њих јуре право к мени!....{S} Стадох, скамених с |
е срдито гуске и патке, што, дуж брлога испред кућа, беху задремале; излетеше пси из авлија и к |
>Млади Рајко, који је неколико корачаја испред свите ишао, окрете се и једним скоком скочи до њ |
завирује у мрачну дубину онога ходника испред њих.{S} А Рајко живо кресаше и живо гледаше да в |
миришем тамњан.{S} Долази од те стране испред нас.{S} Овде ће бити негде нека светиња!"</p> <p |
о остадоше да преноће поред оне ватрице испред пећине.{S} Рајко је испричао старцу све како је |
редини између она два лава, што ричу, и испред орла на штиту, стојаше поснизак један, право и р |
а из далека угледају.{S} Ваља да пошљем испред вас људе који ће дати знак да сте наши! “</p> <p |
нас момчадију посадио би на земљу право испред себе, дохватио гусле, превукао неколико пута, па |
ноплавом ивицом наслонило беше.{S} Него испред тога сниског зида од збијене магле светлуцаху ов |
То је онај повисок и вижљав младић, што испред самог старог посланика корача.{S} О рамену носи |
нози стојећи замишљено загледала у бару испред себе, рекао би човек да је ово све једна безглас |
уга велика гвоздена врата, која се беху испречила те затвараху ходник.{S} На њима беху три тешк |
те, оче, стрпи се док ти све по истини испричам, па ме онда суди и ако је право баци се на ме |
оне ватрице испред пећине.{S} Рајко је испричао старцу све како је било у Крушевцу, а после и |
ће ни за које паре не дам!“ Ја јој онда испричах што милостивој госпођи треба мало босиљка.{S} |
стите ме да имам ту једну утеху, да сам испунила последњу жељу Рајкову!"</p> <p>Њих двоје шапут |
топал, загушљив од дима воштаних свећа, испуњен паром од пецива и пића. <pb n="202" /></p> <p>Г |
подски обучена у доламе, на којима су у испупченом везу извезени били двоглави орлови, кринови |
осмајских висова.</p> <p>На самоме врху испупчила се стена, гола и без маховине.{S} Овде онде њ |
ита врисну и мало <pb n="146" /> што не испусти свећу: — „јух, змија! змија! змија!{S} Спуштај |
и Мартинове пројечаше, патер Амброзијус испусти из руку један велики воловски рог, сребром оков |
има.{S} Све друге иконе беху поцрнеле и испуцале и само се светлуцаху златни и сребрни окови на |
амо да ће доћи, знамо да ће изићи некуд исред Шумадије, само не знамо <hi>кад</hi> ће.{S} Нека |
у те дохвати њену, која беше хладна као иста стена.</p> <p>А стена се опет пови на осовини.{S} |
х!{S} Кидисаше на онај крст у стени као исти бесови, па греби, па хватај зубма стену, па њушкај |
да је и по други пут удари, али му је у исти мах Рајко дохвати својом левом руком.</p> <p>„Стан |
а срце Рајку као зрна из пушке, па се у исти мах растопише у сладак мелем.{S} Рајко осети како |
је она и с ове стране обележена онаквим истим крстом, као што беше онај у пећини.</p> <p>Прођош |
гледају; из њих светао отворен поглед, истина, не сева претњом, али као да гласно казује: <hi> |
убрзо оженити младом и лепом девојком, истина од простог рода, али која ће му родити два сина, |
{S} А баш и да умрем, па ништа !....{S} Истина баш не бих волео да ми је гроб овде у бари где н |
— „Ми Срби велимо: сан је лажа а Бог је истина!....{S} А што ли си тако ружно уснила?“ питаше Р |
у Сегедин на венчање!“</p> <p>— „То је истина! “ рече Мартин очајавајући.</p> <p>„Нема друго, |
и, који ће једнога дана да буду на јави истина.{S} Вратићеш се ти, али само као војвода Рајко о |
је у истини и сребро и злато!{S} Нисам истина никада до сада видео ни овакве грошеве ни овакве |
и три пута искушавао, како је трећи пут истина поклизнуо, али пао није, јер га је Душан од њени |
>„Молим те, оче, стрпи се док ти све по истини испричам, па ме онда суди и ако је право баци се |
учинио, да коме ћу?{S} Баш ћу ти све по истини казати!“ одговори Рајко.</p> <p>Накашља се стара |
ли ово сан, или машта, или је ово све у истини пред нама јава!“</p> <p>— „Хајде да сиђемо да ра |
, очи жарко засветлише.{S} Ако јој је у истини отаџбина била онако румена и онако светла, како |
у.</p> <p>„Хвалимо те Боже!{S} Ово је у истини и сребро и злато!{S} Нисам истина никада до сада |
евин и племенит био.{S} То је био један истински беспрекорни витез.{S} Ја једина знам шта сам у |
ересован овом причом.</p> <p>— „Истину, истину!“ настави Маргита. „Кад ми је најтеже бивало, па |
но заинтересован овом причом.</p> <p>— „Истину, истину!“ настави Маргита. „Кад ми је најтеже би |
олажаше на сну да ме храбри! “ </p> <p>„Истину велиш?“ упаде јој у реч Рајко изненађен и пуно з |
ево од оне велике у средини, а на онако исто посниској коцки мраморној, као оно Рајков цар.{S} |
росторијама, које затвараху, нађе онако исто по неколико катова широких полица, а на њима мртва |
укама и узе гласно јецати, готово онако исто као оно у капели пред иконом Мајке Божје.</p> <p>Р |
{S} Поред њега десно седела је, у онако исто високој и богато искићеној наслоњачи, млада једна |
.</p> <p>— „Не чујем?“ одговори он тако исто шапутом.</p> <p>„О, ја их чујем!{S} Ето их с ону с |
ом суду милостив био!“ викну Рајко тако исто свечано.</p> <pb n="89" /> <p>— „Гробом моје мајке |
и мене брига обузимље!“ прихвати Рајко исто тако сетан и озбиљан; „није вајде, ваља да гледамо |
од ју је пута призивао, свагда му је то исто казивала.{S} Па онда му је слала и друге Циганке, |
у воду, или и у длан, и свака му је то исто готово од речи до речи лагала.{S} Кад су му тако в |
потрају.{S} Али с јабукама не могаше то исто чудо да чини, те да се једу и да их опет једнако у |
ше по оним талирима.</p> <p>„А би ли то исто било да се на челик-потковицу поспе растопљено сре |
љна.</p> <milestone unit="*" /> <p>Тога истога дана позно у ноћ ето га Рајко пред врата од Бекр |
ице, а по трагу других кола, правцем на исток к једној умци, на врху које има засађено неколико |
на Косово, напојио свога лабуда баш на истом том каменом кориту, над којим се ето мало <pb n=" |
м послу, од кога је зависило хоће ли се истом закључени мир одржати или не.{S} Султан је пратио |
ц.{S} А онај гласић у њему сад шапуташе истом брзином којом му срце куцаше: „не бој се, не бој |
стене што збива; друга половина слушаше истом таквом жудном пажњом један тихи гласић, који у ње |
а мишицу стегне.</p> <pb n="55" /> <p>У истом тренутку Рајко једним скоком долети те стаде изме |
да чиним ?!“</p> <p>— Да чекате док се истрезне!“</p> <p>„Кад ће то бити?!{S} Они могу да оста |
Једног се дана хтедох заклати, па ми он истрже нож из руку.{S} Другог једног дана утекох, али м |
?!“ Сад што да ти дуљим — извукоше ме и истукоше ме.{S} Кад се дигох рекох им: „кажите грофу за |
велике жуте воштанице.{S} Пред иконама Исуса и Богородице горело је уље у великим сребрним кан |
икону на којој Богородица држаше малог Исуса у наручју.{S} Ту се она спусти на колена, а душа |
р не познајеш грофицу Маргиту?“</p> <p>„Исусе, Маријо и Јосифе!“ врисну старица, па се пљесну р |
ем: седам година живећу о хлебу и води, ићи ћу босонога од села до села, да свету проповедам: к |
хну руком Рајку, дајући му знак да може ићи.{S} Рајко се поклони старцу и изађе. „Ех, шта ћеш?{ |
а бољем месту и није могао погинути!{S} Их, шта је песама мој стриц знао о <pb n="131" /> војво |
и и оног доброг старца на Вујну?!...{S} Их, куд је себе Морава! а куд још даље моја Расина!{S} |
нас, и ово су све мртвачки ковчези.{S} Их, шта их је!{S} Да ћутим, да се оно господско дете не |
ово је злато, а оно је тамо сребро.{S} Их, да силна блага ако су сва та бурад пуна! “ говораше |
љаци донели ово вино да ме поткрепе, да их у смрти не осрамотим и да ме за смрт причесте; а оно |
, па тек да <pb n="226" /> се крену, да их сељани не би опазили да кроз њиве и поља носе мртвац |
шест талира предаду њему — патеру, — да их он подели сиротињи за здравље ћесарево.</p> <p>Стари |
и о њима причала, па ти се причињава да их чујеш!“ рече јој старац.</p> <p>— „Није, није оче!{S |
пар црвених а широких турских чизама да их навуче.{S} Она му се сад у свему покораваше као дете |
да утврди мир међу царевинама, а не да их поново завађа и то због чега него због једне робињиц |
о исто чудо да чини, те да се једу и да их опет једнако у зембилу има.{S} Маргита је сваку јабу |
како она, у сну, прикупља усне, као да их спрема да приме или и да даду сладак један пољубац.{ |
о се растадоше, па се прекидаше само да их понуди гутљајем неког јаког црног вина из једне мале |
, послала зету своме цару Отмановићу да их ослепи.{S} Али опет не знам поуздано.{S} За оно тамо |
видиш да би они радили.{S} Не можеш да их стигнеш, али можеш бар из далека да трчиш за њима!"< |
ори он тако исто шапутом.</p> <p>„О, ја их чујем!{S} Ето их с ону страну ове стене.{S} Гребу и |
воје стојаху позадуго пред стеном, која их раздвајаше од пећине и ослушкиваху не би ли што чули |
Нека одмах купи јунаке драговољце, нека их наоружа и нека ти их преда да с њима једнога дана у |
ги загрљени у гомилице певаху, а већина их је седела уз дрвене столове око остатака од печених |
т, а ја гледам у трепавице младине; она их подиже и погледа невесело и бојажљиво горе у таваниц |
ко врата и на својим грудима носила, па их, натопљене хладном водом, полагаше на врело чело Рај |
одасу јој чанак, подасу оба пиштоља, па их онда намешташе <pb n="86" /> по земљи једно поред др |
ше сузама.{S} Узе кршити руке своје, па их онда склопи, подиже увис, држаше их тако склопљене к |
тера <pb n="181" /> своје коње даље, па их заустави на подножју умке, да ту чека млади пар путн |
брзо овамо !“ викаше стари пустињак, па их крепко дохвати обадвоје за руке и повуче — к једном |
е нека рука полагано пружаше уз њих, па их брисаше час на једну час на другу страну.</p> <p>„Ко |
аше као прави нечастиви; избуљио очи па их све у ковитлац окреће, дркће му црна кожа на образим |
е!..{S} Као да је вихор ветар духнуо па их као плеву и прашину однео!...{S} Знате како је то чу |
иже и окренув се Рајку и Маргити запита их: „шта мислите?“</p> <p>„ Ја сам се смислила!“ рече М |
ово су све мртвачки ковчези.{S} Их, шта их је!{S} Да ћутим, да се оно господско дете не поплаши |
ровући некуда унутра у мрак.</p> <p>Кад их старац доведе пред тај отвор, дубоко узбуђен и сав б |
, преврташе их, све један по један, узе их тобож мерити на длану леве руке, звекну једним о кам |
струне како му уху требаше.{S} Најпосле их удеси, и поче да гуди неописано жалостив један <pb n |
воје клеште па, мало посрћући, отиде те их завуче у жеравицу.</p> <p>„Слободно! слободно! говор |
па их онда склопи, подиже увис, држаше их тако склопљене као да се Богу моли, па онда се спуст |
а.{S} Па онда склопи трепавице и држаше их склопљене и једва дисаше.{S} Као да јој је душа одле |
е ливаде под старом једном липом чекаше их човек са оседланом ластавицом.</p> <p>„Хвала Богу! р |
</p> <p>Циганин их загледаше, преврташе их, све један по један, узе их тобож мерити на длану ле |
ну то на другу црвену чизму и намешташе их у широке бакрачлије. „Него да видиш, какве су такве |
г; прелише им гробове сузама и оставише их да на њима пољско цвеће цвета.</p> <pb n="229" /> </ |
о, ево твоје Маргите!"</p> <p>Сахранише их једно поред другог; прелише им гробове сузама и оста |
шћућурила на земљи поред мехова, па би их овда и онда повукла да духну у жеравицу на огњишту, |
нађу његове усне и по трећи пут, пољуби их једним дугим, дугим пољупцем, као да јој тешко беше |
оба бокора два најлепша струка и стави их у десну руку Рајкову. „Ево ти један струк босиљка од |
рује љуто кунући и кола и мајстора који их начини и волове теглиоце. „Ко је <pb n="129" /> с Аћ |
жене.{S} Скочи к вратима од чатрље, али их нађе зачепљена изнутра.{S} Удари два три пута песниц |
е они млађи људи још и покрвити.{S} Али их старац уталожи и узе сам да говори мирно, али и опет |
гиту, па онда подиже руке у вис, склопи их живим једним пљеском и рече: „о, хвала теби, наш вел |
утака, па онда узе још конопаца, натопи их у води и онда увеза чврсто ноге Циганинове све до ко |
главе; „казуј где су?“ веле: „сакрио си их овде негде у овим урвинама!“ „Видите да овде нису; а |
е драговољце, нека их наоружа и нека ти их преда да с њима једнога дана у Србију пођеш.{S} Неће |
ци, отвори заклопче, диже аспре и пусти их да падају као плева; сиђе на четврту степеницу, отво |
а јој љуби обе руке и заплака се љубећи их.</p> <p>„Ходите, ходите, слатка моја госпођо, унутра |
ти онако слатка уста, или упрети љубећи их?...{S} Лудо једна! је л’ ти она род какав?{S} Није т |
дан Марко па све прсте да поломи кршећи их, „опрости ми, бабо, молим те, и не брукај ме тако за |
да л’ му смемо прићи ?! “</p> <p>У том их је и старац опазио.{S} У место да као какав полудивљ |
и положи му их на длан.</p> <p>Циганин их загледаше, преврташе их, све један по један, узе их |
е већ до самих двокрилних врата, Мартин их руком устави, па онда шапну <pb n="200" /> Маргити: |
к, светомрзац, бега од њих у пећину, он их мирно посматраше за неко <pb n="70" /> време, па кад |
шапутом.</p> <p>„О, ја их чујем!{S} Ето их с ону страну ове стене.{S} Гребу и скачу уз њу скаму |
м!“ Ове би се још лепо свршило, али ето их моји сељаци да ме одбране и измоле. „Немој нам га, б |
д знам шта значе оне неколике цеви, што их видех горе у зидинама од града! “рече Маргита; па он |
велики нови новцати сребрни талири, што их у Нишу од посланика доби.</p> <p>„Ето, ако си мајсто |
ош су дуго стојали пред оном стеном што их од пећине растављаше.{S} Дуго су са све већим напрез |
за што да је, а није ни на хајдуке, јер их овуда нема.{S} Чудо ми је да ми сељаци ништа не јави |
и потковице!" рече Циганину и положи му их на длан.</p> <p>Циганин их загледаше, преврташе их, |
е до врата од оне спаваће собе, ошкрину их, завири и онда махну руком Маргити да дође.</p> <p>" |
ам овде добрих познаника.{S} Распитивах их о оној робињи.{S} Сви ми веле да је Маџарица, да ју |
х се!{S} Шта ћу сад јадна!...{S} Гледах их како јуре као да су се помамили; засукали рукаве до |
гита. „Нисам ништа!“ рече Мишко; „видех их у српскоме шору у једној малој сиротињској кућици.{S |
даш!{S} Чујеш, Маџарице бесна?“</p> <p>„Их, да грдне бруке да тако и говориш а некмо ли да тако |
је био пун воде.{S} О ону страну јарка ишао је повисок бедем, утврђен јаким палисадима.{S} Ула |
у силазио на под дворане или из дворане ишао к вратима, <pb n="105" /> — биле су поређане петач |
који је неколико корачаја испред свите ишао, окрете се и једним скоком скочи до ње и до послан |
оји је све ситним шареним камичцима био ишаран у свакојаке цветове и гране.</p> <p>Од прилике д |
ом, која је одавно потамнела, свакојако ишаран, утегао јој беше витки стас њен око паса, али ма |
ијан, покушам поново срећу да бегам.{S} Ишла сам целу ноћ, нисам ни сама знала куда.{S} Гладна, |
и без оружја.{S} По даље иза ове гомиле ишли су растројено и полагано чауши с великим тојагама. |
под од саме дворане.{S} Ти су ступњеви ишли целим кругом дворане.{S} Прва два ступња била су з |
екаквим белим убрусом.</p> <p>С њима је ишло и неколико Турака у дугачким зеленим кафтанима и с |
берете грану и наместите све што треба, ја да се мало помолим своме Богу <pb n="157" /> овде на |
је склони се ти у једну од ових одаја, ја да обијем и трећи катанац, да пустим змијурину да по |
уке и моје сузе; он се окренуо од мене, ја се окренух од њега.{S} Кад Бекри-Бекир узе да ме уси |
ас продра мој старац: попе, питај мене, ја сам им кум! хоће се они, хоће, само се ово момче сти |
. „ Ти си спасла мога смука, смук мене, ја вас, а Бог све нас.{S} Нека му је слава!“</p> </div> |
да је право или да те отму ил’ откупе, ја рекох у себи: „може им се! немају они <pb n="126" /> |
ице!{S} Нека га !{S} Хајде сад, јуначе, ја ћу с тобом и за тобом!“</p> <p>И пођоше заједно и ћу |
овамо, право и само право! ко је лепши, ја или онај тамо Бенглер-бег?...{S} Ја! тако, то је пра |
бе питах: „кад је ова жена такав јунак, ја какви су јунаци људи у њеној земљи?!“ А сад видим, д |
твоја ластавица!{S} А кад ја остах сам, ја се прекрстих, рекох: „слава теби, Боже мој, слава те |
говори он тако исто шапутом.</p> <p>„О, ја их чујем!{S} Ето их с ону страну ове стене.{S} Гребу |
д би то моји новци били па се ја питао, ја бих рекао: да се поделе сиротињи, нека моли Бога за |
"> <head>5</head> <p>„Бога ми, госпођо, ја сам ти рањен?“ рече Рајко мирно задевајући празан пи |
си тако мене и задругу нашу осрамотио, ја и задруга можемо ти и опростити, и ево ти и праштамо |
од ова два бокора !“ упитах је. „Синко, ја перем туђе кошуље, па се хлебом храним, али то своје |
са овога света, чега тамо да се сећамо, ја ћу изабрати <pb n="183" /> једно једино — да се сећа |
ква сам госпођа била и куда ето доспех, ја падох на земљу као мртва.{S} Једног се дана хтедох з |
!“ рече Рајко; „ја те наведох да бегаш, ја те доведох у ову клопку, па зар ја да останем да жив |
то да значи.</p> <p>— „Ех, па не знаш, ја како!“ рече Циганин, па узе да мига и да се криви на |
е могу вам од зазора ни казати како.... ја онда опет једне ноћи кад он беше трештен пијан, поку |
а веки векова, амин!“ Е онда ме загрли; ја му поднесох усне, погледах га у очи, познадох га, вр |
срећна робиња црног једног Циганина!{S} Ја, Боже мој, што ли су ти наши стари тако тешко згреши |
е видарице рекоше: нема ништа од ње!{S} Ја му се молих да је придигне, па ма и богињаву и слепу |
мерно скинув шубару. „Опрости ми!...{S} Ја из ове пећине жив изаћи нећу, а ти ако жив останеш, |
ши, ја или онај тамо Бенглер-бег?...{S} Ја! тако, то је право, тако се ваља!“ <pb n="207" /></p |
ома је познат као „од Расине Рајко“.{S} Ја га зовем „Амиџа-заде".{S} Млад је; али се на њ можеш |
е ми: има јој двадесет и пет година.{S} Ја је носим да ми се нађе рад лека.{S} Нећемо је ноћас |
више, и нешто што ми је много драже.{S} Ја сам верна љуба од Расине Рајка! — Сад нека дођу људи |
ову свету оставу, кад мене нестане.{S} Ја већ видим да нећу доживети његов долазак, а ти си мл |
ет сребрне грошеве и Турци присташе.{S} Ја се спустих на колена, помолих се Богу из дубине душе |
ио један истински беспрекорни витез.{S} Ја једина знам шта сам у њему изгубила; а ни ја не знам |
е рад лека.{S} Нећемо је ноћас пити.{S} Ја је сркнем само кад ми се што смучи!“</p> <p>„Валах, |
ин; „Мишко већ јури путем у Сегедин.{S} Ја ћу сад да отпашем младога витеза и да му превијем ра |
!...{S} Знате како је то чудно било.{S} Ја стојим на вратима од наше куће, па ослушкујем шта ће |
ћи ће он!“ </hi> — „Ко је тај „он“ ?“ — ја бих се ослободила да запитам. „Твој спас!“ одговорил |
усуди да га тим јуначким именом зове!“ Ја да си видела оне бруке и онога јада!{S} Моли се јада |
то своје цвеће ни за које паре не дам!“ Ја јој онда испричах што милостивој госпођи треба мало |
гити запита их: „шта мислите?“</p> <p>„ Ја сам се смислила!“ рече Маргита мирно и готово хладно |
емља мени јавља ватром својих ритова, а ја је поздрављам ватром свога срца.{S} А за ово опет те |
оркиња, као са дванаест горских вила, а ја ево чекам јутрос да њоме прође једна злосрећна робињ |
ше мамузе, те један пут те други пут, а ја гледам у трепавице младине; она их подиже и погледа |
невесело и бојажљиво горе у таваницу, а ја кроз таваницу у облаке, одох, одох у облаке, залута |
се, госпођо, моје руке ако се бојиш, а ја ћу његове !“</p> <p>„Не бојим се ја ничега кад има с |
с Турцима, па одоше својим послом!{S} А ја рекох да огледам да ти послужим, те да се ропства из |
и испавај док нам старац не дође.{S} А ја ћу ено тамо поред оног оклопника пред царем Душаном. |
нати шта да ради те да те награди.{S} А ја знам како ће.{S} Нека одмах купи јунаке драговољце, |
соше ме њене трепавице.{S} Она трепне а ја клецнем; она на лево пође, на лево се окренем и ја; |
</p> <p>— „У добри час!“ рече патер; „а ја изађох да те к њима зовем.{S} Ходи унутра!“</p> <p>Р |
онда чула?!...{S} А питаш ме откуда га ја знан?{S} Па познао сам га чим сам га видео.{S} То је |
лепе среће! “</p> <p>— „Не дао Бог, да ја њима поклоне чиним!{S} Него, није то тамо моја зарад |
лике долазила на мисао, да си ти некада ја ли цара ја л’ царицу, у двору царевом дворио!“</p> < |
срчаности још више има суза.{S} Никада ја не видех нашу Српкињу да такве сузе лије!{S} Немој, |
>„Госпођо," поче Рајко; „док си причала ја све себе питах: „кад је ова жена такав јунак, ја как |
ник у зиду од леве певнице.</p> <p>„Ама ја тебе чеках.{S} Не хтедох у светлост без тебе.{S} Ход |
горе мени своме господару!“</p> <p>„Ама ја дођох да те питам: јеси ли ти баш прави мајстор?“ пи |
ла на мисао, да си ти некада ја ли цара ја л’ царицу, у двору царевом дворио!“</p> <p>Насмеја с |
ако пуни доброте и милости!{S} Тек, шта ја говорим?!{S} Нека му је по хиљаду пута слава, што ва |
због мене тако млад гинеш.{S} Немам шта ја теби да праштам и опет ћу да кажем: нека ти је прост |
што гребеш, јеси л’ полудео?!{S}" Ништа ја.{S} Ћутим па гледам у њу. <pb n="48" /></p> <p>Повик |
е најпре хладним клештима штипао, а кад ја упорно нећу него стегнем срце и стиснем зубе па и не |
ће ту негде и твоја ластавица!{S} А кад ја остах сам, ја се прекрстих, рекох: „слава теби, Боже |
ући.</p> <p>„Нема друго, него одмах сад ја идем да растурим лажне пријатеље.{S} Ако ме ко напад |
риви мало своју шубару.</p> <p>— „Откуд ја могу знати ко је!“ рече Маргита.</p> <p>„Е да ти каж |
ти!{S} Видим има очи, има стас.{S} Каже ја сам грофица Маргита!{S} Е, лепо; грофица Маргита има |
ма пуно сладости и без тога млека, које ја добивам за једнога мога горског пријатеља, кога ћу т |
рске пчеле чувам, и без тих ораха, које ја с веверицама делим.{S} Чак и слободу делим с орловим |
а.{S} А кад би то моји новци били па се ја питао, ја бих рекао: да се поделе сиротињи, нека мол |
, а ја ћу његове !“</p> <p>„Не бојим се ја ничега кад има светлости.{S} Мене је страх само у мр |
е и завичаја дођем?!"</p> <p>„Не бих се ја смео поуздати у се да се не поуздах у Бога, и ево се |
аџарица Рајку, „видео би ти како бих се ја друкчије винула коњу у седло.{S} Али како ћеш с овак |
бих је могао продати?!“</p> <p>„Шта те ја знам!“ одговори Рајко. „У нас се крштене душе не про |
Маргита поносито; „ако су они јунаци, и ја сам кћи једне јуначке земље.{S} Ти ми нудиш твоје ма |
нин Јанку и јунаку Бановић Секули!{S} И ја знам по неку....{S} Хоћеш да ти кажем једну како се |
та она сама у себи говори, рече: „ама и ја се питам, је ли ово сан, или машта, или је ово све у |
она на лево пође, на лево се окренем и ја; она десно, десно и ја, као сунцокрет за сунцем!{S} |
ево се окренем и ја; она десно, десно и ја, као сунцокрет за сунцем!{S} Занесох се, занесох се |
е, то је много!{S} Доста лакрдије!“ „И ја велим: доста лакрдије!" рече Маргита мирно. „Избавље |
сутра и показати, и без тога меда, који ја за горске пчеле чувам, и без тих ораха, које ја с ве |
н луд сан!{S} Рајко, молим те, јесам ли ја будна? јеси ли ти будан?!{S} Да нисмо обадвоје излуд |
пева чему ван песме нема станка.{S} Али ја знам да је Хуњадија Јанош од наше горе лист, а знам |
дина знам шта сам у њему изгубила; а ни ја не знам шта је све његова земља у њему изгубила! “ < |
оме што може бити, али ми се чини да ни ја тебе никад, и да бих хтео, заборавит’ не могу!{S} Ев |
и о нашем добром старцу!{S} Али нећу ни ја да спавам, хоћу само кости да одморим.{S} Седи ту сп |
ете се старцу: „бадава, оче, не знам ти ја то!{S} А и како ћу?{S} Ти видиш да сам прост сељак!“ |
а сва пренеражена.</p> <p>— „Не знам ти ја казати где су сада господа маџарска!“ понови Рајко, |
гон у Анадол пошљу!"</p> <p>„Баш сам ти ја једна несрећна жена!“ настави Маргита све тужнија. „ |
че гудалом по струнама.</p> <p>„Нећу ти ја ноћас пред тим младим човеком скинути ни јелек, а ка |
те га додавати на оне сребрне купе, док ја не прихватих: „немојте људи! све једно је, једном мр |
шта се овде збива!{S} Ходите унутра док ја пошљем децу да зовну Мартина!“ И старица је просто у |
те јеси ти и јунак и господин!{S} Знам ја, волео би ти да сазнаш о цар-Лазару и царици Милици |
>„Притврди своје срце, госпођо!{S} Знам ја како ти можеш храбра да будеш!{S} Даће Бог, све ће д |
чинио што си то патеру поверио!{S} Знам ја, вели, има племенитих људи у твоме народу.{S} У посл |
на младог, онда ево овај бокор поклањам ја грофици, а овај други носи, па од њега нека госпођа |
<p>— „Ако су они били господа, била сам ја госпођа!“ рече Маргита поносито; „ако су они јунаци, |
поздрави, поклони и дарови.{S} Сад сам ја овде сигурнији и силнији од санџак-бега у Крушевцу.{ |
е народу.{S} У последњем рату, имао сам ја, вели, у мојој војсци и Србе драговољце.{S} Откидају |
си ти патио хиљадити део онога што сам ја овде препатила, та клао би га зубма а не ножем!“</p> |
стотинити део оних грозних мука што сам ја у оној зверској јазбини претрпела!{S} Мало по мало п |
јом!“</p> <p>„Е, онда неће бити што сам ја домишљао!“ рече Рајко невесело; „ја помислих да ти с |
ичам?!...{S} Ко +није сам патио што сам ја патила, или ко није очима гледао моје муке, тај не м |
е му Маргита.</p> <p>— „Не, не, чуо сам ја добро; одговор је био: <hi>живога Бога! </hi> Ми ћем |
ко је била и она друга жена за коју сам ја мислила да је света Марија Магдалена, док не чух да |
о на Борчију да га рукама удави. „Нисам ја крив, милостиви грофе! “ брањаше се Борчија; „него е |
велика господа, не хтеше да чују што им ја говорим, да је право или да те отму ил’ откупе, ја р |
хо, хо, хо!</p> <pb n="53" /> <p>Видим ја, хоће мој ортак одмах велики чардаш!{S} Чујеш, Маџар |
то мога двора.{S} Тамо ногом кад крочим ја сам госпођа грофица од Нађ-Бање.{S} Овде сам још сло |
силазим ни у коју варош.{S} Мојом ногом ја одавде крочити нећу; мањ да ме понесете силом на рук |
име божје да пођемо!“ рече Рајко. „Ево ја ћу најпре изаћи да видим да нема кога.{S} Ако никога |
“</p> <p>— „ Јок вала; него ето ухватио ја њу па не пуштам!{S} А сад, Маџарице, устај па скидај |
чини да овај попа теби само смућка што ја причам.{S} А видим те јеси ти и јунак и господин!{S} |
да остајеш само у твоме џемадану, и што ја да лежим на овом тврдом оловном поклопцу, кад ено ва |
рави на прави његов значај.</p> <p>„Што ја волим то је да ти свесрдно послужим; ето послушаћу т |
гаш, ја те доведох у ову клопку, па зар ја да останем да жив тебе мртву на души носим?!...{S} Н |
где да сакрије, онда ваља мрети, — јер ја се Турцима жива не предајем! “ рече Маргита.{S} Успр |
аваше да му је криво.</p> <p>— „Шта вас ја знам кад сте!{S} Него ми се некако чини да сам негде |
ега тога не може бити ништа.{S} Не могу ја ни часа часити на твоме двору, него да видим само да |
ти па је сакрити овде у једну кућу коју ја знам, одатле би је моји људи после неколико дана исп |
ве тренутке, кроз какве сам у оном часу ја душом својом пролазила!...“</p> <p>„Па онда... од је |
да ћемо... или боље да кажем <hi>да ћу ја </hi> своје кости овде оставити!“</p> <p>— „Ми Срби |
ања рече:</p> <p>„О Ружо слатка, шта ћу ја ако он умре!“ — „Неће ваља да умрети!“ прихвати Ружа |
лепе земље маџарске, па да видиш шта ћу ја од тебе да начиним! “</p> <p>— „Ама, ходи, молим те, |
то не, много је господска!...{S} Куд ћу ја тамо...{S} Него ево овде на овај миндерлук испод про |
ј миндерлук испод прозора!...{S} Куд ћу ја тамо... оно је,“ па се Рајко опет насмехну, само да |
барона.</p> <p>„Хе, драга моја, како ћу ја да те познам, кад те не познаје онај који те је грли |
главе своје дали били !{S} Али како ћу ја, један сељак, да дижем и теби за поњаву додајем плаш |
p>„Госпођо, немој да плачеш!...{S} Нећу ја умрети...{S} А баш и да умрем, па ништа !....{S} Ист |
одно! говораше му робиња немарно. „Нећу ја ноћас ни мој врат а камо ли груди обнажити пред тим |
Ил’ би твој смук мене прогутао, ил’ бих ја њему главу размрскао !“ рече Рајко.</p> <p>— „Еј, бо |
викну Циганин као пун пуда. „Та не бих ја њу дао ни за какве откупе!{S} А шта мислиш пошто бих |
има и срца и памети; „госпођо, док бих ја нашао и довео ластавицу, дотле би и Турци са самсови |
н-серај на одмор! “ </p> <p>— „Имао бих ја овде вама пуно да казујем.{S} Не би стигла за све ни |
болан Рајко! па да си га убио прво бих ја сада висио на грани, а ви би двоје скапали доле под |
екоше ми. „Заветовао сам се,“ прихватих ја, „да за седам година не силазим ни у коју варош.{S} |
о!"</p> <pb n="100" /> <p>„О, ти мислиш ја сам се молила Богородици!?{S} Није, него сам с њоме |
> <p>„Па куда ћемо ?! “ питаше Рајко; „,ја велим најбоље је склони се ти у једну од ових одаја, |
че:</p> <quote> <l>„Голубане....</l> <l>Ја опремих своју ластавицу,</l> <l>Хајдмо сада у поље К |
она?!“</p> <p>„Мени се учини да рече: „ја сам Маргита, грофица од Нађ-Бање, жена грофа Аладара |
е крену.</p> <p>„Причекајте," рече им; „ја сам већ ударио белеге које ће сељаци оздо из села ви |
аво што говориш, госпођо!“ рече Рајко; „ја те наведох да бегаш, ја те доведох у ову клопку, па |
сам ја домишљао!“ рече Рајко невесело; „ја помислих да ти се то јављала наша српска царица Мили |
да је грозничава језа ухватила.</p> <p>„Ја да скота једног!“ викну старац сав поражен; „да Бог |
па наже чутуру и добро повуче.</p> <p>„Ја да црних калуђера, е баш брате знају каква треба да |
обро повуче и настави да прича:</p> <p>„Ја да поганих самсова; онаког зверја још не видех!{S} К |
ема њима па рече са свим мирно:</p> <p>„Ја сам Маргита, грофица од Нађ-Бање!“</p> <p>— „Била си |
грма, нигде липе!{S} Ако видиш по неки јаблан, то ти је све.{S} Да није да понека шева прне с |
управо једине, улице сеоске у алеју од јабланова, опазише једног сељака који, у некакве дубоке |
мци, на врху које има засађено неколико јабланова.{S} Са врха те умке до у сами двор грофов нем |
их то је село; а видиш онај ред високих јабланова? е, то ти је пут који из села у двор води, а |
е већ било село кад се на оној умци под јаблановима зауставише проста једна кола, у која беху з |
посадимо на зелену траву под оним тамо јабланом.</p> <p>Маргита му се насмеја, али га послуша. |
{S} Лице му је било обликом као округла јабука, која се слила у нешто мало дужу но ширу коцку, |
тири стопе висок, на њему велика златна јабука, на јабуци велики двоглави орао од сребра, погну |
извијен био.{S} Круна, скиптар и златна јабука с крстом лежали су доле поред престола као бачен |
ели су сад о оно нешто ораха и неколико јабука.{S} Од три ораха, које би узео из зембила, Рајко |
ика и другу једну сељачку шареницу пуну јабука.{S} Изнесе некакве мале и велике чутуре.{S} Све |
л бацио, само да дуже потрају.{S} Али с јабукама не могаше то исто чудо да чини, те да се једу |
дну или две прегршти ораха и три четири јабуке.{S} Прихватише се својски и не мислећи шта <pb n |
нако у зембилу има.{S} Маргита је сваку јабуку секла својом руком у кришке и не би загризла сво |
висок, на њему велика златна јабука, на јабуци велики двоглави орао од сребра, погнуо се, рашир |
ашта, или је ово све у истини пред нама јава!“</p> <p>— „Хајде да сиђемо да разгледамо шта је с |
се пљесну рукама; је ли ово сан, ил’ је јава?{S} Анчи, Марушо, децо, овамо те!{S} Овамо !...{S} |
..{S} Збиља, не дај Боже да овде умрем, јави мојима у Расину, и старцу на Вујну...{S} Пошљи пар |
душа, кумим те Богом и светим Јованом, јави нам се и помози да одавде изађемо !“ </p> <p>Нико |
рло тихим гласом рече : „ако се деси... јави старцу на Вујну!...{S} О, моја добра госпођо, коли |
ми обиђи гроб молитвом и поменом.{S} А јави мојима у Расини!“ Саже се па с пуно побожности пољ |
а у главно здање водила, као да хоће да јави своме господару радосну вест, али се на средини ст |
. „ О, немој да ми квариш моје снове на јави, који ће једнога дана да буду на јави истина.{S} В |
о се у мисли које су биле више снови на јави него озбиљне и хладне мисли.{S} Али пре но што је |
а јави, који ће једнога дана да буду на јави истина.{S} Вратићеш се ти, али само као војвода Ра |
о ?!“ Тек неко од господе рече: „дух се јавио, вампир, авет!“ Јао да сте само видели!{S} Дрекну |
дитим погледом испод густих веђа на сну јавио, кад бих заспала на зибелинском плашту каквом!{S} |
ма.{S} Чудо ми је да ми сељаци ништа не јавише!“ говораше старац и сам беше очевидно узбуђен и |
о. „Небо тебе види, па звездом звездама јавља да се роб један у слободу враћа.{S} Хвала Богу на |
<p>„Ништа за то.{S} Моја се земља мени јавља ватром својих ритова, а ја је поздрављам ватром с |
ајко невесело; „ја помислих да ти се то јављала наша српска царица Милица, која је била тако до |
ко било.{S} Свецима и испосницима су се јављале само маште и сеновите варке, па су имали муке д |
уначко срце испод панцира од сребра.{S} Јаворове гусле под прстима правог песника одјекнуле би |
дрвене столове око остатака од печених јагањаца и око још пуних боца.</p> <p>Кад се на капију |
учју и однесе је као што би млад пастир јагње понео.{S} Она само отвори трепавице па га уморним |
S} На глави му је сниска шубара од црне јагњетине.{S} Испод шубаре видело се чело не баш високо |
ове!“ Ја да си видела оне бруке и онога јада!{S} Моли се јадан Марко па све прсте да поломи крш |
ечи и вечере.{S} Него то је још најмање јада.{S} Кад се позно у ноћ врати, искупи нас стриц све |
и доведоше је!{S} Што је доведоше ни по јада, али, кад хтедоше да пођу, ластавица неће да се ма |
дела оне бруке и онога јада!{S} Моли се јадан Марко па све прсте да поломи кршећи их, „опрости |
!“ цикну старац, па састави веђе; „како јадан да је убије?!“</p> <p>„Бога ми, да не би госпође, |
р испава.{S} Ко зна на какве ће се нове јаде и невоље разбудити!“ говораше сам у себи.</p> <p>И |
нашег цара, — близу тебе, госпођо моја, јадна млада и лепа и добра жено!“</p> <p>И онда отиде о |
тек ових последњих дана!{S} Еј, јадна, јадна моја госпођо, како је мало среће Бог вама дао, ба |
акивали тек ових последњих дана!{S} Еј, јадна, јадна моја госпођо, како је мало среће Бог вама |
и не би суђено да завичај видиш!{S} Еј, јадна жено, баш ниси среће имала! “</p> <p>Подиже је у |
а би тихо проговорила: <hi>„јадна жено, јадна жено! не бој се, дете моје, доћи ће он!“ </hi> — |
у притискиваше срце при помисли, да она јадна жена, онако млада и лепа и онако добра, оста да р |
.{S} Стадох, скамених се!{S} Шта ћу сад јадна!...{S} Гледах их како јуре као да су се помамили; |
е усијаним клештима вући по паклу!{S} О јадна кћери, како си од таког чуда жива остала?!“</p> < |
.{S} Завадих се с Богом..“</p> <p>„Како јадна да се завадиш с Богом?!“ прекиде је старац запреп |
а подухвати и сва се стресох!{S} Шта ћу јадна и кукавна!{S} Ох, не желим ни свом душманину да п |
засузиле, па би тихо проговорила: <hi>„јадна жено, јадна жено! не бој се, дете моје, доћи ће о |
ори ову гробницу, шта ће да буде од ове јадне жене поред нене?!“ Сав се стресе од ужаса, али не |
ма, а срце јој се следи. „Где си рањен, јадни мој Рајко?!“</p> <p>„Па немој се тако препадати!{ |
ово !{S} Еј тешко мени!{S} Шта ћемо сад јадни Рајко?“</p> <p>И онда се опет подиже, склопи руке |
о погледа у Рајка.</p> <p>„Жао ме те је јадни мој витеже!...{S} На какве те труде стављам!" реч |
кантар док га не претегне!“ Узеше моји јадни сељаци помаљати и по који дукат, те га додавати н |
а се макне да је не разбуди. „Уморна је јадница!{S} Нека се бар испава.{S} Ко зна на какве ће с |
ајснижих кандила да је се нагледа. „Еј, јаднице моја!“ рече опет са тешким уздахом, и однесе је |
им уздисајима само понављаше речи: „еј, јаднице моја, баш ти не би суђено да завичај видиш!{S} |
кучка договорили, да поделе благо нашег јадног старог господина!“ Ето тако вам је!{S} Од ово тр |
иш?“ питаше ме санџак-бег. „Ко шта може јадној раји?{S} Она као дете сироче радује се да чује п |
марим, право је!{S} Али што наведох ову јадну жену <pb n="152" /> да пође за мном да се жива у |
баше Хасан-аге Зулуфлије вели ти: да ту јадну жену не такнеш ни малим прстом, јер ћеш закукати |
грозних мука што сам ја у оној зверској јазбини претрпела!{S} Мало по мало па осећах како се и |
те избави?{S} Зар да те самсови вуку у јазбину оне црне звери?!{S} Предај се мојим бистрим тал |
Бекир унео везану у ону мрачну и прљаву јазбину своју у Крушевцу, и кад помислих у каквом сам д |
крупан као крупан орах, а они други као јаја голубија.{S} Пред круном беше положен унакрст <pb |
вљати оне речи: „плот је слаба а дух је јак, “ па онда чисто са очајањем окрете се старцу: „бад |
а рече: </p> <p>„Плот је слаба а дух је јак!{S} Разумеш ти то?“ </p> <p>Рајко га гледаше пун чу |
о, да се показало да је дух слаб а плот јака.{S} Тек опет жао ми је што се преварих!“</p> <p>Са |
ну јарка ишао је повисок бедем, утврђен јаким палисадима.{S} Улазило се у двориште преко једног |
рекао псалмопевац Давид: „кто Бог вели, јако Бог наш; ти јеси Бог, творјај чудеса!“ Моји добри |
вцем к рудничким планинама.{S} Неколике јако светле звезде трептаху над мрачном масом, која под |
инило ми се да је у тебе срце и чисто и јако. „Ево га нађох!“ говорах у себи и зарадовах се.{S} |
S} А колико ли више треба једно чисто и јако срце, да се један велики и свети аманет чува ?!{S} |
речи да проговори.{S} Бејаше се у лицу јако променила: образи јој спласли, очи дубоко упале, и |
кидаше само да их понуди гутљајем неког јаког црног вина из једне мале чутуре.</p> <p>„Е, децо |
вице од врата и њиховог оквира и не без јаког напрезања одви је од прилике за пола палца.</p> < |
а, рођена и најрођенија... за што да је јаком својом мишицом не загрлиш и на мушка своја прса н |
све по реду оче.{S} Није ово младолики јаничар, већ је ово млада једна госпођа из земље маџарс |
или баш никад не видех тако младоликог јаничара !{S} Добро си ми дошао, аго!“</p> <p>Њих се дв |
ским турбанима, а иза њих једно десетак јаничара са сукненим сарколима на глави, али без оружја |
е параше, јурну к њима, одгурну чауше и јаничаре натприродном снагом, коју само очајање дати мо |
да отвори врата.{S} У том викнуше Рајка јаничари оздо од свите, те он похита за њима.{S} Кад ве |
пође напред.{S} Хасан-ага даде заповест јаничарима и чаушима да се устроје по странама рад зашт |
ега једну високу дијадему.{S} Баци доле јаничарски саркол са главе своје, па онда подиже дијаде |
ад хајдука, који ће да пуцају на саркол јаничарски чим га из далека угледају.{S} Ваља да пошљем |
ести јој на главу високи сукнени саркол јаничарски, па јој онда додаде пар црвених а широких ту |
заједно, па још све то троје под рувом јаничарским!“</p> <p>Па онда је посади поред ватре, изн |
другим искупише на белој кули Сибињанин Јанка и узеше рујно вино пити, Маргита поче полагано да |
пију, док не зовну у дружину Сибињанин Јанка!{S} Веруј, тукао се и он за вас као и многи други |
огледа зачуђено; „Бог с тобом, госпођо, Јанко је наш јунак, и наши други јунаци нит’ се жене, н |
:</p> <quote> <l>„Кад се жени од Сибиња Јанко </l> <l>Далеко је цуру запросио,</l> <l>У Божуну |
ила, — сваки оде своме завичају, — оста Јанко на бијелој кули, — и са њиме госпођа <pb n="133" |
....{S} Хоћеш да ти кажем једну како се Јанко оженио?...{S} Хајде баш!...“ И онда Рајко поче ла |
себи, „ни дивна ћерка од Божуна Бана а Јанкова госпођа девојка, није лепша од ње!“</p> <p>Тек |
а Косову, бранећи од турске сабље главу Јанкову!“</p> <p>— „Ако ти је неко од твојих на Косову |
и с Краљевићем Марком, час са Сибињанин Јанком, час са Голубаном.{S} Таман је бледа зора почела |
д стрица, кога смо били звали Сибињанин Јанком...“</p> <p>„Сибињанин Јанком?!“ упаде му живо у |
Сибињанин Јанком...“</p> <p>„Сибињанин Јанком?!“ упаде му живо у рен .{S} Маргита; „то је наш |
знао о <pb n="131" /> војводи Сибињанин Јанку и јунаку Бановић Секули!{S} И ја знам по неку.... |
а станка.{S} Али ја знам да је Хуњадија Јанош од наше горе лист, а знам најбоље по томе, што је |
ита; „то је наш маџарски јунак Хуњадија Јанош! “</p> <p>— „Ене сад!“ рече Рајко, па је погледа |
о од вас не може да ме позна?{S} Силађи Јаноше, зар сам толико остарела да ме не познајете?{S} |
оде рече: „дух се јавио, вампир, авет!“ Јао да сте само видели!{S} Дрекнуше сељаци: „беште, ето |
урци да вас пламен његов не дохвати!{S} Јаох, браћо, изгибосмо!{S}" Поломише се Турци низ плани |
да он хоће да чује молитве?!“</p> <p>— „Јаох мени, моја слатка и милостива госпођо, како то пит |
Око дворишта од двора повлачио се један јарак, који је био пун воде.{S} О ону страну јарка ишао |
тако тешко Богу згрешила да те пси као јареб гоне и да те самсови као мрцину вуку?!...{S} Ах!“ |
, који је био пун воде.{S} О ону страну јарка ишао је повисок бедем, утврђен јаким палисадима.{ |
ли стигао да ослободи род ришћански од јарма турскога!“</p> <p>У радосној раздраганости патер |
га обузе, из које прену тек кад зајеча јасан глас старчев: „О децо, јесте ли ми још у животу?! |
есницу.</p> <p>„Овде, господо," зачу се јасан, а сада и пун свечаности, глас Маргитин; „овде, г |
е био тако сладак, тако мек и опет тако јасан. </p> <p>„Улазите унутра и не бојте се!“ рече им |
} Почеше лепо и полагано, па пођоше све јасније и јасније, све гласније и гласније, док се Рајк |
/p> <p>Лавеж паса и вика од људи све се јасније чујаше.</p> <p>„Ама немојте тамо, ако Бога знат |
епо и полагано, па пођоше све јасније и јасније, све гласније и гласније, док се Рајко не узе д |
!“ па се онда окрете гостима и поче што јасније могаше:</p> <p>„Сви знамо како је грофица Марги |
о неколико пута, па <pb n="128" /> онда јасним грлом запевао по неку песму јуначку.{S} Ваљало н |
ини, узе говорити нешто маџарски својим јасним а уздрктаним гласом, и онда седе на стену, покри |
ећу главу Арапову, онда већ Рајку поста јасно да она тихо и равномерно дише, и да је заспала.{S |
аву с ову страну Ниша, Рајко је са свим јасно и поуздано знао шта би му стриц Павле рекао да је |
!“ рече Рајко меким гласом у коме се, у јасном металном звеку, мешало и нешто поноса. <pb n="7" |
е није било плаво него сиво; Копаоник и Јастребац замотавали су главе своје магловитом копреном |
воје магловитом копреном; ни орлова, ни јастребова није се нигде могло видети; још мање јата ди |
уно звезда.{S} Свеж поветарац дуваше од Јастрепца.{S} Нигде никога.{S} Рајко зазвижда.</p> <p>А |
ва није се нигде могло видети; још мање јата дивљих голубова; испод погдеког мостића од брвана |
!{S} А мене Турци стегоше; витлају голе јатагане око моје главе; „казуј где су?“ веле: „сакрио |
е Турци низ планину, побацаше и пушке и јатагане, оставише и коње и конопце.{S} Ето биће ту нег |
а пуно три пара крила; како су поломили јатагане борећи се с њиме, и како су устукнули тек кад |
его стегнем срце и стиснем зубе па и не јаукнем, он метне клеште у ватру па ми онда, кад се уси |
тито, па махну сејменима да ме воде.{S} Јаукнуше моји сељаци, па брже боље повадише <pb n="156" |
људска.{S} Само је <pb n="23" /> Рајко јахао и даље напред, много нешто замишљен.</p> <p>Био ј |
иш Рајко је са свим други човек.</p> <p>Јахао је напред сам и замишљен.{S} Изгледао је као да ј |
мехнуо и рекао: „красно момче!{S} Добар јахач а и коњ му добар!“ Патер Хијероними превео <pb n= |
рану право к мрамору, на коме цар Душан јахаше поносито свога коња од мегдана.{S} Ту се просто |
било јаче од веровања; горчина је била јача од љубави.</p> <p>Па онда стаде поред Рајка, који |
пирала је од некуд светлост нека, много јача но што је била она у капели.{S} Хтеде одмах да пођ |
витешко!“</p> <p>У ње је срце закуцало јаче и топлије; образи јој се заруменише, очи жарко зас |
ећу! то не могу!{S}" Неверовање је било јаче од веровања; горчина је била јача од љубави.</p> < |
д би појачана вика у пећини одјекнула у јачем куцању срца њеног.</p> <p>И Рајко се беше сав пре |
јаше што јој Циганин ковач срдито и све јачом и јачом дреком довикиваше. </p> <p>А кад маџарска |
јој Циганин ковач срдито и све јачом и јачом дреком довикиваше. </p> <p>А кад маџарска господа |
или упрети љубећи их?...{S} Лудо једна! је л’ ти она род какав?{S} Није ти сестра, није ти посе |
молим те, своје очи, па види и кажи ми, је ли ово доиста злато, а оно тамо сребро ?! “ <pb n="1 |
себи говори, рече: „ама и ја се питам, је ли ово сан, или машта, или је ово све у истини пред |
стезања. „Волео сам своју мајку, волим, је и сада и ако је давно умрла.{S} Волим и своју стрину |
викну сељака.</p> <p>„Молим те, брацо, је ли жив гроф од Нађ-Бање ? !“</p> <p>— „ Је ли жив?{S |
ванаест сребрних престола владичанских: је ли грех да поштен млад човек без икакве непоштене за |
!“ врисну старица, па се пљесну рукама; је ли ово сан, ил’ је јава?{S} Анчи, Марушо, децо, овам |
ог овог витеза!“ шапатом <pb n="215" /> је преклињаше Маргита, те Ружа одмах отиде у један кут |
воју песницу.{S} Покушао <pb n="148" /> је са неким од краћих мачева, које пробра из оних ковче |
о, храбра сам као какав Србин витез!{S} Је л’ ти то боље по вољи?“</p> <p>— „Само кад си се раз |
вољу.</p> <p>„Али је ово мајсторски!{S} Је ли да је као жив? и коњ жив и јунак жив!{S} А знаш т |
его због неправде која је у судбини!{S} Је л’ тако?!“</p> <p>„Не може да је тако!{S} Није право |
ас да сте покорни док не дође земан!{S} Је ли?{S} Хајде на вешала с њиме!“ викну бег љутито, па |
из златног пехара, водом запаја?....{S} Је ли да је вредно било залутати?...{S} Макни мало са л |
егова сунчевом топлотом напајала?...{S} Је л’, каква се топлота из њега и каква милина из те то |
Рајко, немој да се шалиш са мном...{S} Је ли то доиста Маџарска?!{S} Јест, биће да је кад се у |
бих знао да си <pb n="42" /> човек.{S} Је ли вера, да ником казати нећеш?!“ питаше Рајко.</p> |
у животу не осетих.{S} Не знам ни да л’ је то управ туга, или нека жудња и чежња.{S} Гледам теб |
не може да послуша свога господара, ал’ је теже срцу одолети, <pb n="8" /> да не иде на бој на |
о кап воде на длану.{S} Он је стар, ал’ је добар, добар, већ до слабости добар!{S} А мене воли |
па се пљесну рукама; је ли ово сан, ил’ је јава?{S} Анчи, Марушо, децо, овамо те!{S} Овамо !... |
ли жив гроф од Нађ-Бање ? !“</p> <p>— „ Је ли жив?{S} Како да није жив!“ па се сељак гласно нас |
дугачке и танко усукане брке.</p> <p>„А је ли овде у двору?“</p> <p>— „Је ли овде у двору? — Ка |
и у млади петак, кад се смркло.{S} Баба је наложила велику ватру на огњишту у кухињи.{S} Кад је |
_C2.7"> <head>7</head> <p>„А гле, каква је то светлост тамо?“ упита га Маргита, кад јој и самој |
шу потребу!“</p> <p>„0 ти не знаш каква је то гадна звер !{S} Да си ти патио хиљадити део онога |
Маргита.</p> <pb n="182" /> <p>— „Каква је то плоча?“ питаше Рајко показујући на један поширок |
отимам од тебе!“ А она кучка зна да га је омађијала и да је он сиромах у њеној мрежи.{S} Није |
утака било смркло пред очима, као да га је неко буздованом у главу ударио.{S} Не могаше ни да м |
м и покретним ноздрвама.{S} Наусница га је <pb n="6" /> тек мало нагарила и остављаше да се леп |
ука откова срце моје од окова у које га је страх везао био; моја памет, која мало час хтеде да |
ом вредноћом прегао на посао.{S} Али га је у брзо право очајавање понело да хвата.{S} Изломио ј |
вога сужња, заробљеног Турчина, како га је хранио белим хлебом и појио црвеником вином, и најпо |
и онда узе причати све по реду како га је, како рече, нечастиви три пута искушавао, како је тр |
лаго или нека изванредна срећа, тако га је радосна жудња вукла некуда — и сам није знао куда, и |
и само га брже изнураваше.{S} Рајко га је држао као за земљу прикуцана.{S} Маџарица му додаде |
црвеног <pb n="120" /> мерџана, што га је око врата носила, био је раскинут и спуштао се у сне |
истина поклизнуо, али пао није, јер га је Душан од њених усана отргао.{S} Веруј ми, оче, да је |
ead> <p>Није мислио да заспи, и опет га је умор савладао те је заспао.{S} Није знао колико је д |
обе руке на велики и широк мач, којега је држак у крст извијен био.{S} Круна, скиптар и златна |
у Цариград по нарочитом послу, од кога је зависило хоће ли се истом закључени мир одржати или |
рке, ево се Маргита теби привенчава, да је од сад твоја и овога и онога света.{S} Стављам ти св |
{S} Стигао беше извештај од Мартина, да је најмио лађу и да је у Сегедину све готово.{S} Маргит |
суру... овде, двеста сребрних гроша, да је се нагледа кад игра велики чардаш?!“</p> <p>„Велики |
е моли, да покрене срца ове господе, да је ропства ослободе!“</p> <p>Диже се старац, скочише и |
онда је неизбежна конклузија логике, да је овај јуноша врло, врло подозрив!</p> <p>„Преподобни! |
ених усана отргао.{S} Веруј ми, оче, да је она будна била, па да ме је очима својим гледала, <p |
у сну нешто тако невино осмејкиваше, да је милина била видети је.{S} Од тога осмеха као од неко |
!{S} Како оно рече патер Хијероними, да је она од велика господска рода, властелинка, кнегиња, |
не хтеше да чују што им ја говорим, да је право или да те отму ил’ откупе, ја рекох у себи: „м |
, и по лицу, и по стасу, и по кроку, да је од господска рода!{S} Па то господство, и онака лепо |
и трепће очима; „а знаш ти болан.... да је мени Халил-бег Махмут-беговић <pb n="51" /> платио о |
уђера, е баш брате знају каква треба да је ракија!{S} Жестока!{S} Валах да <pb n="45" /> спусти |
аплаче.{S} Али је почешће наређивала да је оставе саму поред мртвог Рајка.{S} Са свечаном мирно |
ризла своју кришку, док не би видела да је Рајко загризао своју.</p> <p>„Да делимо право као бр |
тави под једним од најснижих кандила да је се нагледа. „Еј, јаднице моја!“ рече опет са тешким |
на друга жена за коју сам ја мислила да је света Марија Магдалена, док не чух да је она зове Еф |
питам за које би је паре предао вама да је поведете као слободну?{S} Циганина не вреди питати, |
мишљеност и суморност учини се свима да је баш подозрива.{S} Није му испало ни до Крушевца ни у |
јурину да полагано провуче главу, па да је буздованом размрскам!“</p> <p>„Не, не, не!{S} Никако |
е радује се да чује понеку бајку, па да је и другима каже.{S} Што ти знам рећи то је да нисам с |
один види, он ће вратити невесту, па да је мила шћерца од Божуна бана, а некмо ли једна Циганчи |
у, само кад човек уме да се удуби па да је нађе.{S} Зар пчела само са руже и крина мед купи ?{S |
и по трећи пут оженио !{S} Ово мора да је нека пометња!</p> <p>Хасан Зулуфлија куцну руком Рај |
кола за витештво!{S} Твој стриц мора да је био <pb n="127" /> честит човек!{S} Нека му је лака |
мом двору видиш! “</p> <p>— „Ма шта да је не може бити твоја брука и срамота!{S} Казуј, молим |
у. „Гроф Аладар од Нађ-Бање биће сад да је мојих година!{S} Нисам слушао да се и по трећи пут о |
из пећине овамо ушли.{S} Опазише сад да је она и с ове стране обележена онаквим истим крстом, к |
већ у тренутку, у коме га запе, виде да је грехота убијати пијана човека.{S} Окрену цев горе у |
Како је мало по мало запајаше, виде да је готово у своме левом наручју загрљену држи, и да је |
с ножем у срду !{S} А кад Турци виде да је са мном свршено, неће марити да вама зло какво чине! |
дуго спавао, али кад отвори очи виде да је по рамену покривен својим малим гуњцем и да поред ње |
е људе овде, па кад ваша логика каже да је младић овај подозрив, моја логика каже: „отерајмо га |
и ако је много, опет може да се каже да је за службу великој и светлој господи; али оно друго н |
ни!{S} Је л’ тако?!“</p> <p>„Не може да је тако!{S} Није право да ти на твоје женско раме прима |
се изви из Маргитина загрљаја, и узе да је очима мери.</p> <p>— „Зар да ме Кондор позна, а ти д |
вах их о оној робињи.{S} Сви ми веле да је Маџарица, да ју је Бекри-Бекир, — који је се тек пре |
Маџарске, — заробио.{S} Сви ми веле да је нека необично добра душа, и да не може бити да није |
му се једнако и на глас молила: боље да је и закопа, него да јој остави лице богињаво.{S} Па и |
аргита дише.{S} Не смеде да се макне да је не разбуди. „Уморна је јадница!{S} Нека се бар испав |
вети аманет чува ?!{S} Учинило ми се да је у тебе срце и чисто и јако. „Ево га нађох!“ говорах |
па као да га нестаде.{S} Учини му се да је остао само с њом сам у свеколикој васељени.{S} И онд |
да онда проструји кроз Шумадију, те да је као неку цркву тамњаном окади.{S} На све то и на сва |
де за један тренутак збуњен, како ће да је у таквом положају запоји.{S} Немаде куд, већ мораде |
и то доиста Маџарска?!{S} Јест, биће да је кад се у њој небо и земља састају!{S} Ах, да сам те |
астави даље; „млађи је од мене; биће да је и лепши од мене!...{S} Хеј ти, гарава моја голубице, |
s"> <note xml:id="SRP18920_N1"> Биће да је то царица Милица са својом сродницом калуђерицом Ефи |
гима гвозденим ланцима.</p> <p>„Биће да је то каква стара малвасија којом су се наши стари јуна |
ладне руке па је дрмаше, као да хоће да је из заноса разбуди.</p> <p>„Какви самсови, кћери моја |
ратити.{S} Нишки паша нешто као рече да је боље да се ти у Београд вратиш, јер он даје друге пр |
, не могах; сетих се што ти оно рече да је и грехота и срамота; него му стадох чизмом на прса и |
адан га зној пробијаше кад помишљаше да је треба најмање четири, ако не и пет стопа у дужину, д |
ло после лекари из Сегедина и нађоше да је у Рајка срце престало да куца.{S} Кад то рекоше Марг |
ди питати, јер ми вечерас сви рекоше да је он одбио велике новце <pb n="16" /> које су му неке |
сно да она тихо и равномерно дише, и да је заспала.{S} Не хтеде се одмах прекидати да је наглим |
своме левом наручју загрљену држи, и да је њена глава наслоњена на срце његово.{S} И још је неш |
А она кучка зна да га је омађијала и да је он сиромах у њеној мрежи.{S} Није дуго потрајало док |
Кажите слободно свима да га љубим и да је једина моја срећа на овоме свету у томе, што је мој |
штај од Мартина, да је најмио лађу и да је у Сегедину све готово.{S} Маргита нареди да с њоме п |
а ето је робиња!{S} Знам да сте ради да је ослободите.{S} Мислио сам како да вам у том помогнем |
<p>„Али је ово мајсторски!{S} Је ли да је као жив? и коњ жив и јунак жив!{S} А знаш ти ко је о |
г пехара, водом запаја?....{S} Је ли да је вредно било залутати?...{S} Макни мало са лица њена |
, удадба, шта је управо не знам; али да је весеље, весеље је!“ И онда сељак, све подскакујући, |
атно срезаним носом за који би рекли да је дивна копија у слоновој кости са статуе какве јелинс |
дважности.{S} Сад се тек Рајку учини да је дивно лепа.</p> <p>„Децо, у урвинама и што би било с |
ијане кљеште, па онда право к робињи да је њима за мишицу стегне.</p> <pb n="55" /> <p>У истом |
пала.{S} Не хтеде се одмах прекидати да је наглим прекидом не би разбудио, него све лакше и лак |
просећи!{S} Да л’ ће моћи и доживети да је виде просечену ?!</p> <p>Оно мало погаче већ су поје |
кнуо да се држиш десно.{S} Мора бити да је он имао неки узрок за то!“ <pb n="142" /></p> <p>— „ |
ве један до другога; „а, ово ће бити да је гробница старе господе од овога града изнад нас, и о |
а у бару испред себе, рекао би човек да је ово све једна безгласна и безживотна пустиња!“ говор |
ан песме нема станка.{S} Али ја знам да је Хуњадија Јанош од наше горе лист, а знам најбоље по |
е знам поуздано.{S} За оно тамо знам да је цар Душан.{S} Еј, капе!“ И Рајко отиде опет да избли |
а!“ рече усправивши се. „Мислила сам да је то можда пањ на коме сте ви Срби секли главе вашим к |
старац, па састави веђе; „како јадан да је убије?!“</p> <p>„Бога ми, да не би госпође, не знам |
ујну.{S} Јес’, слутња ме осваја, као да је смрт близу њега или близу нас! — Не, не ; немој да т |
шаран крупним црвеним гранатима, као да је стена упрскана џиновским капљама крви, које су се, п |
логлав, сав уздрхтан од трепета, као да је пред страшном једном светињом, пригну главу и... пољ |
која ћуташе па се само стресаше, као да је у грозници, и ломљаше грчевито своје прсте.{S} Даде |
ону кључалу воду, те се растопи, као да је од жутог воска, а <pb n="194" /> не од злата.{S} Па |
јаше крупним и промуклим гласом, као да је и сам већ неколико ноћи пио и певао те промукао.</p> |
у немом чуду у Рајка.{S} Рајко, као да је чуо шта она сама у себи говори, рече: „ама и ја се п |
престо до њега, и онда ту клону, као да је неко ножем у срце ударио, и једва промуца:</p> <p>— |
само како се сви очистише!..{S} Као да је вихор ветар духнуо па их као плеву и прашину однео!. |
и не дочека Рајкова одговора.{S} Као да је жеравицу на главу ставила, тако живо скиде дијадему, |
ног лишћа и бледожутог цвећа.{S} Као да је нека тајанствена рука хтела да танком и мирисном хла |
задубла у неке дубоке мисли.{S} Као да је душевно болесна, тако се укоченим погледима из разро |
сле нити је био слеп, али у њега као да је било срце једнога гуслара, те мраморна чесма поче да |
тога првог и бујног излива суза као да је ових у Маргите са свим нестало.{S} Нико је <pb n="22 |
чему.{S} Сва му се Србија чинила као да је баштина његове задруге; свако му је дрво изгледало к |
чила очи, изгледаше престрављена као да је авет неку угледала.{S} Посрћући пође к њима, удари с |
и сребрних светлица.{S} Сам свод као да је био сребром покован, те је светлост од стотине канди |
д сам и замишљен.{S} Изгледао је као да је покисао.{S} Оно и јесте нека тиха а прилично хладна |
астиде се сам од себе и збуни се као да је крив што је дрзнуо да види једну светињу, коју није |
казаном радошћу.{S} Чинило му се као да је робовао у конаку Мустаф-агином, па се сад слободан и |
се ту устави па се сва стресаше као да је грозничава језа ухватила.</p> <p>„Ја да скота једног |
се саставише и очи јој засенуше као да је на њих пала од некуд сенка тешког неког облака.</p> |
да је из Маргите муња севнула, и као да је гром поред њега пукао, тако Рајко беше заглунуо, зан |
њу, коју није слободно видети, и као да је дрзнуо да сазна једну страшну тајну, коју није слобо |
а горе изгледа <pb n="168" /> ми као да је мраморни престо цара змајског, и на овој простирци о |
ше о накиту и снива!“ рече Рајко као да је некакав <pb n="141" /> старац пун искуства; „а колик |
руге; свако му је дрво изгледало као да је кита босиљка, свака стена румена; и саме вране и свр |
урезан крст, нагнуо се у пећину као да је био на каквој осовини.{S} Испод ње се могао човек ни |
рекидаше је ни једним дахом, баш као да је хтео да се њеном тугом угуши, или као да се заветова |
он.</p> <p>„Јесте, синко!{S} Баш као да је хајка!{S} На звериње нема за што да је, а није ни на |
ом и шкрипутом жица стаде чардаш као да је сабљом пресечен.{S} Осу се лупање песницама о сто и |
ремићемо га," говораше Мартину, "као да је племић од ове старе господске куће.{S} Ковчег од угл |
иже и — пољуби га у уста!</p> <p>Као да је из Маргите муња севнула, и као да је гром поред њега |
} Па стари се гроф жени!“</p> <p>Као да је гром поред ње ударио.{S} Маргита скочи са клупе на к |
сласт је, сласт, сласт!“</p> <p>Као да је омађијан Рајко осети жеђ за том слашћу, и као са нек |
ано знао шта би му стриц Павле рекао да је жив, и шта би радили онакви српски јунаци какви беху |
те нећемо моћи путем одмицати; него да је зовнемо да седи с нама на миру док твоји људи не дођ |
т, док ви не смислите на тенани како да је сигурно у завичај оправите.{S} Ето, једно од тога би |
} Не би ми било чудо, да се показало да је дух слаб а плот јака.{S} Тек опет жао ми је што се п |
о Страхињи мени се најлепше учинило да је оно, како је тај наш јунак изводио из тамнице свога |
е Рајко, па се још мало осмехну само да је умири.{S} Али му лице поче нагло да бледи и жути.</p |
нија, рођена и најрођенија... за што да је јаком својом мишицом не загрлиш и на мушка своја прс |
је хајка!{S} На звериње нема за што да је, а није ни на хајдуке, јер их овуда нема.{S} Чудо ми |
авесе од постеље. „Доста је што могу да је одавде погледам...{S} Знаш како ми је?... као да си |
една ноћ; и ето нам ове зраке казују да је на пољу опет освануо дан, а нашег старца нема!{S} Ст |
ом Маргиту у лево плеће, и диже руку да је и по други пут удари, али му је у исти мах Рајко дох |
ихватише за руке и помогоше Циганину да је одвуче к чатрљи.</p> <p>За неколико тренутака цела о |
о тамо ударимо! “</p> <p>„ Рекао бих да је глас Милисава кнеза из Доње Букве!{S} Баш је он!“ го |
нема ништа од ње!{S} Ја му се молих да је придигне, па ма и богињаву и слепу, само нека ми дет |
е света Марија Магдалена, док не чух да је она зове Ефимијом!“</p> <p>„Е, онда неће бити што са |
а наша ортаклука!“</p> <p>— „Да знаш да је не бих одврнуо да није за хатар нашем ортаклуку!“</p |
<p>— „Баш нисам.{S} А откуда ти знаш да је то цар Душан?“ рече Маргита мирно.</p> <p>„Ниси чула |
свим поуздано, окренув се Маргити; „да је авет утекла би!{S} А <pb n="145" /> кад није авет др |
ораше Циганин облизујући се.</p> <p>„Да је додамо мало и твојој мајсторици!" рече Рајко погледа |
к прозорима дворским од биљура, и када је са тих прозора, овда и онда, затрептавала звездана с |
ита дође до младе Циганчице.{S} Погледа је оним широким и меким погледима својим, у којима не б |
ана!“ викну Рајко запрепашћен и погледа је чисто са сажаљењем. „Па шта си ти то онда чула?!...{ |
оње цареве на овој чесми; ко зна? можда је Голубан онога јутра кад ће поћи на Косово, напојио с |
ке чудне слутње. „Ко зна,“ рече, „можда је мој старац од туге за мном и умр’о?!{S} Волео ме је |
црна змија Манда и њена кћи.{S} А Манда је готова на свако зло.{S} Начиниће гунгулу и убиће вас |
била њена љубављу зажарена лепота, онда је лако могућно, да би је свако витешко срце заволело.{ |
е, узме да носи твоје витешко име, онда је и право да ме са свим заборавиш!“</p> <p>„Вала госпо |
ализи данашњи инцидент подвргнете, онда је неизбежна конклузија логике, да је овај јуноша врло, |
онда слабо коме у очи падао.{S} Па онда је страшном клетвом заклео све, који буду игумани његов |
под рувом јаничарским!“</p> <p>Па онда је посади поред ватре, изнесе јој у једној заструзи мле |
преврети се три пута, пољуби је и онда је десном руком притисну на гвоздена врата и викну сад |
то се био пропио, па кад је пијан онда је прави сотона.{S} Кад не бих хтела да му играм што он |
Уморни путник, ма које вере био, свуда је под божјим небом добро дошао!“</p> <p>Било је тако п |
ко главе Рајкове као венац.</p> <p>Ружа је гледаше само шта ради и све јој се већа туга и хладн |
и: има јој двадесет и пет година.{S} Ја је носим да ми се нађе рад лека.{S} Нећемо је ноћас пит |
ад лека.{S} Нећемо је ноћас пити.{S} Ја је сркнем само кад ми се што смучи!“</p> <p>„Валах, ако |
а мени јавља ватром својих ритова, а ја је поздрављам ватром свога срца.{S} А за ово опет теби |
је она моја суђеница!{S} Иди види чија је!“ „Па то је Мандина најмлађа кћи Сокица!“ прихвати м |
ља да од ове хладне стене.{S} А и твоја је рука хладна! “ рече он.</p> <p>„О, мене је страва не |
сан, опет је он само уморна сенка, која је на твоје успаване трепавице пала од оног драгог каме |
а, или управо овде сам још робиња, која је се помоћу твојом у слободу своје земље вратила.{S} М |
амо са неколико ораха.{S} Маргита, која је иначе тако разговорна била, ућутала се и постала сум |
нећеш да предаш!"</p> <p>Маргита, која је мало час села на земљу, диже се сад у висину.{S} При |
јављала наша српска царица Милица, која је била тако доброга срца, па би се над твојом судбом з |
видимо, јер га заклања она шумица, која је двор са три стране обгрлила.{S} Видећеш у њој пуно л |
на својој танкој сивој ластавици, која је својом брзином и својом ситном а паметном главом изд |
уз њу, па онда јурну к степеници, која је из дворишта у главно здање водила, као да хоће да ја |
од загасито зелене чохе па срмом, која је одавно потамнела, свакојако ишаран, утегао јој беше |
сиротињска чатрља.{S} Пред једном, која је стајала за себе и подалеко од других, седео је на зе |
ра, застрвена је била плаштаницом, која је била дивно извезена свилом, златом и ситним бисером. |
једном страшћу, са једном љубављу, која је кипела, као кад би нежна кћи после дугог страдања и |
де свога друга, него због неправде која је у судбини!{S} Је л’ тако?!“</p> <p>„Не може да је та |
ој сирочади, правди и отаџбини.{S} Моја је земља румена од јуначке крви и светла од витештва.{S |
кад си се разведрила, па не мари, нека је како год хоћеш.{S} Дугачке су те ваше маџарске молит |
тајем.{S} А већ није нам друго!{S} Нека је хвала Богу који нас, ето, пред твој двор срећно дове |
могли би се још ноћас погодити, па нека је сутра два венчања!{S} А, шта велите?!“</p> <p>Гракну |
есно док не видиш светлост ! и сад нека је Бог с вама!“</p> <p>Зачуше и лавеж паса и вику од љу |
ак-бега у Крушевцу.{S} А за све то нека је хвала прво Богу, а после моме пријатељу смуку, који |
: „вала ако је само слатко, па баш нека је и грешно!“ <pb n="137" /></p> <p>Али у самом тренутк |
ебу ову стену и лају помамно.{S} Велика је вика у пећини.{S} Рекао бих да се свађају ако се још |
Рајка.{S} Са свечаном мирноћом издавала је заповести за његову опрему.</p> <p>„Опремићемо га," |
и окови на по некима од њих.{S} Владала је нека света тишина, прекидана само прштањем онога кан |
ој постељи, а на црвеној поњави, лежала је лепа једна и врло млада девојка, готово са свим нага |
14</head> <p>Један сахат позније лежала је Маргита на покровцу једном пред пећином, а поред ње |
се.{S} Пред чатрљом Циганиновом стајала је као кип робиња његова, па наслонив главу на десну ру |
једног и другог златног раста, стојала је, и управо иза њега плашљиво на златне лавове погледа |
ву стопу виша од оне друге две, стојала је на ногама од црног углађеног мрамора, застрвена је б |
од сребра.{S} На свакоме од њих стојала је по једна владичанска митра, искићена иконицама и дра |
ајисани ибрик.{S} На голим ногама имала је турске папуче од жутог сахтијана, извијене у вршак к |
уна лепоте, мирноће и нежности, и имала је у себи нешто што је растуживало.</p> <p>„Ко је ово?{ |
лтара.{S} У ходник у томе зиду допирала је од некуд светлост нека, много јача но што је била он |
оча, које су јој теме покривале, остала је само једна; друге <pb n="30" /> су давно разнесене п |
двоји уста своја од његових.{S} Дрхтала је од милине.{S} Кад отвори трепавице, очи јој беху пун |
шала да ломи стену.{S} Првих дана могла је и да обије по <pb n="150" /> које зрно од стене; тре |
т година.{S} Мало подаље од њега седела је на земљи, а наслонив <pb n="11" /> се леђима на плет |
г лица.{S} Лево од старога грофа седела је у трећој наслоњачи жена већ у годинама, црне масти, |
а једна шајка.{S} Пред крманошем седела је једна млада жена у црни тешки плашт завијена и црном |
м искићеном.{S} Поред њега десно седела је, у онако исто високој и богато искићеној наслоњачи, |
велика једна гомила сувог грања горела је на највишој и најширој зидини од разваљеног града.{S |
лопљене, као да оба беху слепа.{S} Цела је прилика била пуна лепоте, мирноће и нежности, и имал |
некадашњега спољњег зида градског, била је једна чесма од белог мрамора.{S} У оно су је време ј |
о наслона од сребрног престола.{S} Била је бела у лицу као неуглачано сребро; и уста јој беху п |
>Кад се на капију уђе одмах с лева била је сниска једна кућица, у којој је становао надзорник д |
дан кад се од старца растависмо; и била је ето једна ноћ; и ето нам ове зраке казују да је на п |
и широке трпезе.{S} Она у средини била је скоро за читаву стопу виша од оне друге две, стојала |
.{S} Она мало нижа трпеза у зачељу била је од углачаног плавог камена, са млазевима од златног |
t="*" /> <p>После неколико дана пловила је Дунавом повелика једна шајка.{S} Пред крманошем седе |
за чесму.</p> <p>Озго са брда долазила је једна млада жена, права и вита као јела.{S} На глави |
пога летњега дана године 1699 пролазила је по рушевинама од некадашњега двора и града Кнез-Лаза |
ви?!“</p> <pb n="101" /> <p>— „Говорила је српски, али није имала круну; него је била обучена у |
ак од танке турске ћерћелије.{S} Носила је широке жуте шалваре од неке полусвилене тканине, при |
у, а на повисоком и танком врату носила је низове од бисера и драгог камења, што својим севањем |
загрливши га и пољубивши га, издахнула је.</p> <p>С ону страну ковчега на трави лежало је једн |
тер своју, па јој пала о врат и обасула је хиљадама топлих пољубаца.</p> <p>„Е, Рајко,“ рече му |
тања нема,</l> <pb n="132" /> <l>Цурама је срећу заставио,</l> <l>Јунацима скеле затворио!</l> |
осећајући, чинили су три струне, којима је ово дивно летње вече на вису космајском допуњавало т |
ја нису била врло малена, али на којима је било пуно неке чудесне милине и у линијама, у којима |
ивој Реци, где је дворове имао у којима је радо становао, него је све то, полагано и кришом, да |
е некаквим белим убрусом.</p> <p>С њима је ишло и неколико Турака у дугачким зеленим кафтанима |
м прате сваки његов корак.{S} По прсима је притегао џемадан од црвена сукна, из којега се од ра |
ну, „на дому зову „Страхињом", ван дома је познат као „од Расине Рајко“.{S} Ја га зовем „Амиџа- |
идите, обнесвеснуо је!{S} Бојим се рана је на злом месту ! “</p> <p>— „Еј, мој Рајко, зар ово д |
а од црног углађеног мрамора, застрвена је била плаштаницом, која је била дивно извезена свилом |
у, која се прилично одржала, прислоњена је била овде и онде по која сиротињска чатрља.{S} Пред |
вала бедуинско порекло своје.{S} Милина је било погледати га онако млада, онако красна, онако в |
овање је било јаче од веровања; горчина је била јача од љубави.</p> <p>Па онда стаде поред Рајк |
} Него није она моја мајсторица.{S} Она је моја робиња!{S}" Па онда окренув се к младој жени ви |
p>Он јој пружи своју десну руку.{S} Она је стеже у својој и, пустив је, рече: „сад, хајде, напр |
едан невин пољубац на њена уста?{S} Она је у дубоком сну, неће се разбудити; а то бар није грех |
рикну као лав да сва црква зајеча: „она је моја, за веки векова, амин!“ Е онда ме загрли; ја му |
веди јој да иде да се испава.{S} Уморна је.{S} Није чудо, од кад се то путује!{S} А сутра опет |
е да се макне да је не разбуди. „Уморна је јадница!{S} Нека се бар испава.{S} Ко зна на какве ћ |
ац омекшати.{S} Подиже је са колена, па је пред свима нама пољуби и само рече : „голубице моја, |
реврнути пехар од углађенога сребра, па је онда спуштао као неку топлу месечину на целу дворану |
p>Гроф тресну своју наслоњачу о под, па је превали, и онда — удари песницом Маргиту у лево плећ |
{S} Она дохвати девојку за обе руке, па је просто као неко маче баци иза себе на под до зида.</ |
ао да су угледали сен царице Милице, па је усклицима витешки поздрављају.</p> <p>„Е, господа ве |
дина, а знам шта јој пише у судбини, па је кријем и отимам од тебе!“ А она кучка зна да га је о |
само да ми будеш сведок!“ рече јој, па је узе за руку и поведе доле у велику дворницу, где је |
Иди жено!“ рече јој Рајко изненађен, па је руком тихо од себе одгурну. „Како да закољем човека |
ш! “</p> <p>— „Ене сад!“ рече Рајко, па је погледа зачуђено; „Бог с тобом, госпођо, Јанко је на |
у ставила, тако живо скиде дијадему, па је брже боље у ковчег баци.{S} Па онда посрћући крочи д |
ји људи не дођу,“ рече Рајко старцу, па је онда викнуше. <pb n="75" /></p> <p>„Какве су оно оло |
} Камо да те боље видим кћери моја!“ па је узе за обе руке и окрену лицем к ватри, те је са пун |
, а старац је узе за обе хладне руке па је дрмаше, као да хоће да је из заноса разбуди.</p> <p> |
ганину, везаћемо га, њу ћемо одвести па је сакрити овде у једну кућу коју ја знам, одатле би је |
ушевца ни у Крушевцу да начини кавгу па је срдит, и без сумње премишља <pb n="26" /> и снује но |
еби, „што јест, јест ; и кад спава лепа је, а шта да кажем кад оним крупним црним очима узме да |
ој да навуче неку стару антерију, опаса је брзо широким и дугачким једним стамбулским <pb n="57 |
опет једнако у зембилу има.{S} Маргита је сваку јабуку секла својом руком у кришке и не би заг |
до до ноћас не видех ни у сну!“ Маргита је по свој прилици није ни слушала.{S} Она гледаше на н |
кроз Венчац до Космаја.</p> <p>Маргита је сама спавала у пећини, а старац и Рајко седели су го |
у воде и онда јој приђе.</p> <p>Маргита је лежала и главом и једном руком преко наслона од среб |
дотрче сви као без душе.</p> <p>Маргита је лежала мртва.{S} Клечећи поред Рајкова ковчега, загр |
свећа.{S} Да мало приштедимо.{S} Доста је нека нас води та светлост у твојој руци! “</p> <p>Ра |
ка у кадифене завесе од постеље. „Доста је што могу да је одавде погледам...{S} Знаш како ми је |
, веридба, свадба, женидба, удадба, шта је управо не знам; али да је весеље, весеље је!“ И онда |
рука и срамота!{S} Казуј, молим те, шта је?“</p> <p>„Ето, шта је!“ прихвати Маргита горко; „мој |
уј, молим те, шта је?“</p> <p>„Ето, шта је!“ прихвати Маргита горко; „мој стари гроф, ког сам т |
месту и није могао погинути!{S} Их, шта је песама мој стриц знао о <pb n="131" /> војводи Сибињ |
ево ће ми одмах лакнути!{S} Него... шта је то?!“ рече Маргита сва усплахирена, па сави главу ма |
и оно је тамо цар Душан!“</p> <p>„А шта је ово?“ запита Маргита, пружив руку према трећој прили |
аци се усплахирише и запиташе: „ама шта је то ?{S} Шта се то десило ?!“ Тек неко од господе реч |
ајко који силно узбуђен викну: „ама шта је то?“ и ако ни сам не знађаше коме управо то питање у |
сто па бризну плакати.</p> <p>„Ама шта је све ово, госпођо?!{S} Овај се свет врти око нене.{S} |
обоце, гривне, просто да се не зна шта је лепше, богатије и сјајније.{S} Просто им већ очи зас |
:</p> <p>„Чекај молим те!{S} Ко зна шта је тамо!{S} Пре него што одбијеш и тај трећи катанац, о |
молим те, Ружо, казуј ми одмах све шта је и како је?!“ говораше Маргита са нешто мало више мир |
е на далекој ивици видика; „знаш ли шта је то?!“</p> <p>— „Не знам!“ рече Маргита усколебаним г |
баш и не бојим.{S} Сад ћемо видети шта је !“</p> <p>Па онда Рајко узе живо да удара буздованом |
Рајка, као да му тако даде разумети шта је велики чардаш. „Него, како ћеш и да знаш, млад си!{S |
ј!“</p> <p>— „Е, а мо’ш ли погодити шта је то?“ „Не могу, братац мој! него казуј па свршуј!“</p |
ам у њему изгубила; а ни ја не знам шта је све његова земља у њему изгубила! “ </p> </div> <div |
уком на прилику у средини, „не знам шта је, али оно је тамо цар Душан!“</p> <p>„А шта је ово?“ |
ми очи да у овоме тешком часу видим шта је твоја света воља!“</p> <p>И старац се онда спусти на |
мо што пева, јер би нас после питао шта је радио и како је говорио онај јунак, и шта се коме на |
<p>— „Хајде да сиђемо да разгледамо шта је све то!“ рече Маргита.{S} Али пре него што ће са <pb |
„Махни се пања него казуј ако знаш шта је ово?“ рече Маргита па показа руком на оно што се иза |
S} Звизну и други пут и трећи пут. „Шта је сад наопако?!“ мишљаше <pb n="58" /> Рајко у себи, п |
ва три пута песницом у њих.</p> <p>„Шта је бре?!“ дрекну изнутра Циганин не отварајући.</p> <p> |
ошљем децу да зовну Мартина!“ И старица је просто увуче унутра у кућу.</p> <p>Маргита рече Рајк |
цара Душана.{S} Ето, погледај га, какав је то соко !{S} Него — ми имадосмо па изгубисмо и сад с |
уку.{S} Она је стеже у својој и, пустив је, рече: „сад, хајде, напред, води како знаш!“</p> <p> |
ога сад не може ништа да буде.{S} Његов је посао да утврди мир међу царевинама, а не да их поно |
а може да буде.{S} Ево како: санџак-бег је овде нов човек, тек је од скора дошао, сиромах је и |
какав се чардаш овде игра!{S} Халил-бег је матора, хладна дртина, па кад је видео, он полуде, п |
е, слатка госпођо!{S} Приберите се; Бог је добар, па ће вам помоћи да учините крај свему овом п |
надежде!"</p> <p>— „Немој тако!{S} Бог је добар па ће нам помоћи!" рече Рајко сад већ с велики |
<p>— „Ми Срби велимо: сан је лажа а Бог је истина!....{S} А што ли си тако ружно уснила?“ питаш |
..{S} А куд оно залуташе очи твоје, кад је оно у своме наручју на сребрном столу, а из златног |
на једна да пиљи у твоје лепо лице, кад је само моје ?!“ Сад што да ти дуљим — извукоше ме и ис |
прштањем разбијаше у металном суду, кад је из дубоких мисли изведе један мекан а звучан глас, к |
новца и оружја, тешка сиротиња.{S} Кад је стари деспот све то чуо, заповедио је да се овде у о |
ка пуста калуђерска препеченица.{S} Кад је искамџих од калуђера рекоше ми: има јој двадесет и п |
елику ватру на огњишту у кухињи.{S} Кад је стигла поноћ, баба расплете своје седе косе, скине с |
увати неку воду у једном тигању.{S} Кад је вода прокључала, онда баба заиште од грофа његову зл |
ил-бег је матора, хладна дртина, па кад је видео, он полуде, полуде, у мало ме ето овде на овој |
побесни.{S} Уз то се био пропио, па кад је пијан онда је прави сотона.{S} Кад не бих хтела да м |
а од витештва.{S} Знам заволећеш је кад је познаш, јер је и у тебе срце витешко!“</p> <p>У ње ј |
ба, веле, да се то кује у по ноћи и кад је млад месец на небу !“</p> <p>„Сад је млад месец, а п |
се с њиме, и како су устукнули тек кад је змај почео да пушта модар пламен.{S} Ето мени кроз к |
е опет плашљиво осмехне.{S} Не знаш кад је лепша!{S} Чини ми се занесоше ме њене трепавице.{S} |
="SRP18920_C2.3"> <head>3</head> <p>Кад је јутро освануло не даде им старац да се крену.</p> <p |
ни дубљим уздасима окадити.</p> <p>Кад је силом подигоше, она кроз сузе и још једнако јецајући |
„док си причала ја све себе питах: „кад је ова жена такав јунак, ја какви су јунаци људи у њено |
слепљени син уз гусле пева.</p> <p>„Кад је воља божја да тако млада мреш, говораше Рајко, спушт |
“.{S} Ја га зовем „Амиџа-заде".{S} Млад је; али се на њ можеш поуздати као на најбољег јунака.{ |
а које је мислио да су мртвачки.{S} Сад је видео да у једнима од њих леже смештена копља, у дру |
иште је било широко и пространо.{S} Сад је све било запремљено гомилама и младих и старих сељак |
ад је млад месец на небу !“</p> <p>„Сад је млад месец, а пола ноћи лако ћемо дочекати! одговори |
мени се ето већ смучило !{S} И кад год је намиришем одмах ми се смучи, и да не сркнем просто д |
доброг старца на Вујну?!...{S} Их, куд је себе Морава! а куд још даље моја Расина!{S} Тамо су |
прикопчан, тесно прикопчан!...{S} А куд је оно румени мерџан залутао био?...{S} На каквој се ча |
и јој потамнеше, па рече тужно: „узалуд је што бих хтела!{S} Еј, мој јуначе, од мене је сад већ |
емљена онаквим оловним ковчезима, какве је Рајко већ видео, а за које је мислио да су мртвачки. |
азбуди.</p> <p>— „Па нема, госпођо; све је то просто!{S} Него опет, послаћу момке нека трче од |
ица шаље ми ено звездани поздрав, и све је добро!““</p> <p>Доиста се ово господи маџарској прев |
а, убриса га рукавом од кошуље и додаде је Циганину.{S} Овај се напи као што би се жедан бистре |
мехова.{S} Рајко одврте чутуру и додаде је Бекри-Бекиру.{S} Циганин промрмља нешто па наже чуту |
ти говориш као да си видовита.{S} Овде је око нас по земљи пуно пљоскица од лискуна, а наш нар |
љати ни у Руднику ни у Кривој Реци, где је дворове имао у којима је радо становао, него је све |
ва ми се соба окреће...{S} Госпођо, где је Маргита ?“ „Ево Маргите поред тебе, Рајко !{S} Сад ћ |
ку и поведе доле у велику дворницу, где је сад лежало тело Рајково.{S} Замоли све друге да се у |
ве бачве пуне злата!{S} Нико не зна где је и на коме је месту, али веле, кад би човек потковао |
од заната, па ми срдито рече: „ено где је, иди па га питај! “ “</p> <p>„Таква ти је она!“ рече |
оњ би га сам од себе однео на место где је остава.{S} Рад бих био да огледам своју срећу.{S} Ак |
ођи пред нама, одведи нас у дворану где је гроф, отвори врата и викни да сви чују: „ево је гроф |
и, да са запаљеним трудом остане ту где је, а он сам уђе унутра.{S} Кресну овде, кресну онде; в |
ти то говориш?“ питаше је Маргита. „Где је гроф?{S} Страх ме да га мој изненадни појав не потре |
сабаиле ударати на скелу!“</p> <p>„Где је виноград?" питаше Рајко, коме нова једна мисао сину. |
јадна да се завадиш с Богом?!“ прекиде је старац запрепашћен. <pb n="78" /></p> <p>— „Па тако; |
своју слутњу.{S} Отрча јој горе, и нађе је још са сузним очима, али са осмехом на уснама.</p> < |
че са првог акова, загњури руку, подиже је у вис и пусти да млаз од златнога новца цури натраг |
{S} Не да се старац омекшати.{S} Подиже је са колена, па је пред свима нама пољуби и само рече |
живи!{S} И он чу моју молитву и подиже је!{S} А Маруша му се једнако и на глас молила: боље да |
, баш ниси среће имала! “</p> <p>Подиже је у своме наручју и однесе је као што би млад пастир ј |
ичај вратиш?! “</p> <p>Млада жена, које је лице само сунцем преплануло било, сад пребледе као к |
његова два сина, два деспотовића, које је маћеха њихова, проклета Јерина, послала зету своме ц |
из ормана најтање свилене тканине, које је око врата и на својим грудима носила, па их, натопље |
брна кутија, у кутији тајно писмо, које је сам стари деспот на кожи писао.{S} У њему вели како |
„Знате ону проклету Циганку Манду, које је син био негда свирач у Борчије, па се после потурчио |
ма, какве је Рајко већ видео, а за које је мислио да су мртвачки.{S} Сад је видео да у једнима |
бало је сад да пређе на ствар због које је на њу и чекао, али некако не могаше да подеси како ј |
право не знам; али да је весеље, весеље је!“ И онда сељак, све подскакујући, оде у село да нађе |
тако вам је!{S} Од ово три дана весеље је, а сутра ће зором у Сегедин да се тамо венчају.{S} О |
оје гуњче.{S} Тако; добро је.{S} И боље је овако!{S} Ко зна какав би ми се дух са белом косом и |
Ружа изађоше у предворје.</p> <p>„Боље је ходите амо на степенице да дахнете чистим ваздухом.{ |
о ?! “ питаше Рајко; „,ја велим најбоље је склони се ти у једну од ових одаја, ја да обијем и т |
да иде да откуп саставља.{S} С тога ме је стриц прозвао „Страхињом“.{S} А његова сина Марка ми |
ми, оче, да је она будна била, па да ме је очима својим гледала, <pb n="162" /> не би мене неча |
{S} Волим и своју стрину Круну, која ме је очувала, волим и своје сестре од стричева, Павлију и |
Чудим се како нисам полудела.{S} Кад ме је Бекри-Бекир унео везану у ону мрачну и прљаву јазбин |
. „Не знам како да ти кажем!{S} Стид ме је од тебе, да оваку бруку у мом двору видиш! “</p> <p> |
левој мишици и сад ми се познаје где ме је један зубима докопао.{S} Извукоше ме на обалу!...{S} |
нож мога мужа није убио човека, који ме је турског ропства ослободио и часно и поштено и пуно в |
ц од туге за мном и умр’о?!{S} Волео ме је !“ <pb n="186" /></p> <p>Уиђоше у село.{S} Коњи каса |
е био добар.{S} Он мене гони од како ме је из наручја матере моје отргао.{S} Али, молим те, Руж |
другом правцу натраг!"</p> <p>„Нешто ме је страх да идемо у лево!“ рече Маргита; „старац ти је |
е си?{S} Дај ми руку твоју.{S} Страх ме је!{S} Ово је канда нека гробница.{S} Чини ми се да мир |
их могао да пробијем ову стену страх ме је прво, што бих видео, био би леш његов!{S} Њега су Ту |
јко пун задовољства, па се диже. „Време је, да погледам мало своју ластавицу!“</p> <p>И оде к л |
Гроф се одвезао у Арад с Мартином, коме је све причао како је било.{S} Отишао је седој Влахињи |
Тројице и силом часнога прста, на Коме је Христос распет био, и силом Богородичиног сна, који |
ead>5</head> <p>Онај део стене, на коме је био урезан крст, нагнуо се у пећину као да је био на |
<pb n="124" /> Рајково, и онога на коме је Рајко седео, водио је пут од једних од оних гвоздени |
злата!{S} Нико не зна где је и на коме је месту, али веле, кад би човек потковао коња новим ср |
руво, са широким златним пасом, о коме је висио један кратак шпански штилет, са дршком позлаће |
спуштао се један гвозден ланац, о коме је висио велики један и поширок златан обруч; са обруча |
<p>Између онога оловног ковчега по коме је Маргита легла, положив себи под главу гуњче <pb n="1 |
се многокраки позлаћени светњак, у коме је горело ваља да четрдесет воштаница.{S} У једном куту |
рука хладна! “ рече он.</p> <p>„О, мене је страва нека ухватила.{S} Као да ми неко на ухо шапућ |
се ја ничега кад има светлости.{S} Мене је страх само у мраку.{S} Хајдмо!“ рече Маргита.</p> <p |
о бих хтела!{S} Еј, мој јуначе, од мене је сад већ одбегла и сама сенка од надежде!"</p> <p>— „ |
је и у тебе срце витешко!“</p> <p>У ње је срце закуцало јаче и топлије; образи јој се зарумени |
не, то нећу! то не могу!{S}" Неверовање је било јаче од веровања; горчина је била јача од љубав |
Бог дао!“</p> <p>Рајко разгледа најпре је ли седло притврђено како треба, опипа сваки кајиш св |
“ рече опет са тешким уздахом, и однесе је у велику дворану.</p> <pb n="151" /> <p>Тамо је најп |
> <p>Подиже је у своме наручју и однесе је као што би млад пастир јагње понео.{S} Она само отво |
за обе руке и окрену лицем к ватри, те је са пуно очинског саучешћа гледаше, па гледајући је з |
свод као да је био сребром покован, те је светлост од стотине кандила хватао у се, као какав п |
тиво погледа у Рајка.</p> <p>„Жао ме те је јадни мој витеже!...{S} На какве те труде стављам!" |
познам, кад те не познаје онај који те је грлио?!{S} Ха, ха, ха!{S} О хо, хо, хо!“ церекаше се |
да заспи, и опет га је умор савладао те је заспао.{S} Није знао колико је дуго спавао, али кад |
="188" /> зидине од капије.{S} Двориште је било широко и пространо.{S} Сад је све било запремље |
едну малу ватру.{S} Рајко мишљаше да ће је бити какви козари наложили били.{S} Али кад јој приђ |
ње.{S} Туркиња, Чивутка, Рацкиња, ко ће је знати!{S} Видим има очи, има стас.{S} Каже ја сам гр |
лу низ воду отиснусмо.{S} Знам ухватиће је, али ће имати штете и дангубе.{S} Сад смо на невољи |
стремила сам само даље и даље.{S} Сунце је већ било прилично одскочило кад угледах реку. „'Го ћ |
P18920_C2.16"> <head>16</head> <p>Сунце је већ било село, кад су њих двоје стигли на врх једног |
нема више од пола сахата.</p> <p>Сунце је већ било село кад се на оној умци под јаблановима за |
узе своју кћер љутито за руку и одвуче је и посади на њено прво место.</p> <p>Маргити, која се |
ка скели.{S} Једно младо сељаче чуваше је.</p> <pb n="67" /> <p>„Камо скелеџија?!“ викну Рајко |
у се полагано над њеном главом, гледаше је из близа у обрве, у очи, у уста њена.{S} Осећаше как |
че.</p> <p>Седе опет поред ње и гледаше је.{S} Она поче нешто спорије и теже да дише.{S} Пови с |
жну и слатку неку песму, и не прекидаше је ни једним дахом, баш као да је хтео да се њеном туго |
ли ону звезду што прелете небо?“ питаше је Рајко неким радосним трепетом и шапутом.</p> <p>„Вид |
/p> <p>„Видиш ли те ватре тамо?“ питаше је Рајко, показујући јој руком ватре на далекој ивици в |
Сокица младеж на левом колену?“ питаше је <pb n="195" /> гроф.{S} "Има!“ рече Манда. — „Па што |
оја Ружо, о чему ти то говориш?“ питаше је Маргита. „Где је гроф?{S} Страх ме да га мој изненад |
аво је и не губљаху из очију.{S} Видеше је како клече пред ковчег Рајков и како обе руке пребац |
, наиђоше на твоју ластавицу и доведоше је!{S} Што је доведоше ни по јада, али, кад хтедоше да |
и се једнако бринуо како му је царица и је ли му све добро на двору.{S} С тога би царица, чим с |
ена лепота, онда је лако могућно, да би је свако витешко срце заволело.{S} Рајку се <pb n="125" |
ратили у Расину у моју родбину, која би је чувала и пазила као аманет, док ви не смислите на те |
е у којој је, па се опет враћаше кад би је чула да се миче.{S} На послетку Маргита изађе — обуч |
S} Дајте да одем да га питам за које би је паре предао вама да је поведете као слободну?{S} Циг |
де у једну кућу коју ја знам, одатле би је моји људи после неколико дана испратили у Расину у м |
ад видим!...{S} Сад те разумем!{S} Теби је све то тамо свето.{S} Имаш право!{S} Дај ми твоје гу |
е о врату; преврети се три пута, пољуби је и онда је десном руком притисну на гвоздена врата и |
чнице, извади из кавеза птичицу, пољуби је и пусти је кроз врата у ноћ.</p> <p>„Е, сад у име бо |
дном светињом, пригну главу и... пољуби је у уста.{S} Она га не пушташе из свога загрљаја, него |
ој Маргита, паде јој око врата и пољуби је у образ; Ружо, моја драга и добра Ружо!“</p> <p>„ Ал |
ле Рајко угаси своју воштаницу и остави је у куту од малих оних врата. „Ко зна колико ће нам ду |
ог оквира и не без јаког напрезања одви је од прилике за пола палца.</p> <p>Никакав зрак светло |
аше господствено право к зачељу.{S} Сви је гости сад гледаху запрепашћени, неки с отвореним уст |
и!" па онда загњури руку у буре, извади је пуну сребрнога ситног новца, и пусти га да са танким |
p>„Могао би бити!“ настави даље; „млађи је од мене; биће да је и лепши од мене!...{S} Хеј ти, г |
естит човек и добар Србин.{S} У задрузи је нашој било пуно дечака и момчадије.{S} Сваког празни |
о је гроб једног надзорника имања, који је ваља да пре својих педесет година умр’о и наредио да |
па немо гледала у мртвачки ковчег, који је покривен црном чохом лежао пред њом.</p> <p>Шајку ск |
оследње мраморне степенице на под, који је све ситним шареним камичцима био ишаран у свакојаке |
џарица му пружи један дугачак нож, који је извадила из некаквог зембила, па му једва чујним шап |
овечуљак у дугачкој, црној долами, који је сваки час брисао своје знојаво и запурено а глатко о |
ворио српски.{S} Патер Хијероними, који је пратио посаобину као секретар, преводио је његово ка |
ића, који уз гусле гуди.{S} Јунак, који је у животу плашт овај носио, неће се срдити да га теби |
од двора повлачио се један јарак, који је био пун воде.{S} О ону страну јарка ишао је повисок |
им, Маргита оживљаваше као цветак, који је од жеђи на суши клонуо био, па се свежом водом залив |
младога гуслара с једним изразом, који је тешко укратко описати, али у коме су се и осећање до |
врљика уђе у један велики забран, који је одмах иза коњушница почињао.{S} Погледа у звездано н |
људи чекаху.{S} То је био Мартин, који је успео да за велике новце најми неколике сељаке да, н |
иво и ватрено.</p> <p>Млади Рајко, који је неколико корачаја испред свите ишао, окрете се и јед |
изведе један мекан а звучан глас, који је поздрави са: „помози Бог, снахо!“</p> <p>— „Добра ти |
ироки јермелином постављени плашт, који је са рамена онога старца падао на престо.{S} Један је |
ем и теби за поњаву додајем плашт, који је покривао господска прса и јуначка рамена?“</p> <p>— |
мне сувоте под овај малени градић, који је и онда слабо коме у очи падао.{S} Па онда је страшно |
очи на њој.{S} Окрете се Мартину, који је био с њиме, па рече: „ето је она моја суђеница!{S} И |
Маџарица, да ју је Бекри-Бекир, — који је се тек пре четири године потурчио, дошав и сам од не |
оку његовом измакло није: ни орао који је високо под небом господствено кружио, ни зец који по |
муке.{S} Дошао је најпосле дан, у који је моје слабо и очајно срце рекло: па тебе или никако и |
но; „а ко то тако из тебе говори? да ли је то госпођа, или робиња, или кћи земље маџарске?!“ <p |
и како му удари пламен у образе. „Да ли је волим ма за трунку?“ питаше сам себе, и онога часа н |
уштај врата! “</p> <p>„Аох! да грдна ли је то нека змијурина !{S} Колики јој је језик!{S} Мало |
о поверљиво уза те приљубљује... шта ли је слађе: живети па љубити онако слатка уста, или упрет |
ру и опет повуче добро.</p> <p>„Јеси ли је купио или на сабљи задобио?" питаше Рајко.</p> <p>— |
вим загњурио у вино.</p> <p>„А, тако ли је?{S} Лакрдија, маскарада!“ јечаше промуклим гласом ст |
инке.{S} Није имала венац на глави, али је била обучена у белу свилу, а на повисоком и танком в |
мучило.{S} У души ми беше помрчало, али је хвала Богу сад опет све светло преда мном.{S} Не бој |
} Циганка му нешто шапуташе на ухо, али је он нестрпљиво одгурну и рече: „торњај се од мене, цр |
" /> више не виде да се заплаче.{S} Али је почешће наређивала да је оставе саму поред мртвог Ра |
показује да има своју вољу.</p> <p>„Али је ово мајсторски!{S} Је ли да је као жив? и коњ жив и |
аше се Борчија; „него ето та слуга, или је пијан или луд, блене у младу па не зна шта свира!" — |
се питам, је ли ово сан, или машта, или је ово све у истини пред нама јава!“</p> <p>— „Хајде да |
: „иза ових врата има нека шупљина; или је опет ходник, <pb n="143" /> или каква одаја.{S} Идем |
нак за кабадахију, и пазим га као да ми је син.{S} Поведи га у Стамбол, нека види силу и господ |
!....{S} Истина баш не бих волео да ми је гроб овде у бари где нема ни липе ни раста.{S} Еј, с |
какав род, и опет ми је милији но да ми је и љубазник и вереник и најприснији и најмилији род.{ |
Рајко са тихим уздахом рече: „баш да ми је да седнем... ноге ми клецају!“</p> <p>„Ево лези на о |
ти!{S} Велика једна милина растопила ми је срце у чудновату неку тугу, какву никада до сада у ж |
одговора чежњи својој, знала сам шта ми је дужност.{S} И онда си пустио да ме аждаја агарјанска |
ати као на најбољег јунака.{S} Његов ми је стриц једном живот спасао, па му уведох синовца у св |
тину, истину!“ настави Маргита. „Кад ми је најтеже бивало, па бих, окупана у сузама, заспала по |
му ведра, „сад сам се исплакала, сад ми је лакнуло.{S} Осећам се лака као птица, и храбра као с |
</p> <p>„Како лепо говориш!{S} Слађе ми је да те слушам него да овај мед у устима топим! “ рече |
ух слаб а плот јака.{S} Тек опет жао ми је што се преварих!“</p> <p>Сад Рајку ударише пламенови |
ј кћери моја!“ прихвати старац; "ево ми је сад тешко што те наведох да причаш!“</p> <p>„Немој д |
рече Маргита, па се сва стресе. „Ово ми је први дан среће после тако дуге, дуге, и тако страшне |
хајдуке, јер их овуда нема.{S} Чудо ми је да ми сељаци ништа не јавише!“ говораше старац и сам |
ркве.{S} Ту пред олтаром погледам ко ми је младожења, кад оно није више мој стари чича, него мл |
а је одавде погледам...{S} Знаш како ми је?... као да си ме увела у неку цркву! “</p> <p>Врати |
{S} Право је да те послужим а и мило ми је.{S} Кад будеш у својој земљи у слави и срећи, сетиће |
>„Лепо ми је у служби вашој; поносно ми је да пратим ћесарову посаобину.{S} Али вам се молим, с |
шљиваше поче да говори:</p> <p>„Лепо ми је у служби вашој; поносно ми је да пратим ћесарову пос |
оспода !“ говораше сам у себи; „и то ми је неки духовник!{S} Лист од њихове горе затреперио, че |
људи, који знају за Бога.{S} Ето то ми је доста!“</p> <p>Док он то говораше она спази да јој т |
алеко веће и много више, и нешто што ми је много драже.{S} Ја сам верна љуба од Расине Рајка! — |
он; „зову ме и „од Расине Рајко“ јер ми је задруга у Расини.“</p> <p>„Рајко,“ поче она тако мил |
убазник, није ми никакав род, и опет ми је милији но да ми је и љубазник и вереник и најприсниј |
е што онако млада робује, а по мраку ми је светлила светлост господског образа ових витезова ов |
ди, настави да говори: „ Јест, стриц ми је био честит човек и добар Србин.{S} У задрузи је нашо |
ну као да му одобрава.</p> <p>„Е баш ми је жао, што нас двојица не можемо да се разумемо!“ рече |
Ено ње горе где од радости јеца, а мени је овде дошло да се од неке нејасне туге заплачем!{S} О |
не срме, која јој под руку дође, отвори је па узвикну упрепашћена: „Рајко, да видиш! “ и извади |
p> <p>„Могао си леп новац добити, да си је њеном господару на откупе понудио ! рече Рајко.</p> |
е, о Боже! <pb n="190" /></p> <p>Сам си је ти довео да име свога мужа од бруке спасе!“ И онда с |
е нема у свем Алаџа-Хисару!{S} У ком си је манастиру наточио, вере ти?“ </p> <p>„Вере ми моје, |
ђе.</p> <p>„ Ако ти је празна, могао си је оставити у хану!{S} Празна чутура — ето баксуз !{S} |
p> <p>„Валах, ако је нећемо пити што си је и доносио?" прихвати Циганин. „А мени се ето већ сму |
, иди па га питај! “ “</p> <p>„Таква ти је она!“ рече Циганин чисто као жалећи се на своју неср |
наведох да причаш!“</p> <p>„Немој да ти је тешко, добри оче; ево ће ми одмах лакнути!{S} Него.. |
м да ти је срце витешко; сад знам да ти је и слободно.{S} Благо жени која ће то витештво и ту с |
брих девојака!“</p> <p>„Знала сам да ти је срце витешко; сад знам да ти је и слободно.{S} Благо |
</p> <p>— „Еј, мој Рајко, зар ово да ти је награда за твоју витешку службу?!" говораше Маргита |
ри моја, један гутљај!{S} Тако, нека ти је на спасеније!{S} Дед’ Рајко!{S} Тако синко!{S} Нека |
да праштам и опет ћу да кажем: нека ти је просто!{S} А прости ти мени што ће младост твоју пре |
} Дед’ Рајко!{S} Тако синко!{S} Нека ти је на здравље!“</p> <p>Па онда и старац добро повуче и |
е све што те молим, а све друго нека ти је просто !“ Смилова се бег на сузе сељачке, згрну оне |
} По ноћи је превалило.{S} Јевросима ти је спремила у бисаге нешто рубља, а наћи ћеш и брашнени |
<p>„Јеси ли при себи Рајко ?{S} Шта ти је витеже млади?“ питаше га не са бригом, него са задов |
ти је те јецаш?{S} Казуј за Бога шта ти је?!“ проговори Рајко пун бриге и забуне.</p> <p>„Еј, м |
> <p>„Рајко, хајде да бегамо!{S} Где ти је ластавица?!{S} Оче, нема ли где да се сакријемо у ов |
<p>„Видим, видим, све боље видим где ти је школа за витештво!{S} Твој стриц мора да је био <pb |
о је преко света!{S} Гледај само где ти је далеко твој цар Душан!“ па Маргита показа руком у пр |
ономе тајном гласићу; „лажеш! криво ти је што видиш поштену једну жену поред поштеног једног С |
о му тако товаран дође.</p> <p>„ Ако ти је празна, могао си је оставити у хану!{S} Празна чутур |
сабље главу Јанкову!“</p> <p>— „Ако ти је неко од твојих на Косову погинуо, еј вала му!“ па Ра |
1" /> старац пун искуства; „а колико ти је леп и китњаст тај сан, опет је он само уморна сенка, |
иш онај ред високих јабланова? е, то ти је пут који из села у двор води, а сам двор одавде не в |
ипе!{S} Ако видиш по неки јаблан, то ти је све.{S} Да није да понека шева прне с пута у вис, и |
пет у реч Рајко; „је ли та жена, што ти је на сну долазила, говорила српски и носила круну на г |
е.{S} Ништа ти га не разумем.{S} Што ти је те јецаш?{S} Казуј за Бога шта ти је?!“ проговори Ра |
да веран слуга.{S} Тако ти свега што ти је мило, буди ми у овоме часу веран пријатељ!{S} Пођи п |
е ни речи.</p> <pb n="92" /> <p>„Што ти је од једанпут рука тако хладна?" шапуташе Маргита свој |
о да си дете!{S} Правиш се само, јер ти је мука да признаш!“ рече му Маргита нестрпљиво.</p> <p |
идемо у лево!“ рече Маргита; „старац ти је довикнуо да се држиш десно.{S} Мора бити да је он им |
ћу ти сад главу размрскати!{S}" Дохвати је за косе и повуче.{S} Чауши је прихватише за руке и п |
. „Ево сад што ћу да ти кажем : отпрати је у завичај, предај је у руке њеном мужу; нека види да |
о осмејкиваше, да је милина била видети је.{S} Од тога осмеха као од неког сунчаног зрака освет |
сти се у мисли.{S} Није имао гусле нити је био слеп, али у њега као да је било срце једнога гус |
ди из кавеза птичицу, пољуби је и пусти је кроз врата у ноћ.</p> <p>„Е, сад у име божје да пође |
} Али корачајући поред Маргите и држећи је за руку не скидаше својих погледа с лица њена.</p> < |
све ће добро бити!“ рече Рајко храбрећи је.{S} Али му и самом срце бурно куцаше.</p> <p>Последњ |
ф доиста виде тај младеж.{S} Од те ноћи је стари господин постао други човек.{S} Узео је да пиј |
уо!{S} Гледај па хватај пут.{S} По ноћи је превалило.{S} Јевросима ти је спремила у бисаге нешт |
очинског саучешћа гледаше, па гледајући је збораше више као самом себи: „кћи земље маџарске!... |
, коју је од венчања с вама носио; баци је у ону кључалу воду, те се растопи, као да је од жуто |
и низ плећа спуштеном косом.{S} У руци је носила један диван тек расцветан пупољак беле руже, |
" Дохвати је за косе и повуче.{S} Чауши је прихватише за руке и помогоше Циганину да је одвуче |
ти кажем : отпрати је у завичај, предај је у руке њеном мужу; нека види да њена чистота није по |
ајкова прса и плакаше у глас.{S} Да јој је био једини брат од заклетве, или син јединац, не би |
склопљене и једва дисаше.{S} Као да јој је душа одлетела у ројеве звезда, да тамо тражи звезду |
права и вита као јела.{S} На глави јој је небрежљиво, и мало више на леву страну, везана жута |
ли је то нека змијурина !{S} Колики јој је језик!{S} Мало ме њиме не палацну у образ !“ рече Ра |
тила у неке дубоке мисли.{S} У души јој је беснила тешка једна борба: борба срдње на Бога и бри |
да покара свога синчића, а у самој јој је ствари мило што он показује да има своју вољу.</p> < |
енише, очи жарко засветлише.{S} Ако јој је у истини отаџбина била онако румена и онако светла, |
о дете кријеш од мене?!“ „За то што јој је осамнаеста година, а знам шта јој пише у судбини, па |
ити....{S} И кад она срећна жена, којој је судбина наменила да једнога дана поред тебе стане, у |
штаници, стојала царска круна, на којој је блистао крст од пет алемова, од којих онај у средини |
рио.{S} Маргита скочи са клупе на којој је седела, и притисну обе руке на своје слепе очи.</p> |
ва била је сниска једна кућица, у којој је становао надзорник добара грофових са својом породиц |
рје и ушли у једну велику собу, у којој је уз зид према прозорима била једна по сниска а велика |
ма к закључаним вратима од собе у којој је, па се опет враћаше кад би је чула да се миче.{S} На |
овијаху у гужву, беху голе.{S} У једној је руци носила котлић, а у другој велики један калајиса |
вима од златног песка у њему.{S} На њој је, на једној богато извезеној плаштаници, стојала царс |
мо се!“</p> <p>„Учинило ти се.{S} Одјек је поновио само твоје речи!“ говораше му Маргита.</p> < |
своје!...{S} Што се бојиш?...{S} Јелек је прикопчан, тесно прикопчан!...{S} А куд је оно румен |
д било да то јесте било да то није, тек је то Маџарица, ваша земљакиња, од ваше горе лист, а ет |
како: санџак-бег је овде нов човек, тек је од скора дошао, сиромах је и дрхће за паром.{S} Дајт |
а донесе благослов за венчавање.{S} Тек је пре десетак дана стигао овамо и један и други, па пр |
="SRP18920_C1.6"> <head>6</head> <p>Тек је млада робиња унела воду у ковачницу и тек поче упорн |
очи још дивнија душа гледа.</p> <p>Тек је била налила ибрик водом и подметнула котлић, па се з |
загонетне визије будућности.</p> <p>Тек је почело да свита а један млад човек дође пред чесму.{ |
само љуљала то на десно то на лево, док је Ружа причала.{S} А кад ова доврши, онда она наслони |
г и племенитијег срца није било.{S} Док је жив био дивила сам му се.{S} Сад га љубим.{S} Не мог |
pb n="167" /> црвену кабаницу.{S} А док је он тако спремао за Маргиту преноћиште, брижљивошћу ј |
ује!“</p> <p>Трајало је мало подуже док је патер превео све оно што Рајко рече.{S} Много му сме |
подиже четири талира.</p> <p>„Нека вам је хвала светла господо!{S} Ово за службу до данас, и а |
јадног старог господина!“ Ето тако вам је!{S} Од ово три дана весеље је, а сутра ће зором у Се |
, па се опет насмеја.</p> <p>„А што вам је вечерас све село пусто?!“ <pb n="187" /></p> <p>— „К |
чано рече: „закуните ми се свим што вам је на овоме свету свето, да никада и никоме казати неће |
еш и брашненица и још понечега чега нам је Бог дао!“</p> <p>Рајко разгледа најпре је ли седло п |
ете сад у име Божје за мном, и нека нам је сам Бог у помоћи!“ рече стари Мартин, па пође напред |
ао по неку песму јуначку.{S} Ваљало нам је добро да тувимо што пева, јер би нас после питао шта |
с Аћимом?“ запита мој стриц. „Нико! сам је!“ одговори наш Краљевић Марко. „Јеси ли му се понуди |
ала сам се на њеном крилу, ижљубила сам је и ево ме сад са оживелим и храбрим срцем!{S} Не знаш |
и даваху абер сељанима у околини, да им је нека велика невоља.</p> <p>„Вала, госпођо," рече Рај |
8920_C1.2"> <head>2</head> <p>Ваљало им је проћи поред западне зидине од града.{S} Уз ту зидину |
ћудљиве и грозне камиле своје!{S} Овом је белом калдрмом некада шетала царица Милица са својих |
онога старца падао на престо.{S} Један је младић склопио своје руке на десном колену старчевом |
ни су сад сви трештени пијани.{S} Пијан је чак и патер Амброзијус, а већ знате нашем господину |
анин Јанком, час са Голубаном.{S} Таман је бледа зора почела да свиће, а он рече:</p> <quote> < |
х Османа!{S} Ха, ха, ха!{S} Барон Осман је удовац, могли би се још ноћас погодити, па нека је с |
ставити!“</p> <p>— „Ми Срби велимо: сан је лажа а Бог је истина!....{S} А што ли си тако ружно |
шћу.</p> <p>„О, сан није био ружан; сан је био пун лепоте и милине, али, бојим се, ружно ће да |
закључени мир одржати или не.{S} Султан је пратио из свога сараја Хасан-агу Зулуфлију да као ча |
друго да каже па се уставио.{S} Мерџан је донео у руку његову пријатну топлоту, коју је на гру |
у чему.{S} После неколико сахата Мартин је већ био отпутовао.</p> <p>А Мишко његов донесе из Се |
рац носити као кап воде на длану.{S} Он је стар, ал’ је добар, добар, већ до слабости добар!{S} |
} Мислили смо свиснуће.{S} Од муке звао је и Манду да му гледа у пасуљ, хоће ли вас наћи.{S} Он |
овима највеће господе маџарске, путовао је као изванредни посланик ћесара и краља угарског у Ца |
о је напред сам и замишљен.{S} Изгледао је као да је покисао.{S} Оно и јесте нека тиха а прилич |
ије и змајеве.{S} У свакоме столу лежао је по један широки плашт, понеки од свиле, понеки од ка |
е падаху му по плећима; у десници држао је го мач, па њиме показивао у напред; главу беше мало |
овијао царски венац; у левој руци држао је крстасту заставу, од које тешке кићанке падаху му по |
о сам му хладне крпе на рану и привезао је!“ говораше Мартин шапутом.{S} "Него, ето видите, обн |
м бисером.{S} На сред плаштанице стајао је велики златан крст сав посут драгим камењем, које та |
и оне трпезе са царском круном, стојао је један златан стуб, тако своје четири стопе висок, на |
У зачељу ових сребрних престола стојао је један позлаћен престо са златном митром и златном шт |
у и с другу страну овога знамења стојао је по један висок оклопник, са сребрним оклопом на прси |
знао шта ће од жалости за вама.{S} Слао је људе у Цариград, потрошио грдне паре, па ништа.{S} М |
пуно црвеним концем извезеним.{S} Имао је на себи уске чакшире од загасито плаве чохе опточене |
сове; заборавио и живот и смрт.{S} Знао је само да пред њим стоји Маргита, и да га својим лепим |
ео је да пије много више но пре, постао је љут и прек.{S} Један пут на некаквом весељу угледа ј |
S} На све то и на сваку ситницу обраћао је он пажњу маџарској господи, јер му се чинило да свег |
ко је са свим други човек.</p> <p>Јахао је напред сам и замишљен.{S} Изгледао је као да је поки |
дине.</p> <p>Красни овај младић корачао је пред самим ћесаревим послаником, овда и онда заустав |
ио пун воде.{S} О ону страну јарка ишао је повисок бедем, утврђен јаким палисадима.{S} Улазило |
е је све причао како је било.{S} Отишао је седој Влахињи у млади петак, кад се смркло.{S} Баба |
све страшније и грозније муке.{S} Дошао је најпосле дан, у који је моје слабо и очајно срце рек |
да умрем лаганом смрћу не марим, право је!{S} Али што наведох ову јадну жену <pb n="152" /> да |
тарац весело; „ко ће као Бог?!{S} Право је рекао псалмопевац Давид: „кто Бог вели, јако Бог наш |
> <p>— „Нису то никакви труди.{S} Право је да те послужим а и мило ми је.{S} Кад будеш у својој |
ас као и многи други наш јунак, и право је да га се сећате! “</p> <p>„Е, мој Рајко, много се шт |
чу далеко и да се брзо врате.{S} Управо је и не губљаху из очију.{S} Видеше је како клече пред |
отвори врата и викни да сви чују: „ево је грофица Маргита од Нађ-Бање!“ <pb n="198" /></p> <p> |
е куцкање чекића о наковањ.</p> <p>„Ево је иде!“ рече младић па се подиже са онога камена и пре |
ше постојано у лице Маргитино и пажљиво је напајаше хладном водом из златног пехара.{S} Мало ча |
атка моја госпођо!{S} Ви не знате какво је врзино коло овде!{S} Ох, како да вам кажем?!{S} Па с |
/p> <p>„ А, ово не може бити друго, ово је један луд сан!{S} Рајко, молим те, јесам ли ја будна |
а скочи на ноге; „устајте, господо, ово је доиста глас грофице Маргите!“</p> <p>„Шут, шут, шшш! |
пред Богом и срамота пред људма!{S} Ово је овако доста за нашу потребу!“</p> <p>„0 ти не знаш к |
страну.</p> <p>„Хвалимо те Боже!{S} Ово је у истини и сребро и злато!{S} Нисам истина никада до |
ј ми руку твоју.{S} Страх ме је!{S} Ово је канда нека гробница.{S} Чини ми се да миришем кости |
>Реци господи да се мичемо даље!{S} Ово је једна робиња коју је овај Циганин, по имену Бекри-Бе |
Шта сте се следили и укопали?{S} Та ово је маскарада!“ викаше оздо иза стола један од млађе гос |
грошеве ни овакве дукате, али видим ово је злато, а оно је тамо сребро.{S} Их, да силна блага а |
сад се тек разабирам!“ рече Рајко; „ово је подземна оружница онога града била!“</p> <p>На треће |
, на који Маргита већ седе.</p> <p>„Ово је гроб једног надзорника имања, који је ваља да пре св |
ловима, под кубетом саборне цркве, него је то сабор од сељака искупљених око једног грма!{S} И |
ве имао у којима је радо становао, него је све то, полагано и кришом, дао да се донесе у подзем |
е мирно.{S} Није да се молио Богу, него је тако само стајао, миран, скроман, као да беше занеме |
а је српски, али није имала круну; него је била обучена у црно као калуђерица, а тако је била и |
у!“ рече му Маргита. — „А, то не, много је господска!...{S} Куд ћу ја тамо...{S} Него ево овде |
онда отиде у своје горње собе.{S} Дуго је тамо остала.{S} Ружа, пуна бриге, одлажаше чешће све |
е вину к девојци, мајци божјој.{S} Дуго је ту клечала са склопљеним рукама.{S} Потекоше јој суз |
мало рукама својим и чешагијом и одвео је на једну ледину у присоју испод града.{S} Кад се вра |
осом, дугом брадом и дугом косом, седео је на престолу, наслонив обе руке на велики и широк мач |
ала за себе и подалеко од других, седео је на земљи Циганин, па ковао клинце за потковице.{S} Н |
е у руке дохватио.{S} Једног дана седео је уз колено свога седог оца и уз гусле казивао му, как |
02" /></p> <p>Горе у самом зачељу седео је у високој наслоњачи стари гроф, седе браде и седе ко |
ри господин постао други човек.{S} Узео је да пије много више но пре, постао је љут и прек.{S} |
ше у мерџан на своме длану.</p> <p>Хтео је нешто друго да каже па се уставио.{S} Мерџан је доне |
ерџана, што га је око врата носила, био је раскинут и спуштао се у снежнобелу долину између две |
нешто мало снижој, мраморној коцки, био је начињен цар један на ватреном коњу, који се пропиње |
о мирно али с потресеним гласом.{S} Био је блед; у очима му збиља и туга уједно; обрве саставио |
а зврктаху широке сребрне мамузе, — био је средина, око које се она гомила повијала час напред, |
водом.{S} После неколико тренутака био је с водом поред ње.</p> <p>Дохвати један златан пехар, |
апред, много нешто замишљен.</p> <p>Био је и невесео и по готову срдит.{S} Невесео од жалости к |
онда настави пуна збиље и сетности „био је дан кад се од старца растависмо; и била је ето једна |
, дебеле и влажне зидине изнад ње избио је читав џбун зовина дрвета.{S} Танке стабљике повиле с |
шају, а честити Хасан Зулуфлија уставио је целу пратњу да топот од копита коњских не прогута ни |
д је стари деспот све то чуо, заповедио је да се овде у ову оставу смести и оружја и један део |
, и онога на коме је Рајко седео, водио је пут од једних од оних гвоздених вратоца у зиду доле |
пратио посаобину као секретар, преводио је његово казивање маџарској господи.</p> <p>Од урвине |
а!“ </hi> Од обрвских саставака полазио је један прав нос са прилично широким и покретним ноздр |
о очајавање понело да хвата.{S} Изломио је своја два мала ножа, сломио је и свој велики нож из |
Изломио је своја два мала ножа, сломио је и свој велики нож из сплава, а није у стени начинио |
аве чохе опточене црним гајтаном; носио је пресне опанке и чарапе високе скоро до колена, а леп |
своја уста довикује: „овамо, напред! ко је Србин и српскога рода!“ Цела та прилика, и онај јуна |
?{S} Дед’ овамо, право и само право! ко је лепши, ја или онај тамо Бенглер-бег?...{S} Ја! тако, |
споди из своје свите; „шта оно рече, ко је она?!“</p> <p>„Мени се учини да рече: „ја сам Маргит |
умљу вашем подвргнете питање просто, ко је њега нама наметнуо, ако посмотрите непрекидно хвалис |
а помогне кад нико други не може!{S} Ко је подигао моју Марушу из великих богиња?{S} Сви лекари |
рече му: „Јеси ли ти помахнитао?{S} Ко је још поткивао коње сребром?!{S} Валах, то не чини ни |
Милош на Косову показао ко је вера а ко је невера; и онда сваки пође своме селу и своме дому ве |
разбуде ко год спава, нек растрезне ко је још пијан, нека распитају и доведу амо свакога, ко м |
репом.</p> <p>„Мартине, познајеш ли ко је ово ?!“ питаше Ружа.</p> <p>Мартин гледаше за неколи |
и коњ жив и јунак жив!{S} А знаш ти ко је ово?“ говораше Рајко с веселим узбуђењем, па накриви |
убару.</p> <p>— „Откуд ја могу знати ко је!“ рече Маргита.</p> <p>„Е да ти кажем!{S} То је наш |
ију, како је Милош на Косову показао ко је вера а ко је невера; и онда сваки пође своме селу и |
<p>„О Мартине, зар нема нико у селу ко је вичан ранама ?{S} Има ли какав стар човек или каква |
а који их начини и волове теглиоце. „Ко је <pb n="129" /> с Аћимом?“ запита мој стриц. „Нико! с |
се, дете моје, доћи ће он!“ </hi> — „Ко је тај „он“ ?“ — ја бих се ослободила да запитам. „Твој |
би нешто што је растуживало.</p> <p>„Ко је ово?{S} Како је господствен овај старац, како је озб |
ад ми се што смучи!“</p> <p>„Валах, ако је нећемо пити што си је и доносио?" прихвати Циганин. |
се да говори; „светла господа веле: ако је да ко коме поклон чини, не можеш ти њима, него они т |
: „помози нам Боже и Богородице!{S} Ако је тамо нека нечиста авет, нека се расточава пред вашом |
бих био да огледам своју срећу.{S} Ако је нађем, ето је и теби! “</p> <p>Осмехну се брк Цигани |
еким пркосом самом себи рече: „вала ако је само слатко, па баш нека је и грешно!“ <pb n="137" / |
{S} Него ето да просецамо стену, па ако је не просечемо, онда ти кад видиш да сам мртва ради шт |
Не беше то ни Циганка ни Туркиња, и ако је пред Циганиновом чатрљом седела, и по турски у жутим |
сподо!{S} Ово за службу до данас, и ако је много, опет може да се каже да је за службу великој |
сам своју мајку, волим, је и сада и ако је давно умрла.{S} Волим и своју стрину Круну, која ме |
истини испричам, па ме онда суди и ако је право баци се на ме и каменом!“ рече Рајко узбуђен и |
била онако румена и онако светла, како је румена и светла била њена љубављу зажарена лепота, о |
а из планине, па као узгред прича, како је у лугу видео Аћима Главоњу како се мучи.{S} Претовар |
а платна можете најбоље да видите, како је град некада имао двојаких зидина, као оно што кажу д |
аћи.{S} Она му куја једна причаше, како је њему све узалуд што ради, како се ви њему не би хтел |
ече, нечастиви три пута искушавао, како је трећи пут истина поклизнуо, али пао није, јер га је |
вети !...{S} Сећаш ли се, госпођо, како је лепо на Космају ?!....{S} Збиља, не дај Боже да овде |
{S} Еј, јадна, јадна моја госпођо, како је мало среће Бог вама дао, баш вама, који сте <pb n="1 |
ени се најлепше учинило да је оно, како је тај наш јунак изводио из тамнице свога сужња, заробљ |
рахиња савладао бесног Влах-Алију, како је Милош на Косову показао ко је вера а ко је невера; и |
: како је Марко укинуо свадбарину, како је Бан Страхиња савладао бесног Влах-Алију, како је Мил |
рост и једну невину младост... ох, како је то и горко и грозно!“</p> <p>— „Не подаји се таквим |
} Како је господствен овај старац, како је озбиљан и тужан!{S} Како се невесео загледао у младо |
видиш кад донесеш.... знаш оно.... како је погодба.... четвртину.... половину.... како беше?!{S |
еху оне <pb n="93" /> сузне очи... како је топао дах усана њених... како је пуно милине у гипко |
. како је топао дах усана њених... како је пуно милине у гипкости овог вилинског стаса, што се |
же, искупи се око гуслара да чује: како је Марко укинуо свадбарину, како је Бан Страхиња савлад |
села до села, да свету проповедам: како је страшна твоја немилост и опет како је велика твоја м |
дивно звездано небо изнад нас!{S} Како је лепа и мирисна сва ова околина!{S} Чисто бих волела |
епу главу, да ову мало подигне.{S} Како је мало по мало запајаше, виде да је готово у своме лев |
растуживало.</p> <p>„Ко је ово?{S} Како је господствен овај старац, како је озбиљан и тужан!{S} |
ако је човек једно грешно ништа, а како је Бог велика, свемогућна и страшна светиња.</p> <pb n= |
да беше занемео, видевши изненада како је човек једно грешно ништа, а како је Бог велика, свем |
Маргита; „о, кад би ти само знала како је он невин, како добар, како мио и племенит, ти би тек |
гроф, ког сам толико пута хвалила како је добар и како ме воли, хоће сутра да се венча, и то с |
е.{S} Рајко је испричао старцу све како је било у Крушевцу, а после и све што је по Београду сл |
не смеде уста да отвори, кад виде како је она очи склопила па се у снове пустила.</p> <p>Мало |
плеву и прашину однео!...{S} Знате како је то чудно било.{S} Ја стојим на вратима од наше куће, |
ако су јој обрве право повучене, и како је бела у лицу, и како чудном милином њен гипки и вити |
Ружо, казуј ми одмах све шта је и како је?!“ говораше Маргита са нешто мало више мирноће.</p> |
би нас после питао шта је радио и како је говорио онај јунак, и шта се коме најбоље свидело у |
тите ми сузе ваше.{S} Кад би знали како је мој живот био само један ланац горких несрећа, ви би |
спот на кожи писао.{S} У њему вели како је његов син деспотовић Стеван, изгубив очњи вид од бес |
ао, али некако не могаше да подеси како је најбоље.{S} Узе да се на себе самога срди. „Е баш са |
лим и храбрим срцем!{S} Не знаш ти како је она добра!{S} Кад се Бог није хтео да окрене на моје |
и широки прстенови.{S} Рајко осети како је клонула са свим онако на њ наслоњена и чињаше му се |
екир поносито. „Хоћеш да ти причам како је било?“</p> <p>„Дед’ молим те, а и онако је још дуго |
рад с Мартином, коме је све причао како је било.{S} Отишао је седој Влахињи у млади петак, кад |
чисто сунце од човека!...{S} Него како је твој Мартин спор!...{S} Тек опет хвала му; шта бих с |
јасније могаше:</p> <p>„Сви знамо како је грофица Маргита као неблагодарна куја, незадовољна с |
о је страшна твоја немилост и опет како је велика твоја милост !{S} О, само не дај ми Рајка смр |
толике друге наше јунаке!{S} Знаш како је?{S} Бога ми као да су живи па једнако по народу прол |
јући јелек, мало порумене.</p> <p>„Како је... крупан овај твој мерџан!“ рече Рајко нешто као за |
нда тихо и разнежено рече:</p> <p>„Како је дивно звездано небо изнад нас!{S} Како је лепа и мир |
ста.{S} Еј, славна Шумадијо !{S} Некако је милије и умрети у теби, а некмо ли живети !...{S} Се |
било?“</p> <p>„Дед’ молим те, а и онако је још дуго до пола ноћи!" рече Рајко, па онда наслони |
дости и од топлоте!"</p> <p>„Јест, тако је!“ прихвати опет онај тајанствени шапат; „него још ти |
и се пропињу да дохвате звезде.{S} Тако је извезен био и онај велики и широки јермелином постав |
своју царевину и своју господу.{S} Тако је било и у нас за нашег цара Душана.{S} Ето, погледај |
а обучена у црно као калуђерица, а тако је била и она друга жена за коју сам ја мислила да је с |
и: „Јес, валах, бињеџија! “</p> <p>Тако је било путем од Београда до Крушевца.</p> <p>Али ево с |
} А сутра опет ваља рано ранити; далеко је тиха вода Дунаво !"</p> <p>Маргита отиде у пећину те |
се жени од Сибиња Јанко </l> <l>Далеко је цуру запросио,</l> <l>У Божуну граду бијеломе,</l> < |
"213" /></p> <p>„Ах, ти не знаш, колико је то једно чисто сунце од човека!...{S} Него како је т |
илији род.{S} Нико од вас не зна колико је он невин и племенит био.{S} То је био један истински |
ладао те је заспао.{S} Није знао колико је дуго спавао, али кад отвори очи виде да је по рамену |
ни шапат; „него још ти и не знаш колико је <pb n="136" /> она и лепа и мила!{S} Каква си несмел |
ових у Маргите са свим нестало.{S} Нико је <pb n="221" /> више не виде да се заплаче.{S} Али је |
агледао Мораву с ову страну Ниша, Рајко је са свим јасно и поуздано знао шта би му стриц Павле |
ред оне ватрице испред пећине.{S} Рајко је испричао старцу све како је било у Крушевцу, а после |
елом путу од Београда до Крушевца Рајко је био кипео од веселости.{S} Срце му је било <pb n="19 |
и ево сад путем од Крушевца у Ниш Рајко је са свим други човек.</p> <p>Јахао је напред сам и за |
P18920_C2.13"> <head>13</head> <p>Рајко је с великом вредноћом прегао на посао.{S} Али га је у |
е она мирно али и свечано.</p> <p>Рајко је међу тим био скинуо седло и узду са ластавице, протр |
мо има ли светлости тамо!“</p> <p>Рајко је послуша.{S} Оштри врх од копља завуче између горње и |
то твоје срце казао буде.“</p> <p>Рајко је говорио мирно али с потресеним гласом.{S} Био је бле |
зачуђено; „Бог с тобом, госпођо, Јанко је наш јунак, и наши други јунаци нит’ се жене, нит’ се |
ихвати Рајко озбиљно и невесело, „тешко је да се говори о ономе што може бити, али ми се чини д |
<p>Рајко јој поврати ибрик.{S} Требало је сад да пређе на ствар због које је на њу и чекао, ал |
о оном поноситом гипком ходу, изгледало је да то није <pb n="34" /> нека обична и проста жена.{ |
ма у гвозденим рукавицама.{S} Изгледало је као да су се џиновски оклопници, у пуноме ратничком |
<p>С ону страну ковчега на трави лежало је једно празно бело стакленце.{S} У десну руку своју г |
на Бекри-Бекира робује!“</p> <p>Трајало је мало подуже док је патер превео све оно што Рајко ре |
најпре онако у чуду зауставише, ваљало је силазити преко четири врло широка мраморна ступња, п |
е носити таква јуначка имена.{S} Ваљало је да пазиш и шта говориш и како радиш!“</p> <p>Ту се Р |
и почешће и подуже одмараху.{S} Свитало је кад су стигли на вис на оно место, где су недавно Ра |
оведе ластавицу за улар.</p> <p>Постало је много мрачније, те Рајко мораде изаћи на колски пут |
од сваковрсним јестивом и пићем, седело је бар двадесет и четири госта.{S} Ваздух беше топал, з |
Пред иконама Исуса и Богородице горело је уље у великим сребрним кандилима.{S} Све друге иконе |
буна шпијуни турски не вребају.{S} Било је пред подне кад нас овде затвори.{S} По свој прилици |
час на лево.{S} Уз њега и око њега било је још неколико млађих људи у маџарској народној <pb n= |
е.{S} У округлој зидини од дворане било је дванаест гвоздених вратоца, која су некуда у друге х |
божјим небом добро дошао!“</p> <p>Било је тако пуно срдачности у том поздраву, да на мах неста |
n="14" /></p> <p>„Турске ми вере, само је једноч руком ударих!{S} А ево нећу ни толико !{S} По |
да се слива само у срца људска.{S} Само је <pb n="23" /> Рајко јахао и даље напред, много нешто |
ику дворану.</p> <pb n="151" /> <p>Тамо је најпре спусти на један од оловних ковчега, подметнув |
носим да ми се нађе рад лека.{S} Нећемо је ноћас пити.{S} Ја је сркнем само кад ми се што смучи |
с друге стране ове три трпезе поређано је било по шест престола од сребра.{S} На свакоме од њи |
не прихватих: „немојте људи! све једно је, једном мрети ваља; него молите се бегу да ми учини |
каква излаза или бар краја.{S} Очевидно је било да се ходник повија у круг.{S} Пођоше најпре на |
од прозора!...{S} Куд ћу ја тамо... оно је,“ па се Рајко опет насмехну, само да Маргиту охрабри |
у Циганин; „не, ако си ми ортак!{S} Оно је лудо, поносно, љуто и бесно и без тога!{S} Него није |
е дукате, али видим ово је злато, а оно је тамо сребро.{S} Их, да силна блага ако су сва та бур |
ику у средини, „не знам шта је, али оно је тамо цар Душан!“</p> <p>„А шта је ово?“ запита Марги |
насмехну, само да Маргиту охрабри, „оно је тамо ваља да постеља... младе невесте!“</p> <p>„То ј |
!{S} Дај ми твоје гуњче.{S} Тако; добро је.{S} И боље је овако!{S} Ко зна какав би ми се дух са |
кинуо седло и узду са ластавице, протро је мало рукама својим и чешагијом и одвео је на једну л |
ек сви гости узеше викати: „е, е, е, то је много!{S} Доста лакрдије!“ „И ја велим: доста лакрди |
е и у пећину закопајте!{S} Ето беже, то је све што те молим, а све друго нека ти је просто !“ С |
њих, где су се небо и земља састали, то је — твоја земља Маџарска!“</p> <p>Маргита живо удари р |
ије много требало!{S} Ко није пијан, то је она црна змија Манда и њена кћи.{S} А Манда је готов |
ај тамо Бенглер-бег?...{S} Ја! тако, то је право, тако се ваља!“ <pb n="207" /></p> <p>Диже се |
авове и сребрног орла помислих: ето, то је царски престо !{S} А оно се ево престо разглавио у к |
е Маргита.</p> <p>„Е да ти кажем!{S} То је наш цар Душан!{S} Чула си за српскога цара Душана!“ |
широј зидини од разваљеног града.{S} То је стари пустиник давао знак најближем селу под брдом, |
а познао сам га чим сам га видео.{S} То је он и нико други!“</p> <p>— „Кад си ти видео цара Душ |
олико је он невин и племенит био.{S} То је био један истински беспрекорни витез.{S} Ја једина з |
неке врбе, где неки људи чекаху.{S} То је био Мартин, који је успео да за велике новце најми н |
оме није право, марш са моје земље!“ То је било одмах после Васкрса.{S} Послаше тобож некога у |
заузме, јер јој с правом припада, а то је: место поред свога мужа!“</p> <p>Праћена Рајком, као |
оћи ћу да те пробудим!“</p> <p>— „Па то је преко света!{S} Гледај само где ти је далеко твој ца |
суђеница!{S} Иди види чија је!“ „Па то је Мандина најмлађа кћи Сокица!“ прихвати мој Мартин.{S |
и другима каже.{S} Што ти знам рећи то је да нисам светац, него грешник пред Богом!“ Ове би се |
и његов значај.</p> <p>„Што ја волим то је да ти свесрдно послужим; ето послушаћу те, кад велиш |
насмеје него да се заплаче!{S} Него то је баш оно о чему хтедох да те питам.{S} Била си госпођ |
мах Марко без речи и вечере.{S} Него то је још најмање јада.{S} Кад се позно у ноћ врати, искуп |
чека млади пар путника.</p> <p>„Ето то је пред нама Нађ-Бања!“ рече Маргита Рајку, показујући |
ва гомила кућерака трском покривених то је село; а видиш онај ред високих јабланова? е, то ти ј |
тебе дворити.{S} Све што овде хтедох то је, да те склоним да те не бију ветрови.{S} Него није п |
то царству новог Ћуприлића! “</p> <p>То је онај повисок и вижљав младић, што испред самог старо |
“ упаде му живо у рен .{S} Маргита; „то је наш маџарски јунак Хуњадија Јанош! “</p> <p>— „Ене с |
те извидати!" рече му она.</p> <p>— „То је добро.{S} Па ћемо онда заједно натраг у планине...{S |
се у Сегедин на венчање!“</p> <p>— „То је истина! “ рече Мартин очајавајући.</p> <p>„Нема друг |
а постеља... младе невесте!“</p> <p>„То је моја постеља... слободно лези... знаш да си ми као б |
ледам своју срећу.{S} Ако је нађем, ето је и теби! “</p> <p>Осмехну се брк Циганину, загрејаше |
себе и онда бегај преко границе.{S} Ето је од тога доба моја робиња!“</p> <p>Овде сад беше згод |
аша земљакиња, од ваше горе лист, а ето је робиња!{S} Знам да сте ради да је ослободите.{S} Мис |
тину, који је био с њиме, па рече: „ето је она моја суђеница!{S} Иди види чија је!“ „Па то је М |
акленце.{S} У десну руку своју грчевито је била стисла један листак хартије.{S} На њему је маџа |
хоће да згњечи онај прамен сутона, што је из пећине дрзнуо да завири у ону црну гробницу, или |
горе лист, а знам најбоље по томе, што је прадед или чукундед моје старе мајке, један Кемењија |
а моја срећа на овоме свету у томе, што је мој гроб поред његова.{S} Сахраните ме овде, поред њ |
} Иза тога баба баци нешто у ватру, што је пукло као гром, сва се кућа затресла, а кухиња се ди |
а твоју ластавицу и доведоше је!{S} Што је доведоше ни по јада, али, кад хтедоше да пођу, ласта |
у делове своје растурени престо.{S} Што је Рајка највише зачудило, беше што по средини између о |
м од себе и збуни се као да је крив што је дрзнуо да види једну светињу, коју није слободно вид |
просипали дажду од симпатије на све што је живо.{S} И овај мали коњиц са ситном главом, паметни |
о је било у Крушевцу, а после и све што је по Београду слушао о последњем рату између султана и |
раја под звездама на небу, сетих се што је наш покојни стриц, Бог да му душу прости, нама момча |
ше Рајко мирно и просто као о нечем што је са свим обично.</p> <p>Она сеђаше у седлу као да се |
ћем Марком, не због имењаштва, него што је он од све момчадије био најјачи.{S} Није било лако н |
некуд светлост нека, много јача но што је била она у капели.{S} Хтеде одмах да пође да види от |
биљне и хладне мисли.{S} Али пре но што је сагледао Мораву с ову страну Ниша, Рајко је са свим |
ти Рајко човек, који има око за оно што је лепо и господско!{S} Та стена горе изгледа <pb n="16 |
него све лакше и лакше казиваше оно што је још остало од песме, док последње врсте „свадба била |
е, и онога часа нађе да треба да то што је она тако безазлено казала, исправи на прави његов зн |
и нежности, и имала је у себи нешто што је растуживало.</p> <p>„Ко је ово?{S} Како је господств |
па се онда устави да рекне:</p> <p>„Што је право, право!{S} Дао си ми ватре ватром од ракије; т |
ле свакојаких мука првога дана, и пошто је поломио своје ножеве и исекао своје руке, и видео да |
утом.{S} "Него, ето видите, обнесвеснуо је!{S} Бојим се рана је на злом месту ! “</p> <p>— „Еј, |
час да Бог да!“ узвикну старац; „добар је Бог децо !{S} Камо да те боље видим кћери моја!“ па |
, кад си се ти још смрти бојала?{S} Зар је ниси толико пута преклињала да ти дође па да те изба |
и, онда... ево ти мој мали пињал; оштар је као гуја.{S} Седи тамо у дно пећине, па кад видиш да |
пропиње у вис да скочи у напред.{S} Цар је имао на глави шлем, по коме се око чела повијао царс |
кад јутрос близу ње пролажасмо.{S} Цар је врло често одлазио својој цркви да проведе по који д |
ли знађаше да није са десна рамена, јер је ту лежала њена рука, на коју она баш мало час наслон |
S} Знам заволећеш је кад је познаш, јер је и у тебе срце витешко!“</p> <p>У ње је срце закуцало |
<p>— „Не, не, чуо сам ја добро; одговор је био: <hi>живога Бога! </hi> Ми ћемо ево у име живога |
ају.{S} О, слатка моја госпођо, сам вас је Бог довео да у последњем часу спасете и господина св |
ека му је по хиљаду пута слава, што вас је из чељусти оних поганих Сарацена избавио !{S} А ваља |
омчадије.{S} Сваког празника, — а у нас је, не знам да л’ знаш, пуно празника — искупио би нас |
ј се очи још топлије засветлише; „у нас је цела властела једна велика школа за витештво.{S} Син |
олико ти је леп и китњаст тај сан, опет је он само уморна сенка, која је на твоје успаване треп |
ше самом себи понављати оне речи: „плот је слаба а дух је јак, “ па онда чисто са очајањем окре |
т се накашља и онда рече: </p> <p>„Плот је слаба а дух је јак!{S} Разумеш ти то?“ </p> <p>Рајко |
е бој се; није грех, није грех; а сласт је, сласт, сласт!“</p> <p>Као да је омађијан Рајко осет |
е.{S} Али ето, и сам признајеш, младост је лудост а ђаво не спава!{S} Видим и сам није ти лако |
>„А разумеш ли оно што се каже: младост је лудост а ђаво не спава?!“</p> <p>„ То знам! “</p> <p |
оче.{S} Није ово младолики јаничар, већ је ово млада једна госпођа из земље маџарске, која бега |
ко се беше сав претворио у слух.{S} Већ је и напустио био сваку наду, да може што разабрати у о |
м и рекав:</p> <p>„Кажи господи: на ову је кулу Голубан, верна слуга српског цар-Лазара, на сво |
опрати царског поклисара.{S} У Београду је Мустафа-бег Алаџа-хисарли, један од најбогатијих спа |
и.{S} Сви ми веле да је Маџарица, да ју је Бекри-Бекир, — који је се тек пре четири године поту |
м по свету да пронесу.{S} Колико год ју је пута призивао, свагда му је то исто казивала.{S} Па |
е у Маџарској и Маџарима хвали, како ју је Србин један пронео кроз Србију на рукама као свету а |
.3"> <head>3</head> <p>У караван-серају је те вечери владало прилично узбуђење међу маџарском г |
иште од грофа његову златну бурму, коју је од венчања с вама носио; баци је у ону кључалу воду, |
ео у руку његову пријатну топлоту, коју је на грудима њеним у себе упио, и која сад са длана ру |
ичемо даље!{S} Ово је једна робиња коју је овај Циганин, по имену Бекри-Бекир, пре неку годину |
овка циганинова.{S} Учинило му се да му је робиња необично дуго на чесми; остави наковањ и чеки |
питаше Рајко гласом који издаваше да му је криво.</p> <p>— „Шта вас ја знам кад сте!{S} Него ми |
о клинце за потковице.{S} Највише да му је било тридесет година.{S} Мало подаље од њега седела |
а, само као да боље чује певача и да му је ближе.{S} Загледа се најпре у Рајково лице и не треп |
а онда усред таквог триумфа осети да му је грло суво, те дохвати чутуру и опет повуче добро.</p |
лико год ју је пута призивао, свагда му је то исто казивала.{S} Па онда му је слала и друге Циг |
а му је то исто казивала.{S} Па онда му је слала и друге Циганке, да му гледају у воду, или и у |
ви се грохотом насмејете.{S} Па онда му је казала да све то ништа не мари, јер њему стоји у суд |
ледају у воду, или и у длан, и свака му је то исто готово од речи до речи лагала.{S} Кад су му |
ти!{S} Тек, шта ја говорим?!{S} Нека му је по хиљаду пута слава, што вас је из чељусти оних пог |
<pb n="127" /> честит човек!{S} Нека му је лака земља!{S} Благо њему на ономе свету!“</p> <p>Ка |
мене, ја вас, а Бог све нас.{S} Нека му је слава!“</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18 |
адости и пламен узбуђености.{S} Цела му је појава била пријатна и допадљива.{S} Није му било ви |
а човека доста малених уста.{S} Лице му је било обликом као округла јабука, која се слила у неш |
о је био кипео од веселости.{S} Срце му је било <pb n="19" /> пуно необичне милине; очи су му с |
астог плетива исплетене.{S} На глави му је сниска шубара од црне јагњетине.{S} Испод шубаре вид |
ресечен — растов пањ.</p> <p>„Шта ли му је ово сад?!{S} Кад угледах ове златне лавове и сребрно |
руку да је и по други пут удари, али му је у исти мах Рајко дохвати својом левом руком.</p> <p> |
да је баштина његове задруге; свако му је дрво изгледало као да је кита босиљка, свака стена р |
{S} А опет би се једнако бринуо како му је царица и је ли му све добро на двору.{S} С тога би ц |
илази низ кулу, сетан невесео, тешко му је што не може да послуша свога господара, ал’ је теже |
ој вечери диван поглед.{S} Чаробност му је порасла тајанственошћу којом она дубока мирноћа и он |
стисла један листак хартије.{S} На њему је маџарски писало ово:</p> <p>„Слатка моја Ружо и добр |
киде њену руку са рамена свога, одгурну је обема рукама својим, али тихо, од себе, и крочи неко |
скелу а он, одрешив уже од коца, отисну је, скочи у њу, зграби оба весла а Маргити рече, да сло |
н а чутуру дохвати обема рукама и метну је себи на колено.</p> <p>„Пре четири године бејах свир |
своје, па онда подиже дијадему и метну је на своју главу и с осмехом једног сујетног детета ре |
да јој остави лице богињаво.{S} Па и њу је чуо.{S} Ето у моје Маруше лице глатко као лист од бо |
очију миловаше нежно.</p> <p>Пред зору је Рајко почео опет да бунца.{S} Час говори с Краљевиће |
дна чесма од белог мрамора.{S} У оно су је време још једнако звали „госпођином чесмом".{S} Стар |
ој се госпођо!{S} Баш сам сигуран да ћу је убити!{S} Само се ти склони мало!“ </p> <p>„Никако! |
до мога коња, скочих у седло, привезах је мојим каницама за себе и онда бегај преко границе.{S |
в човек, тек је од скора дошао, сиромах је и дрхће за паром.{S} Дајте да одем да га питам за ко |
родаш један од ова два бокора !“ упитах је. „Синко, ја перем туђе кошуље, па се хлебом храним, |
осним трепетом и шапутом.</p> <p>„Видех је!“ одговори она.</p> <pb n="59" /> <p>— „То си ти!“ р |
загрљени у гомилице певаху, а већина их је седела уз дрвене столове око остатака од печених јаг |
су све мртвачки ковчези.{S} Их, шта их је!{S} Да ћутим, да се оно господско дете не поплаши!{S |
л’ му смемо прићи ?! “</p> <p>У том их је и старац опазио.{S} У место да као какав полудивљи п |
какве откупе!{S} А шта мислиш пошто бих је могао продати?!“</p> <p>„Шта те ја знам!“ одговори Р |
аписима неким из књига и листина, којих је једна одаја, рече, доле под земљом пуна пунцата. „Ва |
пиштоља.{S} А кад разбисмо врата нађох је где лежи на поду; обнезнанила се.{S} Скидох јој с вр |
мараму, везах јој руке наопако, понесох је до мога коња, скочих у седло, привезах је мојим кани |
онављати оне речи: „плот је слаба а дух је јак, “ па онда чисто са очајањем окрете се старцу: „ |
онда рече: </p> <p>„Плот је слаба а дух је јак!{S} Разумеш ти то?“ </p> <p>Рајко га гледаше пун |
ead> <p>Рајко јој приђе ближе, а старац је узе за обе хладне руке па је дрмаше, као да хоће да |
ас Милисава кнеза из Доње Букве!{S} Баш је он!“ говораше старац више сам себи; „ он то довикује |
ога ми, мал’ не рекох нешто!....{S} Баш је <pb n="18" /> велим грехота оставити ону младу вашу |
с Циганином и Циганин са мном.{S} А баш је од Бога грехота, а од људи — Бога ми, мал’ не рекох |
односи, није тешко бити испосник, и баш је слатко бити пустињик !“ </p> <p>"Дете моје, “ узе ст |
и светла од витештва.{S} Знам заволећеш је кад је познаш, јер је и у тебе срце витешко!“</p> <p |
лава наслоњена на срце његово.{S} И још је нешто видео.</p> <p>На јелеку њеном горња пуцад са г |
молим те,“ упаде јој опет у реч Рајко; „је ли та жена, што ти је на сну долазила, говорила српс |
p> <p>„А је ли овде у двору?“</p> <p>— „Је ли овде у двору? — Како да није у двору!“ одговори с |
удно у далеке ватре на обзорју.</p> <p>„Је ли то доиста Маџарска?!...{S} Рајко, немој да се шал |
као да заповеда. <pb n="17" /></p> <p>„Је ли, братац!" упита патер Рајка изненадно; „ а ко теб |
хватај пут.{S} По ноћи је превалило.{S} Јевросима ти је спремила у бисаге нешто рубља, а наћи ћ |
p>„Хвала ти брате Јово !{S} Поздрави ми Јевросиму, хвала и њој!{S} У здрављу да Бог да да се оп |
ве своје дали били !{S} Али како ћу ја, један сељак, да дижем и теби за поњаву додајем плашт, к |
из мртвих у живе!{S} Дед’, кћери моја, један гутљај!{S} Тако, нека ти је на спасеније!{S} Дед’ |
да кажем... баш онде где јој срце куца, један плав младеж.{S} Молимо...{S} Молимо... покажите в |
<p>У који час то Маргита рече и устаде, један крепак човек са проседом брадом и косом, одевен у |
е прадед или чукундед моје старе мајке, један Кемењија, погинуо на Косову, бранећи од турске са |
Београду је Мустафа-бег Алаџа-хисарли, један од најбогатијих спахија турских, своме старом при |
оплице, Љутица Богдан и Краљевић Марко, један за другим искупише на белој кули Сибињанин Јанка |
се својим уснама хтеде дотаћи њезиних, један други глас у души његовој викну му: „Душан те гле |
па позлаћене некакве људске прилике.{S} Један висок човек у владичанском окруту, с митром на гл |
<p>А стена се опет пови на осовини.{S} Један сутоњски прамен паде из пећине унутра у мрачни хо |
танка кошуљица на грудима затрепери.{S} Један се дубок уздах оте из њена срца, они јој потамнеш |
о више но пре, постао је љут и прек.{S} Један пут на некаквом весељу угледа једну Циганчицу.{S} |
рамена онога старца падао на престо.{S} Један је младић склопио своје руке на десном колену ста |
ћности.</p> <p>Тек је почело да свита а један млад човек дође пред чесму.{S} Скиде шубару, прек |
уско и дугачко платно, па даље иза њега један снизак и раван тамносив млаз, који постајаше све |
и момци напунише све пехаре редом, онда један старачки а промукли глас озго <pb n="201" /> са з |
па пала низ плећа.{S} Рајко застаде за један тренутак збуњен, како ће да је у таквом положају |
ћа спуштеном косом.{S} У руци је носила један диван тек расцветан пупољак беле руже, а на једно |
во је маскарада!“ викаше оздо иза стола један од млађе господе, који се још не бејаше са свим з |
есну руку своју грчевито је била стисла један листак хартије.{S} На њему је маџарски писало ово |
а зовином грању суши.{S} Он сам седе на један камен према чесми и пусти се у мисли.{S} Није има |
n="151" /> <p>Тамо је најпре спусти на један од оловних ковчега, подметнув јој под главу опет |
е то плоча?“ питаше Рајко показујући на један поширок бео камен, на који Маргита већ седе.</p> |
{S} Жураху се да још за видела изађу на један вис, на коме из далека видеше зидине од некаквог |
знате.{S} Има овде од непамћених година један смук, добрих десет стопа дугачак, који се навикао |
доле к оним растовим столовима, изабра један велики плашт од златне тканине, у којој све бели |
пред, те моме младожењи прибоде на прса један накит у облику срца, а сав од рујног рубина, и он |
ди, па звездом звездама јавља да се роб један у слободу враћа.{S} Хвала Богу на добром знамењу! |
деси, и поче да гуди неописано жалостив један <pb n="52" /> увод, који мало час па букну у плам |
>И старац се онда спусти на колена пред један у стени грубо урезани крст и шапуташе још некакве |
Циганин их загледаше, преврташе их, све један по један, узе их тобож мерити на длану леве руке, |
ама — дугачки неки ковчези од олова све један до другога; „а, ово ће бити да је гробница старе |
е, ето вампира, ето авети!“ па онда све један преко другог!{S} О, сачувај ме Боже, остарела сам |
шкире, одвезаше сребрне грошеве, те све један по један на сиџаде пред санџак-бега. „Аман, беже, |
ом суду, кад је из дубоких мисли изведе један мекан а звучан глас, који је поздрави са: „помози |
оштрица, тек колико да има држаље, узе један буздован у десну руку, па с новом надеждом на бољ |
ој мишици и сад ми се познаје где ме је један зубима докопао.{S} Извукоше ме на обалу!...{S} Еј |
оне трпезе са царском круном, стојао је један златан стуб, тако своје четири стопе висок, на ње |
зачељу ових сребрних престола стојао је један позлаћен престо са златном митром и златном штако |
<p>„ А, ово не може бити друго, ово је један луд сан!{S} Рајко, молим те, јесам ли ја будна? ј |
</hi> Од обрвских саставака полазио је један прав нос са прилично широким и покретним ноздрвам |
ајближем селу под брдом, да му се пошље један или два поуздана човека.{S} Требали су му да пров |
к без икакве непоштене замисли притисне један невин пољубац на топла, реци баш на слатка, уста |
ше треба једно чисто и јако срце, да се један велики и свети аманет чува ?!{S} Учинило ми се да |
<p>Озго са сред среде свода спуштао се један гвозден ланац, о коме је висио велики један и пош |
} На обнаженом повисоком врату савио се један низ крупног црвеног мерџана.{S} Јелек од загасито |
p> <p>Око дворишта од двора повлачио се један јарак, који је био пун воде.{S} О ону страну јарк |
цну петом у пету, зазвекташе мамузе, те један пут те други пут, а ја гледам у трепавице младине |
али нећу нож да поганим.{S} Пих, скоте један! “ и пљунух му три пута у лице!{S} Нека га !{S} Х |
још неколико корачаја напред и угледаше један мали и сићушан бледи пламичак, који <pb n="97" /> |
> <p>Кад већ беше лепо свануло угледаше један чардак поред Мораве и на води испод њега скелу.</ |
<pb n="109" /> царски скиптар и мач, и један и други просто засути драгим камењем.{S} Ту беху |
арској народној <pb n="3" /> ношњи, а и један дежмекаст човечуљак у дугачкој, црној долами, кој |
се овде у ову оставу смести и оружја и један део његова блага.{S} Не хтеде га остављати ни у Р |
Тек је пре десетак дана стигао овамо и један и други, па предали та писмена патеру Амброзијусу |
раха, које би узео из зембила, Рајко би један и појео, а два кришом натраг у зембил бацио, само |
степеницу, отвори једно аковче, извади један златан цекин, метну га себи на длан и преврташе г |
екадашњим градом, и да поред ватре седи један старац са дугом белом брадом, у црној ризи до зем |
и пут од њега подиже, Маџарица му пружи један дугачак нож, који је извадила из некаквог зембила |
е руци носила котлић, а у другој велики један калајисани ибрик.{S} На голим ногама имала је тур |
тавили, од њих би се склопио био велики један царски престо.{S} А овако изгледаше то као неки р |
н гвозден ланац, о коме је висио велики један и поширок златан обруч; са обруча се о златним ла |
} Чујеш ли ме бесна Маџарице, хоћемо ли један?{S} Хајде да ово мајкино момче види што не би ни |
ци, у пуноме ратничком округу, поређали један до другога, да чувају стражу и да подупру зидину |
ати.{S} Она се жудно напи млека, одломи један комадић погаче, па поче да једе с њоме липов мед. |
окрене на моје толике молитве и кад ни један светац не хте да ми помогне, она једина не остављ |
х грмова!...{S} Деде, кћери моја, гутни један гутљај од жупскога лека!“ </p> <p>Старац весело д |
помеша ту воду с некаквим вином, напуни један воловски рог и даде грофу да из њега три пута срк |
ђ-Бање, жена грофа Аладара!““ проговори један од њих.</p> <p>— „Грофа Аладара!.... грофа Аладар |
се види да сте царевину имали!“ Отвори један повећи ковчежић.{S} Извади из њега једну високу д |
и твоја српска сеја да те оките, ево ти један стручак од баба Станије, старе и сироте једне Срп |
трук босиљка од твоје Маргите, а ево ти један, који ти незнана наша пријатељица, стара Српкиња |
стави их у десну руку Рајкову. „Ево ти један струк босиљка од твоје Маргите, а ево ти један, к |
она опет мирно.</p> <p>Циганин дохвати један чекић, баци се њиме на њу, па срдито дрекну :</p> |
био је с водом поред ње.</p> <p>Дохвати један златан пехар, исплакну га и насу воде и онда јој |
о да заустави младића. „Чекај!... чекај један часак!...{S} Ниси ли ти... пре неки дан... прошао |
оз сузе моје срце те моје тражи.{S} Чуј један пут у моме злосрећном животу глас моје молитве !{ |
их спрема да приме или и да даду сладак један пољубац.{S} А онај гласић у њему сад шапуташе ист |
испред орла на штиту, стојаше поснизак један, право и равно пресечен — растов пањ.</p> <p>„Шта |
гомила од Турака и ђаура.</p> <p>Крепак један и повисок старац, — с руменим образима, белом на |
/> или каква одаја.{S} Идем да донесем један буздован те да обијем ове катанце.{S} Може бити о |
вина слушаше истом таквом жудном пажњом један тихи гласић, који у њему самом и од њега самог ти |
више мој стари чича, него млад и красан један витез.{S} Час ми се чини да га познајем а час да |
чим се смркне, заповедила да се гвозден један котарац напуни лучем и катраном, да се све то обе |
длану леве руке, звекну једним о камен један на ледини, па се онда загледа у Рајка и рече му: |
ској и Маџарима хвали, како ју је Србин један пронео кроз Србију на рукама као свету амајлију!“ |
шеве, и заповеди да ме обесе ето овде о један од ових грмова!...{S} Деде, кћери моја, гутни јед |
е он невин и племенит био.{S} То је био један истински беспрекорни витез.{S} Ја једина знам шта |
широким златним пасом, о коме је висио један кратак шпански штилет, са дршком позлаћеном и дра |
Кад би знали како је мој живот био само један ланац горких несрећа, ви би ми опростили.{S} Све |
змајеве.{S} У свакоме столу лежао је по један широки плашт, понеки од свиле, понеки од кадифе, |
другу страну овога знамења стојао је по један висок оклопник, са сребрним оклопом на прсима, са |
и седам златних прстенова, у свакоме по један алем драги камен, крупан <pb n="118" /> као лешни |
х загледаше, преврташе их, све један по један, узе их тобож мерити на длану леве руке, звекну ј |
везаше сребрне грошеве, те све један по један на сиџаде пред санџак-бега. „Аман, беже, поклони |
сваком столу беше уз плашт прислоњен по један дуг и широк мач, већином у зеленим кожним корицам |
е свих девет Југовића редом, да јој бар један брат од заклетве на двору остане ? !{S} Вала као |
Хајде, добро; али што не притиснеш бар један невин пољубац на њена уста?{S} Она је у дубоком с |
ој, мраморној коцки, био је начињен цар један на ватреном коњу, који се пропиње у вис да скочи |
разе и низ моје грло; стас сам утегла у један панцир од драгог камења.{S} Сва трептим од светло |
еклињаше Маргита, те Ружа одмах отиде у један кут од собе, спусти се на колена и узе се молити |
кроз разграђену ограду од врљика уђе у један велики забран, који је одмах иза коњушница почиња |
лони иза леве певнице.{S} Како седаше у један сто, погледи му падоше на једна узана вратóца, ко |
едеревца; у цркви иза олтара има у зиду један тајни ужљеб, у ужљебу сребрна кутија, у кутији та |
ечаше, патер Амброзијус испусти из руку један велики воловски рог, сребром окован а пун вина, к |
у, прекрсти се, провуче прсте кроз косу један пут и други пут да главу расхлади, извади из свог |
беху и сами дубоко узбуђени и погледаху један у другога, не знајући шта да почну. <pb n="81" /> |
пропела у вис, па предњим шапама држаху један дугуљасти штит онако полошке.{S} Са средине штита |
е једна стара жена. „Пошто да ми продаш један од ова два бокора !“ упитах је. „Синко, ја перем |
есели.{S} Па онда опет настави:</p> <p>"Један пут пред вече ето ти нашег Краљевића Марка из пла |
id="SRP18920_C2.14"> <head>14</head> <p>Један сахат позније лежала је Маргита на покровцу једно |
ћом кочијаш заустави своје коње.</p> <p>Један велики црни рундов скочи на коње, па на кочијаша |
то његов занос бејаше све већи.</p> <p>Један пут узе да као уз гусле попева:</p> <quote> <l>„О |
ружив руку према трећој прилици.</p> <p>Један висок леп старац, са широким челом, орловским нос |
ом пролазила!...“</p> <p>„Па онда... од једанпут као да нека невидљива рука откова срце моје од |
ечи.</p> <pb n="92" /> <p>„Што ти је од једанпут рука тако хладна?" шапуташе Маргита својим топ |
јунаштво!</p> <p>Па онда као да јој од једанпут муња сину, те јој показа шта се све крије у та |
једним грмом, заложивши се мало хлебом, једва <pb n="69" /> да се могло звати одмором.{S} Журах |
е га не са бригом, него са задовољним а једва прикривеним осмехом, као оно млада мати кад тобож |
груди својих, промуца још једном да се једва чуло: „воде... воде!...“ и онесвесну у оном сребр |
, као да је неко ножем у срце ударио, и једва промуца:</p> <p>— „Рајко,... воде! воде! хоће неш |
клопи трепавице и држаше их склопљене и једва дисаше.{S} Као да јој је душа одлетела у ројеве з |
је извадила из некаквог зембила, па му једва чујним шапатом рече:</p> <p>„Закољи га!“</p> <p>— |
ништа особито!{S} Хајдмо даље!“</p> <p>Једва су учинили седам или осам корачаја, па наиђоше на |
одломи један комадић погаче, па поче да једе с њоме липов мед. „А, “ рече она са несташним осме |
један истински беспрекорни витез.{S} Ја једина знам шта сам у њему изгубила; а ни ја не знам шт |
један светац не хте да ми помогне, она једина не остављаше ме, него ми долажаше на сну да ме х |
жите слободно свима да га љубим и да је једина моја срећа на овоме свету у томе, што је мој гро |
је био једини брат од заклетве, или син јединац, не би га могла топлијим сузама облити ни дубљи |
Тек на самом излазу из главне, и управо једине, улице сеоске у алеју од јабланова, опазише једн |
ишта у овим урвинама, онда нас само Бог једини чудом каквим спасти може, а друкчије ил’ се ваља |
!...{S} Та како да не верујем!{S} Та он једини и може да помогне кад нико други не може!{S} Ко |
прса и плакаше у глас.{S} Да јој је био једини брат од заклетве, или син јединац, не би га могл |
од њушкања самсовског.{S} Доиста, само једини Бог чудом својим може да вас спасе !{S} О Господ |
мо, ја ћу изабрати <pb n="183" /> једно једино — да се сећам тебе и твоје доброте!{S} Ти ћеш ме |
<p>„Јесте, ви сте и нико други!{S} Ваше јединствене очи, ваш сладак глас!{S} Та прво сам вас по |
игни га !{S} Учини ми само ту <hi>једну једину</hi> милост, па да те благосиљам за све грозне с |
леву страну, везана жута <pb n="33" /> једна шамија, која не могаше у своје меке савијутке да |
исти са нашега пута!“</p> <p>Бадава.{S} Једна лопта или некаква гужва удари баш на оно место на |
у друге ходнике и просторије водила.{S} Једна од тих вратоца била су она на која њих двоје дођо |
као да му се душа поделила у двоје.{S} Једна половина слушаше кроз ухо уз стену прислоњено, да |
е је виноград?" питаше Рајко, коме нова једна мисао сину.</p> <p>— „Ето га у брду!{S} Није дале |
„Него, чекај молим те, има још и друга једна мука!{S} Треба, веле, да се то кује у по ноћи и к |
ање врбове пиштаљке.{S} Па онда, као да једна снежна грудва или нека мекана лопта, удари високо |
/> се леђима на плетер од чатрље, млада једна — Туркиња.</p> <p>Била се задубла у неке дубоке м |
кој и богато искићеној наслоњачи, млада једна девојка, загасите боје у лицу и црних очију, — цр |
ово младолики јаничар, већ је ово млада једна госпођа из земље маџарске, која бега из турскога |
!“</p> <p>У том часу докотрља се с брда једна каменица и зачу се љутита вика и псовка циганинов |
у Анадол пошљу!"</p> <p>„Баш сам ти ја једна несрећна жена!“ настави Маргита све тужнија. „Не |
пасуљ, хоће ли вас наћи.{S} Она му куја једна причаше, како је њему све узалуд што ради, како с |
дана, и кад се већ добро смркло, велика једна гомила сувог грања горела је на највишој и најшир |
>— „Не знам ти ни сам казати!{S} Велика једна милина растопила ми је срце у чудновату неку тугу |
колико дана пловила је Дунавом повелика једна шајка.{S} Пред крманошем седела је једна млада же |
капију уђе одмах с лева била је сниска једна кућица, у којој је становао надзорник добара гроф |
е мисли.{S} У души јој је беснила тешка једна борба: борба срдње на Бога и брига за Рајком, бор |
а не погрешиш?{S}" Кроз долап се видела једна сиротињска соба, али добро осветљена.{S} На једно |
ије засветлише; „у нас је цела властела једна велика школа за витештво.{S} Син учи од оца, брат |
у којој је уз зид према прозорима била једна по сниска а велика постеља са меканим свиленим пе |
едаше у један сто, погледи му падоше на једна узана вратóца, која стајаху ошкринута, и на која |
м сваком другом смрћу, само да ме гадна једна змијурина не гута полагано као жабу неку!{S} Рајк |
ни живота, да Рајко осети како га чудна једна ватра загрејава и како му срце узе куцати све бур |
Циганина ћу да бијем!{S} Како сме псина једна да пиљи у твоје лепо лице, кад је само моје ?!“ С |
у се и осећање достојанства и неизмерна једна туга и опет жива чежња да чује баш све што гуслар |
заједно и ћуташе.</p> <p>Мало после па једна сјајна звезда прелети небо, као да јури к младом |
љи, а на црвеној поњави, лежала је лепа једна и врло млада девојка, готово са свим нага. „Гледа |
умци под јаблановима зауставише проста једна кола, у која беху запрегнута три обична сељачка к |
пред себе, рекао би човек да је ово све једна безгласна и безживотна пустиња!“ говораше Рајко.< |
ла, а ја ево чекам јутрос да њоме прође једна злосрећна робиња црног једног Циганина!{S} Ја, Бо |
еда к робињи и виде како јој низ образе једна суза другу стиже.</p> <p>Свираше тако Циганин још |
една шајка.{S} Пред крманошем седела је једна млада жена у црни тешки плашт завијена и црном ко |
адашњега спољњег зида градског, била је једна чесма од белог мрамора.{S} У оно су је време још |
чесму.</p> <p>Озго са брда долазила је једна млада жена, права и вита као јела.{S} На глави јо |
ци господи да се мичемо даље!{S} Ово је једна робиња коју је овај Циганин, по имену Бекри-Бекир |
сима неким из књига и листина, којих је једна одаја, рече, доле под земљом пуна пунцата. „Вас д |
ј сиротињској кућици.{S} Изађе преда ме једна стара жена. „Пошто да ми продаш један од ова два |
сет воштаница.{S} У једном куту дворане једна гомилица Цигана удешаваше тихо ћеманета.{S} За ду |
ијашице, напоље одавде!“</p> <p>Диже се једна граја, којој се прави значај не могаше да ухвати. |
ство њихово и царство српско, и како ће једна страшна црна ноћ све да застре као мртвачким покр |
том изашла беше на врата од оне кућице једна жена у годинама, али још пуно крепка.</p> <p>— „Р |
мила шћерца од Божуна бана, а некмо ли једна Циганчица!{S} Хајдмо одмах к њему !{S} Нема места |
ореним устима, али на која не могаше ни једна реч да изађе.{S} За неколико тренутака владаше мр |
уста, или упрети љубећи их?...{S} Лудо једна! је л’ ти она род какав?{S} Није ти сестра, није |
нина Бекри-Бекира !“</p> <p>„Тако, кујо једна!“ викну Циганин задовољно, па онда усред таквог т |
е топлоте у те разливала?!...{S} Будало једна, прави би човек с мушким срцем та слатка уста већ |
е су јој теме покривале, остала је само једна; друге <pb n="30" /> су давно разнесене па замење |
плашљиво на златне лавове погледала, по једна од злата саливена кошута.</p> <p>Кад би се она дв |
бра.{S} На свакоме од њих стојала је по једна владичанска митра, искићена иконицама и драгим ка |
ваке митре беше прислоњена уз престо по једна владичанска штака, понека од седефа а понека од с |
се од старца растависмо; и била је ето једна ноћ; и ето нам ове зраке казују да је на пољу опе |
о од њих, па онда Рајково копље удари у једна друга велика гвоздена врата, која се беху испречи |
двора и града Кнез-Лазарева у Крушевцу једна шарена гомила од Турака и ђаура.</p> <p>Крепак је |
ш како је?{S} Бога ми као да су живи па једнако по народу пролазе.{S} Пође народ к цркви на саб |
да проведе по који дан.{S} А опет би се једнако бринуо како му је царица и је ли му све добро н |
молитву и подиже је!{S} А Маруша му се једнако и на глас молила: боље да је и закопа, него да |
удо да чини, те да се једу и да их опет једнако у зембилу има.{S} Маргита је сваку јабуку секла |
белог мрамора.{S} У оно су је време још једнако звали „госпођином чесмом".{S} Стара и узана кал |
је силом подигоше, она кроз сузе и још једнако јецајући рече лекарима и свима присутнима:</p> |
га гвоздена врата и најпосле стигоше на једне степенице од камена, које су водиле на више до је |
убац на топла, реци баш на слатка, уста једне поштене младе жене, па ћеш чути шта ће ти казати! |
поново завађа и то због чега него због једне робињице!“</p> <p>„Цареви не би били цареви кад б |
.1"> <head>2</head> <p>Ван вароши усред једне ливаде под старом једном липом чекаше их човек са |
ди да њена чистота није посукнула ни од једне помисли твоје; врати ми се амо и сам са чистим ср |
и, а ено виде се и осветљени прозори од једне велике куће!“ рече Рајко.</p> <p>„Терај право у д |
е беху сви заједно с патером око сниске једне софре, притиснуте кондирима са црвеним жупским ви |
етачке, све буре до бурета, па повезане једне с другима гвозденим ланцима.</p> <p>„Биће да је т |
дежде, и сребрн талас од чисте и невине једне мисли, стапали у чудесну и дивну једну хармонију. |
рви девојачки занос, чист пламен невине једне љубави, погасио буром мојих уздаха и даждом мојих |
стручак од баба Станије, старе и сироте једне Српкиње, и Бог да те прости!{S}" И даде ми оба бо |
нуди гутљајем неког јаког црног вина из једне мале чутуре.</p> <p>„Е, децо моја!“ поче старац в |
анин устаде па већ посрћући отиде те из једне костретне вреће (арара) у сувом куту иза мехова и |
чима и завесама, које се са таванице из једне позлаћене грофовске круне спуштаху — а Рајко са т |
анастира на Светој Гори, да не такну ни једне аспре од тога блага, него да га с благословом њег |
осито; „ако су они јунаци, и ја сам кћи једне јуначке земље.{S} Ти ми нудиш твоје мало гуњче; з |
ђе, стари гроф настави:</p> <p>„Сад ево једне прилике, пала овде међу нас као с неба...“</p> <p |
це од камена, које су водиле на више до једне гвоздене плоче у таваници од ходника.</p> <p>„Ову |
се од радости и тако ступам пред олтар једне велике цркве.{S} Ту пред олтаром погледам ко ми ј |
.{S} Кресну овде, кресну онде; виде и с једне и с друге стране три реда камених широких полица |
и да осветли дворану око себе.</p> <p>С једне и с друге стране ове три трпезе поређано је било |
зазора ни казати како.... ја онда опет једне ноћи кад он беше трештен пијан, покушам поново ср |
у на тебе, док сам год жива, са љубављу једне благодарне кћери мислити.{S} И на самртном часу б |
емао за Маргиту преноћиште, брижљивошћу једне мајке и умешношћу једне танкоруке и окретне девој |
те, брижљивошћу једне мајке и умешношћу једне танкоруке и окретне девојке, она обема рукама мил |
их и старих сељака и сељанака, од којих једни играху уз циганска ћеманета, други загрљени у гом |
Маргиту, али се ова, без његове помоћи, једним скоком, као хитра срна, спусти на земљу.{S} Рече |
ати и стеже ноге Циганинове.{S} Па онда једним живим напором окрете Циганина на прса и мало по |
агосиљаше два млада витеза, који се над једним ћивотом беху чврсто загрлили.{S} Доле поред њихо |
аси.{S} Похиташе брже па се нађоше пред једним кандилом, које изнад једних сниских растових вра |
у једну велику округлу просторију, под једним високим и широким сводом као под неким кубетом.{ |
но нешто мало времена што проведоше под једним грмом, заложивши се мало хлебом, једва <pb n="69 |
азећи кроз капелу Рајко се заустави под једним од најснижих кандила да је се нагледа. „Еј, јадн |
корачаја испред свите ишао, окрете се и једним скоком скочи до ње и до посланика.{S} Побојао се |
слатку неку песму, и не прекидаше је ни једним дахом, баш као да је хтео да се њеном тугом угуш |
е на застави везује, или да им пољупцем једним на балчак од сабље, сабље посвећује, — шта си ти |
онда подиже руке у вис, склопи их живим једним пљеском и рече: „о, хвала теби, наш велики Боже! |
ead>12</head> <p>Враћајући се с великим једним буздованом, Рајко још из даље опази како му Марг |
ерију, опаса је брзо широким и дугачким једним стамбулским <pb n="57" /> појасем, поможе јој об |
везане уз витки стас и танки пас узаним једним стамболијским шалом, притврђеним спреда са две с |
нцима повезана аковчад.{S} Отрже силним једним напором заклопче са првог акова, загњури руку, п |
а двокрилна се врата расклопише силним једним ударом, Мартин, са поносито уздигнутом главом, к |
мом срце бурно куцаше.</p> <p>Последњим једним живим ускликом и шкрипутом жица стаде чардаш као |
лицу и са крупним знојем на челу, Рајко једним скоком искочи на леву обалу Мораве, привуче скел |
<pb n="55" /> <p>У истом тренутку Рајко једним скоком долети те стаде између робиње и Циганина. |
показа руком лево од себе.</p> <p>Рајко једним кроком дође до њих. „Окована су гвожђем!“ рече, |
па се загледао у лице младога гуслара с једним изразом, који је тешко укратко описати, али у ко |
тобож мерити на длану леве руке, звекну једним о камен један на ледини, па се онда загледа у Ра |
у његове усне и по трећи пут, пољуби их једним дугим, дугим пољупцем, као да јој тешко беше да |
ио да су мртвачки.{S} Сад је видео да у једнима од њих леже смештена копља, у другима мачеви, а |
нађоше пред једним кандилом, које изнад једних сниских растових врата гораше сад већ последњим |
на коме је Рајко седео, водио је пут од једних од оних гвоздених вратоца у зиду доле на под од |
ђоше напред корак по корак.</p> <p>„Ево једних врата!“ привика Маргита живо, и показа руком лев |
а њих двоје стадоше на највиши врх њен, једно поред , другог.{S} Беше у оној дивној летњој вече |
је сигурно у завичај оправите.{S} Ето, једно од тога бирајте, ако не знате нешто још боље и си |
у ?!“ рече Марко. „Одмах сикиру у руку, једно осје на раме, па право у луг Аћиму!{S} Да му помо |
е сећамо, ја ћу изабрати <pb n="183" /> једно једино — да се сећам тебе и твоје доброте!{S} Ти |
tone unit="*" /> <p>Сиђоше ка скели.{S} Једно младо сељаче чуваше је.</p> <pb n="67" /> <p>„Кам |
женски стас?!{S} А колико ли више треба једно чисто и јако срце, да се један велики и свети ама |
вој успламтели образ уз образ његов, за једно тренуће, склопи очи, и пусти да њене топле усне н |
док ја не прихватих: „немојте људи! све једно је, једном мрети ваља; него молите се бегу да ми |
е робиња, нека робиња буде госпођа, све једно; мари ти за то тај твој цвет и она шева и ова зем |
за мене, баш као да нас и није!{S} Све једно; нека госпођа буде робиња, нека робиња буде госпо |
С ону страну ковчега на трави лежало је једно празно бело стакленце.{S} У десну руку своју грче |
може ништа, Рајко се присети те пресече једно копље испод самог оштрица, тек колико да има држа |
вог витеза.</p> <p>Ружа и Мартин дадоше једно другом миг да се не одмичу далеко и да се брзо вр |
нас!“</p> <p>У зембилу старчевом нађоше једно парче погаче, једну или две прегршти ораха и три |
ево моје руке!“</p> <p>У мраку наиђоше једно на друго.{S} Обема рукама својим обеси му се она |
/p> <p>Њих двоје одмах се прихватише уз једно брдо.{S} Кад изађоше на врх, и пре него ће ући у |
(арара) у сувом куту иза мехова извади једно ћемане.{S} Враћајући се на своје место запе ногом |
дних сувота,те из једног ковчега извади једно старинско копље и њиме опрезно пипаше под, на кој |
х онда намешташе <pb n="86" /> по земљи једно поред другог на самом уласку од пећине.</p> <p>Ст |
лева; сиђе на четврту степеницу, отвори једно аковче, извади један златан цекин, метну га себи |
занемео, видевши изненада како је човек једно грешно ништа, а како је Бог велика, свемогућна и |
за мном!“</p> <p>То рече, узе чутуру о једно раме, сиџаде пребаци преко другог, па полагано из |
разговетно <pb n="169" /> се видело као једно уско и дугачко платно, па даље иза њега један сни |
виде да на ланцету нема чепа, него обло једно заклопче, продрма га обема рукама, отвори га, и о |
„овде, господо, има <pb n="204" /> само једно место, које грофица Маргита може да заузме, јер ј |
ас под небом заједно, и свуда смо верно једно уз друго стојали, можеш ми се ваља да поверити... |
/></p> <p>„Ах, ти не знаш, колико је то једно чисто сунце од човека!...{S} Него како је твој Ма |
рак бејаше тако густ и црн да не могаху једно друго видети.</p> <p>— „Рајко !“ дозиваше га Марг |
ељу Рајкову!"</p> <p>Њих двоје шапутаху једно другом своје бојазни, да не буде грофица помела п |
ево твоје Маргите!"</p> <p>Сахранише их једно поред другог; прелише им гробове сузама и оставиш |
и са стамболијским турбанима, а иза њих једно десетак јаничара са сукненим сарколима на глави, |
доспех, ја падох на земљу као мртва.{S} Једног се дана хтедох заклати, па ми он истрже нож из р |
довит, чим би гусле у руке дохватио.{S} Једног дана седео је уз колено свога седог оца и уз гус |
остављајући слободан пролаз тек само за једног човека, који би од малених врата у зиду силазио |
<p>У том се доста разговетно зачу вика једног громогласног сељака: „ој, хој,хој, Јоване... мор |
чава језа ухватила.</p> <p>„Ја да скота једног!“ викну старац сав поражен; „да Бог да га вуци ж |
и Маргита већ седе.</p> <p>„Ово је гроб једног надзорника имања, који је ваља да пре својих пед |
па ми он истрже нож из руку.{S} Другог једног дана утекох, али ме Турци ухватише још у самом К |
о споменима на лов, по гудурама великог једног добра што га гроф имађаше у Сибињској.{S} Беше т |
видиш поштену једну жену поред поштеног једног Србина!{S} Али нећеш куд си наумио! “ </p> <p>Че |
њоме прође једна злосрећна робиња црног једног Циганина!{S} Ја, Боже мој, што ли су ти наши ста |
лавова и сребрних орлова, између пустог једног престола и једног деспотовића, који уз гусле гуд |
гвоздених полуга, што су се пружале од једног зида до другог у сва четири правца, висили су мн |
се добро смркне, а Циганин да узајми од једног кујунџије лонче, у коме ће око по ноћи сребро да |
це сеоске у алеју од јабланова, опазише једног сељака који, у некакве дубоке мисли занесен, кор |
ћеш сад да скочиш!“ рече Циганин, па из једног другог корита дохвати неке влажне и прљаве крпе, |
и у прву од оних споредних сувота,те из једног ковчега извади једно старинско копље и њиме опре |
орлова, између пустог једног престола и једног деспотовића, који уз гусле гуди.{S} Јунак, који |
еху утврђене беле воштанице.{S} Поред и једног и другог златног раста, стојала је, и управо иза |
госпођа грофица хоће да босиљком окити једног сиромашка Србина младог, онда ево овај бокор пок |
у и метну је на своју главу и с осмехом једног сујетног детета рече Рајку: „шта велиш, нисам ли |
шта Рајко говори.{S} Диже се, отиде до једног корита, у коме беху свакојаке ковачке алатке, пр |
исадима.{S} Улазило се у двориште преко једног дрвеног моста, који се на ланцима могао привући |
оле се посадише на шареном сиџадету око једног белог убруса, на који Рајко положио беше нешто п |
го је то сабор од сељака искупљених око једног грма!{S} И његова највећа мука, коју мучи, није |
че Рајко, као згрозив се, „како можеш с једног гроба да погледаш на свој двор?{S} Молим те, уст |
ко уздрктљиве ноздрве не издаваху живот једног високо затегнутог и врло осетљивог нервног орган |
у дружини чувенога мајстора Борчија.{S} Једнога дана рече нам Борчија: „хајде, седајте у кола, |
ећна жена, којој је судбина наменила да једнога дана поред тебе стане, узме да носи твоје витеш |
ти и без тога млека, које ја добивам за једнога мога горског пријатеља, кога ћу ти може бити су |
их наоружа и нека ти их преда да с њима једнога дана у Србију пођеш.{S} Неће проћи година или д |
ене!{S} Бар бих се могла понадати да те једнога дана својим зетом зовем!“</p> <pb n="175" /> <p |
а ми квариш моје снове на јави, који ће једнога дана да буду на јави истина.{S} Вратићеш се ти, |
ио слеп, али у њега као да је било срце једнога гуслара, те мраморна чесма поче да му изводи пр |
graphic" /> <head>1</head> <p>Пред вече једнога лепога летњега дана године 1699 пролазила је по |
кога одавно меркам, не би ли нашао себи једнога дана смену на овоме месту.{S} Него, док не пође |
ло село, кад су њих двоје стигли на врх једнога Дунаву најближега од космајских висова.</p> <p> |
ебу бледе звезде запаљиваху, и кроз оно једнозвучно журно зујање и жврчање скакаваца и бубица п |
златног песка у њему.{S} На њој је, на једној богато извезеној плаштаници, стојала царска крун |
тињска соба, али добро осветљена.{S} На једној сниској постељи, а на црвеној поњави, лежала је |
ис, и да није погдекоје чапље, да се на једној нози стојећи замишљено загледала у бару испред с |
ој људској величини.{S} Десно од њих на једној, нешто мало снижој, мраморној коцки, био је начи |
престола подизаше уз зидину.</p> <p>На једној широкој и повисокој коцки од мрамора беху саливе |
о трагу других кола, правцем на исток к једној умци, на врху које има засађено неколико јаблано |
овом покору!“ говораше Ружа, па јој, у једној саћи од калаја, додаде воду. <pb n="192" /></p> |
ошуље повијаху у гужву, беху голе.{S} У једној је руци носила котлић, а у другој велики један к |
узбуђење међу маџарском господом.{S} У једној широкој одаји посадили се беху сви заједно с пат |
је лепша од ње!“</p> <p>Тек то рече а у једној половини душе његове угаси се светлост те поста |
нда је посади поред ватре, изнесе јој у једној заструзи млека, у другој дрвеној здели сат меда, |
шлемом на глави, са сребрним наџаком у једној а сребрним штитом у другој руци.{S} А на пола хв |
од сељака добивају.{S} Он лежи обично у једној одаји од подземног ходника, у коме сте ви били, |
рече Мишко; „видех их у српскоме шору у једној малој сиротињској кућици.{S} Изађе преда ме једн |
да до тада Рајко није стојао тако близу једној младој и тако дражи пуној жени.{S} Никад дотле н |
прихватих: „немојте људи! све једно је, једном мрети ваља; него молите се бегу да ми учини мило |
н тек расцветан пупољак беле руже, а на једном прсту од леве руке златну бурму.{S} Кад отвори в |
ришћани чине, него са једном ватром, са једном страшћу, са једном љубављу, која је кипела, као |
са једном ватром, са једном страшћу, са једном љубављу, која је кипела, као кад би нежна кћи по |
како то скромни Хришћани чине, него са једном ватром, са једном страшћу, са једном љубављу, ко |
га, као да га хоће да загрли.</p> <p>Са једном малом китом ивањскога цвећа и дивљег каранфила и |
онде по која сиротињска чатрља.{S} Пред једном, која је стајала за себе и подалеко од других, с |
приђоше ближе, опазе да ватра гори пред једном пећином, у стени под самим некадашњим градом, и |
већ не знам ни шта свирам.{S} Удари ме једном Борчија гудалом по плећима: „хеј, што гребеш, је |
та, док ти сакупимо драговољце, опет ће једном дан растанка доћи!..{S} А кад тај дан дође, онда |
љубила беше уз Рајка и чврсто се држаше једном руком за његову руку а другом за раме његово.{S} |
ђе.</p> <p>Маргита је лежала и главом и једном руком преко наслона од сребрног престола.{S} Бил |
о дохвати обадвоје за руке и повуче — к једном отвору у стени од пећине. </p> </div> <div type= |
аре цркве Лазарице младић пође напред к једном обрваном платну од зидина, које се наслањаше на |
Можемо и то.{S} Али сад дођох по другом једном послу!“ рече Рајко, па махну мало главом на Цига |
тан од трепета, као да је пред страшном једном светињом, пригну главу и... пољуби је у уста.{S} |
ан вароши усред једне ливаде под старом једном липом чекаше их човек са оседланом ластавицом.</ |
крочила у десно, те стојаше пред трећом једном сликом, која беше намештена лево од оне велике у |
нека опет заслужи!“ Шта се опет десило једном другом моме брату од стрица, кога смо били звали |
амена малахита, а беше застрвена просто једном хрпом од златних кондира и пехара, од сребрних с |
е сутра да се венча, и то с киме него с једном Циганчицом!“</p> <p>— „Пих!“ узвикну Рајко и још |
ају!{S} Ах, да сам те очима својим опет једном угледати могла, земљо моја!“ <pb n="170" /></p> |
нај тајни гласић у њему, од кога се већ једном препао био, поче да шапуће: <pb n="134" /></p> < |
што.{S} Не; чекај!{S} Хтела сам те већ једном питати: где си ти учио школу витештва?!“</p> </d |
тале.{S} Кад свита изађе мало у брдо, у једном ниском лугу славуј певаше тужну и слатку неку пе |
орело ваља да четрдесет воштаница.{S} У једном куту дворане једна гомилица Цигана удешаваше тих |
вде смо као у гробу и смрт седи негде у једном од ових столова!{S} Не пита се сад више ко смо и |
иде у пећину те по мирисном сену, што у једном куту беше положено, разастре црвени плашт Рајков |
зме чарати у ватру и кувати неку воду у једном тигању.{S} Кад је вода прокључала, онда баба заи |
и и затвори пећину.{S} Њих двоје беху у једном мрачном узаном ходнику.{S} Мрак бејаше тако густ |
и онака лепота и она младост да робују једном црном Циганину!</p> <p>Па онда би његова жалост |
аџарица стоји поред Циганина, ставши му једном ногом на прса.</p> <p>„Еј, злосрећнице!" зајеча |
а крхаше грозну једну теретемку, тресну једном ногом о под, те му мамуза зазвркта, трже онај шп |
и лица.{S} И онда приђе полагано бурету једном на трећој степеници, отвори заклопче, диже аспре |
т позније лежала је Маргита на покровцу једном пред пећином, а поред ње се беху посадили на мах |
убила.{S} Предао си младост моју старцу једном.{S} Нисам ни на то роптала.{S} И ако нисам могла |
а најбољег јунака.{S} Његов ми је стриц једном живот спасао, па му уведох синовца у свој конак |
евцу, ето ње к мени, на сну праћена још једном женом.{S} Села би поред мене па би ме тако нежно |
са грла и са груди својих, промуца још једном да се једва чуло: „воде... воде!...“ и онесвесну |
ј господи, приђе к руци и патеру, и још једном са врата рече: „хвала вам, господо, простите ми |
зо на Косово зове!“</l> </quote> <p>Још једном дође лепо к себи.{S} Гледаше пуно отвореним очим |
<l>Вазда сједи троглав Арапине,</l> <l>Једном главом вихар ветар диже,</l> <l>А из друге мавен |
"14" /></p> <p>„Турске ми вере, само је једноч руком ударих!{S} А ево нећу ни толико !{S} Поздр |
лу старчевом нађоше једно парче погаче, једну или две прегршти ораха и три четири јабуке.{S} Пр |
едан повећи ковчежић.{S} Извади из њега једну високу дијадему.{S} Баци доле јаничарски саркол с |
{S} Један пут на некаквом весељу угледа једну Циганчицу.{S} Стадоше му очи на њој.{S} Окрете се |
лазећи у гроб ставила на муке и уморила једну свету старост и једну невину младост... ох, како |
рукама својим и чешагијом и одвео је на једну ледину у присоју испод града.{S} Кад се врати к в |
нашем ортаклуку!“</p> <p>Посадише се на једну асуру подаље од огњишта и мехова.{S} Рајко одврте |
ну га себи на длан и преврташе га то на једну то на другу страну.</p> <p>„Хвалимо те Боже!{S} О |
чизмама! “ па погледаше са седла то на једну то на другу црвену чизму и намешташе их у широке |
но пружаше уз њих, па их брисаше час на једну час на другу страну.</p> <p>„Ко има тамо?“ викну |
дно видети, и као да је дрзнуо да сазна једну страшну тајну, коју није слободно сазнати.{S} Не |
ико пута.</p> <p>Рајко извади из недара једну троуглу кожну амајлицу, која му о црном свиленом |
аливена у турском седлу, како, подигнув једну руку у висину, погнув се мало унапред по коњићу с |
е на тај вис.{S} Под самим градом опазе једну малу ватру.{S} Рајко мишљаше да ће је бити какви |
у другој дрвеној здели сат меда, изнесе једну костретну врећицу старих ораја и лешника и другу |
на муке и уморила једну свету старост и једну невину младост... ох, како је то и горко и грозно |
се као да је крив што је дрзнуо да види једну светињу, коју није слободно видети, и као да је д |
а знам по неку....{S} Хоћеш да ти кажем једну како се Јанко оженио?...{S} Хајде баш!...“ И онда |
не и онда њих двоје угледаше пред собом једну малу а прилично осветљену капелу.{S} У два велика |
ог коњаника, допустио себи да каже само једну реч: „бињеџија!“</p> <p>А и у маџарске би се госп |
да сваки од вас, који сте моји, баци по једну киту у гроб оваквог витеза.</p> <p>Ружа и Мартин |
Павле као стена хладан, па тек само по једну: „не може!...“ „нек се потруди, па нека опет засл |
топа у дужину, две стопе у ширину и бар једну стопу у висину просећи!{S} Да л’ ће моћи и доживе |
тако отворио беше оба кљуна своја.{S} С једну и с другу страну овога знамења стојао је по један |
а, њу ћемо одвести па је сакрити овде у једну кућу коју ја знам, одатле би је моји људи после н |
савијаше у лево од олтара и излажаше у једну велику округлу просторију, под једним високим и ш |
су прешли оно велико придворје и ушли у једну велику собу, у којој је уз зид према прозорима би |
о; „,ја велим најбоље је склони се ти у једну од ових одаја, ја да обијем и трећи катанац, да п |
врећицу старих ораја и лешника и другу једну сељачку шареницу пуну јабука.{S} Изнесе некакве м |
ли — као да се журила да заклони велику једну тајну од турских погледа.{S} И ништа се више не з |
частог мрамора, па онда пружао у широку једну заравањ од руменог мрамора.{S} Од прилике на сред |
идина, које се наслањаше на високу кулу једну.</p> <p>„Ево, да сад изађемо на ово платно!“ рече |
амените степенице.{S} Уђоше у пространу једну и добро осветљену дворану, које зидови беху искић |
једне мисли, стапали у чудесну и дивну једну хармонију.</p> </div> <div type="chapter" xml:id= |
е бистром хладном водом, која на дрвену једну цев шибаше из чесме у каменито корито пред њом.{S |
; „лажеш! криво ти је што видиш поштену једну жену поред поштеног једног Србина!{S} Али нећеш к |
кнеза Лазара, а прислоњена уз обрушену једну зидину, која по свој прилици бејаше остатак од не |
а ноге.{S} Гроф пун гњева крхаше грозну једну теретемку, тресну једном ногом о под, те му мамуз |
говораше им она; „пустите ме да имам ту једну утеху, да сам испунила последњу жељу Рајкову!"</p |
и из недара дугачку кесу, а из ње чисту једну белу крпу, у којој беху лепо увијени они велики н |
ађоше на врх, и пре него ће ући у густу једну шуму растову, зачуше како од скелеџијског чардака |
ајко сад трљаше очи, уштину се у мишицу једну, па другу, скиде шубару, прекрсти се, провуче прс |
а, подигни га !{S} Учини ми само ту <hi>једну једину</hi> милост, па да те благосиљам за све гр |
е могаше то исто чудо да чини, те да се једу и да их опет једнако у зембилу има.{S} Маргита је |
па се сва стресаше као да је грозничава језа ухватила.</p> <p>„Ја да скота једног!“ викну стара |
е помеша с оним халакањем Турака, да ме језа подухвати и сва се стресох!{S} Шта ћу јадна и кука |
је то нека змијурина !{S} Колики јој је језик!{S} Мало ме њиме не палацну у образ !“ рече Рајко |
„А знаш ти болан..." па поче да запиње језиком и трепће очима; „а знаш ти болан.... да је мени |
рску сабљу и говораше за њ неразумљивим језиком тако страсно.{S} Не беше то ни Циганка ни Турки |
аџарској господи шапутом а на латинском језику говори :</p> <p>„Ко нама, о великомоћна и сјајна |
патер Хијероними изговори на латинском језику китњасту беседу како овај младић жели да се оних |
е цркве зазвони сребрно звоно, па му се јека стопи у милозвучно појање црквено, те му потресе с |
те самсови као мрцину вуку?!...{S} Ах!“ јекну Маргита и онда оно севање од узбуђености око лепо |
пут к вратима.</p> <p>„0, о, о, грофе,“ јекну Циганка сва дрхћући од гњева; „ако ваше слуге има |
ужичке, да се у њима напоји мирисом од јела и борова, па да онда проструји кроз Шумадију, те д |
а је једна млада жена, права и вита као јела.{S} На глави јој је небрежљиво, и мало више на лев |
огледе своје!...{S} Што се бојиш?...{S} Јелек је прикопчан, тесно прикопчан!...{S} А куд је оно |
е један низ крупног црвеног мерџана.{S} Јелек од загасито зелене чохе па срмом, која је одавно |
: за мали чардаш Маџарица мора да скине јелек и кошуљу до појаса, а за велики све, баш све, ха, |
оћас пред тим младим човеком скинути ни јелек, а камо ли кошуљу до појаса, па ма ме убио! “ реч |
уши!... воде!“ Узе грчевито откопчавати јелек са грла и са груди својих, промуца још једном да |
ући ћерћелију на грудма и закопчавајући јелек, мало порумене.</p> <p>„Како је... крупан овај тв |
ам!{S} А сад, Маџарице, устај па скидај јелек и кошуљу за мали чардаш!“ Па Циганин превуче гуда |
та слатка уста већ до сада пољубио, тај јелек распучио, тај вилински стас пригрлио... веруј, не |
са грла и са груди беху покидана, и сам јелек и танко турско ткиво испод њега са грла и нешто м |
ово.{S} И још је нешто видео.</p> <p>На јелеку њеном горња пуцад са грла и са груди беху покида |
и по турски у жутим шалварама и црвеном јелеку одевена била.</p> <p>Дотрча Циганин с чекићем у |
, које зидови беху искићени роговима од јелена и главама од медведа и курјакова, све то спомени |
копија у слоновој кости са статуе какве јелинске богиње, да бледорумене лако уздрктљиве ноздрве |
Како ћеш запевати пред лицем краљевских јелчија а царевих гостију?“ рекао би запрепашћен <pb n= |
о нама, о великомоћна и сјајна господо, јемчи, да преласни и бујни јуноша, дрскост којега толик |
Ваљало нам је добро да тувимо што пева, јер би нас после питао шта је радио и како је говорио о |
м; али знађаше да није са десна рамена, јер је ту лежала њена рука, на коју она баш мало час на |
товали су цео тај дан скоро без одмора, јер оно нешто мало времена што проведоше под једним грм |
ли или затупили после неколико удараца, јер стена бејаше од оне чврсте врсте од које се жрвњеви |
да ти не замери што си од друге цркве, јер си добар и имаш дух витешки.{S} Исплакала сам се на |
стоји у судбини тек сад срећан да буде, јер ће се убрзо оженити младом и лепом девојком, истина |
ећи пут истина поклизнуо, али пао није, јер га је Душан од њених усана отргао.{S} Веруј ми, оче |
ема за што да је, а није ни на хајдуке, јер их овуда нема.{S} Чудо ми је да ми сељаци ништа не |
о, које грофица Маргита може да заузме, јер јој с правом припада, а то је: место поред свога му |
обраћао је он пажњу маџарској господи, јер му се чинило да свега тога нигде ван Србије нема..< |
д вајкада били ту намештени па зарђали, јер се прва два брзо распршташе.{S} Кад Рајко узе намеш |
а му је казала да све то ништа не мари, јер њему стоји у судбини тек сад срећан да буде, јер ће |
слободну?{S} Циганина не вреди питати, јер ми вечерас сви рекоше да је он одбио велике новце < |
не би мене нечастиви занео да клизнем, јер из њених очију, рекао бих, трепти и светлост и свет |
у јадну жену не такнеш ни малим прстом, јер ћеш закукати да сав Алаџа-хисар чује!{S} Јеси л’ ме |
ориш као да си дете!{S} Правиш се само, јер ти је мука да признаш!“ рече му Маргита нестрпљиво. |
двор води, а сам двор одавде не видимо, јер га заклања она шумица, која је двор са три стране о |
99" /> у куту од собе своју дугу пушку, јер ће му у случају невоље довољно бити оружје што га з |
ва.{S} Знам заволећеш је кад је познаш, јер је и у тебе срце витешко!“</p> <p>У ње је срце заку |
е да је боље да се ти у Београд вратиш, јер он даје друге пратиоце.{S} Већ смо о томе говорили |
нема где да сакрије, онда ваља мрети, — јер ја се Турцима жива не предајем! “ рече Маргита.{S} |
говори он; „зову ме и „од Расине Рајко“ јер ми је задруга у Расини.“</p> <p>„Рајко,“ поче она т |
товића, које је маћеха њихова, проклета Јерина, послала зету своме цару Отмановићу да их ослепи |
о је извезен био и онај велики и широки јермелином постављени плашт, који је са рамена онога ст |
е отимљу на доброга старца на Вујну.{S} Јес’, слутња ме осваја, као да је смрт близу њега или б |
о би цео узбудљиви призор са три речи: „Јес, валах, бињеџија! “</p> <p>Тако је било путем од Бе |
о је један луд сан!{S} Рајко, молим те, јесам ли ја будна? јеси ли ти будан?!{S} Да нисмо обадв |
уда у свити маџарске господе ?“</p> <p>„Јесам!“ рече Рајко мирно.</p> <p>„Јесте, сад се добро с |
праг.</p> <p>— „Питах твоју мајсторицу, јеси ли мајстор од заната, па ми срдито рече: „ено где |
а гудалом по плећима: „хеј, што гребеш, јеси л’ полудео?!{S}" Ништа ја.{S} Ћутим па гледам у њу |
ару!“</p> <p>„Ама ја дођох да те питам: јеси ли ти баш прави мајстор?“ питаше Рајко.</p> <p>— „ |
{S} Рајко, молим те, јесам ли ја будна? јеси ли ти будан?!{S} Да нисмо обадвоје излудели?!{S} П |
еш закукати да сав Алаџа-хисар чује!{S} Јеси л’ ме разумео Циганине?" говораше Рајко срдито. <p |
ста пољуби...{S} Шта ли сад чекаш?..{S} Јеси л’ кад год видео лепшу жену у Србина или у Турчина |
ми моје, не смем ти казати.{S} Видим те јеси некаква убојита делија; бојим се кад <pb n="47" /> |
амо смућка што ја причам.{S} А видим те јеси ти и јунак и господин!{S} Знам ја, волео би ти да |
Давид: „кто Бог вели, јако Бог наш; ти јеси Бог, творјај чудеса!“ Моји добри сељаци донели ово |
авалио да се што пре и одене и огреје. „Јеси ли ти онај светац о коме луда раја прича, да се ра |
сам је!“ одговори наш Краљевић Марко. „Јеси ли му се понудио да му помогнеш?" питаше га отац. |
па се онда загледа у Рајка и рече му: „Јеси ли ти помахнитао?{S} Ко је још поткивао коње сребр |
ати чутуру и опет повуче добро.</p> <p>„Јеси ли је купио или на сабљи задобио?" питаше Рајко.</ |
тро приђе и продрма га за руку.</p> <p>„Јеси ли при себи Рајко ?{S} Шта ти је витеже млади?“ пи |
ње. „Бадава," рече сам себи, „што јест, јест ; и кад спава лепа је, а шта да кажем кад оним кру |
о; "не знам, мањ’... чекај молим те!... јест, мањ ако то не буде деспот Ђурађ Смедеревац са њег |
ном...{S} Је ли то доиста Маџарска?!{S} Јест, биће да је кад се у њој небо и земља састају!{S} |
, слатка, мила и добра моја госпођо!{S} Јест’, то сте ви!..{S} О Боже, о Боже! <pb n="190" /></ |
Овамо !...{S} Али шта ће ми они?!...{S} Јест’, слатка, мила и добра моја госпођо!{S} Јест’, то |
..{S} Мандо, како се зваше онај?!...{S} Јест Румели-Бенглер-бег.{S} А да није то тамо Бенглер-б |
приче о слави старих сунчаних дана.{S} Јест, и приче о сладости негдашњих меких месечина, када |
ни љуља.{S} Протре очи да види боље.{S} Јест љуља се и повија се, али му се све поче око њега д |
тренутке, које код њега проведосмо.{S} Јест, кад кроз сву своју несрећу на свет погледам, опет |
ад се опет посади, настави да говори: „ Јест, стриц ми је био честит човек и добар Србин.{S} У |
да са ње. „Бадава," рече сам себи, „што јест, јест ; и кад спава лепа је, а шта да кажем кад он |
тени и после неколико тренутака рече: „.јест, гребу ову стену и лају помамно.{S} Велика је вика |
љах пуче чоха. „Зар баш тако?“ питаше. „Јест тако нам очију, лепо нас учи да ено вам покорни!“ |
кадифе и још мекшег зибелина!"</p> <p>„Јест, госпођо, ама су оно плаштеви велике господе и вел |
репти од радости и од топлоте!"</p> <p>„Јест, тако је!“ прихвати опет онај тајанствени шапат; „ |
кад зајеча јасан глас старчев: „О децо, јесте ли ми још у животу?!“</p> <p>Рајко скочи к отвору |
репи и радосно куца кад сам себи кажем: јесте, хоћу да светао сачувам и њен образ, и мој образ, |
Изгледао је као да је покисао.{S} Оно и јесте нека тиха а прилично хладна кишица почела да роми |
ветли господине!{S} Баш си научио што и јесте најлепше у нашем говору.{S} Напред ћемо сви ако Б |
е мој, слава теби! “ и потрчах да видим јесте ли живи.{S} И хвала Богу, ето смо сви троје као и |
, и по њеној доброти.{S} Сад било да то јесте било да то није, тек је то Маџарица, ваша земљаки |
ља, Маџарска?!“ питаше Рајко.</p> <p>— „Јесте.{S} Кад бих се већ морала пробудити, онда бих опе |
њава оздо уз планину!“ рече он.</p> <p>„Јесте, синко!{S} Баш као да је хајка!{S} На звериње нем |
> <p>„Јесам!“ рече Рајко мирно.</p> <p>„Јесте, сад се добро сећам!“ прихвати она.' „Видела сам |
је требала свећа да ме позна! “</p> <p>„Јесте, ви сте и нико други!{S} Ваше јединствене очи, ва |
м, који се чисто угибао под сваковрсним јестивом и пићем, седело је бар двадесет и четири госта |
зумљивим.{S} Али кад поче да плаче и да јеца, он се полагано маче од ње, спусти се нечујно низа |
сузе низ образе, и онда поче гласно да јеца, просто грцајући од плача.</p> <p>Рајку се најпре |
неко време док се разабра да то Маргита јеца.{S} Приђе јој полагано, крстећи се као да светињи |
аљује!...{S} Ено ње горе где од радости јеца, а мени је овде дошло да се од неке нејасне туге з |
м подигоше, она кроз сузе и још једнако јецајући рече лекарима и свима присутнима:</p> <p>„Није |
ена пред старим послаником и кроз горко јецање, а са грчевито склопљеним рукама, говораше нешто |
рупних суза из крупних очију и у гласно јецање.</p> <p>Старац и Рајко беху и сами дубоко узбуђе |
а стену, покри лице рукама и узе гласно јецати, готово онако исто као оно у капели пред иконом |
Ништа ти га не разумем.{S} Што ти је те јецаш?{S} Казуј за Бога шта ти је?!“ проговори Рајко пу |
е божје, слатка моја госпођо грофице !" јецаше сиротица стара Ружа.</p> <p>„Нисам више грофица! |
А, тако ли је?{S} Лакрдија, маскарада!“ јечаше промуклим гласом стари гроф. „Молим, молим Румел |
дног громогласног сељака: „ој, хој,хој, Јоване... море Јоване... ој, чујеш ли Јоване!{S} Моли б |
ог сељака: „ој, хој,хој, Јоване... море Јоване... ој, чујеш ли Јоване!{S} Моли бега да савијемо |
, Јоване... море Јоване... ој, чујеш ли Јоване!{S} Моли бега да савијемо у лево да не удара хај |
ришћанска душа, кумим те Богом и светим Јованом, јави нам се и помози да одавде изађемо !“ </p> |
по три пута те заклињем Богом и светим Јованом, казуј нам се!{S} Ако си авет, у име свете Трој |
старац више сам себи; „ он то довикује Јовану кнезу од Богдања!{S} Није друго иду с неким Турц |
кве бакрачлије!“</p> <p>„Хвала ти брате Јово !{S} Поздрави ми Јевросиму, хвала и њој!{S} У здра |
е опет видимо!" рече Рајко, пољуби се с Јовом, који му бејаше некаква својта, па онда поведе ла |
та збуњена и готово збиљски у бризи, да јој се памет преврнула није.</p> <p>Рајко сад трљаше оч |
реклињаше свих девет Југовића редом, да јој бар један брат од заклетве на двору остане ? !{S} В |
на Рајкова прса и плакаше у глас.{S} Да јој је био једини брат од заклетве, или син јединац, не |
омела памећу.{S} Али не имадоше срца да јој се противе ма у чему.{S} После неколико сахата Март |
ју запоји.{S} Немаде куд, већ мораде да јој својом левом руком прихвати густу косу и лепу главу |
од бруке спасе!“ И онда старица узе да јој љуби обе руке и заплака се љубећи их.</p> <p>„Ходит |
онако на њ наслоњена и чињаше му се да јој се живот баш гаси.{S} Тако му се нешто ражали, да с |
</p> <p>Док он то говораше она спази да јој танка тканица није у реду.{S} Извуче онај низ мерџа |
свећом пред оним вратима, маше руком да јој што пре дође; па кад јој се примаче, она му живо ша |
их једним дугим, дугим пољупцем, као да јој тешко беше да одвоји уста своја од његових.{S} Дрхт |
их склопљене и једва дисаше.{S} Као да јој је душа одлетела у ројеве звезда, да тамо тражи зве |
а такво јунаштво!</p> <p>Па онда као да јој од једанпут муња сину, те јој показа шта се све кри |
рече ни речи, само се сва стресе као да јој дође наступ од грознице, и окрете главу на другу ст |
ас молила: боље да је и закопа, него да јој остави лице богињаво.{S} Па и њу је чуо.{S} Ето у м |
озбиљно и свечано.{S} Учини се Рајку да јој глас никада није био тако сладак, тако мек и опет т |
завукао био, спусти га у руку Рајку да јој га придржи, а сама, намештајући ћерћелију на грудма |
кова, не мрдну.</p> <p>Ружа се сагну да јој подигне главу и онда врисну: „еј, црна жалости наша |
ачио.{S} Дохвати своју арнаутку, огледа јој кремен, подасу јој чанак, подасу оба пиштоља, па их |
н пехар, исплакну га и насу воде и онда јој приђе.</p> <p>Маргита је лежала и главом и једном р |
анинама !" <pb n="218" /></p> <p>И онда јој поток суза речи угуши.</p> <p>Рајко дође к себи.{S} |
пет својим очима видим! “</p> <p>И онда јој приђе, и обасу јој руке пољупцима и окваси понеком |
своје цвеће ни за које паре не дам!“ Ја јој онда испричах што милостивој госпођи треба мало бос |
ати прву скрињицу од сребрне срме, која јој под руку дође, отвори је па узвикну упрепашћена: „Р |
је искамџих од калуђера рекоше ми: има јој двадесет и пет година.{S} Ја је носим да ми се нађе |
ј свему овом покору!“ говораше Ружа, па јој, у једној саћи од калаја, додаде воду. <pb n="192" |
мед у устима топим! “ рече Маргита, па јој онако уморној очи затрепташе топлом ватром, а лице |
ву високи сукнени саркол јаничарски, па јој онда додаде пар црвених а широких турских чизама да |
<p>— „У нас,“ рече Маргита поносито, па јој се очи још топлије засветлише; „у нас је цела власт |
зненадно на још нежнију матер своју, па јој пала о врат и обасула је хиљадама топлих пољубаца.< |
о себе, загледа се подуго у Маргиту, па јој врло тихим гласом рече : „ако се деси... јави старц |
рена показиваху њене беле зубе.{S} Коса јој се пореметила па пала низ плећа.{S} Рајко застаде з |
ла у лицу као неуглачано сребро; и уста јој беху побледела и полуотворена показиваху њене беле |
то јој је осамнаеста година, а знам шта јој пише у судбини, па је кријем и отимам од тебе!“ А о |
га часа заборави своју слутњу.{S} Отрча јој горе, и нађе је још са сузним очима, али са осмехом |
.{S} Ту се она спусти на колена, а душа јој се вину к девојци, мајци божјој.{S} Дуго је ту клеч |
на један од оловних ковчега, подметнув јој под главу опет своје гуњче.{S} Отиде за тим доле к |
о светлост тамо?“ упита га Маргита, кад јој и самој погледи падоше на онај ходник у зиду од лев |
маше руком да јој што пре дође; па кад јој се примаче, она му живо шапутом казиваше: „ходи да |
> нека обична и проста жена.{S} Али кад јој лице сагледате, нешто малко дугуљасто али лепо слив |
какви козари наложили били.{S} Али кад јој приђоше ближе, опазе да ватра гори пред једном пећи |
<p>Ружа је гледаше само шта ради и све јој се већа туга и хладнија зебња на срце наваљиваше. „ |
/p> <p>— „Ружо!“ рече јој Маргита, паде јој око врата и пољуби је у образ; Ружо, моја драга и д |
она...“</p> <p>„Чекај, молим те,“ упаде јој опет у реч Рајко; „је ли та жена, што ти је на сну |
храбри! “ </p> <p>„Истину велиш?“ упаде јој у реч Рајко изненађен и пуно заинтересован овом при |
страни... како да кажем... баш онде где јој срце куца, један плав младеж.{S} Молимо...{S} Молим |
к мени послат ? питаше она у чуду; веђе јој се саставише и очи јој засенуше као да је на њих па |
се разабра да то Маргита јеца.{S} Приђе јој полагано, крстећи се као да светињи некој приступа, |
амбулским <pb n="57" /> појасем, поможе јој обући и кафтан од зелене чохе, намести јој на главу |
у име божје, у седло.“</p> <p>И поможе јој да се намести.</p> <p>»Да ми нису ове широке турске |
о што ће ти милије бити!“</p> <p>Поможе јој руком својом да се попне по стени, коју су кише и с |
да у име божје полазимо!“</p> <p>Поможе јој да навуче неку стару антерију, опаса је брзо широки |
сама паде на колена пред Маргитом; узе јој опет љубити руке по стотину пута, љубљаше јој колен |
брне пафте у облику два бадема.{S} Руке јој до изнад лаката, где се бели рукави од кошуље повиј |
како Маргита стоји поред њега, а крупне јој се сузе низ образе ваљају.</p> <p>„Госпођо, немој д |
p>Па онда је посади поред ватре, изнесе јој у једној заструзи млека, у другој дрвеној здели сат |
да као да јој од једанпут муња сину, те јој показа шта се све крије у тајанственој појави овога |
се није од њега одмицала.{S} Нареди те јој Ружа извади из ормана најтање свилене тканине, које |
Усправила се, подигла главу у вис, лице јој пуно озбиљности, али и пуно мирне одважности.{S} Са |
ој очи затрепташе топлом ватром, а лице јој се озари новим осмехом.</p> <p>— „Хе хе хе !“ насме |
а дише.{S} Пови се мало на десно и лице јој се сад окрену право ка кубету од дворане.{S} Нешто |
ну Маргита, па се пљесну рукама, а срце јој се следи. „Где си рањен, јадни мој Рајко?!“</p> <p> |
/p> <p>„Смејеш се мојој простоти!" рече јој гласно а сав поцрвене од стида.</p> <p>„Није, није! |
а, и више да би Маргиту ослободио, рече јој: „а знаш ко ће то бити?{S} Сад се сетих да сам слуш |
Дижи се са тога места, дете моје!“ рече јој благо.{S} И Циганчица се без речи, освојена и оним |
поред тебе!“</p> <p>— „Не бој се!“ рече јој Рајко, па узе и даље да ослушкује.</p> <p>Али га са |
и ибрик.</p> <p>„Иди сад!{S} Иди!“ рече јој Рајко. „Циганину кажи да сам те питао, уме ли он да |
/p> <pb n="59" /> <p>— „То си ти!“ рече јој Рајко. „Небо тебе види, па звездом звездама јавља д |
{S} Ходи само да ми будеш сведок!“ рече јој, па је узе за руку и поведе доле у велику дворницу, |
n="94" /> <p>„Не бој се, госпођо!“ рече јој; „ево мене!{S} Нешто ми се смучило.{S} У души ми бе |
још пуно крепка.</p> <p>— „Ружо!“ рече јој Маргита, паде јој око врата и пољуби је у образ; Ру |
>„Закољи га!“</p> <p>— „Иди жено!“ рече јој Рајко изненађен, па је руком тихо од себе одгурну. |
разгледамо све ово чудо око нас!“ рече јој Рајко, па онда с њоме заједно сиђе с последње мрамо |
, па ти се причињава да их чујеш!“ рече јој старац.</p> <p>— „Није, није оче!{S} Чула сам, ево |
.</p> <p>„Не брините се, госпођо,“ рече јој Мартин; „Мишко већ јури путем у Сегедин.{S} Ја ћу с |
аш ме шта радим, моја добра Ружо?“ рече јој Маргита; „о, кад би ти само знала како је он невин, |
арицу и поклони се пред Маргитом и рече јој узбуђеним гласом, али топло и смерно:</p> <p>„Хвала |
а кад се врати у ходник к Маргити рече јој: „нема овде ништа особито!{S} Хајдмо даље!“</p> <p> |
ући, узе подскакивати око ње.{S} Лизаше јој час руке, час обућу, па онда као слеп потрча, што б |
ластавицу по гриви и по глави и гукаше јој час српски час маџарски, као да се беше и сама прет |
ет љубити руке по стотину пута, љубљаше јој колена и скуте, и плакаше горко.</p> <p>„Еј, колико |
е јој чупу од гриве изнад чела и тепаше јој нешто маџарски.{S} Кад од своје кабанице и сиџадета |
тапкаше ластавицу по врату и намешташе јој чупу од гриве изнад чела и тепаше јој нешто маџарск |
ечала са склопљеним рукама.{S} Потекоше јој сузе низ образе, и онда поче гласно да јеца, просто |
би ме тако нежно и мило гледала, очи би јој засузиле, па би тихо проговорила: <hi>„јадна жено, |
ена, права и вита као јела.{S} На глави јој је небрежљиво, и мало више на леву страну, везана ж |
аповеди јој оче,“ рече Рајко, „заповеди јој да иде да се испава.{S} Уморна је.{S} Није чудо, од |
ријатељи од вајкада. "</p> <p>„Заповеди јој оче,“ рече Рајко, „заповеди јој да иде да се испава |
Бејаше се у лицу јако променила: образи јој спласли, очи дубоко упале, испод очију црни широки |
је срце закуцало јаче и топлије; образи јој се заруменише, очи жарко засветлише.{S} Ако јој је |
дна ли је то нека змијурина !{S} Колики јој је језик!{S} Мало ме њиме не палацну у образ !“ реч |
едаше у иконостас него у њега.{S} Учини јој се да се он винуо некуда високо и далеко мислима, т |
ан се дубок уздах оте из њена срца, они јој потамнеше, па рече тужно: „узалуд је што бих хтела! |
к Маргити, метну руку на срце, поклони јој се смерно и говораше мирно али са уздрхтаним гласом |
оже бити да су већ у Стамболу! одговори јој Рајко.</p> <p>Маргита притегну узде па устави ласта |
обући и кафтан од зелене чохе, намести јој на главу високи сукнени саркол јаничарски, па јој о |
атре тамо?“ питаше је Рајко, показујући јој руком ватре на далекој ивици видика; „знаш ли шта ј |
огледе своје за неколико тренутака, очи јој севаше као у тигрице која се спрема да скочи, али с |
од милине.{S} Кад отвори трепавице, очи јој беху пуне суза.</p> <p>„Ех!“ рече са дубоким уздахо |
ревлачи мирисним прстима својим.{S} Очи јој се напунише сузама.{S} Узе кршити руке своје, па их |
она у чуду; веђе јој се саставише и очи јој засенуше као да је на њих пала од некуд сенка тешко |
пустила у неке дубоке мисли.{S} У души јој је беснила тешка једна борба: борба срдње на Бога и |
хоће да покара свога синчића, а у самој јој је ствари мило што он показује да има своју вољу.</ |
ме разговарала као обично, изјадала сам јој се, причала сам јој ко си ти, рекла сам јој, да ти |
бично, изјадала сам јој се, причала сам јој ко си ти, рекла сам јој, да ти не замери што си од |
се, причала сам јој ко си ти, рекла сам јој, да ти не замери што си од друге цркве, јер си доба |
, витеже, дај ми твоју руку!“</p> <p>Он јој пружи своју десну руку.{S} Она је стеже у својој и, |
вно потамнела, свакојако ишаран, утегао јој беше витки стас њен око паса, али мало на више свил |
ијутке да прикупи густу црну косу, него јој падаше низ плећа у коврџастим таласима, који се као |
аруменише, очи жарко засветлише.{S} Ако јој је у истини отаџбина била онако румена и онако свет |
прште.{S} Погледа к робињи и виде како јој низ образе једна суза другу стиже.</p> <p>Свираше т |
е пева?!“ питаше Маргита и осећаше како јој се срце размекшава.</p> <p>— Не знам!“ рече Рајко; |
Благо њему на ономе свету!“</p> <p>Како јој звечаше глас слатко, пуно и топло!{S} Учини се Рајк |
SRP18920_C2.4"> <head>4</head> <p>Рајко јој приђе ближе, а старац је узе за обе хладне руке па |
е осмехну и не рече ништа.</p> <p>Рајко јој поврати ибрик.{S} Требало је сад да пређе на ствар |
миришем кости мртвачке ! “</p> <p>Рајко јој пружи руку те дохвати њену, која беше хладна као ис |
телинка, кнегиња, што ли?{S} Вала могло јој се одмах видети и по очима, и по лицу, и по стасу, |
p> <p>И опет она не рече ништа.{S} Само јој мало задркташе усне као да хтедоше да се развуку у |
у неки занос, у коме или није чула што јој он говораше, или не могаше речи да проговори.{S} Бе |
на, у гомилу.{S} Као да и не чујаше што јој Циганин ковач срдито и све јачом и јачом дреком дов |
ро, гледај; не заборави онај младеж што јој као звездица на левом колену стоји!“ викаше баба.{S |
ти то дете кријеш од мене?!“ „За то што јој је осамнаеста година, а знам шта јој пише у судбини |
оје грофица Маргита може да заузме, јер јој с правом припада, а то је: место поред свога мужа!“ |
Па онда окренув се к младој жени викну јој оштро: „ха, бре, Маџарице, казуј шта си ти?!“</p> < |
видра, лако подиже пун ибрик као да су јој мишице од челика, и додаде му га не рекав ни речи, |
и пламен од ћумура, а ко би знао куд су јој мисли лутале.</p> <p>— „Не!“ викну Циганин; „не, ак |
{S} Од широких мраморних плоча, које су јој теме покривале, остала је само једна; друге <pb n=" |
му се да тек сад први пут виде како су јој дуге трепавице и како су јој обрве право повучене, |
де како су јој дуге трепавице и како су јој обрве право повучене, и како је бела у лицу, и како |
дим! “</p> <p>И онда јој приђе, и обасу јој руке пољупцима и окваси понеком сузом.</p> <p>„Март |
оју арнаутку, огледа јој кремен, подасу јој чанак, подасу оба пиштоља, па их онда намешташе <pb |
ој с врата црвену свилену мараму, везах јој руке наопако, понесох је до мога коња, скочих у сед |
лежи на поду; обнезнанила се.{S} Скидох јој с врата црвену свилену мараму, везах јој руке наопа |
, тебе канда хвата ракија? “</p> <p>— „ Јок вала; него ето ухватио ја њу па не пуштам!{S} А сад |
-бега. „Аман, беже, поклони нам га!“ — „Јок, валах!“ рече бег презриво, па уста те ногом одгурн |
офицу Маргиту?“</p> <p>„Исусе, Маријо и Јосифе!“ врисну старица, па се пљесну рукама; је ли ово |
ки цвет на пољу, и сваки џбун дуж пута, још силније замирисао, раздраганост срца његова ускипел |
твој двор срећно доведе!“</p> <p>— "О, још немој о растанку ни да помињеш!{S} Него опет, и ако |
покорни, не буните се, не гините лудо, још није дошло време, а кад дође време доћи ће и човек! |
јастребова није се нигде могло видети; још мање јата дивљих голубова; испод погдеког мостића о |
мојих суза.{S} И опет нисам роптала.{S} Још сам се теби исповедала, теби молила, у тебе уздала |
цима, о висовима, селима и засеоцима, а још мање о бојевима који су се онуда били, и о јунацима |
Не смеде више да погледа ни у мерџан; а још мање у оне сенке у које се мерџан губио.{S} Гледаше |
еним човеком нећу ти поиграти ни мали а још мање велики!“ говораше она упорно и са свим одсудно |
се могло звати одмором.{S} Жураху се да још за видела изађу на један вис, на коме из далека вид |
убрзо заспа слатко,</p> <p> како можда још никада у своме младом животу заспала није.</p> <p>С |
ишту, лајући као да се помамио; па онда још брже натраг к <pb n="189" /> њој, око ње, уз њу, па |
p>„Ја да поганих самсова; онаког зверја још не видех!{S} Кидисаше на онај крст у стени као исти |
рече Рајко. „Него, чекај молим те, има још и друга једна мука!{S} Треба, веле, да се то кује у |
г страдања и лутања наишла изненадно на још нежнију матер своју, па јој пала о врат и обасула ј |
Крушевцу, ето ње к мени, на сну праћена још једном женом.{S} Села би поред мене па би ме тако н |
ли!“</p> <p>„Али ако се Турци врате, па још са самсовима?!“ прихвати Маргита тихим гласом и бој |
дев тако чудо, све то троје заједно, па још све то троје под рувом јаничарским!“</p> <p>Па онда |
ађох се у некаквом гвозденом кавезу, па још окована у ланце по ногама и по рукама.{S} Молила са |
. „Вала ћеш да играш и мали и велики па још маџарски да певаш!{S} Знаш, ниси хтела ни онда, па |
о зна!“</p> <p>Кад Мартин отиде Маргита још за неко време својим, од ружиног оцта мирисним, прс |
и силом сипљу млеко у уста и ко зна шта још те ме поврате.{S} Нит’ могу да утечем, нит’ могу да |
елек са грла и са груди својих, промуца још једном да се једва чуло: „воде... воде!...“ и онесв |
притисну на гвоздена врата и викну сад још већма узбуђеним гласом: „помози нам Боже и Богороди |
у?!...{S} Их, куд је себе Морава! а куд још даље моја Расина!{S} Тамо су негде иза оних планина |
црна игла, која се у врху цепаше у две још тање а устрептане игле, па кивно боцкаше час у напр |
ски и не мислећи шта <pb n="122" /> све још може бити.{S} Па онда Рајко скиде своје гуњче, сави |
"56" /> неколико тренутака, па онда узе још конопаца, натопи их у води и онда увеза чврсто ноге |
ју слутњу.{S} Отрча јој горе, и нађе је још са сузним очима, али са осмехом на уснама.</p> <p>„ |
че му: „Јеси ли ти помахнитао?{S} Ко је још поткивао коње сребром?!{S} Валах, то не чини ни цар |
збуде ко год спава, нек растрезне ко је још пијан, нека распитају и доведу амо свакога, ко ма и |
о?“</p> <p>„Дед’ молим те, а и онако је још дуго до пола ноћи!" рече Рајко, па онда наслони грл |
на лево.{S} Уз њега и око њега било је још неколико млађих људи у маџарској народној <pb n="3" |
Марко без речи и вечере.{S} Него то је још најмање јада.{S} Кад се позно у ноћ врати, искупи н |
о све лакше и лакше казиваше оно што је још остало од песме, док последње врсте „свадба била па |
од белог мрамора.{S} У оно су је време још једнако звали „госпођином чесмом".{S} Стара и узана |
це кад хоће да бризну у плач.{S} Ал’ се још не заплака него настави:</p> <p>„Кад ме вода изнесе |
и.{S} Не бој се!“ говораше Рајко, па се још мало осмехну само да је умири.{S} Али му лице поче |
ац, него грешник пред Богом!“ Ове би се још лепо свршило, али ето их моји сељаци да ме одбране |
!{S} Барон Осман је удовац, могли би се још ноћас погодити, па нека је сутра два венчања!{S} А, |
а стола један од млађе господе, који се још не бејаше са свим загњурио у вино.</p> <p>„А, тако |
ћини.{S} Рекао бих да се свађају ако се још и не бију!“</p> <p>И онда опет обадвоје мирно а рад |
осе сенком својом само размекшавале, те још лепшом чиниле, — кад погледате то лице и нарочито о |
а покрива!"</p> <p>И онда му се примаче још ближе и — пољуби га у уста!</p> <p>Као да је из Мар |
н у стени грубо урезани крст и шапуташе још некакве молитве за неколико тренутака, па се <pb n= |
дног дана утекох, али ме Турци ухватише још у самом Крушевцу и доведоше њему натраг.{S} Избише |
бити негде нека светиња!"</p> <p>Пођоше још неколико корачаја напред и угледаше један мали и си |
талој господи, приђе к руци и патеру, и још једном са врата рече: „хвала вам, господо, простите |
ницама од орлова и соколова перја.{S} И још у сваком столу беше уз плашт прислоњен по један дуг |
на глава наслоњена на срце његово.{S} И још је нешто видео.</p> <p>На јелеку њеном горња пуцад |
ек као сива магла у вис тихо повијала и још тиме спуштала.{S} Никада до тада Рајко није стојао |
нешто рубља, а наћи ћеш и брашненица и још понечега чега нам је Бог дао!“</p> <p>Рајко разглед |
>Кад је силом подигоше, она кроз сузе и још једнако јецајући рече лекарима и свима присутнима:< |
их и дугачких плаштева од меке кадифе и још мекшег зибелина!"</p> <p>„Јест, госпођо, ама су оно |
чицом!“</p> <p>— „Пих!“ узвикну Рајко и још нешто промрмља. „Али што да плачеш?{S} Кад те твој |
ита нареди да с њоме пође Ружа, Мишко и још пет момака. <pb n="224" /></p> <p>Па онда отиде у с |
узе да побојава да ће се они млађи људи још и покрвити.{S} Али их старац уталожи и узе сам да г |
д оне кућице једна жена у годинама, али још пуно крепка.</p> <p>— „Ружо!“ рече јој Маргита, пад |
асан глас старчев: „О децо, јесте ли ми још у животу?!“</p> <p>Рајко скочи к отвору из пећине и |
ање, кћери земље маџарске, кад си се ти још смрти бојала?{S} Зар је ниси толико пута преклињала |
дим, да ако у вас и има много срчаности још више има суза.{S} Никада ја не видех нашу Српкињу д |
а сигурном знању, да кроз оне дивне очи још дивнија душа гледа.</p> <p>Тек је била налила ибрик |
,“ рече Маргита поносито, па јој се очи још топлије засветлише; „у нас је цела властела једна в |
ве.</p> <p>Рајко му клече на прса и док још Циганин не дође к себи од чуда, скиде му с руке оне |
оспођа грофица од Нађ-Бање.{S} Овде сам још слободна, или управо овде сам још робиња, која је с |
е сам још слободна, или управо овде сам још робиња, која је се помоћу твојом у слободу своје зе |
го хајдмо сад доле да ти причам што сам још у оној подземној дворани, усред оног блага, смишљал |
ругу стиже.</p> <p>Свираше тако Циганин још неколико тренутака, па се онда устави да рекне:</p> |
вати опет онај тајанствени шапат; „него још ти и не знаш колико је <pb n="136" /> она и лепа и |
појили!" рече Рајко.</p> <p>Док он тако још збораше, Маргита се беше прегла над најближим бурет |
и се с великим једним буздованом, Рајко још из даље опази како му Маргита, која бејаше остала с |
око остатака од печених јагањаца и око још пуних боца.</p> <p>Кад се на капију уђе одмах с лев |
белегом.</p> <p>А кад би сунце просуло још топлији жар, те позлатило и поља и горе, и кад би с |
драгог камења, што својим севањем само још више изношаше на видик топлоту њеног лица.{S} Лево |
ебела; он матор, она матора; а он уз то још и пијан, трештен пијан.{S} Хајде почесмо.{S} Накрив |
дно од тога бирајте, ако не знате нешто још боље и сигурније.{S} Тек не можете земљакињу своју |
свет погледам, опет видим како на њему још има пуно добрих људи и пуно љубави.{S} Хвала вам до |
да се у њ није дало гледати.{S} Беше ту још поређан велики број мањих и већих златних крстова, |
росто засути драгим камењем.{S} Ту беху још и неколике мање круне и дијадеме, по свој прилици ц |
ти: „хајде, хајде! свршуј само ако имаш још што!{S} Ваља господа да се врате у караван-серај на |
l:id="SRP18920_C2.6"> <head>6</head> <p>Још су дуго стојали пред оном стеном што их од пећине р |
е Лазо на Косово зове!“</l> </quote> <p>Још једном дође лепо к себи.{S} Гледаше пуно отвореним |
, ти би тек онда мене разумела!"</p> <p>Још се више Ружа препаде сутра дан.{S} Стигао беше изве |
сводовима испод ових рушевина!“</p> <p>Још су се били разговарали кад поче да свита и кад стиг |
бињи.{S} Сви ми веле да је Маџарица, да ју је Бекри-Бекир, — који је се тек пре четири године п |
авом по свету да пронесу.{S} Колико год ју је пута призивао, свагда му је то исто казивала.{S} |
а се у Маџарској и Маџарима хвали, како ју је Србин један пронео кроз Србију на рукама као свет |
нића Бана, па Рељу Крилатицу, па старог Југ-Богдана, па толике друге наше јунаке!{S} Знаш како |
, на којој царица преклињаше свих девет Југовића редом, да јој бар један брат од заклетве на дв |
таху над мрачном масом, која подупираше јужни крај неба.{S} Лак и благ поветарац дуваше отуда.{ |
ног деспотовића, који уз гусле гуди.{S} Јунак, који је у животу плашт овај носио, неће се срдит |
све себе питах: „кад је ова жена такав јунак, ја какви су јунаци људи у њеној земљи?!“ А сад в |
ки!{S} Је ли да је као жив? и коњ жив и јунак жив!{S} А знаш ти ко је ово?“ говораше Рајко с ве |
што ја причам.{S} А видим те јеси ти и јунак и господин!{S} Знам ја, волео би ти да сазнаш о ц |
смеш ни да се сетиш... и ти си ми неки јунак !...{S} Ниси никада младу жену у уста пољубио, не |
у рен .{S} Маргита; „то је наш маџарски јунак Хуњадија Јанош! “</p> <p>— „Ене сад!“ рече Рајко, |
српскога рода!“ Цела та прилика, и онај јунак са изразом одушевљења у лицу, и онај ватрени коњи |
тао шта је радио и како је говорио онај јунак, и шта се коме најбоље свидело у оној песми.{S} У |
но; „Бог с тобом, госпођо, Јанко је наш јунак, и наши други јунаци нит’ се жене, нит’ се бију, |
ао се и он за вас као и многи други наш јунак, и право је да га се сећате! “</p> <p>„Е, мој Рај |
епше учинило да је оно, како је тај наш јунак изводио из тамнице свога сужња, заробљеног Турчин |
се на њ можеш поуздати као на најбољег јунака.{S} Његов ми је стриц једном живот спасао, па му |
смехну што ова млада Маџарица од онаких јунака начини учитеље, па онда настави:</p> <p>„Оно.... |
у оно плаштеви велике господе и великих јунака, који су с нашим царевима лицем у лице говорили! |
тарог Југ-Богдана, па толике друге наше јунаке!{S} Знаш како је?{S} Бога ми као да су живи па ј |
} А ја знам како ће.{S} Нека одмах купи јунаке драговољце, нека их наоружа и нека ти их преда д |
pb n="131" /> војводи Сибињанин Јанку и јунаку Бановић Секули!{S} И ја знам по неку....{S} Хоће |
е чисто да чује како цар виче: „напред, јунаци! напред српски соколови!“ па поче и сам као у не |
гне човек, да народ ослободи.{S} Његови јунаци не носе сребрне челенке, него само лишће од жиро |
спођо, Јанко је наш јунак, и наши други јунаци нит’ се жене, нит’ се бију, нити вино пију, док |
а је жив, и шта би радили онакви српски јунаци какви беху Бан Страхиња и Краљевић Марко.{S} Одл |
ђа!“ рече Маргита поносито; „ако су они јунаци, и ја сам кћи једне јуначке земље.{S} Ти ми нуди |
стара малвасија којом су се наши стари јунаци и господа појили!" рече Рајко.</p> <p>Док он так |
највећа господа маџарска и највећи наши јунаци купили, да им траке на застави везује, или да им |
ад је ова жена такав јунак, ја какви су јунаци људи у њеној земљи?!“ А сад видим, да ако у вас |
хвалисање његово са некаквим ове земље јунацима, даже царевима, које он пред Сараценима сараце |
овио налево унатраг, као да се окреће к јунацима својим и као да им кроз отворена своја уста до |
да се љубио лицем у лице с оним великим јунацима, и као да се питао с њима за јуначко здравље.{ |
е о бојевима који су се онуда били, и о јунацима који сад већ мирно почиваху под овом или оном |
/> <l>Цурама је срећу заставио,</l> <l>Јунацима скеле затворио!</l> </quote> <p>Али кад се оно |
Бог, снахо!“</p> <p>— „Добра ти срећа, јуначе!“ прихвати млада жена са свим мирно, па се загле |
пута у лице!{S} Нека га !{S} Хајде сад, јуначе, ја ћу с тобом и за тобом!“</p> <p>И пођоше заје |
у срцу, она му живо рече:</p> <p>„Млади јуначе!{S} Спремна сам да пођем с тобом кад год ти каже |
о: „узалуд је што бих хтела!{S} Еј, мој јуначе, од мене је сад већ одбегла и сама сенка од наде |
Није било лако ни од шале носити таква јуначка имена.{S} Ваљало је да пазиш и шта говориш и ка |
лашт, који је покривао господска прса и јуначка рамена?“</p> <p>— „А, сад видим!...{S} Сад те р |
и отаџбини.{S} Моја је земља румена од јуначке крви и светла од витештва.{S} Знам заволећеш је |
„ако су они јунаци, и ја сам кћи једне јуначке земље.{S} Ти ми нудиш твоје мало гуњче; за што |
ко од вас, децо, да се усуди да га тим јуначким именом зове!“ Ја да си видела оне бруке и оног |
м јунацима, и као да се питао с њима за јуначко здравље.{S} Ето видиш, кад оно твоји земљаци, о |
S} Немој, госпођо; пусти нека опет сине јуначко срце и нека одгони тај облачак!“</p> <p>„Немој |
пала по неки панцир од сребра и по неко јуначко срце испод панцира од сребра.{S} Јаворове гусле |
ном клетвом.{S} Него деде, како доби на јуначкој сабљи ’ваку робињицу ? “</p> <p>„Ево како!“ по |
онда јасним грлом запевао по неку песму јуначку.{S} Ваљало нам је добро да тувимо што пева, јер |
пријатељу Хасан-аги дао свога младог а јуначног „кабадахију“ Рајка, да га спроводи и да му пом |
ажарили по зидинама градским и кроз све јунаштво своје кришом погледали к прозорима дворским од |
а ништа мој брајко; мали си ти за такво јунаштво!</p> <p>Па онда као да јој од једанпут муња си |
јна господо, јемчи, да преласни и бујни јуноша, дрскост којега толико изненађује, није нама од |
неизбежна конклузија логике, да је овај јуноша врло, врло подозрив!</p> <p>„Преподобни!“ прекид |
уцкавају самсове а сами урлају; самсови јуре њушкајући све мојим трагом, па кад ме из далека оп |
Шта ћу сад јадна!...{S} Гледах их како јуре као да су се помамили; засукали рукаве до рамена, |
коњма и читава руља самсова испред њих јуре право к мени!....{S} Стадох, скамених се!{S} Шта ћ |
погнув се мало унапред по коњићу своме, јури кликћући као млад соко.</p> <p>Чак би и чаушбаши м |
една сјајна звезда прелети небо, као да јури к младом месецу на западу.</p> <p>„Виде ли ону зве |
, госпођо,“ рече јој Мартин; „Мишко већ јури путем у Сегедин.{S} Ја ћу сад да отпашем младога в |
а овамо!{S} Прежи коње!“ викаху, па сви јуриш к шталама.{S} А сељаци се усплахирише и запиташе: |
њој, она са вриском, који срце параше, јурну к њима, одгурну чауше и јаничаре натприродном сна |
n="189" /> њој, око ње, уз њу, па онда јурну к степеници, која је из дворишта у главно здање в |
S} Изгледаше дивно у <pb n="66" /> оном јутарњем зраку онако узбуђен и онако поносито стојећи п |
ову?!“</p> <p>Танка сива маглица ранога јутра растањивала се све више и више, као да се растапа |
ј чесми; ко зна? можда је Голубан онога јутра кад ће поћи на Косово, напојио свога лабуда баш н |
RP18920_C2.3"> <head>3</head> <p>Кад је јутро освануло не даде им старац да се крену.</p> <p>„П |
уњца.</p> <p>„Како лепо мирише ова зова јутрос!“ рече гласно, тек да нешто почне.</p> <p>Она се |
Сећаш ли се! казивао сам вам о њој кад јутрос близу ње пролажасмо.{S} Цар је врло често одлази |
а дванаест горских вила, а ја ево чекам јутрос да њоме прође једна злосрећна робиња црног једно |
оју жену љуби!...{S} Шта оно би с тобом јутрос у пећини, кад муња севну и гром пуче?...{S} Тобо |
то сад овде у овоме часу, на овом лепом јутру, под овом првом зраком сунчаном, осећам да си вит |
<pb n="146" /> што не испусти свећу: — „јух, змија! змија! змија!{S} Спуштај врата Рајко!{S} Сп |
. робиња!.... турска робиња!.... да сам јуче умр’о, умр’о бих не видев тако чудо, све то троје |
{S} На глави ми она дијадема, под којом јуче онесвеснух; од ње полазе све витице од бисера, па |
пко дохвати обадвоје за руке и повуче — к једном отвору у стени од пећине. </p> </div> <div typ |
па кад видиш да Турци преко мене мртва к теби скачу, ради како ти Бог кроз то твоје срце казао |
сажаљења!{S} И онда сам се заверила да к теби више никад не подигнем очи, да пред тобом никад |
да се диже на ноге, скиде капу, погледа к оној трпези на којој светлуцаху у драгом камењу крсто |
сад све саме варнице прште.{S} Погледа к робињи и виде како јој низ образе једна суза другу ст |
на путу до Ниша сви погледаху испод ока к Рајку.{S} Она очевидна промена у његовом понашању, он |
на бриге, одлажаше чешће све на прстима к закључаним вратима од собе у којој је, па се опет вра |
твојој мајсторици!" рече Рајко погледав к младој жени, која се шћућурила на земљи поред мехова, |
S} Па <pb n="87" /> онда приђе гологлав к Маргити, метну руку на срце, поклони јој се смерно и |
да се помамио; па онда још брже натраг к <pb n="189" /> њој, око ње, уз њу, па онда јурну к ст |
или, Манда му световаше да отиде у Арад к некој старој Влахињи врачари, која може да учини да в |
старе цркве Лазарице младић пође напред к једном обрваном платну од зидина, које се наслањаше н |
еднако по народу пролазе.{S} Пође народ к цркви на сабор.{S} Помоли се Богу, приложи цркви што |
дам мало своју ластавицу!“</p> <p>И оде к ластавици.{S} А Маргита се огрну његовом црвеном каба |
оклони се и свој осталој господи, приђе к руци и патеру, и још једном са врата рече: „хвала вам |
а земљу, диже се сад у висину.{S} Приђе к Рајку, положи му обе своје руке на рамена, загледа се |
ни и нерешљивости, па онда и сама приђе к руци која и њу, као оно и Рајка, живо благослови.{S} |
е за обе руке и повуче, диже се и приђе к Маргити.{S} Пригну се полагано над њеном главом, глед |
<p>Рајко се диже, скиде шубару и приђе к руци старчевој.</p> <p>„Хвала ти, оче, по хиљаду пута |
ргите.{S} Он одмах скиде шубару и приђе к руци старчевој.{S} Маргита сјахав, застаде за неколик |
собу и онај црни рундов и понизно приђе к Маргити, облизујући се и машући кудравим својим репом |
ви према теби!“</p> <p>Па онда му приђе к лицу и пољуби га у чело.</p> <p>„Шта то радите за име |
запита шта Рајко рече, па кад чу приђе к младићу и потапка га по рамену као да му одобрава.</p |
, те он похита за њима.{S} Кад већ сиђе к чесми, стаде и окрете се.{S} Пред чатрљом Циганиновом |
клече на прса и док још Циганин не дође к себи од чуда, скиде му с руке оне влажне крпе и напун |
оток суза речи угуши.</p> <p>Рајко дође к себи.{S} Отвори очи и гледаше у таваницу.{S} Окрете г |
у три пута беше прекрстио, и одмах дође к себи.{S} Сад га гану њен жалостив глас.</p> <pb n="94 |
је авет неку угледала.{S} Посрћући пође к њима, удари се руком у чело, стропошта се поред старц |
опет своје гуњче.{S} Отиде за тим доле к оним растовим столовима, изабра један велики плашт од |
оказа руком у правцу преко целе дворане к оном коњанику на мрамору. „И онда, што ти да остајеш |
ом оног старог града у Крушевцу, ето ње к мени, на сну праћена још једном женом.{S} Села би пор |
гуђаше у гусле, лице своје подигао горе к лицу старчевом, а уста мало отворио као да пева.{S} С |
је моја робиња!{S}" Па онда окренув се к младој жени викну јој оштро: „ха, бре, Маџарице, казу |
ри час!“ рече патер; „а ја изађох да те к њима зовем.{S} Ходи унутра!“</p> <p>Рајко скиде шубар |
повио налево унатраг, као да се окреће к јунацима својим и као да им кроз отворена своја уста |
а руке и помогоше Циганину да је одвуче к чатрљи.</p> <p>За неколико тренутака цела она свита б |
иш нешто много лепше!“ и онда га повуче к трећој прилици на мраморној коцки, лево од оне велике |
но изађе.</p> <p>Млад месец се спушташе к западу.{S} На тамно плавом и високо издигнутом небу п |
ad>8</head> <p>Мало после да се вратише к оној трпези од зеленог камена, што беше претрпана пех |
е погледима ове столове, па се окренуше к средини дворане и њеном зачељу.</p> <p>По средини дво |
вукла некуда — и сам није знао куда, и к нечему — и сам није знао к чему.{S} Сва му се Србија |
о а нешто мало и срдито. „Нико ме други к вама послао није до жалосна судбина оне ваше земљакињ |
роз све јунаштво своје кришом погледали к прозорима дворским од биљура, и када је са тих прозор |
сјајна звезда прелети небо, као да јури к младом месецу на западу.</p> <p>„Виде ли ону звезду ш |
Узе грош и узе талир па без речи појури к брду.{S} Чим зађе за неко дрвеће, Рајко рече Маргити: |
е враћају.{S} Али не смеде ни погледати к оном ковчегу на коме млада Маџарица спаваше.{S} Спуст |
<pb n="58" /> Рајко у себи, па се врати к Циганиновој чатрљи.</p> <p>Кад уђе виде у оном нејасн |
у присоју испод града.{S} Кад се врати к ватри, нађе старца и Маргиту како ћеретају као да су |
идине, па се у потмулој грмљавини врати к њима двома, неразговетно понављајући последње две реч |
т предомисли, те се у бесном трку врати к Маргити.{S} Ова га обема рунама дохвати за кудрави вр |
ме клечим пред тобом, ево ме дижем очи к теби; кроз сузе моје срце те моје тражи.{S} Чуј један |
ање и гласно плакање оне жене.{S} Скочи к вратима од чатрље, али их нађе зачепљена изнутра.{S} |
и ми још у животу?!“</p> <p>Рајко скочи к отвору из пећине и викну: „Брзо оче, дај воде или вин |
јко сам у себи, а кад се врати у ходник к Маргити рече јој: „нема овде ништа особито!{S} Хајдмо |
по трагу других кола, правцем на исток к једној умци, на врху које има засађено неколико јабла |
гове.{S} И онда пођоше низ брдо правцем к чесми, па да изађу на пут у варош.</p> </div> <div ty |
о пусти погледе своје да лутају правцем к рудничким планинама.{S} Неколике јако светле звезде т |
!“ па је узе за обе руке и окрену лицем к ватри, те је са пуно очинског саучешћа гледаше, па гл |
икада више срце моје не занесе молитвом к престолу твоме.{S} Али се ево сломио бунт мој; сломио |
ачаше лаганим и опет несигурним кораком к селу.{S} Маргита устави кола и викну сељака.</p> <p>„ |
ове чесме; и окренуо си се био и гледао к мени.{S} Имао си дугу пушку о рамену... <pb n="39" /> |
знао куда, и к нечему — и сам није знао к чему.{S} Сва му се Србија чинила као да је баштина ње |
азио на под дворане или из дворане ишао к вратима, <pb n="105" /> — биле су поређане петачке, с |
ше шта то би.</p> <p>Циганин беше дошао к себи и напрезаше се силно да збаци са себе Рајка, и б |
ој стари пријатељ, цар смуковски, право к мени.{S} Кад га Турци и моји сељаци угледаше, а они к |
авице већ усијане кљеште, па онда право к робињи да је њима за мишицу стегне.</p> <pb n="55" /> |
ше Маргита, па сишав с кола приђе право к рундову, који, кад чу њен глас, стаде као да се скаме |
тава руља самсова испред њих јуре право к мени!....{S} Стадох, скамених се!{S} Шта ћу сад јадна |
/> <p>„Право велиш, Рајко; хајдмо право к њему у двор! “</p> <p>У који час то Маргита рече и ус |
својом, она корачаше господствено право к зачељу.{S} Сви је гости сад гледаху запрепашћени, нек |
а се скаменио, подиже главу своју право к њеном лицу, њушкаше живо као да усише мирис од овог ж |
дјури све на прстима кроз дворану право к мрамору, на коме цар Душан јахаше поносито свога коња |
20_C1.7"> <head>7</head> <p>„Одох право к Турцима!“ причаше Циганин даље. „Изађох пред пашу, по |
као да пева.{S} Старац се пригнуо мало к младићима па се загледао у лице младога гуслара с јед |
!“</l> </quote> <p>Још једном дође лепо к себи.{S} Гледаше пуно отвореним очима око себе, загле |
/p> <pb n="91" /> <p>Рајко прислони ухо к стени и после неколико тренутака рече: „.јест, гребу |
м величанствено, показујући Циганки пут к вратима.</p> <p>„0, о, о, грофе,“ јекну Циганка сва д |
хом лежао пред њом.</p> <p>Шајку скрену к српској обали далеко од села, а под неке врбе, где не |
на спусти на колена, а душа јој се вину к девојци, мајци божјој.{S} Дуго је ту клечала са склоп |
она са вриском, који срце параше, јурну к њима, одгурну чауше и јаничаре натприродном снагом, к |
9" /> њој, око ње, уз њу, па онда јурну к степеници, која је из дворишта у главно здање водила, |
кмо ли једна Циганчица!{S} Хајдмо одмах к њему !{S} Нема места данас сузи од жалости, него само |
не водиш к њима?{S} Зар ти ниси од њих к мени послат ? питаше она у чуду; веђе јој се саставиш |
џијом док опет не обамрех.{S} Кад дођох к себи нађох се у некаквом гвозденом кавезу, па још око |
ни сутлијашем.{S} На моју несрећу дођох к себи и поправих се, а он онда поново побесни.{S} Уз т |
тако пита.</p> <p>„Зар ти мене не водиш к њима?{S} Зар ти ниси од њих к мени послат ? питаше он |
о!{S} Прежи коње!“ викаху, па сви јуриш к шталама.{S} А сељаци се усплахирише и запиташе: „ама |
</p> <p>Кад осташе саме, онда она приђе ка ковчегу.{S} Дуго и дуго гледаше без речи у мирно лиц |
. </p> <milestone unit="*" /> <p>Сиђоше ка скели.{S} Једно младо сељаче чуваше је.</p> <pb n="6 |
на десно и лице јој се сад окрену право ка кубету од дворане.{S} Нешто шапуташе, па се опет осм |
p> <p>Узеше се за руке и пођоше низ ужу ка колима.{S} Рајко ћуташе.{S} Од силног узбуђења не мо |
знутра Циганин не отварајући.</p> <p>— „Кабадахија царевог чаушбаше Хасан-аге Зулуфлије вели ти |
о, па му уведох синовца у свој конак за кабадахију, и пазим га као да ми је син.{S} Поведи га у |
Хасан-аги дао свога младог а јуначног „кабадахију“ Рајка, да га спроводи и да му помогне да се |
аше јој нешто маџарски.{S} Кад од своје кабанице и сиџадета начини што ужи свитак и кад га прив |
.{S} А Маргита се огрну његовом црвеном кабаницом, изађе на врх стене и седе, прикупив кабаницу |
ом, изађе на врх стене и седе, прикупив кабаницу добро око себе, загледа се у оне далеке ватре |
де и развио своју <pb n="167" /> црвену кабаницу.{S} А док је он тако спремао за Маргиту преноћ |
ти шириш своју-шареницу и твоју црвену кабаницу!{S} Већ сам у две прилике долазила на мисао, д |
{S} Завукао се био сав у црвену сукнену кабаницу, загрејао се, занео се у мисли које су биле ви |
јко као прекоревајући га.</p> <p>„Море, кабули ти то човече!{S} Не види пророк ноћу!{S} Него де |
ојаше се они да се због тебе не заметне кавга с Турцима, па одоше својим послом!{S} А ја рекох |
ни до Крушевца ни у Крушевцу да начини кавгу па је срдит, и без сумње премишља <pb n="26" /> и |
Ах, чекај!{S} Да пустим мога славуја из кавеза!“ И онда отиде у одају иза ковачнице, извади из |
бож пристаде.{S} Откова ме, пусти ме из кавеза.{S} Узех радити по ковачници као да сам се у циг |
отиде у одају иза ковачнице, извади из кавеза птичицу, пољуби је и пусти је кроз врата у ноћ.< |
ох к себи нађох се у некаквом гвозденом кавезу, па још окована у ланце по ногама и по рукама.{S |
{S} Ваш бих ти казао и за што ми треба, кад бих знао да си <pb n="42" /> човек.{S} Је ли вера, |
ш за сваку по овакав талир, а од блага, кад га нађеш, мени четвртина ! “</p> <p>„Вала да си ми |
ем, он метне клеште у ватру па ми онда, кад се усијају, месо са мишица и плећа живој хоће да от |
p> <p>Рајко се побоја да није излудела, кад оно поче да узвикује говором неразумљивим.{S} Али к |
ед олтаром погледам ко ми је младожења, кад оно није више мој стари чича, него млад и красан је |
љуспе што падају од змајевских панцира, кад се змајеви туку.{S} Биће да су се у старо доба и ов |
је то светлост тамо?“ упита га Маргита, кад јој и самој погледи падоше на онај ходник у зиду од |
>Маргити се поче да стеже лед око срца, кад опази да нигде у селу нема свеће или ватре у кући, |
на гомилу турске момчадије и дечурлије, кад би ова гласно повикала: <hi>„ха, бре, вур ђаур!“ </ |
ла?...{S} А куд оно залуташе очи твоје, кад је оно у своме наручју на сребрном столу, а из злат |
фице од Нађ-Бање, кћери земље маџарске, кад си се ти још смрти бојала?{S} Зар је ниси толико пу |
на где је и на коме је месту, али веле, кад би човек потковао коња новим сребром у све четири н |
?{S} Е, стари наш господар прве године, кад вас Турци одведоше, није знао шта ће од жалости за |
тију у руку Рајкову давала му на знање, кад год би појачана вика у пећини одјекнула у јачем куц |
ти свесрдно послужим; ето послушаћу те, кад велиш.{S} Хајдмо да сечемо стену.{S} Друго нам сад |
псина једна да пиљи у твоје лепо лице, кад је само моје ?!“ Сад што да ти дуљим — извукоше ме |
из пушке.{S} А радним данима би у вече, кад сврши распоред за сутрашње радове, посадио све задр |
сиљка.{S} А баба се заплака: „ех, рече, кад милостива госпођа грофица хоће да босиљком окити је |
шав с кола приђе право к рундову, који, кад чу њен глас, стаде као да се скаменио, подиже главу |
је!{S} Што је доведоше ни по јада, али, кад хтедоше да пођу, ластавица неће да се макне од пећи |
{S} Шта оно би с тобом јутрос у пећини, кад муња севну и гром пуче?...{S} Тобож не смеш ни да с |
одијају.{S} Не знаш ти какви су Маџари, кад се узму да часте и проводе !{S} Него да седнемо мал |
а кад га нађе, не смеде уста да отвори, кад виде како је она очи склопила па се у снове пустила |
Отишао је седој Влахињи у млади петак, кад се смркло.{S} Баба је наложила велику ватру на огњи |
е, драга моја, како ћу ја да те познам, кад те не познаје онај који те је грлио?!{S} Ха, ха, ха |
за мојих.{S} Ранио си ме првом стрелом, кад си ми младој младу и нежну матер отргао, а мене хла |
предао.{S} Ранио си ме другом стрелом, кад си мој први девојачки занос, чист пламен невине јед |
.</p> <p>„Ех!“ рече са дубоким уздахом, кад се трже из заноса, „ово се Маргита с Рајком опрости |
Дајте милостиву руку слузи вашем.{S} О, кад доживех да вас опет својим очима видим! “</p> <p>И |
моја добра Ружо?“ рече јој Маргита; „о, кад би ти само знала како је он невин, како добар, како |
огледом испод густих веђа на сну јавио, кад бих заспала на зибелинском плашту каквом!{S} Овако, |
а, него они теби!{S} Узми паре, брајко, кад си тако лепе среће! “</p> <p>— „Не дао Бог, да ја њ |
ad>16</head> <p>Сунце је већ било село, кад су њих двоје стигли на врх једнога Дунаву најближег |
серај!“ рече му патер.</p> <p>— „Добро, кад тако заповедате!" прихвати Рајко, па се онда окрете |
тке, које код њега проведосмо.{S} Јест, кад кроз сву своју несрећу на свет погледам, опет видим |
да прихватиш да чуваш ову свету оставу, кад мене нестане.{S} Ја већ видим да нећу доживети њего |
м и прштањем разбијаше у металном суду, кад је из дубоких мисли изведе један мекан а звучан гла |
последња силенција угуши претпоследњу, кад у томе брзоруки момци напунише све пехаре редом, он |
лежим на овом тврдом оловном поклопцу, кад ено ваља да педесет широких и дугачких плаштева од |
њима за јуначко здравље.{S} Ето видиш, кад оно твоји земљаци, она велика господа, не хтеше да |
прости, нама момчадији свагда говорио: кад си у неприлици па не знаш на коју ћеш страну, запит |
је авет утекла би!{S} А <pb n="145" /> кад није авет другога се чега баш и не бојим.{S} Сад ће |
пањ.</p> <p>„Шта ли му је ово сад?!{S} Кад угледах ове златне лавове и сребрног орла помислих: |
ем!{S} Не знаш ти како је она добра!{S} Кад се Бог није хтео да окрене на моје толике молитве и |
ире! “</p> <p>„Бог с тобом, госпођо!{S} Кад смо ми секли главе нашим краљевима?" питаше Рајко г |
>„Оно.... у неку руку право и велиш!{S} Кад изађох љут од твоје господе и стадох у оном забрану |
ст и светиња од које нечастиви бега.{S} Кад ме гледи и кад ми говори, као да ме невидљивим крил |
енуо од мене, ја се окренух од њега.{S} Кад Бекри-Бекир узе да ме усијаним клештима наморава да |
ере.{S} Него то је још најмање јада.{S} Кад се позно у ноћ врати, искупи нас стриц све и старо |
а се полагано креташе озго са града.{S} Кад се свита мало примаче, она се жена подиже, па да би |
једну ледину у присоју испод града.{S} Кад се врати к ватри, нађе старца и Маргиту како ћерета |
исто готово од речи до речи лагала.{S} Кад су му тако већ мало памет померили, Манда му светов |
...{S} Чудим се како нисам полудела.{S} Кад ме је Бекри-Бекир унео везану у ону мрачну и прљаву |
наслоњеном на руку у тешким мислима.{S} Кад би он уморен престао да куца и спустио руке, она би |
оздо од свите, те он похита за њима.{S} Кад већ сиђе к чесми, стаде и окрете се.{S} Пред чатрљо |
а кад је пијан онда је прави сотона.{S} Кад не бих хтела да му играм што он прозва малим и вели |
тина новца и оружја, тешка сиротиња.{S} Кад је стари деспот све то чуо, заповедио је да се овде |
ј нека пуста калуђерска препеченица.{S} Кад је искамџих од калуђера рекоше ми: има јој двадесет |
да је у Рајка срце престало да куца.{S} Кад то рекоше Маргита пред њима и пред свима својим мла |
правио изванредно мудар и прозорљив.{S} Кад оно Рајко изађе зловољан из њихове одаје, патер узе |
пошли су све корак по корак напред.{S} Кад већ измакоше из сеоских атара, онда се носачи почеш |
полица, а на њима мртвачке ковчеге.{S} Кад из треће просторије изађе Маргита му рече: „чини ми |
во је да те послужим а и мило ми је.{S} Кад будеш у својој земљи у слави и срећи, сетићеш се да |
д брвана жабе су невесело крекетале.{S} Кад свита изађе мало у брдо, у једном ниском лугу славу |
и дуљим — извукоше ме и истукоше ме.{S} Кад се дигох рекох им: „кажите грофу запамтиће он ово ! |
од његових.{S} Дрхтала је од милине.{S} Кад отвори трепавице, очи јој беху пуне суза.</p> <p>„Е |
ка?!“ питаше Рајко.</p> <p>— „Јесте.{S} Кад бих се већ морала пробудити, онда бих опет волела д |
ицавања у здравље паметне Циганчице.{S} Кад и то прође, стари гроф настави:</p> <p>„Сад ево јед |
броти вашој; опростите ми сузе ваше.{S} Кад би знали како је мој живот био само један ланац гор |
ли, јер се прва два брзо распршташе.{S} Кад Рајко узе намештати и онај трећи на доњој полузи да |
ад чела и тепаше јој нешто маџарски.{S} Кад од своје кабанице и сиџадета начини што ужи свитак |
ијатељ, цар смуковски, право к мени.{S} Кад га Турци и моји сељаци угледаше, а они куд који, бе |
ла велику ватру на огњишту у кухињи.{S} Кад је стигла поноћ, баба расплете своје седе косе, ски |
ироким сводом као под неким кубетом.{S} Кад њих двоје изиђоше из ходника, па стадоше на праг, п |
е одмах се прихватише уз једно брдо.{S} Кад изађоше на врх, и пре него ће ући у густу једну шум |
вога часа у гору и склоните се мало.{S} Кад турски самсови дојуре у пећину, наћи ће Маргиту с н |
ном прсту од леве руке златну бурму.{S} Кад отвори врата наиђе на Ружу, која врисну и мало што |
и кувати неку воду у једном тигању.{S} Кад је вода прокључала, онда баба заиште од грофа његов |
76" /> камџијом док опет не обамрех.{S} Кад дођох к себи нађох се у некаквом гвозденом кавезу, |
усто?{S} Зар код толиких паса пусто?{S} Кад би и пси знали да пију, онда би и они за госама сво |
нешто промрмља. „Али што да плачеш?{S} Кад те твој господин види, он ће вратити невесту, па да |
о размекшавале, те још лепшом чиниле, — кад погледате то лице и нарочито оне очи, онда се лепот |
би...{S} Шта ли сад чекаш?..{S} Јеси л’ кад год видео лепшу жену у Србина или у Турчина ?{S} Ка |
држаше лице своје скривено на рукама, а кад се мало умири он диже главу, погледа кип Душанов и |
не гините лудо, још није дошло време, а кад дође време доћи ће и човек!{S} И ако онда будем жив |
!{S}" Тако говораше Рајко сам у себи, а кад се врати у ходник к Маргити рече јој: „нема овде ни |
би ме најпре хладним клештима штипао, а кад ја упорно нећу него стегнем срце и стиснем зубе па |
, и не могаше одмах да нађе одговора; а кад га нађе, не смеде уста да отвори, кад виде како је |
смо на невољи па нек нам Бог опрости; а кад будеш у срећи и у господству сети се на ово !“</p> |
, наћи ће Маргиту с ножем у срду !{S} А кад Турци виде да је са мном свршено, неће марити да ва |
о биће ту негде и твоја ластавица!{S} А кад ја остах сам, ја се прекрстих, рекох: „слава теби, |
ој жени, на самрти твојој позајми!{S} А кад смрт по мене дође, наћи ће ме да сам пред ногама на |
ти, и анђели његови нек те чувају!{S} А кад се мене у срећи својој сетиш, помоли се својим чист |
пет ће једном дан растанка доћи!..{S} А кад тај дан дође, онда, тамо у оном двору, грофица од Н |
хоће господа нека прихвати црква.{S} А кад би то моји новци били па се ја питао, ја бих рекао: |
о то на лево, док је Ружа причала.{S} А кад ова доврши, онда она наслони чело на дрвени сто па |
аше на нас кроз прозор из пиштоља.{S} А кад разбисмо врата нађох је где лежи на поду; обнезнани |
ут, и грчевито крхаше прсте своје.{S} А кад ветар донесе нов талас од лавежи паса, она као преп |
после.{S} И није слутило на добро.{S} А кад доведоше сутра дан младу, све излуде.{S} Она младо, |
цки мраморној, као оно Рајков цар.{S} А кад чу како Рајко узе викати и одјеке изазивати, и кад |
у од својих уста да сиротињи даду.{S} А кад дође да се битка бије, онда само: напред, напред, < |
ас да останеш и да спремаш војску.{S} А кад рат почне, онда ћеш ти као војвода Рајко од Расине, |
ом и јачом дреком довикиваше. </p> <p>А кад маџарска господа наступише баш према њој, она са вр |
овом или оном каменом белегом.</p> <p>А кад би сунце просуло још топлији жар, те позлатило и по |
његове !“</p> <p>„Не бојим се ја ничега кад има светлости.{S} Мене је страх само у мраку.{S} Ха |
двеста сребрних гроша, да је се нагледа кад игра велики чардаш?!“</p> <p>„Велики чардаш?!“ поно |
ло осетљивог нервног организма; па онда кад погледате у оне крупне црне очи што као да су од цр |
Хијероними, и насмејаше се сва господа кад им преведе Рајкове речи.{S} Па онда ће патер прихва |
ивикнуо теби, да ме збиља жалост осваја кад помислим, да ће кроз који дан доћи и дан, у који ми |
{S} Није дуго трајало од онога тренутка кад оно Циганин приђе с усијаним кљештима да кида месо |
ић шапуташе:</p> <p>„Како оно сину муња кад се њене усне дотакоше твојих усана! како дивне беху |
Халил-бег је матора, хладна дртина, па кад је видео, он полуде, полуде, у мало ме ето овде на |
познајете боље од нас ове људе овде, па кад ваша логика каже да је младић овај подозрив, моја л |
матраше за неко <pb n="70" /> време, па кад виде да се устручавају да му приђу, он им за чудоја |
као гуја.{S} Седи тамо у дно пећине, па кад видиш да Турци преко мене мртва к теби скачу, ради |
арац посланик запита шта Рајко рече, па кад чу приђе к младићу и потапка га по рамену као да му |
ови јуре њушкајући све мојим трагом, па кад ме из далека опазише ударише <pb n="79" /> у лавеж, |
свим сигурном ногом, изађе на суво, па кад <pb n="68" /> за ластавицом и Маргита поред свих ша |
о што би се жедан бистре воде напио, па кад спусти чутуру поред себе на асуру, рече:</p> <p>„Е |
ово побесни.{S} Уз то се био пропио, па кад је пијан онда је прави сотона.{S} Кад не бих хтела |
/> Хасан; „него ето, полети на коњу, па кад се добро измакнеш, запевај !“</p> <p>И онда би Рајк |
има, маше руком да јој што пре дође; па кад јој се примаче, она му живо шапутом казиваше: „ходи |
а твојом господском беседом!“</p> <p>Па кад се опет посади, настави да говори: „ Јест, стриц ми |
и; ко зна? можда је Голубан онога јутра кад ће поћи на Косово, напојио свога лабуда баш на исто |
ли.{S} Срце ми се окрепи и радосно куца кад сам себи кажем: јесте, хоћу да светао сачувам и њен |
о скаменила, гледајући ово друштво, сад кад виде шта Манда на њене очи учини <pb n="208" /> пре |
тао вратиш. <pb n="163" /></p> <p>А сад кад си већ и онако понешто видео, да ти тек понешто каж |
испава.{S} Уморна је.{S} Није чудо, од кад се то путује!{S} А сутра опет ваља рано ранити; дал |
3" /> сте код њега у двору на мору, где кад се сетите њега, старца, ви се грохотом насмејете.{S |
о доиста Маџарска?!{S} Јест, биће да је кад се у њој небо и земља састају!{S} Ах, да сам те очи |
очешће и подуже одмараху.{S} Свитало је кад су стигли на вис на оно место, где су недавно Рајко |
ветла од витештва.{S} Знам заволећеш је кад је познаш, јер је и у тебе срце витешко!“</p> <p>У |
ни речи, нити мрдну прстом, па ни после кад Марко осече и другу па и трећу главу Арапову, онда |
ујем!{S} Та он једини и може да помогне кад нико други не може!{S} Ко је подигао моју Марушу из |
урски не вребају.{S} Било је пред подне кад нас овде затвори.{S} По свој прилици чекаће да се д |
авио у кукове своје и расточио као буре кад му прсну обручи, а по средини остало само сељачко с |
е јеси некаква убојита делија; бојим се кад <pb n="47" /> ожедниш дигнућеш чету на манастир па |
о сећам!“ прихвати она.' „Видела сам те кад си застао иза свите; стојао си сам мало по више ове |
на грчевито задрхтаваху, као оно у деце кад хоће да бризну у плач.{S} Ал’ се још не заплака нег |
њеви праве.{S} Хладан га зној пробијаше кад помишљаше да је треба најмање четири, ако не и пет |
од собе у којој је, па се опет враћаше кад би је чула да се миче.{S} На послетку Маргита изађе |
<head>15</head> <p>У вече тога дана, и кад се већ добро смркло, велика једна гомила сувог грањ |
се смилује на вас и рад вас на мене, и кад сврших молитву, не дигох се са клечања, него узех — |
лији жар, те позлатило и поља и горе, и кад би сваки лист на дрвећу, и сваки цвет на пољу, и св |
Рајко узе викати и одјеке изазивати, и кад га виде како баци шубару у вис, она му хитро приђе |
га се у ону округлу дворану силазило, и кад погледаше <pb n="102" /> пред собом, обадвоје се ус |
ну и прљаву јазбину своју у Крушевцу, и кад помислих у каквом сам добру и на каквој нези одрасл |
ва," рече сам себи, „што јест, јест ; и кад спава лепа је, а шта да кажем кад оним крупним црни |
анин. „А мени се ето већ смучило !{S} И кад год је намиришем одмах ми се смучи, и да не сркнем |
} Куд нас беда његова на њ навуче!{S} И кад бих могао да пробијем ову стену страх ме је прво, ш |
ћеш ме, знам, брзо заборавити....{S} И кад она срећна жена, којој је судбина наменила да једно |
се били разговарали кад поче да свита и кад стигоше оздо из села два сељака с хлебом и вином.</ |
хтео да окрене на моје толике молитве и кад ни један светац не хте да ми помогне, она једина не |
ици.{S} Тек опет ослушкиваше да ли ће и кад ће онај жубор престати.</p> <p>Па дође нас кад прес |
које нечастиви бега.{S} Кад ме гледи и кад ми говори, као да ме невидљивим крилом закриљује од |
Треба, веле, да се то кује у по ноћи и кад је млад месец на небу !“</p> <p>„Сад је млад месец, |
нице и сиџадета начини што ужи свитак и кад га привеза за седло Рајко рече Маргити: <pb n="63" |
и и сењаци око двора букнуше у пламен и кад ми вичући „Алах—Алах!“ грунусмо у двор, она пуцаше |
њице!“</p> <p>„Цареви не би били цареви кад би се тако лако завађали.{S} Веруј ми нико се с тог |
д неки као долап у зиду од кухиње, који кад отвори рекне му: „гледај сад и добро утуви своју су |
кушавала да се глађу и жеђу уморим, али кад већ клонем и обамрем Бекри-Бекир доведе жене, те ми |
S} Није знао колико је дуго спавао, али кад отвори очи виде да је по рамену покривен својим мал |
4" /> нека обична и проста жена.{S} Али кад јој лице сагледате, нешто малко дугуљасто али лепо |
чини читав урнебес од силенције.{S} Али кад последња силенција угуши претпоследњу, кад у томе б |
зио, него казиваше песму и даље.{S} Али кад Краљевић Марко осече прву главу Арапину, а она не р |
бити какви козари наложили били.{S} Али кад јој приђоше ближе, опазе да ватра гори пред једном |
а узвикује говором неразумљивим.{S} Али кад поче да плаче и да јеца, он се полагано маче од ње, |
осећа.{S} Беше се као скаменио.{S} Али кад Маргита хитро скочи унутра у пећину, он пође за њом |
има скеле затворио!</l> </quote> <p>Али кад се оно српске војводе Реља од Пазара, Милош Обилић, |
ина!“</p> <p>Још су се били разговарали кад поче да свита и кад стигоше оздо из села два сељака |
стену, па ако је не просечемо, онда ти кад видиш да сам мртва ради шта знаш!“</p> <pb n="147" |
прикривеним осмехом, као оно млада мати кад тобож хоће да покара свога синчића, а у самој јој ј |
казати како.... ја онда опет једне ноћи кад он беше трештен пијан, покушам поново срећу да бега |
тојаше као укопан.{S} Прођоше га мравци кад из чатрље зачу пиштање и гласно плакање оне жене.{S |
те да се зрак потресе и фијуком зајечи кад се сребрни таламбас витих крила њихових узлепрша.{S |
Али се побоја да се Маргита не преплаши кад се са молитве дигне, па њега не види.{S} Савлада св |
.{S} Сећаш ли се! казивао сам вам о њој кад јутрос близу ње пролажасмо.{S} Цар је врло често од |
рећи се с њиме, и како су устукнули тек кад је змај почео да пушта модар пламен.{S} Ето мени кр |
несвестица га обузе, из које прену тек кад зајеча јасан глас старчев: „О децо, јесте ли ми још |
му је криво.</p> <p>— „Шта вас ја знам кад сте!{S} Него ми се некако чини да сам негде и некад |
т ; и кад спава лепа је, а шта да кажем кад оним крупним црним очима узме да сипље благу ватру |
азиш цвет, него се <pb n="37" /> смејем кад помислим каквим немаром свет одговара нашој марљиво |
јуначе!{S} Спремна сам да пођем с тобом кад год ти кажеш!“</p> <p>— „Е, у добри час да буде!“ р |
, „Рајко, ето мога двора.{S} Тамо ногом кад крочим ја сам госпођа грофица од Нађ-Бање.{S} Овде |
та више од мене и не ударај ме камџијом кад ми дође да се заплачем.{S}" Он тобож пристаде.{S} О |
стави пуна збиље и сетности „био је дан кад се од старца растависмо; и била је ето једна ноћ; и |
са једном љубављу, која је кипела, као кад би нежна кћи после дугог страдања и лутања наишла и |
еје срца њихова у брже куцање тако, као кад гледаху како она арапска сива ластавица лети да сти |
ада.</p> <p>Али се већ мрак ухватио био кад изађоше на тај вис.{S} Под самим градом опазе једну |
епоте.</p> <p>„Е, госпођо, и треба тако кад имате своју царевину и своју господу.{S} Тако је би |
те ноћи руди.{S} Причаћу ти све потанко кад се вратиш, а сад само оволико: млади слепи деспотов |
ало.</p> <p>— „Причаћу ти све на широко кад ми се, ако Бог да, из Маџарске здрав и светао врати |
а сахата.</p> <p>Сунце је већ било село кад се на оној умци под јаблановима зауставише проста ј |
S} Сунце је већ било прилично одскочило кад угледах реку. „'Го ће бити Морава!“ рекох, „ах, да |
итеже! “</p> <pb n="176" /> <p>„Е, само кад си задовољна мојом службом!“ рече Рајко пун задовољ |
ри, „има сладости у сваком животу, само кад човек уме да се удуби па да је нађе.{S} Зар пчела с |
} Верујеш ли да он може да помогне само кад хоће, и верујеш ли да он хоће да чује молитве?!“</p |
емо је ноћас пити.{S} Ја је сркнем само кад ми се што смучи!“</p> <p>„Валах, ако је нећемо пити |
л’ ти то боље по вољи?“</p> <p>— „Само кад си се разведрила, па не мари, нека је како год хоће |
онај жубор престати.</p> <p>Па дође нас кад престаде.{S} Изгуби се и последње неразговетно одје |
е Рајко Маргити. „Старац ће доћи по нас кад се отресе Турака.{S} А можда се боји да га иза какв |
илицу.{S} Знаш шта вам казивах мало час кад бејасмо доле на капији, на којој царица преклињаше |
— Не, не ; немој да ти срце зебе у часу кад ето ћемо у твој двор! “ </p> </div> <div type="chap |
в.{S} Удесише да Рајко дође у ковачницу кад се добро смркне, а Циганин да узајми од једног кују |
па се опет плашљиво осмехне.{S} Не знаш кад је лепша!{S} Чини ми се занесоше ме њене трепавице. |
ог чардаша!{S} Него велики ћеш да видиш кад донесеш.... знаш оно.... како је погодба.... четврт |
некуд исред Шумадије, само не знамо <hi>кад</hi> ће.{S} Нека би ти, синко, Бог дао да га ти доч |
еше млада грофица.</p> <pb n="50" /> <p>Кад кошеви и сењаци око двора букнуше у пламен и кад ми |
l:id="SRP18920_C2.3"> <head>3</head> <p>Кад је јутро освануло не даде им старац да се крену.</p |
м одлуком да се с њиме растају. </p> <p>Кад се вратише са походе паши нишком маџарска господа с |
стеном, ископаше гроб за Рајка.</p> <p>Кад већ гроб би доста дубок, Маргита нареди да српски с |
них ланаца о врату и по грудима.</p> <p>Кад оне речи Мартинове пројечаше, патер Амброзијус испу |
једна од злата саливена кошута.</p> <p>Кад би се она два златна лава што ричу и они усправљени |
мо њу и Ружу саме поред мртваца.</p> <p>Кад осташе саме, онда она приђе ка ковчегу.{S} Дуго и д |
х јагањаца и око још пуних боца.</p> <p>Кад се на капију уђе одмах с лева била је сниска једна |
а се врати к Циганиновој чатрљи.</p> <p>Кад уђе виде у оном нејасном и несигурном осветљењу од |
лити ни дубљим уздасима окадити.</p> <p>Кад је силом подигоше, она кроз сузе и још једнако јеца |
а измигољи није било ни мислити.</p> <p>Кад се по други пут од њега подиже, Маџарица му пружи ј |
ут провући некуда унутра у мрак.</p> <p>Кад их старац доведе пред тај отвор, дубоко узбуђен и с |
пехара, чаша и судова на столу.</p> <p>Кад њих троје дођоше већ до самих двокрилних врата, Мар |
бодро светлуцају. <pb n="64" /></p> <p>Кад већ беше лепо свануло угледаше један чардак поред М |
ко ма и уображава да нешто зна!“</p> <p>Кад Мартин отиде Маргита још за неко време својим, од р |
p>— „Истину, истину!“ настави Маргита. „Кад ми је најтеже бивало, па бих, окупана у сузама, зас |
ко; „док си причала ја све себе питах: „кад је ова жена такав јунак, ја какви су јунаци људи у |
о.{S} То је он и нико други!“</p> <p>— „Кад си ти видео цара Душана, те да га можеш одмах да по |
ао попевајући уз гусле:</p> <quote> <l>„Кад се жени од Сибиња Јанко </l> <l>Далеко је цуру запр |
му ослепљени син уз гусле пева.</p> <p>„Кад је воља божја да тако млада мреш, говораше Рајко, с |
се још не заплака него настави:</p> <p>„Кад ме вода изнесе горе, два ме самсова дохватише.{S} Н |
у.{S} Па онда узе да му говори:</p> <p>„Кад смо оно били у подземној дворници, снивала сам да с |
твом завичају!““ <pb n="80" /></p> <p>„Кад разабрах тај шапут, ударише ми сузе од милине.{S} В |
p>— Да чекате док се истрезне!“</p> <p>„Кад ће то бити?!{S} Они могу да остану да пију до зоре, |
че о сладости негдашњих меких месечина, када су џиновски стражари у панцирима од сребра стражар |
едали к прозорима дворским од биљура, и када је са тих прозора, овда и онда, затрептавала звезд |
е погледе, који сад не беху више мекана кадифа него топли пламенови од жарког огња у срцу, она |
ироки плашт, понеки од свиле, понеки од кадифе, понеки од тканине сребрне и златне жице, а свак |
сет широких и дугачких плаштева од меке кадифе и још мекшег зибелина!"</p> <p>„Јест, госпођо, а |
змајског, и на овој простирци од зелене кадифе ти шириш своју-шареницу и твоју црвену кабаницу! |
е крупне црне очи што као да су од црне кадифе, и оне дуге трепавице и оне дуге и право повучен |
ога типа, обучена у хаљину од љубичасте кадифе, са пуно тешких златних ланаца о врату и по груд |
онда се загледа за неколико тренутака у кадифене завесе од постеље. „Доста је што могу да је од |
каним свиленим перинама и узглавницима, кадифеним покривачима и завесама, које се са таванице и |
у очи, као да огледа да ли својим меким кадифеним погледима може да отвори двери душе његове.{S |
у шалу! “ промрмља Циганка у љубичастој кадифи и подиже према Мартину стегнуту песницу.</p> <p> |
на своја колена, па га чисто покриваше кадифом својих топлих и меких погледа.{S} Он се живо а |
е знати!{S} Видим има очи, има стас.{S} Каже ја сам грофица Маргита!{S} Е, лепо; грофица Маргит |
едали та писмена патеру Амброзијусу.{S} Каже мени мој Мартин: „лажу, лажу; нису се они макли из |
чежња да чује баш све што гуслар има да каже, стапале.{S} Оба младића беху у лицу од изванредне |
та не знађаше ни шта да мисли ни шта да каже, него онако занемела од чуда, не скидаше својих по |
ом на младог коњаника, допустио себи да каже само једну реч: „бињеџија!“</p> <p>А и у маџарске |
ме длану.</p> <p>Хтео је нешто друго да каже па се уставио.{S} Мерџан је донео у руку његову пр |
атиле ловачки нож.{S} Замоли Маргиту да каже Рајку да остави онде <pb n="199" /> у куту од собе |
ладом <pb n="223" /> покојнику, па нека каже: није ти овде твоја српска мајка, ни твоја српска |
да је младић овај подозрив, моја логика каже: „отерајмо га!“</p> <p>Млађа господа замолише да с |
д нас ове људе овде, па кад ваша логика каже да је младић овај подозрив, моја логика каже: „оте |
а чује понеку бајку, па да је и другима каже.{S} Што ти знам рећи то је да нисам светац, него г |
данас, и ако је много, опет може да се каже да је за службу великој и светлој господи; али оно |
сељак!“</p> <p>„А разумеш ли оно што се каже: младост је лудост а ђаво не спава?!“</p> <p>„ То |
{S} Узе мрдати главом, као да сама себи каже: „не, не, то нећу! то не могу!{S}" Неверовање је б |
планине старцу Теодосију у Вујан, да му каже да смо нас двоје за вечност заједно, и да умирем б |
и Рајку, и узе да врти главом као да му каже: нема од тога ништа мој брајко; мали си ти за такв |
његова те блиставост призвала да ти баш каже да се можеш <pb n="27" /> вратити.{S} Нишки паша н |
т, јест ; и кад спава лепа је, а шта да кажем кад оним крупним црним очима узме да сипље благу |
ила, пре ће бити да ћемо... или боље да кажем <hi>да ћу ја </hi> своје кости овде оставити!“</p |
Маргита има на левој страни... како да кажем... баш онде где јој срце куца, један плав младеж. |
венчавала.{S} Нисам ти онда могла то да кажем.{S} Ево ти сада казујем.{S} Нас судбина венчава.{ |
мам шта ја теби да праштам и опет ћу да кажем: нека ти је просто!{S} А прости ти мени што ће мл |
и се окрепи и радосно куца кад сам себи кажем: јесте, хоћу да светао сачувам и њен образ, и мој |
и ко је!“ рече Маргита.</p> <p>„Е да ти кажем!{S} То је наш цар Душан!{S} Чула си за српскога ц |
а!“ одговори Циганин.</p> <p>„Ево да ти кажем!“ Узе Рајко да му шапутом прича. „Стари људи казу |
е Маргита грцајући. „Не знам како да ти кажем!{S} Стид ме је од тебе, да оваку бруку у мом двор |
старац разведрен. „Ево сад што ћу да ти кажем : отпрати је у завичај, предај је у руке њеном му |
S} И ја знам по неку....{S} Хоћеш да ти кажем једну како се Јанко оженио?...{S} Хајде баш!...“ |
је врзино коло овде!{S} Ох, како да вам кажем?!{S} Па стари се гроф жени!“</p> <p>Као да је гро |
ли стари господин допустио да му нешто кажем.{S} Позваше га унутра.{S} Уђе и стаде близу самих |
онако понешто видео, да ти тек понешто кажем.{S} У Светој Гори има манастир деспота Ђурђа Смед |
својим у двор, и онда, онда би могла да кажеш село пусто!{S} Него журите се, журите се, док не |
бе руке на своје слепе очи.</p> <p>„Шта кажеш?!....{S} Стари се гроф жени?!“ викну она гњевно и |
Спремна сам да пођем с тобом кад год ти кажеш!“</p> <p>— „Е, у добри час да буде!“ рече Рајко р |
ротрљај, молим те, своје очи, па види и кажи ми, је ли ово доиста злато, а оно тамо сребро ?! “ |
е би стигла за све ни цела ноћ.{S} Него кажи ово господину: видиш ову кулу; у њој су најволели |
сад!{S} Иди!“ рече јој Рајко. „Циганину кажи да сам те питао, уме ли он да кује сребрне <pb n=" |
дотакнув патера руком и рекав:</p> <p>„Кажи господи: на ову је кулу Голубан, верна слуга српск |
вом; подупре врх од свога дугачког носа кажипрстом; узе се за тим куцати прстом у чело, као да |
м.{S} Не могу без њега.{S} Љубим га.{S} Кажите слободно свима да га љубим и да је једина моја с |
истукоше ме.{S} Кад се дигох рекох им: „кажите грофу запамтиће он ово !“</p> <p>Па се онда Цига |
екада имао двојаких зидина, као оно што кажу да Цариград има!{S} Па онда баш треба из близине д |
се грохотом насмејете.{S} Па онда му је казала да све то ништа не мари, јер њему стоји у судбин |
а треба да то што је она тако безазлено казала, исправи на прави његов значај.</p> <p>„Што ја в |
чу, ради како ти Бог кроз то твоје срце казао буде.“</p> <p>Рајко је говорио мирно али с потрес |
не треба.{S} Мени треба!{S} Ваш бих ти казао и за што ми треба, кад бих знао да си <pb n="42" |
ва пренеражена.</p> <p>— „Не знам ти ја казати где су сада господа маџарска!“ понови Рајко, а б |
а овоме свету свето, да никада и никоме казати нећете ако што будете видели!“</p> <p>„Заклињем |
играм.... ех, не могу вам од зазора ни казати како.... ја онда опет једне ноћи кад он беше тре |
да коме ћу?{S} Баш ћу ти све по истини казати!“ одговори Рајко.</p> <p>Накашља се старац и два |
штене младе жене, па ћеш чути шта ће ти казати!“</p> <p>Рајку закуца срце бурније.{S} Као да га |
ти?“ </p> <p>„Вере ми моје, не смем ти казати.{S} Видим те јеси некаква убојита делија; бојим |
ек!{S} И ако онда будем жив први ћу вам казати: устајте, ево дође онај кога чекасмо!“ Удари се |
ено у кола.</p> <p>— „Не знам ти ни сам казати!{S} Велика једна милина растопила ми је срце у ч |
="42" /> човек.{S} Је ли вера, да ником казати нећеш?!“ питаше Рајко.</p> <p>„Вера!{S} Тврда ту |
о, док не пођем даље, хоћеш ли ми право казати што ћу те питати ? “</p> <p>„Ако нећу теби, који |
ажите.{S} А да знам где су и то знам, и казаћу вам: „ено су у божјој руци!“ На пакост, наиђоше |
је пута призивао, свагда му је то исто казивала.{S} Па онда му је слала и друге Циганке, да му |
аобину као секретар, преводио је његово казивање маџарској господи.</p> <p>Од урвине старе цркв |
е, беле цркве Раванице.{S} Сећаш ли се! казивао сам вам о њој кад јутрос близу ње пролажасмо.{S |
лаником, овда и онда зауставио би се па казивао што има да казује, ономе загрејаном и знојавом |
је уз колено свога седог оца и уз гусле казивао му, како ће да пропадне господство њихово и цар |
у своју, царицу Милицу.{S} Знаш шта вам казивах мало час кад бејасмо доле на капији, на којој ц |
којој он само лупање свога срца чујаше, казиваше му да у пећини нема више никог живог.{S} Тада |
не би разбудио, него све лакше и лакше казиваше оно што је још остало од песме, док последње в |
кад јој се примаче, она му живо шапутом казиваше: „ходи да чујеш, има неко с ону страну врата!“ |
<p>Рајко није то одмах ни опазио, него казиваше песму и даље.{S} Али кад Краљевић Марко осече |
и стоти део од свега онога што му Рајко казиваше о планинским ланцима, о висовима, селима и зас |
ад само оволико: млади слепи деспотовић казиваше, како види да свањива дан, у који ће од некуд |
ни викну јој оштро: „ха, бре, Маџарице, казуј шта си ти?!“</p> <p>Она окрете главу према њима п |
ута те заклињем Богом и светим Јованом, казуј нам се!{S} Ако си авет, у име свете Тројице и сил |
ре моје отргао.{S} Али, молим те, Ружо, казуј ми одмах све шта је и како је?!“ говораше Маргита |
не може бити твоја брука и срамота!{S} Казуј, молим те, шта је?“</p> <p>„Ето, шта је!“ прихват |
а не разумем.{S} Што ти је те јецаш?{S} Казуј за Бога шта ти је?!“ проговори Рајко пун бриге и |
шта је то?“ „Не могу, братац мој! него казуј па свршуј!“</p> <p>— „Хоћу, само ти све лепо да п |
ањ овде?!“</p> <p>— „Махни се пања него казуј ако знаш шта је ово?“ рече Маргита па показа руко |
витлају голе јатагане око моје главе; „казуј где су?“ веле: „сакрио си их овде негде у овим ур |
њиме на њу, па срдито дрекну :</p> <p>„Казуј шта си сада, кујо маџарска?!“ <pb n="46" /></p> < |
а зауставио би се па казивао што има да казује, ономе загрејаном и знојавом католичком попу, ко |
ина, не сева претњом, али као да гласно казује: <hi>„не бојим се никога до Бога!“ </hi> Од обрв |
/p> <p>— „Имао бих ја овде вама пуно да казујем.{S} Не би стигла за све ни цела ноћ.{S} Него ка |
онда могла то да кажем.{S} Ево ти сада казујем.{S} Нас судбина венчава.{S} Рајко, витеже без з |
ко!{S} Боље од твојих речи очи ми твоје казују да поштено мислиш, витешки осећаш и искрено гово |
а је ето једна ноћ; и ето нам ове зраке казују да је на пољу опет освануо дан, а нашег старца н |
Рајко да му шапутом прича. „Стари људи казују да овде у планинама има негде велика царска оста |
еговог старог бабе, и узе да га храбри, казујући му шта види у оној ноћи, у којој само манастир |
ајми неколике сељаке да, ником ништа не казујући, помогну изнети ковчег на најближи вис космајс |
его искај, млади мој ортаче, имаш какав кајиш?{S} Стегни њиме главу да ти се мозак не преврне.{ |
едло притврђено како треба, опипа сваки кајиш својом руком, а млада жена тапкаше ластавицу по в |
нашег цара Душана.{S} Ето, погледај га, какав је то соко !{S} Него — ми имадосмо па изгубисмо и |
{S} Није ти сестра, није ти посестрима; какав су ти род њена младост, њена лепота и њена милина |
добро је.{S} И боље је овако!{S} Ко зна какав би ми се дух са белом косом и белом брадом и са с |
их?...{S} Лудо једна! је л’ ти она род какав?{S} Није ти сестра, није ти посестрима; какав су |
о у селу ко је вичан ранама ?{S} Има ли какав стар човек или каква баба видарица?!“ питаше Марг |
а ти се мозак не преврне.{S} Не знаш ти какав се чардаш овде игра!{S} Халил-бег је матора, хлад |
бити Морава!“ рекох, „ах, да ли ћу наћи какав чун, па да се њиме низ реку пустим!“ Тек то рекох |
ост од стотине кандила хватао у се, као какав преврнути пехар од углађенога сребра, па је онда |
х је и старац опазио.{S} У место да као какав полудивљи пустињик, светомрзац, бега од њих у пећ |
Мрштиш се?!{S} Е, добро, храбра сам као какав Србин витез!{S} Је л’ ти то боље по вољи?“</p> <p |
b n="165" /> ти службу намењујем, и ето какав ти аманет желим да предам.{S} Да си ми по сто пут |
ећ само да отворимо очи да не крочимо у какав понор, а за друго како Бог да!“ прихвати Рајко.</ |
!{S} Него искај, млади мој ортаче, имаш какав кајиш?{S} Стегни њиме главу да ти се мозак не пре |
не сркнем просто да цркнем!“</p> <p>— „Какав си болан ти то Мусломанин ?! “ питаше га Рајко ка |
унчевом топлотом напајала?...{S} Је л’, каква се топлота из њега и каква милина из те топлоте у |
вом сам добру и на каквој нези одрасла, каква сам госпођа била и куда ето доспех, ја падох на з |
P18920_C2.7"> <head>7</head> <p>„А гле, каква је то светлост тамо?“ упита га Маргита, кад јој и |
је <pb n="136" /> она и лепа и мила!{S} Каква си несмелица нећеш никад ништа ни знати...{S} Хај |
а виде има ли онај мрачни ходник гдегод каква излаза или бар краја.{S} Очевидно је било да се х |
те ове одвугнуше.{S} Млади гуслар виде каква туга мори срце у његовог старог бабе, и узе да га |
..{S} Је л’, каква се топлота из њега и каква милина из те топлоте у те разливала?!...{S} Будал |
или је опет ходник, <pb n="143" /> или каква одаја.{S} Идем да донесем један буздован те да об |
ранама ?{S} Има ли какав стар човек или каква баба видарица?!“ питаше Маргита све шапутом, као |
вети отац <pb n="84" /> не зна показати каква сигурна склоништа у овим урвинама, онда нас само |
возденим ланцима.</p> <p>„Биће да је то каква стара малвасија којом су се наши стари јунаци и г |
Ја да црних калуђера, е баш брате знају каква треба да је ракија!{S} Жестока!{S} Валах да <pb n |
за нашу потребу!“</p> <p>„0 ти не знаш каква је то гадна звер !{S} Да си ти патио хиљадити део |
ма, отвори га, и онда гласно ускликну: „каква малвасија ?{S} Та ово су сребрни новци!" па онда |
рече Маргита.</p> <pb n="182" /> <p>— „Каква је то плоча?“ питаше Рајко показујући на један по |
у запремљена онаквим оловним ковчезима, какве је Рајко већ видео, а за које је мислио да су мрт |
загледа у младића крупним својим очима, какве он дотле никада видео није.{S} Готово се он сам з |
их у широке бакрачлије. „Него да видиш, какве су такве су, тек добро пристају у овакве бакрачли |
ао пун пуда. „Та не бих ја њу дао ни за какве откупе!{S} А шта мислиш пошто бих је могао продат |
Жао ме те је јадни мој витеже!...{S} На какве те труде стављам!" рече му тихо.</p> <p>— „Нису т |
ца!{S} Нека се бар испава.{S} Ко зна на какве ће се нове јаде и невоље разбудити!“ говораше сам |
има подизаше се право у вис, ваља да од какве ватре око које се беху чобани искупили.{S} Рајко |
ће сребрни столови бити да су за велике какве светиње.{S} Хајдмо да седнемо на који од оних ков |
ла звездана светлост од вилинске лепоте какве младе дворкиње, која би се као живи цвет белога к |
дивна копија у слоновој кости са статуе какве јелинске богиње, да бледорумене лако уздрктљиве н |
ину да прође кроз онакве тренутке, кроз какве сам у оном часу ја душом својом пролазила!...“</p |
је онда викнуше. <pb n="75" /></p> <p>„Какве су оно оловне цеви што на два три места стрче кро |
питах: „кад је ова жена такав јунак, ја какви су јунаци људи у њеној земљи?!“ А сад видим, да а |
арска весеља не додијају.{S} Не знаш ти какви су Маџари, кад се узму да часте и проводе !{S} Не |
у ватру.{S} Рајко мишљаше да ће је бити какви козари наложили били.{S} Али кад јој приђоше ближ |
в, и шта би радили онакви српски јунаци какви беху Бан Страхиња и Краљевић Марко.{S} Одлучио се |
а хоће да је из заноса разбуди.</p> <p>„Какви самсови, кћери моја?{S} Мало час си о њима причал |
го се <pb n="37" /> смејем кад помислим каквим немаром свет одговара нашој марљивости.{S} Ето р |
рвинама, онда нас само Бог једини чудом каквим спасти може, а друкчије ил’ се ваља предавати, и |
еке зле слутње.</p> <p>— „Весеље?{S} Те какво весеље!{S} Хоће да траје до зоре!{S} Просидба, ве |
Ох, слатка моја госпођо!{S} Ви не знате какво је врзино коло овде!{S} Ох, како да вам кажем?!{S |
а мном свршено, неће марити да вама зло какво чине!“</p> <p>„Није право што говориш, госпођо!“ |
се Турака.{S} А можда се боји да га иза каквог грма или џбуна шпијуни турски не вребају.{S} Бил |
х мирно настави: „биће да су то цеви од каквог старог водовода.{S} Него ето ћемо се скоро и рас |
оно румени мерџан залутао био?...{S} На каквој се чаробној месечини румен његова сунчевом топло |
и кад помислих у каквом сам добру и на каквој нези одрасла, каква сам госпођа била и куда ето |
ст, нагнуо се у пећину као да је био на каквој осовини.{S} Испод ње се могао човек ниско погнут |
бину своју у Крушевцу, и кад помислих у каквом сам добру и на каквој нези одрасла, каква сам го |
, кад бих заспала на зибелинском плашту каквом!{S} Овако, на твоме гуњчету сниваћу само о теби |
, па да му ти ово благо предаш.{S} Ето, какву <pb n="165" /> ти службу намењујем, и ето какав т |
опила ми је срце у чудновату неку тугу, какву никада до сада у животу не осетих.{S} Не знам ни |
„ако ме питаш да ли сам обегенисао где какву девојку и да ли сам се верио, то нисам и ако у на |
утну зубма као да кроз њих меље не више какву кратку молитву, него неку крупну псовку.</p> <p>Л |
кад се њене усне дотакоше твојих усана! како дивне беху оне <pb n="93" /> сузне очи... како је |
розијус барона.</p> <p>„Хе, драга моја, како ћу ја да те познам, кад те не познаје онај који те |
џбина била онако румена и онако светла, како је румена и светла била њена љубављу зажарена лепо |
амнице свога сужња, заробљеног Турчина, како га је хранио белим хлебом и појио црвеником вином, |
Марка из планине, па као узгред прича, како је у лугу видео Аћима Главоњу како се мучи.{S} Пре |
ђери клети црном клетвом.{S} Него деде, како доби на јуначкој сабљи ’ваку робињицу ? “</p> <p>„ |
угу реч и махнув руком као и да покаже, како доиста од тога нема ништа. „ О, немој да ми квариш |
нда узе причати све по реду како га је, како рече, нечастиви три пута искушавао, како је трећи |
овога платна можете најбоље да видите, како је град некада имао двојаких зидина, као оно што к |
ј а црвенкастој светлости од воштанице, како се оним отвором, а изнад самог копља, провуче нека |
олико: млади слепи деспотовић казиваше, како види да свањива дан, у који ће од некуд из ових пл |
вас наћи.{S} Она му куја једна причаше, како је њему све узалуд што ради, како се ви њему не би |
чаше, како је њему све узалуд што ради, како се ви њему не би хтели више вратити, па да вас он |
оћу да се у Маџарској и Маџарима хвали, како ју је Србин један пронео кроз Србију на рукама као |
моје, неће!{S} Сад ће Крушевац да ври, како су санџак-бегови Турци видели змаја, <pb n="158" / |
ештима вући по паклу!{S} О јадна кћери, како си од таког чуда жива остала?!“</p> <p>— „Па и не |
богородичину, али не побожним целивом, како то скромни Хришћани чине, него са једном ватром, с |
Рајко застаде за један тренутак збуњен, како ће да је у таквом положају запоји.{S} Немаде куд, |
кад би ти само знала како је он невин, како добар, како мио и племенит, ти би тек онда мене ра |
ако рече, нечастиви три пута искушавао, како је трећи пут истина поклизнуо, али пао није, јер г |
е разумети шта је велики чардаш. „Него, како ћеш и да знаш, млад си!{S} И после то се само у ко |
еру, како се зваше онај ?!...{S} Мандо, како се зваше онај?!...{S} Јест Румели-Бенглер-бег.{S} |
су негде иза оних планина!...{S} Чудо, како ми се нека тежина на срце наваљује!...{S} Ено ње г |
ли живети !...{S} Сећаш ли се, госпођо, како је лепо на Космају ?!....{S} Збиља, не дај Боже да |
мени, моја слатка и милостива госпођо, како то питате?!...{S} Та како да не верујем!{S} Та он |
дана!{S} Еј, јадна, јадна моја госпођо, како је мало среће Бог вама дао, баш вама, који сте <pb |
некога у Цариград да донесе написмено, како сте се ви потурчили, а неког другог светом оцу у Р |
ињи мени се најлепше учинило да је оно, како је тај наш јунак изводио из тамнице свога сужња, з |
амо знала како је он невин, како добар, како мио и племенит, ти би тек онда мене разумела!"</p> |
ан Страхиња савладао бесног Влах-Алију, како је Милош на Косову показао ко је вера а ко је неве |
та, онако као заливена у турском седлу, како, подигнув једну руку у висину, погнув се мало унап |
свога седог оца и уз гусле казивао му, како ће да пропадне господство њихово и царство српско, |
чује: како је Марко укинуо свадбарину, како је Бан Страхиња савладао бесног Влах-Алију, како ј |
мужем одбегла за младим... хеј, патеру, како се зваше онај ?!...{S} Мандо, како се зваше онај?! |
у старост и једну невину младост... ох, како је то и горко и грозно!“</p> <p>— „Не подаји се та |
знате какво је врзино коло овде!{S} Ох, како да вам кажем?!{S} Па стари се гроф жени!“</p> <p>К |
во?{S} Како је господствен овај старац, како је озбиљан и тужан!{S} Како се невесео загледао у |
ш да видиш кад донесеш.... знаш оно.... како је погодба.... четвртину.... половину.... како беш |
погодба.... четвртину.... половину.... како беше?!{S} А сад, биће ти доста да видиш и мали!{S} |
грофица Маргита има на левој страни... како да кажем... баш онде где јој срце куца, један плав |
вне беху оне <pb n="93" /> сузне очи... како је топао дах усана њених... како је пуно милине у |
очи... како је топао дах усана њених... како је пуно милине у гипкости овог вилинског стаса, шт |
ко може, искупи се око гуслара да чује: како је Марко укинуо свадбарину, како је Бан Страхиња с |
не знаш на коју ћеш страну, запитај се: како би радио Краљевић Марко и како би радио Бан Страхи |
а од села до села, да свету проповедам: како је страшна твоја немилост и опет како је велика тв |
са три главе и са пуно три пара крила; како су поломили јатагане борећи се с њиме, и како су у |
в и на њему убрзо заспа слатко,</p> <p> како можда још никада у своме младом животу заспала ниј |
мо нама ?! “</p> <p>— „Ко ме посла?!{S} Како ти то питаш?“ рече Рајко малко збуњено а нешто мал |
она.</p> <p>— „Од запаљених ритова!{S} Како не би?!“ рече Рајко шаљиво.</p> <p>„Ништа за то.{S |
ста да робује у потурченог Циганина!{S} Како оно рече патер Хијероними, да је она од велика гос |
ашим царевима лицем у лице говорили!{S} Како ћеш да од њих сад поњаве правимо?!“</p> <p>— „Ако |
ћу да љубим, а Циганина ћу да бијем!{S} Како сме псина једна да пиљи у твоје лепо лице, кад је |
вај старац, како је озбиљан и тужан!{S} Како се невесео загледао у младог гуслара!{S} А шта ли |
ко је дивно звездано небо изнад нас!{S} Како је лепа и мирисна сва ова околина!{S} Чисто бих во |
у и лепу главу, да ову мало подигне.{S} Како је мало по мало запајаше, виде да је готово у свом |
уче од ње и склони иза леве певнице.{S} Како седаше у један сто, погледи му падоше на једна уза |
лепшу жену у Србина или у Турчина ?{S} Како се гипкост њена уз тебе у оном мрачном ходнику при |
Нађ-Бање ? !“</p> <p>— „ Је ли жив?{S} Како да није жив!“ па се сељак гласно насмеје и испод т |
о је растуживало.</p> <p>„Ко је ово?{S} Како је господствен овај старац, како је озбиљан и тужа |
двору?“</p> <p>— „Је ли овде у двору? — Како да није у двору!“ одговори сељак, па се опет насме |
ада како је човек једно грешно ништа, а како је Бог велика, свемогућна и страшна светиња.</p> < |
, као да беше занемео, видевши изненада како је човек једно грешно ништа, а како је Бог велика, |
да значи.</p> <p>— „Ех, па не знаш, ја како!“ рече Циганин, па узе да мига и да се криви на Ра |
ритврди своје срце, госпођо!{S} Знам ја како ти можеш храбра да будеш!{S} Даће Бог, све ће добр |
ла, и увек би видео њена два велика ока како бистро и бодро светлуцају. <pb n="64" /></p> <p>Ка |
е јој Маргита; „о, кад би ти само знала како је он невин, како добар, како мио и племенит, ти б |
стари гроф, ког сам толико пута хвалила како је добар и како ме воли, хоће сутра да се венча, и |
е на овој асури не удави! “</p> <p>„Ама како ти то говориш?!" питаше Рајко, који и не слућаше о |
? !{S} Вала као да сад гледам Голубана како силази низ кулу, сетан невесео, тешко му је што не |
и шуме и шумског хлада.{S} Ево два дана како се возимо по твојој земљи, нигде грма, нигде липе! |
тива госпођо, како то питате?!...{S} Та како да не верујем!{S} Та он једини и може да помогне к |
а, показав руком на Рајка.</p> <p>— „Та како вас не бих бранио!{S} Бранићу вас па да погинем.{S |
тљењу од лојане свеће и ватре с огњишта како Маџарица стоји поред Циганина, ставши му једном но |
жмарци.{S} А Маргита се сва стресаше од како он помену авет и изговори онакву клетву.{S} Него н |
када није био добар.{S} Он мене гони од како ме је из наручја матере моје отргао.{S} Али, молим |
врата и поче овако:</p> <p>„Ево сам од како се смркло обишао сав Крушевац.{S} Моја Расина није |
ац узе да им прича шта се све десило од како се растадоше, па се прекидаше само да их понуди гу |
пећине.{S} Рајко је испричао старцу све како је било у Крушевцу, а после и све што је по Београ |
опли дах њен образе његове милује; виде како она, у сну, прикупља усне, као да их спрема да при |
икати и одјеке изазивати, и кад га виде како баци шубару у вис, она му хитро приђе и продрма га |
нађе, не смеде уста да отвори, кад виде како је она очи склопила па се у снове пустила.</p> <p> |
рнице прште.{S} Погледа к робињи и виде како јој низ образе једна суза другу стиже.</p> <p>Свир |
даше у таваницу.{S} Окрете главу и виде како Маргита стоји поред њега, а крупне јој се сузе низ |
S} Учини му се да тек сад први пут виде како су јој дуге трепавице и како су јој обрве право по |
д си се разведрила, па не мари, нека је како год хоћеш.{S} Дугачке су те ваше маџарске молитве. |
је и не губљаху из очију.{S} Видеше је како клече пред ковчег Рајков и како обе руке пребаци п |
е бурније.{S} Учини му се чисто да чује како цар виче: „напред, јунаци! напред српски соколови! |
е у пећину живи провучемо, па већ после како нам Бог да!“</p> <p>„Да пођемо!“ рече Маргита; „ал |
а лево и дуго не могаше да удеси струне како му уху требаше.{S} Најпосле их удеси, и поче да гу |
има се то не да описати....{S} Чудим се како нисам полудела.{S} Кад ме је Бекри-Бекир унео веза |
као плеву и прашину однео!...{S} Знате како је то чудно било.{S} Ја стојим на вратима од наше |
.</p> <p>Рајко полазећи за њом говораше како би он дао своју главу, на оном пању одсећи, ако он |
у обрве, у очи, у уста њена.{S} Осећаше како топли дах њен образе његове милује; виде како она, |
даним небом осветљену, слику, и осећаше како му се нека растуженост краде у срце.</p> <p>„Еј, Б |
гусле пева?!“ питаше Маргита и осећаше како јој се срце размекшава.</p> <p>— Не знам!“ рече Ра |
ући у густу једну шуму растову, зачуше како од скелеџијског чардака пушке пуцају.{S} Скелеџија |
у поломили јатагане борећи се с њиме, и како су устукнули тек кад је змај почео да пушта модар |
е и како су јој обрве право повучене, и како је бела у лицу, и како чудном милином њен гипки и |
само отвори трепавице па га уморним, и како се Рајку чињаше самртничким, погледом гледаше.{S} |
е господство њихово и царство српско, и како ће једна страшна црна ноћ све да застре као мртвач |
раво повучене, и како је бела у лицу, и како чудном милином њен гипки и вити стас дише. „Вала,“ |
„бадава, оче, не знам ти ја то!{S} А и како ћу?{S} Ти видиш да сам прост сељак!“</p> <p>„А раз |
и како га чудна једна ватра загрејава и како му срце узе куцати све бурније.{S} Учини му се чис |
деше је како клече пред ковчег Рајков и како обе руке пребаци преко њега, као да га хоће да заг |
м те, Ружо, казуј ми одмах све шта је и како је?!“ говораше Маргита са нешто мало више мирноће. |
јко осети како му срце закуца бурније и како му удари пламен у образе. „Да ли је волим ма за тр |
и пут виде како су јој дуге трепавице и како су јој обрве право повучене, и како је бела у лицу |
, јер би нас после питао шта је радио и како је говорио онај јунак, и шта се коме најбоље свиде |
итај се: како би радио Краљевић Марко и како би радио Бан Страхиња на твоме месту? па онда ради |
сам толико пута хвалила како је добар и како ме воли, хоће сутра да се венча, и то с киме него |
.{S} Ваљало је да пазиш и шта говориш и како радиш!“</p> <p>Ту се Рајко мало устави; поћута, ал |
рци преко мене мртва к теби скачу, ради како ти Бог кроз то твоје срце казао буде.“</p> <p>Рајк |
н Страхиња на твоме месту? па онда ради како видиш да би они радили.{S} Не можеш да их стигнеш, |
тив је, рече: „сад, хајде, напред, води како знаш!“</p> <p>„Хвала ти, госпођо !{S} А Бог нек на |
ним буздованом, Рајко још из даље опази како му Маргита, која бејаше остала са свећом пред оним |
са осмехом на уснама.</p> <p>„Видиш ли како се светли земља маџарска?!“ питаше га она.</p> <p> |
па би и главе своје дали били !{S} Али како ћу ја, један сељак, да дижем и теби за поњаву дода |
ја друкчије винула коњу у седло.{S} Али како ћеш с оваким чизмама! “ па погледаше са седла то н |
опростите ми сузе ваше.{S} Кад би знали како је мој живот био само један ланац горких несрећа, |
ри деспот на кожи писао.{S} У њему вели како је његов син деспотовић Стеван, изгубив очњи вид о |
ао аманет, док ви не смислите на тенани како да је сигурно у завичај оправите.{S} Ето, једно од |
и чекао, али некако не могаше да подеси како је најбоље.{S} Узе да се на себе самога срди. „Е б |
е се млада Маџарица Рајку, „видео би ти како бих се ја друкчије винула коњу у седло.{S} Али как |
оживелим и храбрим срцем!{S} Не знаш ти како је она добра!{S} Кад се Бог није хтео да окрене на |
... ех, не могу вам од зазора ни казати како.... ја онда опет једне ноћи кад он беше трештен пи |
у црни широки прстенови.{S} Рајко осети како је клонула са свим онако на њ наслоњена и чињаше м |
астопише у сладак мелем.{S} Рајко осети како му срце закуца бурније и како му удари пламен у об |
, беху тако пуни живота, да Рајко осети како га чудна једна ватра загрејава и како му срце узе |
е.</p> <p>Пети дан, који беше већ трећи како ништа окусили нису, беше склопила руке на рамену Р |
да ради те да те награди.{S} А ја знам како ће.{S} Нека одмах купи јунаке драговољце, нека их |
<p>„Бога ми, да не би госпође, не знам како би се свршило!{S} Ил’ би твој смук мене прогутао, |
проговараше Маргита грцајући. „Не знам како да ти кажем!{S} Стид ме је од тебе, да оваку бруку |
те ради да је ослободите.{S} Мислио сам како да вам у том помогнем, распитивах пријатеље и нађо |
кри-Бекир поносито. „Хоћеш да ти причам како је било?“</p> <p>„Дед’ молим те, а и онако је још |
ју несрећу на свет погледам, опет видим како на њему још има пуно добрих људи и пуно љубави.{S} |
да не умеднем да те послужим и подворим како треба док смо заједно, али се не бој да ћу се забо |
о у Арад с Мартином, коме је све причао како је било.{S} Отишао је седој Влахињи у млади петак, |
ијатеље и нађох да може да буде.{S} Ево како: санџак-бег је овде нов човек, тек је од скора дош |
ој сабљи ’ваку робињицу ? “</p> <p>„Ево како!“ поче Циганин а чутуру дохвати обема рукама и мет |
једно чисто сунце од човека!...{S} Него како је твој Мартин спор!...{S} Тек опет хвала му; шта |
да не крочимо у какав понор, а за друго како Бог да!“ прихвати Рајко.</p> <p>И онда пођоше натр |
апали.{S} Цар би онда из Раванице видео како као нека звезда трепти над његовим двором у Крушев |
е што јасније могаше:</p> <p>„Сви знамо како је грофица Маргита као неблагодарна куја, незадово |
ђо,“ узе Ружа да говори; „гледајте само како се сви очистише!..{S} Као да је вихор ветар духнуо |
>Рајко ућута.{S} Слушаше и гледаше само како Маргита дише.{S} Не смеде да се макне да је не раз |
разгледа најпре је ли седло притврђено како треба, опипа сваки кајиш својом руком, а млада жен |
ућаше о чему Бекир мисли.</p> <p>— „Ето како: за мали чардаш Маџарица мора да скине јелек и кош |
оји дан.{S} А опет би се једнако бринуо како му је царица и је ли му све добро на двору.{S} С т |
: како је страшна твоја немилост и опет како је велика твоја милост !{S} О, само не дај ми Рајк |
узбуђен и онда узе причати све по реду како га је, како рече, нечастиви три пута искушавао, ка |
ори на латинском језику китњасту беседу како овај младић жели да се оних његових шест талира пр |
по неку....{S} Хоћеш да ти кажем једну како се Јанко оженио?...{S} Хајде баш!...“ И онда Рајко |
ича, како је у лугу видео Аћима Главоњу како се мучи.{S} Претоварио кола неком грађом па им прс |
се врати к ватри, нађе старца и Маргиту како ћеретају као да су пријатељи од вајкада. "</p> <p> |
ова у брже куцање тако, као кад гледаху како она арапска сива ластавица лети да стигне, где Рај |
морној, као оно Рајков цар.{S} А кад чу како Рајко узе викати и одјеке изазивати, и кад га виде |
ни претрпела!{S} Мало по мало па осећах како се и сама претварам као у неку звер.{S} Завадих се |
е!{S} Шта ћу сад јадна!...{S} Гледах их како јуре као да су се помамили; засукали рукаве до рам |
а, па толике друге наше јунаке!{S} Знаш како је?{S} Бога ми као да су живи па једнако по народу |
о могу да је одавде погледам...{S} Знаш како ми је?... као да си ме увела у неку цркву! “</p> < |
!{S} Благо њему на ономе свету!“</p> <p>Како јој звечаше глас слатко, пуно и топло!{S} Учини се |
<p>— „Ух!“ рече Рајко, као згрозив се, „како можеш с једног гроба да погледаш на свој двор?{S} |
ђен, па је руком тихо од себе одгурну. „Како да закољем човека и пијана и везана?!{S} Не може т |
— „Не!“ цикну старац, па састави веђе; „како јадан да је убије?!“</p> <p>„Бога ми, да не би гос |
прави мајстор?“ питаше Рајко.</p> <p>— „Како ода шта!“ рече Циганин; „мајстор сам од ћеманета; |
село пусто?!“ <pb n="187" /></p> <p>— „Како пусто?{S} Зар код толиких паса пусто?{S} Кад би и |
среће, пусти' ме да запевам!“</p> <p>— „Како ћеш запевати пред лицем краљевских јелчија а царев |
о и метну у џеп од свога гуњца.</p> <p>„Како лепо мирише ова зова јутрос!“ рече гласно, тек да |
пчавајући јелек, мало порумене.</p> <p>„Како је... крупан овај твој мерџан!“ рече Рајко нешто к |
пред оном младом и лепом женом.</p> <p>„Како ти беше име?“ запита га она.</p> <p>— „Рајко,“ одг |
а и онда тихо и разнежено рече:</p> <p>„Како је дивно звездано небо изнад нас!{S} Како је лепа |
нај тајни тихи гласић шапуташе:</p> <p>„Како оно сину муња кад се њене усне дотакоше твојих уса |
то, што може тако да се дели!“</p> <p>„Како лепо говориш!{S} Слађе ми је да те слушам него да |
звер.{S} Завадих се с Богом..“</p> <p>„Како јадна да се завадиш с Богом?!“ прекиде је старац з |
има ли гдегод жена коју волиш?“</p> <p>„Како да нема?“ рече Рајко без устезања. „Волео сам свој |
говораше Ружа, па јој, у једној саћи од калаја, додаде воду. <pb n="192" /></p> <p>„Према мени |
носила котлић, а у другој велики један калајисани ибрик.{S} На голим ногама имала је турске па |
и „госпођином чесмом".{S} Стара и узана калдрма, која долажаше из вароши, повијала се поред ње |
и грозне камиле своје!{S} Овом је белом калдрмом некада шетала царица Милица са својих дванаест |
лицавати, а двојица или тројица скидоше калпаке, махаше њима <pb n="10" /> у висину према кули, |
високим орловим пером на црном сниском калпаку, с кривом сабљом о бедрима, са високим жутим чи |
а.{S} На плаштовима су били понамештани калпаци са челенкама од сребра и злата, или и са перјан |
рска препеченица.{S} Кад је искамџих од калуђера рекоше ми: има јој двадесет и пет година.{S} Ј |
уру и добро повуче.</p> <p>„Ја да црних калуђера, е баш брате знају каква треба да је ракија!{S |
себе на асуру, рече:</p> <p>„Е да црних калуђера! валах такве ракије нема у свем Алаџа-Хисару!{ |
манастир па га опљачкати, те ће ме црни калуђери клети црном клетвом.{S} Него деде, како доби н |
круну; него је била обучена у црно као калуђерица, а тако је била и она друга жена за коју сам |
је то царица Милица са својом сродницом калуђерицом Ефимијом?!</note> </div> </back> </text> </ |
азна.</p> <p>— „Та има у њој нека пуста калуђерска препеченица.{S} Кад је искамџих од калуђера |
отрља озго са рушевина понека цигла, па камен; пови се коров, пови се трава, зашушта џбун, а мо |
чесма видела, и онда гњевно докопа први камен при руци, те се њиме баци на оно двоје младих људ |
рстенова, у свакоме по један алем драги камен, крупан <pb n="118" /> као лешник.{S} У другима н |
камучући !{S} Молим те метни ухо на сам камен па слушај!“</p> <pb n="91" /> <p>Рајко прислони у |
ном грању суши.{S} Он сам седе на један камен према чесми и пусти се у мисли.{S} Није имао гусл |
ити на длану леве руке, звекну једним о камен један на ледини, па се онда загледа у Рајка и реч |
е Рајко показујући на један поширок бео камен, на који Маргита већ седе.</p> <p>„Ово је гроб је |
рекао би Рајко, па узео опет да куца у камен.</p> <p>После свакојаких мука првога дана, и пошт |
иде!“ рече младић па се подиже са онога камена и пређе те се заклони за чесму.</p> <p>Озго са б |
вим ухом боље чује.</p> <p>Подиже се са камена на коме сеђаше, пође два три корака низ косу, ус |
за у зачељу била је од углачаног плавог камена, са млазевима од златног песка у њему.{S} На њој |
за у прочељу беше од углађенога зеленог камена малахита, а беше застрвена просто једном хрпом о |
да се вратише к оној трпези од зеленог камена, што беше претрпана пехарима, кондирима, скрињиц |
камених широких полица на стубовима од камена, а на полицама — дугачки неки ковчези од олова с |
најпосле стигоше на једне степенице од камена, које су водиле на више до једне гвоздене плоче |
ас све, па у поље да се пред њим бацамо камена с рамена, да се надскакујемо, надтркујемо и да г |
кав се готово на коленима испод огромне камене плоче што изнад њега висаше.{S} За њим уђе Марги |
ли мање пијаних сељака.{S} Успеше се уз камените степенице.{S} Уђоше у пространу једну и добро |
а на дрвену једну цев шибаше из чесме у каменито корито пред њом.{S} Извади из недара танки убр |
иде и с једне и с друге стране три реда камених широких полица на стубовима од камена, а на пол |
<p>У том часу докотрља се с брда једна каменица и зачу се љутита вика и псовка циганинова.{S} |
нда суди и ако је право баци се на ме и каменом!“ рече Рајко узбуђен и онда узе причати све по |
8" /> а дршком искићеном понеким драгим каменом.</p> <p>Него ово двоје младих људи само прелете |
ад већ мирно почиваху под овом или оном каменом белегом.</p> <p>А кад би сунце просуло још топл |
, напојио свога лабуда баш на истом том каменом кориту, над којим се ето мало <pb n="32" /> час |
де као да гласније и веселије бућкаше у каменом кориту.{S} Доле у Крушевцу петли се дозиваху ку |
успаване трепавице пала од оног драгог камења и бисера, што га ено тамо на трпезама.{S} Него х |
оше цветове од бисера и грање од драгог камења, обоце, гривне, просто да се не зна шта је лепше |
тас сам утегла у један панцир од драгог камења.{S} Сва трептим од светлости и блистам се од рад |
ату носила је низове од бисера и драгог камења, што својим севањем само још више изношаше на ви |
лаким кораком пењаше уз гомилу цигала и камења.</p> <p>„Ама вреди да поломе мамузе.{S} С овога |
симпатички одазивље и само оно стење и камење у порушеноме двору српскога цара; али се ти њима |
латним корицама и икона у злато и драго камење окованих.{S} Она мало нижа трпеза у зачељу била |
није било оноликих кандила, само драго камење, што се згрнуло на ове три трпезе, могло би да о |
нска митра, искићена иконицама и драгим камењем, и поред сваке митре беше прислоњена уз престо |
и штилет, са дршком позлаћеном и драгим камењем искићеном.{S} Поред њега десно седела је, у она |
това, богато искићених бисером и драгим камењем, и пуно књига у златним корицама и икона у злат |
ч, и један и други просто засути драгим камењем.{S} Ту беху још и неколике мање круне и дијадем |
је велики златан крст сав посут драгим камењем, које тако прскаше варницама, да се у њ није да |
ној трпези на којој светлуцаху у драгом камењу крстови и у златном покову еванђеља, прекрсти се |
ће господа моја поломити мамузе по том камењу!“ рече дежмекасти патер утирући зној, и брижно г |
радом, у црној ризи до земље и са црном камилавком од грубога сукна на глави.</p> <p>Рајко се ч |
је овде упорне мазге и ћудљиве и грозне камиле своје!{S} Овом је белом калдрмом некада шетала ц |
нице на под, који је све ситним шареним камичцима био ишаран у свакојаке цветове и гране.</p> < |
узвикну старац; „добар је Бог децо !{S} Камо да те боље видим кћери моја!“ па је узе за обе рук |
тим младим човеком скинути ни јелек, а камо ли кошуљу до појаса, па ма ме убио! “ рече млада М |
а немарно. „Нећу ја ноћас ни мој врат а камо ли груди обнажити пред тим момком тамо, па ти слоб |
сељаче чуваше је.</p> <pb n="67" /> <p>„Камо скелеџија?!“ викну Рајко.</p> <p>— „Ама ето, мало |
е и сарколе, витлају дугачким татарским камџијама, напуцкавају самсове а сами урлају; самсови ј |
натраг.{S} Избише ме љуто <pb n="76" /> камџијом док опет не обамрех.{S} Кад дођох к себи нађох |
тражи ништа више од мене и не ударај ме камџијом кад ми дође да се заплачем.{S}" Он тобож прист |
че Рајко сав пренеражен. „Комшија, тебе канда хвата ракија? “</p> <p>— „ Јок вала; него ето ухв |
и руку твоју.{S} Страх ме је!{S} Ово је канда нека гробница.{S} Чини ми се да миришем кости мрт |
еку, која тако бистра, тако тиха, нешто канда мени шапуташе.{S} И што урлање и лавеж све то бли |
и у оној ноћи, у којој само манастирска кандила овде онде светлуцају, и у оној зори што иза те |
бром покован, те је светлост од стотине кандила хватао у се, као какав преврнути пехар од углађ |
јко се заустави под једним од најснижих кандила да је се нагледа. „Еј, јаднице моја!“ рече опет |
тног посуђа.{S} И да није било оноликих кандила, само драго камење, што се згрнуло на ове три т |
нцима спуштало дванаест великих златних кандила.{S} Осим тога, које са свода, које са гвоздених |
јни мањи обручеви од сребра са сребрним кандилима, неки ниже други више, те изгледаше као да по |
родице горело је уље у великим сребрним кандилима.{S} Све друге иконе беху поцрнеле и испуцале |
е учини да се негде неко велико сребрно кандило гаси прштећи, и потраја неко време док се разаб |
Похиташе брже па се нађоше пред једним кандилом, које изнад једних сниских растових врата гора |
а тишина, прекидана само прштањем онога кандиоца што пред вратима издисаше.</p> <p>Њих двоје уђ |
коња, скочих у седло, привезах је мојим каницама за себе и онда бегај преко границе.{S} Ето је |
бунџију поклонио, да ми дајете злато на кантар док га не претегне!“ Узеше моји јадни сељаци пом |
тари се деспот заплакао.{S} Сузе његове кануше на гусле, те ове одвугнуше.{S} Млади гуслар виде |
ков и како обе руке пребаци преко њега, као да га хоће да загрли.</p> <p>Са једном малом китом |
ао пиштање врбове пиштаљке.{S} Па онда, као да једна снежна грудва или нека мекана лопта, удари |
се окренем и ја; она десно, десно и ја, као сунцокрет за сунцем!{S} Занесох се, занесох се па в |
ца на Вујну.{S} Јес’, слутња ме осваја, као да је смрт близу њега или близу нас! — Не, не ; нем |
па узе да мига и да се криви на Рајка, као да му тако даде разумети шта је велики чардаш. „Нег |
шћу, са једном љубављу, која је кипела, као кад би нежна кћи после дугог страдања и лутања наиш |
а је из дворишта у главно здање водила, као да хоће да јави своме господару радосну вест, али с |
ола звекетаху и зврктаху свима лотрама, као да ће сваког часа да се разглаве у све саставке сво |
еше прошаран крупним црвеним гранатима, као да је стена упрскана џиновским капљама крви, које с |
олико тренутака било смркло пред очима, као да га је неко буздованом у главу ударио.{S} Не мога |
ко је град некада имао двојаких зидина, као оно што кажу да Цариград има!{S} Па онда баш треба |
ица Милица са својих дванаест дворкиња, као са дванаест горских вила, а ја ево чекам јутрос да |
Маргити сузе.{S} Узе љубити оба бокора, као да су не само две мирисне него две живе душе.{S} Па |
шта више као да неко пипа одонуд врата, као да се нека рука полагано пружаше уз њих, па их брис |
ару; гологлав, сав уздрхтан од трепета, као да је пред страшном једном светињом, пригну главу и |
; главу беше мало повио налево унатраг, као да се окреће к јунацима својим и као да им кроз отв |
десно удараше <pb n="135" /> око себе, као да се бори с неким невидљивим џином. „Лажеш, сотоно |
упале и — очним поклопцима поклопљене, као да оба беху слепа.{S} Цела је прилика била пуна леп |
е; виде како она, у сну, прикупља усне, као да их спрема да приме или и да даду сладак један по |
паде на земљу са већом силином но пре, као да хоће да згњечи онај прамен сутона, што је из пећ |
ветлост од стотине кандила хватао у се, као какав преврнути пехар од углађенога сребра, па је о |
них и светлих, али без душевне топлоте, као да нису два девојачка ока, него само две црне масли |
је узе за обе хладне руке па је дрмаше, као да хоће да је из заноса разбуди.</p> <p>„Какви самс |
над самим пањем и оштро га посматраше, као да броји прстенове његове старости. <pb n="112" />< |
ргити, која ћуташе па се само стресаше, као да је у грозници, и ломљаше грчевито своје прсте.{S |
а јутра растањивала се све више и више, као да се растапала у росу којом се трава свуда у наоко |
и и гукаше јој час српски час маџарски, као да се беше и сама претворила у сиву голубицу.{S} Ка |
њима <pb n="10" /> у висину према кули, као да су угледали сен царице Милице, па је усклицима в |
и.{S} Наже чутуру и опет се добро напи, као да се мало поткрепи, после оног чуда и белаја што г |
и је у ону кључалу воду, те се растопи, као да је од жутог воска, а <pb n="194" /> не од злата. |
бега.{S} Кад ме гледи и кад ми говори, као да ме невидљивим крилом закриљује од сваке нечисте |
о крила таман <pb n="110" /> да полети, као да хоће у небо да носи оно велико у злато оковано е |
речи, него само гледаше га право у очи, као да огледа да ли својим меким кадифеним погледима мо |
а онако исто посниској коцки мраморној, као оно Рајков цар.{S} А кад чу како Рајко узе викати и |
и неколико корачаја сам за себе у мрак, као да хоће да бега од ње.</p> <p>„Не, Рајко!... не ост |
пољуби их једним дугим, дугим пољупцем, као да јој тешко беше да одвоји уста своја од његових.{ |
а са неверовањем.{S} Узе мрдати главом, као да сама себи каже: „не, не, то нећу! то не могу!{S} |
ред свога мужа!“</p> <p>Праћена Рајком, као сенком својом, она корачаше господствено право к за |
ова, без његове помоћи, једним скоком, као хитра срна, спусти на земљу.{S} Рече нешто на маџар |
ољно лајаше крупним и промуклим гласом, као да је и сам већ неколико ноћи пио и певао те промук |
стране обележена онаквим истим крстом, као што беше онај у пећини.</p> <p>Прођоше повећи број |
видарица?!“ питаше Маргита све шапутом, као да Рајка не разбуди.</p> <p>— „Па нема, госпођо; св |
задовољним а једва прикривеним осмехом, као оно млада мати кад тобож хоће да покара свога синчи |
го је тако само стајао, миран, скроман, као да беше занемео, видевши изненада како је човек јед |
воме селу и своме дому весео и поносан, као да се љубио лицем у лице с оним великим јунацима, и |
ле па једна сјајна звезда прелети небо, као да јури к младом месецу на западу.</p> <p>„Виде ли |
загреје срца њихова у брже куцање тако, као кад гледаху како она арапска сива ластавица лети да |
погледа у немом чуду у Рајка.{S} Рајко, као да је чуо шта она сама у себи говори, рече: „ама и |
ваше и изгледаше тако срећна.{S} Рајко, као неком тајанственом силом везан, не могаше да скине |
е сахране! “</p> <p>— „Ух!“ рече Рајко, као згрозив се, „како можеш с једног гроба да погледаш |
ом; узе се за тим куцати прстом у чело, као да се увери да му лубања није напукла, па задовољан |
плахирена, па сави главу мало на десно, као да левим ухом боље чује.</p> <p>Подиже се са камена |
атише усклик и удараше песницама о сто, као да су се помамили.{S} Отмар тресну своју столицу на |
оче грчевито да притискује руку његову, као да му тиме обрати пажњу на страхоте које види и од |
ку, па онда обема притиште главу своју, као да хоће да стегне сву памет своју, погну се напред |
руку и погледаше по њој горе у висину, као да гледа у крстату заставу, коју жеља њена већ став |
ега на престо до њега, и онда ту клону, као да је неко ножем у срце ударио, и једва промуца:</p |
па онда и сама приђе к руци која и њу, као оно и Рајка, живо благослови.{S} Беше то некакав жи |
а углови од усана грчевито задрхтаваху, као оно у деце кад хоће да бризну у плач.{S} Ал’ се још |
авде погледам...{S} Знаш како ми је?... као да си ме увела у неку цркву! “</p> <p>Врати се Март |
а с тобом овде опрости!{S} Дај да се... као брат и сестра... пољубимо!“</p> <p>Она се хитро диж |
рме сва дворана и готово <pb n="114" /> као да из сваког оног оклопа уз зидине одјекиваше узвик |
алем драги камен, крупан <pb n="118" /> као лешник.{S} У другима нађоше цветове од бисера и гра |
ледајте само како се сви очистише!..{S} Као да је вихор ветар духнуо па их као плеву и прашину |
<p>„О, мене је страва нека ухватила.{S} Као да ми неко на ухо шапуће, да сам жива у гроб закопа |
> <p>Али не дочека Рајкова одговора.{S} Као да је жеравицу на главу ставила, тако живо скиде ди |
од зеленог лишћа и бледожутог цвећа.{S} Као да је нека тајанствена рука хтела да танком и мирис |
!“</p> <p>Рајку закуца срце бурније.{S} Као да га неко узе за обе руке и повуче, диже се и приђ |
држаше их склопљене и једва дисаше.{S} Као да јој је душа одлетела у ројеве звезда, да тамо тр |
Била се задубла у неке дубоке мисли.{S} Као да је душевно болесна, тако се укоченим погледима и |
ледаше, очевидно узбуђена, у гомилу.{S} Као да и не чујаше што јој Циганин ковач срдито и све ј |
ичај да види мајку, браћу и родбину.{S} Као да га негде на путу или на крају тога пута чека нек |
е и сама претворила у сиву голубицу.{S} Као да су кроз онај тихи сутон, изнад којега се на небу |
уо да завири у ону црну гробницу, или — као да се журила да заклони велику једну тајну од турск |
е на средини те заравњи два велика лава као да су се усред хода и у сред рикања уставила, скаме |
и и њу одвалио!“ рече Маргита па се сва као стресаше. „Ух, пре нека ме и самсови растргну, пре |
којаким зделицама и дрангулијама, те га као кићанке бију по бедрима, па ситним звекетом прате с |
у свој конак за кабадахију, и пазим га као да ми је син.{S} Поведи га у Стамбол, нека види сил |
имао гусле нити је био слеп, али у њега као да је било срце једнога гуслара, те мраморна чесма |
ејаше све већи.</p> <p>Један пут узе да као уз гусле попева:</p> <quote> <l>„Ој, Маргито, моја |
ом их је и старац опазио.{S} У место да као какав полудивљи пустињик, светомрзац, бега од њих у |
из свога сараја Хасан-агу Зулуфлију да као чауш-баша <pb n="4" /> у Београду дочека и у Царигр |
ни.{S} Вераше се по рушевинама од града као веверица; час би се дрско успела на највиши зид па |
онда окрете према старцу и Рајку, бледа као крпа, отворила уста, разрогачила очи, изгледаше пре |
Лизаше јој час руке, час обућу, па онда као слеп потрча, што брже може, у гомиле света по двори |
си ти за такво јунаштво!</p> <p>Па онда као да јој од једанпут муња сину, те јој показа шта се |
пада на данце од бурета.</p> <p>Па онда као дивља мачка скочи на четврти ступањ, на коме беху п |
а, па се осећаше хитра као срна и свежа као тица на грани.{S} Вераше се по рушевинама од града |
p>После тога првог и бујног излива суза као да је ових у Маргите са свим нестало.{S} Нико је <p |
а, сад ми је лакнуло.{S} Осећам се лака као птица, и храбра као сваки Маџар витез!{S} Мрштиш се |
од заклетве на двору остане ? !{S} Вала као да сад гледам Голубана како силази низ кулу, сетан |
!?{S} Није, него сам с њоме разговарала као обично, изјадала сам јој се, причала сам јој ко си |
на до џбуна.{S} Сва су му поља мирисала као да су босиљком засађена.{S} Чинило му се као да кро |
оју родбину, која би је чувала и пазила као аманет, док ви не смислите на тенани како да је сиг |
тренутака цела она свита беше занемила као да се скаменила.{S} Први беше Рајко који силно узбу |
знао к чему.{S} Сва му се Србија чинила као да је баштина његове задруге; свако му је дрво изгл |
с крстом лежали су доле поред престола као бачени тамо <pb n="116" /> немарно и небрежљиво.{S} |
аци са себе Рајка, и бацакаше се ногама као бесомучан.{S} Али му то ништа не поможе, и само га |
рбин један пронео кроз Србију на рукама као свету амајлију!“</p> <p>„Е, хвала ти синко!{S} Тако |
уплашен колико љутит, и шкргутну зубма као да кроз њих меље не више какву кратку молитву, него |
ме животу учини да у његовоме имену има као почетак од некакве песме. „Рајко!{S} Боље од твојих |
ма, које би овда и онда протрла прстима као да се увери да не снива. .</p> <p>— „Имаш ли што би |
руку те дохвати њену, која беше хладна као иста стена.</p> <p>А стена се опет пови на осовини. |
разрогачила очи, изгледаше престрављена као да је авет неку угледала.{S} Посрћући пође к њима, |
ар донесе нов талас од лавежи паса, она као преплашена срна утече у пустињакову пећину.</p> <p> |
к-бег. „Ко шта може јадној раји?{S} Она као дете сироче радује се да чује понеку бајку, па да ј |
ти нашег Краљевића Марка из планине, па као узгред прича, како је у лугу видео Аћима Главоњу ка |
.. грофа Аладара!“ понављаше старац, па као да за неки тренутак <pb n="13" /> преврташе по свом |
не знам ништа и не осећам ништа.{S} Па као у инат онда ми тек долажаше, да све то с већим боло |
оглави орао од сребра; раширио крила па као да, полећући у висине кликће, тако отворио беше оба |
е пред њеном лепотом, и мало по мало па као да га нестаде.{S} Учини му се да је остао само с њо |
.{S} Осећам се лака као птица, и храбра као сваки Маџар витез!{S} Мрштиш се?!{S} Е, добро, храб |
извору испод града, па се осећаше хитра као срна и свежа као тица на грани.{S} Вераше се по руш |
азила је једна млада жена, права и вита као јела.{S} На глави јој је небрежљиво, и мало више на |
> <p>„Сви знамо како је грофица Маргита као неблагодарна куја, незадовољна са старим мужем одбе |
ад гласно насмеја.{S} Њен смех зазвекта као сребро а откри иза оних румених покретних уста два |
ла!“ </p> <p>Рајко скочи са свога места као да га гуја уједе.{S} Отегну песницу, и лево и десно |
е оне влажне крпе и напуни му њима уста као чепом, те сад већ не могаше ни зуцнути.</p> <p>„Брз |
илина била видети је.{S} Од тога осмеха као од неког сунчаног зрака осветли се душа Рајкова и о |
ом кресати у кремен.{S} Прамену варница као да милије бејаше да загледа, и ако за тренут, у лиц |
ко паса, али мало на више свилена пупад као да нису смела да огледају своју растегљивост о дево |
о на све то сав одговор бејаше, што сад као нека пуна зобница удараше о врата неколико пута.</p |
латних и сребрних светлица.{S} Сам свод као да је био сребром покован, те је светлост од стотин |
значи.{S} Помисли само, видела сам себе као дивно опремљену <pb n="140" /> младу невесту.{S} На |
босиљак и разастре га око главе Рајкове као венац.</p> <p>Ружа је гледаше само шта ради и све ј |
к рундову, који, кад чу њен глас, стаде као да се скаменио, подиже главу своју право к њеном ли |
мо сунцем преплануло било, сад пребледе као крпа.{S} Она танка кошуљица на грудима затрепери.{S |
замириса пунијим дахом, и млаз од воде као да гласније и веселије бућкаше у каменом кориту.{S} |
ао као витез, нека ми у овоме часу буде као брат рођени, па нека ми позајми свој нож.{S} Ти, оч |
онда проструји кроз Шумадију, те да је као неку цркву тамњаном окади.{S} На све то и на сваку |
>„Али је ово мајсторски!{S} Је ли да је као жив? и коњ жив и јунак жив!{S} А знаш ти ко је ово? |
{S} Пред чатрљом Циганиновом стајала је као кип робиња његова, па наслонив главу на десну руку, |
p>Подиже је у своме наручју и однесе је као што би млад пастир јагње понео.{S} Она само отвори |
ма највеће господе маџарске, путовао је као изванредни посланик ћесара и краља угарског у Цариг |
е напред сам и замишљен.{S} Изгледао је као да је покисао.{S} Оно и јесте нека тиха а прилично |
у гвозденим рукавицама.{S} Изгледало је као да су се џиновски оклопници, у пуноме ратничком окр |
онда... ево ти мој мали пињал; оштар је као гуја.{S} Седи тамо у дно пећине, па кад видиш да Ту |
иви.{S} И хвала Богу, ето смо сви троје као из гроба у живот васкрсли!“</p> <p>„Али ако се Турц |
књаву; <pb n="130" /> а мој стриц Павле као стена хладан, па тек само по једну: „не може!...“ „ |
ку ученост.{S} Размишљаше за неко време као да се гњура у дубине оне мудрости; узе полагано и в |
а и наднеле над руменим кровом од чесме као нека џиновска кита од зеленог лишћа и бледожутог цв |
, подиже увис, држаше их тако склопљене као да се Богу моли, па онда се спусти на колена поред |
ништа.{S} Само јој мало задркташе усне као да хтедоше да се развуку у осмех.{S} Али се не осме |
ће једна страшна црна ноћ све да застре као мртвачким покровом.{S} Стари се деспот заплакао.{S} |
ћу сад јадна!...{S} Гледах их како јуре као да су се помамили; засукали рукаве до рамена, завал |
омљаше грчевито своје прсте.{S} Даде се као неко дете извести на степенице.</p> <p>Двориште беш |
аше ни да мисли ни да осећа.{S} Беше се као скаменио.{S} Али кад Маргита хитро скочи унутра у п |
лепоте какве младе дворкиње, која би се као живи цвет белога крина жудно запајала сребром тихе |
из плећа у коврџастим таласима, који се као крило гавраново преливаху у тамноплаве одјеке.{S} Н |
сте ми били слуге, а показали сте ми се као верни и нежни пријатељи!{S} Хвала вам на доброти ва |
т.{S} Застиде се сам од себе и збуни се као да је крив што је дрзнуо да види једну светињу, кој |
јеца.{S} Приђе јој полагано, крстећи се као да светињи некој приступа, дотаче се руком њеног ра |
о никада дотле у животу.{S} Учини му се као да му се душа поделила у двоје.{S} Једна половина с |
а су босиљком засађена.{S} Чинило му се као да кроз растове шуме шумадијске бруји поветарац, ко |
ле неисказаном радошћу.{S} Чинило му се као да је робовао у конаку Мустаф-агином, па се сад сло |
Она не рече ни речи, само се сва стресе као да јој дође наступ од грознице, и окрете главу на д |
е би је паре предао вама да је поведете као слободну?{S} Циганина не вреди питати, јер ми вечер |
децо моја!“ поче старац весело; „ко ће као Бог?!{S} Право је рекао псалмопевац Давид: „кто Бог |
ветарцем планинским, Маргита оживљаваше као цветак, који је од жеђи на суши клонуо био, па се с |
че.{S} Она му се сад у свему покораваше као дете, и од часа на час би га тек зачуђено погледала |
е за неколико тренутака, очи јој севаше као у тигрице која се спрема да скочи, али се савлада и |
у Циганин па већ запенуши.{S} Изгледаше као прави нечастиви; избуљио очи па их све у ковитлац о |
> <p>Двориште беше празно.{S} Изгледаше као неко пусто разбојиште.{S} Оборени столови, поразбиј |
има, неки ниже други више, те изгледаше као да под сводом лебди читав рој од некаквих џиновских |
а кида месо с робињице, а он већ лежаше као пањ на земљи.{S} Рајко се диже и гледаше га мирно з |
м застаде мало иза њих свих.{S} Стојаше као укопан.{S} Прођоше га мравци кад из чатрље зачу пиш |
Маргита се ту устави па се сва стресаше као да је грозничава језа ухватила.</p> <p>„Ја да скота |
им урвинама?" питаше Маргита па дркташе као прут, и грчевито крхаше прсте своје.{S} А кад ветар |
већ последњим капљицама уља, те пршташе као да се гласно срди што ово двоје дођоше да га гледај |
39" /> А, сад видим!...настави она више као да сама себи говори; „сад већ све знам...{S} Та ниј |
м с ону страну.{S} Учини му се шта више као да неко пипа одонуд врата, као да се нека рука пола |
а гледаше, па гледајући је збораше више као самом себи: „кћи земље маџарске!.... госпођа!.... р |
еђе јој се саставише и очи јој засенуше као да је на њих пала од некуд сенка тешког неког облак |
<p>Као да је из Маргите муња севнула, и као да је гром поред њега пукао, тако Рајко беше заглун |
лицем у лице с оним великим јунацима, и као да се питао с њима за јуначко здравље.{S} Ето видиш |
у светињу, коју није слободно видети, и као да је дрзнуо да сазна једну страшну тајну, коју ниј |
ађијан Рајко осети жеђ за том слашћу, и као са неким пркосом самом себи рече: „вала ако је само |
г, као да се окреће к јунацима својим и као да им кроз отворена своја уста довикује: „овамо, на |
а те пси као јареб гоне и да те самсови као мрцину вуку?!...{S} Ах!“ јекну Маргита и онда оно с |
о ! “</p> <p>На њену кукњаву дотрче сви као без душе.</p> <p>Маргита је лежала мртва.{S} Клечећ |
еше крупан као крупан орах, а они други као јаја голубија.{S} Пред круном беше положен унакрст |
кожа на образима, искезио зубе, па режи као бесно псето.{S} Али она се не макну с места.</p> <p |
речи у мирно лице младога човека, који као да беше тек само у неком тихом сну.{S} Па онда узе |
на највиши зид па се усправила да стоји као кип, и са усхићењем погледала би по таласима од зел |
узме грофа за руку, одведе га пред неки као долап у зиду од кухиње, који кад отвори рекне му: „ |
ен поглед, истина, не сева претњом, али као да гласно казује: <hi>„не бојим се никога до Бога!“ |
да је хтео да се њеном тугом угуши, или као да се заветовао да умре певајући.{S} Чак су и маџар |
Зачу се само као неко тихо звиждање или као пиштање врбове пиштаљке.{S} Па онда, као да једна с |
Та стена горе изгледа <pb n="168" /> ми као да је мраморни престо цара змајског, и на овој прос |
аше јунаке!{S} Знаш како је?{S} Бога ми као да су живи па једнако по народу пролазе.{S} Пође на |
стеља... слободно лези... знаш да си ми као брат, а овако рањен и више си ми!“ говораше Маргита |
видех!{S} Кидисаше на онај крст у стени као исти бесови, па греби, па хватај зубма стену, па њу |
а сави путем у варош.{S} Рајку се учини као да она само у њега гледа онако као што он само у њу |
е и додаде је Циганину.{S} Овај се напи као што би се жедан бистре воде напио, па кад спусти чу |
.</p> <p>„Госпођо," узе Рајко да говори као из сна пробуђен и тек осетивши да има и срца и паме |
и ти тако тешко Богу згрешила да те пси као јареб гоне и да те самсови као мрцину вуку?!...{S} |
војску.{S} А кад рат почне, онда ћеш ти као војвода Рајко од Расине, да продреш у рудничке план |
{S} Млад је; али се на њ можеш поуздати као на најбољег јунака.{S} Његов ми је стриц једном жив |
ко.</p> <p>„Ех, у моме двору нећеш бити као у пустињи!{S} Бојим се само да теби, тако озбиљном |
ан.{S} Видећеш, мој ће те старац носити као кап воде на длану.{S} Он је стар, ал’ је добар, доб |
га Манда љутито; пала међу нас из ноћи као из црног пакла!“</p> <p>„Молим!“ викну старац строг |
оже, у гомиле света по дворишту, лајући као да се помамио; па онда још брже натраг к <pb n="189 |
унапред по коњићу своме, јури кликћући као млад соко.</p> <p>Чак би и чаушбаши мило било да га |
из кавеза.{S} Узех радити по ковачници као да сам се у циганској <pb n="77" /> черзи и родила. |
гледај; не заборави онај младеж што јој као звездица на левом колену стоји!“ викаше баба.{S} И |
, по којима се танка бела ћерћелија тек као сива магла у вис тихо повијала и још тиме спуштала. |
хитро као видра, лако подиже пун ибрик као да су јој мишице од челика, и додаде му га не рекав |
мало па осећах како се и сама претварам као у неку звер.{S} Завадих се с Богом..“</p> <p>„Како |
{S} Мрштиш се?!{S} Е, добро, храбра сам као какав Србин витез!{S} Је л’ ти то боље по вољи?“</p |
напред српски соколови!“ па поче и сам као у неком наступу заноса да виче: „напред! напред бра |
едима у очи Рајку, и узе да врти главом као да му каже: нема од тога ништа мој брајко; мали си |
ју, под једним високим и широким сводом као под неким кубетом.{S} Кад њих двоје изиђоше из ходн |
алених уста.{S} Лице му је било обликом као округла јабука, која се слила у нешто мало дужу но |
гласом на ону другу реч и махнув руком као и да покаже, како доиста од тога нема ништа. „ О, н |
подобни!“ прекиде га барон Арпад гласом као да пуку командира; „мени деран тај није подозрив.{S |
еног рамена, и рече само — опет шапутом као да не разбуди свеце — „госпођо, прибери се!“</p> <p |
ва, од којих онај у средини беше крупан као крупан орах, а они други као јаја голубија.{S} Пред |
о.</p> <p>— „На откупе?!“ викну Циганин као пун пуда. „Та не бих ја њу дао ни за какве откупе!{ |
а брже изнураваше.{S} Рајко га је држао као за земљу прикуцана.{S} Маџарица му додаде конопце.{ |
ладно. „Рајко, који ми се довде показао као витез, нека ми у овоме часу буде као брат рођени, п |
д углађенога сребра, па је онда спуштао као неку топлу месечину на целу дворану, те се у њој св |
загризао своју.</p> <p>„Да делимо право као брат и сестра!" говораше му. „Овде смо као у гробу |
своју право к њеном лицу, њушкаше живо као да усише мирис од овог живог цвета, и онда, радосно |
ак-бега.{S} Некакав новајлија, дошао го као прст, па син навалио да се што пре и одене и огреје |
мене воли не само као жену своју, него као да сам му кћи мезимица.{S} Видећеш, неће знати шта |
е к лицу старчевом, а уста мало отворио као да пева.{S} Старац се пригнуо мало к младићима па с |
сто разглавио у кукове своје и расточио као буре кад му прсну обручи, а по средини остало само |
.{S} Цар би онда из Раванице видео како као нека звезда трепти над његовим двором у Крушевцу, п |
сам да говори мирно, али и опет некако као да заповеда. <pb n="17" /></p> <p>„Је ли, братац!" |
ко красна, онако вита и утегнута, онако као заливена у турском седлу, како, подигнув једну руку |
чини као да она само у њега гледа онако као што он само у њу гледаше.{S} Стаде тако за неколико |
н ти то Мусломанин ?! “ питаше га Рајко као прекоревајући га.</p> <p>„Море, кабули ти то човече |
однети и теркије и чутуру !“ рече Рајко као да му објасни што му тако товаран дође.</p> <p>„ Ак |
а највише о накиту и снива!“ рече Рајко као да је некакав <pb n="141" /> старац пун искуства; „ |
“</p> <p>„Велики чардаш?!“ понови Рајко као у недоумици шта ће то да значи.</p> <p>— „Ех, па не |
е чуо.{S} Ето у моје Маруше лице глатко као лист од божурова цвета!“</p> <p>„Иди, слатка моја, |
ове задруге; свако му је дрво изгледало као да је кита босиљка, свака стена румена; и саме вран |
јко поче лаганим гласом, али онако мало као попевајући уз гусле:</p> <quote> <l>„Кад се жени од |
а неразговетно <pb n="169" /> се видело као једно уско и дугачко платно, па даље иза њега један |
а баба баци нешто у ватру, што је пукло као гром, сва се кућа затресла, а кухиња се димом напун |
о на саму ивицу од оловна ковчега, само као да боље чује певача и да му је ближе.{S} Загледа се |
слабости добар!{S} А мене воли не само као жену своју, него као да сам му кћи мезимица.{S} Вид |
<p>Нико не одговараше.{S} Зачу се само као неко тихо звиждање или као пиштање врбове пиштаљке. |
ави истина.{S} Вратићеш се ти, али само као војвода Рајко од Расине, вратићеш се да ослободиш и |
чиниле да су тице злослутице, него само као старије у црнину завијене сестре плавосивих дивљих |
брат и сестра!" говораше му. „Овде смо као у гробу и смрт седи негде у једном од ових столова! |
гадна једна змијурина не гута полагано као жабу неку!{S} Рајко, молим те, хајдмо одавде! “</p> |
шом заједничком несрећом боримо заједно као два верна <pb n="149" /> друга и сав терет да делим |
мала круну; него је била обучена у црно као калуђерица, а тако је била и она друга жена за коју |
де из ибрика?“</p> <p>Она се сави хитро као видра, лако подиже пун ибрик као да су јој мишице о |
царски престо.{S} А овако изгледаше то као неки разглављени и у делове своје растурени престо. |
и узе гласно јецати, готово онако исто као оно у капели пред иконом Мајке Божје.</p> <p>Рајко |
p>„Таква ти је она!“ рече Циганин чисто као жалећи се на своју несрећу. „Бесна крв маџарска, а |
хвати девојку за обе руке, па је просто као неко маче баци иза себе на под до зида.</p> <p>Врис |
помогао!" говораше Рајко мирно и просто као о нечем што је са свим обично.</p> <p>Она сеђаше у |
кад погледате у оне крупне црне очи што као да су од црне кадифе, и оне дуге трепавице и оне ду |
Рајку ударише пламенови у образе; нешто као гњев усколеба срце његово.{S} Више осећаше и нагађа |
n="27" /> вратити.{S} Нишки паша нешто као рече да је боље да се ти у Београд вратиш, јер он д |
а врху на највишој зидини од куле нешто као гвоздену чакљу?“ „Видим, видим!“ увераваше патер и |
рече Маргита усколебаним гласом и нешто као устежући се.</p> <p>„Оно тамо горе ритови с ону стр |
пан овај твој мерџан!“ рече Рајко нешто као запињући, и збуњен гледаше у мерџан на своме длану. |
н Јанка!{S} Веруј, тукао се и он за вас као и многи други наш јунак, и право је да га се сећате |
д ево једне прилике, пала овде међу нас као с неба...“</p> <p>— „Није с неба!“ прекиде га Манда |
ренув из мисли, и подиже обе руке у вис као да заустави младића. „Чекај!... чекај један часак!. |
му зову „Страхињом", ван дома је познат као „од Расине Рајко“.{S} Ја га зовем „Амиџа-заде".{S} |
ила!...“</p> <p>„Па онда... од једанпут као да нека невидљива рука откова срце моје од окова у |
клопче, диже аспре и пусти их да падају као плева; сиђе на четврту степеницу, отвори једно аков |
ри, нађе старца и Маргиту како ћеретају као да су пријатељи од вајкада. "</p> <p>„Заповеди јој |
слатко, пуно и топло!{S} Учини се Рајку као да са неке свете цркве зазвони сребрно звоно, па му |
рунку, “ — те речи падоше на срце Рајку као зрна из пушке, па се у исти мах растопише у сладак |
ове и живо кликтање.{S} Изгледаше Рајку као да из оног ћеманета, које мало час онако тужно плак |
свим обично.</p> <p>Она сеђаше у седлу као да се скаменила, па га гледаше непомично очима шири |
ла и куда ето доспех, ја падох на земљу као мртва.{S} Једног се дана хтедох заклати, па ми он и |
приђе к младићу и потапка га по рамену као да му одобрава.</p> <p>„Е баш ми је жао, што нас дв |
ер Хијероними, који је пратио посаобину као секретар, преводио је његово казивање маџарској гос |
је био урезан крст, нагнуо се у пећину као да је био на каквој осовини.{S} Испод ње се могао ч |
ог рубина, и онда мој млади витез рикну као лав да сва црква зајеча: „она је моја, за веки веко |
! “ и напи се, и мало што се не загрцну као неко дете. <pb n="36" /></p> <p>И опет она не рече |
<pb n="134" /></p> <p>„Благо оном ко њу као своју жену љуби!...{S} Шта оно би с тобом јутрос у |
ед, подиже у вис обе руке, које дрхтаху као прут, па им свечано рече: „закуните ми се свим што |
ебрног престола.{S} Била је бела у лицу као неуглачано сребро; и уста јој беху побледела и полу |
српског поштења ево сам те узео на душу као свети аманет.{S} Могу да не умеднем да те послужим |
.{S} Као да је вихор ветар духнуо па их као плеву и прашину однео!...{S} Знате како је то чудно |
ишта не мари ни за тебе ни за мене, баш као да нас и није!{S} Све једно; нека госпођа буде роби |
чује свирање, певање и усклицавање, баш као да су сватови, а ено виде се и осветљени прозори од |
и не прекидаше је ни једним дахом, баш као да је хтео да се њеном тугом угуши, или као да се з |
“ рече он.</p> <p>„Јесте, синко!{S} Баш као да је хајка!{S} На звериње нема за што да је, а ниј |
ускликом и шкрипутом жица стаде чардаш као да је сабљом пресечен.{S} Осу се лупање песницама о |
ви.{S} Него није први пут да ти говориш као да си видовита.{S} Овде је око нас по земљи пуно пљ |
лију и Анђелију...“</p> <p>„Што говориш као да си дете!{S} Правиш се само, јер ти је мука да пр |
ога ми си госпођа и сад, и ако се мучиш као робињица!{S} Молим те, би ли хтела да се ослободиш |
<p>„Опремићемо га," говораше Мартину, "као да је племић од ове старе господске куће.{S} Ковчег |
још ближе и — пољуби га у уста!</p> <p>Као да је из Маргите муња севнула, и као да је гром пор |
жем?!{S} Па стари се гроф жени!“</p> <p>Као да је гром поред ње ударио.{S} Маргита скочи са клу |
грех; а сласт је, сласт, сласт!“</p> <p>Као да је омађијан Рајко осети жеђ за том слашћу, и као |
белих и ако неравних зуба.{S} Не беху „као бисер“, али додаваху нову драж лепоти лица њеног.</ |
S} Видећеш, мој ће те старац носити као кап воде на длану.{S} Он је стар, ал’ је добар, добар, |
а оно тамо знам да је цар Душан.{S} Еј, капе!“ И Рајко отиде опет да изближе гледа свога цара, |
ођоше натраг у лево.{S} Пролазећи поред капеле Рајко угаси своју воштаницу и остави је у куту о |
руке на оружје у силаву и стаде на сред капеле мирно.{S} Није да се молио Богу, него је тако са |
ожје сунце!“</p> <p>Узеше са светњака у капели обе велике воштанице, па пођоше да виде има ли о |
т нека, много јача но што је била она у капели.{S} Хтеде одмах да пође да види откуда та светло |
сно јецати, готово онако исто као оно у капели пред иконом Мајке Божје.</p> <p>Рајко се побоја |
ти воде!“ па у петом скоку бејаше већ у капели, а на десетом кораку спотаче се о зембил у оном |
им, погледом гледаше.{S} Пролазећи кроз капелу Рајко се заустави под једним од најснижих кандил |
д собом једну малу а прилично осветљену капелу.{S} У два велика гвоздена светњака, пред иконост |
дана прокопавања нестаде им и последње капи воде, и осташе само са неколико ораха.{S} Маргита, |
ивући у вис уз <pb n="188" /> зидине од капије.{S} Двориште је било широко и пространо.{S} Сад |
ам казивах мало час кад бејасмо доле на капији, на којој царица преклињаше свих девет Југовића |
и око још пуних боца.</p> <p>Кад се на капију уђе одмах с лева била је сниска једна кућица, у |
има, као да је стена упрскана џиновским капљама крви, које су се, паднув на њу, и саме скристал |
растових врата гораше сад већ последњим капљицама уља, те пршташе као да се гласно срди што ово |
ине!{S}" Па онда се диже на ноге, скиде капу, погледа к оној трпези на којој светлуцаху у драго |
тен пијан.{S} Хајде почесмо.{S} Накриви капу старац, подбочи се у десни бок, куцну петом у пету |
оје господе и стадох у оном забрану иза караван-сераја под звездама на небу, сетих се што је на |
е полагано преко пространог дворишта од караван-сераја и кроз разграђену ограду од врљика уђе у |
са патер Хијеронимијем у најбољој одаји караван-сераја.{S} Мало час па изађе патер из одаје у х |
још што!{S} Ваља господа да се врате у караван-серај на одмор! “ </p> <p>— „Имао бих ја овде в |
вариш, него хајде напред, показуј пут у караван-серај!“ рече му патер.</p> <p>— „Добро, кад так |
id="SRP18920_C1.3"> <head>3</head> <p>У караван-серају је те вечери владало прилично узбуђење м |
ом малом китом ивањскога цвећа и дивљег каранфила и мајкине душице Ружа се прва врати. <pb n="2 |
а зачеља закреча несигурно: „наш будући кардинал од винове лозе има реч!“</p> <p>Устаде патер А |
="186" /></p> <p>Уиђоше у село.{S} Коњи касаху ржући, а кола звекетаху и зврктаху свима лотрама |
дну од ових одаја, ја да обијем и трећи катанац, да пустим змијурину да полагано провуче главу, |
мо!{S} Пре него што одбијеш и тај трећи катанац, одви мало врхом од копља ова врата, да видимо |
полуге, прилично зарђале, са три велика катанца.{S} Рајко удараше копљем неколико пута у врата, |
донесем један буздован те да обијем ове катанце.{S} Може бити отвориће нам се излаз на светлост |
ајко узе живо да удара буздованом у оне катанце.{S} Мора бити да су од вајкада били ту намештен |
затвараху, нађе онако исто по неколико катова широких полица, а на њима мртвачке ковчеге.{S} К |
да казује, ономе загрејаном и знојавом католичком попу, који се ваља да родио негде међу Хрват |
се гвозден један котарац напуни лучем и катраном, да се све то обеси о ону гвоздену чакљу па за |
b n="57" /> појасем, поможе јој обући и кафтан од зелене чохе, намести јој на главу високи сукн |
аставицом и Маргита поред свих шалвара, кафтана и чизама хитро искочи — он онда пусти скелу низ |
ло и неколико Турака у дугачким зеленим кафтанима и са стамболијским турбанима, а иза њих једно |
та од тога нема ништа. „ О, немој да ми квариш моје снове на јави, који ће једнога дана да буду |
ед или чукундед моје старе мајке, један Кемењија, погинуо на Косову, бранећи од турске сабље гл |
опет зовну Мартина, па му рече: „Ево ти кеса са пет стотина талира.{S} Најми у Сегедину лађу, к |
потурчише ме; поклони ми паша неколико кеса сребрних грошева. „Не треба ми то !“ рекох му, „не |
и право и лепо срезано и осењено густом кестењавом косом.{S} Погусте и дуге веђе лепо се повија |
</p> <p>Рајко извади из недара дугачку кесу, а из ње чисту једну белу крпу, у којој беху лепо |
ше у две још тање а устрептане игле, па кивно боцкаше час у напред, час у десно, час у лево.{S} |
но Циганин приђе с усијаним кљештима да кида месо с робињице, а он већ лежаше као пањ на земљи. |
ти пред тим момком тамо, па ти слободно кидај с мене месо усијаним клештима.{S} Пекао си ме пре |
самсова; онаког зверја још не видех!{S} Кидисаше на онај крст у стени као исти бесови, па греби |
еху задремале; излетеше пси из авлија и кидисаше на кола и коње што тако лупњавом будише мир ус |
пустињиштва које пустињик не би могао с ким да подели, и оно може да се сноси баш за то, што мо |
ме воли, хоће сутра да се венча, и то с киме него с једном Циганчицом!“</p> <p>— „Пих!“ узвикну |
ад се мало умири он диже главу, погледа кип Душанов и рече полагано: „опрости ми царе господине |
Пред чатрљом Циганиновом стајала је као кип робиња његова, па наслонив главу на десну руку, а п |
ајвиши зид па се усправила да стоји као кип, и са усхићењем погледала би по таласима од зелене |
ном страшћу, са једном љубављу, која је кипела, као кад би нежна кћи после дугог страдања и лут |
ту од Београда до Крушевца Рајко је био кипео од веселости.{S} Срце му је било <pb n="19" /> пу |
ама двора Лазарева.{S} Барон Арпад Сент-Кираљи од Галамбоша, праћен неколиким синовима највеће |
меним кровом од чесме као нека џиновска кита од зеленог лишћа и бледожутог цвећа.{S} Као да је |
е; свако му је дрво изгледало као да је кита босиљка, свака стена румена; и саме вране и свраке |
рац пун искуства; „а колико ти је леп и китњаст тај сан, опет је он само уморна сенка, која је |
на округло поткресаном брадом, одевен у китњасто руво маџарско, с високим орловим пером на црно |
Хијероними изговори на латинском језику китњасту беседу како овај младић жели да се оних његови |
хоће да загрли.</p> <p>Са једном малом китом ивањскога цвећа и дивљег каранфила и мајкине души |
ки од вас, који сте моји, баци по једну киту у гроб оваквог витеза.</p> <p>Ружа и Мартин дадоше |
ржао је крстасту заставу, од које тешке кићанке падаху му по плећима; у десници држао је го мач |
ким зделицама и дрангулијама, те га као кићанке бију по бедрима, па ситним звекетом прате сваки |
ауш викну, Дабулана рикну, — Хазуралах! кићени сватови!" — а она... заспа. </p> </div> <div typ |
ом својом да се попне по стени, коју су кише и снегови углачали, и онда њих двоје стадоше на на |
Оно и јесте нека тиха а прилично хладна кишица почела да ромиња.{S} И небо више није било плаво |
део онога што сам ја овде препатила, та клао би га зубма а не ножем!“</p> <p>— „Махни се тога!{ |
а цвета!“</p> <p>„Иди, слатка моја, иди клекни и моли му се нек не да смрти младог овог витеза! |
ати, те ће ме црни калуђери клети црном клетвом.{S} Него деде, како доби на јуначкој сабљи ’вак |
оме у очи падао.{S} Па онда је страшном клетвом заклео све, који буду игумани његовога манастир |
д како он помену авет и изговори онакву клетву.{S} Него на све то сав одговор бејаше, што сад к |
па га опљачкати, те ће ме црни калуђери клети црном клетвом.{S} Него деде, како доби на јуначко |
у да паднем, тако ми срце куца а колена клецају!{S} Ох, мој Рајко, што не остасмо код онога доб |
ече: „баш да ми је да седнем... ноге ми клецају!“</p> <p>„Ево лези на ову постељу!“ рече му Мар |
е ме њене трепавице.{S} Она трепне а ја клецнем; она на лево пође, на лево се окренем и ја; она |
просу по <pb n="203" /> столу, а патеру клецнуше ноге, те паде доле у столицу.</p> <p>„Грофица |
к девојци, мајци божјој.{S} Дуго је ту клечала са склопљеним рукама.{S} Потекоше јој сузе низ |
е, и кад сврших молитву, не дигох се са клечања, него узех — звиждати.{S} Звиждах, звиждах, док |
не губљаху из очију.{S} Видеше је како клече пред ковчег Рајков и како обе руке пребаци преко |
му одлетеше под мехове.</p> <p>Рајко му клече на прса и док још Циганин не дође к себи од чуда, |
уше.</p> <p>Маргита је лежала мртва.{S} Клечећи поред Рајкова ковчега, загрливши га и пољубивши |
да тражим опет милост твоју!{S} Ево ме клечим пред тобом, ево ме дижем очи к теби; кроз сузе м |
а обема рукама те овај паде на земљу, а клеште му одлетеше под мехове.</p> <p>Рајко му клече на |
свакојаке ковачке алатке, пробра двоје клеште па, мало посрћући, отиде те их завуче у жеравицу |
стиснем зубе па и не јаукнем, он метне клеште у ватру па ми онда, кад се усијају, месо са миши |
.{S} Кад Бекри-Бекир узе да ме усијаним клештима наморава да пред Турцима играм.... ех, не могу |
рзали, а већ тамо ће га сотоне усијаним клештима вући по паклу!{S} О јадна кћери, како си од та |
ти слободно кидај с мене месо усијаним клештима.{S} Пекао си ме пред Халил-бегом па сам зажмур |
ликим чардашем, он би ме најпре хладним клештима штипао, а кад ја упорно нећу него стегнем срце |
="162" /> не би мене нечастиви занео да клизнем, јер из њених очију, рекао бих, трепти и светло |
ји мало час па букну у пламенове и живо кликтање.{S} Изгледаше Рајку као да из оног ћеманета, к |
/p> <p>Гракнуше пијани гости у смех и у кликтање и у пљескање.</p> <p>„Мартин ће скупо да плати |
ирио крила па као да, полећући у висине кликће, тако отворио беше оба кљуна своја.{S} С једну и |
етрдесет батина!“ Пијани гости узеше да кликћу од радости и да пљескају.{S} А млада невеста, св |
в се мало унапред по коњићу своме, јури кликћући као млад соко.</p> <p>Чак би и чаушбаши мило б |
да кувам, да чекићем кујем потковице и клинце, само — не тражи ништа више од мене и не ударај |
дуго на чесми; остави наковањ и чекић и клинце, догега до на место са кога се чесма видела, и о |
их, седео је на земљи Циганин, па ковао клинце за потковице.{S} Највише да му је било тридесет |
ода и сама раздрагала па прсла у гласно клицање, а стари би се барон Арпад само осмехнуо и река |
да се глађу и жеђу уморим, али кад већ клонем и обамрем Бекри-Бекир доведе жене, те ми силом с |
бадава!“ рече старац невесело, и чисто клону пун очајања.</p> <p>„Ама шта нема ништа?{S} Што м |
ру са њега на престо до њега, и онда ту клону, као да је неко ножем у срце ударио, и једва пром |
ироки прстенови.{S} Рајко осети како је клонула са свим онако на њ наслоњена и чињаше му се да |
аше као цветак, који је од жеђи на суши клонуо био, па се свежом водом заливен крепи и подиже.{ |
е наведох да бегаш, ја те доведох у ову клопку, па зар ја да останем да жив тебе мртву на души |
ом поред ње ударио.{S} Маргита скочи са клупе на којој је седела, и притисну обе руке на своје |
столови, поразбијани крчази, разбацане клупе; овде и онде понеки сељачки шешир и по гдекоја же |
пренеражена, па онда паде натраг на ону клупу.</p> <p>— „Узмите мало воде, слатка госпођо!{S} П |
ну руку, извуче из жеравице већ усијане кљеште, па онда право к робињи да је њима за мишицу сте |
енутка кад оно Циганин приђе с усијаним кљештима да кида месо с робињице, а он већ лежаше као п |
у висине кликће, тако отворио беше оба кљуна своја.{S} С једну и с другу страну овога знамења |
од венчања с вама носио; баци је у ону кључалу воду, те се растопи, као да је од жутог воска, |
од велика господска рода, властелинка, кнегиња, што ли?{S} Вала могло јој се одмах видети и по |
рушевинама од некадашњега двора и града Кнез-Лазарева у Крушевцу једна шарена гомила од Турака |
</p> <p>„ Рекао бих да је глас Милисава кнеза из Доње Букве!{S} Баш је он!“ говораше старац виш |
.5"> <head>5</head> <p>Под самим градом кнеза Лазара, а прислоњена уз обрушену једну зидину, ко |
Косово,</l> <pb n="220" /> <l>А нашему кнезу честитоме,</l> <l>Хајдмо....“</l> </quote> <p>То |
више сам себи; „ он то довикује Јовану кнезу од Богдања!{S} Није друго иду с неким Турцима!{S} |
итог деспотовића, и о записима неким из књига и листина, којих је једна одаја, рече, доле под з |
ас има по манастирима школа, где се учи књига и летургија, али нема школа за витештво.{S} Има л |
ићених бисером и драгим камењем, и пуно књига у златним корицама и икона у злато и драго камење |
на своја уста довикује: „овамо, напред! ко је Србин и српскога рода!“ Цела та прилика, и онај ј |
си?{S} Дед’ овамо, право и само право! ко је лепши, ја или онај тамо Бенглер-бег?...{S} Ја! та |
н, нека распитају и доведу амо свакога, ко ма и уображава да нешто зна!“</p> <p>Кад Мартин отид |
х ево ње.{S} Туркиња, Чивутка, Рацкиња, ко ће је знати!{S} Видим има очи, има стас.{S} Каже ја |
господи из своје свите; „шта оно рече, ко је она?!“</p> <p>„Мени се учини да рече: „ја сам Мар |
кани плашт?{S} Та мачевима би се секли, ко ће само пре да ми дода плашт свој! “ „И веруј, би се |
троумљу вашем подвргнете питање просто, ко је њега нама наметнуо, ако посмотрите непрекидно хва |
слуге појиле коње цареве на овој чесми; ко зна? можда је Голубан онога јутра кад ће поћи на Кос |
е да помогне кад нико други не може!{S} Ко је подигао моју Марушу из великих богиња?{S} Сви лек |
па му рече :</p> <p>„Чекај молим те!{S} Ко зна шта је тамо!{S} Пре него што одбијеш и тај трећи |
Тако; добро је.{S} И боље је овако!{S} Ко зна какав би ми се дух са белом косом и белом брадом |
господину никад није много требало!{S} Ко није пијан, то је она црна змија Манда и њена кћи.{S |
реће!...{S} А шта да вам причам?!...{S} Ко +није сам патио што сам ја патила, или ко није очима |
а је јадница!{S} Нека се бар испава.{S} Ко зна на какве ће се нове јаде и невоље разбудити!“ го |
га и сав терет да делимо подједнако.{S} Ко се од нас двоје пре у гроб сломије, сломиће се пре н |
а и рече му: „Јеси ли ти помахнитао?{S} Ко је још поткивао коње сребром?!{S} Валах, то не чини |
х него у онај плави пламен од ћумура, а ко би знао куд су јој мисли лутале.</p> <p>— „Не!“ викн |
вораше Рајко сам себи. „Ко зна!...{S} А ко зна да л’ ћу икада <pb n="171" /> видети и оног добр |
атац!" упита патер Рајка изненадно; „ а ко тебе посла с таквим порукама овамо нама ?! “</p> <p> |
је Милош на Косову показао ко је вера а ко је невера; и онда сваки пође своме селу и своме дому |
хе хе !“ насмеја се старац срдачно; „а ко то тако из тебе говори? да ли је то госпођа, или роб |
говори; „светла господа веле: ако је да ко коме поклон чини, не можеш ти њима, него они теби!{S |
ојачала вид и да би сигурније сагледала ко то долази, наднесе леву руку над очи, и гледаше, оче |
ше: "ако су Турци убили старца, па нема ко да отвори ову гробницу, шта ће да буде од ове јадне |
напред! напред браћо!{S} Ха, нек се зна ко смо!{S} Напред за нашим царем, напред!“ И његова се |
уће до <pb n="214" /> куће, нек разбуде ко год спава, нек растрезне ко је још пијан, нека распи |
да растурим лажне пријатеље.{S} Ако ме ко нападне, имаће ко и да ме брани.{S} Ако не би ти хте |
ловом његовим предаду, недирнуто, ономе ко ослободи Шумадију, те да има чиме довршити васкрс це |
нек разбуде ко год спава, нек растрезне ко је још пијан, нека распитају и доведу амо свакога, к |
пријатеље.{S} Ако ме ко нападне, имаће ко и да ме брани.{S} Ако не би ти хтео, Мартине, ево ко |
од ових столова!{S} Не пита се сад више ко смо и шта смо.{S} Него да се са нашом заједничком не |
ката.{S} Требало би времена док би га и ко други одрешио, а већ сам да се из тако чврстих веза |
жене, те ми силом сипљу млеко у уста и ко зна шта још те ме поврате.{S} Нит’ могу да утечем, н |
јим репом.</p> <p>„Мартине, познајеш ли ко је ово ?!“ питаше Ружа.</p> <p>Мартин гледаше за нек |
моја драга и добра Ружо!“</p> <p>„ Али ко сте ви у тој чудној ношњи! “ питаше старица, па се и |
+није сам патио што сам ја патила, или ко није очима гледао моје муке, тај не може да замисли |
ив? и коњ жив и јунак жив!{S} А знаш ти ко је ово?“ говораше Рајко с веселим узбуђењем, па накр |
у шубару.</p> <p>— „Откуд ја могу знати ко је!“ рече Маргита.</p> <p>„Е да ти кажем!{S} То је н |
усудио да се зовеш Краљевић Марко, нити ко од вас, децо, да се усуди да га тим јуначким именом |
о, изјадала сам јој се, причала сам јој ко си ти, рекла сам јој, да ти не замери што си од друг |
лике цркве.{S} Ту пред олтаром погледам ко ми је младожења, кад оно није више мој стари чича, н |
е му Маргита живо у реч; „сад тек видим ко су твоји учитељи....{S} Марко...{S} Милош...{S} Стра |
пуће: <pb n="134" /></p> <p>„Благо оном ко њу као своју жену љуби!...{S} Шта оно би с тобом јут |
-Алију, како је Милош на Косову показао ко је вера а ко је невера; и онда сваки пође своме селу |
ани.{S} Ако не би ти хтео, Мартине, ево ко ће!“ рече Маргита, показав руком на Рајка.</p> <p>— |
р.{S} Помоли се Богу, приложи цркви што ко може, искупи се око гуслара да чује: како је Марко у |
/p> <p>„О Мартине, зар нема нико у селу ко је вичан ранама ?{S} Има ли какав стар човек или как |
би Маргиту ослободио, рече јој: „а знаш ко ће то бити?{S} Сад се сетих да сам слушао да овде не |
остави је у куту од малих оних врата. „Ко зна колико ће нам дуго требати свећа.{S} Да мало при |
пећини створиш?“ питаше ме санџак-бег. „Ко шта може јадној раји?{S} Она као дете сироче радује |
и растужена и пуна неке чудне слутње. „Ко зна,“ рече, „можда је мој старац од туге за мном и у |
тора који их начини и волове теглиоце. „Ко је <pb n="129" /> с Аћимом?“ запита мој стриц. „Нико |
ма дочекам?!“ говораше Рајко сам себи. „Ко зна!...{S} А ко зна да л’ ћу икада <pb n="171" /> ви |
<p>„Е, децо моја!“ поче старац весело; „ко ће као Бог?!{S} Право је рекао псалмопевац Давид: „к |
ој се, дете моје, доћи ће он!“ </hi> — „Ко је тај „он“ ?“ — ја бих се ослободила да запитам. „Т |
квим порукама овамо нама ?! “</p> <p>— „Ко ме посла?!{S} Како ти то питаш?“ рече Рајко малко зб |
себи нешто што је растуживало.</p> <p>„Ко је ово?{S} Како је господствен овај старац, како је |
с на једну час на другу страну.</p> <p>„Ко има тамо?“ викну Рајко; „ако си ришћанска душа, куми |
а на латинском језику говори :</p> <p>„Ко нама, о великомоћна и сјајна господо, јемчи, да прел |
д других, седео је на земљи Циганин, па ковао клинце за потковице.{S} Највише да му је било три |
.{S} Као да и не чујаше што јој Циганин ковач срдито и све јачом и јачом дреком довикиваше. </p |
до једног корита, у коме беху свакојаке ковачке алатке, пробра двоје клеште па, мало посрћући, |
ја из кавеза!“ И онда отиде у одају иза ковачнице, извади из кавеза птичицу, пољуби је и пусти |
на његову вику, а зачу се на вратима од ковачнице весео и гласан поздрав: „сабанахиралах, мајст |
и говорим!</p> <p>Одмакоше се подаље од ковачнице на зелену ледину. </p> <p>Рајко извади из нед |
о га Рајко пред врата од Бекри-Бекирове ковачнице.{S} Обесио о десном рамену неку повелику чуту |
, пусти ме из кавеза.{S} Узех радити по ковачници као да сам се у циганској <pb n="77" /> черзи |
а цепам дрва, да ложим ватру, да чистим ковачницу, да перем и да кувам, да чекићем кујем потков |
н циганинов.{S} Удесише да Рајко дође у ковачницу кад се добро смркне, а Циганин да узајми од ј |
ad> <p>Тек је млада робиња унела воду у ковачницу и тек поче упорно да одговара Циганину на њег |
рави нечастиви; избуљио очи па их све у ковитлац окреће, дркће му црна кожа на образима, искези |
црну косу, него јој падаше низ плећа у коврџастим таласима, који се као крило гавраново прелив |
племић од ове старе господске куће.{S} Ковчег од углађене ораховине нека се постави белом свил |
из очију.{S} Видеше је како клече пред ковчег Рајков и како обе руке пребаци преко њега, као д |
јка! — Сад нека дођу људи, нека затворе ковчег и залију онај од олова!“ —</p> <milestone unit=" |
која ће Тисом па Дунавом да носи мене и ковчег Рајков у Србију.{S} Па онда иди преким путем у Б |
у покривена, па немо гледала у мртвачки ковчег, који је покривен црном чохом лежао пред њом.</p |
а у двоје у троје и положи га на оловни ковчег до саме горње ивице.</p> <p>„Ето ти под главу да |
ником ништа не казујући, помогну изнети ковчег на најближи вис космајски.{S} Чекали су да падне |
ну плочу. „Да смо џинови и да имамо пун ковчег барута, па овде не би могли пролом учинити.{S} Б |
живо скиде дијадему, па је брже боље у ковчег баци.{S} Па онда посрћући крочи до најближег сре |
тави белом свилом ; тај ћемо положити у ковчег оловни, а овај у ковчег од растовине.{S} На среб |
ћемо положити у ковчег оловни, а овај у ковчег од растовине.{S} На сребрном штиту на овом расто |
лежала мртва.{S} Клечећи поред Рајкова ковчега, загрливши га и пољубивши га, издахнула је.</p> |
гипко телом до на саму ивицу од оловна ковчега, само као да боље чује певача и да му је ближе. |
<head>9</head> <p>Између онога оловног ковчега по коме је Маргита легла, положив себи под глав |
у од оних споредних сувота,те из једног ковчега извади једно старинско копље и њиме опрезно пип |
Маргитино, која, онако пребачена преко ковчега Рајкова, не мрдну.</p> <p>Ружа се сагну да јој |
и га, издахнула је.</p> <p>С ону страну ковчега на трави лежало је једно празно бело стакленце. |
мо је најпре спусти на један од оловних ковчега, подметнув јој под главу опет своје гуњче.{S} О |
е.{S} Хајдмо да седнемо на који од оних ковчега горе, па да се мало прихватиш и одмориш, а у то |
м од краћих мачева, које пробра из оних ковчега, али не могаше ни с њима много да учини; врхови |
това широких полица, а на њима мртвачке ковчеге.{S} Кад из треће просторије изађе Маргита му ре |
> <p>Кад осташе саме, онда она приђе ка ковчегу.{S} Дуго и дуго гледаше без речи у мирно лице м |
ју.{S} Али не смеде ни погледати к оном ковчегу на коме млада Маџарица спаваше.{S} Спусти се на |
одморим.{S} Седи ту спроћу мене на том ковчегу преко пута па ми причај што.{S} Не; чекај!{S} Х |
те царевину имали!“ Отвори један повећи ковчежић.{S} Извади из њега једну високу дијадему.{S} Б |
од камена, а на полицама — дугачки неки ковчези од олова све један до другога; „а, ово ће бити |
града изнад нас, и ово су све мртвачки ковчези.{S} Их, шта их је!{S} Да ћутим, да се оно госпо |
рпана пехарима, кондирима, скрињицама и ковчезима.{S} Маргита дохвати прву скрињицу од сребрне |
упња била су запремљена онаквим оловним ковчезима, какве је Рајко већ видео, а за које је мисли |
рихвати Маргита горко; „мој стари гроф, ког сам толико пута хвалила како је добар и како ме вол |
ивам за једнога мога горског пријатеља, кога ћу ти може бити сутра и показати, и без тога меда, |
ило једном другом моме брату од стрица, кога смо били звали Сибињанин Јанком...“</p> <p>„Сибиња |
илости и можеш га дочекати !“</p> <p>„А кога то мислиш оче?“ питаше Рајко радознало.</p> <p>— „ |
нако узбуђен викну: „има ли овде живога кога ?“</p> <p>Вика његова узе да се пролама испод свод |
понављајући последње две речи: „живога кога?“</p> <p>— <hi>„Живога Бога?!“ </hi> рече Рајко ра |
нинама има неки Светогорац испосник, за кога народ прича да чуда чини.{S} Не знам да л’ му смем |
Ево ја ћу најпре изаћи да видим да нема кога.{S} Ако никога нема зазвиждаћу, а ти онда изађи па |
ропства, витештвом овога младога Србина кога овде видите, похитала сам своме мужу и своме завич |
и чекић и клинце, догега до на место са кога се чесма видела, и онда гњевно докопа први камен п |
рског у Цариград по нарочитом послу, од кога је зависило хоће ли се истом закључени мир одржати |
онда опет онај тајни гласић у њему, од кога се већ једном препао био, поче да шапуће: <pb n="1 |
н образ, и мој образ, и образ народа од кога сам!{S} Хоћу да се у Маџарској и Маџарима хвали, к |
храните ме овде, поред њега.{S} Пошљите кога Србина у рудничке планине старцу Теодосију у Вујан |
и ћу вам казати: устајте, ево дође онај кога чекасмо!“ Удари се бег по колену, мишљах пуче чоха |
рац Рајку; „све бих рекао да си ти онај кога одавно меркам, не би ли нашао себи једнога дана см |
{S} Видим те много млада за тешки посао кога си се латио; али осећам, ето сад овде у овоме часу |
е из ходника, па стадоше на праг, преко кога се у ону округлу дворану силазило, и кад погледаше |
агосиљајући га за срећне тренутке, које код њега проведосмо.{S} Јест, кад кроз сву своју несрећ |
и рече:</p> <p>„Пусти ме, Рајко, да се код ње исплачем!"</p> <p>Рајко се све на прстима повуче |
силом одведе, а сад <pb n="193" /> сте код њега у двору на мору, где кад се сетите њега, старц |
д!{S} Те сам речи од њих научио у битци код Сенте.{S} Синко, напред! напред! напред!“ </p> <p>Р |
ецају!{S} Ох, мој Рајко, што не остасмо код онога доброг старца!{S} Ох, куда ли нас двоје сад и |
и на Турке.{S} А дотле би ти могао лепо код нас да останеш и да спремаш војску.{S} А кад рат по |
n="187" /></p> <p>— „Како пусто?{S} Зар код толиких паса пусто?{S} Кад би и пси знали да пију, |
омало Маргита говораше: </p> <p>„Ти ћеш код нас у Нађ-Бањи да останеш док се не спреми све што |
шких мука у оковима била сам стала сама кожа и кост.{S} Он навали да ме храни сутлијашем.{S} На |
их све у ковитлац окреће, дркће му црна кожа на образима, искезио зубе, па режи као бесно псето |
ајно писмо, које је сам стари деспот на кожи писао.{S} У њему вели како је његов син деспотовић |
мирно задевајући празан пиштољ за свој кожни пас.</p> <p>— „Еј, мени тужној ! “ врисну Маргита |
едан дуг и широк мач, већином у зеленим кожним корицама, па са сребрним или златним пафтама, <p |
<p>Рајко извади из недара једну троуглу кожну амајлицу, која му о црном свиленом гајтану бејаше |
у.{S} Рајко мишљаше да ће је бити какви козари наложили били.{S} Али кад јој приђоше ближе, опа |
да удешавају жице.</p> <p>У томе Манда, која дотле узалуд гураше Сокицу да иде да опет заузме д |
везана жута <pb n="33" /> једна шамија, која не могаше у своје меке савијутке да прикупи густу |
тај сан, опет је он само уморна сенка, која је на твоје успаване трепавице пала од оног драгог |
ђе лепо се повијају изнад два црна ока, која свагда право гледају; из њих светао отворен поглед |
му је било обликом као округла јабука, која се слила у нешто мало дужу но ширу коцку, и кроз м |
пља, провуче некаква дугачка црна игла, која се у врху цепаше у две још тање а устрептане игле, |
ином чесмом".{S} Стара и узана калдрма, која долажаше из вароши, повијала се поред ње горе уз б |
ободна, или управо овде сам још робиња, која је се помоћу твојом у слободу своје земље вратила. |
ри у једна друга велика гвоздена врата, која се беху испречила те затвараху ходник.{S} На њима |
аше само са неколико ораха.{S} Маргита, која је иначе тако разговорна била, ућутала се и постал |
уна су за цело!“ довикиваше му Маргита, која беше подалеко од њега одмакла, отварајући овде и о |
ајко још из даље опази како му Маргита, која бејаше остала са свећом пред оним вратима, маше ру |
жива нећеш да предаш!"</p> <p>Маргита, која је мало час села на земљу, диже се сад у висину.{S |
гледи му падоше на једна узана вратóца, која стајаху ошкринута, и на која се улазило из те <pb |
е то јављала наша српска царица Милица, која је била тако доброга срца, па би се над твојом суд |
е не видимо, јер га заклања она шумица, која је двор са три стране обгрлила.{S} Видећеш у њој п |
ане било је дванаест гвоздених вратоца, која су некуда у друге ходнике и просторије водила.{S} |
ом, гледаше за свитом маџарске господе, која сави путем у варош.{S} Рајку се учини као да она с |
млада једна госпођа из земље маџарске, која бега из турскога ропства, <pb n="71" /> да се спас |
дохвати прву скрињицу од сребрне срме, која јој под руку дође, отвори је па узвикну упрепашћен |
д вилинске лепоте какве младе дворкиње, која би се као живи цвет белога крина жудно запајала ср |
ци!" рече Рајко погледав к младој жени, која се шћућурила на земљи поред мехова, па би их овда |
у Арад к некој старој Влахињи врачари, која може да учини да види своју суђеницу.{S} Гроф се о |
еди и тако дрхћете!“ рече Ружа Маргити, која ћуташе па се само стресаше, као да је у грозници, |
ади на њено прво место.</p> <p>Маргити, која се била за неколико тренутака чисто скаменила, гле |
коњских не прогута ништа од оне сласти, која треба да се слива само у срца људска.{S} Само је < |
зав руком танке млазове беле светлости, која са свода, а из неких цеви, падаше овамо под земљу, |
летео на својој танкој сивој ластавици, која је својом брзином и својом ситном а паметном главо |
о ње, уз њу, па онда јурну к степеници, која је из дворишта у главно здање водила, као да хоће |
умива лице своје бистром хладном водом, која на дрвену једну цев шибаше из чесме у каменито кор |
, те стојаше пред трећом једном сликом, која беше намештена лево од оне велике у средини, а на |
Јелек од загасито зелене чохе па срмом, која је одавно потамнела, свакојако ишаран, утегао јој |
која сиротињска чатрља.{S} Пред једном, која је стајала за себе и подалеко од других, седео је |
Обадвоје стојаху позадуго пред стеном, која их раздвајаше од пећине и ослушкиваху не би ли што |
етле звезде трептаху над мрачном масом, која подупираше јужни крај неба.{S} Лак и благ поветара |
на лево и дубоко поклони пред Маргитом, која у њеном турском руву ступи мирно а поносито у двор |
мрамора, застрвена је била плаштаницом, која је била дивно извезена свилом, златом и ситним бис |
и положи своју руку на раме Маргитино, која, онако пребачена преко ковчега Рајкова, не мрдну.< |
које га је страх везао био; моја памет, која мало час хтеде да прсне, нађе опет своју присебнос |
отина талира.{S} Најми у Сегедину лађу, која ће Тисом па Дунавом да носи мене и ковчег Рајков у |
рму.{S} Кад отвори врата наиђе на Ружу, која врисну и мало што не паде.</p> <p>„Не бој се!{S} Х |
т.{S} Моје очи мирно погледаше на реку, која тако бистра, тако тиха, нешто канда мени шапуташе. |
их очију загледала у ону шарену гомилу, која се полагано креташе озго са града.{S} Кад се свита |
, са једном страшћу, са једном љубављу, која је кипела, као кад би нежна кћи после дугог страда |
p>Рајко јој пружи руку те дохвати њену, која беше хладна као иста стена.</p> <p>А стена се опет |
дана испратили у Расину у моју родбину, која би је чувала и пазила као аманет, док ви не смисли |
а прислоњена уз обрушену једну зидину, која по свој прилици бејаше остатак од некадашњега спољ |
падне зидине од града.{S} Уз ту зидину, која се прилично одржала, прислоњена је била овде и онд |
о умрла.{S} Волим и своју стрину Круну, која ме је очувала, волим и своје сестре од стричева, П |
из недара једну троуглу кожну амајлицу, која му о црном свиленом гајтану бејаше о врату; превре |
дугуљасто али лепо сливено, — са устима која нису била врло малена, али на којима је било пуно |
{S} Једна од тих вратоца била су она на која њих двоје дођоше.{S} Између сваких <pb n="104" /> |
а вратóца, која стајаху ошкринута, и на која се улазило из те <pb n="99" /> леве певнице у сами |
ашћени, неки с отвореним устима, али на која не могаше ни једна реч да изађе.{S} За неколико тр |
еправде свога друга, него због неправде која је у судбини!{S} Је л’ тако?!“</p> <p>„Не може да |
тренутака, очи јој севаше као у тигрице која се спрема да скочи, али се савлада и рече :</p> <p |
коју је на грудима њеним у себе упио, и која сад са длана руке Рајкове струјаше све топлије чак |
м девојком, истина од простог рода, али која ће му родити два сина, који ће његово име са славо |
госту.{S} Стадоше му очи на младој жени која се пред ногама <pb n="12" /> старчевим! савијаше, |
знам да ти је и слободно.{S} Благо жени која ће то витештво и ту слободу чистом љубављу за себе |
по готову срдит.{S} Невесео од жалости која му притискиваше срце при помисли, да она јадна жен |
их конопце!" рече Рајко младој Маџарици која већ беше скочила на ноге, па збуњено гледаше шта т |
решљивости, па онда и сама приђе к руци која и њу, као оно и Рајка, живо благослови.{S} Беше то |
жала, прислоњена је била овде и онде по која сиротињска чатрља.{S} Пред једном, која је стајала |
ановима зауставише проста једна кола, у која беху запрегнута три обична сељачка коња.{S} Са кол |
="148" /> је са неким од краћих мачева, које пробра из оних ковчега, али не могаше ни с њима мн |
великих златних кандила.{S} Осим тога, које са свода, које са гвоздених полуга, што су се пруж |
х кандила.{S} Осим тога, које са свода, које са гвоздених полуга, што су се пружале од једног з |
тво има пуно сладости и без тога млека, које ја добивам за једнога мога горског пријатеља, кога |
на њих улажаше Рајко да у просторијама, које затвараху, нађе онако исто по неколико катова широ |
цима, кадифеним покривачима и завесама, које се са таванице из једне позлаћене грофовске круне |
квим ове земље јунацима, даже царевима, које он пред Сараценима сараценске главе сећи пушта, ак |
ачуђено погледала крупним својим очима, које би овда и онда протрла прстима као да се увери да |
у завичај вратиш?! “</p> <p>Млада жена, које је лице само сунцем преплануло било, сад пребледе |
е стигоше на једне степенице од камена, које су водиле на више до једне гвоздене плоче у тавани |
ред к једном обрваном платну од зидина, које се наслањаше на високу кулу једну.</p> <p>„Ево, да |
згледаше Рајку као да из оног ћеманета, које мало час онако тужно плакаше, сад све саме варнице |
ац са његова два сина, два деспотовића, које је маћеха њихова, проклета Јерина, послала зету св |
аха и неколико јабука.{S} Од три ораха, које би узео из зембила, Рајко би један и појео, а два |
за горске пчеле чувам, и без тих ораха, које ја с веверицама делим.{S} Чак и слободу делим с ор |
згубила.{S} Од широких мраморних плоча, које су јој теме покривале, остала је само једна; друге |
ем благосиљајући га за срећне тренутке, које код њега проведосмо.{S} Јест, кад кроз сву своју н |
уђен и сав блед, подиже у вис обе руке, које дрхтаху као прут, па им свечано рече: „закуните ми |
ивост о девојачке груди ове младе жене, које су се стидљиво заклањале за издајнички облачак од |
вади из ормана најтање свилене тканине, које је око врата и на својим грудима носила, па их, на |
стена упрскана џиновским капљама крви, које су се, паднув на њу, и саме скристалисале.{S} А ов |
и златан крст сав посут драгим камењем, које тако прскаше варницама, да се у њ није дало гледат |
брже па се нађоше пред једним кандилом, које изнад једних сниских растових врата гораше сад већ |
и са мало спуштеним и одуженим вратом, које густа грива покриваше.{S} Иза њих друга два златна |
у сребрна кутија, у кутији тајно писмо, које је сам стари деспот на кожи писао.{S} У њему вели |
о, има <pb n="204" /> само једно место, које грофица Маргита може да заузме, јер јој с правом п |
> <p>„Знате ону проклету Циганку Манду, које је син био негда свирач у Борчије, па се после пот |
страну једну и добро осветљену дворану, које зидови беху искићени роговима од јелена и главама |
а могла је и да обије по <pb n="150" /> које зрно од стене; трећега дана уставила би се на четв |
је он одбио велике новце <pb n="16" /> које су му неке овдашње спахије нудиле.{S} Опростите ми |
стенама и зидинама.{S} Нема пустињиштва које пустињик не би могао с ким да подели, и оно може д |
вчезима, какве је Рајко већ видео, а за које је мислио да су мртвачки.{S} Сад је видео да у јед |
хлебом храним, али то своје цвеће ни за које паре не дам!“ Ја јој онда испричах што милостивој |
паром.{S} Дајте да одем да га питам за које би је паре предао вама да је поведете као слободну |
е били приступите.{S} Уморни путник, ма које вере био, свуда је под божјим небом добро дошао!“< |
} Требало је сад да пређе на ствар због које је на њу и чекао, али некако не могаше да подеси к |
евој руци држао је крстасту заставу, од које тешке кићанке падаху му по плећима; у десници држа |
као бих, трепти и светлост и светиња од које нечастиви бега.{S} Кад ме гледи и кад ми говори, к |
јер стена бејаше од оне чврсте врсте од које се жрвњеви праве.{S} Хладан га зној пробијаше кад |
наступаше.{S} Прођоше и ону стену испод које су из пећине овамо ушли.{S} Опазише сад да је она |
те," рече им; „ја сам већ ударио белеге које ће сељаци оздо из села видети и разумети.{S} Кроз |
и праштамо.{S} Али што си осрамотио име које носиш, не можемо ти опростити.{S} Него од сада да |
као да му тиме обрати пажњу на страхоте које види и од којих стрепи.</p> <p>„Чујеш ли самсове?" |
ега да окреће и несвестица га обузе, из које прену тек кад зајеча јасан глас старчев: „О децо, |
кабаницу, загрејао се, занео се у мисли које су биле више снови на јави него озбиљне и хладне м |
Крушевцу петли се дозиваху кукурекањем које се разлегаше; овде и онде извијаше се танак стуб о |
е сребрне мамузе, — био је средина, око које се она гомила повијала час напред, час на десно, ч |
право у вис, ваља да од какве ватре око које се беху чобани искупили.{S} Рајко гледаше целу ону |
пођо од толиких баштина, еј девојко око које су се највећа господа маџарска и највећи наши јуна |
идљива рука откова срце моје од окова у које га је страх везао био; моја памет, која мало час х |
а ни у мерџан; а још мање у оне сенке у које се мерџан губио.{S} Гледаше постојано у лице Марги |
правцем на исток к једној умци, на врху које има засађено неколико јабланова.{S} Са врха те умк |
е преплануло, и овај красан млад човек, којега невиност иде до простоте, а чистота осећања до в |
учене обрве, и оно сниско а право чело, којега су мирну строгост и свечану лепоту густе витице |
аслонив обе руке на велики и широк мач, којега је држак у крст извијен био.{S} Круна, скиптар и |
} Као да су кроз онај тихи сутон, изнад којега се на небу бледе звезде запаљиваху, и кроз оно ј |
је притегао џемадан од црвена сукна, из којега се од рамена спуштаху пошироки рукави од дебела |
кренемо у лево!“ викаше опет онај сељак којега глас сад већ беше орапавио од многе вике.</p> <p |
чи, да преласни и бујни јуноша, дрскост којега толико изненађује, није нама од стране Сарацена |
бити сутра и показати, и без тога меда, који ја за горске пчеле чувам, и без тих ораха, које ја |
а у лицу, благосиљаше два млада витеза, који се над једним ћивотом беху чврсто загрлили.{S} Дол |
аштеви велике господе и великих јунака, који су с нашим царевима лицем у лице говорили!{S} Како |
е без речи у мирно лице младога човека, који као да беше тек само у неком тихом сну.{S} Па онда |
бодан пролаз тек само за једног човека, који би од малених врата у зиду силазио на под дворане |
ила, да нож мога мужа није убио човека, који ме је турског ропства ослободио и часно и поштено |
бави.</p> <p>Па онда стаде поред Рајка, који нешто теже и спорије дисаше.{S} Гледаше га неизмер |
> <p>Хасан Зулуфлија куцну руком Рајка, који се сав био изгубио слушајући за њ неразумљиви гово |
е кроз Венчац.{S} Има тамо сад хајдука, који ће да пуцају на саркол јаничарски чим га из далека |
о је мало среће Бог вама дао, баш вама, који сте <pb n="191" /> према сваком тако пуни доброте |
лим.{S} Чак и слободу делим с орловима, који изнад овог виса воле да се носе, и тишину делим с |
њега и подигни га, и сачувај га онима, који су њему мили.{S} Ако нећеш да се смилујеш ни данас |
падаше низ плећа у коврџастим таласима, који се као крило гавраново преливаху у тамноплаве одје |
оловски рог, сребром окован а пун вина, који беше дохватио да напије здравицу.{S} Вино се просу |
г рода, али која ће му родити два сина, који ће његово име са славом по свету да пронесу.{S} Ко |
распет био, и силом Богородичиног сна, који ево у амајлији носим, позивам те, уклањај се са на |
широки рукави од дебела сељачка платна, који се уз доручне зглавке припијаху доручницима лепо и |
p>„Ово је гроб једног надзорника имања, који је ваља да пре својих педесет година умр’о и наред |
у двориште преко једног дрвеног моста, који се на ланцима могао привући у вис уз <pb n="188" / |
г једног престола и једног деспотовића, који уз гусле гуди.{S} Јунак, који је у животу плашт ов |
ена, па немо гледала у мртвачки ковчег, који је покривен црном чохом лежао пред њом.</p> <p>Шај |
то еванђеље, одбите од мене нечастивог, који ме ето на зло навлачи!“</p> <p>Осети да му се мир |
сано жалостив један <pb n="52" /> увод, који мало час па букну у пламенове и живо кликтање.{S} |
е с последње мраморне степенице на под, који је све ситним шареним камичцима био ишаран у свако |
Па онда је страшном клетвом заклео све, који буду игумани његовога манастира на Светој Гори, да |
онда, упрев опет у Рајка своје погледе, који сад не беху више мекана кадифа него топли пламенов |
се прекрсти неколико пута; „о, Господе, који си и милостив и свесилан, смилуј се на ову децу!{S |
оздо иза стола један од млађе господе, који се још не бејаше са свим загњурио у вино.</p> <p>„ |
а пред неки као долап у зиду од кухиње, који кад отвори рекне му: „гледај сад и добро утуви сво |
огледала би по таласима од зелене горе, који се пружаху на све стране докле око допираше; час б |
опазише ударише <pb n="79" /> у лавеж, који се помеша с оним халакањем Турака, да ме језа поду |
е, Маџарица му пружи један дугачак нож, који је извадила из некаквог зембила, па му једва чујни |
гледала у кристални <pb n="35" /> млаз, који се с оштром звеком и прштањем разбијаше у металном |
ега један снизак и раван тамносив млаз, који постајаше све тамнији и тамнији и ако се на њ само |
е невесело опет загледа у сребрни млаз, који сад само тихо мумлаше, падајући у пун котлић.{S} С |
прихвати она брзо; „не смејем се теби, који имаш око да спазиш цвет, него се <pb n="37" /> сме |
ћу те питати ? “</p> <p>„Ако нећу теби, који си божји угодник и без онога што си мени и овој ст |
оја Ружо и добри мој Мартине, и сви ви, који сте ми били слуге, а показали сте ми се као верни |
немој да ми квариш моје снове на јави, који ће једнога дана да буду на јави истина.{S} Вратиће |
били двоглави орлови, кринови и лавови, који се пропињу да дохвате звезде.{S} Тако је извезен б |
и у овој <pb n="121" /> земљи има људи, који знају за Бога.{S} Ето то ми је доста!“</p> <p>Док |
аст човечуљак у дугачкој, црној долами, који је сваки час брисао своје знојаво и запурено а гла |
и говорио српски.{S} Патер Хијероними, који је пратио посаобину као секретар, преводио је њего |
потовића, који уз гусле гуди.{S} Јунак, који је у животу плашт овај носио, неће се срдити да га |
ришта од двора повлачио се један јарак, који је био пун воде.{S} О ону страну јарка ишао је пов |
нинским, Маргита оживљаваше као цветак, који је од жеђи на суши клонуо био, па се свежом водом |
један смук, добрих десет стопа дугачак, који се навикао на друштво пустиника и на млеко што га |
ше један мали и сићушан бледи пламичак, који <pb n="97" /> наизменце засветли, па побледи, засв |
ри ти што хоћеш, али си ти Рајко човек, који има око за оно што је лепо и господско!{S} Та стен |
<p>Чело му беше орожено крупним знојем, који он сад узе брисати час десним час левим рукавом.{S |
ући зној, и брижно гледаше за младићем, који се сигурним и лаким кораком пењаше уз гомилу цигал |
тишином, и са овако свежим поветарцем, који оживљава и умор односи, није тешко бити испосник, |
видимо!" рече Рајко, пољуби се с Јовом, који му бејаше некаква својта, па онда поведе ластавицу |
лице младога гуслара с једним изразом, који је тешко укратко описати, али у коме су се и осећа |
но а поносито у дворану праћена Рајком, који у левој руци ношаше своју шубарицу, а десну спусти |
аступише баш према њој, она са вриском, који срце параше, јурну к њима, одгурну чауше и јаничар |
анета.{S} За дугачким и широким столом, који се чисто угибао под сваковрсним јестивом и пићем, |
одигне чекић са земље.</p> <p>Пети дан, који беше већ трећи како ништа окусили нису, беше склоп |
сиљка од твоје Маргите, а ево ти један, који ти незнана наша пријатељица, стара Српкиња Станија |
ду од врљика уђе у један велики забран, који је одмах иза коњушница почињао.{S} Погледа у звезд |
неки људи чекаху.{S} То је био Мартин, који је успео да за велике новце најми неколике сељаке |
Ама како ти то говориш?!" питаше Рајко, који и не слућаше о чему Бекир мисли.</p> <p>— „Ето как |
ски живо и ватрено.</p> <p>Млади Рајко, који је неколико корачаја испред свите ишао, окрете се |
Маргита мирно и готово хладно. „Рајко, који ми се довде показао као витез, нека ми у овоме час |
пољска цвећа.{S} Хоћу да сваки од вас, који сте моји, баци по једну киту у гроб оваквог витеза |
мисли изведе један мекан а звучан глас, који је поздрави са: „помози Бог, снахо!“</p> <p>— „Доб |
а ти на твоје женско раме примаш терет, који моје мушко раме може да понесе!“ рекао би Рајко, п |
кије, дај ако се може да одржимо живот, који се у госпође гаси!“ </p> </div> <div type="chapter |
и и широки јермелином постављени плашт, који је са рамена онога старца падао на престо.{S} Једа |
а дижем и теби за поњаву додајем плашт, који је покривао господска прса и јуначка рамена?“</p> |
подземне сувоте под овај малени градић, који је и онда слабо коме у очи падао.{S} Па онда је ст |
таквом жудном пажњом један тихи гласић, који у њему самом и од њега самог тихо шапуташе.{S} Да |
па сишав с кола приђе право к рундову, који, кад чу њен глас, стаде као да се скаменио, подиже |
аше у Сибињској.{S} Беше ту пуно слугу, који насипаху празне боце и кондире вином, да буду гото |
рво Богу, а после моме пријатељу смуку, који се одазва моме звиждању.{S} Него ви за то и не зна |
ше му очи на њој.{S} Окрете се Мартину, који је био с њиме, па рече: „ето је она моја суђеница! |
знам да излаза нећемо наћи!{S} По сну, који сам ноћас снила, пре ће бити да ћемо... или боље д |
је начињен цар један на ватреном коњу, који се пропиње у вис да скочи у напред.{S} Цар је имао |
загрејаном и знојавом католичком попу, који се ваља да родио негде међу Хрватима или Словенцим |
Рече нешто на маџарски Маџару кочијашу, који потера <pb n="181" /> своје коње даље, па их зауст |
астове шуме шумадијске бруји поветарац, који се понео чак отуда са сињега мора, па преко снежно |
да је Маџарица, да ју је Бекри-Бекир, — који је се тек пре четири године потурчио, дошав и сам |
срца, — са деликатно срезаним носом за који би рекли да је дивна копија у слоновој кости са ст |
еју од јабланова, опазише једног сељака који, у некакве дубоке мисли занесен, корачаше лаганим |
лима и засеоцима, а још мање о бојевима који су се онуда били, и о јунацима који сад већ мирно |
има који су се онуда били, и о јунацима који сад већ мирно почиваху под овом или оном каменом б |
ом сиџадету око једног белог убруса, на који Рајко положио беше нешто погаче, млада црна лука, |
ско копље и њиме опрезно пипаше под, на који наступаше.{S} Прођоше и ону стену испод које су из |
казујући на један поширок бео камен, на који Маргита већ седе.</p> <p>„Ово је гроб једног надзо |
какве светиње.{S} Хајдмо да седнемо на који од оних ковчега горе, па да се мало прихватиш и од |
стоварује љуто кунући и кола и мајстора који их начини и волове теглиоце. „Ко је <pb n="129" /> |
Турци и моји сељаци угледаше, а они куд који, бегај и не обзири се ! „Змај, крилати змај, цар з |
дају.{S} Ваља да пошљем испред вас људе који ће дати знак да сте наши! “</p> <p>Маргита се била |
ги носи, па од њега нека госпођа откине који стручак, па нека га метне на прса младом <pb n="22 |
жалост осваја кад помислим, да ће кроз који дан доћи и дан, у који ми се од тебе растати ваља. |
да пушта модар пламен.{S} Ето мени кроз који дан од санџак-бега поздрави, поклони и дарови.{S} |
ја да те познам, кад те не познаје онај који те је грлио?!{S} Ха, ха, ха!{S} О хо, хо, хо!“ цер |
овога што од тебе чух, да ће доћи онај који ће земљу да ослободи!“</p> <p>Старац се раздрагао |
че од жутог сахтијана, извијене у вршак који беше назад поврнут.</p> <p>Већ по виткости и лепот |
е нашим краљевима?" питаше Рајко гласом који издаваше да му је криво.</p> <p>— „Шта вас ја знам |
та се оку његовом измакло није: ни орао који је високо под небом господствено кружио, ни зец ко |
као да се скаменила.{S} Први беше Рајко који силно узбуђен викну: „ама шта је то?“ и ако ни сам |
есто одлазио својој цркви да проведе по који дан.{S} А опет би се једнако бринуо како му је цар |
“ Узеше моји јадни сељаци помаљати и по који дукат, те га додавати на оне сребрне купе, док ја |
ред високих јабланова? е, то ти је пут који из села у двор води, а сам двор одавде не видимо, |
ћ казиваше, како види да свањива дан, у који ће од некуд из ових планина, усред Шумадије, да се |
зније муке.{S} Дошао је најпосле дан, у који је моје слабо и очајно срце рекло: па тебе или ник |
слим, да ће кроз који дан доћи и дан, у који ми се од тебе растати ваља.{S} Бога ми, да си ми п |
ај низ мерџана из тајанственога збега у који се завукао био, спусти га у руку Рајку да јој га п |
арод.{S} И онда... онда ће доћи и дан у који ће се наћи жена, вредна да ти и по лепоти и по доб |
хајдмо право к њему у двор! “</p> <p>У који час то Маргита рече и устаде, један крепак човек с |
ћ није нам друго!{S} Нека је хвала Богу који нас, ето, пред твој двор срећно доведе!“</p> <p>— |
о под небом господствено кружио, ни зец који погурен и сав усплахирен скакаше од џбуна до џбуна |
да баш на истом том каменом кориту, над којим се ето мало <pb n="32" /> час умих, а сада — сада |
клопника беху два повисока млада раста, којима и стабло и грање и лишће беху од сувога злата, а |
и и не осећајући, чинили су три струне, којима је ово дивно летње вече на вису космајском допуњ |
о бедрима, са високим жутим чизмама, на којима зврктаху широке сребрне мамузе, — био је средина |
младића, господски обучена у доламе, на којима су у испупченом везу извезени били двоглави орло |
тима која нису била врло малена, али на којима је било пуно неке чудесне милине и у линијама, у |
долину између две снежнобеле груде, по којима се танка бела ћерћелија тек као сива магла у вис |
уно неке чудесне милине и у линијама, у којима су тако правилно изведена, и у гипкој покретљиво |
ним широким и меким погледима својим, у којима не бејаше у том часу гњева, него само сажаљења.< |
ледаше му опет право у очи, погледима у којима милина, чежња и туга усисаваху у себе погледе ње |
ни у Кривој Реци, где је дворове имао у којима је радо становао, него је све то, полагано и кри |
и о записима неким из књига и листина, којих је једна одаја, рече, доле под земљом пуна пунцат |
белим црвеним <pb n="5" /> гајтанима са којих се спуштају многобројни ситни ланци са оцилима, б |
ојој је блистао крст од пет алемова, од којих онај у средини беше крупан као крупан орах, а они |
и младих и старих сељака и сељанака, од којих једни играху уз циганска ћеманета, други загрљени |
ицем од сунца препланулим и са очима од којих би сунце преплануло, и овај красан млад човек, ко |
обрати пажњу на страхоте које види и од којих стрепи.</p> <p>„Чујеш ли самсове?" питаше га тихи |
ље одавде!“</p> <p>Диже се једна граја, којој се прави значај не могаше да ухвати.{S} Тек сви г |
аборавити....{S} И кад она срећна жена, којој је судбина наменила да једнога дана поред тебе ст |
ој плаштаници, стојала царска круна, на којој је блистао крст од пет алемова, од којих онај у с |
е спусти на колена поред ниске софе, на којој Рајко лежаше, и поче да говори:</p> <p>„Ево ти оп |
мало час кад бејасмо доле на капији, на којој царица преклињаше свих девет Југовића редом, да ј |
ње ударио.{S} Маргита скочи са клупе на којој је седела, и притисну обе руке на своје слепе очи |
е, скиде капу, погледа к оној трпези на којој светлуцаху у драгом камењу крстови и у златном по |
редом док не дође пред велику икону на којој Богородица држаше малог Исуса у наручју.{S} Ту се |
људског у даљини.{S} Савршена тишина, у којој он само лупање свога срца чујаше, казиваше му да |
х с лева била је сниска једна кућица, у којој је становао надзорник добара грофових са својом п |
један велики плашт од златне тканине, у којој све бели кринови сребрном жицом извезени беху; од |
ри, казујући му шта види у оној ноћи, у којој само манастирска кандила овде онде светлуцају, и |
придворје и ушли у једну велику собу, у којој је уз зид према прозорима била једна по сниска а |
кесу, а из ње чисту једну белу крпу, у којој беху лепо увијени они велики нови новцати сребрни |
>То није био глас него музика; музика у којој су се тужни звек од зебње, и радосни трепер од жу |
прстима к закључаним вратима од собе у којој је, па се опет враћаше кад би је чула да се миче. |
лно изведена, и у гипкој покретљивости, којом одговараху сваком покрету душе и срца, — са делик |
<p>„Биће да је то каква стара малвасија којом су се наши стари јунаци и господа појили!" рече Р |
весту.{S} На глави ми она дијадема, под којом јуче онесвеснух; од ње полазе све витице од бисер |
ласић у њему сад шапуташе истом брзином којом му срце куцаше: „не бој се, не бој се; није грех, |
више и више, као да се растапала у росу којом се трава свуда у наоколо оросила.{S} Цвет од зове |
Чаробност му је порасла тајанственошћу којом она дубока мирноћа и онај танки сутон застираше б |
и мирисног цвећа, а сада ето крта зова, коју су ветрови засадили, царичиној чесми од мрамора хл |
једног грма!{S} И његова највећа мука, коју мучи, није Турчин, него неслога српска и немаштина |
да се утишају, те да се чује здравица, коју ће пречасњејши патер Амброзијус из великог хришћан |
јој руком својом да се попне по стени, коју су кише и снегови углачали, и онда њих двоје стадо |
у чауше и јаничаре натприродном снагом, коју само очајање дати може, паде на колена пред старим |
висину, као да гледа у крстату заставу, коју жеља њена већ ставила беше у њене руке.</p> <p>„Хв |
ба заиште од грофа његову златну бурму, коју је од венчања с вама носио; баци је у ону кључалу |
је дрзнуо да сазна једну страшну тајну, коју није слободно сазнати.{S} Не смеде више да погледа |
ив што је дрзнуо да види једну светињу, коју није слободно видети, и као да је дрзнуо да сазна |
е донео у руку његову пријатну топлоту, коју је на грудима њеним у себе упио, и која сад са дла |
ица, а тако је била и она друга жена за коју сам ја мислила да је света Марија Магдалена, док н |
рамена, јер је ту лежала њена рука, на коју она баш мало час наслони лице своје.{S} Тек онај т |
ворио: кад си у неприлици па не знаш на коју ћеш страну, запитај се: како би радио Краљевић Мар |
а поверити... збиља, има ли гдегод жена коју волиш?“</p> <p>„Како да нема?“ рече Рајко без усте |
ти,“ прекиде га Маргита, „она змијурина коју Рајко хтеде да убије! “</p> <p>— „Не!“ цикну стара |
се мичемо даље!{S} Ово је једна робиња коју је овај Циганин, по имену Бекри-Бекир, пре неку го |
ја, „да за седам година не силазим ни у коју варош.{S} Мојом ногом ја одавде крочити нећу; мањ |
одвести па је сакрити овде у једну кућу коју ја знам, одатле би је моји људи после неколико дан |
це. „Дај кола, коње, дај коње!{S} Кола, кола овамо!{S} Прежи коње!“ викаху, па сви јуриш к штал |
тепенице. „Дај кола, коње, дај коње!{S} Кола, кола овамо!{S} Прежи коње!“ викаху, па сви јуриш |
>Уиђоше у село.{S} Коњи касаху ржући, а кола звекетаху и зврктаху свима лотрама, као да ће свак |
е; излетеше пси из авлија и кидисаше на кола и коње што тако лупњавом будише мир успаваног села |
под јаблановима зауставише проста једна кола, у која беху запрегнута три обична сељачка коња.{S |
прегнута три обична сељачка коња.{S} Са кола скочи доле Рајко, дохвати најпре из сена своју дуг |
вина, те Аћим растоварује љуто кунући и кола и мајстора који их начини и волове теглиоце. „Ко ј |
урним кораком к селу.{S} Маргита устави кола и викну сељака.</p> <p>„Молим те, брацо, је ли жив |
оспода да се поломе низ степенице. „Дај кола, коње, дај коње!{S} Кола, кола овамо!{S} Прежи коњ |
има Главоњу како се мучи.{S} Претоварио кола неком грађом па им прсла осовина, те Аћим растовар |
у госпођу? “ викаше Маргита, па сишав с кола приђе право к рундову, који, кад чу њен глас, стад |
ана рече нам Борчија: „хајде, седајте у кола, да се возимо у дворац Нађ-Бању; жени се стари гро |
?" питаше га Маргита седајући на сено у кола.</p> <p>— „Не знам ти ни сам казати!{S} Велика јед |
чуо се топот од коња и звркат од многих кола. <pb n="212" /></p> <p>„Гледајте само, слатка и ми |
е тера преко равнице, а по трагу других кола, правцем на исток к једној умци, на врху које има |
па право у луг Аћиму!{S} Да му помогнеш кола оправити, натоварити и кући отерати!“ Оде сиромах |
gap unit="graphic" /> <p>ТРОШКОМ</p> <p>КОЛАРЧЕВЕ ЗАДУЖБИНЕ</p> <gap unit="graphic" /> <p>У БЕО |
њихове горе затреперио, чедо од њихове колевке заплакало, млада робиња од њихова рода и од њих |
{S} Хоћу да паднем, тако ми срце куца а колена клецају!{S} Ох, мој Рајко, што не остасмо код он |
седи Маргита.{S} Оклопила руке на своја колена, па га чисто покриваше кадифом својих топлих и м |
м, коју само очајање дати може, паде на колена пред старим послаником и кроз горко јецање, а са |
ужа остави свећу на сто, а сама паде на колена пред Маргитом; узе јој опет љубити руке по стоти |
отиде у један кут од собе, спусти се на колена и узе се молити Богу за Рајка.</p> </div> <div t |
е, и очи, и срце, ево падох преда те на колена.{S} Била сам у бунту <pb n="216" /> противу тебе |
оља!“</p> <p>И старац се онда спусти на колена пред један у стени грубо урезани крст и шапуташе |
Исуса у наручју.{S} Ту се она спусти на колена, а душа јој се вину к девојци, мајци божјој.{S} |
о да се Богу моли, па онда се спусти на колена поред ниске софе, на којој Рајко лежаше, и поче |
ења ни да чује !{S} Она паде преда њ на колена, склопи руке, па кроз сузе мољаше за мене.{S} Ај |
е и Турци присташе.{S} Ја се спустих на колена, помолих се Богу из дубине душе, да се смилује н |
да се старац омекшати.{S} Подиже је са колена, па је пред свима нама пољуби и само рече : „гол |
убити руке по стотину пута, љубљаше јој колена и скуте, и плакаше горко.</p> <p>„Еј, колико смо |
нда увеза чврсто ноге Циганинове све до колена, а руке од рамена до лаката.{S} Требало би време |
пресне опанке и чарапе високе скоро до колена, а лепо у богате шаре од мрког, жутог и зеленкас |
C3.6"> <head>6</head> <p>Док се Ружа на коленима, Богу молила, Маргита немирно, а с прекрштеним |
вас он са свима маџарским витезовима на коленима моли да се вратите; да сте ви тамо где сте у в |
ео дан и по целу ноћ Богу из гласа и на коленима, купала сам се у сузама, па ништа, и никакве п |
p>Рајко уђе први, провукав се готово на коленима испод огромне камене плоче што изнад њега виса |
дохвати обема рукама и метну је себи на колено.</p> <p>„Пре четири године бејах свирач у Сегеди |
ке дохватио.{S} Једног дана седео је уз колено свога седог оца и уз гусле казивао му, како ће д |
, да пред тобом никад више не приклоним колено своје, и да се никада више срце моје не занесе м |
Бесна крв маџарска, а бесно и господско колено.{S} Од многог поноса никоме лепо да одговори, а |
ај младеж што јој као звездица на левом колену стоји!“ викаше баба.{S} И гроф доиста виде тај м |
о. „Има ли твоја Сокица младеж на левом колену?“ питаше је <pb n="195" /> гроф.{S} "Има!“ рече |
је младић склопио своје руке на десном колену старчевом, а онај други, на левој страни, гуђаше |
ође онај кога чекасмо!“ Удари се бег по колену, мишљах пуче чоха. „Зар баш тако?“ питаше. „Јест |
! да грдна ли је то нека змијурина !{S} Колики јој је језик!{S} Мало ме њиме не палацну у образ |
а и скуте, и плакаше горко.</p> <p>„Еј, колико смо суза ми за вама пролили !{S} А колико смо ва |
на Вујну!...{S} О, моја добра госпођо, колико ти досађујем!...{S} Хвала ти... и опрости ми! “< |
друкчије, мојим ножем просећи ћу стену, колико да се у пећину живи провучемо, па већ после како |
<pb n="213" /></p> <p>„Ах, ти не знаш, колико је то једно чисто сунце од човека!...{S} Него ка |
о име са славом по свету да пронесу.{S} Колико год ју је пута призивао, свагда му је то исто ка |
лико смо суза ми за вама пролили !{S} А колико смо вас оплакивали тек ових последњих дана!{S} Е |
бгрли <pb n="161" /> женски стас?!{S} А колико ли више треба једно чисто и јако срце, да се јед |
<pb n="141" /> старац пун искуства; „а колико ти је леп и китњаст тај сан, опет је он само умо |
и најмилији род.{S} Нико од вас не зна колико је он невин и племенит био.{S} То је био један и |
је у куту од малих оних врата. „Ко зна колико ће нам дуго требати свећа.{S} Да мало приштедимо |
од онога блага, њиме да искупиш војске колико ти год треба, те да своју земљу од Турчина ослоб |
че једно копље испод самог оштрица, тек колико да има држаље, узе један буздован у десну руку, |
из сплава, а није у стени начинио улом колико за своју песницу.{S} Покушао <pb n="148" /> је с |
се скотови!“ рече он не толико уплашен колико љутит, и шкргутну зубма као да кроз њих меље не |
мор савладао те је заспао.{S} Није знао колико је дуго спавао, али кад отвори очи виде да је по |
јанствени шапат; „него још ти и не знаш колико је <pb n="136" /> она и лепа и мила!{S} Каква си |
<p>Узеше се за руке и пођоше низ ужу ка колима.{S} Рајко ћуташе.{S} Од силног узбуђења не могаш |
ead> <p>Ваља терати добра два сахата на колима, па да се из Сегедина стигне у двор грофа од Нађ |
госпођо!{S} Ви не знате какво је врзино коло овде!{S} Ох, како да вам кажем?!{S} Па стари се гр |
ного мрачније, те Рајко мораде изаћи на колски пут да по мраку не би залутао.{S} А чим поче да |
да свиће он окрену на лево и подаље од колског пута те кроз њиве и поља и испод дрвећа жураше |
е ракије нема у свем Алаџа-Хисару!{S} У ком си је манастиру наточио, вере ти?“ </p> <p>„Вере ми |
} Она се жудно напи млека, одломи један комадић погаче, па поче да једе с њоме липов мед. „А, “ |
к од градскога рова, па по њему тражила комадиће од горског кристала.</p> <p>„Умориће се те нећ |
вур ђаур!“ </hi> па би се узела бацати комадићима од ћерамида и цигала, или и сувим коњским ђу |
екиде га барон Арпад гласом као да пуку командира; „мени деран тај није подозрив.{S} Али ви поз |
д свима: „прошао си данас поред човека, коме се десила неприлика, прошао си а ниси ни малим прс |
.{S} Гроф се одвезао у Арад с Мартином, коме је све причао како је било.{S} Отишао је седој Вла |
/p> <p>„Где је виноград?" питаше Рајко, коме нова једна мисао сину.</p> <p>— „Ето га у брду!{S} |
спође.{S} Слушајте њихове заповести.{S} Коме није право, марш са моје земље!“ То је било одмах |
траници добра <pb n="160" /> учинио, да коме ћу?{S} Баш ћу ти све по истини казати!“ одговори Р |
е и млетачке.</p> <p>Са онога прага, на коме се најпре онако у чуду зауставише, ваљало је силаз |
свете Тројице и силом часнога прста, на Коме је Христос распет био, и силом Богородичиног сна, |
"> <head>5</head> <p>Онај део стене, на коме је био урезан крст, нагнуо се у пећину као да је б |
дивља мачка скочи на четврти ступањ, на коме беху поређана и ланцима повезана аковчад.{S} Отрже |
да још за видела изађу на један вис, на коме из далека видеше зидине од некаквог старог порушен |
р превођаше Рајко виде да на ћилиму, на коме стари посланик незгодно сеђаше, леже поређани у дв |
рстима кроз дворану право к мрамору, на коме цар Душан јахаше поносито свога коња од мегдана.{S |
уњче <pb n="124" /> Рајково, и онога на коме је Рајко седео, водио је пут од једних од оних гво |
оље чује.</p> <p>Подиже се са камена на коме сеђаше, пође два три корака низ косу, устави се и |
пуне злата!{S} Нико не зна где је и на коме је месту, али веле, кад би човек потковао коња нов |
у; однесе га и простре пред мрамором на коме стари деспот Ђурађ слушаше шта му ослепљени син уз |
се. „Мислила сам да је то можда пањ на коме сте ви Срби секли главе вашим краљевима; али нема |
некаква гужва удари баш на оно место на коме Рајко своју амајлију притиснуо беше, и онда опет н |
не смеде ни погледати к оном ковчегу на коме млада Маџарица спаваше.{S} Спусти се на под под но |
и како је говорио онај јунак, и шта се коме најбоље свидело у оној песми.{S} У песми о Страхињ |
ама шта је то?“ и ако ни сам не знађаше коме управо то питање управља.</p> <p>„Шта оно рече?“ п |
арско руво, са широким златним пасом, о коме је висио један кратак шпански штилет, са дршком по |
свода спуштао се један гвозден ланац, о коме је висио велики један и поширок златан обруч; са о |
ене и огреје. „Јеси ли ти онај светац о коме луда раја прича, да се разговараш са царем змајски |
вај малени градић, који је и онда слабо коме у очи падао.{S} Па онда је страшном клетвом заклео |
ори; „светла господа веле: ако је да ко коме поклон чини, не можеш ти њима, него они теби!{S} У |
апред.{S} Цар је имао на глави шлем, по коме се око чела повијао царски венац; у левој руци држ |
ead> <p>Између онога оловног ковчега по коме је Маргита легла, положив себи под главу гуњче <pb |
у једној одаји од подземног ходника, у коме сте ви били, а између двојих гвоздених врата!“</p> |
.{S} Диже се, отиде до једног корита, у коме беху свакојаке ковачке алатке, пробра двоје клеште |
да узајми од једног кујунџије лонче, у коме ће око по ноћи сребро да топе.{S} И растадоше се о |
штао се многокраки позлаћени светњак, у коме је горело ваља да четрдесет воштаница.{S} У једном |
ла главу своју.{S} Паде у неки занос, у коме или није чула што јој он говораше, или не могаше р |
о трже пиштољ.{S} Али већ у тренутку, у коме га запе, виде да је грехота убијати пијана човека. |
м, који је тешко укратко описати, али у коме су се и осећање достојанства и неизмерна једна туг |
ово платно!“ рече Рајко меким гласом у коме се, у јасном металном звеку, мешало и нешто поноса |
="137" /></p> <p>Али у самом тренутку у коме се својим уснама хтеде дотаћи њезиних, један други |
А ваља да ће дати да се сад и ова гадна комедија овде на добро сврши!“</p> <p>„Али, драга моја |
о што у Цигана нема!{S} А ти безобразна комедијашице, напоље одавде!“</p> <p>Диже се једна грај |
о и радиш!“ рече Рајко сав пренеражен. „Комшија, тебе канда хвата ракија? “</p> <p>— „ Јок вала |
она упорно и са свим одсудно.</p> <p>— „Комшија!“ прихвати Рајко; „молим те остави се таквог ра |
вот спасао, па му уведох синовца у свој конак за кабадахију, и пазим га као да ми је син.{S} По |
ћу.{S} Чинило му се као да је робовао у конаку Мустаф-агином, па се сад слободан и срећан враћа |
знаш, млад си!{S} И после то се само у конаку Бекри-Бекира може да види!{S} А?{S} Чујеш ли ме |
астрвена просто једном хрпом од златних кондира и пехара, од сребрних скриња и скрињица, од сва |
пуно слугу, који насипаху празне боце и кондире вином, да буду готови да се носе у велику двора |
ог камена, што беше претрпана пехарима, кондирима, скрињицама и ковчезима.{S} Маргита дохвати п |
ером око сниске једне софре, притиснуте кондирима са црвеним жупским вином, па разговараху о он |
ао те промукао.</p> <p>„Кондор, Кондор, Кондор!{S}" Зар да лајеш на своју госпођу? “ викаше Мар |
ио и певао те промукао.</p> <p>„Кондор, Кондор, Кондор!{S}" Зар да лајеш на своју госпођу? “ ви |
е да је очима мери.</p> <p>— „Зар да ме Кондор позна, а ти да ме не познаш ?{S} О, Ружо слатка, |
о ноћи пио и певао те промукао.</p> <p>„Кондор, Кондор, Кондор!{S}" Зар да лајеш на своју госпо |
му: „моје верно псето, мој верни стари Кондоре! ти си први да познаш твоју госпођу!“</p> <p>У |
.{S} Маргита се тихо насмехну па рече: „Кондору није требала свећа да ме позна! “</p> <p>„Јесте |
инцидент подвргнете, онда је неизбежна конклузија логике, да је овај јуноша врло, врло подозри |
/> неколико тренутака, па онда узе још конопаца, натопи их у води и онда увеза чврсто ноге Циг |
земљу прикуцана.{S} Маџарица му додаде конопце.{S} Беху већ на замке припремљени, те у њих брз |
е и пушке и јатагане, оставише и коње и конопце.{S} Ето биће ту негде и твоја ластавица!{S} А к |
твори оно моје сиџаде и додај ми из њих конопце!" рече Рајко младој Маџарици која већ беше скоч |
очи на леву обалу Мораве, привуче скелу конопцем, викну ластавици те ова сама врло пажљиво, али |
та процесији <pb n="25" /> нашој у град Константинов провоцира, придодан?{S} Ако оштроумљу ваше |
ипијаху доручницима лепо и пуно црвеним концем извезеним.{S} Имао је на себи уске чакшире од за |
е, па га онда пустио да сам бира стазу, коњ би га сам од себе однео на место где је остава.{S} |
о мајсторски!{S} Је ли да је као жив? и коњ жив и јунак жив!{S} А знаш ти ко је ово?“ говораше |
екао: „красно момче!{S} Добар јахач а и коњ му добар!“ Патер Хијероними превео <pb n="22" /> би |
.{S} Спусти се на под под ноге Душанова коња и намисли да ту будан ноћ проведе. </p> <pb n="138 |
на коме цар Душан јахаше поносито свога коња од мегдана.{S} Ту се просто стропошта на под; мало |
ах јој руке наопако, понесох је до мога коња, скочих у седло, привезах је мојим каницама за себ |
која беху запрегнута три обична сељачка коња.{S} Са кола скочи доле Рајко, дохвати најпре из се |
из брдо понесу, па после да ме метну на коња.{S} Покајах се, али доцкан.{S} И насмејао бих се, |
.{S} Из села и у даљини чуо се топот од коња и звркат од многих кола. <pb n="212" /></p> <p>„Гл |
месту, али веле, кад би човек потковао коња новим сребром у све четири ноге, па га онда пустио |
ој господи и показујући руком на младог коњаника, допустио себи да каже само једну реч: „бињеџи |
уком у правцу преко целе дворане к оном коњанику на мрамору. „И онда, што ти да остајеш само у |
да се поломе низ степенице. „Дај кола, коње, дај коње!{S} Кола, кола овамо!{S} Прежи коње!“ ви |
p> <p>Један велики црни рундов скочи на коње, па на кочијаша и некако срдито и зловољно лајаше |
ијашу, који потера <pb n="181" /> своје коње даље, па их заустави на подножју умке, да ту чека |
} Пред том кућом кочијаш заустави своје коње.</p> <p>Један велики црни рундов скочи на коње, па |
ну гради; некада су царске слуге појиле коње цареве на овој чесми; ко зна? можда је Голубан оно |
екара.{S} Нека поведе и за њих оседлане коње, и нека им обећа што год затраже, само да одмах до |
теше пси из авлија и кидисаше на кола и коње што тако лупњавом будише мир успаваног села. </p> |
побацаше и пушке и јатагане, оставише и коње и конопце.{S} Ето биће ту негде и твоја ластавица! |
дај коње!{S} Кола, кола овамо!{S} Прежи коње!“ викаху, па сви јуриш к шталама.{S} А сељаци се у |
оме низ степенице. „Дај кола, коње, дај коње!{S} Кола, кола овамо!{S} Прежи коње!“ викаху, па с |
ли ти помахнитао?{S} Ко је још поткивао коње сребром?!{S} Валах, то не чини ни цар у Стамбулу ? |
<pb n="186" /></p> <p>Уиђоше у село.{S} Коњи касаху ржући, а кола звекетаху и зврктаху свима ло |
уку у висину, погнув се мало унапред по коњићу своме, јури кликћући као млад соко.</p> <p>Чак б |
тије на све што је живо.{S} И овај мали коњиц са ситном главом, паметним очима и красним облици |
разом одушевљења у лицу, и онај ватрени коњиц, беху тако пуни живота, да Рајко осети како га чу |
имадох шта да видим!{S} Чета Турака на коњма и читава руља самсова испред њих јуре право к мен |
ићима од ћерамида и цигала, или и сувим коњским ђубретом, на ону сјајну господу.</p> <p>Оно су |
тавио је целу пратњу да топот од копита коњских не прогута ништа од оне сласти, која треба да с |
ео би ти како бих се ја друкчије винула коњу у седло.{S} Али како ћеш с оваким чизмама! “ па по |
е, пошљи одмах овог часа твога Мишка на коњу у Сегедин, <pb n="210" /> нека доведе два најбоља |
b n="21" /> Хасан; „него ето, полети на коњу, па кад се добро измакнеш, запевај !“</p> <p>И онд |
и, био је начињен цар један на ватреном коњу, који се пропиње у вис да скочи у напред.{S} Цар ј |
један велики забран, који је одмах иза коњушница почињао.{S} Погледа у звездано небо па се пус |
ом остајте!“ </p> <p>И онда оде право у коњушницу да опреми своју сиву ластавицу.</p> </div> <d |
ле, па да видиш ту белаја!{S} Греби, па копај, па скичи, поплаших се, Бога ми ће раскопати сву |
еби, па хватај зубма стену, па њушкај и копај под, па опет скочи; па циче просто да се помаме.{ |
И небо више није било плаво него сиво; Копаоник и Јастребац замотавали су главе своје магловит |
аним носом за који би рекли да је дивна копија у слоновој кости са статуе какве јелинске богиње |
лија уставио је целу пратњу да топот од копита коњских не прогута ништа од оне сласти, која тре |
свим мирно, па онда настави: „е, баш ме копка да знам шта ће овај растов пањ овде?!“</p> <p>— „ |
видео да у једнима од њих леже смештена копља, у другима мачеви, а у трећима буздовани.</p> <p> |
це, како се оним отвором, а изнад самог копља, провуче некаква дугачка црна игла, која се у врх |
и тај трећи катанац, одви мало врхом од копља ова врата, да видимо има ли светлости тамо!“</p> |
p> <p>Рајко је послуша.{S} Оштри врх од копља завуче између горње ивице од врата и њиховог окви |
и спустио руке, она би му из њих извила копљасто длето и буздован-чекић, па кушала да ломи стен |
е палацну у образ !“ рече Рајко па трже копље те се врата приклопише.</p> <p>— „Срећа те та тре |
а у зиду, десно од њих, па онда Рајково копље удари у једна друга велика гвоздена врата, која с |
з једног ковчега извади једно старинско копље и њиме опрезно пипаше под, на који наступаше.{S} |
ишта, Рајко се присети те пресече једно копље испод самог оштрица, тек колико да има држаље, уз |
ну.</p> <p>С муком удараше буздованом у копље, и мораде се сваки час устављати да се одмара.{S} |
са три велика катанца.{S} Рајко удараше копљем неколико пута у врата, па онда рече: „иза ових в |
гвоздени оклопи са шлемовима и са дугим копљима у гвозденим рукавицама.{S} Изгледало је као да |
ена у црни тешки плашт завијена и црном копреном по лицу покривена, па немо гледала у мртвачки |
ац замотавали су главе своје магловитом копреном; ни орлова, ни јастребова није се нигде могло |
а, па ситним звекетом прате сваки његов корак.{S} По прсима је притегао џемадан од црвена сукна |
ахаше њиме десно и лево и пођоше напред корак по корак.</p> <p>„Ево једних врата!“ привика Марг |
аца.{S} По дивној месечини пошли су све корак по корак напред.{S} Кад већ измакоше из сеоских а |
е десно и лево и пођоше напред корак по корак.</p> <p>„Ево једних врата!“ привика Маргита живо, |
о дивној месечини пошли су све корак по корак напред.{S} Кад већ измакоше из сеоских атара, онд |
са камена на коме сеђаше, пође два три корака низ косу, устави се и опет ослушкиваше.{S} Па се |
орчија, изгуби се чардаш, изгуби старац кораке, ударише пијани гости у смех!...{S} Расрди се ст |
то ће са <pb n="103" /> прага у дворану коракнути, Рајко задржа руком Маргиту, па онда онако уз |
е за младићем, који се сигурним и лаким кораком пењаше уз гомилу цигала и камења.</p> <p>„Ама в |
сен, корачаше лаганим и опет несигурним кораком к селу.{S} Маргита устави кола и викну сељака.< |
скоку бејаше већ у капели, а на десетом кораку спотаче се о зембил у оном мрачном ходнику и +на |
адић, што испред самог старог посланика корача.{S} О рамену носи дугу пушку арнаутку, чврсто се |
ед’ брзо само!{S} Слушај, <pb n="90" /> корачај на десно док не видиш светлост ! и сад нека је |
</p> <p>Једва су учинили седам или осам корачаја, па наиђоше на друга гвоздена врата, па онда и |
о.</p> <p>Млади Рајко, који је неколико корачаја испред свите ишао, окрете се и једним скоком с |
им, али тихо, од себе, и крочи неколико корачаја сам за себе у мрак, као да хоће да бега од ње. |
ка светиња!"</p> <p>Пођоше још неколико корачаја напред и угледаше један мали и сићушан бледи п |
ења не могаше речи да проговори.{S} Али корачајући поред Маргите и држећи је за руку не скидаше |
и две године.</p> <p>Красни овај младић корачао је пред самим ћесаревим послаником, овда и онда |
аргита немирно, а с прекрштеним рукама, корачаше по соби.{S} Беше се пустила у неке дубоке мисл |
а који, у некакве дубоке мисли занесен, корачаше лаганим и опет несигурним кораком к селу.{S} М |
Богу на добром знамењу! “</p> <p>И онда корачаше даље ћутећи у све гушћи мрак неких тесних улиц |
>Праћена Рајком, као сенком својом, она корачаше господствено право к зачељу.{S} Сви је гости с |
чиш!“ рече Циганин, па из једног другог корита дохвати неке влажне и прљаве крпе, обмота у њих |
јко говори.{S} Диже се, отиде до једног корита, у коме беху свакојаке ковачке алатке, пробра дв |
ну једну цев шибаше из чесме у каменито корито пред њом.{S} Извади из недара танки убрус, обрис |
о свога лабуда баш на истом том каменом кориту, над којим се ето мало <pb n="32" /> час умих, а |
а гласније и веселије бућкаше у каменом кориту.{S} Доле у Крушевцу петли се дозиваху кукурекање |
г и широк мач, већином у зеленим кожним корицама, па са сребрним или златним пафтама, <pb n="10 |
драгим камењем, и пуно књига у златним корицама и икона у злато и драго камење окованих.{S} Он |
ушевина понека цигла, па камен; пови се коров, пови се трава, зашушта џбун, а мој стари пријате |
уотворена показиваху њене беле зубе.{S} Коса јој се пореметила па пала низ плећа.{S} Рајко заст |
сад главу размрскати!{S}" Дохвати је за косе и повуче.{S} Чауши је прихватише за руке и помогош |
стигла поноћ, баба расплете своје седе косе, скине се са свим гола и узме чарати у ватру и кув |
наслоњачи стари гроф, седе браде и седе косе, округла, мрка и зажарена лица, одевен у богато ма |
окица.{S} Манда скочи, узе чупати своје косе, па, с пеном на устима, цикну грозу:</p> <p>„Ако с |
гост и свечану лепоту густе витице црне косе сенком својом само размекшавале, те још лепшом чин |
проведу Рајка и Маргиту кроз Венчац до Космаја.</p> <p>Маргита је сама спавала у пећини, а ста |
, помогну изнети ковчег на најближи вис космајски.{S} Чекали су да падне сутон, па тек да <pb n |
гли на врх једнога Дунаву најближега од космајских висова.</p> <p>На самоме врху испупчила се с |
којима је ово дивно летње вече на вису космајском допуњавало тиху своју хармонију.</p> <p>„Бад |
сти допуст, да мирно сахранимо Рајка на Космају, на оном изданку, где има змајев престо.{S} Спр |
} Сећаш ли се, госпођо, како је лепо на Космају ?!....{S} Збиља, не дај Боже да овде умрем, јав |
а је Голубан онога јутра кад ће поћи на Косово, напојио свога лабуда баш на истом том каменом к |
олети, <pb n="8" /> да не иде на бој на Косово, већ — појаха својега лабуда, поседе га оде у Ко |
крстата барјака,</l> <l>Цар ме Лазо на Косово зове!“</l> </quote> <p>Још једном дође лепо к се |
ју ластавицу,</l> <l>Хајдмо сада у поље Косово,</l> <pb n="220" /> <l>А нашему кнезу честитоме, |
појаха својега лабуда, поседе га оде у Косово!"</p> <p>— „Куд се ти заносиш, мој братац!“ рече |
старе мајке, један Кемењија, погинуо на Косову, бранећи од турске сабље главу Јанкову!“</p> <p> |
“</p> <p>— „Ако ти је неко од твојих на Косову погинуо, еј вала му!“ па Рајко подиже мало са гл |
дао бесног Влах-Алију, како је Милош на Косову показао ко је вера а ко је невера; и онда сваки |
један крепак човек са проседом брадом и косом, одевен у угарско руво од загасите чохе, уђе у со |
епо срезано и осењено густом кестењавом косом.{S} Погусте и дуге веђе лепо се повијају изнад дв |
, орловским носом, дугом брадом и дугом косом, седео је на престолу, наслонив обе руке на велик |
!{S} Ко зна какав би ми се дух са белом косом и белом брадом и са срдитим погледом испод густих |
лу, с расплетеном и низ плећа спуштеном косом.{S} У руци је носила један диван тек расцветан пу |
ка у оковима била сам стала сама кожа и кост.{S} Он навали да ме храни сутлијашем.{S} На моју н |
боље да кажем <hi>да ћу ја </hi> своје кости овде оставити!“</p> <p>— „Ми Срби велимо: сан је |
би рекли да је дивна копија у слоновој кости са статуе какве јелинске богиње, да бледорумене л |
нека гробница.{S} Чини ми се да миришем кости мртвачке ! “</p> <p>Рајко јој пружи руку те дохва |
{S} Али нећу ни ја да спавам, хоћу само кости да одморим.{S} Седи ту спроћу мене на том ковчегу |
стаде па већ посрћући отиде те из једне костретне вреће (арара) у сувом куту иза мехова извади |
ој дрвеној здели сат меда, изнесе једну костретну врећицу старих ораја и лешника и другу једну |
на коме сеђаше, пође два три корака низ косу, устави се и опет ослушкиваше.{S} Па се онда окрет |
шубару, прекрсти се, провуче прсте кроз косу један пут и други пут да главу расхлади, извади из |
је меке савијутке да прикупи густу црну косу, него јој падаше низ плећа у коврџастим таласима, |
а јој својом левом руком прихвати густу косу и лепу главу, да ову мало подигне.{S} Како је мало |
смркне, заповедила да се гвозден један котарац напуни лучем и катраном, да се све то обеси о о |
, беху голе.{S} У једној је руци носила котлић, а у другој велики један калајисани ибрик.{S} На |
је била налила ибрик водом и подметнула котлић, па се замишљено загледала у кристални <pb n="35 |
жена промени у лицу па журно дохвати и котлић и ибрик.</p> <p>„Иди сад!{S} Иди!“ рече јој Рајк |
и сад само тихо мумлаше, падајући у пун котлић.{S} Склопи руке на груди; гледаше опет својим ши |
{S} Звиждах, звиждах, док ти се поче да котрља озго са рушевина понека цигла, па камен; пови се |
ластавицу у скелу а он, одрешив уже од коца, отисну је, скочи у њу, зграби оба весла а Маргити |
у.</p> <p>На једној широкој и повисокој коцки од мрамора беху саливене па позлаћене некакве људ |
ке у средини, а на онако исто посниској коцки мраморној, као оно Рајков цар.{S} А кад чу како Р |
на једној, нешто мало снижој, мраморној коцки, био је начињен цар један на ватреном коњу, који |
га повуче к трећој прилици на мраморној коцки, лево од оне велике у средини.</p> <p>Рајко полаз |
која се слила у нешто мало дужу но ширу коцку, и кроз мрку препланулост од сунца на образима ње |
са својом породицом.{S} Пред том кућом кочијаш заустави своје коње.</p> <p>Један велики црни р |
<p>Маргита рече Рајку да пође с њоме, а кочијаша упути да иде у штале.</p> <p>У соби Ружа узе с |
велики црни рундов скочи на коње, па на кочијаша и некако срдито и зловољно лајаше крупним и пр |
<p>„Терај право у двор!“ викну Маргита кочијашу.</p> <p>Око дворишта од двора повлачио се једа |
земљу.{S} Рече нешто на маџарски Маџару кочијашу, који потера <pb n="181" /> своје коње даље, п |
млада грофица.</p> <pb n="50" /> <p>Кад кошеви и сењаци око двора букнуше у пламен и кад ми вич |
до изнад лаката, где се бели рукави од кошуље повијаху у гужву, беху голе.{S} У једној је руци |
уре на своја уста, убриса га рукавом од кошуље и додаде је Циганину.{S} Овај се напи као што би |
ора !“ упитах је. „Синко, ја перем туђе кошуље, па се хлебом храним, али то своје цвеће ни за к |
ло, сад пребледе као крпа.{S} Она танка кошуљица на грудима затрепери.{S} Један се дубок уздах |
и чардаш Маџарица мора да скине јелек и кошуљу до појаса, а за велики све, баш све, ха, ха, ха! |
сад, Маџарице, устај па скидај јелек и кошуљу за мали чардаш!“ Па Циганин превуче гудалом по с |
дим човеком скинути ни јелек, а камо ли кошуљу до појаса, па ма ме убио! “ рече млада Маџарица. |
е погледала, по једна од злата саливена кошута.</p> <p>Кад би се она два златна лава што ричу и |
, и осећаше како му се нека растуженост краде у срце.</p> <p>„Еј, Боже благи, да л’ ћу доживети |
у све гушћи мрак неких тесних улица на крај Крушевца.</p> <pb n="60" /> </div> <pb n="61" /> < |
ми не даде зебња шта ће од вас двоје на крај краја бити.{S} Да вам дуго не дуљим.{S} У Крушевцу |
г је добар, па ће вам помоћи да учините крај свему овом покору!“ говораше Ружа, па јој, у једно |
ад мрачном масом, која подупираше јужни крај неба.{S} Лак и благ поветарац дуваше отуда.{S} Из |
даде зебња шта ће од вас двоје на крај краја бити.{S} Да вам дуго не дуљим.{S} У Крушевцу ме з |
ачни ходник гдегод каква излаза или бар краја.{S} Очевидно је било да се ходник повија у круг.{ |
<p>РАЈКО ОД РАСИНЕ</p> <p>ПРИПОВЕТКА С КРАЈА XVII ВЕКА</p> <p>НАПИСАО</p> <p>ЧЕД.{S} МИЈАТОВИЋ |
бину.{S} Као да га негде на путу или на крају тога пута чека неко неизмерно благо или нека изва |
настави прокопавање.</p> <p>Али већ на крају другога дана прокопавања нестаде им и последње ка |
одмах у Сегедин нека се тамо у српскоме крају потражи.{S} Не жали платити!"</p> <p>Мало после о |
ани сврше овај чардаш, а сад су већ при крају!“</p> <p>Маргита метну своју десну руку на лево р |
{S} Неће проћи година или две, а наш ће краљ опет да завојшти на Турке.{S} А дотле би ти могао |
вао је као изванредни посланик ћесара и краља угарског у Цариград по нарочитом послу, од кога ј |
и да сам негде и некад слушала, да ваши краљеви нису добро пролазили!"</p> <p>„Ако нису они, ни |
њ на коме сте ви Срби секли главе вашим краљевима; али нема трага ни од крви ни од секире! “</p |
оспођо!{S} Кад смо ми секли главе нашим краљевима?" питаше Рајко гласом који издаваше да му је |
У БЕОГРАДУ</p> <p>У ДРЖАВНОЈ ШТАМПАРИЈИ КРАЉЕВИНЕ СРБИЈЕ</p> <p>1892</p> </div> <pb n="iv" /> < |
него казиваше песму и даље.{S} Али кад Краљевић Марко осече прву главу Арапину, а она не рече |
а шта ли би на то рекли Бан Страхиња и Краљевић <pb n="24" /> Марко?!{S} Завукао се био сав у |
српски јунаци какви беху Бан Страхиња и Краљевић Марко.{S} Одлучио се да, чим се господа у Нишу |
илић, Милан од Топлице, Љутица Богдан и Краљевић Марко, један за другим искупише на белој кули |
у ћеш страну, запитај се: како би радио Краљевић Марко и како би радио Бан Страхиња на твоме ме |
мој стриц. „Нико! сам је!“ одговори наш Краљевић Марко. „Јеси ли му се понудио да му помогнеш?" |
о од сада да се ниси усудио да се зовеш Краљевић Марко, нити ко од вас, децо, да се усуди да га |
нешто што ви немате.{S} Имамо ми нашег Краљевића Марка, па Милоша Обилића, па Страхинића Бана, |
p> <p>"Један пут пред вече ето ти нашег Краљевића Марка из планине, па као узгред прича, како ј |
оже им се! немају они <pb n="126" /> ни Краљевића Марка, ни Милоша Обилића, ни Страхињу!“</p> < |
његова сина Марка ми смо сами прозвали Краљевићем Марком, не због имењаштва, него што је он од |
ко почео опет да бунца.{S} Час говори с Краљевићем Марком, час са Сибињанин Јанком, час са Голу |
е и дијадеме, по свој прилици царичине, краљевске и деспотске.{S} Она трећа трпеза у прочељу бе |
а блиставост узвишени господин царски и краљевски посланик вели: „хвала ти, али од тога сад не |
</p> <p>— „Како ћеш запевати пред лицем краљевских јелчија а царевих гостију?“ рекао би запрепа |
о није више мој стари чича, него млад и красан један витез.{S} Час ми се чини да га познајем а |
ма од којих би сунце преплануло, и овај красан млад човек, којега невиност иде до простоте, а ч |
гласу.{S} Неће ваља да тако млад и тако красан и тако због ничега умрети!" <pb n="213" /></p> < |
је било погледати га онако млада, онако красна, онако вита и утегнута, онако као заливена у тур |
о више од двадесет и две године.</p> <p>Красни овај младић корачао је пред самим ћесаревим посл |
оњиц са ситном главом, паметним очима и красним облицима, и ова млада жена, витка и танкострука |
се барон Арпад само осмехнуо и рекао: „красно момче!{S} Добар јахач а и коњ му добар!“ Патер Х |
енкама, него са живом женом, и младом и красном.{S} Не би ми било чудо, да се показало да је ду |
им златним пасом, о коме је висио један кратак шпански штилет, са дршком позлаћеном и драгим ка |
убма као да кроз њих меље не више какву кратку молитву, него неку крупну псовку.</p> <p>Лавеж п |
ваше маџарске молитве.{S} Ми Срби то на краће свршимо!"</p> <pb n="100" /> <p>„О, ти мислиш ја |
} Покушао <pb n="148" /> је са неким од краћих мачева, које пробра из оних ковчега, али не мога |
тога!{S} Хвала Богу није нам невоље да крв проливамо.{S} Него ево у моме сиџадету хаљина за те |
као жалећи се на своју несрећу. „Бесна крв маџарска, а бесно и господско колено.{S} Од многог |
да је стена упрскана џиновским капљама крви, које су се, паднув на њу, и саме скристалисале.{S |
е вашим краљевима; али нема трага ни од крви ни од секире! “</p> <p>„Бог с тобом, госпођо!{S} К |
ини.{S} Моја је земља румена од јуначке крви и светла од витештва.{S} Знам заволећеш је кад је |
ај ми чету акинџија, да се осветим моме крвнику!“ Дадоше ми неке љуте арамије.{S} Одјездисмо пр |
еког мостића од брвана жабе су невесело крекетале.{S} Кад свита изађе мало у брдо, у једном нис |
.{S} Дохвати своју арнаутку, огледа јој кремен, подасу јој чанак, подасу оба пиштоља, па их онд |
о!“ рече Рајко, па узе оцилом кресати у кремен.{S} Прамену варница као да милије бејаше да загл |
адне сутон, па тек да <pb n="226" /> се крену, да их сељани не би опазили да кроз њиве и поља н |
јутро освануло не даде им старац да се крену.</p> <p>„Причекајте," рече им; „ја сам већ ударио |
да пију до зоре, а зором, рече ми Ружа, кренуће се у Сегедин на венчање!“</p> <p>— „То је истин |
во благослови.{S} Беше то некакав жив и крепак старац, са бистрим очима испод густих веђа и рум |
оји час то Маргита рече и устаде, један крепак човек са проседом брадом и косом, одевен у угарс |
шарена гомила од Турака и ђаура.</p> <p>Крепак један и повисок старац, — с руменим образима, бе |
клонуо био, па се свежом водом заливен крепи и подиже.{S} Благим погледом гледаше у старца и б |
ице једна жена у годинама, али још пуно крепка.</p> <p>— „Ружо!“ рече јој Маргита, паде јој око |
о овамо !“ викаше стари пустињак, па их крепко дохвати обадвоје за руке и повуче — к једном отв |
о навлачи!“</p> <p>Осети да му се мир и крепост у срце враћају.{S} Али не смеде ни погледати к |
„Да пођемо!“ рече Рајко, па узе оцилом кресати у кремен.{S} Прамену варница као да милије беја |
ога ходника испред њих.{S} А Рајко живо кресаше и живо гледаше да види очи њене.</p> <p>„Срећа |
е, а он сам уђе унутра.{S} Кресну овде, кресну онде; виде и с једне и с друге стране три реда к |
тане ту где је, а он сам уђе унутра.{S} Кресну овде, кресну онде; виде и с једне и с друге стра |
а у ону шарену гомилу, која се полагано креташе озго са града.{S} Кад се свита мало примаче, он |
му се да се она стена с крстом полагано креће и на својој осовини љуља.{S} Протре очи да види б |
а Борчију да га рукама удави. „Нисам ја крив, милостиви грофе! “ брањаше се Борчија; „него ето |
иде се сам од себе и збуни се као да је крив што је дрзнуо да види једну светињу, коју није сло |
!“ рече Циганин, па узе да мига и да се криви на Рајка, као да му тако даде разумети шта је вел |
муцаше он ономе тајном гласићу; „лажеш! криво ти је што видиш поштену једну жену поред поштеног |
аше Рајко гласом који издаваше да му је криво.</p> <p>— „Шта вас ја знам кад сте!{S} Него ми се |
о разумеваше, шта старац сумња, и би му криво.</p> <p>„Молим те, оче, стрпи се док ти све по ис |
Не хтеде га остављати ни у Руднику ни у Кривој Реци, где је дворове имао у којима је радо стано |
ловим пером на црном сниском калпаку, с кривом сабљом о бедрима, са високим жутим чизмама, на к |
о <pb n="32" /> час умих, а сада — сада кривооки Татари и црни Арапи поје овде упорне мазге и ћ |
пут муња сину, те јој показа шта се све крије у тајанственој појави овога младог човека.</p> <p |
а, а знам шта јој пише у судбини, па је кријем и отимам од тебе!“ А она кучка зна да га је омађ |
"Има!“ рече Манда. — „Па што ти то дете кријеш од мене?!“ „За то што јој је осамнаеста година, |
круне и са три главе и са пуно три пара крила; како су поломили јатагане борећи се с њиме, и ка |
лави орао од сребра, погнуо се, раширио крила таман <pb n="110" /> да полети, као да хоће у неб |
велики двоглави орао од сребра; раширио крила па као да, полећући у висине кликће, тако отворио |
тихи дах, што са меким шумом лептирових крила одлеташе са полурастављених усана Маргитиних.</p> |
ом зајечи кад се сребрни таламбас витих крила њихових узлепрша.{S} Ништа се оку његовом измакло |
куд који, бегај и не обзири се ! „Змај, крилати змај, цар змајски, беште Турци да вас пламен ње |
ша Обилића, па Страхинића Бана, па Рељу Крилатицу, па старог Југ-Богдана, па толике друге наше |
арем змајским и да те змајеви однесу на крилима својим у Вилиндар, где пробавиш понеки дан и но |
ико у злато оковано еванђеље, што му по крилима положено беше.</p> <p>Иза овог златног престола |
лећа у коврџастим таласима, који се као крило гавраново преливаху у тамноплаве одјеке.{S} На об |
и и кад ми говори, као да ме невидљивим крилом закриљује од сваке нечисте силе и сваке ружне по |
х витешки.{S} Исплакала сам се на њеном крилу, ижљубила сам је и ево ме сад са оживелим и храбр |
оркиње, која би се као живи цвет белога крина жудно запајала сребром тихе месечине, њу појила м |
да је нађе.{S} Зар пчела само са руже и крина мед купи ?{S} А пустињаштво има пуно сладости и б |
ном везу извезени били двоглави орлови, кринови и лавови, који се пропињу да дохвате звезде.{S} |
ашт од златне тканине, у којој све бели кринови сребрном жицом извезени беху; однесе га и прост |
па по њему тражила комадиће од горског кристала.</p> <p>„Умориће се те нећемо моћи путем одмиц |
ула котлић, па се замишљено загледала у кристални <pb n="35" /> млаз, који се с оштром звеком и |
а те нам не долази! “</p> <p>— „Нећу ти крити, госпођо, да и мене брига обузимље!“ прихвати Рај |
та је сваку јабуку секла својом руком у кришке и не би загризла своју кришку, док не би видела |
м руком у кришке и не би загризла своју кришку, док не би видела да је Рајко загризао своју.</p |
зембила, Рајко би један и појео, а два кришом натраг у зембил бацио, само да дуже потрају.{S} |
нама градским и кроз све јунаштво своје кришом погледали к прозорима дворским од биљура, и када |
до становао, него је све то, полагано и кришом, дао да се донесе у подземне сувоте под овај мал |
е Дунавом повелика једна шајка.{S} Пред крманошем седела је једна млада жена у црни тешки плашт |
слободно пусти ластавицу па да прихвати крму.{S} После живог веслања, не без силног напрезања, |
том крупног цвета и наднеле над руменим кровом од чесме као нека џиновска кита од зеленог лишћа |
туви своју суђеницу да не погрешиш?{S}" Кроз долап се видела једна сиротињска соба, али добро о |
ушманину да прође кроз онакве тренутке, кроз какве сам у оном часу ја душом својом пролазила!.. |
е у велику дворану.{S} А из те дворане, кроз мало ошкринута двокрилна врата, долажаше кроз дивљ |
им пред тобом, ево ме дижем очи к теби; кроз сузе моје срце те моје тражи.{S} Чуј један пут у м |
љаци оздо из села видети и разумети.{S} Кроз сат или два доћи ће двојица да вас пропрате кроз В |
оћеш ли да узмеш ову жену себи за друга кроз живот ?{S} А он, на моју препаст, гласно викну: не |
а осећању, готово на сигурном знању, да кроз оне дивне очи још дивнија душа гледа.</p> <p>Тек ј |
се крену, да их сељани не би опазили да кроз њиве и поља носе мртваца.{S} По дивној месечини по |
н колико љутит, и шкргутну зубма као да кроз њих меље не више какву кратку молитву, него неку к |
сиљком засађена.{S} Чинило му се као да кроз растове шуме шумадијске бруји поветарац, који се п |
есело и бојажљиво горе у таваницу, а ја кроз таваницу у облаке, одох, одох у облаке, залута мој |
же од Маргите.{S} Одјури све на прстима кроз дворану право к мрамору, на коме цар Душан јахаше |
оји Маргита, и да га својим лепим очима кроз сузе гледа.</p> <p>— „Ама, луда децо, зар не чујет |
дити.</p> <p>Кад је силом подигоше, она кроз сузе и још једнако јецајући рече лекарима и свима |
паде преда њ на колена, склопи руке, па кроз сузе мољаше за мене.{S} Аја!{S} Не да се старац ом |
сиљаћу твоју доброту!“ говораше Маргита кроз плач.</p> <p>„Бог нек те прати, и анђели његови не |
не мртва к теби скачу, ради како ти Бог кроз то твоје срце казао буде.“</p> <p>Рајко је говорио |
које код њега проведосмо.{S} Јест, кад кроз сву своју несрећу на свет погледам, опет видим как |
.</p> <p>Никакав зрак светлости не паде кроз тај отвор у ходник, али и Рајко и Маргита на свој |
Ох, не желим ни свом душманину да прође кроз онакве тренутке, кроз какве сам у оном часу ја душ |
из кавеза птичицу, пољуби је и пусти је кроз врата у ноћ.</p> <p>„Е, сад у име божје да пођемо! |
у покривени сликама грофова од Нађ-Бање кроз последња два века.{S} Озго са таванице спуштао се |
ену на лево и подаље од колског пута те кроз њиве и поља и испод дрвећа жураше се напред а све |
или два доћи ће двојица да вас пропрате кроз Венчац.{S} Има тамо сад хајдука, који ће да пуцају |
киде шубару, прекрсти се, провуче прсте кроз косу један пут и други пут да главу расхлади, изва |
збиља жалост осваја кад помислим, да ће кроз који дан доћи и дан, у који ми се од тебе растати |
оловне цеви што на два три места стрче кроз зидине и из рушевина?“ питаше она старца, седајући |
ало ошкринута двокрилна врата, долажаше кроз дивљи некакав чардаш, што га Цигани свираху, врева |
лила у двоје.{S} Једна половина слушаше кроз ухо уз стену прислоњено, да ли се тамо иза стене ш |
P18920_C3.4"> <head>4</head> <p>Прођоше кроз гомиле веселих и више или мање пијаних сељака.{S} |
ше гости, Манда одвуче старца и кћер, и кроз два или три тренутка не остаде у дворници нико дру |
лила у нешто мало дужу но ширу коцку, и кроз мрку препланулост од сунца на образима његовим лак |
а се на небу бледе звезде запаљиваху, и кроз оно једнозвучно журно зујање и жврчање скакаваца и |
пространог дворишта од караван-сераја и кроз разграђену ограду од врљика уђе у један велики заб |
ребра стражарили по зидинама градским и кроз све јунаштво своје кришом погледали к прозорима дв |
паде на колена пред старим послаником и кроз горко јецање, а са грчевито склопљеним рукама, гов |
од јела и борова, па да онда проструји кроз Шумадију, те да је као неку цркву тамњаном окади.{ |
очео да пушта модар пламен.{S} Ето мени кроз који дан од санџак-бега поздрави, поклони и дарови |
тничким, погледом гледаше.{S} Пролазећи кроз капелу Рајко се заустави под једним од најснижих к |
олицу на под и изађе из дворане, кршећи кроз зубе маџарске псовке.</p> <p>Стари гроф махаше рук |
се окреће к јунацима својим и као да им кроз отворена своја уста довикује: „овамо, напред! ко ј |
ма хвали, како ју је Србин један пронео кроз Србију на рукама као свету амајлију!“</p> <p>„Е, х |
ах!“ грунусмо у двор, она пуцаше на нас кроз прозор из пиштоља.{S} А кад разбисмо врата нађох ј |
ретворила у сиву голубицу.{S} Као да су кроз онај тихи сутон, изнад којега се на небу бледе зве |
ребали су му да проведу Рајка и Маргиту кроз Венчац до Космаја.</p> <p>Маргита је сама спавала |
руком лево од себе.</p> <p>Рајко једним кроком дође до њих. „Окована су гвожђем!“ рече, „али ни |
и по очима, и по лицу, и по стасу, и по кроку, да је од господска рода!{S} Па то господство, и |
Мартин, са поносито уздигнутом главом, крочи у дворану и гласно и чисто усклицавајући викну:</ |
ема рукама својим, али тихо, од себе, и крочи неколико корачаја сам за себе у мрак, као да хоће |
боље у ковчег баци.{S} Па онда посрћући крочи до најближег сребрног престола, брзо пребаци митр |
<p>Маргита не беше поред њега.{S} Беше крочила у десно, те стојаше пред трећом једном сликом, |
ајко, ето мога двора.{S} Тамо ногом кад крочим ја сам госпођа грофица од Нађ-Бање.{S} Овде сам |
<p>— „Та већ само да отворимо очи да не крочимо у какав понор, а за друго како Бог да!“ прихват |
у коју варош.{S} Мојом ногом ја одавде крочити нећу; мањ да ме понесете силом на рукама!{S}" И |
окрете према старцу и Рајку, бледа као крпа, отворила уста, разрогачила очи, изгледаше престра |
унцем преплануло било, сад пребледе као крпа.{S} Она танка кошуљица на грудима затрепери.{S} Је |
гог корита дохвати неке влажне и прљаве крпе, обмота у њих десну руку, извуче из жеравице већ у |
и да дође.</p> <p>"Метнуо сам му хладне крпе на рану и привезао је!“ говораше Мартин шапутом.{S |
еби од чуда, скиде му с руке оне влажне крпе и напуни му њима уста као чепом, те сад већ не мог |
дугачку кесу, а из ње чисту једну белу крпу, у којој беху лепо увијени они велики нови новцати |
колена пред један у стени грубо урезани крст и шапуташе још некакве молитве за неколико тренута |
верја још не видех!{S} Кидисаше на онај крст у стени као исти бесови, па греби, па хватај зубма |
p>Онај део стене, на коме је био урезан крст, нагнуо се у пећину као да је био на каквој осовин |
сред плаштанице стајао је велики златан крст сав посут драгим камењем, које тако прскаше варниц |
ојала царска круна, на којој је блистао крст од пет алемова, од којих онај у средини беше крупа |
а велики и широк мач, којега је држак у крст извијен био.{S} Круна, скиптар и златна јабука с к |
а целу дворану прекршташе са два велика крста од сунчаних зракова.</p> <p>„Сад знам шта значе о |
јао царски венац; у левој руци држао је крстасту заставу, од које тешке кићанке падаху му по пл |
ито, моја верна љубо!</l> <l>Додај мени крстата барјака,</l> <l>Цар ме Лазо на Косово зове!“</l |
ше по њој горе у висину, као да гледа у крстату заставу, коју жеља њена већ ставила беше у њене |
п пута побожно и шапатом рече: „о часни крсте и свето еванђеље, одбите од мене нечастивог, који |
то Маргита јеца.{S} Приђе јој полагано, крстећи се као да светињи некој приступа, дотаче се рук |
ређан велики број мањих и већих златних крстова, богато искићених бисером и драгим камењем, и п |
ези на којој светлуцаху у драгом камењу крстови и у златном покову еванђеља, прекрсти се трп пу |
заставу <pb n="173" /> црвену са белим крстом!{S} О... та дала бих половину од живота, само да |
и с ове стране обележена онаквим истим крстом, као што беше онај у пећини.</p> <p>Прођоше пове |
ио.{S} Круна, скиптар и златна јабука с крстом лежали су доле поред престола као бачени тамо <p |
ерује.{S} Учини му се да се она стена с крстом полагано креће и на својој осовини љуља.{S} Прот |
ни шареног и мирисног цвећа, а сада ето крта зова, коју су ветрови засадили, царичиној чесми од |
Очевидно је било да се ходник повија у круг.{S} Пођоше најпре на десно, прођоше многа гвоздена |
!“</p> <p>На трећем ступњу, а дуж целог круга, — остављајући слободан пролаз тек само за једног |
не.</p> <p>Од прилике дуж три четвртине круга, а прислоњени уз сами онај четврти ступањ од мрам |
е дворане.{S} Ти су ступњеви ишли целим кругом дворане.{S} Прва два ступња била су запремљена о |
о који је високо под небом господствено кружио, ни зец који погурен и сав усплахирен скакаше од |
којега је држак у крст извијен био.{S} Круна, скиптар и златна јабука с крстом лежали су доле |
то извезеној плаштаници, стојала царска круна, на којој је блистао крст од пет алемова, од који |
а!“ Па Маркова мајка, моја добра стрина Круна, удри у плач и у кукњаву; <pb n="130" /> а мој ст |
ле поред њихових ногу лежаху бачене две круне, <pb n="113" /> два пребијена мача и два поломљен |
а таванице из једне позлаћене грофовске круне спуштаху — а Рајко са тихим уздахом рече: „баш да |
камењем.{S} Ту беху још и неколике мање круне и дијадеме, по свој прилици царичине, краљевске и |
рци видели змаја, <pb n="158" /> са три круне и са три главе и са пуно три пара крила; како су |
а они други као јаја голубија.{S} Пред круном беше положен унакрст <pb n="109" /> царски скипт |
ини између њега и оне трпезе са царском круном, стојао је један златан стуб, тако своје четири |
p>— „Говорила је српски, али није имала круну; него је била обучена у црно као калуђерица, а та |
сну долазила, говорила српски и носила круну на глави?!“</p> <pb n="101" /> <p>— „Говорила је |
је давно умрла.{S} Волим и своју стрину Круну, која ме је очувала, волим и своје сестре од стри |
а, у свакоме по један алем драги камен, крупан <pb n="118" /> као лешник.{S} У другима нађоше ц |
елек, мало порумене.</p> <p>„Како је... крупан овај твој мерџан!“ рече Рајко нешто као запињући |
т алемова, од којих онај у средини беше крупан као крупан орах, а они други као јаја голубија.{ |
од којих онај у средини беше крупан као крупан орах, а они други као јаја голубија.{S} Пред кру |
и виде како Маргита стоји поред њега, а крупне јој се сузе низ образе ваљају.</p> <p>„Госпођо, |
организма; па онда кад погледате у оне крупне црне очи што као да су од црне кадифе, и оне дуг |
аса на час би га тек зачуђено погледала крупним својим очима, које би овда и онда протрла прсти |
силног напрезања, сав црвен у лицу и са крупним знојем на челу, Рајко једним скоком искочи на л |
са свим мирно, па се загледа у младића крупним својим очима, какве он дотле никада видео није. |
ијаша и некако срдито и зловољно лајаше крупним и промуклим гласом, као да је и сам већ неколик |
а, загледа се неколико тренутака својим крупним очима у његове очи, и онда доче полагано а пуни |
спава лепа је, а шта да кажем кад оним крупним црним очима узме да сипље благу ватру на све ок |
{S} Овде онде њен белутак беше прошаран крупним црвеним гранатима, као да је стена упрскана џин |
наумио! “ </p> <p>Чело му беше орожено крупним знојем, који он сад узе брисати час десним час |
ко лепо срезаних усана прсну у дажду од крупних суза из крупних очију и у гласно јецање.</p> <p |
усана прсну у дажду од крупних суза из крупних очију и у гласно јецање.</p> <p>Старац и Рајко |
средине груди размакнуто.{S} И онај низ крупног црвеног <pb n="120" /> мерџана, што га је око в |
еном повисоком врату савио се један низ крупног црвеног мерџана.{S} Јелек од загасито зелене чо |
S} Танке стабљике повиле се под теретом крупног цвета и наднеле над руменим кровом од чесме као |
иш! “ и извади и подиже у висину низове крупнога бисера и бројанице од смарагда, сафира и рубин |
не више какву кратку молитву, него неку крупну псовку.</p> <p>Лавеж паса и вика од људи све се |
p>„Ево сам од како се смркло обишао сав Крушевац.{S} Моја Расина није далеко одавде и имам овде |
<p>— „Неће, дете моје, неће!{S} Сад ће Крушевац да ври, како су санџак-бегови Турци видели зма |
више муке с њоме него са мном. „Хајде у Крушевац санџак-бегу! “ рекоше ми. „Заветовао сам се,“ |
Турци су нашега старца или убили или у Крушевац одвукли да га у тамницу баце, ил’ у прогон у А |
о Крушевца.</p> <p>Али ево сад путем од Крушевца у Ниш Рајко је са свим други човек.</p> <p>Јах |
е гушћи мрак неких тесних улица на крај Крушевца.</p> <pb n="60" /> </div> <pb n="61" /> </div> |
p> <p>Тако је било путем од Београда до Крушевца.</p> <p>Али ево сад путем од Крушевца у Ниш Ра |
</head> <p>На целом путу од Београда до Крушевца Рајко је био кипео од веселости.{S} Срце му је |
баш подозрива.{S} Није му испало ни до Крушевца ни у Крушевцу да начини кавгу па је срдит, и б |
да се е њима опрости.</p> <p>На путу до Крушевца сва су господа маџарска била заволела Рајка.{S |
екох, али ме Турци ухватише још у самом Крушевцу и доведоше њему натраг.{S} Избише ме љуто <pb |
аја бити.{S} Да вам дуго не дуљим.{S} У Крушевцу ме затворише најпре у кулу, па онда сутра <pb |
кадашњега двора и града Кнез-Лазарева у Крушевцу једна шарена гомила од Турака и ђаура.</p> <p> |
де сигурнији и силнији од санџак-бега у Крушевцу.{S} А за све то нека је хвала прво Богу, а пос |
заспала под зидином оног старог града у Крушевцу, ето ње к мени, на сну праћена још једном жено |
ије бућкаше у каменом кориту.{S} Доле у Крушевцу петли се дозиваху кукурекањем које се разлегаш |
.{S} Није му испало ни до Крушевца ни у Крушевцу да начини кавгу па је срдит, и без сумње преми |
нека звезда трепти над његовим двором у Крушевцу, па би рекао: „хвала Богу, моја Милица шаље ми |
о је испричао старцу све како је било у Крушевцу, а после и све што је по Београду слушао о пос |
у у ону мрачну и прљаву јазбину своју у Крушевцу, и кад помислих у каквом сам добру и на каквој |
8920_P1"> <head>ПРВИ ДЕО</head> <head>У КРУШЕВЦУ</head> <pb n="2" /> <div type="chapter" xml:id |
па га подиже на ноге.{S} Гроф пун гњева крхаше грозну једну теретемку, тресну једном ногом о по |
Маргита па дркташе као прут, и грчевито крхаше прсте своје.{S} А кад ветар донесе нов талас од |
ојиште.{S} Оборени столови, поразбијани крчази, разбацане клупе; овде и онде понеки сељачки шеш |
воју столицу на под и изађе из дворане, кршећи кроз зубе маџарске псовке.</p> <p>Стари гроф мах |
и се јадан Марко па све прсте да поломи кршећи их, „опрости ми, бабо, молим те, и не брукај ме |
.{S} Очи јој се напунише сузама.{S} Узе кршити руке своје, па их онда склопи, подиже увис, држа |
те ја знам!“ одговори Рајко. „У нас се крштене душе не продају, а слушао сам од Турака да се у |
<p>„Уби ме, сеци ме, пеци ме! пред тим крштеним човеком нећу ти поиграти ни мали а још мање ве |
!{S} Право је рекао псалмопевац Давид: „кто Бог вели, јако Бог наш; ти јеси Бог, творјај чудеса |
и, утекоше гости, Манда одвуче старца и кћер, и кроз два или три тренутка не остаде у дворници |
уде?...{S} Зар би маџарски витези могли кћер маџарске земље тако да оставе ?! “</p> <p>Па онда, |
узме десну наслоњачу, устаде, узе своју кћер љутито за руку и одвуче је и посади на њено прво м |
сад враћамо из мртвих у живе!{S} Дед’, кћери моја, један гутљај!{S} Тако, нека ти је на спасен |
вде о један од ових грмова!...{S} Деде, кћери моја, гутни један гутљај од жупскога лека!“ </p> |
чух шапат Мораве: „грофице од Нађ-Бање, кћери земље маџарске, кад си се ти још смрти бојала?{S} |
заноса разбуди.</p> <p>„Какви самсови, кћери моја?{S} Мало час си о њима причала, па ти се при |
аним клештима вући по паклу!{S} О јадна кћери, како си од таког чуда жива остала?!“</p> <p>— „П |
м год жива, са љубављу једне благодарне кћери мислити.{S} И на самртном часу благосиљаћу твоју |
нека одгони тај облачак!“</p> <p>„Немој кћери моја!“ прихвати старац; "ево ми је сад тешко што |
је Бог децо !{S} Камо да те боље видим кћери моја!“ па је узе за обе руке и окрену лицем к ват |
ди чија је!“ „Па то је Мандина најмлађа кћи Сокица!“ прихвати мој Мартин.{S} Одмах дај Манду ов |
ијан, то је она црна змија Манда и њена кћи.{S} А Манда је готова на свако зло.{S} Начиниће гун |
бављу, која је кипела, као кад би нежна кћи после дугог страдања и лутања наишла изненадно на ј |
и? да ли је то госпођа, или робиња, или кћи земље маџарске?!“ <pb n="73" /></p> <p>„Кћи земље м |
поносито; „ако су они јунаци, и ја сам кћи једне јуначке земље.{S} Ти ми нудиш твоје мало гуњч |
само као жену своју, него као да сам му кћи мезимица.{S} Видећеш, неће знати шта да ради те да |
дајући је збораше више као самом себи: „кћи земље маџарске!.... госпођа!.... робиња!.... турска |
земље маџарске?!“ <pb n="73" /></p> <p>„Кћи земље маџарске!" рече она мирно али и свечано.</p> |
е и владика у господским столовима, под кубетом саборне цркве, него је то сабор од сељака искуп |
високим и широким сводом као под неким кубетом.{S} Кад њих двоје изиђоше из ходника, па стадош |
десно и лице јој се сад окрену право ка кубету од дворане.{S} Нешто шапуташе, па се опет осмејк |
тру, да чистим ковачницу, да перем и да кувам, да чекићем кујем потковице и клинце, само — не т |
се са свим гола и узме чарати у ватру и кувати неку воду у једном тигању.{S} Кад је вода прокљу |
оног доброг старца на Вујну?!...{S} Их, куд је себе Морава! а куд још даље моја Расина!{S} Тамо |
опа!{S} Па онда сиромах онај старац!{S} Куд нас беда његова на њ навуче!{S} И кад бих могао да |
— „А, то не, много је господска!...{S} Куд ћу ја тамо...{S} Него ево овде на овај миндерлук ис |
на овај миндерлук испод прозора!...{S} Куд ћу ја тамо... оно је,“ па се Рајко опет насмехну, с |
Вујну?!...{S} Их, куд је себе Морава! а куд још даље моја Расина!{S} Тамо су негде иза оних пла |
је прикопчан, тесно прикопчан!...{S} А куд је оно румени мерџан залутао био?...{S} На каквој с |
мрачном ходнику приљубила била?...{S} А куд оно залуташе очи твоје, кад је оно у своме наручју |
је у таквом положају запоји.{S} Немаде куд, већ мораде да јој својом левом руком прихвати густ |
га Турци и моји сељаци угледаше, а они куд који, бегај и не обзири се ! „Змај, крилати змај, ц |
ај плави пламен од ћумура, а ко би знао куд су јој мисли лутале.</p> <p>— „Не!“ викну Циганин; |
ед поштеног једног Србина!{S} Али нећеш куд си наумио! “ </p> <p>Чело му беше орожено крупним з |
уда, поседе га оде у Косово!"</p> <p>— „Куд се ти заносиш, мој братац!“ рече патер малко нестрп |
густих веђа и руменим образима.</p> <p>„Куд сте ви двоје млади овако позно залутали на овај вис |
остасмо код онога доброг старца!{S} Ох, куда ли нас двоје сад идемо?!“</p> <p>„Притврди своје с |
Ишла сам целу ноћ, нисам ни сама знала куда.{S} Гладна, жедна, прашњава, посрћући од умора, ст |
, молим те, хајдмо одавде! “</p> <p>„Па куда ћемо ?! “ питаше Рајко; „,ја велим најбоље је скло |
нези одрасла, каква сам госпођа била и куда ето доспех, ја падох на земљу као мртва.{S} Једног |
на жудња вукла некуда — и сам није знао куда, и к нечему — и сам није знао к чему.{S} Сва му се |
ваници од ходника.</p> <p>„Овуда немамо куда даље!“ рече Рајко попев се по степеници и покушава |
гити.{S} Ова га обема рунама дохвати за кудрави врат, па га онда тапкаше по глави и тепаше му: |
приђе к Маргити, облизујући се и машући кудравим својим репом.</p> <p>„Мартине, познајеш ли ко |
ако је грофица Маргита као неблагодарна куја, незадовољна са старим мужем одбегла за младим... |
да у пасуљ, хоће ли вас наћи.{S} Она му куја једна причаше, како је њему све узалуд што ради, к |
нину кажи да сам те питао, уме ли он да кује сребрне <pb n="40" /> потковице, и да ћу му по нек |
га једна мука!{S} Треба, веле, да се то кује у по ноћи и кад је млад месец на небу !“</p> <p>„С |
ачницу, да перем и да кувам, да чекићем кујем потковице и клинце, само — не тражи ништа више од |
ито дрекну :</p> <p>„Казуј шта си сада, кујо маџарска?!“ <pb n="46" /></p> <p>Чекић удари у мех |
Циганина Бекри-Бекира !“</p> <p>„Тако, кујо једна!“ викну Циганин задовољно, па онда усред так |
о смркне, а Циганин да узајми од једног кујунџије лонче, у коме ће око по ноћи сребро да топе.{ |
м; испод сплава, изнад и десног и левог кука, лепе сребрне Фишеклије притврђене дебелим црвеним |
ати и сва се стресох!{S} Шта ћу јадна и кукавна!{S} Ох, не желим ни свом душманину да прође кро |
оја добра стрина Круна, удри у плач и у кукњаву; <pb n="130" /> а мој стриц Павле као стена хла |
, Мишко, децо, овамо ! “</p> <p>На њену кукњаву дотрче сви као без душе.</p> <p>Маргита је лежа |
то !{S} А оно се ево престо разглавио у кукове своје и расточио као буре кад му прсну обручи, а |
у.{S} Доле у Крушевцу петли се дозиваху кукурекањем које се разлегаше; овде и онде извијаше се |
све лепо да преведеш!{S} Видиш, ова се кула види чак из задужбине цар-Лазарове, беле цркве Рав |
иш ли чак на врху на највишој зидини од куле нешто као гвоздену чакљу?“ „Видим, видим!“ уверава |
се сва господа за њим на ону зидину до куле.{S} Разговараху нешто између себе маџарски и по св |
ахаше њима <pb n="10" /> у висину према кули, као да су угледали сен царице Милице, па је ускли |
арко, један за другим искупише на белој кули Сибињанин Јанка и узеше рујно вино пити, Маргита п |
своме завичају, — оста Јанко на бијелој кули, — и са њиме госпођа <pb n="133" /> ђевојка," — не |
рекав:</p> <p>„Кажи господи: на ову је кулу Голубан, верна слуга српског цар-Лазара, на својим |
Па онда баш треба из близине да видите кулу ову!“</p> <p>Испеше се сва господа за њим на ону з |
да сад гледам Голубана како силази низ кулу, сетан невесео, тешко му је што не може да послуша |
им.{S} У Крушевцу ме затворише најпре у кулу, па онда сутра <pb n="155" /> дан изведоше пред са |
.{S} Него кажи ово господину: видиш ову кулу; у њој су најволели да заједно станују цар-Лазар и |
од зидина, које се наслањаше на високу кулу једну.</p> <p>„Ево, да сад изађемо на ово платно!“ |
мој старац: попе, питај мене, ја сам им кум! хоће се они, хоће, само се ово момче стиди да приз |
?“ викну Рајко; „ако си ришћанска душа, кумим те Богом и светим Јованом, јави нам се и помози д |
прсла осовина, те Аћим растоварује љуто кунући и кола и мајстора који их начини и волове теглио |
о целу ноћ Богу из гласа и на коленима, купала сам се у сузама, па ништа, и никакве помоћи.{S} |
ји дукат, те га додавати на оне сребрне купе, док ја не прихватих: „немојте људи! све једно је, |
лу најлепша Ђурђијанка робињица може да купи за хиљаду гроша! “</p> <p>— „Охо,хо,хо!{S} О хо,хо |
.{S} Зар пчела само са руже и крина мед купи ?{S} А пустињаштво има пуно сладости и без тога мл |
Да од Срба царевину брани.</l> <l>Он му купи данке и хараче </l> <l>Што ђе отме да питања нема, |
ди.{S} А ја знам како ће.{S} Нека одмах купи јунаке драговољце, нека их наоружа и нека ти их пр |
господа маџарска и највећи наши јунаци купили, да им траке на застави везује, или да им пољупц |
и опет повуче добро.</p> <p>„Јеси ли је купио или на сабљи задобио?" питаше Рајко.</p> <p>— „На |
говима од јелена и главама од медведа и курјакова, све то споменима на лов, по гудурама великог |
ше Маргита, те Ружа одмах отиде у један кут од собе, спусти се на колена и узе се молити Богу з |
иду један тајни ужљеб, у ужљебу сребрна кутија, у кутији тајно писмо, које је сам стари деспот |
тајни ужљеб, у ужљебу сребрна кутија, у кутији тајно писмо, које је сам стари деспот на кожи пи |
з једне костретне вреће (арара) у сувом куту иза мехова извади једно ћемане.{S} Враћајући се на |
аља да четрдесет воштаница.{S} У једном куту дворане једна гомилица Цигана удешаваше тихо ћеман |
ећину те по мирисном сену, што у једном куту беше положено, разастре црвени плашт Рајков и на њ |
е Рајку да остави онде <pb n="199" /> у куту од собе своју дугу пушку, јер ће му у случају нево |
јко угаси своју воштаницу и остави је у куту од малих оних врата. „Ко зна колико ће нам дуго тр |
о гуске и патке, што, дуж брлога испред кућа, беху задремале; излетеше пси из авлија и кидисаше |
у ватру, што је пукло као гром, сва се кућа затресла, а кухиња се димом напунила.{S} Баба онда |
мке нека трче од куће до <pb n="214" /> куће, нек разбуде ко год спава, нек растрезне ко је још |
} Него опет, послаћу момке нека трче од куће до <pb n="214" /> куће, нек разбуде ко год спава, |
се и осветљени прозори од једне велике куће!“ рече Рајко.</p> <p>„Терај право у двор!“ викну М |
као да је племић од ове старе господске куће.{S} Ковчег од углађене ораховине нека се постави б |
о било.{S} Ја стојим на вратима од наше куће, па ослушкујем шта ће бити у великој дворници.{S} |
Рајку, показујући му руком; „ова гомила кућерака трском покривених то је село; а видиш онај ред |
му помогнеш кола оправити, натоварити и кући отерати!“ Оде сиромах Марко без речи и вечере.{S} |
да нигде у селу нема свеће или ватре у кући, ни жива човека на улици.{S} Тек на самом излазу и |
у уђе одмах с лева била је сниска једна кућица, у којој је становао надзорник добара грофових с |
p> <p>У том изашла беше на врата од оне кућице једна жена у годинама, али још пуно крепка.</p> |
рпскоме шору у једној малој сиротињској кућици.{S} Изађе преда ме једна стара жена. „Пошто да м |
офових са својом породицом.{S} Пред том кућом кочијаш заустави своје коње.</p> <p>Један велики |
ледњем часу спасете и господина свога и кућу своју! “</p> <pb n="196" /> <p>Маргита се, сва бле |
на!“ И старица је просто увуче унутра у кућу.</p> <p>Маргита рече Рајку да пође с њоме, а кочиј |
ћи, оде у село да нађе, ако може, своју кућу.</p> <p>„Рекао бих да се од двора чује свирање, пе |
ћемо одвести па је сакрити овде у једну кућу коју ја знам, одатле би је моји људи после неколик |
пукло као гром, сва се кућа затресла, а кухиња се димом напунила.{S} Баба онда узме грофа за ру |
одведе га пред неки као долап у зиду од кухиње, који кад отвори рекне му: „гледај сад и добро у |
а је наложила велику ватру на огњишту у кухињи.{S} Кад је стигла поноћ, баба расплете своје сед |
мислима.{S} Кад би он уморен престао да куца и спустио руке, она би му из њих извила копљасто д |
и нађоше да је у Рајка срце престало да куца.{S} Кад то рекоше Маргита пред њима и пред свима с |
онесе!“ рекао би Рајко, па узео опет да куца у камен.</p> <p>После свакојаких мука првога дана, |
ним....{S} Хоћу да паднем, тако ми срце куца а колена клецају!{S} Ох, мој Рајко, што не остасмо |
како да кажем... баш онде где јој срце куца, један плав младеж.{S} Молимо...{S} Молимо... пока |
покажите ви шта имате тамо где вам срце куца!“</p> <p>Сад се тек диже урнебес од гласног смеха, |
помисли.{S} Срце ми се окрепи и радосно куца кад сам себи кажем: јесте, хоћу да светао сачувам |
ије могло да загреје срца њихова у брже куцање тако, као кад гледаху како она арапска сива ласт |
и говор поврати мир у душу Маргитину, и куцање њеног бурно узбуђеног срца поче да се стишава.</ |
ојачана вика у пећини одјекнула у јачем куцању срца њеног.</p> <p>И Рајко се беше сав претворио |
една ватра загрејава и како му срце узе куцати све бурније.{S} Учини му се чисто да чује како ц |
дугачког носа кажипрстом; узе се за тим куцати прстом у чело, као да се увери да му лубања није |
ад шапуташе истом брзином којом му срце куцаше: „не бој се, не бој се; није грех, није грех; а |
мљиво, час неразумљиво.{S} Срце му брзо куцаше и ватра му беше образе <pb n="219" /> подузела.{ |
абрећи је.{S} Али му и самом срце бурно куцаше.</p> <p>Последњим једним живим ускликом и шкрипу |
.{S} Озго испод зидина градских зачу се куцкање чекића о наковањ.</p> <p>„Ево је иде!“ рече мла |
ви капу старац, подбочи се у десни бок, куцну петом у пету, зазвекташе мамузе, те један пут те |
је нека пометња!</p> <p>Хасан Зулуфлија куцну руком Рајка, који се сав био изгубио слушајући за |
, па је кријем и отимам од тебе!“ А она кучка зна да га је омађијала и да је он сиромах у њеној |
; него су се онај црни патер и она црна кучка договорили, да поделе благо нашег јадног старог г |
има.{S} Гњевно викну по турски: „овамо, кучко, или ћу ти сад главу размрскати!{S}" Дохвати је з |
ила копљасто длето и буздован-чекић, па кушала да ломи стену.{S} Првих дана могла је и да обије |
раде у срце.</p> <p>„Еј, Боже благи, да л’ ћу доживети да њега у оним планинама дочекам?!“ гово |
бар једну стопу у висину просећи!{S} Да л’ ће моћи и доживети да је виде просечену ?!</p> <p>Он |
ко сам себи. „Ко зна!...{S} А ко зна да л’ ћу икада <pb n="171" /> видети и оног доброг старца |
да у животу не осетих.{S} Не знам ни да л’ је то управ туга, или нека жудња и чежња.{S} Гледам |
аког празника, — а у нас је, не знам да л’ знаш, пуно празника — искупио би нас све, па у поље |
народ прича да чуда чини.{S} Не знам да л’ му смемо прићи ?! “</p> <p>У том их је и старац опаз |
на мисао, да си ти некада ја ли цара ја л’ царицу, у двору царевом дворио!“</p> <p>Насмеја се Р |
упрети љубећи их?...{S} Лудо једна! је л’ ти она род какав?{S} Није ти сестра, није ти посестр |
храбра сам као какав Србин витез!{S} Је л’ ти то боље по вољи?“</p> <p>— „Само кад си се развед |
због неправде која је у судбини!{S} Је л’ тако?!“</p> <p>„Не може да је тако!{S} Није право да |
ва сунчевом топлотом напајала?...{S} Је л’, каква се топлота из њега и каква милина из те топло |
алом по плећима: „хеј, што гребеш, јеси л’ полудео?!{S}" Ништа ја.{S} Ћутим па гледам у њу. <pb |
кукати да сав Алаџа-хисар чује!{S} Јеси л’ ме разумео Циганине?" говораше Рајко срдито. <pb n=" |
ољуби...{S} Шта ли сад чекаш?..{S} Јеси л’ кад год видео лепшу жену у Србина или у Турчина ?{S} |
на бој на Косово, већ — појаха својега лабуда, поседе га оде у Косово!"</p> <p>— „Куд се ти за |
ра кад ће поћи на Косово, напојио свога лабуда баш на истом том каменом кориту, над којим се ет |
убина, и онда мој млади витез рикну као лав да сва црква зајеча: „она је моја, за веки векова, |
ило, беше што по средини између она два лава, што ричу, и испред орла на штиту, стојаше посниза |
е Рајко, замишљен ставши између она два лава а пред самим пањем.</p> <p>Маргита се најпре дохва |
рилике на средини те заравњи два велика лава као да су се усред хода и у сред рикања уставила, |
покриваше.{S} Иза њих друга два златна лава беху се пропела у вис, па предњим шапама држаху је |
кошута.</p> <p>Кад би се она два златна лава што ричу и они усправљени лавови с орлом на штиту |
канда мени шапуташе.{S} И што урлање и лавеж све то ближе долажаху, све то разговетније чух ша |
ад нека је Бог с вама!“</p> <p>Зачуше и лавеж паса и вику од људи са свим близу пећине.{S} Стен |
екох а учини ми се да чујем вику неку и лавеж паса у даљини.{S} Окренух се и имадох шта да види |
није оче!{S} Чула сам, ево и сад чујем лавеж и скамукање њихово !{S} Еј тешко мени!{S} Шта ћем |
далека опазише ударише <pb n="79" /> у лавеж, који се помеша с оним халакањем Турака, да ме је |
урцима!{S} А ето сад опет ударише пси у лавеж!{S} Децо, да нам сам Бог помогне, ово се ваља на |
олитву, него неку крупну псовку.</p> <p>Лавеж паса и вика од људи све се јасније чујаше.</p> <p |
оје.{S} А кад ветар донесе нов талас од лавежи паса, она као преплашена срна утече у пустињаков |
на тај плат, нека си бар између златних лавова и сребрних орлова, између пустог једног престола |
е, слике и прилике, у орлове, соколове, лавове, вукове, змије и змајеве.{S} У свакоме столу леж |
е, и управо иза њега плашљиво на златне лавове погледала, по једна од злата саливена кошута.</p |
је ово сад?!{S} Кад угледах ове златне лавове и сребрног орла помислих: ето, то је царски прес |
звезени били двоглави орлови, кринови и лавови, који се пропињу да дохвате звезде.{S} Тако је и |
а златна лава што ричу и они усправљени лавови с орлом на штиту приближили и саставили, од њих |
ка му је то исто готово од речи до речи лагала.{S} Кад су му тако већ мало памет померили, Манд |
...{S} Хајде баш!...“ И онда Рајко поче лаганим гласом, али онако мало као попевајући уз гусле: |
некакве дубоке мисли занесен, корачаше лаганим и опет несигурним кораком к селу.{S} Маргита ус |
хоћеш, врати ме на нове муке, умори ме лаганом смрћу, само одржи њега и подигни га, и сачувај |
им мислима.</p> <p>„Што ћу ето да умрем лаганом смрћу не марим, право је!{S} Али што наведох ов |
беше извештај од Мартина, да је најмио лађу и да је у Сегедину све готово.{S} Маргита нареди д |
пет стотина талира.{S} Најми у Сегедину лађу, која ће Тисом па Дунавом да носи мене и ковчег Ра |
вити!“</p> <p>— „Ми Срби велимо: сан је лажа а Бог је истина!....{S} А што ли си тако ружно усн |
о да се бори с неким невидљивим џином. „Лажеш, сотоно!“ муцаше он ономе тајном гласићу; „лажеш! |
тоно!“ муцаше он ономе тајном гласићу; „лажеш! криво ти је што видиш поштену једну жену поред п |
уго, него одмах сад ја идем да растурим лажне пријатеље.{S} Ако ме ко нападне, имаће ко и да ме |
зијусу.{S} Каже мени мој Мартин: „лажу, лажу; нису се они макли из Сегедина; него су се онај цр |
Амброзијусу.{S} Каже мени мој Мартин: „лажу, лажу; нису се они макли из Сегедина; него су се о |
њој су најволели да заједно станују цар-Лазар и <pb n="9" /> царица Милица.{S} А њих су се двој |
head>5</head> <p>Под самим градом кнеза Лазара, а прислоњена уз обрушену једну зидину, која по |
е кулу Голубан, верна слуга српског цар-Лазара, на својим рукама изнео госпођу своју, царицу Ми |
оспода, што шетаху по развалинама двора Лазарева.{S} Барон Арпад Сент-Кираљи од Галамбоша, праћ |
инама од некадашњега двора и града Кнез-Лазарева у Крушевцу једна шарена гомила од Турака и ђау |
ј господи.</p> <p>Од урвине старе цркве Лазарице младић пође напред к једном обрваном платну од |
, ова се кула види чак из задужбине цар-Лазарове, беле цркве Раванице.{S} Сећаш ли се! казивао |
S} Знам ја, волео би ти да сазнаш о цар-Лазару и царици Милици много више, него што то овај гос |
дај мени крстата барјака,</l> <l>Цар ме Лазо на Косово зове!“</l> </quote> <p>Још једном дође л |
на кочијаша и некако срдито и зловољно лајаше крупним и промуклим гласом, као да је и сам већ |
<p>„Кондор, Кондор, Кондор!{S}" Зар да лајеш на своју госпођу? “ викаше Маргита, па сишав с ко |
енутака рече: „.јест, гребу ову стену и лају помамно.{S} Велика је вика у пећини.{S} Рекао бих |
брже може, у гомиле света по дворишту, лајући као да се помамио; па онда још брже натраг к <pb |
ис од овог живог цвета, и онда, радосно лајући, узе подскакивати око ње.{S} Лизаше јој час руке |
ом, која подупираше јужни крај неба.{S} Лак и благ поветарац дуваше отуда.{S} Из најближе шуме |
n="127" /> честит човек!{S} Нека му је лака земља!{S} Благо њему на ономе свету!“</p> <p>Како |
лакала, сад ми је лакнуло.{S} Осећам се лака као птица, и храбра као сваки Маџар витез!{S} Мршт |
наслонив главу на десну руку, а подупрв лакат од те руке левицом, гледаше за свитом маџарске го |
</p> <p>Маргита се подиже мало, наслони лакат од леве руке на узглавницу од Рајкова гуњца, а сп |
облику два бадема.{S} Руке јој до изнад лаката, где се бели рукави од кошуље повијаху у гужву, |
нове све до колена, а руке од рамена до лаката.{S} Требало би времена док би га и ко други одре |
гледаше за младићем, који се сигурним и лаким кораком пењаше уз гомилу цигала и камења.</p> <p> |
ведра, „сад сам се исплакала, сад ми је лакнуло.{S} Осећам се лака као птица, и храбра као свак |
ти је тешко, добри оче; ево ће ми одмах лакнути!{S} Него... шта је то?!“ рече Маргита сва успла |
а?“</p> <p>Она се сави хитро као видра, лако подиже пун ибрик као да су јој мишице од челика, и |
а њена љубављу зажарена лепота, онда је лако могућно, да би је свако витешко срце заволело.{S} |
е какве јелинске богиње, да бледорумене лако уздрктљиве ноздрве не издаваху живот једног високо |
а ђаво не спава!{S} Видим и сам није ти лако било.{S} Свецима и испосницима су се јављале само |
</p> <p>„Сад је млад месец, а пола ноћи лако ћемо дочекати! одговори Циганин. „Валах, баш да <p |
епланулост од сунца на образима његовим лако пробијаше румен младости и пламен узбуђености.{S} |
Цареви не би били цареви кад би се тако лако завађали.{S} Веруј ми нико се с тога не би завадио |
све момчадије био најјачи.{S} Није било лако ни од шале носити таква јуначка имена.{S} Ваљало ј |
њурио у вино.</p> <p>„А, тако ли је?{S} Лакрдија, маскарада!“ јечаше промуклим гласом стари гро |
„Та зар не провидите лукаву игру старог лакрдијаша Мартина?{S} Шта сте се следили и укопали?{S} |
{S} Доста лакрдије!“ „И ја велим: доста лакрдије!" рече Маргита мирно. „Избављена из турског ро |
викати: „е, е, е, то је много!{S} Доста лакрдије!“ „И ја велим: доста лакрдије!" рече Маргита м |
ге имају слободу <pb n="205" /> и такве лакрдије да збијају, хвала вам лепо на господству!{S} Т |
аглим прекидом не би разбудио, него све лакше и лакше казиваше оно што је још остало од песме, |
екидом не би разбудио, него све лакше и лакше казиваше оно што је још остало од песме, док посл |
знали како је мој живот био само један ланац горких несрећа, ви би ми опростили.{S} Све бих за |
ед среде свода спуштао се један гвозден ланац, о коме је висио велики један и поширок златан об |
убичасте кадифе, са пуно тешких златних ланаца о врату и по грудима.</p> <p>Кад оне речи Мартин |
квом гвозденом кавезу, па још окована у ланце по ногама и по рукама.{S} Молила сам се по цео да |
регла над најближим буретом, виде да на ланцету нема чепа, него обло једно заклопче, продрма га |
са којих се спуштају многобројни ситни ланци са оцилима, бритвицама, чачкалицама, свакојаким з |
преко једног дрвеног моста, који се на ланцима могао привући у вис уз <pb n="188" /> зидине од |
четврти ступањ, на коме беху поређана и ланцима повезана аковчад.{S} Отрже силним једним напоро |
нога што му Рајко казиваше о планинским ланцима, о висовима, селима и засеоцима, а још мање о б |
, па повезане једне с другима гвозденим ланцима.</p> <p>„Биће да је то каква стара малвасија ко |
ок златан обруч; са обруча се о златним ланцима спуштало дванаест великих златних кандила.{S} О |
е ни по јада, али, кад хтедоше да пођу, ластавица неће да се макне од пећине.{S} Уједа зубма, б |
омно.</p> <p>Заћуташе опет обадвоје.{S} Ластавица погледа у Рајка, па онда сави главу на десно |
, као кад гледаху како она арапска сива ластавица лети да стигне, где Рајко може да запева.{S} |
и конопце.{S} Ето биће ту негде и твоја ластавица!{S} А кад ја остах сам, ја се прекрстих, реко |
p>„Рајко, хајде да бегамо!{S} Где ти је ластавица?!{S} Оче, нема ли где да се сакријемо у овим |
је међу тим био скинуо седло и узду са ластавице, протро је мало рукама својим и чешагијом и о |
о доиста полетео на својој танкој сивој ластавици, која је својом брзином и својом ситном а пам |
м мало своју ластавицу!“</p> <p>И оде к ластавици.{S} А Маргита се огрну његовом црвеном кабани |
у Мораве, привуче скелу конопцем, викну ластавици те ова сама врло пажљиво, али са свим сигурно |
изађе на суво, па кад <pb n="68" /> за ластавицом и Маргита поред свих шалвара, кафтана и чиза |
дном липом чекаше их човек са оседланом ластавицом.</p> <p>„Хвала Богу! рече тај човек Рајку; „ |
, па онда опет настави: „посадише ме на ластавицу и доведоше амо.{S} Рекох Турцима: „док ви ода |
у бејаше некаква својта, па онда поведе ластавицу за улар.</p> <p>Постало је много мрачније, те |
ј, па хајдмо у скелу!“</p> <p>Она уведе ластавицу у скелу а он, одрешив уже од коца, отисну је, |
етне девојке, она обема рукама миловаше ластавицу по гриви и по глави и гукаше јој час српски ч |
ајиш својом руком, а млада жена тапкаше ластавицу по врату и намешташе јој чупу од гриве изнад |
/p> <p>Рајко се чисто препаде па устави ластавицу, а руком показа Маргити на старца.{S} Него по |
</p> <p>Маргита притегну узде па устави ластавицу.</p> <p>„Шта рече?!“ питаше га сва пренеражен |
весла а Маргити рече, да слободно пусти ластавицу па да прихвати крму.{S} После живог веслања, |
ети; „госпођо, док бих ја нашао и довео ластавицу, дотле би и Турци са самсовима, или бар самсо |
да да пород тебе будем, да појахам сиву ластавицу, да ти носим заставу <pb n="173" /> црвену са |
право у коњушницу да опреми своју сиву ластавицу.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18 |
диже. „Време је, да погледам мало своју ластавицу!“</p> <p>И оде к ластавици.{S} А Маргита се о |
l>„Голубане....</l> <l>Ја опремих своју ластавицу,</l> <l>Хајдмо сада у поље Косово,</l> <pb n= |
жјој руци!“ На пакост, наиђоше на твоју ластавицу и доведоше је!{S} Што је доведоше ни по јада, |
, узе да маџарској господи шапутом а на латинском језику говори :</p> <p>„Ко нама, о великомоћн |
драганости патер Хијероними изговори на латинском језику китњасту беседу како овај младић жели |
е много млада за тешки посао кога си се латио; али осећам, ето сад овде у овоме часу, на овом л |
ги више, те изгледаше као да под сводом лебди читав рој од некаквих џиновских златних и сребрни |
ј шапут долажаше из срца његова, или са лева рамена његова, то не знађаше ни сам; али знађаше д |
ца.</p> <p>Кад се на капију уђе одмах с лева била је сниска једна кућица, у којој је становао н |
на која се улазило из те <pb n="99" /> леве певнице у сами зид иза олтара.{S} У ходник у томе |
ве на прстима повуче од ње и склони иза леве певнице.{S} Како седаше у један сто, погледи му па |
аргита се подиже мало, наслони лакат од леве руке на узглавницу од Рајкова гуњца, а спусти глав |
погледи падоше на онај ходник у зиду од леве певнице.</p> <p>„Ама ја тебе чеках.{S} Не хтедох у |
пупољак беле руже, а на једном прсту од леве руке златну бурму.{S} Кад отвори врата наиђе на Ру |
по један, узе их тобож мерити на длану леве руке, звекну једним о камен један на ледини, па се |
на, па сави главу мало на десно, као да левим ухом боље чује.</p> <p>Подиже се са камена на ком |
који он сад узе брисати час десним час левим рукавом.{S} Стојећки гледаше у лице Маргитино.{S} |
десну руку, а подупрв лакат од те руке левицом, гледаше за свитом маџарске господе, која сави |
че к трећој прилици на мраморној коцки, лево од оне велике у средини.</p> <p>Рајко полазећи за |
зношаше на видик топлоту њеног лица.{S} Лево од старога грофа седела је у трећој наслоњачи жена |
епне а ја клецнем; она на лево пође, на лево се окренем и ја; она десно, десно и ја, као сунцок |
ице.{S} Она трепне а ја клецнем; она на лево пође, на лево се окренем и ја; она десно, десно и |
д Нађ-Бање!“</p> <p>И онда се склони на лево и дубоко поклони пред Маргитом, која у њеном турск |
све!“ говораше сељак и посрташе мало на лево па на десно.{S} Очевидно беше му тешко да се на но |
пребледа, само љуљала то на десно то на лево, док је Ружа причала.{S} А кад ова доврши, онда он |
У том послу љуљаше се то на десно то на лево и дуго не могаше да удеси струне како му уху треба |
вијала час напред, час на десно, час на лево.{S} Уз њега и око њега било је још неколико млађих |
p> <p>Маргита метну своју десну руку на лево раме Рајково, па ту наслони своју главу. „Пусти ме |
ао.{S} А чим поче да свиће он окрену на лево и подаље од колског пута те кроз њиве и поља и исп |
ећом једном сликом, која беше намештена лево од оне велике у средини, а на онако исто посниској |
унутра.{S} Рајко метну своју шубару под лево пазухо, преврети се по неколико пута, склопи руке |
да га гуја уједе.{S} Отегну песницу, и лево и десно удараше <pb n="135" /> око себе, као да се |
елико парче труда и махаше њиме десно и лево и пођоше напред корак по корак.</p> <p>„Ево једних |
!“ привика Маргита живо, и показа руком лево од себе.</p> <p>Рајко једним кроком дође до њих. „ |
ти Рајко.</p> <p>И онда пођоше натраг у лево.{S} Пролазећи поред капеле Рајко угаси своју вошта |
.</p> <p>Узани ходник у зиду савијаше у лево од олтара и излажаше у једну велику округлу просто |
!"</p> <p>„Нешто ме је страх да идемо у лево!“ рече Маргита; „старац ти је довикнуо да се држиш |
ш ли Јоване!{S} Моли бега да савијемо у лево да не удара хајка на свечеву пећину! <pb n="83" /> |
белај снаћи!{S} Аман беже да скренемо у лево!“ викаше опет онај сељак којега глас сад већ беше |
оцкаше час у напред, час у десно, час у лево.{S} Маргита врисну и мало <pb n="146" /> што не ис |
вали, и онда — удари песницом Маргиту у лево плеће, и диже руку да је и по други пут удари, али |
у Циганчицу десно, а час матору Циганку лево.</p> <p>„Та зар не провидите лукаву игру старог ла |
анџарем; испод сплава, изнад и десног и левог кука, лепе сребрне Фишеклије притврђене дебелим ц |
сном колену старчевом, а онај други, на левој страни, гуђаше у гусле, лице своје подигао горе к |
е горе, два ме самсова дохватише.{S} На левој мишици и сад ми се познаје где ме је један зубима |
ита!{S} Е, лепо; грофица Маргита има на левој страни... како да кажем... баш онде где јој срце |
оме се око чела повијао царски венац; у левој руци држао је крстасту заставу, од које тешке кић |
носито у дворану праћена Рајком, који у левој руци ношаше своју шубарицу, а десну спустио беше |
ави онај младеж што јој као звездица на левом колену стоји!“ викаше баба.{S} И гроф доиста виде |
у овамо. „Има ли твоја Сокица младеж на левом колену?“ питаше је <pb n="195" /> гроф.{S} "Има!“ |
сном рамену неку повелику чутуру, а под левом мишицом носи велику гужву у сиџадету од теркије.< |
ало запајаше, виде да је готово у своме левом наручју загрљену држи, и да је њена глава наслоње |
и му је у исти мах Рајко дохвати својом левом руком.</p> <p>„Стани господине!{S} Зар тако маџар |
S} Немаде куд, већ мораде да јој својом левом руком прихвати густу косу и лепу главу, да ову ма |
глави јој је небрежљиво, и мало више на леву страну, везана жута <pb n="33" /> једна шамија, ко |
на челу, Рајко једним скоком искочи на леву обалу Мораве, привуче скелу конопцем, викну ластав |
p>Маргита говораше с пуно ватре; подиже леву руку и погледаше по њој горе у висину, као да глед |
гурније сагледала ко то долази, наднесе леву руку над очи, и гледаше, очевидно узбуђена, у гоми |
нога оловног ковчега по коме је Маргита легла, положив себи под главу гуњче <pb n="124" /> Рајк |
села. </p> <p>Маргити се поче да стеже лед око срца, кад опази да нигде у селу нема свеће или |
ње горе уз брдо, док се није у трави од ледине изгубила.{S} Од широких мраморних плоча, које су |
p> <p>Испод ове стене у заветрини, а на ледини обраслој сниском, густом и мирисном травом, Рајк |
ве руке, звекну једним о камен један на ледини, па се онда загледа у Рајка и рече му: „Јеси ли |
зујање и жврчање скакаваца и бубица по ледини, азурни зефири с неба просипали дажду од симпати |
својим и чешагијом и одвео је на једну ледину у присоју испод града.{S} Кад се врати к ватри, |
макоше се подаље од ковачнице на зелену ледину. </p> <p>Рајко извади из недара дугачку кесу, а |
по мало и не без муке, веза му руке на леђа!{S} Није дуго трајало од онога тренутка кад оно Ци |
е на земљи, а наслонив <pb n="11" /> се леђима на плетер од чатрље, млада једна — Туркиња.</p> |
њу остави горе саму.</p> <p>Наслонив се леђима на стену Рајко пусти погледе своје да лутају пра |
ј сниској постељи, а на црвеној поњави, лежала је лепа једна и врло млада девојка, готово са св |
оде и онда јој приђе.</p> <p>Маргита је лежала и главом и једном руком преко наслона од сребрно |
рче сви као без душе.</p> <p>Маргита је лежала мртва.{S} Клечећи поред Рајкова ковчега, загрлив |
<head>14</head> <p>Један сахат позније лежала је Маргита на покровцу једном пред пећином, а по |
ђаше да није са десна рамена, јер је ту лежала њена рука, на коју она баш мало час наслони лице |
Круна, скиптар и златна јабука с крстом лежали су доле поред престола као бачени тамо <pb n="11 |
веде доле у велику дворницу, где је сад лежало тело Рајково.{S} Замоли све друге да се уклоне и |
е.</p> <p>С ону страну ковчега на трави лежало је једно празно бело стакленце.{S} У десну руку |
ки ковчег, који је покривен црном чохом лежао пред њом.</p> <p>Шајку скрену к српској обали дал |
ве, змије и змајеве.{S} У свакоме столу лежао је по један широки плашт, понеки од свиле, понеки |
то загрлили.{S} Доле поред њихових ногу лежаху бачене две круне, <pb n="113" /> два пребијена м |
колена поред ниске софе, на којој Рајко лежаше, и поче да говори:</p> <p>„Ево ти опет подигох р |
штима да кида месо с робињице, а он већ лежаше као пањ на земљи.{S} Рајко се диже и гледаше га |
на коме стари посланик незгодно сеђаше, леже поређани у два реда десет немачких талира све нови |
ки.{S} Сад је видео да у једнима од њих леже смештена копља, у другима мачеви, а у трећима бузд |
а.{S} А кад разбисмо врата нађох је где лежи на поду; обнезнанила се.{S} Скидох јој с врата црв |
ко што га они од сељака добивају.{S} Он лежи обично у једној одаји од подземног ходника, у коме |
ајеш само у твоме џемадану, и што ја да лежим на овом тврдом оловном поклопцу, кад ено ваља да |
е.</p> <p>„Ето ти под главу да имаш.{S} Лези ту па се одмори и испавај док нам старац не дође.{ |
седнем... ноге ми клецају!“</p> <p>„Ево лези на ову постељу!“ рече му Маргита. — „А, то не, мно |
</p> <p>„То је моја постеља... слободно лези... знаш да си ми као брат, а овако рањен и више си |
ри моја, гутни један гутљај од жупскога лека!“ </p> <p>Старац весело додаваше чутурицу и Маргит |
одина.{S} Ја је носим да ми се нађе рад лека.{S} Нећемо је ноћас пити.{S} Ја је сркнем само кад |
<pb n="210" /> нека доведе два најбоља лекара.{S} Нека поведе и за њих оседлане коње, и нека и |
оследње речи.</p> <p>Стигоше мало после лекари из Сегедина и нађоше да је у Рајка срце престало |
аће Бог да рана није опасна.{S} Доћи ће лекари, а на великом су гласу.{S} Неће ваља да тако мла |
о моју Марушу из великих богиња?{S} Сви лекари и све видарице рекоше: нема ништа од ње!{S} Ја м |
ите поред тебе, Рајко !{S} Сад ће стићи лекари, па ће те извидати!" рече му она.</p> <p>— „То ј |
а кроз сузе и још једнако јецајући рече лекарима и свима присутнима:</p> <p>„Није ми брат, није |
/> старац пун искуства; „а колико ти је леп и китњаст тај сан, опет је он само уморна сенка, ко |
и чутуру своме ортаку.</p> <p>„Могао си леп новац добити, да си је њеном господару на откупе по |
рема трећој прилици.</p> <p>Један висок леп старац, са широким челом, орловским носом, дугом бр |
сам себи, „што јест, јест ; и кад спава лепа је, а шта да кажем кад оним крупним црним очима уз |
леда растужена у старог деспота и у два лепа а слепа млада деспотовића. </p> </div> <div type=" |
постељи, а на црвеној поњави, лежала је лепа једна и врло млада девојка, готово са свим нага. „ |
вно звездано небо изнад нас!{S} Како је лепа и мирисна сва ова околина!{S} Чисто бих волела да |
близу тебе, госпођо моја, јадна млада и лепа и добра жено!“</p> <p>И онда отиде опет да буши ст |
мисли, да она јадна жена, онако млада и лепа и онако добра, оста да робује у потурченог Циганин |
не знаш колико је <pb n="136" /> она и лепа и мила!{S} Каква си несмелица нећеш никад ништа ни |
у два разбијена стара лонца два пуна и лепа бокора босиљка. „Шта си платио за њих?“ упита га М |
.{S} Сад се тек Рајку учини да је дивно лепа.</p> <p>„Децо, у урвинама и што би било склоништа |
од сплава, изнад и десног и левог кука, лепе сребрне Фишеклије притврђене дебелим црвеним <pb n |
то, где су недавно Рајко и Маргита тако лепе снове о лепшој будућности сновали.{S} Онде, у прис |
теби!{S} Узми паре, брајко, кад си тако лепе среће! “</p> <p>— „Не дао Бог, да ја њима поклоне |
нека нас срећа послужи да се дохватимо лепе земље маџарске, па да видиш шта ћу ја од тебе да н |
о сте се ви договорили с неким младим и лепим везиром, да вас тобож силом одведе, а сад <pb n=" |
пред њим стоји Маргита, и да га својим лепим очима кроз сузе гледа.</p> <p>— „Ама, луда децо, |
ова млада жена, витка и танкострука, с лепим лицем од сунца препланулим и са очима од којих би |
, то нисам и ако у нашој земљи има пуно лепих и добрих девојака!“</p> <p>„Знала сам да ти је ср |
измоле. „Немој нам га, беже, амана ти! лепо он нас учи, вели нам: слушајте царске људе и будит |
.{S} Каже ја сам грофица Маргита!{S} Е, лепо; грофица Маргита има на левој страни... како да ка |
ра дан младу, све излуде.{S} Она младо, лепо дете, само се осмејкује, па тек спусти трепавице, |
аш тако?“ питаше. „Јест тако нам очију, лепо нас учи да ено вам покорни!“ „Учи вас да сте покор |
анке и чарапе високе скоро до колена, а лепо у богате шаре од мрког, жутог и зеленкастог плетив |
з доручне зглавке припијаху доручницима лепо и пуно црвеним концем извезеним.{S} Имао је на себ |
дворану, те се у њој свака тварка доста лепо могла да види.</p> <p>Маргита узе да трља очи, па |
па свршуј!“</p> <p>— „Хоћу, само ти све лепо да преведеш!{S} Видиш, ова се кула види чак из зад |
естењавом косом.{S} Погусте и дуге веђе лепо се повијају изнад два црна ока, која свагда право |
зове!“</l> </quote> <p>Још једном дође лепо к себи.{S} Гледаше пуно отвореним очима око себе, |
и !...{S} Сећаш ли се, госпођо, како је лепо на Космају ?!....{S} Збиља, не дај Боже да овде ум |
Рајко човек, који има око за оно што је лепо и господско!{S} Та стена горе изгледа <pb n="168" |
S} Како сме псина једна да пиљи у твоје лепо лице, кад је само моје ?!“ Сад што да ти дуљим — и |
дско колено.{S} Од многог поноса никоме лепо да одговори, а најгоре мени своме господару!“</p> |
/> тек мало нагарила и остављаше да се лепо види румени лук горње усне од добро срезаних и за |
цају. <pb n="64" /></p> <p>Кад већ беше лепо свануло угледаше један чардак поред Мораве и на во |
е господа маџарска световати.{S} Почеше лепо и полагано, па пођоше све јасније и јасније, све г |
њ да ме понесете силом на рукама!{S}" И лепо натераше сељаке да ме низ брдо понесу, па после да |
баш високо, и пре посниско, али право и лепо срезано и осењено густом кестењавом косом.{S} Погу |
виде свој убрус; скиде га са зове, сави лепо и метну у џеп од свога гуњца.</p> <p>„Како лепо ми |
це сагледате, нешто малко дугуљасто али лепо сливено, — са устима која нису била врло малена, а |
и такве лакрдије да збијају, хвала вам лепо на господству!{S} Тако што у Цигана нема!{S} А ти |
војшти на Турке.{S} А дотле би ти могао лепо код нас да останеш и да спремаш војску.{S} А кад р |
етну у џеп од свога гуњца.</p> <p>„Како лепо мирише ова зова јутрос!“ рече гласно, тек да нешто |
што може тако да се дели!“</p> <p>„Како лепо говориш!{S} Слађе ми је да те слушам него да овај |
.</p> <p>„Хвала теби, госпођо, што тако лепо мислиш и желиш.{S} Али од свега тога не може бити |
та и онда оно севање од узбуђености око лепо срезаних усана прсну у дажду од крупних суза из кр |
ње чисту једну белу крпу, у којој беху лепо увијени они велики нови новцати сребрни талири, шт |
и им се доста напричао, и да си ето баш лепо завршио.{S} Сад немој то да уквариш, него хајде на |
него грешник пред Богом!“ Ове би се још лепо свршило, али ето их моји сељаци да ме одбране и из |
што накашљиваше поче да говори:</p> <p>„Лепо ми је у служби вашој; поносно ми је да пратим ћеса |
стране обгрлила.{S} Видећеш у њој пуно лепог дрвећа и наћи ћеш пуно хладовине!“</p> <p>— „Да в |
/> <head>1</head> <p>Пред вече једнога лепога летњега дана године 1699 пролазила је по рушевин |
буде, јер ће се убрзо оженити младом и лепом девојком, истина од простог рода, али која ће му |
ако поносито стојећи пред оном младом и лепом женом.</p> <p>„Како ти беше име?“ запита га она.< |
ћам, ето сад овде у овоме часу, на овом лепом јутру, под овом првом зраком сунчаном, осећам да |
дска рода!{S} Па то господство, и онака лепота и она младост да робују једном црном Циганину!</ |
има; какав су ти род њена младост, њена лепота и њена милина?!{S} За што да ти не буде присна и |
ена и светла била њена љубављу зажарена лепота, онда је лако могућно, да би је свако витешко ср |
ате то лице и нарочито оне очи, онда се лепота и милина стаса заборавља и сва се мисао о господ |
еху слепа.{S} Цела је прилика била пуна лепоте, мирноће и нежности, и имала је у себи нешто што |
рептавала звездана светлост од вилинске лепоте какве младе дворкиње, која би се као живи цвет б |
} Оба младића беху у лицу од изванредне лепоте, али у обојице очи беху дубоко упале и — очним п |
ца у очина, те гуташе нови сјај од њене лепоте.</p> <p>„Е, госпођо, и треба тако кад имате свој |
>„О, сан није био ружан; сан је био пун лепоте и милине, али, бојим се, ружно ће да значи.{S} П |
еху „као бисер“, али додаваху нову драж лепоти лица њеног.</p> <p>Рајко сад не скидаше поглед с |
назад поврнут.</p> <p>Већ по виткости и лепоти стаса, и по оном поноситом гипком ходу, изгледал |
рода.{S} Веле познаје се то и по њеној лепоти, и по њеној доброти.{S} Сад било да то јесте бил |
који ће се наћи жена, вредна да ти и по лепоти и по доброти буде мио друг у животу!...{S} Збиља |
ва,“ окрете се Маргита Рајку раздрагана лепотом околине, „бадава, говори ти што хоћеш, али си т |
е оно блато око њега блеђаше пред њеном лепотом, и мало по мало па као да га нестаде.{S} Учини |
ело, којега су мирну строгост и свечану лепоту густе витице црне косе сенком својом само размек |
утапаше у тихи дах, што са меким шумом лептирових крила одлеташе са полурастављених усана Марг |
војом левом руком прихвати густу косу и лепу главу, да ову мало подигне.{S} Како је мало по мал |
та рече Рајку: „шта велиш, нисам ли сад лепша?“</p> <p>Али не дочека Рајкова одговора.{S} Као д |
пет плашљиво осмехне.{S} Не знаш кад је лепша!{S} Чини ми се занесоше ме њене трепавице.{S} Она |
на Бана а Јанкова госпођа девојка, није лепша од ње!“</p> <p>Тек то рече а у једној половини ду |
оце, гривне, просто да се не зна шта је лепше, богатије и сјајније.{S} Просто им већ очи засену |
ш?...{S} Него ходи да видиш нешто много лепше!“ и онда га повуче к трећој прилици на мраморној |
} Дед’ овамо, право и само право! ко је лепши, ја или онај тамо Бенглер-бег?...{S} Ја! тако, то |
и даље; „млађи је од мене; биће да је и лепши од мене!...{S} Хеј ти, гарава моја голубице, где |
давно Рајко и Маргита тако лепе снове о лепшој будућности сновали.{S} Онде, у присоју под оном |
сенком својом само размекшавале, те још лепшом чиниле, — кад погледате то лице и нарочито оне о |
да веже!{S} Ах, што немам млађу сестру, лепшу од мене и срећнију од мене!{S} Бар бих се могла п |
и сад чекаш?..{S} Јеси л’ кад год видео лепшу жену у Србина или у Турчина ?{S} Како се гипкост |
гледаху како она арапска сива ластавица лети да стигне, где Рајко може да запева.{S} Млађа би с |
нили су три струне, којима је ово дивно летње вече на вису космајском допуњавало тиху своју хар |
ad>1</head> <p>Пред вече једнога лепога летњега дана године 1699 пролазила је по рушевинама од |
о поред , другог.{S} Беше у оној дивној летњој вечери диван поглед.{S} Чаробност му је порасла |
о манастирима школа, где се учи књига и летургија, али нема школа за витештво.{S} Има ли такве |
д оног оклопника пред царем Душаном.{S} Лећи ћу да се одморим, али заспати нећу, а чим чујем ст |
страх ме је прво, што бих видео, био би леш његов!{S} Њега су Турци насигурно убили!{S} Не може |
драги камен, крупан <pb n="118" /> као лешник.{S} У другима нађоше цветове од бисера и грање о |
једну костретну врећицу старих ораја и лешника и другу једну сељачку шареницу пуну јабука.{S} |
итајивањем свога дихања ослушкивали, да ли се што из пећине чује.{S} Али се више ништа није чул |
лушаше кроз ухо уз стену прислоњено, да ли се тамо иза стене што збива; друга половина слушаше |
чај ?!....{S} О мој слатки завичају, да ли ћу те икада очима видети?!...“</p> <p>И онда се неве |
у. „'Го ће бити Морава!“ рекох, „ах, да ли ћу наћи какав чун, па да се њиме низ реку пустим!“ Т |
дачно; „а ко то тако из тебе говори? да ли је то госпођа, или робиња, или кћи земље маџарске?!“ |
ом и од њега самог тихо шапуташе.{S} Да ли тај шапут долажаше из срца његова, или са лева рамен |
ледаше га право у очи, као да огледа да ли својим меким кадифеним погледима може да отвори двер |
само овда и онда окренуо да погледа да ли млада Маџарица није у седлу заспала, и увек би видео |
ветној вици.{S} Тек опет ослушкиваше да ли ће и кад ће онај жубор престати.</p> <p>Па дође нас |
и сам обегенисао где какву девојку и да ли сам се верио, то нисам и ако у нашој земљи има пуно |
оиста се мало застиде; „ако ме питаш да ли сам обегенисао где какву девојку и да ли сам се вери |
је и како му удари пламен у образе. „Да ли је волим ма за трунку?“ питаше сам себе, и онога час |
и се прсима у прса с Рајком.</p> <p>„Да ли бих могао да говорим са господом?“ питаше Рајко.</p> |
мо код онога доброг старца!{S} Ох, куда ли нас двоје сад идемо?!“</p> <p>„Притврди своје срце, |
е долазила на мисао, да си ти некада ја ли цара ја л’ царицу, у двору царевом дворио!“</p> <p>Н |
!{S} Где ти је ластавица?!{S} Оче, нема ли где да се сакријемо у овим урвинама?" питаше Маргита |
еш ми се ваља да поверити... збиља, има ли гдегод жена коју волиш?“</p> <p>„Како да нема?“ рече |
ија, али нема школа за витештво.{S} Има ли такве шкоде у вас?!“</p> <p>— „У нас,“ рече Маргита |
нико у селу ко је вичан ранама ?{S} Има ли какав стар човек или каква баба видарица?!“ питаше М |
велике воштанице, па пођоше да виде има ли онај мрачни ходник гдегод каква излаза или бар краја |
врхом од копља ова врата, да видимо има ли светлости тамо!“</p> <p>Рајко је послуша.{S} Оштри в |
Мартин.{S} Одмах дај Манду овамо. „Има ли твоја Сокица младеж на левом колену?“ питаше је <pb |
гиту, па онда онако узбуђен викну: „има ли овде живога кога ?“</p> <p>Вика његова узе да се про |
Спуштај врата! “</p> <p>„Аох! да грдна ли је то нека змијурина !{S} Колики јој је језик!{S} Ма |
главу на његову мишицу.</p> <p>„О, шта ли ће најпосле да буде од нас двоје?!“ рече она својим |
тако поверљиво уза те приљубљује... шта ли је слађе: живети па љубити онако слатка уста, или уп |
просто ни малим прстом да мрдну!{S} Шта ли би мој стриц Павле рекао на све ово?!“</p> <p>И онда |
млада жена тебе у уста пољуби...{S} Шта ли сад чекаш?..{S} Јеси л’ кад год видео лепшу жену у С |
рекао, па онда пређе да се пита: а шта ли би на то рекли Бан Страхиња и Краљевић <pb n="24" /> |
сео загледао у младог гуслара!{S} А шта ли му овај <pb n="117" /> уз гусле пева?!“ питаше Марги |
“</p> <p>И онда би узео да премишља шта ли би му стриц рекао, па онда пређе да се пита: а шта л |
авно пресечен — растов пањ.</p> <p>„Шта ли му је ово сад?!{S} Кад угледах ове златне лавове и с |
к младом месецу на западу.</p> <p>„Виде ли ону звезду што прелете небо?“ питаше је Рајко неким |
да би се зажелео да цара служи.{S} Пође ли цара да служи, ето царству новог Ћуприлића! “</p> <p |
им те, своје очи, па види и кажи ми, је ли ово доиста злато, а оно тамо сребро ?! “ <pb n="106" |
би говори, рече: „ама и ја се питам, је ли ово сан, или машта, или је ово све у истини пред нам |
кну сељака.</p> <p>„Молим те, брацо, је ли жив гроф од Нађ-Бање ? !“</p> <p>— „ Је ли жив?{S} К |
аест сребрних престола владичанских: је ли грех да поштен млад човек без икакве непоштене замис |
врисну старица, па се пљесну рукама; је ли ово сан, ил’ је јава?{S} Анчи, Марушо, децо, овамо т |
у.</p> <p>„Али је ово мајсторски!{S} Је ли да је као жив? и коњ жив и јунак жив!{S} А знаш ти к |
да сте покорни док не дође земан!{S} Је ли?{S} Хајде на вешала с њиме!“ викну бег љутито, па ма |
златног пехара, водом запаја?....{S} Је ли да је вредно било залутати?...{S} Макни мало са лица |
јко, немој да се шалиш са мном...{S} Је ли то доиста Маџарска?!{S} Јест, биће да је кад се у њо |
х знао да си <pb n="42" /> човек.{S} Је ли вера, да ником казати нећеш?!“ питаше Рајко.</p> <p> |
жив гроф од Нађ-Бање ? !“</p> <p>— „ Је ли жив?{S} Како да није жив!“ па се сељак гласно насмеј |
ачке и танко усукане брке.</p> <p>„А је ли овде у двору?“</p> <p>— „Је ли овде у двору? — Како |
г дао!“</p> <p>Рајко разгледа најпре је ли седло притврђено како треба, опипа сваки кајиш својо |
е једнако бринуо како му је царица и је ли му све добро на двору.{S} С тога би царица, чим се с |
им те,“ упаде јој опет у реч Рајко; „је ли та жена, што ти је на сну долазила, говорила српски |
<p>„А је ли овде у двору?“</p> <p>— „Је ли овде у двору? — Како да није у двору!“ одговори сеља |
о у далеке ватре на обзорју.</p> <p>„Је ли то доиста Маџарска?!...{S} Рајко, немој да се шалиш |
о да заповеда. <pb n="17" /></p> <p>„Је ли, братац!" упита патер Рајка изненадно; „ а ко тебе п |
ко. „Циганину кажи да сам те питао, уме ли он да кује сребрне <pb n="40" /> потковице, и да ћу |
у, витезу без замерке — Маргита.“ Имате ли гдегод босиљка, Мартине?!" </p> <p>— „Немамо тога ов |
јеча јасан глас старчев: „О децо, јесте ли ми још у животу?!“</p> <p>Рајко скочи к отвору из пе |
слава теби! “ и потрчах да видим јесте ли живи.{S} И хвала Богу, ето смо сви троје као из гроб |
ао је и Манду да му гледа у пасуљ, хоће ли вас наћи.{S} Она му куја једна причаше, како је њему |
рочитом послу, од кога је зависило хоће ли се истом закључени мир одржати или не.{S} Султан је |
се мучиш као робињица!{S} Молим те, би ли хтела да се ослободиш и да се у завичај вратиш?! “</ |
ца на вратима и преко патера запита: би ли стари господин допустио да му нешто кажем.{S} Позваш |
заиграше по оним талирима.</p> <p>„А би ли то исто било да се на челик-потковицу поспе растопље |
нека моли Бога за здравље ћесара, не би ли стигао да ослободи род ришћански од јарма турскога!“ |
да си ти онај кога одавно меркам, не би ли нашао себи једнога дана смену на овоме месту.{S} Нег |
аздвајаше од пећине и ослушкиваху не би ли што чули.{S} Мало час па она поче грчевито да притис |
</p> <p>— „Питах твоју мајсторицу, јеси ли мајстор од заната, па ми срдито рече: „ено где је, и |
</p> <p>„Ама ја дођох да те питам: јеси ли ти баш прави мајстор?“ питаше Рајко.</p> <p>— „Како |
ајко, молим те, јесам ли ја будна? јеси ли ти будан?!{S} Да нисмо обадвоје излудели?!{S} Протрљ |
о да се што пре и одене и огреје. „Јеси ли ти онај светац о коме луда раја прича, да се разгова |
је!“ одговори наш Краљевић Марко. „Јеси ли му се понудио да му помогнеш?" питаше га отац. „Бог |
е онда загледа у Рајка и рече му: „Јеси ли ти помахнитао?{S} Ко је још поткивао коње сребром?!{ |
утуру и опет повуче добро.</p> <p>„Јеси ли је купио или на сабљи задобио?" питаше Рајко.</p> <p |
риђе и продрма га за руку.</p> <p>„Јеси ли при себи Рајко ?{S} Шта ти је витеже млади?“ питаше |
Чекај!... чекај један часак!...{S} Ниси ли ти... пре неки дан... прошао овуда у свити маџарске |
едан луд сан!{S} Рајко, молим те, јесам ли ја будна? јеси ли ти будан?!{S} Да нисмо обадвоје из |
ог детета рече Рајку: „шта велиш, нисам ли сад лепша?“</p> <p>Али не дочека Рајкова одговора.{S |
а свим загњурио у вино.</p> <p>„А, тако ли је?{S} Лакрдија, маскарада!“ јечаше промуклим гласом |
pb n="161" /> женски стас?!{S} А колико ли више треба једно чисто и јако срце, да се један вели |
младим човеком скинути ни јелек, а камо ли кошуљу до појаса, па ма ме убио! “ рече млада Маџари |
арно. „Нећу ја ноћас ни мој врат а камо ли груди обнажити пред тим момком тамо, па ти слободно |
без њега радила!...{S} Иди види, можемо ли се у собу вратити!"</p> <p>Ружа оде до врата од оне |
?{S} Чујеш ли ме бесна Маџарице, хоћемо ли један?{S} Хајде да ово мајкино момче види што не би |
је мила шћерца од Божуна бана, а некмо ли једна Циганчица!{S} Хајдмо одмах к њему !{S} Нема ме |
како је милије и умрети у теби, а некмо ли живети !...{S} Сећаш ли се, госпођо, како је лепо на |
а грдне бруке да тако и говориш а некмо ли да тако и радиш!“ рече Рајко сав пренеражен. „Комшиј |
таше га отац. „Бог с тобом, бабо! нисмо ли с њиме у завади због оних заватина у потоку ?!“ рече |
сподска рода, властелинка, кнегиња, што ли?{S} Вала могло јој се одмах видети и по очима, и по |
г једног Циганина!{S} Ја, Боже мој, што ли су ти наши стари тако тешко згрешили те овако љуто п |
н је лажа а Бог је истина!....{S} А што ли си тако ружно уснила?“ питаше Рајко с неком детињско |
“ </hi> рече Рајко радосно узбуђен; „чу ли госпођо шта одзив рене: „живога Бога!“ И не треба на |
амо хајде, свршуј!“</p> <p>— „Е, а мо’ш ли погодити шта је то?“ „Не могу, братац мој! него казу |
се увери да не снива. .</p> <p>— „Имаш ли што би желела одавде собом да понесеш?"</p> <p>„Баш |
ом ватре на далекој ивици видика; „знаш ли шта је то?!“</p> <p>— „Не знам!“ рече Маргита усколе |
а?!“</p> <p>„ То знам! “</p> <p>— „Знаш ли то по себи?!“</p> <p>„Баш по себи!“</p> <p>„Е, онда |
у теби, а некмо ли живети !...{S} Сећаш ли се, госпођо, како је лепо на Космају ?!....{S} Збиља |
Лазарове, беле цркве Раванице.{S} Сећаш ли се! казивао сам вам о њој кад јутрос близу ње пролаж |
својим репом.</p> <p>„Мартине, познајеш ли ко је ово ?!“ питаше Ружа.</p> <p>Мартин гледаше за |
апатом да запита:</p> <p>"Ружо, верујеш ли ти у Бога?!...{S} Верујеш ли да он може да помогне с |
о, верујеш ли ти у Бога?!...{S} Верујеш ли да он може да помогне само кад хоће, и верујеш ли да |
оже да помогне само кад хоће, и верујеш ли да он хоће да чује молитве?!“</p> <p>— „Јаох мени, м |
хој, Јоване... море Јоване... ој, чујеш ли Јоване!{S} Моли бега да савијемо у лево да не удара |
кри-Бекира може да види!{S} А?{S} Чујеш ли ме бесна Маџарице, хоћемо ли један?{S} Хајде да ово |
е види и од којих стрепи.</p> <p>„Чујеш ли самсове?" питаше га тихим и устрептаним шапутом на у |
да сам прост сељак!“</p> <p>„А разумеш ли оно што се каже: младост је лудост а ђаво не спава?! |
есту.{S} Него, док не пођем даље, хоћеш ли ми право казати што ћу те питати ? “</p> <p>„Ако нећ |
Поп се окрену њему па га запита: хоћеш ли да узмеш ову жену себи за друга кроз живот ?{S} А он |
уранку, али опет рече:</p> <p>— „Хоћеш ли ме пустити да се напијем воде из ибрика?“</p> <p>Она |
су се двоје много волели.{S} Сад, видиш ли чак на врху на највишој зидини од куле нешто као гво |
али са осмехом на уснама.</p> <p>„Видиш ли како се светли земља маџарска?!“ питаше га она.</p> |
овде онде дугачке ватре.</p> <p>„Видиш ли те ватре тамо?“ питаше је Рајко, показујући јој руко |
полазити!“ рече патер.</p> <p>„ Мислиш ли ти да она робиња сад спава?" питаше Рајко нешто снуж |
head>2</head> <p>Ван вароши усред једне ливаде под старом једном липом чекаше их човек са оседл |
ар диже,</l> <l>А из друге мавен пламен лиже </l> <l>А трећа му проговара глава.</l> <l>Њега ца |
сно лајући, узе подскакивати око ње.{S} Лизаше јој час руке, час обућу, па онда као слеп потрча |
ја не видех нашу Српкињу да такве сузе лије!{S} Немој, госпођо; пусти нека опет сине јуначко с |
ма је било пуно неке чудесне милине и у линијама, у којима су тако правилно изведена, и у гипко |
зимо по твојој земљи, нигде грма, нигде липе!{S} Ако видиш по неки јаблан, то ти је све.{S} Да |
о да ми је гроб овде у бари где нема ни липе ни раста.{S} Еј, славна Шумадијо !{S} Некако је ми |
комадић погаче, па поче да једе с њоме липов мед. „А, “ рече она са несташним осмехом на уснам |
ши усред једне ливаде под старом једном липом чекаше их човек са оседланом ластавицом.</p> <p>„ |
исталисале.{S} А овде и онде светлуцаху лиске од лискуна.</p> <p>Испод ове стене у заветрини, а |
де је око нас по земљи пуно пљоскица од лискуна, а наш народ вели, да су то љуспе што падају од |
е.{S} А овде и онде светлуцаху лиске од лискуна.</p> <p>Испод ове стене у заветрини, а на ледин |
м у себи; „и то ми је неки духовник!{S} Лист од њихове горе затреперио, чедо од њихове колевке |
Маџарица, ваша земљакиња, од ваше горе лист, а ето је робиња!{S} Знам да сте ради да је ослобо |
знам да је Хуњадија Јанош од наше горе лист, а знам најбоље по томе, што је прадед или чукунде |
позлатило и поља и горе, и кад би сваки лист на дрвећу, и сваки цвет на пољу, и сваки џбун дуж |
о.{S} Ето у моје Маруше лице глатко као лист од божурова цвета!“</p> <p>„Иди, слатка моја, иди |
уку своју грчевито је била стисла један листак хартије.{S} На њему је маџарски писало ово:</p> |
потовића, и о записима неким из књига и листина, којих је једна одаја, рече, доле под земљом пу |
га погледа, не скидаше са његова дивља лица погледе своје за неколико тренутака, очи јој севаш |
е и седе косе, округла, мрка и зажарена лица, одевен у богато маџарско руво, са широким златним |
едно било залутати?...{S} Макни мало са лица њена на ниже погледе своје!...{S} Што се бојиш?... |
ош више изношаше на видик топлоту њеног лица.{S} Лево од старога грофа седела је у трећој насло |
кидаше поглед са њеног осмехом озареног лица а саму себи говораше: „смеје се мојој неумешности. |
грљаја, него одмаче мало своју главу од лица његова; гледаше му право у очи, за неколико тренут |
. хвала ти!“ Одмаче опет главу своју од лица његова, гледаше му опет право у очи, погледима у к |
га гуњца убрус те убриса зној са чела и лица.{S} И онда приђе полагано бурету једном на трећој |
о бисер“, али додаваху нову драж лепоти лица њеног.</p> <p>Рајко сад не скидаше поглед са њеног |
је за руку не скидаше својих погледа с лица њена.</p> <p>„Што си тако заћутао?" питаше га Марг |
други, на левој страни, гуђаше у гусле, лице своје подигао горе к лицу старчевом, а уста мало о |
.{S} Усправила се, подигла главу у вис, лице јој пуно озбиљности, али и пуно мирне одважности.{ |
аних и за човека доста малених уста.{S} Лице му је било обликом као округла јабука, која се сли |
уморној очи затрепташе топлом ватром, а лице јој се озари новим осмехом.</p> <p>— „Хе хе хе !“ |
шубару, прекрсти се и узе живо да умива лице своје бистром хладном водом, која на дрвену једну |
а!“</p> <p>А и у маџарске би се господе лице засветлило.{S} Ништа на целом том путу није могло |
ј вратиш?! “</p> <p>Млада жена, које је лице само сунцем преплануло било, сад пребледе као крпа |
вади из недара танки убрус, обриса њиме лице и руке и онда га разви и остави да се на зовином г |
а од бруке и срамоте своје; дуго држаше лице своје скривено на рукама, а кад се мало умири он д |
S} Па и њу је чуо.{S} Ето у моје Маруше лице глатко као лист од божурова цвета!“</p> <p>„Иди, с |
еже да дише.{S} Пови се мало на десно и лице јој се сад окрену право ка кубету од дворане.{S} Н |
боље да је и закопа, него да јој остави лице богињаво.{S} Па и њу је чуо.{S} Ето у моје Маруше |
рука, на коју она баш мало час наслони лице своје.{S} Тек онај тајни тихи гласић шапуташе:</p> |
такнув се оне сласти, исправи се, покри лице рукама и — побеже од Маргите.{S} Одјури све на прс |
ним гласом, и онда седе на стену, покри лице рукама и узе гласно јецати, готово онако исто као |
ка обична и проста жена.{S} Али кад јој лице сагледате, нешто малко дугуљасто али лепо сливено, |
е ближе.{S} Загледа се најпре у Рајково лице и не трепташе док он описиваше троглавог Арапина.< |
ега, па се тужна загледа у његово бледо лице и склопљене очи.{S} Узе умакати своје прсте у сирћ |
је знојаво и запурено а глатко обријано лице некаквим белим убрусом.</p> <p>С њима је ишло и не |
S} Дуго и дуго гледаше без речи у мирно лице младога човека, који као да беше тек само у неком |
ко сме псина једна да пиљи у твоје лепо лице, кад је само моје ?!“ Сад што да ти дуљим — извуко |
е још лепшом чиниле, — кад погледате то лице и нарочито оне очи, онда се лепота и милина стаса |
е бејаше да загледа, и ако за тренут, у лице Маргитино, него да завирује у мрачну дубину онога |
, скоте један! “ и пљунух му три пута у лице!{S} Нека га !{S} Хајде сад, јуначе, ја ћу с тобом |
ас левим рукавом.{S} Стојећки гледаше у лице Маргитино.{S} Она се у сну нешто тако невино осмеј |
унака, који су с нашим царевима лицем у лице говорили!{S} Како ћеш да од њих сад поњаве правимо |
есео и поносан, као да се љубио лицем у лице с оним великим јунацима, и као да се питао с њима |
е.{S} Влажан и хладан ваздух удари им у лице из оне просторије.{S} Рајко рече Маргити, да са за |
игнуо мало к младићима па се загледао у лице младога гуслара с једним изразом, који је тешко ук |
се мерџан губио.{S} Гледаше постојано у лице Маргитино и пажљиво је напајаше хладном водом из з |
соби Ружа узе свећу па загледа добро у лице Маргитино.{S} Маргита се тихо насмехну па рече: „К |
ало осмехну само да је умири.{S} Али му лице поче нагло да бледи и жути.</p> <p>— „Хајдмо одмах |
еликих јунака, који су с нашим царевима лицем у лице говорили!{S} Како ћеш да од њих сад поњаве |
евам!“</p> <p>— „Како ћеш запевати пред лицем краљевских јелчија а царевих гостију?“ рекао би з |
а стари Турчин својим мирним и озбиљним лицем окренуо маџарској господи и показујући руком на м |
лада жена, витка и танкострука, с лепим лицем од сунца препланулим и са очима од којих би сунце |
е дому весео и поносан, као да се љубио лицем у лице с оним великим јунацима, и као да се питао |
и моја!“ па је узе за обе руке и окрену лицем к ватри, те је са пуно очинског саучешћа гледаше, |
према теби!“</p> <p>Па онда му приђе к лицу и пољуби га у чело.</p> <p>„Шта то радите за име б |
ђаше у гусле, лице своје подигао горе к лицу старчевом, а уста мало отворио као да пева.{S} Ста |
менио, подиже главу своју право к њеном лицу, њушкаше живо као да усише мирис од овог живог цве |
ло јој се одмах видети и по очима, и по лицу, и по стасу, и по кроку, да је од господска рода!{ |
ешки плашт завијена и црном копреном по лицу покривена, па немо гледала у мртвачки ковчег, који |
је погледаше, а Рајку се промени боја у лицу. „Бога ми, ово иде нека ломњава оздо уз планину!“ |
од сребрног престола.{S} Била је бела у лицу као неуглачано сребро; и уста јој беху побледела и |
обрве право повучене, и како је бела у лицу, и како чудном милином њен гипки и вити стас дише. |
а, и онај јунак са изразом одушевљења у лицу, и онај ватрени коњиц, беху тако пуни живота, да Р |
лемените одважности и радосног поноса у лицу, благосиљаше два млада витеза, који се над једним |
и, млада једна девојка, загасите боје у лицу и црних очију, — црних и светлих, али без душевне |
огаше речи да проговори.{S} Бејаше се у лицу јако променила: образи јој спласли, очи дубоко упа |
чесмом.</p> <p>Млада се жена промени у лицу па журно дохвати и котлић и ибрик.</p> <p>„Иди сад |
а, не без силног напрезања, сав црвен у лицу и са крупним знојем на челу, Рајко једним скоком и |
да каже, стапале.{S} Оба младића беху у лицу од изванредне лепоте, али у обојице очи беху дубок |
чесме као нека џиновска кита од зеленог лишћа и бледожутог цвећа.{S} Као да је нека тајанствена |
млада раста, којима и стабло и грање и лишће беху од сувога злата, а жирке његове од сребра, а |
наци не носе сребрне челенке, него само лишће од жирородног грма; његов престо <pb n="164" /> н |
едведа и курјакова, све то споменима на лов, по гудурама великог једног добра што га гроф имађа |
! “</p> <p>И Мартин припаса испод атиле ловачки нож.{S} Замоли Маргиту да каже Рајку да остави |
рачара господовати!{S} Ружо, дај ми мој ловачки нож! “</p> <p>И Мартин припаса испод атиле лова |
а каже да је младић овај подозрив, моја логика каже: „отерајмо га!“</p> <p>Млађа господа замоли |
боље од нас ове људе овде, па кад ваша логика каже да је младић овај подозрив, моја логика каж |
одвргнете, онда је неизбежна конклузија логике, да је овај јуноша врло, врло подозрив!</p> <p>„ |
лужим, да носим воду, да цепам дрва, да ложим ватру, да чистим ковачницу, да перем и да кувам, |
сигурно: „наш будући кардинал од винове лозе има реч!“</p> <p>Устаде патер Амброзијус у мртвој |
оном нејасном и несигурном осветљењу од лојане свеће и ватре с огњишта како Маџарица стоји поре |
а, сва пребледела, <pb n="49" /> дркће, ломи прсте, савија руке па моли младожењу да ми опрости |
то длето и буздован-чекић, па кушала да ломи стену.{S} Првих дана могла је и да обије по <pb n= |
царем, напред!“ И његова се вика узе да ломи испод свода и по зидинама, и загрме сва дворана и |
само стресаше, као да је у грозници, и ломљаше грчевито своје прсте.{S} Даде се као неко дете |
небо у неколике ситне и бледе звезде и ломљаше грчевито своје прсте.{S} Па онда гласом пуним о |
ени боја у лицу. „Бога ми, ово иде нека ломњава оздо уз планину!“ рече он.</p> <p>„Јесте, синко |
онесе из Сегедина у два разбијена стара лонца два пуна и лепа бокора босиљка. „Шта си платио за |
а Циганин да узајми од једног кујунџије лонче, у коме ће око по ноћи сребро да топе.{S} И раста |
да једна снежна грудва или нека мекана лопта, удари високо горе у врата под сам рагастов.</p> |
а нашега пута!“</p> <p>Бадава.{S} Једна лопта или некаква гужва удари баш на оно место на коме |
жући, а кола звекетаху и зврктаху свима лотрама, као да ће сваког часа да се разглаве у све сас |
ти прстом у чело, као да се увери да му лубања није напукла, па задовољан тим претходним, и ако |
у руку, једно осје на раме, па право у луг Аћиму!{S} Да му помогнеш кола оправити, натоварити |
вита изађе мало у брдо, у једном ниском лугу славуј певаше тужну и слатку неку песму, и не прек |
планине, па као узгред прича, како је у лугу видео Аћима Главоњу како се мучи.{S} Претоварио ко |
а; „него ето та слуга, или је пијан или луд, блене у младу па не зна шта свира!" — „Блене у мла |
А, ово не може бити друго, ово је један луд сан!{S} Рајко, молим те, јесам ли ја будна? јеси ли |
м очима кроз сузе гледа.</p> <p>— „Ама, луда децо, зар не чујете да вас вичем?{S} Што сте се об |
огреје. „Јеси ли ти онај светац о коме луда раја прича, да се разговараш са царем змајским и д |
; није то; него ме за грло хвата и дави луда мисао, да већ можда никада ни видети нећу ове дивн |
огу, нека ми бар памет преврне, те да у лудилу и не знам ништа и не осећам ништа.{S} Па као у и |
латка уста, или упрети љубећи их?...{S} Лудо једна! је л’ ти она род какав?{S} Није ти сестра, |
иганин; „не, ако си ми ортак!{S} Оно је лудо, поносно, љуто и бесно и без тога!{S} Него није он |
ите им покорни, не буните се, не гините лудо, још није дошло време, а кад дође време доћи ће и |
ме шта да радим с ово двоје младих да у лудо главе не изгубе! “</p> <p>— „Оче!“ прихвати Рајко |
S} Али ето, и сам признајеш, младост је лудост а ђаво не спава!{S} Видим и сам није ти лако бил |
разумеш ли оно што се каже: младост је лудост а ђаво не спава?!“</p> <p>„ То знам! “</p> <p>— |
е.</p> <p>„Мартин ће скупо да плати ову луду шалу! “ промрмља Циганка у љубичастој кадифи и под |
рила и остављаше да се лепо види румени лук горње усне од добро срезаних и за човека доста мале |
о положио беше нешто погаче, млада црна лука, соли и млада сира.{S} Прихватајући се помало Марг |
ганку лево.</p> <p>„Та зар не провидите лукаву игру старог лакрдијаша Мартина?{S} Шта сте се сл |
S} Ето нас тамо.{S} Свирај, певај, пиј, лупај, свирај, целу ноћ.{S} Онаквог весеља не видех ни |
аш као да је сабљом пресечен.{S} Осу се лупање песницама о сто и усклицавање гостију.{S} Па онд |
ни.{S} Савршена тишина, у којој он само лупање свога срца чујаше, казиваше му да у пећини нема |
лија и кидисаше на кола и коње што тако лупњавом будише мир успаваног села. </p> <p>Маргити се |
а на стену Рајко пусти погледе своје да лутају правцем к рудничким планинама.{S} Неколике јако |
д ћумура, а ко би знао куд су јој мисли лутале.</p> <p>— „Не!“ викну Циганин; „не, ако си ми ор |
кад би нежна кћи после дугог страдања и лутања наишла изненадно на још нежнију матер своју, па |
дила да се гвозден један котарац напуни лучем и катраном, да се све то обеси о ону гвоздену чак |
што ми је много драже.{S} Ја сам верна љуба од Расине Рајка! — Сад нека дођу људи, нека затвор |
а својим маџарским слугама: сад мени за љубав пођите овуда у околину и наберите пољска цвећа.{S |
че од веровања; горчина је била јача од љубави.</p> <p>Па онда стаде поред Рајка, који нешто те |
војачки занос, чист пламен невине једне љубави, погасио буром мојих уздаха и даждом мојих суза. |
ак твога чистог срца и знак своје чисте љубави према теби!“</p> <p>Па онда му приђе к лицу и по |
на њему још има пуно добрих људи и пуно љубави.{S} Хвала вам добри људи!{S} О, мој Рајко, ево т |
етла, како је румена и светла била њена љубављу зажарена лепота, онда је лако могућно, да би је |
ај, да ћу на тебе, док сам год жива, са љубављу једне благодарне кћери мислити.{S} И на самртно |
ом ватром, са једном страшћу, са једном љубављу, која је кипела, као кад би нежна кћи после дуг |
која ће то витештво и ту слободу чистом љубављу за себе да веже!{S} Ах, што немам млађу сестру, |
род, и опет ми је милији но да ми је и љубазник и вереник и најприснији и најмилији род.{S} Ни |
„Није ми брат, није ми вереник, није ми љубазник, није ми никакав род, и опет ми је милији но д |
ојим шапутом успавају, нека те успавану љубе, нека те нежно миловану однесу старом Дунаву, Дуна |
а узе да јој љуби обе руке и заплака се љубећи их.</p> <p>„Ходите, ходите, слатка моја госпођо, |
па љубити онако слатка уста, или упрети љубећи их?...{S} Лудо једна! је л’ ти она род какав?{S} |
бруке спасе!“ И онда старица узе да јој љуби обе руке и заплака се љубећи их.</p> <p>„Ходите, х |
/p> <p>„Благо оном ко њу као своју жену љуби!...{S} Шта оно би с тобом јутрос у пећини, кад муњ |
S} Знала сам само за немилост твоју.{S} Љубила сам те, а ти си ме гонио.{S} Осмех моје невиност |
дала, теби молила, у тебе уздала и тебе љубила.{S} Предао си младост моју старцу једном.{S} Нис |
} Сад га љубим.{S} Не могу без њега.{S} Љубим га.{S} Кажите слободно свима да га љубим и да је |
убим га.{S} Кажите слободно свима да га љубим и да је једина моја срећа на овоме свету у томе, |
је жив био дивила сам му се.{S} Сад га љубим.{S} Не могу без њега.{S} Љубим га.{S} Кажите слоб |
само рече : „голубице моја, тебе ћу да љубим, а Циганина ћу да бијем!{S} Како сме псина једна |
и своме дому весео и поносан, као да се љубио лицем у лице с оним великим јунацима, и као да се |
риљубљује... шта ли је слађе: живети па љубити онако слатка уста, или упрети љубећи их?...{S} Л |
“ </p> <p>Ударише Маргити сузе.{S} Узе љубити оба бокора, као да су не само две мирисне него д |
е на колена пред Маргитом; узе јој опет љубити руке по стотину пута, љубљаше јој колена и скуте |
но циганскога типа, обучена у хаљину од љубичасте кадифе, са пуно тешких златних ланаца о врату |
ати ову луду шалу! “ промрмља Циганка у љубичастој кадифи и подиже према Мартину стегнуту песни |
е јој опет љубити руке по стотину пута, љубљаше јој колена и скуте, и плакаше горко.</p> <p>„Еј |
/p> <quote> <l>„Ој, Маргито, моја верна љубо!</l> <l>Додај мени крстата барјака,</l> <l>Цар ме |
ив.{S} Али ви познајете боље од нас ове људе овде, па кад ваша логика каже да је младић овај по |
о шта ће од жалости за вама.{S} Слао је људе у Цариград, потрошио грдне паре, па ништа.{S} Мисл |
о он нас учи, вели нам: слушајте царске људе и будите им покорни, не буните се, не гините лудо, |
мњака.{S} Дан се дизао и будио успаване људе на посао.{S} Озго испод зидина градских зачу се ку |
угледају.{S} Ваља да пошљем испред вас људе који ће дати знак да сте наши! “</p> <p>Маргита се |
се да и у овој <pb n="121" /> земљи има људи, који знају за Бога.{S} Ето то ми је доста!“</p> < |
мном.{S} А баш је од Бога грехота, а од људи — Бога ми, мал’ не рекох нешто!....{S} Баш је <pb |
пну псовку.</p> <p>Лавеж паса и вика од људи све се јасније чујаше.</p> <p>„Ама немојте тамо, а |
!“</p> <p>Зачуше и лавеж паса и вику од људи са свим близу пећине.{S} Стена се опет окрете и па |
у да ми учини милост да заповеди, да ме људи његови обесе о најближе дрво до моје пећине, па ме |
рне купе, док ја не прихватих: „немојте људи! све једно је, једном мрети ваља; него молите се б |
ака пушке пуцају.{S} Скелеџија и његови људи даваху абер сељанима у околини, да им је нека вели |
о не узе да побојава да ће се они млађи људи још и покрвити.{S} Али их старац уталожи и узе сам |
овнемо да седи с нама на миру док твоји људи не дођу,“ рече Рајко старцу, па је онда викнуше. < |
ну кућу коју ја знам, одатле би је моји људи после неколико дана испратили у Расину у моју родб |
леко од села, а под неке врбе, где неки људи чекаху.{S} То је био Мартин, који је успео да за в |
“ Узе Рајко да му шапутом прича. „Стари људи казују да овде у планинама има негде велика царска |
људи и пуно љубави.{S} Хвала вам добри људи!{S} О, мој Рајко, ево твоје Маргите!"</p> <p>Сахра |
ва жена такав јунак, ја какви су јунаци људи у њеној земљи?!“ А сад видим, да ако у вас и има м |
а љуба од Расине Рајка! — Сад нека дођу људи, нека затворе ковчег и залију онај од олова!“ —</p |
м каменом.</p> <p>Него ово двоје младих људи само прелетеше погледима ове столове, па се окрену |
ци, те се њиме баци на оно двоје младих људи пред чесмом.</p> <p>Млада се жена промени у лицу п |
и око њега било је још неколико млађих људи у маџарској народној <pb n="3" /> ношњи, а и један |
видим како на њему још има пуно добрих људи и пуно љубави.{S} Хвала вам добри људи!{S} О, мој |
верио!{S} Знам ја, вели, има племенитих људи у твоме народу.{S} У последњем рату, имао сам ја, |
то и грехота пред Богом и срамота пред људма!{S} Ово је овако доста за нашу потребу!“</p> <p>„ |
сти, која треба да се слива само у срца људска.{S} Само је <pb n="23" /> Рајко јахао и даље нап |
мора беху саливене па позлаћене некакве људске прилике.{S} Један висок човек у владичанском окр |
нама и што би било склоништа од погледа људских, нема склоништа од њушкања самсовског.{S} Доист |
последње неразговетно одјекивање говора људског у даљини.{S} Савршена тишина, у којој он само л |
илике ове беху све у већој него обичној људској величини.{S} Десно од њих на једној, нешто мало |
стом полагано креће и на својој осовини љуља.{S} Протре очи да види боље.{S} Јест љуља се и пов |
ља.{S} Протре очи да види боље.{S} Јест љуља се и повија се, али му се све поче око њега да окр |
<p>Маргита се, сва бледа пребледа, само љуљала то на десно то на лево, док је Ружа причала.{S} |
а узе да удешава ћемане.{S} У том послу љуљаше се то на десно то на лево и дуго не могаше да уд |
од лискуна, а наш народ вели, да су то љуспе што падају од змајевских панцира, кад се змајеви |
је да пије много више но пре, постао је љут и прек.{S} Један пут на некаквом весељу угледа једн |
неку руку право и велиш!{S} Кад изађох љут од твоје господе и стадох у оном забрану иза карава |
е осветим моме крвнику!“ Дадоше ми неке љуте арамије.{S} Одјездисмо преко границе, и ударисмо н |
тови!“ рече он не толико уплашен колико љутит, и шкргутну зубма као да кроз њих меље не више ка |
трља се с брда једна каменица и зачу се љутита вика и псовка циганинова.{S} Учинило му се да му |
p> <p>— „Није с неба!“ прекиде га Манда љутито; пала међу нас из ноћи као из црног пакла!“</p> |
?{S} Хајде на вешала с њиме!“ викну бег љутито, па махну сејменима да ме воде.{S} Јаукнуше моји |
десну наслоњачу, устаде, узе своју кћер љутито за руку и одвуче је и посади на њено прво место. |
Пазара, Милош Обилић, Милан од Топлице, Љутица Богдан и Краљевић Марко, један за другим искупиш |
о си ми ортак!{S} Оно је лудо, поносно, љуто и бесно и без тога!{S} Него није она моја мајстори |
а им прсла осовина, те Аћим растоварује љуто кунући и кола и мајстора који их начини и волове т |
цу и доведоше њему натраг.{S} Избише ме љуто <pb n="76" /> камџијом док опет не обамрех.{S} Кад |
наши стари тако тешко згрешили те овако љуто преврну земљу ову?!“</p> <p>Танка сива маглица ран |
вере били приступите.{S} Уморни путник, ма које вере био, свуда је под божјим небом добро дошао |
иња из дубине душе захваљује.{S} Рајко, ма шта да буде, твоју доброту и твоје витештво никад, н |
и јелек, а камо ли кошуљу до појаса, па ма ме убио! “ рече млада Маџарица.</p> <p>„Нећеш?!“ дре |
е!{S} Ја му се молих да је придигне, па ма и богињаву и слепу, само нека ми дете живи!{S} И он |
} Али не имадоше срца да јој се противе ма у чему.{S} После неколико сахата Мартин је већ био о |
едно, али се не бој да ћу се заборавити ма у чем.{S} И да ниси госпођа робиња си, и да ниси роб |
удари пламен у образе. „Да ли је волим ма за трунку?“ питаше сам себе, и онога часа нађе да тр |
Бог нека те чује!{S} Ако сам те задужио ма чим, ево си ми богато платила и преплатила твојом го |
нека распитају и доведу амо свакога, ко ма и уображава да нешто зна!“</p> <p>Кад Мартин отиде М |
а даље од змијских врата. „Ако ме волиш ма за трунку, онда хајдмо даље од те змијурине!“ </p> < |
од те змијурине!“ </p> <p>„Ако ме волиш ма за трунку, “ — те речи падоше на срце Рајку као зрна |
ку бруку у мом двору видиш! “</p> <p>— „Ма шта да је не може бити твоја брука и срамота!{S} Каз |
его, није то тамо моја зарада!"</p> <p>„Ма, човече, вређаш господство њихово!{S} Него чекај!{S} |
вом вихар ветар диже,</l> <l>А из друге мавен пламен лиже </l> <l>А трећа му проговара глава.</ |
коју сам ја мислила да је света Марија Магдалена, док не чух да је она зове Ефимијом!“</p> <p> |
ма се танка бела ћерћелија тек као сива магла у вис тихо повијала и још тиме спуштала.{S} Никад |
его испред тога сниског зида од збијене магле светлуцаху овде онде дугачке ватре.</p> <p>„Видиш |
преврну земљу ову?!“</p> <p>Танка сива маглица ранога јутра растањивала се све више и више, ка |
к и Јастребац замотавали су главе своје магловитом копреном; ни орлова, ни јастребова није се н |
своје матере.</p> <p>„А ти, гадна црна мађијанко, дижи се са те столице, па овога часа напоље |
ки Татари и црни Арапи поје овде упорне мазге и ћудљиве и грозне камиле своје!{S} Овом је белом |
не брукај ме тако за Бога!“ Па Маркова мајка, моја добра стрина Круна, удри у плач и у кукњаву |
па нека каже: није ти овде твоја српска мајка, ни твоја српска сеја да те оките, ево ти један с |
но.</p> <pb n="89" /> <p>— „Гробом моје мајке... небом и земљом моје отаџбине.... заклињем се!“ |
а Маргиту преноћиште, брижљивошћу једне мајке и умешношћу једне танкоруке и окретне девојке, он |
, што је прадед или чукундед моје старе мајке, један Кемењија, погинуо на Косову, бранећи од ту |
онако исто као оно у капели пред иконом Мајке Божје.</p> <p>Рајко се побоја да није излудела, к |
ом ивањскога цвећа и дивљег каранфила и мајкине душице Ружа се прва врати. <pb n="227" /></p> < |
арице, хоћемо ли један?{S} Хајде да ово мајкино момче види што не би ни у сну могло снити ?{S} |
ободан и срећан враћа у завичај да види мајку, браћу и родбину.{S} Као да га негде на путу или |
че Рајко без устезања. „Волео сам своју мајку, волим, је и сада и ако је давно умрла.{S} Волим |
рече Циганин; „мајстор сам од ћеманета; мајстор сам налбанта; а <pb n="41" /> мајстор сам и од |
; мајстор сам налбанта; а <pb n="41" /> мајстор сам и од мегдана, и пеливан сам!{S} Хоћеш да се |
дођох да те питам: јеси ли ти баш прави мајстор?“ питаше Рајко.</p> <p>— „Како ода шта!“ рече Ц |
> <p>— „Питах твоју мајсторицу, јеси ли мајстор од заната, па ми срдито рече: „ено где је, иди |
од посланика доби.</p> <p>„Ето, ако си мајстор, искуј ми ова четири талира у четири потковице! |
/p> <p>— „Како ода шта!“ рече Циганин; „мајстор сам од ћеманета; мајстор сам налбанта; а <pb n= |
егедину у Маџарској, у дружини чувенога мајстора Борчија.{S} Једнога дана рече нам Борчија: „ха |
е Аћим растоварује љуто кунући и кола и мајстора који их начини и волове теглиоце. „Ко је <pb n |
а нешто чисте преобуке па рекох: могу у мајстора дуго остати, а неко може доћи па однети и терк |
весео и гласан поздрав: „сабанахиралах, мајсторе!“</p> <p>„Алахразусум, ефендија!“ одговори Циг |
бесно и без тога!{S} Него није она моја мајсторица.{S} Она је моја робиња!{S}" Па онда окренув |
се.</p> <p>„Да је додамо мало и твојој мајсторици!" рече Рајко погледав к младој жени, која се |
а испаде на праг.</p> <p>— „Питах твоју мајсторицу, јеси ли мајстор од заната, па ми срдито реч |
е да има своју вољу.</p> <p>„Али је ово мајсторски!{S} Је ли да је као жив? и коњ жив и јунак ж |
а колена, а душа јој се вину к девојци, мајци божјој.{S} Дуго је ту клечала са склопљеним рукам |
ни мој Мартин: „лажу, лажу; нису се они макли из Сегедина; него су се онај црни патер и она црн |
мо како Маргита дише.{S} Не смеде да се макне да је не разбуди. „Уморна је јадница!{S} Нека се |
д хтедоше да пођу, ластавица неће да се макне од пећине.{S} Уједа зубма, бије ногама, себи не д |
Је ли да је вредно било залутати?...{S} Макни мало са лица њена на ниже погледе своје!...{S} Шт |
режи као бесно псето.{S} Али она се не макну с места.</p> <p>„Хоћеш или нећеш?! “ цикну он опе |
е од Бога грехота, а од људи — Бога ми, мал’ не рекох нешто!....{S} Баш је <pb n="18" /> велим |
онело да хвата.{S} Изломио је своја два мала ножа, сломио је и свој велики нож из сплава, а ниј |
очељу беше од углађенога зеленог камена малахита, а беше застрвена просто једном хрпом од златн |
вори га, и онда гласно ускликну: „каква малвасија ?{S} Та ово су сребрни новци!" па онда загњур |
цима.</p> <p>„Биће да је то каква стара малвасија којом су се наши стари јунаци и господа појил |
шареницу пуну јабука.{S} Изнесе некакве мале и велике чутуре.{S} Све то метну пред њу и око ње |
утљајем неког јаког црног вина из једне мале чутуре.</p> <p>„Е, децо моја!“ поче старац весело; |
ливено, — са устима која нису била врло малена, али на којима је било пуно неке чудесне милине |
да се донесе у подземне сувоте под овај малени градић, који је и онда слабо коме у очи падао.{S |
сне од добро срезаних и за човека доста малених уста.{S} Лице му је било обликом као округла ја |
з тек само за једног човека, који би од малених врата у зиду силазио на под дворане или из двор |
му каже: нема од тога ништа мој брајко; мали си ти за такво јунаштво!</p> <p>Па онда као да јој |
ему Бекир мисли.</p> <p>— „Ето како: за мали чардаш Маџарица мора да скине јелек и кошуљу до по |
рице, устај па скидај јелек и кошуљу за мали чардаш!“ Па Циганин превуче гудалом по струнама.</ |
!“</p> <p>— „Устај!{S} Не треба ми више мали, хоћу сад велики! “ дрекну Циганин па већ запенуши |
избуљи очи на њу. „Вала ћеш да играш и мали и велики па још маџарски да певаш!{S} Знаш, ниси х |
ше?!{S} А сад, биће ти доста да видиш и мали!{S} Хеј, Маџарице бесна!{S} Него искај, млади мој |
им крштеним човеком нећу ти поиграти ни мали а још мање велики!“ говораше она упорно и са свим |
симпатије на све што је живо.{S} И овај мали коњиц са ситном главом, паметним очима и красним о |
слиш жива предавати, онда... ево ти мој мали пињал; оштар је као гуја.{S} Седи тамо у дно пећин |
колико корачаја напред и угледаше један мали и сићушан бледи пламичак, који <pb n="97" /> наизм |
не бих хтела да му играм што он прозва малим и великим чардашем, он би ме најпре хладним клешт |
е десила неприлика, прошао си а ниси ни малим прстом мрднуо да му помогнеш.{S} Што си тако мене |
запиштала и закукала, а они — просто ни малим прстом да мрдну!{S} Шта ли би мој стриц Павле рек |
вели ти: да ту јадну жену не такнеш ни малим прстом, јер ћеш закукати да сав Алаџа-хисар чује! |
чи виде да је по рамену покривен својим малим гуњцем и да поред њега седи Маргита.{S} Оклопила |
и своју воштаницу и остави је у куту од малих оних врата. „Ко зна колико ће нам дуго требати св |
осла?!{S} Како ти то питаш?“ рече Рајко малко збуњено а нешто мало и срдито. „Нико ме други к в |
а.{S} Али кад јој лице сагледате, нешто малко дугуљасто али лепо сливено, — са устима која нису |
се ти заносиш, мој братац!“ рече патер малко нестрпљиво, па не хте то ни да преводи.{S} Али га |
ковачке алатке, пробра двоје клеште па, мало посрћући, отиде те их завуче у жеравицу.</p> <p>„С |
у нека седне поред барона Отмара — гле, мало не рекох Османа!{S} Ха, ха, ха!{S} Барон Осман је |
ћелију на грудма и закопчавајући јелек, мало порумене.</p> <p>„Како је... крупан овај твој мерџ |
џија?!“ викну Рајко.</p> <p>— „Ама ето, мало час отиде с весларима у брдо у виноград!“ рече деч |
ад човек прихватив ибрик из њених руку, мало га одли, подиже у вис и рече тихо:</p> <p>„Пун ибр |
дана.{S} Ту се просто стропошта на под; мало не заплака од бруке и срамоте своје; дуго држаше л |
а у оној зверској јазбини претрпела!{S} Мало по мало па осећах како се и сама претварам као у н |
змијурина !{S} Колики јој је језик!{S} Мало ме њиме не палацну у образ !“ рече Рајко па трже к |
јем у најбољој одаји караван-сераја.{S} Мало час па изађе патер из одаје у ходник и удари се пр |
јвише да му је било тридесет година.{S} Мало подаље од њега седела је на земљи, а наслонив <pb |
аше хладном водом из златног пехара.{S} Мало час па она подиже трепавице те уморно и жалостиво |
ине и ослушкиваху не би ли што чули.{S} Мало час па она поче грчевито да притискује руку његову |
.</p> <p>„Какви самсови, кћери моја?{S} Мало час си о њима причала, па ти се причињава да их чу |
а испричах што милостивој госпођи треба мало босиљка.{S} А баба се заплака: „ех, рече, кад мило |
да видим тебе и твога Мартина, па да га мало спремите!“</p> <p>— „Ох, слатка моја госпођо!{S} В |
пода маџарска!“ понови Рајко, а беше га мало и зачудило што га она тако пита.</p> <p>„Зар ти ме |
колико ће нам дуго требати свећа.{S} Да мало приштедимо.{S} Доста је нека нас води та светлост |
га је страх везао био; моја памет, која мало час хтеде да прсне, нађе опет своју присебност.{S} |
у злато и драго камење окованих.{S} Она мало нижа трпеза у зачељу била је од углачаног плавог к |
о изгледаху са отвореним чељустима и са мало спуштеним и одуженим вратом, које густа грива покр |
креташе озго са града.{S} Кад се свита мало примаче, она се жена подиже, па да би појачала вид |
е подигао горе к лицу старчевом, а уста мало отворио као да пева.{S} Старац се пригнуо мало к м |
а се старац и два и три пута.{S} Поћута мало, и опет се накашља и онда рече: </p> <p>„Плот је с |
ђе даље низ брдо.</p> <p>Он сам застаде мало иза њих свих.{S} Стојаше као укопан.{S} Прођоше га |
невесело крекетале.{S} Кад свита изађе мало у брдо, у једном ниском лугу славуј певаше тужну и |
рчиш за њима!"</p> <p>Маргита се подиже мало, наслони лакат од леве руке на узглавницу од Рајко |
у погинуо, еј вала му!“ па Рајко подиже мало са главе шубарицу; „на бољем месту и није могао по |
ћеш да предаш!"</p> <p>Маргита, која је мало час села на земљу, диже се сад у висину.{S} Приђе |
Еј, јадна, јадна моја госпођо, како је мало среће Бог вама дао, баш вама, који сте <pb n="191" |
главу, да ову мало подигне.{S} Како је мало по мало запајаше, виде да је готово у своме левом |
Бекри-Бекира робује!“</p> <p>Трајало је мало подуже док је патер превео све оно што Рајко рече. |
уо седло и узду са ластавице, протро је мало рукама својим и чешагијом и одвео је на једну леди |
рисном травом, Рајко беше простро своје мало сиџаде и развио своју <pb n="167" /> црвену кабани |
дне јуначке земље.{S} Ти ми нудиш твоје мало гуњче; за што да си ти већи <pb n="123" /> витез о |
аше Рајку као да из оног ћеманета, које мало час онако тужно плакаше, сад све саме варнице пршт |
ану и наместите све што треба, ја да се мало помолим своме Богу <pb n="157" /> овде над пећином |
на који од оних ковчега горе, па да се мало прихватиш и одмориш, а у том ће ваља да и старац д |
чутуру и опет се добро напи, као да се мало поткрепи, после оног чуда и белаја што га снађе.</ |
е, госпођо!“ прихвати Рајко и доиста се мало застиде; „ако ме питаш да ли сам обегенисао где ка |
подигнув једну руку у висину, погнув се мало унапред по коњићу своме, јури кликћући као млад со |
лице своје скривено на рукама, а кад се мало умири он диже главу, погледа кип Душанов и рече по |
изиђите овога часа у гору и склоните се мало.{S} Кад турски самсови дојуре у пећину, наћи ће Ма |
ешто спорије и теже да дише.{S} Пови се мало на десно и лице јој се сад окрену право ка кубету |
роведоше под једним грмом, заложивши се мало хлебом, једва <pb n="69" /> да се могло звати одмо |
Милош...{S} Страхиња!"</p> <p>Рајко се мало насмехну што ова млада Маџарица од онаких јунака н |
е натраг на ону клупу.</p> <p>— „Узмите мало воде, слатка госпођо!{S} Приберите се; Бог је доба |
пушташе из свога загрљаја, него одмаче мало своју главу од лица његова; гледаше му право у очи |
аше озбиљно и невесело преда се; бејаше мало побледела а углови од усана грчевито задрхтаваху, |
попију све!“ говораше сељак и посрташе мало на лево па на десно.{S} Очевидно беше му тешко да |
ку од пећине.</p> <p>Старац изашао беше мало пред пећину, али се одмах врати.</p> <p>„Примичу с |
па њиме показивао у напред; главу беше мало повио налево унатраг, као да се окреће к јунацима |
ле његове последње речи.</p> <p>Стигоше мало после лекари из Сегедина и нађоше да је у Рајка ср |
елику дворану.{S} А из те дворане, кроз мало ошкринута двокрилна врата, долажаше кроз дивљи нек |
свакоме твоме помоћнику! “ и напи се, и мало што се не загрцну као неко дете. <pb n="36" /></p> |
око њега блеђаше пред њеном лепотом, и мало по мало па као да га нестаде.{S} Учини му се да је |
јела.{S} На глави јој је небрежљиво, и мало више на леву страну, везана жута <pb n="33" /> јед |
живим напором окрете Циганина на прса и мало по мало и не без муке, веза му руке на леђа!{S} Ни |
вори врата наиђе на Ружу, која врисну и мало што не паде.</p> <p>„Не бој се!{S} Ходи само да ми |
десно, час у лево.{S} Маргита врисну и мало <pb n="146" /> што не испусти свећу: — „јух, змија |
о што одбијеш и тај трећи катанац, одви мало врхом од копља ова врата, да видимо има ли светлос |
е Рајко с веселим узбуђењем, па накриви мало своју шубару.</p> <p>— „Откуд ја могу знати ко је! |
жалостив један <pb n="52" /> увод, који мало час па букну у пламенове и живо кликтање.{S} Изгле |
о јој беше витки стас њен око паса, али мало на више свилена пупад као да нису смела да огледај |
пред њима и свуда око њих.{S} У даљини мало на десно и право пред њима неразговетно <pb n="169 |
да је вредно било залутати?...{S} Макни мало са лица њена на ниже погледе своје!...{S} Што се б |
ан да ћу је убити!{S} Само се ти склони мало!“ </p> <p>„Никако! никако!“ врискаше Маргита стрес |
p>И опет она не рече ништа.{S} Само јој мало задркташе усне као да хтедоше да се развуку у осме |
ама.{S} Наусница га је <pb n="6" /> тек мало нагарила и остављаше да се лепо види румени лук го |
тва, па се диже. „Време је, да погледам мало своју ластавицу!“</p> <p>И оде к ластавици.{S} А М |
кад си застао иза свите; стојао си сам мало по више ове чесме; и окренуо си се био и гледао к |
иће он ово !“</p> <p>Па се онда Циганин мало устави.{S} Наже чутуру и опет се добро напи, као д |
да Рајко поче лаганим гласом, али онако мало као попевајући уз гусле:</p> <quote> <l>„Кад се же |
вориш и како радиш!“</p> <p>Ту се Рајко мало устави; поћута, али му око усана обиграваше осмех, |
нин облизујући се.</p> <p>„Да је додамо мало и твојој мајсторици!" рече Рајко погледав к младој |
махну мало главом на Циганина. „Хајдмо мало подаље одавде; нећу да женско ухо чује што ћу да т |
да часте и проводе !{S} Него да седнемо мало на ову плочу!“ рече Маргита.</p> <pb n="182" /> <p |
вети да је виде просечену ?!</p> <p>Оно мало погаче већ су појели били; живели су сад о оно неш |
зверској јазбини претрпела!{S} Мало по мало па осећах како се и сама претварам као у неку звер |
да ову мало подигне.{S} Како је мало по мало запајаше, виде да је готово у своме левом наручју |
а блеђаше пред њеном лепотом, и мало по мало па као да га нестаде.{S} Учини му се да је остао с |
пором окрете Циганина на прса и мало по мало и не без муке, веза му руке на леђа!{S} Није дуго |
ом том каменом кориту, над којим се ето мало <pb n="32" /> час умих, а сада — сада кривооки Тат |
ичини.{S} Десно од њих на једној, нешто мало снижој, мраморној коцки, био је начињен цар један |
иташ?“ рече Рајко малко збуњено а нешто мало и срдито. „Нико ме други к вама послао није до жал |
и како је?!“ говораше Маргита са нешто мало више мирноће.</p> <p>„Ево да чујете!" узе Ружа да |
и звезду Рајкову.</p> <p>Рајко се нешто мало збунио на оне њене речи, и не могаше одмах да нађе |
турско ткиво испод њега са грла и нешто мало са средине груди размакнуто.{S} И онај низ крупног |
агано, озбиљно, свечано, готово и нешто мало тужно.{S} Гледаше у Рајка неким замишљеним и благи |
тај дан скоро без одмора, јер оно нешто мало времена што проведоше под једним грмом, заложивши |
о округла јабука, која се слила у нешто мало дужу но ширу коцку, и кроз мрку препланулост од су |
ворио као да пева.{S} Старац се пригнуо мало к младићима па се загледао у лице младога гуслара |
и до речи лагала.{S} Кад су му тако већ мало памет померили, Манда му световаше да отиде у Арад |
, па кад је видео, он полуде, полуде, у мало ме ето овде на овој асури не удави! “</p> <p>„Ама |
Маргита сва усплахирена, па сави главу мало на десно, као да левим ухом боље чује.</p> <p>Поди |
рихвати густу косу и лепу главу, да ову мало подигне.{S} Како је мало по мало запајаше, виде да |
гом једном послу!“ рече Рајко, па махну мало главом на Циганина. „Хајдмо мало подаље одавде; не |
S} Одлучио се да, чим се господа у Нишу мало поодморе, изађе пред њих да се е њима опрости.</p> |
царицу Милицу.{S} Знаш шта вам казивах мало час кад бејасмо доле на капији, на којој царица пр |
је ту лежала њена рука, на коју она баш мало час наслони лице своје.{S} Тек онај тајни тихи гла |
} Не бој се!“ говораше Рајко, па се још мало осмехну само да је умири.{S} Али му лице поче нагл |
l:id="SRP18920_C2.8"> <head>8</head> <p>Мало после да се вратише к оној трпези од зеленог камен |
ју потражи.{S} Не жали платити!"</p> <p>Мало после опет зовну Мартина, па му рече: „Ево ти кеса |
склопила па се у снове пустила.</p> <p>Мало после па Маргита, дубоко уздахнув, отвори очи.{S} |
p> <p>И пођоше заједно и ћуташе.</p> <p>Мало после па једна сјајна звезда прелети небо, као да |
велику икону на којој Богородица држаше малог Исуса у наручју.{S} Ту се она спусти на колена, а |
шко; „видех их у српскоме шору у једној малој сиротињској кућици.{S} Изађе преда ме једна стара |
да га хоће да загрли.</p> <p>Са једном малом китом ивањскога цвећа и дивљег каранфила и мајкин |
ај вис.{S} Под самим градом опазе једну малу ватру.{S} Рајко мишљаше да ће је бити какви козари |
нда њих двоје угледаше пред собом једну малу а прилично осветљену капелу.{S} У два велика гвозд |
темку, тресну једном ногом о под, те му мамуза зазвркта, трже онај шпански штилет, па га сјури |
а и камења.</p> <p>„Ама вреди да поломе мамузе.{S} С овога платна можете најбоље да видите, как |
мама, на којима зврктаху широке сребрне мамузе, — био је средина, око које се она гомила повија |
сни бок, куцну петом у пету, зазвекташе мамузе, те један пут те други пут, а ја гледам у трепав |
p> <p>— „Богме ће господа моја поломити мамузе по том камењу!“ рече дежмекасти патер утирући зн |
тек понешто кажем.{S} У Светој Гори има манастир деспота Ђурђа Смедеревца; у цркви иза олтара и |
<pb n="47" /> ожедниш дигнућеш чету на манастир па га опљачкати, те ће ме црни калуђери клети |
заклео све, који буду игумани његовога манастира на Светој Гори, да не такну ни једне аспре од |
ара.{S} А старац њему причаше о српским манастирима на Св. Гори и о светогорским испосницима.{S |
и зовеш школом витешта?{S} У нас има по манастирима школа, где се учи књига и летургија, али не |
и му шта види у оној ноћи, у којој само манастирска кандила овде онде светлуцају, и у оној зори |
ема у свем Алаџа-Хисару!{S} У ком си је манастиру наточио, вере ти?“ </p> <p>„Вере ми моје, не |
Кад су му тако већ мало памет померили, Манда му световаше да отиде у Арад к некој старој Влахи |
утекоше Цигани свирачи, утекоше гости, Манда одвуче старца и кћер, и кроз два или три тренутка |
а под до зида.</p> <p>Врисну Сокица.{S} Манда скочи, узе чупати своје косе, па, с пеном на усти |
е она црна змија Манда и њена кћи.{S} А Манда је готова на свако зло.{S} Начиниће гунгулу и уби |
...“</p> <p>— „Није с неба!“ прекиде га Манда љутито; пала међу нас из ноћи као из црног пакла! |
{S} Ко није пијан, то је она црна змија Манда и њена кћи.{S} А Манда је готова на свако зло.{S} |
гледајући ово друштво, сад кад виде шта Манда на њене очи учини <pb n="208" /> прекипе.{S} Она |
почеше да удешавају жице.</p> <p>У томе Манда, која дотле узалуд гураше Сокицу да иде да опет з |
је <pb n="195" /> гроф.{S} "Има!“ рече Манда. — „Па што ти то дете кријеш од мене?!“ „За то шт |
страшна вика од гостију и запомагање од Манде Циганке.{S} Али нико од гостију да приђе грофу у |
ј мрежи.{S} Није дуго потрајало док ето Манде и њене Сокице у двор.{S} Стари господин сазва нас |
ђеница!{S} Иди види чија је!“ „Па то је Мандина најмлађа кћи Сокица!“ прихвати мој Мартин.{S} О |
еј, патеру, како се зваше онај ?!...{S} Мандо, како се зваше онај?!...{S} Јест Румели-Бенглер-б |
лили смо свиснуће.{S} Од муке звао је и Манду да му гледа у пасуљ, хоће ли вас наћи.{S} Она му |
ица!“ прихвати мој Мартин.{S} Одмах дај Манду овамо. „Има ли твоја Сокица младеж на левом колен |
3</head> <p>„Знате ону проклету Циганку Манду, које је син био негда свирач у Борчије, па се по |
p> <p>— Не знам!“ рече Рајко; "не знам, мањ’... чекај молим те!... јест, мањ ако то не буде дес |
ајко па рече : „вала то ни у сну нисам, мањ ево што сад тебе дворим!{S} А није тешко тебе двори |
знам, мањ’... чекај молим те!... јест, мањ ако то не буде деспот Ђурађ Смедеревац са његова дв |
{S} Мојом ногом ја одавде крочити нећу; мањ да ме понесете силом на рукама!{S}" И лепо натераше |
} Веруј ми нико се с тога не би завадио мањ санџак-бег с Циганином и Циганин са мном.{S} А баш |
агим камењем.{S} Ту беху још и неколике мање круне и дијадеме, по свој прилици царичине, краљев |
>Прођоше кроз гомиле веселих и више или мање пијаних сељака.{S} Успеше се уз камените степенице |
требова није се нигде могло видети; још мање јата дивљих голубова; испод погдеког мостића од бр |
, о висовима, селима и засеоцима, а још мање о бојевима који су се онуда били, и о јунацима кој |
меде више да погледа ни у мерџан; а још мање у оне сенке у које се мерџан губио.{S} Гледаше пос |
човеком нећу ти поиграти ни мали а још мање велики!“ говораше она упорно и са свим одсудно.</p |
ва четири правца, висили су многобројни мањи обручеви од сребра са сребрним кандилима, неки ниж |
ати.{S} Беше ту још поређан велики број мањих и већих златних крстова, богато искићених бисером |
онеки сељачки шешир и по гдекоја женска марама.{S} Из села и у даљини чуо се топот од коња и зв |
е.{S} Скидох јој с врата црвену свилену мараму, везах јој руке наопако, понесох је до мога коња |
p>Док се Ружа на коленима, Богу молила, Маргита немирно, а с прекрштеним рукама, корачаше по со |
Рајко.</p> <p>Док он тако још збораше, Маргита се беше прегла над најближим буретом, виде да н |
ибињанин Јанка и узеше рујно вино пити, Маргита поче полагано да склапа своје трепавице, и тама |
ка.</p> <p>Кад већ гроб би доста дубок, Маргита нареди да српски сељаци пођу у најближе село, г |
n="153" /> мелем-поветарцем планинским, Маргита оживљаваше као цветак, који је од жеђи на суши |
зи да му буде на бољој згоди за ударац, Маргита му метну руку своју на раме па му рече :</p> <p |
анин Јанком?!“ упаде му живо у рен .{S} Маргита; „то је наш маџарски јунак Хуњадија Јанош! “</p |
беше образе <pb n="219" /> подузела.{S} Маргита се није од њега одмицала.{S} Нареди те јој Ружа |
и да их опет једнако у зембилу има.{S} Маргита је сваку јабуку секла својом руком у кришке и н |
, кондирима, скрињицама и ковчезима.{S} Маргита дохвати прву скрињицу од сребрне срме, која јој |
де, и осташе само са неколико ораха.{S} Маргита, која је иначе тако разговорна била, ућутала се |
у црвену чизму у широкој бакрачлији.{S} Маргита не знађаше ни шта да мисли ни шта да каже, него |
иде шубару и приђе к руци старчевој.{S} Маргита сјахав, застаде за неколико тренутака у забуни |
с у напред, час у десно, час у лево.{S} Маргита врисну и мало <pb n="146" /> што не испусти све |
лађу и да је у Сегедину све готово.{S} Маргита нареди да с њоме пође Ружа, Мишко и још пет мом |
> <p>Као да је гром поред ње ударио.{S} Маргита скочи са клупе на којој је седела, и притисну о |
у па загледа добро у лице Маргитино.{S} Маргита се тихо насмехну па рече: „Кондору није требала |
им и опет несигурним кораком к селу.{S} Маргита устави кола и викну сељака.</p> <p>„Молим те, б |
, од Расине Рајку, витезу без замерке — Маргита.“ Имате ли гдегод босиљка, Мартине?!" </p> <p>— |
мишица и плећа живој хоће да откида! “ Маргита се ту устави па се сва стресаше као да је грозн |
вакво чудо до ноћас не видех ни у сну!“ Маргита је по свој прилици није ни слушала.{S} Она глед |
иде опет да изближе гледа свога цара, а Маргита остаде да гледа растужена у старог деспота и у |
тавицу!“</p> <p>И оде к ластавици.{S} А Маргита се огрну његовом црвеном кабаницом, изађе на вр |
просуше му се неки хладни жмарци.{S} А Маргита се сва стресаше од како он помену авет и изгово |
е, каква је то светлост тамо?“ упита га Маргита, кад јој и самој погледи падоше на онај ходник |
сиљка. „Шта си платио за њих?“ упита га Маргита. „Нисам ништа!“ рече Мишко; „видех их у српском |
та!“</p> <p>„Па то ће бити,“ прекиде га Маргита, „она змијурина коју Рајко хтеде да убије! “</p |
видети.</p> <p>— „Рајко !“ дозиваше га Маргита шапутом; „Рајко, где си?{S} Дај ми руку твоју.{ |
/p> <p>„Што си тако заћутао?" питаше га Маргита седајући на сено у кола.</p> <p>— „Не знам ти н |
на поред њега успаваног бди.{S} Него га Маргита брзо изведе из тренутне забуне, показав руком т |
рак.</p> <p>„Ево једних врата!“ привика Маргита живо, и показа руком лево од себе.</p> <p>Рајко |
мо где ти је далеко твој цар Душан!“ па Маргита показа руком у правцу преко целе дворане к оном |
е у снове пустила.</p> <p>Мало после па Маргита, дубоко уздахнув, отвори очи.{S} Погледа по зве |
у светлост.</p> <p>Није дуго трајало па Маргита устаде.{S} Приђе па пољуби икону богородичину, |
„Да нису тамо господа маџарска?" запита Маргита.</p> <p>— „Бог зна где су ти сад господа маџарс |
р Душан!“</p> <p>„А шта је ово?“ запита Маргита, пружив руку према трећој прилици.</p> <p>Један |
городије, премилостива госпођа, грофица Маргита од Нађ-Бање!“</p> <p>И онда се склони на лево и |
ам грофица Маргита!{S} Е, лепо; грофица Маргита има на левој страни... како да кажем... баш онд |
та и викни да сви чују: „ево је грофица Маргита од Нађ-Бање!“ <pb n="198" /></p> <p>— Не! преми |
гаше:</p> <p>„Сви знамо како је грофица Маргита као неблагодарна куја, незадовољна са старим му |
"204" /> само једно место, које грофица Маргита може да заузме, јер јој с правом припада, а то |
а очи, има стас.{S} Каже ја сам грофица Маргита!{S} Е, лепо; грофица Маргита има на левој стран |
те паде доле у столицу.</p> <p>„Грофица Маргита од Нађ-Бање!“ промуца стари гроф, и она му се д |
ћа.{S} Беше се као скаменио.{S} Али кад Маргита хитро скочи унутра у пећину, он пође за њом а з |
да нешто зна!“</p> <p>Кад Мартин отиде Маргита још за неко време својим, од ружиног оцта мирис |
вчеге.{S} Кад из треће просторије изађе Маргита му рече: „чини ми се да миришем тамњан.{S} Дола |
че што изнад њега висаше.{S} За њим уђе Маргита.{S} Плоча се вину на својој осовини и затвори п |
/head> <p>Један сахат позније лежала је Маргита на покровцу једном пред пећином, а поред ње се |
ми се соба окреће...{S} Госпођо, где је Маргита ?“ „Ево Маргите поред тебе, Рајко !{S} Сад ће с |
Између онога оловног ковчега по коме је Маргита легла, положив себи под главу гуњче <pb n="124" |
Ружо, о чему ти то говориш?“ питаше је Маргита. „Где је гроф?{S} Страх ме да га мој изненадни |
уда та светлост.{S} Али се побоја да се Маргита не преплаши кад се са молитве дигне, па њега не |
ој витеже од Расине Рајко.... дај да се Маргита с тобом овде опрости!{S} Дај да се... као брат |
у хармонију.</p> <p>„Бадава,“ окрете се Маргита Рајку раздрагана лепотом околине, „бадава, гово |
а.{S} Рајко, витеже без замерке, ево се Маргита теби привенчава, да је од сад твоја и овога и о |
уздахом, кад се трже из заноса, „ово се Маргита с Рајком опростила!.. <pb n="185" /></p> <p>А с |
је!“ „И ја велим: доста лакрдије!" рече Маргита мирно. „Избављена из турског ропства, витештвом |
„Та само да стигнемо у Маџарску!" рече Маргита; „видећеш, мој старац мене толико воли, да ће о |
ја се Турцима жива не предајем! “ рече Маргита.{S} Усправила се, подигла главу у вис, лице јој |
него да овај мед у устима топим! “ рече Маргита, па јој онако уморној очи затрепташе топлом ват |
х лакнути!{S} Него... шта је то?!“ рече Маргита сва усплахирена, па сави главу мало на десно, к |
или господа, била сам ја госпођа!“ рече Маргита поносито; „ако су они јунаци, и ја сам кћи једн |
те?“</p> <p>„ Ја сам се смислила!“ рече Маргита мирно и готово хладно. „Рајко, који ми се довде |
<p>„Ето то је пред нама Нађ-Бања!“ рече Маргита Рајку, показујући му руком; „ова гомила кућерак |
, грозим се и да погледам натраг!“ рече Маргита, па се сва стресе. „Ово ми је први дан среће по |
<p>— „Откуд ја могу знати ко је!“ рече Маргита.</p> <p>„Е да ти кажем!{S} То је наш цар Душан! |
е би ти хтео, Мартине, ево ко ће!“ рече Маргита, показав руком на Рајка.</p> <p>— „Та како вас |
и шта је то?!“</p> <p>— „Не знам!“ рече Маргита усколебаним гласом и нешто као устежући се.</p> |
ешто ме је страх да идемо у лево!“ рече Маргита; „старац ти је довикнуо да се држиш десно.{S} М |
би нама било да си и њу одвалио!“ рече Маргита па се сва као стресаше. „Ух, пре нека ме и самс |
је страх само у мраку.{S} Хајдмо!“ рече Маргита.</p> <p>Узеше да разгледају око себе.{S} У окру |
о нам Бог да!“</p> <p>„Да пођемо!“ рече Маргита; „али унапред знам да излаза нећемо наћи!{S} По |
ђемо да разгледамо шта је све то!“ рече Маргита.{S} Али пре него што ће са <pb n="103" /> прага |
<p>— „Хајдмо одмах у другу собу!“ рече Маргита блеђа и од самог рањенога Рајка, па га узе под |
его да седнемо мало на ову плочу!“ рече Маргита.</p> <pb n="182" /> <p>— „Каква је то плоча?“ п |
е шкоде у вас?!“</p> <p>— „У нас,“ рече Маргита поносито, па јој се очи још топлије засветлише; |
ткуда ти знаш да је то цар Душан?“ рече Маргита мирно.</p> <p>„Ниси чула за нашег цара Душана!“ |
а него казуј ако знаш шта је ово?“ рече Маргита па показа руком на оно што се иза овог раставље |
х видех горе у зидинама од града! “рече Маргита; па онда настави пуна збиље и сетности „био је |
али га послуша.</p> <p>— „Рајко,“ поче Маргита својим најмекшим и најслађим гласом, „Рајко, ет |
Зар да лајеш на своју госпођу? “ викаше Маргита, па сишав с кола приђе право к рундову, који, к |
</p> <p>„Не, не, не!{S} Никако!“ викаше Маргита преплашено, па узе вући Рајка за рукав од гуњца |
ло!“ </p> <p>„Никако! никако!“ врискаше Маргита стресајући се од ужаса, па свом снагом узе вући |
!“ шапатом <pb n="215" /> је преклињаше Маргита, те Ружа одмах отиде у један кут од собе, спуст |
остах с тобом у Шумадији!“ проговараше Маргита грцајући. „Не знам како да ти кажем!{S} Стид ме |
ада за твоју витешку службу?!" говораше Маргита грцајући без суза.{S} Седе поред њега, па се ту |
амо сребро ?! “ <pb n="106" /> говораше Маргита збуњена и готово збиљски у бризи, да јој се пам |
одмах све шта је и како је?!“ говораше Маргита са нешто мало више мирноће.</p> <p>„Ево да чује |
оје отаџбине.... заклињем се!“ говораше Маргита мирно, озбиљно и свечано.{S} Учини се Рајку да |
, а овако рањен и више си ми!“ говораше Маргита нежно. <pb n="211" /></p> <p>— „Твоја постеља?“ |
су благосиљаћу твоју доброту!“ говораше Маргита кроз плач.</p> <p>„Бог нек те прати, и анђели њ |
а се сакријемо у овим урвинама?" питаше Маргита па дркташе као прут, и грчевито крхаше прсте св |
<pb n="117" /> уз гусле пева?!“ питаше Маргита и осећаше како јој се срце размекшава.</p> <p>— |
човек или каква баба видарица?!“ питаше Маргита све шапутом, као да Рајка не разбуди.</p> <p>— |
<p>„Има некакво весеље у двору?“ питаше Маргита живо и под притиском неке зле слутње.</p> <p>— |
од једанпут рука тако хладна?" шапуташе Маргита својим топлим дахом.</p> <p>— „Ваља да од ове х |
срце престало да куца.{S} Кад то рекоше Маргита пред њима и пред свима својим млађима паде на Р |
о, па кад <pb n="68" /> за ластавицом и Маргита поред свих шалвара, кафтана и чизама хитро иско |
кроз тај отвор у ходник, али и Рајко и Маргита на свој ужас опазише при оној слабој а црвенкас |
ис на оно место, где су недавно Рајко и Маргита тако лепе снове о лепшој будућности сновали.{S} |
id="SRP18920_C3.2"> <head>2</head> <p>И Маргита се осећаше не само узбуђена, него и растужена и |
сам ти ја једна несрећна жена!“ настави Маргита све тужнија. „Не марим што ћу да се жива у гроб |
чом.</p> <p>— „Истину, истину!“ настави Маргита. „Кад ми је најтеже бивало, па бих, окупана у с |
војим малим гуњцем и да поред њега седи Маргита.{S} Оклопила руке на своја колена, па га чисто |
ући на један поширок бео камен, на који Маргита већ седе.</p> <p>„Ово је гроб једног надзорника |
смрт.{S} Знао је само да пред њим стоји Маргита, и да га својим лепим очима кроз сузе гледа.</p |
врате, па још са самсовима?!“ прихвати Маргита тихим гласом и бојажљиво.</p> <p>— „Неће, дете |
„Од <hi>тога</hi> нема ништа!“ прихвати Маргита, ударив живо гласом на ону другу реч и махнув р |
шта је?“</p> <p>„Ето, шта је!“ прихвати Маргита горко; „мој стари гроф, ког сам толико пута хва |
изведе!“</p> <p>„Он ти рече,“ прихвати Маргита, „да на десно пођеш!“</p> <p>— „Да пођемо!“ реч |
пуно крепка.</p> <p>— „Ружо!“ рече јој Маргита, паде јој око врата и пољуби је у образ; Ружо, |
е шта радим, моја добра Ружо?“ рече јој Маргита; „о, кад би ти само знала како је он невин, как |
</p> <p>„Мени се учини да рече: „ја сам Маргита, грофица од Нађ-Бање, жена грофа Аладара!““ про |
а па рече са свим мирно:</p> <p>„Ја сам Маргита, грофица од Нађ-Бање!“</p> <p>— „Била си то нек |
p> <p>„О, Рајко, Рајко!“ викаше га озго Маргита.</p> <p>Онога часа заборави своју слутњу.{S} От |
у таваницу.{S} Окрете главу и виде како Маргита стоји поред њега, а крупне јој се сузе низ обра |
о ућута.{S} Слушаше и гледаше само како Маргита дише.{S} Не смеде да се макне да је не разбуди. |
и млада сира.{S} Прихватајући се помало Маргита говораше: </p> <p>„Ти ћеш код нас у Нађ-Бањи да |
потраја неко време док се разабра да то Маргита јеца.{S} Приђе јој полагано, крстећи се као да |
о к њему у двор! “</p> <p>У који час то Маргита рече и устаде, један крепак човек са проседом б |
отинити део од онога <pb n="184" /> што Маргита осећа.{S} Рајко... мој витеже од Расине Рајко.. |
адознало ослушкиваху.{S} Од часа на час Маргита би грчевитим притискивањем својих танких прстиј |
д би је чула да се миче.{S} На послетку Маргита изађе — обучена у белу свилу, с расплетеном и н |
у!“</p> <p>„А, сад тек видим!" упаде му Маргита живо у реч; „сад тек видим ко су твоји учитељи. |
> <p>„Ево лези на ову постељу!“ рече му Маргита. — „А, то не, много је господска!...{S} Куд ћу |
мо, јер ти је мука да признаш!“ рече му Маргита нестрпљиво.</p> <p>— „Чекај молим те, госпођо!“ |
сва!{S} Пуна су за цело!“ довикиваше му Маргита, која беше подалеко од њега одмакла, отварајући |
е поновио само твоје речи!“ говораше му Маргита.</p> <p>— „Не, не, чуо сам ја добро; одговор је |
ом сузом.</p> <p>„Мартине,“ говораше му Маргита озбиљно и свечано; „био си нам свагда веран слу |
ованом, Рајко још из даље опази како му Маргита, која бејаше остала са свећом пред оним вратима |
сови као мрцину вуку?!...{S} Ах!“ јекну Маргита и онда оно севање од узбуђености око лепо среза |
јко.</p> <p>„Терај право у двор!“ викну Маргита кочијашу.</p> <p>Око дворишта од двора повлачио |
стављај ме саму у овој гробници!" цикну Маргита; „где си?!...{S} Шта, ти би ?!...{S} О, дај ми |
с.</p> <p>— „Еј, мени тужној ! “ врисну Маргита, па се пљесну рукама, а срце јој се следи. „Где |
јим зетом зовем!“</p> <pb n="175" /> <p>Маргита говораше то полагано, озбиљно, свечано, готово |
а и кућу своју! “</p> <pb n="196" /> <p>Маргита се, сва бледа пребледа, само љуљала то на десно |
и страшна светиња.</p> <pb n="98" /> <p>Маргита најпре и не гледаше у иконостас него у њега.{S} |
онога од Божуна Бана!“</l> </quote> <p>Маргита спусти главу на Рајково гуњче, намести се и пов |
, потрчах и — скочих у Мораву! "</p> <p>Маргита се ту устави.{S} Ћуташе и гледаше озбиљно и нев |
и; далеко је тиха вода Дунаво !"</p> <p>Маргита отиде у пећину те по мирисном сену, што у једно |
бар из далека да трчиш за њима!"</p> <p>Маргита се подиже мало, наслони лакат од леве руке на у |
ако им се жива нећеш да предаш!"</p> <p>Маргита, која је мало час села на земљу, диже се сад у |
Маргиту кроз Венчац до Космаја.</p> <p>Маргита је сама спавала у пећини, а старац и Рајко седе |
тренутака владаше мртва тишина.</p> <p>Маргита дође до младе Циганчице.{S} Погледа је оним шир |
га и насу воде и онда јој приђе.</p> <p>Маргита је лежала и главом и једном руком преко наслона |
кукњаву дотрче сви као без душе.</p> <p>Маргита је лежала мртва.{S} Клечећи поред Рајкова ковче |
.{S} Просто им већ очи засенуше.</p> <p>Маргита сва дрхташе од узбуђења и само узвикиваше: „ ах |
тварка доста лепо могла да види.</p> <p>Маргита узе да трља очи, па онда погледа у немом чуду у |
она два лава а пред самим пањем.</p> <p>Маргита се најпре дохвати руком својом за рукав од њего |
ну траву под оним тамо јабланом.</p> <p>Маргита му се насмеја, али га послуша.</p> <p>— „Рајко, |
у Стамболу! одговори јој Рајко.</p> <p>Маргита притегну узде па устави ластавицу.</p> <p>„Шта |
а је просто увуче унутра у кућу.</p> <p>Маргита рече Рајку да пође с њоме, а кочијаша упути да |
еда.{S} И ништа се више не зачу.</p> <p>Маргита се приљубила беше уз Рајка и чврсто се држаше ј |
.{S} Хвала ти... и опрости ми! “</p> <p>Маргита не могаше речи да проговори, него га погледима |
који ће дати знак да сте наши! “</p> <p>Маргита се била умила на бистром планинском извору испо |
, то је — твоја земља Маџарска!“</p> <p>Маргита живо удари руком о руку, па онда обема притиште |
екиваше узвик: „напред, напред!“</p> <p>Маргита не беше поред њега.{S} Беше крочила у десно, те |
чардаш, а сад су већ при крају!“</p> <p>Маргита метну своју десну руку на лево раме Рајково, па |
ред нашега доброг оца на Вујну!“</p> <p>Маргита говораше с пуно ватре; подиже леву руку и погле |
а витеза и да му превијем рану.“</p> <p>Маргита и Ружа изађоше у предворје.</p> <p>„Боље је ход |
кочи, али се савлада и рече :</p> <p>— „Маргита грофица од Нађ-Бање — робиња потурченог Циганин |
си то некад.{S} А шта си сад?“</p> <p>„Маргита, грофица од Нађ-Бање!“ одговараше она опет мирн |
стаде у дворници нико други осим Рајка, Маргите и Мартина. </p> </div> <div type="chapter" xml: |
и да проговори.{S} Али корачајући поред Маргите и држећи је за руку не скидаше својих погледа с |
ави се, покри лице рукама и — побеже од Маргите.{S} Одјури све на прстима кроз дворану право к |
у. „Ево ти један струк босиљка од твоје Маргите, а ево ти један, који ти незнана наша пријатељи |
добри људи!{S} О, мој Рајко, ево твоје Маргите!"</p> <p>Сахранише их једно поред другог; прели |
те, господо, ово је доиста глас грофице Маргите!“</p> <p>„Шут, шут, шшш!“ заћуткиваше патер Амб |
— пољуби га у уста!</p> <p>Као да је из Маргите муња севнула, и као да је гром поред њега пукао |
е...{S} Госпођо, где је Маргита ?“ „Ево Маргите поред тебе, Рајко !{S} Сад ће стићи лекари, па |
раву, да на мах неста зебње у Рајка и у Маргите.{S} Он одмах скиде шубару и приђе к руци старче |
г и бујног излива суза као да је ових у Маргите са свим нестало.{S} Нико је <pb n="221" /> више |
ом устави, па онда шапну <pb n="200" /> Маргити: „да причекамо док Цигани сврше овај чардаш, а |
исну је, скочи у њу, зграби оба весла а Маргити рече, да слободно пусти ластавицу па да прихват |
ко сте бледи и тако дрхћете!“ рече Ружа Маргити, која ћуташе па се само стресаше, као да је у г |
аде па устави ластавицу, а руком показа Маргити на старца.{S} Него после неколико тренутака, и |
рече Рајко са свим поуздано, окренув се Маргити; „да је авет утекла би!{S} А <pb n="145" /> кад |
{S} Чим зађе за неко дрвеће, Рајко рече Маргити:</p> <p>„Одјахуј, па хајдмо у скелу!“</p> <p>Он |
у лице из оне просторије.{S} Рајко рече Маргити, да са запаљеним трудом остане ту где је, а он |
ак и кад га привеза за седло Рајко рече Маргити: <pb n="63" /></p> <p>„Хајде сад, у име божје, |
клон у новцу од мене! “ </p> <p>Ударише Маргити сузе.{S} Узе љубити оба бокора, као да су не са |
="85" /> онда диже и окренув се Рајку и Маргити запита их: „шта мислите?“</p> <p>„ Ја сам се см |
p> <p>Старац весело додаваше чутурицу и Маргити и Рајку, напивши се и сам, па онда опет настави |
мели Беглер-беговици некадашњој грофици Маргити од Нађ-Бање.</p> <p>„Силенција!{S} Силенција!“ |
Па <pb n="87" /> онда приђе гологлав к Маргити, метну руку на срце, поклони јој се смерно и го |
за обе руке и повуче, диже се и приђе к Маргити.{S} Пригну се полагано над њеном главом, гледаш |
бу и онај црни рундов и понизно приђе к Маргити, облизујући се и машући кудравим својим репом.< |
предомисли, те се у бесном трку врати к Маргити.{S} Ова га обема рунама дохвати за кудрави врат |
о сам у себи, а кад се врати у ходник к Маргити рече јој: „нема овде ништа особито!{S} Хајдмо д |
, ошкрину их, завири и онда махну руком Маргити да дође.</p> <p>"Метнуо сам му хладне крпе на р |
де да погледамо где смо!“ рећи ће Рајко Маргити. „Старац ће доћи по нас кад се отресе Турака.{S |
оља.</p> <p>„Вала, госпођо," рече Рајко Маргити; „ако ти Бог помогне те стигнеш у свој дом, да |
авом будише мир успаваног села. </p> <p>Маргити се поче да стеже лед око срца, кад опази да ниг |
је и посади на њено прво место.</p> <p>Маргити, која се била за неколико тренутака чисто скаме |
се јасан, а сада и пун свечаности, глас Маргитин; „овде, господо, има <pb n="204" /> само једно |
ношњи! “ питаше старица, па се изви из Маргитина загрљаја, и узе да је очима мери.</p> <p>— „З |
бе.{S} Трже десну руку своју из деснице Маргитине, скиде њену руку са рамена свога, одгурну је |
крила одлеташе са полурастављених усана Маргитиних.</p> <p>Рајко ућута.{S} Слушаше и гледаше са |
не нађеш пут у тамницу!“ И сад из очију Маргитиних сипаше ватра гњева, и она махну руком велича |
стара Ружа и положи своју руку на раме Маргитино, која, онако пребачена преко ковчега Рајкова, |
аше да загледа, и ако за тренут, у лице Маргитино, него да завирује у мрачну дубину онога ходни |
вим рукавом.{S} Стојећки гледаше у лице Маргитино.{S} Она се у сну нешто тако невино осмејкиваш |
рџан губио.{S} Гледаше постојано у лице Маргитино и пажљиво је напајаше хладном водом из златно |
Ружа узе свећу па загледа добро у лице Маргитино.{S} Маргита се тихо насмехну па рече: „Кондор |
додаде старац, па се пригну да потапка Маргитину руку. „ Ти си спасла мога смука, смук мене, ј |
<p>Овај мирни говор поврати мир у душу Маргитину, и куцање њеног бурно узбуђеног срца поче да |
ао уз гусле попева:</p> <quote> <l>„Ој, Маргито, моја верна љубо!</l> <l>Додај мени крстата бар |
већу на сто, а сама паде на колена пред Маргитом; узе јој опет љубити руке по стотину пута, љуб |
диже, скиде шубарицу и поклони се пред Маргитом и рече јој узбуђеним гласом, али топло и смерн |
се склони на лево и дубоко поклони пред Маргитом, која у њеном турском руву ступи мирно а понос |
је,“ па се Рајко опет насмехну, само да Маргиту охрабри, „оно је тамо ваља да постеља... младе |
абаницу.{S} А док је он тако спремао за Маргиту преноћиште, брижљивошћу једне мајке и умешношћу |
старац, погледајући час на Рајка час на Маргиту, па му се најпосле на овој очи зауставише. „Или |
турски самсови дојуре у пећину, наћи ће Маргиту с ножем у срду !{S} А кад Турци виде да је са м |
ка.{S} Требали су му да проведу Рајка и Маргиту кроз Венчац до Космаја.</p> <p>Маргита је сама |
{S} Кад се врати к ватри, нађе старца и Маргиту како ћеретају као да су пријатељи од вајкада. " |
после неколико тренутака, и више да би Маргиту ослободио, рече јој: „а знаш ко ће то бити?{S} |
паса испод атиле ловачки нож.{S} Замоли Маргиту да каже Рајку да остави онде <pb n="199" /> у к |
ју дугу пушку, па онда хтеде прихватити Маргиту, али се ова, без његове помоћи, једним скоком, |
млада мреш, говораше Рајко, спуштајући Маргиту на тај плат, нека си бар између златних лавова |
у дворану коракнути, Рајко задржа руком Маргиту, па онда онако узбуђен викну: „има ли овде живо |
па је превали, и онда — удари песницом Маргиту у лево плеће, и диже руку да је и по други пут |
>Мартин гледаше за неколико тренутака у Маргиту, па онда подиже руке у вис, склопи их живим јед |
ним очима око себе, загледа се подуго у Маргиту, па јој врло тихим гласом рече : „ако се деси.. |
алост и оста у столу, погледајући час у Маргиту час у ону тајанствену светлост.</p> <p>Није дуг |
О, Ружо слатка, зар не познајеш грофицу Маргиту?“</p> <p>„Исусе, Маријо и Јосифе!“ врисну стари |
а, нека робиња буде госпођа, све једно; мари ти за то тај твој цвет и она шева и ова земља и он |
<p>— „Само кад си се разведрила, па не мари, нека је како год хоћеш.{S} Дугачке су те ваше маџ |
цвркуће, дан свањива, а све то ништа не мари ни за тебе ни за мене, баш као да нас и није!{S} С |
Па онда му је казала да све то ништа не мари, јер њему стоји у судбини тек сад срећан да буде, |
жена за коју сам ја мислила да је света Марија Магдалена, док не чух да је она зове Ефимијом!“< |
знајеш грофицу Маргиту?“</p> <p>„Исусе, Маријо и Јосифе!“ врисну старица, па се пљесну рукама; |
p>„Што ћу ето да умрем лаганом смрћу не марим, право је!{S} Али што наведох ову јадну жену <pb |
жена!“ настави Маргита све тужнија. „Не марим што ћу да се жива у гроб закопам, али да полагано |
Турци виде да је са мном свршено, неће марити да вама зло какво чине!“</p> <p>„Није право што |
ц прозвао „Страхињом“.{S} А његова сина Марка ми смо сами прозвали Краљевићем Марком, не због и |
ви немате.{S} Имамо ми нашег Краљевића Марка, па Милоша Обилића, па Страхинића Бана, па Рељу К |
ан пут пред вече ето ти нашег Краљевића Марка из планине, па као узгред прича, како је у лугу в |
немају они <pb n="126" /> ни Краљевића Марка, ни Милоша Обилића, ни Страхињу!“</p> <p>„А, сад |
све и старо и младо око огњишта, изведе Марка на среду те пред свима: „прошао си данас поред чо |
и Бан Страхиња и Краљевић <pb n="24" /> Марко?!{S} Завукао се био сав у црвену сукнену кабаницу |
ад тек видим ко су твоји учитељи....{S} Марко...{S} Милош...{S} Страхиња!"</p> <p>Рајко се мало |
ечи, нити мрдну прстом, па ни после кад Марко осече и другу па и трећу главу Арапову, онда већ |
искупи се око гуслара да чује: како је Марко укинуо свадбарину, како је Бан Страхиња савладао |
ди због оних заватина у потоку ?!“ рече Марко. „Одмах сикиру у руку, једно осје на раме, па пра |
не бруке и онога јада!{S} Моли се јадан Марко па све прсте да поломи кршећи их, „опрости ми, ба |
иваше песму и даље.{S} Али кад Краљевић Марко осече прву главу Арапину, а она не рече ни речи, |
наци какви беху Бан Страхиња и Краљевић Марко.{S} Одлучио се да, чим се господа у Нишу мало поо |
ан од Топлице, Љутица Богдан и Краљевић Марко, један за другим искупише на белој кули Сибињанин |
ану, запитај се: како би радио Краљевић Марко и како би радио Бан Страхиња на твоме месту? па о |
. „Нико! сам је!“ одговори наш Краљевић Марко. „Јеси ли му се понудио да му помогнеш?" питаше г |
да се ниси усудио да се зовеш Краљевић Марко, нити ко од вас, децо, да се усуди да га тим јуна |
натоварити и кући отерати!“ Оде сиромах Марко без речи и вечере.{S} Него то је још најмање јада |
им те, и не брукај ме тако за Бога!“ Па Маркова мајка, моја добра стрина Круна, удри у плач и у |
а Марка ми смо сами прозвали Краљевићем Марком, не због имењаштва, него што је он од све момчад |
ет да бунца.{S} Час говори с Краљевићем Марком, час са Сибињанин Јанком, час са Голубаном.{S} Т |
слим каквим немаром свет одговара нашој марљивости.{S} Ето роса пада, вода бруји, цвет мирише, |
е дођоше већ до самих двокрилних врата, Мартин их руком устави, па онда шапну <pb n="200" /> Ма |
врата расклопише силним једним ударом, Мартин, са поносито уздигнутом главом, крочи у дворану |
иве ма у чему.{S} После неколико сахата Мартин је већ био отпутовао.</p> <p>А Мишко његов донес |
а и уображава да нешто зна!“</p> <p>Кад Мартин отиде Маргита још за неко време својим, од ружин |
{S} Мартине, где си ти Мартине ? “ Дође Мартин, надзорник од имања. „Дај неколико момака; извуц |
е увела у неку цркву! “</p> <p>Врати се Мартин носећи велику чинију воде и оцта од руже.{S} Дођ |
енчање!“</p> <p>— „То је истина! “ рече Мартин очајавајући.</p> <p>„Нема друго, него одмах сад |
се дворана поче да окреће. „Шта то рече Мартин?!“ питаше он час младу Циганчицу десно, а час ма |
е крпе на рану и привезао је!“ говораше Мартин шапутом.{S} "Него, ето видите, обнесвеснуо је!{S |
ту у гроб оваквог витеза.</p> <p>Ружа и Мартин дадоше једно другом миг да се не одмичу далеко и |
Гроцке."</p> <pb n="222" /> <p>Узалуд и Мартин и Ружа наваљиваху да одустане од свега тога. „Не |
ужо, дај ми мој ловачки нож! “</p> <p>И Мартин припаса испод атиле ловачки нож.{S} Замоли Марги |
ка нам је сам Бог у помоћи!“ рече стари Мартин, па пође напред.</p> </div> <div type="chapter" |
унце од човека!...{S} Него како је твој Мартин спор!...{S} Тек опет хвала му; шта бих сад без њ |
> <p>„Не брините се, госпођо,“ рече јој Мартин; „Мишко већ јури путем у Сегедин.{S} Ја ћу сад д |
на патеру Амброзијусу.{S} Каже мени мој Мартин: „лажу, лажу; нису се они макли из Сегедина; нег |
дина најмлађа кћи Сокица!“ прихвати мој Мартин.{S} Одмах дај Манду овамо. „Има ли твоја Сокица |
рбе, где неки људи чекаху.{S} То је био Мартин, који је успео да за велике новце најми неколике |
еш ли ко је ово ?!“ питаше Ружа.</p> <p>Мартин гледаше за неколико тренутака у Маргиту, па онда |
смех и у кликтање и у пљескање.</p> <p>„Мартин ће скупо да плати ову луду шалу! “ промрмља Цига |
сам и хтела прво да видим тебе и твога Мартина, па да га мало спремите!“</p> <p>— „Ох, слатка |
провидите лукаву игру старог лакрдијаша Мартина?{S} Шта сте се следили и укопали?{S} Та ово је |
е сутра дан.{S} Стигао беше извештај од Мартина, да је најмио лађу и да је у Сегедину све готов |
орници нико други осим Рајка, Маргите и Мартина. </p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP189 |
дите унутра док ја пошљем децу да зовну Мартина!“ И старица је просто увуче унутра у кућу.</p> |
платити!"</p> <p>Мало после опет зовну Мартина, па му рече: „Ево ти кеса са пет стотина талира |
ке — Маргита.“ Имате ли гдегод босиљка, Мартине?!" </p> <p>— „Немамо тога овде, госпођо!"</p> < |
ко и да ме брани.{S} Ако не би ти хтео, Мартине, ево ко ће!“ рече Маргита, показав руком на Рај |
онда врисну: „еј, црна жалости наша!{S} Мартине, Мишко, децо, овамо ! “</p> <p>На њену кукњаву |
циганским очима бленеш у моју младу!{S} Мартине, где си ти Мартине ? “ Дође Мартин, надзорник о |
неш у моју младу!{S} Мартине, где си ти Мартине ? “ Дође Мартин, надзорник од имања. „Дај некол |
о:</p> <p>„Слатка моја Ружо и добри мој Мартине, и сви ви, који сте ми били слуге, а показали с |
превлачаше чело и трепавице.</p> <p>„О Мартине, зар нема нико у селу ко је вичан ранама ?{S} И |
га Рајка, па га узе под руку и поведе. „Мартине, преклињем те, пошљи одмах овог часа твога Мишк |
љупцима и окваси понеком сузом.</p> <p>„Мартине,“ говораше му Маргита озбиљно и свечано; „био с |
и машући кудравим својим репом.</p> <p>„Мартине, познајеш ли ко је ово ?!“ питаше Ружа.</p> <p> |
врату и по грудима.</p> <p>Кад оне речи Мартинове пројечаше, патер Амброзијус испусти из руку ј |
у суђеницу.{S} Гроф се одвезао у Арад с Мартином, коме је све причао како је било.{S} Отишао је |
у и гроб прелије.{S} Па онда рече Ружи, Мартину и свима својим маџарским слугама: сад мени за љ |
анка у љубичастој кадифи и подиже према Мартину стегнуту песницу.</p> <p>„Овде, господо," зачу |
{S} Стадоше му очи на њој.{S} Окрете се Мартину, који је био с њиме, па рече: „ето је она моја |
прему.</p> <p>„Опремићемо га," говораше Мартину, "као да је племић од ове старе господске куће. |
И он чу моју молитву и подиже је!{S} А Маруша му се једнако и на глас молила: боље да је и зак |
ињаво.{S} Па и њу је чуо.{S} Ето у моје Маруше лице глатко као лист од божурова цвета!“</p> <p> |
а; је ли ово сан, ил’ је јава?{S} Анчи, Марушо, децо, овамо те!{S} Овамо !...{S} Али шта ће ми |
ко други не може!{S} Ко је подигао моју Марушу из великих богиња?{S} Сви лекари и све видарице |
е њихове заповести.{S} Коме није право, марш са моје земље!“ То је било одмах после Васкрса.{S} |
но.</p> <p>„А, тако ли је?{S} Лакрдија, маскарада!“ јечаше промуклим гласом стари гроф. „Молим, |
сте се следили и укопали?{S} Та ово је маскарада!“ викаше оздо иза стола један од млађе господ |
у два девојачка ока, него само две црне маслинке.{S} Није имала венац на глави, али је била обу |
јако светле звезде трептаху над мрачном масом, која подупираше јужни крај неба.{S} Лак и благ п |
ћој наслоњачи жена већ у годинама, црне масти, одсудно циганскога типа, обучена у хаљину од љуб |
они се пред старим послаником, и док се матер нешто накашљиваше поче да говори:</p> <p>„Лепо ми |
лутања наишла изненадно на још нежнију матер своју, па јој пала о врат и обасула је хиљадама т |
стрелом, кад си ми младој младу и нежну матер отргао, а мене хладној туђинској нези предао.{S} |
} Он мене гони од како ме је из наручја матере моје отргао.{S} Али, молим те, Ружо, казуј ми од |
гошћу, диже и отиде иза наслоњаче своје матере.</p> <p>„А ти, гадна црна мађијанко, дижи се са |
едва прикривеним осмехом, као оно млада мати кад тобож хоће да покара свога синчића, а у самој |
оницом.{S} Он дежмекаст, она дебела; он матор, она матора; а он уз то још и пијан, трештен пија |
Он дежмекаст, она дебела; он матор, она матора; а он уз то још и пијан, трештен пијан.{S} Хајде |
ав се чардаш овде игра!{S} Халил-бег је матора, хладна дртина, па кад је видео, он полуде, полу |
аше он час младу Циганчицу десно, а час матору Циганку лево.</p> <p>„Та зар не провидите лукаву |
гова два сина, два деспотовића, које је маћеха њихова, проклета Јерина, послала зету своме цару |
о пуно срдачности у том поздраву, да на мах неста зебње у Рајка и у Маргите.{S} Он одмах скиде |
и по други пут удари, али му је у исти мах Рајко дохвати својом левом руком.</p> <p>„Стани гос |
е Рајку као зрна из пушке, па се у исти мах растопише у сладак мелем.{S} Рајко осети како му ср |
а двојица или тројица скидоше калпаке, махаше њима <pb n="10" /> у висину према кули, као да с |
ати он; и запали повелико парче труда и махаше њиме десно и лево и пођоше напред корак по корак |
зубе маџарске псовке.</p> <p>Стари гроф махаше рукама, дајући знак гостима да се утишају, па се |
знаш ти болан.... да је мени Халил-бег Махмут-беговић <pb n="51" /> платио овде, ево... виш’ о |
та ће овај растов пањ овде?!“</p> <p>— „Махни се пања него казуј ако знаш шта је ово?“ рече Мар |
клао би га зубма а не ножем!“</p> <p>— „Махни се тога!{S} Хвала Богу није нам невоље да крв про |
спаваће собе, ошкрину их, завири и онда махну руком Маргити да дође.</p> <p>"Метнуо сам му хлад |
ју Маргитиних сипаше ватра гњева, и она махну руком величанствено, показујући Циганки пут к вра |
по другом једном послу!“ рече Рајко, па махну мало главом на Циганина. „Хајдмо мало подаље одав |
на вешала с њиме!“ викну бег љутито, па махну сејменима да ме воде.{S} Јаукнуше моји сељаци, па |
да господа на ноге.{S} Старац господски махну руком Рајку, дајући му знак да може ићи.{S} Рајко |
, ударив живо гласом на ону другу реч и махнув руком као и да покаже, како доиста од тога нема |
пећином, а поред ње се беху посадили на маховинасто стење стари пустиник и Рајко.{S} У зрацима |
оме врху испупчила се стена, гола и без маховине.{S} Овде онде њен белутак беше прошаран крупни |
унакрст <pb n="109" /> царски скиптар и мач, и један и други просто засути драгим камењем.{S} Т |
уз плашт прислоњен по један дуг и широк мач, већином у зеленим кожним корицама, па са сребрним |
лу, наслонив обе руке на велики и широк мач, којега је држак у крст извијен био.{S} Круна, скип |
ху му по плећима; у десници држао је го мач, па њиме показивао у напред; главу беше мало повио |
две круне, <pb n="113" /> два пребијена мача и два поломљена буздована.{S} Прилике ове беху све |
ојку за обе руке, па је просто као неко маче баци иза себе на под до зида.</p> <p>Врисну Сокица |
поче да плаче и да јеца, он се полагано маче од ње, спусти се нечујно низа стену, а њу остави г |
ао <pb n="148" /> је са неким од краћих мачева, које пробра из оних ковчега, али не могаше ни с |
а од њих леже смештена копља, у другима мачеви, а у трећима буздовани.</p> <p>„А, сад се тек ра |
и!{S} Али су њихови и плаштеви и њихови мачеви, па би и главе своје дали били !{S} Али како ћу |
жеве и исекао своје руке, и видео да са мачевима не може ништа, Рајко се присети те пресече јед |
адосно понудио свој мекани плашт?{S} Та мачевима би се секли, ко ће само пре да ми дода плашт с |
нце од бурета.</p> <p>Па онда као дивља мачка скочи на четврти ступањ, на коме беху поређана и |
м се лака као птица, и храбра као сваки Маџар витез!{S} Мрштиш се?!{S} Е, добро, храбра сам као |
еља не додијају.{S} Не знаш ти какви су Маџари, кад се узму да часте и проводе !{S} Него да сед |
д кога сам!{S} Хоћу да се у Маџарској и Маџарима хвали, како ју је Србин један пронео кроз Срби |
<p>Кад се по други пут од њега подиже, Маџарица му пружи један дугачак нож, који је извадила и |
га је држао као за земљу прикуцана.{S} Маџарица му додаде конопце.{S} Беху већ на замке припре |
<p>Рајко се мало насмехну што ова млада Маџарица од онаких јунака начини учитеље, па онда наста |
погледати к оном ковчегу на коме млада Маџарица спаваше.{S} Спусти се на под под ноге Душанова |
роке турске чизме,“ извињаваше се млада Маџарица Рајку, „видео би ти како бих се ја друкчије ви |
до појаса, па ма ме убио! “ рече млада Маџарица.</p> <p>„Нећеш?!“ дрекну Циганин па избуљи очи |
а и онда окренуо да погледа да ли млада Маџарица није у седлу заспала, и увек би видео њена два |
их о оној робињи.{S} Сви ми веле да је Маџарица, да ју је Бекри-Бекир, — који је се тек пре че |
е никога.{S} Рајко зазвижда.</p> <p>Али Маџарица не изађе.{S} Звизну и други пут и трећи пут. „ |
од лојане свеће и ватре с огњишта како Маџарица стоји поред Циганина, ставши му једном ногом н |
да то јесте било да то није, тек је то Маџарица, ваша земљакиња, од ваше горе лист, а ето је р |
сли.</p> <p>— „Ето како: за мали чардаш Маџарица мора да скине јелек и кошуљу до појаса, а за в |
о ухватио ја њу па не пуштам!{S} А сад, Маџарице, устај па скидај јелек и кошуљу за мали чардаш |
младој жени викну јој оштро: „ха, бре, Маџарице, казуј шта си ти?!“</p> <p>Она окрете главу пр |
биће ти доста да видиш и мали!{S} Хеј, Маџарице бесна!{S} Него искај, млади мој ортаче, имаш к |
ој ортак одмах велики чардаш!{S} Чујеш, Маџарице бесна?“</p> <p>„Их, да грдне бруке да тако и г |
оже да види!{S} А?{S} Чујеш ли ме бесна Маџарице, хоћемо ли један?{S} Хајде да ово мајкино момч |
ј ми из њих конопце!" рече Рајко младој Маџарици која већ беше скочила на ноге, па збуњено глед |
и не пробудим!“</p> <p>„А твоја земља, Маџарска?!“ питаше Рајко.</p> <p>— „Јесте.{S} Кад бих с |
прво што видим буде моја витешка земља, Маџарска, и... — ти, мој добри и верни витеже! “</p> <p |
е знам ти ја казати где су сада господа маџарска!“ понови Рајко, а беше га мало и зачудило што |
девојко око које су се највећа господа маџарска и највећи наши јунаци купили, да им траке на з |
/p> <p>— „Бог зна где су ти сад господа маџарска!{S} Може бити да су већ у Стамболу! одговори ј |
вено вино на софри.{S} Узеше се господа маџарска световати.{S} Почеше лепо и полагано, па пођош |
ега скелу.</p> <p>„Да нису тамо господа маџарска?" запита Маргита.</p> <p>— „Бог зна где су ти |
> <p>На путу до Крушевца сва су господа маџарска била заволела Рајка.{S} Али се синоћ патер Хиј |
бо и земља састали, то је — твоја земља Маџарска!“</p> <p>Маргита живо удари руком о руку, па о |
.</p> <p>„Видиш ли како се светли земља маџарска?!“ питаше га она.</p> <p>— „Од запаљених ритов |
се шалиш са мном...{S} Је ли то доиста Маџарска?!{S} Јест, биће да је кад се у њој небо и земљ |
тре на обзорју.</p> <p>„Је ли то доиста Маџарска?!...{S} Рајко, немој да се шалиш са мном...{S} |
теби, тако озбиљном младом човеку, наша маџарска весеља не додијају.{S} Не знаш ти какви су Маџ |
жалећи се на своју несрећу. „Бесна крв маџарска, а бесно и господско колено.{S} Од многог поно |
јачом дреком довикиваше. </p> <p>А кад маџарска господа наступише баш према њој, она са вриско |
е могу вам примити!"</p> <p>Зачудише се маџарска господа.{S} Узеше се договарати и разговарати. |
заветовао да умре певајући.{S} Чак су и маџарска господа сама од себе стала да га слушају, а че |
<p>Кад се вратише са походе паши нишком маџарска господа световаше се нешто са патер Хијероними |
рекну :</p> <p>„Казуј шта си сада, кујо маџарска?!“ <pb n="46" /></p> <p>Чекић удари у мехове м |
куцане многе заставе, турске, бугарске, маџарске и млетачке.</p> <p>Са онога прага, на коме се |
од и изађе из дворане, кршећи кроз зубе маџарске псовке.</p> <p>Стари гроф махаше рукама, дајућ |
аћен неколиким синовима највеће господе маџарске, путовао је као изванредни посланик ћесара и к |
рећа послужи да се дохватимо лепе земље маџарске, па да видиш шта ћу ја од тебе да начиним! “</ |
већ је ово млада једна госпођа из земље маџарске, која бега из турскога ропства, <pb n="71" /> |
раве: „грофице од Нађ-Бање, кћери земље маџарске, кад си се ти још смрти бојала?{S} Зар је ниси |
е то госпођа, или робиња, или кћи земље маџарске?!“ <pb n="73" /></p> <p>„Кћи земље маџарске!" |
збораше више као самом себи: „кћи земље маџарске!.... госпођа!.... робиња!.... турска робиња!.. |
рске?!“ <pb n="73" /></p> <p>„Кћи земље маџарске!" рече она мирно али и свечано.</p> <p>Рајко ј |
аву, Дунаво ће те изнети на песак земље маџарске, и предаће те твоме роду и твом завичају!““ <p |
е како год хоћеш.{S} Дугачке су те ваше маџарске молитве.{S} Ми Срби то на краће свршимо!"</p> |
све на широко кад ми се, ако Бог да, из Маџарске здрав и светао вратиш. <pb n="163" /></p> <p>А |
дине потурчио, дошав и сам од некуда из Маџарске, — заробио.{S} Сви ми веле да је нека необично |
.. пре неки дан... прошао овуда у свити маџарске господе ?“</p> <p>„Јесам!“ рече Рајко мирно.</ |
т од те руке левицом, гледаше за свитом маџарске господе, која сави путем у варош.{S} Рајку се |
..{S} Зар би маџарски витези могли кћер маџарске земље тако да оставе ?! “</p> <p>Па онда, упре |
згубио слушајући за њ неразумљиви говор маџарске господе.</p> <p>Реци господи да се мичемо даље |
амо једну реч: „бињеџија!“</p> <p>А и у маџарске би се господе лице засветлило.{S} Ништа на цел |
ними да врти главом и онда опет удари у маџарске бубњеве.{S} На то ће стари посланик рећи нешто |
срна, спусти на земљу.{S} Рече нешто на маџарски Маџару кочијашу, који потера <pb n="181" /> св |
куле.{S} Разговараху нешто између себе маџарски и по свој прилици мио им беше онај поглед на о |
сла један листак хартије.{S} На њему је маџарски писало ово:</p> <p>„Слатка моја Ружо и добри м |
могло друкчије ни да буде?...{S} Зар би маџарски витези могли кћер маџарске земље тако да остав |
м.</p> <p>„Стани господине!{S} Зар тако маџарски племић дочекује своју верну жену?{S} Не срамот |
евито склопљеним рукама, говораше нешто маџарски живо и ватрено.</p> <p>Млади Рајко, који је не |
оној даљној даљини, узе говорити нешто маџарски својим јасним а уздрктаним гласом, и онда седе |
од гриве изнад чела и тепаше јој нешто маџарски.{S} Кад од своје кабанице и сиџадета начини шт |
потапка га по рамену, говораше му нешто маџарски и заврши рекав три пут српски: „напред! напред |
и по глави и гукаше јој час српски час маџарски, као да се беше и сама претворила у сиву голуб |
му живо у рен .{S} Маргита; „то је наш маџарски јунак Хуњадија Јанош! “</p> <p>— „Ене сад!“ ре |
ала ћеш да играш и мали и велики па још маџарски да певаш!{S} Знаш, ниси хтела ни онда, па си м |
ели више вратити, па да вас он са свима маџарским витезовима на коленима моли да се вратите; да |
онда рече Ружи, Мартину и свима својим маџарским слугама: сад мени за љубав пођите овуда у око |
кресаном брадом, одевен у китњасто руво маџарско, с високим орловим пером на црном сниском калп |
, мрка и зажарена лица, одевен у богато маџарско руво, са широким златним пасом, о коме је виси |
м, и ако врло површним, испитом, узе да маџарској господи шапутом а на латинском језику говори |
о секретар, преводио је његово казивање маџарској господи.</p> <p>Од урвине старе цркве Лазариц |
е добро!““</p> <p>Доиста се ово господи маџарској преведе.{S} Млађи од њих узеше гласно усклица |
својим мирним и озбиљним лицем окренуо маџарској господи и показујући руком на младог коњаника |
раз народа од кога сам!{S} Хоћу да се у Маџарској и Маџарима хвали, како ју је Србин један прон |
њега било је још неколико млађих људи у маџарској народној <pb n="3" /> ношњи, а и један дежмек |
четири године бејах свирач у Сегедину у Маџарској, у дружини чувенога мајстора Борчија.{S} Једн |
по имену Бекри-Бекир, пре неку годину у Маџарској заробио.{S} Дај да се даље минемо!“ говораше |
920_P3"> <head>ТРЕЋИ ДЕО</head> <head>У МАЏАРСКОЈ</head> <pb n="179" /> <pb n="180" /> <div typ |
и на сваку ситницу обраћао је он пажњу маџарској господи, јер му се чинило да свега тога нигде |
е вечери владало прилично узбуђење међу маџарском господом.{S} У једној широкој одаји посадили |
а жалост прешла у срдњу.{S} Срдио се на маџарску господу и на оног црног попа. „И то су ми нека |
ово !“</p> <p>— „Та само да стигнемо у Маџарску!" рече Маргита; „видећеш, мој старац мене толи |
авијаше, целиваше небројено пута његову маџарску сабљу и говораше за њ неразумљивим језиком так |
сти на земљу.{S} Рече нешто на маџарски Маџару кочијашу, који потера <pb n="181" /> своје коње |
аше остала са свећом пред оним вратима, маше руком да јој што пре дође; па кад јој се примаче, |
„ама и ја се питам, је ли ово сан, или машта, или је ово све у истини пред нама јава!“</p> <p> |
био пет дана на тешком месту сам, не са маштама и сенкама, него са живом женом, и младом и крас |
вецима и испосницима су се јављале само маште и сеновите варке, па су имали муке да не поклизну |
онизно приђе к Маргити, облизујући се и машући кудравим својим репом.</p> <p>„Мартине, познајеш |
Честити чаушбашо, тако ти среће, пусти' ме да запевам!“</p> <p>— „Како ћеш запевати пред лицем |
ати да сав Алаџа-хисар чује!{S} Јеси л’ ме разумео Циганине?" говораше Рајко срдито. <pb n="14" |
и:</p> <p>„Кад ме вода изнесе горе, два ме самсова дохватише.{S} На левој мишици и сад ми се по |
лачем.{S}" Он тобож пристаде.{S} Откова ме, пусти ме из кавеза.{S} Узех радити по ковачници као |
ру, да иде да откуп саставља.{S} С тога ме је стриц прозвао „Страхињом“.{S} А његова сина Марка |
и се помеша с оним халакањем Турака, да ме језа подухвати и сва се стресох!{S} Шта ћу јадна и к |
!{S} Ево сам се тако привикнуо теби, да ме збиља жалост осваја кад помислим, да ће кроз који да |
бегу да ми учини милост да заповеди, да ме људи његови обесе о најближе дрво до моје пећине, па |
тено и пуно витешки довео у дом мој, да ме <pb n="228" /> њему преда.{S} Од Рајка чистијег и пл |
лађи Јаноше, зар сам толико остарела да ме не познајете?{S} Бароне Отмаре, зар ме ни ви не позн |
викну бег љутито, па махну сејменима да ме воде.{S} Јаукнуше моји сељаци, па брже боље повадише |
уј ми, оче, да је она будна била, па да ме је очима својим гледала, <pb n="162" /> не би мене н |
па рече: „Кондору није требала свећа да ме позна! “</p> <p>„Јесте, ви сте и нико други!{S} Ваше |
{S} Господо, зар нико од вас не може да ме позна?{S} Силађи Јаноше, зар сам толико остарела да |
енух од њега.{S} Кад Бекри-Бекир узе да ме усијаним клештима наморава да пред Турцима играм.... |
а рукама!{S}" И лепо натераше сељаке да ме низ брдо понесу, па после да ме метну на коња.{S} По |
љаке да ме низ брдо понесу, па после да ме метну на коња.{S} Покајах се, али доцкан.{S} И насме |
ткрепе, да их у смрти не осрамотим и да ме за смрт причесте; а оно се, ето хвала Богу, њиме сад |
ље.{S} Ако ме ко нападне, имаће ко и да ме брани.{S} Ако не би ти хтео, Мартине, ево ко ће!“ ре |
е и оне слепачке грошеве, и заповеди да ме обесе ето овде о један од ових грмова!...{S} Деде, к |
стала сама кожа и кост.{S} Он навали да ме храни сутлијашем.{S} На моју несрећу дођох к себи и |
> <p>— „Зар да ме Кондор позна, а ти да ме не познаш ?{S} О, Ружо слатка, зар не познајеш грофи |
лепо свршило, али ето их моји сељаци да ме одбране и измоле. „Немој нам га, беже, амана ти! леп |
ом ногом ја одавде крочити нећу; мањ да ме понесете силом на рукама!{S}" И лепо натераше сељаке |
S} Кад ме гледи и кад ми говори, као да ме невидљивим крилом закриљује од сваке нечисте силе и |
и твоје витешко име, онда је и право да ме са свим заборавиш!“</p> <p>„Вала госпођо!“ прихвати |
а ми је дужност.{S} И онда си пустио да ме аждаја агарјанска у своју чељуст дохвати.{S} Ох, чин |
нека умрем сваком другом смрћу, само да ме гадна једна змијурина не гута полагано као жабу неку |
!“ Моји добри сељаци донели ово вино да ме поткрепе, да их у смрти не осрамотим и да ме за смрт |
>— „Рајко,... воде! воде! хоће нешто да ме угуши!... воде!“ Узе грчевито откопчавати јелек са г |
узе да је очима мери.</p> <p>— „Зар да ме Кондор позна, а ти да ме не познаш ?{S} О, Ружо слат |
стављаше ме, него ми долажаше на сну да ме храбри! “ </p> <p>„Истину велиш?“ упаде јој у реч Ра |
немаш вере у мене!{S} Може бити баш да ме се и побојаваш!{S} А тако ми образа и српског поштењ |
ћас поведем у твој завичај!“</p> <p>„Да ме.... поведеш.... ноћас.... у мој завичај ?!....{S} О |
алој сиротињској кућици.{S} Изађе преда ме једна стара жена. „Пошто да ми продаш један од ова д |
је моја, за веки векова, амин!“ Е онда ме загрли; ја му поднесох усне, погледах га у очи, позн |
ла.{S} Волим и своју стрину Круну, која ме је очувала, волим и своје сестре од стричева, Павлиј |
а па се сва као стресаше. „Ух, пре нека ме и самсови растргну, пре нека умрем сваком другом смр |
елек, а камо ли кошуљу до појаса, па ма ме убио! “ рече млада Маџарица.</p> <p>„Нећеш?!“ дрекну |
ме онда суди и ако је право баци се на ме и каменом!“ рече Рајко узбуђен и онда узе причати св |
оброга старца на Вујну.{S} Јес’, слутња ме осваја, као да је смрт близу њега или близу нас! — Н |
бесе о најближе дрво до моје пећине, па ме после ви мртва скините и у пећину закопајте!{S} Ето |
пи се док ти све по истини испричам, па ме онда суди и ако је право баци се на ме и каменом!“ р |
светиња од које нечастиви бега.{S} Кад ме гледи и кад ми говори, као да ме невидљивим крилом з |
S} Чудим се како нисам полудела.{S} Кад ме је Бекри-Бекир унео везану у ону мрачну и прљаву јаз |
јуре њушкајући све мојим трагом, па кад ме из далека опазише ударише <pb n="79" /> у лавеж, кој |
ош не заплака него настави:</p> <p>„Кад ме вода изнесе горе, два ме самсова дохватише.{S} На ле |
ући. „Не знам како да ти кажем!{S} Стид ме је од тебе, да оваку бруку у мом двору видиш! “</p> |
На левој мишици и сад ми се познаје где ме је један зубима докопао.{S} Извукоше ме на обалу!... |
сипљу млеко у уста и ко зна шта још те ме поврате.{S} Нит’ могу да утечем, нит’ могу да се уби |
је мој гроб поред његова.{S} Сахраните ме овде, поред њега.{S} Пошљите кога Србина у рудничке |
етла господо, не замерите ми, и пустите ме да се дома вратим.{S} Не питајте за што.{S} Него ме |
емојте тако!“ говораше им она; „пустите ме да имам ту једну утеху, да сам испунила последњу жељ |
чету на манастир па га опљачкати, те ће ме црни калуђери клети црном клетвом.{S} Него деде, как |
ми!{S} А кад смрт по мене дође, наћи ће ме да сам пред ногама нашег цара, — близу тебе, госпођо |
од Турчина ослободиш.{S} Бојим се неће ме старац пустити, а волела бих да могу и онда да пород |
да ми помогне, она једина не остављаше ме, него ми долажаше на сну да ме храбри! “ </p> <p>„Ис |
а се тек опет у пећини створиш?“ питаше ме санџак-бег. „Ко шта може јадној раји?{S} Она као дет |
шевцу и доведоше њему натраг.{S} Избише ме љуто <pb n="76" /> камџијом док опет не обамрех.{S} |
... молим те... не препадај се!{S} Више ме боли што те видим да си се препала него ова рана.{S} |
и сам, па онда опет настави: „посадише ме на ластавицу и доведоше амо.{S} Рекох Турцима: „док |
ах-ил-Алах Мухамед ресулах! “ потурчише ме; поклони ми паша неколико кеса сребрних грошева. „Не |
ме је један зубима докопао.{S} Извукоше ме на обалу!...{S} Еј, грофице од Нађ-Бање, еј госпођо |
моје ?!“ Сад што да ти дуљим — извукоше ме и истукоше ме.{S} Кад се дигох рекох им: „кажите гро |
то да ти дуљим — извукоше ме и истукоше ме.{S} Кад се дигох рекох им: „кажите грофу запамтиће о |
аш кад је лепша!{S} Чини ми се занесоше ме њене трепавице.{S} Она трепне а ја клецнем; она на л |
дном женом.{S} Села би поред мене па би ме тако нежно и мило гледала, очи би јој засузиле, па б |
прозва малим и великим чардашем, он би ме најпре хладним клештима штипао, а кад ја упорно нећу |
рече она са тихим осмехом; „запалио би ме те бих изгорела!“</p> <p>— „Збиља, да запалим парче |
брзо, скидај се до појаса!“</p> <p>„Уби ме, сеци ме, пеци ме! пред тим крштеним човеком нећу ти |
да нож мога мужа није убио човека, који ме је турског ропства ослободио и часно и поштено и пун |
анђеље, одбите од мене нечастивог, који ме ето на зло навлачи!“</p> <p>Осети да му се мир и кре |
-Бекира може да види!{S} А?{S} Чујеш ли ме бесна Маџарице, хоћемо ли један?{S} Хајде да ово мај |
анку, али опет рече:</p> <p>— „Хоћеш ли ме пустити да се напијем воде из ибрика?“</p> <p>Она се |
руку.{S} Другог једног дана утекох, али ме Турци ухватише још у самом Крушевцу и доведоше њему |
е најпосле на овој очи зауставише. „Или ме старе моје очи варају, или баш никад не видех тако м |
аћи нећу, а ти ако жив останеш, сахрани ме негде овде у планини, па ми обиђи гроб молитвом и по |
па већ не знам ни шта свирам.{S} Удари ме једном Борчија гудалом по плећима: „хеј, што гребеш, |
Господе Боже мој, сад ил’никад; умудри ме шта да радим с ово двоје младих да у лудо главе не и |
што хоћеш, врати ме на нове муке, умори ме лаганом смрћу, само одржи њега и подигни га, и сачув |
дам...{S} Знаш како ми је?... као да си ме увела у неку цркву! “</p> <p>Врати се Мартин носећи |
милост твоју.{S} Љубила сам те, а ти си ме гонио.{S} Осмех моје невиности удавио си у потоку го |
ене месо усијаним клештима.{S} Пекао си ме пред Халил-бегом па сам зажмурила; али ноћас да умре |
дној туђинској нези предао.{S} Ранио си ме другом стрелом, кад си мој први девојачки занос, чис |
у потоку горких суза мојих.{S} Ранио си ме првом стрелом, кад си ми младој младу и нежну матер |
Узми од мене све друго што хоћеш, врати ме на нове муке, умори ме лаганом смрћу, само одржи њег |
Он тобож пристаде.{S} Откова ме, пусти ме из кавеза.{S} Узех радити по ковачници као да сам се |
ково, па ту наслони своју главу. „Пусти ме,“ рече му шапутом; „да се на тебе наслоним....{S} Хо |
у са свога рамена и рече:</p> <p>„Пусти ме, Рајко, да се код ње исплачем!"</p> <p>Рајко се све |
појаса!“</p> <p>„Уби ме, сеци ме, пеци ме! пред тим крштеним човеком нећу ти поиграти ни мали |
дај се до појаса!“</p> <p>„Уби ме, сеци ме, пеци ме! пред тим крштеним човеком нећу ти поиграти |
а све један преко другог!{S} О, сачувај ме Боже, остарела сам а овакво чудо до ноћас не видех н |
опрости ми, бабо, молим те, и не брукај ме тако за Бога!“ Па Маркова мајка, моја добра стрина К |
д ње.</p> <p>„Не, Рајко!... не остављај ме саму у овој гробници!" цикну Маргита; „где си?!...{S |
не тражи ништа више од мене и не ударај ме камџијом кад ми дође да се заплачем.{S}" Он тобож пр |
жалостиво погледа у Рајка.</p> <p>„Жао ме те је јадни мој витеже!...{S} На какве те труде став |
твоју!{S} Ево ме клечим пред тобом, ево ме дижем очи к теби; кроз сузе моје срце те моје тражи. |
ме да тражим опет милост твоју!{S} Ево ме клечим пред тобом, ево ме дижем очи к теби; кроз суз |
е на њеном крилу, ижљубила сам је и ево ме сад са оживелим и храбрим срцем!{S} Не знаш ти како |
враћати?!...{S} Није то; није то; него ме за грло хвата и дави луда мисао, да већ можда никада |
а вратим.{S} Не питајте за што.{S} Него ме милостиво пуштајте и опростите ми!“</p> <p>Док то па |
арац од туге за мном и умр’о?!{S} Волео ме је !“ <pb n="186" /></p> <p>Уиђоше у село.{S} Коњи к |
м порукама овамо нама ?! “</p> <p>— „Ко ме посла?!{S} Како ти то питаш?“ рече Рајко малко збуње |
дем да растурим лажне пријатеље.{S} Ако ме ко нападне, имаће ко и да ме брани.{S} Ако не би ти |
вући Рајка даље од змијских врата. „Ако ме волиш ма за трунку, онда хајдмо даље од те змијурине |
ти Рајко и доиста се мало застиде; „ако ме питаш да ли сам обегенисао где какву девојку и да ли |
дмо даље од те змијурине!“ </p> <p>„Ако ме волиш ма за трунку, “ — те речи падоше на срце Рајку |
није био добар.{S} Он мене гони од како ме је из наручја матере моје отргао.{S} Али, молим те, |
олико пута хвалила како је добар и како ме воли, хоће сутра да се венча, и то с киме него с јед |
ко збуњено а нешто мало и срдито. „Нико ме други к вама послао није до жалосна судбина оне ваше |
урина !{S} Колики јој је језик!{S} Мало ме њиме не палацну у образ !“ рече Рајко па трже копље |
кад је видео, он полуде, полуде, у мало ме ето овде на овој асури не удави! “</p> <p>„Ама како |
то ми не говориш просто и отворено; што ме не питаш право?" прихвати Рајко живо.</p> <p>— „Слуш |
у другом правцу натраг!"</p> <p>„Нешто ме је страх да идемо у лево!“ рече Маргита; „старац ти |
мужу и своме завичају.{S} Аладаре, зар ме доиста не познајеш?....{S} Твој слуга и твоје псето |
ме не познајете?{S} Бароне Отмаре, зар ме ни ви не познајете?!“ </p> <p>„Устајте господо!" вик |
>Додај мени крстата барјака,</l> <l>Цар ме Лазо на Косово зове!“</l> </quote> <p>Још једном дођ |
а.</p> <p>— „Рајко,“ одговори он; „зову ме и „од Расине Рајко“ јер ми је задруга у Расини.“</p> |
{S} Твој слуга и твоје псето познали су ме одмах!...{S} Господо, зар нико од вас не може да ме |
{S} Да вам дуго не дуљим.{S} У Крушевцу ме затворише најпре у кулу, па онда сутра <pb n="155" / |
ануо дан, а нашег старца нема!{S} Страх ме њему се некаква велика невоља десила те нам не долаз |
где си?{S} Дај ми руку твоју.{S} Страх ме је!{S} Ово је канда нека гробница.{S} Чини ми се да |
таше је Маргита. „Где је гроф?{S} Страх ме да га мој изненадни појав не потресе тако, да му здр |
д бих могао да пробијем ову стену страх ме је прво, што бих видео, био би леш његов!{S} Њега су |
са свим мирно, па онда настави: „е, баш ме копка да знам шта ће овај растов пањ овде?!“</p> <p> |
днија зебња на срце наваљиваше. „Гледаш ме шта радим, моја добра Ружо?“ рече јој Маргита; „о, к |
шта си ти то онда чула?!...{S} А питаш ме откуда га ја знан?{S} Па познао сам га чим сам га ви |
е сећам тебе и твоје доброте!{S} Ти ћеш ме, знам, брзо заборавити....{S} И кад она срећна жена, |
понос мој; немилостивношћу својом водиш ме да тражим опет милост твоју!{S} Ево ме клечим пред т |
и, ваља да, да хајдук изгуби и срећу, и мегдан, па и живот, чим пусти да му женско око срце зап |
цар Душан јахаше поносито свога коња од мегдана.{S} Ту се просто стропошта на под; мало не запл |
банта; а <pb n="41" /> мајстор сам и од мегдана, и пеливан сам!{S} Хоћеш да се бијемо?!“</p> <p |
нађе.{S} Зар пчела само са руже и крина мед купи ?{S} А пустињаштво има пуно сладости и без тог |
ић погаче, па поче да једе с њоме липов мед. „А, “ рече она са несташним осмехом на уснама и у |
} Слађе ми је да те слушам него да овај мед у устима топим! “ рече Маргита, па јој онако уморно |
може бити сутра и показати, и без тога меда, који ја за горске пчеле чувам, и без тих ораха, к |
трузи млека, у другој дрвеној здели сат меда, изнесе једну костретну врећицу старих ораја и леш |
скићени роговима од јелена и главама од медведа и курјакова, све то споменима на лов, по гудура |
ним осмехом на уснама и у онима, „па са медом овако мирисним, и млеком тако слатким, и погачом |
с неба!“ прекиде га Манда љутито; пала међу нас из ноћи као из црног пакла!“</p> <p>„Молим!“ в |
p> <p>„Сад ево једне прилике, пала овде међу нас као с неба...“</p> <p>— „Није с неба!“ прекиде |
ичком попу, који се ваља да родио негде међу Хрватима или Словенцима, те разумевао и говорио ср |
на мирно али и свечано.</p> <p>Рајко је међу тим био скинуо седло и узду са ластавице, протро ј |
је те вечери владало прилично узбуђење међу маџарском господом.{S} У једној широкој одаји поса |
а буде.{S} Његов је посао да утврди мир међу царевинама, а не да их поново завађа и то због чег |
као жену своју, него као да сам му кћи мезимица.{S} Видећеш, неће знати шта да ради те да те н |
глас никада није био тако сладак, тако мек и опет тако јасан. </p> <p>„Улазите унутра и не бој |
у, кад је из дубоких мисли изведе један мекан а звучан глас, који је поздрави са: „помози Бог, |
да, као да једна снежна грудва или нека мекана лопта, удари високо горе у врата под сам рагасто |
ка своје погледе, који сад не беху више мекана кадифа него топли пламенови од жарког огња у срц |
онде у столовима, радосно понудио свој мекани плашт?{S} Та мачевима би се секли, ко ће само пр |
на груди; гледаше опет својим широким а меканим погледима у очи Рајку, и узе да врти главом као |
ила једна по сниска а велика постеља са меканим свиленим перинама и узглавницима, кадифеним пок |
педесет широких и дугачких плаштева од меке кадифе и још мекшег зибелина!"</p> <p>„Јест, госпо |
/> једна шамија, која не могаше у своје меке савијутке да прикупи густу црну косу, него јој пад |
, да се овај утапаше у тихи дах, што са меким шумом лептирових крила одлеташе са полурастављени |
Циганчице.{S} Погледа је оним широким и меким погледима својим, у којима не бејаше у том часу г |
право у очи, као да огледа да ли својим меким кадифеним погледима може да отвори двери душе њег |
сад изађемо на ово платно!“ рече Рајко меким гласом у коме се, у јасном металном звеку, мешало |
чисто покриваше кадифом својих топлих и меких погледа.{S} Он се живо а застиђен подиже.{S} Беше |
а с убрусима, превојима и пуно некаквих меких тканина.</p> <p>„Не брините се, госпођо,“ рече јо |
.{S} Јест, и приче о сладости негдашњих меких месечина, када су џиновски стражари у панцирима о |
дугачких плаштева од меке кадифе и још мекшег зибелина!"</p> <p>„Јест, госпођо, ама су оно пла |
сунчаним, а под мирисним <pb n="153" /> мелем-поветарцем планинским, Маргита оживљаваше као цве |
ке, па се у исти мах растопише у сладак мелем.{S} Рајко осети како му срце закуца бурније и как |
љутит, и шкргутну зубма као да кроз њих меље не више какву кратку молитву, него неку крупну псо |
а је рука хладна! “ рече он.</p> <p>„О, мене је страва нека ухватила.{S} Као да ми неко на ухо |
ојим се ја ничега кад има светлости.{S} Мене је страх само у мраку.{S} Хајдмо!“ рече Маргита.</ |
ми младој младу и нежну матер отргао, а мене хладној туђинској нези предао.{S} Ранио си ме друг |
бар, добар, већ до слабости добар!{S} А мене воли не само као жену своју, него као да сам му кћ |
, Бога ми ће раскопати сву урвину!{S} А мене Турци стегоше; витлају голе јатагане око моје глав |
ар, како мио и племенит, ти би тек онда мене разумела!"</p> <p>Још се више Ружа препаде сутра д |
на, склопи руке, па кроз сузе мољаше за мене.{S} Аја!{S} Не да се старац омекшати.{S} Подиже је |
а све то ништа не мари ни за тебе ни за мене, баш као да нас и није!{S} Све једно; нека госпођа |
душе, да се смилује на вас и рад вас на мене, и кад сврших молитву, не дигох се са клечања, нег |
у душу, али пада на моју душу, што због мене тако млад гинеш.{S} Немам шта ја теби да праштам и |
рихватиш да чуваш ову свету оставу, кад мене нестане.{S} Ја већ видим да нећу доживети његов до |
ћена још једном женом.{S} Села би поред мене па би ме тако нежно и мило гледала, очи би јој зас |
челом и светлим образом и остани поред мене, да прихватиш да чуваш ову свету оставу, кад мене |
је што бих хтела!{S} Еј, мој јуначе, од мене је сад већ одбегла и сама сенка од надежде!"</p> < |
ао би бити!“ настави даље; „млађи је од мене; биће да је и лепши од мене!...{S} Хеј ти, гарава |
естрпљиво одгурну и рече: „торњај се од мене, црна сотоно, не знам те шта мумлаш!“ па се онда о |
часни крсте и свето еванђеље, одбите од мене нечастивог, који ме ето на зло навлачи!“</p> <p>Ос |
и клинце, само — не тражи ништа више од мене и не ударај ме камџијом кад ми дође да се заплачем |
само не дај ми Рајка смрти !{S} Узми од мене све друго што хоћеш, врати ме на нове муке, умори |
млађи је од мене; биће да је и лепши од мене!...{S} Хеј ти, гарава моја голубице, где си?{S} Де |
моје муке и моје сузе; он се окренуо од мене, ја се окренух од њега.{S} Кад Бекри-Бекир узе да |
ађу сестру, лепшу од мене и срећнију од мене!{S} Бар бих се могла понадати да те једнога дана с |
де нипошто примити ни поклон у новцу од мене! “ </p> <p>Ударише Маргити сузе.{S} Узе љубити оба |
S} Ах, што немам млађу сестру, лепшу од мене и срећнију од мене!{S} Бар бих се могла понадати д |
е Манда. — „Па што ти то дете кријеш од мене?!“ „За то што јој је осамнаеста година, а знам шта |
нђели његови нек те чувају!{S} А кад се мене у срећи својој сетиш, помоли се својим чистим срце |
</p> <p>— „Нећу ти крити, госпођо, да и мене брига обузимље!“ прихвати Рајко исто тако сетан и |
ма својим гледала, <pb n="162" /> не би мене нечастиви занео да клизнем, јер из њених очију, ре |
лађу, која ће Тисом па Дунавом да носи мене и ковчег Рајков у Србију.{S} Па онда иди преким пу |
ло што га она тако пита.</p> <p>„Зар ти мене не водиш к њима?{S} Зар ти ниси од њих к мени посл |
иза нас продра мој старац: попе, питај мене, ја сам им кум! хоће се они, хоће, само се ово мом |
у руку. „ Ти си спасла мога смука, смук мене, ја вас, а Бог све нас.{S} Нека му је слава!“</p> |
како би се свршило!{S} Ил’ би твој смук мене прогутао, ил’ бих ја њему главу размрскао !“ рече |
а мени Бог никада није био добар.{S} Он мене гони од како ме је из наручја матере моје отргао.{ |
<p>„Не бој се, госпођо!“ рече јој; „ево мене!{S} Нешто ми се смучило.{S} У души ми беше помрчал |
м мрднуо да му помогнеш.{S} Што си тако мене и задругу нашу осрамотио, ја и задруга можемо ти и |
дно пећине, па кад видиш да Турци преко мене мртва к теби скачу, ради како ти Бог кроз то твоје |
самрти твојој позајми!{S} А кад смрт по мене дође, наћи ће ме да сам пред ногама нашег цара, — |
тим момком тамо, па ти слободно кидај с мене месо усијаним клештима.{S} Пекао си ме пред Халил- |
снужден да говори; „видим немаш вере у мене!{S} Може бити баш да ме се и побојаваш!{S} А тако |
амо кости да одморим.{S} Седи ту спроћу мене на том ковчегу преко пута па ми причај што.{S} Не; |
ку!" рече Маргита; „видећеш, мој старац мене толико воли, да ће он скелеџији скелу позлатити.{S |
пиштољ за свој кожни пас.</p> <p>— „Еј, мени тужној ! “ врисну Маргита, па се пљесну рукама, а |
овакав талир, а од блага, кад га нађеш, мени четвртина ! “</p> <p>„Вала да си ми заискао и поло |
тамбулу ? “</p> <p>„Цару и не треба.{S} Мени треба!{S} Ваш бих ти казао и за што ми треба, кад |
.{S} Ено ње горе где од радости јеца, а мени је овде дошло да се од неке нејасне туге заплачем! |
си је и доносио?" прихвати Циганин. „А мени се ето већ смучило !{S} И кад год је намиришем одм |
оја тако бистра, тако тиха, нешто канда мени шапуташе.{S} И што урлање и лавеж све то ближе дол |
.</p> <p>„Ништа за то.{S} Моја се земља мени јавља ватром својих ритова, а ја је поздрављам ват |
даде воду. <pb n="192" /></p> <p>„Према мени Бог никада није био добар.{S} Он мене гони од како |
у и свима својим маџарским слугама: сад мени за љубав пођите овуда у околину и наберите пољска |
та писмена патеру Амброзијусу.{S} Каже мени мој Мартин: „лажу, лажу; нису се они макли из Сеге |
репће очима; „а знаш ти болан.... да је мени Халил-бег Махмут-беговић <pb n="51" /> платио овде |
Није далеко!"</p> <p>„Чујеш момче, није мени за чекање.{S} Него</p> <p>ево ти сребрни грош, да |
носа никоме лепо да одговори, а најгоре мени своме господару!“</p> <p>„Ама ја дођох да те питам |
ело у оној песми.{S} У песми о Страхињи мени се најлепше учинило да је оно, како је тај наш јун |
оји си божји угодник и без онога што си мени и овој страници добра <pb n="160" /> учинио, да ко |
ажем: нека ти је просто!{S} А прости ти мени што ће младост твоју прерани гроб у овој гори да п |
старца и просто цикну:</p> <p>„Ах, авај мени!...{S} Ево Турака!...{S} Ево самсова! “ <pb n="82" |
Маргито, моја верна љубо!</l> <l>Додај мени крстата барјака,</l> <l>Цар ме Лазо на Косово зове |
оног старог града у Крушевцу, ето ње к мени, на сну праћена још једном женом.{S} Села би поред |
е чесме; и окренуо си се био и гледао к мени.{S} Имао си дугу пушку о рамену... <pb n="39" /> А |
стари пријатељ, цар смуковски, право к мени.{S} Кад га Турци и моји сељаци угледаше, а они куд |
ва руља самсова испред њих јуре право к мени!....{S} Стадох, скамених се!{S} Шта ћу сад јадна!. |
е водиш к њима?{S} Зар ти ниси од њих к мени послат ? питаше она у чуду; веђе јој се саставише |
лавеж и скамукање њихово !{S} Еј тешко мени!{S} Шта ћемо сад јадни Рајко?“</p> <p>И онда се оп |
мај почео да пушта модар пламен.{S} Ето мени кроз који дан од санџак-бега поздрави, поклони и д |
хоће да чује молитве?!“</p> <p>— „Јаох мени, моја слатка и милостива госпођо, како то питате?! |
он Арпад гласом као да пуку командира; „мени деран тај није подозрив.{S} Али ви познајете боље |
те; „шта оно рече, ко је она?!“</p> <p>„Мени се учини да рече: „ја сам Маргита, грофица од Нађ- |
з Маргитина загрљаја, и узе да је очима мери.</p> <p>— „Зар да ме Кондор позна, а ти да ме не п |
ше их, све један по један, узе их тобож мерити на длану леве руке, звекну једним о камен један |
све бих рекао да си ти онај кога одавно меркам, не би ли нашао себи једнога дана смену на овоме |
е нешто друго да каже па се уставио.{S} Мерџан је донео у руку његову пријатну топлоту, коју је |
ерџан; а још мање у оне сенке у које се мерџан губио.{S} Гледаше постојано у лице Маргитино и п |
но прикопчан!...{S} А куд је оно румени мерџан залутао био?...{S} На каквој се чаробној месечин |
не.</p> <p>„Како је... крупан овај твој мерџан!“ рече Рајко нешто као запињући, и збуњен гледаш |
нешто као запињући, и збуњен гледаше у мерџан на своме длану.</p> <p>Хтео је нешто друго да ка |
знати.{S} Не смеде више да погледа ни у мерџан; а још мање у оне сенке у које се мерџан губио.{ |
онај низ крупног црвеног <pb n="120" /> мерџана, што га је око врата носила, био је раскинут и |
рату савио се један низ крупног црвеног мерџана.{S} Јелек од загасито зелене чохе па срмом, кој |
тканица није у реду.{S} Извуче онај низ мерџана из тајанственога збега у који се завукао био, с |
, да се то кује у по ноћи и кад је млад месец на небу !“</p> <p>„Сад је млад месец, а пола ноћи |
ад месец на небу !“</p> <p>„Сад је млад месец, а пола ноћи лако ћемо дочекати! одговори Циганин |
другог, па полагано изађе.</p> <p>Млад месец се спушташе к западу.{S} На тамно плавом и високо |
езда прелети небо, као да јури к младом месецу на западу.</p> <p>„Виде ли ону звезду што прелет |
а мрак, а у другој наста само нека тиха месечина.{S} Све оно блато око њега блеђаше пред њеном |
ест, и приче о сладости негдашњих меких месечина, када су џиновски стражари у панцирима од среб |
елога крина жудно запајала сребром тихе месечине, њу појила мирисним дахом својим, а узгред рас |
алутао био?...{S} На каквој се чаробној месечини румен његова сунчевом топлотом напајала?...{S} |
њиве и поља носе мртваца.{S} По дивној месечини пошли су све корак по корак напред.{S} Кад већ |
ебра, па је онда спуштао као неку топлу месечину на целу дворану, те се у њој свака тварка дост |
ште у ватру па ми онда, кад се усијају, месо са мишица и плећа живој хоће да откида! “ Маргита |
ганин приђе с усијаним кљештима да кида месо с робињице, а он већ лежаше као пањ на земљи.{S} Р |
омком тамо, па ти слободно кидај с мене месо усијаним клештима.{S} Пекао си ме пред Халил-бегом |
а срдила!“ </p> <p>Рајко скочи са свога места као да га гуја уједе.{S} Отегну песницу, и лево и |
само сажаљења.</p> <p>„Дижи се са тога места, дете моје!“ рече јој благо.{S} И Циганчица се бе |
нчица!{S} Хајдмо одмах к њему !{S} Нема места данас сузи од жалости, него само сузи од радости! |
Какве су оно оловне цеви што на два три места стрче кроз зидине и из рушевина?“ питаше она стар |
о бесно псето.{S} Али она се не макну с места.</p> <p>„Хоћеш или нећеш?! “ цикну он опет па тре |
зме, јер јој с правом припада, а то је: место поред свога мужа!“</p> <p>Праћена Рајком, као сен |
наковањ и чекић и клинце, догега до на место са кога се чесма видела, и онда гњевно докопа прв |
а стазу, коњ би га сам од себе однео на место где је остава.{S} Рад бих био да огледам своју ср |
једно ћемане.{S} Враћајући се на своје место запе ногом за асуру и стропошта се на Рајка.{S} Г |
руку и одвуче је и посади на њено прво место.</p> <p>Маргити, која се била за неколико тренута |
господо, има <pb n="204" /> само једно место, које грофица Маргита може да заузме, јер јој с п |
Свитало је кад су стигли на вис на оно место, где су недавно Рајко и Маргита тако лепе снове о |
опта или некаква гужва удари баш на оно место на коме Рајко своју амајлију притиснуо беше, и он |
p> <p>У том их је и старац опазио.{S} У место да као какав полудивљи пустињик, светомрзац, бега |
су,“ говораше он сам у себи; „некада су место ове труле дрвене цеви, цеви од сребра бистру воду |
ата!{S} Нико не зна где је и на коме је месту, али веле, кад би човек потковао коња новим сребр |
нашао себи једнога дана смену на овоме месту.{S} Него, док не пођем даље, хоћеш ли ми право ка |
о и како би радио Бан Страхиња на твоме месту? па онда ради како видиш да би они радили.{S} Не |
одиже мало са главе шубарицу; „на бољем месту и није могао погинути!{S} Их, шта је песама мој с |
оклизну; а ти си био пет дана на тешком месту сам, не са маштама и сенкама, него са живом женом |
свеснуо је!{S} Бојим се рана је на злом месту ! “</p> <p>— „Еј, мој Рајко, зар ово да ти је наг |
Рајко меким гласом у коме се, у јасном металном звеку, мешало и нешто поноса. <pb n="7" /></p> |
с оштром звеком и прштањем разбијаше у металном суду, кад је из дубоких мисли изведе један мек |
госпођа откине који стручак, па нека га метне на прса младом <pb n="223" /> покојнику, па нека |
срце и стиснем зубе па и не јаукнем, он метне клеште у ватру па ми онда, кад се усијају, месо с |
у и скачу уз њу скамучући !{S} Молим те метни ухо на сам камен па слушај!“</p> <pb n="91" /> <p |
="87" /> онда приђе гологлав к Маргити, метну руку на срце, поклони јој се смерно и говораше ми |
едно аковче, извади један златан цекин, метну га себи на длан и преврташе га то на једну то на |
а сад су већ при крају!“</p> <p>Маргита метну своју десну руку на лево раме Рајково, па ту насл |
е да ме низ брдо понесу, па после да ме метну на коња.{S} Покајах се, али доцкан.{S} И насмејао |
Циганин а чутуру дохвати обема рукама и метну је себи на колено.</p> <p>„Пре четири године беја |
ој убрус; скиде га са зове, сави лепо и метну у џеп од свога гуњца.</p> <p>„Како лепо мирише ов |
главе своје, па онда подиже дијадему и метну је на своју главу и с осмехом једног сујетног дет |
их двоје уђоше ћутећки унутра.{S} Рајко метну своју шубару под лево пазухо, преврети се по неко |
некакве мале и велике чутуре.{S} Све то метну пред њу и око ње и наваљиваше на њу да се прихват |
де на бољој згоди за ударац, Маргита му метну руку своју на раме па му рече :</p> <p>„Чекај мол |
да махну руком Маргити да дође.</p> <p>"Метнуо сам му хладне крпе на рану и привезао је!“ говор |
остретне вреће (арара) у сувом куту иза мехова извади једно ћемане.{S} Враћајући се на своје ме |
жени, која се шћућурила на земљи поред мехова, па би их овда и онда повукла да духну у жеравиц |
е се на једну асуру подаље од огњишта и мехова.{S} Рајко одврте чутуру и додаде је Бекри-Бекиру |
паде на земљу, а клеште му одлетеше под мехове.</p> <p>Рајко му клече на прса и док још Циганин |
а?!“ <pb n="46" /></p> <p>Чекић удари у мехове мимо ње.{S} Она га погледа, не скидаше са његова |
сом у коме се, у јасном металном звеку, мешало и нешто поноса. <pb n="7" /></p> <p>— „Богме ће |
S} Та стена горе изгледа <pb n="168" /> ми као да је мраморни престо цара змајског, и на овој п |
одговор је био: <hi>живога Бога! </hi> Ми ћемо ево у име живога Бога напред.{S} Држ’ се, госпо |
Дугачке су те ваше маџарске молитве.{S} Ми Срби то на краће свршимо!"</p> <pb n="100" /> <p>„О, |
гледај га, какав је то соко !{S} Него — ми имадосмо па изгубисмо и сад смо ето „сиротиња раја.“ |
ити нећу!“</p> <p>— „Устај!{S} Не треба ми више мали, хоћу сад велики! “ дрекну Циганин па већ |
колико кеса сребрних грошева. „Не треба ми то !“ рекох му, „него дај ми чету акинџија, да се ос |
а ми ватруштина мозак дохвати...{S} Ова ми се соба окреће...{S} Госпођо, где је Маргита ?“ „Ево |
, па копај, па скичи, поплаших се, Бога ми ће раскопати сву урвину!{S} А мене Турци стегоше; ви |
м.{S} Била си госпођа.... опрости, Бога ми си госпођа и сад, и ако се мучиш као робињица!{S} Мо |
оји ми се од тебе растати ваља.{S} Бога ми, да си ми по сто пута род, не би ми милије било што |
е наше јунаке!{S} Знаш како је?{S} Бога ми као да су живи па једнако по народу пролазе.{S} Пође |
аш је од Бога грехота, а од људи — Бога ми, мал’ не рекох нешто!....{S} Баш је <pb n="18" /> ве |
, а Рајку се промени боја у лицу. „Бога ми, ово иде нека ломњава оздо уз планину!“ рече он.</p> |
SRP18920_C3.5"> <head>5</head> <p>„Бога ми, госпођо, ја сам ти рањен?“ рече Рајко мирно задевај |
„како јадан да је убије?!“</p> <p>„Бога ми, да не би госпође, не знам како би се свршило!{S} Ил |
а не бих вам овог бунџију поклонио, да ми дајете злато на кантар док га не претегне!“ Узеше мо |
, твоја штета!{S} Ако испадне добро, да ми платиш за сваку по овакав талир, а од блага, кад га |
ке, јер их овуда нема.{S} Чудо ми је да ми сељаци ништа не јавише!“ говораше старац и сам беше |
мачевима би се секли, ко ће само пре да ми дода плашт свој! “ „И веруј, би се секли!{S} Али су |
молитве и кад ни један светац не хте да ми помогне, она једина не остављаше ме, него ми долажаш |
оиста од тога нема ништа. „ О, немој да ми квариш моје снове на јави, који ће једнога дана да б |
вадесет и пет година.{S} Ја је носим да ми се нађе рад лека.{S} Нећемо је ноћас пити.{S} Ја је |
ар си се збиља ти сам у себе поуздао да ми помогнеш да до слободе и завичаја дођем?!"</p> <p>„Н |
мене је страва нека ухватила.{S} Као да ми неко на ухо шапуће, да сам жива у гроб закопана!{S} |
конак за кабадахију, и пазим га као да ми је син.{S} Поведи га у Стамбол, нека види силу и гос |
шта !....{S} Истина баш не бих волео да ми је гроб овде у бари где нема ни липе ни раста.{S} Еј |
аде.</p> <p>„Не бој се!{S} Ходи само да ми будеш сведок!“ рече јој, па је узе за руку и поведе |
никакав род, и опет ми је милији но да ми је и љубазник и вереник и најприснији и најмилији ро |
ђе преда ме једна стара жена. „Пошто да ми продаш један од ова два бокора !“ упитах је. „Синко, |
дном мрети ваља; него молите се бегу да ми учини милост да заповеди, да ме људи његови обесе о |
прсте, савија руке па моли младожењу да ми опрости.{S} Аја! неће пијан младожења ни да чује !{S |
а Рајко са тихим уздахом рече: „баш да ми је да седнем... ноге ми клецају!“</p> <p>„Ево лези н |
n="123" /> витез од њих ?!{S} Мислиш да ми не би сваки од њих, да су сад живи онде у столовима, |
>И поможе јој да се намести.</p> <p>»Да ми нису ове широке турске чизме,“ извињаваше се млада М |
не осећам ништа.{S} Па као у инат онда ми тек долажаше, да све то с већим болом осећам сву гро |
каше горко.</p> <p>„Еј, колико смо суза ми за вама пролили !{S} А колико смо вас оплакивали тек |
оји ми се довде показао као витез, нека ми у овоме часу буде као брат рођени, па нека ми позајм |
ем; узела сам се онда молити Богу, нека ми бар памет преврне, те да у лудилу и не знам ништа и |
воме часу буде као брат рођени, па нека ми позајми свој нож.{S} Ти, оче, и Рајко изиђите овога |
не, па ма и богињаву и слепу, само нека ми дете живи!{S} И он чу моју молитву и подиже је!{S} А |
>Поћута дуго, па тек рече:</p> <p>„Нека ми ватруштина мозак дохвати...{S} Ова ми се соба окреће |
вао „Страхињом“.{S} А његова сина Марка ми смо сами прозвали Краљевићем Марком, не због имењашт |
азати!{S} Велика једна милина растопила ми је срце у чудновату неку тугу, какву никада до сада |
ске руке, па онда одмах збогом.{S} Ваља ми се враћати брзо светом оцу у Вујан!“ рече Рајко.</p> |
јсторицу, јеси ли мајстор од заната, па ми срдито рече: „ено где је, иди па га питај! “ “</p> < |
еш, сахрани ме негде овде у планини, па ми обиђи гроб молитвом и поменом.{S} А јави мојима у Ра |
а.{S} Једног се дана хтедох заклати, па ми он истрже нож из руку.{S} Другог једног дана утекох, |
проћу мене на том ковчегу преко пута па ми причај што.{S} Не; чекај!{S} Хтела сам те већ једном |
не јаукнем, он метне клеште у ватру па ми онда, кад се усијају, месо са мишица и плећа живој х |
ем одговора чежњи својој, знала сам шта ми је дужност.{S} И онда си пустио да ме аждаја агарјан |
уздати као на најбољег јунака.{S} Његов ми је стриц једном живот спасао, па му уведох синовца у |
е нечастиви бега.{S} Кад ме гледи и кад ми говори, као да ме невидљивим крилом закриљује од сва |
сењаци око двора букнуше у пламен и кад ми вичући „Алах—Алах!“ грунусмо у двор, она пуцаше на н |
ише од мене и не ударај ме камџијом кад ми дође да се заплачем.{S}" Он тобож пристаде.{S} Отков |
</p> <p>— „Причаћу ти све на широко кад ми се, ако Бог да, из Маџарске здрав и светао вратиш. < |
је ноћас пити.{S} Ја је сркнем само кад ми се што смучи!“</p> <p>„Валах, ако је нећемо пити што |
„Истину, истину!“ настави Маргита. „Кад ми је најтеже бивало, па бих, окупана у сузама, заспала |
че му ведра, „сад сам се исплакала, сад ми је лакнуло.{S} Осећам се лака као птица, и храбра ка |
ова дохватише.{S} На левој мишици и сад ми се познаје где ме је један зубима докопао.{S} Извуко |
о гледајући посланику право у очи; „све ми се чини да овај попа теби само смућка што ја причам. |
м рече: „баш да ми је да седнем... ноге ми клецају!“</p> <p>„Ево лези на ову постељу!“ рече му |
Српкиње, и Бог да те прости!{S}" И даде ми оба бокора, и не хтеде нипошто примити ни поклон у н |
и!“</p> <p>„Како лепо говориш!{S} Слађе ми је да те слушам него да овај мед у устима топим! “ р |
<p>„Није ми брат, није ми вереник, није ми љубазник, није ми никакав род, и опет ми је милији н |
није ми вереник, није ми љубазник, није ми никакав род, и опет ми је милији но да ми је и љубаз |
присутнима:</p> <p>„Није ми брат, није ми вереник, није ми љубазник, није ми никакав род, и оп |
карима и свима присутнима:</p> <p>„Није ми брат, није ми вереник, није ми љубазник, није ми ник |
ко срдито. <pb n="14" /></p> <p>„Турске ми вере, само је једноч руком ударих!{S} А ево нећу ни |
би рекао: „хвала Богу, моја Милица шаље ми ено звездани поздрав, и све је добро!““</p> <p>Доист |
астиру наточио, вере ти?“ </p> <p>„Вере ми моје, не смем ти казати.{S} Видим те јеси некаква уб |
м и обамрем Бекри-Бекир доведе жене, те ми силом сипљу млеко у уста и ко зна шта још те ме повр |
као прут, па им свечано рече: „закуните ми се свим што вам је на овоме свету свето, да никада и |
м се молим, светла господо, не замерите ми, и пустите ме да се дома вратим.{S} Не питајте за шт |
ата рече: „хвала вам, господо, простите ми и с Богом остајте!“ </p> <p>И онда оде право у коњуш |
} Хвала вам на доброти вашој; опростите ми сузе ваше.{S} Кад би знали како је мој живот био сам |
ке овдашње спахије нудиле.{S} Опростите ми што по незнању замишљам да може бити нисте при новцу |
Него ме милостиво пуштајте и опростите ми!“</p> <p>Док то патер превођаше Рајко виде да на ћил |
, ударише ми сузе од милине.{S} Верујте ми од милине, а не од страха.{S} Зајецах гласно, рашири |
и добри мој Мартине, и сви ви, који сте ми били слуге, а показали сте ми се као верни и нежни п |
који сте ми били слуге, а показали сте ми се као верни и нежни пријатељи!{S} Хвала вам на добр |
, овамо те!{S} Овамо !...{S} Али шта ће ми они?!...{S} Јест’, слатка, мила и добра моја госпођо |
милије било што сам поред тебе, нити ће ми теже бити да се с тобом растајем.{S} А већ није нам |
Немој да ти је тешко, добри оче; ево ће ми одмах лакнути!{S} Него... шта је то?!“ рече Маргита |
<p>„Па немој се тако препадати!{S} Неће ми ваља да ништа бити.{S} Не бој се!“ говораше Рајко, п |
сте силе и сваке ружне помисли.{S} Срце ми се окрепи и радосно куца кад сам себи кажем: јесте, |
а остану да пију до зоре, а зором, рече ми Ружа, кренуће се у Сегедин на венчање!“</p> <p>— „То |
/p> <p>„Кад разабрах тај шапут, ударише ми сузе од милине.{S} Верујте ми од милине, а не од стр |
ја, да се осветим моме крвнику!“ Дадоше ми неке љуте арамије.{S} Одјездисмо преко границе, и уд |
„Хајде у Крушевац санџак-бегу! “ рекоше ми. „Заветовао сам се,“ прихватих ја, „да за седам годи |
.{S} Кад је искамџих од калуђера рекоше ми: има јој двадесет и пет година.{S} Ја је носим да ми |
{S} И боље је овако!{S} Ко зна какав би ми се дух са белом косом и белом брадом и са срдитим по |
ога ми, да си ми по сто пута род, не би ми милије било што сам поред тебе, нити ће ми теже бити |
вом женом, и младом и красном.{S} Не би ми било чудо, да се показало да је дух слаб а плот јака |
само један ланац горких несрећа, ви би ми опростили.{S} Све бих заборавила, да нож мога мужа н |
b n="140" /> младу невесту.{S} На глави ми она дијадема, под којом јуче онесвеснух; од ње полаз |
> <p>„Хвала ти брате Јово !{S} Поздрави ми Јевросиму, хвала и њој!{S} У здрављу да Бог да да се |
{S} Распитивах их о оној робињи.{S} Сви ми веле да је Маџарица, да ју је Бекри-Бекир, — који је |
д некуда из Маџарске, — заробио.{S} Сви ми веле да је нека необично добра душа, и да не може би |
.{S} Тако ти свега што ти је мило, буди ми у овоме часу веран пријатељ!{S} Пођи пред нама, одве |
ај, молим те, своје очи, па види и кажи ми, је ли ово доиста злато, а оно тамо сребро ?! “ <pb |
ита мирно и готово хладно. „Рајко, који ми се довде показао као витез, нека ми у овоме часу буд |
да ће кроз који дан доћи и дан, у који ми се од тебе растати ваља.{S} Бога ми, да си ми по сто |
а јасан глас старчев: „О децо, јесте ли ми још у животу?!“</p> <p>Рајко скочи к отвору из пећин |
у.{S} Него, док не пођем даље, хоћеш ли ми право казати што ћу те питати ? “</p> <p>„Ако нећу т |
, али доцкан.{S} И насмејао бих се, али ми не даде зебња шта ће од вас двоје на крај краја бити |
да се говори о ономе што може бити, али ми се чини да ни ја тебе никад, и да бих хтео, заборави |
жудња и чежња.{S} Гледам тебе, а мисли ми се отимљу на доброга старца на Вујну.{S} Јес’, слутњ |
лазили!"</p> <p>„Ако нису они, нисмо ни ми!“ рече Рајко са свим мирно, па онда настави: „е, баш |
е, да сам жива у гроб закопана!{S} Чини ми се свисла бих од страха да нисам поред тебе!“</p> <p |
мехне.{S} Не знаш кад је лепша!{S} Чини ми се занесоше ме њене трепавице.{S} Она трепне а ја кл |
{S} Ово је канда нека гробница.{S} Чини ми се да миришем кости мртвачке ! “</p> <p>Рајко јој пр |
просторије изађе Маргита му рече: „чини ми се да миришем тамњан.{S} Долази од те стране испред |
тми га, спаси га, подигни га !{S} Учини ми само ту <hi>једну једину</hi> милост, па да те благо |
низ реку пустим!“ Тек то рекох а учини ми се да чујем вику неку и лавеж паса у даљини.{S} Окре |
ухамед ресулах! “ потурчише ме; поклони ми паша неколико кеса сребрних грошева. „Не треба ми то |
луј се и на моју грешну старост, отвори ми очи да у овоме тешком часу видим шта је твоја света |
од тебе растати ваља.{S} Бога ми, да си ми по сто пута род, не би ми милије било што сам поред |
кав ти аманет желим да предам.{S} Да си ми по сто пута рођени син, веће ти добро не бих могао ж |
, мени четвртина ! “</p> <p>„Вала да си ми заискао и половину не бих се смео цењкати.{S} Ето, д |
постеља... слободно лези... знаш да си ми као брат, а овако рањен и више си ми!“ говораше Марг |
за слободом својом.{S} Вала три пута си ми света!{S} Не бој се, госпођо; не сумњај се; уздај се |
х.{S} Ранио си ме првом стрелом, кад си ми младој младу и нежну матер отргао, а мене хладној ту |
си ми као брат, а овако рањен и више си ми!“ говораше Маргита нежно. <pb n="211" /></p> <p>— „Т |
Тобож не смеш ни да се сетиш... и ти си ми неки јунак !...{S} Ниси никада младу жену у уста пољ |
радском зиду поред ватре.</p> <p>„Ти си ми се, синко, много омилио,“ говораше старац Рајку; „св |
</p> <p>„Што је право, право!{S} Дао си ми ватре ватром од ракије; треба да ти вратим ватру ват |
е!{S} Ако сам те задужио ма чим, ево си ми богато платила и преплатила твојом господском беседо |
> <p>— „Не!“ викну Циганин; „не, ако си ми ортак!{S} Оно је лудо, поносно, љуто и бесно и без т |
тако младоликог јаничара !{S} Добро си ми дошао, аго!“</p> <p>Њих се двоје насмејаше а Рајко п |
и ја сам кћи једне јуначке земље.{S} Ти ми нудиш твоје мало гуњче; за што да си ти већи <pb n=" |
укнула ни од једне помисли твоје; врати ми се амо и сам са чистим срцем, ведрим челом и светлим |
хтаним гласом:</p> <p>"Госпођо, опрости ми!{S} Хтедох да ти послужим, али ето није тако воља бо |
ти ми твоје муке ако узживиш... опрости ми рану смрт своју, ако им се жива нећеш да предаш!"</p |
ето није тако воља божја!...{S} Опрости ми твоје муке ако узживиш... опрости ми рану смрт своју |
досађујем!...{S} Хвала ти... и опрости ми! “</p> <p>Маргита не могаше речи да проговори, него |
све прсте да поломи кршећи их, „опрости ми, бабо, молим те, и не брукај ме тако за Бога!“ Па Ма |
ти Рајко смерно скинув шубару. „Опрости ми!...{S} Ја из ове пећине жив изаћи нећу, а ти ако жив |
а кип Душанов и рече полагано: „опрости ми царе господине!{S}" Па онда се диже на ноге, скиде к |
сме. „Рајко!{S} Боље од твојих речи очи ми твоје казују да поштено мислиш, витешки осећаш и иск |
мене!{S} Нешто ми се смучило.{S} У души ми беше помрчало, али је хвала Богу сад опет све светло |
вој српски образ!{S} Рајко, витеже, дај ми твоју руку!“</p> <p>Он јој пружи своју десну руку.{S |
е си?!...{S} Шта, ти би ?!...{S} О, дај ми да чујем глас твој!{S} Дај ми опет руку твоју!“</p> |
нских врачара господовати!{S} Ружо, дај ми мој ловачки нож! “</p> <p>И Мартин припаса испод ати |
S} О, дај ми да чујем глас твој!{S} Дај ми опет руку твоју!“</p> <p>Рајко се у мраку три пута б |
ве то тамо свето.{S} Имаш право!{S} Дај ми твоје гуњче.{S} Тако; добро је.{S} И боље је овако!{ |
Маргита шапутом; „Рајко, где си?{S} Дај ми руку твоју.{S} Страх ме је!{S} Ово је канда нека гро |
велика твоја милост !{S} О, само не дај ми Рајка смрти !{S} Узми од мене све друго што хоћеш, в |
„Не треба ми то !“ рекох му, „него дај ми чету акинџија, да се осветим моме крвнику!“ Дадоше м |
<p>„Брзо отвори оно моје сиџаде и додај ми из њих конопце!" рече Рајко младој Маџарици која већ |
е отргао.{S} Али, молим те, Ружо, казуј ми одмах све шта је и како је?!“ говораше Маргита са не |
оби.</p> <p>„Ето, ако си мајстор, искуј ми ова четири талира у четири потковице!" рече Циганину |
кад би се тако лако завађали.{S} Веруј ми нико се с тога не би завадио мањ санџак-бег с Цигани |
е Душан од њених усана отргао.{S} Веруј ми, оче, да је она будна била, па да ме је очима својим |
е дух слаб а плот јака.{S} Тек опет жао ми је што се преварих!“</p> <p>Сад Рајку ударише пламен |
дство њихово!{S} Него чекај!{S} Ха, ево ми сијну, таман да се све славно измири, и њихов господ |
емој кћери моја!“ прихвати старац; "ево ми је сад тешко што те наведох да причаш!“</p> <p>„Немо |
!“ рече Маргита, па се сва стресе. „Ово ми је први дан среће после тако дуге, дуге, и тако стра |
могне, она једина не остављаше ме, него ми долажаше на сну да ме храбри! “ </p> <p>„Истину вели |
<p>— „Шта вас ја знам кад сте!{S} Него ми се некако чини да сам негде и некад слушала, да ваши |
на хајдуке, јер их овуда нема.{S} Чудо ми је да ми сељаци ништа не јавише!“ говораше старац и |
е цркве.{S} Ту пред олтаром погледам ко ми је младожења, кад оно није више мој стари чича, него |
>„Хвала ти, оче, по хиљаду пута!{S} Ако ми Бог помогне нећу те постидети.{S} Сад ћу се двојином |
егде иза оних планина!...{S} Чудо, како ми се нека тежина на срце наваљује!...{S} Ено ње горе г |
у да је одавде погледам...{S} Знаш како ми је?... као да си ме увела у неку цркву! “</p> <p>Вра |
дете видели!“</p> <p>„Заклињем се, тако ми Бог на страшном суду милостив био!“ викну Рајко тако |
бе наслоним....{S} Хоћу да паднем, тако ми срце куца а колена клецају!{S} Ох, мој Рајко, што не |
ити баш да ме се и побојаваш!{S} А тако ми образа и српског поштења ево сам те узео на душу као |
ди.{S} Право је да те послужим а и мило ми је.{S} Кад будеш у својој земљи у слави и срећи, сет |
а у своју чељуст дохвати.{S} Ох, чинило ми се да се мојим молитвама, мојим сузама, мојим уздаси |
елики и свети аманет чува ?!{S} Учинило ми се да је у тебе срце и чисто и јако. „Ево га нађох!“ |
сиротиња раја.“ Опет, хвала Богу, имамо ми по нешто што ви немате.{S} Имамо ми нашег Краљевића |
амо ми по нешто што ви немате.{S} Имамо ми нашег Краљевића Марка, па Милоша Обилића, па Страхин |
p> <p>„Бог с тобом, госпођо!{S} Кад смо ми секли главе нашим краљевима?" питаше Рајко гласом ко |
<p>„Лепо ми је у служби вашој; поносно ми је да пратим ћесарову посаобину.{S} Али вам се молим |
акашљиваше поче да говори:</p> <p>„Лепо ми је у служби вашој; поносно ми је да пратим ћесарову |
а господа !“ говораше сам у себи; „и то ми је неки духовник!{S} Лист од њихове горе затреперио, |
има људи, који знају за Бога.{S} Ето то ми је доста!“</p> <p>Док он то говораше она спази да јо |
ања.</p> <p>„Ама шта нема ништа?{S} Што ми не говориш просто и отворено; што ме не питаш право? |
ени треба!{S} Ваш бих ти казао и за што ми треба, кад бих знао да си <pb n="42" /> човек.{S} Је |
м далеко веће и много више, и нешто што ми је много драже.{S} Ја сам верна љуба од Расине Рајка |
госпођо!“ рече јој; „ево мене!{S} Нешто ми се смучило.{S} У души ми беше помрчало, али је хвала |
бодну?{S} Циганина не вреди питати, јер ми вечерас сви рекоше да је он одбио велике новце <pb n |
ри он; „зову ме и „од Расине Рајко“ јер ми је задруга у Расини.“</p> <p>„Рајко,“ поче она тако |
него млад и красан један витез.{S} Час ми се чини да га познајем а час да га не познајем.{S} П |
и љубазник, није ми никакав род, и опет ми је милији но да ми је и љубазник и вереник и најприс |
киње што онако млада робује, а по мраку ми је светлила светлост господског образа ових витезова |
господу и на оног црног попа. „И то су ми нека господа !“ говораше сам у себи; „и то ми је нек |
учило !{S} И кад год је намиришем одмах ми се смучи, и да не сркнем просто да цркнем!“</p> <p>— |
осади, настави да говори: „ Јест, стриц ми је био честит човек и добар Србин.{S} У задрузи је н |
амену као да му одобрава.</p> <p>„Е баш ми је жао, што нас двојица не можемо да се разумемо!“ р |
смо верно једно уз друго стојали, можеш ми се ваља да поверити... збиља, има ли гдегод жена кој |
> своје кости овде оставити!“</p> <p>— „Ми Срби велимо: сан је лажа а Бог је истина!....{S} А ш |
p> <p>Ружа и Мартин дадоше једно другом миг да се не одмичу далеко и да се брзо врате.{S} Управ |
знаш, ја како!“ рече Циганин, па узе да мига и да се криви на Рајка, као да му тако даде разуме |
XVII ВЕКА</p> <p>НАПИСАО</p> <p>ЧЕД.{S} МИЈАТОВИЋ</p> <gap unit="graphic" /> <p>ТРОШКОМ</p> <p> |
ли шта ће ми они?!...{S} Јест’, слатка, мила и добра моја госпођо!{S} Јест’, то сте ви!..{S} О |
н види, он ће вратити невесту, па да је мила шћерца од Божуна бана, а некмо ли једна Циганчица! |
ш колико је <pb n="136" /> она и лепа и мила!{S} Каква си несмелица нећеш никад ништа ни знати. |
е војводе Реља од Пазара, Милош Обилић, Милан од Топлице, Љутица Богдан и Краљевић Марко, један |
ни га, и сачувај га онима, који су њему мили.{S} Ако нећеш да се смилујеш ни данас мојим сузама |
ати у кремен.{S} Прамену варница као да милије бејаше да загледа, и ако за тренут, у лице Марги |
.{S} Еј, славна Шумадијо !{S} Некако је милије и умрети у теби, а некмо ли живети !...{S} Сећаш |
ми, да си ми по сто пута род, не би ми милије било што сам поред тебе, нити ће ми теже бити да |
јевски престо, да видиш нешто што ће ти милије бити!“</p> <p>Поможе јој руком својом да се попн |
зник, није ми никакав род, и опет ми је милији но да ми је и љубазник и вереник и најприснији и |
ом издавала бедуинско порекло своје.{S} Милина је било погледати га онако млада, онако красна, |
Је л’, каква се топлота из њега и каква милина из те топлоте у те разливала?!...{S} Будало једн |
му опет право у очи, погледима у којима милина, чежња и туга усисаваху у себе погледе његове, и |
знам ти ни сам казати!{S} Велика једна милина растопила ми је срце у чудновату неку тугу, какв |
ти род њена младост, њена лепота и њена милина?!{S} За што да ти не буде присна и најприснија, |
ну нешто тако невино осмејкиваше, да је милина била видети је.{S} Од тога осмеха као од неког с |
це и нарочито оне очи, онда се лепота и милина стаса заборавља и сва се мисао о господству губи |
разабрах тај шапут, ударише ми сузе од милине.{S} Верујте ми од милине, а не од страха.{S} Зај |
уста своја од његових.{S} Дрхтала је од милине.{S} Кад отвори трепавице, очи јој беху пуне суза |
ише ми сузе од милине.{S} Верујте ми од милине, а не од страха.{S} Зајецах гласно, раширих руке |
али на којима је било пуно неке чудесне милине и у линијама, у којима су тако правилно изведена |
му је било <pb n="19" /> пуно необичне милине; очи су му светлеле неисказаном радошћу.{S} Чини |
није био ружан; сан је био пун лепоте и милине, али, бојим се, ружно ће да значи.{S} Помисли са |
е топао дах усана њених... како је пуно милине у гипкости овог вилинског стаса, што се тако пов |
авља и сва се мисао о господству губи у милини на догледу на осећању, готово на сигурном знању, |
е, и како је бела у лицу, и како чудном милином њен гипки и вити стас дише. „Вала,“ говораше са |
даримо! “</p> <p>„ Рекао бих да је глас Милисава кнеза из Доње Букве!{S} Баш је он!“ говораше с |
рушевцу, па би рекао: „хвала Богу, моја Милица шаље ми ено звездани поздрав, и све је добро!““< |
станују цар-Лазар и <pb n="9" /> царица Милица.{S} А њих су се двоје много волели.{S} Сад, види |
да ти се то јављала наша српска царица Милица, која је била тако доброга срца, па би се над тв |
је белом калдрмом некада шетала царица Милица са својих дванаест дворкиња, као са дванаест гор |
:id="SRP18920_N1"> Биће да је то царица Милица са својом сродницом калуђерицом Ефимијом?!</note |
ема кули, као да су угледали сен царице Милице, па је усклицима витешки поздрављају.</p> <p>„Е, |
о би ти да сазнаш о цар-Лазару и царици Милици много више, него што то овај господин попа воли! |
ојим рукама изнео госпођу своју, царицу Милицу.{S} Знаш шта вам казивах мало час кад бејасмо до |
веран слуга.{S} Тако ти свега што ти је мило, буди ми у овоме часу веран пријатељ!{S} Пођи пред |
и труди.{S} Право је да те послужим а и мило ми је.{S} Кад будеш у својој земљи у слави и срећи |
ела би поред мене па би ме тако нежно и мило гледала, очи би јој засузиле, па би тихо проговори |
свога синчића, а у самој јој је ствари мило што он показује да има своју вољу.</p> <p>„Али је |
као млад соко.</p> <p>Чак би и чаушбаши мило било да га гледа.{S} Па би се онда стари Турчин св |
подиђоше мрави од узбуђења.{S} Беше му мило и опет некако тешко.{S} Пригну се и пољуби старца |
quote> <p>ПОСВЕЋЕНО</p> <p>ИМЕНУ</p> <p>МИЛОВАНА ВИДАКОВИЋА</p> </quote> </div> <pb n="vi" /> < |
у, нека те успавану љубе, нека те нежно миловану однесу старом Дунаву, Дунаво ће те изнети на п |
јим, од ружиног оцта мирисним, прстима, миловаше чело, очи и образе Рајкове, па онда ће шапатом |
уке и окретне девојке, она обема рукама миловаше ластавицу по гриви и по глави и гукаше јој час |
вори, него га погледима из сузних очију миловаше нежно.</p> <p>Пред зору је Рајко почео опет да |
егове очи, и онда доче полагано а пуним милозвучним својим гласом да говори:</p> <p>„ О витеже, |
Расини.“</p> <p>„Рајко,“ поче она тако милозвучно, да се младоме човеку први пут у његовоме жи |
ни сребрно звоно, па му се јека стопи у милозвучно појање црквено, те му потресе срде и на очи |
патер Амброзијус из великог хришћанског милосрђа да напије садашњој Румели Беглер-беговици нека |
Учини ми само ту <hi>једну једину</hi> милост, па да те благосиљам за све грозне своје патње, |
ја немилост и опет како је велика твоја милост !{S} О, само не дај ми Рајка смрти !{S} Узми од |
и ваља; него молите се бегу да ми учини милост да заповеди, да ме људи његови обесе о најближе |
тивношћу својом водиш ме да тражим опет милост твоју!{S} Ево ме клечим пред тобом, ево ме дижем |
91" /> према сваком тако пуни доброте и милости!{S} Тек, шта ја говорим?!{S} Нека му је по хиља |
ако и нема, или ако те има, ти немаш ни милости ни <pb n="217" /> сажаљења!{S} И онда сам се за |
ов долазак, а ти си млађи, па по божјој милости и можеш га дочекати !“</p> <p>„А кога то мислиш |
ли се својим чистим срцем Богу, да буде милостив грешном старцу Теодосију на Вујну!“ </p> </div |
и неколико пута; „о, Господе, који си и милостив и свесилан, смилуј се на ову децу!{S} Смилуј с |
си силан, изгубила сам била веру да си милостив.{S} Знала сам само за немилост твоју.{S} Љубил |
клињем се, тако ми Бог на страшном суду милостив био!“ викну Рајко тако исто свечано.</p> <pb n |
а.{S} А баба се заплака: „ех, рече, кад милостива госпођа грофица хоће да босиљком окити једног |
212" /></p> <p>„Гледајте само, слатка и милостива госпођо,“ узе Ружа да говори; „гледајте само |
е?!“</p> <p>— „Јаох мени, моја слатка и милостива госпођо, како то питате?!...{S} Та како да не |
ију да га рукама удави. „Нисам ја крив, милостиви грофе! “ брањаше се Борчија; „него ето та слу |
ратим.{S} Не питајте за што.{S} Него ме милостиво пуштајте и опростите ми!“</p> <p>Док то патер |
паре не дам!“ Ја јој онда испричах што милостивој госпођи треба мало босиљка.{S} А баба се зап |
премила наша госпођо грофице!{S} Дајте милостиву руку слузи вашем.{S} О, кад доживех да вас оп |
д се оно српске војводе Реља од Пазара, Милош Обилић, Милан од Топлице, Љутица Богдан и Краљеви |
ко су твоји учитељи....{S} Марко...{S} Милош...{S} Страхиња!"</p> <p>Рајко се мало насмехну шт |
иња савладао бесног Влах-Алију, како је Милош на Косову показао ко је вера а ко је невера; и он |
.{S} Имамо ми нашег Краљевића Марка, па Милоша Обилића, па Страхинића Бана, па Рељу Крилатицу, |
и <pb n="126" /> ни Краљевића Марка, ни Милоша Обилића, ни Страхињу!“</p> <p>„А, сад тек видим! |
сећаше како топли дах њен образе његове милује; виде како она, у сну, прикупља усне, као да их |
b n="46" /></p> <p>Чекић удари у мехове мимо ње.{S} Она га погледа, не скидаше са његова дивља |
ћу ја тамо...{S} Него ево овде на овај миндерлук испод прозора!...{S} Куд ћу ја тамо... оно је |
у Маџарској заробио.{S} Дај да се даље минемо!“ говораше Хасан.</p> <p>Рајко преведе на српски |
дна да ти и по лепоти и по доброти буде мио друг у животу!...{S} Збиља, Рајко.... ето смо нас д |
између себе маџарски и по свој прилици мио им беше онај поглед на околину.{S} Рајко прекиде њи |
нала како је он невин, како добар, како мио и племенит, ти би тек онда мене разумела!"</p> <p>Ј |
на зло навлачи!“</p> <p>Осети да му се мир и крепост у срце враћају.{S} Али не смеде ни поглед |
на кола и коње што тако лупњавом будише мир успаваног села. </p> <p>Маргити се поче да стеже ле |
та да буде.{S} Његов је посао да утврди мир међу царевинама, а не да их поново завађа и то због |
је зависило хоће ли се истом закључени мир одржати или не.{S} Султан је пратио из свога сараја |
мрети!"</p> <p>Овај мирни говор поврати мир у душу Маргитину, и куцање њеног бурно узбуђеног ср |
е молио Богу, него је тако само стајао, миран, скроман, као да беше занемео, видевши изненада к |
к њеном лицу, њушкаше живо као да усише мирис од овог живог цвета, и онда, радосно лајући, узе |
ше од џбуна до џбуна.{S} Сва су му поља мирисала као да су босиљком засађена.{S} Чинило му се к |
здано небо изнад нас!{S} Како је лепа и мирисна сва ова околина!{S} Чисто бих волела да овде сл |
убити оба бокора, као да су не само две мирисне него две живе душе.{S} Па онда пробра из оба бо |
пајала сребром тихе месечине, њу појила мирисним дахом својим, а узгред растапала по неки панци |
ш за неко време својим, од ружиног оцта мирисним, прстима, миловаше чело, очи и образе Рајкове, |
к и Рајко.{S} У зрацима сунчаним, а под мирисним <pb n="153" /> мелем-поветарцем планинским, Ма |
пет да му чело и очне поклопце превлачи мирисним прстима својим.{S} Очи јој се напунише сузама. |
на уснама и у онима, „па са медом овако мирисним, и млеком тако слатким, и погачом овако белом, |
е били царичини перивоји пуни шареног и мирисног цвећа, а сада ето крта зова, коју су ветрови з |
нека тајанствена рука хтела да танком и мирисном хладовином заклони мраморну чесму од сунца, те |
о нимало жедан на онако хладовинастом и мирисном уранку, али опет рече:</p> <p>— „Хоћеш ли ме п |
а на ледини обраслој сниском, густом и мирисном травом, Рајко беше простро своје мало сиџаде и |
!"</p> <p>Маргита отиде у пећину те по мирисном сену, што у једном куту беше положено, разастр |
нарске горе ужичке, да се у њима напоји мирисом од јела и борова, па да онда проструји кроз Шум |
у џеп од свога гуњца.</p> <p>„Како лепо мирише ова зова јутрос!“ рече гласно, тек да нешто почн |
сти.{S} Ето роса пада, вода бруји, цвет мирише, ено негде близу нас шева цвркуће, дан свањива, |
е канда нека гробница.{S} Чини ми се да миришем кости мртвачке ! “</p> <p>Рајко јој пружи руку |
е изађе Маргита му рече: „чини ми се да миришем тамњан.{S} Долази од те стране испред нас.{S} О |
с, лице јој пуно озбиљности, али и пуно мирне одважности.{S} Сад се тек Рајку учини да је дивно |
ља предавати, или — мрети!"</p> <p>Овај мирни говор поврати мир у душу Маргитину, и куцање њено |
а.{S} Па би се онда стари Турчин својим мирним и озбиљним лицем окренуо маџарској господи и пок |
на земљи.{S} Рајко се диже и гледаше га мирно за <pb n="56" /> неколико тренутака, па онда узе |
ад и извади од турске власти допуст, да мирно сахранимо Рајка на Космају, на оном изданку, где |
></p> <p>„Кћи земље маџарске!" рече она мирно али и свечано.</p> <p>Рајко је међу тим био скину |
заклала?!“</p> <p>— „Хтедох!“ рече она мирно; „али бадава, не могах; сетих се што ти оно рече |
ја велим: доста лакрдије!" рече Маргита мирно. „Избављена из турског ропства, витештвом овога м |
<p>„ Ја сам се смислила!“ рече Маргита мирно и готово хладно. „Рајко, који ми се довде показао |
знаш да је то цар Душан?“ рече Маргита мирно.</p> <p>„Ниси чула за нашег цара Душана!“ викну Р |
бине.... заклињем се!“ говораше Маргита мирно, озбиљно и свечано.{S} Учини се Рајку да јој глас |
и не бију!“</p> <p>И онда опет обадвоје мирно а радознало ослушкиваху.{S} Од часа на час Маргит |
оружје у силаву и стаде на сред капеле мирно.{S} Није да се молио Богу, него је тако само стај |
срце, поклони јој се смерно и говораше мирно али са уздрхтаним гласом:</p> <p>"Госпођо, опрост |
ргитом, која у њеном турском руву ступи мирно а поносито у дворану праћена Рајком, који у левој |
и их старац уталожи и узе сам да говори мирно, али и опет некако као да заповеда. <pb n="17" /> |
нађе опет своју присебност.{S} Моје очи мирно погледаше на реку, која тако бистра, тако тиха, н |
а, јуначе!“ прихвати млада жена са свим мирно, па се загледа у младића крупним својим очима, ка |
окрете главу према њима па рече са свим мирно:</p> <p>„Ја сам Маргита, грофица од Нађ-Бање!“</p |
у они, нисмо ни ми!“ рече Рајко са свим мирно, па онда настави: „е, баш ме копка да знам шта ће |
це казао буде.“</p> <p>Рајко је говорио мирно али с потресеним гласом.{S} Био је блед; у очима |
е господе ?“</p> <p>„Јесам!“ рече Рајко мирно.</p> <p>„Јесте, сад се добро сећам!“ прихвати она |
, госпођо, ја сам ти рањен?“ рече Рајко мирно задевајући празан пиштољ за свој кожни пас.</p> < |
ако би нам Бог помогао!" говораше Рајко мирно и просто као о нечем што је са свим обично.</p> < |
офица од Нађ-Бање!“ одговараше она опет мирно.</p> <p>Циганин дохвати један чекић, баци се њиме |
е онуда били, и о јунацима који сад већ мирно почиваху под овом или оном каменом белегом.</p> < |
чегу.{S} Дуго и дуго гледаше без речи у мирно лице младога човека, који као да беше тек само у |
изненађен онаким питањем, па онда одмах мирно настави: „биће да су то цеви од каквог старог вод |
светомрзац, бега од њих у пећину, он их мирно посматраше за неко <pb n="70" /> време, па кад ви |
порасла тајанственошћу којом она дубока мирноћа и онај танки сутон застираше брда и поља пред њ |
а.{S} Цела је прилика била пуна лепоте, мирноће и нежности, и имала је у себи нешто што је раст |
?!“ говораше Маргита са нешто мало више мирноће.</p> <p>„Ево да чујете!" узе Ружа да прича. </p |
саму поред мртвог Рајка.{S} Са свечаном мирноћом издавала је заповести за његову опрему.</p> <p |
е, и оно сниско а право чело, којега су мирну строгост и свечану лепоту густе витице црне косе |
и; него да је зовнемо да седи с нама на миру док твоји људи не дођу,“ рече Рајко старцу, па је |
орну чесму од сунца, те да у хладу и на миру бистром струјом бруји чудесне приче о слави старих |
ини нема више никог живог.{S} Тада прва мисао Рајкова беше: "ако су Турци убили старца, па нема |
е то; него ме за грло хвата и дави луда мисао, да већ можда никада ни видети нећу ове дивне гор |
у!{S} Већ сам у две прилике долазила на мисао, да си ти некада ја ли цара ја л’ царицу, у двору |
иноград?" питаше Рајко, коме нова једна мисао сину.</p> <p>— „Ето га у брду!{S} Није далеко!"</ |
епота и милина стаса заборавља и сва се мисао о господству губи у милини на догледу на осећању, |
и јабуке.{S} Прихватише се својски и не мислећи шта <pb n="122" /> све још може бити.{S} Па онд |
и нека жудња и чежња.{S} Гледам тебе, а мисли ми се отимљу на доброга старца на Вујну.{S} Јес’, |
ачлији.{S} Маргита не знађаше ни шта да мисли ни шта да каже, него онако занемела од чуда, не с |
ана обиграваше осмех, те га издаваше да мисли на нешто што га весели.{S} Па онда опет настави:< |
аном у главу ударио.{S} Не могаше ни да мисли ни да осећа.{S} Беше се као скаменио.{S} Али кад |
леда у звездано небо па се пусти у неке мисли.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18920_ |
ше једног сељака који, у некакве дубоке мисли занесен, корачаше лаганим и опет несигурним корак |
а.</p> <p>Била се задубла у неке дубоке мисли.{S} Као да је душевно болесна, тако се укоченим п |
соби.{S} Беше се пустила у неке дубоке мисли.{S} У души јој је беснила тешка једна борба: борб |
пусти се у слатке и тужне и опет слатке мисли. </p> </div> <pb n="177" /> <pb n="178" /> </div> |
ише снови на јави него озбиљне и хладне мисли.{S} Али пре но што је сагледао Мораву с ову стран |
и сребрн талас од чисте и невине једне мисли, стапали у чудесну и дивну једну хармонију.</p> < |
а полагано умирем под притиском страшне мисли, да сам силазећи у гроб ставила на муке и уморила |
а.</p> <p>„Чекај!“ викну она, пренув из мисли, и подиже обе руке у вис као да заустави младића. |
амен од ћумура, а ко би знао куд су јој мисли лутале.</p> <p>— „Не!“ викну Циганин; „не, ако си |
е Рајко, који и не слућаше о чему Бекир мисли.</p> <p>— „Ето како: за мали чардаш Маџарица мора |
на један камен према чесми и пусти се у мисли.{S} Није имао гусле нити је био слеп, али у њега |
кнену кабаницу, загрејао се, занео се у мисли које су биле више снови на јави него озбиљне и хл |
јаше у металном суду, кад је из дубоких мисли изведе један мекан а звучан глас, који је поздрав |
је била и она друга жена за коју сам ја мислила да је света Марија Магдалена, док не чух да је |
> <p>— „Не, нема!“ рече усправивши се. „Мислила сам да је то можда пањ на коме сте ви Срби секл |
град, потрошио грдне паре, па ништа.{S} Мислили смо свиснуће.{S} Од муке звао је и Манду да му |
војом у слободу своје земље вратила.{S} Мислим да ће ти се и „госпођа грофица“, у оном двору та |
<p>„Ти си госпођо уморна.{S} Али се све мислим ови ће сребрни столови бити да су за велике какв |
грозно!“</p> <p>— „Не подаји се таквим мислима, него да пођемо одмах да тражимо излаза из овог |
ћи се ношаше се све тужнијим и тужнијим мислима.</p> <p>„Што ћу ето да умрем лаганом смрћу не м |
га с главом наслоњеном на руку у тешким мислима.{S} Кад би он уморен престао да куца и спустио |
е да се он винуо некуда високо и далеко мислима, те њу више и не узима на ум.{S} Отиде за тим п |
} Знам да сте ради да је ослободите.{S} Мислио сам како да вам у том помогнем, распитивах прија |
какве је Рајко већ видео, а за које је мислио да су мртвачки.{S} Сад је видео да у једнима од |
RP18920_C2.11"> <head>11</head> <p>Није мислио да заспи, и опет га је умор савладао те је заспа |
о тренутака <pb n="88" /> није ништа ни мислио; заборавио Турке и самсове; заборавио и живот и |
шта ћеш?{S} Сила Бога не моли.{S} Нисам мислио да ће тако да се сврши!“ говораше сам у себи.</p |
енув се Рајку и Маргити запита их: „шта мислите?“</p> <p>„ Ја сам се смислила!“ рече Маргита ми |
тако чврстих веза измигољи није било ни мислити.</p> <p>Кад се по други пут од њега подиже, Маџ |
жива, са љубављу једне благодарне кћери мислити.{S} И на самртном часу благосиљаћу твоју доброт |
већи <pb n="123" /> витез од њих ?!{S} Мислиш да ми не би сваки од њих, да су сад живи онде у |
ра рано полазити!“ рече патер.</p> <p>„ Мислиш ли ти да она робиња сад спава?" питаше Рајко неш |
ја њу дао ни за какве откупе!{S} А шта мислиш пошто бих је могао продати?!“</p> <p>„Шта те ја |
м?!...{S} Не може тако!...{S} Ако се не мислиш жива предавати, онда... ево ти мој мали пињал; о |
свршимо!"</p> <pb n="100" /> <p>„О, ти мислиш ја сам се молила Богородици!?{S} Није, него сам |
јих речи очи ми твоје казују да поштено мислиш, витешки осећаш и искрено говориш.{S} Видим те м |
<p>„Хвала теби, госпођо, што тако лепо мислиш и желиш.{S} Али од свега тога не може бити ништа |
можеш га дочекати !“</p> <p>„А кога то мислиш оче?“ питаше Рајко радознало.</p> <p>— „Причаћу |
од њих стојала је по једна владичанска митра, искићена иконицама и драгим камењем, и поред сва |
оницама и драгим камењем, и поред сваке митре беше прислоњена уз престо по једна владичанска шт |
јао је један позлаћен престо са златном митром и златном штаком.{S} Пред самим тим престолом, и |
ан висок човек у владичанском окруту, с митром на глави, с прстом у руци, с изразом неке племен |
јближег сребрног престола, брзо пребаци митру са њега на престо до њега, и онда ту клону, као д |
па се опет враћаше кад би је чула да се миче.{S} На послетку Маргита изађе — обучена у белу сви |
рске господе.</p> <p>Реци господи да се мичемо даље!{S} Ово је једна робиња коју је овај Цигани |
тру па ми онда, кад се усијају, месо са мишица и плећа живој хоће да откида! “ Маргита се ту ус |
ра, лако подиже пун ибрик као да су јој мишице од челика, и додаде му га не рекав ни речи, него |
, два ме самсова дохватише.{S} На левој мишици и сад ми се познаје где ме је један зубима докоп |
амену неку повелику чутуру, а под левом мишицом носи велику гужву у сиџадету од теркије.</p> <p |
ајрођенија... за што да је јаком својом мишицом не загрлиш и на мушка своја прса не пригњечиш.. |
е, па онда право к робињи да је њима за мишицу стегне.</p> <pb n="55" /> <p>У истом тренутку Ра |
p> <p>Рајко сад трљаше очи, уштину се у мишицу једну, па другу, скиде шубару, прекрсти се, пров |
ту своме, наслони своју главу на његову мишицу.</p> <p>„О, шта ли ће најпосле да буде од нас дв |
еклињем те, пошљи одмах овог часа твога Мишка на коњу у Сегедин, <pb n="210" /> нека доведе два |
{S} Маргита нареди да с њоме пође Ружа, Мишко и још пет момака. <pb n="224" /></p> <p>Па онда о |
ну: „еј, црна жалости наша!{S} Мартине, Мишко, децо, овамо ! “</p> <p>На њену кукњаву дотрче св |
а Мартин је већ био отпутовао.</p> <p>А Мишко његов донесе из Сегедина у два разбијена стара ло |
“ упита га Маргита. „Нисам ништа!“ рече Мишко; „видех их у српскоме шору у једној малој сиротињ |
брините се, госпођо,“ рече јој Мартин; „Мишко већ јури путем у Сегедин.{S} Ја ћу сад да отпашем |
кога чекасмо!“ Удари се бег по колену, мишљах пуче чоха. „Зар баш тако?“ питаше. „Јест тако на |
пут и трећи пут. „Шта је сад наопако?!“ мишљаше <pb n="58" /> Рајко у себи, па се врати к Циган |
да сухо грло овлажи.{S} А већ више и не мишљаше да нуди чутуру своме ортаку.</p> <p>„Могао си л |
градом опазе једну малу ватру.{S} Рајко мишљаше да ће је бити какви козари наложили били.{S} Ал |
лики чардаш. „Него, како ћеш и да знаш, млад си!{S} И после то се само у конаку Бекри-Бекира мо |
Рајко“.{S} Ја га зовем „Амиџа-заде".{S} Млад је; али се на њ можеш поуздати као на најбољег јун |
може да отвори двери душе његове.{S} А млад човек прихватив ибрик из њених руку, мало га одли, |
веле, да се то кује у по ноћи и кад је млад месец на небу !“</p> <p>„Сад је млад месец, а пола |
је млад месец на небу !“</p> <p>„Сад је млад месец, а пола ноћи лако ћемо дочекати! одговори Ци |
у своме наручју и однесе је као што би млад пастир јагње понео.{S} Она само отвори трепавице п |
.</p> <p>Тек је почело да свита а један млад човек дође пред чесму.{S} Скиде шубару, прекрсти с |
ојих би сунце преплануло, и овај красан млад човек, којега невиност иде до простоте, а чистота |
тола владичанских: је ли грех да поштен млад човек без икакве непоштене замисли притисне један |
пред по коњићу своме, јури кликћући као млад соко.</p> <p>Чак би и чаушбаши мило било да га гле |
кад оно није више мој стари чича, него млад и красан један витез.{S} Час ми се чини да га позн |
великом су гласу.{S} Неће ваља да тако млад и тако красан и тако због ничега умрети!" <pb n="2 |
и пада на моју душу, што због мене тако млад гинеш.{S} Немам шта ја теби да праштам и опет ћу д |
преко другог, па полагано изађе.</p> <p>Млад месец се спушташе к западу.{S} На тамно плавом и в |
="11" /> се леђима на плетер од чатрље, млада једна — Туркиња.</p> <p>Била се задубла у неке ду |
а који Рајко положио беше нешто погаче, млада црна лука, соли и млада сира.{S} Прихватајући се |
о високој и богато искићеној наслоњачи, млада једна девојка, загасите боје у лицу и црних очију |
ерио, чедо од њихове колевке заплакало, млада робиња од њихова рода и од њихове вере запиштала |
реба, опипа сваки кајиш својом руком, а млада жена тапкаше ластавицу по врату и намешташе јој ч |
а кликћу од радости и да пљескају.{S} А млада невеста, сва пребледела, <pb n="49" /> дркће, лом |
радосног поноса у лицу, благосиљаше два млада витеза, који се над једним ћивотом беху чврсто за |
е, онда ево друга начина: нека пођу два млада господина са мном, отићи ћемо право Циганину, вез |
аметним очима и красним облицима, и ова млада жена, витка и танкострука, с лепим лицем од сунца |
"</p> <p>Рајко се мало насмехну што ова млада Маџарица од онаких јунака начини учитеље, па онда |
иснух и пробудих се! “ — „Биће да свака млада жена највише о накиту и снива!“ рече Рајко као да |
ата од ових оклопника беху два повисока млада раста, којима и стабло и грање и лишће беху од су |
цара, — близу тебе, госпођо моја, јадна млада и лепа и добра жено!“</p> <p>И онда отиде опет да |
ајка.{S} Пред крманошем седела је једна млада жена у црни тешки плашт завијена и црном копреном |
.</p> <p>Озго са брда долазила је једна млада жена, права и вита као јела.{S} На глави јој је н |
p> <p>Диже се старац, скочише и сва она млада господа на ноге.{S} Старац господски махну руком |
а у старог деспота и у два лепа а слепа млада деспотовића. </p> </div> <div type="chapter" xml: |
RP18920_C1.6"> <head>6</head> <p>Тек је млада робиња унела воду у ковачницу и тек поче упорно д |
еде ни погледати к оном ковчегу на коме млада Маџарица спаваше.{S} Спусти се на под под ноге Ду |
ове широке турске чизме,“ извињаваше се млада Маџарица Рајку, „видео би ти како бих се ја друкч |
кошуљу до појаса, па ма ме убио! “ рече млада Маџарица.</p> <p>„Нећеш?!“ дрекну Циганин па избу |
рог грофа и не бејаше дома, али му беше млада грофица.</p> <pb n="50" /> <p>Кад кошеви и сењаци |
е нешто погаче, млада црна лука, соли и млада сира.{S} Прихватајући се помало Маргита говораше: |
мо овда и онда окренуо да погледа да ли млада Маџарица није у седлу заспала, и увек би видео ње |
<p>— „Добра ти срећа, јуначе!“ прихвати млада жена са свим мирно, па се загледа у младића крупн |
Није ово младолики јаничар, већ је ово млада једна госпођа из земље маџарске, која бега из тур |
у уста пољубио, него си дочекао да прво млада жена тебе у уста пољуби...{S} Шта ли сад чекаш?.. |
аш и искрено говориш.{S} Видим те много млада за тешки посао кога си се латио; али осећам, ето |
е при помисли, да она јадна жена, онако млада и лепа и онако добра, оста да робује у потурченог |
е.{S} Милина је било погледати га онако млада, онако красна, онако вита и утегнута, онако као з |
на судбина оне ваше земљакиње што онако млада робује, а по мраку ми је светлила светлост господ |
пева.</p> <p>„Кад је воља божја да тако млада мреш, говораше Рајко, спуштајући Маргиту на тај п |
ној поњави, лежала је лепа једна и врло млада девојка, готово са свим нага. „Гледај добро, глед |
им а једва прикривеним осмехом, као оно млада мати кад тобож хоће да покара свога синчића, а у |
о двоје младих људи пред чесмом.</p> <p>Млада се жена промени у лицу па журно дохвати и котлић |
диш и да се у завичај вратиш?! “</p> <p>Млада жена, које је лице само сунцем преплануло било, с |
храбри, „оно је тамо ваља да постеља... младе невесте!“</p> <p>„То је моја постеља... слободно |
здана светлост од вилинске лепоте какве младе дворкиње, која би се као живи цвет белога крина ж |
воју растегљивост о девојачке груди ове младе жене, које су се стидљиво заклањале за издајнички |
реци баш на слатка, уста једне поштене младе жене, па ћеш чути шта ће ти казати!“</p> <p>Рајку |
ше мртва тишина.</p> <p>Маргита дође до младе Циганчице.{S} Погледа је оним широким и меким пог |
х дај Манду овамо. „Има ли твоја Сокица младеж на левом колену?“ питаше је <pb n="195" /> гроф. |
баш онде где јој срце куца, један плав младеж.{S} Молимо...{S} Молимо... покажите ви шта имате |
„Гледај добро, гледај; не заборави онај младеж што јој као звездица на левом колену стоји!“ вик |
викаше баба.{S} И гроф доиста виде тај младеж.{S} Од те ноћи је стари господин постао други чо |
{S} Хеј, Маџарице бесна!{S} Него искај, млади мој ортаче, имаш какав кајиш?{S} Стегни њиме глав |
анко кад се вратиш, а сад само оволико: млади слепи деспотовић казиваше, како види да свањива д |
е кануше на гусле, те ове одвугнуше.{S} Млади гуслар виде каква туга мори срце у његовог старог |
х заустави на подножју умке, да ту чека млади пар путника.</p> <p>„Ето то је пред нама Нађ-Бања |
ли при себи Рајко ?{S} Шта ти је витеже млади?“ питаше га не са бригом, него са задовољним а је |
еним образима.</p> <p>„Куд сте ви двоје млади овако позно залутали на овај вис?" проговори стар |
рца, а сав од рујног рубина, и онда мој млади витез рикну као лав да сва црква зајеча: „она је |
о је било.{S} Отишао је седој Влахињи у млади петак, кад се смркло.{S} Баба је наложила велику |
е нешто маџарски живо и ватрено.</p> <p>Млади Рајко, који је неколико корачаја испред свите иша |
огња у срцу, она му живо рече:</p> <p>„Млади јуначе!{S} Спремна сам да пођем с тобом кад год т |
незадовољна са старим мужем одбегла за младим... хеј, патеру, како се зваше онај ?!...{S} Манд |
били, него сте се ви договорили с неким младим и лепим везиром, да вас тобож силом одведе, а са |
нама.</p> <p>„Нећу ти ја ноћас пред тим младим човеком скинути ни јелек, а камо ли кошуљу до по |
т те други пут, а ја гледам у трепавице младине; она их подиже и погледа невесело и бојажљиво г |
а! “</p> <p>То је онај повисок и вижљав младић, што испред самог старог посланика корача.{S} О |
уде овде, па кад ваша логика каже да је младић овај подозрив, моја логика каже: „отерајмо га!“< |
ога старца падао на престо.{S} Један је младић склопио своје руке на десном колену старчевом, а |
.</p> <p>Од урвине старе цркве Лазарице младић пође напред к једном обрваном платну од зидина, |
ћа о наковањ.</p> <p>„Ево је иде!“ рече младић па се подиже са онога камена и пређе те се закло |
адесет и две године.</p> <p>Красни овај младић корачао је пред самим ћесаревим послаником, овда |
инском језику китњасту беседу како овај младић жели да се оних његових шест талира предаду њему |
што гуслар има да каже, стапале.{S} Оба младића беху у лицу од изванредне лепоте, али у обојице |
њој степеници од престола седела су два младића, господски обучена у доламе, на којима су у исп |
и подиже обе руке у вис као да заустави младића. „Чекај!... чекај један часак!...{S} Ниси ли ти |
ада жена са свим мирно, па се загледа у младића крупним својим очима, какве он дотле никада вид |
патер утирући зној, и брижно гледаше за младићем, који се сигурним и лаким кораком пењаше уз го |
ао да пева.{S} Старац се пригнуо мало к младићима па се загледао у лице младога гуслара с једни |
апита шта Рајко рече, па кад чу приђе к младићу и потапка га по рамену као да му одобрава.</p> |
м драгим каменом.</p> <p>Него ово двоје младих људи само прелетеше погледима ове столове, па се |
кад; умудри ме шта да радим с ово двоје младих да у лудо главе не изгубе! “</p> <p>— „Оче!“ при |
при руци, те се њиме баци на оно двоје младих људи пред чесмом.</p> <p>Млада се жена промени у |
} Сад је све било запремљено гомилама и младих и старих сељака и сељанака, од којих једни играх |
оше сутра дан младу, све излуде.{S} Она младо, лепо дете, само се осмејкује, па тек спусти треп |
ћ врати, искупи нас стриц све и старо и младо око огњишта, изведе Марка на среду те пред свима: |
nit="*" /> <p>Сиђоше ка скели.{S} Једно младо сељаче чуваше је.</p> <pb n="67" /> <p>„Камо скел |
е све крије у тајанственој појави овога младог човека.</p> <p>„Чекај!“ викну она, пренув из мис |
ме старом пријатељу Хасан-аги дао свога младог а јуначног „кабадахију“ Рајка, да га спроводи и |
маџарској господи и показујући руком на младог коњаника, допустио себи да каже само једну реч: |
босиљком окити једног сиромашка Србина младог, онда ево овај бокор поклањам ја грофици, а овај |
иди клекни и моли му се нек не да смрти младог овог витеза!“ шапатом <pb n="215" /> је преклиња |
и тужан!{S} Како се невесео загледао у младог гуслара!{S} А шта ли му овај <pb n="117" /> уз г |
ена из турског ропства, витештвом овога младога Србина кога овде видите, похитала сам своме муж |
го и дуго гледаше без речи у мирно лице младога човека, који као да беше тек само у неком тихом |
мало к младићима па се загледао у лице младога гуслара с једним изразом, који је тешко укратко |
утем у Сегедин.{S} Ја ћу сад да отпашем младога витеза и да му превијем рану.“</p> <p>Маргита и |
е.{S} Ту пред олтаром погледам ко ми је младожења, кад оно није више мој стари чича, него млад |
ви гости у глас: „чардаш! чардаш!" хоће младожења да игра чардаш с неком бароницом.{S} Он дежме |
ожењу да ми опрости.{S} Аја! неће пијан младожења ни да чује !{S} Она паде преда њ на колена, с |
ни гости у смех!...{S} Расрди се старац младожења па право на Борчију да га рукама удави. „Ниса |
ој стари господин изађе напред, те моме младожењи прибоде на прса један накит у облику срца, а |
дркће, ломи прсте, савија руке па моли младожењу да ми опрости.{S} Аја! неће пијан младожења н |
ило царевом госту.{S} Стадоше му очи на младој жени која се пред ногама <pb n="12" /> старчевим |
S} Ранио си ме првом стрелом, кад си ми младој младу и нежну матер отргао, а мене хладној туђин |
ада Рајко није стојао тако близу једној младој и тако дражи пуној жени.{S} Никад дотле није њег |
ојој мајсторици!" рече Рајко погледав к младој жени, која се шћућурила на земљи поред мехова, п |
е моја робиња!{S}" Па онда окренув се к младој жени викну јој оштро: „ха, бре, Маџарице, казуј |
носио, неће се срдити да га теби, тако младој а тако злосрећној жени, на самрти твојој позајми |
и додај ми из њих конопце!" рече Рајко младој Маџарици која већ беше скочила на ноге, па збуње |
ичаћемо ти све по реду оче.{S} Није ово младолики јаничар, већ је ово млада једна госпођа из зе |
очи варају, или баш никад не видех тако младоликог јаничара !{S} Добро си ми дошао, аго!“</p> < |
који стручак, па нека га метне на прса младом <pb n="223" /> покојнику, па нека каже: није ти |
,</p> <p> како можда још никада у своме младом животу заспала није.</p> <p>Старац и Рајко остад |
штама и сенкама, него са живом женом, и младом и красном.{S} Не би ми било чудо, да се показало |
срећан да буде, јер ће се убрзо оженити младом и лепом девојком, истина од простог рода, али ко |
ајна звезда прелети небо, као да јури к младом месецу на западу.</p> <p>„Виде ли ону звезду што |
S} Бојим се само да теби, тако озбиљном младом човеку, наша маџарска весеља не додијају.{S} Не |
уђен и онако поносито стојећи пред оном младом и лепом женом.</p> <p>„Како ти беше име?“ запита |
Рајко,“ поче она тако милозвучно, да се младоме човеку први пут у његовоме животу учини да у ње |
адовах се.{S} Али ето, и сам признајеш, младост је лудост а ђаво не спава!{S} Видим и сам није |
“</p> <p>„А разумеш ли оно што се каже: младост је лудост а ђаво не спава?!“</p> <p>„ То знам! |
ије ти посестрима; какав су ти род њена младост, њена лепота и њена милина?!{S} За што да ти не |
Па то господство, и онака лепота и она младост да робују једном црном Циганину!</p> <p>Па онда |
и је просто!{S} А прости ти мени што ће младост твоју прерани гроб у овој гори да покрива!"</p> |
тебе уздала и тебе љубила.{S} Предао си младост моју старцу једном.{S} Нисам ни на то роптала.{ |
рила једну свету старост и једну невину младост... ох, како је то и горко и грозно!“</p> <p>— „ |
и данас мојим сузама, смилуј се његовој младости и чистоти срца његова, и смилуј се ономе добро |
а образима његовим лако пробијаше румен младости и пламен узбуђености.{S} Цела му је појава бил |
себе као дивно опремљену <pb n="140" /> младу невесту.{S} На глави ми она дијадема, под којом ј |
ти си ми неки јунак !...{S} Ниси никада младу жену у уста пољубио, него си дочекао да прво млад |
о си ме првом стрелом, кад си ми младој младу и нежну матер отргао, а мене хладној туђинској не |
о на добро.{S} А кад доведоше сутра дан младу, све излуде.{S} Она младо, лепо дете, само се осм |
е. „Шта то рече Мартин?!“ питаше он час младу Циганчицу десно, а час матору Циганку лево.</p> < |
та слуга, или је пијан или луд, блене у младу па не зна шта свира!" — „Блене у младу ?!“ викну |
младу па не зна шта свира!" — „Блене у младу ?!“ викну старац гњевно; „ха, чекај се ти што тво |
иште овог безобразника што блене у моју младу, и опалите му врућих четрдесет батина!“ Пијани го |
то твојим циганским очима бленеш у моју младу!{S} Мартине, где си ти Мартине ? “ Дође Мартин, н |
pb n="18" /> велим грехота оставити ону младу вашу земљакињу да оном циганском бекрији робује ! |
да стигне, где Рајко може да запева.{S} Млађа би се господа и сама раздрагала па прсла у гласно |
моја логика каже: „отерајмо га!“</p> <p>Млађа господа замолише да се Рајко не отпушта одмах, не |
карада!“ викаше оздо иза стола један од млађе господе, који се још не бејаше са свим загњурио у |
та се ово господи маџарској преведе.{S} Млађи од њих узеше гласно усклицавати, а двојица или тр |
е Рајко не узе да побојава да ће се они млађи људи још и покрвити.{S} Али их старац уталожи и у |
да нећу доживети његов долазак, а ти си млађи, па по божјој милости и можеш га дочекати !“</p> |
</p> <p>„Могао би бити!“ настави даље; „млађи је од мене; биће да је и лепши од мене!...{S} Хеј |
е Маргита пред њима и пред свима својим млађима паде на Рајкова прса и плакаше у глас.{S} Да јо |
Уз њега и око њега било је још неколико млађих људи у маџарској народној <pb n="3" /> ношњи, а |
че?“ питаше старац посланик, окренув се млађој господи из своје свите; „шта оно рече, ко је она |
бављу за себе да веже!{S} Ах, што немам млађу сестру, лепшу од мене и срећнију од мене!{S} Бар |
ено загледала у кристални <pb n="35" /> млаз, који се с оштром звеком и прштањем разбијаше у ме |
агњури руку, подиже је у вис и пусти да млаз од златнога новца цури натраг у буре.</p> <p>„ А, |
иза њега један снизак и раван тамносив млаз, који постајаше све тамнији и тамнији и ако се на |
Цвет од зове замириса пунијим дахом, и млаз од воде као да гласније и веселије бућкаше у камен |
онда се невесело опет загледа у сребрни млаз, који сад само тихо мумлаше, падајући у пун котлић |
била је од углачаног плавог камена, са млазевима од златног песка у њему.{S} На њој је, на јед |
из тренутне забуне, показав руком танке млазове беле светлости, која са свода, а из неких цеви, |
устињаштво има пуно сладости и без тога млека, које ја добивам за једнога мога горског пријатељ |
ред ватре, изнесе јој у једној заструзи млека, у другој дрвеној здели сат меда, изнесе једну ко |
њу да се прихвати.{S} Она се жудно напи млека, одломи један комадић погаче, па поче да једе с њ |
ји се навикао на друштво пустиника и на млеко што га они од сељака добивају.{S} Он лежи обично |
ри-Бекир доведе жене, те ми силом сипљу млеко у уста и ко зна шта још те ме поврате.{S} Нит’ мо |
у онима, „па са медом овако мирисним, и млеком тако слатким, и погачом овако белом, и са овако |
е заставе, турске, бугарске, маџарске и млетачке.</p> <p>Са онога прага, на коме се најпре онак |
руг.{S} Пођоше најпре на десно, прођоше многа гвоздена врата и најпосле стигоше на једне степен |
ак којега глас сад већ беше орапавио од многе вике.</p> <p>„Примичу се скотови!“ промумла опет |
их су овде и онде биле уз зид прикуцане многе заставе, турске, бугарске, маџарске и млетачке.</ |
а!{S} Веруј, тукао се и он за вас као и многи други наш јунак, и право је да га се сећате! “</p |
даљини чуо се топот од коња и звркат од многих кола. <pb n="212" /></p> <p>„Гледајте само, слат |
иду допирала је од некуд светлост нека, много јача но што је била она у капели.{S} Хтеде одмах |
pb n="23" /> Рајко јахао и даље напред, много нешто замишљен.</p> <p>Био је и невесео и по гото |
постељу!“ рече му Маргита. — „А, то не, много је господска!...{S} Куд ћу ја тамо...{S} Него ево |
а га се сећате! “</p> <p>„Е, мој Рајко, много се што пева чему ван песме нема станка.{S} Али ја |
оред ватре.</p> <p>„Ти си ми се, синко, много омилио,“ говораше старац Рајку; „све бих рекао да |
патер превео све оно што Рајко рече.{S} Много му сметаше што запињаше о оно црвено вино на софр |
емљи?!“ А сад видим, да ако у вас и има много срчаности још више има суза.{S} Никада ја не виде |
з оних ковчега, али не могаше ни с њима много да учини; врхови би им се или извили или затупили |
ко веће и много више, и нешто што ми је много драже.{S} Ја сам верна љуба од Расине Рајка! — Са |
до!{S} Ово за службу до данас, и ако је много, опет може да се каже да је за службу великој и с |
де ластавицу за улар.</p> <p>Постало је много мрачније, те Рајко мораде изаћи на колски пут да |
сви гости узеше викати: „е, е, е, то је много!{S} Доста лакрдије!“ „И ја велим: доста лакрдије! |
а већ знате нашем господину никад није много требало!{S} Ко није пијан, то је она црна змија М |
постао други човек.{S} Узео је да пије много више но пре, постао је љут и прек.{S} Један пут н |
/> царица Милица.{S} А њих су се двоје много волели.{S} Сад, видиш ли чак на врху на највишој |
и осећаш и искрено говориш.{S} Видим те много млада за тешки посао кога си се латио; али осећам |
ише грофица!{S} Нешто сам далеко веће и много више, и нешто што ми је много драже.{S} Ја сам ве |
p> <p>После поноћи Рајко поче да говори много шта у заносу, час разумљиво, час неразумљиво.{S} |
да сазнаш о цар-Лазару и царици Милици много више, него што то овај господин попа воли! “</p> |
познаш?...{S} Него ходи да видиш нешто много лепше!“ и онда га повуче к трећој прилици на мрам |
га злата, а жирке његове од сребра, а у многобројне сребрне <pb n="111" /> чашице од жира беху |
n="5" /> гајтанима са којих се спуштају многобројни ситни ланци са оцилима, бритвицама, чачкали |
о другог у сва четири правца, висили су многобројни мањи обручеви од сребра са сребрним кандили |
рска, а бесно и господско колено.{S} Од многог поноса никоме лепо да одговори, а најгоре мени с |
ва века.{S} Озго са таванице спуштао се многокраки позлаћени светњак, у коме је горело ваља да |
је хвала Богу сад опет све светло преда мном.{S} Не бој се; ево моје руке!“</p> <p>У мраку наиђ |
“ рече, „можда је мој старац од туге за мном и умр’о?!{S} Волео ме је !“ <pb n="186" /></p> <p> |
ву јадну жену <pb n="152" /> да пође за мном да се жива у гроб закопа!{S} Па онда сиромах онај |
има.</p> <p>„Хајдете сад у име Божје за мном, и нека нам је сам Бог у помоћи!“ рече стари Марти |
зазвиждаћу, а ти онда изађи па журно за мном!“</p> <p>То рече, узе чутуру о једно раме, сиџаде |
ачина: нека пођу два млада господина са мном, отићи ћемо право Циганину, везаћемо га, њу ћемо о |
м у срду !{S} А кад Турци виде да је са мном свршено, неће марити да вама зло какво чине!“</p> |
мањ санџак-бег с Циганином и Циганин са мном.{S} А баш је од Бога грехота, а од људи — Бога ми, |
} Море имадоше више муке с њоме него са мном. „Хајде у Крушевац санџак-бегу! “ рекоше ми. „Заве |
ска?!...{S} Рајко, немој да се шалиш са мном...{S} Је ли то доиста Маџарска?!{S} Јест, биће да |
с. „Само хајде, свршуј!“</p> <p>— „Е, а мо’ш ли погодити шта је то?“ „Не могу, братац мој! него |
тога млека, које ја добивам за једнога мога горског пријатеља, кога ћу ти може бити сутра и по |
потапка Маргитину руку. „ Ти си спасла мога смука, смук мене, ја вас, а Бог све нас.{S} Нека м |
простили.{S} Све бих заборавила, да нож мога мужа није убио човека, који ме је турског ропства |
>„Баш ништа!{S} Ах, чекај!{S} Да пустим мога славуја из кавеза!“ И онда отиде у одају иза ковач |
, везах јој руке наопако, понесох је до мога коња, скочих у седло, привезах је мојим каницама з |
јмекшим и најслађим гласом, „Рајко, ето мога двора.{S} Тамо ногом кад крочим ја сам госпођа гро |
оваран дође.</p> <p>„ Ако ти је празна, могао си је оставити у хану!{S} Празна чутура — ето бак |
едног дрвеног моста, који се на ланцима могао привући у вис уз <pb n="188" /> зидине од капије. |
ве откупе!{S} А шта мислиш пошто бих је могао продати?!“</p> <p>„Шта те ја знам!“ одговори Рајк |
главе шубарицу; „на бољем месту и није могао погинути!{S} Их, шта је песама мој стриц знао о < |
е био на каквој осовини.{S} Испод ње се могао човек ниско погнут провући некуда унутра у мрак.< |
S} Нема пустињиштва које пустињик не би могао с ким да подели, и оно може да се сноси баш за то |
да завојшти на Турке.{S} А дотле би ти могао лепо код нас да останеш и да спремаш војску.{S} А |
с беда његова на њ навуче!{S} И кад бих могао да пробијем ову стену страх ме је прво, што бих в |
о пута рођени син, веће ти добро не бих могао желети!“</p> <p>Рајко се диже, скиде шубару и при |
сима у прса с Рајком.</p> <p>„Да ли бих могао да говорим са господом?“ питаше Рајко.</p> <p>— „ |
едаше га за неколико тренутака.</p> <p>„Могао би бити!“ настави даље; „млађи је од мене; биће д |
ше да нуди чутуру своме ортаку.</p> <p>„Могао си леп новац добити, да си је њеном господару на |
тедох!“ рече она мирно; „али бадава, не могах; сетих се што ти оно рече да је и грехота и срамо |
у.{S} Мрак бејаше тако густ и црн да не могаху једно друго видети.</p> <p>— „Рајко !“ дозиваше |
онда окрете гостима и поче што јасније могаше:</p> <p>„Сви знамо како је грофица Маргита као н |
као неком тајанственом силом везан, не могаше да скине својих погледа са ње. „Бадава," рече са |
е неко буздованом у главу ударио.{S} Не могаше ни да мисли ни да осећа.{S} Беше се као скаменио |
ута <pb n="33" /> једна шамија, која не могаше у своје меке савијутке да прикупи густу црну кос |
неки с отвореним устима, али на која не могаше ни једна реч да изађе.{S} За неколико тренутака |
о да дуже потрају.{S} Али с јабукама не могаше то исто чудо да чини, те да се једу и да их опет |
Рајко ћуташе.{S} Од силног узбуђења не могаше речи да проговори.{S} Али корачајући поред Марги |
ти... и опрости ми! “</p> <p>Маргита не могаше речи да проговори, него га погледима из сузних о |
ешто мало збунио на оне њене речи, и не могаше одмах да нађе одговора; а кад га нађе, не смеде |
дити!“ говораше сам у себи.</p> <p>И не могаше да одвоји очи од ње.{S} Учини му се да тек сад п |
ва, које пробра из оних ковчега, али не могаше ни с њима много да учини; врхови би им се или из |
и није чула што јој он говораше, или не могаше речи да проговори.{S} Бејаше се у лицу јако пром |
рбије нема..</p> <p>Патер Хијероними не могаше да стигне да забележи ни стоти део од свега оног |
е једна граја, којој се прави значај не могаше да ухвати.{S} Тек сви гости узеше викати: „е, е, |
аше се то на десно то на лево и дуго не могаше да удеси струне како му уху требаше.{S} Најпосле |
ог које је на њу и чекао, али некако не могаше да подеси како је најбоље.{S} Узе да се на себе |
и му њима уста као чепом, те сад већ не могаше ни зуцнути.</p> <p>„Брзо отвори оно моје сиџаде |
м престолу. <pb n="119" /></p> <p>Рајко могаше само да викне: „не бој се, госпођо!{S} Сад ћу ти |
му: „ево си погана звери у мојој руци! могла бих ти грло овим ножем пресећи, али нећу нож да п |
од заклетве, или син јединац, не би га могла топлијим сузама облити ни дубљим уздасима окадити |
се с тобом венчавала.{S} Нисам ти онда могла то да кажем.{S} Ево ти сада казујем.{S} Нас судби |
па кушала да ломи стену.{S} Првих дана могла је и да обије по <pb n="150" /> које зрно од стен |
или петом ударцу.{S} Четвртог дана није могла да подигне чекић са земље.</p> <p>Пети дан, који |
мене и срећнију од мене!{S} Бар бих се могла понадати да те једнога дана својим зетом зовем!“< |
а госама својим у двор, и онда, онда би могла да кажеш село пусто!{S} Него журите се, журите се |
ам те очима својим опет једном угледати могла, земљо моја!“ <pb n="170" /></p> <p>Па онда пружи |
а, па би се над твојом судбом заплакати могла.{S} Али видим није! “ <ref target="#SRP18920_N1" |
Нисам ни на то роптала.{S} И ако нисам могла у старцу да нађем одговора чежњи својој, знала са |
ну, те се у њој свака тварка доста лепо могла да види.</p> <p>Маргита узе да трља очи, па онда |
} Ха, ха, ха!{S} Барон Осман је удовац, могли би се још ноћас погодити, па нека је сутра два ве |
имамо пун ковчег барута, па овде не би могли пролом учинити.{S} Биће да су се на ову плочу нав |
и да буде?...{S} Зар би маџарски витези могли кћер маџарске земље тако да оставе ?! “</p> <p>Па |
мење, што се згрнуло на ове три трпезе, могло би да осветли дворану око себе.</p> <p>С једне и |
, властелинка, кнегиња, што ли?{S} Вала могло јој се одмах видети и по очима, и по лицу, и по с |
ни орлова, ни јастребова није се нигде могло видети; још мање јата дивљих голубова; испод погд |
говори; „сад већ све знам...{S} Та није могло друкчије ни да буде?...{S} Зар би маџарски витези |
етлило.{S} Ништа на целом том путу није могло да загреје срца њихова у брже куцање тако, као ка |
мало хлебом, једва <pb n="69" /> да се могло звати одмором.{S} Жураху се да још за видела изађ |
о мајкино момче види што не би ни у сну могло снити ?{S} А ?! “</p> <p>Она не рече ни речи, сам |
м у њима нешто чисте преобуке па рекох: могу у мајстора дуго остати, а неко може доћи па однети |
ам те узео на душу као свети аманет.{S} Могу да не умеднем да те послужим и подворим како треба |
е поврате.{S} Нит’ могу да утечем, нит’ могу да се убијем; узела сам се онда молити Богу, нека |
и ко зна шта још те ме поврате.{S} Нит’ могу да утечем, нит’ могу да се убијем; узела сам се он |
неће ме старац пустити, а волела бих да могу и онда да пород тебе будем, да појахам сиву ластав |
и мало своју шубару.</p> <p>— „Откуд ја могу знати ко је!“ рече Маргита.</p> <p>„Е да ти кажем! |
морава да пред Турцима играм.... ех, не могу вам од зазора ни казати како.... ја онда опет једн |
од свега тога не може бити ништа.{S} Не могу ја ни часа часити на твоме двору, него да видим са |
ивила сам му се.{S} Сад га љубим.{S} Не могу без њега.{S} Љубим га.{S} Кажите слободно свима да |
ебе никад, и да бих хтео, заборавит’ не могу!{S} Ево сам се тако привикнуо теби, да ме збиља жа |
г чуда жива остала?!“</p> <p>— „Па и не могу све да вам причам.{S} Не можете ви замислити ни ст |
кој и светлој господи; али оно друго не могу вам примити!"</p> <p>Зачудише се маџарска господа. |
сама себи каже: „не, не, то нећу! то не могу!{S}" Неверовање је било јаче од веровања; горчина |
„Е, а мо’ш ли погодити шта је то?“ „Не могу, братац мој! него казуј па свршуј!“</p> <p>— „Хоћу |
резне!“</p> <p>„Кад ће то бити?!{S} Они могу да остану да пију до зоре, а зором, рече ми Ружа, |
дифене завесе од постеље. „Доста је што могу да је одавде погледам...{S} Знаш како ми је?... ка |
а љубављу зажарена лепота, онда је лако могућно, да би је свако витешко срце заволело.{S} Рајку |
стукнули тек кад је змај почео да пушта модар пламен.{S} Ето мени кроз који дан од санџак-бега |
јиле коње цареве на овој чесми; ко зна? можда је Голубан онога јутра кад ће поћи на Косово, нап |
ебри?“ питаше он.</p> <p>„Не знам то; а можда би и то ваљало" рече Рајко. „Него, чекај молим те |
доћи по нас кад се отресе Турака.{S} А можда се боји да га иза каквог грма или џбуна шпијуни т |
а њему убрзо заспа слатко,</p> <p> како можда још никада у своме младом животу заспала није.</p |
че усправивши се. „Мислила сам да је то можда пањ на коме сте ви Срби секли главе вашим краљеви |
за грло хвата и дави луда мисао, да већ можда никада ни видети нећу ове дивне горе и планине!“< |
уна неке чудне слутње. „Ко зна,“ рече, „можда је мој старац од туге за мном и умр’о?!{S} Волео |
вога оца.{S} И сад ето да се растајемо, може бити никад да се не видимо!{S} Али знај, да ћу на |
она да те жацне, па да на пречац умреш, може да те прогута!{S} Не, не, никако то!{S} Него ето д |
в од гуњца. »Можеш ти њу да не подесиш, може она да те жацне, па да на пречац умреш, може да те |
зна где су ти сад господа маџарска!{S} Може бити да су већ у Стамболу! одговори јој Рајко.</p> |
да говори; „видим немаш вере у мене!{S} Може бити баш да ме се и побојаваш!{S} А тако ми образа |
н буздован те да обијем ове катанце.{S} Може бити отвориће нам се излаз на светлост ! “</p> </d |
S} Већ је и напустио био сваку наду, да може што разабрати у оној потмулој и неразговетној вици |
ки махну руком Рајку, дајући му знак да може ићи.{S} Рајко се поклони старцу и изађе. „Ех, шта |
Опростите ми што по незнању замишљам да може бити нисте при новцу и за такву работу.{S} Ако нис |
могнем, распитивах пријатеље и нађох да може да буде.{S} Ево како: санџак-бег је овде нов човек |
ад к некој старој Влахињи врачари, која може да учини да види своју суђеницу.{S} Гроф се одвеза |
да ли својим меким кадифеним погледима може да отвори двери душе његове.{S} А млад човек прихв |
после то се само у конаку Бекри-Бекира може да види!{S} А?{S} Чујеш ли ме бесна Маџарице, хоће |
само једно место, које грофица Маргита може да заузме, јер јој с правом припада, а то је: мест |
створиш?“ питаше ме санџак-бег. „Ко шта може јадној раји?{S} Она као дете сироче радује се да ч |
у Стамбулу најлепша Ђурђијанка робињица може да купи за хиљаду гроша! “</p> <p>— „Охо,хо,хо!{S} |
бућу, па онда као слеп потрча, што брже може, у гомиле света по дворишту, лајући као да се пома |
раме примаш терет, који моје мушко раме може да понесе!“ рекао би Рајко, па узео опет да куца у |
акољем човека и пијана и везана?!{S} Не може то.{S} Било би то и грехота пред Богом и срамота п |
S} Њега су Турци насигурно убили!{S} Не може бити друкчије!“</p> <p>Учини му се да нешто баш бл |
жив тебе мртву на души носим?!...{S} Не може тако!...{S} Ако се не мислиш жива предавати, онда. |
мислиш и желиш.{S} Али од свега тога не може бити ништа.{S} Не могу ја ни часа часити на твоме |
да је нека необично добра душа, и да не може бити да није од великога господскога рода.{S} Веле |
о своје руке, и видео да са мачевима не може ништа, Рајко се присети те пресече једно копље исп |
ник вели: „хвала ти, али од тога сад не може ништа да буде.{S} Његов је посао да утврди мир међ |
вору видиш! “</p> <p>— „Ма шта да је не може бити твоја брука и срамота!{S} Казуј, молим те, шт |
ини и може да помогне кад нико други не може!{S} Ко је подигао моју Марушу из великих богиња?{S |
ко није очима гледао моје муке, тај не може да замисли сву страхоту њихову....{S} Речима се то |
цури натраг у буре.</p> <p>„ А, ово не може бити друго, ово је један луд сан!{S} Рајко, молим |
кулу, сетан невесео, тешко му је што не може да послуша свога господара, ал’ је теже срцу одоле |
дмах!...{S} Господо, зар нико од вас не може да ме позна?{S} Силађи Јаноше, зар сам толико оста |
стена хладан, па тек само по једну: „не може!...“ „нек се потруди, па нека опет заслужи!“ Шта с |
у судбини!{S} Је л’ тако?!“</p> <p>„Не може да је тако!{S} Није право да ти на твоје женско ра |
тамо у оном двору, грофица од Нађ-Бање може само да ти руку стегне и речима срећу зажели.{S} А |
ај воде или вина ил’ ракије, дај ако се може да одржимо живот, који се у госпође гаси!“ </p> </ |
а како да не верујем!{S} Та он једини и може да помогне кад нико други не може!{S} Ко је подига |
нога мога горског пријатеља, кога ћу ти може бити сутра и показати, и без тога меда, који ја за |
риродном снагом, коју само очајање дати може, паде на колена пред старим послаником и кроз горк |
нас само Бог једини чудом каквим спасти може, а друкчије ил’ се ваља предавати, или — мрети!"</ |
S} Доиста, само једини Бог чудом својим може да вас спасе !{S} О Господе," узе старац гласно да |
ш ли ти у Бога?!...{S} Верујеш ли да он може да помогне само кад хоће, и верујеш ли да он хоће |
S} Помоли се Богу, приложи цркви што ко може, искупи се око гуслара да чује: како је Марко укин |
е подскакујући, оде у село да нађе, ако може, своју кућу.</p> <p>„Рекао бих да се од двора чује |
ох: могу у мајстора дуго остати, а неко може доћи па однети и теркије и чутуру !“ рече Рајко ка |
ива ластавица лети да стигне, где Рајко може да запева.{S} Млађа би се господа и сама раздрагал |
ињик не би могао с ким да подели, и оно може да се сноси баш за то, што може тако да се дели!“< |
, и оно може да се сноси баш за то, што може тако да се дели!“</p> <p>„Како лепо говориш!{S} Сл |
ело, „тешко је да се говори о ономе што може бити, али ми се чини да ни ја тебе никад, и да бих |
а службу до данас, и ако је много, опет може да се каже да је за службу великој и светлој госпо |
и не мислећи шта <pb n="122" /> све још може бити.{S} Па онда Рајко скиде своје гуњче, сави га |
а те отму ил’ откупе, ја рекох у себи: „може им се! немају они <pb n="126" /> ни Краљевића Марк |
их сад без њега радила!...{S} Иди види, можемо ли се у собу вратити!"</p> <p>Ружа оде до врата |
и задругу нашу осрамотио, ја и задруга можемо ти и опростити, и ево ти и праштамо.{S} Али што |
Али што си осрамотио име које носиш, не можемо ти опростити.{S} Него од сада да се ниси усудио |
<p>„Е баш ми је жао, што нас двојица не можемо да се разумемо!“ рече Рајко гледајући посланику |
н сам!{S} Хоћеш да се бијемо?!“</p> <p>„Можемо и то.{S} Али сад дођох по другом једном послу!“ |
еди да поломе мамузе.{S} С овога платна можете најбоље да видите, како је град некада имао двој |
„Па и не могу све да вам причам.{S} Не можете ви замислити ни стотинити део оних грозних мука |
е нешто још боље и сигурније.{S} Тек не можете земљакињу своју оставити да и даље у потурченог |
свуда смо верно једно уз друго стојали, можеш ми се ваља да поверити... збиља, има ли гдегод же |
„Кад си ти видео цара Душана, те да га можеш одмах да познаш?...{S} Него ходи да видиш нешто м |
веле: ако је да ко коме поклон чини, не можеш ти њима, него они теби!{S} Узми паре, брајко, кад |
ради како видиш да би они радили.{S} Не можеш да их стигнеш, али можеш бар из далека да трчиш з |
листавост призвала да ти баш каже да се можеш <pb n="27" /> вратити.{S} Нишки паша нешто као ре |
, а ти си млађи, па по божјој милости и можеш га дочекати !“</p> <p>„А кога то мислиш оче?“ пит |
радили.{S} Не можеш да их стигнеш, али можеш бар из далека да трчиш за њима!"</p> <p>Маргита с |
своје срце, госпођо!{S} Знам ја како ти можеш храбра да будеш!{S} Даће Бог, све ће добро бити!“ |
м „Амиџа-заде".{S} Млад је; али се на њ можеш поуздати као на најбољег јунака.{S} Његов ми је с |
„Ух!“ рече Рајко, као згрозив се, „како можеш с једног гроба да погледаш на свој двор?{S} Молим |
, па узе вући Рајка за рукав од гуњца. »Можеш ти њу да не подесиш, може она да те жацне, па да |
па тек рече:</p> <p>„Нека ми ватруштина мозак дохвати...{S} Ова ми се соба окреће...{S} Госпођо |
ав кајиш?{S} Стегни њиме главу да ти се мозак не преврне.{S} Не знаш ти какав се чардаш овде иг |
вога срца.{S} А за ово опет теби хвала, мој витеже!{S} Него хајдмо сад доле да ти причам што са |
право је да га се сећате! “</p> <p>„Е, мој Рајко, много се што пева чему ван песме нема станка |
оја витешка земља, Маџарска, и... — ти, мој добри и верни витеже! “</p> <pb n="176" /> <p>„Е, с |
тужно: „узалуд је што бих хтела!{S} Еј, мој јуначе, од мене је сад већ одбегла и сама сенка од |
хићења и са пуно поузданости рече: „еј, мој витеже Рајко, сад тек видим шта ће од тебе да буде! |
рана је на злом месту ! “</p> <p>— „Еј, мој Рајко, зар ово да ти је награда за твоју витешку сл |
и Рајко пун бриге и забуне.</p> <p>„Еј, мој Рајко! што не остах с тобом у Шумадији!“ проговараш |
љубави.{S} Хвала вам добри људи!{S} О, мој Рајко, ево твоје Маргите!"</p> <p>Сахранише их једн |
о глави и тепаше му: „моје верно псето, мој верни стари Кондоре! ти си први да познаш твоју гос |
о ми срце куца а колена клецају!{S} Ох, мој Рајко, што не остасмо код онога доброг старца!{S} О |
све што треба за мој план.{S} Видећеш, мој ће те старац носити као кап воде на длану.{S} Он је |
мо у Маџарску!" рече Маргита; „видећеш, мој старац мене толико воли, да ће он скелеџији скелу п |
у Косово!"</p> <p>— „Куд се ти заносиш, мој братац!“ рече патер малко нестрпљиво, па не хте то |
"184" /> што Маргита осећа.{S} Рајко... мој витеже од Расине Рајко.... дај да се Маргита с тобо |
е коров, пови се трава, зашушта џбун, а мој стари пријатељ, цар смуковски, право к мени.{S} Кад |
ри у плач и у кукњаву; <pb n="130" /> а мој стриц Павле као стена хладан, па тек само по једну: |
аргита. „Где је гроф?{S} Страх ме да га мој изненадни појав не потресе тако, да му здрављу наху |
да му најпре наместим срце!{S} Па онда мој стари господин изађе напред, те моме младожењи приб |
ку срца, а сав од рујног рубина, и онда мој млади витез рикну као лав да сва црква зајеча: „она |
танеш док се не спреми све што треба за мој план.{S} Видећеш, мој ће те старац носити као кап в |
је могао погинути!{S} Их, шта је песама мој стриц знао о <pb n="131" /> војводи Сибињанин Јанку |
о викну: нећу!{S} Тек се иза нас продра мој старац: попе, питај мене, ја сам им кум! хоће се он |
„Ко је <pb n="129" /> с Аћимом?“ запита мој стриц. „Нико! сам је!“ одговори наш Краљевић Марко. |
авом као да му каже: нема од тога ништа мој брајко; мали си ти за такво јунаштво!</p> <p>Па онд |
биња црног једног Циганина!{S} Ја, Боже мој, што ли су ти наши стари тако тешко згрешили те ова |
се прекрстих, рекох: „слава теби, Боже мој, слава теби! “ и потрчах да видим јесте ли живи.{S} |
омумла опет старац; „вала, Господе Боже мој, сад ил’никад; умудри ме шта да радим с ово двоје м |
чудне слутње. „Ко зна,“ рече, „можда је мој старац од туге за мном и умр’о?!{S} Волео ме је !“ |
е ми сузе ваше.{S} Кад би знали како је мој живот био само један ланац горких несрећа, ви би ми |
оја срећа на овоме свету у томе, што је мој гроб поред његова.{S} Сахраните ме овде, поред њега |
хо!</p> <pb n="53" /> <p>Видим ја, хоће мој ортак одмах велики чардаш!{S} Чујеш, Маџарице бесна |
м ко ми је младожења, кад оно није више мој стари чича, него млад и красан један витез.{S} Час |
, хоћу да светао сачувам и њен образ, и мој образ, и образ народа од кога сам!{S} Хоћу да се у |
ни малим прстом да мрдну!{S} Шта ли би мој стриц Павле рекао на све ово?!“</p> <p>И онда би уз |
ј, Маџарице бесна!{S} Него искај, млади мој ортаче, имаш какав кајиш?{S} Стегни њиме главу да т |
орили и са Хасан-агом.{S} И ево ти вели мој пресветли господин десет талира: четири за четири д |
их врачара господовати!{S} Ружо, дај ми мој ловачки нож! “</p> <p>И Мартин припаса испод атиле |
ше му робиња немарно. „Нећу ја ноћас ни мој врат а камо ли груди обнажити пред тим момком тамо, |
срце јој се следи. „Где си рањен, јадни мој Рајко?!“</p> <p>„Па немој се тако препадати!{S} Нећ |
еда у Рајка.</p> <p>„Жао ме те је јадни мој витеже!...{S} На какве те труде стављам!" рече му т |
исмена патеру Амброзијусу.{S} Каже мени мој Мартин: „лажу, лажу; нису се они макли из Сегедина; |
о ово:</p> <p>„Слатка моја Ружо и добри мој Мартине, и сви ви, који сте ми били слуге, а показа |
.{S} Ранио си ме другом стрелом, кад си мој први девојачки занос, чист пламен невине једне љуба |
е мислиш жива предавати, онда... ево ти мој мали пињал; оштар је као гуја.{S} Седи тамо у дно п |
Мандина најмлађа кћи Сокица!“ прихвати мој Мартин.{S} Одмах дај Манду овамо. „Има ли твоја Сок |
но и поштено и пуно витешки довео у дом мој, да ме <pb n="228" /> њему преда.{S} Од Рајка чисти |
... ноћас.... у мој завичај ?!....{S} О мој слатки завичају, да ли ћу те икада очима видети?!.. |
се ево сломио бунт мој; сломио се понос мој; немилостивношћу својом водиш ме да тражим опет мил |
естолу твоме.{S} Али се ево сломио бунт мој; сломио се понос мој; немилостивношћу својом водиш |
> <p>„Да ме.... поведеш.... ноћас.... у мој завичај ?!....{S} О мој слатки завичају, да ли ћу т |
ито. „Имај надежду у Бога и имај веру у мој српски образ!“</p> <p>У том часу докотрља се с брда |
и погодити шта је то?“ „Не могу, братац мој! него казуј па свршуј!“</p> <p>— „Хоћу, само ти све |
„Ето, шта је!“ прихвати Маргита горко; „мој стари гроф, ког сам толико пута хвалила како је доб |
ше се договарати и разговарати.</p> <p>„Мој братац!“ узе патер осмешкујући се да говори; „светл |
кај ме тако за Бога!“ Па Маркова мајка, моја добра стрина Круна, удри у плач и у кукњаву; <pb n |
логика каже да је младић овај подозрив, моја логика каже: „отерајмо га!“</p> <p>Млађа господа з |
сенка тешког неког облака.</p> <p>— „Е, моја госпођо!{S} Побојаше се они да се због тебе не зам |
да чује молитве?!“</p> <p>— „Јаох мени, моја слатка и милостива госпођо, како то питате?!...{S} |
срце наваљиваше. „Гледаш ме шта радим, моја добра Ружо?“ рече јој Маргита; „о, кад би ти само |
деси... јави старцу на Вујну!...{S} О, моја добра госпођо, колико ти досађујем!...{S} Хвала ти |
ој око врата и пољуби је у образ; Ружо, моја драга и добра Ружо!“</p> <p>„ Али ко сте ви у тој |
ле попева:</p> <quote> <l>„Ој, Маргито, моја верна љубо!</l> <l>Додај мени крстата барјака,</l> |
м у Крушевцу, па би рекао: „хвала Богу, моја Милица шаље ми ено звездани поздрав, и све је добр |
од окова у које га је страх везао био; моја памет, која мало час хтеде да прсне, нађе опет сво |
нејакој сирочади, правди и отаџбини.{S} Моја је земља румена од јуначке крви и светла од витешт |
е Рајко шаљиво.</p> <p>„Ништа за то.{S} Моја се земља мени јавља ватром својих ритова, а ја је |
како се смркло обишао сав Крушевац.{S} Моја Расина није далеко одавде и имам овде добрих позна |
ј преко границе.{S} Ето је од тога доба моја робиња!“</p> <p>Овде сад беше згодна прилика за Бе |
е и лепши од мене!...{S} Хеј ти, гарава моја голубице, где си?{S} Дед’ овамо, право и само прав |
ер Амброзијус барона.</p> <p>„Хе, драга моја, како ћу ја да те познам, кад те не познаје онај к |
вде на добро сврши!“</p> <p>„Али, драга моја Ружо, о чему ти то говориш?“ питаше је Маргита. „Г |
<pb n="7" /></p> <p>— „Богме ће господа моја поломити мамузе по том камењу!“ рече дежмекасти па |
194" /> не од злата.{S} Па онда, слатка моја госпођо, помеша ту воду с некаквим вином, напуни ј |
с по гласу и познала!{S} Слатка, слатка моја госпођо !“</p> <p>Па онда Ружа остави свећу на сто |
<p>„Шта то радите за име божје, слатка моја госпођо грофице !" јецаше сиротица стара Ружа.</p> |
бећи их.</p> <p>„Ходите, ходите, слатка моја госпођо, унутра у моју собу!{S} Ви и не знате шта |
од божурова цвета!“</p> <p>„Иди, слатка моја, иди клекни и моли му се нек не да смрти младог ов |
егедин да се тамо венчају.{S} О, слатка моја госпођо, сам вас је Бог довео да у последњем часу |
га мало спремите!“</p> <p>— „Ох, слатка моја госпођо!{S} Ви не знате какво је врзино коло овде! |
је маџарски писало ово:</p> <p>„Слатка моја Ружо и добри мој Мартине, и сви ви, који сте ми би |
вих последњих дана!{S} Еј, јадна, јадна моја госпођо, како је мало среће Бог вама дао, баш вама |
ободно свима да га љубим и да је једина моја срећа на овоме свету у томе, што је мој гроб поред |
оји је био с њиме, па рече: „ето је она моја суђеница!{S} Иди види чија је!“ „Па то је Мандина |
то и бесно и без тога!{S} Него није она моја мајсторица.{S} Она је моја робиња!{S}" Па онда окр |
они?!...{S} Јест’, слатка, мила и добра моја госпођо!{S} Јест’, то сте ви!..{S} О Боже, о Боже! |
бих опет волела да прво што видим буде моја витешка земља, Маџарска, и... — ти, мој добри и ве |
его није она моја мајсторица.{S} Она је моја робиња!{S}" Па онда окренув се к младој жени викну |
ну као лав да сва црква зајеча: „она је моја, за веки векова, амин!“ Е онда ме загрли; ја му по |
остеља... младе невесте!“</p> <p>„То је моја постеља... слободно лези... знаш да си ми као брат |
Их, куд је себе Морава! а куд још даље моја Расина!{S} Тамо су негде иза оних планина!...{S} Ч |
има нама пољуби и само рече : „голубице моја, тебе ћу да љубим, а Циганина ћу да бијем!{S} Како |
кандила да је се нагледа. „Еј, јаднице моја!“ рече опет са тешким уздахом, и однесе је у велик |
ајима само понављаше речи: „еј, јаднице моја, баш ти не би суђено да завичај видиш!{S} Еј, јадн |
раћамо из мртвих у живе!{S} Дед’, кћери моја, један гутљај!{S} Тако, нека ти је на спасеније!{S |
један од ових грмова!...{S} Деде, кћери моја, гутни један гутљај од жупскога лека!“ </p> <p>Ста |
а разбуди.</p> <p>„Какви самсови, кћери моја?{S} Мало час си о њима причала, па ти се причињава |
дгони тај облачак!“</p> <p>„Немој кћери моја!“ прихвати старац; "ево ми је сад тешко што те нав |
г децо !{S} Камо да те боље видим кћери моја!“ па је узе за обе руке и окрену лицем к ватри, те |
огама нашег цара, — близу тебе, госпођо моја, јадна млада и лепа и добра жено!“</p> <p>И онда о |
војим опет једном угледати могла, земљо моја!“ <pb n="170" /></p> <p>Па онда пружи обе руке пре |
ма поклоне чиним!{S} Него, није то тамо моја зарада!"</p> <p>„Ма, човече, вређаш господство њих |
а из једне мале чутуре.</p> <p>„Е, децо моја!“ поче старац весело; „ко ће као Бог?!{S} Право је |
теби на витештву твоме!{S} Не пада смрт моја на твоју душу, али пада на моју душу, што због мен |
ивога Бога напред.{S} Држ’ се, госпођо, моје руке ако се бојиш, а ја ћу његове !“</p> <p>„Не бо |
а прсне, нађе опет своју присебност.{S} Моје очи мирно погледаше на реку, која тако бистра, так |
вас па да погинем.{S} Волим пред ногама моје племените и добре госпође погинути, него поред они |
а!{S} Кад се Бог није хтео да окрене на моје толике молитве и кад ни један светац не хте да ми |
и њима ниси одазвао.{S} Твој одговор на моје молитве биле су све нове и све страшније и грозниј |
заповести.{S} Коме није право, марш са моје земље!“ То је било одмах после Васкрса.{S} Послаше |
у у облаке, одох, одох у облаке, залута моје ћемане, изгуби се Борчија, изгуби се чардаш, изгуб |
оље по томе, што је прадед или чукундед моје старе мајке, један Кемењија, погинуо на Косову, бр |
бом, ево ме дижем очи к теби; кроз сузе моје срце те моје тражи.{S} Чуј један пут у моме злосре |
ке.{S} Дошао је најпосле дан, у који је моје слабо и очајно срце рекло: па тебе или никако и не |
ега или и нема, или да баш неће да чује моје молитве, нити да види моје муке и моје сузе; он се |
е на овој очи зауставише. „Или ме старе моје очи варају, или баш никад не видех тако младоликог |
не гони од како ме је из наручја матере моје отргао.{S} Али, молим те, Ружо, казуј ми одмах све |
ижем очи к теби; кроз сузе моје срце те моје тражи.{S} Чуј један пут у моме злосрећном животу г |
ња.</p> <p>„Дижи се са тога места, дете моје!“ рече јој благо.{S} И Циганчица се без речи, осво |
јадна жено, јадна жено! не бој се, дете моје, доћи ће он!“ </hi> — „Ко је тај „он“ ?“ — ја бих |
ласом и бојажљиво.</p> <p>— „Неће, дете моје, неће!{S} Сад ће Крушевац да ври, како су санџак-б |
у!{S} Хвала и <pb n="159" /> теби, дете моје!“ додаде старац, па се пригну да потапка Маргитину |
е слатко бити пустињик !“ </p> <p>"Дете моје, “ узе старац благо да говори, „има сладости у сва |
као да нека невидљива рука откова срце моје од окова у које га је страх везао био; моја памет, |
колено своје, и да се никада више срце моје не занесе молитвом к престолу твоме.{S} Али се ево |
а, па се спуштају низ моје образе и низ моје грло; стас сам утегла у један панцир од драгог кам |
ве витице од бисера, па се спуштају низ моје образе и низ моје грло; стас сам утегла у један па |
моје молитве, нити да види моје муке и моје сузе; он се окренуо од мене, ја се окренух од њега |
неће да чује моје молитве, нити да види моје муке и моје сузе; он се окренуо од мене, ја се окр |
на твоје женско раме примаш терет, који моје мушко раме може да понесе!“ рекао би Рајко, па узе |
иру наточио, вере ти?“ </p> <p>„Вере ми моје, не смем ти казати.{S} Видим те јеси некаква убоји |
.</p> <p>— „Не смедох у хану да оставим моје теркије.{S} Имам у њима нешто чисте преобуке па ре |
свечано.</p> <pb n="89" /> <p>— „Гробом моје мајке... небом и земљом моје отаџбине.... заклињем |
>— „Гробом моје мајке... небом и земљом моје отаџбине.... заклињем се!“ говораше Маргита мирно, |
сам ја патила, или ко није очима гледао моје муке, тај не може да замисли сву страхоту њихову.. |
ве светло преда мном.{S} Не бој се; ево моје руке!“</p> <p>У мраку наиђоше једно на друго.{S} О |
ме људи његови обесе о најближе дрво до моје пећине, па ме после ви мртва скините и у пећину за |
урци стегоше; витлају голе јатагане око моје главе; „казуј где су?“ веле: „сакрио си их овде не |
да пиљи у твоје лепо лице, кад је само моје ?!“ Сад што да ти дуљим — извукоше ме и истукоше м |
аше ни зуцнути.</p> <p>„Брзо отвори оно моје сиџаде и додај ми из њих конопце!" рече Рајко млад |
један пут у моме злосрећном животу глас моје молитве !{S} О, не дај Рајка смрти!{S} Отми га, сп |
не сумњај се; уздај се у Бога и веруј у моје српско поштење!“</p> <p>Ударише Рајку пламенови у |
е богињаво.{S} Па и њу је чуо.{S} Ето у моје Маруше лице глатко као лист од божурова цвета!“</p |
била сам те, а ти си ме гонио.{S} Осмех моје невиности удавио си у потоку горких суза мојих.{S} |
ога нема ништа. „ О, немој да ми квариш моје снове на јави, који ће једнога дана да буду на јав |
га онда тапкаше по глави и тепаше му: „моје верно псето, мој верни стари Кондоре! ти си први д |
Бог наш; ти јеси Бог, творјај чудеса!“ Моји добри сељаци донели ово вино да ме поткрепе, да их |
у једну кућу коју ја знам, одатле би је моји људи после неколико дана испратили у Расину у моју |
већа.{S} Хоћу да сваки од вас, који сте моји, баци по једну киту у гроб оваквог витеза.</p> <p> |
то на кантар док га не претегне!“ Узеше моји јадни сељаци помаљати и по који дукат, те га додав |
махну сејменима да ме воде.{S} Јаукнуше моји сељаци, па брже боље повадише <pb n="156" /> пешки |
ковски, право к мени.{S} Кад га Турци и моји сељаци угледаше, а они куд који, бегај и не обзири |
<pb n="157" /> овде над пећином!“ Добри моји сељаци помолише опет сребрне грошеве и Турци прист |
ода нека прихвати црква.{S} А кад би то моји новци били па се ја питао, ја бих рекао: да се под |
Ове би се још лепо свршило, али ето их моји сељаци да ме одбране и измоле. „Немој нам га, беже |
Ох, чинило ми се да се мојим молитвама, мојим сузама, мојим уздасима, симпатички одазивље и сам |
се да се мојим молитвама, мојим сузама, мојим уздасима, симпатички одазивље и само оно стење и |
подземнога двора.{S} Ако није друкчије, мојим ножем просећи ћу стену, колико да се у пећину жив |
сами урлају; самсови јуре њушкајући све мојим трагом, па кад ме из далека опазише ударише <pb n |
мога коња, скочих у седло, привезах је мојим каницама за себе и онда бегај преко границе.{S} Е |
љуст дохвати.{S} Ох, чинило ми се да се мојим молитвама, мојим сузама, мојим уздасима, симпатич |
у јазбину оне црне звери?!{S} Предај се мојим бистрим таласима, пусти нека те загрле, нека те с |
и.{S} Ако нећеш да се смилујеш ни данас мојим сузама, смилуј се његовој младости и чистоти срца |
Збиља, не дај Боже да овде умрем, јави мојима у Расину, и старцу на Вујну...{S} Пошљи паре за |
биђи гроб молитвом и поменом.{S} А јави мојима у Расини!“ Саже се па с пуно побожности пољуби с |
евиности удавио си у потоку горких суза мојих.{S} Ранио си ме првом стрелом, кад си ми младој м |
„Гроф Аладар од Нађ-Бање биће сад да је мојих година!{S} Нисам слушао да се и по трећи пут ожен |
ви, погасио буром мојих уздаха и даждом мојих суза.{S} И опет нисам роптала.{S} Још сам се теби |
амен невине једне љубави, погасио буром мојих уздаха и даждом мојих суза.{S} И опет нисам ропта |
ог лица а саму себи говораше: „смеје се мојој неумешности.{S} Има жена право!{S} Види да сам ге |
} Види да сам гејак!“</p> <p>„Смејеш се мојој простоти!" рече јој гласно а сав поцрвене од стид |
У последњем рату, имао сам ја, вели, у мојој војсци и Србе драговољце.{S} Откидају од својих у |
прса и рекох му: „ево си погана звери у мојој руци! могла бих ти грло овим ножем пресећи, али н |
м година не силазим ни у коју варош.{S} Мојом ногом ја одавде крочити нећу; мањ да ме понесете |
n="176" /> <p>„Е, само кад си задовољна мојом службом!“ рече Рајко пун задовољства, па се диже. |
себи за друга кроз живот ?{S} А он, на моју препаст, гласно викну: нећу!{S} Тек се иза нас про |
Он навали да ме храни сутлијашем.{S} На моју несрећу дођох к себи и поправих се, а он онда поно |
да смрт моја на твоју душу, али пада на моју душу, што због мене тако млад гинеш.{S} Немам шта |
милуј се на ову децу!{S} Смилуј се и на моју грешну старост, отвори ми очи да у овоме тешком ча |
ад нико други не може!{S} Ко је подигао моју Марушу из великих богиња?{S} Сви лекари и све вида |
ала и тебе љубила.{S} Предао си младост моју старцу једном.{S} Нисам ни на то роптала.{S} И ако |
, ходите, слатка моја госпођо, унутра у моју собу!{S} Ви и не знате шта се овде збива!{S} Ходит |
двориште овог безобразника што блене у моју младу, и опалите му врућих четрдесет батина!“ Пија |
осле неколико дана испратили у Расину у моју родбину, која би је чувала и пазила као аманет, до |
ти што твојим циганским очима бленеш у моју младу!{S} Мартине, где си ти Мартине ? “ Дође Март |
епу, само нека ми дете живи!{S} И он чу моју молитву и подиже је!{S} А Маруша му се једнако и н |
да си видела оне бруке и онога јада!{S} Моли се јадан Марко па све прсте да поломи кршећи их, „ |
море Јоване... ој, чујеш ли Јоване!{S} Моли бега да савијемо у лево да не удара хајка на свече |
бих рекао: да се поделе сиротињи, нека моли Бога за здравље ћесара, не би ли стигао да ослобод |
свима маџарским витезовима на коленима моли да се вратите; да сте ви тамо где сте у великој ср |
9" /> дркће, ломи прсте, савија руке па моли младожењу да ми опрости.{S} Аја! неће пијан младож |
и изађе. „Ех, шта ћеш?{S} Сила Бога не моли.{S} Нисам мислио да ће тако да се сврши!“ говораше |
главу, ако се она целу ову ноћ Богу не моли, да покрене срца ове господе, да је ропства ослобо |
</p> <p>„Иди, слатка моја, иди клекни и моли му се нек не да смрти младог овог витеза!“ шапатом |
држаше их тако склопљене као да се Богу моли, па онда се спусти на колена поред ниске софе, на |
ована у ланце по ногама и по рукама.{S} Молила сам се по цео дан и по целу ноћ Богу из гласа и |
b n="100" /> <p>„О, ти мислиш ја сам се молила Богородици!?{S} Није, него сам с њоме разговарал |
ла.{S} Још сам се теби исповедала, теби молила, у тебе уздала и тебе љубила.{S} Предао си младо |
је!{S} А Маруша му се једнако и на глас молила: боље да је и закопа, него да јој остави лице бо |
/head> <p>Док се Ружа на коленима, Богу молила, Маргита немирно, а с прекрштеним рукама, корача |
тебе да начиним! “</p> <p>— „Ама, ходи, молим те, госпођо да разгледамо све ово чудо око нас!“ |
из наручја матере моје отргао.{S} Али, молим те, Ружо, казуј ми одмах све шта је и како је?!“ |
!“ одговорила би она...“</p> <p>„Чекај, молим те,“ упаде јој опет у реч Рајко; „је ли та жена, |
нисмо обадвоје излудели?!{S} Протрљај, молим те, своје очи, па види и кажи ми, је ли ово доист |
е бити твоја брука и срамота!{S} Казуј, молим те, шта је?“</p> <p>„Ето, шта је!“ прихвати Марги |
ше промуклим гласом стари гроф. „Молим, молим Румели-Беглер-беговицу нека седне поред барона От |
да поломи кршећи их, „опрости ми, бабо, молим те, и не брукај ме тако за Бога!“ Па Маркова мајк |
друго, ово је један луд сан!{S} Рајко, молим те, јесам ли ја будна? јеси ли ти будан?!{S} Да н |
гута полагано као жабу неку!{S} Рајко, молим те, хајдмо одавде! “</p> <p>„Па куда ћемо ?! “ пи |
мо и викни Ружу своју!“</p> <p>„ Али... молим те... не препадај се!{S} Више ме боли што те види |
.{S} Гребу и скачу уз њу скамучући !{S} Молим те метни ухо на сам камен па слушај!“</p> <pb n=" |
и сад, и ако се мучиш као робињица!{S} Молим те, би ли хтела да се ослободиш и да се у завичај |
дног гроба да погледаш на свој двор?{S} Молим те, устај одатле, па ево да се посадимо на зелену |
а ти причам како је било?“</p> <p>„Дед’ молим те, а и онако је још дуго до пола ноћи!" рече Рај |
ратим ћесарову посаобину.{S} Али вам се молим, светла господо, не замерите ми, и пустите ме да |
акопајте!{S} Ето беже, то је све што те молим, а све друго нека ти је просто !“ Смилова се бег |
и и то ваљало" рече Рајко. „Него, чекај молим те, има још и друга једна мука!{S} Треба, веле, д |
м!“ рече Рајко; "не знам, мањ’... чекај молим те!... јест, мањ ако то не буде деспот Ђурађ Смед |
му Маргита нестрпљиво.</p> <p>— „Чекај молим те, госпођо!“ прихвати Рајко и доиста се мало зас |
воју на раме па му рече :</p> <p>„Чекај молим те!{S} Ко зна шта је тамо!{S} Пре него што одбије |
!“ јечаше промуклим гласом стари гроф. „Молим, молим Румели-Беглер-беговицу нека седне поред ба |
о.</p> <p>— „Комшија!“ прихвати Рајко; „молим те остави се таквог разговора.{S} Сад ће ваља да |
ита устави кола и викну сељака.</p> <p>„Молим те, брацо, је ли жив гроф од Нађ-Бање ? !“</p> <p |
та старац сумња, и би му криво.</p> <p>„Молим те, оче, стрпи се док ти све по истини испричам, |
ас из ноћи као из црног пакла!“</p> <p>„Молим!“ викну старац строго; „сваки по реду !...{S} Рек |
уца, један плав младеж.{S} Молимо...{S} Молимо... покажите ви шта имате тамо где вам срце куца! |
де јој срце куца, један плав младеж.{S} Молимо...{S} Молимо... покажите ви шта имате тамо где в |
аде на сред капеле мирно.{S} Није да се молио Богу, него је тако само стајао, миран, скроман, к |
охвати.{S} Ох, чинило ми се да се мојим молитвама, мојим сузама, мојим уздасима, симпатички ода |
оја да се Маргита не преплаши кад се са молитве дигне, па њега не види.{S} Савлада своју радозн |
убо урезани крст и шапуташе још некакве молитве за неколико тренутака, па се <pb n="85" /> онда |
а ниси одазвао.{S} Твој одговор на моје молитве биле су све нове и све страшније и грозније мук |
ли и нема, или да баш неће да чује моје молитве, нити да види моје муке и моје сузе; он се окре |
пут у моме злосрећном животу глас моје молитве !{S} О, не дај Рајка смрти!{S} Отми га, спаси г |
д хоће, и верујеш ли да он хоће да чује молитве?!“</p> <p>— „Јаох мени, моја слатка и милостива |
Бог није хтео да окрене на моје толике молитве и кад ни један светац не хте да ми помогне, она |
д хоћеш.{S} Дугачке су те ваше маџарске молитве.{S} Ми Срби то на краће свршимо!"</p> <pb n="10 |
негде овде у планини, па ми обиђи гроб молитвом и поменом.{S} А јави мојима у Расини!“ Саже се |
и да се никада више срце моје не занесе молитвом к престолу твоме.{S} Али се ево сломио бунт мо |
е има српски поп, да га доведу да очита молитву и гроб прелије.{S} Па онда рече Ружи, Мартину и |
само нека ми дете живи!{S} И он чу моју молитву и подиже је!{S} А Маруша му се једнако и на гла |
о да кроз њих меље не више какву кратку молитву, него неку крупну псовку.</p> <p>Лавеж паса и в |
на вас и рад вас на мене, и кад сврших молитву, не дигох се са клечања, него узех — звиждати.{ |
! све једно је, једном мрети ваља; него молите се бегу да ми учини милост да заповеди, да ме љу |
т’ могу да се убијем; узела сам се онда молити Богу, нека ми бар памет преврне, те да у лудилу |
т од собе, спусти се на колена и узе се молити Богу за Рајка.</p> </div> <div type="chapter" xm |
е рекоше: нема ништа од ње!{S} Ја му се молих да је придигне, па ма и богињаву и слепу, само не |
њ на колена, склопи руке, па кроз сузе мољаше за мене.{S} Аја!{S} Не да се старац омекшати.{S} |
S} Стид ме је од тебе, да оваку бруку у мом двору видиш! “</p> <p>— „Ма шта да је не може бити |
ртин, надзорник од имања. „Дај неколико момака; извуците на двориште овог безобразника што блен |
ди да с њоме пође Ружа, Мишко и још пет момака. <pb n="224" /></p> <p>Па онда отиде у своје гор |
ле моме пријатељу смуку, који се одазва моме звиждању.{S} Него ви за то и не знате.{S} Има овде |
све то нека је хвала прво Богу, а после моме пријатељу смуку, који се одазва моме звиждању.{S} |
нда мој стари господин изађе напред, те моме младожењи прибоде на прса један накит у облику срц |
его дај ми чету акинџија, да се осветим моме крвнику!“ Дадоше ми неке љуте арамије.{S} Одјездис |
лужи!“ Шта се опет десило једном другом моме брату од стрица, кога смо били звали Сибињанин Јан |
пустиња!“ говораше Рајко.</p> <p>„Ех, у моме двору нећеш бити као у пустињи!{S} Бојим се само д |
невоље да крв проливамо.{S} Него ево у моме сиџадету хаљина за тебе.{S} Навуци све то преко тв |
срце те моје тражи.{S} Чуј један пут у моме злосрећном животу глас моје молитве !{S} О, не дај |
све је то просто!{S} Него опет, послаћу момке нека трче од куће до <pb n="214" /> куће, нек раз |
врат а камо ли груди обнажити пред тим момком тамо, па ти слободно кидај с мене месо усијаним |
угуши претпоследњу, кад у томе брзоруки момци напунише све пехаре редом, онда један старачки а |
е због имењаштва, него што је он од све момчадије био најјачи.{S} Није било лако ни од шале нос |
по неко од њих залетео на гомилу турске момчадије и дечурлије, кад би ова гласно повикала: <hi> |
} У задрузи је нашој било пуно дечака и момчадије.{S} Сваког празника, — а у нас је, не знам да |
ојни стриц, Бог да му душу прости, нама момчадији свагда говорио: кад си у неприлици па не знаш |
женскадију да стане иза мушкиња, а нас момчадију посадио би на земљу право испред себе, дохват |
им кум! хоће се они, хоће, само се ово момче стиди да призна; него чекај, да му најпре намести |
оћемо ли један?{S} Хајде да ово мајкино момче види што не би ни у сну могло снити ?{S} А ?! “</ |
он Арпад само осмехнуо и рекао: „красно момче!{S} Добар јахач а и коњ му добар!“ Патер Хијерони |
у брду!{S} Није далеко!"</p> <p>„Чујеш момче, није мени за чекање.{S} Него</p> <p>ево ти сребр |
о да удара буздованом у оне катанце.{S} Мора бити да су од вајкада били ту намештени па зарђали |
ац ти је довикнуо да се држиш десно.{S} Мора бити да је он имао неки узрок за то!“ <pb n="142" |
арац, који се понео чак отуда са сињега мора, па преко снежног <pb n="20" /> Дурмитора пао у че |
<p>— „Ето како: за мали чардаш Маџарица мора да скине јелек и кошуљу до појаса, а за велики све |
ао да се и по трећи пут оженио !{S} Ово мора да је нека пометња!</p> <p>Хасан Зулуфлија куцну р |
ти је школа за витештво!{S} Твој стриц мора да је био <pb n="127" /> честит човек!{S} Нека му |
старца на Вујну?!...{S} Их, куд је себе Морава! а куд још даље моја Расина!{S} Тамо су негде из |
дскочило кад угледах реку. „'Го ће бити Морава!“ рекох, „ах, да ли ћу наћи какав чун, па да се |
епо свануло угледаше један чардак поред Мораве и на води испод њега скелу.</p> <p>„Да нису тамо |
долажаху, све то разговетније чух шапат Мораве: „грофице од Нађ-Бање, кћери земље маџарске, кад |
ајко једним скоком искочи на леву обалу Мораве, привуче скелу конопцем, викну ластавици те ова |
хитро искочи — он онда пусти скелу низ Мораву.</p> <p>Њих двоје одмах се прихватише уз једно б |
рвећа жураше се напред а све правцем уз Мораву.</p> <p>Целим путем до сванућа нису ни речи гово |
не мисли.{S} Али пре но што је сагледао Мораву с ову страну Ниша, Рајко је са свим јасно и поуз |
сно, раширих руке, потрчах и — скочих у Мораву! "</p> <p>Маргита се ту устави.{S} Ћуташе и глед |
p>С муком удараше буздованом у копље, и мораде се сваки час устављати да се одмара.{S} Одмарају |
<p>Постало је много мрачније, те Рајко мораде изаћи на колски пут да по мраку не би залутао.{S |
вом положају запоји.{S} Немаде куд, већ мораде да јој својом левом руком прихвати густу косу и |
таде тако за неколико тренутака, па већ мораде даље за својом господом.</p> </div> <div type="c |
ваш!{S} Знаш, ниси хтела ни онда, па си морала!{S} Хајде, одмах, брзо, скидај се до појаса!“</p |
јко.</p> <p>— „Јесте.{S} Кад бих се већ морала пробудити, онда бих опет волела да прво што види |
гласног сељака: „ој, хој,хој, Јоване... море Јоване... ој, чујеш ли Јоване!{S} Моли бега да сав |
убма, бије ногама, себи не да прићи.{S} Море имадоше више муке с њоме него са мном. „Хајде у Кр |
га Рајко као прекоревајући га.</p> <p>„Море, кабули ти то човече!{S} Не види пророк ноћу!{S} Н |
угнуше.{S} Млади гуслар виде каква туга мори срце у његовог старог бабе, и узе да га храбри, ка |
<pb n="193" /> сте код њега у двору на мору, где кад се сетите њега, старца, ви се грохотом на |
зило се у двориште преко једног дрвеног моста, који се на ланцима могао привући у вис уз <pb n= |
ње јата дивљих голубова; испод погдеког мостића од брвана жабе су невесело крекетале.{S} Кад св |
а одмах, него да на његово понашање сви мотре, па у Нишу да се реше шта да раде.</p> <p>А на пу |
дну стопу у висину просећи!{S} Да л’ ће моћи и доживети да је виде просечену ?!</p> <p>Оно мало |
кристала.</p> <p>„Умориће се те нећемо моћи путем одмицати; него да је зовнемо да седи с нама |
напред! напред!“ </p> <p>Рајка подиђоше мрави од узбуђења.{S} Беше му мило и опет некако тешко. |
х.{S} Стојаше као укопан.{S} Прођоше га мравци кад из чатрље зачу пиштање и гласно плакање оне |
еху у једном мрачном узаном ходнику.{S} Мрак бејаше тако густ и црн да не могаху једно друго ви |
душе његове угаси се светлост те поста мрак, а у другој наста само нека тиха месечина.{S} Све |
И онда корачаше даље ћутећи у све гушћи мрак неких тесних улица на крај Крушевца.</p> <pb n="60 |
арог порушеног града.</p> <p>Али се већ мрак ухватио био кад изађоше на тај вис.{S} Под самим г |
ек ниско погнут провући некуда унутра у мрак.</p> <p>Кад их старац доведе пред тај отвор, дубок |
и крочи неколико корачаја сам за себе у мрак, као да хоће да бега од ње.</p> <p>„Не, Рајко!... |
земљакиње што онако млада робује, а по мраку ми је светлила светлост господског образа ових ви |
Рајко мораде изаћи на колски пут да по мраку не би залутао.{S} А чим поче да свиће он окрену н |
ми опет руку твоју!“</p> <p>Рајко се у мраку три пута беше прекрстио, и одмах дође к себи.{S} |
има светлости.{S} Мене је страх само у мраку.{S} Хајдмо!“ рече Маргита.</p> <p>Узеше да разгле |
{S} Не бој се; ево моје руке!“</p> <p>У мраку наиђоше једно на друго.{S} Обема рукама својим об |
градског, била је једна чесма од белог мрамора.{S} У оно су је време још једнако звали „госпођ |
стојала је на ногама од црног углађеног мрамора, застрвена је била плаштаницом, која је била ди |
ружао у широку једну заравањ од руменог мрамора.{S} Од прилике на средини те заравњи два велика |
подизао на две степенице од плавичастог мрамора, па онда пружао у широку једну заравањ од румен |
>На једној широкој и повисокој коцки од мрамора беху саливене па позлаћене некакве људске прили |
су ветрови засадили, царичиној чесми од мрамора хладовину гради; некада су царске слуге појиле |
ислоњени уз сами онај четврти ступањ од мрамора, запремљени бурадма са златом, били су поређани |
ене цеви, цеви од сребра бистру воду из мрамора изводиле; некада су с ону страну ове зидине бил |
ло је силазити преко четири врло широка мраморна ступња, па да се сиђе на под од саме дворане.{ |
као да је било срце једнога гуслара, те мраморна чесма поче да му изводи пред очи свакојака при |
па онда с њоме заједно сиђе с последње мраморне степенице на под, који је све ситним шареним к |
оре изгледа <pb n="168" /> ми као да је мраморни престо цара змајског, и на овој простирци од з |
трави од ледине изгубила.{S} Од широких мраморних плоча, које су јој теме покривале, остала је |
но од њих на једној, нешто мало снижој, мраморној коцки, био је начињен цар један на ватреном к |
!“ и онда га повуче к трећој прилици на мраморној коцки, лево од оне велике у средини.</p> <p>Р |
редини, а на онако исто посниској коцки мраморној, као оно Рајков цар.{S} А кад чу како Рајко у |
е, и по гдекоји би слепи гуслар на овој мраморној чесми <pb n="31" /> духом прогледао и видео д |
да танком и мирисном хладовином заклони мраморну чесму од сунца, те да у хладу и на миру бистро |
извезени беху; однесе га и простре пред мрамором на коме стари деспот Ђурађ слушаше шта му осле |
у преко целе дворане к оном коњанику на мрамору. „И онда, што ти да остајеш само у твоме џемада |
ури све на прстима кроз дворану право к мрамору, на коме цар Душан јахаше поносито свога коња о |
оштанице, па пођоше да виде има ли онај мрачни ходник гдегод каква излаза или бар краја.{S} Оче |
сутоњски прамен паде из пећине унутра у мрачни ходник а с њиме и глас старог пустињика:</p> <p> |
тавицу за улар.</p> <p>Постало је много мрачније, те Рајко мораде изаћи на колски пут да по мра |
еколике јако светле звезде трептаху над мрачном масом, која подупираше јужни крај неба.{S} Лак |
вори пећину.{S} Њих двоје беху у једном мрачном узаном ходнику.{S} Мрак бејаше тако густ и црн |
{S} Како се гипкост њена уз тебе у оном мрачном ходнику приљубила била?...{S} А куд оно залуташ |
сетом кораку спотаче се о зембил у оном мрачном ходнику и +напипа руком ону тикву с водом.{S} П |
т, у лице Маргитино, него да завирује у мрачну дубину онога ходника испред њих.{S} А Рајко живо |
Кад ме је Бекри-Бекир унео везану у ону мрачну и прљаву јазбину своју у Крушевцу, и кад помисли |
, борба веровања са неверовањем.{S} Узе мрдати главом, као да сама себи каже: „не, не, то нећу! |
кала, а они — просто ни малим прстом да мрдну!{S} Шта ли би мој стриц Павле рекао на све ово?!“ |
ако пребачена преко ковчега Рајкова, не мрдну.</p> <p>Ружа се сагну да јој подигне главу и онда |
ву Арапину, а она не рече ни речи, нити мрдну прстом, па ни после кад Марко осече и другу па и |
илика, прошао си а ниси ни малим прстом мрднуо да му помогнеш.{S} Што си тако мене и задругу на |
је омађијала и да је он сиромах у њеној мрежи.{S} Није дуго потрајало док ето Манде и њене Соки |
а друкчије ил’ се ваља предавати, или — мрети!"</p> <p>Овај мирни говор поврати мир у душу Марг |
ети отац нема где да сакрије, онда ваља мрети, — јер ја се Турцима жива не предајем! “ рече Мар |
их: „немојте људи! све једно је, једном мрети ваља; него молите се бегу да ми учини милост да з |
/p> <p>„Кад је воља божја да тако млада мреш, говораше Рајко, спуштајући Маргиту на тај плат, н |
гроф, седе браде и седе косе, округла, мрка и зажарена лица, одевен у богато маџарско руво, са |
коро до колена, а лепо у богате шаре од мрког, жутог и зеленкастог плетива исплетене.{S} На гла |
у нешто мало дужу но ширу коцку, и кроз мрку препланулост од сунца на образима његовим лако про |
као без душе.</p> <p>Маргита је лежала мртва.{S} Клечећи поред Рајкова ковчега, загрливши га и |
ећине, па кад видиш да Турци преко мене мртва к теби скачу, ради како ти Бог кроз то твоје срце |
изађе.{S} За неколико тренутака владаше мртва тишина.</p> <p>Маргита дође до младе Циганчице.{S |
иже дрво до моје пећине, па ме после ви мртва скините и у пећину закопајте!{S} Ето беже, то је |
не просечемо, онда ти кад видиш да сам мртва ради шта знаш!“</p> <pb n="147" /> <p>— „Ала, не |
куда ето доспех, ја падох на земљу као мртва.{S} Једног се дана хтедох заклати, па ми он истрж |
е и да оставе само њу и Ружу саме поред мртваца.</p> <p>Кад осташе саме, онда она приђе ка ковч |
не би опазили да кроз њиве и поља носе мртваца.{S} По дивној месечини пошли су све корак по ко |
колико катова широких полица, а на њима мртвачке ковчеге.{S} Кад из треће просторије изађе Марг |
робница.{S} Чини ми се да миришем кости мртвачке ! “</p> <p>Рајко јој пружи руку те дохвати њен |
од овога града изнад нас, и ово су све мртвачки ковчези.{S} Их, шта их је!{S} Да ћутим, да се |
ом по лицу покривена, па немо гледала у мртвачки ковчег, који је покривен црном чохом лежао пре |
ко већ видео, а за које је мислио да су мртвачки.{S} Сад је видео да у једнима од њих леже смеш |
една страшна црна ноћ све да застре као мртвачким покровом.{S} Стари се деспот заплакао.{S} Суз |
се, ето хвала Богу, њиме сад враћамо из мртвих у живе!{S} Дед’, кћери моја, један гутљај!{S} Та |
ешће наређивала да је оставе саму поред мртвог Рајка.{S} Са свечаном мирноћом издавала је запов |
реч!“</p> <p>Устаде патер Амброзијус у мртвој тишини и тек се накашља, а двокрилна се врата ра |
лопку, па зар ја да останем да жив тебе мртву на души носим?!...{S} Не може тако!...{S} Ако се |
пси као јареб гоне и да те самсови као мрцину вуку?!...{S} Ах!“ јекну Маргита и онда оно севањ |
ица, и храбра као сваки Маџар витез!{S} Мрштиш се?!{S} Е, добро, храбра сам као какав Србин вит |
од прича да чуда чини.{S} Не знам да л’ му смемо прићи ?! “</p> <p>У том их је и старац опазио. |
нечему — и сам није знао к чему.{S} Сва му се Србија чинила као да је баштина његове задруге; с |
Па онда му је слала и друге Циганке, да му гледају у воду, или и у длан, и свака му је то исто |
о момче стиди да призна; него чекај, да му најпре наместим срце!{S} Па онда мој стари господин |
давао знак најближем селу под брдом, да му се пошље један или два поуздана човека.{S} Требали с |
ке планине старцу Теодосију у Вујан, да му каже да смо нас двоје за вечност заједно, и да умире |
мој изненадни појав не потресе тако, да му здрављу нахуди.{S} С тога сам и хтела прво да видим |
је на раме, па право у луг Аћиму!{S} Да му помогнеш кола оправити, натоварити и кући отерати!“ |
је прави сотона.{S} Кад не бих хтела да му играм што он прозва малим и великим чардашем, он би |
синко, Бог дао да га ти дочекаш, па да му ти ово благо предаш.{S} Ето, какву <pb n="165" /> ти |
тих се што је наш покојни стриц, Бог да му душу прости, нама момчадији свагда говорио: кад си у |
мо у неком тихом сну.{S} Па онда узе да му говори:</p> <p>„Кад смо оно били у подземној дворниц |
псовка циганинова.{S} Учинило му се да му је робиња необично дуго на чесми; остави наковањ и ч |
нога гуслара, те мраморна чесма поче да му изводи пред очи свакојака привиђања.</p> <p>„Некада |
?" питаше Рајко гласом који издаваше да му је криво.</p> <p>— „Шта вас ја знам кад сте!{S} Него |
овао клинце за потковице.{S} Највише да му је било тридесет година.{S} Мало подаље од њега седе |
а ћу сад да отпашем младога витеза и да му превијем рану.“</p> <p>Маргита и Ружа изађоше у пред |
чега, само као да боље чује певача и да му је ближе.{S} Загледа се најпре у Рајково лице и не т |
„кабадахију“ Рајка, да га спроводи и да му помогне да се цареви гости ни на шта не потуже.</p> |
мештати и онај трећи на доњој полузи да му буде на бољој згоди за ударац, Маргита му метну руку |
уцати прстом у чело, као да се увери да му лубања није напукла, па задовољан тим претходним, и |
, па онда усред таквог триумфа осети да му је грло суво, те дохвати чутуру и опет повуче добро. |
ме ето на зло навлачи!“</p> <p>Осети да му се мир и крепост у срце враћају.{S} Али не смеде ни |
ећу, и мегдан, па и живот, чим пусти да му женско око срце запали, а рука његова обгрли <pb n=" |
да мига и да се криви на Рајка, као да му тако даде разумети шта је велики чардаш. „Него, како |
евито да притискује руку његову, као да му тиме обрати пажњу на страхоте које види и од којих с |
а дотле у животу.{S} Учини му се као да му се душа поделила у двоје.{S} Једна половина слушаше |
очи Рајку, и узе да врти главом као да му каже: нема од тога ништа мој брајко; мали си ти за т |
и теркије и чутуру !“ рече Рајко као да му објасни што му тако товаран дође.</p> <p>„ Ако ти је |
к младићу и потапка га по рамену као да му одобрава.</p> <p>„Е баш ми је жао, што нас двојица н |
аљевић Марко. „Јеси ли му се понудио да му помогнеш?" питаше га отац. „Бог с тобом, бабо! нисмо |
апита: би ли стари господин допустио да му нешто кажем.{S} Позваше га унутра.{S} Уђе и стаде бл |
</p> <p>„Ево да ти кажем!“ Узе Рајко да му шапутом прича. „Стари људи казују да овде у планинам |
шао си а ниси ни малим прстом мрднуо да му помогнеш.{S} Што си тако мене и задругу нашу осрамот |
га неизмерном нежношћу.{S} Узе опет да му чело и очне поклопце превлачи мирисним прстима своји |
свиснуће.{S} Од муке звао је и Манду да му гледа у пасуљ, хоће ли вас наћи.{S} Она му куја једн |
време, па кад виде да се устручавају да му приђу, он им за чудојасним гласом разговетно викну:< |
Колико год ју је пута призивао, свагда му је то исто казивала.{S} Па онда му је слала и друге |
му тако већ мало памет померили, Манда му световаше да отиде у Арад к некој старој Влахињи вра |
агда му је то исто казивала.{S} Па онда му је слала и друге Циганке, да му гледају у воду, или |
а, ви се грохотом насмејете.{S} Па онда му је казала да све то ништа не мари, јер њему стоји у |
исте љубави према теби!“</p> <p>Па онда му приђе к лицу и пољуби га у чело.</p> <p>„Шта то ради |
у овој гори да покрива!"</p> <p>И онда му се примаче још ближе и — пољуби га у уста!</p> <p>Ка |
прса и мало по мало и не без муке, веза му руке на леђа!{S} Није дуго трајало од онога тренутка |
еки векова, амин!“ Е онда ме загрли; ја му поднесох усне, погледах га у очи, познадох га, врисн |
идарице рекоше: нема ништа од ње!{S} Ја му се молих да је придигне, па ма и богињаву и слепу, с |
дара једну троуглу кожну амајлицу, која му о црном свиленом гајтану бејаше о врату; преврети се |
отову срдит.{S} Невесео од жалости која му притискиваше срце при помисли, да она јадна жена, он |
у гледају у воду, или и у длан, и свака му је то исто готово од речи до речи лагала.{S} Кад су |
лости!{S} Тек, шта ја говорим?!{S} Нека му је по хиљаду пута слава, што вас је из чељусти оних |
ио <pb n="127" /> честит човек!{S} Нека му је лака земља!{S} Благо њему на ономе свету!“</p> <p |
ук мене, ја вас, а Бог све нас.{S} Нека му је слава!“</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SR |
се утишају, па се онда диже.{S} Циганка му нешто шапуташе на ухо, али је он нестрпљиво одгурну |
ко од твојих на Косову погинуо, еј вала му!“ па Рајко подиже мало са главе шубарицу; „на бољем |
их танких прстију у руку Рајкову давала му на знање, кад год би појачана вика у пећини одјекнул |
твој Мартин спор!...{S} Тек опет хвала му; шта бих сад без њега радила!...{S} Иди види, можемо |
младости и пламен узбуђености.{S} Цела му је појава била пријатна и допадљива.{S} Није му било |
ресеним гласом.{S} Био је блед; у очима му збиља и туга уједно; обрве саставио, чело наоблачио. |
то пре дође; па кад јој се примаче, она му живо шапутом казиваше: „ходи да чујеш, има неко с он |
кад га виде како баци шубару у вис, она му хитро приђе и продрма га за руку.</p> <p>„Јеси ли пр |
ли пламенови од жарког огња у срцу, она му живо рече:</p> <p>„Млади јуначе!{S} Спремна сам да п |
ких турских чизама да их навуче.{S} Она му се сад у свему покораваше као дете, и од часа на час |
гледа у пасуљ, хоће ли вас наћи.{S} Она му куја једна причаше, како је њему све узалуд што ради |
од Нађ-Бање!“ промуца стари гроф, и она му се дворана поче да окреће. „Шта то рече Мартин?!“ пи |
оји је извадила из некаквог зембила, па му једва чујним шапатом рече:</p> <p>„Закољи га!“</p> < |
p> <p>Мало после опет зовну Мартина, па му рече: „Ево ти кеса са пет стотина талира.{S} Најми у |
умакати своје прсте у сирће од руже, па му онда њима полагано и нежно превлачаше чело и трепави |
гов ми је стриц једном живот спасао, па му уведох синовца у свој конак за кабадахију, и пазим г |
е свете цркве зазвони сребрно звоно, па му се јека стопи у милозвучно појање црквено, те му пот |
едајући час на Рајка час на Маргиту, па му се најпосле на овој очи зауставише. „Или ме старе мо |
Маргита му метну руку своју на раме па му рече :</p> <p>„Чекај молим те!{S} Ко зна шта је тамо |
зумљиво.{S} Срце му брзо куцаше и ватра му беше образе <pb n="219" /> подузела.{S} Маргита се н |
буде на бољој згоди за ударац, Маргита му метну руку своју на раме па му рече :</p> <p>„Чекај |
} Кад из треће просторије изађе Маргита му рече: „чини ми се да миришем тамњан.{S} Долази од те |
под оним тамо јабланом.</p> <p>Маргита му се насмеја, али га послуша.</p> <p>— „Рајко,“ поче М |
на коме стари деспот Ђурађ слушаше шта му ослепљени син уз гусле пева.</p> <p>„Кад је воља бож |
друге мавен пламен лиже </l> <l>А трећа му проговара глава.</l> <l>Њега царе на граници храни,< |
е по други пут од њега подиже, Маџарица му пружи један дугачак нож, који је извадила из некакво |
жао као за земљу прикуцана.{S} Маџарица му додаде конопце.{S} Беху већ на замке припремљени, те |
у моју молитву и подиже је!{S} А Маруша му се једнако и на глас молила: боље да је и закопа, не |
у кукове своје и расточио као буре кад му прсну обручи, а по средини остало само сељачко седал |
ао да су јој мишице од челика, и додаде му га не рекав ни речи, него само гледаше га право у оч |
хињу!“</p> <p>„А, сад тек видим!" упаде му Маргита живо у реч; „сад тек видим ко су твоји учите |
м...“</p> <p>„Сибињанин Јанком?!“ упаде му живо у рен .{S} Маргита; „то је наш маџарски јунак Х |
ш Циганин не дође к себи од чуда, скиде му с руке оне влажне крпе и напуни му њима уста као чеп |
јава била пријатна и допадљива.{S} Није му било више од двадесет и две године.</p> <p>Красни ов |
и се свима да је баш подозрива.{S} Није му испало ни до Крушевца ни у Крушевцу да начини кавгу |
у зиду од кухиње, који кад отвори рекне му: „гледај сад и добро утуви своју суђеницу да не погр |
еретемку, тресну једном ногом о под, те му мамуза зазвркта, трже онај шпански штилет, па га сју |
н сам застиде, и нехотице обори очи, те му погледи падоше на ибрик.{S} Није био нимало жедан на |
а стопи у милозвучно појање црквено, те му потресе срде и на очи натера сузу.{S} Он се диже, ск |
зника што блене у моју младу, и опалите му врућих четрдесет батина!“ Пијани гости узеше да клик |
рукама те овај паде на земљу, а клеште му одлетеше под мехове.</p> <p>Рајко му клече на прса и |
ом, истина од простог рода, али која ће му родити два сина, који ће његово име са славом по све |
у куту од собе своју дугу пушку, јер ће му у случају невоље довољно бити оружје што га за пасом |
очи па их све у ковитлац окреће, дркће му црна кожа на образима, искезио зубе, па режи као бес |
и за човека доста малених уста.{S} Лице му је било обликом као округла јабука, која се слила у |
ајко је био кипео од веселости.{S} Срце му је било <pb n="19" /> пуно необичне милине; очи су м |
час разумљиво, час неразумљиво.{S} Срце му брзо куцаше и ватра му беше образе <pb n="219" /> по |
стићи лекари, па ће те извидати!" рече му она.</p> <p>— „То је добро.{S} Па ћемо онда заједно |
...{S} На какве те труде стављам!" рече му тихо.</p> <p>— „Нису то никакви труди.{S} Право је д |
ред, показуј пут у караван-серај!“ рече му патер.</p> <p>— „Добро, кад тако заповедате!" прихва |
</p> <p>„Ево лези на ову постељу!“ рече му Маргита. — „А, то не, много је господска!...{S} Куд |
само, јер ти је мука да признаш!“ рече му Маргита нестрпљиво.</p> <p>— „Чекај молим те, госпођ |
у наслони своју главу. „Пусти ме,“ рече му шапутом; „да се на тебе наслоним....{S} Хоћу да падн |
оплих пољубаца.</p> <p>„Е, Рајко,“ рече му ведра, „сад сам се исплакала, сад ми је лакнуло.{S} |
дини, па се онда загледа у Рајка и рече му: „Јеси ли ти помахнитао?{S} Ко је још поткивао коње |
само лупање свога срца чујаше, казиваше му да у пећини нема више никог живог.{S} Тада прва миса |
су сва!{S} Пуна су за цело!“ довикиваше му Маргита, која беше подалеко од њега одмакла, отварај |
пет главу своју од лица његова, гледаше му опет право у очи, погледима у којима милина, чежња и |
ало своју главу од лица његова; гледаше му право у очи, за неколико тренутака, неисказаном нежн |
> <p>Осмехну се брк Циганину, загрејаше му се очи и заиграше по оним талирима.</p> <p>„А би ли |
а са свим онако на њ наслоњена и чињаше му се да јој се живот баш гаси.{S} Тако му се нешто раж |
т, па га онда тапкаше по глави и тепаше му: „моје верно псето, мој верни стари Кондоре! ти си п |
у.</p> <p>„Слободно! слободно! говораше му робиња немарно. „Нећу ја ноћас ни мој врат а камо ли |
лимо право као брат и сестра!" говораше му. „Овде смо као у гробу и смрт седи негде у једном од |
е Рајку, потапка га по рамену, говораше му нешто маџарски и заврши рекав три пут српски: „напре |
к је поновио само твоје речи!“ говораше му Маргита.</p> <p>— „Не, не, чуо сам ја добро; одговор |
неком сузом.</p> <p>„Мартине,“ говораше му Маргита озбиљно и свечано; „био си нам свагда веран |
јка подиђоше мрави од узбуђења.{S} Беше му мило и опет некако тешко.{S} Пригну се и пољуби стар |
о на лево па на десно.{S} Очевидно беше му тешко да се на ногама држи.</p> <p>„Има некакво весе |
згодно десило царевом госту.{S} Стадоше му очи на младој жени која се пред ногама <pb n="12" /> |
сељу угледа једну Циганчицу.{S} Стадоше му очи на њој.{S} Окрете се Мартину, који је био с њиме |
аше Рајко узбуђен, а по ртењачи просуше му се неки хладни жмарци.{S} А Маргита се сва стресаше |
престао да куца и спустио руке, она би му из њих извила копљасто длето и буздован-чекић, па ку |
је са свим јасно и поуздано знао шта би му стриц Павле рекао да је жив, и шта би радили онакви |
што разумеваше, шта старац сумња, и би му криво.</p> <p>„Молим те, оче, стрпи се док ти све по |
<p>И онда би узео да премишља шта ли би му стриц рекао, па онда пређе да се пита: а шта ли би н |
енкастог плетива исплетене.{S} На глави му је сниска шубара од црне јагњетине.{S} Испод шубаре |
це.{S} Како седаше у један сто, погледи му падоше на једна узана вратóца, која стајаху ошкринут |
сад у висину.{S} Приђе к Рајку, положи му обе своје руке на рамена, загледа се неколико тренут |
тири потковице!" рече Циганину и положи му их на длан.</p> <p>Циганин их загледаше, преврташе и |
о!" рече Рајко, пољуби се с Јовом, који му бејаше некаква својта, па онда поведе ластавицу за у |
загледао у младог гуслара!{S} А шта ли му овај <pb n="117" /> уз гусле пева?!“ питаше Маргита |
о пресечен — растов пањ.</p> <p>„Шта ли му је ово сад?!{S} Кад угледах ове златне лавове и среб |
еднако бринуо како му је царица и је ли му све добро на двору.{S} С тога би царица, чим се смрк |
“ одговори наш Краљевић Марко. „Јеси ли му се понудио да му помогнеш?" питаше га отац. „Бог с т |
.{S} Старог грофа и не бејаше дома, али му беше млада грофица.</p> <pb n="50" /> <p>Кад кошеви |
<p>Ту се Рајко мало устави; поћута, али му око усана обиграваше осмех, те га издаваше да мисли |
боље.{S} Јест љуља се и повија се, али му се све поче око њега да окреће и несвестица га обузе |
же руку да је и по други пут удари, али му је у исти мах Рајко дохвати својом левом руком.</p> |
о бити!“ рече Рајко храбрећи је.{S} Али му и самом срце бурно куцаше.</p> <p>Последњим једним ж |
ш мало осмехну само да је умири.{S} Али му лице поче нагло да бледи и жути.</p> <p>— „Хајдмо од |
ацакаше се ногама као бесомучан.{S} Али му то ништа не поможе, и само га брже изнураваше.{S} Ра |
<p>„Иди, слатка моја, иди клекни и моли му се нек не да смрти младог овог витеза!“ шапатом <pb |
по мало па као да га нестаде.{S} Учини му се да је остао само с њом сам у свеколикој васељени. |
у срце узе куцати све бурније.{S} Учини му се чисто да чује како цар виче: „напред, јунаци! нап |
леда и не хте очима да верује.{S} Учини му се да се она стена с крстом полагано креће и на свој |
не могаше да одвоји очи од ње.{S} Учини му се да тек сад први пут виде како су јој дуге трепави |
а врло тихи шум с ону страну.{S} Учини му се шта више као да неко пипа одонуд врата, као да се |
што што никада дотле у животу.{S} Учини му се као да му се душа поделила у двоје.{S} Једна поло |
S} Не може бити друкчије!“</p> <p>Учини му се да нешто баш близу њега зашкрипе.{S} Погледа и не |
киде му с руке оне влажне крпе и напуни му њима уста као чепом, те сад већ не могаше ни зуцнути |
на друго.{S} Обема рукама својим обеси му се она о десно раме, и са слободом и поверљивошћу се |
рац господски махну руком Рајку, дајући му знак да може ићи.{S} Рајко се поклони старцу и изађе |
неко ново аковче.{S} Па онда враћајући му се пуна усхићења и са пуно поузданости рече: „еј, мо |
арог бабе, и узе да га храбри, казујући му шта види у оној ноћи, у којој само манастирска канди |
ђ-Бања!“ рече Маргита Рајку, показујући му руком; „ова гомила кућерака трском покривених то је |
дарише Рајку пламенови у образе.{S} Очи му се разгореше топлом ватром.{S} Изгледаше дивно у <pb |
о Маџарица стоји поред Циганина, ставши му једном ногом на прса.</p> <p>„Еј, злосрећнице!" заје |
не само као жену своју, него као да сам му кћи мезимица.{S} Видећеш, неће знати шта да ради те |
није било.{S} Док је жив био дивила сам му се.{S} Сад га љубим.{S} Не могу без њега.{S} Љубим г |
ком Маргити да дође.</p> <p>"Метнуо сам му хладне крпе на рану и привезао је!“ говораше Мартин |
у њему сад шапуташе истом брзином којом му срце куцаше: „не бој се, не бој се; није грех, није |
<l>Да од Срба царевину брани.</l> <l>Он му купи данке и хараче </l> <l>Што ђе отме да питања не |
: „красно момче!{S} Добар јахач а и коњ му добар!“ Патер Хијероними превео <pb n="22" /> би чау |
лено свога седог оца и уз гусле казивао му, како ће да пропадне господство њихово и царство срп |
но рече да је и грехота и срамота; него му стадох чизмом на прса и рекох му: „ево си погана зве |
превео све оно што Рајко рече.{S} Много му сметаше што запињаше о оно црвено вино на софри.{S} |
као да је баштина његове задруге; свако му је дрво изгледало као да је кита босиљка, свака стен |
о и дуго не могаше да удеси струне како му уху требаше.{S} Најпосле их удеси, и поче да гуди не |
небом осветљену, слику, и осећаше како му се нека растуженост краде у срце.</p> <p>„Еј, Боже б |
о га чудна једна ватра загрејава и како му срце узе куцати све бурније.{S} Учини му се чисто да |
сети како му срце закуца бурније и како му удари пламен у образе. „Да ли је волим ма за трунку? |
уздованом, Рајко још из даље опази како му Маргита, која бејаше остала са свећом пред оним врат |
ише у сладак мелем.{S} Рајко осети како му срце закуца бурније и како му удари пламен у образе. |
ан.{S} А опет би се једнако бринуо како му је царица и је ли му све добро на двору.{S} С тога б |
му се да јој се живот баш гаси.{S} Тако му се нешто ражали, да с тешким и дубоким уздисајима са |
те му одлетеше под мехове.</p> <p>Рајко му клече на прса и док још Циганин не дође к себи од чу |
о силази низ кулу, сетан невесео, тешко му је што не може да послуша свога господара, ал’ је те |
Али нећеш куд си наумио! “ </p> <p>Чело му беше орожено крупним знојем, који он сад узе брисати |
као да су босиљком засађена.{S} Чинило му се као да кроз растове шуме шумадијске бруји поветар |
светлеле неисказаном радошћу.{S} Чинило му се као да је робовао у конаку Мустаф-агином, па се с |
та вика и псовка циганинова.{S} Учинило му се да му је робиња необично дуго на чесми; остави на |
<p>Али га сад нов ужас обузе.{S} Десило му се нешто што никада дотле у животу.{S} Учини му се к |
но велико у злато оковано еванђеље, што му по крилима положено беше.</p> <p>Иза овог златног пр |
абележи ни стоти део од свега онога што му Рајко казиваше о планинским ланцима, о висовима, сел |
свој дом, да пошљеш скелеџији паре што му скелу низ воду отиснусмо.{S} Знам ухватиће је, али ћ |
уру !“ рече Рајко као да му објасни што му тако товаран дође.</p> <p>„ Ако ти је празна, могао |
аћао је он пажњу маџарској господи, јер му се чинило да свега тога нигде ван Србије нема..</p> |
етњој вечери диван поглед.{S} Чаробност му је порасла тајанственошћу којом она дубока мирноћа и |
, један други глас у души његовој викну му: „Душан те гледа!"</p> <p>Рајко се трже и не дотакну |
ен скакаше од џбуна до џбуна.{S} Сва су му поља мирисала као да су босиљком засађена.{S} Чинило |
отово од речи до речи лагала.{S} Кад су му тако већ мало памет померили, Манда му световаше да |
дбио велике новце <pb n="16" /> које су му неке овдашње спахије нудиле.{S} Опростите ми што по |
или два поуздана човека.{S} Требали су му да проведу Рајка и Маргиту кроз Венчац до Космаја.</ |
n="19" /> пуно необичне милине; очи су му светлеле неисказаном радошћу.{S} Чинило му се као да |
тена румена; и саме вране и свраке нису му се више чиниле да су тице злослутице, него само као |
ребрне <pb n="40" /> потковице, и да ћу му по неком великом послу доћи.{S} Иди сад!{S} И Бог ти |
у заставу, од које тешке кићанке падаху му по плећима; у десници држао је го мач, па њиме показ |
брних грошева. „Не треба ми то !“ рекох му, „него дај ми чету акинџија, да се осветим моме крвн |
; него му стадох чизмом на прса и рекох му: „ево си погана звери у мојој руци! могла бих ти грл |
оганим.{S} Пих, скоте један! “ и пљунух му три пута у лице!{S} Нека га !{S} Хајде сад, јуначе, |
оћ патер Хијероними направио изванредно мудар и прозорљив.{S} Кад оно Рајко изађе зловољан из њ |
неко време као да се гњура у дубине оне мудрости; узе полагано и више самом себи понављати оне |
вом припада, а то је: место поред свога мужа!“</p> <p>Праћена Рајком, као сенком својом, она ко |
</p> <p>Сам си је ти довео да име свога мужа од бруке спасе!“ И онда старица узе да јој љуби об |
или.{S} Све бих заборавила, да нож мога мужа није убио човека, који ме је турског ропства ослоб |
еблагодарна куја, незадовољна са старим мужем одбегла за младим... хеј, патеру, како се зваше о |
на кога овде видите, похитала сам своме мужу и своме завичају.{S} Аладаре, зар ме доиста не поз |
ти је у завичај, предај је у руке њеном мужу; нека види да њена чистота није посукнула ни од је |
двојином журити да предам госпођу њеном мужу, и тројином хитати да се теби вратим.{S} А вала ба |
м.</p> <p>То није био глас него музика; музика у којој су се тужни звек од зебње, и радосни тре |
им гласом.</p> <p>То није био глас него музика; музика у којој су се тужни звек од зебње, и рад |
, чекај молим те, има још и друга једна мука!{S} Треба, веле, да се то кује у по ноћи и кад је |
их око једног грма!{S} И његова највећа мука, коју мучи, није Турчин, него неслога српска и нем |
а си дете!{S} Правиш се само, јер ти је мука да признаш!“ рече му Маргита нестрпљиво.</p> <p>— |
нам сам Бог помогне, ово се ваља на нас мука и невоља!“</p> <p>„Рајко, хајде да бегамо!{S} Где |
а куца у камен.</p> <p>После свакојаких мука првога дана, и пошто је поломио своје ножеве и исе |
n="77" /> черзи и родила.{S} Од тешких мука у оковима била сам стала сама кожа и кост.{S} Он н |
замислити ни стотинити део оних грозних мука што сам ја у оној зверској јазбини претрпела!{S} М |
исли, да сам силазећи у гроб ставила на муке и уморила једну свету старост и једну невину младо |
а ништа.{S} Мислили смо свиснуће.{S} Од муке звао је и Манду да му гледа у пасуљ, хоће ли вас н |
е све друго што хоћеш, врати ме на нове муке, умори ме лаганом смрћу, само одржи њега и подигни |
су све нове и све страшније и грозније муке.{S} Дошао је најпосле дан, у који је моје слабо и |
тако воља божја!...{S} Опрости ми твоје муке ако узживиш... опрости ми рану смрт своју, ако им |
да чује моје молитве, нити да види моје муке и моје сузе; он се окренуо од мене, ја се окренух |
а патила, или ко није очима гледао моје муке, тај не може да замисли сву страхоту њихову....{S} |
положаја, све своје и телесне и душевне муке.{S} Видех, бадава све, нема ту помоћи ни ослобођењ |
себи не да прићи.{S} Море имадоше више муке с њоме него са мном. „Хајде у Крушевац санџак-бегу |
иганина на прса и мало по мало и не без муке, веза му руке на леђа!{S} Није дуго трајало од оно |
амо маште и сеновите варке, па су имали муке да не поклизну; а ти си био пет дана на тешком мес |
онда отиде опет да буши стену.</p> <p>С муком удараше буздованом у копље, и мораде се сваки час |
се од мене, црна сотоно, не знам те шта мумлаш!“ па се онда окрете гостима и поче што јасније м |
леда у сребрни млаз, који сад само тихо мумлаше, падајући у пун котлић.{S} Склопи руке на груди |
Шта оно би с тобом јутрос у пећини, кад муња севну и гром пуче?...{S} Тобож не смеш ни да се се |
га у уста!</p> <p>Као да је из Маргите муња севнула, и као да је гром поред њега пукао, тако Р |
!</p> <p>Па онда као да јој од једанпут муња сину, те јој показа шта се све крије у тајанствено |
гласић шапуташе:</p> <p>„Како оно сину муња кад се њене усне дотакоше твојих усана! како дивне |
цркнем!“</p> <p>— „Какав си болан ти то Мусломанин ?! “ питаше га Рајко као прекоревајући га.</ |
Чинило му се као да је робовао у конаку Мустаф-агином, па се сад слободан и срећан враћа у зави |
ати царског поклисара.{S} У Београду је Мустафа-бег Алаџа-хисарли, један од најбогатијих спахиј |
не потуже.</p> <p>„Његови га,“ говораше Мустафа Хасану, „на дому зову „Страхињом", ван дома је |
тамнији и ако се на њ само небо својом мутноплавом ивицом наслонило беше.{S} Него испред тога |
зађох пред пашу, повиках: „Алах-ил-Алах Мухамед ресулах! “ потурчише ме; поклони ми паша неколи |
еким невидљивим џином. „Лажеш, сотоно!“ муцаше он ономе тајном гласићу; „лажеш! криво ти је што |
pb n="211" /></p> <p>— „Твоја постеља?“ муцаше Рајко, и онда се загледа за неколико тренутака у |
о је у лугу видео Аћима Главоњу како се мучи.{S} Претоварио кола неком грађом па им прсла осови |
ог грма!{S} И његова највећа мука, коју мучи, није Турчин, него неслога српска и немаштина новц |
сти, Бога ми си госпођа и сад, и ако се мучиш као робињица!{S} Молим те, би ли хтела да се осло |
је јаком својом мишицом не загрлиш и на мушка своја прса не пригњечиш...“</p> <p>На ове последњ |
?!...{S} Будало једна, прави би човек с мушким срцем та слатка уста већ до сада пољубио, тај је |
њишта, пустио и женскадију да стане иза мушкиња, а нас момчадију посадио би на земљу право испр |
оје женско раме примаш терет, који моје мушко раме може да понесе!“ рекао би Рајко, па узео опе |
рске и млетачке.</p> <p>Са онога прага, на коме се најпре онако у чуду зауставише, ваљало је си |
пе висок, на њему велика златна јабука, на јабуци велики двоглави орао од сребра, погнуо се, ра |
сна рамена, јер је ту лежала њена рука, на коју она баш мало час наслони лице своје.{S} Тек она |
ом о бедрима, са високим жутим чизмама, на којима зврктаху широке сребрне мамузе, — био је сред |
зеној плаштаници, стојала царска круна, на којој је блистао крст од пет алемова, од којих онај |
олубан, верна слуга српског цар-Лазара, на својим рукама изнео госпођу своју, царицу Милицу.{S} |
реном сиџадету око једног белог убруса, на који Рајко положио беше нешто погаче, млада црна лук |
ме свете Тројице и силом часнога прста, на Коме је Христос распет био, и силом Богородичиног сн |
ринско копље и њиме опрезно пипаше под, на који наступаше.{S} Прођоше и ону стену испод које су |
трепне а ја клецнем; она на лево пође, на лево се окренем и ја; она десно, десно и ја, као сун |
од златног песка у њему.{S} На њој је, на једној богато извезеној плаштаници, стојала царска к |
ва младића, господски обучена у доламе, на којима су у испупченом везу извезени били двоглави о |
2.5"> <head>5</head> <p>Онај део стене, на коме је био урезан крст, нагнуо се у пећину као да ј |
а се спусти на колена поред ниске софе, на којој Рајко лежаше, и поче да говори:</p> <p>„Ево ти |
десном колену старчевом, а онај други, на левој страни, гуђаше у гусле, лице своје подигао гор |
ах мало час кад бејасмо доле на капији, на којој царица преклињаше свих девет Југовића редом, д |
би, тако младој а тако злосрећној жени, на самрти твојој позајми!{S} А кад смрт по мене дође, н |
старог града у Крушевцу, ето ње к мени, на сну праћена још једном женом.{S} Села би поред мене |
х кола, правцем на исток к једној умци, на врху које има засађено неколико јабланова.{S} Са врх |
ан стуб, тако своје четири стопе висок, на њему велика златна јабука, на јабуци велики двоглави |
и цигала, или и сувим коњским ђубретом, на ону сјајну господу.</p> <p>Оно су доиста била сјајна |
показујући на један поширок бео камен, на који Маргита већ седе.</p> <p>„Ово је гроб једног на |
ену себи за друга кроз живот ?{S} А он, на моју препаст, гласно викну: нећу!{S} Тек се иза нас |
ао дивља мачка скочи на четврти ступањ, на коме беху поређана и ланцима повезана аковчад.{S} От |
на зибелинском плашту каквом!{S} Овако, на твоме гуњчету сниваћу само о теби и о нашем добром с |
ског народа.{S} Ето тога човека чекамо, на њ погледамо, њему се надамо.{S} Знамо да ће доћи, зн |
се да још за видела изађу на један вис, на коме из далека видеше зидине од некаквог старог пору |
глед пао на толику и тако белу нежност, на тако топлу снежност и на тако свету дражност.{S} Зас |
ом говораше како би он дао своју главу, на оном пању одсећи, ако оно није цар Душан. „За ово,“ |
т, да мирно сахранимо Рајка на Космају, на оном изданку, где има змајев престо.{S} Спреми све ш |
атер превођаше Рајко виде да на ћилиму, на коме стари посланик незгодно сеђаше, леже поређани у |
а прстима кроз дворану право к мрамору, на коме цар Душан јахаше поносито свога коња од мегдана |
али осећам, ето сад овде у овоме часу, на овом лепом јутру, под овом првом зраком сунчаном, ос |
ра руком и рекав:</p> <p>„Кажи господи: на ову је кулу Голубан, верна слуга српског цар-Лазара, |
есте, синко!{S} Баш као да је хајка!{S} На звериње нема за што да је, а није ни на хајдуке, јер |
p>„Жао ме те је јадни мој витеже!...{S} На какве те труде стављам!" рече му тихо.</p> <p>— „Нис |
је оно румени мерџан залутао био?...{S} На каквој се чаробној месечини румен његова сунчевом то |
да га Турци овде не нађу.{S} Тако...{S} На, хватај и овај зембил... и ову тикву с водом...{S} Д |
а млада жена, права и вита као јела.{S} На глави јој је небрежљиво, и мало више на леву страну, |
ше постављен и оперважен зибелинима.{S} На плаштовима су били понамештани калпаци са челенкама |
иротињска соба, али добро осветљена.{S} На једној сниској постељи, а на црвеној поњави, лежала |
је било по шест престола од сребра.{S} На свакоме од њих стојала је по једна владичанска митра |
онда опет удари у маџарске бубњеве.{S} На то ће стари посланик рећи нешто што патер преведе Ра |
је била стисла један листак хартије.{S} На њему је маџарски писало ово:</p> <p>„Слатка моја Руж |
аново преливаху у тамноплаве одјеке.{S} На обнаженом повисоком врату савио се један низ крупног |
тог и зеленкастог плетива исплетене.{S} На глави му је сниска шубара од црне јагњетине.{S} Испо |
ловни, а овај у ковчег од растовине.{S} На сребрном штиту на овом растовом нека се урежу речи: |
т враћаше кад би је чула да се миче.{S} На послетку Маргита изађе — обучена у белу свилу, с рас |
несе горе, два ме самсова дохватише.{S} На левој мишици и сад ми се познаје где ме је један зуб |
да је као неку цркву тамњаном окади.{S} На све то и на сваку ситницу обраћао је он пажњу маџарс |
беху испречила те затвараху ходник.{S} На њима беху три тешке гвоздене полуге, прилично зарђал |
ругој велики један калајисани ибрик.{S} На голим ногама имала је турске папуче од жутог сахтија |
S} Он навали да ме храни сутлијашем.{S} На моју несрећу дођох к себи и поправих се, а он онда п |
ена свилом, златом и ситним бисером.{S} На сред плаштанице стајао је велики златан крст сав пос |
<pb n="116" /> немарно и небрежљиво.{S} На доњој степеници од престола седела су два младића, г |
<p>Млад месец се спушташе к западу.{S} На тамно плавом и високо издигнутом небу пуно звезда.{S |
а млазевима од златног песка у њему.{S} На њој је, на једној богато извезеној плаштаници, стоја |
емљену <pb n="140" /> младу невесту.{S} На глави ми она дијадема, под којом јуче онесвеснух; од |
, и казаћу вам: „ено су у божјој руци!“ На пакост, наиђоше на твоју ластавицу и доведоше је!{S} |
ироких полица на стубовима од камена, а на полицама — дугачки неки ковчези од олова све један д |
то по неколико катова широких полица, а на њима мртвачке ковчеге.{S} Кад из треће просторије из |
иван тек расцветан пупољак беле руже, а на једном прсту од леве руке златну бурму.{S} Кад отвор |
па у петом скоку бејаше већ у капели, а на десетом кораку спотаче се о зембил у оном мрачном хо |
етљена.{S} На једној сниској постељи, а на црвеној поњави, лежала је лепа једна и врло млада де |
мештена лево од оне велике у средини, а на онако исто посниској коцки мраморној, као оно Рајков |
.</p> <p>Испод ове стене у заветрини, а на ледини обраслој сниском, густом и мирисном травом, Р |
рана није опасна.{S} Доћи ће лекари, а на великом су гласу.{S} Неће ваља да тако млад и тако к |
ви, али је била обучена у белу свилу, а на повисоком и танком врату носила је низове од бисера |
ј а сребрним штитом у другој руци.{S} А на пола хвата од ових оклопника беху два повисока млада |
том, узе да маџарској господи шапутом а на латинском језику говори :</p> <p>„Ко нама, о великом |
у Нишу да се реше шта да раде.</p> <p>А на путу до Ниша сви погледаху испод ока к Рајку.{S} Она |
мах онај старац!{S} Куд нас беда његова на њ навуче!{S} И кад бих могао да пробијем ову стену с |
говора и звека од пехара, чаша и судова на столу.</p> <p>Кад њих троје дођоше већ до самих двок |
Манда и њена кћи.{S} А Манда је готова на свако зло.{S} Начиниће гунгулу и убиће вас онде пред |
че, сави га у двоје у троје и положи га на оловни ковчег до саме горње ивице.</p> <p>„Ето ти по |
у Борчије, па се после потурчио што га на вашој свадби избише?{S} Е, стари наш господар прве г |
ог престола, брзо пребаци митру са њега на престо до њега, и онда ту клону, као да је неко ноже |
дахнула је.</p> <p>С ону страну ковчега на трави лежало је једно празно бело стакленце.{S} У де |
у гуњче <pb n="124" /> Рајково, и онога на коме је Рајко седео, водио је пут од једних од оних |
тако пуно срдачности у том поздраву, да на мах неста зебње у Рајка и у Маргите.{S} Он одмах ски |
не подесиш, може она да те жацне, па да на пречац умреш, може да те прогута!{S} Не, не, никако |
е прегла над најближим буретом, виде да на ланцету нема чепа, него обло једно заклопче, продрма |
<p>Док то патер превођаше Рајко виде да на ћилиму, на коме стари посланик незгодно сеђаше, леже |
е да се Рајко не отпушта одмах, него да на његово понашање сви мотре, па у Нишу да се реше шта |
лише им гробове сузама и оставише их да на њима пољско цвеће цвета.</p> <pb n="229" /> </div> < |
<p>„Он ти рече,“ прихвати Маргита, „да на десно пођеш!“</p> <p>— „Да пођемо!“ рече Рајко, па у |
пада смрт моја на твоју душу, али пада на моју душу, што због мене тако млад гинеш.{S} Немам ш |
ца, и пусти га да са танким звеком пада на данце од бурета.</p> <p>Па онда као дивља мачка скоч |
ући ово друштво, сад кад виде шта Манда на њене очи учини <pb n="208" /> прекипе.{S} Она дохват |
старац, скочише и сва она млада господа на ноге.{S} Старац господски махну руком Рајку, дајући |
то?“ </p> <p>Рајко га гледаше пун чуда на толику ученост.{S} Размишљаше за неко време као да с |
и са срдитим погледом испод густих веђа на сну јавио, кад бих заспала на зибелинском плашту как |
е у ковитлац окреће, дркће му црна кожа на образима, искезио зубе, па режи као бесно псето.{S} |
20_C3.6"> <head>6</head> <p>Док се Ружа на коленима, Богу молила, Маргита немирно, а с прекрште |
лице своје бистром хладном водом, која на дрвену једну цев шибаше из чесме у каменито корито п |
на витештву твоме!{S} Не пада смрт моја на твоју душу, али пада на моју душу, што због мене так |
е и имадох шта да видим!{S} Чета Турака на коњма и читава руља самсова испред њих јуре право к |
свеће или ватре у кући, ни жива човека на улици.{S} Тек на самом излазу из главне, и управо је |
власти допуст, да мирно сахранимо Рајка на Космају, на оном изданку, где има змајев престо.{S} |
га да савијемо у лево да не удара хајка на свечеву пећину! <pb n="83" /> Немој, беже... немој а |
старо и младо око огњишта, изведе Марка на среду те пред свима: „прошао си данас поред човека, |
м те, пошљи одмах овог часа твога Мишка на коњу у Сегедин, <pb n="210" /> нека доведе два најбо |
стих веђа на сну јавио, кад бих заспала на зибелинском плашту каквом!{S} Овако, на твоме гуњчет |
да као веверица; час би се дрско успела на највиши зид па се усправила да стоји као кип, и са у |
"</p> <p>Маргита, која је мало час села на земљу, диже се сад у висину.{S} Приђе к Рајку, полож |
е мисли, да сам силазећи у гроб ставила на муке и уморила једну свету старост и једну невину мл |
ницу!{S} Већ сам у две прилике долазила на мисао, да си ти некада ја ли цара ја л’ царицу, у дв |
те наши! “</p> <p>Маргита се била умила на бистром планинском извору испод града, па се осећаше |
гледав к младој жени, која се шћућурила на земљи поред мехова, па би их овда и онда повукла да |
о младој Маџарици која већ беше скочила на ноге, па збуњено гледаше шта то би.</p> <p>Циганин б |
у она два лава, што ричу, и испред орла на штиту, стојаше поснизак један, право и равно пресече |
цо, да нам сам Бог помогне, ово се ваља на нас мука и невоља!“</p> <p>„Рајко, хајде да бегамо!{ |
забрану иза караван-сераја под звездама на небу, сетих се што је наш покојни стриц, Бог да му д |
цати; него да је зовнемо да седи с нама на миру док твоји људи не дођу,“ рече Рајко старцу, па |
аргита!{S} Е, лепо; грофица Маргита има на левој страни... како да кажем... баш онде где јој ср |
да вас он са свима маџарским витезовима на коленима моли да се вратите; да сте ви тамо где сте |
мљи, а наслонив <pb n="11" /> се леђима на плетер од чатрље, млада једна — Туркиња.</p> <p>Била |
ви горе саму.</p> <p>Наслонив се леђима на стену Рајко пусти погледе своје да лутају правцем к |
и далеко мислима, те њу више и не узима на ум.{S} Отиде за тим полагано и све на прстима до сам |
десетак јаничара са сукненим сарколима на глави, али без оружја.{S} По даље иза ове гомиле ишл |
д медведа и курјакова, све то споменима на лов, по гудурама великог једног добра што га гроф им |
арац њему причаше о српским манастирима на Св. Гори и о светогорским испосницима.{S} Разговарах |
ке да не поклизну; а ти си био пет дана на тешком месту сам, не са маштама и сенкама, него са ж |
м боље чује.</p> <p>Подиже се са камена на коме сеђаше, пође два три корака низ косу, устави се |
залутати?...{S} Макни мало са лица њена на ниже погледе своје!...{S} Што се бојиш?...{S} Јелек |
љену држи, и да је њена глава наслоњена на срце његово.{S} И још је нешто видео.</p> <p>На јеле |
дница!{S} Нека се бар испава.{S} Ко зна на какве ће се нове јаде и невоље разбудити!“ говораше |
ина!...{S} Чудо, како ми се нека тежина на срце наваљује!...{S} Ено ње горе где од радости јеца |
да једним живим напором окрете Циганина на прса и мало по мало и не без муке, веза му руке на л |
и са црном камилавком од грубога сукна на глави.</p> <p>Рајко се чисто препаде па устави ласта |
павице.{S} Она трепне а ја клецнем; она на лево пође, на лево се окренем и ја; она десно, десно |
ла.{S} Једна од тих вратоца била су она на која њих двоје дођоше.{S} Између сваких <pb n="104" |
и све јој се већа туга и хладнија зебња на срце наваљиваше. „Гледаш ме шта радим, моја добра Ру |
евић Марко и како би радио Бан Страхиња на твоме месту? па онда ради како видиш да би они радил |
а онда појуре <pb n="154" /> напоље, па на зидине од града; нањушише на цеви оловне што воде ва |
ан велики црни рундов скочи на коње, па на кочијаша и некако срдито и зловољно лајаше крупним и |
ше склопила руке на рамену Рајковом, па на њих спустила главу своју.{S} Паде у неки занос, у ко |
вораше сељак и посрташе мало на лево па на десно.{S} Очевидно беше му тешко да се на ногама држ |
е, који буду игумани његовога манастира на Светој Гори, да не такну ни једне аспре од тога благ |
рно а радознало ослушкиваху.{S} Од часа на час Маргита би грчевитим притискивањем својих танких |
великим тојагама.{S} Тек би се од часа на час по неко од њих залетео на гомилу турске момчадиј |
у свему покораваше као дете, и од часа на час би га тек зачуђено погледала крупним својим очим |
</head> <p>Ваља терати добра два сахата на колима, па да се из Сегедина стигне у двор грофа од |
p>Један сахат позније лежала је Маргита на покровцу једном пред пећином, а поред ње се беху пос |
ј отвор у ходник, али и Рајко и Маргита на свој ужас опазише при оној слабој а црвенкастој свет |
би се господе лице засветлило.{S} Ништа на целом том путу није могло да загреје срца њихова у б |
а од мегдана.{S} Ту се просто стропошта на под; мало не заплака од бруке и срамоте своје; дуго |
а да га љубим и да је једина моја срећа на овоме свету у томе, што је мој гроб поред његова.{S} |
борави онај младеж што јој као звездица на левом колену стоји!“ викаше баба.{S} И гроф доиста в |
стране три реда камених широких полица на стубовима од камена, а на полицама — дугачки неки ко |
ећи у све гушћи мрак неких тесних улица на крај Крушевца.</p> <pb n="60" /> </div> <pb n="61" / |
ребледе као крпа.{S} Она танка кошуљица на грудима затрепери.{S} Један се дубок уздах оте из ње |
осећаше хитра као срна и свежа као тица на грани.{S} Вераше се по рушевинама од града као вевер |
оцку, и кроз мрку препланулост од сунца на образима његовим лако пробијаше румен младости и пла |
м с тобом изађем пред нашега доброг оца на Вујну!“</p> <p>Маргита говораше с пуно ватре; подиже |
а мисли ми се отимљу на доброга старца на Вујну.{S} Јес’, слутња ме осваја, као да је смрт бли |
n="171" /> видети и оног доброг старца на Вујну?!...{S} Их, куд је себе Морава! а куд још даље |
ко неко доба <pb n="15" /> Рајко закуца на вратима и преко патера запита: би ли стари господин |
овским капљама крви, које су се, паднув на њу, и саме скристалисале.{S} А овде и онде светлуцах |
и сва пренеражена, па онда паде натраг на ону клупу.</p> <p>— „Узмите мало воде, слатка госпођ |
уго нека ти је просто !“ Смилова се бег на сузе сељачке, згрну оне дукате и оне слепачке грошев |
ишта не казујући, помогну изнети ковчег на најближи вис космајски.{S} Чекали су да падне сутон, |
дели!“</p> <p>„Заклињем се, тако ми Бог на страшном суду милостив био!“ викну Рајко тако исто с |
b n="86" /> по земљи једно поред другог на самом уласку од пећине.</p> <p>Старац изашао беше ма |
по свој прилици мио им беше онај поглед на околину.{S} Рајко прекиде њихов разговор, дотакнув п |
а је просто као неко маче баци иза себе на под до зида.</p> <p>Врисну Сокица.{S} Манда скочи, у |
напио, па кад спусти чутуру поред себе на асуру, рече:</p> <p>„Е да црних калуђера! валах такв |
када су царске слуге појиле коње цареве на овој чесми; ко зна? можда је Голубан онога јутра кад |
шта. „ О, немој да ми квариш моје снове на јави, који ће једнога дана да буду на јави истина.{S |
е код ње исплачем!"</p> <p>Рајко се све на прстима повуче од ње и склони иза леве певнице.{S} К |
S} Ружа, пуна бриге, одлажаше чешће све на прстима к закључаним вратима од собе у којој је, па |
а на ум.{S} Отиде за тим полагано и све на прстима до самог иконостаса, погледаше све иконе ред |
ма и — побеже од Маргите.{S} Одјури све на прстима кроз дворану право к мрамору, на коме цар Ду |
јко радознало.</p> <p>— „Причаћу ти све на широко кад ми се, ако Бог да, из Маџарске здрав и св |
едом, да јој бар један брат од заклетве на двору остане ? !{S} Вала као да сад гледам Голубана |
агом, коју само очајање дати може, паде на колена пред старим послаником и кроз горко јецање, а |
а Ружа остави свећу на сто, а сама паде на колена пред Маргитом; узе јој опет љубити руке по ст |
д њима и пред свима својим млађима паде на Рајкова прса и плакаше у глас.{S} Да јој је био једи |
пећине.{S} Стена се опет окрете и паде на земљу са већом силином но пре, као да хоће да згњечи |
Гурну Бекира обема рукама те овај паде на земљу, а клеште му одлетеше под мехове.</p> <p>Рајко |
, ефендија!“ одговори Циганин па испаде на праг.</p> <p>— „Питах твоју мајсторицу, јеси ли мајс |
склопи руке на оружје у силаву и стаде на сред капеле мирно.{S} Није да се молио Богу, него је |
n="51" /> платио овде, ево... виш’ овде на ову асуру... овде, двеста сребрних гроша, да је се н |
ати да се сад и ова гадна комедија овде на добро сврши!“</p> <p>„Али, драга моја Ружо, о чему т |
.{S} Куд ћу ја тамо...{S} Него ево овде на овај миндерлук испод прозора!...{S} Куд ћу ја тамо.. |
, он полуде, полуде, у мало ме ето овде на овој асури не удави! “</p> <p>„Ама како ти то говори |
ку, браћу и родбину.{S} Као да га негде на путу или на крају тога пута чека неко неизмерно благ |
!“ говораше Хасан.</p> <p>Рајко преведе на српски што чаушбаша рече, те цела свита пође даље ни |
јасним а уздрктаним гласом, и онда седе на стену, покри лице рукама и узе гласно јецати, готово |
е на зовином грању суши.{S} Он сам седе на један камен према чесми и пусти се у мисли.{S} Није |
же срцу одолети, <pb n="8" /> да не иде на бој на Косово, већ — појаха својега лабуда, поседе г |
и док не дође земан!{S} Је ли?{S} Хајде на вешала с њиме!“ викну бег љутито, па махну сејменима |
изађе напред, те моме младожењи прибоде на прса један накит у облику срца, а сав од рујног руби |
ш, мој ће те старац носити као кап воде на длану.{S} Он је стар, ал’ је добар, добар, већ до сл |
и онај трећи на доњој полузи да му буде на бољој згоди за ударац, Маргита му метну руку своју н |
.{S} Дан се дизао и будио успаване људе на посао.{S} Озго испод зидина градских зачу се куцкање |
љиво, али са свим сигурном ногом, изађе на суво, па кад <pb n="68" /> за ластавицом и Маргита п |
огрну његовом црвеном кабаницом, изађе на врх стене и седе, прикупив кабаницу добро око себе, |
врати ибрик.{S} Требало је сад да пређе на ствар због које је на њу и чекао, али некако не мога |
златну бурму.{S} Кад отвори врата наиђе на Ружу, која врисну и мало што не паде.</p> <p>„Не бој |
ре и пусти их да падају као плева; сиђе на четврту степеницу, отвори једно аковче, извади један |
о широка мраморна ступња, па да се сиђе на под од саме дворане.{S} Ти су ступњеви ишли целим кр |
ми царе господине!{S}" Па онда се диже на ноге, скиде капу, погледа к оној трпези на којој све |
p> <p>Рајко се сам пригну, па га подиже на ноге.{S} Гроф пун гњева крхаше грозну једну теретемк |
оди!“</p> <p>Старац се раздрагао па узе на широко причати о пророчанствима слепог а видовитог д |
саставише и очи јој засенуше као да је на њих пала од некуд сенка тешког неког облака.</p> <p> |
а ноћ; и ето нам ове зраке казују да је на пољу опет освануо дан, а нашег старца нема!{S} Страх |
, опет је он само уморна сенка, која је на твоје успаване трепавице пала од оног драгог камења |
стопу виша од оне друге две, стојала је на ногама од црног углађеног мрамора, застрвена је била |
одина.{S} Мало подаље од њега седела је на земљи, а наслонив <pb n="11" /> се леђима на плетер |
лика једна гомила сувог грања горела је на највишој и најширој зидини од разваљеног града.{S} Т |
те, обнесвеснуо је!{S} Бојим се рана је на злом месту ! “</p> <p>— „Еј, мој Рајко, зар ово да т |
о је сад да пређе на ствар због које је на њу и чекао, али некако не могаше да подеси како је н |
моја, један гутљај!{S} Тако, нека ти је на спасеније!{S} Дед’ Рајко!{S} Тако синко!{S} Нека ти |
ед’ Рајко!{S} Тако синко!{S} Нека ти је на здравље!“</p> <p>Па онда и старац добро повуче и нас |
у реч Рајко; „је ли та жена, што ти је на сну долазила, говорила српски и носила круну на глав |
о рече: „закуните ми се свим што вам је на овоме свету свето, да никада и никоме казати нећете |
но црвеним концем извезеним.{S} Имао је на себи уске чакшире од загасито плаве чохе опточене цр |
ло рукама својим и чешагијом и одвео је на једну ледину у присоју испод града.{S} Кад се врати |
м, дугом брадом и дугом косом, седео је на престолу, наслонив обе руке на велики и широк мач, к |
за себе и подалеко од других, седео је на земљи Циганин, па ковао клинце за потковице.{S} Најв |
у руку његову пријатну топлоту, коју је на грудима њеним у себе упио, и која сад са длана руке |
оје, па онда подиже дијадему и метну је на своју главу и с осмехом једног сујетног детета рече |
ири с неба просипали дажду од симпатије на све што је живо.{S} И овај мали коњиц са ситном глав |
ли ми не даде зебња шта ће од вас двоје на крај краја бити.{S} Да вам дуго не дуљим.{S} У Круше |
Марко. „Одмах сикиру у руку, једно осје на раме, па право у луг Аћиму!{S} Да му помогнеш кола о |
х се Богу из дубине душе, да се смилује на вас и рад вас на мене, и кад сврших молитву, не диго |
највећи наши јунаци купили, да им траке на застави везује, или да им пољупцем једним на балчак |
равањ од руменог мрамора.{S} Од прилике на средини те заравњи два велика лава као да су се усре |
ред њега седи Маргита.{S} Оклопила руке на своја колена, па га чисто покриваше кадифом својих т |
ништа окусили нису, беше склопила руке на рамену Рајковом, па на њих спустила главу своју.{S} |
седео је на престолу, наслонив обе руке на велики и широк мач, којега је држак у крст извијен б |
на којој је седела, и притисну обе руке на своје слепе очи.</p> <p>„Шта кажеш?!....{S} Стари се |
подиже мало, наслони лакат од леве руке на узглавницу од Рајкова гуњца, а спусти главу на руку |
Приђе к Рајку, положи му обе своје руке на рамена, загледа се неколико тренутака својим крупним |
.{S} Један је младић склопио своје руке на десном колену старчевом, а онај други, на левој стра |
еврети се по неколико пута, склопи руке на оружје у силаву и стаде на сред капеле мирно.{S} Ниј |
, падајући у пун котлић.{S} Склопи руке на груди; гледаше опет својим широким а меканим погледи |
ало по мало и не без муке, веза му руке на леђа!{S} Није дуго трајало од онога тренутка кад оно |
дне степенице од камена, које су водиле на више до једне гвоздене плоче у таваници од ходника.< |
а вам казивах мало час кад бејасмо доле на капији, на којој царица преклињаше свих девет Југови |
х од оних гвоздених вратоца у зиду доле на под од дворане.{S} Пут тај није био ни пуно три стоп |
Рајка час на Маргиту, па му се најпосле на овој очи зауставише. „Или ме старе моје очи варају, |
сам, па онда опет настави: „посадише ме на ластавицу и доведоше амо.{S} Рекох Турцима: „док ви |
је један зубима докопао.{S} Извукоше ме на обалу!...{S} Еј, грофице од Нађ-Бање, еј госпођо од |
и од мене све друго што хоћеш, врати ме на нове муке, умори ме лаганом смрћу, само одржи њега и |
ганин дохвати један чекић, баци се њиме на њу, па срдито дрекну :</p> <p>„Казуј шта си сада, ку |
ости да одморим.{S} Седи ту спроћу мене на том ковчегу преко пута па ми причај што.{S} Не; чека |
обра!{S} Кад се Бог није хтео да окрене на моје толике молитве и кад ни један светац не хте да |
а откине који стручак, па нека га метне на прса младом <pb n="223" /> покојнику, па нека каже: |
беснила тешка једна борба: борба срдње на Бога и брига за Рајком, борба веровања са неверовање |
дође.</p> <p>"Метнуо сам му хладне крпе на рану и привезао је!“ говораше Мартин шапутом.{S} "Не |
ед ње ударио.{S} Маргита скочи са клупе на којој је седела, и притисну обе руке на своје слепе |
ћа му проговара глава.</l> <l>Њега царе на граници храни,</l> <l>Да од Срба царевину брани.</l> |
пећини, а старац и Рајко седели су горе на градском зиду поред ватре.</p> <p>„Ти си ми се, синк |
ходник повија у круг.{S} Пођоше најпре на десно, прођоше многа гвоздена врата и најпосле стиго |
е напред и гледаше жудно у далеке ватре на обзорју.</p> <p>„Је ли то доиста Маџарска?!...{S} Ра |
ше је Рајко, показујући јој руком ватре на далекој ивици видика; „знаш ли шта је то?!“</p> <p>— |
Рајко, па онда наслони грлић од чутуре на своја уста, убриса га рукавом од кошуље и додаде је |
у кроз онај тихи сутон, изнад којега се на небу бледе звезде запаљиваху, и кроз оно једнозвучно |
у вис, и да није погдекоје чапље, да се на једној нози стојећи замишљено загледала у бару испре |
да подеси како је најбоље.{S} Узе да се на себе самога срди. „Е баш сам неки сметењак! “ рече с |
е и руке и онда га разви и остави да се на зовином грању суши.{S} Он сам седе на један камен пр |
десно.{S} Очевидно беше му тешко да се на ногама држи.</p> <p>„Има некакво весеље у двору?“ пи |
има.</p> <p>„А би ли то исто било да се на челик-потковицу поспе растопљено сребро те посребри? |
ву. „Пусти ме,“ рече му шапутом; „да се на тебе наслоним....{S} Хоћу да паднем, тако ми срце ку |
есто запе ногом за асуру и стропошта се на Рајка.{S} Гласно се сам себи насмеја; седе, нагну чу |
а.</p> <p>Сунце је већ било село кад се на оној умци под јаблановима зауставише проста једна ко |
аца и око још пуних боца.</p> <p>Кад се на капију уђе одмах с лева била је сниска једна кућица, |
ар нашем ортаклуку!“</p> <p>Посадише се на једну асуру подаље од огњишта и мехова.{S} Рајко одв |
о од стене; трећега дана уставила би се на четвртом или петом ударцу.{S} Четвртог дана није мог |
ште преко једног дрвеног моста, који се на ланцима могао привући у вис уз <pb n="188" /> зидине |
ви своме господару радосну вест, али се на средини степенице опет предомисли, те се у бесном тр |
зовем „Амиџа-заде".{S} Млад је; али се на њ можеш поуздати као на најбољег јунака.{S} Његов ми |
ад будеш у срећи и у господству сети се на ово !“</p> <p>— „Та само да стигнемо у Маџарску!" ре |
ах отиде у један кут од собе, спусти се на колена и узе се молити Богу за Рајка.</p> </div> <di |
ме млада Маџарица спаваше.{S} Спусти се на под под ноге Душанова коња и намисли да ту будан ноћ |
она!“ рече Циганин чисто као жалећи се на своју несрећу. „Бесна крв маџарска, а бесно и господ |
ва извади једно ћемане.{S} Враћајући се на своје место запе ногом за асуру и стропошта се на Ра |
па ме онда суди и ако је право баци се на ме и каменом!“ рече Рајко узбуђен и онда узе причати |
оји си и милостив и свесилан, смилуј се на ову децу!{S} Смилуј се и на моју грешну старост, отв |
же... немој амана ти!...{S} Неће нам се на добром проћи ако тамо ударимо! “</p> <p>„ Рекао бих |
и имаш дух витешки.{S} Исплакала сам се на њеном крилу, ижљубила сам је и ево ме сад са оживели |
им погледом гледаше у старца и благо се на њ осмејкиваше.{S} А старац узе да им прича шта се св |
гова жалост прешла у срдњу.{S} Срдио се на маџарску господу и на оног црног попа. „И то су ми н |
остајаше све тамнији и тамнији и ако се на њ само небо својом мутноплавом ивицом наслонило беше |
могли пролом учинити.{S} Биће да су се на ову плочу навалиле хрпе од градске рушевине!{S} Хајд |
вара Циганину на његову вику, а зачу се на вратима од ковачнице весео и гласан поздрав: „сабана |
руке, и очи, и срце, ево падох преда те на колена.{S} Била сам у бунту <pb n="216" /> противу т |
и пазила као аманет, док ви не смислите на тенани како да је сигурно у завичај оправите.{S} Ето |
д имања. „Дај неколико момака; извуците на двориште овог безобразника што блене у моју младу, и |
емојте тамо, ако Бога знате!{S} Немојте на свечеву пећину, хоће нас белај снаћи!{S} Аман беже д |
едно сиђе с последње мраморне степенице на под, који је све ситним шареним камичцима био ишаран |
</p> <p>Одмакоше се подаље од ковачнице на зелену ледину. </p> <p>Рајко извади из недара дугачк |
струне, којима је ово дивно летње вече на вису космајском допуњавало тиху своју хармонију.</p> |
етеше под мехове.</p> <p>Рајко му клече на прса и док још Циганин не дође к себи од чуда, скиде |
то метну пред њу и око ње и наваљиваше на њу да се прихвати.{S} Она се жудно напи млека, одлом |
а их, натопљене хладном водом, полагаше на врело чело Рајково.{S} Али што се зора примицаше, то |
прилици није ни слушала.{S} Она гледаше на небо у неколике ситне и бледе звезде и ломљаше грчев |
присебност.{S} Моје очи мирно погледаше на реку, која тако бистра, тако тиха, нешто канда мени |
едина не остављаше ме, него ми долажаше на сну да ме храбри! “ </p> <p>„Истину велиш?“ упаде јо |
ном платну од зидина, које се наслањаше на високу кулу једну.</p> <p>„Ево, да сад изађемо на ов |
онаког зверја још не видех!{S} Кидисаше на онај крст у стени као исти бесови, па греби, па хват |
мале; излетеше пси из авлија и кидисаше на кола и коње што тако лупњавом будише мир успаваног с |
онда диже.{S} Циганка му нешто шапуташе на ухо, али је он нестрпљиво одгурну и рече: „торњај се |
Алах—Алах!“ грунусмо у двор, она пуцаше на нас кроз прозор из пиштоља.{S} А кад разбисмо врата |
о својим севањем само још више изношаше на видик топлоту њеног лица.{S} Лево од старога грофа с |
воју госпођу!“</p> <p>У том изашла беше на врата од оне кућице једна жена у годинама, али још п |
ше своју шубарицу, а десну спустио беше на велики нож за пасом.</p> <p>У великој дворани зидови |
На глави јој је небрежљиво, и мало више на леву страну, везана жута <pb n="33" /> једна шамија, |
</p> <pb n="172" /> <p>Доле се посадише на шареном сиџадету око једног белог убруса, на који Ра |
раљевић Марко, један за другим искупише на белој кули Сибињанин Јанка и узеше рујно вино пити, |
напоље, па на зидине од града; нањушише на цеви оловне што воде ваздух доле, па да видиш ту бел |
многа гвоздена врата и најпосле стигоше на једне степенице од камена, које су водиле на више до |
Маргита, кад јој и самој погледи падоше на онај ходник у зиду од леве певнице.</p> <p>„Ама ја т |
ехотице обори очи, те му погледи падоше на ибрик.{S} Није био нимало жедан на онако хладовинаст |
волиш ма за трунку, “ — те речи падоше на срце Рајку као зрна из пушке, па се у исти мах расто |
о седаше у један сто, погледи му падоше на једна узана вратóца, која стајаху ошкринута, и на ко |
их двоје изиђоше из ходника, па стадоше на праг, преко кога се у ону округлу дворану силазило, |
гови углачали, и онда њих двоје стадоше на највиши врх њен, једно поред , другог.{S} Беше у оно |
рихватише уз једно брдо.{S} Кад изађоше на врх, и пре него ће ући у густу једну шуму растову, з |
Али се већ мрак ухватио био кад изађоше на тај вис.{S} Под самим градом опазе једну малу ватру. |
о су у божјој руци!“ На пакост, наиђоше на твоју ластавицу и доведоше је!{S} Што је доведоше ни |
или седам или осам корачаја, па наиђоше на друга гвоздена врата, па онда и на трећа.{S} Ина њих |
деспот заплакао.{S} Сузе његове кануше на гусле, те ове одвугнуше.{S} Млади гуслар виде каква |
анду овамо. „Има ли твоја Сокица младеж на левом колену?“ питаше је <pb n="195" /> гроф.{S} "Им |
нце.{S} Може бити отвориће нам се излаз на светлост ! “</p> </div> <div type="chapter" xml:id=" |
пезама.{S} Него хајдмо да тражимо излаз на божје сунце!“</p> <p>Узеше са светњака у капели обе |
зана вратóца, која стајаху ошкринута, и на која се улазило из те <pb n="99" /> леве певнице у с |
да је мраморни престо цара змајског, и на овој простирци од зелене кадифе ти шириш своју-шарен |
љу једне благодарне кћери мислити.{S} И на самртном часу благосиљаћу твоју доброту!“ говораше М |
ђоше на друга гвоздена врата, па онда и на трећа.{S} Ина њих улажаше Рајко да у просторијама, к |
који се навикао на друштво пустиника и на млеко што га они од сељака добивају.{S} Он лежи обич |
о цео дан и по целу ноћ Богу из гласа и на коленима, купала сам се у сузама, па ништа, и никакв |
ње свилене тканине, које је око врата и на својим грудима носила, па их, натопљене хладном водо |
оложено, разастре црвени плашт Рајков и на њему убрзо заспа слатко,</p> <p> како можда још ника |
ло угледаше један чардак поред Мораве и на води испод њега скелу.</p> <p>„Да нису тамо господа |
но појање црквено, те му потресе срде и на очи натера сузу.{S} Он се диже, скиде шубарицу и пок |
чве пуне злата!{S} Нико не зна где је и на коме је месту, али веле, кад би човек потковао коња |
, смилуј се на ову децу!{S} Смилуј се и на моју грешну старост, отвори ми очи да у овоме тешком |
се она стена с крстом полагано креће и на својој осовини љуља.{S} Протре очи да види боље.{S} |
подиже је!{S} А Маруша му се једнако и на глас молила: боље да је и закопа, него да јој остави |
ку цркву тамњаном окади.{S} На све то и на сваку ситницу обраћао је он пажњу маџарској господи, |
белу нежност, на тако топлу снежност и на тако свету дражност.{S} Застиде се сам од себе и збу |
раморну чесму од сунца, те да у хладу и на миру бистром струјом бруји чудесне приче о слави ста |
рдњу.{S} Срдио се на маџарску господу и на оног црног попа. „И то су ми нека господа !“ говораш |
цу, и кад помислих у каквом сам добру и на каквој нези одрасла, каква сам госпођа била и куда е |
да је јаком својом мишицом не загрлиш и на мушка своја прса не пригњечиш...“</p> <p>На ове посл |
, па онда пређе да се пита: а шта ли би на то рекли Бан Страхиња и Краљевић <pb n="24" /> Марко |
иза мушкиња, а нас момчадију посадио би на земљу право испред себе, дохватио гусле, превукао не |
звади један златан цекин, метну га себи на длан и преврташе га то на једну то на другу страну.< |
ру дохвати обема рукама и метну је себи на колено.</p> <p>„Пре четири године бејах свирач у Сег |
О витеже, од Расине Рајко, — хвала теби на витештву твоме!{S} Не пада смрт моја на твоју душу, |
црном клетвом.{S} Него деде, како доби на јуначкој сабљи ’ваку робињицу ? “</p> <p>„Ево како!“ |
о је она тако безазлено казала, исправи на прави његов значај.</p> <p>„Што ја волим то је да ти |
181" /> своје коње даље, па их заустави на подножју умке, да ту чека млади пар путника.</p> <p> |
е Циганин, па узе да мига и да се криви на Рајка, као да му тако даде разумети шта је велики ча |
о народу пролазе.{S} Пође народ к цркви на сабор.{S} Помоли се Богу, приложи цркви што ко може, |
мо се светлуцаху златни и сребрни окови на по некима од њих.{S} Владала је нека света тишина, п |
анео се у мисли које су биле више снови на јави него озбиљне и хладне мисли.{S} Али пре но што |
иста стена.</p> <p>А стена се опет пови на осовини.{S} Један сутоњски прамен паде из пећине уну |
ћер љутито за руку и одвуче је и посади на њено прво место.</p> <p>Маргити, која се била за нек |
оживљаваше као цветак, који је од жеђи на суши клонуо био, па се свежом водом заливен крепи и |
А кад разбисмо врата нађох је где лежи на поду; обнезнанила се.{S} Скидох јој с врата црвену с |
м... ноге ми клецају!“</p> <p>„Ево лези на ову постељу!“ рече му Маргита. — „А, то не, много је |
ноге, скиде капу, погледа к оној трпези на којој светлуцаху у драгом камењу крстови и у златном |
репашћени, неки с отвореним устима, али на која не могаше ни једна реч да изађе.{S} За неколико |
устима која нису била врло малена, али на којима је било пуно неке чудесне милине и у линијама |
сте ви двоје млади овако позно залутали на овај вис?" проговори старац, погледајући час на Рајк |
већ било село, кад су њих двоје стигли на врх једнога Дунаву најближега од космајских висова.< |
е одмараху.{S} Свитало је кад су стигли на вис на оно место, где су недавно Рајко и Маргита так |
уче добро.</p> <p>„Јеси ли је купио или на сабљи задобио?" питаше Рајко.</p> <p>— „На сабљи!" р |
родбину.{S} Као да га негде на путу или на крају тога пута чека неко неизмерно благо или нека и |
ед пећином, а поред ње се беху посадили на маховинасто стење стари пустиник и Рајко.{S} У зраци |
играваше осмех, те га издаваше да мисли на нешто што га весели.{S} Па онда опет настави:</p> <p |
На звериње нема за што да је, а није ни на хајдуке, јер их овуда нема.{S} Чудо ми је да ми сеља |
и и да му помогне да се цареви гости ни на шта не потуже.</p> <p>„Његови га,“ говораше Мустафа |
младост моју старцу једном.{S} Нисам ни на то роптала.{S} И ако нисам могла у старцу да нађем о |
сва се мисао о господству губи у милини на догледу на осећању, готово на сигурном знању, да кро |
а од Нађ-Бање!“</p> <p>И онда се склони на лево и дубоко поклони пред Маргитом, која у њеном ту |
раздраганости патер Хијероними изговори на латинском језику китњасту беседу како овај младић же |
Не може да је тако!{S} Није право да ти на твоје женско раме примаш терет, који моје мушко раме |
ком послу доћи.{S} Иди сад!{S} И Бог ти на помоћи био !“</p> </div> <div type="chapter" xml:id= |
омаљати и по који дукат, те га додавати на оне сребрне купе, док ја не прихватих: „немојте људи |
говорише нико неће тако сабаиле ударати на скелу!“</p> <p>„Где је виноград?" питаше Рајко, коме |
<pb n="21" /> Хасан; „него ето, полети на коњу, па кад се добро измакнеш, запевај !“</p> <p>И |
несу старом Дунаву, Дунаво ће те изнети на песак земље маџарске, и предаће те твоме роду и твом |
стави ластавицу, а руком показа Маргити на старца.{S} Него после неколико тренутака, и више да |
све један по један, узе их тобож мерити на длану леве руке, звекну једним о камен један на леди |
ити ништа.{S} Не могу ја ни часа часити на твоме двору, него да видим само да те твој господин |
прсте.{S} Даде се као неко дете извести на степенице.</p> <p>Двориште беше празно.{S} Изгледаше |
, једним скоком, као хитра срна, спусти на земљу.{S} Рече нешто на маџарски Маџару кочијашу, ко |
а воља!“</p> <p>И старац се онда спусти на колена пред један у стени грубо урезани крст и шапут |
ог Исуса у наручју.{S} Ту се она спусти на колена, а душа јој се вину к девојци, мајци божјој.{ |
<pb n="151" /> <p>Тамо је најпре спусти на један од оловних ковчега, подметнув јој под главу оп |
као да се Богу моли, па онда се спусти на колена поред ниске софе, на којој Рајко лежаше, и по |
или две, а наш ће краљ опет да завојшти на Турке.{S} А дотле би ти могао лепо код нас да остане |
е много мрачније, те Рајко мораде изаћи на колски пут да по мраку не би залутао.{S} А чим поче |
S} Кад Рајко узе намештати и онај трећи на доњој полузи да му буде на бољој згоди за ударац, Ма |
ожда је Голубан онога јутра кад ће поћи на Косово, напојио свога лабуда баш на истом том камено |
ко заћутао?" питаше га Маргита седајући на сено у кола.</p> <p>— „Не знам ти ни сам казати!{S} |
а је то плоча?“ питаше Рајко показујући на један поширок бео камен, на који Маргита већ седе.</ |
па први камен при руци, те се њиме баци на оно двоје младих људи пред чесмом.</p> <p>Млада се ж |
пше!“ и онда га повуче к трећој прилици на мраморној коцки, лево од оне велике у средини.</p> < |
>„Нећеш?!“ дрекну Циганин па избуљи очи на њу. „Вала ћеш да играш и мали и велики па још маџарс |
десило царевом госту.{S} Стадоше му очи на младој жени која се пред ногама <pb n="12" /> старче |
леда једну Циганчицу.{S} Стадоше му очи на њој.{S} Окрете се Мартину, који је био с њиме, па ре |
а.</p> <p>Па онда као дивља мачка скочи на четврти ступањ, на коме беху поређана и ланцима пове |
е господо!" викну барон Отмар, па скочи на ноге; „устајте, господо, ово је доиста глас грофице |
.</p> <p>Један велики црни рундов скочи на коње, па на кочијаша и некако срдито и зловољно лаја |
јем на челу, Рајко једним скоком искочи на леву обалу Мораве, привуче скелу конопцем, викну лас |
роними превео <pb n="22" /> би чаушбаши на српски што старац рече, а Хасан-ага Зулуфлија заврши |
аља господа да се врате у караван-серај на одмор! “ </p> <p>— „Имао бих ја овде вама пуно да ка |
само!{S} Слушај, <pb n="90" /> корачај на десно док не видиш светлост ! и сад нека је Бог с ва |
одолети, <pb n="8" /> да не иде на бој на Косово, већ — појаха својега лабуда, поседе га оде у |
ћи и кафтан од зелене чохе, намести јој на главу високи сукнени саркол јаничарски, па јој онда |
воје много волели.{S} Сад, видиш ли чак на врху на највишој зидини од куле нешто као гвоздену ч |
у кући, ни жива човека на улици.{S} Тек на самом излазу из главне, и управо једине, улице сеоск |
о верни и нежни пријатељи!{S} Хвала вам на доброти вашој; опростите ми сузе ваше.{S} Кад би зна |
а, сав црвен у лицу и са крупним знојем на челу, Рајко једним скоком искочи на леву обалу Морав |
авнице, а по трагу других кола, правцем на исток к једној умци, на врху које има засађено некол |
амо у твоме џемадану, и што ја да лежим на овом тврдом оловном поклопцу, кад ено ваља да педесе |
ате како је то чудно било.{S} Ја стојим на вратима од наше куће, па ослушкујем шта ће бити у ве |
стави везује, или да им пољупцем једним на балчак од сабље, сабље посвећује, — шта си ти тако т |
у!“</p> <p>Испеше се сва господа за њим на ону зидину до куле.{S} Разговараху нешто између себе |
ослу!“ рече Рајко, па махну мало главом на Циганина. „Хајдмо мало подаље одавде; нећу да женско |
поред Циганина, ставши му једном ногом на прса.</p> <p>„Еј, злосрећнице!" зајеча Рајко сав пре |
дован у десну руку, па с новом надеждом на бољи успех настави прокопавање.</p> <p>Али већ на кр |
а је ово?“ рече Маргита па показа руком на оно што се иза овог растављеног престола подизаше уз |
ево ко ће!“ рече Маргита, показав руком на Рајка.</p> <p>— „Та како вас не бих бранио!{S} Брани |
Душан. „За ово,“ рече показујући руком на прилику у средини, „не знам шта је, али оно је тамо |
уо маџарској господи и показујући руком на младог коњаника, допустио себи да каже само једну ре |
сок старац, — с руменим образима, белом на округло поткресаном брадом, одевен у китњасто руво м |
крочити нећу; мањ да ме понесете силом на рукама!{S}" И лепо натераше сељаке да ме низ брдо по |
то ричу и они усправљени лавови с орлом на штиту приближили и саставили, од њих би се склопио б |
м оклопом на прсима, са сребрним шлемом на глави, са сребрним наџаком у једној а сребрним штито |
рехота и срамота; него му стадох чизмом на прса и рекох му: „ево си погана звери у мојој руци! |
{S} И онда приђе полагано бурету једном на трећој степеници, отвори заклопче, диже аспре и пуст |
едела би поред њега с главом наслоњеном на руку у тешким мислима.{S} Кад би он уморен престао д |
очи, узе чупати своје косе, па, с пеном на устима, цикну грозу:</p> <p>„Ако си човек, брани сво |
отрча Циганин с чекићем у руци, с пеном на устима, с варницама у очима.{S} Гњевно викну по турс |
" /> да дошао на оваки посао са слутњом на празну срећу?“ говораше Циганин са очевидном зебњом |
дан висок оклопник, са сребрним оклопом на прсима, са сребрним шлемом на глави, са сребрним наџ |
руво маџарско, с високим орловим пером на црном сниском калпаку, с кривом сабљом о бедрима, са |
беху; однесе га и простре пред мрамором на коме стари деспот Ђурађ слушаше шта му ослепљени син |
к човек у владичанском окруту, с митром на глави, с прстом у руци, с изразом неке племените одв |
!“ прихвати Маргита, ударив живо гласом на ону другу реч и махнув руком као и да покаже, како д |
" питаше га тихим и устрептаним шапутом на ухо.</p> <p>— „Не чујем?“ одговори он тако исто шапу |
је још са сузним очима, али са осмехом на уснама.</p> <p>„Видиш ли како се светли земља маџарс |
ед. „А, “ рече она са несташним осмехом на уснама и у онима, „па са медом овако мирисним, и мле |
доше на ибрик.{S} Није био нимало жедан на онако хладовинастом и мирисном уранку, али опет рече |
леве руке, звекну једним о камен један на ледини, па се онда загледа у Рајка и рече му: „Јеси |
сребрне грошеве, те све један по један на сиџаде пред санџак-бега. „Аман, беже, поклони нам га |
аморној коцки, био је начињен цар један на ватреном коњу, који се пропиње у вис да скочи у напр |
као запињући, и збуњен гледаше у мерџан на своме длану.</p> <p>Хтео је нешто друго да каже па с |
м ти свој венчани <pb n="225" /> прстен на твоју руку и ево ти дајем ову белу ружу, знак твога |
ром, рече ми Ружа, кренуће се у Сегедин на венчање!“</p> <p>— „То је истина! “ рече Мартин очај |
дожења ни да чује !{S} Она паде преда њ на колена, склопи руке, па кроз сузе мољаше за мене.{S} |
вих дивљих голубица, што падаху преда њ на пут само да опет прну у вис, те да се зрак потресе и |
вши се. „Мислила сам да је то можда пањ на коме сте ви Срби секли главе вашим краљевима; али не |
есо с робињице, а он већ лежаше као пањ на земљи.{S} Рајко се диже и гледаше га мирно за <pb n= |
<p>Рајко је с великом вредноћом прегао на посао.{S} Али га је у брзо право очајавање понело да |
т, који је са рамена онога старца падао на престо.{S} Један је младић склопио своје руке на дес |
за овог златног престола под се подизао на две степенице од плавичастог мрамора, па онда пружао |
Млад је; али се на њ можеш поуздати као на најбољег јунака.{S} Његов ми је стриц једном живот с |
дну!{S} Шта ли би мој стриц Павле рекао на све ово?!“</p> <p>И онда би узео да премишља шта ли |
их десет стопа дугачак, који се навикао на друштво пустиника и на млеко што га они од сељака до |
у вис да скочи у напред.{S} Цар је имао на глави шлем, по коме се око чела повијао царски венац |
Никад дотле није његов чисти поглед пао на толику и тако белу нежност, на тако топлу снежност и |
з !{S} Ниси ваља <pb n="44" /> да дошао на оваки посао са слутњом на празну срећу?“ говораше Ци |
{S} Расрди се старац младожења па право на Борчију да га рукама удави. „Нисам ја крив, милостив |
.{S} Пред самим тим престолом, и управо на средини између њега и оне трпезе са царском круном, |
стојала је, и управо иза њега плашљиво на златне лавове погледала, по једна од злата саливена |
у милини на догледу на осећању, готово на сигурном знању, да кроз оне дивне очи још дивнија ду |
> <p>Рајко уђе први, провукав се готово на коленима испод огромне камене плоче што изнад њега в |
авет и изговори онакву клетву.{S} Него на све то сав одговор бејаше, што сад као нека пуна зоб |
ило му се да му је робиња необично дуго на чесми; остави наковањ и чекић и клинце, догега до на |
ави наковањ и чекић и клинце, догега до на место са кога се чесма видела, и онда гњевно докопа |
че, намести се и пови се гипко телом до на саму ивицу од оловна ковчега, само као да боље чује |
браза и српског поштења ево сам те узео на душу као свети аманет.{S} Могу да не умеднем да те п |
бира стазу, коњ би га сам од себе однео на место где је остава.{S} Рад бих био да огледам своју |
е од часа на час по неко од њих залетео на гомилу турске момчадије и дечурлије, кад би ова глас |
“</p> <p>И онда би Рајко доиста полетео на својој танкој сивој ластавици, која је својом брзино |
ени крстата барјака,</l> <l>Цар ме Лазо на Косово зове!“</l> </quote> <p>Још једном дође лепо к |
крст, нагнуо се у пећину као да је био на каквој осовини.{S} Испод ње се могао човек ниско пог |
који би од малених врата у зиду силазио на под дворане или из дворане ишао к вратима, <pb n="10 |
кову.</p> <p>Рајко се нешто мало збунио на оне њене речи, и не могаше одмах да нађе одговора; а |
па да си га убио прво бих ја сада висио на грани, а ви би двоје скапали доле под земљом!{S} Хва |
ојио црвеником вином, и најпосле пустио на веру, да иде да откуп саставља.{S} С тога ме је стри |
д, никад, никад заборавити нећу.{S} Ако на ономе свету, после смрти, буде слободно да се избере |
срећу на свет погледам, опет видим како на њему још има пуно добрих људи и пуно љубави.{S} Хвал |
јко осети како је клонула са свим онако на њ наслоњена и чињаше му се да јој се живот баш гаси. |
страва нека ухватила.{S} Као да ми неко на ухо шапуће, да сам жива у гроб закопана!{S} Чини ми |
ри стопе широк.</p> <p>Насмеја се Рајко на онакво питање.</p> <p>„Бог с тобом, госпођо, шта ти |
сваки оде своме завичају, — оста Јанко на бијелој кули, — и са њиме госпођа <pb n="133" /> ђев |
спорије и теже да дише.{S} Пови се мало на десно и лице јој се сад окрену право ка кубету од дв |
ју све!“ говораше сељак и посрташе мало на лево па на десно.{S} Очевидно беше му тешко да се на |
беше витки стас њен око паса, али мало на више свилена пупад као да нису смела да огледају сво |
њима и свуда око њих.{S} У даљини мало на десно и право пред њима неразговетно <pb n="169" /> |
сте и проводе !{S} Него да седнемо мало на ову плочу!“ рече Маргита.</p> <pb n="182" /> <p>— „К |
ита сва усплахирена, па сави главу мало на десно, као да левим ухом боље чује.</p> <p>Подиже се |
А кад ова доврши, онда она наслони чело на дрвени сто па бризну плакати.</p> <p>„Ама шта је све |
идех ни пре ни после.{S} И није слутило на добро.{S} А кад доведоше сутра дан младу, све излуде |
дила, само драго камење, што се згрнуло на ове три трпезе, могло би да осветли дворану око себе |
у предворје.</p> <p>„Боље је ходите амо на степенице да дахнете чистим ваздухом.{S} Тако сте бл |
драгог камења и бисера, што га ено тамо на трпезама.{S} Него хајдмо да тражимо излаз на божје с |
кулу једну.</p> <p>„Ево, да сад изађемо на ово платно!“ рече Рајко меким гласом у коме се, у ја |
ике какве светиње.{S} Хајдмо да седнемо на који од оних ковчега горе, па да се мало прихватиш и |
овуда тукли.{S} Него ходи да се испнемо на тај змајевски престо, да видиш нешто што ће ти милиј |
те, устај одатле, па ево да се посадимо на зелену траву под оним тамо јабланом.</p> <p>Маргита |
ли ће имати штете и дангубе.{S} Сад смо на невољи па нек нам Бог опрости; а кад будеш у срећи и |
угог страдања и лутања наишла изненадно на још нежнију матер своју, па јој пала о врат и обасул |
оје руке!“</p> <p>У мраку наиђоше једно на друго.{S} Обема рукама својим обеси му се она о десн |
своје; дуго држаше лице своје скривено на рукама, а кад се мало умири он диже главу, погледа к |
сметаше што запињаше о оно црвено вино на софри.{S} Узеше се господа маџарска световати.{S} По |
.{S} Сећаш ли се, госпођо, како је лепо на Космају ?!....{S} Збиља, не дај Боже да овде умрем, |
кве лакрдије да збијају, хвала вам лепо на господству!{S} Тако што у Цигана нема!{S} А ти безоб |
како му је царица и је ли му све добро на двору.{S} С тога би царица, чим се смркне, заповедил |
метну га себи на длан и преврташе га то на једну то на другу страну.</p> <p>„Хвалимо те Боже!{S |
се, сва бледа пребледа, само љуљала то на десно то на лево, док је Ружа причала.{S} А кад ова |
ким чизмама! “ па погледаше са седла то на једну то на другу црвену чизму и намешташе их у широ |
ава ћемане.{S} У том послу љуљаше се то на десно то на лево и дуго не могаше да удеси струне ка |
четири дана твога повратка, а два уз то на поклон! “</p> <p>Рајко се зарумени у образима, покло |
те ваше маџарске молитве.{S} Ми Срби то на краће свршимо!"</p> <pb n="100" /> <p>„О, ти мислиш |
да пребледа, само љуљала то на десно то на лево, док је Ружа причала.{S} А кад ова доврши, онда |
S} У том послу љуљаше се то на десно то на лево и дуго не могаше да удеси струне како му уху тр |
и на длан и преврташе га то на једну то на другу страну.</p> <p>„Хвалимо те Боже!{S} Ово је у и |
“ па погледаше са седла то на једну то на другу црвену чизму и намешташе их у широке бакрачлиј |
ог бунџију поклонио, да ми дајете злато на кантар док га не претегне!“ Узеше моји јадни сељаци |
одбите од мене нечастивог, који ме ето на зло навлачи!“</p> <p>Осети да му се мир и крепост у |
ли некаква гужва удари баш на оно место на коме Рајко своју амајлију притиснуо беше, и онда опе |
/></p> <p>„Какве су оно оловне цеви што на два три места стрче кроз зидине и из рушевина?“ пита |
ра срна, спусти на земљу.{S} Рече нешто на маџарски Маџару кочијашу, који потера <pb n="181" /> |
и Рајко, па се онда окрете и рече нешто на турски Хасан-аги Зулуфлији, и пође напред.{S} Хасан- |
је старе мајке, један Кемењија, погинуо на Косову, бранећи од турске сабље главу Јанкову!“</p> |
уз њу скамучући !{S} Молим те метни ухо на сам камен па слушај!“</p> <pb n="91" /> <p>Рајко при |
ове воде, и по гдекоји би слепи гуслар на овој мраморној чесми <pb n="31" /> духом прогледао и |
е ти њима ниси одазвао.{S} Твој одговор на моје молитве биле су све нове и све страшније и гроз |
не душе, да се смилује на вас и рад вас на мене, и кад сврших молитву, не дигох се са клечања, |
то.{S} Спреми све што треба и чекај нас на обали више Гроцке."</p> <pb n="222" /> <p>Узалуд и М |
се она гомила повијала час напред, час на десно, час на лево.{S} Уз њега и око њега било је јо |
повијала час напред, час на десно, час на лево.{S} Уз њега и око њега било је још неколико мла |
ри старац, погледајући час на Рајка час на Маргиту, па му се најпосле на овој очи зауставише. „ |
агано пружаше уз њих, па их брисаше час на једну час на другу страну.</p> <p>„Ко има тамо?“ вик |
вис?" проговори старац, погледајући час на Рајка час на Маргиту, па му се најпосле на овој очи |
уз њих, па их брисаше час на једну час на другу страну.</p> <p>„Ко има тамо?“ викну Рајко; „ак |
аху.{S} Свитало је кад су стигли на вис на оно место, где су недавно Рајко и Маргита тако лепе |
д би сваки лист на дрвећу, и сваки цвет на пољу, и сваки џбун дуж пута, још силније замирисао, |
и тајно писмо, које је сам стари деспот на кожи писао.{S} У њему вели како је његов син деспото |
тило и поља и горе, и кад би сваки лист на дрвећу, и сваки цвет на пољу, и сваки џбун дуж пута, |
пре, постао је љут и прек.{S} Један пут на некаквом весељу угледа једну Циганчицу.{S} Стадоше м |
пех настави прокопавање.</p> <p>Али већ на крају другога дана прокопавања нестаде им и последње |
Маџарица му додаде конопце.{S} Беху већ на замке припремљени, те у њих брзо ухвати и стеже ноге |
ао кип робиња његова, па наслонив главу на десну руку, а подупрв лакат од те руке левицом, глед |
дође наступ од грознице, и окрете главу на другу страну.</p> <p>Циганин устаде па већ посрћући |
ица погледа у Рајка, па онда сави главу на десно и гледаше у црвену чизму у широкој бакрачлији. |
авницу од Рајкова гуњца, а спусти главу на руку па рече: </p> <p>„Видим, видим, све боље видим |
!“</l> </quote> <p>Маргита спусти главу на Рајково гуњче, намести се и пови се гипко телом до н |
према брату своме, наслони своју главу на његову мишицу.</p> <p>„О, шта ли ће најпосле да буде |
па зар ја да останем да жив тебе мртву на души носим?!...{S} Не може тако!...{S} Ако се не мис |
ли не смеде ни погледати к оном ковчегу на коме млада Маџарица спаваше.{S} Спусти се на под под |
об један у слободу враћа.{S} Хвала Богу на добром знамењу! “</p> <p>И онда корачаше даље ћутећи |
о о господству губи у милини на догледу на осећању, готово на сигурном знању, да кроз оне дивне |
е на јави, који ће једнога дана да буду на јави истина.{S} Вратићеш се ти, али само као војвода |
е низ брдо правцем к чесми, па да изађу на пут у варош.</p> </div> <div type="chapter" xml:id=" |
ом.{S} Жураху се да још за видела изађу на један вис, на коме из далека видеше зидине од некакв |
Има тамо сад хајдука, који ће да пуцају на саркол јаничарски чим га из далека угледају.{S} Ваља |
ко ју је Србин један пронео кроз Србију на рукама као свету амајлију!“</p> <p>„Е, хвала ти синк |
придржи, а сама, намештајући ћерћелију на грудма и закопчавајући јелек, мало порумене.</p> <p> |
буде милостив грешном старцу Теодосију на Вујну!“ </p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1 |
за ударац, Маргита му метну руку своју на раме па му рече :</p> <p>„Чекај молим те!{S} Ко зна |
е очи твоје, кад је оно у своме наручју на сребрном столу, а из златног пехара, водом запаја?.. |
авцу преко целе дворане к оном коњанику на мрамору. „И онда, што ти да остајеш само у твоме џем |
рече Рајко, па онда одби старчеву руку на десно.</p> <p>Гроф се спотаче, посрну преко своје об |
лостивно стара Ружа и положи своју руку на раме Маргитино, која, онако пребачена преко ковчега |
“</p> <p>Маргита метну своју десну руку на лево раме Рајково, па ту наслони своју главу. „Пусти |
да приђе гологлав к Маргити, метну руку на срце, поклони јој се смерно и говораше мирно али са |
а.{S} Гледам тебе, а мисли ми се отимљу на доброга старца на Вујну.{S} Јес’, слутња ме осваја, |
танких прстију у руку Рајкову давала му на знање, кад год би појачана вика у пећини одјекнула у |
S} Нека му је лака земља!{S} Благо њему на ономе свету!“</p> <p>Како јој звечаше глас слатко, п |
не би ли нашао себи једнога дана смену на овоме месту.{S} Него, док не пођем даље, хоћеш ли ми |
лутао.{S} А чим поче да свиће он окрену на лево и подаље од колског пута те кроз њиве и поља и |
S} За њим уђе Маргита.{S} Плоча се вину на својој осовини и затвори пећину.{S} Њих двоје беху у |
и тек поче упорно да одговара Циганину на његову вику, а зачу се на вратима од ковачнице весео |
је онда спуштао као неку топлу месечину на целу дворану, те се у њој свака тварка доста лепо мо |
оне редом док не дође пред велику икону на којој Богородица држаше малог Исуса у наручју.{S} Ту |
љуби је и онда је десном руком притисну на гвоздена врата и викну сад још већма узбуђеним гласо |
е низ брдо понесу, па после да ме метну на коња.{S} Покајах се, али доцкан.{S} И насмејао бих с |
олазила, говорила српски и носила круну на глави?!“</p> <pb n="101" /> <p>— „Говорила је српски |
уку његову, као да му тиме обрати пажњу на страхоте које види и од којих стрепи.</p> <p>„Чујеш |
новац добити, да си је њеном господару на откупе понудио ! рече Рајко.</p> <p>— „На откупе?!“ |
си витез.{S} Стављам ево сву своју веру на твој српски образ!{S} Рајко, витеже, дај ми твоју ру |
сад <pb n="193" /> сте код њега у двору на мору, где кад се сетите њега, старца, ви се грохотом |
м црним очима узме да сипље благу ватру на све око себе, те све затрепти од радости и од топлот |
мркло.{S} Баба је наложила велику ватру на огњишту у кухињи.{S} Кад је стигла поноћ, баба распл |
а царем змајским и да те змајеви однесу на крилима својим у Вилиндар, где пробавиш понеки дан и |
кад <pb n="47" /> ожедниш дигнућеш чету на манастир па га опљачкати, те ће ме црни калуђери кле |
реш, говораше Рајко, спуштајући Маргиту на тај плат, нека си бар између златних лавова и сребрн |
вчег од растовине.{S} На сребрном штиту на овом растовом нека се урежу речи: „Србину, од Расине |
кад да се не видимо!{S} Али знај, да ћу на тебе, док сам год жива, са љубављу једне благодарне |
ођо !“</p> <p>Па онда Ружа остави свећу на сто, а сама паде на колена пред Маргитом; узе јој оп |
мо.{S} Јест, кад кроз сву своју несрећу на свет погледам, опет видим како на њему још има пуно |
јездисмо преко границе, и ударисмо ноћу на двор Нађ-Бању.{S} Старог грофа и не бејаше дома, али |
аласима од зелене горе, који се пружаху на све стране докле око допираше; час би опет скочила у |
го волели.{S} Сад, видиш ли чак на врху на највишој зидини од куле нешто као гвоздену чакљу?“ „ |
елети небо, као да јури к младом месецу на западу.</p> <p>„Виде ли ону звезду што прелете небо? |
Рајкова одговора.{S} Као да је жеравицу на главу ставила, тако живо скиде дијадему, па је брже |
овда и онда повукла да духну у жеравицу на огњишту, те да се не угаси док не затреба.{S} Није н |
помамили.{S} Отмар тресну своју столицу на под и изађе из дворане, кршећи кроз зубе маџарске пс |
е умрем, јави мојима у Расину, и старцу на Вујну...{S} Пошљи паре за ону скелу !...“</p> <p>Поћ |
асом рече : „ако се деси... јави старцу на Вујну!...{S} О, моја добра госпођо, колико ти досађу |
отковице!" рече Циганину и положи му их на длан.</p> <p>Циганин их загледаше, преврташе их, све |
ву!“</p> <p>— „Ако ти је неко од твојих на Косову погинуо, еј вала му!“ па Рајко подиже мало са |
ичној људској величини.{S} Десно од њих на једној, нешто мало снижој, мраморној коцки, био је н |
шеве и Турци присташе.{S} Ја се спустих на колена, помолих се Богу из дубине душе, да се смилуј |
оспођа била и куда ето доспех, ја падох на земљу као мртва.{S} Једног се дана хтедох заклати, п |
не замисли притисне један невин пољубац на топла, реци баш на слатка, уста једне поштене младе |
то не притиснеш бар један невин пољубац на њена уста?{S} Она је у дубоком сну, неће се разбудит |
две црне маслинке.{S} Није имала венац на глави, али је била обучена у белу свилу, а на повисо |
е то кује у по ноћи и кад је млад месец на небу !“</p> <p>„Сад је млад месец, а пола ноћи лако |
оћи на Косово, напојио свога лабуда баш на истом том каменом кориту, над којим се ето мало <pb |
Једна лопта или некаква гужва удари баш на оно место на коме Рајко своју амајлију притиснуо беш |
један невин пољубац на топла, реци баш на слатка, уста једне поштене младе жене, па ћеш чути ш |
„како можеш с једног гроба да погледаш на свој двор?{S} Молим те, устај одатле, па ево да се п |
говорио: кад си у неприлици па не знаш на коју ћеш страну, запитај се: како би радио Краљевић |
ондор, Кондор, Кондор!{S}" Зар да лајеш на своју госпођу? “ викаше Маргита, па сишав с кола при |
владао бесног Влах-Алију, како је Милош на Косову показао ко је вера а ко је невера; и онда сва |
l:id="SRP18920_C1.4"> <head>4</head> <p>На целом путу од Београда до Крушевца Рајко је био кипе |
најближега од космајских висова.</p> <p>На самоме врху испупчила се стена, гола и без маховине. |
е пред њих да се е њима опрости.</p> <p>На путу до Крушевца сва су господа маџарска била заволе |
његово.{S} И још је нешто видео.</p> <p>На јелеку њеном горња пуцад са грла и са груди беху пок |
ног престола подизаше уз зидину.</p> <p>На једној широкој и повисокој коцки од мрамора беху сал |
Мартине, Мишко, децо, овамо ! “</p> <p>На њену кукњаву дотрче сви као без душе.</p> <p>Маргита |
емна оружница онога града била!“</p> <p>На трећем ступњу, а дуж целог круга, — остављајући слоб |
ушка своја прса не пригњечиш...“</p> <p>На ове последње речи Рајку срце бурно закуца.{S} Он се |
>„Његови га,“ говораше Мустафа Хасану, „на дому зову „Страхињом", ван дома је познат као „од Ра |
а Рајко подиже мало са главе шубарицу; „на бољем месту и није могао погинути!{S} Их, шта је пес |
откупе понудио ! рече Рајко.</p> <p>— „На откупе?!“ викну Циганин као пун пуда. „Та не бих ја |
сабљи задобио?" питаше Рајко.</p> <p>— „На сабљи!" рече Бекри-Бекир поносито. „Хоћеш да ти прич |
ваше троглавог Арапина.</p> <quote> <l>„На граници турској и арапској,</l> <l>Вазда сједи трогл |
мени за љубав пођите овуда у околину и наберите пољска цвећа.{S} Хоћу да сваки од вас, који ст |
била сам стала сама кожа и кост.{S} Он навали да ме храни сутлијашем.{S} На моју несрећу дођох |
учинити.{S} Биће да су се на ову плочу навалиле хрпе од градске рушевине!{S} Хајдмо сад у друг |
ав новајлија, дошао го као прст, па син навалио да се што пре и одене и огреје. „Јеси ли ти она |
pb n="222" /> <p>Узалуд и Мартин и Ружа наваљиваху да одустане од свега тога. „Немојте тако!“ г |
ј се већа туга и хладнија зебња на срце наваљиваше. „Гледаш ме шта радим, моја добра Ружо?“ реч |
уре.{S} Све то метну пред њу и око ње и наваљиваше на њу да се прихвати.{S} Она се жудно напи м |
S} Чудо, како ми се нека тежина на срце наваљује!...{S} Ено ње горе где од радости јеца, а мени |
о говориш, госпођо!“ рече Рајко; „ја те наведох да бегаш, ја те доведох у ову клопку, па зар ја |
ати старац; "ево ми је сад тешко што те наведох да причаш!“</p> <p>„Немој да ти је тешко, добри |
ом смрћу не марим, право је!{S} Али што наведох ову јадну жену <pb n="152" /> да пође за мном д |
ук, добрих десет стопа дугачак, који се навикао на друштво пустиника и на млеко што га они од с |
од мене нечастивог, који ме ето на зло навлачи!“</p> <p>Осети да му се мир и крепост у срце вр |
ево у моме сиџадету хаљина за тебе.{S} Навуци све то преко твога рува, па да у име божје полаз |
е божје полазимо!“</p> <p>Поможе јој да навуче неку стару антерију, опаса је брзо широким и дуг |
нај старац!{S} Куд нас беда његова на њ навуче!{S} И кад бих могао да пробијем ову стену страх |
црвених а широких турских чизама да их навуче.{S} Она му се сад у свему покораваше као дете, и |
на и врло млада девојка, готово са свим нага. „Гледај добро, гледај; не заборави онај младеж шт |
усколеба срце његово.{S} Више осећаше и нагађаше, но што разумеваше, шта старац сумња, и би му |
S} Наусница га је <pb n="6" /> тек мало нагарила и остављаше да се лепо види румени лук горње у |
. овде, двеста сребрних гроша, да је се нагледа кад игра велики чардаш?!“</p> <p>„Велики чардаш |
од једним од најснижих кандила да је се нагледа. „Еј, јаднице моја!“ рече опет са тешким уздахо |
а.{S} Не хтеде се одмах прекидати да је наглим прекидом не би разбудио, него све лакше и лакше |
у само да је умири.{S} Али му лице поче нагло да бледи и жути.</p> <p>— „Хајдмо одмах у другу с |
а.{S} Гласно се сам себи насмеја; седе, нагну чутуру, па онда узе да удешава ћемане.{S} У том п |
део стене, на коме је био урезан крст, нагнуо се у пећину као да је био на каквој осовини.{S} |
> <p>— „Еј, мој Рајко, зар ово да ти је награда за твоју витешку службу?!" говораше Маргита грц |
идећеш, неће знати шта да ради те да те награди.{S} А ја знам како ће.{S} Нека одмах купи јунак |
лабуда баш на истом том каменом кориту, над којим се ето мало <pb n="32" /> час умих, а сада — |
ако још збораше, Маргита се беше прегла над најближим буретом, виде да на ланцету нема чепа, не |
помолим своме Богу <pb n="157" /> овде над пећином!“ Добри моји сељаци помолише опет сребрне г |
се под теретом крупног цвета и наднеле над руменим кровом од чесме као нека џиновска кита од з |
оја је била тако доброга срца, па би се над твојом судбом заплакати могла.{S} Али видим није! “ |
, благосиљаше два млада витеза, који се над једним ћивотом беху чврсто загрлили.{S} Доле поред |
анице видео како као нека звезда трепти над његовим двором у Крушевцу, па би рекао: „хвала Богу |
приђе к Маргити.{S} Пригну се полагано над њеном главом, гледаше је из близа у обрве, у очи, у |
гледала ко то долази, наднесе леву руку над очи, и гледаше, очевидно узбуђена, у гомилу.{S} Као |
кав од његова гуњца, па се ниско пригну над самим пањем и оштро га посматраше, као да броји прс |
S} Неколике јако светле звезде трептаху над мрачном масом, која подупираше јужни крај неба.{S} |
човека чекамо, на њ погледамо, њему се надамо.{S} Знамо да ће доћи, знамо да ће изићи некуд ис |
мене је сад већ одбегла и сама сенка од надежде!"</p> <p>— „Немој тако!{S} Бог је добар па ће н |
ни трепер од жудње, и шумна зрачност од надежде, и сребрн талас од чисте и невине једне мисли, |
један буздован у десну руку, па с новом надеждом на бољи успех настави прокопавање.</p> <p>Али |
!“ рече Рајко радосно и поносито. „Имај надежду у Бога и имај веру у мој српски образ!“</p> <p> |
ине, где си ти Мартине ? “ Дође Мартин, надзорник од имања. „Дај неколико момака; извуците на д |
ниска једна кућица, у којој је становао надзорник добара грофових са својом породицом.{S} Пред |
та већ седе.</p> <p>„Ово је гроб једног надзорника имања, који је ваља да пре својих педесет го |
рата, властелин од властелина, и сви се надмећу витешком службом слабом женскињу, нејакој сироч |
е повиле се под теретом крупног цвета и наднеле над руменим кровом од чесме као нека џиновска к |
да би сигурније сагледала ко то долази, наднесе леву руку над очи, и гледаше, очевидно узбуђена |
пред њим бацамо камена с рамена, да се надскакујемо, надтркујемо и да гађамо из пушке.{S} А ра |
мо камена с рамена, да се надскакујемо, надтркујемо и да гађамо из пушке.{S} А радним данима би |
у слух.{S} Већ је и напустио био сваку наду, да може што разабрати у оној потмулој и неразгове |
ар путника.</p> <p>„Ето то је пред нама Нађ-Бања!“ рече Маргита Рајку, показујући му руком; „ов |
идови беху покривени сликама грофова од Нађ-Бање кроз последња два века.{S} Озго са таванице сп |
ремилостива госпођа, грофица Маргита од Нађ-Бање!“</p> <p>И онда се склони на лево и дубоко пок |
да сви чују: „ево је грофица Маргита од Нађ-Бање!“ <pb n="198" /></p> <p>— Не! премилостива гос |
е у столицу.</p> <p>„Грофица Маргита од Нађ-Бање!“ промуца стари гроф, и она му се дворана поче |
а се из Сегедина стигне у двор грофа од Нађ-Бање.{S} Управо и нема пута, него се тера преко рав |
ни да рече: „ја сам Маргита, грофица од Нађ-Бање, жена грофа Аладара!““ проговори један од њих. |
рно:</p> <p>„Ја сам Маргита, грофица од Нађ-Бање!“</p> <p>— „Била си то некад.{S} А шта си сад? |
та си сад?“</p> <p>„Маргита, грофица од Нађ-Бање!“ одговараше она опет мирно.</p> <p>Циганин до |
ђе, онда, тамо у оном двору, грофица од Нађ-Бање може само да ти руку стегне и речима срећу заж |
ом кад крочим ја сам госпођа грофица од Нађ-Бање.{S} Овде сам још слободна, или управо овде сам |
а и рече :</p> <p>— „Маргита грофица од Нађ-Бање — робиња потурченог Циганина Бекри-Бекира !“</ |
укоше ме на обалу!...{S} Еј, грофице од Нађ-Бање, еј госпођо од толиких баштина, еј девојко око |
говетније чух шапат Мораве: „грофице од Нађ-Бање, кћери земље маџарске, кад си се ти још смрти |
-беговици некадашњој грофици Маргити од Нађ-Бање.</p> <p>„Силенција!{S} Силенција!“ викаше гост |
>А сад, витеже Рајко, помози грофици од Нађ-Бање да у свој двор уђе!“</p> <p>Узеше се за руке и |
врташе по своме сећању. „Гроф Аладар од Нађ-Бање биће сад да је мојих година!{S} Нисам слушао д |
<p>„Молим те, брацо, је ли жив гроф од Нађ-Бање ? !“</p> <p>— „ Је ли жив?{S} Како да није жив |
преко границе, и ударисмо ноћу на двор Нађ-Бању.{S} Старог грофа и не бејаше дома, али му беше |
ита говораше: </p> <p>„Ти ћеш код нас у Нађ-Бањи да останеш док се не спреми све што треба за м |
, седајте у кола, да се возимо у дворац Нађ-Бању; жени се стари гроф.“ Хајде, ђи, терај!{S} Ето |
ја памет, која мало час хтеде да прсне, нађе опет своју присебност.{S} Моје очи мирно погледаше |
у испод града.{S} Кад се врати к ватри, нађе старца и Маргиту како ћеретају као да су пријатељи |
ајко да у просторијама, које затвараху, нађе онако исто по неколико катова широких полица, а на |
могаше одмах да нађе одговора; а кад га нађе, не смеде уста да отвори, кад виде како је она очи |
сељак, све подскакујући, оде у село да нађе, ако може, своју кућу.</p> <p>„Рекао бих да се од |
на оне њене речи, и не могаше одмах да нађе одговора; а кад га нађе, не смеде уста да отвори, |
трунку?“ питаше сам себе, и онога часа нађе да треба да то што је она тако безазлено казала, и |
само кад човек уме да се удуби па да је нађе.{S} Зар пчела само са руже и крина мед купи ?{S} А |
т и пет година.{S} Ја је носим да ми се нађе рад лека.{S} Нећемо је ноћас пити.{S} Ја је сркнем |
рави своју слутњу.{S} Отрча јој горе, и нађе је још са сузним очима, али са осмехом на уснама.< |
е.{S} Скочи к вратима од чатрље, али их нађе зачепљена изнутра.{S} Удари два три пута песницом |
птала.{S} И ако нисам могла у старцу да нађем одговора чежњи својој, знала сам шта ми је дужнос |
х био да огледам своју срећу.{S} Ако је нађем, ето је и теби! “</p> <p>Осмехну се брк Циганину, |
аку по овакав талир, а од блага, кад га нађеш, мени четвртина ! “</p> <p>„Вала да си ми заискао |
са напоље из овога двора у чергу, да не нађеш пут у тамницу!“ И сад из очију Маргитиних сипаше |
је у тебе срце и чисто и јако. „Ево га нађох!“ говорах у себи и зарадовах се.{S} Али ето, и са |
зор из пиштоља.{S} А кад разбисмо врата нађох је где лежи на поду; обнезнанила се.{S} Скидох јо |
у том помогнем, распитивах пријатеље и нађох да може да буде.{S} Ево како: санџак-бег је овде |
ок опет не обамрех.{S} Кад дођох к себи нађох се у некаквом гвозденом кавезу, па још окована у |
аплакаше. <pb n="166" /></p> <p>„У теби нађох правога оца.{S} И сад ето да се растајемо, може б |
<pb n="118" /> као лешник.{S} У другима нађоше цветове од бисера и грање од драгог камења, обоц |
се чисто угаси.{S} Похиташе брже па се нађоше пред једним кандилом, које изнад једних сниских |
Стигоше мало после лекари из Сегедина и нађоше да је у Рајка срце престало да куца.{S} Кад то р |
оћи по нас!“</p> <p>У зембилу старчевом нађоше једно парче погаче, једну или две прегршти ораха |
хватај твоје оружје да га Турци овде не нађу.{S} Тако...{S} На, хватај и овај зембил... и ову т |
склопи очи, и пусти да њене топле усне нађу његове усне и по трећи пут, пољуби их једним дугим |
> <p>Па се онда Циганин мало устави.{S} Наже чутуру и опет се добро напи, као да се мало поткре |
ри-Бекиру.{S} Циганин промрмља нешто па наже чутуру и добро повуче.</p> <p>„Ја да црних калуђер |
г сахтијана, извијене у вршак који беше назад поврнут.</p> <p>Већ по виткости и лепоти стаса, и |
руке златну бурму.{S} Кад отвори врата наиђе на Ружу, која врисну и мало што не паде.</p> <p>„ |
вам: „ено су у божјој руци!“ На пакост, наиђоше на твоју ластавицу и доведоше је!{S} Што је дов |
су учинили седам или осам корачаја, па наиђоше на друга гвоздена врата, па онда и на трећа.{S} |
бој се; ево моје руке!“</p> <p>У мраку наиђоше једно на друго.{S} Обема рукама својим обеси му |
ушан бледи пламичак, који <pb n="97" /> наизменце засветли, па побледи, засветли па се чисто уг |
нежна кћи после дугог страдања и лутања наишла изненадно на још нежнију матер своју, па јој пал |
ак и благ поветарац дуваше отуда.{S} Из најближе шуме с ону страну долине, стуб од белога дима |
да заповеди, да ме људи његови обесе о најближе дрво до моје пећине, па ме после ви мртва скин |
Маргита нареди да српски сељаци пођу у најближе село, где има српски поп, да га доведу да очит |
вчег баци.{S} Па онда посрћући крочи до најближег сребрног престола, брзо пребаци митру са њега |
њих двоје стигли на врх једнога Дунаву најближега од космајских висова.</p> <p>На самоме врху |
ада.{S} То је стари пустиник давао знак најближем селу под брдом, да му се пошље један или два |
а не казујући, помогну изнети ковчег на најближи вис космајски.{S} Чекали су да падне сутон, па |
још збораше, Маргита се беше прегла над најближим буретом, виде да на ланцету нема чепа, него о |
је Мустафа-бег Алаџа-хисарли, један од најбогатијих спахија турских, своме старом пријатељу Ха |
Сегедин, <pb n="210" /> нека доведе два најбоља лекара.{S} Нека поведе и за њих оседлане коње, |
али некако не могаше да подеси како је најбоље.{S} Узе да се на себе самога срди. „Е баш сам н |
ко је говорио онај јунак, и шта се коме најбоље свидело у оној песми.{S} У песми о Страхињи мен |
поломе мамузе.{S} С овога платна можете најбоље да видите, како је град некада имао двојаких зи |
уњадија Јанош од наше горе лист, а знам најбоље по томе, што је прадед или чукундед моје старе |
куда ћемо ?! “ питаше Рајко; „,ја велим најбоље је склони се ти у једну од ових одаја, ја да об |
д је; али се на њ можеш поуздати као на најбољег јунака.{S} Његов ми је стриц једном живот спас |
оваше се нешто са патер Хијеронимијем у најбољој одаји караван-сераја.{S} Мало час па изађе пат |
искупљених око једног грма!{S} И његова највећа мука, коју мучи, није Турчин, него неслога српс |
иких баштина, еј девојко око које су се највећа господа маџарска и највећи наши јунаци купили, |
од Галамбоша, праћен неколиким синовима највеће господе маџарске, путовао је као изванредни пос |
о које су се највећа господа маџарска и највећи наши јунаци купили, да им траке на застави везу |
ганин, па ковао клинце за потковице.{S} Највише да му је било тридесет година.{S} Мало подаље о |
своје растурени престо.{S} Што је Рајка највише зачудило, беше што по средини између она два ла |
будих се! “ — „Биће да свака млада жена највише о накиту и снива!“ рече Рајко као да је некакав |
као веверица; час би се дрско успела на највиши зид па се усправила да стоји као кип, и са усхи |
и углачали, и онда њих двоје стадоше на највиши врх њен, једно поред , другог.{S} Беше у оној д |
а једна гомила сувог грања горела је на највишој и најширој зидини од разваљеног града.{S} То ј |
волели.{S} Сад, видиш ли чак на врху на највишој зидини од куле нешто као гвоздену чакљу?“ „Вид |
ово господину: видиш ову кулу; у њој су најволели да заједно станују цар-Лазар и <pb n="9" /> ц |
ногог поноса никоме лепо да одговори, а најгоре мени своме господару!“</p> <p>„Ама ја дођох да |
ва, него што је он од све момчадије био најјачи.{S} Није било лако ни од шале носити таква јуна |
ше.{S} Па онда пробра из оба бокора два најлепша струка и стави их у десну руку Рајкову. „Ево т |
а слушао сам од Турака да се у Стамбулу најлепша Ђурђијанка робињица може да купи за хиљаду гро |
ој песми.{S} У песми о Страхињи мени се најлепше учинило да је оно, како је тај наш јунак извод |
господине!{S} Баш си научио што и јесте најлепше у нашем говору.{S} Напред ћемо сви ако Бог да! |
ној пробијаше кад помишљаше да је треба најмање четири, ако не и пет стопа у дужину, две стопе |
ко без речи и вечере.{S} Него то је још најмање јада.{S} Кад се позно у ноћ врати, искупи нас с |
.</p> <p>— „Рајко,“ поче Маргита својим најмекшим и најслађим гласом, „Рајко, ето мога двора.{S |
„Ево ти кеса са пет стотина талира.{S} Најми у Сегедину лађу, која ће Тисом па Дунавом да носи |
артин, који је успео да за велике новце најми неколике сељаке да, ником ништа не казујући, помо |
је и љубазник и вереник и најприснији и најмилији род.{S} Нико од вас не зна колико је он невин |
Стигао беше извештај од Мартина, да је најмио лађу и да је у Сегедину све готово.{S} Маргита н |
S} Иди види чија је!“ „Па то је Мандина најмлађа кћи Сокица!“ прихвати мој Мартин.{S} Одмах дај |
да удеси струне како му уху требаше.{S} Најпосле их удеси, и поче да гуди неописано жалостив је |
страшније и грозније муке.{S} Дошао је најпосле дан, у који је моје слабо и очајно срце рекло: |
и час на Рајка час на Маргиту, па му се најпосле на овој очи зауставише. „Или ме старе моје очи |
на његову мишицу.</p> <p>„О, шта ли ће најпосле да буде од нас двоје?!“ рече она својим слатки |
белим хлебом и појио црвеником вином, и најпосле пустио на веру, да иде да откуп саставља.{S} С |
а десно, прођоше многа гвоздена врата и најпосле стигоше на једне степенице од камена, које су |
нам је Бог дао!“</p> <p>Рајко разгледа најпре је ли седло притврђено како треба, опипа сваки к |
а светиња.</p> <pb n="98" /> <p>Маргита најпре и не гледаше у иконостас него у њега.{S} Учини ј |
дворану.</p> <pb n="151" /> <p>Тамо је најпре спусти на један од оловних ковчега, подметнув јо |
озва малим и великим чардашем, он би ме најпре хладним клештима штипао, а кад ја упорно нећу не |
певача и да му је ближе.{S} Загледа се најпре у Рајково лице и не трепташе док он описиваше тр |
а а пред самим пањем.</p> <p>Маргита се најпре дохвати руком својом за рукав од његова гуњца, п |
ачке.</p> <p>Са онога прага, на коме се најпре онако у чуду зауставише, ваљало је силазити прек |
осто грцајући од плача.</p> <p>Рајку се најпре учини да се негде неко велико сребрно кандило га |
го не дуљим.{S} У Крушевцу ме затворише најпре у кулу, па онда сутра <pb n="155" /> дан изведош |
о да се ходник повија у круг.{S} Пођоше најпре на десно, прођоше многа гвоздена врата и најпосл |
а.{S} Са кола скочи доле Рајко, дохвати најпре из сена своју дугу пушку, па онда хтеде прихвати |
омче стиди да призна; него чекај, да му најпре наместим срце!{S} Па онда мој стари господин иза |
ожје да пођемо!“ рече Рајко. „Ево ја ћу најпре изаћи да видим да нема кога.{S} Ако никога нема |
лина?!{S} За што да ти не буде присна и најприснија, рођена и најрођенија... за што да је јаком |
лији но да ми је и љубазник и вереник и најприснији и најмилији род.{S} Нико од вас не зна коли |
не буде присна и најприснија, рођена и најрођенија... за што да је јаком својом мишицом не заг |
Рајко,“ поче Маргита својим најмекшим и најслађим гласом, „Рајко, ето мога двора.{S} Тамо ногом |
капелу Рајко се заустави под једним од најснижих кандила да је се нагледа. „Еј, јаднице моја!“ |
{S} Нареди те јој Ружа извади из ормана најтање свилене тканине, које је око врата и на својим |
у, истину!“ настави Маргита. „Кад ми је најтеже бивало, па бих, окупана у сузама, заспала под з |
ила сувог грања горела је на највишој и најширој зидини од разваљеног града.{S} То је стари пус |
тер Амброзијус у мртвој тишини и тек се накашља, а двокрилна се врата расклопише силним једним |
а и три пута.{S} Поћута мало, и опет се накашља и онда рече: </p> <p>„Плот је слаба а дух је ја |
истини казати!“ одговори Рајко.</p> <p>Накашља се старац и два и три пута.{S} Поћута мало, и о |
старим послаником, и док се матер нешто накашљиваше поче да говори:</p> <p>„Лепо ми је у служби |
те моме младожењи прибоде на прса један накит у облику срца, а сав од рујног рубина, и онда мој |
“ — „Биће да свака млада жена највише о накиту и снива!“ рече Рајко као да је некакав <pb n="14 |
срди што ово двоје дођоше да га гледају нако се гаси.</p> <p>Рајко отвори она сниска врата од р |
е робиња необично дуго на чесми; остави наковањ и чекић и клинце, догега до на место са кога се |
идина градских зачу се куцкање чекића о наковањ.</p> <p>„Ево је иде!“ рече младић па се подиже |
ан, трештен пијан.{S} Хајде почесмо.{S} Накриви капу старац, подбочи се у десни бок, куцну пето |
говораше Рајко с веселим узбуђењем, па накриви мало своју шубару.</p> <p>— „Откуд ја могу знат |
; „мајстор сам од ћеманета; мајстор сам налбанта; а <pb n="41" /> мајстор сам и од мегдана, и п |
казивао у напред; главу беше мало повио налево унатраг, као да се окреће к јунацима својим и ка |
дивнија душа гледа.</p> <p>Тек је била налила ибрик водом и подметнула котлић, па се замишљено |
млади петак, кад се смркло.{S} Баба је наложила велику ватру на огњишту у кухињи.{S} Кад је ст |
ајко мишљаше да ће је бити какви козари наложили били.{S} Али кад јој приђоше ближе, опазе да в |
чала о твоме робовању у Турака!{S} Дед’ нам причај што!“ „0, грозим се и да погледам натраг!“ р |
а одзив рене: „живога Бога!“ И не треба нам бољи одговор.{S} Не бојмо се!“</p> <p>„Учинило ти с |
ћи ћеш и брашненица и још понечега чега нам је Бог дао!“</p> <p>Рајко разгледа најпре је ли сед |
д опет ударише пси у лавеж!{S} Децо, да нам сам Бог помогне, ово се ваља на нас мука и невоља!“ |
Хајдете сад у име Божје за мном, и нека нам је сам Бог у помоћи!“ рече стари Мартин, па пође на |
подин сазва нас све у велику дворану па нам рече: „ово су вам од данас госпође.{S} Слушајте њих |
го ето ћемо се скоро и растати, а ништа нам ниси причала о твоме робовању у Турака!{S} Дед’ нам |
и да се с тобом растајем.{S} А већ није нам друго!{S} Нека је хвала Богу који нас, ето, пред тв |
<p>— „Махни се тога!{S} Хвала Богу није нам невоље да крв проливамо.{S} Него ево у моме сиџадет |
њему се некаква велика невоља десила те нам не долази! “</p> <p>— „Нећу ти крити, госпођо, да и |
<p>— „Немој тако!{S} Бог је добар па ће нам помоћи!" рече Рајко сад већ с великим поуздањем. <p |
од малих оних врата. „Ко зна колико ће нам дуго требати свећа.{S} Да мало приштедимо.{S} Доста |
мој, беже... немој амана ти!...{S} Неће нам се на добром проћи ако тамо ударимо! “</p> <p>„ Рек |
ијем ове катанце.{S} Може бити отвориће нам се излаз на светлост ! “</p> </div> <div type="chap |
мајстора Борчија.{S} Једнога дана рече нам Борчија: „хајде, седајте у кола, да се возимо у дво |
лужим, те да се ропства избавиш, ако би нам Бог помогао!" говораше Рајко мирно и просто као о н |
, кумим те Богом и светим Јованом, јави нам се и помози да одавде изађемо !“ </p> <p>Нико не од |
сад још већма узбуђеним гласом: „помози нам Боже и Богородице!{S} Ако је тамо нека нечиста авет |
, беже, амана ти! лепо он нас учи, вели нам: слушајте царске људе и будите им покорни, не бунит |
пред санџак-бега. „Аман, беже, поклони нам га!“ — „Јок, валах!“ рече бег презриво, па уста те |
е му Маргита озбиљно и свечано; „био си нам свагда веран слуга.{S} Тако ти свега што ти је мило |
и сељаци да ме одбране и измоле. „Немој нам га, беже, амана ти! лепо он нас учи, вели нам: слуш |
заклињем Богом и светим Јованом, казуј нам се!{S} Ако си авет, у име свете Тројице и силом час |
и дангубе.{S} Сад смо на невољи па нек нам Бог опрости; а кад будеш у срећи и у господству сет |
.{S} Лези ту па се одмори и испавај док нам старац не дође.{S} А ја ћу ено тамо поред оног окло |
иш.{S} Хајдмо да сечемо стену.{S} Друго нам сад и нема!“ </p> </div> <div type="chapter" xml:id |
амсови без Турака, стигли овамо.{S} Ако нам свети отац <pb n="84" /> не зна показати каква сигу |
ећину живи провучемо, па већ после како нам Бог да!“</p> <p>„Да пођемо!“ рече Маргита; „али уна |
оха. „Зар баш тако?“ питаше. „Јест тако нам очију, лепо нас учи да ено вам покорни!“ „Учи вас д |
апевао по неку песму јуначку.{S} Ваљало нам је добро да тувимо што пева, јер би нас после питао |
тависмо; и била је ето једна ноћ; и ето нам ове зраке казују да је на пољу опет освануо дан, а |
ш покојни стриц, Бог да му душу прости, нама момчадији свагда говорио: кад си у неприлици па не |
ем подвргнете питање просто, ко је њега нама наметнуо, ако посмотрите непрекидно хвалисање њего |
} Подиже је са колена, па је пред свима нама пољуби и само рече : „голубице моја, тебе ћу да љу |
ади пар путника.</p> <p>„Ето то је пред нама Нађ-Бања!“ рече Маргита Рајку, показујући му руком |
овоме часу веран пријатељ!{S} Пођи пред нама, одведи нас у дворану где је гроф, отвори врата и |
или машта, или је ово све у истини пред нама јава!“</p> <p>— „Хајде да сиђемо да разгледамо шта |
дрскост којега толико изненађује, није нама од стране Сарацена са извесном намером да импедиме |
ћа те та трећа полуга држи!{S} Тешко би нама било да си и њу одвалио!“ рече Маргита па се сва к |
на латинском језику говори :</p> <p>„Ко нама, о великомоћна и сјајна господо, јемчи, да преласн |
а ко тебе посла с таквим порукама овамо нама ?! “</p> <p>— „Ко ме посла?!{S} Како ти то питаш?“ |
одмицати; него да је зовнемо да седи с нама на миру док твоји људи не дођу,“ рече Рајко старцу |
И кад она срећна жена, којој је судбина наменила да једнога дана поред тебе стане, узме да носи |
{S} Ето, какву <pb n="165" /> ти службу намењујем, и ето какав ти аманет желим да предам.{S} Да |
ије нама од стране Сарацена са извесном намером да импедимента процесији <pb n="25" /> нашој у |
може јој обући и кафтан од зелене чохе, намести јој на главу високи сукнени саркол јаничарски, |
>Маргита спусти главу на Рајково гуњче, намести се и пови се гипко телом до на саму ивицу од ол |
је, у седло.“</p> <p>И поможе јој да се намести.</p> <p>»Да ми нису ове широке турске чизме,“ и |
иди да призна; него чекај, да му најпре наместим срце!{S} Па онда мој стари господин изађе напр |
екох Турцима: „док ви одаберете грану и наместите све што треба, ја да се мало помолим своме Бо |
двргнете питање просто, ко је њега нама наметнуо, ако посмотрите непрекидно хвалисање његово са |
у руку Рајку да јој га придржи, а сама, намештајући ћерћелију на грудма и закопчавајући јелек, |
а два брзо распршташе.{S} Кад Рајко узе намештати и онај трећи на доњој полузи да му буде на бо |
ј чанак, подасу оба пиштоља, па их онда намешташе <pb n="86" /> по земљи једно поред другог на |
то на једну то на другу црвену чизму и намешташе их у широке бакрачлије. „Него да видиш, какве |
млада жена тапкаше ластавицу по врату и намешташе јој чупу од гриве изнад чела и тепаше јој неш |
ше пред трећом једном сликом, која беше намештена лево од оне велике у средини, а на онако исто |
.{S} Мора бити да су од вајкада били ту намештени па зарђали, јер се прва два брзо распршташе.{ |
ни се ето већ смучило !{S} И кад год је намиришем одмах ми се смучи, и да не сркнем просто да ц |
усти се на под под ноге Душанова коња и намисли да ту будан ноћ проведе. </p> <pb n="138" /> </ |
Бекри-Бекир узе да ме усијаним клештима наморава да пред Турцима играм.... ех, не могу вам од з |
"154" /> напоље, па на зидине од града; нањушише на цеви оловне што воде ваздух доле, па да вид |
иља и туга уједно; обрве саставио, чело наоблачио.{S} Дохвати своју арнаутку, огледа јој кремен |
растапала у росу којом се трава свуда у наоколо оросила.{S} Цвет од зове замириса пунијим дахом |
ну и други пут и трећи пут. „Шта је сад наопако?!“ мишљаше <pb n="58" /> Рајко у себи, па се вр |
а црвену свилену мараму, везах јој руке наопако, понесох је до мога коња, скочих у седло, приве |
а одмах купи јунаке драговољце, нека их наоружа и нека ти их преда да с њима једнога дана у Срб |
растурим лажне пријатеље.{S} Ако ме ко нападне, имаће ко и да ме брани.{S} Ако не би ти хтео, |
месечини румен његова сунчевом топлотом напајала?...{S} Је л’, каква се топлота из њега и каква |
постојано у лице Маргитино и пажљиво је напајаше хладном водом из златног пехара.{S} Мало час п |
кошуље и додаде је Циганину.{S} Овај се напи као што би се жедан бистре воде напио, па кад спус |
да теби и свакоме твоме помоћнику! “ и напи се, и мало што се не загрцну као неко дете. <pb n= |
е на њу да се прихвати.{S} Она се жудно напи млека, одломи један комадић погаче, па поче да јед |
устави.{S} Наже чутуру и опет се добро напи, као да се мало поткрепи, после оног чуда и белаја |
ло додаваше чутурицу и Маргити и Рајку, напивши се и сам, па онда опет настави: „посадише ме на |
ијус из великог хришћанског милосрђа да напије садашњој Румели Беглер-беговици некадашњој грофи |
кован а пун вина, који беше дохватио да напије здравицу.{S} Вино се просу по <pb n="203" /> сто |
че:</p> <p>— „Хоћеш ли ме пустити да се напијем воде из ибрика?“</p> <p>Она се сави хитро као в |
се напи као што би се жедан бистре воде напио, па кад спусти чутуру поред себе на асуру, рече:< |
е се о зембил у оном мрачном ходнику и +напипа руком ону тикву с водом.{S} После неколико трену |
<p>ПРИПОВЕТКА С КРАЈА XVII ВЕКА</p> <p>НАПИСАО</p> <p>ЧЕД.{S} МИЈАТОВИЋ</p> <gap unit="graphic |
слаше тобож некога у Цариград да донесе написмено, како сте се ви потурчили, а неког другог све |
у четинарске горе ужичке, да се у њима напоји мирисом од јела и борова, па да онда проструји к |
убан онога јутра кад ће поћи на Косово, напојио свога лабуда баш на истом том каменом кориту, н |
нема!{S} А ти безобразна комедијашице, напоље одавде!“</p> <p>Диже се једна граја, којој се пр |
стене!{S} Па онда појуре <pb n="154" /> напоље, па на зидине од града; нањушише на цеви оловне |
о, дижи се са те столице, па овога часа напоље из овога двора у чергу, да не нађеш пут у тамниц |
оге Циганинове.{S} Па онда једним живим напором окрете Циганина на прса и мало по мало и не без |
овезана аковчад.{S} Отрже силним једним напором заклопче са првог акова, загњури руку, подиже ј |
Рајка.{S} Али се синоћ патер Хијероними направио изванредно мудар и прозорљив.{S} Кад оно Рајко |
ци код Сенте.{S} Синко, напред! напред! напред!“ </p> <p>Рајка подиђоше мрави од узбуђења.{S} Б |
рекав три пут српски: „напред! напред! напред!“</p> <p>„Пресветли господин вели,“ узе патер пр |
ио у битци код Сенте.{S} Синко, напред! напред! напред!“ </p> <p>Рајка подиђоше мрави од узбуђе |
неком наступу заноса да виче: „напред! напред браћо!{S} Ха, нек се зна ко смо!{S} Напред за на |
и заврши рекав три пут српски: „напред! напред! напред!“</p> <p>„Пресветли господин вели,“ узе |
да чује како цар виче: „напред, јунаци! напред српски соколови!“ па поче и сам као у неком наст |
ђе да се битка бије, онда само: напред, напред, <pb n="29" /> напред!{S} Те сам речи од њих нау |
па уз зидине одјекиваше узвик: „напред, напред!“</p> <p>Маргита не беше поред њега.{S} Беше кро |
својој и, пустив је, рече: „сад, хајде, напред, води како знаш!“</p> <p>„Хвала ти, госпођо !{S} |
е зна ко смо!{S} Напред за нашим царем, напред!“ И његова се вика узе да ломи испод свода и по |
њих научио у битци код Сенте.{S} Синко, напред! напред! напред!“ </p> <p>Рајка подиђоше мрави о |
з отворена своја уста довикује: „овамо, напред! ко је Србин и српскога рода!“ Цела та прилика, |
А кад дође да се битка бије, онда само: напред, напред, <pb n="29" /> напред!{S} Те сам речи од |
нда само: напред, напред, <pb n="29" /> напред!{S} Те сам речи од њих научио у битци код Сенте. |
ред браћо!{S} Ха, нек се зна ко смо!{S} Напред за нашим царем, напред!“ И његова се вика узе да |
што и јесте најлепше у нашем говору.{S} Напред ћемо сви ако Бог да!“ Поклони се и свој осталој |
га! </hi> Ми ћемо ево у име живога Бога напред.{S} Држ’ се, госпођо, моје руке ако се бојиш, а |
а!"</p> <p>Пођоше још неколико корачаја напред и угледаше један мали и сићушан бледи пламичак, |
{S} Сад немој то да уквариш, него хајде напред, показуј пут у караван-серај!“ рече му патер.</p |
це!{S} Па онда мој стари господин изађе напред, те моме младожењи прибоде на прса један накит у |
г у помоћи!“ рече стари Мартин, па пође напред.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18920 |
о на турски Хасан-аги Зулуфлији, и пође напред.{S} Хасан-ага даде заповест јаничарима и чаушима |
оди!“ рече Рајко радосно узбуђен и пође напред. </p> <milestone unit="*" /> <p>Сиђоше ка скели. |
урвине старе цркве Лазарице младић пође напред к једном обрваном платну од зидина, које се насл |
тебе.{S} Ходи!“ рече Рајко и одмах пође напред.</p> <p>Узани ходник у зиду савијаше у лево од о |
је са свим други човек.</p> <p>Јахао је напред сам и замишљен.{S} Изгледао је као да је покисао |
амо је <pb n="23" /> Рајко јахао и даље напред, много нешто замишљен.</p> <p>Био је и невесео и |
оз њиве и поља и испод дрвећа жураше се напред а све правцем уз Мораву.</p> <p>Целим путем до с |
оће да стегне сву памет своју, погну се напред и гледаше жудно у далеке ватре на обзорју.</p> < |
уда и махаше њиме десно и лево и пођоше напред корак по корак.</p> <p>„Ево једних врата!“ приви |
ој месечини пошли су све корак по корак напред.{S} Кад већ измакоше из сеоских атара, онда се н |
на, око које се она гомила повијала час напред, час на десно, час на лево.{S} Уз њега и око њег |
коњу, који се пропиње у вис да скочи у напред.{S} Цар је имао на глави шлем, по коме се око че |
ци држао је го мач, па њиме показивао у напред; главу беше мало повио налево унатраг, као да се |
устрептане игле, па кивно боцкаше час у напред, час у десно, час у лево.{S} Маргита врисну и ма |
ам као у неком наступу заноса да виче: „напред! напред браћо!{S} Ха, нек се зна ко смо!{S} Напр |
ини му се чисто да чује како цар виче: „напред, јунаци! напред српски соколови!“ па поче и сам |
аџарски и заврши рекав три пут српски: „напред! напред! напред!“</p> <p>„Пресветли господин вел |
ног оклопа уз зидине одјекиваше узвик: „напред, напред!“</p> <p>Маргита не беше поред њега.{S} |
д врата и њиховог оквира и не без јаког напрезања одви је од прилике за пола палца.</p> <p>Ника |
.{S} После живог веслања, не без силног напрезања, сав црвен у лицу и са крупним знојем на челу |
ине растављаше.{S} Дуго су са све већим напрезањем и притајивањем свога дихања ослушкивали, да |
би.</p> <p>Циганин беше дошао к себи и напрезаше се силно да збаци са себе Рајка, и бацакаше с |
> <p>„Е, господа веле да си им се доста напричао, и да си ето баш лепо завршио.{S} Сад немој то |
чело, као да се увери да му лубања није напукла, па задовољан тим претходним, и ако врло површн |
спођо, помеша ту воду с некаквим вином, напуни један воловски рог и даде грофу да из њега три п |
чуда, скиде му с руке оне влажне крпе и напуни му њима уста као чепом, те сад већ не могаше ни |
заповедила да се гвозден један котарац напуни лучем и катраном, да се све то обеси о ону гвозд |
сва се кућа затресла, а кухиња се димом напунила.{S} Баба онда узме грофа за руку, одведе га пр |
мирисним прстима својим.{S} Очи јој се напунише сузама.{S} Узе кршити руке своје, па их онда с |
претпоследњу, кад у томе брзоруки момци напунише све пехаре редом, онда један старачки а промук |
беше сав претворио у слух.{S} Већ је и напустио био сваку наду, да може што разабрати у оној п |
, витлају дугачким татарским камџијама, напуцкавају самсове а сами урлају; самсови јуре њушкају |
S} Маргита се није од њега одмицала.{S} Нареди те јој Ружа извади из ормана најтање свилене тка |
<p>Кад већ гроб би доста дубок, Маргита нареди да српски сељаци пођу у најближе село, где има с |
да је у Сегедину све готово.{S} Маргита нареди да с њоме пође Ружа, Мишко и још пет момака. <pb |
ља да пре својих педесет година умр’о и наредио да га овде сахране! “</p> <p>— „Ух!“ рече Рајко |
е виде да се заплаче.{S} Али је почешће наређивала да је оставе саму поред мртвог Рајка.{S} Са |
а има неки Светогорац испосник, за кога народ прича да чуда чини.{S} Не знам да л’ му смемо при |
, усред Шумадије, да се дигне човек, да народ ослободи.{S} Његови јунаци не носе сребрне челенк |
и па једнако по народу пролазе.{S} Пође народ к цркви на сабор.{S} Помоли се Богу, приложи цркв |
вратићеш се да ослободиш и усрећиш свој народ.{S} И онда... онда ће доћи и дан у који ће се наћ |
о земљи пуно пљоскица од лискуна, а наш народ вели, да су то љуспе што падају од змајевских пан |
има чиме довршити васкрс целог српског народа.{S} Ето тога човека чекамо, на њ погледамо, њему |
чувам и њен образ, и мој образ, и образ народа од кога сам!{S} Хоћу да се у Маџарској и Маџарим |
је још неколико млађих људи у маџарској народној <pb n="3" /> ношњи, а и један дежмекаст човечу |
м ја, вели, има племенитих људи у твоме народу.{S} У последњем рату, имао сам ја, вели, у мојој |
S} Бога ми као да су живи па једнако по народу пролазе.{S} Пође народ к цркви на сабор.{S} Помо |
епшом чиниле, — кад погледате то лице и нарочито оне очи, онда се лепота и милина стаса заборав |
к ћесара и краља угарског у Цариград по нарочитом послу, од кога је зависило хоће ли се истом з |
добар.{S} Он мене гони од како ме је из наручја матере моје отргао.{S} Али, молим те, Ружо, каз |
среће имала! “</p> <p>Подиже је у своме наручју и однесе је као што би млад пастир јагње понео. |
залуташе очи твоје, кад је оно у своме наручју на сребрном столу, а из златног пехара, водом з |
пајаше, виде да је готово у своме левом наручју загрљену држи, и да је њена глава наслоњена на |
а којој Богородица држаше малог Исуса у наручју.{S} Ту се она спусти на колена, а душа јој се в |
то да кажем.{S} Ево ти сада казујем.{S} Нас судбина венчава.{S} Рајко, витеже без замерке, ево |
ио и женскадију да стане иза мушкиња, а нас момчадију посадио би на земљу право испред себе, до |
Сокице у двор.{S} Стари господин сазва нас све у велику дворану па нам рече: „ово су вам од да |
прилици чекаће да се добро смркне па да нас изведе!“</p> <p>„Он ти рече,“ прихвати Маргита, „да |
ну носи сребрн талир, да одмах дође да нас превезе! “</p> <p>Сељаче није никада видело толико |
мари ни за тебе ни за мене, баш као да нас и није!{S} Све једно; нека госпођа буде робиња, нек |
сигурна склоништа у овим урвинама, онда нас само Бог једини чудом каквим спасти може, а друкчиј |
паст, гласно викну: нећу!{S} Тек се иза нас продра мој старац: попе, питај мене, ја сам им кум! |
S} Да мало приштедимо.{S} Доста је нека нас води та светлост у твојој руци! “</p> <p>Рајко за т |
а буде!</p> <pb n="107" /> <p>Само нека нас срећа послужи да се дохватимо лепе земље маџарске, |
да нам сам Бог помогне, ово се ваља на нас мука и невоља!“</p> <p>„Рајко, хајде да бегамо!{S} |
х—Алах!“ грунусмо у двор, она пуцаше на нас кроз прозор из пиштоља.{S} А кад разбисмо врата нађ |
и не вребају.{S} Било је пред подне кад нас овде затвори.{S} По свој прилици чекаће да се добро |
ница старе господе од овога града изнад нас, и ово су све мртвачки ковчези.{S} Их, шта их је!{S |
> <p>„Како је дивно звездано небо изнад нас!{S} Како је лепа и мирисна сва ова околина!{S} Чист |
м тамњан.{S} Долази од те стране испред нас.{S} Овде ће бити негде нека светиња!"</p> <p>Пођоше |
p> <p>„О, шта ли ће најпосле да буде од нас двоје?!“ рече она својим слатким гласом.</p> <p>То |
е подозрив.{S} Али ви познајете боље од нас ове људе овде, па кад ваша логика каже да је младић |
терет да делимо подједнако.{S} Ко се од нас двоје пре у гроб сломије, сломиће се пре не због не |
Турке.{S} А дотле би ти могао лепо код нас да останеш и да спремаш војску.{S} А кад рат почне, |
о Маргита говораше: </p> <p>„Ти ћеш код нас у Нађ-Бањи да останеш док се не спреми све што треб |
{S} Па онда сиромах онај старац!{S} Куд нас беда његова на њ навуче!{S} И кад бих могао да проб |
ога смука, смук мене, ја вас, а Бог све нас.{S} Нека му је слава!“</p> </div> <div type="chapte |
ће онај жубор престати.</p> <p>Па дође нас кад престаде.{S} Изгуби се и последње неразговетно |
ате!{S} Немојте на свечеву пећину, хоће нас белај снаћи!{S} Аман беже да скренемо у лево!“ вика |
да л’ знаш, пуно празника — искупио би нас све, па у поље да се пред њим бацамо камена с рамен |
нам је добро да тувимо што пева, јер би нас после питао шта је радио и како је говорио онај јун |
ран пријатељ!{S} Пођи пред нама, одведи нас у дворану где је гроф, отвори врата и викни да сви |
е нам друго!{S} Нека је хвала Богу који нас, ето, пред твој двор срећно доведе!“</p> <p>— "О, ј |
код онога доброг старца!{S} Ох, куда ли нас двоје сад идемо?!“</p> <p>„Притврди своје срце, гос |
да.{S} Кад се позно у ноћ врати, искупи нас стриц све и старо и младо око огњишта, изведе Марка |
престо.{S} Спреми све што треба и чекај нас на обали више Гроцке."</p> <pb n="222" /> <p>Узалуд |
p> <p>„Хвала ти, госпођо !{S} А Бог нек нас води!“ рече Рајко радосно узбуђен и пође напред. </ |
„Немој нам га, беже, амана ти! лепо он нас учи, вели нам: слушајте царске људе и будите им пок |
емљом <pb n="174" /> били заједно и ево нас под небом заједно, и свуда смо верно једно уз друго |
!{S} Причаћемо ти све по реду, само ако нас пустиш да се гдегод овде преко ноћ склонимо!"</p> < |
срца поче да се стишава.</p> <p>— „Ако нас свети отац нема где да сакрије, онда ваља мрети, — |
ориш као да си видовита.{S} Овде је око нас по земљи пуно пљоскица од лискуна, а наш народ вели |
госпођо да разгледамо све ово чудо око нас!“ рече јој Рајко, па онда с њоме заједно сиђе с пос |
цу Теодосију у Вујан, да му каже да смо нас двоје за вечност заједно, и да умирем благосиљајући |
животу!...{S} Збиља, Рајко.... ето смо нас двоје и под земљом <pb n="174" /> били заједно и ев |
ћи ће Рајко Маргити. „Старац ће доћи по нас кад се отресе Турака.{S} А можда се боји да га иза |
иш, а у том ће ваља да и старац доћи по нас!“</p> <p>У зембилу старчевом нађоше једно парче пог |
ко?“ питаше. „Јест тако нам очију, лепо нас учи да ено вам покорни!“ „Учи вас да сте покорни до |
е стари гроф.“ Хајде, ђи, терај!{S} Ето нас тамо.{S} Свирај, певај, пиј, лупај, свирај, целу но |
одобрава.</p> <p>„Е баш ми је жао, што нас двојица не можемо да се разумемо!“ рече Рајко гледа |
пођо, шта ти зовеш школом витешта?{S} У нас има по манастирима школа, где се учи књига и летург |
и момчадије.{S} Сваког празника, — а у нас је, не знам да л’ знаш, пуно празника — искупио би |
ну и своју господу.{S} Тако је било и у нас за нашег цара Душана.{S} Ето, погледај га, какав је |
<p>„Шта те ја знам!“ одговори Рајко. „У нас се крштене душе не продају, а слушао сам од Турака |
а јој се очи још топлије засветлише; „у нас је цела властела једна велика школа за витештво.{S} |
Има ли такве шкоде у вас?!“</p> <p>— „У нас,“ рече Маргита поносито, па јој се очи још топлије |
ба!“ прекиде га Манда љутито; пала међу нас из ноћи као из црног пакла!“</p> <p>„Молим!“ викну |
>„Сад ево једне прилике, пала овде међу нас као с неба...“</p> <p>— „Није с неба!“ прекиде га М |
ода бруји, цвет мирише, ено негде близу нас шева цвркуће, дан свањива, а све то ништа не мари н |
ја, као да је смрт близу њега или близу нас! — Не, не ; немој да ти срце зебе у часу кад ето ће |
део, био би леш његов!{S} Њега су Турци насигурно убили!{S} Не може бити друкчије!“</p> <p>Учин |
Сибињској.{S} Беше ту пуно слугу, који насипаху празне боце и кондире вином, да буду готови да |
дном обрваном платну од зидина, које се наслањаше на високу кулу једну.</p> <p>„Ево, да сад иза |
је лежала и главом и једном руком преко наслона од сребрног престола.{S} Била је бела у лицу ка |
рљивошћу сестринском према брату своме, наслони своју главу на његову мишицу.</p> <p>„О, шта ли |
а њима!"</p> <p>Маргита се подиже мало, наслони лакат од леве руке на узглавницу од Рајкова гуњ |
дуго до пола ноћи!" рече Рајко, па онда наслони грлић од чутуре на своја уста, убриса га рукаво |
причала.{S} А кад ова доврши, онда она наслони чело на дрвени сто па бризну плакати.</p> <p>„А |
у себе погледе његове, и онда полагано наслони свој успламтели образ уз образ његов, за једно |
ала њена рука, на коју она баш мало час наслони лице своје.{S} Тек онај тајни тихи гласић шапут |
десну руку на лево раме Рајково, па ту наслони своју главу. „Пусти ме,“ рече му шапутом; „да с |
ом и дугом косом, седео је на престолу, наслонив обе руке на велики и широк мач, којега је држа |
ло подаље од њега седела је на земљи, а наслонив <pb n="11" /> се леђима на плетер од чатрље, м |
ом стајала је као кип робиња његова, па наслонив главу на десну руку, а подупрв лакат од те рук |
за стену, а њу остави горе саму.</p> <p>Наслонив се леђима на стену Рајко пусти погледе своје д |
а њ само небо својом мутноплавом ивицом наслонило беше.{S} Него испред тога сниског зида од зби |
ти ме,“ рече му шапутом; „да се на тебе наслоним....{S} Хоћу да паднем, тако ми срце куца а кол |
едима и оном благошћу, диже и отиде иза наслоњаче своје матере.</p> <p>„А ти, гадна црна мађија |
>Горе у самом зачељу седео је у високој наслоњачи стари гроф, седе браде и седе косе, округла, |
у онако исто високој и богато искићеној наслоњачи, млада једна девојка, загасите боје у лицу и |
ево од старога грофа седела је у трећој наслоњачи жена већ у годинама, црне масти, одсудно цига |
воју невесту!"</p> <p>Гроф тресну своју наслоњачу о под, па је превали, и онда — удари песницом |
раше Сокицу да иде да опет заузме десну наслоњачу, устаде, узе своју кћер љутито за руку и одву |
ручју загрљену држи, и да је њена глава наслоњена на срце његово.{S} И још је нешто видео.</p> |
сети како је клонула са свим онако на њ наслоњена и чињаше му се да јој се живот баш гаси.{S} Т |
икако.{S} Седела би поред њега с главом наслоњеном на руку у тешким мислима.{S} Кад би он уморе |
ри новим осмехом.</p> <p>— „Хе хе хе !“ насмеја се старац срдачно; „а ко то тако из тебе говори |
ним тамо јабланом.</p> <p>Маргита му се насмеја, али га послуша.</p> <p>— „Рајко,“ поче Маргита |
ошта се на Рајка.{S} Гласно се сам себи насмеја; седе, нагну чутуру, па онда узе да удешава ћем |
а нешто почне.</p> <p>Она се сад гласно насмеја.{S} Њен смех зазвекта као сребро а откри иза он |
је у двору!“ одговори сељак, па се опет насмеја.</p> <p>„А што вам је вечерас све село пусто?!“ |
ије био ни пуно три стопе широк.</p> <p>Насмеја се Рајко на онакво питање.</p> <p>„Бог с тобом, |
то то овај господин попа воли! “</p> <p>Насмеја се гласно и сам патер Хијероними, и насмејаше с |
царицу, у двору царевом дворио!“</p> <p>Насмеја се Рајко па рече : „вала то ни у сну нисам, мањ |
а коња.{S} Покајах се, али доцкан.{S} И насмејао бих се, али ми не даде зебња шта ће од вас дво |
си ми дошао, аго!“</p> <p>Њих се двоје насмејаше а Рајко прихвати: „причаћемо ти све по реду о |
еја се гласно и сам патер Хијероними, и насмејаше се сва господа кад им преведе Рајкове речи.{S |
Није!“ рече Рајко пресудно; „није да се насмеје него да се заплаче!{S} Него то је баш оно о чем |
} Како да није жив!“ па се сељак гласно насмеје и испод трепавица погледаше поносито у своје ду |
небо!{S} Зар то није да се човек гласно насмеје?"</p> <p>„Није!“ рече Рајко пресудно; „није да |
се сетите њега, старца, ви се грохотом насмејете.{S} Па онда му је казала да све то ништа не м |
ш...{S} Страхиња!"</p> <p>Рајко се мало насмехну што ова млада Маџарица од онаких јунака начини |
ро у лице Маргитино.{S} Маргита се тихо насмехну па рече: „Кондору није требала свећа да ме поз |
ћу ја тамо... оно је,“ па се Рајко опет насмехну, само да Маргиту охрабри, „оно је тамо ваља да |
и се светлост те поста мрак, а у другој наста само нека тиха месечина.{S} Све оно блато око њег |
беседом!“</p> <p>Па кад се опет посади, настави да говори: „ Јест, стриц ми је био честит човек |
<p>„Баш сам ти ја једна несрећна жена!“ настави Маргита све тужнија. „Не марим што ћу да се жив |
лико тренутака.</p> <p>„Могао би бити!“ настави даље; „млађи је од мене; биће да је и лепши од |
овом причом.</p> <p>— „Истину, истину!“ настави Маргита. „Кад ми је најтеже бивало, па бих, оку |
д онаких јунака начини учитеље, па онда настави:</p> <p>„Оно.... у неку руку право и велиш!{S} |
ми!“ рече Рајко са свим мирно, па онда настави: „е, баш ме копка да знам шта ће овај растов па |
динама од града! “рече Маргита; па онда настави пуна збиље и сетности „био је дан кад се од ста |
</p> <p>Па онда и старац добро повуче и настави да прича:</p> <p>„Ја да поганих самсова; онаког |
у у плач.{S} Ал’ се још не заплака него настави:</p> <p>„Кад ме вода изнесе горе, два ме самсов |
ђен онаким питањем, па онда одмах мирно настави: „биће да су то цеви од каквог старог водовода. |
и Рајку, напивши се и сам, па онда опет настави: „посадише ме на ластавицу и доведоше амо.{S} Р |
на нешто што га весели.{S} Па онда опет настави:</p> <p>"Један пут пред вече ето ти нашег Краље |
иганчице.{S} Кад и то прође, стари гроф настави:</p> <p>„Сад ево једне прилике, пала овде међу |
руку, па с новом надеждом на бољи успех настави прокопавање.</p> <p>Али већ на крају другога да |
рамену... <pb n="39" /> А, сад видим!...настави она више као да сама себи говори; „сад већ све |
ечи, само се сва стресе као да јој дође наступ од грознице, и окрете главу на другу страну.</p> |
опље и њиме опрезно пипаше под, на који наступаше.{S} Прођоше и ону стену испод које су из пећи |
икиваше. </p> <p>А кад маџарска господа наступише баш према њој, она са вриском, који срце пара |
ки соколови!“ па поче и сам као у неком наступу заноса да виче: „напред! напред браћо!{S} Ха, н |
хвати један златан пехар, исплакну га и насу воде и онда јој приђе.</p> <p>Маргита је лежала и |
ње црквено, те му потресе срде и на очи натера сузу.{S} Он се диже, скиде шубарицу и поклони се |
ме понесете силом на рукама!{S}" И лепо натераше сељаке да ме низ брдо понесу, па после да ме м |
Аћиму!{S} Да му помогнеш кола оправити, натоварити и кући отерати!“ Оде сиромах Марко без речи |
ко тренутака, па онда узе још конопаца, натопи их у води и онда увеза чврсто ноге Циганинове св |
рата и на својим грудима носила, па их, натопљене хладном водом, полагаше на врело чело Рајково |
Алаџа-Хисару!{S} У ком си је манастиру наточио, вере ти?“ </p> <p>„Вере ми моје, не смем ти ка |
јурну к њима, одгурну чауше и јаничаре натприродном снагом, коју само очајање дати може, паде |
гњевно и сва пренеражена, па онда паде натраг на ону клупу.</p> <p>— „Узмите мало воде, слатка |
ући као да се помамио; па онда још брже натраг к <pb n="189" /> њој, око ње, уз њу, па онда јур |
!“ прихвати Рајко.</p> <p>И онда пођоше натраг у лево.{S} Пролазећи поред капеле Рајко угаси св |
и пусти да млаз од златнога новца цури натраг у буре.</p> <p>„ А, ово не може бити друго, ово |
ричај што!“ „0, грозим се и да погледам натраг!“ рече Маргита, па се сва стресе. „Ово ми је прв |
а, Рајко би један и појео, а два кришом натраг у зембил бацио, само да дуже потрају.{S} Али с ј |
— „То је добро.{S} Па ћемо онда заједно натраг у планине...{S} Знаш, понећеш и ону заставу..“ и |
ше још у самом Крушевцу и доведоше њему натраг.{S} Избише ме љуто <pb n="76" /> камџијом док оп |
рушевине!{S} Хајдмо сад у другом правцу натраг!"</p> <p>„Нешто ме је страх да идемо у лево!“ ре |
ој позајми!{S} А кад смрт по мене дође, наћи ће ме да сам пред ногама нашег цара, — близу тебе, |
{S} Кад турски самсови дојуре у пећину, наћи ће Маргиту с ножем у срду !{S} А кад Турци виде да |
ти је спремила у бисаге нешто рубља, а наћи ћеш и брашненица и још понечега чега нам је Бог да |
онда... онда ће доћи и дан у који ће се наћи жена, вредна да ти и по лепоти и по доброти буде м |
а.{S} Видећеш у њој пуно лепог дрвећа и наћи ћеш пуно хладовине!“</p> <p>— „Да видиш већ сам се |
ита; „али унапред знам да излаза нећемо наћи!{S} По сну, који сам ноћас снила, пре ће бити да ћ |
Манду да му гледа у пасуљ, хоће ли вас наћи.{S} Она му куја једна причаше, како је њему све уз |
о ће бити Морава!“ рекох, „ах, да ли ћу наћи какав чун, па да се њиме низ реку пустим!“ Тек то |
еног једног Србина!{S} Али нећеш куд си наумио! “ </p> <p>Чело му беше орожено крупним знојем, |
лично широким и покретним ноздрвама.{S} Наусница га је <pb n="6" /> тек мало нагарила и оставља |
: „хвала ти светли господине!{S} Баш си научио што и јесте најлепше у нашем говору.{S} Напред ћ |
n="29" /> напред!{S} Те сам речи од њих научио у битци код Сенте.{S} Синко, напред! напред! нап |
ни појав не потресе тако, да му здрављу нахуди.{S} С тога сам и хтела прво да видим тебе и твог |
ву работу.{S} Ако нисте, онда ево друга начина: нека пођу два млада господина са мном, отићи ће |
испало ни до Крушевца ни у Крушевцу да начини кавгу па је срдит, и без сумње премишља <pb n="2 |
што ова млада Маџарица од онаких јунака начини учитеље, па онда настави:</p> <p>„Оно.... у неку |
ки.{S} Кад од своје кабанице и сиџадета начини што ужи свитак и кад га привеза за седло Рајко р |
{S} Силенција!“ викаше гост госту те се начини читав урнебес од силенције.{S} Али кад последња |
е љуто кунући и кола и мајстора који их начини и волове теглиоце. „Ко је <pb n="129" /> с Аћимо |
арске, па да видиш шта ћу ја од тебе да начиним! “</p> <p>— „Ама, ходи, молим те, госпођо да ра |
ој велики нож из сплава, а није у стени начинио улом колико за своју песницу.{S} Покушао <pb n= |
.{S} А Манда је готова на свако зло.{S} Начиниће гунгулу и убиће вас онде пред ногама господаре |
то мало снижој, мраморној коцки, био је начињен цар један на ватреном коњу, који се пропиње у в |
а сребрним шлемом на глави, са сребрним наџаком у једној а сребрним штитом у другој руци.{S} А |
једним пљеском и рече: „о, хвала теби, наш велики Боже!{S} Госпођо, предобра и премила наша го |
ас по земљи пуно пљоскица од лискуна, а наш народ вели, да су то љуспе што падају од змајевских |
пођеш.{S} Неће проћи година или две, а наш ће краљ опет да завојшти на Турке.{S} А дотле би ти |
ваља да већ скорим и пола ноћи па треба наш посао да гледамо!“</p> <pb n="54" /> <p>Али Циганин |
лмопевац Давид: „кто Бог вели, јако Бог наш; ти јеси Бог, творјај чудеса!“ Моји добри сељаци до |
чуђено; „Бог с тобом, госпођо, Јанко је наш јунак, и наши други јунаци нит’ се жене, нит’ се би |
аргита.</p> <p>„Е да ти кажем!{S} То је наш цар Душан!{S} Чула си за српскога цара Душана!“ <pb |
паде му живо у рен .{S} Маргита; „то је наш маџарски јунак Хуњадија Јанош! “</p> <p>— „Ене сад! |
а под звездама на небу, сетих се што је наш покојни стриц, Бог да му душу прости, нама момчадиј |
тукао се и он за вас као и многи други наш јунак, и право је да га се сећате! “</p> <p>„Е, мој |
га на вашој свадби избише?{S} Е, стари наш господар прве године, кад вас Турци одведоше, није |
ита мој стриц. „Нико! сам је!“ одговори наш Краљевић Марко. „Јеси ли му се понудио да му помогн |
најлепше учинило да је оно, како је тај наш јунак изводио из тамнице свога сужња, заробљеног Ту |
="201" /> са зачеља закреча несигурно: „наш будући кардинал од винове лозе има реч!“</p> <p>Уст |
о да теби, тако озбиљном младом човеку, наша маџарска весеља не додијају.{S} Не знаш ти какви с |
есело; „ја помислих да ти се то јављала наша српска царица Милица, која је била тако доброга ср |
ки Боже!{S} Госпођо, предобра и премила наша госпођо грофице!{S} Дајте милостиву руку слузи ваш |
аргите, а ево ти један, који ти незнана наша пријатељица, стара Српкиња Станија, шаље!“ И онда |
д’ одврни ти то па да сркнемо за срећна наша ортаклука!“</p> <p>— „Да знаш да је не бих одврнуо |
главу и онда врисну: „еј, црна жалости наша!{S} Мартине, Мишко, децо, овамо ! “</p> <p>На њену |
а и срца и памети; „госпођо, док бих ја нашао и довео ластавицу, дотле би и Турци са самсовима, |
си ти онај кога одавно меркам, не би ли нашао себи једнога дана смену на овоме месту.{S} Него, |
чудно било.{S} Ја стојим на вратима од наше куће, па ослушкујем шта ће бити у великој дворници |
{S} Али ја знам да је Хуњадија Јанош од наше горе лист, а знам најбоље по томе, што је прадед и |
па старог Југ-Богдана, па толике друге наше јунаке!{S} Знаш како је?{S} Бога ми као да су живи |
азују да је на пољу опет освануо дан, а нашег старца нема!{S} Страх ме њему се некаква велика н |
ече Маргита мирно.</p> <p>„Ниси чула за нашег цара Душана!“ викну Рајко запрепашћен и погледа ј |
оју господу.{S} Тако је било и у нас за нашег цара Душана.{S} Ето, погледај га, какав је то сок |
ене дође, наћи ће ме да сам пред ногама нашег цара, — близу тебе, госпођо моја, јадна млада и л |
ми по нешто што ви немате.{S} Имамо ми нашег Краљевића Марка, па Милоша Обилића, па Страхинића |
ави:</p> <p>"Један пут пред вече ето ти нашег Краљевића Марка из планине, па као узгред прича, |
црна кучка договорили, да поделе благо нашег јадног старог господина!“ Ето тако вам је!{S} Од |
ајлији носим, позивам те, уклањај се са нашега пута!“</p> <p>Тано викаше Рајко узбуђен, а по рт |
ва пред вашом силом, и нека се чисти са нашега пута!“</p> <p>Бадава.{S} Једна лопта или некаква |
мо да тако заједном с тобом изађем пред нашега доброг оца на Вујну!“</p> <p>Маргита говораше с |
едамо шта ћемо. <pb n="139" /> Турци су нашега старца или убили или у Крушевац одвукли да га у |
је чак и патер Амброзијус, а већ знате нашем господину никад није много требало!{S} Ко није пи |
а твоме гуњчету сниваћу само о теби и о нашем добром старцу!{S} Али нећу ни ја да спавам, хоћу |
ш да је не бих одврнуо да није за хатар нашем ортаклуку!“</p> <p>Посадише се на једну асуру под |
S} Баш си научио што и јесте најлепше у нашем говору.{S} Напред ћемо сви ако Бог да!“ Поклони с |
у поље Косово,</l> <pb n="220" /> <l>А нашему кнезу честитоме,</l> <l>Хајдмо....“</l> </quote> |
је то каква стара малвасија којом су се наши стари јунаци и господа појили!" рече Рајко.</p> <p |
спред вас људе који ће дати знак да сте наши! “</p> <p>Маргита се била умила на бистром планинс |
с тобом, госпођо, Јанко је наш јунак, и наши други јунаци нит’ се жене, нит’ се бију, нити вино |
Циганина!{S} Ја, Боже мој, што ли су ти наши стари тако тешко згрешили те овако љуто преврну зе |
у се највећа господа маџарска и највећи наши јунаци купили, да им траке на застави везује, или |
{S} Ха, нек се зна ко смо!{S} Напред за нашим царем, напред!“ И његова се вика узе да ломи испо |
бом, госпођо!{S} Кад смо ми секли главе нашим краљевима?" питаше Рајко гласом који издаваше да |
ике господе и великих јунака, који су с нашим царевима лицем у лице говорили!{S} Како ћеш да од |
да импедимента процесији <pb n="25" /> нашој у град Константинов провоцира, придодан?{S} Ако о |
д помислим каквим немаром свет одговара нашој марљивости.{S} Ето роса пада, вода бруји, цвет ми |
ит човек и добар Србин.{S} У задрузи је нашој било пуно дечака и момчадије.{S} Сваког празника, |
и да ли сам се верио, то нисам и ако у нашој земљи има пуно лепих и добрих девојака!“</p> <p>„ |
више ко смо и шта смо.{S} Него да се са нашом заједничком несрећом боримо заједно као два верна |
та пред људма!{S} Ово је овако доста за нашу потребу!“</p> <p>„0 ти не знаш каква је то гадна з |
помогнеш.{S} Што си тако мене и задругу нашу осрамотио, ја и задруга можемо ти и опростити, и е |
ош више има суза.{S} Никада ја не видех нашу Српкињу да такве сузе лије!{S} Немој, госпођо; пус |
оговорила: <hi>„јадна жено, јадна жено! не бој се, дете моје, доћи ће он!“ </hi> — „Ко је тај „ |
„Хтедох!“ рече она мирно; „али бадава, не могах; сетих се што ти оно рече да је и грехота и ср |
онако пребачена преко ковчега Рајкова, не мрдну.</p> <p>Ружа се сагну да јој подигне главу и о |
о узбуђени и погледаху један у другога, не знајући шта да почну. <pb n="81" /></p> <p>„Госпођо, |
ри у мехове мимо ње.{S} Она га погледа, не скидаше са његова дивља лица погледе своје за неколи |
оно твоји земљаци, она велика господа, не хтеше да чују што им ја говорим, да је право или да |
а да каже, него онако занемела од чуда, не скидаше својих погледа са Рајка.</p> <p>„Видим! узе |
та знаш!“</p> <pb n="147" /> <p>— „Ала, не бој се госпођо!{S} Баш сам сигуран да ћу је убити!{S |
ако је лепо на Космају ?!....{S} Збиља, не дај Боже да овде умрем, јави мојима у Расину, и стар |
; из њих светао отворен поглед, истина, не сева претњом, али као да гласно казује: <hi>„не боји |
прихвати крму.{S} После живог веслања, не без силног напрезања, сав црвен у лицу и са крупним |
тињи, нека моли Бога за здравље ћесара, не би ли стигао да ослободи род ришћански од јарма турс |
.{S} Бога ми, да си ми по сто пута род, не би ми милије било што сам поред тебе, нити ће ми теж |
одмах да нађе одговора; а кад га нађе, не смеде уста да отвори, кад виде како је она очи склоп |
е?!“</p> <p>„Бога ми, да не би госпође, не знам како би се свршило!{S} Ил’ би твој смук мене пр |
дије.{S} Сваког празника, — а у нас је, не знам да л’ знаш, пуно празника — искупио би нас све, |
точио, вере ти?“ </p> <p>„Вере ми моје, не смем ти казати.{S} Видим те јеси некаква убојита дел |
буздованом размрскам!“</p> <p>„Не, не, не!{S} Никако!“ викаше Маргита преплашено, па узе вући |
речац умреш, може да те прогута!{S} Не, не, никако то!{S} Него ето да просецамо стену, па ако ј |
је смрт близу њега или близу нас! — Не, не ; немој да ти срце зебе у часу кад ето ћемо у твој д |
ати главом, као да сама себи каже: „не, не, то нећу! то не могу!{S}" Неверовање је било јаче од |
чи!“ говораше му Маргита.</p> <p>— „Не, не, чуо сам ја добро; одговор је био: <hi>живога Бога! |
а је буздованом размрскам!“</p> <p>„Не, не, не!{S} Никако!“ викаше Маргита преплашено, па узе в |
људе и будите им покорни, не буните се, не гините лудо, још није дошло време, а кад дође време |
зином којом му срце куцаше: „не бој се, не бој се; није грех, није грех; а сласт је, сласт, сла |
<p>— Не! премилостива госпођо грофице, не ни пошто!{S} Они су сад сви трештени пијани.{S} Пија |
чајањем окрете се старцу: „бадава, оче, не знам ти ја то!{S} А и како ћу?{S} Ти видиш да сам пр |
да веле: ако је да ко коме поклон чини, не можеш ти њима, него они теби!{S} Узми паре, брајко, |
ушајте царске људе и будите им покорни, не буните се, не гините лудо, још није дошло време, а к |
о, тај вилински стас пригрлио... веруј, не би се она срдила!“ </p> <p>Рајко скочи са свога мест |
рекао да си ти онај кога одавно меркам, не би ли нашао себи једнога дана смену на овоме месту.{ |
ти си био пет дана на тешком месту сам, не са маштама и сенкама, него са живом женом, и младом |
ми смо сами прозвали Краљевићем Марком, не због имењаштва, него што је он од све момчадије био |
ко, као неком тајанственом силом везан, не могаше да скине својих погледа са ње. „Бадава," рече |
рећном животу глас моје молитве !{S} О, не дај Рајка смрти!{S} Отми га, спаси га, подигни га !{ |
у.{S} Али вам се молим, светла господо, не замерите ми, и пустите ме да се дома вратим.{S} Не п |
рече: „торњај се од мене, црна сотоно, не знам те шта мумлаш!“ па се онда окрете гостима и поч |
рад вас на мене, и кад сврших молитву, не дигох се са клечања, него узех — звиждати.{S} Звижда |
наморава да пред Турцима играм.... ех, не могу вам од зазора ни казати како.... ја онда опет ј |
есох!{S} Шта ћу јадна и кукавна!{S} Ох, не желим ни свом душманину да прође кроз онакве тренутк |
дини брат од заклетве, или син јединац, не би га могла топлијим сузама облити ни дубљим уздасим |
S} Али што си осрамотио име које носиш, не можемо ти опростити.{S} Него од сада да се ниси усуд |
ће да бега од ње.</p> <p>„Не, Рајко!... не остављај ме саму у овој гробници!" цикну Маргита; „г |
ужу своју!“</p> <p>„ Али... молим те... не препадај се!{S} Више ме боли што те видим да си се п |
во са свим нага. „Гледај добро, гледај; не заборави онај младеж што јој као звездица на левом к |
ута си ми света!{S} Не бој се, госпођо; не сумњај се; уздај се у Бога и веруј у моје српско пош |
је очима својим гледала, <pb n="162" /> не би мене нечастиви занео да клизнем, јер из њених очи |
мо.{S} Ако нам свети отац <pb n="84" /> не зна показати каква сигурна склоништа у овим урвинама |
да је од жутог воска, а <pb n="194" /> не од злата.{S} Па онда, слатка моја госпођо, помеша ту |
а закољем човека и пијана и везана?!{S} Не може то.{S} Било би то и грехота пред Богом и срамот |
седи негде у једном од ових столова!{S} Не пита се сад више ко смо и шта смо.{S} Него да се са |
па кроз сузе мољаше за мене.{S} Аја!{S} Не да се старац омекшати.{S} Подиже је са колена, па је |
војом.{S} Вала три пута си ми света!{S} Не бој се, госпођо; не сумњај се; уздај се у Бога и вер |
на пречац умреш, може да те прогута!{S} Не, не, никако то!{S} Него ето да просецамо стену, па а |
јко, — хвала теби на витештву твоме!{S} Не пада смрт моја на твоју душу, али пада на моју душу, |
.</p> <p>„Море, кабули ти то човече!{S} Не види пророк ноћу!{S} Него дед’ одврни ти то па да ср |
в!{S} Њега су Турци насигурно убили!{S} Не може бити друкчије!“</p> <p>Учини му се да нешто баш |
а зажмурити нећу!“</p> <p>— „Устај!{S} Не треба ми више мали, хоћу сад велики! “ дрекну Цигани |
ме сад са оживелим и храбрим срцем!{S} Не знаш ти како је она добра!{S} Кад се Бог није хтео д |
да жив тебе мртву на души носим?!...{S} Не може тако!...{S} Ако се не мислиш жива предавати, он |
два низа белих и ако неравних зуба.{S} Не беху „као бисер“, али додаваху нову драж лепоти лица |
и и оружја и један део његова блага.{S} Не хтеде га остављати ни у Руднику ни у Кривој Реци, гд |
и равномерно дише, и да је заспала.{S} Не хтеде се одмах прекидати да је наглим прекидом не би |
идим да си се препала него ова рана.{S} Не бој се!...{S} Неће ни бити ништа!" говораше Рајко св |
била, ућутала се и постала суморна.{S} Не хтеде се одвајати од Рајка никако.{S} Седела би поре |
ли од свега тога не може бити ништа.{S} Не могу ја ни часа часити на твоме двору, него да видим |
име главу да ти се мозак не преврне.{S} Не знаш ти какав се чардаш овде игра!{S} Халил-бег је м |
не очи, па се опет плашљиво осмехне.{S} Не знаш кад је лепша!{S} Чини ми се занесоше ме њене тр |
ше и гледаше само како Маргита дише.{S} Не смеде да се макне да је не разбуди. „Уморна је јадни |
ка се тамо у српскоме крају потражи.{S} Не жали платити!"</p> <p>Мало после опет зовну Мартина, |
да ради како видиш да би они радили.{S} Не можеш да их стигнеш, али можеш бар из далека да трчи |
к, за кога народ прича да чуда чини.{S} Не знам да л’ му смемо прићи ?! “</p> <p>У том их је и |
у тајну, коју није слободно сазнати.{S} Не смеде више да погледа ни у мерџан; а још мање у оне |
дати!{S} Неће ми ваља да ништа бити.{S} Не бој се!“ говораше Рајко, па се још мало осмехну само |
p>— „Па и не могу све да вам причам.{S} Не можете ви замислити ни стотинити део оних грозних му |
ао бих ја овде вама пуно да казујем.{S} Не би стигла за све ни цела ноћ.{S} Него кажи ово госпо |
о дивила сам му се.{S} Сад га љубим.{S} Не могу без њега.{S} Љубим га.{S} Кажите слободно свима |
ми, и пустите ме да се дома вратим.{S} Не питајте за што.{S} Него ме милостиво пуштајте и опро |
Богу сад опет све светло преда мном.{S} Не бој се; ево моје руке!“</p> <p>У мраку наиђоше једно |
са живом женом, и младом и красном.{S} Не би ми било чудо, да се показало да је дух слаб а пло |
а је неко буздованом у главу ударио.{S} Не могаше ни да мисли ни да осећа.{S} Беше се као скаме |
њ неразумљивим језиком тако страсно.{S} Не беше то ни Циганка ни Туркиња, и ако је пред Циганин |
ковчегу преко пута па ми причај што.{S} Не; чекај!{S} Хтела сам те већ једном питати: где си ти |
Бога!“ И не треба нам бољи одговор.{S} Не бојмо се!“</p> <p>„Учинило ти се.{S} Одјек је понови |
у, наша маџарска весеља не додијају.{S} Не знаш ти какви су Маџари, кад се узму да часте и пров |
певнице.</p> <p>„Ама ја тебе чеках.{S} Не хтедох у светлост без тебе.{S} Ходи!“ рече Рајко и о |
у никада до сада у животу не осетих.{S} Не знам ни да л’ је то управ туга, или нека жудња и чеж |
ки племић дочекује своју верну жену?{S} Не срамоти свој образ и не греши своје душе?“ рече Рајк |
да је смрт близу њега или близу нас! — Не, не ; немој да ти срце зебе у часу кад ето ћемо у тв |
њиме госпођа <pb n="133" /> ђевојка," — не изговори тако полаганим шапатом, да се овај утапаше |
екићем кујем потковице и клинце, само — не тражи ништа више од мене и не ударај ме камџијом кад |
е како јој се срце размекшава.</p> <p>— Не знам!“ рече Рајко; "не знам, мањ’... чекај молим те! |
а од Нађ-Бање!“ <pb n="198" /></p> <p>— Не! премилостива госпођо грофице, не ни пошто!{S} Они с |
Бога грехота, а од људи — Бога ми, мал’ не рекох нешто!....{S} Баш је <pb n="18" /> велим грехо |
а тебе никад, и да бих хтео, заборавит’ не могу!{S} Ево сам се тако привикнуо теби, да ме збиља |
ребаће вам за ваше слепце и просјаке! а не бих вам овог бунџију поклонио, да ми дајете злато на |
посао да утврди мир међу царевинама, а не да их поново завађа и то због чега него због једне р |
е од милине.{S} Верујте ми од милине, а не од страха.{S} Зајецах гласно, раширих руке, потрчах |
а овде препатила, та клао би га зубма а не ножем!“</p> <p>— „Махни се тога!{S} Хвала Богу није |
да ваља мрети, — јер ја се Турцима жива не предајем! “ рече Маргита.{S} Усправила се, подигла г |
с ми се чини да га познајем а час да га не познајем.{S} Поп се окрену њему па га запита: хоћеш |
главу и... пољуби је у уста.{S} Она га не пушташе из свога загрљаја, него одмаче мало своју гл |
?{S} Шта ти је витеже млади?“ питаше га не са бригом, него са задовољним а једва прикривеним ос |
ј се свет врти око нене.{S} Ништа ти га не разумем.{S} Што ти је те јецаш?{S} Казуј за Бога шта |
ио, да ми дајете злато на кантар док га не претегне!“ Узеше моји јадни сељаци помаљати и по кој |
су јој мишице од челика, и додаде му га не рекав ни речи, него само гледаше га право у очи, као |
еплаши кад се са молитве дигне, па њега не види.{S} Савлада своју радозналост и оста у столу, п |
рцу и изађе. „Ех, шта ћеш?{S} Сила Бога не моли.{S} Нисам мислио да ће тако да се сврши!“ говор |
по мислиш и желиш.{S} Али од свега тога не може бити ништа.{S} Не могу ја ни часа часити на тво |
ко завађали.{S} Веруј ми нико се с тога не би завадио мањ санџак-бег с Циганином и Циганин са м |
адан да је убије?!“</p> <p>„Бога ми, да не би госпође, не знам како би се свршило!{S} Ил’ би тв |
шапутаху једно другом своје бојазни, да не буде грофица помела памећу.{S} Али не имадоше срца д |
и његовога манастира на Светој Гори, да не такну ни једне аспре од тога блага, него да га с бла |
часа напоље из овога двора у чергу, да не нађеш пут у тамницу!“ И сад из очију Маргитиних сипа |
’ је теже срцу одолети, <pb n="8" /> да не иде на бој на Косово, већ — појаха својега лабуда, п |
е и сеновите варке, па су имали муке да не поклизну; а ти си био пет дана на тешком месту сам, |
ле да је нека необично добра душа, и да не може бити да није од великога господскога рода.{S} В |
од је намиришем одмах ми се смучи, и да не сркнем просто да цркнем!“</p> <p>— „Какав си болан т |
онда протрла прстима као да се увери да не снива. .</p> <p>— „Имаш ли што би желела одавде собо |
p> <p>— „Та већ само да отворимо очи да не крочимо у какав понор, а за друго како Бог да!“ прих |
нику.{S} Мрак бејаше тако густ и црн да не могаху једно друго видети.</p> <p>— „Рајко !“ дозива |
мена, и рече само — опет шапутом као да не разбуди свеце — „госпођо, прибери се!“</p> <p>Она не |
ане!{S} Моли бега да савијемо у лево да не удара хајка на свечеву пећину! <pb n="83" /> Немој, |
пођо, како то питате?!...{S} Та како да не верујем!{S} Та он једини и може да помогне кад нико |
ео на душу као свети аманет.{S} Могу да не умеднем да те послужим и подворим како треба док смо |
ајка за рукав од гуњца. »Можеш ти њу да не подесиш, може она да те жацне, па да на пречац умреш |
дај сад и добро утуви своју суђеницу да не погрешиш?{S}" Кроз долап се видела једна сиротињска |
чаности још више има суза.{S} Никада ја не видех нашу Српкињу да такве сузе лије!{S} Немој, гос |
а знам шта сам у њему изгубила; а ни ја не знам шта је све његова земља у њему изгубила! “ </p> |
га додавати на оне сребрне купе, док ја не прихватих: „немојте људи! све једно је, једном мрети |
а жута <pb n="33" /> једна шамија, која не могаше у своје меке савијутке да прикупи густу црну |
и, неки с отвореним устима, али на која не могаше ни једна реч да изађе.{S} За неколико тренута |
иташе Маргита све шапутом, као да Рајка не разбуди.</p> <p>— „Па нема, госпођо; све је то прост |
рца и кћер, и кроз два или три тренутка не остаде у дворници нико други осим Рајка, Маргите и М |
ном младом човеку, наша маџарска весеља не додијају.{S} Не знаш ти какви су Маџари, кад се узму |
ај, свирај, целу ноћ.{S} Онаквог весеља не видех ни пре ни после.{S} И није слутило на добро.{S |
само да дуже потрају.{S} Али с јабукама не могаше то исто чудо да чини, те да се једу и да их о |
екао своје руке, и видео да са мачевима не може ништа, Рајко се присети те пресече једно копље |
оким и меким погледима својим, у којима не бејаше у том часу гњева, него само сажаљења.</p> <p> |
светац не хте да ми помогне, она једина не остављаше ме, него ми долажаше на сну да ме храбри! |
се,“ прихватих ја, „да за седам година не силазим ни у коју варош.{S} Мојом ногом ја одавде кр |
а је поведете као слободну?{S} Циганина не вреди питати, јер ми вечерас сви рекоше да је он одб |
смрћу, само да ме гадна једна змијурина не гута полагано као жабу неку!{S} Рајко, молим те, хај |
ћ Марко осече прву главу Арапину, а она не рече ни речи, нити мрдну прстом, па ни после кад Мар |
о дете. <pb n="36" /></p> <p>И опет она не рече ништа.{S} Само јој мало задркташе усне као да х |
сну могло снити ?{S} А ?! “</p> <p>Она не рече ни речи, само се сва стресе као да јој дође нас |
{S} Рајко ћуташе.{S} Од силног узбуђења не могаше речи да проговори.{S} Али корачајући поред Ма |
/p> <p>— „Само кад си се разведрила, па не мари, нека је како год хоћеш.{S} Дугачке су те ваше |
ратац!“ рече патер малко нестрпљиво, па не хте то ни да преводи.{S} Али га старац посланик запи |
ци шта ће то да значи.</p> <p>— „Ех, па не знаш, ја како!“ рече Циганин, па узе да мига и да се |
и свагда говорио: кад си у неприлици па не знаш на коју ћеш страну, запитај се: како би радио К |
или је пијан или луд, блене у младу па не зна шта свира!" — „Блене у младу ?!“ викну старац гњ |
— „ Јок вала; него ето ухватио ја њу па не пуштам!{S} А сад, Маџарице, устај па скидај јелек и |
иганин са очевидном зебњом да се чутура не покаже празна.</p> <p>— „Та има у њој нека пуста кал |
ишицом не загрлиш и на мушка своја прса не пригњечиш...“</p> <p>На ове последње речи Рајку срце |
купе?!“ викну Циганин као пун пуда. „Та не бих ја њу дао ни за какве откупе!{S} А шта мислиш по |
чизму у широкој бакрачлији.{S} Маргита не знађаше ни шта да мисли ни шта да каже, него онако з |
ветлост.{S} Али се побоја да се Маргита не преплаши кад се са молитве дигне, па њега не види.{S |
ла ти... и опрости ми! “</p> <p>Маргита не могаше речи да проговори, него га погледима из сузни |
узвик: „напред, напред!“</p> <p>Маргита не беше поред њега.{S} Беше крочила у десно, те стојаше |
оме завичају.{S} Аладаре, зар ме доиста не познајеш?....{S} Твој слуга и твоје псето познали су |
му помогне да се цареви гости ни на шта не потуже.</p> <p>„Његови га,“ говораше Мустафа Хасану, |
нема.{S} Чудо ми је да ми сељаци ништа не јавише!“ говораше старац и сам беше очевидно узбуђен |
е најми неколике сељаке да, ником ништа не казујући, помогну изнети ковчег на најближи вис косм |
ва цвркуће, дан свањива, а све то ништа не мари ни за тебе ни за мене, баш као да нас и није!{S |
S} Па онда му је казала да све то ништа не мари, јер њему стоји у судбини тек сад срећан да буд |
огама као бесомучан.{S} Али му то ништа не поможе, и само га брже изнураваше.{S} Рајко га је др |
p> <p>„Е баш ми је жао, што нас двојица не можемо да се разумемо!“ рече Рајко гледајући послани |
{S} Рајко зазвижда.</p> <p>Али Маџарица не изађе.{S} Звизну и други пут и трећи пут. „Шта је са |
?{S} Страх ме да га мој изненадни појав не потресе тако, да му здрављу нахуди.{S} С тога сам и |
мајски, беште Турци да вас пламен његов не дохвати!{S} Јаох, браћо, изгибосмо!{S}" Поломише се |
д је пијан онда је прави сотона.{S} Кад не бих хтела да му играм што он прозва малим и великим |
да сам се заверила да к теби више никад не подигнем очи, да пред тобом никад више не приклоним |
ме старе моје очи варају, или баш никад не видех тако младоликог јаничара !{S} Добро си ми доша |
сланик вели: „хвала ти, али од тога сад не може ништа да буде.{S} Његов је посао да утврди мир |
ев опет у Рајка своје погледе, који сад не беху више мекана кадифа него топли пламенови од жарк |
раж лепоти лица њеног.</p> <p>Рајко сад не скидаше поглед са њеног осмехом озареног лица а саму |
ођо!{S} Побојаше се они да се због тебе не заметне кавга с Турцима, па одоше својим послом!{S} |
адим с ово двоје младих да у лудо главе не изгубе! “</p> <p>— „Оче!“ прихвати Рајко смерно скин |
да бледорумене лако уздрктљиве ноздрве не издаваху живот једног високо затегнутог и врло осетљ |
из села у двор води, а сам двор одавде не видимо, јер га заклања она шумица, која је двор са т |
и и да имамо пун ковчег барута, па овде не би могли пролом учинити.{S} Биће да су се на ову пло |
зо хватај твоје оружје да га Турци овде не нађу.{S} Тако...{S} На, хватај и овај зембил... и ов |
м двору видиш! “</p> <p>— „Ма шта да је не може бити твоја брука и срамота!{S} Казуј, молим те, |
ита дише.{S} Не смеде да се макне да је не разбуди. „Уморна је јадница!{S} Нека се бар испава.{ |
аша ортаклука!“</p> <p>— „Да знаш да је не бих одврнуо да није за хатар нашем ортаклуку!“</p> < |
Него ето да просецамо стену, па ако је не просечемо, онда ти кад видиш да сам мртва ради шта з |
но своје, и да се никада више срце моје не занесе молитвом к престолу твоме.{S} Али се ево слом |
, и шкргутну зубма као да кроз њих меље не више какву кратку молитву, него неку крупну псовку.< |
и Јаноше, зар сам толико остарела да ме не познајете?{S} Бароне Отмаре, зар ме ни ви не познаје |
p>— „Зар да ме Кондор позна, а ти да ме не познаш ?{S} О, Ружо слатка, зар не познајеш грофицу |
ми не говориш просто и отворено; што ме не питаш право?" прихвати Рајко живо.</p> <p>— „Слушао |
S} Колики јој је језик!{S} Мало ме њиме не палацну у образ !“ рече Рајко па трже копље те се вр |
о га она тако пита.</p> <p>„Зар ти мене не водиш к њима?{S} Зар ти ниси од њих к мени послат ? |
ним, али то своје цвеће ни за које паре не дам!“ Ја јој онда испричах што милостивој госпођи тр |
воје пре у гроб сломије, сломиће се пре не због неправде свога друга, него због неправде која ј |
и Мартин дадоше једно другом миг да се не одмичу далеко и да се брзо врате.{S} Управо је и не |
да се растајемо, може бити никад да се не видимо!{S} Али знај, да ћу на тебе, док сам год жива |
>„Не бих се ја смео поуздати у се да се не поуздах у Бога, и ево се у њ и уздам!“ рече он скром |
а духну у жеравицу на огњишту, те да се не угаси док не затреба.{S} Није ни гледала у њих него |
гог камења, обоце, гривне, просто да се не зна шта је лепше, богатије и сјајније.{S} Просто им |
па режи као бесно псето.{S} Али она се не макну с места.</p> <p>„Хоћеш или нећеш?! “ цикну он |
орим како треба док смо заједно, али се не бој да ћу се заборавити ма у чем.{S} И да ниси госпо |
тедоше да се развуку у осмех.{S} Али се не осмехну и не рече ништа.</p> <p>Рајко јој поврати иб |
еш код нас у Нађ-Бањи да останеш док се не спреми све што треба за мој план.{S} Видећеш, мој ће |
осим?!...{S} Не може тако!...{S} Ако се не мислиш жива предавати, онда... ево ти мој мали пињал |
е помоћнику! “ и напи се, и мало што се не загрцну као неко дете. <pb n="36" /></p> <p>И опет о |
овде хтедох то је, да те склоним да те не бију ветрови.{S} Него није први пут да ти говориш ка |
а моја, како ћу ја да те познам, кад те не познаје онај који те је грлио?!{S} Ха, ха, ха!{S} О |
!{S} Да ћутим, да се оно господско дете не поплаши!{S}" Тако говораше Рајко сам у себи, а кад с |
="43" /> огледнемо!{S} Ако се потковице не посребре, твоја штета!{S} Ако испадне добро, да ми п |
<head>2</head> <p>И Маргита се осећаше не само узбуђена, него и растужена и пуна неке чудне сл |
нестало.{S} Нико је <pb n="221" /> више не виде да се заплаче.{S} Али је почешће наређивала да |
подигнем очи, да пред тобом никад више не приклоним колено своје, и да се никада више срце мој |
од турских погледа.{S} И ништа се више не зачу.</p> <p>Маргита се приљубила беше уз Рајка и чв |
одговори Рајко. „У нас се крштене душе не продају, а слушао сам од Турака да се у Стамбулу нај |
кад муња севну и гром пуче?...{S} Тобож не смеш ни да се сетиш... и ти си ми неки јунак !...{S} |
те прости!{S}" И даде ми оба бокора, и не хтеде нипошто примити ни поклон у новцу од мене! “ < |
ота осећања до витештва, — ово троје, и не знајући и не осећајући, чинили су три струне, којима |
шећи их, „опрости ми, бабо, молим те, и не брукај ме тако за Бога!“ Па Маркова мајка, моја добр |
е нешто мало збунио на оне њене речи, и не могаше одмах да нађе одговора; а кад га нађе, не сме |
вуј певаше тужну и слатку неку песму, и не прекидаше је ни једним дахом, баш као да је хтео да |
оспођо шта одзив рене: „живога Бога!“ И не треба нам бољи одговор.{S} Не бојмо се!“</p> <p>„Учи |
чевидно узбуђена, у гомилу.{S} Као да и не чујаше што јој Циганин ковач срдито и све јачом и ја |
о баш близу њега зашкрипе.{S} Погледа и не хте очима да верује.{S} Учини му се да се она стена |
у него стегнем срце и стиснем зубе па и не јаукнем, он метне клеште у ватру па ми онда, кад се |
аког чуда жива остала?!“</p> <p>— „Па и не могу све да вам причам.{S} Не можете ви замислити ни |
горње ивице од врата и њиховог оквира и не без јаког напрезања одви је од прилике за пола палца |
т тако јасан. </p> <p>„Улазите унутра и не бојте се!“ рече им старац.</p> <p>Рајко уђе први, пр |
еврне, те да у лудилу и не знам ништа и не осећам ништа.{S} Па као у инат онда ми тек долажаше, |
оћу на двор Нађ-Бању.{S} Старог грофа и не бејаше дома, али му беше млада грофица.</p> <pb n="5 |
Душан те гледа!"</p> <p>Рајко се трже и не дотакнув се оне сласти, исправи се, покри лице рукам |
леко и да се брзо врате.{S} Управо је и не губљаху из очију.{S} Видеше је како клече пред ковче |
ку јабуку секла својом руком у кришке и не би загризла своју кришку, док не би видела да је Рај |
е, само — не тражи ништа више од мене и не ударај ме камџијом кад ми дође да се заплачем.{S}" О |
.</p> <pb n="98" /> <p>Маргита најпре и не гледаше у иконостас него у њега.{S} Учини јој се да |
.{S} Загледа се најпре у Рајково лице и не трепташе док он описиваше троглавог Арапина.</p> <qu |
да овде слатко заспим, па да се више и не пробудим!“</p> <p>„А твоја земља, Маџарска?!“ питаше |
/p> <pb n="54" /> <p>Али Циганин више и не слушаше шта Рајко говори.{S} Диже се, отиде до једно |
ра да сухо грло овлажи.{S} А већ више и не мишљаше да нуди чутуру своме ортаку.</p> <p>„Могао с |
а високо и далеко мислима, те њу више и не узима на ум.{S} Отиде за тим полагано и све на прсти |
верну жену?{S} Не срамоти свој образ и не греши своје душе?“ рече Рајко, па онда одби старчеву |
ја госпођо, унутра у моју собу!{S} Ви и не знате шта се овде збива!{S} Ходите унутра док ја пош |
о ти то говориш?!" питаше Рајко, који и не слућаше о чему Бекир мисли.</p> <p>— „Ето како: за м |
тири јабуке.{S} Прихватише се својски и не мислећи шта <pb n="122" /> све још може бити.{S} Па |
онај тајанствени шапат; „него још ти и не знаш колико је <pb n="136" /> она и лепа и мила!{S} |
о витештва, — ово троје, и не знајући и не осећајући, чинили су три струне, којима је ово дивно |
ељаци угледаше, а они куд који, бегај и не обзири се ! „Змај, крилати змај, цар змајски, беште |
крете Циганина на прса и мало по мало и не без муке, веза му руке на леђа!{S} Није дуго трајало |
дазва моме звиждању.{S} Него ви за то и не знате.{S} Има овде од непамћених година један смук, |
кљу?“ „Видим, видим!“ увераваше патер и не гледајући у вис. „Само хајде, свршуј!“</p> <p>— „Е, |
ми бар памет преврне, те да у лудилу и не знам ништа и не осећам ништа.{S} Па као у инат онда |
развуку у осмех.{S} Али се не осмехну и не рече ништа.</p> <p>Рајко јој поврати ибрик.{S} Треба |
ни ни цар у Стамбулу ? “</p> <p>„Цару и не треба.{S} Мени треба!{S} Ваш бих ти казао и за што м |
/> кад није авет другога се чега баш и не бојим.{S} Сад ћемо видети шта је !“</p> <p>Па онда Р |
S} Рекао бих да се свађају ако се још и не бију!“</p> <p>И онда опет обадвоје мирно а радознало |
збудити!“ говораше сам у себи.</p> <p>И не могаше да одвоји очи од ње.{S} Учини му се да тек са |
ћине.{S} Уједа зубма, бије ногама, себи не да прићи.{S} Море имадоше више муке с њоме него са м |
p> <p>— „Ох, слатка моја госпођо!{S} Ви не знате какво је врзино коло овде!{S} Ох, како да вам |
знајете?{S} Бароне Отмаре, зар ме ни ви не познајете?!“ </p> <p>„Устајте господо!" викну барон |
и је чувала и пазила као аманет, док ви не смислите на тенани како да је сигурно у завичај опра |
го због једне робињице!“</p> <p>„Цареви не би били цареви кад би се тако лако завађали.{S} Веру |
једини и може да помогне кад нико други не може!{S} Ко је подигао моју Марушу из великих богиња |
о да седи с нама на миру док твоји људи не дођу,“ рече Рајко старцу, па је онда викнуше. <pb n= |
за каквог грма или џбуна шпијуни турски не вребају.{S} Било је пред подне кад нас овде затвори. |
ачева, које пробра из оних ковчега, али не могаше ни с њима много да учини; врхови би им се или |
ред нене?!“ Сав се стресе од ужаса, али не рече ни речи.</p> <pb n="92" /> <p>„Што ти је од јед |
Приђе па пољуби икону богородичину, али не побожним целивом, како то скромни Хришћани чине, нег |
се мир и крепост у срце враћају.{S} Али не смеде ни погледати к оном ковчегу на коме млада Маџа |
а не буде грофица помела памећу.{S} Али не имадоше срца да јој се противе ма у чему.{S} После н |
велиш, нисам ли сад лепша?“</p> <p>Али не дочека Рајкова одговора.{S} Као да је жеравицу на гл |
или није чула што јој он говораше, или не могаше речи да проговори.{S} Бејаше се у лицу јако п |
е ли се истом закључени мир одржати или не.{S} Султан је пратио из свога сараја Хасан-агу Зулуф |
, већ до слабости добар!{S} А мене воли не само као жену своју, него као да сам му кћи мезимица |
123" /> витез од њих ?!{S} Мислиш да ми не би сваки од њих, да су сад живи онде у столовима, ра |
ли доцкан.{S} И насмејао бих се, али ми не даде зебња шта ће од вас двоје на крај краја бити.{S |
.</p> <p>„Ама шта нема ништа?{S} Што ми не говориш просто и отворено; што ме не питаш право?" п |
н Србије нема..</p> <p>Патер Хијероними не могаше да стигне да забележи ни стоти део од свега о |
а <pb n="226" /> се крену, да их сељани не би опазили да кроз њиве и поља носе мртваца.{S} По д |
олуде, у мало ме ето овде на овој асури не удави! “</p> <p>„Ама како ти то говориш?!" питаше Ра |
умрети!" <pb n="213" /></p> <p>„Ах, ти не знаш, колико је то једно чисто сунце од човека!...{S |
ко доста за нашу потребу!“</p> <p>„0 ти не знаш каква је то гадна звер !{S} Да си ти патио хиља |
сам јој ко си ти, рекла сам јој, да ти не замери што си од друге цркве, јер си добар и имаш ду |
лепота и њена милина?!{S} За што да ти не буде присна и најприснија, рођена и најрођенија... з |
нављаше речи: „еј, јаднице моја, баш ти не би суђено да завичај видиш!{S} Еј, јадна жено, баш н |
ово вино да ме поткрепе, да их у смрти не осрамотим и да ме за смрт причесте; а оно се, ето хв |
ла палца.</p> <p>Никакав зрак светлости не паде кроз тај отвор у ходник, али и Рајко и Маргита |
ек, да народ ослободи.{S} Његови јунаци не носе сребрне челенке, него само лишће од жирородног |
ресну ногом о земљу.</p> <p>Она ни речи не проговори нити се помаче.</p> <p>— „Е, валах ћеш сад |
или ко није очима гледао моје муке, тај не може да замисли сву страхоту њихову....{S} Речима се |
е се једна граја, којој се прави значај не могаше да ухвати.{S} Тек сви гости узеше викати: „е, |
иш?{S} Стегни њиме главу да ти се мозак не преврне.{S} Не знаш ти какав се чардаш овде игра!{S} |
латка моја, иди клекни и моли му се нек не да смрти младог овог витеза!“ шапатом <pb n="215" /> |
нате нешто још боље и сигурније.{S} Тек не можете земљакињу своју оставити да и даље у потурчен |
нама.{S} Нема пустињиштва које пустињик не би могао с ким да подели, и оно може да се сноси баш |
слила да је света Марија Магдалена, док не чух да је она зове Ефимијом!“</p> <p>„Е, онда неће б |
усто!{S} Него журите се, журите се, док не попију све!“ говораше сељак и посрташе мало на лево |
дана смену на овоме месту.{S} Него, док не пођем даље, хоћеш ли ми право казати што ћу те питат |
жене, нит’ се бију, нити вино пију, док не зовну у дружину Сибињанин Јанка!{S} Веруј, тукао се |
ишке и не би загризла своју кришку, док не би видела да је Рајко загризао своју.</p> <p>„Да дел |
м покорни!“ „Учи вас да сте покорни док не дође земан!{S} Је ли?{S} Хајде на вешала с њиме!“ ви |
авицу на огњишту, те да се не угаси док не затреба.{S} Није ни гледала у њих него у онај плави |
оностаса, погледаше све иконе редом док не дође пред велику икону на којој Богородица држаше ма |
шај, <pb n="90" /> корачај на десно док не видиш светлост ! и сад нека је Бог с вама!“</p> <p>З |
се некаква велика невоља десила те нам не долази! “</p> <p>— „Нећу ти крити, госпођо, да и мен |
ен викну: „ама шта је то?“ и ако ни сам не знађаше коме управо то питање управља.</p> <p>„Шта о |
е одмах прекидати да је наглим прекидом не би разбудио, него све лакше и лакше казиваше оно што |
ја... за што да је јаком својом мишицом не загрлиш и на мушка своја прса не пригњечиш...“</p> < |
p>„Шта је бре?!“ дрекну изнутра Циганин не отварајући.</p> <p>— „Кабадахија царевог чаушбаше Ха |
ајко му клече на прса и док још Циганин не дође к себи од чуда, скиде му с руке оне влажне крпе |
и.</p> <p>„Примичу се скотови!“ рече он не толико уплашен колико љутит, и шкргутну зубма као да |
сам признајеш, младост је лудост а ђаво не спава!{S} Видим и сам није ти лако било.{S} Свецима |
о што се каже: младост је лудост а ђаво не спава?!“</p> <p>„ То знам! “</p> <p>— „Знаш ли то по |
свадба, женидба, удадба, шта је управо не знам; али да је весеље, весеље је!“ И онда сељак, св |
вца цури натраг у буре.</p> <p>„ А, ово не може бити друго, ово је један луд сан!{S} Рајко, мол |
љуљаше се то на десно то на лево и дуго не могаше да удеси струне како му уху требаше.{S} Најпо |
воје на крај краја бити.{S} Да вам дуго не дуљим.{S} У Крушевцу ме затворише најпре у кулу, па |
еликој и светлој господи; али оно друго не могу вам примити!"</p> <p>Зачудише се маџарска госпо |
ите.{S} Ето, једно од тога бирајте, ако не знате нешто још боље и сигурније.{S} Тек не можете з |
мишљаше да је треба најмање четири, ако не и пет стопа у дужину, две стопе у ширину и бар једну |
нападне, имаће ко и да ме брани.{S} Ако не би ти хтео, Мартине, ево ко ће!“ рече Маргита, показ |
</p> <p>— „Од запаљених ритова!{S} Како не би?!“ рече Рајко шаљиво.</p> <p>„Ништа за то.{S} Мој |
због које је на њу и чекао, али некако не могаше да подеси како је најбоље.{S} Узе да се на се |
остава, — све бачве пуне злата!{S} Нико не зна где је и на коме је месту, али веле, кад би чове |
омози да одавде изађемо !“ </p> <p>Нико не одговараше.{S} Зачу се само као неко тихо звиждање и |
> <p>Млађа господа замолише да се Рајко не отпушта одмах, него да на његово понашање сви мотре, |
, све гласније и гласније, док се Рајко не узе да побојава да ће се они млађи људи још и покрви |
а седне поред барона Отмара — гле, мало не рекох Османа!{S} Ха, ха, ха!{S} Барон Осман је удова |
{S} Ту се просто стропошта на под; мало не заплака од бруке и срамоте своје; дуго држаше лице с |
гњетине.{S} Испод шубаре видело се чело не баш високо, и пре посниско, али право и лепо срезано |
<head>3</head> <p>Кад је јутро освануло не даде им старац да се крену.</p> <p>„Причекајте," реч |
да ће изићи некуд исред Шумадије, само не знамо <hi>кад</hi> ће.{S} Нека би ти, синко, Бог дао |
ако је велика твоја милост !{S} О, само не дај ми Рајка смрти !{S} Узми од мене све друго што х |
и по сто пута рођени син, веће ти добро не бих могао желети!“</p> <p>Рајко се диже, скиде шубар |
да сама себи каже: „не, не, то нећу! то не могу!{S}" Неверовање је било јаче од веровања; горчи |
ову постељу!“ рече му Маргита. — „А, то не, много је господска!...{S} Куд ћу ја тамо...{S} Него |
а његова, или са лева рамена његова, то не знађаше ни сам; али знађаше да није са десна рамена, |
ош поткивао коње сребром?!{S} Валах, то не чини ни цар у Стамбулу ? “</p> <p>„Цару и не треба.{ |
сву страхоту њихову....{S} Речима се то не да описати....{S} Чудим се како нисам полудела.{S} К |
... чекај молим те!... јест, мањ ако то не буде деспот Ђурађ Смедеревац са његова два сина, два |
ге и забуне.</p> <p>„Еј, мој Рајко! што не остах с тобом у Шумадији!“ проговараше Маргита грцај |
а колена клецају!{S} Ох, мој Рајко, што не остасмо код онога доброг старца!{S} Ох, куда ли нас |
аргита врисну и мало <pb n="146" /> што не испусти свећу: — „јух, змија! змија! змија!{S} Спушт |
из кулу, сетан невесео, тешко му је што не може да послуша свога господара, ал’ је теже срцу од |
{S} Хајде да ово мајкино момче види што не би ни у сну могло снити ?{S} А ?! “</p> <p>Она не ре |
та ни знати...{S} Хајде, добро; али што не притиснеш бар један невин пољубац на њена уста?{S} О |
а наиђе на Ружу, која врисну и мало што не паде.</p> <p>„Не бој се!{S} Ходи само да ми будеш св |
че просто да се помаме.{S} Ама само што не проговоре: ето њих двоје одмах иза ове стене!{S} Па |
а ме не познаш ?{S} О, Ружо слатка, зар не познајеш грофицу Маргиту?“</p> <p>„Исусе, Маријо и Ј |
зе гледа.</p> <p>— „Ама, луда децо, зар не чујете да вас вичем?{S} Што сте се обадвоје скаменил |
час матору Циганку лево.</p> <p>„Та зар не провидите лукаву игру старог лакрдијаша Мартина?{S} |
тка се плач робињин.{S} Али Бекри-Бекир не смеде да отвори врата.{S} У том викнуше Рајка јанича |
риснији и најмилији род.{S} Нико од вас не зна колико је он невин и племенит био.{S} То је био |
е одмах!...{S} Господо, зар нико од вас не може да ме позна?{S} Силађи Јаноше, зар сам толико о |
в руком на Рајка.</p> <p>— „Та како вас не бих бранио!{S} Бранићу вас па да погинем.{S} Волим п |
же, остарела сам а овакво чудо до ноћас не видех ни у сну!“ Маргита је по свој прилици није ни |
ру Отмановићу да их ослепи.{S} Али опет не знам поуздано.{S} За оно тамо знам да је цар Душан.{ |
ме љуто <pb n="76" /> камџијом док опет не обамрех.{S} Кад дођох к себи нађох се у некаквом гво |
унцем!{S} Занесох се, занесох се па већ не знам ни шта свирам.{S} Удари ме једном Борчија гудал |
пуни му њима уста као чепом, те сад већ не могаше ни зуцнути.</p> <p>„Брзо отвори оно моје сиџа |
бих главу, ако се она целу ову ноћ Богу не моли, да покрене срца ове господе, да је ропства осл |
мораде изаћи на колски пут да по мраку не би залутао.{S} А чим поче да свиће он окрену на лево |
ајући поред Маргите и држећи је за руку не скидаше својих погледа с лица њена.</p> <p>„Што си т |
му све узалуд што ради, како се ви њему не би хтели више вратити, па да вас он са свима маџарск |
аге Зулуфлије вели ти: да ту јадну жену не такнеш ни малим прстом, јер ћеш закукати да сав Алаџ |
p> <p>„Вала да си ми заискао и половину не бих се смео цењкати.{S} Ето, дај длан у длан!“ рече |
зе.{S} Узе љубити оба бокора, као да су не само две мирисне него две живе душе.{S} Па онда проб |
еку тугу, какву никада до сада у животу не осетих.{S} Не знам ни да л’ је то управ туга, или не |
> <p>„Што ћу ето да умрем лаганом смрћу не марим, право је!{S} Али што наведох ову јадну жену < |
а их раздвајаше од пећине и ослушкиваху не би ли што чули.{S} Мало час па она поче грчевито да |
обиња!.... да сам јуче умр’о, умр’о бих не видев тако чудо, све то троје заједно, па још све то |
целу пратњу да топот од копита коњских не прогута ништа од оне сласти, која треба да се слива |
у па се одмори и испавај док нам старац не дође.{S} А ја ћу ено тамо поред оног оклопника пред |
је толике молитве и кад ни један светац не хте да ми помогне, она једина не остављаше ме, него |
да умрем, па ништа !....{S} Истина баш не бих волео да ми је гроб овде у бари где нема ни липе |
а да поганих самсова; онаког зверја још не видех!{S} Кидисаше на онај крст у стени као исти бес |
ад хоће да бризну у плач.{S} Ал’ се још не заплака него настави:</p> <p>„Кад ме вода изнесе гор |
ола један од млађе господе, који се још не бејаше са свим загњурио у вино.</p> <p>„А, тако ли ј |
екшава.</p> <p>— Не знам!“ рече Рајко; "не знам, мањ’... чекај молим те!... јест, мањ ако то не |
јасним гласом разговетно викну:</p> <p>"Не бојте се децо, приступите слободно.{S} Ако бисте и т |
показујући руком на прилику у средини, „не знам шта је, али оно је тамо цар Душан!“</p> <p>„А ш |
и паша неколико кеса сребрних грошева. „Не треба ми то !“ рекох му, „него дај ми чету акинџија, |
на жена!“ настави Маргита све тужнија. „Не марим што ћу да се жива у гроб закопам, али да полаг |
мадији!“ проговараше Маргита грцајући. „Не знам како да ти кажем!{S} Стид ме је од тебе, да ова |
мрдати главом, као да сама себи каже: „не, не, то нећу! то не могу!{S}" Неверовање је било јач |
/></p> <p>Рајко могаше само да викне: „не бој се, госпођо!{S} Сад ћу ти донети воде!“ па у пет |
ше истом брзином којом му срце куцаше: „не бој се, не бој се; није грех, није грех; а сласт је, |
ао стена хладан, па тек само по једну: „не може!...“ „нек се потруди, па нека опет заслужи!“ Шт |
лутале.</p> <p>— „Не!“ викну Циганин; „не, ако си ми ортак!{S} Оно је лудо, поносно, љуто и бе |
p> <p>„Није, није!“ прихвати она брзо; „не смејем се теби, који имаш око да спазиш цвет, него с |
гита седајући на сено у кола.</p> <p>— „Не знам ти ни сам казати!{S} Велика једна милина растоп |
!“ питаше га сва пренеражена.</p> <p>— „Не знам ти ја казати где су сада господа маџарска!“ пон |
е речи!“ говораше му Маргита.</p> <p>— „Не, не, чуо сам ја добро; одговор је био: <hi>живога Бо |
гужву у сиџадету од теркије.</p> <p>— „Не смедох у хану да оставим моје теркије.{S} Имам у њим |
знао куд су јој мисли лутале.</p> <p>— „Не!“ викну Циганин; „не, ако си ми ортак!{S} Оно је луд |
и устрептаним шапутом на ухо.</p> <p>— „Не чујем?“ одговори он тако исто шапутом.</p> <p>„О, ја |
гове старости. <pb n="112" /></p> <p>— „Не, нема!“ рече усправивши се. „Мислила сам да је то мо |
коју Рајко хтеде да убије! “</p> <p>— „Не!“ цикну старац, па састави веђе; „како јадан да је у |
ко, кад си тако лепе среће! “</p> <p>— „Не дао Бог, да ја њима поклоне чиним!{S} Него, није то |
видика; „знаш ли шта је то?!“</p> <p>— „Не знам!“ рече Маргита усколебаним гласом и нешто као у |
страха да нисам поред тебе!“</p> <p>— „Не бој се!“ рече јој Рајко, па узе и даље да ослушкује. |
како је то и горко и грозно!“</p> <p>— „Не подаји се таквим мислима, него да пођемо одмах да тр |
p>— „Е, а мо’ш ли погодити шта је то?“ „Не могу, братац мој! него казуј па свршуј!“</p> <p>— „Х |
претњом, али као да гласно казује: <hi>„не бојим се никога до Бога!“ </hi> Од обрвских саставак |
ен жалостив глас.</p> <pb n="94" /> <p>„Не бој се, госпођо!“ рече јој; „ево мене!{S} Нешто ми с |
до слободе и завичаја дођем?!"</p> <p>„Не бих се ја смео поуздати у се да се не поуздах у Бога |
и пуно некаквих меких тканина.</p> <p>„Не брините се, госпођо,“ рече јој Мартин; „Мишко већ ју |
која врисну и мало што не паде.</p> <p>„Не бој се!{S} Ходи само да ми будеш сведок!“ рече јој, |
рак, као да хоће да бега од ње.</p> <p>„Не, Рајко!... не остављај ме саму у овој гробници!" цик |
сребро те посребри?“ питаше он.</p> <p>„Не знам то; а можда би и то ваљало" рече Рајко. „Него, |
ако се бојиш, а ја ћу његове !“</p> <p>„Не бојим се ја ничега кад има светлости.{S} Мене је стр |
је у судбини!{S} Је л’ тако?!“</p> <p>„Не може да је тако!{S} Није право да ти на твоје женско |
па да је буздованом размрскам!“</p> <p>„Не, не, не!{S} Никако!“ викаше Маргита преплашено, па у |
ачном масом, која подупираше јужни крај неба.{S} Лак и благ поветарац дуваше отуда.{S} Из најбл |
еђу нас као с неба...“</p> <p>— „Није с неба!“ прекиде га Манда љутито; пала међу нас из ноћи к |
аца и бубица по ледини, азурни зефири с неба просипали дажду од симпатије на све што је живо.{S |
једне прилике, пала овде међу нас као с неба...“</p> <p>— „Није с неба!“ прекиде га Манда љутит |
>„Сви знамо како је грофица Маргита као неблагодарна куја, незадовољна са старим мужем одбегла |
лици није ни слушала.{S} Она гледаше на небо у неколике ситне и бледе звезде и ломљаше грчевито |
у Дунава; а оно тамо иза њих, где су се небо и земља састали, то је — твоја земља Маџарска!“</p |
</p> <p>„Виде ли ону звезду што прелете небо?“ питаше је Рајко неким радосним трепетом и шапуто |
но хладна кишица почела да ромиња.{S} И небо више није било плаво него сиво; Копаоник и Јастреб |
ло после па једна сјајна звезда прелети небо, као да јури к младом месецу на западу.</p> <p>„Ви |
рска?!{S} Јест, биће да је кад се у њој небо и земља састају!{S} Ах, да сам те очима својим опе |
ве тамнији и тамнији и ако се на њ само небо својом мутноплавом ивицом наслонило беше.{S} Него |
но рече:</p> <p>„Како је дивно звездано небо изнад нас!{S} Како је лепа и мирисна сва ова околи |
оњушница почињао.{S} Погледа у звездано небо па се пусти у неке мисли.</p> </div> <div type="ch |
твој цвет и она шева и ова земља и оно небо!{S} Зар то није да се човек гласно насмеје?"</p> < |
<pb n="110" /> да полети, као да хоће у небо да носи оно велико у злато оковано еванђеље, што м |
9" /> <p>— „То си ти!“ рече јој Рајко. „Небо тебе види, па звездом звездама јавља да се роб јед |
pb n="89" /> <p>— „Гробом моје мајке... небом и земљом моје отаџбине.... заклињем се!“ говораше |
змакло није: ни орао који је високо под небом господствено кружио, ни зец који погурен и сав ус |
b n="174" /> били заједно и ево нас под небом заједно, и свуда смо верно једно уз друго стојали |
, ма које вере био, свуда је под божјим небом добро дошао!“</p> <p>Било је тако пуно срдачности |
ше целу ону велику, а нејасно звезданим небом осветљену, слику, и осећаше како му се нека расту |
ава и вита као јела.{S} На глави јој је небрежљиво, и мало више на леву страну, везана жута <pb |
ао бачени тамо <pb n="116" /> немарно и небрежљиво.{S} На доњој степеници од престола седела су |
n="12" /> старчевим! савијаше, целиваше небројено пута његову маџарску сабљу и говораше за њ не |
рану иза караван-сераја под звездама на небу, сетих се што је наш покојни стриц, Бог да му душу |
роз онај тихи сутон, изнад којега се на небу бледе звезде запаљиваху, и кроз оно једнозвучно жу |
о кује у по ноћи и кад је млад месец на небу !“</p> <p>„Сад је млад месец, а пола ноћи лако ћем |
ув, отвори очи.{S} Погледа по звезданом небу, погледа око себе, погледа у Рајка и онда тихо и р |
{S} На тамно плавом и високо издигнутом небу пуно звезда.{S} Свеж поветарац дуваше од Јастрепца |
ош на Косову показао ко је вера а ко је невера; и онда сваки пође своме селу и своме дому весео |
каже: „не, не, то нећу! то не могу!{S}" Неверовање је било јаче од веровања; горчина је била ја |
га и брига за Рајком, борба веровања са неверовањем.{S} Узе мрдати главом, као да сама себи каж |
павице младине; она их подиже и погледа невесело и бојажљиво горе у таваницу, а ја кроз таваниц |
ада очима видети?!...“</p> <p>И онда се невесело опет загледа у сребрни млаз, који сад само тих |
у устави.{S} Ћуташе и гледаше озбиљно и невесело преда се; бејаше мало побледела а углови од ус |
Вала госпођо!“ прихвати Рајко озбиљно и невесело, „тешко је да се говори о ономе што може бити, |
е бити што сам ја домишљао!“ рече Рајко невесело; „ја помислих да ти се то јављала наша српска |
спод погдеког мостића од брвана жабе су невесело крекетале.{S} Кад свита изађе мало у брдо, у ј |
а ништа!...{S} Све бадава!“ рече старац невесело, и чисто клону пун очајања.</p> <p>„Ама шта не |
>Био је и невесео и по готову срдит.{S} Невесео од жалости која му притискиваше срце при помисл |
ац, како је озбиљан и тужан!{S} Како се невесео загледао у младог гуслара!{S} А шта ли му овај |
, много нешто замишљен.</p> <p>Био је и невесео и по готову срдит.{S} Невесео од жалости која м |
ам Голубана како силази низ кулу, сетан невесео, тешко му је што не може да послуша свога госпо |
ћу од радости и да пљескају.{S} А млада невеста, сва пребледела, <pb n="49" /> дркће, ломи прст |
, „оно је тамо ваља да постеља... младе невесте!“</p> <p>„То је моја постеља... слободно лези.. |
ад те твој господин види, он ће вратити невесту, па да је мила шћерца од Божуна бана, а некмо л |
ао дивно опремљену <pb n="140" /> младу невесту.{S} На глави ми она дијадема, под којом јуче он |
розу:</p> <p>„Ако си човек, брани своју невесту!"</p> <p>Гроф тресну своју наслоњачу о под, па |
<p>„Па онда... од једанпут као да нека невидљива рука откова срце моје од окова у које га је с |
Кад ме гледи и кад ми говори, као да ме невидљивим крилом закриљује од сваке нечисте силе и сва |
35" /> око себе, као да се бори с неким невидљивим џином. „Лажеш, сотоно!“ муцаше он ономе тајн |
икакве непоштене замисли притисне један невин пољубац на топла, реци баш на слатка, уста једне |
, добро; али што не притиснеш бар један невин пољубац на њена уста?{S} Она је у дубоком сну, не |
та; „о, кад би ти само знала како је он невин, како добар, како мио и племенит, ти би тек онда |
род.{S} Нико од вас не зна колико је он невин и племенит био.{S} То је био један истински беспр |
т од надежде, и сребрн талас од чисте и невине једне мисли, стапали у чудесну и дивну једну хар |
и мој први девојачки занос, чист пламен невине једне љубави, погасио буром мојих уздаха и даждо |
е Маргитино.{S} Она се у сну нешто тако невино осмејкиваше, да је милина била видети је.{S} Од |
ануло, и овај красан млад човек, којега невиност иде до простоте, а чистота осећања до витештва |
сам те, а ти си ме гонио.{S} Осмех моје невиности удавио си у потоку горких суза мојих.{S} Рани |
е и уморила једну свету старост и једну невину младост... ох, како је то и горко и грозно!“</p> |
ема!{S} Страх ме њему се некаква велика невоља десила те нам не долази! “</p> <p>— „Нећу ти кри |
ељанима у околини, да им је нека велика невоља.</p> <p>„Вала, госпођо," рече Рајко Маргити; „ак |
Бог помогне, ово се ваља на нас мука и невоља!“</p> <p>„Рајко, хајде да бегамо!{S} Где ти је л |
а.{S} Ко зна на какве ће се нове јаде и невоље разбудити!“ говораше сам у себи.</p> <p>И не мог |
„Махни се тога!{S} Хвала Богу није нам невоље да крв проливамо.{S} Него ево у моме сиџадету ха |
е своју дугу пушку, јер ће му у случају невоље довољно бити оружје што га за пасом има.</p> <p> |
ће имати штете и дангубе.{S} Сад смо на невољи па нек нам Бог опрости; а кад будеш у срећи и у |
проклету Циганку Манду, које је син био негда свирач у Борчије, па се после потурчио што га на |
чаних дана.{S} Јест, и приче о сладости негдашњих меких месечина, када су џиновски стражари у п |
ди мајку, браћу и родбину.{S} Као да га негде на путу или на крају тога пута чека неко неизмерн |
ари људи казују да овде у планинама има негде велика царска остава, — све бачве пуне злата!{S} |
?{S} Сад се сетих да сам слушао да овде негде у рудничким планинама има неки Светогорац испосни |
казуј где су?“ веле: „сакрио си их овде негде у овим урвинама!“ „Видите да овде нису; а ето вам |
нећу, а ти ако жив останеш, сахрани ме негде овде у планини, па ми обиђи гроб молитвом и помен |
ача.</p> <p>Рајку се најпре учини да се негде неко велико сребрно кандило гаси прштећи, и потра |
е му. „Овде смо као у гробу и смрт седи негде у једном од ових столова!{S} Не пита се сад више |
д те стране испред нас.{S} Овде ће бити негде нека светиња!"</p> <p>Пођоше још неколико корачај |
д сте!{S} Него ми се некако чини да сам негде и некад слушала, да ваши краљеви нису добро прола |
католичком попу, који се ваља да родио негде међу Хрватима или Словенцима, те разумевао и гово |
роса пада, вода бруји, цвет мирише, ено негде близу нас шева цвркуће, дан свањива, а све то ниш |
а куд још даље моја Расина!{S} Тамо су негде иза оних планина!...{S} Чудо, како ми се нека теж |
тавише и коње и конопце.{S} Ето биће ту негде и твоја ластавица!{S} А кад ја остах сам, ја се п |
одити шта је то?“ „Не могу, братац мој! него казуј па свршуј!“</p> <p>— „Хоћу, само ти све лепо |
м, у којима не бејаше у том часу гњева, него само сажаљења.</p> <p>„Дижи се са тога места, дете |
и Краљевићем Марком, не због имењаштва, него што је он од све момчадије био најјачи.{S} Није би |
не такну ни једне аспре од тога блага, него да га с благословом његовим предаду, недирнуто, он |
ће се пре не због неправде свога друга, него због неправде која је у судбини!{S} Је л’ тако?!“< |
S} Она га не пушташе из свога загрљаја, него одмаче мало своју главу од лица његова; гледаше му |
топлоте, као да нису два девојачка ока, него само две црне маслинке.{S} Није имала венац на гла |
ком месту сам, не са маштама и сенкама, него са живом женом, и младом и красном.{S} Не би ми би |
</p> <p>— „Не подаји се таквим мислима, него да пођемо одмах да тражимо излаза из овога подземн |
ко коме поклон чини, не можеш ти њима, него они теби!{S} Узми паре, брајко, кад си тако лепе с |
>И Маргита се осећаше не само узбуђена, него и растужена и пуна неке чудне слутње. „Ко зна,“ ре |
сврших молитву, не дигох се са клечања, него узех — звиждати.{S} Звиждах, звиждах, док ти се по |
буретом, виде да на ланцету нема чепа, него обло једно заклопче, продрма га обема рукама, отво |
и на глас молила: боље да је и закопа, него да јој остави лице богињаво.{S} Па и њу је чуо.{S} |
"164" /> није ни од сребра ни од злата, него од растова стабла; и његов сабор није од властеле |
офа од Нађ-Бање.{S} Управо и нема пута, него се тера преко равнице, а по трагу других кола, пра |
жења, кад оно није више мој стари чича, него млад и красан један витез.{S} Час ми се чини да га |
м столовима, под кубетом саборне цркве, него је то сабор од сељака искупљених око једног грма!{ |
знађаше ни шта да мисли ни шта да каже, него онако занемела од чуда, не скидаше својих погледа |
ја сам се молила Богородици!?{S} Није, него сам с њоме разговарала као обично, изјадала сам јо |
Његови јунаци не носе сребрне челенке, него само лишће од жирородног грма; његов престо <pb n= |
ми помогне, она једина не остављаше ме, него ми долажаше на сну да ме храбри! “ </p> <p>„Истину |
целивом, како то скромни Хришћани чине, него са једном ватром, са једном страшћу, са једном љуб |
у се више чиниле да су тице злослутице, него само као старије у црнину завијене сестре плавосив |
цар-Лазару и царици Милици много више, него што то овај господин попа воли! “</p> <p>Насмеја с |
и; да управо Турци и нису вас заробили, него сте се ви договорили с неким младим и лепим везиро |
<p>Маргита не могаше речи да проговори, него га погледима из сузних очију миловаше нежно.</p> < |
!{S} Нема места данас сузи од жалости, него само сузи од радости!"</p> <pb n="197" /> <p>„Прав |
оје племените и добре госпође погинути, него поред оних циганских врачара господовати!{S} Ружо, |
елика, и додаде му га не рекав ни речи, него само гледаше га право у очи, као да огледа да ли с |
витеже млади?“ питаше га не са бригом, него са задовољним а једва прикривеним осмехом, као оно |
а највећа мука, коју мучи, није Турчин, него неслога српска и немаштина новца и оружја, тешка с |
дворове имао у којима је радо становао, него је све то, полагано и кришом, дао да се донесе у п |
Мартин очајавајући.</p> <p>„Нема друго, него одмах сад ја идем да растурим лажне пријатеље.{S} |
Ниси никада младу жену у уста пољубио, него си дочекао да прво млада жена тебе у уста пољуби.. |
и да је наглим прекидом не би разбудио, него све лакше и лакше казиваше оно што је још остало о |
head> <p>Рајко није то одмах ни опазио, него казиваше песму и даље.{S} Али кад Краљевић Марко о |
еда, и ако за тренут, у лице Маргитино, него да завирује у мрачну дубину онога ходника испред њ |
се теби, који имаш око да спазиш цвет, него се <pb n="37" /> смејем кад помислим каквим немаро |
њих меље не више какву кратку молитву, него неку крупну псовку.</p> <p>Лавеж паса и вика од љу |
капеле мирно.{S} Није да се молио Богу, него је тако само стајао, миран, скроман, као да беше з |
{S} А мене воли не само као жену своју, него као да сам му кћи мезимица.{S} Видећеш, неће знати |
могу ја ни часа часити на твоме двору, него да видим само да те твој господин прими у своје го |
е савијутке да прикупи густу црну косу, него јој падаше низ плећа у коврџастим таласима, који с |
замолише да се Рајко не отпушта одмах, него да на његово понашање сви мотре, па у Нишу да се р |
Што ти знам рећи то је да нисам светац, него грешник пред Богом!“ Ове би се још лепо свршило, а |
по завршио.{S} Сад немој то да уквариш, него хајде напред, показуј пут у караван-серај!“ рече м |
да хвата ракија? “</p> <p>— „ Јок вала; него ето ухватио ја њу па не пуштам!{S} А сад, Маџарице |
људи! све једно је, једном мрети ваља; него молите се бегу да ми учини милост да заповеди, да |
оће, само се ово момче стиди да призна; него чекај, да му најпре наместим срце!{S} Па онда мој |
у, лажу; нису се они макли из Сегедина; него су се онај црни патер и она црна кучка договорили, |
ти оно рече да је и грехота и срамота; него му стадох чизмом на прса и рекох му: „ево си поган |
ориће се те нећемо моћи путем одмицати; него да је зовнемо да седи с нама на миру док твоји људ |
ез ње враћати?!...{S} Није то; није то; него ме за грло хвата и дави луда мисао, да већ можда н |
ворила је српски, али није имала круну; него је била обучена у црно као калуђерица, а тако је б |
ри, кад се узму да часте и проводе !{S} Него да седнемо мало на ову плочу!“ рече Маргита.</p> < |
Ето, погледај га, какав је то соко !{S} Него — ми имадосмо па изгубисмо и сад смо ето „сиротиња |
о, поносно, љуто и бесно и без тога!{S} Него није она моја мајсторица.{S} Она је моја робиња!{S |
идиш и мали!{S} Хеј, Маџарице бесна!{S} Него искај, млади мој ортаче, имаш какав кајиш?{S} Стег |
ратим ватру ватром од њеног чардаша!{S} Него велики ћеш да видиш кад донесеш.... знаш оно.... к |
за ово опет теби хвала, мој витеже!{S} Него хајдмо сад доле да ти причам што сам још у оној по |
.</p> <p>— „Шта вас ја знам кад сте!{S} Него ми се некако чини да сам негде и некад слушала, да |
је да се насмеје него да се заплаче!{S} Него то је баш оно о чему хтедох да те питам.{S} Била с |
добри оче; ево ће ми одмах лакнути!{S} Него... шта је то?!“ рече Маргита сва усплахирена, па с |
е дао Бог, да ја њима поклоне чиним!{S} Него, није то тамо моја зарада!"</p> <p>„Ма, човече, вр |
а, човече, вређаш господство њихово!{S} Него чекај!{S} Ха, ево ми сијну, таман да се све славно |
да те прогута!{S} Не, не, никако то!{S} Него ето да просецамо стену, па ако је не просечемо, он |
„Па нема, госпођо; све је то просто!{S} Него опет, послаћу момке нека трче од куће до <pb n="21 |
, онда би могла да кажеш село пусто!{S} Него журите се, журите се, док не попију све!“ говораше |
и то човече!{S} Не види пророк ноћу!{S} Него дед’ одврни ти то па да сркнемо за срећна наша орт |
још немој о растанку ни да помињеш!{S} Него опет, и ако ће проћи времена доста, док ти сакупим |
е то једно чисто сунце од човека!...{S} Него како је твој Мартин спор!...{S} Тек опет хвала му; |
, те да га можеш одмах да познаш?...{S} Него ходи да видиш нешто много лепше!“ и онда га повуче |
е господска!...{S} Куд ћу ја тамо...{S} Него ево овде на овај миндерлук испод прозора!...{S} Ку |
у то цеви од каквог старог водовода.{S} Него ето ћемо се скоро и растати, а ништа нам ниси прич |
бисера, што га ено тамо на трпезама.{S} Него хајдмо да тражимо излаз на божје сунце!“</p> <p>Уз |
у, а руком показа Маргити на старца.{S} Него после неколико тренутака, и више да би Маргиту осл |
p>„Чујеш момче, није мени за чекање.{S} Него</p> <p>ево ти сребрни грош, да потрчиш у виноград |
Оде сиромах Марко без речи и вечере.{S} Него то је још најмање јада.{S} Кад се позно у ноћ врат |
м мутноплавом ивицом наслонило беше.{S} Него испред тога сниског зида од збијене магле светлуца |
да те склоним да те не бију ветрови.{S} Него није први пут да ти говориш као да си видовита.{S} |
ид, да она поред њега успаваног бди.{S} Него га Маргита брзо изведе из тренутне забуне, показав |
да су се у старо доба и овуда тукли.{S} Него ходи да се испнемо на тај змајевски престо, да вид |
које носиш, не можемо ти опростити.{S} Него од сада да се ниси усудио да се зовеш Краљевић Мар |
е црни калуђери клети црном клетвом.{S} Него деде, како доби на јуначкој сабљи ’ваку робињицу ? |
гу није нам невоље да крв проливамо.{S} Него ево у моме сиџадету хаљина за тебе.{S} Навуци све |
е пита се сад више ко смо и шта смо.{S} Него да се са нашом заједничком несрећом боримо заједно |
е дома вратим.{S} Не питајте за што.{S} Него ме милостиво пуштајте и опростите ми!“</p> <p>Док |
{S} Не би стигла за све ни цела ноћ.{S} Него кажи ово господину: видиш ову кулу; у њој су најво |
омену авет и изговори онакву клетву.{S} Него на све то сав одговор бејаше, што сад као нека пун |
смуку, који се одазва моме звиждању.{S} Него ви за то и не знате.{S} Има овде од непамћених год |
и једнога дана смену на овоме месту.{S} Него, док не пођем даље, хоћеш ли ми право казати што ћ |
а не да их поново завађа и то због чега него због једне робињице!“</p> <p>„Цареви не би били ца |
бризну у плач.{S} Ал’ се још не заплака него настави:</p> <p>„Кад ме вода изнесе горе, два ме с |
е ме боли што те видим да си се препала него ова рана.{S} Не бој се!...{S} Неће ни бити ништа!" |
тов пањ овде?!“</p> <p>— „Махни се пања него казуј ако знаш шта је ово?“ рече Маргита па показа |
де, који сад не беху више мекана кадифа него топли пламенови од жарког огња у срцу, она му живо |
ече Рајко пресудно; „није да се насмеје него да се заплаче!{S} Него то је баш оно о чему хтедох |
ли, хоће сутра да се венча, и то с киме него с једном Циганчицом!“</p> <p>— „Пих!“ узвикну Рајк |
прићи.{S} Море имадоше више муке с њоме него са мном. „Хајде у Крушевац санџак-бегу! “ рекоше м |
а бокора, као да су не само две мирисне него две живе душе.{S} Па онда пробра из оба бокора два |
молим те!{S} Ко зна шта је тамо!{S} Пре него што одбијеш и тај трећи катанац, одви мало врхом о |
едно брдо.{S} Кад изађоше на врх, и пре него ће ући у густу једну шуму растову, зачуше како од |
та је све то!“ рече Маргита.{S} Али пре него што ће са <pb n="103" /> прага у дворану коракнути |
у мисли које су биле више снови на јави него озбиљне и хладне мисли.{S} Али пре но што је сагле |
дована.{S} Прилике ове беху све у већој него обичној људској величини.{S} Десно од њих на једно |
по говориш!{S} Слађе ми је да те слушам него да овај мед у устима топим! “ рече Маргита, па јој |
ромиња.{S} И небо више није било плаво него сиво; Копаоник и Јастребац замотавали су главе сво |
слатким гласом.</p> <p>То није био глас него музика; музика у којој су се тужни звек од зебње, |
Маргита најпре и не гледаше у иконостас него у њега.{S} Учини јој се да се он винуо некуда висо |
м клештима штипао, а кад ја упорно нећу него стегнем срце и стиснем зубе па и не јаукнем, он ме |
ок не затреба.{S} Није ни гледала у њих него у онај плави пламен од ћумура, а ко би знао куд су |
везао је!“ говораше Мартин шапутом.{S} "Него, ето видите, обнесвеснуо је!{S} Бојим се рана је н |
скићеном понеким драгим каменом.</p> <p>Него ово двоје младих људи само прелетеше погледима ове |
грошева. „Не треба ми то !“ рекох му, „него дај ми чету акинџија, да се осветим моме крвнику!“ |
му и намешташе их у широке бакрачлије. „Него да видиш, какве су такве су, тек добро пристају у |
о; а можда би и то ваљало" рече Рајко. „Него, чекај молим те, има још и друга једна мука!{S} Тр |
ко даде разумети шта је велики чардаш. „Него, како ћеш и да знаш, млад си!{S} И после то се сам |
милостиви грофе! “ брањаше се Борчија; „него ето та слуга, или је пијан или луд, блене у младу |
ао би запрепашћен <pb n="21" /> Хасан; „него ето, полети на коњу, па кад се добро измакнеш, зап |
прихвати опет онај тајанствени шапат; „него још ти и не знаш колико је <pb n="136" /> она и ле |
д су стигли на вис на оно место, где су недавно Рајко и Маргита тако лепе снове о лепшој будућн |
каменито корито пред њом.{S} Извади из недара танки убрус, обриса њиме лице и руке и онда га р |
зелену ледину. </p> <p>Рајко извади из недара дугачку кесу, а из ње чисту једну белу крпу, у к |
а неколико пута.</p> <p>Рајко извади из недара једну троуглу кожну амајлицу, која му о црном св |
го да га с благословом његовим предаду, недирнуто, ономе ко ослободи Шумадију, те да има чиме д |
<p>„Велики чардаш?!“ понови Рајко као у недоумици шта ће то да значи.</p> <p>— „Ех, па не знаш, |
ном љубављу, која је кипела, као кад би нежна кћи после дугог страдања и лутања наишла изненадн |
слуге, а показали сте ми се као верни и нежни пријатељи!{S} Хвала вам на доброти вашој; опрости |
радања и лутања наишла изненадно на још нежнију матер своју, па јој пала о врат и обасула је хи |
еце — „госпођо, прибери се!“</p> <p>Она нежно скиде руку његову са свога рамена и рече:</p> <p> |
о рањен и више си ми!“ говораше Маргита нежно. <pb n="211" /></p> <p>— „Твоја постеља?“ муцаше |
спавају, нека те успавану љубе, нека те нежно миловану однесу старом Дунаву, Дунаво ће те изнет |
тузи предавати!{S} Ево вам цвећа!“ рече нежно и жалостивно стара Ружа и положи своју руку на ра |
о га погледима из сузних очију миловаше нежно.</p> <p>Пред зору је Рајко почео опет да бунца.{S |
рће од руже, па му онда њима полагано и нежно превлачаше чело и трепавице.</p> <p>„О Мартине, з |
ом.{S} Села би поред мене па би ме тако нежно и мило гледала, очи би јој засузиле, па би тихо п |
чисти поглед пао на толику и тако белу нежност, на тако топлу снежност и на тако свету дражнос |
је прилика била пуна лепоте, мирноће и нежности, и имала је у себи нешто што је растуживало.</ |
очи, за неколико тренутака, неисказаном нежношћу, па га онда пољуби у уста по други пут, промуц |
порије дисаше.{S} Гледаше га неизмерном нежношћу.{S} Узе опет да му чело и очне поклопце превла |
првом стрелом, кад си ми младој младу и нежну матер отргао, а мене хладној туђинској нези преда |
грофица Маргита као неблагодарна куја, незадовољна са старим мужем одбегла за младим... хеј, п |
де да на ћилиму, на коме стари посланик незгодно сеђаше, леже поређани у два реда десет немачки |
посланика.{S} Побојао се да се није што незгодно десило царевом госту.{S} Стадоше му очи на мла |
помислих у каквом сам добру и на каквој нези одрасла, каква сам госпођа била и куда ето доспех, |
матер отргао, а мене хладној туђинској нези предао.{S} Ранио си ме другом стрелом, кад си мој |
твоје Маргите, а ево ти један, који ти незнана наша пријатељица, стара Српкиња Станија, шаље!“ |
спахије нудиле.{S} Опростите ми што по незнању замишљам да може бити нисте при новцу и за такв |
зи данашњи инцидент подвргнете, онда је неизбежна конклузија логике, да је овај јуноша врло, вр |
и у коме су се и осећање достојанства и неизмерна једна туга и опет жива чежња да чује баш све |
а путу или на крају тога пута чека неко неизмерно благо или нека изванредна срећа, тако га је р |
то теже и спорије дисаше.{S} Гледаше га неизмерном нежношћу.{S} Узе опет да му чело и очне покл |
му право у очи, за неколико тренутака, неисказаном нежношћу, па га онда пољуби у уста по други |
уно необичне милине; очи су му светлеле неисказаном радошћу.{S} Чинило му се као да је робовао |
дмећу витешком службом слабом женскињу, нејакој сирочади, правди и отаџбини.{S} Моја је земља р |
еца, а мени је овде дошло да се од неке нејасне туге заплачем!{S} О, Рајко, та ваља да није што |
ли.{S} Рајко гледаше целу ону велику, а нејасно звезданим небом осветљену, слику, и осећаше как |
овој чатрљи.</p> <p>Кад уђе виде у оном нејасном и несигурном осветљењу од лојане свеће и ватре |
214" /> куће, нек разбуде ко год спава, нек растрезне ко је још пијан, нека распитају и доведу |
да виче: „напред! напред браћо!{S} Ха, нек се зна ко смо!{S} Напред за нашим царем, напред!“ И |
ка трче од куће до <pb n="214" /> куће, нек разбуде ко год спава, нек растрезне ко је још пијан |
тете и дангубе.{S} Сад смо на невољи па нек нам Бог опрости; а кад будеш у срећи и у господству |
!“</p> <p>„Хвала ти, госпођо !{S} А Бог нек нас води!“ рече Рајко радосно узбуђен и пође напред |
говораше Маргита кроз плач.</p> <p>„Бог нек те прати, и анђели његови нек те чувају!{S} А кад с |
и, слатка моја, иди клекни и моли му се нек не да смрти младог овог витеза!“ шапатом <pb n="215 |
> <p>„Бог нек те прати, и анђели његови нек те чувају!{S} А кад се мене у срећи својој сетиш, п |
н, па тек само по једну: „не може!...“ „нек се потруди, па нека опет заслужи!“ Шта се опет деси |
S} Све једно; нека госпођа буде робиња, нека робиња буде госпођа, све једно; мари ти за то тај |
апутом успавају, нека те успавану љубе, нека те нежно миловану однесу старом Дунаву, Дунаво ће |
бистрим таласима, пусти нека те загрле, нека те својим шапутом успавају, нека те успавану љубе, |
прихвати <pb n="28" /> црква те талире, нека се пале свеће за душе и твојих и њихових покојних |
.{S} Нека одмах купи јунаке драговољце, нека их наоружа и нека ти их преда да с њима једнога да |
ко, који ми се довде показао као витез, нека ми у овоме часу буде као брат рођени, па нека ми п |
од Расине Рајка! — Сад нека дођу људи, нека затворе ковчег и залију онај од олова!“ —</p> <mil |
о, ја бих рекао: да се поделе сиротињи, нека моли Бога за здравље ћесара, не би ли стигао да ос |
„Само кад си се разведрила, па не мари, нека је како год хоћеш.{S} Дугачке су те ваше маџарске |
о да ми је син.{S} Поведи га у Стамбол, нека види силу и господство, е да би се зажелео да цара |
д спава, нек растрезне ко је још пијан, нека распитају и доведу амо свакога, ко ма и уображава |
ед’, кћери моја, један гутљај!{S} Тако, нека ти је на спасеније!{S} Дед’ Рајко!{S} Тако синко!{ |
бих и — твој сиротињски понос.{S} Ето, нека прихвати <pb n="28" /> црква те талире, нека се па |
Рајко, спуштајући Маргиту на тај плат, нека си бар између златних лавова и сребрних орлова, из |
дице!{S} Ако је тамо нека нечиста авет, нека се расточава пред вашом силом, и нека се чисти са |
убијем; узела сам се онда молити Богу, нека ми бар памет преврне, те да у лудилу и не знам ниш |
агрле, нека те својим шапутом успавају, нека те успавану љубе, нека те нежно миловану однесу ст |
у.{S} Ако нисте, онда ево друга начина: нека пођу два млада господина са мном, отићи ћемо право |
ја теби да праштам и опет ћу да кажем: нека ти је просто!{S} А прости ти мени што ће младост т |
е, баш као да нас и није!{S} Све једно; нека госпођа буде робиња, нека робиња буде госпођа, све |
у завичај, предај је у руке њеном мужу; нека види да њена чистота није посукнула ни од једне по |
Мишка на коњу у Сегедин, <pb n="210" /> нека доведе два најбоља лекара.{S} Нека поведе и за њих |
, изгледало је да то није <pb n="34" /> нека обична и проста жена.{S} Али кад јој лице сагледат |
и милости!{S} Тек, шта ја говорим?!{S} Нека му је по хиљаду пута слава, што вас је из чељусти |
а је не разбуди. „Уморна је јадница!{S} Нека се бар испава.{S} Ко зна на какве ће се нове јаде |
едан! “ и пљунух му три пута у лице!{S} Нека га !{S} Хајде сад, јуначе, ја ћу с тобом и за тобо |
је био <pb n="127" /> честит човек!{S} Нека му је лака земља!{S} Благо њему на ономе свету!“</ |
м растајем.{S} А већ није нам друго!{S} Нека је хвала Богу који нас, ето, пред твој двор срећно |
еније!{S} Дед’ Рајко!{S} Тако синко!{S} Нека ти је на здравље!“</p> <p>Па онда и старац добро п |
" /> нека доведе два најбоља лекара.{S} Нека поведе и за њих оседлане коње, и нека им обећа што |
дије, само не знамо <hi>кад</hi> ће.{S} Нека би ти, синко, Бог дао да га ти дочекаш, па да му т |
да те награди.{S} А ја знам како ће.{S} Нека одмах купи јунаке драговољце, нека их наоружа и не |
а, смук мене, ја вас, а Бог све нас.{S} Нека му је слава!“</p> </div> <div type="chapter" xml:i |
а! “ рече он.</p> <p>„О, мене је страва нека ухватила.{S} Као да ми неко на ухо шапуће, да сам |
грофици, а овај други носи, па од њега нека госпођа откине који стручак, па нека га метне на п |
“</p> <p>„Па онда... од једанпут као да нека невидљива рука откова срце моје од окова у које га |
твоју.{S} Страх ме је!{S} Ово је канда нека гробница.{S} Чини ми се да миришем кости мртвачке |
та велиш?!“</p> <p>— „ Ако хоће господа нека прихвати црква.{S} А кад би то моји новци били па |
рата, па онда рече: „иза ових врата има нека шупљина; или је опет ходник, <pb n="143" /> или ка |
едну: „не може!...“ „нек се потруди, па нека опет заслужи!“ Шта се опет десило једном другом мо |
и у овоме часу буде као брат рођени, па нека ми позајми свој нож.{S} Ти, оче, и Рајко изиђите о |
вац, могли би се још ноћас погодити, па нека је сутра два венчања!{S} А, шта велите?!“</p> <p>Г |
га нека госпођа откине који стручак, па нека га метне на прса младом <pb n="223" /> покојнику, |
рса младом <pb n="223" /> покојнику, па нека каже: није ти овде твоја српска мајка, ни твоја ср |
мерно:</p> <p>„Хвала ти госпођо!{S} Бог нека те чује!{S} Ако сам те задужио ма чим, ево си ми б |
а сам верна љуба од Расине Рајка! — Сад нека дођу људи, нека затворе ковчег и залију онај од ол |
на десно док не видиш светлост ! и сад нека је Бог с вама!“</p> <p>Зачуше и лавеж паса и вику |
тране испред нас.{S} Овде ће бити негде нека светиња!"</p> <p>Пођоше још неколико корачаја напр |
промени боја у лицу. „Бога ми, ово иде нека ломњава оздо уз планину!“ рече он.</p> <p>„Јесте, |
по трећи пут оженио !{S} Ово мора да је нека пометња!</p> <p>Хасан Зулуфлија куцну руком Рајка, |
џарске, — заробио.{S} Сви ми веле да је нека необично добра душа, и да не може бити да није од |
лишћа и бледожутог цвећа.{S} Као да је нека тајанствена рука хтела да танком и мирисном хладов |
кови на по некима од њих.{S} Владала је нека света тишина, прекидана само прштањем онога кандио |
ећа.{S} Да мало приштедимо.{S} Доста је нека нас води та светлост у твојој руци! “</p> <p>Рајко |
аваху абер сељанима у околини, да им је нека велика невоља.</p> <p>„Вала, госпођо," рече Рајко |
то просто!{S} Него опет, послаћу момке нека трче од куће до <pb n="214" /> куће, нек разбуде к |
е куће.{S} Ковчег од углађене ораховине нека се постави белом свилом ; тај ћемо положити у ковч |
Ух, пре нека ме и самсови растргну, пре нека умрем сваком другом смрћу, само да ме гадна једна |
аргита па се сва као стресаше. „Ух, пре нека ме и самсови растргну, пре нека умрем сваком друго |
ао да неко пипа одонуд врата, као да се нека рука полагано пружаше уз њих, па их брисаше час на |
за оних планина!...{S} Чудо, како ми се нека тежина на срце наваљује!...{S} Ено ње горе где од |
осветљену, слику, и осећаше како му се нека растуженост краде у срце.</p> <p>„Еј, Боже благи, |
ао је као да је покисао.{S} Оно и јесте нека тиха а прилично хладна кишица почела да ромиња.{S} |
} Нека поведе и за њих оседлане коње, и нека им обећа што год затраже, само да одмах дођу!{S} А |
, нека се расточава пред вашом силом, и нека се чисти са нашега пута!“</p> <p>Бадава.{S} Једна |
<p>„Хајдете сад у име Божје за мном, и нека нам је сам Бог у помоћи!“ рече стари Мартин, па по |
пи јунаке драговољце, нека их наоружа и нека ти их преда да с њима једнога дана у Србију пођеш. |
ђо; пусти нека опет сине јуначко срце и нека одгони тај облачак!“</p> <p>„Немој кћери моја!“ пр |
Не знам ни да л’ је то управ туга, или нека жудња и чежња.{S} Гледам тебе, а мисли ми се отимљ |
Па онда, као да једна снежна грудва или нека мекана лопта, удари високо горе у врата под сам ра |
тога пута чека неко неизмерно благо или нека изванредна срећа, тако га је радосна жудња вукла н |
споду и на оног црног попа. „И то су ми нека господа !“ говораше сам у себи; „и то ми је неки д |
Предај се мојим бистрим таласима, пусти нека те загрле, нека те својим шапутом успавају, нека т |
кве сузе лије!{S} Немој, госпођо; пусти нека опет сине јуначко срце и нека одгони тај облачак!“ |
е покаже празна.</p> <p>— „Та има у њој нека пуста калуђерска препеченица.{S} Кад је искамџих о |
.{S} На сребрном штиту на овом растовом нека се урежу речи: „Србину, од Расине Рајку, витезу бе |
госпођо!"</p> <p>Пошљи одмах у Сегедин нека се тамо у српскоме крају потражи.{S} Не жали плати |
све то сав одговор бејаше, што сад као нека пуна зобница удараше о врата неколико пута.</p> <p |
наднеле над руменим кровом од чесме као нека џиновска кита од зеленог лишћа и бледожутог цвећа. |
Цар би онда из Раванице видео како као нека звезда трепти над његовим двором у Крушевцу, па би |
же, то је све што те молим, а све друго нека ти је просто !“ Смилова се бег на сузе сељачке, зг |
ридигне, па ма и богињаву и слепу, само нека ми дете живи!{S} И он чу моју молитву и подиже је! |
ст те поста мрак, а у другој наста само нека тиха месечина.{S} Све оно блато око њега блеђаше п |
ебе да буде!</p> <pb n="107" /> <p>Само нека нас срећа послужи да се дохватимо лепе земље маџар |
и нам Боже и Богородице!{S} Ако је тамо нека нечиста авет, нека се расточава пред вашом силом, |
санџак-бега у Крушевцу.{S} А за све то нека је хвала прво Богу, а после моме пријатељу смуку, |
врата! “</p> <p>„Аох! да грдна ли је то нека змијурина !{S} Колики јој је језик!{S} Мало ме њим |
ју амајлију притиснуо беше, и онда опет нека дугачка рука брисаше врата по целој ширини њиховој |
томе зиду допирала је од некуд светлост нека, много јача но што је била она у капели.{S} Хтеде |
ф. „Молим, молим Румели-Беглер-беговицу нека седне поред барона Отмара — гле, мало не рекох Осм |
рече: „вала ако је само слатко, па баш нека је и грешно!“ <pb n="137" /></p> <p>Али у самом тр |
пригну и подиже четири талира.</p> <p>„Нека вам је хвала светла господо!{S} Ово за службу до д |
p> <p>Поћута дуго, па тек рече:</p> <p>„Нека ми ватруштина мозак дохвати...{S} Ова ми се соба о |
} Него ми се некако чини да сам негде и некад слушала, да ваши краљеви нису добро пролазили!"</ |
фица од Нађ-Бање!“</p> <p>— „Била си то некад.{S} А шта си сад?“</p> <p>„Маргита, грофица од На |
сребра бистру воду из мрамора изводиле; некада су с ону страну ове зидине били царичини перивој |
чиној чесми од мрамора хладовину гради; некада су царске слуге појиле коње цареве на овој чесми |
можете најбоље да видите, како је град некада имао двојаких зидина, као оно што кажу да Царигр |
две прилике долазила на мисао, да си ти некада ја ли цара ја л’ царицу, у двору царевом дворио! |
камиле своје!{S} Овом је белом калдрмом некада шетала царица Милица са својих дванаест дворкиња |
p>„Некада су,“ говораше он сам у себи; „некада су место ове труле дрвене цеви, цеви од сребра б |
и пред очи свакојака привиђања.</p> <p>„Некада су,“ говораше он сам у себи; „некада су место ов |
умети господски да захвали.{S} Овде ти некадашња робиња из дубине душе захваљује.{S} Рајко, ма |
дине 1699 пролазила је по рушевинама од некадашњега двора и града Кнез-Лазарева у Крушевцу једн |
која по свој прилици бејаше остатак од некадашњега спољњег зида градског, била је једна чесма |
пред једном пећином, у стени под самим некадашњим градом, и да поред ватре седи један старац с |
напије садашњој Румели Беглер-беговици некадашњој грофици Маргити од Нађ-Бање.</p> <p>„Силенци |
5" /> дан изведоше пред санџак-бега.{S} Некакав новајлија, дошао го као прст, па син навалио да |
о накиту и снива!“ рече Рајко као да је некакав <pb n="141" /> старац пун искуства; „а колико т |
та двокрилна врата, долажаше кроз дивљи некакав чардаш, што га Цигани свираху, врева од живог р |
но и Рајка, живо благослови.{S} Беше то некакав жив и крепак старац, са бистрим очима испод гус |
нашег старца нема!{S} Страх ме њему се некаква велика невоља десила те нам не долази! “</p> <p |
м отвором, а изнад самог копља, провуче некаква дугачка црна игла, која се у врху цепаше у две |
ајко, пољуби се с Јовом, који му бејаше некаква својта, па онда поведе ластавицу за улар.</p> < |
ута!“</p> <p>Бадава.{S} Једна лопта или некаква гужва удари баш на оно место на коме Рајко свој |
је, не смем ти казати.{S} Видим те јеси некаква убојита делија; бојим се кад <pb n="47" /> ожед |
да у његовоме имену има као почетак од некакве песме. „Рајко!{S} Боље од твојих речи очи ми тв |
и од мрамора беху саливене па позлаћене некакве људске прилике.{S} Један висок човек у владичан |
сељачку шареницу пуну јабука.{S} Изнесе некакве мале и велике чутуре.{S} Све то метну пред њу и |
абланова, опазише једног сељака који, у некакве дубоке мисли занесен, корачаше лаганим и опет н |
стени грубо урезани крст и шапуташе још некакве молитве за неколико тренутака, па се <pb n="85" |
смотрите непрекидно хвалисање његово са некаквим ове земље јунацима, даже царевима, које он пре |
ојаво и запурено а глатко обријано лице некаквим белим убрусом.</p> <p>С њима је ишло и неколик |
, слатка моја госпођо, помеша ту воду с некаквим вином, напуни један воловски рог и даде грофу |
ше као да под сводом лебди читав рој од некаквих џиновских златних и сребрних светлица.{S} Сам |
ође и Ружа с убрусима, превојима и пуно некаквих меких тканина.</p> <p>„Не брините се, госпођо, |
тешко да се на ногама држи.</p> <p>„Има некакво весеље у двору?“ питаше Маргита живо и под прит |
вис, на коме из далека видеше зидине од некаквог старог порушеног града.</p> <p>Али се већ мрак |
један дугачак нож, који је извадила из некаквог зембила, па му једва чујним шапатом рече:</p> |
, постао је љут и прек.{S} Један пут на некаквом весељу угледа једну Циганчицу.{S} Стадоше му о |
обамрех.{S} Кад дођох к себи нађох се у некаквом гвозденом кавезу, па још окована у ланце по но |
е ни раста.{S} Еј, славна Шумадијо !{S} Некако је милије и умрети у теби, а некмо ли живети !.. |
н се живо а застиђен подиже.{S} Беше га некако стид, да она поред њега успаваног бди.{S} Него г |
„Шта вас ја знам кад сте!{S} Него ми се некако чини да сам негде и некад слушала, да ваши краље |
рундов скочи на коње, па на кочијаша и некако срдито и зловољно лајаше крупним и промуклим гла |
а ствар због које је на њу и чекао, али некако не могаше да подеси како је најбоље.{S} Узе да с |
и и узе сам да говори мирно, али и опет некако као да заповеда. <pb n="17" /></p> <p>„Је ли, бр |
ави од узбуђења.{S} Беше му мило и опет некако тешко.{S} Пригну се и пољуби старца у руку: „хва |
само узбуђена, него и растужена и пуна неке чудне слутње. „Ко зна,“ рече, „можда је мој старац |
но и топло!{S} Учини се Рајку као да са неке свете цркве зазвони сребрно звоно, па му се јека с |
је.{S} Носила је широке жуте шалваре од неке полусвилене тканине, привезане уз витки стас и тан |
сти јеца, а мени је овде дошло да се од неке нејасне туге заплачем!{S} О, Рајко, та ваља да ниј |
у к српској обали далеко од села, а под неке врбе, где неки људи чекаху.{S} То је био Мартин, к |
да се осветим моме крвнику!“ Дадоше ми неке љуте арамије.{S} Одјездисмо преко границе, и удари |
нин, па из једног другог корита дохвати неке влажне и прљаве крпе, обмота у њих десну руку, изв |
ом на глави, с прстом у руци, с изразом неке племените одважности и радосног поноса у лицу, бла |
у?“ питаше Маргита живо и под притиском неке зле слутње.</p> <p>— „Весеље?{S} Те какво весеље!{ |
врло малена, али на којима је било пуно неке чудесне милине и у линијама, у којима су тако прав |
дна — Туркиња.</p> <p>Била се задубла у неке дубоке мисли.{S} Као да је душевно болесна, тако с |
корачаше по соби.{S} Беше се пустила у неке дубоке мисли.{S} У души јој је беснила тешка једна |
} Погледа у звездано небо па се пусти у неке мисли.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1 |
о велике новце <pb n="16" /> које су му неке овдашње спахије нудиле.{S} Опростите ми што по нез |
ручеви од сребра са сребрним кандилима, неки ниже други више, те изгледаше као да под сводом ле |
Сви је гости сад гледаху запрепашћени, неки с отвореним устима, али на која не могаше ни једна |
ладара!“ понављаше старац, па као да за неки тренутак <pb n="13" /> преврташе по своме сећању. |
да овде негде у рудничким планинама има неки Светогорац испосник, за кога народ прича да чуда ч |
онда узме грофа за руку, одведе га пред неки као долап у зиду од кухиње, који кад отвори рекне |
ли далеко од села, а под неке врбе, где неки људи чекаху.{S} То је био Мартин, који је успео да |
ода !“ говораше сам у себи; „и то ми је неки духовник!{S} Лист од њихове горе затреперио, чедо |
ај један часак!...{S} Ниси ли ти... пре неки дан... прошао овуда у свити маџарске господе ?“</p |
јко узбуђен, а по ртењачи просуше му се неки хладни жмарци.{S} А Маргита се сва стресаше од как |
вима од камена, а на полицама — дугачки неки ковчези од олова све један до другога; „а, ово ће |
ож не смеш ни да се сетиш... и ти си ми неки јунак !...{S} Ниси никада младу жену у уста пољуби |
е да се на себе самога срди. „Е баш сам неки сметењак! “ рече сам себи.{S} Па онда виде свој уб |
ски престо.{S} А овако изгледаше то као неки разглављени и у делове своје растурени престо.{S} |
држиш десно.{S} Мора бити да је он имао неки узрок за то!“ <pb n="142" /></p> <p>— „Та већ само |
ним дахом својим, а узгред растапала по неки панцир од сребра и по неко јуначко срце испод панц |
нигде грма, нигде липе!{S} Ако видиш по неки јаблан, то ти је све.{S} Да није да понека шева пр |
за неколико тренутака.{S} Доиста се чуо неки чудан а врло тихи шум с ону страну.{S} Учини му се |
на њих спустила главу своју.{S} Паде у неки занос, у коме или није чула што јој он говораше, и |
и нешто мало тужно.{S} Гледаше у Рајка неким замишљеним и благим погледима.{S} Па онда склопи |
г а видовитог деспотовића, и о записима неким из књига и листина, којих је једна одаја, рече, д |
есницу.{S} Покушао <pb n="148" /> је са неким од краћих мачева, које пробра из оних ковчега, ал |
Рајко осети жеђ за том слашћу, и као са неким пркосом самом себи рече: „вала ако је само слатко |
једним високим и широким сводом као под неким кубетом.{S} Кад њих двоје изиђоше из ходника, па |
езду што прелете небо?“ питаше је Рајко неким радосним трепетом и шапутом.</p> <p>„Видех је!“ о |
с заробили, него сте се ви договорили с неким младим и лепим везиром, да вас тобож силом одведе |
b n="135" /> око себе, као да се бори с неким невидљивим џином. „Лажеш, сотоно!“ муцаше он оном |
у кнезу од Богдања!{S} Није друго иду с неким Турцима!{S} А ето сад опет ударише пси у лавеж!{S |
светлуцаху златни и сребрни окови на по некима од њих.{S} Владала је нека света тишина, прекида |
ове беле светлости, која са свода, а из неких цеви, падаше овамо под земљу, па целу дворану пре |
а корачаше даље ћутећи у све гушћи мрак неких тесних улица на крај Крушевца.</p> <pb n="60" /> |
па да је мила шћерца од Божуна бана, а некмо ли једна Циганчица!{S} Хајдмо одмах к њему !{S} Н |
{S} Некако је милије и умрети у теби, а некмо ли живети !...{S} Сећаш ли се, госпођо, како је л |
„Их, да грдне бруке да тако и говориш а некмо ли да тако и радиш!“ рече Рајко сав пренеражен. „ |
а рекох: могу у мајстора дуго остати, а неко може доћи па однети и теркије и чутуру !“ рече Рај |
Рајку закуца срце бурније.{S} Као да га неко узе за обе руке и повуче, диже се и приђе к Маргит |
страну.{S} Учини му се шта више као да неко пипа одонуд врата, као да се нека рука полагано пр |
о сто и усклицавање гостију.{S} Па онда неко повика да се утишају, те да се чује здравица, коју |
без речи појури к брду.{S} Чим зађе за неко дрвеће, Рајко рече Маргити:</p> <p>„Одјахуј, па ха |
уда на толику ученост.{S} Размишљаше за неко време као да се гњура у дубине оне мудрости; узе п |
њих у пећину, он их мирно посматраше за неко <pb n="70" /> време, па кад виде да се устручавају |
</p> <p>Кад Мартин отиде Маргита још за неко време својим, од ружиног оцта мирисним, прстима, м |
сребрно кандило гаси прштећи, и потраја неко време док се разабра да то Маргита јеца.{S} Приђе |
где на путу или на крају тога пута чека неко неизмерно благо или нека изванредна срећа, тако га |
о шапутом казиваше: „ходи да чујеш, има неко с ону страну врата!“</p> <p>Рајко приђе и послуша |
p> <p>Рајку се најпре учини да се негде неко велико сребрно кандило гаси прштећи, и потраја нек |
ка било смркло пред очима, као да га је неко буздованом у главу ударио.{S} Не могаше ни да мисл |
сто до њега, и онда ту клону, као да је неко ножем у срце ударио, и једва промуца:</p> <p>— „Ра |
бље главу Јанкову!“</p> <p>— „Ако ти је неко од твојих на Косову погинуо, еј вала му!“ па Рајко |
е је страва нека ухватила.{S} Као да ми неко на ухо шапуће, да сам жива у гроб закопана!{S} Чин |
шта је то ?{S} Шта се то десило ?!“ Тек неко од господе рече: „дух се јавио, вампир, авет!“ Јао |
ше грчевито своје прсте.{S} Даде се као неко дете извести на степенице.</p> <p>Двориште беше пр |
>Двориште беше празно.{S} Изгледаше као неко пусто разбојиште.{S} Оборени столови, поразбијани |
Нико не одговараше.{S} Зачу се само као неко тихо звиждање или као пиштање врбове пиштаљке.{S} |
и девојку за обе руке, па је просто као неко маче баци иза себе на под до зида.</p> <p>Врисну С |
и напи се, и мало што се не загрцну као неко дете. <pb n="36" /></p> <p>И опет она не рече ништ |
азговараху о ономе што се збило.{S} Око неко доба <pb n="15" /> Рајко закуца на вратима и преко |
њега одмакла, отварајући овде и онде по неко ново аковче.{S} Па онда враћајући му се пуна усхић |
растапала по неки панцир од сребра и по неко јуначко срце испод панцира од сребра.{S} Јаворове |
ојагама.{S} Тек би се од часа на час по неко од њих залетео на гомилу турске момчадије и дечурл |
написмено, како сте се ви потурчили, а неког другог светом оцу у Рим, да донесе благослов за в |
да је на њих пала од некуд сенка тешког неког облака.</p> <p>— „Е, моја госпођо!{S} Побојаше се |
ила видети је.{S} Од тога осмеха као од неког сунчаног зрака осветли се душа Рајкова и онај тај |
се прекидаше само да их понуди гутљајем неког јаког црног вина из једне мале чутуре.</p> <p>„Е, |
о одмах после Васкрса.{S} Послаше тобож некога у Цариград да донесе написмено, како сте се ви п |
јој полагано, крстећи се као да светињи некој приступа, дотаче се руком њеног рамена, и рече са |
и, Манда му световаше да отиде у Арад к некој старој Влахињи врачари, која може да учини да вид |
утају правцем к рудничким планинама.{S} Неколике јако светле звезде трептаху над мрачном масом, |
зракова.</p> <p>„Сад знам шта значе оне неколике цеви, што их видех горе у зидинама од града! “ |
засути драгим камењем.{S} Ту беху још и неколике мање круне и дијадеме, по свој прилици царичин |
који је успео да за велике новце најми неколике сељаке да, ником ништа не казујући, помогну из |
је ни слушала.{S} Она гледаше на небо у неколике ситне и бледе звезде и ломљаше грчевито своје |
Арпад Сент-Кираљи од Галамбоша, праћен неколиким синовима највеће господе маџарске, путовао је |
иже и гледаше га мирно за <pb n="56" /> неколико тренутака, па онда узе још конопаца, натопи их |
сузама, па ништа, и никакве помоћи.{S} Неколико сам пута покушавала да се глађу и жеђу уморим, |
лица његова; гледаше му право у очи, за неколико тренутака, неисказаном нежношћу, па га онда по |
не могаше ни једна реч да изађе.{S} За неколико тренутака владаше мртва тишина.</p> <p>Маргита |
еше заглунуо, занемео и задрхтао.{S} За неколико тренутака <pb n="88" /> није ништа ни мислио; |
а се окрете према Рајку и гледаше га за неколико тренутака.</p> <p>„Могао би бити!“ настави даљ |
ља?“ муцаше Рајко, и онда се загледа за неколико тренутака у кадифене завесе од постеље. „Доста |
место.</p> <p>Маргити, која се била за неколико тренутака чисто скаменила, гледајући ово друшт |
врата!“</p> <p>Рајко приђе и послуша за неколико тренутака.{S} Доиста се чуо неки чудан а врло |
крст и шапуташе још некакве молитве за неколико тренутака, па се <pb n="85" /> онда диже и окр |
тарчевој.{S} Маргита сјахав, застаде за неколико тренутака у забуни и нерешљивости, па онда и с |
е са његова дивља лица погледе своје за неколико тренутака, очи јој севаше као у тигрице која с |
пустињакову пећину.</p> <p>Рајку се за неколико тренутака било смркло пред очима, као да га је |
“ питаше Ружа.</p> <p>Мартин гледаше за неколико тренутака у Маргиту, па онда подиже руке у вис |
он само у њу гледаше.{S} Стаде тако за неколико тренутака, па већ мораде даље за својом господ |
ганину да је одвуче к чатрљи.</p> <p>За неколико тренутака цела она свита беше занемила као да |
и последње капи воде, и осташе само са неколико ораха.{S} Маргита, која је иначе тако разговор |
д као нека пуна зобница удараше о врата неколико пута.</p> <p>Рајко извади из недара једну троу |
есулах! “ потурчише ме; поклони ми паша неколико кеса сребрних грошева. „Не треба ми то !“ реко |
и ватрено.</p> <p>Млади Рајко, који је неколико корачаја испред свите ишао, окрете се и једним |
апипа руком ону тикву с водом.{S} После неколико тренутака био је с водом поред ње.</p> <p>Дохв |
а да јој се противе ма у чему.{S} После неколико сахата Мартин је већ био отпутовао.</p> <p>А М |
> <p>Рајко прислони ухо к стени и после неколико тренутака рече: „.јест, гребу ову стену и лају |
у ја знам, одатле би је моји људи после неколико дана испратили у Расину у моју родбину, која б |
би им се или извили или затупили после неколико удараца, јер стена бејаше од оне чврсте врсте |
показа Маргити на старца.{S} Него после неколико тренутака, и више да би Маргиту ослободио, реч |
“ —</p> <milestone unit="*" /> <p>После неколико дана пловила је Дунавом повелика једна шајка.{ |
му обе своје руке на рамена, загледа се неколико тренутака својим крупним очима у његове очи, и |
били; живели су сад о оно нешто ораха и неколико јабука.{S} Од три ораха, које би узео из земби |
белим убрусом.</p> <p>С њима је ишло и неколико Турака у дугачким зеленим кафтанима и са стамб |
рац гласно да виче Бога, па се прекрсти неколико пута; „о, Господе, који си и милостив и свесил |
кама својим, али тихо, од себе, и крочи неколико корачаја сам за себе у мрак, као да хоће да бе |
“ Дође Мартин, надзорник од имања. „Дај неколико момака; извуците на двориште овог безобразника |
велика катанца.{S} Рајко удараше копљем неколико пута у врата, па онда рече: „иза ових врата им |
о испред себе, дохватио гусле, превукао неколико пута, па <pb n="128" /> онда јасним грлом запе |
једној умци, на врху које има засађено неколико јабланова.{S} Са врха те умке до у сами двор г |
шубару под лево пазухо, преврети се по неколико пута, склопи руке на оружје у силаву и стаде н |
ама, које затвараху, нађе онако исто по неколико катова широких полица, а на њима мртвачке ковч |
и промуклим гласом, као да је и сам већ неколико ноћи пио и певао те промукао.</p> <p>„Кондор, |
лево.{S} Уз њега и око њега било је још неколико млађих људи у маџарској народној <pb n="3" /> |
негде нека светиња!"</p> <p>Пођоше још неколико корачаја напред и угледаше један мали и сићуша |
стиже.</p> <p>Свираше тако Циганин још неколико тренутака, па се онда устави да рекне:</p> <p> |
лавоњу како се мучи.{S} Претоварио кола неком грађом па им прсла осовина, те Аћим растоварује љ |
и изгледаше тако срећна.{S} Рајко, као неком тајанственом силом везан, не могаше да скине свој |
прстима правог песника одјекнуле би по неком причом, бистре ове воде, и по гдекоји би слепи гу |
<pb n="40" /> потковице, и да ћу му по неком великом послу доћи.{S} Иди сад!{S} И Бог ти на по |
и си тако ружно уснила?“ питаше Рајко с неком детињском радозналошћу.</p> <p>„О, сан није био р |
ардаш!" хоће младожења да игра чардаш с неком бароницом.{S} Он дежмекаст, она дебела; он матор, |
д српски соколови!“ па поче и сам као у неком наступу заноса да виче: „напред! напред браћо!{S} |
ога човека, који као да беше тек само у неком тихом сну.{S} Па онда узе да му говори:</p> <p>„К |
овај Циганин, по имену Бекри-Бекир, пре неку годину у Маџарској заробио.{S} Дај да се даље мине |
полазимо!“</p> <p>Поможе јој да навуче неку стару антерију, опаса је брзо широким и дугачким ј |
вим гола и узме чарати у ватру и кувати неку воду у једном тигању.{S} Кад је вода прокључала, о |
а проструји кроз Шумадију, те да је као неку цркву тамњаном окади.{S} На све то и на сваку ситн |
лађенога сребра, па је онда спуштао као неку топлу месечину на целу дворану, те се у њој свака |
меље не више какву кратку молитву, него неку крупну псовку.</p> <p>Лавеж паса и вика од људи св |
јунаку Бановић Секули!{S} И ја знам по неку....{S} Хоћеш да ти кажем једну како се Јанко ожени |
n="128" /> онда јасним грлом запевао по неку песму јуначку.{S} Ваљало нам је добро да тувимо шт |
, изгледаше престрављена као да је авет неку угледала.{S} Посрћући пође к њима, удари се руком |
еље, па онда настави:</p> <p>„Оно.... у неку руку право и велиш!{S} Кад изађох љут од твоје гос |
наш како ми је?... као да си ме увела у неку цркву! “</p> <p>Врати се Мартин носећи велику чини |
а осећах како се и сама претварам као у неку звер.{S} Завадих се с Богом..“</p> <p>„Како јадна |
дна змијурина не гута полагано као жабу неку!{S} Рајко, молим те, хајдмо одавде! “</p> <p>„Па к |
ек то рекох а учини ми се да чујем вику неку и лавеж паса у даљини.{S} Окренух се и имадох шта |
иском лугу славуј певаше тужну и слатку неку песму, и не прекидаше је ни једним дахом, баш као |
ве ковачнице.{S} Обесио о десном рамену неку повелику чутуру, а под левом мишицом носи велику г |
милина растопила ми је срце у чудновату неку тугу, какву никада до сада у животу не осетих.{S} |
и јој засенуше као да је на њих пала од некуд сенка тешког неког облака.</p> <p>— „Е, моја госп |
{S} У ходник у томе зиду допирала је од некуд светлост нека, много јача но што је била она у ка |
како види да свањива дан, у који ће од некуд из ових планина, усред Шумадије, да се дигне чове |
{S} Знамо да ће доћи, знамо да ће изићи некуд исред Шумадије, само не знамо <hi>кад</hi> ће.{S} |
а срећа, тако га је радосна жудња вукла некуда — и сам није знао куда, и к нечему — и сам није |
четири године потурчио, дошав и сам од некуда из Маџарске, — заробио.{S} Сви ми веле да је нек |
ње се могао човек ниско погнут провући некуда унутра у мрак.</p> <p>Кад их старац доведе пред |
у њега.{S} Учини јој се да се он винуо некуда високо и далеко мислима, те њу више и не узима н |
је дванаест гвоздених вратоца, која су некуда у друге ходнике и просторије водила.{S} Једна од |
е и душевне муке.{S} Видех, бадава све, нема ту помоћи ни ослобођења.{S} Рекох Бекри-Бекиру: „е |
старости. <pb n="112" /></p> <p>— „Не, нема!“ рече усправивши се. „Мислила сам да је то можда |
егамо!{S} Где ти је ластавица?!{S} Оче, нема ли где да се сакријемо у овим урвинама?" питаше Ма |
о би било склоништа од погледа људских, нема склоништа од њушкања самсовског.{S} Доиста, само ј |
у, и узе да врти главом као да му каже: нема од тога ништа мој брајко; мали си ти за такво јуна |
а?{S} Сви лекари и све видарице рекоше: нема ништа од ње!{S} Ја му се молих да је придигне, па |
рече Рајко.</p> <p>— „Од <hi>тога</hi> нема ништа!“ прихвати Маргита, ударив живо гласом на он |
Циганчица!{S} Хајдмо одмах к њему !{S} Нема места данас сузи од жалости, него само сузи од рад |
ину делим с овим стенама и зидинама.{S} Нема пустињиштва које пустињик не би могао с ким да под |
ћи да видим да нема кога.{S} Ако никога нема зазвиждаћу, а ти онда изађи па журно за мном!“</p> |
ом као и да покаже, како доиста од тога нема ништа. „ О, немој да ми квариш моје снове на јави, |
ко. „Ево ја ћу најпре изаћи да видим да нема кога.{S} Ако никога нема зазвиждаћу, а ти онда иза |
дегод жена коју волиш?“</p> <p>„Како да нема?“ рече Рајко без устезања. „Волео сам своју мајку, |
“</p> <p>„Баш по себи!“</p> <p>„Е, онда нема ништа!...{S} Све бадава!“ рече старац невесело, и |
је, а није ни на хајдуке, јер их овуда нема.{S} Чудо ми је да ми сељаци ништа не јавише!“ гово |
епо на господству!{S} Тако што у Цигана нема!{S} А ти безобразна комедијашице, напоље одавде!“< |
и хараче </l> <l>Што ђе отме да питања нема,</l> <pb n="132" /> <l>Цурама је срећу заставио,</ |
ва беше: "ако су Турци убили старца, па нема ко да отвори ову гробницу, шта ће да буде од ове ј |
, као да Рајка не разбуди.</p> <p>— „Па нема, госпођо; све је то просто!{S} Него опет, послаћу |
исто клону пун очајања.</p> <p>„Ама шта нема ништа?{S} Што ми не говориш просто и отворено; што |
а пољу опет освануо дан, а нашег старца нема!{S} Страх ме њему се некаква велика невоља десила |
} Са врха те умке до у сами двор грофов нема више од пола сахата.</p> <p>Сунце је већ било село |
бих волео да ми је гроб овде у бари где нема ни липе ни раста.{S} Еј, славна Шумадијо !{S} Нека |
е чинило да свега тога нигде ван Србије нема..</p> <p>Патер Хијероними не могаше да стигне да з |
Е да црних калуђера! валах такве ракије нема у свем Алаџа-Хисару!{S} У ком си је манастиру нато |
Рајко, много се што пева чему ван песме нема станка.{S} Али ја знам да је Хуњадија Јанош од наш |
!{S} Баш као да је хајка!{S} На звериње нема за што да је, а није ни на хајдуке, јер их овуда н |
дмо да сечемо стену.{S} Друго нам сад и нема!“ </p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18920 |
вам то причан; уверих се да њега или и нема, или да баш неће да чује моје молитве, нити да вид |
е у двор грофа од Нађ-Бање.{S} Управо и нема пута, него се тера преко равнице, а по трагу други |
очајно срце рекло: па тебе или никако и нема, или ако те има, ти немаш ни милости ни <pb n="217 |
кола, где се учи књига и летургија, али нема школа за витештво.{S} Има ли такве шкоде у вас?!“< |
и Срби секли главе вашим краљевима; али нема трага ни од крви ни од секире! “</p> <p>„Бог с тоб |
га срца чујаше, казиваше му да у пећини нема више никог живог.{S} Тада прва мисао Рајкова беше: |
ело и трепавице.</p> <p>„О Мартине, зар нема нико у селу ко је вичан ранама ?{S} Има ли какав с |
лед око срца, кад опази да нигде у селу нема свеће или ватре у кући, ни жива човека на улици.{S |
д најближим буретом, виде да на ланцету нема чепа, него обло једно заклопче, продрма га обема р |
е стишава.</p> <p>— „Ако нас свети отац нема где да сакрије, онда ваља мрети, — јер ја се Турци |
се врати у ходник к Маргити рече јој: „нема овде ништа особито!{S} Хајдмо даље!“</p> <p>Једва |
ина! “ рече Мартин очајавајући.</p> <p>„Нема друго, него одмах сад ја идем да растурим лажне пр |
о ће да је у таквом положају запоји.{S} Немаде куд, већ мораде да јој својом левом руком прихва |
’ откупе, ја рекох у себи: „може им се! немају они <pb n="126" /> ни Краљевића Марка, ни Милоша |
душу, што због мене тако млад гинеш.{S} Немам шта ја теби да праштам и опет ћу да кажем: нека т |
том љубављу за себе да веже!{S} Ах, што немам млађу сестру, лепшу од мене и срећнију од мене!{S |
че у таваници од ходника.</p> <p>„Овуда немамо куда даље!“ рече Рајко попев се по степеници и п |
и гдегод босиљка, Мартине?!" </p> <p>— „Немамо тога овде, госпођо!"</p> <p>Пошљи одмах у Сегеди |
престола као бачени тамо <pb n="116" /> немарно и небрежљиво.{S} На доњој степеници од престола |
„Слободно! слободно! говораше му робиња немарно. „Нећу ја ноћас ни мој врат а камо ли груди обн |
pb n="37" /> смејем кад помислим каквим немаром свет одговара нашој марљивости.{S} Ето роса пад |
т, хвала Богу, имамо ми по нешто што ви немате.{S} Имамо ми нашег Краљевића Марка, па Милоша Об |
сеђаше, леже поређани у два реда десет немачких талира све нових новцатих.</p> <p>„А ево,“ узе |
е или никако и нема, или ако те има, ти немаш ни милости ни <pb n="217" /> сажаљења!{S} И онда |
им! узе Рајко снужден да говори; „видим немаш вере у мене!{S} Може бити баш да ме се и побојава |
учи, није Турчин, него неслога српска и немаштина новца и оружја, тешка сиротиња.{S} Кад је ста |
ру да си милостив.{S} Знала сам само за немилост твоју.{S} Љубила сам те, а ти си ме гонио.{S} |
свету проповедам: како је страшна твоја немилост и опет како је велика твоја милост !{S} О, сам |
све грозне своје патње, за све страшне немилости твоје !{S} Ево ти се заветујем: седам година |
о сломио бунт мој; сломио се понос мој; немилостивношћу својом водиш ме да тражим опет милост т |
Ружа на коленима, Богу молила, Маргита немирно, а с прекрштеним рукама, корачаше по соби.{S} Б |
и црном копреном по лицу покривена, па немо гледала у мртвачки ковчег, који је покривен црном |
е, како доиста од тога нема ништа. „ О, немој да ми квариш моје снове на јави, који ће једнога |
узе низ образе ваљају.</p> <p>„Госпођо, немој да плачеш!...{S} Нећу ја умрети...{S} А баш и да |
Је ли то доиста Маџарска?!...{S} Рајко, немој да се шалиш са мном...{S} Је ли то доиста Маџарск |
ву пећину! <pb n="83" /> Немој, беже... немој амана ти!...{S} Неће нам се на добром проћи ако т |
рт близу њега или близу нас! — Не, не ; немој да ти срце зебе у часу кад ето ћемо у твој двор! |
хајка на свечеву пећину! <pb n="83" /> Немој, беже... немој амана ти!...{S} Неће нам се на доб |
дех нашу Српкињу да такве сузе лије!{S} Немој, госпођо; пусти нека опет сине јуначко срце и нек |
си рањен, јадни мој Рајко?!“</p> <p>„Па немој се тако препадати!{S} Неће ми ваља да ништа бити. |
о, и да си ето баш лепо завршио.{S} Сад немој то да уквариш, него хајде напред, показуј пут у к |
ј двор срећно доведе!“</p> <p>— "О, још немој о растанку ни да помињеш!{S} Него опет, и ако ће |
их моји сељаци да ме одбране и измоле. „Немој нам га, беже, амана ти! лепо он нас учи, вели нам |
гла и сама сенка од надежде!"</p> <p>— „Немој тако!{S} Бог је добар па ће нам помоћи!" рече Рај |
рце и нека одгони тај облачак!“</p> <p>„Немој кћери моја!“ прихвати старац; "ево ми је сад тешк |
ешко што те наведох да причаш!“</p> <p>„Немој да ти је тешко, добри оче; ево ће ми одмах лакнут |
<pb n="227" /></p> <p>„Слатка госпођо, немојте се толикој тузи предавати!{S} Ево вам цвећа!“ р |
p>„Ама немојте тамо, ако Бога знате!{S} Немојте на свечеву пећину, хоће нас белај снаћи!{S} Ама |
људи све се јасније чујаше.</p> <p>„Ама немојте тамо, ако Бога знате!{S} Немојте на свечеву пећ |
наваљиваху да одустане од свега тога. „Немојте тако!“ говораше им она; „пустите ме да имам ту |
оне сребрне купе, док ја не прихватих: „немојте људи! све једно је, једном мрети ваља; него мол |
гита узе да трља очи, па онда погледа у немом чуду у Рајка.{S} Рајко, као да је чуо шта она сам |
шта ће да буде од ове јадне жене поред нене?!“ Сав се стресе од ужаса, али не рече ни речи.</p |
ово, госпођо?!{S} Овај се свет врти око нене.{S} Ништа ти га не разумем.{S} Што ти је те јецаш? |
.{S} Срце му је било <pb n="19" /> пуно необичне милине; очи су му светлеле неисказаном радошћу |
е, — заробио.{S} Сви ми веле да је нека необично добра душа, и да не може бити да није од велик |
инова.{S} Учинило му се да му је робиња необично дуго на чесми; остави наковањ и чекић и клинце |
е.{S} Најпосле их удеси, и поче да гуди неописано жалостив један <pb n="52" /> увод, који мало |
его ви за то и не знате.{S} Има овде од непамћених година један смук, добрих десет стопа дугача |
едлу као да се скаменила, па га гледаше непомично очима ширимице отвореним. <pb n="65" /></p> < |
ли грех да поштен млад човек без икакве непоштене замисли притисне један невин пољубац на топла |
у гроб сломије, сломиће се пре не због неправде свога друга, него због неправде која је у судб |
не због неправде свога друга, него због неправде која је у судбини!{S} Је л’ тако?!“</p> <p>„Не |
о је њега нама наметнуо, ако посмотрите непрекидно хвалисање његово са некаквим ове земље јунац |
о си данас поред човека, коме се десила неприлика, прошао си а ниси ни малим прстом мрднуо да м |
нама момчадији свагда говорио: кад си у неприлици па не знаш на коју ћеш страну, запитај се: ка |
них покретних уста два низа белих и ако неравних зуба.{S} Не беху „као бисер“, али додаваху нов |
потмулој грмљавини врати к њима двома, неразговетно понављајући последње две речи: „живога ког |
даљини мало на десно и право пред њима неразговетно <pb n="169" /> се видело као једно уско и |
с кад престаде.{S} Изгуби се и последње неразговетно одјекивање говора људског у даљини.{S} Сав |
да може што разабрати у оној потмулој и неразговетној вици.{S} Тек опет ослушкиваше да ли ће и |
који се сав био изгубио слушајући за њ неразумљиви говор маџарске господе.</p> <p>Реци господи |
удела, кад оно поче да узвикује говором неразумљивим.{S} Али кад поче да плаче и да јеца, он се |
а његову маџарску сабљу и говораше за њ неразумљивим језиком тако страсно.{S} Не беше то ни Циг |
много шта у заносу, час разумљиво, час неразумљиво.{S} Срце му брзо куцаше и ватра му беше обр |
дног високо затегнутог и врло осетљивог нервног организма; па онда кад погледате у оне крупне ц |
астаде за неколико тренутака у забуни и нерешљивости, па онда и сама приђе к руци која и њу, ка |
али му се све поче око њега да окреће и несвестица га обузе, из које прену тек кад зајеча јасан |
мисли занесен, корачаше лаганим и опет несигурним кораком к селу.{S} Маргита устави кола и вик |
с озго <pb n="201" /> са зачеља закреча несигурно: „наш будући кардинал од винове лозе има реч! |
.</p> <p>Кад уђе виде у оном нејасном и несигурном осветљењу од лојане свеће и ватре с огњишта |
већа мука, коју мучи, није Турчин, него неслога српска и немаштина новца и оружја, тешка сироти |
"136" /> она и лепа и мила!{S} Каква си несмелица нећеш никад ништа ни знати...{S} Хајде, добро |
е мој живот био само један ланац горких несрећа, ви би ми опростили.{S} Све бих заборавила, да |
е после тако дуге, дуге, и тако страшне несреће!...{S} А шта да вам причам?!...{S} Ко +није сам |
дол пошљу!"</p> <p>„Баш сам ти ја једна несрећна жена!“ настави Маргита све тужнија. „Не марим |
смо.{S} Него да се са нашом заједничком несрећом боримо заједно као два верна <pb n="149" /> др |
че Циганин чисто као жалећи се на своју несрећу. „Бесна крв маџарска, а бесно и господско колен |
проведосмо.{S} Јест, кад кроз сву своју несрећу на свет погледам, опет видим како на њему још и |
вали да ме храни сутлијашем.{S} На моју несрећу дођох к себи и поправих се, а он онда поново по |
но срдачности у том поздраву, да на мах неста зебње у Рајка и у Маргите.{S} Он одмах скиде шуба |
ом лепотом, и мало по мало па као да га нестаде.{S} Учини му се да је остао само с њом сам у св |
и већ на крају другога дана прокопавања нестаде им и последње капи воде, и осташе само са некол |
а суза као да је ових у Маргите са свим нестало.{S} Нико је <pb n="221" /> више не виде да се з |
тиш да чуваш ову свету оставу, кад мене нестане.{S} Ја већ видим да нећу доживети његов долазак |
еде с њоме липов мед. „А, “ рече она са несташним осмехом на уснама и у онима, „па са медом ова |
ти је мука да признаш!“ рече му Маргита нестрпљиво.</p> <p>— „Чекај молим те, госпођо!“ прихват |
нка му нешто шапуташе на ухо, али је он нестрпљиво одгурну и рече: „торњај се од мене, црна сот |
заносиш, мој братац!“ рече патер малко нестрпљиво, па не хте то ни да преводи.{S} Али га стара |
а моли младожењу да ми опрости.{S} Аја! неће пијан младожења ни да чује !{S} Она паде преда њ н |
и бојажљиво.</p> <p>— „Неће, дете моје, неће!{S} Сад ће Крушевац да ври, како су санџак-бегови |
нак, који је у животу плашт овај носио, неће се срдити да га теби, тако младој а тако злосрећно |
А кад Турци виде да је са мном свршено, неће марити да вама зло какво чине!“</p> <p>„Није право |
на њена уста?{S} Она је у дубоком сну, неће се разбудити; а то бар није грех.{S} Ето, питај дв |
као да сам му кћи мезимица.{S} Видећеш, неће знати шта да ради те да те награди.{S} А ја знам к |
</p> <p>„Па немој се тако препадати!{S} Неће ми ваља да ништа бити.{S} Не бој се!“ говораше Рај |
пала него ова рана.{S} Не бој се!...{S} Неће ни бити ништа!" говораше Рајко све тишијим и тишиј |
/> Немој, беже... немој амана ти!...{S} Неће нам се на добром проћи ако тамо ударимо! “</p> <p> |
ћи ће лекари, а на великом су гласу.{S} Неће ваља да тако млад и тако красан и тако због ничега |
с њима једнога дана у Србију пођеш.{S} Неће проћи година или две, а наш ће краљ опет да завојш |
је она зове Ефимијом!“</p> <p>„Е, онда неће бити што сам ја домишљао!“ рече Рајко невесело; „ј |
да, али, кад хтедоше да пођу, ластавица неће да се макне од пећине.{S} Уједа зубма, бије ногама |
земљу од Турчина ослободиш.{S} Бојим се неће ме старац пустити, а волела бих да могу и онда да |
ноград!“ рече дечко; „баш говорише нико неће тако сабаиле ударати на скелу!“</p> <p>„Где је вин |
верих се да њега или и нема, или да баш неће да чује моје молитве, нити да види моје муке и мој |
Ружо слатка, шта ћу ја ако он умре!“ — „Неће ваља да умрети!“ прихвати Ружа.{S} Даће Бог да ран |
ита тихим гласом и бојажљиво.</p> <p>— „Неће, дете моје, неће!{S} Сад ће Крушевац да ври, како |
Ја је носим да ми се нађе рад лека.{S} Нећемо је ноћас пити.{S} Ја је сркнем само кад ми се шт |
че Маргита; „али унапред знам да излаза нећемо наћи!{S} По сну, који сам ноћас снила, пре ће би |
ми се што смучи!“</p> <p>„Валах, ако је нећемо пити што си је и доносио?" прихвати Циганин. „А |
горског кристала.</p> <p>„Умориће се те нећемо моћи путем одмицати; него да је зовнемо да седи |
Богу! рече тај човек Рајку; „побојах се нећете ни доћи и ево чак узех премишљати да ниси погину |
свету свето, да никада и никоме казати нећете ако што будете видели!“</p> <p>„Заклињем се, так |
ости ми рану смрт своју, ако им се жива нећеш да предаш!"</p> <p>Маргита, која је мало час села |
на и лепа и мила!{S} Каква си несмелица нећеш никад ништа ни знати...{S} Хајде, добро; али што |
ну поред поштеног једног Србина!{S} Али нећеш куд си наумио! “ </p> <p>Чело му беше орожено кру |
се не макну с места.</p> <p>„Хоћеш или нећеш?! “ цикну он опет па тресну ногом о земљу.</p> <p |
> човек.{S} Је ли вера, да ником казати нећеш?!“ питаше Рајко.</p> <p>„Вера!{S} Тврда турска ве |
вај га онима, који су њему мили.{S} Ако нећеш да се смилујеш ни данас мојим сузама, смилуј се њ |
овораше Рајко.</p> <p>„Ех, у моме двору нећеш бити као у пустињи!{S} Бојим се само да теби, так |
ме убио! “ рече млада Маџарица.</p> <p>„Нећеш?!“ дрекну Циганин па избуљи очи на њу. „Вала ћеш |
S} А он, на моју препаст, гласно викну: нећу!{S} Тек се иза нас продра мој старац: попе, питај |
а Циганина. „Хајдмо мало подаље одавде; нећу да женско ухо чује што ћу да ти говорим!</p> <p>Од |
/p> <p>„Госпођо, немој да плачеш!...{S} Нећу ја умрети...{S} А баш и да умрем, па ништа !....{S |
у, кад мене нестане.{S} Ја већ видим да нећу доживети његов долазак, а ти си млађи, па по божјо |
, по хиљаду пута!{S} Ако ми Бог помогне нећу те постидети.{S} Сад ћу се двојином журити да пред |
гла бих ти грло овим ножем пресећи, али нећу нож да поганим.{S} Пих, скоте један! “ и пљунух му |
о теби и о нашем добром старцу!{S} Али нећу ни ја да спавам, хоћу само кости да одморим.{S} Се |
.{S} Лећи ћу да се одморим, али заспати нећу, а чим чујем старца доћи ћу да те пробудим!“</p> < |
да мисао, да већ можда никада ни видети нећу ове дивне горе и планине!“</p> <p>„О, Рајко, Рајко |
витештво никад, никад, никад заборавити нећу.{S} Ако на ономе свету, после смрти, буде слободно |
жмурила; али ноћас да умрем а зажмурити нећу!“</p> <p>— „Устај!{S} Не треба ми више мали, хоћу |
варош.{S} Мојом ногом ја одавде крочити нећу; мањ да ме понесете силом на рукама!{S}" И лепо на |
ти ми!...{S} Ја из ове пећине жив изаћи нећу, а ти ако жив останеш, сахрани ме негде овде у пла |
ме, пеци ме! пред тим крштеним човеком нећу ти поиграти ни мали а још мање велики!“ говораше о |
, само је једноч руком ударих!{S} А ево нећу ни толико !{S} Поздрав и поклон царевом чаушбаши, |
казати што ћу те питати ? “</p> <p>„Ако нећу теби, који си божји угодник и без онога што си мен |
ладним клештима штипао, а кад ја упорно нећу него стегнем срце и стиснем зубе па и не јаукнем, |
вом, као да сама себи каже: „не, не, то нећу! то не могу!{S}" Неверовање је било јаче од верова |
} Рекох Бекри-Бекиру: „ево дајем ти реч нећу бегати, пристајем да те служим, да носим воду, да |
слободно! говораше му робиња немарно. „Нећу ја ноћас ни мој врат а камо ли груди обнажити пред |
ља десила те нам не долази! “</p> <p>— „Нећу ти крити, госпођо, да и мене брига обузимље!“ прих |
ин превуче гудалом по струнама.</p> <p>„Нећу ти ја ноћас пред тим младим човеком скинути ни јел |
ог престола.{S} Била је бела у лицу као неуглачано сребро; и уста јој беху побледела и полуотво |
а а саму себи говораше: „смеје се мојој неумешности.{S} Има жена право!{S} Види да сам гејак!“< |
ео није.{S} Готово се он сам застиде, и нехотице обори очи, те му погледи падоше на ибрик.{S} Н |
чати све по реду како га је, како рече, нечастиви три пута искушавао, како је трећи пут истина |
их, трепти и светлост и светиња од које нечастиви бега.{S} Кад ме гледи и кад ми говори, као да |
ојим гледала, <pb n="162" /> не би мене нечастиви занео да клизнем, јер из њених очију, рекао б |
па већ запенуши.{S} Изгледаше као прави нечастиви; избуљио очи па их све у ковитлац окреће, дрк |
крсте и свето еванђеље, одбите од мене нечастивог, који ме ето на зло навлачи!“</p> <p>Осети д |
о!" говораше Рајко мирно и просто као о нечем што је са свим обично.</p> <p>Она сеђаше у седлу |
укла некуда — и сам није знао куда, и к нечему — и сам није знао к чему.{S} Сва му се Србија чи |
Боже и Богородице!{S} Ако је тамо нека нечиста авет, нека се расточава пред вашом силом, и нек |
ме невидљивим крилом закриљује од сваке нечисте силе и сваке ружне помисли.{S} Срце ми се окреп |
а, он се полагано маче од ње, спусти се нечујно низа стену, а њу остави горе саму.</p> <p>Насло |
е на реку, која тако бистра, тако тиха, нешто канда мени шапуташе.{S} И што урлање и лавеж све |
та жена.{S} Али кад јој лице сагледате, нешто малко дугуљасто али лепо сливено, — са устима кој |
ој величини.{S} Десно од њих на једној, нешто мало снижој, мраморној коцки, био је начињен цар |
p>Сад Рајку ударише пламенови у образе; нешто као гњев усколеба срце његово.{S} Више осећаше и |
ра Ружа.</p> <p>„Нисам више грофица!{S} Нешто сам далеко веће и много више, и нешто што ми је м |
ј се, госпођо!“ рече јој; „ево мене!{S} Нешто ми се смучило.{S} У души ми беше помрчало, али је |
д окрену право ка кубету од дворане.{S} Нешто шапуташе, па се опет осмејкиваше и изгледаше тако |
и то питаш?“ рече Рајко малко збуњено а нешто мало и срдито. „Нико ме други к вама послао није |
оведу амо свакога, ко ма и уображава да нешто зна!“</p> <p>Кад Мартин отиде Маргита још за неко |
е бити друкчије!“</p> <p>Учини му се да нешто баш близу њега зашкрипе.{S} Погледа и не хте очим |
е ова зова јутрос!“ рече гласно, тек да нешто почне.</p> <p>Она се сад гласно насмеја.{S} Њен с |
де је Бекри-Бекиру.{S} Циганин промрмља нешто па наже чутуру и добро повуче.</p> <p>„Ја да црни |
да оставим моје теркије.{S} Имам у њима нешто чисте преобуке па рекох: могу у мајстора дуго ост |
аваше осмех, те га издаваше да мисли на нешто што га весели.{S} Па онда опет настави:</p> <p>"Ј |
шта је и како је?!“ говораше Маргита са нешто мало више мирноће.</p> <p>„Ево да чујете!" узе Ру |
еш <pb n="27" /> вратити.{S} Нишки паша нешто као рече да је боље да се ти у Београд вратиш, је |
о.{S} Јевросима ти је спремила у бисаге нешто рубља, а наћи ћеш и брашненица и још понечега чег |
у мерџан на своме длану.</p> <p>Хтео је нешто друго да каже па се уставио.{S} Мерџан је донео у |
а наслоњена на срце његово.{S} И још је нешто видео.</p> <p>На јелеку њеном горња пуцад са грла |
чак на врху на највишој зидини од куле нешто као гвоздену чакљу?“ „Видим, видим!“ увераваше па |
ши нишком маџарска господа световаше се нешто са патер Хијеронимијем у најбољој одаји караван-с |
о тражи звезду Рајкову.</p> <p>Рајко се нешто мало збунио на оне њене речи, и не могаше одмах д |
да јој се живот баш гаси.{S} Тако му се нешто ражали, да с тешким и дубоким уздисајима само пон |
га сад нов ужас обузе.{S} Десило му се нешто што никада дотле у животу.{S} Учини му се као да |
то, једно од тога бирајте, ако не знате нешто још боље и сигурније.{S} Тек не можете земљакињу |
а:</p> <p>— „Рајко,... воде! воде! хоће нешто да ме угуши!... воде!“ Узе грчевито откопчавати ј |
ао хитра срна, спусти на земљу.{S} Рече нешто на маџарски Маџару кочијашу, који потера <pb n="1 |
рихвати Рајко, па се онда окрете и рече нешто на турски Хасан-аги Зулуфлији, и пође напред.{S} |
опет поред ње и гледаше је.{S} Она поче нешто спорије и теже да дише.{S} Пови се мало на десно |
са грчевито склопљеним рукама, говораше нешто маџарски живо и ватрено.</p> <p>Млади Рајко, који |
елог убруса, на који Рајко положио беше нешто погаче, млада црна лука, соли и млада сира.{S} Пр |
} Нешто сам далеко веће и много више, и нешто што ми је много драже.{S} Ја сам верна љуба од Ра |
танко турско ткиво испод њега са грла и нешто мало са средине груди размакнуто.{S} И онај низ к |
нам!“ рече Маргита усколебаним гласом и нешто као устежући се.</p> <p>„Оно тамо горе ритови с о |
то полагано, озбиљно, свечано, готово и нешто мало тужно.{S} Гледаше у Рајка неким замишљеним и |
е се, у јасном металном звеку, мешало и нешто поноса. <pb n="7" /></p> <p>— „Богме ће господа м |
, мирноће и нежности, и имала је у себи нешто што је растуживало.</p> <p>„Ко је ово?{S} Како је |
</p> <p>Па онда стаде поред Рајка, који нешто теже и спорије дисаше.{S} Гледаше га неизмерном н |
према оној даљној даљини, узе говорити нешто маџарски својим јасним а уздрктаним гласом, и онд |
убњеве.{S} На то ће стари посланик рећи нешто што патер преведе Рајку овако :</p> <p>„Његова бл |
а три пута сркне.{S} Иза тога баба баци нешто у ватру, што је пукло као гром, сва се кућа затре |
ј чупу од гриве изнад чела и тепаше јој нешто маџарски.{S} Кад од своје кабанице и сиџадета нач |
23" /> Рајко јахао и даље напред, много нешто замишљен.</p> <p>Био је и невесео и по готову срд |
.. крупан овај твој мерџан!“ рече Рајко нешто као запињући, и збуњен гледаше у мерџан на своме |
да она робиња сад спава?" питаше Рајко нешто снужден; „вала дао бих главу, ако се она целу ову |
већ су појели били; живели су сад о оно нешто ораха и неколико јабука.{S} Од три ораха, које би |
у цео тај дан скоро без одмора, јер оно нешто мало времена што проведоше под једним грмом, зало |
ња раја.“ Опет, хвала Богу, имамо ми по нешто што ви немате.{S} Имамо ми нашег Краљевића Марка, |
пред старим послаником, и док се матер нешто накашљиваше поче да говори:</p> <p>„Лепо ми је у |
ком као округла јабука, која се слила у нешто мало дужу но ширу коцку, и кроз мрку препланулост |
та: би ли стари господин допустио да му нешто кажем.{S} Позваше га унутра.{S} Уђе и стаде близу |
утишају, па се онда диже.{S} Циганка му нешто шапуташе на ухо, али је он нестрпљиво одгурну и р |
ајку, потапка га по рамену, говораше му нешто маџарски и заврши рекав три пут српски: „напред! |
едаше у лице Маргитино.{S} Она се у сну нешто тако невино осмејкиваше, да је милина била видети |
м на ону зидину до куле.{S} Разговараху нешто између себе маџарски и по свој прилици мио им беш |
ота, а од људи — Бога ми, мал’ не рекох нешто!....{S} Баш је <pb n="18" /> велим грехота остави |
а продреш у рудничке планине, да дигнеш нешто од онога блага, њиме да искупиш војске колико ти |
пнемо на тај змајевски престо, да видиш нешто што ће ти милије бити!“</p> <p>Поможе јој руком с |
мах да познаш?...{S} Него ходи да видиш нешто много лепше!“ и онда га повуче к трећој прилици н |
м!“</p> <p>— „Пих!“ узвикну Рајко и још нешто промрмља. „Али што да плачеш?{S} Кад те твој госп |
мо сад у другом правцу натраг!"</p> <p>„Нешто ме је страх да идемо у лево!“ рече Маргита; „стар |
е своје магловитом копреном; ни орлова, ни јастребова није се нигде могло видети; још мање јата |
каже: није ти овде твоја српска мајка, ни твоја српска сеја да те оките, ево ти један стручак |
они <pb n="126" /> ни Краљевића Марка, ни Милоша Обилића, ни Страхињу!“</p> <p>„А, сад тек вид |
ни Краљевића Марка, ни Милоша Обилића, ни Страхињу!“</p> <p>„А, сад тек видим!" упаде му Марги |
где у селу нема свеће или ватре у кући, ни жива човека на улици.{S} Тек на самом излазу из глав |
е високо под небом господствено кружио, ни зец који погурен и сав усплахирен скакаше од џбуна д |
.{S} Ништа се оку његовом измакло није: ни орао који је високо под небом господствено кружио, н |
али су главе своје магловитом копреном; ни орлова, ни јастребова није се нигде могло видети; јо |
„може им се! немају они <pb n="126" /> ни Краљевића Марка, ни Милоша Обилића, ни Страхињу!“</p |
једина знам шта сам у њему изгубила; а ни ја не знам шта је све његова земља у њему изгубила! |
и главе вашим краљевима; али нема трага ни од крви ни од секире! “</p> <p>„Бог с тобом, госпођо |
ономе што може бити, али ми се чини да ни ја тебе никад, и да бих хтео, заборавит’ не могу!{S} |
и дави луда мисао, да већ можда никада ни видети нећу ове дивне горе и планине!“</p> <p>„О, Ра |
но сазнати.{S} Не смеде више да погледа ни у мерџан; а још мање у оне сенке у које се мерџан гу |
тога не може бити ништа.{S} Не могу ја ни часа часити на твоме двору, него да видим само да те |
тако страсно.{S} Не беше то ни Циганка ни Туркиња, и ако је пред Циганиновом чатрљом седела, и |
маџарски да певаш!{S} Знаш, ниси хтела ни онда, па си морала!{S} Хајде, одмах, брзо, скидај се |
ека види да њена чистота није посукнула ни од једне помисли твоје; врати ми се амо и сам са чис |
олео да ми је гроб овде у бари где нема ни липе ни раста.{S} Еј, славна Шумадијо !{S} Некако је |
пет па тресну ногом о земљу.</p> <p>Она ни речи не проговори нити се помаче.</p> <p>— „Е, валах |
и опрости.{S} Аја! неће пијан младожења ни да чује !{S} Она паде преда њ на колена, склопи руке |
не рече ни речи, нити мрдну прстом, па ни после кад Марко осече и другу па и трећу главу Арапо |
престо <pb n="164" /> није ни од сребра ни од злата, него од растова стабла; и његов сабор није |
има играм.... ех, не могу вам од зазора ни казати како.... ја онда опет једне ноћи кад он беше |
S} Каква си несмелица нећеш никад ништа ни знати...{S} Хајде, добро; али што не притиснеш бар ј |
лико тренутака <pb n="88" /> није ништа ни мислио; заборавио Турке и самсове; заборавио и живот |
зрива.{S} Није му испало ни до Крушевца ни у Крушевцу да начини кавгу па је срдит, и без сумње |
шице од челика, и додаде му га не рекав ни речи, него само гледаше га право у очи, као да оглед |
да окрене на моје толике молитве и кад ни један светац не хте да ми помогне, она једина не ост |
њива, а све то ништа не мари ни за тебе ни за мене, баш као да нас и није!{S} Све једно; нека г |
никада до сада видео ни овакве грошеве ни овакве дукате, али видим ово је злато, а оно је тамо |
пуно да казујем.{S} Не би стигла за све ни цела ноћ.{S} Него кажи ово господину: видиш ову кулу |
крепост у срце враћају.{S} Али не смеде ни погледати к оном ковчегу на коме млада Маџарица спав |
и слатку неку песму, и не прекидаше је ни једним дахом, баш као да је хтео да се њеном тугом у |
.{S} Али то није ни десети део, о, није ни стотинити део од онога <pb n="184" /> што Маргита ос |
грма; његов престо <pb n="164" /> није ни од сребра ни од злата, него од растова стабла; и њег |
да се не угаси док не затреба.{S} Није ни гледала у њих него у онај плави пламен од ћумура, а |
S} На звериње нема за што да је, а није ни на хајдуке, јер их овуда нема.{S} Чудо ми је да ми с |
у сну!“ Маргита је по свој прилици није ни слушала.{S} Она гледаше на небо у неколике ситне и б |
е и речима срећу зажели.{S} Али то није ни десети део, о, није ни стотинити део од онога <pb n= |
ћ све знам...{S} Та није могло друкчије ни да буде?...{S} Зар би маџарски витези могли кћер маџ |
не познајете?{S} Бароне Отмаре, зар ме ни ви не познајете?!“ </p> <p>„Устајте господо!" викну |
>— Не! премилостива госпођо грофице, не ни пошто!{S} Они су сад сви трештени пијани.{S} Пијан ј |
ми је гроб овде у бари где нема ни липе ни раста.{S} Еј, славна Шумадијо !{S} Некако је милије |
ноћ.{S} Онаквог весеља не видех ни пре ни после.{S} И није слутило на добро.{S} А кад доведоше |
ече тај човек Рајку; „побојах се нећете ни доћи и ево чак узех премишљати да ниси погинуо!{S} Г |
па се хлебом храним, али то своје цвеће ни за које паре не дам!“ Ја јој онда испричах што милос |
него ова рана.{S} Не бој се!...{S} Неће ни бити ништа!" говораше Рајко све тишијим и тишијим гл |
осече прву главу Арапину, а она не рече ни речи, нити мрдну прстом, па ни после кад Марко осече |
ло снити ?{S} А ?! “</p> <p>Она не рече ни речи, само се сва стресе као да јој дође наступ од г |
?!“ Сав се стресе од ужаса, али не рече ни речи.</p> <pb n="92" /> <p>„Што ти је од једанпут ру |
буздованом у главу ударио.{S} Не могаше ни да мисли ни да осећа.{S} Беше се као скаменио.{S} Ал |
отвореним устима, али на која не могаше ни једна реч да изађе.{S} За неколико тренутака владаше |
е пробра из оних ковчега, али не могаше ни с њима много да учини; врхови би им се или извили ил |
ма уста као чепом, те сад већ не могаше ни зуцнути.</p> <p>„Брзо отвори оно моје сиџаде и додај |
рокој бакрачлији.{S} Маргита не знађаше ни шта да мисли ни шта да каже, него онако занемела од |
ли са лева рамена његова, то не знађаше ни сам; али знађаше да није са десна рамена, јер је ту |
авицу и доведоше је!{S} Што је доведоше ни по јада, али, кад хтедоше да пођу, ластавица неће да |
јде да ово мајкино момче види што не би ни у сну могло снити ?{S} А ?! “</p> <p>Она не рече ни |
им краљевима; али нема трага ни од крви ни од секире! “</p> <p>„Бог с тобом, госпођо!{S} Кад см |
ероними не могаше да стигне да забележи ни стоти део од свега онога што му Рајко казиваше о пла |
.{S} Маргита не знађаше ни шта да мисли ни шта да каже, него онако занемела од чуда, не скидаше |
главу ударио.{S} Не могаше ни да мисли ни да осећа.{S} Беше се као скаменио.{S} Али кад Маргит |
вао коње сребром?!{S} Валах, то не чини ни цар у Стамбулу ? “</p> <p>„Цару и не треба.{S} Мени |
ће, дан свањива, а све то ништа не мари ни за тебе ни за мене, баш као да нас и није!{S} Све је |
е се десила неприлика, прошао си а ниси ни малим прстом мрднуо да му помогнеш.{S} Што си тако м |
ћи на сено у кола.</p> <p>— „Не знам ти ни сам казати!{S} Велика једна милина растопила ми је с |
његова блага.{S} Не хтеде га остављати ни у Руднику ни у Кривој Реци, где је дворове имао у ко |
д тим крштеним човеком нећу ти поиграти ни мали а још мање велики!“ говораше она упорно и са св |
, не би га могла топлијим сузама облити ни дубљим уздасима окадити.</p> <p>Кад је силом подигош |
а вам причам.{S} Не можете ви замислити ни стотинити део оних грозних мука што сам ја у оној зв |
оба бокора, и не хтеде нипошто примити ни поклон у новцу од мене! “ </p> <p>Ударише Маргити су |
води и да му помогне да се цареви гости ни на шта не потуже.</p> <p>„Његови га,“ говораше Муста |
ма, или ако те има, ти немаш ни милости ни <pb n="217" /> сажаљења!{S} И онда сам се заверила д |
а ноћас пред тим младим човеком скинути ни јелек, а камо ли кошуљу до појаса, па ма ме убио! “ |
е.{S} Видех, бадава све, нема ту помоћи ни ослобођења.{S} Рекох Бекри-Бекиру: „ево дајем ти реч |
до сада у животу не осетих.{S} Не знам ни да л’ је то управ туга, или нека жудња и чежња.{S} Г |
} Занесох се, занесох се па већ не знам ни шта свирам.{S} Удари ме једном Борчија гудалом по пл |
у да бегам.{S} Ишла сам целу ноћ, нисам ни сама знала куда.{S} Гладна, жедна, прашњава, посрћућ |
си младост моју старцу једном.{S} Нисам ни на то роптала.{S} И ако нисам могла у старцу да нађе |
атих ја, „да за седам година не силазим ни у коју варош.{S} Мојом ногом ја одавде крочити нећу; |
Шта ћу јадна и кукавна!{S} Ох, не желим ни свом душманину да прође кроз онакве тренутке, кроз к |
анин као пун пуда. „Та не бих ја њу дао ни за какве откупе!{S} А шта мислиш пошто бих је могао |
о!{S} Нисам истина никада до сада видео ни овакве грошеве ни овакве дукате, али видим ово је зл |
на под од дворане.{S} Пут тај није био ни пуно три стопе широк.</p> <p>Насмеја се Рајко на она |
о узбуђен викну: „ама шта је то?“ и ако ни сам не знађаше коме управо то питање управља.</p> <p |
омчадије био најјачи.{S} Није било лако ни од шале носити таква јуначка имена.{S} Ваљало је да |
да је баш подозрива.{S} Није му испало ни до Крушевца ни у Крушевцу да начини кавгу па је срди |
из тако чврстих веза измигољи није било ни мислити.</p> <p>Кад се по други пут од њега подиже, |
пролазили!"</p> <p>„Ако нису они, нисмо ни ми!“ рече Рајко са свим мирно, па онда настави: „е, |
<p>Насмеја се Рајко па рече : „вала то ни у сну нисам, мањ ево што сад тебе дворим!{S} А није |
че патер малко нестрпљиво, па не хте то ни да преводи.{S} Али га старац посланик запита шта Рај |
вим језиком тако страсно.{S} Не беше то ни Циганка ни Туркиња, и ако је пред Циганиновом чатрљо |
ре запиштала и закукала, а они — просто ни малим прстом да мрдну!{S} Шта ли би мој стриц Павле |
ораше му робиња немарно. „Нећу ја ноћас ни мој врат а камо ли груди обнажити пред тим момком та |
.{S} Не хтеде га остављати ни у Руднику ни у Кривој Реци, где је дворове имао у којима је радо |
еде!“</p> <p>— "О, још немој о растанку ни да помињеш!{S} Него опет, и ако ће проћи времена дос |
а манастира на Светој Гори, да не такну ни једне аспре од тога блага, него да га с благословом |
аву.</p> <p>Целим путем до сванућа нису ни речи говорили.{S} Он би се само овда и онда окренуо |
би и о нашем добром старцу!{S} Али нећу ни ја да спавам, хоћу само кости да одморим.{S} Седи ту |
о је једноч руком ударих!{S} А ево нећу ни толико !{S} Поздрав и поклон царевом чаушбаши, слуша |
<head>10</head> <p>Рајко није то одмах ни опазио, него казиваше песму и даље.{S} Али кад Краље |
ј, целу ноћ.{S} Онаквог весеља не видех ни пре ни после.{S} И није слутило на добро.{S} А кад д |
ела сам а овакво чудо до ноћас не видех ни у сну!“ Маргита је по свој прилици није ни слушала.{ |
никако и нема, или ако те има, ти немаш ни милости ни <pb n="217" /> сажаљења!{S} И онда сам се |
њему мили.{S} Ако нећеш да се смилујеш ни данас мојим сузама, смилуј се његовој младости и чис |
севну и гром пуче?...{S} Тобож не смеш ни да се сетиш... и ти си ми неки јунак !...{S} Ниси ни |
ије вели ти: да ту јадну жену не такнеш ни малим прстом, јер ћеш закукати да сав Алаџа-хисар чу |
тас дише. „Вала,“ говораше сам у себи, „ни дивна ћерка од Божуна Бана а Јанкова госпођа девојка |
се возимо по твојој земљи, нигде грма, нигде липе!{S} Ако видиш по неки јаблан, то ти је све.{ |
ва дана како се возимо по твојој земљи, нигде грма, нигде липе!{S} Ако видиш по неки јаблан, то |
Свеж поветарац дуваше од Јастрепца.{S} Нигде никога.{S} Рајко зазвижда.</p> <p>Али Маџарица не |
господи, јер му се чинило да свега тога нигде ван Србије нема..</p> <p>Патер Хијероними не мога |
оче да стеже лед око срца, кад опази да нигде у селу нема свеће или ватре у кући, ни жива човек |
реном; ни орлова, ни јастребова није се нигде могло видети; још мање јата дивљих голубова; испо |
то и драго камење окованих.{S} Она мало нижа трпеза у зачељу била је од углачаног плавог камена |
утати?...{S} Макни мало са лица њена на ниже погледе своје!...{S} Што се бојиш?...{S} Јелек је |
и од сребра са сребрним кандилима, неки ниже други више, те изгледаше као да под сводом лебди ч |
ена на коме сеђаше, пође два три корака низ косу, устави се и опет ослушкиваше.{S} Па се онда о |
зубе.{S} Коса јој се пореметила па пала низ плећа.{S} Рајко застаде за један тренутак збуњен, к |
стоји поред њега, а крупне јој се сузе низ образе ваљају.</p> <p>„Госпођо, немој да плачеш!... |
склопљеним рукама.{S} Потекоше јој сузе низ образе, и онда поче гласно да јеца, просто грцајући |
чаушбаша рече, те цела свита пође даље низ брдо.</p> <p>Он сам застаде мало иза њих свих.{S} С |
укама!{S}" И лепо натераше сељаке да ме низ брдо понесу, па после да ме метну на коња.{S} Покај |
да ли ћу наћи какав чун, па да се њиме низ реку пустим!“ Тек то рекох а учини ми се да чујем в |
Тек пуче пушка, а господа да се поломе низ степенице. „Дај кола, коње, дај коње!{S} Кола, кола |
рикупи густу црну косу, него јој падаше низ плећа у коврџастим таласима, који се као крило гавр |
ланика и свите његове.{S} И онда пођоше низ брдо правцем к чесми, па да изађу на пут у варош.</ |
уђе!“</p> <p>Узеше се за руке и пођоше низ ужу ка колима.{S} Рајко ћуташе.{S} Од силног узбуђе |
исера, па се спуштају низ моје образе и низ моје грло; стас сам утегла у један панцир од драгог |
— обучена у белу свилу, с расплетеном и низ плећа спуштеном косом.{S} У руци је носила један ди |
као да сад гледам Голубана како силази низ кулу, сетан невесео, тешко му је што не може да пос |
браћо, изгибосмо!{S}" Поломише се Турци низ планину, побацаше и пушке и јатагане, оставише и ко |
нка тканица није у реду.{S} Извуче онај низ мерџана из тајанственога збега у који се завукао би |
са средине груди размакнуто.{S} И онај низ крупног црвеног <pb n="120" /> мерџана, што га је о |
те.{S} Погледа к робињи и виде како јој низ образе једна суза другу стиже.</p> <p>Свираше тако |
бнаженом повисоком врату савио се један низ крупног црвеног мерџана.{S} Јелек од загасито зелен |
зе све витице од бисера, па се спуштају низ моје образе и низ моје грло; стас сам утегла у једа |
зама хитро искочи — он онда пусти скелу низ Мораву.</p> <p>Њих двоје одмах се прихватише уз јед |
, да пошљеш скелеџији паре што му скелу низ воду отиснусмо.{S} Знам ухватиће је, али ће имати ш |
кри иза оних румених покретних уста два низа белих и ако неравних зуба.{S} Не беху „као бисер“, |
полагано маче од ње, спусти се нечујно низа стену, а њу остави горе саму.</p> <p>Наслонив се л |
а на повисоком и танком врату носила је низове од бисера и драгог камења, што својим севањем са |
да видиш! “ и извади и подиже у висину низове крупнога бисера и бројанице од смарагда, сафира |
Божуна Бана а Јанкова госпођа девојка, није лепша од ње!“</p> <p>Тек то рече а у једној полови |
л’ ти она род какав?{S} Није ти сестра, није ти посестрима; какав су ти род њена младост, њена |
ујеш!“ рече јој старац.</p> <p>— „Није, није оче!{S} Чула сам, ево и сад чујем лавеж и скамукањ |
а сав поцрвене од стида.</p> <p>„Није, није!“ прихвати она брзо; „не смејем се теби, који имаш |
ноша, дрскост којега толико изненађује, није нама од стране Сарацена са извесном намером да имп |
!{S} Није далеко!"</p> <p>„Чујеш момче, није мени за чекање.{S} Него</p> <p>ево ти сребрни грош |
ар прве године, кад вас Турци одведоше, није знао шта ће од жалости за вама.{S} Слао је људе у |
оветарцем, који оживљава и умор односи, није тешко бити испосник, и баш је слатко бити пустињик |
а!{S} И његова највећа мука, коју мучи, није Турчин, него неслога српска и немаштина новца и ор |
</p> <p>„Није ми брат, није ми вереник, није ми љубазник, није ми никакав род, и опет ми је мил |
рат, није ми вереник, није ми љубазник, није ми никакав род, и опет ми је милији но да ми је и |
ажели.{S} Али то није ни десети део, о, није ни стотинити део од онога <pb n="184" /> што Марги |
Бог, да ја њима поклоне чиним!{S} Него, није то тамо моја зарада!"</p> <p>„Ма, човече, вређаш г |
свима присутнима:</p> <p>„Није ми брат, није ми вереник, није ми љубазник, није ми никакав род, |
цаше: „не бој се, не бој се; није грех, није грех; а сласт је, сласт, сласт!“</p> <p>Као да је |
<pb n="223" /> покојнику, па нека каже: није ти овде твоја српска мајка, ни твоја српска сеја д |
му срце куцаше: „не бој се, не бој се; није грех, није грех; а сласт је, сласт, сласт!“</p> <p |
уда сам без ње враћати?!...{S} Није то; није то; него ме за грло хвата и дави луда мисао, да ве |
одног грма; његов престо <pb n="164" /> није ни од сребра ни од злата, него од растова стабла; |
{S} За неколико тренутака <pb n="88" /> није ништа ни мислио; заборавио Турке и самсове; забора |
и не без муке, веза му руке на леђа!{S} Није дуго трајало од онога тренутка кад оно Циганин при |
то довикује Јовану кнезу од Богдања!{S} Није друго иду с неким Турцима!{S} А ето сад опет удари |
тако?!“</p> <p>„Не може да је тако!{S} Није право да ти на твоје женско раме примаш терет, кој |
мисао сину.</p> <p>— „Ето га у брду!{S} Није далеко!"</p> <p>„Чујеш момче, није мени за чекање. |
ћеш се овуда сам без ње враћати?!...{S} Није то; није то; него ме за грло хвата и дави луда мис |
у, те да се не угаси док не затреба.{S} Није ни гледала у њих него у онај плави пламен од ћумур |
је појава била пријатна и допадљива.{S} Није му било више од двадесет и две године.</p> <p>Крас |
учини се свима да је баш подозрива.{S} Није му испало ни до Крушевца ни у Крушевцу да начини к |
ј да иде да се испава.{S} Уморна је.{S} Није чудо, од кад се то путује!{S} А сутра опет ваља ра |
ка ока, него само две црне маслинке.{S} Није имала венац на глави, али је била обучена у белу с |
вати: „причаћемо ти све по реду оче.{S} Није ово младолики јаничар, већ је ово млада једна госп |
ла и да је он сиромах у њеној мрежи.{S} Није дуго потрајало док ето Манде и њене Сокице у двор. |
амен према чесми и пусти се у мисли.{S} Није имао гусле нити је био слеп, али у њега као да је |
је он од све момчадије био најјачи.{S} Није било лако ни од шале носити таква јуначка имена.{S |
очи, те му погледи падоше на ибрик.{S} Није био нимало жедан на онако хладовинастом и мирисном |
ет га је умор савладао те је заспао.{S} Није знао колико је дуго спавао, али кад отвори очи вид |
силаву и стаде на сред капеле мирно.{S} Није да се молио Богу, него је тако само стајао, миран, |
мислиш ја сам се молила Богородици!?{S} Није, него сам с њоме разговарала као обично, изјадала |
Лудо једна! је л’ ти она род какав?{S} Није ти сестра, није ти посестрима; какав су ти род њен |
ломио је и свој велики нож из сплава, а није у стени начинио улом колико за своју песницу.{S} П |
јка!{S} На звериње нема за што да је, а није ни на хајдуке, јер их овуда нема.{S} Чудо ми је да |
исам, мањ ево што сад тебе дворим!{S} А није тешко тебе дворити.{S} Све што овде хтедох то је, |
итом копреном; ни орлова, ни јастребова није се нигде могло видети; још мање јата дивљих голубо |
диш по неки јаблан, то ти је све.{S} Да није да понека шева прне с пута у вис, и да није погдек |
...{S} Јест Румели-Бенглер-бег.{S} А да није то тамо Бенглер-бег?!“ рече пијани старац, па се о |
Мајке Божје.</p> <p>Рајко се побоја да није излудела, кад оно поче да узвикује говором неразум |
туге заплачем!{S} О, Рајко, та ваља да није што ћеш се овуда сам без ње враћати?!...{S} Није т |
а, то не знађаше ни сам; али знађаше да није са десна рамена, јер је ту лежала њена рука, на ко |
да понека шева прне с пута у вис, и да није погдекоје чапље, да се на једној нози стојећи зами |
, од свакојаког златног посуђа.{S} И да није било оноликих кандила, само драго камење, што се з |
обично добра душа, и да не може бити да није од великога господскога рода.{S} Веле познаје се т |
е ? !“</p> <p>— „ Је ли жив?{S} Како да није жив!“ па се сељак гласно насмеје и испод трепавица |
/p> <p>— „Је ли овде у двору? — Како да није у двору!“ одговори сељак, па се опет насмеја.</p> |
> <p>— „Да знаш да је не бих одврнуо да није за хатар нашем ортаклуку!“</p> <p>Посадише се на ј |
="192" /></p> <p>„Према мени Бог никада није био добар.{S} Он мене гони од како ме је из наручј |
о.{S} Учини се Рајку да јој глас никада није био тако сладак, тако мек и опет тако јасан. </p> |
S} Све бих заборавила, да нож мога мужа није убио човека, који ме је турског ропства ослободио |
ош никада у своме младом животу заспала није.</p> <p>Старац и Рајко остадоше да преноће поред о |
љски у бризи, да јој се памет преврнула није.</p> <p>Рајко сад трљаше очи, уштину се у мишицу ј |
ртом или петом ударцу.{S} Четвртог дана није могла да подигне чекић са земље.</p> <p>Пети дан, |
ти!“ прихвати Ружа.{S} Даће Бог да рана није опасна.{S} Доћи ће лекари, а на великом су гласу.{ |
кло обишао сав Крушевац.{S} Моја Расина није далеко одавде и имам овде добрих познаника.{S} Рас |
ом у чело, као да се увери да му лубања није напукла, па задовољан тим претходним, и ако врло п |
себи говори; „сад већ све знам...{S} Та није могло друкчије ни да буде?...{S} Зар би маџарски в |
е њеном мужу; нека види да њена чистота није посукнула ни од једне помисли твоје; врати ми се а |
то из пећине чује.{S} Али се више ништа није чуло.</p> <pb n="95" /> <p>— „Хајде да погледамо г |
говораше она спази да јој танка тканица није у реду.{S} Извуче онај низ мерџана из тајанственог |
окренуо да погледа да ли млада Маџарица није у седлу заспала, и увек би видео њена два велика о |
} Од Рајка чистијег и племенитијег срца није било.{S} Док је жив био дивила сам му се.{S} Сад г |
наш ти како је она добра!{S} Кад се Бог није хтео да окрене на моје толике молитве и кад ни јед |
авет утекла би!{S} А <pb n="145" /> кад није авет другога се чега баш и не бојим.{S} Сад ћемо в |
ијус, а већ знате нашем господину никад није много требало!{S} Ко није пијан, то је она црна зм |
и тако дражи пуној жени.{S} Никад дотле није његов чисти поглед пао на толику и тако белу нежно |
.{S} Слушајте њихове заповести.{S} Коме није право, марш са моје земље!“ То је било одмах после |
ње и до посланика.{S} Побојао се да се није што незгодно десило царевом госту.{S} Стадоше му о |
<pb n="219" /> подузела.{S} Маргита се није од њега одмицала.{S} Нареди те јој Ружа извади из |
вијала се поред ње горе уз брдо, док се није у трави од ледине изгубила.{S} Од широких мраморни |
ах дође да нас превезе! “</p> <p>Сељаче није никада видело толико благо у својој руци.{S} Узе г |
кишица почела да ромиња.{S} И небо више није било плаво него сиво; Копаоник и Јастребац замотав |
г весеља не видех ни пре ни после.{S} И није слутило на добро.{S} А кад доведоше сутра дан млад |
ни за тебе ни за мене, баш као да нас и није!{S} Све једно; нека госпођа буде робиња, нека роби |
ло са главе шубарицу; „на бољем месту и није могао погинути!{S} Их, шта је песама мој стриц зна |
="101" /> <p>— „Говорила је српски, али није имала круну; него је била обучена у црно као калуђ |
своју.{S} Паде у неки занос, у коме или није чула што јој он говораше, или не могаше речи да пр |
сам да се из тако чврстих веза измигољи није било ни мислити.</p> <p>Кад се по други пут од њег |
х ни у сну!“ Маргита је по свој прилици није ни слушала.{S} Она гледаше на небо у неколике ситн |
као да пуку командира; „мени деран тај није подозрив.{S} Али ви познајете боље од нас ове људе |
зиду доле на под од дворане.{S} Пут тај није био ни пуно три стопе широк.</p> <p>Насмеја се Рај |
а је радосна жудња вукла некуда — и сам није знао куда, и к нечему — и сам није знао к чему.{S} |
сам није знао куда, и к нечему — и сам није знао к чему.{S} Сва му се Србија чинила као да је |
лудост а ђаво не спава!{S} Видим и сам није ти лако било.{S} Свецима и испосницима су се јавља |
ом судбом заплакати могла.{S} Али видим није! “ <ref target="#SRP18920_N1" /></p> </div> <div t |
детињском радозналошћу.</p> <p>„О, сан није био ружан; сан је био пун лепоте и милине, али, бо |
које тако прскаше варницама, да се у њ није дало гледати.{S} Беше ту још поређан велики број м |
и срдито. „Нико ме други к вама послао није до жалосна судбина оне ваше земљакиње што онако мл |
је трећи пут истина поклизнуо, али пао није, јер га је Душан од њених усана отргао.{S} Веруј м |
носно, љуто и бесно и без тога!{S} Него није она моја мајсторица.{S} Она је моја робиња!{S}" Па |
склоним да те не бију ветрови.{S} Него није први пут да ти говориш као да си видовита.{S} Овде |
ојим очима, какве он дотле никада видео није.{S} Готово се он сам застиде, и нехотице обори очи |
сподину никад није много требало!{S} Ко није пијан, то је она црна змија Манда и њена кћи.{S} А |
ије сам патио што сам ја патила, или ко није очима гледао моје муке, тај не може да замисли сву |
злаза из овога подземнога двора.{S} Ако није друкчије, мојим ножем просећи ћу стену, колико да |
тиме спуштала.{S} Никада до тада Рајко није стојао тако близу једној младој и тако дражи пуној |
P18920_C2.10"> <head>10</head> <p>Рајко није то одмах ни опазио, него казиваше песму и даље.{S} |
лепрша.{S} Ништа се оку његовом измакло није: ни орао који је високо под небом господствено кру |
ом погледам ко ми је младожења, кад оно није више мој стари чича, него млад и красан један вите |
оју главу, на оном пању одсећи, ако оно није цар Душан. „За ово,“ рече показујући руком на прил |
носитом гипком ходу, изгледало је да то није <pb n="34" /> нека обична и проста жена.{S} Али ка |
оти.{S} Сад било да то јесте било да то није, тек је то Маџарица, ваша земљакиња, од ваше горе |
стегне и речима срећу зажели.{S} Али то није ни десети део, о, није ни стотинити део од онога < |
шева и ова земља и оно небо!{S} Зар то није да се човек гласно насмеје?"</p> <p>„Није!“ рече Р |
че она својим слатким гласом.</p> <p>То није био глас него музика; музика у којој су се тужни з |
и ми!{S} Хтедох да ти послужим, али ето није тако воља божја!...{S} Опрости ми твоје муке ако у |
убоком сну, неће се разбудити; а то бар није грех.{S} Ето, питај дванаест сребрних престола вла |
, него од растова стабла; и његов сабор није од властеле и владика у господским столовима, под |
е бити да се с тобом растајем.{S} А већ није нам друго!{S} Нека је хвала Богу који нас, ето, пр |
</p> <p>— „Махни се тога!{S} Хвала Богу није нам невоље да крв проливамо.{S} Него ево у моме си |
знуо да сазна једну страшну тајну, коју није слободно сазнати.{S} Не смеде више да погледа ни у |
о је дрзнуо да види једну светињу, коју није слободно видети, и као да је дрзнуо да сазна једну |
гита се тихо насмехну па рече: „Кондору није требала свећа да ме позна! “</p> <p>„Јесте, ви сте |
засветлило.{S} Ништа на целом том путу није могло да загреје срца њихова у брже куцање тако, к |
орни, не буните се, не гините лудо, још није дошло време, а кад дође време доћи ће и човек!{S} |
!...{S} А шта да вам причам?!...{S} Ко +није сам патио што сам ја патила, или ко није очима гле |
id="SRP18920_C2.11"> <head>11</head> <p>Није мислио да заспи, и опет га је умор савладао те је |
час у ону тајанствену светлост.</p> <p>Није дуго трајало па Маргита устаде.{S} Приђе па пољуби |
хвати Рајко исто тако сетан и озбиљан; „није вајде, ваља да гледамо шта ћемо. <pb n="139" /> Ту |
?"</p> <p>„Није!“ рече Рајко пресудно; „није да се насмеје него да се заплаче!{S} Него то је ба |
а их чујеш!“ рече јој старац.</p> <p>— „Није, није оче!{S} Чула сам, ево и сад чујем лавеж и ск |
овде међу нас као с неба...“</p> <p>— „Није с неба!“ прекиде га Манда љутито; пала међу нас из |
је да се човек гласно насмеје?"</p> <p>„Није!“ рече Рајко пресудно; „није да се насмеје него да |
гласно а сав поцрвене од стида.</p> <p>„Није, није!“ прихвати она брзо; „не смејем се теби, кој |
врата по целој ширини њиховој.</p> <p>„Није авет!“ рече Рајко са свим поуздано, окренув се Мар |
че лекарима и свима присутнима:</p> <p>„Није ми брат, није ми вереник, није ми љубазник, није м |
марити да вама зло какво чине!“</p> <p>„Није право што говориш, госпођо!“ рече Рајко; „ја те на |
доброту и твоје витештво никад, никад, никад заборавити нећу.{S} Ако на ономе свету, после смр |
, твоју доброту и твоје витештво никад, никад, никад заборавити нећу.{S} Ако на ономе свету, по |
дној младој и тако дражи пуној жени.{S} Никад дотле није његов чисти поглед пао на толику и так |
може бити, али ми се чини да ни ја тебе никад, и да бих хтео, заборавит’ не могу!{S} Ево сам се |
} И онда сам се заверила да к теби више никад не подигнем очи, да пред тобом никад више не прик |
S} И сад ето да се растајемо, може бити никад да се не видимо!{S} Али знај, да ћу на тебе, док |
ше никад не подигнем очи, да пред тобом никад више не приклоним колено своје, и да се никада ви |
да буде, твоју доброту и твоје витештво никад, никад, никад заборавити нећу.{S} Ако на ономе св |
Амброзијус, а већ знате нашем господину никад није много требало!{S} Ко није пијан, то је она ц |
„Или ме старе моје очи варају, или баш никад не видех тако младоликог јаничара !{S} Добро си м |
епа и мила!{S} Каква си несмелица нећеш никад ништа ни знати...{S} Хајде, добро; али што не при |
старац; „вала, Господе Боже мој, сад ил’никад; умудри ме шта да радим с ово двоје младих да у л |
а много срчаности још више има суза.{S} Никада ја не видех нашу Српкињу да такве сузе лије!{S} |
с тихо повијала и још тиме спуштала.{S} Никада до тада Рајко није стојао тако близу једној млад |
вим што вам је на овоме свету свето, да никада и никоме казати нећете ако што будете видели!“</ |
о хвата и дави луда мисао, да већ можда никада ни видети нећу ове дивне горе и планине!“</p> <p |
стини и сребро и злато!{S} Нисам истина никада до сада видео ни овакве грошеве ни овакве дукате |
. <pb n="192" /></p> <p>„Према мени Бог никада није био добар.{S} Он мене гони од како ме је из |
ђе да нас превезе! “</p> <p>Сељаче није никада видело толико благо у својој руци.{S} Узе грош и |
ћа крупним својим очима, какве он дотле никада видео није.{S} Готово се он сам застиде, и нехот |
више не приклоним колено своје, и да се никада више срце моје не занесе молитвом к престолу тво |
ш... и ти си ми неки јунак !...{S} Ниси никада младу жену у уста пољубио, него си дочекао да пр |
в ужас обузе.{S} Десило му се нешто што никада дотле у животу.{S} Учини му се као да му се душа |
свечано.{S} Учини се Рајку да јој глас никада није био тако сладак, тако мек и опет тако јасан |
ми је срце у чудновату неку тугу, какву никада до сада у животу не осетих.{S} Не знам ни да л’ |
зо заспа слатко,</p> <p> како можда још никада у своме младом животу заспала није.</p> <p>Стара |
е ми вереник, није ми љубазник, није ми никакав род, и опет ми је милији но да ми је и љубазник |
дви је од прилике за пола палца.</p> <p>Никакав зрак светлости не паде кроз тај отвор у ходник, |
ма, купала сам се у сузама, па ништа, и никакве помоћи.{S} Неколико сам пута покушавала да се г |
ављам!" рече му тихо.</p> <p>— „Нису то никакви труди.{S} Право је да те послужим а и мило ми ј |
мо се ти склони мало!“ </p> <p>„Никако! никако!“ врискаше Маргита стресајући се од ужаса, па св |
ц умреш, може да те прогута!{S} Не, не, никако то!{S} Него ето да просецамо стену, па ако је не |
аном размрскам!“</p> <p>„Не, не, не!{S} Никако!“ викаше Маргита преплашено, па узе вући Рајка з |
морна.{S} Не хтеде се одвајати од Рајка никако.{S} Седела би поред њега с главом наслоњеном на |
слабо и очајно срце рекло: па тебе или никако и нема, или ако те има, ти немаш ни милости ни < |
и!{S} Само се ти склони мало!“ </p> <p>„Никако! никако!“ врискаше Маргита стресајући се од ужас |
рска остава, — све бачве пуне злата!{S} Нико не зна где је и на коме је месту, али веле, кад би |
реник и најприснији и најмилији род.{S} Нико од вас не зна колико је он невин и племенит био.{S |
а је ових у Маргите са свим нестало.{S} Нико је <pb n="221" /> више не виде да се заплаче.{S} А |
трепавице.</p> <p>„О Мартине, зар нема нико у селу ко је вичан ранама ?{S} Има ли какав стар ч |
!{S} Та он једини и може да помогне кад нико други не може!{S} Ко је подигао моју Марушу из вел |
у виноград!“ рече дечко; „баш говорише нико неће тако сабаиле ударати на скелу!“</p> <p>„Где ј |
да ме позна! “</p> <p>„Јесте, ви сте и нико други!{S} Ваше јединствене очи, ваш сладак глас!{S |
сам га чим сам га видео.{S} То је он и нико други!“</p> <p>— „Кад си ти видео цара Душана, те |
у и запомагање од Манде Циганке.{S} Али нико од гостију да приђе грофу у помоћ.</p> <p>Рајко се |
д би се тако лако завађали.{S} Веруј ми нико се с тога не би завадио мањ санџак-бег с Циганином |
а или три тренутка не остаде у дворници нико други осим Рајка, Маргите и Мартина. </p> </div> < |
познали су ме одмах!...{S} Господо, зар нико од вас не може да ме позна?{S} Силађи Јаноше, зар |
е и помози да одавде изађемо !“ </p> <p>Нико не одговараше.{S} Зачу се само као неко тихо звижд |
о малко збуњено а нешто мало и срдито. „Нико ме други к вама послао није до жалосна судбина оне |
="129" /> с Аћимом?“ запита мој стриц. „Нико! сам је!“ одговори наш Краљевић Марко. „Јеси ли му |
јаше, казиваше му да у пећини нема више никог живог.{S} Тада прва мисао Рајкова беше: "ако су Т |
поветарац дуваше од Јастрепца.{S} Нигде никога.{S} Рајко зазвижда.</p> <p>Али Маџарица не изађе |
као да гласно казује: <hi>„не бојим се никога до Бога!“ </hi> Од обрвских саставака полазио је |
пре изаћи да видим да нема кога.{S} Ако никога нема зазвиждаћу, а ти онда изађи па журно за мно |
велике новце најми неколике сељаке да, ником ништа не казујући, помогну изнети ковчег на најбл |
<pb n="42" /> човек.{S} Је ли вера, да ником казати нећеш?!“ питаше Рајко.</p> <p>„Вера!{S} Тв |
и господско колено.{S} Од многог поноса никоме лепо да одговори, а најгоре мени своме господару |
ам је на овоме свету свето, да никада и никоме казати нећете ако што будете видели!“</p> <p>„За |
му погледи падоше на ибрик.{S} Није био нимало жедан на онако хладовинастом и мирисном уранку, |
и!{S}" И даде ми оба бокора, и не хтеде нипошто примити ни поклон у новцу од мене! “ </p> <p>Уд |
о срећу да бегам.{S} Ишла сам целу ноћ, нисам ни сама знала куда.{S} Гладна, жедна, прашњава, п |
сујетног детета рече Рајку: „шта велиш, нисам ли сад лепша?“</p> <p>Али не дочека Рајкова одгов |
ађ-Бање биће сад да је мојих година!{S} Нисам слушао да се и по трећи пут оженио !{S} Ово мора |
S} Ово је у истини и сребро и злато!{S} Нисам истина никада до сада видео ни овакве грошеве ни |
ала сам да сам се с тобом венчавала.{S} Нисам ти онда могла то да кажем.{S} Ево ти сада казујем |
„Ех, шта ћеш?{S} Сила Бога не моли.{S} Нисам мислио да ће тако да се сврши!“ говораше сам у се |
редао си младост моју старцу једном.{S} Нисам ни на то роптала.{S} И ако нисам могла у старцу д |
!{S} Чини ми се свисла бих од страха да нисам поред тебе!“</p> <p>— „Не бој се!“ рече јој Рајко |
гима каже.{S} Што ти знам рећи то је да нисам светац, него грешник пред Богом!“ Ове би се још л |
даше да види очи њене.</p> <p>„Срећа те нисам труд!“ рече она са тихим осмехом; „запалио би ме |
ом.{S} Нисам ни на то роптала.{S} И ако нисам могла у старцу да нађем одговора чежњи својој, зн |
е то не да описати....{S} Чудим се како нисам полудела.{S} Кад ме је Бекри-Бекир унео везану у |
какву девојку и да ли сам се верио, то нисам и ако у нашој земљи има пуно лепих и добрих девој |
х уздаха и даждом мојих суза.{S} И опет нисам роптала.{S} Још сам се теби исповедала, теби моли |
ја се Рајко па рече : „вала то ни у сну нисам, мањ ево што сад тебе дворим!{S} А није тешко теб |
а Душана!“ <pb n="115" /></p> <p>— „Баш нисам.{S} А откуда ти знаш да је то цар Душан?“ рече Ма |
а си платио за њих?“ упита га Маргита. „Нисам ништа!“ рече Мишко; „видех их у српскоме шору у ј |
а право на Борчију да га рукама удави. „Нисам ја крив, милостиви грофе! “ брањаше се Борчија; „ |
!" јецаше сиротица стара Ружа.</p> <p>„Нисам више грофица!{S} Нешто сам далеко веће и много ви |
лики па још маџарски да певаш!{S} Знаш, ниси хтела ни онда, па си морала!{S} Хајде, одмах, брзо |
ану!{S} Празна чутура — ето баксуз !{S} Ниси ваља <pb n="44" /> да дошао на оваки посао са слут |
сетиш... и ти си ми неки јунак !...{S} Ниси никада младу жену у уста пољубио, него си дочекао |
ћа. „Чекај!... чекај један часак!...{S} Ниси ли ти... пре неки дан... прошао овуда у свити маџа |
, коме се десила неприлика, прошао си а ниси ни малим прстом мрднуо да му помогнеш.{S} Што си т |
е!" зајеча Рајко сав пренеражен. „Да га ниси заклала?!“</p> <p>— „Хтедох!“ рече она мирно; „али |
м.{S} И да ниси госпођа робиња си, и да ниси робиња жена си, жудиш за завичајем и за слободом с |
ј да ћу се заборавити ма у чем.{S} И да ниси госпођа робиња си, и да ниси робиња жена си, жудиш |
те ни доћи и ево чак узех премишљати да ниси погинуо!{S} Гледај па хватај пут.{S} По ноћи је пр |
оме двору српскога цара; али се ти њима ниси одазвао.{S} Твој одговор на моје молитве биле су с |
ад си се ти још смрти бојала?{S} Зар је ниси толико пута преклињала да ти дође па да те избави? |
емо ти опростити.{S} Него од сада да се ниси усудио да се зовеш Краљевић Марко, нити ко од вас, |
„Зар ти мене не водиш к њима?{S} Зар ти ниси од њих к мени послат ? питаше она у чуду; веђе јој |
то ћемо се скоро и растати, а ништа нам ниси причала о твоме робовању у Турака!{S} Дед’ нам при |
а завичај видиш!{S} Еј, јадна жено, баш ниси среће имала! “</p> <p>Подиже је у своме наручју и |
цар Душан?“ рече Маргита мирно.</p> <p>„Ниси чула за нашег цара Душана!“ викну Рајко запрепашће |
моли, па онда се спусти на колена поред ниске софе, на којој Рајко лежаше, и поче да говори:</p |
својом за рукав од његова гуњца, па се ниско пригну над самим пањем и оштро га посматраше, као |
вој осовини.{S} Испод ње се могао човек ниско погнут провући некуда унутра у мрак.</p> <p>Кад и |
} Кад свита изађе мало у брдо, у једном ниском лугу славуј певаше тужну и слатку неку песму, и |
ш?" питаше га отац. „Бог с тобом, бабо! нисмо ли с њиме у завади због оних заватина у потоку ?! |
добро пролазили!"</p> <p>„Ако нису они, нисмо ни ми!“ рече Рајко са свим мирно, па онда настави |
м ли ја будна? јеси ли ти будан?!{S} Да нисмо обадвоје излудели?!{S} Протрљај, молим те, своје |
ми што по незнању замишљам да може бити нисте при новцу и за такву работу.{S} Ако нисте, онда е |
сте при новцу и за такву работу.{S} Ако нисте, онда ево друга начина: нека пођу два млада госпо |
.{S} Каже мени мој Мартин: „лажу, лажу; нису се они макли из Сегедина; него су се онај црни пат |
ветлих, али без душевне топлоте, као да нису два девојачка ока, него само две црне маслинке.{S} |
, али мало на више свилена пупад као да нису смела да огледају своју растегљивост о девојачке г |
и на води испод њега скелу.</p> <p>„Да нису тамо господа маџарска?" запита Маргита.</p> <p>— „ |
асто али лепо сливено, — са устима која нису била врло малена, али на којима је било пуно неке |
з Мораву.</p> <p>Целим путем до сванућа нису ни речи говорили.{S} Он би се само овда и онда окр |
негде у овим урвинама!“ „Видите да овде нису; а ето вам урвине, ето вам планине, ето вас, а ето |
ака стена румена; и саме вране и свраке нису му се више чиниле да су тице злослутице, него само |
и великој сјајности; да управо Турци и нису вас заробили, него сте се ви договорили с неким мл |
негде и некад слушала, да ваши краљеви нису добро пролазили!"</p> <p>„Ако нису они, нисмо ни м |
о њих. „Окована су гвожђем!“ рече, „али нису забрављена!“ Повуче <pb n="96" /> за алку и врата |
који беше већ трећи како ништа окусили нису, беше склопила руке на рамену Рајковом, па на њих |
поможе јој да се намести.</p> <p>»Да ми нису ове широке турске чизме,“ извињаваше се млада Маџа |
љеви нису добро пролазили!"</p> <p>„Ако нису они, нисмо ни ми!“ рече Рајко са свим мирно, па он |
труде стављам!" рече му тихо.</p> <p>— „Нису то никакви труди.{S} Право је да те послужим а и м |
унак, и наши други јунаци нит’ се жене, нит’ се бију, нити вино пију, док не зовну у дружину Си |
те ме поврате.{S} Нит’ могу да утечем, нит’ могу да се убијем; узела сам се онда молити Богу, |
уста и ко зна шта још те ме поврате.{S} Нит’ могу да утечем, нит’ могу да се убијем; узела сам |
Јанко је наш јунак, и наши други јунаци нит’ се жене, нит’ се бију, нити вино пију, док не зовн |
е би ми милије било што сам поред тебе, нити ће ми теже бити да се с тобом растајем.{S} А већ н |
, или да баш неће да чује моје молитве, нити да види моје муке и моје сузе; он се окренуо од ме |
у главу Арапину, а она не рече ни речи, нити мрдну прстом, па ни после кад Марко осече и другу |
ниси усудио да се зовеш Краљевић Марко, нити ко од вас, децо, да се усуди да га тим јуначким им |
руги јунаци нит’ се жене, нит’ се бију, нити вино пију, док не зовну у дружину Сибињанин Јанка! |
и пусти се у мисли.{S} Није имао гусле нити је био слеп, али у њега као да је било срце једног |
земљу.</p> <p>Она ни речи не проговори нити се помаче.</p> <p>— „Е, валах ћеш сад да скочиш!“ |
ја ћу његове !“</p> <p>„Не бојим се ја ничега кад има светлости.{S} Мене је страх само у мраку |
да тако млад и тако красан и тако због ничега умрети!" <pb n="213" /></p> <p>„Ах, ти не знаш, |
</p> <p>Али ево сад путем од Крушевца у Ниш Рајко је са свим други човек.</p> <p>Јахао је напре |
="26" /> и снује нове згоде.{S} Уђоше у Ниш са већ готовом одлуком да се с њиме растају. </p> < |
е реше шта да раде.</p> <p>А на путу до Ниша сви погледаху испод ока к Рајку.{S} Она очевидна п |
но што је сагледао Мораву с ову страну Ниша, Рајко је са свим јасно и поуздано знао шта би му |
е да се можеш <pb n="27" /> вратити.{S} Нишки паша нешто као рече да је боље да се ти у Београд |
. </p> <p>Кад се вратише са походе паши нишком маџарска господа световаше се нешто са патер Хиј |
„хеј, што гребеш, јеси л’ полудео?!{S}" Ништа ја.{S} Ћутим па гледам у њу. <pb n="48" /></p> <p |
ламбас витих крила њихових узлепрша.{S} Ништа се оку његовом измакло није: ни орао који је висо |
ођо?!{S} Овај се свет врти око нене.{S} Ништа ти га не разумем.{S} Што ти је те јецаш?{S} Казуј |
арске би се господе лице засветлило.{S} Ништа на целом том путу није могло да загреје срца њихо |
{S} Него ето ћемо се скоро и растати, а ништа нам ниси причала о твоме робовању у Турака!{S} Де |
рти главом као да му каже: нема од тога ништа мој брајко; мали си ти за такво јунаштво!</p> <p> |
ј се тако препадати!{S} Неће ми ваља да ништа бити.{S} Не бој се!“ говораше Рајко, па се још ма |
Сви лекари и све видарице рекоше: нема ништа од ње!{S} Ја му се молих да је придигне, па ма и |
Рајко.</p> <p>— „Од <hi>тога</hi> нема ништа!“ прихвати Маргита, ударив живо гласом на ону дру |
о и да покаже, како доиста од тога нема ништа. „ О, немој да ми квариш моје снове на јави, који |
<p>„Баш по себи!“</p> <p>„Е, онда нема ништа!...{S} Све бадава!“ рече старац невесело, и чисто |
клону пун очајања.</p> <p>„Ама шта нема ништа?{S} Што ми не говориш просто и отворено; што ме н |
на коленима, купала сам се у сузама, па ништа, и никакве помоћи.{S} Неколико сам пута покушавал |
уде у Цариград, потрошио грдне паре, па ништа.{S} Мислили смо свиснуће.{S} Од муке звао је и Ма |
ћу ја умрети...{S} А баш и да умрем, па ништа !....{S} Истина баш не бих волео да ми је гроб ов |
у да топот од копита коњских не прогута ништа од оне сласти, која треба да се слива само у срца |
мила!{S} Каква си несмелица нећеш никад ништа ни знати...{S} Хајде, добро; али што не притиснеш |
у ходник к Маргити рече јој: „нема овде ништа особито!{S} Хајдмо даље!“</p> <p>Једва су учинили |
је руке, и видео да са мачевима не може ништа, Рајко се присети те пресече једно копље испод са |
ели: „хвала ти, али од тога сад не може ништа да буде.{S} Његов је посао да утврди мир међу цар |
а неколико тренутака <pb n="88" /> није ништа ни мислио; заборавио Турке и самсове; заборавио и |
<pb n="36" /></p> <p>И опет она не рече ништа.{S} Само јој мало задркташе усне као да хтедоше д |
у осмех.{S} Али се не осмехну и не рече ништа.</p> <p>Рајко јој поврати ибрик.{S} Требало је са |
и се што из пећине чује.{S} Али се више ништа није чуло.</p> <pb n="95" /> <p>— „Хајде да погле |
ку једну тајну од турских погледа.{S} И ништа се више не зачу.</p> <p>Маргита се приљубила беше |
јем потковице и клинце, само — не тражи ништа више од мене и не ударај ме камџијом кад ми дође |
елиш.{S} Али од свега тога не може бити ништа.{S} Не могу ја ни часа часити на твоме двору, нег |
рана.{S} Не бој се!...{S} Неће ни бити ништа!" говораше Рајко све тишијим и тишијим гласом.</p |
овуда нема.{S} Чудо ми је да ми сељаци ништа не јавише!“ говораше старац и сам беше очевидно у |
памет преврне, те да у лудилу и не знам ништа и не осећам ништа.{S} Па као у инат онда ми тек д |
латио за њих?“ упита га Маргита. „Нисам ништа!“ рече Мишко; „видех их у српскоме шору у једној |
да у лудилу и не знам ништа и не осећам ништа.{S} Па као у инат онда ми тек долажаше, да све то |
е новце најми неколике сељаке да, ником ништа не казујући, помогну изнети ковчег на најближи ви |
> <p>Пети дан, који беше већ трећи како ништа окусили нису, беше склопила руке на рамену Рајков |
вши изненада како је човек једно грешно ништа, а како је Бог велика, свемогућна и страшна свети |
нас шева цвркуће, дан свањива, а све то ништа не мари ни за тебе ни за мене, баш као да нас и н |
јете.{S} Па онда му је казала да све то ништа не мари, јер њему стоји у судбини тек сад срећан |
е се ногама као бесомучан.{S} Али му то ништа не поможе, и само га брже изнураваше.{S} Рајко га |
а одавде собом да понесеш?"</p> <p>„Баш ништа!{S} Ах, чекај!{S} Да пустим мога славуја из кавез |
ако не би?!“ рече Рајко шаљиво.</p> <p>„Ништа за то.{S} Моја се земља мени јавља ватром својих |
рко.{S} Одлучио се да, чим се господа у Нишу мало поодморе, изађе пред њих да се е њима опрости |
о да на његово понашање сви мотре, па у Нишу да се реше шта да раде.</p> <p>А на путу до Ниша с |
и нови новцати сребрни талири, што их у Нишу од посланика доби.</p> <p>„Ето, ако си мајстор, ис |
рце његово.{S} Више осећаше и нагађаше, но што разумеваше, шта старац сумња, и би му криво.</p> |
а је од некуд светлост нека, много јача но што је била она у капели.{S} Хтеде одмах да пође да |
него озбиљне и хладне мисли.{S} Али пре но што је сагледао Мораву с ову страну Ниша, Рајко је с |
ги човек.{S} Узео је да пије много више но пре, постао је љут и прек.{S} Један пут на некаквом |
ије ми никакав род, и опет ми је милији но да ми је и љубазник и вереник и најприснији и најмил |
окрете и паде на земљу са већом силином но пре, као да хоће да згњечи онај прамен сутона, што ј |
јабука, која се слила у нешто мало дужу но ширу коцку, и кроз мрку препланулост од сунца на обр |
и даље да ослушкује.</p> <p>Али га сад нов ужас обузе.{S} Десило му се нешто што никада дотле |
а буде.{S} Ево како: санџак-бег је овде нов човек, тек је од скора дошао, сиромах је и дрхће за |
хаше прсте своје.{S} А кад ветар донесе нов талас од лавежи паса, она као преплашена срна утече |
p>„Где је виноград?" питаше Рајко, коме нова једна мисао сину.</p> <p>— „Ето га у брду!{S} Није |
н изведоше пред санџак-бега.{S} Некакав новајлија, дошао го као прст, па син навалио да се што |
туру своме ортаку.</p> <p>„Могао си леп новац добити, да си је њеном господару на откупе понуди |
д мене све друго што хоћеш, врати ме на нове муке, умори ме лаганом смрћу, само одржи њега и по |
вој одговор на моје молитве биле су све нове и све страшније и грозније муке.{S} Дошао је најпо |
ез сумње премишља <pb n="26" /> и снује нове згоде.{S} Уђоше у Ниш са већ готовом одлуком да се |
се бар испава.{S} Ко зна на какве ће се нове јаде и невоље разбудити!“ говораше сам у себи.</p> |
25" /> ширила зеница у очина, те гуташе нови сјај од њене лепоте.</p> <p>„Е, госпођо, и треба т |
у, у којој беху лепо увијени они велики нови новцати сребрни талири, што их у Нишу од посланика |
у, али веле, кад би човек потковао коња новим сребром у све четири ноге, па га онда пустио да с |
таше топлом ватром, а лице јој се озари новим осмехом.</p> <p>— „Хе хе хе !“ насмеја се старац |
ни у два реда десет немачких талира све нових новцатих.</p> <p>„А ево,“ узе патер да говори, „њ |
одмакла, отварајући овде и онде по неко ново аковче.{S} Па онда враћајући му се пуна усхићења и |
.{S} Пође ли цара да служи, ето царству новог Ћуприлића! “</p> <p>То је онај повисок и вижљав м |
, узе један буздован у десну руку, па с новом надеждом на бољи успех настави прокопавање.</p> < |
а.{S} Не беху „као бисер“, али додаваху нову драж лепоти лица њеног.</p> <p>Рајко сад не скидаш |
же је у вис и пусти да млаз од златнога новца цури натраг у буре.</p> <p>„ А, ово не може бити |
Турчин, него неслога српска и немаштина новца и оружја, тешка сиротиња.{S} Кад је стари деспот |
у буре, извади је пуну сребрнога ситног новца, и пусти га да са танким звеком пада на данце од |
којој беху лепо увијени они велики нови новцати сребрни талири, што их у Нишу од посланика доби |
ва реда десет немачких талира све нових новцатих.</p> <p>„А ево,“ узе патер да говори, „његова |
био Мартин, који је успео да за велике новце најми неколике сељаке да, ником ништа не казујући |
ечерас сви рекоше да је он одбио велике новце <pb n="16" /> које су му неке овдашње спахије нуд |
ека прихвати црква.{S} А кад би то моји новци били па се ја питао, ја бих рекао: да се поделе с |
„каква малвасија ?{S} Та ово су сребрни новци!" па онда загњури руку у буре, извади је пуну сре |
незнању замишљам да може бити нисте при новцу и за такву работу.{S} Ако нисте, онда ево друга н |
и не хтеде нипошто примити ни поклон у новцу од мене! “ </p> <p>Ударише Маргити сузе.{S} Узе љ |
пу виша од оне друге две, стојала је на ногама од црног углађеног мрамора, застрвена је била пл |
сно.{S} Очевидно беше му тешко да се на ногама држи.</p> <p>„Има некакво весеље у двору?“ питаш |
Начиниће гунгулу и убиће вас онде пред ногама господаревим! “</p> <p>„Па шта да чиним ?!“</p> |
доше му очи на младој жени која се пред ногама <pb n="12" /> старчевим! савијаше, целиваше небр |
рт по мене дође, наћи ће ме да сам пред ногама нашег цара, — близу тебе, госпођо моја, јадна мл |
ранићу вас па да погинем.{S} Волим пред ногама моје племените и добре госпође погинути, него по |
е макне од пећине.{S} Уједа зубма, бије ногама, себи не да прићи.{S} Море имадоше више муке с њ |
о да збаци са себе Рајка, и бацакаше се ногама као бесомучан.{S} Али му то ништа не поможе, и с |
ики један калајисани ибрик.{S} На голим ногама имала је турске папуче од жутог сахтијана, извиј |
деном кавезу, па још окована у ланце по ногама и по рукама.{S} Молила сам се по цео дан и по це |
здахом рече: „баш да ми је да седнем... ноге ми клецају!“</p> <p>„Ево лези на ову постељу!“ реч |
рац, скочише и сва она млада господа на ноге.{S} Старац господски махну руком Рајку, дајући му |
ладој Маџарици која већ беше скочила на ноге, па збуњено гледаше шта то би.</p> <p>Циганин беше |
царе господине!{S}" Па онда се диже на ноге, скиде капу, погледа к оној трпези на којој светлу |
<p>Рајко се сам пригну, па га подиже на ноге.{S} Гроф пун гњева крхаше грозну једну теретемку, |
осподо!" викну барон Отмар, па скочи на ноге; „устајте, господо, ово је доиста глас грофице Мар |
џарица спаваше.{S} Спусти се на под под ноге Душанова коња и намисли да ту будан ноћ проведе. < |
ипремљени, те у њих брзо ухвати и стеже ноге Циганинове.{S} Па онда једним живим напором окрете |
<pb n="203" /> столу, а патеру клецнуше ноге, те паде доле у столицу.</p> <p>„Грофица Маргита о |
отковао коња новим сребром у све четири ноге, па га онда пустио да сам бира стазу, коњ би га са |
а, натопи их у води и онда увеза чврсто ноге Циганинове све до колена, а руке од рамена до лака |
не.{S} Враћајући се на своје место запе ногом за асуру и стропошта се на Рајка.{S} Гласно се са |
, валах!“ рече бег презриво, па уста те ногом одгурну оне грошеве. „Носите те сребрне паре, тре |
на не силазим ни у коју варош.{S} Мојом ногом ја одавде крочити нећу; мањ да ме понесете силом |
стоји поред Циганина, ставши му једном ногом на прса.</p> <p>„Еј, злосрећнице!" зајеча Рајко с |
е грозну једну теретемку, тресну једном ногом о под, те му мамуза зазвркта, трже онај шпански ш |
сама врло пажљиво, али са свим сигурном ногом, изађе на суво, па кад <pb n="68" /> за ластавицо |
гласом, „Рајко, ето мога двора.{S} Тамо ногом кад крочим ја сам госпођа грофица од Нађ-Бање.{S} |
ш или нећеш?! “ цикну он опет па тресну ногом о земљу.</p> <p>Она ни речи не проговори нити се |
чврсто загрлили.{S} Доле поред њихових ногу лежаху бачене две круне, <pb n="113" /> два пребиј |
ми опростили.{S} Све бих заборавила, да нож мога мужа није убио човека, који ме је турског ропс |
се дана хтедох заклати, па ми он истрже нож из руку.{S} Другог једног дана утекох, али ме Турци |
убарицу, а десну спустио беше на велики нож за пасом.</p> <p>У великој дворани зидови беху покр |
два мала ножа, сломио је и свој велики нож из сплава, а није у стени начинио улом колико за св |
<p>И Мартин припаса испод атиле ловачки нож.{S} Замоли Маргиту да каже Рајку да остави онде <pb |
осподовати!{S} Ружо, дај ми мој ловачки нож! “</p> <p>И Мартин припаса испод атиле ловачки нож. |
ао брат рођени, па нека ми позајми свој нож.{S} Ти, оче, и Рајко изиђите овога часа у гору и ск |
подиже, Маџарица му пружи један дугачак нож, који је извадила из некаквог зембила, па му једва |
их ти грло овим ножем пресећи, али нећу нож да поганим.{S} Пих, скоте један! “ и пљунух му три |
да хвата.{S} Изломио је своја два мала ножа, сломио је и свој велики нож из сплава, а није у с |
а првога дана, и пошто је поломио своје ножеве и исекао своје руке, и видео да са мачевима не м |
вде препатила, та клао би га зубма а не ножем!“</p> <p>— „Махни се тога!{S} Хвала Богу није нам |
ри у мојој руци! могла бих ти грло овим ножем пресећи, али нећу нож да поганим.{S} Пих, скоте ј |
нога двора.{S} Ако није друкчије, мојим ножем просећи ћу стену, колико да се у пећину живи пров |
о њега, и онда ту клону, као да је неко ножем у срце ударио, и једва промуца:</p> <p>— „Рајко,. |
сови дојуре у пећину, наћи ће Маргиту с ножем у срду !{S} А кад Турци виде да је са мном свршен |
рав нос са прилично широким и покретним ноздрвама.{S} Наусница га је <pb n="6" /> тек мало нага |
богиње, да бледорумене лако уздрктљиве ноздрве не издаваху живот једног високо затегнутог и вр |
а није погдекоје чапље, да се на једној нози стојећи замишљено загледала у бару испред себе, ре |
брвских саставака полазио је један прав нос са прилично широким и покретним ноздрвама.{S} Наусн |
и главом; подупре врх од свога дугачког носа кажипрстом; узе се за тим куцати прстом у чело, ка |
већ измакоше из сеоских атара, онда се носачи почешће и подуже одмараху.{S} Свитало је кад су |
ељани не би опазили да кроз њиве и поља носе мртваца.{S} По дивној месечини пошли су све корак |
да народ ослободи.{S} Његови јунаци не носе сребрне челенке, него само лишће од жирородног грм |
ловима, који изнад овог виса воле да се носе, и тишину делим с овим стенама и зидинама.{S} Нема |
е и кондире вином, да буду готови да се носе у велику дворану.{S} А из те дворане, кроз мало ош |
у неку цркву! “</p> <p>Врати се Мартин носећи велику чинију воде и оцта од руже.{S} Дође и Руж |
једнога дана поред тебе стане, узме да носи твоје витешко име, онда је и право да ме са свим з |
едину лађу, која ће Тисом па Дунавом да носи мене и ковчег Рајков у Србију.{S} Па онда иди прек |
10" /> да полети, као да хоће у небо да носи оно велико у злато оковано еванђеље, што му по кри |
бокор поклањам ја грофици, а овај други носи, па од њега нека госпођа откине који стручак, па н |
ку повелику чутуру, а под левом мишицом носи велику гужву у сиџадету од теркије.</p> <p>— „Не с |
виноград да зовнеш скелеџију, и ево ну носи сребрн талир, да одмах дође да нас превезе! “</p> |
ог старог посланика корача.{S} О рамену носи дугу пушку арнаутку, чврсто се утегао широким шаре |
и облачак од танке турске ћерћелије.{S} Носила је широке жуте шалваре од неке полусвилене ткани |
, које је око врата и на својим грудима носила, па их, натопљене хладном водом, полагаше на вре |
n="120" /> мерџана, што га је око врата носила, био је раскинут и спуштао се у снежнобелу долин |
низ плећа спуштеном косом.{S} У руци је носила један диван тек расцветан пупољак беле руже, а н |
и је на сну долазила, говорила српски и носила круну на глави?!“</p> <pb n="101" /> <p>— „Говор |
у гужву, беху голе.{S} У једној је руци носила котлић, а у другој велики један калајисани ибрик |
лу свилу, а на повисоком и танком врату носила је низове од бисера и драгог камења, што својим |
нећу бегати, пристајем да те служим, да носим воду, да цепам дрва, да ложим ватру, да чистим ко |
има јој двадесет и пет година.{S} Ја је носим да ми се нађе рад лека.{S} Нећемо је ноћас пити.{ |
Богородичиног сна, који ево у амајлији носим, позивам те, уклањај се са нашега пута!“</p> <p>Т |
будем, да појахам сиву ластавицу, да ти носим заставу <pb n="173" /> црвену са белим крстом!{S} |
ја да останем да жив тебе мртву на души носим?!...{S} Не може тако!...{S} Ако се не мислиш жива |
ито плаве чохе опточене црним гајтаном; носио је пресне опанке и чарапе високе скоро до колена, |
златну бурму, коју је од венчања с вама носио; баци је у ону кључалу воду, те се растопи, као д |
.{S} Јунак, који је у животу плашт овај носио, неће се срдити да га теби, тако младој а тако зл |
па уста те ногом одгурну оне грошеве. „Носите те сребрне паре, требаће вам за ваше слепце и пр |
о најјачи.{S} Није било лако ни од шале носити таква јуначка имена.{S} Ваљало је да пазиш и шта |
мој план.{S} Видећеш, мој ће те старац носити као кап воде на длану.{S} Он је стар, ал’ је доб |
штамо.{S} Али што си осрамотио име које носиш, не можемо ти опростити.{S} Него од сада да се ни |
леп старац, са широким челом, орловским носом, дугом брадом и дугом косом, седео је на престолу |
ту душе и срца, — са деликатно срезаним носом за који би рекли да је дивна копија у слоновој ко |
казујем.{S} Не би стигла за све ни цела ноћ.{S} Него кажи ово господину: видиш ову кулу; у њој |
старца растависмо; и била је ето једна ноћ; и ето нам ове зраке казују да је на пољу опет осва |
во српско, и како ће једна страшна црна ноћ све да застре као мртвачким покровом.{S} Стари се д |
м у Вилиндар, где пробавиш понеки дан и ноћ, па се тек опет у пећини створиш?“ питаше ме санџак |
оге Душанова коња и намисли да ту будан ноћ проведе. </p> <pb n="138" /> </div> <div type="chap |
ако нас пустиш да се гдегод овде преко ноћ склонимо!"</p> <p>— „У добри час да Бог да!“ узвикн |
чицу, пољуби је и пусти је кроз врата у ноћ.</p> <p>„Е, сад у име божје да пођемо!“ рече Рајко. |
unit="*" /> <p>Тога истога дана позно у ноћ ето га Рајко пред врата од Бекри-Бекирове ковачнице |
је још најмање јада.{S} Кад се позно у ноћ врати, искупи нас стриц све и старо и младо око огњ |
вала дао бих главу, ако се она целу ову ноћ Богу не моли, да покрене срца ове господе, да је ро |
ицима.{S} Разговараху се тако скоро сву ноћ. </p> <pb n="74" /> </div> <div type="chapter" xml: |
Свирај, певај, пиј, лупај, свирај, целу ноћ.{S} Онаквог весеља не видех ни пре ни после.{S} И н |
поново срећу да бегам.{S} Ишла сам целу ноћ, нисам ни сама знала куда.{S} Гладна, жедна, прашња |
.{S} Молила сам се по цео дан и по целу ноћ Богу из гласа и на коленима, купала сам се у сузама |
завичај!“</p> <p>„Да ме.... поведеш.... ноћас.... у мој завичај ?!....{S} О мој слатки завичају |
гудалом по струнама.</p> <p>„Нећу ти ја ноћас пред тим младим човеком скинути ни јелек, а камо |
о! говораше му робиња немарно. „Нећу ја ноћас ни мој врат а камо ли груди обнажити пред тим мом |
им да ми се нађе рад лека.{S} Нећемо је ноћас пити.{S} Ја је сркнем само кад ми се што смучи!“< |
Ево, ако само хоћеш, буди спремна да те ноћас поведем у твој завичај!“</p> <p>„Да ме.... поведе |
пред Халил-бегом па сам зажмурила; али ноћас да умрем а зажмурити нећу!“</p> <p>— „Устај!{S} Н |
излаза нећемо наћи!{S} По сну, који сам ноћас снила, пре ће бити да ћемо... или боље да кажем < |
ме Боже, остарела сам а овакво чудо до ноћас не видех ни у сну!“ Маргита је по свој прилици ни |
Барон Осман је удовац, могли би се још ноћас погодити, па нека је сутра два венчања!{S} А, шта |
бу !“</p> <p>„Сад је млад месец, а пола ноћи лако ћемо дочекати! одговори Циганин. „Валах, баш |
ра.{S} Сад ће ваља да већ скорим и пола ноћи па треба наш посао да гледамо!“</p> <pb n="54" /> |
молим те, а и онако је још дуго до пола ноћи!" рече Рајко, па онда наслони грлић од чутуре на с |
а ни казати како.... ја онда опет једне ноћи кад он беше трештен пијан, покушам поново срећу да |
де светлуцају, и у оној зори што иза те ноћи руди.{S} Причаћу ти све потанко кад се вратиш, а с |
И гроф доиста виде тај младеж.{S} Од те ноћи је стари господин постао други човек.{S} Узео је д |
екиде га Манда љутито; пала међу нас из ноћи као из црног пакла!“</p> <p>„Молим!“ викну старац |
га храбри, казујући му шта види у оној ноћи, у којој само манастирска кандила овде онде светлу |
им гласом, као да је и сам већ неколико ноћи пио и певао те промукао.</p> <p>„Кондор, Кондор, К |
погинуо!{S} Гледај па хватај пут.{S} По ноћи је превалило.{S} Јевросима ти је спремила у бисаге |
едног кујунџије лонче, у коме ће око по ноћи сребро да топе.{S} И растадоше се оба задовољна.</ |
ука!{S} Треба, веле, да се то кује у по ноћи и кад је млад месец на небу !“</p> <p>„Сад је млад |
кабули ти то човече!{S} Не види пророк ноћу!{S} Него дед’ одврни ти то па да сркнемо за срећна |
S} Одјездисмо преко границе, и ударисмо ноћу на двор Нађ-Бању.{S} Старог грофа и не бејаше дома |
стављати да се одмара.{S} Одмарајући се ношаше се све тужнијим и тужнијим мислима.</p> <p>„Што |
орану праћена Рајком, који у левој руци ношаше своју шубарицу, а десну спустио беше на велики н |
људи у маџарској народној <pb n="3" /> ношњи, а и један дежмекаст човечуљак у дугачкој, црној |
о!“</p> <p>„ Али ко сте ви у тој чудној ношњи! “ питаше старица, па се изви из Маргитина загрља |
ш у виноград да зовнеш скелеџију, и ево ну носи сребрн талир, да одмах дође да нас превезе! “</ |
о овлажи.{S} А већ више и не мишљаше да нуди чутуру своме ортаку.</p> <p>„Могао си леп новац до |
"16" /> које су му неке овдашње спахије нудиле.{S} Опростите ми што по незнању замишљам да може |
а сам кћи једне јуначке земље.{S} Ти ми нудиш твоје мало гуњче; за што да си ти већи <pb n="123 |
ладожења ни да чује !{S} Она паде преда њ на колена, склопи руке, па кроз сузе мољаше за мене.{ |
сивих дивљих голубица, што падаху преда њ на пут само да опет прну у вис, те да се зрак потресе |
ута његову маџарску сабљу и говораше за њ неразумљивим језиком тако страсно.{S} Не беше то ни Ц |
а, који се сав био изгубио слушајући за њ неразумљиви говор маџарске господе.</p> <p>Реци госпо |
г народа.{S} Ето тога човека чекамо, на њ погледамо, њему се надамо.{S} Знамо да ће доћи, знамо |
онај старац!{S} Куд нас беда његова на њ навуче!{S} И кад бих могао да пробијем ову стену стра |
вем „Амиџа-заде".{S} Млад је; али се на њ можеш поуздати као на најбољег јунака.{S} Његов ми је |
погледом гледаше у старца и благо се на њ осмејкиваше.{S} А старац узе да им прича шта се све д |
ајаше све тамнији и тамнији и ако се на њ само небо својом мутноплавом ивицом наслонило беше.{S |
осети како је клонула са свим онако на њ наслоњена и чињаше му се да јој се живот баш гаси.{S} |
м, које тако прскаше варницама, да се у њ није дало гледати.{S} Беше ту још поређан велики број |
се да се не поуздах у Бога, и ево се у њ и уздам!“ рече он скромно.</p> <p>Заћуташе опет обадв |
н, не могаше да скине својих погледа са ње. „Бадава," рече сам себи, „што јест, јест ; и кад сп |
оне старе, дебеле и влажне зидине изнад ње избио је читав џбун зовина дрвета.{S} Танке стабљике |
а покровцу једном пред пећином, а поред ње се беху посадили на маховинасто стење стари пустиник |
а долажаше из вароши, повијала се поред ње горе уз брдо, док се није у трави од ледине изгубила |
неколико тренутака био је с водом поред ње.</p> <p>Дохвати један златан пехар, исплакну га и на |
гроф жени!“</p> <p>Као да је гром поред ње ударио.{S} Маргита скочи са клупе на којој је седела |
ас у њему умуче.</p> <p>Седе опет поред ње и гледаше је.{S} Она поче нешто спорије и теже да ди |
дијадема, под којом јуче онесвеснух; од ње полазе све витице од бисера, па се спуштају низ моје |
за себе у мрак, као да хоће да бега од ње.</p> <p>„Не, Рајко!... не остављај ме саму у овој гр |
ри и све видарице рекоше: нема ништа од ње!{S} Ја му се молих да је придигне, па ма и богињаву |
Јанкова госпођа девојка, није лепша од ње!“</p> <p>Тек то рече а у једној половини душе његове |
плаче и да јеца, он се полагано маче од ње, спусти се нечујно низа стену, а њу остави горе саму |
p> <p>Рајко се све на прстима повуче од ње и склони иза леве певнице.{S} Како седаше у један ст |
би.</p> <p>И не могаше да одвоји очи од ње.{S} Учини му се да тек сад први пут виде како су јој |
ече:</p> <p>„Пусти ме, Рајко, да се код ње исплачем!"</p> <p>Рајко се све на прстима повуче од |
о да је био на каквој осовини.{S} Испод ње се могао човек ниско погнут провући некуда унутра у |
а ваља да није што ћеш се овуда сам без ње враћати?!...{S} Није то; није то; него ме за грло хв |
јко извади из недара дугачку кесу, а из ње чисту једну белу крпу, у којој беху лепо увијени они |
трого; „сваки по реду !...{S} Рекох ево ње.{S} Туркиња, Чивутка, Рацкиња, ко ће је знати!{S} Ви |
шао, окрете се и једним скоком скочи до ње и до посланика.{S} Побојао се да се није што незгодн |
ш брже натраг к <pb n="189" /> њој, око ње, уз њу, па онда јурну к степеници, која је из двориш |
е чутуре.{S} Све то метну пред њу и око ње и наваљиваше на њу да се прихвати.{S} Она се жудно н |
а, радосно лајући, узе подскакивати око ње.{S} Лизаше јој час руке, час обућу, па онда као слеп |
46" /></p> <p>Чекић удари у мехове мимо ње.{S} Она га погледа, не скидаше са његова дивља лица |
нека тежина на срце наваљује!...{S} Ено ње горе где од радости јеца, а мени је овде дошло да се |
дином оног старог града у Крушевцу, ето ње к мени, на сну праћена још једном женом.{S} Села би |
јер је и у тебе срце витешко!“</p> <p>У ње је срце закуцало јаче и топлије; образи јој се зарум |
казивао сам вам о њој кад јутрос близу ње пролажасмо.{S} Цар је врло често одлазио својој цркв |
во, што бих видео, био би леш његов!{S} Њега су Турци насигурно убили!{S} Не може бити друкчије |
би било да вам то причан; уверих се да њега или и нема, или да баш неће да чује моје молитве, |
p>„Еј, Боже благи, да л’ ћу доживети да њега у оним планинама дочекам?!“ говораше Рајко сам себ |
едно уско и дугачко платно, па даље иза њега један снизак и раван тамносив млаз, који постајаше |
златног раста, стојала је, и управо иза њега плашљиво на златне лавове погледала, по једна од з |
не преплаши кад се са молитве дигне, па њега не види.{S} Савлада своју радозналост и оста у сто |
ребрног престола, брзо пребаци митру са њега на престо до њега, и онда ту клону, као да је неко |
ма испод огромне камене плоче што изнад њега висаше.{S} За њим уђе Маргита.{S} Плоча се вину на |
ред његова.{S} Сахраните ме овде, поред њега.{S} Пошљите кога Србина у рудничке планине старцу |
ом и драгим камењем искићеном.{S} Поред њега десно седела је, у онако исто високој и богато иск |
покривен својим малим гуњцем и да поред њега седи Маргита.{S} Оклопила руке на своја колена, па |
е.{S} Беше га некако стид, да она поред њега успаваног бди.{S} Него га Маргита брзо изведе из т |
аргита грцајући без суза.{S} Седе поред њега, па се тужна загледа у његово бледо лице и склопље |
, напред!“</p> <p>Маргита не беше поред њега.{S} Беше крочила у десно, те стојаше пред трећом ј |
ати од Рајка никако.{S} Седела би поред њега с главом наслоњеном на руку у тешким мислима.{S} К |
е главу и виде како Маргита стоји поред њега, а крупне јој се сузе низ образе ваљају.</p> <p>„Г |
ина?“ питаше она старца, седајући поред њега,</p> <p>— „Ене сад, зар си и то видела?“ прихвати |
те муња севнула, и као да је гром поред њега пукао, тако Рајко беше заглунуо, занемео и задрхта |
ам ја грофици, а овај други носи, па од њега нека госпођа откине који стручак, па нека га метне |
219" /> подузела.{S} Маргита се није од њега одмицала.{S} Нареди те јој Ружа извади из ормана н |
било тридесет година.{S} Мало подаље од њега седела је на земљи, а наслонив <pb n="11" /> се ле |
дан тихи гласић, који у њему самом и од њега самог тихо шапуташе.{S} Да ли тај шапут долажаше и |
иваше му Маргита, која беше подалеко од њега одмакла, отварајући овде и онде по неко ново аковч |
мислити.</p> <p>Кад се по други пут од њега подиже, Маџарица му пружи један дугачак нож, који |
он се окренуо од мене, ја се окренух од њега.{S} Кад Бекри-Бекир узе да ме усијаним клештима на |
иљајући га за срећне тренутке, које код њега проведосмо.{S} Јест, кад кроз сву своју несрећу на |
ом одведе, а сад <pb n="193" /> сте код њега у двору на мору, где кад се сетите њега, старца, в |
дан чардак поред Мораве и на води испод њега скелу.</p> <p>„Да нису тамо господа маџарска?" зап |
и сам јелек и танко турско ткиво испод њега са грла и нешто мало са средине груди размакнуто.{ |
у вашем подвргнете питање просто, ко је њега нама наметнуо, ако посмотрите непрекидно хвалисање |
њега у двору на мору, где кад се сетите њега, старца, ви се грохотом насмејете.{S} Па онда му ј |
.{S} Тек опет хвала му; шта бих сад без њега радила!...{S} Иди види, можемо ли се у собу вратит |
му се.{S} Сад га љубим.{S} Не могу без њега.{S} Љубим га.{S} Кажите слободно свима да га љубим |
и један воловски рог и даде грофу да из њега три пута сркне.{S} Иза тога баба баци нешто у ватр |
ајала?...{S} Је л’, каква се топлота из њега и каква милина из те топлоте у те разливала?!...{S |
ори један повећи ковчежић.{S} Извади из њега једну високу дијадему.{S} Баци доле јаничарски сар |
апред, час на десно, час на лево.{S} Уз њега и око њега било је још неколико млађих људи у маџа |
уке, умори ме лаганом смрћу, само одржи њега и подигни га, и сачувај га онима, који су њему мил |
брзо пребаци митру са њега на престо до њега, и онда ту клону, као да је неко ножем у срце удар |
ег Рајков и како обе руке пребаци преко њега, као да га хоће да загрли.</p> <p>Са једном малом |
се и повија се, али му се све поче око њега да окреће и несвестица га обузе, из које прену тек |
на десно, час на лево.{S} Уз њега и око њега било је још неколико млађих људи у маџарској народ |
ека тиха месечина.{S} Све оно блато око њега блеђаше пред њеном лепотом, и мало по мало па као |
Није имао гусле нити је био слеп, али у њега као да је било срце једнога гуслара, те мраморна ч |
најпре и не гледаше у иконостас него у њега.{S} Учини јој се да се он винуо некуда високо и да |
ош.{S} Рајку се учини као да она само у њега гледа онако као што он само у њу гледаше.{S} Стаде |
м престолом, и управо на средини између њега и оне трпезе са царском круном, стојао је један зл |
слутња ме осваја, као да је смрт близу њега или близу нас! — Не, не ; немој да ти срце зебе у |
“</p> <p>Учини му се да нешто баш близу њега зашкрипе.{S} Погледа и не хте очима да верује.{S} |
> <l>А трећа му проговара глава.</l> <l>Њега царе на граници храни,</l> <l>Да од Срба царевину |
ке, него само лишће од жирородног грма; његов престо <pb n="164" /> није ни од сребра ни од зла |
жеш поуздати као на најбољег јунака.{S} Његов ми је стриц једном живот спасао, па му уведох син |
и од тога сад не може ништа да буде.{S} Његов је посао да утврди мир међу царевинама, а не да и |
т на кожи писао.{S} У њему вели како је његов син деспотовић Стеван, изгубив очњи вид од беснил |
о дражи пуној жени.{S} Никад дотле није његов чисти поглед пао на толику и тако белу нежност, н |
наслони свој успламтели образ уз образ његов, за једно тренуће, склопи очи, и пусти да њене то |
ни од злата, него од растова стабла; и његов сабор није од властеле и владика у господским сто |
тако безазлено казала, исправи на прави његов значај.</p> <p>„Што ја волим то је да ти свесрдно |
бедрима, па ситним звекетом прате сваки његов корак.{S} По прсима је притегао џемадан од црвена |
стане.{S} Ја већ видим да нећу доживети његов долазак, а ти си млађи, па по божјој милости и мо |
цар змајски, беште Турци да вас пламен његов не дохвати!{S} Јаох, браћо, изгибосмо!{S}" Поломи |
ин је већ био отпутовао.</p> <p>А Мишко његов донесе из Сегедина у два разбијена стара лонца дв |
јково.{S} Али што се зора примицаше, то његов занос бејаше све већи.</p> <p>Један пут узе да ка |
х ме је прво, што бих видео, био би леш његов!{S} Њега су Турци насигурно убили!{S} Не може бит |
а ме је стриц прозвао „Страхињом“.{S} А његова сина Марка ми смо сами прозвали Краљевићем Марко |
да сиромах онај старац!{S} Куд нас беда његова на њ навуче!{S} И кад бих могао да пробијем ову |
„има ли овде живога кога ?“</p> <p>Вика његова узе да се пролама испод свода, удараше о зидине, |
ти да му женско око срце запали, а рука његова обгрли <pb n="161" /> женски стас?!{S} А колико |
жаше из срца његова, или са лева рамена његова, то не знађаше ни сам; али знађаше да није са де |
чевидна промена у његовом понашању, она његова замишљеност и суморност учини се свима да је баш |
м Циганиновом стајала је као кип робиња његова, па наслонив главу на десну руку, а подупрв лака |
мо ње.{S} Она га погледа, не скидаше са његова дивља лица погледе своје за неколико тренутака, |
о то не буде деспот Ђурађ Смедеревац са његова два сина, два деспотовића, које је маћеха њихова |
а, него одмаче мало своју главу од лица његова; гледаше му право у очи, за неколико тренутака, |
ла ти!“ Одмаче опет главу своју од лица његова, гледаше му опет право у очи, погледима у којима |
ше.{S} Да ли тај шапут долажаше из срца његова, или са лева рамена његова, то не знађаше ни сам |
илуј се његовој младости и чистоти срца његова, и смилуј се ономе добром старцу тамо у планинам |
ош силније замирисао, раздраганост срца његова ускипела би и Рајко би се окренуо чаушбаши :</p> |
оме свету у томе, што је мој гроб поред његова.{S} Сахраните ме овде, поред њега.{S} Пошљите ко |
најпре дохвати руком својом за рукав од његова гуњца, па се ниско пригну над самим пањем и оштр |
му изгубила; а ни ја не знам шта је све његова земља у њему изгубила! “ </p> </div> <div type=" |
сељака искупљених око једног грма!{S} И његова највећа мука, коју мучи, није Турчин, него несло |
о!{S} Напред за нашим царем, напред!“ И његова се вика узе да ломи испод свода и по зидинама, и |
едном црном Циганину!</p> <p>Па онда би његова жалост прешла у срдњу.{S} Срдио се на маџарску г |
S} На каквој се чаробној месечини румен његова сунчевом топлотом напајала?...{S} Је л’, каква с |
ову оставу смести и оружја и један део његова блага.{S} Не хтеде га остављати ни у Руднику ни |
.</p> <p>„А ево,“ узе патер да говори, „његова те блиставост призвала да ти баш каже да се може |
што патер преведе Рајку овако :</p> <p>„Његова блиставост узвишени господин царски и краљевски |
а му се Србија чинила као да је баштина његове задруге; свако му је дрво изгледало као да је ки |
о га посматраше, као да броји прстенове његове старости. <pb n="112" /></p> <p>— „Не, нема!“ ре |
, чежња и туга усисаваху у себе погледе његове, и онда полагано наслони свој успламтели образ у |
а.{S} Осећаше како топли дах њен образе његове милује; виде како она, у сну, прикупља усне, као |
м.{S} Стари се деспот заплакао.{S} Сузе његове кануше на гусле, те ове одвугнуше.{S} Млади гусл |
е и лишће беху од сувога злата, а жирке његове од сребра, а у многобројне сребрне <pb n="111" / |
>Хајдмо....“</l> </quote> <p>То су биле његове последње речи.</p> <p>Стигоше мало после лекари |
странама рад заштите посланика и свите његове.{S} И онда пођоше низ брдо правцем к чесми, па д |
<p>Тек то рече а у једној половини душе његове угаси се светлост те поста мрак, а у другој наст |
ним погледима може да отвори двери душе његове.{S} А млад човек прихватив ибрик из њених руку, |
еде прихватити Маргиту, али се ова, без његове помоћи, једним скоком, као хитра срна, спусти на |
колико тренутака својим крупним очима у његове очи, и онда доче полагано а пуним милозвучним св |
пи очи, и пусти да њене топле усне нађу његове усне и по трећи пут, пољуби их једним дугим, дуг |
оспођо, моје руке ако се бојиш, а ја ћу његове !“</p> <p>„Не бојим се ја ничега кад има светлос |
а се дигне човек, да народ ослободи.{S} Његови јунаци не носе сребрне челенке, него само лишће |
ог чардака пушке пуцају.{S} Скелеџија и његови људи даваху абер сељанима у околини, да им је не |
ми учини милост да заповеди, да ме људи његови обесе о најближе дрво до моје пећине, па ме посл |
лач.</p> <p>„Бог нек те прати, и анђели његови нек те чувају!{S} А кад се мене у срећи својој с |
реви гости ни на шта не потуже.</p> <p>„Његови га,“ говораше Мустафа Хасану, „на дому зову „Стр |
мрку препланулост од сунца на образима његовим лако пробијаше румен младости и пламен узбуђено |
е видео како као нека звезда трепти над његовим двором у Крушевцу, па би рекао: „хвала Богу, мо |
од тога блага, него да га с благословом његовим предаду, недирнуто, ономе ко ослободи Шумадију, |
јој тешко беше да одвоји уста своја од његових.{S} Дрхтала је од милине.{S} Кад отвори трепави |
беседу како овај младић жели да се оних његових шест талира предаду њему — патеру, — да их он п |
а се Рајко не отпушта одмах, него да на његово понашање сви мотре, па у Нишу да се реше шта да |
тио посаобину као секретар, преводио је његово казивање маџарској господи.</p> <p>Од урвине ста |
м руком за његову руку а другом за раме његово.{S} Обадвоје стојаху позадуго пред стеном, која |
уо, ако посмотрите непрекидно хвалисање његово са некаквим ове земље јунацима, даже царевима, к |
али која ће му родити два сина, који ће његово име са славом по свету да пронесу.{S} Колико год |
у образе; нешто као гњев усколеба срце његово.{S} Више осећаше и нагађаше, но што разумеваше, |
и, и да је њена глава наслоњена на срце његово.{S} И још је нешто видео.</p> <p>На јелеку њеном |
кове струјаше све топлије чак до у срце његово.{S} По дужем ћутању рећи ће Рајко!</p> <p>„Ти си |
Седе поред њега, па се тужна загледа у његово бледо лице и склопљене очи.{S} Узе умакати своје |
лади гуслар виде каква туга мори срце у његовог старог бабе, и узе да га храбри, казујући му шт |
м клетвом заклео све, који буду игумани његовога манастира на Светој Гори, да не такну ни једне |
илујеш ни данас мојим сузама, смилуј се његовој младости и чистоти срца његова, и смилуј се оно |
дотаћи њезиних, један други глас у души његовој викну му: „Душан те гледа!"</p> <p>Рајко се трж |
ока к Рајку.{S} Она очевидна промена у његовом понашању, она његова замишљеност и суморност уч |
крила њихових узлепрша.{S} Ништа се оку његовом измакло није: ни орао који је високо под небом |
оде к ластавици.{S} А Маргита се огрну његовом црвеном кабаницом, изађе на врх стене и седе, п |
у први пут у његовоме животу учини да у његовоме имену има као почетак од некакве песме. „Рајко |
звучно, да се младоме човеку први пут у његовоме животу учини да у његовоме имену има као почет |
чаном мирноћом издавала је заповести за његову опрему.</p> <p>„Опремићемо га," говораше Мартину |
ајка и чврсто се држаше једном руком за његову руку а другом за раме његово.{S} Обадвоје стојах |
ема брату своме, наслони своју главу на његову мишицу.</p> <p>„О, шта ли ће најпосле да буде од |
тек поче упорно да одговара Циганину на његову вику, а зачу се на вратима од ковачнице весео и |
евим! савијаше, целиваше небројено пута његову маџарску сабљу и говораше за њ неразумљивим јези |
а прокључала, онда баба заиште од грофа његову златну бурму, коју је од венчања с вама носио; б |
рибери се!“</p> <p>Она нежно скиде руку његову са свога рамена и рече:</p> <p>„Пусти ме, Рајко, |
па она поче грчевито да притискује руку његову, као да му тиме обрати пажњу на страхоте које ви |
а се уставио.{S} Мерџан је донео у руку његову пријатну топлоту, коју је на грудима њеним у себ |
ку у коме се својим уснама хтеде дотаћи њезиних, један други глас у души његовој викну му: „Душ |
Ето тога човека чекамо, на њ погледамо, њему се надамо.{S} Знамо да ће доћи, знамо да ће изићи |
и довео у дом мој, да ме <pb n="228" /> њему преда.{S} Од Рајка чистијег и племенитијег срца ни |
би твој смук мене прогутао, ил’ бих ја њему главу размрскао !“ рече Рајко.</p> <p>— „Еј, болан |
стуб, тако своје четири стопе висок, на њему велика златна јабука, на јабуци велики двоглави ор |
била стисла један листак хартије.{S} На њему је маџарски писало ово:</p> <p>„Слатка моја Ружо и |
жено, разастре црвени плашт Рајков и на њему убрзо заспа слатко,</p> <p> како можда још никада |
ћу на свет погледам, опет видим како на њему још има пуно добрих људи и пуно љубави.{S} Хвала в |
.{S} Она му куја једна причаше, како је њему све узалуд што ради, како се ви њему не би хтели в |
о дан, а нашег старца нема!{S} Страх ме њему се некаква велика невоља десила те нам не долази! |
хватише још у самом Крушевцу и доведоше њему натраг.{S} Избише ме љуто <pb n="76" /> камџијом д |
је њему све узалуд што ради, како се ви њему не би хтели више вратити, па да вас он са свима ма |
<p>„Право велиш, Рајко; хајдмо право к њему у двор! “</p> <p>У који час то Маргита рече и уста |
о ли једна Циганчица!{S} Хајдмо одмах к њему !{S} Нема места данас сузи од жалости, него само с |
век!{S} Нека му је лака земља!{S} Благо њему на ономе свету!“</p> <p>Како јој звечаше глас слат |
чила у остатак од градскога рова, па по њему тражила комадиће од горског кристала.</p> <p>„Умор |
је казала да све то ништа не мари, јер њему стоји у судбини тек сад срећан да буде, јер ће се |
је сам стари деспот на кожи писао.{S} У њему вели како је његов син деспотовић Стеван, изгубив |
камена, са млазевима од златног песка у њему.{S} На њој је, на једној богато извезеној плаштани |
ни ја не знам шта је све његова земља у њему изгубила! “ </p> </div> <div type="chapter" xml:id |
жудном пажњом један тихи гласић, који у њему самом и од њега самог тихо шапуташе.{S} Да ли тај |
орни витез.{S} Ја једина знам шта сам у њему изгубила; а ни ја не знам шта је све његова земља |
тли се душа Рајкова и онај тајни глас у њему умуче.</p> <p>Седе опет поред ње и гледаше је.{S} |
ени.{S} И онда опет онај тајни гласић у њему, од кога се већ једном препао био, поче да шапуће: |
ладак један пољубац.{S} А онај гласић у њему сад шапуташе истом брзином којом му срце куцаше: „ |
да се оних његових шест талира предаду њему — патеру, — да их он подели сиротињи за здравље ће |
час да га не познајем.{S} Поп се окрену њему па га запита: хоћеш ли да узмеш ову жену себи за д |
подигни га, и сачувај га онима, који су њему мили.{S} Ако нећеш да се смилујеш ни данас мојим с |
ту између султана и ћесара.{S} А старац њему причаше о српским манастирима на Св. Гори и о свет |
е.</p> <p>Она се сад гласно насмеја.{S} Њен смех зазвекта као сребро а откри иза оних румених п |
тена, гола и без маховине.{S} Овде онде њен белутак беше прошаран крупним црвеним гранатима, ка |
кажем: јесте, хоћу да светао сачувам и њен образ, и мој образ, и образ народа од кога сам!{S} |
о је бела у лицу, и како чудном милином њен гипки и вити стас дише. „Вала,“ говораше сам у себи |
јако ишаран, утегао јој беше витки стас њен око паса, али мало на више свилена пупад као да нис |
ио, и одмах дође к себи.{S} Сад га гану њен жалостив глас.</p> <pb n="94" /> <p>„Не бој се, гос |
ола приђе право к рундову, који, кад чу њен глас, стаде као да се скаменио, подиже главу своју |
у уста њена.{S} Осећаше како топли дах њен образе његове милује; виде како она, у сну, прикупљ |
и онда њих двоје стадоше на највиши врх њен, једно поред , другог.{S} Беше у оној дивној летњој |
сестрима; какав су ти род њена младост, њена лепота и њена милина?!{S} За што да ти не буде при |
едај је у руке њеном мужу; нека види да њена чистота није посукнула ни од једне помисли твоје; |
није са десна рамена, јер је ту лежала њена рука, на коју она баш мало час наслони лице своје. |
ко светла, како је румена и светла била њена љубављу зажарена лепота, онда је лако могућно, да |
о да гледа у крстату заставу, коју жеља њена већ ставила беше у њене руке.</p> <p>„Хвала теби, |
не притиснеш бар један невин пољубац на њена уста?{S} Она је у дубоком сну, неће се разбудити; |
даше је из близа у обрве, у очи, у уста њена.{S} Осећаше како топли дах њен образе његове милуј |
било залутати?...{S} Макни мало са лица њена на ниже погледе своје!...{S} Што се бојиш?...{S} Ј |
а руку не скидаше својих погледа с лица њена.</p> <p>„Што си тако заћутао?" питаше га Маргита с |
ра, није ти посестрима; какав су ти род њена младост, њена лепота и њена милина?!{S} За што да |
ме левом наручју загрљену држи, и да је њена глава наслоњена на срце његово.{S} И још је нешто |
трепери.{S} Један се дубок уздах оте из њена срца, они јој потамнеше, па рече тужно: „узалуд је |
ије пијан, то је она црна змија Манда и њена кћи.{S} А Манда је готова на свако зло.{S} Начинић |
в су ти род њена младост, њена лепота и њена милина?!{S} За што да ти не буде присна и најприсн |
а није у седлу заспала, и увек би видео њена два велика ока како бистро и бодро светлуцају. <pb |
бина или у Турчина ?{S} Како се гипкост њена уз тебе у оном мрачном ходнику приљубила била?...{ |
а једно тренуће, склопи очи, и пусти да њене топле усне нађу његове усне и по трећи пут, пољуби |
ово друштво, сад кад виде шта Манда на њене очи учини <pb n="208" /> прекипе.{S} Она дохвати д |
зеница у очина, те гуташе нови сјај од њене лепоте.</p> <p>„Е, госпођо, и треба тако кад имате |
кад је лепша!{S} Чини ми се занесоше ме њене трепавице.{S} Она трепне а ја клецнем; она на лево |
p> <p>Рајко се нешто мало збунио на оне њене речи, и не могаше одмах да нађе одговора; а кад га |
таше:</p> <p>„Како оно сину муња кад се њене усне дотакоше твојих усана! како дивне беху оне <p |
{S} Није дуго потрајало док ето Манде и њене Сокице у двор.{S} Стари господин сазва нас све у в |
живо кресаше и живо гледаше да види очи њене.</p> <p>„Срећа те нисам труд!“ рече она са тихим о |
таву, коју жеља њена већ ставила беше у њене руке.</p> <p>„Хвала теби, госпођо, што тако лепо м |
еху побледела и полуотворена показиваху њене беле зубе.{S} Коса јој се пореметила па пала низ п |
ву пријатну топлоту, коју је на грудима њеним у себе упио, и која сад са длана руке Рајкове стр |
/> сузне очи... како је топао дах усана њених... како је пуно милине у гипкости овог вилинског |
изнуо, али пао није, јер га је Душан од њених усана отргао.{S} Веруј ми, оче, да је она будна б |
ове.{S} А млад човек прихватив ибрик из њених руку, мало га одли, подиже у вис и рече тихо:</p> |
мене нечастиви занео да клизнем, јер из њених очију, рекао бих, трепти и светлост и светиња од |
љутито за руку и одвуче је и посади на њено прво место.</p> <p>Маргити, која се била за неколи |
но и чисто усклицавајући викну:</p> <p>„Њено високоблагородије, премилостива госпођа, грофица М |
.</p> <p>Рајко сад не скидаше поглед са њеног осмехом озареног лица а саму себи говораше: „смеј |
ер“, али додаваху нову драж лепоти лица њеног.</p> <p>Рајко сад не скидаше поглед са њеног осме |
у пећини одјекнула у јачем куцању срца њеног.</p> <p>И Рајко се беше сав претворио у слух.{S} |
ије; треба да ти вратим ватру ватром од њеног чардаша!{S} Него велики ћеш да видиш кад донесеш. |
поврати мир у душу Маргитину, и куцање њеног бурно узбуђеног срца поче да се стишава.</p> <p>— |
светињи некој приступа, дотаче се руком њеног рамена, и рече само — опет шапутом као да не разб |
само још више изношаше на видик топлоту њеног лица.{S} Лево од старога грофа седела је у трећој |
е познаје се то и по њеној лепоти, и по њеној доброти.{S} Сад било да то јесте било да то није, |
дскога рода.{S} Веле познаје се то и по њеној лепоти, и по њеној доброти.{S} Сад било да то јес |
такав јунак, ја какви су јунаци људи у њеној земљи?!“ А сад видим, да ако у вас и има много ср |
да га је омађијала и да је он сиромах у њеној мрежи.{S} Није дуго потрајало док ето Манде и њен |
маш дух витешки.{S} Исплакала сам се на њеном крилу, ижљубила сам је и ево ме сад са оживелим и |
ђе к Маргити.{S} Пригну се полагано над њеном главом, гледаше је из близа у обрве, у очи, у уст |
{S} Све оно блато око њега блеђаше пред њеном лепотом, и мало по мало па као да га нестаде.{S} |
<p>„Могао си леп новац добити, да си је њеном господару на откупе понудио ! рече Рајко.</p> <p> |
отпрати је у завичај, предај је у руке њеном мужу; нека види да њена чистота није посукнула ни |
једним дахом, баш као да је хтео да се њеном тугом угуши, или као да се заветовао да умре пева |
ове, па се окренуше к средини дворане и њеном зачељу.</p> <p>По средини дворане стајале су три |
се скаменио, подиже главу своју право к њеном лицу, њушкаше живо као да усише мирис од овог жив |
и дубоко поклони пред Маргитом, која у њеном турском руву ступи мирно а поносито у дворану пра |
ћу се двојином журити да предам госпођу њеном мужу, и тројином хитати да се теби вратим.{S} А в |
И још је нешто видео.</p> <p>На јелеку њеном горња пуцад са грла и са груди беху покидана, и с |
ртине, Мишко, децо, овамо ! “</p> <p>На њену кукњаву дотрче сви као без душе.</p> <p>Маргита је |
руку своју из деснице Маргитине, скиде њену руку са рамена свога, одгурну је обема рукама свој |
</p> <p>Рајко јој пружи руку те дохвати њену, која беше хладна као иста стена.</p> <p>А стена с |
ену, да их сељани не би опазили да кроз њиве и поља носе мртваца.{S} По дивној месечини пошли с |
а лево и подаље од колског пута те кроз њиве и поља и испод дрвећа жураше се напред а све правц |
мене плоче што изнад њега висаше.{S} За њим уђе Маргита.{S} Плоча се вину на својој осовини и з |
уво од загасите чохе, уђе у собу.{S} За њим се ушуња у собу и онај црни рундов и понизно приђе |
у ову!“</p> <p>Испеше се сва господа за њим на ону зидину до куле.{S} Разговараху нешто између |
и живот и смрт.{S} Знао је само да пред њим стоји Маргита, и да га својим лепим очима кроз сузе |
скупио би нас све, па у поље да се пред њим бацамо камена с рамена, да се надскакујемо, надтрку |
своје прсте у сирће од руже, па му онда њима полагано и нежно превлачаше чело и трепавице.</p> |
јаничари оздо од свите, те он похита за њима.{S} Кад већ сиђе к чесми, стаде и окрете се.{S} Пр |
еш, али можеш бар из далека да трчиш за њима!"</p> <p>Маргита се подиже мало, наслони лакат од |
пе среће! “</p> <p>— „Не дао Бог, да ја њима поклоне чиним!{S} Него, није то тамо моја зарада!" |
си ти?!“</p> <p>Она окрете главу према њима па рече са свим мирно:</p> <p>„Ја сам Маргита, гро |
ху испречила те затвараху ходник.{S} На њима беху три тешке гвоздене полуге, прилично зарђале, |
по неколико катова широких полица, а на њима мртвачке ковчеге.{S} Кад из треће просторије изађе |
е им гробове сузама и оставише их да на њима пољско цвеће цвета.</p> <pb n="229" /> </div> </di |
танки сутон застираше брда и поља пред њима и свуда око њих.{S} У даљини мало на десно и право |
да куца.{S} Кад то рекоше Маргита пред њима и пред свима својим млађима паде на Рајкова прса и |
{S} У даљини мало на десно и право пред њима неразговетно <pb n="169" /> се видело као једно ус |
у мало поодморе, изађе пред њих да се е њима опрости.</p> <p>На путу до Крушевца сва су господа |
не кљеште, па онда право к робињи да је њима за мишицу стегне.</p> <pb n="55" /> <p>У истом тре |
ица или тројица скидоше калпаке, махаше њима <pb n="10" /> у висину према кули, као да су углед |
рушеноме двору српскога цара; али се ти њима ниси одазвао.{S} Твој одговор на моје молитве биле |
је да ко коме поклон чини, не можеш ти њима, него они теби!{S} Узми паре, брајко, кад си тако |
авет неку угледала.{S} Посрћући пође к њима, удари се руком у чело, стропошта се поред старца |
час!“ рече патер; „а ја изађох да те к њима зовем.{S} Ходи унутра!“</p> <p>Рајко скиде шубариц |
ине, па се у потмулој грмљавини врати к њима двома, неразговетно понављајући последње две речи: |
а са вриском, који срце параше, јурну к њима, одгурну чауше и јаничаре натприродном снагом, кој |
ко пита.</p> <p>„Зар ти мене не водиш к њима?{S} Зар ти ниси од њих к мени послат ? питаше она |
и самсови, кћери моја?{S} Мало час си о њима причала, па ти се причињава да их чујеш!“ рече јој |
нека их наоружа и нека ти их преда да с њима једнога дана у Србију пођеш.{S} Неће проћи година |
бра из оних ковчега, али не могаше ни с њима много да учини; врхови би им се или извили или зат |
м великим јунацима, и као да се питао с њима за јуначко здравље.{S} Ето видиш, кад оно твоји зе |
о лице некаквим белим убрусом.</p> <p>С њима је ишло и неколико Турака у дугачким зеленим кафта |
а пао у четинарске горе ужичке, да се у њима напоји мирисом од јела и борова, па да онда простр |
хану да оставим моје теркије.{S} Имам у њима нешто чисте преобуке па рекох: могу у мајстора дуг |
е му с руке оне влажне крпе и напуни му њима уста као чепом, те сад већ не могаше ни зуцнути.</ |
ланине, да дигнеш нешто од онога блага, њиме да искупиш војске колико ти год треба, те да своју |
мрт причесте; а оно се, ето хвала Богу, њиме сад враћамо из мртвих у живе!{S} Дед’, кћери моја, |
чи унутра у пећину, он пође за њом а за њиме и старац.</p> <p>„Госпођо," узе Рајко да говори ка |
плећима; у десници држао је го мач, па њиме показивао у напред; главу беше мало повио налево у |
у, — оста Јанко на бијелој кули, — и са њиме госпођа <pb n="133" /> ђевојка," — не изговори так |
S} Извади из недара танки убрус, обриса њиме лице и руке и онда га разви и остави да се на зови |
на !{S} Колики јој је језик!{S} Мало ме њиме не палацну у образ !“ рече Рајко па трже копље те |
„ах, да ли ћу наћи какав чун, па да се њиме низ реку пустим!“ Тек то рекох а учини ми се да чу |
њевно докопа први камен при руци, те се њиме баци на оно двоје младих људи пред чесмом.</p> <p> |
<p>Циганин дохвати један чекић, баци се њиме на њу, па срдито дрекну :</p> <p>„Казуј шта си сад |
и запали повелико парче труда и махаше њиме десно и лево и пођоше напред корак по корак.</p> < |
ковчега извади једно старинско копље и њиме опрезно пипаше под, на који наступаше.{S} Прођоше |
мој ортаче, имаш какав кајиш?{S} Стегни њиме главу да ти се мозак не преврне.{S} Не знаш ти как |
де из пећине унутра у мрачни ходник а с њиме и глас старог пустињика:</p> <p>„Рајко, брзо хвата |
е земан!{S} Је ли?{S} Хајде на вешала с њиме!“ викну бег љутито, па махну сејменима да ме воде. |
ше у Ниш са већ готовом одлуком да се с њиме растају. </p> <p>Кад се вратише са походе паши ниш |
; како су поломили јатагане борећи се с њиме, и како су устукнули тек кад је змај почео да пушт |
га отац. „Бог с тобом, бабо! нисмо ли с њиме у завади због оних заватина у потоку ?!“ рече Марк |
ој.{S} Окрете се Мартину, који је био с њиме, па рече: „ето је она моја суђеница!{S} Иди види ч |
на својој осовини и затвори пећину.{S} Њих двоје беху у једном мрачном узаном ходнику.{S} Мрак |
иваше и Рајко, ослушкиваше и старац.{S} Њих се двоје погледаше, а Рајку се промени боја у лицу. |
азар и <pb n="9" /> царица Милица.{S} А њих су се двоје много волели.{S} Сад, видиш ли чак на в |
коју су кише и снегови углачали, и онда њих двоје стадоше на највиши врх њен, једно поред , дру |
ри она сниска врата од растовине и онда њих двоје угледаше пред собом једну малу а прилично осв |
два најбоља лекара.{S} Нека поведе и за њих оседлане коње, и нека им обећа што год затраже, сам |
лепа бокора босиљка. „Шта си платио за њих?“ упита га Маргита. „Нисам ништа!“ рече Мишко; „вид |
том, које густа грива покриваше.{S} Иза њих друга два златна лава беху се пропела у вис, па пре |
има и са стамболијским турбанима, а иза њих једно десетак јаничара са сукненим сарколима на гла |
из брдо.</p> <p>Он сам застаде мало иза њих свих.{S} Стојаше као укопан.{S} Прођоше га мравци к |
ови с ону страну Дунава; а оно тамо иза њих, где су се небо и земља састали, то је — твоја земљ |
една од тих вратоца била су она на која њих двоје дођоше.{S} Између сваких <pb n="104" /> двоји |
склопила руке на рамену Рајковом, па на њих спустила главу своју.{S} Паде у неки занос, у коме |
ставише и очи јој засенуше као да је на њих пала од некуд сенка тешког неког облака.</p> <p>— „ |
здена врата, па онда и на трећа.{S} Ина њих улажаше Рајко да у просторијама, које затвараху, на |
им сводом као под неким кубетом.{S} Кад њих двоје изиђоше из ходника, па стадоше на праг, преко |
ара, чаша и судова на столу.</p> <p>Кад њих троје дођоше већ до самих двокрилних врата, Мартин |
дину својим гвозденим плећима.{S} Изнад њих су овде и онде биле уз зид прикуцане многе заставе, |
оспода у Нишу мало поодморе, изађе пред њих да се е њима опрости.</p> <p>На путу до Крушевца св |
а на коњма и читава руља самсова испред њих јуре право к мени!....{S} Стадох, скамених се!{S} Ш |
је у мрачну дубину онога ходника испред њих.{S} А Рајко живо кресаше и живо гледаше да види очи |
лом на штиту приближили и саставили, од њих би се склопио био велики један царски престо.{S} А |
полудивљи пустињик, светомрзац, бега од њих у пећину, он их мирно посматраше за неко <pb n="70" |
ицем у лице говорили!{S} Како ћеш да од њих сад поњаве правимо?!“</p> <p>— „Ако су они били гос |
златни и сребрни окови на по некима од њих.{S} Владала је нека света тишина, прекидана само пр |
твачки.{S} Сад је видео да у једнима од њих леже смештена копља, у другима мачеви, а у трећима |
ст престола од сребра.{S} На свакоме од њих стојала је по једна владичанска митра, искићена ико |
о да си ти већи <pb n="123" /> витез од њих ?!{S} Мислиш да ми не би сваки од њих, да су сад жи |
господи маџарској преведе.{S} Млађи од њих узеше гласно усклицавати, а двојица или тројица ски |
д њих ?!{S} Мислиш да ми не би сваки од њих, да су сад живи онде у столовима, радосно понудио с |
мене не водиш к њима?{S} Зар ти ниси од њих к мени послат ? питаше она у чуду; веђе јој се саст |
<pb n="29" /> напред!{S} Те сам речи од њих научио у битци код Сенте.{S} Синко, напред! напред! |
ена грофа Аладара!““ проговори један од њих.</p> <p>— „Грофа Аладара!.... грофа Аладара!“ понав |
{S} Тек би се од часа на час по неко од њих залетео на гомилу турске момчадије и дечурлије, кад |
и број гвоздених врата у зиду, десно од њих, па онда Рајково копље удари у једна друга велика г |
о обичној људској величини.{S} Десно од њих на једној, нешто мало снижој, мраморној коцки, био |
црна ока, која свагда право гледају; из њих светао отворен поглед, истина, не сева претњом, али |
зо отвори оно моје сиџаде и додај ми из њих конопце!" рече Рајко младој Маџарици која већ беше |
ао да куца и спустио руке, она би му из њих извила копљасто длето и буздован-чекић, па кушала д |
ико љутит, и шкргутну зубма као да кроз њих меље не више какву кратку молитву, него неку крупну |
као да се нека рука полагано пружаше уз њих, па их брисаше час на једну час на другу страну.</p |
ебе.</p> <p>Рајко једним кроком дође до њих. „Окована су гвожђем!“ рече, „али нису забрављена!“ |
ираше брда и поља пред њима и свуда око њих.{S} У даљини мало на десно и право пред њима неразг |
маме.{S} Ама само што не проговоре: ето њих двоје одмах иза ове стене!{S} Па онда појуре <pb n= |
си док не затреба.{S} Није ни гледала у њих него у онај плави пламен од ћумура, а ко би знао ку |
ати неке влажне и прљаве крпе, обмота у њих десну руку, извуче из жеравице већ усијане кљеште, |
{S} Беху већ на замке припремљени, те у њих брзо ухвати и стеже ноге Циганинове.{S} Па онда јед |
нутра.{S} Удари два три пута песницом у њих.</p> <p>„Шта је бре?!“ дрекну изнутра Циганин не от |
head> <p>Сунце је већ било село, кад су њих двоје стигли на врх једнога Дунаву најближега од ко |
испунила последњу жељу Рајкову!"</p> <p>Њих двоје шапутаху једно другом своје бојазни, да не бу |
диоца што пред вратима издисаше.</p> <p>Њих двоје уђоше ћутећки унутра.{S} Рајко метну своју шу |
он онда пусти скелу низ Мораву.</p> <p>Њих двоје одмах се прихватише уз једно брдо.{S} Кад иза |
ра !{S} Добро си ми дошао, аго!“</p> <p>Њих се двоје насмејаше а Рајко прихвати: „причаћемо ти |
нај поглед на околину.{S} Рајко прекиде њихов разговор, дотакнув патера руком и рекав:</p> <p>„ |
сијну, таман да се све славно измири, и њихов господски а рекао бих и — твој сиротињски понос.{ |
а сина, два деспотовића, које је маћеха њихова, проклета Јерина, послала зету своме цару Отмано |
лом том путу није могло да загреје срца њихова у брже куцање тако, као кад гледаху како она ара |
хове колевке заплакало, млада робиња од њихова рода и од њихове вере запиштала и закукала, а он |
акало, млада робиња од њихова рода и од њихове вере запиштала и закукала, а они — просто ни мал |
Лист од њихове горе затреперио, чедо од њихове колевке заплакало, млада робиња од њихова рода и |
; „и то ми је неки духовник!{S} Лист од њихове горе затреперио, чедо од њихове колевке заплакал |
во су вам од данас госпође.{S} Слушајте њихове заповести.{S} Коме није право, марш са моје земљ |
љив.{S} Кад оно Рајко изађе зловољан из њихове одаје, патер узе вртити главом; подупре врх од с |
се секли!{S} Али су њихови и плаштеви и њихови мачеви, па би и главе своје дали били !{S} Али к |
вој! “ „И веруј, би се секли!{S} Али су њихови и плаштеви и њихови мачеви, па би и главе своје |
ечи кад се сребрни таламбас витих крила њихових узлепрша.{S} Ништа се оку његовом измакло није: |
том беху чврсто загрлили.{S} Доле поред њихових ногу лежаху бачене две круне, <pb n="113" /> дв |
, нека се пале свеће за душе и твојих и њихових покојних док талира траје.{S} А?... шта велиш?! |
сам, ево и сад чујем лавеж и скамукање њихово !{S} Еј тешко мени!{S} Шта ћемо сад јадни Рајко? |
ивао му, како ће да пропадне господство њихово и царство српско, и како ће једна страшна црна н |
"</p> <p>„Ма, човече, вређаш господство њихово!{S} Него чекај!{S} Ха, ево ми сијну, таман да се |
ља завуче између горње ивице од врата и њиховог оквира и не без јаког напрезања одви је од прил |
ачка рука брисаше врата по целој ширини њиховој.</p> <p>„Није авет!“ рече Рајко са свим поуздан |
ке, тај не може да замисли сву страхоту њихову....{S} Речима се то не да описати....{S} Чудим с |
а онда још брже натраг к <pb n="189" /> њој, око ње, уз њу, па онда јурну к степеници, која је |
ад маџарска господа наступише баш према њој, она са вриском, који срце параше, јурну к њима, од |
лазевима од златног песка у њему.{S} На њој је, на једној богато извезеној плаштаници, стојала |
а једну Циганчицу.{S} Стадоше му очи на њој.{S} Окрете се Мартину, који је био с њиме, па рече: |
ово !{S} Поздрави ми Јевросиму, хвала и њој!{S} У здрављу да Бог да да се опет видимо!" рече Ра |
нице.{S} Сећаш ли се! казивао сам вам о њој кад јутрос близу ње пролажасмо.{S} Цар је врло чест |
ватре; подиже леву руку и погледаше по њој горе у висину, као да гледа у крстату заставу, коју |
о кажи ово господину: видиш ову кулу; у њој су најволели да заједно станују цар-Лазар и <pb n=" |
ра не покаже празна.</p> <p>— „Та има у њој нека пуста калуђерска препеченица.{S} Кад је искамџ |
Маџарска?!{S} Јест, биће да је кад се у њој небо и земља састају!{S} Ах, да сам те очима својим |
топлу месечину на целу дворану, те се у њој свака тварка доста лепо могла да види.</p> <p>Марги |
} Отворише другу скрињицу и избројаше у њој седамдесет и седам златних прстенова, у свакоме по |
ор са три стране обгрлила.{S} Видећеш у њој пуно лепог дрвећа и наћи ћеш пуно хладовине!“</p> < |
хитро скочи унутра у пећину, он пође за њом а за њиме и старац.</p> <p>„Госпођо," узе Рајко да |
ике у средини.</p> <p>Рајко полазећи за њом говораше како би он дао своју главу, на оном пању о |
који је покривен црном чохом лежао пред њом.</p> <p>Шајку скрену к српској обали далеко од села |
шибаше из чесме у каменито корито пред њом.{S} Извади из недара танки убрус, обриса њиме лице |
таде.{S} Учини му се да је остао само с њом сам у свеколикој васељени.{S} И онда опет онај тајн |
горских вила, а ја ево чекам јутрос да њоме прође једна злосрећна робиња црног једног Циганина |
дину све готово.{S} Маргита нареди да с њоме пође Ружа, Мишко и још пет момака. <pb n="224" />< |
удо око нас!“ рече јој Рајко, па онда с њоме заједно сиђе с последње мраморне степенице на под, |
један комадић погаче, па поче да једе с њоме липов мед. „А, “ рече она са несташним осмехом на |
ћу.</p> <p>Маргита рече Рајку да пође с њоме, а кочијаша упути да иде у штале.</p> <p>У соби Ру |
е да прићи.{S} Море имадоше више муке с њоме него са мном. „Хајде у Крушевац санџак-бегу! “ рек |
молила Богородици!?{S} Није, него сам с њоме разговарала као обично, изјадала сам јој се, прича |
отићи ћемо право Циганину, везаћемо га, њу ћемо одвести па је сакрити овде у једну кућу коју ја |
а жудно запајала сребром тихе месечине, њу појила мирисним дахом својим, а узгред растапала по |
од ње, спусти се нечујно низа стену, а њу остави горе саму.</p> <p>Наслонив се леђима на стену |
p> <p>— „ Јок вала; него ето ухватио ја њу па не пуштам!{S} А сад, Маџарице, устај па скидај је |
кну Циганин као пун пуда. „Та не бих ја њу дао ни за какве откупе!{S} А шта мислиш пошто бих је |
ким капљама крви, које су се, паднув на њу, и саме скристалисале.{S} А овде и онде светлуцаху л |
е сад да пређе на ствар због које је на њу и чекао, али некако не могаше да подеси како је најб |
ин дохвати један чекић, баци се њиме на њу, па срдито дрекну :</p> <p>„Казуј шта си сада, кујо |
метну пред њу и око ње и наваљиваше на њу да се прихвати.{S} Она се жудно напи млека, одломи ј |
ећеш?!“ дрекну Циганин па избуљи очи на њу. „Вала ћеш да играш и мали и велики па још маџарски |
е и велике чутуре.{S} Све то метну пред њу и око ње и наваљиваше на њу да се прихвати.{S} Она с |
инуо некуда високо и далеко мислима, те њу више и не узима на ум.{S} Отиде за тим полагано и св |
натраг к <pb n="189" /> њој, око ње, уз њу, па онда јурну к степеници, која је из дворишта у гл |
у страну ове стене.{S} Гребу и скачу уз њу скамучући !{S} Молим те метни ухо на сам камен па сл |
сти, па онда и сама приђе к руци која и њу, као оно и Рајка, живо благослови.{S} Беше то некака |
го да јој остави лице богињаво.{S} Па и њу је чуо.{S} Ето у моје Маруше лице глатко као лист од |
уга држи!{S} Тешко би нама било да си и њу одвалио!“ рече Маргита па се сва као стресаше. „Ух, |
вући Рајка за рукав од гуњца. »Можеш ти њу да не подесиш, може она да те жацне, па да на пречац |
е: <pb n="134" /></p> <p>„Благо оном ко њу као своју жену љуби!...{S} Шта оно би с тобом јутрос |
све друге да се уклоне и да оставе само њу и Ружу саме поред мртваца.</p> <p>Кад осташе саме, о |
одрешив уже од коца, отисну је, скочи у њу, зграби оба весла а Маргити рече, да слободно пусти |
ео?!{S}" Ништа ја.{S} Ћутим па гледам у њу. <pb n="48" /></p> <p>Повикаше сви гости у глас: „ча |
мо у њега гледа онако као што он само у њу гледаше.{S} Стаде тако за неколико тренутака, па већ |
да <pb n="45" /> спустиш сребрн талир у њу па да се растопи!" говораше Циганин облизујући се.</ |
ви, па греби, па хватај зубма стену, па њушкај и копај под, па опет скочи; па циче просто да се |
ају самсове а сами урлају; самсови јуре њушкајући све мојим трагом, па кад ме из далека опазише |
а од погледа људских, нема склоништа од њушкања самсовског.{S} Доиста, само једини Бог чудом св |
подиже главу своју право к њеном лицу, њушкаше живо као да усише мирис од овог живог цвета, и |
ујући Циганки пут к вратима.</p> <p>„0, о, о, грофе,“ јекну Циганка сва дрхћући од гњева; „ако |
инском језику говори :</p> <p>„Ко нама, о великомоћна и сјајна господо, јемчи, да преласни и бу |
му Рајко казиваше о планинским ланцима, о висовима, селима и засеоцима, а још мање о бојевима к |
пођо!{S} Јест’, то сте ви!..{S} О Боже, о Боже! <pb n="190" /></p> <p>Сам си је ти довео да име |
аџарско руво, са широким златним пасом, о коме је висио један кратак шпански штилет, са дршком |
ћи Циганки пут к вратима.</p> <p>„0, о, о, грофе,“ јекну Циганка сва дрхћући од гњева; „ако ваш |
у зажели.{S} Али то није ни десети део, о, није ни стотинити део од онога <pb n="184" /> што Ма |
о сврши!“</p> <p>„Али, драга моја Ружо, о чему ти то говориш?“ питаше је Маргита. „Где је гроф? |
е свода спуштао се један гвозден ланац, о коме је висио велики један и поширок златан обруч; са |
лосрећном животу глас моје молитве !{S} О, не дај Рајка смрти!{S} Отми га, спаси га, подигни га |
Бог чудом својим може да вас спасе !{S} О Господе," узе старац гласно да виче Бога, па се прекр |
и опет како је велика твоја милост !{S} О, само не дај ми Рајка смрти !{S} Узми од мене све дру |
ај који те је грлио?!{S} Ха, ха, ха!{S} О хо, хо, хо!“ церекаше се пијани Силађије. <pb n="206" |
ти!“ па онда све један преко другог!{S} О, сачувај ме Боже, остарела сам а овакво чудо до ноћас |
уно љубави.{S} Хвала вам добри људи!{S} О, мој Рајко, ево твоје Маргите!"</p> <p>Сахранише их ј |
да се од неке нејасне туге заплачем!{S} О, Рајко, та ваља да није што ћеш се овуда сам без ње в |
b n="173" /> црвену са белим крстом!{S} О... та дала бих половину од живота, само да тако зајед |
хиљаду гроша! “</p> <p>— „Охо,хо,хо!{S} О хо,хо,хо!{S} А ха,ха,ха,ха! “ смејаше се Циганин. „А |
оне усијаним клештима вући по паклу!{S} О јадна кћери, како си од таког чуда жива остала?!“</p> |
моја госпођо!{S} Јест’, то сте ви!..{S} О Боже, о Боже! <pb n="190" /></p> <p>Сам си је ти дове |
та; „где си?!...{S} Шта, ти би ?!...{S} О, дај ми да чујем глас твој!{S} Дај ми опет руку твоју |
се деси... јави старцу на Вујну!...{S} О, моја добра госпођо, колико ти досађујем!...{S} Хвала |
ш.... ноћас.... у мој завичај ?!....{S} О мој слатки завичају, да ли ћу те икада очима видети?! |
спред самог старог посланика корача.{S} О рамену носи дугу пушку арнаутку, чврсто се утегао шир |
е један јарак, који је био пун воде.{S} О ону страну јарка ишао је повисок бедем, утврђен јаким |
S} Дајте милостиву руку слузи вашем.{S} О, кад доживех да вас опет својим очима видим! “</p> <p |
зором у Сегедин да се тамо венчају.{S} О, слатка моја госпођо, сам вас је Бог довео да у после |
Кондор позна, а ти да ме не познаш ?{S} О, Ружо слатка, зар не познајеш грофицу Маргиту?“</p> < |
каже, како доиста од тога нема ништа. „ О, немој да ми квариш моје снове на јави, који ће једно |
учним својим гласом да говори:</p> <p>„ О витеже, од Расине Рајко, — хвала теби на витештву тво |
на још нежнију матер своју, па јој пала о врат и обасула је хиљадама топлих пољубаца.</p> <p>„Е |
оро и растати, а ништа нам ниси причала о твоме робовању у Турака!{S} Дед’ нам причај што!“ „0, |
ом пресечен.{S} Осу се лупање песницама о сто и усклицавање гостију.{S} Па онда неко повика да |
и прихватише усклик и удараше песницама о сто, као да су се помамили.{S} Отмар тресну своју сто |
{S} Обема рукама својим обеси му се она о десно раме, и са слободом и поверљивошћу сестринском |
зидина градских зачу се куцкање чекића о наковањ.</p> <p>„Ево је иде!“ рече младић па се подиж |
е кадифе, са пуно тешких златних ланаца о врату и по грудима.</p> <p>Кад оне речи Мартинове про |
огаче већ су појели били; живели су сад о оно нешто ораха и неколико јабука.{S} Од три ораха, к |
недавно Рајко и Маргита тако лепе снове о лепшој будућности сновали.{S} Онде, у присоју под оно |
рошеве, и заповеди да ме обесе ето овде о један од ових грмова!...{S} Деде, кћери моја, гутни ј |
исовима, селима и засеоцима, а још мање о бојевима који су се онуда били, и о јунацима који сад |
ан и поширок златан обруч; са обруча се о златним ланцима спуштало дванаест великих златних кан |
капели, а на десетом кораку спотаче се о зембил у оном мрачном ходнику и +напипа руком ону тик |
ст да заповеди, да ме људи његови обесе о најближе дрво до моје пећине, па ме после ви мртва ск |
иру бистром струјом бруји чудесне приче о слави старих сунчаних дана.{S} Јест, и приче о сладос |
старих сунчаних дана.{S} Јест, и приче о сладости негдашњих меких месечина, када су џиновски с |
ео од свега онога што му Рајко казиваше о планинским ланцима, о висовима, селима и засеоцима, а |
која му о црном свиленом гајтану бејаше о врату; преврети се три пута, пољуби је и онда је десн |
рече.{S} Много му сметаше што запињаше о оно црвено вино на софри.{S} Узеше се господа маџарск |
узе да се пролама испод свода, удараше о зидине, па се у потмулој грмљавини врати к њима двома |
, што сад као нека пуна зобница удараше о врата неколико пута.</p> <p>Рајко извади из недара је |
ориш?!" питаше Рајко, који и не слућаше о чему Бекир мисли.</p> <p>— „Ето како: за мали чардаш |
тана и ћесара.{S} А старац њему причаше о српским манастирима на Св. Гори и о светогорским испо |
! “ — „Биће да свака млада жена највише о накиту и снива!“ рече Рајко као да је некакав <pb n=" |
твима слепог а видовитог деспотовића, и о записима неким из књига и листина, којих је једна ода |
ање о бојевима који су се онуда били, и о јунацима који сад већ мирно почиваху под овом или оно |
на твоме гуњчету сниваћу само о теби и о нашем добром старцу!{S} Али нећу ни ја да спавам, хоћ |
аше о српским манастирима на Св. Гори и о светогорским испосницима.{S} Разговараху се тако скор |
ајбоље свидело у оној песми.{S} У песми о Страхињи мени се најлепше учинило да је оно, како је |
иљно и невесело, „тешко је да се говори о ономе што може бити, али ми се чини да ни ја тебе ник |
кви самсови, кћери моја?{S} Мало час си о њима причала, па ти се причињава да их чујеш!“ рече ј |
ни лучем и катраном, да се све то обеси о ону гвоздену чакљу па запали.{S} Цар би онда из Раван |
ц се раздрагао па узе на широко причати о пророчанствима слепог а видовитог деспотовића, и о за |
срећно доведе!“</p> <p>— "О, још немој о растанку ни да помињеш!{S} Него опет, и ако ће проћи |
ванице.{S} Сећаш ли се! казивао сам вам о њој кад јутрос близу ње пролажасмо.{S} Цар је врло че |
ерити на длану леве руке, звекну једним о камен један на ледини, па се онда загледа у Рајка и р |
ну једну теретемку, тресну једном ногом о под, те му мамуза зазвркта, трже онај шпански штилет, |
нећеш?! “ цикну он опет па тресну ногом о земљу.</p> <p>Она ни речи не проговори нити се помаче |
арска!“</p> <p>Маргита живо удари руком о руку, па онда обема притиште главу своју, као да хоће |
црном сниском калпаку, с кривом сабљом о бедрима, са високим жутим чизмама, на којима зврктаху |
ну промукло стари гроф и удари песницом о сто.{S} Гости прихватише усклик и удараше песницама о |
гао!" говораше Рајко мирно и просто као о нечем што је са свим обично.</p> <p>Она сеђаше у седл |
ти!{S} Их, шта је песама мој стриц знао о <pb n="131" /> војводи Сибињанин Јанку и јунаку Банов |
и милина стаса заборавља и сва се мисао о господству губи у милини на догледу на осећању, готов |
а после и све што је по Београду слушао о последњем рату између султана и ћесара.{S} А старац њ |
од Бекри-Бекирове ковачнице.{S} Обесио о десном рамену неку повелику чутуру, а под левом мишиц |
S} Овако, на твоме гуњчету сниваћу само о теби и о нашем добром старцу!{S} Али нећу ни ја да сп |
јер он даје друге пратиоце.{S} Већ смо о томе говорили и са Хасан-агом.{S} И ево ти вели мој п |
го да се заплаче!{S} Него то је баш оно о чему хтедох да те питам.{S} Била си госпођа.... опрос |
су смела да огледају своју растегљивост о девојачке груди ове младе жене, које су се стидљиво з |
и гледао к мени.{S} Имао си дугу пушку о рамену... <pb n="39" /> А, сад видим!...настави она в |
а једну троуглу кожну амајлицу, која му о црном свиленом гајтану бејаше о врату; преврети се тр |
но за мном!“</p> <p>То рече, узе чутуру о једно раме, сиџаде пребаци преко другог, па полагано |
во ти се заветујем: седам година живећу о хлебу и води, ићи ћу босонога од села до села, да све |
а црвеним жупским вином, па разговараху о ономе што се збило.{S} Око неко доба <pb n="15" /> Ра |
ту!"</p> <p>Гроф тресну своју наслоњачу о под, па је превали, и онда — удари песницом Маргиту у |
овде добрих познаника.{S} Распитивах их о оној робињи.{S} Сви ми веле да је Маџарица, да ју је |
одене и огреје. „Јеси ли ти онај светац о коме луда раја прича, да се разговараш са царем змајс |
один!{S} Знам ја, волео би ти да сазнаш о цар-Лазару и царици Милици много више, него што то ов |
ред твој двор срећно доведе!“</p> <p>— "О, још немој о растанку ни да помињеш!{S} Него опет, и |
рска робиња!.... да сам јуче умр’о, умр’о бих не видев тако чудо, све то троје заједно, па још |
е ваља да пре својих педесет година умр’о и наредио да га овде сахране! “</p> <p>— „Ух!“ рече Р |
.... турска робиња!.... да сам јуче умр’о, умр’о бих не видев тако чудо, све то троје заједно, |
жда је мој старац од туге за мном и умр’о?!{S} Волео ме је !“ <pb n="186" /></p> <p>Уиђоше у се |
ену тек кад зајеча јасан глас старчев: „О децо, јесте ли ми још у животу?!“</p> <p>Рајко скочи |
склопи их живим једним пљеском и рече: „о, хвала теби, наш велики Боже!{S} Госпођо, предобра и |
ти се трп пута побожно и шапатом рече: „о часни крсте и свето еванђеље, одбите од мене нечастив |
м, моја добра Ружо?“ рече јој Маргита; „о, кад би ти само знала како је он невин, како добар, к |
че Бога, па се прекрсти неколико пута; „о, Господе, који си и милостив и свесилан, смилуј се на |
краће свршимо!"</p> <pb n="100" /> <p>„О, ти мислиш ја сам се молила Богородици!?{S} Није, нег |
но превлачаше чело и трепавице.</p> <p>„О Мартине, зар нема нико у селу ко је вичан ранама ?{S} |
одговори он тако исто шапутом.</p> <p>„О, ја их чујем!{S} Ето их с ону страну ове стене.{S} Гр |
воја је рука хладна! “ рече он.</p> <p>„О, мене је страва нека ухватила.{S} Као да ми неко на у |
с неком детињском радозналошћу.</p> <p>„О, сан није био ружан; сан је био пун лепоте и милине, |
и своју главу на његову мишицу.</p> <p>„О, шта ли ће најпосле да буде од нас двоје?!“ рече она |
онда гласом пуним очајања рече:</p> <p>„О Ружо слатка, шта ћу ја ако он умре!“ — „Неће ваља да |
нећу ове дивне горе и планине!“</p> <p>„О, Рајко, Рајко!“ викаше га озго Маргита.</p> <p>Онога |
све што гуслар има да каже, стапале.{S} Оба младића беху у лицу од изванредне лепоте, али у обо |
и — очним поклопцима поклопљене, као да оба беху слепа.{S} Цела је прилика била пуна лепоте, ми |
ноћи сребро да топе.{S} И растадоше се оба задовољна.</p> <milestone unit="*" /> <p>Тога истог |
ћући у висине кликће, тако отворио беше оба кљуна своја.{S} С једну и с другу страну овога знам |
его две живе душе.{S} Па онда пробра из оба бокора два најлепша струка и стави их у десну руку |
од коца, отисну је, скочи у њу, зграби оба весла а Маргити рече, да слободно пусти ластавицу п |
киње, и Бог да те прости!{S}" И даде ми оба бокора, и не хтеде нипошто примити ни поклон у новц |
<p>Ударише Маргити сузе.{S} Узе љубити оба бокора, као да су не само две мирисне него две живе |
да јој кремен, подасу јој чанак, подасу оба пиштоља, па их онда намешташе <pb n="86" /> по земљ |
ад погледаше <pb n="102" /> пред собом, обадвоје се уставише и занемеше од чуда.</p> <p>Озго са |
његову руку а другом за раме његово.{S} Обадвоје стојаху позадуго пред стеном, која их раздваја |
р не чујете да вас вичем?{S} Што сте се обадвоје скаменили, Бог вас видео?!{S} Овамо, брзо овам |
ше стари пустињак, па их крепко дохвати обадвоје за руке и повуче — к једном отвору у стени од |
а будна? јеси ли ти будан?!{S} Да нисмо обадвоје излудели?!{S} Протрљај, молим те, своје очи, п |
о се још и не бију!“</p> <p>И онда опет обадвоје мирно а радознало ослушкиваху.{S} Од часа на ч |
“ рече он скромно.</p> <p>Заћуташе опет обадвоје.{S} Ластавица погледа у Рајка, па онда сави гл |
{S} Спреми све што треба и чекај нас на обали више Гроцке."</p> <pb n="222" /> <p>Узалуд и Март |
пред њом.</p> <p>Шајку скрену к српској обали далеко од села, а под неке врбе, где неки људи че |
један зубима докопао.{S} Извукоше ме на обалу!...{S} Еј, грофице од Нађ-Бање, еј госпођо од тол |
елу, Рајко једним скоком искочи на леву обалу Мораве, привуче скелу конопцем, викну ластавици т |
ађу и жеђу уморим, али кад већ клонем и обамрем Бекри-Бекир доведе жене, те ми силом сипљу млек |
љуто <pb n="76" /> камџијом док опет не обамрех.{S} Кад дођох к себи нађох се у некаквом гвозде |
има видим! “</p> <p>И онда јој приђе, и обасу јој руке пољупцима и окваси понеком сузом.</p> <p |
жнију матер своју, па јој пала о врат и обасула је хиљадама топлих пољубаца.</p> <p>„Е, Рајко,“ |
у женско око срце запали, а рука његова обгрли <pb n="161" /> женски стас?!{S} А колико ли више |
она шумица, која је двор са три стране обгрлила.{S} Видећеш у њој пуно лепог дрвећа и наћи ћеш |
те боље видим кћери моја!“ па је узе за обе руке и окрену лицем к ватри, те је са пуно очинског |
јко јој приђе ближе, а старац је узе за обе хладне руке па је дрмаше, као да хоће да је из зано |
срце бурније.{S} Као да га неко узе за обе руке и повуче, диже се и приђе к Маргити.{S} Пригну |
" /> прекипе.{S} Она дохвати девојку за обе руке, па је просто као неко маче баци иза себе на п |
м косом, седео је на престолу, наслонив обе руке на велики и широк мач, којега је држак у крст |
!“ викну она, пренув из мисли, и подиже обе руке у вис као да заустави младића. „Чекај!... чека |
спасе!“ И онда старица узе да јој љуби обе руке и заплака се љубећи их.</p> <p>„Ходите, ходите |
а!“ <pb n="170" /></p> <p>Па онда пружи обе руке према оној даљној даљини, узе говорити нешто м |
нце!“</p> <p>Узеше са светњака у капели обе велике воштанице, па пођоше да виде има ли онај мра |
је како клече пред ковчег Рајков и како обе руке пребаци преко њега, као да га хоће да загрли.< |
дубоко узбуђен и сав блед, подиже у вис обе руке, које дрхтаху као прут, па им свечано рече: „з |
д у висину.{S} Приђе к Рајку, положи му обе своје руке на рамена, загледа се неколико тренутака |
са клупе на којој је седела, и притисну обе руке на своје слепе очи.</p> <p>„Шта кажеш?!....{S} |
е мало застиде; „ако ме питаш да ли сам обегенисао где какву девојку и да ли сам се верио, то н |
S} Опазише сад да је она и с ове стране обележена онаквим истим крстом, као што беше онај у пећ |
> <p>У мраку наиђоше једно на друго.{S} Обема рукама својим обеси му се она о десно раме, и са |
бесном трку врати к Маргити.{S} Ова га обема рунама дохвати за кудрави врат, па га онда тапкаш |
а, него обло једно заклопче, продрма га обема рукама, отвори га, и онда гласно ускликну: „каква |
аргита живо удари руком о руку, па онда обема притиште главу своју, као да хоће да стегне сву п |
једне танкоруке и окретне девојке, она обема рукама миловаше ластавицу по гриви и по глави и г |
међу робиње и Циганина.{S} Гурну Бекира обема рукама те овај паде на земљу, а клеште му одлетеш |
е њену руку са рамена свога, одгурну је обема рукама својим, али тихо, од себе, и крочи неколик |
во како!“ поче Циганин а чутуру дохвати обема рукама и метну је себи на колено.</p> <p>„Пре чет |
оне слепачке грошеве, и заповеди да ме обесе ето овде о један од ових грмова!...{S} Деде, кћер |
и милост да заповеди, да ме људи његови обесе о најближе дрво до моје пећине, па ме после ви мр |
једно на друго.{S} Обема рукама својим обеси му се она о десно раме, и са слободом и поверљиво |
ц напуни лучем и катраном, да се све то обеси о ону гвоздену чакљу па запали.{S} Цар би онда из |
д врата од Бекри-Бекирове ковачнице.{S} Обесио о десном рамену неку повелику чутуру, а под лево |
оведе и за њих оседлане коње, и нека им обећа што год затраже, само да одмах дођу!{S} А ти сам |
ци угледаше, а они куд који, бегај и не обзири се ! „Змај, крилати змај, цар змајски, беште Тур |
апред и гледаше жудно у далеке ватре на обзорју.</p> <p>„Је ли то доиста Маџарска?!...{S} Рајко |
о мало устави; поћута, али му око усана обиграваше осмех, те га издаваше да мисли на нешто што |
сахрани ме негде овде у планини, па ми обиђи гроб молитвом и поменом.{S} А јави мојима у Расин |
ломи стену.{S} Првих дана могла је и да обије по <pb n="150" /> које зрно од стене; трећега дан |
лони се ти у једну од ових одаја, ја да обијем и трећи катанац, да пустим змијурину да полагано |
S} Идем да донесем један буздован те да обијем ове катанце.{S} Може бити отвориће нам се излаз |
но српске војводе Реља од Пазара, Милош Обилић, Милан од Топлице, Љутица Богдан и Краљевић Марк |
амо ми нашег Краљевића Марка, па Милоша Обилића, па Страхинића Бана, па Рељу Крилатицу, па стар |
="126" /> ни Краљевића Марка, ни Милоша Обилића, ни Страхињу!“</p> <p>„А, сад тек видим!" упаде |
ледало је да то није <pb n="34" /> нека обична и проста жена.{S} Али кад јој лице сагледате, не |
једна кола, у која беху запрегнута три обична сељачка коња.{S} Са кола скочи доле Рајко, дохва |
о га они од сељака добивају.{S} Он лежи обично у једној одаји од подземног ходника, у коме сте |
рно и просто као о нечем што је са свим обично.</p> <p>Она сеђаше у седлу као да се скаменила, |
} Није, него сам с њоме разговарала као обично, изјадала сам јој се, причала сам јој ко си ти, |
а.{S} Прилике ове беху све у већој него обичној људској величини.{S} Десно од њих на једној, не |
вако:</p> <p>„Ево сам од како се смркло обишао сав Крушевац.{S} Моја Расина није далеко одавде |
еркије и чутуру !“ рече Рајко као да му објасни што му тако товаран дође.</p> <p>„ Ако ти је пр |
на њих пала од некуд сенка тешког неког облака.</p> <p>— „Е, моја госпођо!{S} Побојаше се они д |
о горе у таваницу, а ја кроз таваницу у облаке, одох, одох у облаке, залута моје ћемане, изгуби |
ја кроз таваницу у облаке, одох, одох у облаке, залута моје ћемане, изгуби се Борчија, изгуби с |
су се стидљиво заклањале за издајнички облачак од танке турске ћерћелије.{S} Носила је широке |
пет сине јуначко срце и нека одгони тај облачак!“</p> <p>„Немој кћери моја!“ прихвати старац; " |
црни рундов и понизно приђе к Маргити, облизујући се и машући кудравим својим репом.</p> <p>„М |
њу па да се растопи!" говораше Циганин облизујући се.</p> <p>„Да је додамо мало и твојој мајст |
доста малених уста.{S} Лице му је било обликом као округла јабука, која се слила у нешто мало |
итврђеним спреда са две сребрне пафте у облику два бадема.{S} Руке јој до изнад лаката, где се |
младожењи прибоде на прса један накит у облику срца, а сав од рујног рубина, и онда мој млади в |
јединац, не би га могла топлијим сузама облити ни дубљим уздасима окадити.</p> <p>Кад је силом |
ситном главом, паметним очима и красним облицима, и ова млада жена, витка и танкострука, с лепи |
том, виде да на ланцету нема чепа, него обло једно заклопче, продрма га обема рукама, отвори га |
рита дохвати неке влажне и прљаве крпе, обмота у њих десну руку, извуче из жеравице већ усијане |
во преливаху у тамноплаве одјеке.{S} На обнаженом повисоком врату савио се један низ крупног цр |
ћу ја ноћас ни мој врат а камо ли груди обнажити пред тим момком тамо, па ти слободно кидај с м |
збисмо врата нађох је где лежи на поду; обнезнанила се.{S} Скидох јој с врата црвену свилену ма |
ш, понећеш и ону заставу..“ и онда опет обнесвесну.</p> <p>После поноћи Рајко поче да говори мн |
е Мартин шапутом.{S} "Него, ето видите, обнесвеснуо је!{S} Бојим се рана је на злом месту ! “</ |
беху у лицу од изванредне лепоте, али у обојице очи беху дубоко упале и — очним поклопцима покл |
<p>Гроф се спотаче, посрну преко своје оборене столице, и паде.{S} Диже се страшна вика од гос |
Изгледаше као неко пусто разбојиште.{S} Оборени столови, поразбијани крчази, разбацане клупе; о |
S} Готово се он сам застиде, и нехотице обори очи, те му погледи падоше на ибрик.{S} Није био н |
ове од бисера и грање од драгог камења, обоце, гривне, просто да се не зна шта је лепше, богати |
лагано наслони свој успламтели образ уз образ његов, за једно тренуће, склопи очи, и пусти да њ |
тао сачувам и њен образ, и мој образ, и образ народа од кога сам!{S} Хоћу да се у Маџарској и М |
ављам ево сву своју веру на твој српски образ!{S} Рајко, витеже, дај ми твоју руку!“</p> <p>Он |
надежду у Бога и имај веру у мој српски образ!“</p> <p>У том часу докотрља се с брда једна каме |
и онда полагано наслони свој успламтели образ уз образ његов, за једно тренуће, склопи очи, и п |
је своју верну жену?{S} Не срамоти свој образ и не греши своје душе?“ рече Рајко, па онда одби |
ћу да светао сачувам и њен образ, и мој образ, и образ народа од кога сам!{S} Хоћу да се у Маџа |
ем: јесте, хоћу да светао сачувам и њен образ, и мој образ, и образ народа од кога сам!{S} Хоћу |
ргита, паде јој око врата и пољуби је у образ; Ружо, моја драга и добра Ружо!“</p> <p>„ Али ко |
је језик!{S} Мало ме њиме не палацну у образ !“ рече Рајко па трже копље те се врата приклопиш |
раку ми је светлила светлост господског образа ових витезова овде !“</p> <p>Узе патер Хијероним |
баш да ме се и побојаваш!{S} А тако ми образа и српског поштења ево сам те узео на душу као св |
тице од бисера, па се спуштају низ моје образе и низ моје грло; стас сам утегла у један панцир |
{S} Срце му брзо куцаше и ватра му беше образе <pb n="219" /> подузела.{S} Маргита се није од њ |
ји поред њега, а крупне јој се сузе низ образе ваљају.</p> <p>„Госпођо, немој да плачеш!...{S} |
пљеним рукама.{S} Потекоше јој сузе низ образе, и онда поче гласно да јеца, просто грцајући од |
S} Погледа к робињи и виде како јој низ образе једна суза другу стиже.</p> <p>Свираше тако Цига |
мирисним, прстима, миловаше чело, очи и образе Рајкове, па онда ће шапатом да запита:</p> <p>"Р |
ста њена.{S} Осећаше како топли дах њен образе његове милује; виде како она, у сну, прикупља ус |
!“</p> <p>Сад Рајку ударише пламенови у образе; нешто као гњев усколеба срце његово.{S} Више ос |
тење!“</p> <p>Ударише Рајку пламенови у образе.{S} Очи му се разгореше топлом ватром.{S} Изглед |
закуца бурније и како му удари пламен у образе. „Да ли је волим ма за трунку?“ питаше сам себе, |
ри.{S} Бејаше се у лицу јако променила: образи јој спласли, очи дубоко упале, испод очију црни |
p>У ње је срце закуцало јаче и топлије; образи јој се заруменише, очи жарко засветлише.{S} Ако |
ковитлац окреће, дркће му црна кожа на образима, искезио зубе, па режи као бесно псето.{S} Али |
у, и кроз мрку препланулост од сунца на образима његовим лако пробијаше румен младости и пламен |
стрим очима испод густих веђа и руменим образима.</p> <p>„Куд сте ви двоје млади овако позно за |
пак један и повисок старац, — с руменим образима, белом на округло поткресаном брадом, одевен у |
на поклон! “</p> <p>Рајко се зарумени у образима, поклони се, пригну и подиже четири талира.</p |
са чистим срцем, ведрим челом и светлим образом и остани поред мене, да прихватиш да чуваш ову |
спод ове стене у заветрини, а на ледини обраслој сниском, густом и мирисном травом, Рајко беше |
притискује руку његову, као да му тиме обрати пажњу на страхоте које види и од којих стрепи.</ |
окади.{S} На све то и на сваку ситницу обраћао је он пажњу маџарској господи, јер му се чинило |
ве Лазарице младић пође напред к једном обрваном платну од зидина, које се наслањаше на високу |
е блед; у очима му збиља и туга уједно; обрве саставио, чело наоблачио.{S} Дохвати своју арнаут |
е трепавице и оне дуге и право повучене обрве, и оно сниско а право чело, којега су мирну строг |
ако су јој дуге трепавице и како су јој обрве право повучене, и како је бела у лицу, и како чуд |
над њеном главом, гледаше је из близа у обрве, у очи, у уста њена.{S} Осећаше како топли дах ње |
>„не бојим се никога до Бога!“ </hi> Од обрвских саставака полазио је један прав нос са приличн |
рисао своје знојаво и запурено а глатко обријано лице некаквим белим убрусом.</p> <p>С њима је |
д њом.{S} Извади из недара танки убрус, обриса њиме лице и руке и онда га разви и остави да се |
је висио велики један и поширок златан обруч; са обруча се о златним ланцима спуштало дванаест |
велики један и поширок златан обруч; са обруча се о златним ланцима спуштало дванаест великих з |
тири правца, висили су многобројни мањи обручеви од сребра са сребрним кандилима, неки ниже дру |
своје и расточио као буре кад му прсну обручи, а по средини остало само сељачко седало — расто |
им градом кнеза Лазара, а прислоњена уз обрушену једну зидину, која по свој прилици бејаше оста |
поче око њега да окреће и несвестица га обузе, из које прену тек кад зајеча јасан глас старчев: |
а ослушкује.</p> <p>Али га сад нов ужас обузе.{S} Десило му се нешто што никада дотле у животу. |
Нећу ти крити, госпођо, да и мене брига обузимље!“ прихвати Рајко исто тако сетан и озбиљан; „н |
лским <pb n="57" /> појасем, поможе јој обући и кафтан од зелене чохе, намести јој на главу вис |
ати око ње.{S} Лизаше јој час руке, час обућу, па онда као слеп потрча, што брже може, у гомиле |
а, црне масти, одсудно циганскога типа, обучена у хаљину од љубичасте кадифе, са пуно тешких зл |
се миче.{S} На послетку Маргита изађе — обучена у белу свилу, с расплетеном и низ плећа спуштен |
Није имала венац на глави, али је била обучена у белу свилу, а на повисоком и танком врату нос |
ски, али није имала круну; него је била обучена у црно као калуђерица, а тако је била и она дру |
естола седела су два младића, господски обучена у доламе, на којима су у испупченом везу извезе |
само ти све лепо да преведеш!{S} Видиш, ова се кула види чак из задужбине цар-Лазарове, беле цр |
„Нека ми ватруштина мозак дохвати...{S} Ова ми се соба окреће...{S} Госпођо, где је Маргита ?“ |
те се у бесном трку врати к Маргити.{S} Ова га обема рунама дохвати за кудрави врат, па га онда |
знад нас!{S} Како је лепа и мирисна сва ова околина!{S} Чисто бих волела да овде слатко заспим, |
трећи катанац, одви мало врхом од копља ова врата, да видимо има ли светлости тамо!“</p> <p>Рај |
на лево, док је Ружа причала.{S} А кад ова доврши, онда она наслони чело на дрвени сто па бриз |
тара жена. „Пошто да ми продаш један од ова два бокора !“ упитах је. „Синко, ја перем туђе кошу |
к си причала ја све себе питах: „кад је ова жена такав јунак, ја какви су јунаци људи у њеној з |
а онда хтеде прихватити Маргиту, али се ова, без његове помоћи, једним скоком, као хитра срна, |
вуче скелу конопцем, викну ластавици те ова сама врло пажљиво, али са свим сигурном ногом, изађ |
д свога гуњца.</p> <p>„Како лепо мирише ова зова јутрос!“ рече гласно, тек да нешто почне.</p> |
м, паметним очима и красним облицима, и ова млада жена, витка и танкострука, с лепим лицем од с |
ари ти за то тај твој цвет и она шева и ова земља и оно небо!{S} Зар то није да се човек гласно |
авио !{S} А ваља да ће дати да се сад и ова гадна комедија овде на добро сврши!“</p> <p>„Али, д |
лу турске момчадије и дечурлије, кад би ова гласно повикала: <hi>„ха, бре, вур ђаур!“ </hi> па |
.</p> <p>„Ето, ако си мајстор, искуј ми ова четири талира у четири потковице!" рече Циганину и |
боли што те видим да си се препала него ова рана.{S} Не бој се!...{S} Неће ни бити ништа!" гово |
иња!"</p> <p>Рајко се мало насмехну што ова млада Маџарица од онаких јунака начини учитеље, па |
че Маргита Рајку, показујући му руком; „ова гомила кућерака трском покривених то је село; а вид |
p> <p>„Ама шта је све ово, госпођо?!{S} Овај се свет врти око нене.{S} Ништа ти га не разумем.{ |
авом од кошуље и додаде је Циганину.{S} Овај се напи као што би се жедан бистре воде напио, па |
; тај ћемо положити у ковчег оловни, а овај у ковчег од растовине.{S} На сребрном штиту на ово |
а ево овај бокор поклањам ја грофици, а овај други носи, па од њега нека госпођа откине који ст |
сланику право у очи; „све ми се чини да овај попа теби само смућка што ја причам.{S} А видим те |
иш!{S} Слађе ми је да те слушам него да овај мед у устима топим! “ рече Маргита, па јој онако у |
} Куд ћу ја тамо...{S} Него ево овде на овај миндерлук испод прозора!...{S} Куд ћу ја тамо... о |
ви двоје млади овако позно залутали на овај вис?" проговори старац, погледајући час на Рајка ч |
дао да се донесе у подземне сувоте под овај малени градић, који је и онда слабо коме у очи пад |
а је неизбежна конклузија логике, да је овај јуноша врло, врло подозрив!</p> <p>„Преподобни!“ п |
мо даље!{S} Ово је једна робиња коју је овај Циганин, по имену Бекри-Бекир, пре неку годину у М |
изговори тако полаганим шапатом, да се овај утапаше у тихи дах, што са меким шумом лептирових |
ганина.{S} Гурну Бекира обема рукама те овај паде на земљу, а клеште му одлетеше под мехове.</p |
астави: „е, баш ме копка да знам шта ће овај растов пањ овде?!“</p> <p>— „Махни се пања него ка |
Маргити: „да причекамо док Цигани сврше овај чардаш, а сад су већ при крају!“</p> <p>Маргита ме |
а очима од којих би сунце преплануло, и овај красан млад човек, којега невиност иде до простоте |
у од симпатије на све што је живо.{S} И овај мали коњиц са ситном главом, паметним очима и крас |
вде не нађу.{S} Тако...{S} На, хватај и овај зембил... и ову тикву с водом...{S} Дед’, дед’ брз |
од двадесет и две године.</p> <p>Красни овај младић корачао је пред самим ћесаревим послаником, |
ало порумене.</p> <p>„Како је... крупан овај твој мерџан!“ рече Рајко нешто као запињући, и збу |
> <p>„Ко је ово?{S} Како је господствен овај старац, како је озбиљан и тужан!{S} Како се невесе |
едног сиромашка Србина младог, онда ево овај бокор поклањам ја грофици, а овај други носи, па о |
а латинском језику китњасту беседу како овај младић жели да се оних његових шест талира предаду |
и царици Милици много више, него што то овај господин попа воли! “</p> <p>Насмеја се гласно и с |
гуди.{S} Јунак, који је у животу плашт овај носио, неће се срдити да га теби, тако младој а та |
е, па кад ваша логика каже да је младић овај подозрив, моја логика каже: „отерајмо га!“</p> <p> |
гледао у младог гуслара!{S} А шта ли му овај <pb n="117" /> уз гусле пева?!“ питаше Маргита и о |
се ваља предавати, или — мрети!"</p> <p>Овај мирни говор поврати мир у душу Маргитину, и куцање |
испадне добро, да ми платиш за сваку по овакав талир, а од блага, кад га нађеш, мени четвртина |
када до сада видео ни овакве грошеве ни овакве дукате, али видим ово је злато, а оно је тамо ср |
S} Нисам истина никада до сада видео ни овакве грошеве ни овакве дукате, али видим ово је злато |
какве су такве су, тек добро пристају у овакве бакрачлије!“</p> <p>„Хвала ти брате Јово !{S} По |
!{S} О, сачувај ме Боже, остарела сам а овакво чудо до ноћас не видех ни у сну!“ Маргита је по |
оји сте моји, баци по једну киту у гроб оваквог витеза.</p> <p>Ружа и Мартин дадоше једно друго |
{S} Ниси ваља <pb n="44" /> да дошао на оваки посао са слутњом на празну срећу?“ говораше Циган |
винула коњу у седло.{S} Али како ћеш с оваким чизмама! “ па погледаше са седла то на једну то |
аспала на зибелинском плашту каквом!{S} Овако, на твоме гуњчету сниваћу само о теби и о нашем д |
бодно лези... знаш да си ми као брат, а овако рањен и више си ми!“ говораше Маргита нежно. <pb |
ио био велики један царски престо.{S} А овако изгледаше то као неки разглављени и у делове свој |
ко слатким, и погачом овако белом, и са овако пуно добрих <pb n="72" /> ствари, па са пуном сло |
ом слободом, и са слатком тишином, и са овако свежим поветарцем, који оживљава и умор односи, н |
гуњче.{S} Тако; добро је.{S} И боље је овако!{S} Ко зна какав би ми се дух са белом косом и бе |
д Богом и срамота пред људма!{S} Ово је овако доста за нашу потребу!“</p> <p>„0 ти не знаш какв |
су ти наши стари тако тешко згрешили те овако љуто преврну земљу ову?!“</p> <p>Танка сива магли |
S} Уђе и стаде близу самих врата и поче овако:</p> <p>„Ево сам од како се смркло обишао сав Кру |
бразима.</p> <p>„Куд сте ви двоје млади овако позно залутали на овај вис?" проговори старац, по |
мехом на уснама и у онима, „па са медом овако мирисним, и млеком тако слатким, и погачом овако |
исним, и млеком тако слатким, и погачом овако белом, и са овако пуно добрих <pb n="72" /> ствар |
аник рећи нешто што патер преведе Рајку овако :</p> <p>„Његова блиставост узвишени господин цар |
да ти кажем!{S} Стид ме је од тебе, да оваку бруку у мом двору видиш! “</p> <p>— „Ма шта да је |
жалости наша!{S} Мартине, Мишко, децо, овамо ! “</p> <p>На њену кукњаву дотрче сви као без душ |
ан, ил’ је јава?{S} Анчи, Марушо, децо, овамо те!{S} Овамо !...{S} Али шта ће ми они?!...{S} Је |
обадвоје скаменили, Бог вас видео?!{S} Овамо, брзо овамо !“ викаше стари пустињак, па их крепк |
ва?{S} Анчи, Марушо, децо, овамо те!{S} Овамо !...{S} Али шта ће ми они?!...{S} Јест’, слатка, |
, гарава моја голубице, где си?{S} Дед’ овамо, право и само право! ко је лепши, ја или онај там |
Дај кола, коње, дај коње!{S} Кола, кола овамо!{S} Прежи коње!“ викаху, па сви јуриш к шталама.{ |
но; „ а ко тебе посла с таквим порукама овамо нама ?! “</p> <p>— „Ко ме посла?!{S} Како ти то п |
оше и ону стену испод које су из пећине овамо ушли.{S} Опазише сад да је она и с ове стране обе |
која са свода, а из неких цеви, падаше овамо под земљу, па целу дворану прекршташе са два вели |
има, или бар самсови без Турака, стигли овамо.{S} Ако нам свети отац <pb n="84" /> не зна показ |
вање.{S} Тек је пре десетак дана стигао овамо и један и други, па предали та писмена патеру Амб |
аменили, Бог вас видео?!{S} Овамо, брзо овамо !“ викаше стари пустињак, па их крепко дохвати об |
прихвати мој Мартин.{S} Одмах дај Манду овамо. „Има ли твоја Сокица младеж на левом колену?“ пи |
им кроз отворена своја уста довикује: „овамо, напред! ко је Србин и српскога рода!“ Цела та пр |
ма у очима.{S} Гњевно викну по турски: „овамо, кучко, или ћу ти сад главу размрскати!{S}" Дохва |
им од биљура, и када је са тих прозора, овда и онда, затрептавала звездана светлост од вилинске |
чао је пред самим ћесаревим послаником, овда и онда зауставио би се па казивао што има да казуј |
погледала крупним својим очима, које би овда и онда протрла прстима као да се увери да не снива |
нису ни речи говорили.{S} Он би се само овда и онда окренуо да погледа да ли млада Маџарица ниј |
ућурила на земљи поред мехова, па би их овда и онда повукла да духну у жеравицу на огњишту, те |
ике новце <pb n="16" /> које су му неке овдашње спахије нудиле.{S} Опростите ми што по незнању |
овде, ево... виш’ овде на ову асуру... овде, двеста сребрних гроша, да је се нагледа кад игра |
и, поразбијани крчази, разбацане клупе; овде и онде понеки сељачки шешир и по гдекоја женска ма |
дозиваху кукурекањем које се разлегаше; овде и онде извијаше се танак стуб од дима из широких д |
мало помолим своме Богу <pb n="157" /> овде над пећином!“ Добри моји сељаци помолише опет среб |
ут да ти говориш као да си видовита.{S} Овде је око нас по земљи пуно пљоскица од лискуна, а на |
пчила се стена, гола и без маховине.{S} Овде онде њен белутак беше прошаран крупним црвеним гра |
ја сам госпођа грофица од Нађ-Бање.{S} Овде сам још слободна, или управо овде сам још робиња, |
ру тамо, умети господски да захвали.{S} Овде ти некадашња робиња из дубине душе захваљује.{S} Р |
.{S} Долази од те стране испред нас.{S} Овде ће бити негде нека светиња!"</p> <p>Пођоше још нек |
<pb n="51" /> платио овде, ево... виш’ овде на ову асуру... овде, двеста сребрних гроша, да је |
аднув на њу, и саме скристалисале.{S} А овде и онде светлуцаху лиске од лискуна.</p> <p>Испод о |
ветлост господског образа ових витезова овде !“</p> <p>Узе патер Хијероними да врти главом и он |
их педесет година умр’о и наредио да га овде сахране! “</p> <p>— „Ух!“ рече Рајко, као згрозив |
ва, витештвом овога младога Србина кога овде видите, похитала сам своме мужу и своме завичају.{ |
иљка, Мартине?!" </p> <p>— „Немамо тога овде, госпођо!"</p> <p>Пошљи одмах у Сегедин нека се та |
сва ова околина!{S} Чисто бих волела да овде слатко заспим, па да се више и не пробудим!“</p> < |
Космају ?!....{S} Збиља, не дај Боже да овде умрем, јави мојима у Расину, и старцу на Вујну...{ |
овде негде у овим урвинама!“ „Видите да овде нису; а ето вам урвине, ето вам планине, ето вас, |
бити?{S} Сад се сетих да сам слушао да овде негде у рудничким планинама има неки Светогорац ис |
му шапутом прича. „Стари људи казују да овде у планинама има негде велика царска остава, — све |
здрави, поклони и дарови.{S} Сад сам ја овде сигурнији и силнији од санџак-бега у Крушевцу.{S} |
ти патио хиљадити део онога што сам ја овде препатила, та клао би га зубма а не ножем!“</p> <p |
ерај на одмор! “ </p> <p>— „Имао бих ја овде вама пуно да казујем.{S} Не би стигла за све ни це |
ће дати да се сад и ова гадна комедија овде на добро сврши!“</p> <p>„Али, драга моја Ружо, о ч |
ви:</p> <p>„Сад ево једне прилике, пала овде међу нас као с неба...“</p> <p>— „Није с неба!“ пр |
се прилично одржала, прислоњена је била овде и онде по која сиротињска чатрља.{S} Пред једном, |
ноћи, у којој само манастирска кандила овде онде светлуцају, и у оној зори што иза те ноћи руд |
рати у ходник к Маргити рече јој: „нема овде ништа особито!{S} Хајдмо даље!“</p> <p>Једва су уч |
њу.{S} Него ви за то и не знате.{S} Има овде од непамћених година један смук, добрих десет стоп |
џинови и да имамо пун ковчег барута, па овде не би могли пролом учинити.{S} Биће да су се на ов |
} Истина баш не бих волео да ми је гроб овде у бари где нема ни липе ни раста.{S} Еј, славна Шу |
о кога си се латио; али осећам, ето сад овде у овоме часу, на овом лепом јутру, под овом првом |
реду, само ако нас пустиш да се гдегод овде преко ноћ склонимо!"</p> <p>— „У добри час да Бог |
а ти ако жив останеш, сахрани ме негде овде у планини, па ми обиђи гроб молитвом и поменом.{S} |
} Али ви познајете боље од нас ове људе овде, па кад ваша логика каже да је младић овај подозри |
оже да буде.{S} Ево како: санџак-бег је овде нов човек, тек је од скора дошао, сиромах је и дрх |
ње горе где од радости јеца, а мени је овде дошло да се од неке нејасне туге заплачем!{S} О, Р |
сада кривооки Татари и црни Арапи поје овде упорне мазге и ћудљиве и грозне камиле своје!{S} О |
мој гроб поред његова.{S} Сахраните ме овде, поред њега.{S} Пошљите кога Србина у рудничке пла |
и деспот све то чуо, заповедио је да се овде у ову оставу смести и оружја и један део његова бл |
ра у моју собу!{S} Ви и не знате шта се овде збива!{S} Ходите унутра док ја пошљем децу да зовн |
у, па онда онако узбуђен викну: „има ли овде живога кога ?“</p> <p>Вика његова узе да се пролам |
е и танко усукане брке.</p> <p>„А је ли овде у двору?“</p> <p>— „Је ли овде у двору? — Како да |
„А је ли овде у двору?“</p> <p>— „Је ли овде у двору? — Како да није у двору!“ одговори сељак, |
23" /> покојнику, па нека каже: није ти овде твоја српска мајка, ни твоја српска сеја да те оки |
аћемо га, њу ћемо одвести па је сакрити овде у једну кућу коју ја знам, одатле би је моји људи |
да кажем <hi>да ћу ја </hi> своје кости овде оставити!“</p> <p>— „Ми Срби велимо: сан је лажа а |
ше подалеко од њега одмакла, отварајући овде и онде по неко ново аковче.{S} Па онда враћајући м |
о, брзо хватај твоје оружје да га Турци овде не нађу.{S} Тако...{S} На, хватај и овај зембил... |
} Моја Расина није далеко одавде и имам овде добрих познаника.{S} Распитивах их о оној робињи.{ |
ине Рајко.... дај да се Маргита с тобом овде опрости!{S} Дај да се... као брат и сестра... пољу |
ме копка да знам шта ће овај растов пањ овде?!“</p> <p>— „Махни се пања него казуј ако знаш шта |
е.{S} Овде сам још слободна, или управо овде сам још робиња, која је се помоћу твојом у слободу |
ка!...{S} Куд ћу ја тамо...{S} Него ево овде на овај миндерлук испод прозора!...{S} Куд ћу ја т |
бег Махмут-беговић <pb n="51" /> платио овде, ево... виш’ овде на ову асуру... овде, двеста сре |
ђо!{S} Ви не знате какво је врзино коло овде!{S} Ох, како да вам кажем?!{S} Па стари се гроф же |
видео, он полуде, полуде, у мало ме ето овде на овој асури не удави! “</p> <p>„Ама како ти то г |
чке грошеве, и заповеди да ме обесе ето овде о један од ових грмова!...{S} Деде, кћери моја, гу |
} А није тешко тебе дворити.{S} Све што овде хтедох то је, да те склоним да те не бију ветрови. |
вребају.{S} Било је пред подне кад нас овде затвори.{S} По свој прилици чекаће да се добро смр |
где је, а он сам уђе унутра.{S} Кресну овде, кресну онде; виде и с једне и с друге стране три |
ојим гвозденим плећима.{S} Изнад њих су овде и онде биле уз зид прикуцане многе заставе, турске |
ниског зида од збијене магле светлуцаху овде онде дугачке ватре.</p> <p>„Видиш ли те ватре тамо |
ве; „казуј где су?“ веле: „сакрио си их овде негде у овим урвинама!“ „Видите да овде нису; а ет |
преврне.{S} Не знаш ти какав се чардаш овде игра!{S} Халил-бег је матора, хладна дртина, па ка |
то је од тога доба моја робиња!“</p> <p>Овде сад беше згодна прилика за Бекри-Бекира да сухо гр |
право као брат и сестра!" говораше му. „Овде смо као у гробу и смрт седи негде у једном од ових |
сада и пун свечаности, глас Маргитин; „овде, господо, има <pb n="204" /> само једно место, кој |
према Мартину стегнуту песницу.</p> <p>„Овде, господо," зачу се јасан, а сада и пун свечаности, |
нисам светац, него грешник пред Богом!“ Ове би се још лепо свршило, али ето их моји сељаци да м |
а глави, али без оружја.{S} По даље иза ове гомиле ишли су растројено и полагано чауши с велики |
о не проговоре: ето њих двоје одмах иза ове стене!{S} Па онда појуре <pb n="154" /> напоље, па |
је младих људи само прелетеше погледима ове столове, па се окренуше к средини дворане и њеном з |
а, само драго камење, што се згрнуло на ове три трпезе, могло би да осветли дворану око себе.</ |
а своја прса не пригњечиш...“</p> <p>На ове последње речи Рајку срце бурно закуца.{S} Он се пре |
у ову ноћ Богу не моли, да покрене срца ове господе, да је ропства ослободе!“</p> <p>Диже се ст |
ојим топлим дахом.</p> <p>— „Ваља да од ове хладне стене.{S} А и твоја је рука хладна! “ рече о |
отвори ову гробницу, шта ће да буде од ове јадне жене поред нене?!“ Сав се стресе од ужаса, ал |
говораше Мартину, "као да је племић од ове старе господске куће.{S} Ковчег од углађене орахови |
етлуцаху лиске од лискуна.</p> <p>Испод ове стене у заветрини, а на ледини обраслој сниском, гу |
а и два поломљена буздована.{S} Прилике ове беху све у већој него обичној људској величини.{S} |
о себе.</p> <p>С једне и с друге стране ове три трпезе поређано је било по шест престола од сре |
ка одјекнуле би по неком причом, бистре ове воде, и по гдекоји би слепи гуслар на овој мраморно |
као.{S} Сузе његове кануше на гусле, те ове одвугнуше.{S} Млади гуслар виде каква туга мори срц |
о иза свите; стојао си сам мало по више ове чесме; и окренуо си се био и гледао к мени.{S} Имао |
скинув шубару. „Опрости ми!...{S} Ја из ове пећине жив изаћи нећу, а ти ако жив останеш, сахран |
ју своју растегљивост о девојачке груди ове младе жене, које су се стидљиво заклањале за издајн |
смо; и била је ето једна ноћ; и ето нам ове зраке казују да је на пољу опет освануо дан, а наше |
да донесем један буздован те да обијем ове катанце.{S} Може бити отвориће нам се излаз на свет |
непрекидно хвалисање његово са некаквим ове земље јунацима, даже царевима, које он пред Сарацен |
овораше он сам у себи; „некада су место ове труле дрвене цеви, цеви од сребра бистру воду из мр |
вамо ушли.{S} Опазише сад да је она и с ове стране обележена онаквим истим крстом, као што беше |
дозрив.{S} Али ви познајете боље од нас ове људе овде, па кад ваша логика каже да је младић ова |
рамора изводиле; некада су с ону страну ове зидине били царичини перивоји пуни шареног и мирисн |
„О, ја их чујем!{S} Ето их с ону страну ове стене.{S} Гребу и скачу уз њу скамучући !{S} Молим |
е јој да се намести.</p> <p>»Да ми нису ове широке турске чизме,“ извињаваше се млада Маџарица |
сао, да већ можда никада ни видети нећу ове дивне горе и планине!“</p> <p>„О, Рајко, Рајко!“ ви |
>„Шта ли му је ово сад?!{S} Кад угледах ове златне лавове и сребрног орла помислих: ето, то је |
си госпођо уморна.{S} Али се све мислим ови ће сребрни столови бити да су за велике какве свети |
а звери у мојој руци! могла бих ти грло овим ножем пресећи, али нећу нож да поганим.{S} Пих, ск |
виса воле да се носе, и тишину делим с овим стенама и зидинама.{S} Нема пустињиштва које пусти |
зна показати каква сигурна склоништа у овим урвинама, онда нас само Бог једини чудом каквим сп |
е су?“ веле: „сакрио си их овде негде у овим урвинама!“ „Видите да овде нису; а ето вам урвине, |
!{S} Оче, нема ли где да се сакријемо у овим урвинама?" питаше Маргита па дркташе као прут, и г |
је светлила светлост господског образа ових витезова овде !“</p> <p>Узе патер Хијероними да вр |
колико пута у врата, па онда рече: „иза ових врата има нека шупљина; или је опет ходник, <pb n= |
ом у другој руци.{S} А на пола хвата од ових оклопника беху два повисока млада раста, којима и |
о у гробу и смрт седи негде у једном од ових столова!{S} Не пита се сад више ко смо и шта смо.{ |
аповеди да ме обесе ето овде о један од ових грмова!...{S} Деде, кћери моја, гутни један гутљај |
елим најбоље је склони се ти у једну од ових одаја, ја да обијем и трећи катанац, да пустим зми |
а онога што све има под сводовима испод ових рушевина!“</p> <p>Још су се били разговарали кад п |
га првог и бујног излива суза као да је ових у Маргите са свим нестало.{S} Нико је <pb n="221" |
и да свањива дан, у који ће од некуд из ових планина, усред Шумадије, да се дигне човек, да нар |
ли !{S} А колико смо вас оплакивали тек ових последњих дана!{S} Еј, јадна, јадна моја госпођо, |
седефа а понека од сребра.{S} У зачељу ових сребрних престола стојао је један позлаћен престо |
на прилика за Бекри-Бекира да сухо грло овлажи.{S} А већ више и не мишљаше да нуди чутуру своме |
а новца цури натраг у буре.</p> <p>„ А, ово не може бити друго, ово је један луд сан!{S} Рајко, |
чези од олова све један до другога; „а, ово ће бити да је гробница старе господе од овога града |
лавеж!{S} Децо, да нам сам Бог помогне, ово се ваља на нас мука и невоља!“</p> <p>„Рајко, хајде |
Рајку се промени боја у лицу. „Бога ми, ово иде нека ломњава оздо уз планину!“ рече он.</p> <p> |
ре.</p> <p>„ А, ово не може бити друго, ово је један луд сан!{S} Рајко, молим те, јесам ли ја б |
р, па скочи на ноге; „устајте, господо, ово је доиста глас грофице Маргите!“</p> <p>„Шут, шут, |
слушао да се и по трећи пут оженио !{S} Ово мора да је нека пометња!</p> <p>Хасан Зулуфлија куц |
ота пред Богом и срамота пред људма!{S} Ово је овако доста за нашу потребу!“</p> <p>„0 ти не зн |
угу страну.</p> <p>„Хвалимо те Боже!{S} Ово је у истини и сребро и злато!{S} Нисам истина никад |
} Дај ми руку твоју.{S} Страх ме је!{S} Ово је канда нека гробница.{S} Чини ми се да миришем ко |
> <p>Реци господи да се мичемо даље!{S} Ово је једна робиња коју је овај Циганин, по имену Бекр |
p>„Нека вам је хвала светла господо!{S} Ово за службу до данас, и ако је много, опет може да се |
стоте, а чистота осећања до витештва, — ово троје, и не знајући и не осећајући, чинили су три с |
Маџарице, хоћемо ли један?{S} Хајде да ово мајкино момче види што не би ни у сну могло снити ? |
е поздрављам ватром свога срца.{S} А за ово опет теби хвала, мој витеже!{S} Него хајдмо сад дол |
ању одсећи, ако оно није цар Душан. „За ово,“ рече показујући руком на прилику у средини, „не з |
будеш у срећи и у господству сети се на ово !“</p> <p>— „Та само да стигнемо у Маџарску!" рече |
у једну.</p> <p>„Ево, да сад изађемо на ово платно!“ рече Рајко меким гласом у коме се, у јасно |
асно ускликну: „каква малвасија ?{S} Та ово су сребрни новци!" па онда загњури руку у буре, изв |
{S} Шта сте се следили и укопали?{S} Та ово је маскарада!“ викаше оздо иза стола један од млађе |
арог господина!“ Ето тако вам је!{S} Од ово три дана весеље је, а сутра ће зором у Сегедин да с |
Шта ли би мој стриц Павле рекао на све ово?!“</p> <p>И онда би узео да премишља шта ли би му с |
бризну плакати.</p> <p>„Ама шта је све ово, госпођо?!{S} Овај се свет врти око нене.{S} Ништа |
ди, молим те, госпођо да разгледамо све ово чудо око нас!“ рече јој Рајко, па онда с њоме зајед |
бару испред себе, рекао би човек да је ово све једна безгласна и безживотна пустиња!“ говораше |
ћајући, чинили су три струне, којима је ово дивно летње вече на вису космајском допуњавало тиху |
но је тамо цар Душан!“</p> <p>„А шта је ово?“ запита Маргита, пружив руку према трећој прилици. |
ахни се пања него казуј ако знаш шта је ово?“ рече Маргита па показа руком на оно што се иза ов |
азује да има своју вољу.</p> <p>„Али је ово мајсторски!{S} Је ли да је као жив? и коњ жив и јун |
питам, је ли ово сан, или машта, или је ово све у истини пред нама јава!“</p> <p>— „Хајде да си |
пом.</p> <p>„Мартине, познајеш ли ко је ово ?!“ питаше Ружа.</p> <p>Мартин гледаше за неколико |
коњ жив и јунак жив!{S} А знаш ти ко је ово?“ говораше Рајко с веселим узбуђењем, па накриви ма |
нешто што је растуживало.</p> <p>„Ко је ово?{S} Како је господствен овај старац, како је озбиља |
.{S} Није ово младолики јаничар, већ је ово млада једна госпођа из земље маџарске, која бега из |
ечен — растов пањ.</p> <p>„Шта ли му је ово сад?!{S} Кад угледах ове златне лавове и сребрног о |
„причаћемо ти све по реду оче.{S} Није ово младолики јаничар, већ је ово млада једна госпођа и |
рав, и све је добро!““</p> <p>Доиста се ово господи маџарској преведе.{S} Млађи од њих узеше гл |
сам им кум! хоће се они, хоће, само се ово момче стиди да призна; него чекај, да му најпре нам |
аре господе од овога града изнад нас, и ово су све мртвачки ковчези.{S} Их, шта их је!{S} Да ћу |
стигла за све ни цела ноћ.{S} Него кажи ово господину: видиш ову кулу; у њој су најволели да за |
те, своје очи, па види и кажи ми, је ли ово доиста злато, а оно тамо сребро ?! “ <pb n="106" /> |
говори, рече: „ама и ја се питам, је ли ово сан, или машта, или је ово све у истини пред нама ј |
сну старица, па се пљесну рукама; је ли ово сан, ил’ је јава?{S} Анчи, Марушо, децо, овамо те!{ |
орјај чудеса!“ Моји добри сељаци донели ово вино да ме поткрепе, да их у смрти не осрамотим и д |
, Бог дао да га ти дочекаш, па да му ти ово благо предаш.{S} Ето, какву <pb n="165" /> ти служб |
ко тренутака чисто скаменила, гледајући ово друштво, сад кад виде шта Манда на њене очи учини < |
кве грошеве ни овакве дукате, али видим ово је злато, а оно је тамо сребро.{S} Их, да силна бла |
ох рекох им: „кажите грофу запамтиће он ово !“</p> <p>Па се онда Циганин мало устави.{S} Наже ч |
ном понеким драгим каменом.</p> <p>Него ово двоје младих људи само прелетеше погледима ове стол |
хартије.{S} На њему је маџарски писало ово:</p> <p>„Слатка моја Ружо и добри мој Мартине, и св |
а, те пршташе као да се гласно срди што ово двоје дођоше да га гледају нако се гаси.</p> <p>Рај |
месту ! “</p> <p>— „Еј, мој Рајко, зар ово да ти је награда за твоју витешку службу?!" говораш |
сад ил’никад; умудри ме шта да радим с ово двоје младих да у лудо главе не изгубе! “</p> <p>— |
убоким уздахом, кад се трже из заноса, „ово се Маргита с Рајком опростила!.. <pb n="185" /></p> |
траг!“ рече Маргита, па се сва стресе. „Ово ми је први дан среће после тако дуге, дуге, и тако |
нас све у велику дворану па нам рече: „ово су вам од данас госпође.{S} Слушајте њихове заповес |
„А, сад се тек разабирам!“ рече Рајко; „ово је подземна оружница онога града била!“</p> <p>На т |
амен, на који Маргита већ седе.</p> <p>„Ово је гроб једног надзорника имања, који је ваља да пр |
ргита па показа руком на оно што се иза овог растављеног престола подизаше уз зидину.</p> <p>На |
му по крилима положено беше.</p> <p>Иза овог златног престола под се подизао на две степенице о |
кни и моли му се нек не да смрти младог овог витеза!“ шапатом <pb n="215" /> је преклињаше Марг |
и слободу делим с орловима, који изнад овог виса воле да се носе, и тишину делим с овим стенам |
ицу, њушкаше живо као да усише мирис од овог живог цвета, и онда, радосно лајући, узе подскакив |
ј неколико момака; извуците на двориште овог безобразника што блене у моју младу, и опалите му |
њених... како је пуно милине у гипкости овог вилинског стаса, што се тако поверљиво уза те приљ |
за ваше слепце и просјаке! а не бих вам овог бунџију поклонио, да ми дајете злато на кантар док |
де. „Мартине, преклињем те, пошљи одмах овог часа твога Мишка на коњу у Сегедин, <pb n="210" /> |
на мађијанко, дижи се са те столице, па овога часа напоље из овога двора у чергу, да не нађеш п |
, буде слободно да се избере понешто са овога света, чега тамо да се сећамо, ја ћу изабрати <pb |
ће бити да је гробница старе господе од овога града изнад нас, и ово су све мртвачки ковчези.{S |
ш сад и да умрем, слађе ћу умрети после овога што од тебе чух, да ће доћи онај који ће земљу да |
и свој нож.{S} Ти, оче, и Рајко изиђите овога часа у гору и склоните се мало.{S} Кад турски сам |
го да пођемо одмах да тражимо излаза из овога подземнога двора.{S} Ако није друкчије, мојим нож |
са те столице, па овога часа напоље из овога двора у чергу, да не нађеш пут у тамницу!“ И сад |
а теби привенчава, да је од сад твоја и овога и онога света.{S} Стављам ти свој венчани <pb n=" |
шта се све крије у тајанственој појави овога младог човека.</p> <p>„Чекај!“ викну она, пренув |
Избављена из турског ропства, витештвом овога младога Србина кога овде видите, похитала сам сво |
p> <p>„Ама вреди да поломе мамузе.{S} С овога платна можете најбоље да видите, како је град нек |
љуна своја.{S} С једну и с другу страну овога знамења стојао је по један висок оклопник, са сре |
се утегао широким шареним пасом, поврх овога црвен силав с пиштољима и ханџарем; испод сплава, |
а су царске слуге појиле коње цареве на овој чесми; ко зна? можда је Голубан онога јутра кад ће |
н полуде, полуде, у мало ме ето овде на овој асури не удави! “</p> <p>„Ама како ти то говориш?! |
ка час на Маргиту, па му се најпосле на овој очи зауставише. „Или ме старе моје очи варају, или |
је мраморни престо цара змајског, и на овој простирци од зелене кадифе ти шириш своју-шареницу |
е воде, и по гдекоји би слепи гуслар на овој мраморној чесми <pb n="31" /> духом прогледао и ви |
божји угодник и без онога што си мени и овој страници добра <pb n="160" /> учинио, да коме ћу?{ |
ени што ће младост твоју прерани гроб у овој гори да покрива!"</p> <p>И онда му се примаче још |
емљи у слави и срећи, сетићеш се да и у овој <pb n="121" /> земљи има људи, који знају за Бога. |
<p>„Не, Рајко!... не остављај ме саму у овој гробници!" цикну Маргита; „где си?!...{S} Шта, ти |
и све потанко кад се вратиш, а сад само оволико: млади слепи деспотовић казиваше, како види да |
зге и ћудљиве и грозне камиле своје!{S} Овом је белом калдрмом некада шетала царица Милица са с |
и осећам, ето сад овде у овоме часу, на овом лепом јутру, под овом првом зраком сунчаном, осећа |
у твоме џемадану, и што ја да лежим на овом тврдом оловном поклопцу, кад ено ваља да педесет ш |
г од растовине.{S} На сребрном штиту на овом растовом нека се урежу речи: „Србину, од Расине Ра |
у овоме часу, на овом лепом јутру, под овом првом зраком сунчаном, осећам да си витез.{S} Став |
унацима који сад већ мирно почиваху под овом или оном каменом белегом.</p> <p>А кад би сунце пр |
еч Рајко изненађен и пуно заинтересован овом причом.</p> <p>— „Истину, истину!“ настави Маргита |
па ће вам помоћи да учините крај свему овом покору!“ говораше Ружа, па јој, у једној саћи од к |
а га љубим и да је једина моја срећа на овоме свету у томе, што је мој гроб поред његова.{S} Са |
ече: „закуните ми се свим што вам је на овоме свету свето, да никада и никоме казати нећете ако |
би ли нашао себи једнога дана смену на овоме месту.{S} Него, док не пођем даље, хоћеш ли ми пр |
моју грешну старост, отвори ми очи да у овоме тешком часу видим шта је твоја света воља!“</p> < |
си се латио; али осећам, ето сад овде у овоме часу, на овом лепом јутру, под овом првом зраком |
и се довде показао као витез, нека ми у овоме часу буде као брат рођени, па нека ми позајми сво |
Тако ти свега што ти је мило, буди ми у овоме часу веран пријатељ!{S} Пођи пред нама, одведи на |
ом прихвати густу косу и лепу главу, да ову мало подигне.{S} Како је мало по мало запајаше, вид |
руком и рекав:</p> <p>„Кажи господи: на ову је кулу Голубан, верна слуга српског цар-Лазара, на |
51" /> платио овде, ево... виш’ овде на ову асуру... овде, двеста сребрних гроша, да је се нагл |
си и милостив и свесилан, смилуј се на ову децу!{S} Смилуј се и на моју грешну старост, отвори |
гли пролом учинити.{S} Биће да су се на ову плочу навалиле хрпе од градске рушевине!{S} Хајдмо |
. ноге ми клецају!“</p> <p>„Ево лези на ову постељу!“ рече му Маргита. — „А, то не, много је го |
и проводе !{S} Него да седнемо мало на ову плочу!“ рече Маргита.</p> <pb n="182" /> <p>— „Какв |
ако...{S} На, хватај и овај зембил... и ову тикву с водом...{S} Дед’, дед’ брзо само!{S} Слушај |
урци убили старца, па нема ко да отвори ову гробницу, шта ће да буде од ове јадне жене поред не |
скање.</p> <p>„Мартин ће скупо да плати ову луду шалу! “ промрмља Циганка у љубичастој кадифи и |
/> прстен на твоју руку и ево ти дајем ову белу ружу, знак твога чистог срца и знак своје чист |
навуче!{S} И кад бих могао да пробијем ову стену страх ме је прво, што бих видео, био би леш њ |
{S} Али пре но што је сагледао Мораву с ову страну Ниша, Рајко је са свим јасно и поуздано знао |
т све то чуо, заповедио је да се овде у ову оставу смести и оружја и један део његова блага.{S} |
ја те наведох да бегаш, ја те доведох у ову клопку, па зар ја да останем да жив тебе мртву на д |
неколико тренутака рече: „.јест, гребу ову стену и лају помамно.{S} Велика је вика у пећини.{S |
н; „вала дао бих главу, ако се она целу ову ноћ Богу не моли, да покрене срца ове господе, да ј |
нда баш треба из близине да видите кулу ову!“</p> <p>Испеше се сва господа за њим на ону зидину |
ко згрешили те овако љуто преврну земљу ову?!“</p> <p>Танка сива маглица ранога јутра растањива |
не марим, право је!{S} Али што наведох ову јадну жену <pb n="152" /> да пође за мном да се жив |
стани поред мене, да прихватиш да чуваш ову свету оставу, кад мене нестане.{S} Ја већ видим да |
ну њему па га запита: хоћеш ли да узмеш ову жену себи за друга кроз живот ?{S} А он, на моју пр |
ноћ.{S} Него кажи ово господину: видиш ову кулу; у њој су најволели да заједно станују цар-Лаз |
S} О, Рајко, та ваља да није што ћеш се овуда сам без ње враћати?!...{S} Није то; није то; него |
рским слугама: сад мени за љубав пођите овуда у околину и наберите пољска цвећа.{S} Хоћу да сва |
и туку.{S} Биће да су се у старо доба и овуда тукли.{S} Него ходи да се испнемо на тај змајевск |
S} Ниси ли ти... пре неки дан... прошао овуда у свити маџарске господе ?“</p> <p>„Јесам!“ рече |
што да је, а није ни на хајдуке, јер их овуда нема.{S} Чудо ми је да ми сељаци ништа не јавише! |
не плоче у таваници од ходника.</p> <p>„Овуда немамо куда даље!“ рече Рајко попев се по степени |
о наоблачио.{S} Дохвати своју арнаутку, огледа јој кремен, подасу јој чанак, подасу оба пиштоља |
его само гледаше га право у очи, као да огледа да ли својим меким кадифеним погледима може да о |
више свилена пупад као да нису смела да огледају своју растегљивост о девојачке груди ове младе |
место где је остава.{S} Рад бих био да огледам своју срећу.{S} Ако је нађем, ето је и теби! “< |
а одоше својим послом!{S} А ја рекох да огледам да ти послужим, те да се ропства избавиш, ако б |
и Циганин. „Валах, баш да <pb n="43" /> огледнемо!{S} Ако се потковице не посребре, твоја штета |
а кадифа него топли пламенови од жарког огња у срцу, она му живо рече:</p> <p>„Млади јуначе!{S} |
<p>Посадише се на једну асуру подаље од огњишта и мехова.{S} Рајко одврте чутуру и додаде је Бе |
осадио све задругаре по столичицама око огњишта, пустио и женскадију да стане иза мушкиња, а на |
скупи нас стриц све и старо и младо око огњишта, изведе Марка на среду те пред свима: „прошао с |
ном осветљењу од лојане свеће и ватре с огњишта како Маџарица стоји поред Циганина, ставши му ј |
ло.{S} Баба је наложила велику ватру на огњишту у кухињи.{S} Кад је стигла поноћ, баба расплете |
а и онда повукла да духну у жеравицу на огњишту, те да се не угаси док не затреба.{S} Није ни г |
шта од караван-сераја и кроз разграђену ограду од врљика уђе у један велики забран, који је одм |
па син навалио да се што пре и одене и огреје. „Јеси ли ти онај светац о коме луда раја прича, |
> <p>И оде к ластавици.{S} А Маргита се огрну његовом црвеном кабаницом, изађе на врх стене и с |
и, провукав се готово на коленима испод огромне камене плоче што изнад њега висаше.{S} За њим у |
а којој је блистао крст од пет алемова, од којих онај у средини беше крупан као крупан орах, а |
ма и младих и старих сељака и сељанака, од којих једни играху уз циганска ћеманета, други загрљ |
је, тек је то Маџарица, ваша земљакиња, од ваше горе лист, а ето је робиња!{S} Знам да сте ради |
дном хрпом од златних кондира и пехара, од сребрних скриња и скрињица, од свакојаког златног по |
д се тек диже урнебес од гласног смеха, од дивље вике: „ељен гроф Аладар!{S} Дај чардаш!“ И Циг |
пехара, од сребрних скриња и скрињица, од свакојаког златног посуђа.{S} И да није било онолики |
им гласом да говори:</p> <p>„ О витеже, од Расине Рајко, — хвала теби на витештву твоме!{S} Не |
уд је што бих хтела!{S} Еј, мој јуначе, од мене је сад већ одбегла и сама сенка од надежде!"</p |
орлом на штиту приближили и саставили, од њих би се склопио био велики један царски престо.{S} |
отиде Маргита још за неко време својим, од ружиног оцта мирисним, прстима, миловаше чело, очи и |
се испава.{S} Уморна је.{S} Није чудо, од кад се то путује!{S} А сутра опет ваља рано ранити; |
гурну је обема рукама својим, али тихо, од себе, и крочи неколико корачаја сам за себе у мрак, |
у левој руци држао је крстасту заставу, од које тешке кићанке падаху му по плећима; у десници д |
угарског у Цариград по нарочитом послу, од кога је зависило хоће ли се истом закључени мир одрж |
} И онда опет онај тајни гласић у њему, од кога се већ једном препао био, поче да шапуће: <pb n |
м растовом нека се урежу речи: „Србину, од Расине Рајку, витезу без замерке — Маргита.“ Имате л |
војом пролазила!...“</p> <p>„Па онда... од једанпут као да нека невидљива рука откова срце моје |
на дијадема, под којом јуче онесвеснух; од ње полазе све витице од бисера, па се спуштају низ м |
<hi>„не бојим се никога до Бога!“ </hi> Од обрвских саставака полазио је један прав нос са прил |
старог господина!“ Ето тако вам је!{S} Од ово три дана весеље је, а сутра ће зором у Сегедин д |
ој, да ме <pb n="228" /> њему преда.{S} Од Рајка чистијег и племенитијег срца није било.{S} Док |
о оно нешто ораха и неколико јабука.{S} Од три ораха, које би узео из зембила, Рајко би један и |
се није у трави од ледине изгубила.{S} Од широких мраморних плоча, које су јој теме покривале, |
анској <pb n="77" /> черзи и родила.{S} Од тешких мука у оковима била сам стала сама кожа и кос |
ку једну заравањ од руменог мрамора.{S} Од прилике на средини те заравњи два велика лава као да |
киваше, да је милина била видети је.{S} Од тога осмеха као од неког сунчаног зрака осветли се д |
, па ништа.{S} Мислили смо свиснуће.{S} Од муке звао је и Манду да му гледа у пасуљ, хоће ли ва |
низ ужу ка колима.{S} Рајко ћуташе.{S} Од силног узбуђења не могаше речи да проговори.{S} Али |
а.{S} И гроф доиста виде тај младеж.{S} Од те ноћи је стари господин постао други човек.{S} Узе |
аџарска, а бесно и господско колено.{S} Од многог поноса никоме лепо да одговори, а најгоре мен |
двоје мирно а радознало ослушкиваху.{S} Од часа на час Маргита би грчевитим притискивањем своји |
са мном.{S} А баш је од Бога грехота, а од људи — Бога ми, мал’ не рекох нешто!....{S} Баш је < |
а ми платиш за сваку по овакав талир, а од блага, кад га нађеш, мени четвртина ! “</p> <p>„Вала |
ми је много драже.{S} Ја сам верна љуба од Расине Рајка! — Сад нека дођу људи, нека затворе ков |
ав чардаш, што га Цигани свираху, врева од живог разговора и звека од пехара, чаша и судова на |
да педесет широких и дугачких плаштева од меке кадифе и још мекшег зибелина!"</p> <p>„Јест, го |
и зидови беху покривени сликама грофова од Нађ-Бање кроз последња два века.{S} Озго са таванице |
ав полудивљи пустињик, светомрзац, бега од њих у пећину, он их мирно посматраше за неко <pb n=" |
сам за себе у мрак, као да хоће да бега од ње.</p> <p>„Не, Рајко!... не остављај ме саму у овој |
стигли на врх једнога Дунаву најближега од космајских висова.</p> <p>На самоме врху испупчила с |
У Божуну граду бијеломе,</l> <l>У онога од Божуна Бана!“</l> </quote> <p>Маргита спусти главу н |
живећу о хлебу и води, ићи ћу босонога од села до села, да свету проповедам: како је страшна т |
а дима подизаше се право у вис, ваља да од какве ватре око које се беху чобани искупили.{S} Рај |
својим топлим дахом.</p> <p>— „Ваља да од ове хладне стене.{S} А и твоја је рука хладна! “ реч |
а лицем у лице говорили!{S} Како ћеш да од њих сад поњаве правимо?!“</p> <p>— „Ако су они били |
l>Њега царе на граници храни,</l> <l>Да од Срба царевину брани.</l> <l>Он му купи данке и харач |
беше.{S} Него испред тога сниског зида од збијене магле светлуцаху овде онде дугачке ватре.</p |
њен образ, и мој образ, и образ народа од кога сам!{S} Хоћу да се у Маџарској и Маџарима хвали |
<p>Сам си је ти довео да име свога мужа од бруке спасе!“ И онда старица узе да јој љуби обе рук |
е земље маџарске, па да видиш шта ћу ја од тебе да начиним! “</p> <p>— „Ама, ходи, молим те, го |
pb n="207" /></p> <p>Диже се опет граја од усклицавања у здравље паметне Циганчице.{S} Кад и то |
да јој тешко беше да одвоји уста своја од његових.{S} Дрхтала је од милине.{S} Кад отвори треп |
росто стропошта на под; мало не заплака од бруке и срамоте своје; дуго држаше лице своје скриве |
е седела уз дрвене столове око остатака од печених јагањаца и око још пуних боца.</p> <p>Кад се |
ираху, врева од живог разговора и звека од пехара, чаша и судова на столу.</p> <p>Кад њих троје |
есто по једна владичанска штака, понека од седефа а понека од сребра.{S} У зачељу ових сребрних |
чанска штака, понека од седефа а понека од сребра.{S} У зачељу ових сребрних престола стојао је |
толице, и паде.{S} Диже се страшна вика од гостију и запомагање од Манде Циганке.{S} Али нико о |
крупну псовку.</p> <p>Лавеж паса и вика од људи све се јасније чујаше.</p> <p>„Ама немојте тамо |
ку Рајкову. „Ево ти један струк босиљка од твоје Маргите, а ево ти један, који ти незнана наша |
од мене је сад већ одбегла и сама сенка од надежде!"</p> <p>— „Немој тако!{S} Бог је добар па ћ |
,“ говораше сам у себи, „ни дивна ћерка од Божуна Бана а Јанкова госпођа девојка, није лепша од |
оја је на твоје успаване трепавице пала од оног драгог камења и бисера, што га ено тамо на трпе |
очи јој засенуше као да је на њих пала од некуд сенка тешког неког облака.</p> <p>— „Е, моја г |
сли ни шта да каже, него онако занемела од чуда, не скидаше својих погледа са Рајка.</p> <p>„Ви |
Лазарева у Крушевцу једна шарена гомила од Турака и ђаура.</p> <p>Крепак један и повисок старац |
та. „Вас двоје сте видели тек само пола од свега онога што све има под сводовима испод ових руш |
рпезе поређано је било по шест престола од сребра.{S} На свакоме од њих стојала је по једна вла |
е земља румена од јуначке крви и светла од витештва.{S} Знам заволећеш је кад је познаш, јер је |
> <p>Али кад се оно српске војводе Реља од Пазара, Милош Обилић, Милан од Топлице, Љутица Богда |
у искићени роговима од јелена и главама од медведа и курјакова, све то споменима на лов, по гуд |
од оне друге две, стојала је на ногама од црног углађеног мрамора, застрвена је била плаштаниц |
у били понамештани калпаци са челенкама од сребра и злата, или и са перјаницама од орлова и сок |
ост којега толико изненађује, није нама од стране Сарацена са извесном намером да импедимента п |
године 1699 пролазила је по рушевинама од некадашњега двора и града Кнез-Лазарева у Крушевцу ј |
ца на грани.{S} Вераше се по рушевинама од града као веверица; час би се дрско успела на највиш |
лике цеви, што их видех горе у зидинама од града! “рече Маргита; па онда настави пуна збиље и с |
јући.{S} Чак су и маџарска господа сама од себе стала да га слушају, а честити Хасан Зулуфлија |
од сребра и злата, или и са перјаницама од орлова и соколова перја.{S} И још у сваком столу беш |
узе да врти главом као да му каже: нема од тога ништа мој брајко; мали си ти за такво јунаштво! |
д углачаног плавог камена, са млазевима од златног песка у њему.{S} На њој је, на једној богато |
еда камених широких полица на стубовима од камена, а на полицама — дугачки неки ковчези од олов |
ану, које зидови беху искићени роговима од јелена и главама од медведа и курјакова, све то спом |
аху златни и сребрни окови на по некима од њих.{S} Владала је нека света тишина, прекидана само |
мртвачки.{S} Сад је видео да у једнима од њих леже смештена копља, у другима мачеви, а у трећи |
, када су џиновски стражари у панцирима од сребра стражарили по зидинама градским и кроз све ју |
и са усхићењем погледала би по таласима од зелене горе, који се пружаху на све стране докле око |
ну на његову вику, а зачу се на вратима од ковачнице весео и гласан поздрав: „сабанахиралах, ма |
то чудно било.{S} Ја стојим на вратима од наше куће, па ослушкујем шта ће бити у великој дворн |
но плакање оне жене.{S} Скочи к вратима од чатрље, али их нађе зачепљена изнутра.{S} Удари два |
шће све на прстима к закључаним вратима од собе у којој је, па се опет враћаше кад би је чула д |
</hi> па би се узела бацати комадићима од ћерамида и цигала, или и сувим коњским ђубретом, на |
м лицем од сунца препланулим и са очима од којих би сунце преплануло, и овај красан млад човек, |
љњег зида градског, била је једна чесма од белог мрамора.{S} У оно су је време још једнако звал |
е ходнике и просторије водила.{S} Једна од тих вратоца била су она на која њих двоје дођоше.{S} |
во на златне лавове погледала, по једна од злата саливена кошута.</p> <p>Кад би се она два злат |
вди и отаџбини.{S} Моја је земља румена од јуначке крви и светла од витештва.{S} Знам заволећеш |
оженити младом и лепом девојком, истина од простог рода, али која ће му родити два сина, који ћ |
ко оно рече патер Хијероними, да је она од велика господска рода, властелинка, кнегиња, што ли? |
а и главом и једном руком преко наслона од сребрног престола.{S} Била је бела у лицу као неугла |
њихове колевке заплакало, млада робиња од њихова рода и од њихове вере запиштала и закукала, а |
рекао бих, трепти и светлост и светиња од које нечастиви бега.{S} Кад ме гледи и кад ми говори |
ме цар Душан јахаше поносито свога коња од мегдана.{S} Ту се просто стропошта на под; мало не з |
лањам ја грофици, а овај други носи, па од њега нека госпођа откине који стручак, па нека га ме |
летене.{S} На глави му је сниска шубара од црне јагњетине.{S} Испод шубаре видело се чело не ба |
ра и по неко јуначко срце испод панцира од сребра.{S} Јаворове гусле под прстима правог песника |
титом у другој руци.{S} А на пола хвата од ових оклопника беху два повисока млада раста, којима |
и.</p> <p>Рајко отвори она сниска врата од растовине и онда њих двоје угледаше пред собом једну |
ођу!“</p> <p>У том изашла беше на врата од оне кућице једна жена у годинама, али још пуно крепк |
ана позно у ноћ ето га Рајко пред врата од Бекри-Бекирове ковачнице.{S} Обесио о десном рамену |
собу вратити!"</p> <p>Ружа оде до врата од оне спаваће собе, ошкрину их, завири и онда махну ру |
, премилостива госпођа, грофица Маргита од Нађ-Бање!“</p> <p>И онда се склони на лево и дубоко |
ни да сви чују: „ево је грофица Маргита од Нађ-Бање!“ <pb n="198" /></p> <p>— Не! премилостива |
доле у столицу.</p> <p>„Грофица Маргита од Нађ-Бање!“ промуца стари гроф, и она му се дворана п |
кровом од чесме као нека џиновска кита од зеленог лишћа и бледожутог цвећа.{S} Као да је нека |
хнув руком као и да покаже, како доиста од тога нема ништа. „ О, немој да ми квариш моје снове |
дворану прекршташе са два велика крста од сунчаних зракова.</p> <p>„Сад знам шта значе оне нек |
Мартин носећи велику чинију воде и оцта од руже.{S} Дође и Ружа с убрусима, превојима и пуно не |
екари и све видарице рекоше: нема ништа од ње!{S} Ја му се молих да је придигне, па ма и богиња |
опот од копита коњских не прогута ништа од оне сласти, која треба да се слива само у срца људск |
ишта од погледа људских, нема склоништа од њушкања самсовског.{S} Доиста, само једини Бог чудом |
ецо, у урвинама и што би било склоништа од погледа људских, нема склоништа од њушкања самсовско |
тиде полагано преко пространог дворишта од караван-сераја и кроз разграђену ограду од врљика уђ |
у Маргита кочијашу.</p> <p>Око дворишта од двора повлачио се један јарак, који је био пун воде. |
дивљих голубова; испод погдеког мостића од брвана жабе су невесело крекетале.{S} Кад свита изађ |
а да се из Сегедина стигне у двор грофа од Нађ-Бање.{S} Управо и нема пута, него се тера преко |
Овде је око нас по земљи пуно пљоскица од лискуна, а наш народ вели, да су то љуспе што падају |
се мало насмехну што ова млада Маџарица од онаких јунака начини учитеље, па онда настави:</p> < |
учини да рече: „ја сам Маргита, грофица од Нађ-Бање, жена грофа Аладара!““ проговори један од њ |
мирно:</p> <p>„Ја сам Маргита, грофица од Нађ-Бање!“</p> <p>— „Била си то некад.{S} А шта си с |
А шта си сад?“</p> <p>„Маргита, грофица од Нађ-Бање!“ одговараше она опет мирно.</p> <p>Циганин |
дође, онда, тамо у оном двору, грофица од Нађ-Бање може само да ти руку стегне и речима срећу |
ногом кад крочим ја сам госпођа грофица од Нађ-Бање.{S} Овде сам још слободна, или управо овде |
лада и рече :</p> <p>— „Маргита грофица од Нађ-Бање — робиња потурченог Циганина Бекри-Бекира ! |
е вратити невесту, па да је мила шћерца од Божуна бана, а некмо ли једна Циганчица!{S} Хајдмо о |
јаче од веровања; горчина је била јача од љубави.</p> <p>Па онда стаде поред Рајка, који нешто |
дини била је скоро за читаву стопу виша од оне друге две, стојала је на ногама од црног углађен |
а а Јанкова госпођа девојка, није лепша од ње!“</p> <p>Тек то рече а у једној половини душе њег |
најближе шуме с ону страну долине, стуб од белога дима подизаше се право у вис, ваља да од какв |
аше; овде и онде извијаше се танак стуб од дима из широких дрвених димњака.{S} Дан се дизао и б |
преплашено, па узе вући Рајка за рукав од гуњца. »Можеш ти њу да не подесиш, може она да те жа |
се најпре дохвати руком својом за рукав од његова гуњца, па се ниско пригну над самим пањем и о |
а прса један накит у облику срца, а сав од рујног рубина, и онда мој млади витез рикну као лав |
и госта.{S} Ваздух беше топал, загушљив од дима воштаних свећа, испуњен паром од пецива и пића. |
од ове старе господске куће.{S} Ковчег од углађене ораховине нека се постави белом свилом ; та |
ложити у ковчег оловни, а овај у ковчег од растовине.{S} На сребрном штиту на овом растовом нек |
ела и тепаше јој нешто маџарски.{S} Кад од своје кабанице и сиџадета начини што ужи свитак и ка |
син деспотовић Стеван, изгубив очњи вид од беснила турског, постао духом видовит, чим би гусле |
а мраморна ступња, па да се сиђе на под од саме дворане.{S} Ти су ступњеви ишли целим кругом дв |
их гвоздених вратоца у зиду доле на под од дворане.{S} Пут тај није био ни пуно три стопе широк |
ће беху од сувога злата, а жирке његове од сребра, а у многобројне сребрне <pb n="111" /> чашиц |
високом и танком врату носила је низове од бисера и драгог камења, што својим севањем само још |
као лешник.{S} У другима нађоше цветове од бисера и грање од драгог камења, обоце, гривне, прос |
јку срце бурно закуца.{S} Он се препаде од самога себе.{S} Трже десну руку своју из деснице Мар |
} Него ви за то и не знате.{S} Има овде од непамћених година један смук, добрих десет стопа дуг |
на срце наваљује!...{S} Ено ње горе где од радости јеца, а мени је овде дошло да се од неке неј |
во ће бити да је гробница старе господе од овога града изнад нас, и ово су све мртвачки ковчези |
.</p> <p>„О, шта ли ће најпосле да буде од нас двоје?!“ рече она својим слатким гласом.</p> <p> |
да отвори ову гробницу, шта ће да буде од ове јадне жене поред нене?!“ Сав се стресе од ужаса, |
справи се, покри лице рукама и — побеже од Маргите.{S} Одјури све на прстима кроз дворану право |
о Маргита осећа.{S} Рајко... мој витеже од Расине Рајко.... дај да се Маргита с тобом овде опро |
еде ластавицу у скелу а он, одрешив уже од коца, отисну је, скочи у њу, зграби оба весла а Марг |
Кад разабрах тај шапут, ударише ми сузе од милине.{S} Верујте ми од милине, а не од страха.{S} |
, ево се Маргита теби привенчава, да је од сад твоја и овога и онога света.{S} Стављам ти свој |
по лицу, и по стасу, и по кроку, да је од господска рода!{S} Па то господство, и онака лепота |
кључалу воду, те се растопи, као да је од жутог воска, а <pb n="194" /> не од злата.{S} Па онд |
ра.{S} У ходник у томе зиду допирала је од некуд светлост нека, много јача но што је била она у |
ји уста своја од његових.{S} Дрхтала је од милине.{S} Кад отвори трепавице, очи јој беху пуне с |
} Она мало нижа трпеза у зачељу била је од углачаног плавог камена, са млазевима од златног пес |
Не знам како да ти кажем!{S} Стид ме је од тебе, да оваку бруку у мом двору видиш! “</p> <p>— „ |
оквира и не без јаког напрезања одви је од прилике за пола палца.</p> <p>Никакав зрак светлости |
Могао би бити!“ настави даље; „млађи је од мене; биће да је и лепши од мене!...{S} Хеј ти, гара |
Маргита оживљаваше као цветак, који је од жеђи на суши клонуо био, па се свежом водом заливен |
и речи.</p> <pb n="92" /> <p>„Што ти је од једанпут рука тако хладна?" шапуташе Маргита својим |
о: санџак-бег је овде нов човек, тек је од скора дошао, сиромах је и дрхће за паром.{S} Дајте д |
е и онда бегај преко границе.{S} Ето је од тога доба моја робиња!“</p> <p>Овде сад беше згодна |
е од грофа његову златну бурму, коју је од венчања с вама носио; баци је у ону кључалу воду, те |
иганином и Циганин са мном.{S} А баш је од Бога грехота, а од људи — Бога ми, мал’ не рекох неш |
о добра душа, и да не може бити да није од великога господскога рода.{S} Веле познаје се то и п |
n="219" /> подузела.{S} Маргита се није од њега одмицала.{S} Нареди те јој Ружа извади из орман |
о од растова стабла; и његов сабор није од властеле и владика у господским столовима, под кубет |
да нека невидљива рука откова срце моје од окова у које га је страх везао био; моја памет, која |
, као да ме невидљивим крилом закриљује од сваке нечисте силе и сваке ружне помисли.{S} Срце ми |
сале.{S} А овде и онде светлуцаху лиске од лискуна.</p> <p>Испод ове стене у заветрини, а на ле |
о ноге Циганинове све до колена, а руке од рамена до лаката.{S} Требало би времена док би га и |
са гвоздених полуга, што су се пружале од једног зида до другог у сва четири правца, висили су |
аса, па свом снагом узе вући Рајка даље од змијских врата. „Ако ме волиш ма за трунку, онда хај |
ме волиш ма за трунку, онда хајдмо даље од те змијурине!“ </p> <p>„Ако ме волиш ма за трунку, “ |
а ти говорим!</p> <p>Одмакоше се подаље од ковачнице на зелену ледину. </p> <p>Рајко извади из |
оче да свиће он окрену на лево и подаље од колског пута те кроз њиве и поља и испод дрвећа жура |
је било тридесет година.{S} Мало подаље од њега седела је на земљи, а наслонив <pb n="11" /> се |
p> <p>Посадише се на једну асуру подаље од огњишта и мехова.{S} Рајко одврте чутуру и додаде је |
четак од некакве песме. „Рајко!{S} Боље од твојих речи очи ми твоје казују да поштено мислиш, в |
није подозрив.{S} Али ви познајете боље од нас ове људе овде, па кад ваша логика каже да је мла |
шест престола од сребра.{S} На свакоме од њих стојала је по једна владичанска митра, искићена |
је од жутог воска, а <pb n="194" /> не од злата.{S} Па онда, слатка моја госпођо, помеша ту во |
д милине.{S} Верујте ми од милине, а не од страха.{S} Зајецах гласно, раширих руке, потрчах и — |
и Мартин и Ружа наваљиваху да одустане од свега тога. „Немојте тако!“ говораше им она; „пустит |
остоти!" рече јој гласно а сав поцрвене од стида.</p> <p>„Није, није!“ прихвати она брзо; „не с |
привући у вис уз <pb n="188" /> зидине од капије.{S} Двориште је било широко и пространо.{S} С |
уре <pb n="154" /> напоље, па на зидине од града; нањушише на цеви оловне што воде ваздух доле, |
Ваљало им је проћи поред западне зидине од града.{S} Уз ту зидину, која се прилично одржала, пр |
ан вис, на коме из далека видеше зидине од некаквог старог порушеног града.</p> <p>Али се већ м |
оше да пођу, ластавица неће да се макне од пећине.{S} Уједа зубма, бије ногама, себи не да прић |
е да се лепо види румени лук горње усне од добро срезаних и за човека доста малених уста.{S} Ли |
S} Ах!“ јекну Маргита и онда оно севање од узбуђености око лепо срезаних усана прсну у дажду од |
се страшна вика од гостију и запомагање од Манде Циганке.{S} Али нико од гостију да приђе грофу |
ругима нађоше цветове од бисера и грање од драгог камења, обоце, гривне, просто да се не зна шт |
иће да су се на ову плочу навалиле хрпе од градске рушевине!{S} Хајдмо сад у другом правцу натр |
елије.{S} Носила је широке жуте шалваре од неке полусвилене тканине, привезане уз витки стас и |
е скоро до колена, а лепо у богате шаре од мрког, жутог и зеленкастог плетива исплетене.{S} На |
езеним.{S} Имао је на себи уске чакшире од загасито плаве чохе опточене црним гајтаном; носио ј |
Светој Гори, да не такну ни једне аспре од тога блага, него да га с благословом његовим предаду |
оја ме је очувала, волим и своје сестре од стричева, Павлију и Анђелију...“</p> <p>„Што говориш |
о џемадан од црвена сукна, из којега се од рамена спуштаху пошироки рукави од дебела сељачка пл |
адости јеца, а мени је овде дошло да се од неке нејасне туге заплачем!{S} О, Рајко, та ваља да |
же, своју кућу.</p> <p>„Рекао бих да се од двора чује свирање, певање и усклицавање, баш као да |
уна збиље и сетности „био је дан кад се од старца растависмо; и била је ето једна ноћ; и ето на |
чауши с великим тојагама.{S} Тек би се од часа на час по неко од њих залетео на гомилу турске |
кроз који дан доћи и дан, у који ми се од тебе растати ваља.{S} Бога ми, да си ми по сто пута |
никако!“ врискаше Маргита стресајући се од ужаса, па свом снагом узе вући Рајка даље од змијски |
н нестрпљиво одгурну и рече: „торњај се од мене, црна сотоно, не знам те шта мумлаш!“ па се онд |
} Сва трептим од светлости и блистам се од радости и тако ступам пред олтар једне велике цркве. |
ав терет да делимо подједнако.{S} Ко се од нас двоје пре у гроб сломије, сломиће се пре не због |
за неколико тренутака у кадифене завесе од постеље. „Доста је што могу да је одавде погледам... |
јадне жене поред нене?!“ Сав се стресе од ужаса, али не рече ни речи.</p> <pb n="92" /> <p>„Шт |
„о часни крсте и свето еванђеље, одбите од мене нечастивог, који ме ето на зло навлачи!“</p> <p |
а, јер стена бејаше од оне чврсте врсте од које се жрвњеви праве.{S} Хладан га зној пробијаше к |
ад је вода прокључала, онда баба заиште од грофа његову златну бурму, коју је од венчања с вама |
јао бих се, али ми не даде зебња шта ће од вас двоје на крај краја бити.{S} Да вам дуго не дуљи |
мој витеже Рајко, сад тек видим шта ће од тебе да буде!</p> <pb n="107" /> <p>Само нека нас ср |
ад вас Турци одведоше, није знао шта ће од жалости за вама.{S} Слао је људе у Цариград, потроши |
ше, како види да свањива дан, у који ће од некуд из ових планина, усред Шумадије, да се дигне ч |
скога рова, па по њему тражила комадиће од горског кристала.</p> <p>„Умориће се те нећемо моћи |
очи.{S} Узе умакати своје прсте у сирће од руже, па му онда њима полагано и нежно превлачаше че |
е носе сребрне челенке, него само лишће од жирородног грма; његов престо <pb n="164" /> није ни |
врх од копља завуче између горње ивице од врата и њиховог оквира и не без јаког напрезања одви |
сину низове крупнога бисера и бројанице од смарагда, сафира и рубина.{S} Отворише другу скрињиц |
рестола под се подизао на две степенице од плавичастог мрамора, па онда пружао у широку једну з |
а и најпосле стигоше на једне степенице од камена, које су водиле на више до једне гвоздене пло |
уче онесвеснух; од ње полазе све витице од бисера, па се спуштају низ моје образе и низ моје гр |
Извукоше ме на обалу!...{S} Еј, грофице од Нађ-Бање, еј госпођо од толиких баштина, еј девојко |
разговетније чух шапат Мораве: „грофице од Нађ-Бање, кћери земље маџарске, кад си се ти још смр |
огобројне сребрне <pb n="111" /> чашице од жира беху утврђене беле воштанице.{S} Поред и једног |
о подиже пун ибрик као да су јој мишице од челика, и додаде му га не рекав ни речи, него само г |
ти га да са танким звеком пада на данце од бурета.</p> <p>Па онда као дивља мачка скочи на четв |
не знаш, колико је то једно чисто сунце од човека!...{S} Него како је твој Мартин спор!...{S} Т |
то не могу!{S}" Неверовање је било јаче од веровања; горчина је била јача од љубави.</p> <p>Па |
да плаче и да јеца, он се полагано маче од ње, спусти се нечујно низа стену, а њу остави горе с |
!{S} Него опет, послаћу момке нека трче од куће до <pb n="214" /> куће, нек разбуде ко год спав |
"</p> <p>Рајко се све на прстима повуче од ње и склони иза леве певнице.{S} Како седаше у један |
На голим ногама имала је турске папуче од жутог сахтијана, извијене у вршак који беше назад по |
у пуно звезда.{S} Свеж поветарац дуваше од Јастрепца.{S} Нигде никога.{S} Рајко зазвижда.</p> < |
озадуго пред стеном, која их раздвајаше од пећине и ослушкиваху не би ли што чули.{S} Мало час |
осле неколико удараца, јер стена бејаше од оне чврсте врсте од које се жрвњеви праве.{S} Хладан |
ц који погурен и сав усплахирен скакаше од џбуна до џбуна.{S} Сва су му поља мирисала као да су |
ни жмарци.{S} А Маргита се сва стресаше од како он помену авет и изговори онакву клетву.{S} Нег |
чи засенуше.</p> <p>Маргита сва дрхташе од узбуђења и само узвикиваше: „ ах да силног блага! ах |
ске.{S} Она трећа трпеза у прочељу беше од углађенога зеленог камена малахита, а беше застрвена |
собом, обадвоје се уставише и занемеше од чуда.</p> <p>Озго са сред среде свода спуштао се јед |
те умке до у сами двор грофов нема више од пола сахата.</p> <p>Сунце је већ било село кад се на |
це и клинце, само — не тражи ништа више од мене и не ударај ме камџијом кад ми дође да се запла |
јатна и допадљива.{S} Није му било више од двадесет и две године.</p> <p>Красни овај младић кор |
и руку, подиже је у вис и пусти да млаз од златнога новца цури натраг у буре.</p> <p>„ А, ово н |
од зове замириса пунијим дахом, и млаз од воде као да гласније и веселије бућкаше у каменом ко |
што да си ти већи <pb n="123" /> витез од њих ?!{S} Мислиш да ми не би сваки од њих, да су сад |
у се сад у свему покораваше као дете, и од часа на час би га тек зачуђено погледала крупним сво |
аплакало, млада робиња од њихова рода и од њихове вере запиштала и закукала, а они — просто ни |
мах у другу собу!“ рече Маргита блеђа и од самог рањенога Рајка, па га узе под руку и поведе. „ |
ме обрати пажњу на страхоте које види и од којих стрепи.</p> <p>„Чујеш ли самсове?" питаше га т |
око себе, те све затрепти од радости и од топлоте!"</p> <p>„Јест, тако је!“ прихвати опет онај |
налбанта; а <pb n="41" /> мајстор сам и од мегдана, и пеливан сам!{S} Хоћеш да се бијемо?!“</p> |
један тихи гласић, који у њему самом и од њега самог тихо шапуташе.{S} Да ли тај шапут долажаш |
олаз тек само за једног човека, који би од малених врата у зиду силазио на под дворане или из д |
а прса и док још Циганин не дође к себи од чуда, скиде му с руке оне влажне крпе и напуни му њи |
а се од рамена спуштаху пошироки рукави од дебела сељачка платна, који се уз доручне зглавке пр |
јој до изнад лаката, где се бели рукави од кошуље повијаху у гужву, беху голе.{S} У једној је р |
! напред!“ </p> <p>Рајка подиђоше мрави од узбуђења.{S} Беше му мило и опет некако тешко.{S} Пр |
ед ње горе уз брдо, док се није у трави од ледине изгубила.{S} Од широких мраморних плоча, које |
да су место ове труле дрвене цеви, цеви од сребра бистру воду из мрамора изводиле; некада су с |
дмах мирно настави: „биће да су то цеви од каквог старог водовода.{S} Него ето ћемо се скоро и |
ца, висили су многобројни мањи обручеви од сребра са сребрним кандилима, неки ниже други више, |
реда се; бејаше мало побледела а углови од усана грчевито задрхтаваху, као оно у деце кад хоће |
златом, били су поређани високи столови од дебеле и већ поцрнеле растовине, изрезане у свакојак |
више мекана кадифа него топли пламенови од жарког огња у срцу, она му живо рече:</p> <p>„Млади |
нда иди преким путем у Београд и извади од турске власти допуст, да мирно сахранимо Рајка на Ко |
ово господи маџарској преведе.{S} Млађи од њих узеше гласно усклицавати, а двојица или тројица |
чини ми се да миришем тамњан.{S} Долази од те стране испред нас.{S} Овде ће бити негде нека све |
>Мало после да се вратише к оној трпези од зеленог камена, што беше претрпана пехарима, кондири |
а, а на полицама — дугачки неки ковчези од олова све један до другога; „а, ово ће бити да је гр |
а данас сузи од жалости, него само сузи од радости!"</p> <pb n="197" /> <p>„Право велиш, Рајко; |
одмах к њему !{S} Нема места данас сузи од жалости, него само сузи од радости!"</p> <pb n="197" |
ивају.{S} Он лежи обично у једној одаји од подземног ходника, у коме сте ви били, а између двој |
{S} Сад сам ја овде сигурнији и силнији од санџак-бега у Крушевцу.{S} А за све то нека је хвала |
е светиње.{S} Хајдмо да седнемо на који од оних ковчега горе, па да се мало прихватиш и одмориш |
наберите пољска цвећа.{S} Хоћу да сваки од вас, који сте моји, баци по једну киту у гроб овакво |
з од њих ?!{S} Мислиш да ми не би сваки од њих, да су сад живи онде у столовима, радосно понуди |
н широки плашт, понеки од свиле, понеки од кадифе, понеки од тканине сребрне и златне жице, а с |
неки од свиле, понеки од кадифе, понеки од тканине сребрне и златне жице, а сваки уз то бејаше |
лежао је по један широки плашт, понеки од свиле, понеки од кадифе, понеки од тканине сребрне и |
би ли стигао да ослободи род ришћански од јарма турскога!“</p> <p>У радосној раздраганости пат |
<p>На једној широкој и повисокој коцки од мрамора беху саливене па позлаћене некакве људске пр |
краљевски посланик вели: „хвала ти, али од тога сад не може ништа да буде.{S} Његов је посао да |
о, што тако лепо мислиш и желиш.{S} Али од свега тога не може бити ништа.{S} Не могу ја ни часа |
ра Лазарева.{S} Барон Арпад Сент-Кираљи од Галамбоша, праћен неколиким синовима највеће господе |
ргиту како ћеретају као да су пријатељи од вајкада. "</p> <p>„Заповеди јој оче,“ рече Рајко, „з |
дарише ми сузе од милине.{S} Верујте ми од милине, а не од страха.{S} Зајецах гласно, раширих р |
О, само не дај ми Рајка смрти !{S} Узми од мене све друго што хоћеш, врати ме на нове муке, умо |
ад се добро смркне, а Циганин да узајми од једног кујунџије лонче, у коме ће око по ноћи сребро |
ју су ветрови засадили, царичиној чесми од мрамора хладовину гради; некада су царске слуге поји |
лаве вашим краљевима; али нема трага ни од крви ни од секире! “</p> <p>„Бог с тобом, госпођо!{S |
види да њена чистота није посукнула ни од једне помисли твоје; врати ми се амо и сам са чистим |
сто <pb n="164" /> није ни од сребра ни од злата, него од растова стабла; и његов сабор није од |
ма; његов престо <pb n="164" /> није ни од сребра ни од злата, него од растова стабла; и његов |
краљевима; али нема трага ни од крви ни од секире! “</p> <p>„Бог с тобом, госпођо!{S} Кад смо м |
адије био најјачи.{S} Није било лако ни од шале носити таква јуначка имена.{S} Ваљало је да паз |
и уз гусле:</p> <quote> <l>„Кад се жени од Сибиња Јанко </l> <l>Далеко је цуру запросио,</l> <l |
руке и повуче — к једном отвору у стени од пећине. </p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1 |
згледају око себе.{S} У округлој зидини од дворане било је дванаест гвоздених вратоца, која су |
горела је на највишој и најширој зидини од разваљеног града.{S} То је стари пустиник давао знак |
видиш ли чак на врху на највишој зидини од куле нешто као гвоздену чакљу?“ „Видим, видим!“ увер |
друштво пустиника и на млеко што га они од сељака добивају.{S} Он лежи обично у једној одаји од |
никада није био добар.{S} Он мене гони од како ме је из наручја матере моје отргао.{S} Али, мо |
тови, а ено виде се и осветљени прозори од једне велике куће!“ рече Рајко.</p> <p>„Терај право |
ући по паклу!{S} О јадна кћери, како си од таког чуда жива остала?!“</p> <p>— „Па и не могу све |
, рекла сам јој, да ти не замери што си од друге цркве, јер си добар и имаш дух витешки.{S} Исп |
ти мене не водиш к њима?{S} Зар ти ниси од њих к мени послат ? питаше она у чуду; веђе јој се с |
остала суморна.{S} Не хтеде се одвајати од Рајка никако.{S} Седела би поред њега с главом насло |
лер-беговици некадашњој грофици Маргити од Нађ-Бање.</p> <p>„Силенција!{S} Силенција!“ викаше г |
ватру на све око себе, те све затрепти од радости и од топлоте!"</p> <p>„Јест, тако је!“ прихв |
при оној слабој а црвенкастој светлости од воштанице, како се оним отвором, а изнад самог копља |
!“ говораше Ружа, па јој, у једној саћи од калаја, додаде воду. <pb n="192" /></p> <p>„Према ме |
ан Кемењија, погинуо на Косову, бранећи од турске сабље главу Јанкову!“</p> <p>— „Ако ти је нек |
да поче гласно да јеца, просто грцајући од плача.</p> <p>Рајку се најпре учини да се негде неко |
а.{S} Гладна, жедна, прашњава, посрћући од умора, стремила сам само даље и даље.{S} Сунце је ве |
о, о, грофе,“ јекну Циганка сва дрхћући од гњева; „ако ваше слуге имају слободу <pb n="205" /> |
више до једне гвоздене плоче у таваници од ходника.</p> <p>„Овуда немамо куда даље!“ рече Рајко |
рно и небрежљиво.{S} На доњој степеници од престола седела су два младића, господски обучена у |
<p>А сад, витеже Рајко, помози грофици од Нађ-Бање да у свој двор уђе!“</p> <p>Узеше се за рук |
есто цара змајског, и на овој простирци од зелене кадифе ти шириш своју-шареницу и твоју црвену |
д, <pb n="29" /> напред!{S} Те сам речи од њих научио у битци код Сенте.{S} Синко, напред! напр |
себи.</p> <p>И не могаше да одвоји очи од ње.{S} Учини му се да тек сад први пут виде како су |
на велика школа за витештво.{S} Син учи од оца, брат од брата, властелин од властелина, и сви с |
; „млађи је од мене; биће да је и лепши од мене!...{S} Хеј ти, гарава моја голубице, где си?{S} |
ила зеница у очина, те гуташе нови сјај од њене лепоте.</p> <p>„Е, госпођо, и треба тако кад им |
S} Деде, кћери моја, гутни један гутљај од жупскога лека!“ </p> <p>Старац весело додаваше чутур |
људи, нека затворе ковчег и залију онај од олова!“ —</p> <milestone unit="*" /> <p>После неколи |
паде сутра дан.{S} Стигао беше извештај од Мартина, да је најмио лађу и да је у Сегедину све го |
кво јунаштво!</p> <p>Па онда као да јој од једанпут муња сину, те јој показа шта се све крије у |
едаше као да под сводом лебди читав рој од некаквих џиновских златних и сребрних светлица.{S} С |
ну, која по свој прилици бејаше остатак од некадашњега спољњег зида градског, била је једна чес |
допираше; час би опет скочила у остатак од градскога рова, па по њему тражила комадиће од горск |
ини да у његовоме имену има као почетак од некакве песме. „Рајко!{S} Боље од твојих речи очи ми |
тидљиво заклањале за издајнички облачак од танке турске ћерћелије.{S} Носила је широке жуте шал |
је, или да им пољупцем једним на балчак од сабље, сабље посвећује, — шта си ти тако тешко Богу |
сеја да те оките, ево ти један стручак од баба Станије, старе и сироте једне Српкиње, и Бог да |
музика; музика у којој су се тужни звек од зебње, и радосни трепер од жудње, и шумна зрачност о |
н низ крупног црвеног мерџана.{S} Јелек од загасито зелене чохе па срмом, која је одавно потамн |
и ти Мартине ? “ Дође Мартин, надзорник од имања. „Дај неколико момака; извуците на двориште ов |
закреча несигурно: „наш будући кардинал од винове лозе има реч!“</p> <p>Устаде патер Амброзијус |
пред Турцима играм.... ех, не могу вам од зазора ни казати како.... ја онда опет једне ноћи ка |
велику дворану па нам рече: „ово су вам од данас госпође.{S} Слушајте њихове заповести.{S} Коме |
ј пише у судбини, па је кријем и отимам од тебе!“ А она кучка зна да га је омађијала и да је он |
пустио да сам бира стазу, коњ би га сам од себе однео на место где је остава.{S} Рад бих био да |
тако свету дражност.{S} Застиде се сам од себе и збуни се као да је крив што је дрзнуо да види |
пре четири године потурчио, дошав и сам од некуда из Маџарске, — заробио.{S} Сви ми веле да је |
е крштене душе не продају, а слушао сам од Турака да се у Стамбулу најлепша Ђурђијанка робињица |
мих врата и поче овако:</p> <p>„Ево сам од како се смркло обишао сав Крушевац.{S} Моја Расина н |
ко ода шта!“ рече Циганин; „мајстор сам од ћеманета; мајстор сам налбанта; а <pb n="41" /> мајс |
а до Крушевца.</p> <p>Али ево сад путем од Крушевца у Ниш Рајко је са свим други човек.</p> <p> |
, бињеџија! “</p> <p>Тако је било путем од Београда до Крушевца.</p> <p>Али ево сад путем од Кр |
ена, витка и танкострука, с лепим лицем од сунца препланулим и са очима од којих би сунце препл |
.{S} Покушао <pb n="148" /> је са неким од краћих мачева, које пробра из оних ковчега, али не м |
е кришом погледали к прозорима дворским од биљура, и када је са тих прозора, овда и онда, затре |
роз капелу Рајко се заустави под једним од најснижих кандила да је се нагледа. „Еј, јаднице мој |
панцир од драгог камења.{S} Сва трептим од светлости и блистам се од радости и тако ступам пред |
чутуре на своја уста, убриса га рукавом од кошуље и додаде је Циганину.{S} Овај се напи као што |
пног цвета и наднеле над руменим кровом од чесме као нека џиновска кита од зеленог лишћа и блед |
ној ризи до земље и са црном камилавком од грубога сукна на глави.</p> <p>Рајко се чисто препад |
као у гробу и смрт седи негде у једном од ових столова!{S} Не пита се сад више ко смо и шта см |
а, а беше застрвена просто једном хрпом од златних кондира и пехара, од сребрних скриња и скрињ |
в од дима воштаних свећа, испуњен паром од пецива и пића. <pb n="202" /></p> <p>Горе у самом за |
право, право!{S} Дао си ми ватре ватром од ракије; треба да ти вратим ватру ватром од њеног чар |
ракије; треба да ти вратим ватру ватром од њеног чардаша!{S} Него велики ћеш да видиш кад донес |
оре ужичке, да се у њима напоји мирисом од јела и борова, па да онда проструји кроз Шумадију, т |
еш и тај трећи катанац, одви мало врхом од копља ова врата, да видимо има ли светлости тамо!“</ |
модар пламен.{S} Ето мени кроз који дан од санџак-бега поздрави, поклони и дарови.{S} Сад сам ј |
корак.{S} По прсима је притегао џемадан од црвена сукна, из којега се од рамена спуштаху поширо |
аду је Мустафа-бег Алаџа-хисарли, један од најбогатијих спахија турских, своме старом пријатељу |
маскарада!“ викаше оздо иза стола један од млађе господе, који се још не бејаше са свим загњури |
1" /> <p>Тамо је најпре спусти на један од оловних ковчега, подметнув јој под главу опет своје |
, жена грофа Аладара!““ проговори један од њих.</p> <p>— „Грофа Аладара!.... грофа Аладара!“ по |
и заповеди да ме обесе ето овде о један од ових грмова!...{S} Деде, кћери моја, гутни један гут |
а стара жена. „Пошто да ми продаш један од ова два бокора !“ упитах је. „Синко, ја перем туђе к |
оде Реља од Пазара, Милош Обилић, Милан од Топлице, Љутица Богдан и Краљевић Марко, један за др |
" /> појасем, поможе јој обући и кафтан од зелене чохе, намести јој на главу високи сукнени сар |
ко скиде шубару; гологлав, сав уздрхтан од трепета, као да је пред страшном једном светињом, пр |
оклизнуо, али пао није, јер га је Душан од њених усана отргао.{S} Веруј ми, оче, да је она будн |
гледала у њих него у онај плави пламен од ћумура, а ко би знао куд су јој мисли лутале.</p> <p |
ин учи од оца, брат од брата, властелин од властелина, и сви се надмећу витешком службом слабом |
рком, не због имењаштва, него што је он од све момчадије био најјачи.{S} Није било лако ни од ш |
, па онда пружао у широку једну заравањ од руменог мрамора.{S} Од прилике на средини те заравњи |
прислоњени уз сами онај четврти ступањ од мрамора, запремљени бурадма са златом, били су поређ |
а била видети је.{S} Од тога осмеха као од неког сунчаног зрака осветли се душа Рајкова и онај |
не штита дизаше се велики двоглави орао од сребра; раширио крила па као да, полећући у висине к |
јабука, на јабуци велики двоглави орао од сребра, погнуо се, раширио крила таман <pb n="110" / |
трећој прилици на мраморној коцки, лево од оне велике у средини.</p> <p>Рајко полазећи за њом г |
ше на видик топлоту њеног лица.{S} Лево од старога грофа седела је у трећој наслоњачи жена већ |
једном сликом, која беше намештена лево од оне велике у средини, а на онако исто посниској коцк |
ивика Маргита живо, и показа руком лево од себе.</p> <p>Рајко једним кроком дође до њих. „Окова |
<p>Узани ходник у зиду савијаше у лево од олтара и излажаше у једну велику округлу просторију, |
и у длан, и свака му је то исто готово од речи до речи лагала.{S} Кад су му тако већ мало паме |
м брадом и косом, одевен у угарско руво од загасите чохе, уђе у собу.{S} За њим се ушуња у собу |
/> није ни од сребра ни од злата, него од растова стабла; и његов сабор није од властеле и вла |
носиш, не можемо ти опростити.{S} Него од сада да се ниси усудио да се зовеш Краљевић Марко, н |
S} Лист од њихове горе затреперио, чедо од њихове колевке заплакало, млада робиња од њихова род |
а.{S} У том викнуше Рајка јаничари оздо од свите, те он похита за њима.{S} Кад већ сиђе к чесми |
{S} Еј, грофице од Нађ-Бање, еј госпођо од толиких баштина, еј девојко око које су се највећа г |
ни десети део, о, није ни стотинити део од онога <pb n="184" /> што Маргита осећа.{S} Рајко... |
гаше да стигне да забележи ни стоти део од свега онога што му Рајко казиваше о планинским ланци |
Београда до Крушевца Рајко је био кипео од веселости.{S} Срце му је било <pb n="19" /> пуно нео |
и невесео и по готову срдит.{S} Невесео од жалости која му притискиваше срце при помисли, да он |
сељак којега глас сад већ беше орапавио од многе вике.</p> <p>„Примичу се скотови!“ промумла оп |
дио да се зовеш Краљевић Марко, нити ко од вас, децо, да се усуди да га тим јуначким именом зов |
у густу једну шуму растову, зачуше како од скелеџијског чардака пушке пуцају.{S} Скелеџија и ње |
<p>Шајку скрену к српској обали далеко од села, а под неке врбе, где неки људи чекаху.{S} То ј |
викиваше му Маргита, која беше подалеко од њега одмакла, отварајући овде и онде по неко ново ак |
ном, која је стајала за себе и подалеко од других, седео је на земљи Циганин, па ковао клинце з |
лаву Јанкову!“</p> <p>— „Ако ти је неко од твојих на Косову погинуо, еј вала му!“ па Рајко поди |
е то ?{S} Шта се то десило ?!“ Тек неко од господе рече: „дух се јавио, вампир, авет!“ Јао да с |
ма.{S} Тек би се од часа на час по неко од њих залетео на гомилу турске момчадије и дечурлије, |
и најприснији и најмилији род.{S} Нико од вас не зна колико је он невин и племенит био.{S} То |
апомагање од Манде Циганке.{S} Али нико од гостију да приђе грофу у помоћ.</p> <p>Рајко се сам |
ли су ме одмах!...{S} Господо, зар нико од вас не може да ме позна?{S} Силађи Јаноше, зар сам т |
ат почне, онда ћеш ти као војвода Рајко од Расине, да продреш у рудничке планине, да дигнеш неш |
тићеш се ти, али само као војвода Рајко од Расине, вратићеш се да ослободиш и усрећиш свој наро |
iii" /> <div type="titlepage"> <p>РАЈКО ОД РАСИНЕ</p> <p>ПРИПОВЕТКА С КРАЈА XVII ВЕКА</p> <p>НА |
"ix" /> <div type="titlepage"> <p>РАЈКО ОД РАСИНЕ</p> </div> <pb n="x" /> </front> <body> <pb n |
а му руке на леђа!{S} Није дуго трајало од онога тренутка кад оно Циганин приђе с усијаним кљеш |
и лакше казиваше оно што је још остало од песме, док последње врсте „свадба била па се растави |
тарац узе да им прича шта се све десило од како се растадоше, па се прекидаше само да их понуди |
гурно у завичај оправите.{S} Ето, једно од тога бирајте, ако не знате нешто још боље и сигурниј |
и да обије по <pb n="150" /> које зрно од стене; трећега дана уставила би се на четвртом или п |
већи број гвоздених врата у зиду, десно од њих, па онда Рајково копље удари у једна друга велик |
него обичној људској величини.{S} Десно од њих на једној, нешто мало снижој, мраморној коцки, б |
умрем, слађе ћу умрети после овога што од тебе чух, да ће доћи онај који ће земљу да ослободи! |
реш у рудничке планине, да дигнеш нешто од онога блага, њиме да искупиш војске колико ти год тр |
ди моје муке и моје сузе; он се окренуо од мене, ја се окренух од њега.{S} Кад Бекри-Бекир узе |
е јој Рајко изненађен, па је руком тихо од себе одгурну. „Како да закољем човека и пијана и вез |
иде га са зове, сави лепо и метну у џеп од свога гуњца.</p> <p>„Како лепо мирише ова зова јутро |
мо се сва стресе као да јој дође наступ од грознице, и окрете главу на другу страну.</p> <p>Циг |
преврташе по своме сећању. „Гроф Аладар од Нађ-Бање биће сад да је мојих година!{S} Нисам слуша |
хватао у се, као какав преврнути пехар од углађенога сребра, па је онда спуштао као неку топлу |
е тужни звек од зебње, и радосни трепер од жудње, и шумна зрачност од надежде, и сребрн талас о |
лонив <pb n="11" /> се леђима на плетер од чатрље, млада једна — Туркиња.</p> <p>Била се задубл |
ојим, а узгред растапала по неки панцир од сребра и по неко јуначко срце испод панцира од сребр |
је грло; стас сам утегла у један панцир од драгог камења.{S} Сва трептим од светлости и блистам |
кубетом саборне цркве, него је то сабор од сељака искупљених око једног грма!{S} И његова најве |
Питах твоју мајсторицу, јеси ли мајстор од заната, па ми срдито рече: „ено где је, иди па га пи |
своје.{S} А кад ветар донесе нов талас од лавежи паса, она као преплашена срна утече у пустиња |
мна зрачност од надежде, и сребрн талас од чисте и невине једне мисли, стапали у чудесну и дивн |
е гост госту те се начини читав урнебес од силенције.{S} Али кад последња силенција угуши претп |
е куца!“</p> <p>Сад се тек диже урнебес од гласног смеха, од дивље вике: „ељен гроф Аладар!{S} |
м лицу, њушкаше живо као да усише мирис од овог живог цвета, и онда, радосно лајући, узе подска |
ив главу на десну руку, а подупрв лакат од те руке левицом, гледаше за свитом маџарске господе, |
p>Маргита се подиже мало, наслони лакат од леве руке на узглавницу од Рајкова гуњца, а спусти г |
у даљини чуо се топот од коња и звркат од многих кола. <pb n="212" /></p> <p>„Гледајте само, с |
ла за витештво.{S} Син учи од оца, брат од брата, властелин од властелина, и сви се надмећу вит |
ше у глас.{S} Да јој је био једини брат од заклетве, или син јединац, не би га могла топлијим с |
т Југовића редом, да јој бар један брат од заклетве на двору остане ? !{S} Вала као да сад глед |
трава свуда у наоколо оросила.{S} Цвет од зове замириса пунијим дахом, и млаз од воде као да г |
луфлија уставио је целу пратњу да топот од копита коњских не прогута ништа од оне сласти, која |
ама.{S} Из села и у даљини чуо се топот од коња и звркат од многих кола. <pb n="212" /></p> <p> |
еби; „и то ми је неки духовник!{S} Лист од њихове горе затреперио, чедо од њихове колевке запла |
Ето у моје Маруше лице глатко као лист од божурова цвета!“</p> <p>„Иди, слатка моја, иди клекн |
и онда, затрептавала звездана светлост од вилинске лепоте какве младе дворкиње, која би се као |
је био сребром покован, те је светлост од стотине кандила хватао у се, као какав преврнути пех |
но ширу коцку, и кроз мрку препланулост од сунца на образима његовим лако пробијаше румен младо |
досни трепер од жудње, и шумна зрачност од надежде, и сребрн талас од чисте и невине једне мисл |
царска круна, на којој је блистао крст од пет алемова, од којих онај у средини беше крупан као |
аргита, те Ружа одмах отиде у један кут од собе, спусти се на колена и узе се молити Богу за Ра |
у руку право и велиш!{S} Кад изађох љут од твоје господе и стадох у оном забрану иза караван-се |
га на коме је Рајко седео, водио је пут од једних од оних гвоздених вратоца у зиду доле на под |
ни мислити.</p> <p>Кад се по други пут од њега подиже, Маџарица му пружи један дугачак нож, ко |
им столовима, изабра један велики плашт од златне тканине, у којој све бели кринови сребрном жи |
оћи!" рече Рајко, па онда наслони грлић од чутуре на своја уста, убриса га рукавом од кошуље и |
а," говораше Мартину, "као да је племић од ове старе господске куће.{S} Ковчег од углађене орах |
загрљаја, него одмаче мало своју главу од лица његова; гледаше му право у очи, за неколико тре |
ци! “</p> <p>Рајко за тим сврати у прву од оних споредних сувота,те из једног ковчега извади је |
караван-сераја и кроз разграђену ограду од врљика уђе у један велики забран, који је одмах иза |
и, азурни зефири с неба просипали дажду од симпатије на све што је живо.{S} И овај мали коњиц с |
и око лепо срезаних усана прсну у дажду од крупних суза из крупних очију и у гласно јецање.</p> |
ој погледи падоше на онај ходник у зиду од леве певнице.</p> <p>„Ама ја тебе чеках.{S} Не хтедо |
у, одведе га пред неки као долап у зиду од кухиње, који кад отвори рекне му: „гледај сад и добр |
сам себи; „ он то довикује Јовану кнезу од Богдања!{S} Није друго иду с неким Турцима!{S} А ето |
ш народ вели, да су то љуспе што падају од змајевских панцира, кад се змајеви туку.{S} Биће да |
ј војсци и Србе драговољце.{S} Откидају од својих уста да сиротињи даду.{S} А кад дође да се би |
, и управо једине, улице сеоске у алеју од јабланова, опазише једног сељака који, у некакве дуб |
млађу сестру, лепшу од мене и срећнију од мене!{S} Бар бих се могла понадати да те једнога дан |
.... хвала ти!“ Одмаче опет главу своју од лица његова, гледаше му опет право у очи, погледима |
ама!“</p> <p>Зачуше и лавеж паса и вику од људи са свим близу пећине.{S} Стена се опет окрете и |
емљи једно поред другог на самом уласку од пећине.</p> <p>Старац изашао беше мало пред пећину, |
колико ти год треба, те да своју земљу од Турчина ослободиш.{S} Бојим се неће ме старац пустит |
исном хладовином заклони мраморну чесму од сунца, те да у хладу и на миру бистром струјом бруји |
а велим најбоље је склони се ти у једну од ових одаја, ја да обијем и трећи катанац, да пустим |
им крстом!{S} О... та дала бих половину од живота, само да тако заједном с тобом изађем пред на |
судно циганскога типа, обучена у хаљину од љубичасте кадифе, са пуно тешких златних ланаца о вр |
се журила да заклони велику једну тајну од турских погледа.{S} И ништа се више не зачу.</p> <p> |
ић пође напред к једном обрваном платну од зидина, које се наслањаше на високу кулу једну.</p> |
у оном нејасном и несигурном осветљењу од лојане свеће и ватре с огњишта како Маџарица стоји п |
ластавицу по врату и намешташе јој чупу од гриве изнад чела и тепаше јој нешто маџарски.{S} Кад |
ваном у оне катанце.{S} Мора бити да су од вајкада били ту намештени па зарђали, јер се прва дв |
ате у оне крупне црне очи што као да су од црне кадифе, и оне дуге трепавице и оне дуге и право |
се опет десило једном другом моме брату од стрица, кога смо били звали Сибињанин Јанком...“</p> |
лице јој се сад окрену право ка кубету од дворане.{S} Нешто шапуташе, па се опет осмејкиваше и |
ом мишицом носи велику гужву у сиџадету од теркије.</p> <p>— „Не смедох у хану да оставим моје |
ан пупољак беле руже, а на једном прсту од леве руке златну бурму.{S} Кад отвори врата наиђе на |
ку да остави онде <pb n="199" /> у куту од собе своју дугу пушку, јер ће му у случају невоље до |
гаси своју воштаницу и остави је у куту од малих оних врата. „Ко зна колико ће нам дуго требати |
_C1.4"> <head>4</head> <p>На целом путу од Београда до Крушевца Рајко је био кипео од веселости |
т батина!“ Пијани гости узеше да кликћу од радости и да пљескају.{S} А млада невеста, сва пребл |
а, којима и стабло и грање и лишће беху од сувога злата, а жирке његове од сребра, а у многобро |
хтеде нипошто примити ни поклон у новцу од мене! “ </p> <p>Ударише Маргити сузе.{S} Узе љубити |
и пови се гипко телом до на саму ивицу од оловна ковчега, само као да боље чује певача и да му |
же, стапале.{S} Оба младића беху у лицу од изванредне лепоте, али у обојице очи беху дубоко упа |
аслони лакат од леве руке на узглавницу од Рајкова гуњца, а спусти главу на руку па рече: </p> |
езима.{S} Маргита дохвати прву скрињицу од сребрне срме, која јој под руку дође, отвори је па у |
и новцати сребрни талири, што их у Нишу од посланика доби.</p> <p>„Ето, ако си мајстор, искуј м |
е!{S} Ах, што немам млађу сестру, лепшу од мене и срећнију од мене!{S} Бар бих се могла понадат |
/p> <p>„Молим те, брацо, је ли жив гроф од Нађ-Бање ? !“</p> <p>— „ Је ли жив?{S} Како да није |
су дуго стојали пред оном стеном што их од пећине растављаше.{S} Дуго су са све већим напрезање |
гроб закопана!{S} Чини ми се свисла бих од страха да нисам поред тебе!“</p> <p>— „Не бој се!“ р |
је Рајко седео, водио је пут од једних од оних гвоздених вратоца у зиду доле на под од дворане |
уђерска препеченица.{S} Кад је искамџих од калуђера рекоше ми: има јој двадесет и пет година.{S |
е, патер узе вртити главом; подупре врх од свога дугачког носа кажипрстом; узе се за тим куцати |
“</p> <p>Рајко је послуша.{S} Оштри врх од копља завуче између горње ивице од врата и њиховог о |
е; он се окренуо од мене, ја се окренух од њега.{S} Кад Бекри-Бекир узе да ме усијаним клештима |
е. „Ко зна,“ рече, „можда је мој старац од туге за мном и умр’о?!{S} Волео ме је !“ <pb n="186" |
рече Манда. — „Па што ти то дете кријеш од мене?!“ „За то што јој је осамнаеста година, а знам |
ка.{S} Али ја знам да је Хуњадија Јанош од наше горе лист, а знам најбоље по томе, што је праде |
ран у свакојаке цветове и гране.</p> <p>Од прилике дуж три четвртине круга, а прислоњени уз сам |
гово казивање маџарској господи.</p> <p>Од урвине старе цркве Лазарице младић пође напред к јед |
ља маџарска?!“ питаше га она.</p> <p>— „Од запаљених ритова!{S} Како не би?!“ рече Рајко шаљиво |
том оцу у Вујан!“ рече Рајко.</p> <p>— „Од <hi>тога</hi> нема ништа!“ прихвати Маргита, ударив |
<p>— „Рајко,“ одговори он; „зову ме и „од Расине Рајко“ јер ми је задруга у Расини.“</p> <p>„Р |
ву „Страхињом", ван дома је познат као „од Расине Рајко“.{S} Ја га зовем „Амиџа-заде".{S} Млад |
мајстор?“ питаше Рајко.</p> <p>— „Како ода шта!“ рече Циганин; „мајстор сам од ћеманета; мајст |
доведоше амо.{S} Рекох Турцима: „док ви одаберете грану и наместите све што треба, ја да се мал |
светим Јованом, јави нам се и помози да одавде изађемо !“ </p> <p>Нико не одговараше.{S} Зачу с |
азим ни у коју варош.{S} Мојом ногом ја одавде крочити нећу; мањ да ме понесете силом на рукама |
нива. .</p> <p>— „Имаш ли што би желела одавде собом да понесеш?"</p> <p>„Баш ништа!{S} Ах, чек |
се од постеље. „Доста је што могу да је одавде погледам...{S} Знаш како ми је?... као да си ме |
главом на Циганина. „Хајдмо мало подаље одавде; нећу да женско ухо чује што ћу да ти говорим!</ |
S} А ти безобразна комедијашице, напоље одавде!“</p> <p>Диже се једна граја, којој се прави зна |
ав Крушевац.{S} Моја Расина није далеко одавде и имам овде добрих познаника.{S} Распитивах их о |
о жабу неку!{S} Рајко, молим те, хајдмо одавде! “</p> <p>„Па куда ћемо ?! “ питаше Рајко; „,ја |
ут који из села у двор води, а сам двор одавде не видимо, јер га заклања она шумица, која је дв |
ајку; „све бих рекао да си ти онај кога одавно меркам, не би ли нашао себи једнога дана смену н |
загасито зелене чохе па срмом, која је одавно потамнела, свакојако ишаран, утегао јој беше вит |
, а после моме пријатељу смуку, који се одазва моме звиждању.{S} Него ви за то и не знате.{S} И |
вору српскога цара; али се ти њима ниси одазвао.{S} Твој одговор на моје молитве биле су све но |
ојим сузама, мојим уздасима, симпатички одазивље и само оно стење и камење у порушеноме двору с |
е опет ходник, <pb n="143" /> или каква одаја.{S} Идем да донесем један буздован те да обијем о |
еким из књига и листина, којих је једна одаја, рече, доле под земљом пуна пунцата. „Вас двоје с |
најбоље је склони се ти у једну од ових одаја, ја да обијем и трећи катанац, да пустим змијурин |
Кад оно Рајко изађе зловољан из њихове одаје, патер узе вртити главом; подупре врх од свога ду |
н-сераја.{S} Мало час па изађе патер из одаје у ходник и удари се прсима у прса с Рајком.</p> < |
маџарском господом.{S} У једној широкој одаји посадили се беху сви заједно с патером око сниске |
нешто са патер Хијеронимијем у најбољој одаји караван-сераја.{S} Мало час па изађе патер из ода |
ка добивају.{S} Он лежи обично у једној одаји од подземног ходника, у коме сте ви били, а измеђ |
мога славуја из кавеза!“ И онда отиде у одају иза ковачнице, извади из кавеза птичицу, пољуби ј |
човека.{S} Окрену цев горе у таваницу и одапе.</p> <p>Пуче пуцањ, погасише се скоро све свеће, |
сакрити овде у једну кућу коју ја знам, одатле би је моји људи после неколико дана испратили у |
гледаш на свој двор?{S} Молим те, устај одатле, па ево да се посадимо на зелену траву под оним |
дарна куја, незадовољна са старим мужем одбегла за младим... хеј, патеру, како се зваше онај ?! |
!{S} Еј, мој јуначе, од мене је сад већ одбегла и сама сенка од надежде!"</p> <p>— „Немој тако! |
греши своје душе?“ рече Рајко, па онда одби старчеву руку на десно.</p> <p>Гроф се спотаче, по |
{S} Ко зна шта је тамо!{S} Пре него што одбијеш и тај трећи катанац, одви мало врхом од копља о |
ати, јер ми вечерас сви рекоше да је он одбио велике новце <pb n="16" /> које су му неке овдашњ |
рече: „о часни крсте и свето еванђеље, одбите од мене нечастивог, који ме ето на зло навлачи!“ |
о свршило, али ето их моји сељаци да ме одбране и измоле. „Немој нам га, беже, амана ти! лепо о |
е јој пуно озбиљности, али и пуно мирне одважности.{S} Сад се тек Рајку учини да је дивно лепа. |
прстом у руци, с изразом неке племените одважности и радосног поноса у лицу, благосиљаше два мл |
ла се и постала суморна.{S} Не хтеде се одвајати од Рајка никако.{S} Седела би поред њега с гла |
држи!{S} Тешко би нама било да си и њу одвалио!“ рече Маргита па се сва као стресаше. „Ух, пре |
унила.{S} Баба онда узме грофа за руку, одведе га пред неки као долап у зиду од кухиње, који ка |
дим и лепим везиром, да вас тобож силом одведе, а сад <pb n="193" /> сте код њега у двору на мо |
часу веран пријатељ!{S} Пођи пред нама, одведи нас у дворану где је гроф, отвори врата и викни |
наш господар прве године, кад вас Турци одведоше, није знао шта ће од жалости за вама.{S} Слао |
чини да види своју суђеницу.{S} Гроф се одвезао у Арад с Мартином, коме је све причао како је б |
е боље повадише <pb n="156" /> пешкире, одвезаше сребрне грошеве, те све један по један на сиџа |
тро је мало рукама својим и чешагијом и одвео је на једну ледину у присоју испод града.{S} Кад |
мо право Циганину, везаћемо га, њу ћемо одвести па је сакрити овде у једну кућу коју ја знам, о |
е него што одбијеш и тај трећи катанац, одви мало врхом од копља ова врата, да видимо има ли св |
њиховог оквира и не без јаког напрезања одви је од прилике за пола палца.</p> <p>Никакав зрак с |
ораше сам у себи.</p> <p>И не могаше да одвоји очи од ње.{S} Учини му се да тек сад први пут ви |
угим пољупцем, као да јој тешко беше да одвоји уста своја од његових.{S} Дрхтала је од милине.{ |
е!{S} Не види пророк ноћу!{S} Него дед’ одврни ти то па да сркнемо за срећна наша ортаклука!“</ |
аклука!“</p> <p>— „Да знаш да је не бих одврнуо да није за хатар нашем ортаклуку!“</p> <p>Посад |
ру подаље од огњишта и мехова.{S} Рајко одврте чутуру и додаде је Бекри-Бекиру.{S} Циганин пром |
{S} Сузе његове кануше на гусле, те ове одвугнуше.{S} Млади гуслар виде каква туга мори срце у |
нашега старца или убили или у Крушевац одвукли да га у тамницу баце, ил’ у прогон у Анадол пош |
ше Цигани свирачи, утекоше гости, Манда одвуче старца и кћер, и кроз два или три тренутка не ос |
атише за руке и помогоше Циганину да је одвуче к чатрљи.</p> <p>За неколико тренутака цела она |
устаде, узе своју кћер љутито за руку и одвуче је и посади на њено прво место.</p> <p>Маргити, |
а воду у ковачницу и тек поче упорно да одговара Циганину на његову вику, а зачу се на вратима |
смејем кад помислим каквим немаром свет одговара нашој марљивости.{S} Ето роса пада, вода бруји |
ведена, и у гипкој покретљивости, којом одговараху сваком покрету душе и срца, — са деликатно с |
</p> <p>„Маргита, грофица од Нађ-Бање!“ одговараше она опет мирно.</p> <p>Циганин дохвати један |
зи да одавде изађемо !“ </p> <p>Нико не одговараше.{S} Зачу се само као неко тихо звиждање или |
та.</p> <p>— „Не, не, чуо сам ја добро; одговор је био: <hi>живога Бога! </hi> Ми ћемо ево у им |
ри онакву клетву.{S} Него на све то сав одговор бејаше, што сад као нека пуна зобница удараше о |
ене: „живога Бога!“ И не треба нам бољи одговор.{S} Не бојмо се!“</p> <p>„Учинило ти се.{S} Одј |
а; али се ти њима ниси одазвао.{S} Твој одговор на моје молитве биле су све нове и све страшниј |
ад лепша?“</p> <p>Али не дочека Рајкова одговора.{S} Као да је жеравицу на главу ставила, тако |
не њене речи, и не могаше одмах да нађе одговора; а кад га нађе, не смеде уста да отвори, кад в |
{S} И ако нисам могла у старцу да нађем одговора чежњи својој, знала сам шта ми је дужност.{S} |
месец, а пола ноћи лако ћемо дочекати! одговори Циганин. „Валах, баш да <pb n="43" /> огледнем |
ска!{S} Може бити да су већ у Стамболу! одговори јој Рајко.</p> <p>Маргита притегну узде па уст |
и поклон царевом чаушбаши, слушам га! “ одговори Циганин понизно.</p> <p>Доиста ућутка се плач |
сторе!“</p> <p>„Алахразусум, ефендија!“ одговори Циганин па испаде на праг.</p> <p>— „Питах тво |
о.</p> <p>„Вера!{S} Тврда турска вера!“ одговори Циганин.</p> <p>„Ево да ти кажем!“ Узе Рајко д |
мом?“ запита мој стриц. „Нико! сам је!“ одговори наш Краљевић Марко. „Јеси ли му се понудио да |
трепетом и шапутом.</p> <p>„Видех је!“ одговори она.</p> <pb n="59" /> <p>— „То си ти!“ рече ј |
ћу?{S} Баш ћу ти све по истини казати!“ одговори Рајко.</p> <p>Накашља се старац и два и три пу |
гао продати?!“</p> <p>„Шта те ја знам!“ одговори Рајко. „У нас се крштене душе не продају, а сл |
овде у двору? — Како да није у двору!“ одговори сељак, па се опет насмеја.</p> <p>„А што вам ј |
име?“ запита га она.</p> <p>— „Рајко,“ одговори он; „зову ме и „од Расине Рајко“ јер ми је зад |
им шапутом на ухо.</p> <p>— „Не чујем?“ одговори он тако исто шапутом.</p> <p>„О, ја их чујем!{ |
ено.{S} Од многог поноса никоме лепо да одговори, а најгоре мени своме господару!“</p> <p>„Ама |
се ослободила да запитам. „Твој спас!“ одговорила би она...“</p> <p>„Чекај, молим те,“ упаде ј |
усти нека опет сине јуначко срце и нека одгони тај облачак!“</p> <p>„Немој кћери моја!“ прихват |
итине, скиде њену руку са рамена свога, одгурну је обема рукама својим, али тихо, од себе, и кр |
риском, који срце параше, јурну к њима, одгурну чауше и јаничаре натприродном снагом, коју само |
јко изненађен, па је руком тихо од себе одгурну. „Како да закољем човека и пијана и везана?!{S} |
х!“ рече бег презриво, па уста те ногом одгурну оне грошеве. „Носите те сребрне паре, требаће в |
о шапуташе на ухо, али је он нестрпљиво одгурну и рече: „торњај се од мене, црна сотоно, не зна |
ље је!“ И онда сељак, све подскакујући, оде у село да нађе, ако може, своју кућу.</p> <p>„Рекао |
а оправити, натоварити и кући отерати!“ Оде сиромах Марко без речи и вечере.{S} Него то је још |
већ — појаха својега лабуда, поседе га оде у Косово!"</p> <p>— „Куд се ти заносиш, мој братац! |
е ми и с Богом остајте!“ </p> <p>И онда оде право у коњушницу да опреми своју сиву ластавицу.</ |
жемо ли се у собу вратити!"</p> <p>Ружа оде до врата од оне спаваће собе, ошкрину их, завири и |
огледам мало своју ластавицу!“</p> <p>И оде к ластавици.{S} А Маргита се огрну његовом црвеном |
е „свадба била па се раставила, — сваки оде своме завичају, — оста Јанко на бијелој кули, — и с |
де косе, округла, мрка и зажарена лица, одевен у богато маџарско руво, са широким златним пасом |
а, белом на округло поткресаном брадом, одевен у китњасто руво маџарско, с високим орловим перо |
репак човек са проседом брадом и косом, одевен у угарско руво од загасите чохе, уђе у собу.{S} |
рски у жутим шалварама и црвеном јелеку одевена била.</p> <p>Дотрча Циганин с чекићем у руци, с |
иромах је и дрхће за паром.{S} Дајте да одем да га питам за које би је паре предао вама да је п |
ао прст, па син навалио да се што пре и одене и огреје. „Јеси ли ти онај светац о коме луда рај |
јко радосно узбуђен; „чу ли госпођо шта одзив рене: „живога Бога!“ И не треба нам бољи одговор. |
еко дрвеће, Рајко рече Маргити:</p> <p>„Одјахуј, па хајдмо у скелу!“</p> <p>Она уведе ластавицу |
внику!“ Дадоше ми неке љуте арамије.{S} Одјездисмо преко границе, и ударисмо ноћу на двор Нађ-Б |
Не бојмо се!“</p> <p>„Учинило ти се.{S} Одјек је поновио само твоје речи!“ говораше му Маргита. |
крило гавраново преливаху у тамноплаве одјеке.{S} На обнаженом повисоком врату савио се један |
ар.{S} А кад чу како Рајко узе викати и одјеке изазивати, и кад га виде како баци шубару у вис, |
е.{S} Изгуби се и последње неразговетно одјекивање говора људског у даљини.{S} Савршена тишина, |
као да из сваког оног оклопа уз зидине одјекиваше узвик: „напред, напред!“</p> <p>Маргита не б |
нање, кад год би појачана вика у пећини одјекнула у јачем куцању срца њеног.</p> <p>И Рајко се |
ворове гусле под прстима правог песника одјекнуле би по неком причом, бистре ове воде, и по где |
и лице рукама и — побеже од Маргите.{S} Одјури све на прстима кроз дворану право к мрамору, на |
го је тамо остала.{S} Ружа, пуна бриге, одлажаше чешће све на прстима к закључаним вратима од с |
изу ње пролажасмо.{S} Цар је врло често одлазио својој цркви да проведе по који дан.{S} А опет |
ах, што са меким шумом лептирових крила одлеташе са полурастављених усана Маргитиних.</p> <p>Ра |
е и једва дисаше.{S} Као да јој је душа одлетела у ројеве звезда, да тамо тражи звезду Рајкову. |
кама те овај паде на земљу, а клеште му одлетеше под мехове.</p> <p>Рајко му клече на прса и до |
прихватив ибрик из њених руку, мало га одли, подиже у вис и рече тихо:</p> <p>„Пун ибрик, пуна |
е прихвати.{S} Она се жудно напи млека, одломи један комадић погаче, па поче да једе с њоме лип |
ве згоде.{S} Уђоше у Ниш са већ готовом одлуком да се с њиме растају. </p> <p>Кад се вратише са |
беху Бан Страхиња и Краљевић Марко.{S} Одлучио се да, чим се господа у Нишу мало поодморе, иза |
му Маргита, која беше подалеко од њега одмакла, отварајући овде и онде по неко ново аковче.{S} |
о ухо чује што ћу да ти говорим!</p> <p>Одмакоше се подаље од ковачнице на зелену ледину. </p> |
, и мораде се сваки час устављати да се одмара.{S} Одмарајући се ношаше се све тужнијим и тужни |
се сваки час устављати да се одмара.{S} Одмарајући се ношаше се све тужнијим и тужнијим мислима |
атара, онда се носачи почешће и подуже одмараху.{S} Свитало је кад су стигли на вис на оно мес |
хтела ни онда, па си морала!{S} Хајде, одмах, брзо, скидај се до појаса!“</p> <p>„Уби ме, сеци |
ђа кћи Сокица!“ прихвати мој Мартин.{S} Одмах дај Манду овамо. „Има ли твоја Сокица младеж на л |
елеџију, и ево ну носи сребрн талир, да одмах дође да нас превезе! “</p> <p>Сељаче није никада |
нека им обећа што год затраже, само да одмах дођу!{S} А ти сам врати се амо и викни Ружу своју |
н прими у своје господске руке, па онда одмах збогом.{S} Ваља ми се враћати брзо светом оцу у В |
видно изненађен онаким питањем, па онда одмах мирно настави: „биће да су то цеви од каквог стар |
"215" /> је преклињаше Маргита, те Ружа одмах отиде у један кут од собе, спусти се на колена и |
награди.{S} А ја знам како ће.{S} Нека одмах купи јунаке драговољце, нека их наоружа и нека ти |
господа замолише да се Рајко не отпушта одмах, него да на његово понашање сви мотре, па у Нишу |
а но што је била она у капели.{S} Хтеде одмах да пође да види откуда та светлост.{S} Али се поб |
пуних боца.</p> <p>Кад се на капију уђе одмах с лева била је сниска једна кућица, у којој је ст |
љика уђе у један велики забран, који је одмах иза коњушница почињао.{S} Погледа у звездано небо |
ма само што не проговоре: ето њих двоје одмах иза ове стене!{S} Па онда појуре <pb n="154" /> н |
усти скелу низ Мораву.</p> <p>Њих двоје одмах се прихватише уз једно брдо.{S} Кад изађоше на вр |
Твој слуга и твоје псето познали су ме одмах!...{S} Господо, зар нико од вас не може да ме поз |
о дише, и да је заспала.{S} Не хтеде се одмах прекидати да је наглим прекидом не би разбудио, н |
ац изашао беше мало пред пећину, али се одмах врати.</p> <p>„Примичу се скотови!“ рече он не то |
, кнегиња, што ли?{S} Вала могло јој се одмах видети и по очима, и по лицу, и по стасу, и по кр |
ло збунио на оне њене речи, и не могаше одмах да нађе одговора; а кад га нађе, не смеде уста да |
о се у мраку три пута беше прекрстио, и одмах дође к себи.{S} Сад га гану њен жалостив глас.</p |
етлост без тебе.{S} Ходи!“ рече Рајко и одмах пође напред.</p> <p>Узани ходник у зиду савијаше |
и поведе. „Мартине, преклињем те, пошљи одмах овог часа твога Мишка на коњу у Сегедин, <pb n="2 |
емамо тога овде, госпођо!"</p> <p>Пошљи одмах у Сегедин нека се тамо у српскоме крају потражи.{ |
ој да ти је тешко, добри оче; ево ће ми одмах лакнути!{S} Него... шта је то?!“ рече Маргита сва |
тргао.{S} Али, молим те, Ружо, казуј ми одмах све шта је и како је?!“ говораше Маргита са нешто |
b n="53" /> <p>Видим ја, хоће мој ортак одмах велики чардаш!{S} Чујеш, Маџарице бесна?“</p> <p> |
већ смучило !{S} И кад год је намиришем одмах ми се смучи, и да не сркнем просто да цркнем!“</p |
неста зебње у Рајка и у Маргите.{S} Он одмах скиде шубару и приђе к руци старчевој.{S} Маргита |
н очајавајући.</p> <p>„Нема друго, него одмах сад ја идем да растурим лажне пријатеље.{S} Ако м |
право, марш са моје земље!“ То је било одмах после Васкрса.{S} Послаше тобож некога у Цариград |
, а некмо ли једна Циганчица!{S} Хајдмо одмах к њему !{S} Нема места данас сузи од жалости, нег |
нагло да бледи и жути.</p> <p>— „Хајдмо одмах у другу собу!“ рече Маргита блеђа и од самог рање |
одаји се таквим мислима, него да пођемо одмах да тражимо излаза из овога подземнога двора.{S} А |
2.10"> <head>10</head> <p>Рајко није то одмах ни опазио, него казиваше песму и даље.{S} Али кад |
си ти видео цара Душана, те да га можеш одмах да познаш?...{S} Него ходи да видиш нешто много л |
оних заватина у потоку ?!“ рече Марко. „Одмах сикиру у руку, једно осје на раме, па право у луг |
промуцав тихо: „збогом!.... хвала ти!“ Одмаче опет главу своју од лица његова, гледаше му опет |
а га не пушташе из свога загрљаја, него одмаче мало своју главу од лица његова; гледаше му прав |
/> подузела.{S} Маргита се није од њега одмицала.{S} Нареди те јој Ружа извади из ормана најтањ |
/p> <p>„Умориће се те нећемо моћи путем одмицати; него да је зовнемо да седи с нама на миру док |
Мартин дадоше једно другом миг да се не одмичу далеко и да се брзо врате.{S} Управо је и не губ |
господа да се врате у караван-серај на одмор! “ </p> <p>— „Имао бих ја овде вама пуно да казуј |
d> <p>Путовали су цео тај дан скоро без одмора, јер оно нешто мало времена што проведоше под је |
ти под главу да имаш.{S} Лези ту па се одмори и испавај док нам старац не дође.{S} А ја ћу ено |
ећу ни ја да спавам, хоћу само кости да одморим.{S} Седи ту спроћу мене на том ковчегу преко пу |
ка пред царем Душаном.{S} Лећи ћу да се одморим, али заспати нећу, а чим чујем старца доћи ћу д |
ковчега горе, па да се мало прихватиш и одмориш, а у том ће ваља да и старац доћи по нас!“</p> |
, једва <pb n="69" /> да се могло звати одмором.{S} Жураху се да још за видела изађу на један в |
а сам бира стазу, коњ би га сам од себе однео на место где је остава.{S} Рад бих био да огледам |
ветар духнуо па их као плеву и прашину однео!...{S} Знате како је то чудно било.{S} Ја стојим |
и кринови сребрном жицом извезени беху; однесе га и простре пред мрамором на коме стари деспот |
е моја!“ рече опет са тешким уздахом, и однесе је у велику дворану.</p> <pb n="151" /> <p>Тамо |
а! “</p> <p>Подиже је у своме наручју и однесе је као што би млад пастир јагње понео.{S} Она са |
вараш са царем змајским и да те змајеви однесу на крилима својим у Вилиндар, где пробавиш понек |
е успавану љубе, нека те нежно миловану однесу старом Дунаву, Дунаво ће те изнети на песак земљ |
јстора дуго остати, а неко може доћи па однети и теркије и чутуру !“ рече Рајко као да му објас |
свежим поветарцем, који оживљава и умор односи, није тешко бити испосник, и баш је слатко бити |
ладићу и потапка га по рамену као да му одобрава.</p> <p>„Е баш ми је жао, што нас двојица не м |
слуша свога господара, ал’ је теже срцу одолети, <pb n="8" /> да не иде на бој на Косово, већ — |
} Учини му се шта више као да неко пипа одонуд врата, као да се нека рука полагано пружаше уз њ |
таваницу, а ја кроз таваницу у облаке, одох, одох у облаке, залута моје ћемане, изгуби се Борч |
ицу, а ја кроз таваницу у облаке, одох, одох у облаке, залута моје ћемане, изгуби се Борчија, и |
:id="SRP18920_C1.7"> <head>7</head> <p>„Одох право к Турцима!“ причаше Циганин даље. „Изађох пр |
бог тебе не заметне кавга с Турцима, па одоше својим послом!{S} А ја рекох да огледам да ти пос |
лих у каквом сам добру и на каквој нези одрасла, каква сам госпођа била и куда ето доспех, ја п |
p> <p>Она уведе ластавицу у скелу а он, одрешив уже од коца, отисну је, скочи у њу, зграби оба |
Требало би времена док би га и ко други одрешио, а већ сам да се из тако чврстих веза измигољи |
рада.{S} Уз ту зидину, која се прилично одржала, прислоњена је била овде и онде по која сиротињ |
зависило хоће ли се истом закључени мир одржати или не.{S} Султан је пратио из свога сараја Хас |
нове муке, умори ме лаганом смрћу, само одржи њега и подигни га, и сачувај га онима, који су ње |
или вина ил’ ракије, дај ако се може да одржимо живот, који се у госпође гаси!“ </p> </div> <di |
ако би он дао своју главу, на оном пању одсећи, ако оно није цар Душан. „За ово,“ рече показују |
е и даље.{S} Сунце је већ било прилично одскочило кад угледах реку. „'Го ће бити Морава!“ рекох |
лоњачи жена већ у годинама, црне масти, одсудно циганскога типа, обучена у хаљину од љубичасте |
велики!“ говораше она упорно и са свим одсудно.</p> <p>— „Комшија!“ прихвати Рајко; „молим те |
вореним чељустима и са мало спуштеним и одуженим вратом, које густа грива покриваше.{S} Иза њих |
<p>Узалуд и Мартин и Ружа наваљиваху да одустане од свега тога. „Немојте тако!“ говораше им она |
ела та прилика, и онај јунак са изразом одушевљења у лицу, и онај ватрени коњиц, беху тако пуни |
јита делија; бојим се кад <pb n="47" /> ожедниш дигнућеш чету на манастир па га опљачкати, те ћ |
} Хоћеш да ти кажем једну како се Јанко оженио?...{S} Хајде баш!...“ И онда Рајко поче лаганим |
а!{S} Нисам слушао да се и по трећи пут оженио !{S} Ово мора да је нека пометња!</p> <p>Хасан З |
тек сад срећан да буде, јер ће се убрзо оженити младом и лепом девојком, истина од простог рода |
крилу, ижљубила сам је и ево ме сад са оживелим и храбрим срцем!{S} Не знаш ти како је она доб |
ном, и са овако свежим поветарцем, који оживљава и умор односи, није тешко бити испосник, и баш |
/> мелем-поветарцем планинским, Маргита оживљаваше као цветак, који је од жеђи на суши клонуо б |
сад не скидаше поглед са њеног осмехом озареног лица а саму себи говораше: „смеје се мојој неу |
затрепташе топлом ватром, а лице јој се озари новим осмехом.</p> <p>— „Хе хе хе !“ насмеја се с |
ако је господствен овај старац, како је озбиљан и тужан!{S} Како се невесео загледао у младог г |
имље!“ прихвати Рајко исто тако сетан и озбиљан; „није вајде, ваља да гледамо шта ћемо. <pb n=" |
ли које су биле више снови на јави него озбиљне и хладне мисли.{S} Али пре но што је сагледао М |
би се онда стари Турчин својим мирним и озбиљним лицем окренуо маџарској господи и показујући р |
75" /> <p>Маргита говораше то полагано, озбиљно, свечано, готово и нешто мало тужно.{S} Гледаше |
. заклињем се!“ говораше Маргита мирно, озбиљно и свечано.{S} Учини се Рајку да јој глас никада |
.</p> <p>„Мартине,“ говораше му Маргита озбиљно и свечано; „био си нам свагда веран слуга.{S} Т |
ргита се ту устави.{S} Ћуташе и гледаше озбиљно и невесело преда се; бејаше мало побледела а уг |
“</p> <p>„Вала госпођо!“ прихвати Рајко озбиљно и невесело, „тешко је да се говори о ономе што |
пустињи!{S} Бојим се само да теби, тако озбиљном младом човеку, наша маџарска весеља не додијај |
се, подигла главу у вис, лице јој пуно озбиљности, али и пуно мирне одважности.{S} Сад се тек |
од Нађ-Бање кроз последња два века.{S} Озго са таванице спуштао се многокраки позлаћени светња |
изао и будио успаване људе на посао.{S} Озго испод зидина градских зачу се куцкање чекића о нак |
е!“</p> <p>„О, Рајко, Рајко!“ викаше га озго Маргита.</p> <p>Онога часа заборави своју слутњу.{ |
ждах, звиждах, док ти се поче да котрља озго са рушевина понека цигла, па камен; пови се коров, |
шарену гомилу, која се полагано креташе озго са града.{S} Кад се свита мало примаче, она се жен |
ом, онда један старачки а промукли глас озго <pb n="201" /> са зачеља закреча несигурно: „наш б |
се уставише и занемеше од чуда.</p> <p>Озго са сред среде свода спуштао се један гвозден ланац |
и пређе те се заклони за чесму.</p> <p>Озго са брда долазила је једна млада жена, права и вита |
у лицу. „Бога ми, ово иде нека ломњава оздо уз планину!“ рече он.</p> <p>„Јесте, синко!{S} Баш |
копали?{S} Та ово је маскарада!“ викаше оздо иза стола један од млађе господе, који се још не б |
оварали кад поче да свита и кад стигоше оздо из села два сељака с хлебом и вином.</p> <p>Тежак |
врата.{S} У том викнуше Рајка јаничари оздо од свите, те он похита за њима.{S} Кад већ сиђе к |
ја сам већ ударио белеге које ће сељаци оздо из села видети и разумети.{S} Кроз сат или два доћ |
„ој, хој,хој, Јоване... море Јоване... ој, чујеш ли Јоване!{S} Моли бега да савијемо у лево да |
зачу вика једног громогласног сељака: „ој, хој,хој, Јоване... море Јоване... ој, чујеш ли Јова |
да као уз гусле попева:</p> <quote> <l>„Ој, Маргито, моја верна љубо!</l> <l>Додај мени крстата |
аспала, и увек би видео њена два велика ока како бистро и бодро светлуцају. <pb n="64" /></p> < |
евне топлоте, као да нису два девојачка ока, него само две црне маслинке.{S} Није имала венац н |
ге веђе лепо се повијају изнад два црна ока, која свагда право гледају; из њих светао отворен п |
p>А на путу до Ниша сви погледаху испод ока к Рајку.{S} Она очевидна промена у његовом понашању |
адију, те да је као неку цркву тамњаном окади.{S} На све то и на сваку ситницу обраћао је он па |
плијим сузама облити ни дубљим уздасима окадити.</p> <p>Кад је силом подигоше, она кроз сузе и |
јој приђе, и обасу јој руке пољупцима и окваси понеком сузом.</p> <p>„Мартине,“ говораше му Мар |
е између горње ивице од врата и њиховог оквира и не без јаког напрезања одви је од прилике за п |
рпска мајка, ни твоја српска сеја да те оките, ево ти један стручак од баба Станије, старе и си |
остива госпођа грофица хоће да босиљком окити једног сиромашка Србина младог, онда ево овај бок |
во <pb n="114" /> као да из сваког оног оклопа уз зидине одјекиваше узвик: „напред, напред!“</p |
врата беху уза зид прислоњени гвоздени оклопи са шлемовима и са дугим копљима у гвозденим рука |
гуњцем и да поред њега седи Маргита.{S} Оклопила руке на своја колена, па га чисто покриваше ка |
овога знамења стојао је по један висок оклопник, са сребрним оклопом на прсима, са сребрним шл |
не дође.{S} А ја ћу ено тамо поред оног оклопника пред царем Душаном.{S} Лећи ћу да се одморим, |
другој руци.{S} А на пола хвата од ових оклопника беху два повисока млада раста, којима и стабл |
.{S} Изгледало је као да су се џиновски оклопници, у пуноме ратничком округу, поређали један до |
је по један висок оклопник, са сребрним оклопом на прсима, са сребрним шлемом на глави, са среб |
ироке сребрне мамузе, — био је средина, око које се она гомила повијала час напред, час на десн |
а још брже натраг к <pb n="189" /> њој, око ње, уз њу, па онда јурну к степеници, која је из дв |
, и лево и десно удараше <pb n="135" /> око себе, као да се бори с неким невидљивим џином. „Лаж |
па разговараху о ономе што се збило.{S} Око неко доба <pb n="15" /> Рајко закуца на вратима и п |
покида сав други босиљак и разастре га око главе Рајкове као венац.</p> <p>Ружа је гледаше сам |
.{S} Погледа по звезданом небу, погледа око себе, погледа у Рајка и онда тихо и разнежено рече: |
застираше брда и поља пред њима и свуда око њих.{S} У даљини мало на десно и право пред њима не |
е, посадио све задругаре по столичицама око огњишта, пустио и женскадију да стане иза мушкиња, |
хоћеш, али си ти Рајко човек, који има око за оно што је лепо и господско!{S} Та стена горе из |
к себи.{S} Гледаше пуно отвореним очима око себе, загледа се подуго у Маргиту, па јој врло тихи |
а. </p> <p>Маргити се поче да стеже лед око срца, кад опази да нигде у селу нема свеће или ватр |
а већина их је седела уз дрвене столове око остатака од печених јагањаца и око још пуних боца.< |
очима узме да сипље благу ватру на све око себе, те све затрепти од радости и од топлоте!"</p> |
веног <pb n="120" /> мерџана, што га је око врата носила, био је раскинут и спуштао се у снежно |
говориш као да си видовита.{S} Овде је око нас по земљи пуно пљоскица од лискуна, а наш народ |
ормана најтање свилене тканине, које је око врата и на својим грудима носила, па их, натопљене |
ре, који се пружаху на све стране докле око допираше; час би опет скочила у остатак од градског |
не Турци стегоше; витлају голе јатагане око моје главе; „казуј где су?“ веле: „сакрио си их овд |
се право у вис, ваља да од какве ватре око које се беху чобани искупили.{S} Рајко гледаше целу |
} Цар је имао на глави шлем, по коме се око чела повијао царски венац; у левој руци држао је кр |
у, приложи цркви што ко може, искупи се око гуслара да чује: како је Марко укинуо свадбарину, к |
ми од једног кујунџије лонче, у коме ће око по ноћи сребро да топе.{S} И растадоше се оба задов |
љуља се и повија се, али му се све поче око њега да окреће и несвестица га обузе, из које прену |
час на десно, час на лево.{S} Уз њега и око њега било је још неколико млађих људи у маџарској н |
лове око остатака од печених јагањаца и око још пуних боца.</p> <p>Кад се на капију уђе одмах с |
елике чутуре.{S} Све то метну пред њу и око ње и наваљиваше на њу да се прихвати.{S} Она се жуд |
онда, радосно лајући, узе подскакивати око ње.{S} Лизаше јој час руке, час обућу, па онда као |
све ово, госпођо?!{S} Овај се свет врти око нене.{S} Ништа ти га не разумем.{S} Што ти је те је |
аргита и онда оно севање од узбуђености око лепо срезаних усана прсну у дажду од крупних суза и |
p> <pb n="50" /> <p>Кад кошеви и сењаци око двора букнуше у пламен и кад ми вичући „Алах—Алах!“ |
<p>— „Ружо!“ рече јој Маргита, паде јој око врата и пољуби је у образ; Ружо, моја драга и добра |
посадили се беху сви заједно с патером око сниске једне софре, притиснуте кондирима са црвеним |
ишаран, утегао јој беше витки стас њен око паса, али мало на више свилена пупад као да нису см |
и, искупи нас стриц све и старо и младо око огњишта, изведе Марка на среду те пред свима: „прош |
те, госпођо да разгледамо све ово чудо око нас!“ рече јој Рајко, па онда с њоме заједно сиђе с |
госпођо од толиких баштина, еј девојко око које су се највећа господа маџарска и највећи наши |
дан, па и живот, чим пусти да му женско око срце запали, а рука његова обгрли <pb n="161" /> же |
х стене и седе, прикупив кабаницу добро око себе, загледа се у оне далеке ватре и пусти се у сл |
мо нека тиха месечина.{S} Све оно блато око њега блеђаше пред њеном лепотом, и мало по мало па |
ече Маргита.</p> <p>Узеше да разгледају око себе.{S} У округлој зидини од дворане било је двана |
Ту се Рајко мало устави; поћута, али му око усана обиграваше осмех, те га издаваше да мисли на |
три трпезе, могло би да осветли дворану око себе.</p> <p>С једне и с друге стране ове три трпез |
<p>Доле се посадише на шареном сиџадету око једног белог убруса, на који Рајко положио беше неш |
, него је то сабор од сељака искупљених око једног грма!{S} И његова највећа мука, коју мучи, н |
она брзо; „не смејем се теби, који имаш око да спазиш цвет, него се <pb n="37" /> смејем кад по |
у двор!“ викну Маргита кочијашу.</p> <p>Око дворишта од двора повлачио се један јарак, који је |
нека невидљива рука откова срце моје од окова у које га је страх везао био; моја памет, која ма |
руку један велики воловски рог, сребром окован а пун вина, који беше дохватио да напије здравиц |
се у некаквом гвозденом кавезу, па још окована у ланце по ногама и по рукама.{S} Молила сам се |
p> <p>Рајко једним кроком дође до њих. „Окована су гвожђем!“ рече, „али нису забрављена!“ Повуч |
корицама и икона у злато и драго камење окованих.{S} Она мало нижа трпеза у зачељу била је од у |
хоће у небо да носи оно велико у злато оковано еванђеље, што му по крилима положено беше.</p> |
е и само се светлуцаху златни и сребрни окови на по некима од њих.{S} Владала је нека света тиш |
/> черзи и родила.{S} Од тешких мука у оковима била сам стала сама кожа и кост.{S} Он навали д |
нас!{S} Како је лепа и мирисна сва ова околина!{S} Чисто бих волела да овде слатко заспим, па |
ете се Маргита Рајку раздрагана лепотом околине, „бадава, говори ти што хоћеш, али си ти Рајко |
ја и његови људи даваху абер сељанима у околини, да им је нека велика невоља.</p> <p>„Вала, гос |
свој прилици мио им беше онај поглед на околину.{S} Рајко прекиде њихов разговор, дотакнув пате |
угама: сад мени за љубав пођите овуда у околину и наберите пољска цвећа.{S} Хоћу да сваки од ва |
е она добра!{S} Кад се Бог није хтео да окрене на моје толике молитве и кад ни један светац не |
а клецнем; она на лево пође, на лево се окренем и ја; она десно, десно и ја, као сунцокрет за с |
да је грехота убијати пијана човека.{S} Окрену цев горе у таваницу и одапе.</p> <p>Пуче пуцањ, |
Пови се мало на десно и лице јој се сад окрену право ка кубету од дворане.{S} Нешто шапуташе, п |
ајем а час да га не познајем.{S} Поп се окрену њему па га запита: хоћеш ли да узмеш ову жену се |
им кћери моја!“ па је узе за обе руке и окрену лицем к ватри, те је са пуно очинског саучешћа г |
е би залутао.{S} А чим поче да свиће он окрену на лево и подаље од колског пута те кроз њиве и |
„Шта оно рече?“ питаше старац посланик, окренув се млађој господи из своје свите; „шта оно рече |
ије авет!“ рече Рајко са свим поуздано, окренув се Маргити; „да је авет утекла би!{S} А <pb n=" |
ица.{S} Она је моја робиња!{S}" Па онда окренув се к младој жени викну јој оштро: „ха, бре, Маџ |
нутака, па се <pb n="85" /> онда диже и окренув се Рајку и Маргити запита их: „шта мислите?“</p |
говорили.{S} Он би се само овда и онда окренуо да погледа да ли млада Маџарица није у седлу за |
т срца његова ускипела би и Рајко би се окренуо чаушбаши :</p> <p>„Честити чаушбашо, тако ти ср |
ти да види моје муке и моје сузе; он се окренуо од мене, ја се окренух од њега.{S} Кад Бекри-Бе |
стојао си сам мало по више ове чесме; и окренуо си се био и гледао к мени.{S} Имао си дугу пушк |
и Турчин својим мирним и озбиљним лицем окренуо маџарској господи и показујући руком на младог |
јем вику неку и лавеж паса у даљини.{S} Окренух се и имадох шта да видим!{S} Чета Турака на коњ |
моје сузе; он се окренуо од мене, ја се окренух од њега.{S} Кад Бекри-Бекир узе да ме усијаним |
прелетеше погледима ове столове, па се окренуше к средини дворане и њеном зачељу.</p> <p>По ср |
ле и сваке ружне помисли.{S} Срце ми се окрепи и радосно куца кад сам себи кажем: јесте, хоћу д |
је неколико корачаја испред свите ишао, окрете се и једним скоком скочи до ње и до посланика.{S |
Циганчицу.{S} Стадоше му очи на њој.{S} Окрете се Мартину, који је био с њиме, па рече: „ето је |
{S} Отвори очи и гледаше у таваницу.{S} Окрете главу и виде како Маргита стоји поред њега, а кр |
тиху своју хармонију.</p> <p>„Бадава,“ окрете се Маргита Рајку раздрагана лепотом околине, „ба |
заповедате!" прихвати Рајко, па се онда окрете и рече нешто на турски Хасан-аги Зулуфлији, и по |
ви се и опет ослушкиваше.{S} Па се онда окрете према старцу и Рајку, бледа као крпа, отворила у |
оно, не знам те шта мумлаш!“ па се онда окрете гостима и поче што јасније могаше:</p> <p>„Сви з |
Маџарице, казуј шта си ти?!“</p> <p>Она окрете главу према њима па рече са свим мирно:</p> <p>„ |
енглер-бег?!“ рече пијани старац, па се окрете према Рајку и гледаше га за неколико тренутака.< |
е као да јој дође наступ од грознице, и окрете главу на другу страну.</p> <p>Циганин устаде па |
њима.{S} Кад већ сиђе к чесми, стаде и окрете се.{S} Пред чатрљом Циганиновом стајала је као к |
дух је јак, “ па онда чисто са очајањем окрете се старцу: „бадава, оче, не знам ти ја то!{S} А |
нинове.{S} Па онда једним живим напором окрете Циганина на прса и мало по мало и не без муке, в |
са свим близу пећине.{S} Стена се опет окрете и паде на земљу са већом силином но пре, као да |
дне мајке и умешношћу једне танкоруке и окретне девојке, она обема рукама миловаше ластавицу по |
тина мозак дохвати...{S} Ова ми се соба окреће...{S} Госпођо, где је Маргита ?“ „Ево Маргите по |
вија се, али му се све поче око њега да окреће и несвестица га обузе, из које прену тек кад зај |
стари гроф, и она му се дворана поче да окреће. „Шта то рече Мартин?!“ питаше он час младу Цига |
ше мало повио налево унатраг, као да се окреће к јунацима својим и као да им кроз отворена свој |
стиви; избуљио очи па их све у ковитлац окреће, дркће му црна кожа на образима, искезио зубе, п |
ачи стари гроф, седе браде и седе косе, округла, мрка и зажарена лица, одевен у богато маџарско |
их уста.{S} Лице му је било обликом као округла јабука, која се слила у нешто мало дужу но ширу |
старац, — с руменим образима, белом на округло поткресаном брадом, одевен у китњасто руво маџа |
> <p>Узеше да разгледају око себе.{S} У округлој зидини од дворане било је дванаест гвоздених в |
ево од олтара и излажаше у једну велику округлу просторију, под једним високим и широким сводом |
па стадоше на праг, преко кога се у ону округлу дворану силазило, и кад погледаше <pb n="102" / |
џиновски оклопници, у пуноме ратничком округу, поређали један до другога, да чувају стражу и д |
ке.{S} Један висок човек у владичанском окруту, с митром на глави, с прстом у руци, с изразом н |
тих крила њихових узлепрша.{S} Ништа се оку његовом измакло није: ни орао који је високо под не |
ита. „Кад ми је најтеже бивало, па бих, окупана у сузама, заспала под зидином оног старог града |
ети дан, који беше већ трећи како ништа окусили нису, беше склопила руке на рамену Рајковом, па |
а на полицама — дугачки неки ковчези од олова све један до другога; „а, ово ће бити да је гробн |
и, нека затворе ковчег и залију онај од олова!“ —</p> <milestone unit="*" /> <p>После неколико |
пови се гипко телом до на саму ивицу од оловна ковчега, само као да боље чује певача и да му је |
па на зидине од града; нањушише на цеви оловне што воде ваздух доле, па да видиш ту белаја!{S} |
уше. <pb n="75" /></p> <p>„Какве су оно оловне цеви што на два три места стрче кроз зидине и из |
сави га у двоје у троје и положи га на оловни ковчег до саме горње ивице.</p> <p>„Ето ти под г |
лом свилом ; тај ћемо положити у ковчег оловни, а овај у ковчег од растовине.{S} На сребрном шт |
а два ступња била су запремљена онаквим оловним ковчезима, какве је Рајко већ видео, а за које |
/> <p>Тамо је најпре спусти на један од оловних ковчега, подметнув јој под главу опет своје гуњ |
0_C2.9"> <head>9</head> <p>Између онога оловног ковчега по коме је Маргита легла, положив себи |
адану, и што ја да лежим на овом тврдом оловном поклопцу, кад ено ваља да педесет широких и дуг |
листам се од радости и тако ступам пред олтар једне велике цркве.{S} Ту пред олтаром погледам к |
b n="99" /> леве певнице у сами зид иза олтара.{S} У ходник у томе зиду допирала је од некуд св |
р деспота Ђурђа Смедеревца; у цркви иза олтара има у зиду један тајни ужљеб, у ужљебу сребрна к |
>Узани ходник у зиду савијаше у лево од олтара и излажаше у једну велику округлу просторију, по |
ед олтар једне велике цркве.{S} Ту пред олтаром погледам ко ми је младожења, кад оно није више |
имам од тебе!“ А она кучка зна да га је омађијала и да је он сиромах у њеној мрежи.{S} Није дуг |
аст је, сласт, сласт!“</p> <p>Као да је омађијан Рајко осети жеђ за том слашћу, и као са неким |
аше за мене.{S} Аја!{S} Не да се старац омекшати.{S} Подиже је са колена, па је пред свима нама |
атре.</p> <p>„Ти си ми се, синко, много омилио,“ говораше старац Рајку; „све бих рекао да си ти |
амџијом кад ми дође да се заплачем.{S}" Он тобож пристаде.{S} Откова ме, пусти ме из кавеза.{S} |
им.{S} Али кад поче да плаче и да јеца, он се полагано маче од ње, спусти се нечујно низа стену |
а плачеш?{S} Кад те твој господин види, он ће вратити невесту, па да је мила шћерца од Божуна б |
ем срце и стиснем зубе па и не јаукнем, он метне клеште у ватру па ми онда, кад се усијају, мес |
што он прозва малим и великим чардашем, он би ме најпре хладним клештима штипао, а кад ја упорн |
матора, хладна дртина, па кад је видео, он полуде, полуде, у мало ме ето овде на овој асури не |
кад виде да се устручавају да му приђу, он им за чудојасним гласом разговетно викну:</p> <p>"Не |
ад Маргита хитро скочи унутра у пећину, он пође за њом а за њиме и старац.</p> <p>„Госпођо," уз |
ињик, светомрзац, бега од њих у пећину, он их мирно посматраше за неко <pb n="70" /> време, па |
бароницом.{S} Он дежмекаст, она дебела; он матор, она матора; а он уз то још и пијан, трештен п |
ве, нити да види моје муке и моје сузе; он се окренуо од мене, ја се окренух од њега.{S} Кад Бе |
дифом својих топлих и меких погледа.{S} Он се живо а застиђен подиже.{S} Беше га некако стид, д |
следње речи Рајку срце бурно закуца.{S} Он се препаде од самога себе.{S} Трже десну руку своју |
мах неста зебње у Рајка и у Маргите.{S} Он одмах скиде шубару и приђе к руци старчевој.{S} Марг |
ем до сванућа нису ни речи говорили.{S} Он би се само овда и онда окренуо да погледа да ли млад |
остави да се на зовином грању суши.{S} Он сам седе на један камен према чесми и пусти се у мис |
ња да игра чардаш с неком бароницом.{S} Он дежмекаст, она дебела; он матор, она матора; а он уз |
рема мени Бог никада није био добар.{S} Он мене гони од како ме је из наручја матере моје отрга |
има била сам стала сама кожа и кост.{S} Он навали да ме храни сутлијашем.{S} На моју несрећу до |
у потресе срде и на очи натера сузу.{S} Он се диже, скиде шубарицу и поклони се пред Маргитом и |
млеко што га они од сељака добивају.{S} Он лежи обично у једној одаји од подземног ходника, у к |
старац носити као кап воде на длану.{S} Он је стар, ал’ је добар, добар, већ до слабости добар! |
алвара, кафтана и чизама хитро искочи — он онда пусти скелу низ Мораву.</p> <p>Њих двоје одмах |
е он!“ говораше старац више сам себи; „ он то довикује Јовану кнезу од Богдања!{S} Није друго и |
са запаљеним трудом остане ту где је, а он сам уђе унутра.{S} Кресну овде, кресну онде; виде и |
у несрећу дођох к себи и поправих се, а он онда поново побесни.{S} Уз то се био пропио, па кад |
Таман је бледа зора почела да свиће, а он рече:</p> <quote> <l>„Голубане....</l> <l>Ја опремих |
ним кљештима да кида месо с робињице, а он већ лежаше као пањ на земљи.{S} Рајко се диже и глед |
ст, она дебела; он матор, она матора; а он уз то још и пијан, трештен пијан.{S} Хајде почесмо.{ |
ву жену себи за друга кроз живот ?{S} А он, на моју препаст, гласно викну: нећу!{S} Тек се иза |
!“</p> <p>Она уведе ластавицу у скелу а он, одрешив уже од коца, отисну је, скочи у њу, зграби |
ујеш ли ти у Бога?!...{S} Верујеш ли да он може да помогне само кад хоће, и верујеш ли да он хо |
помогне само кад хоће, и верујеш ли да он хоће да чује молитве?!“</p> <p>— „Јаох мени, моја сл |
те?!...{S} Та како да не верујем!{S} Та он једини и може да помогне кад нико други не може!{S} |
ти како.... ја онда опет једне ноћи кад он беше трештен пијан, покушам поново срећу да бегам.{S |
а у младића крупним својим очима, какве он дотле никада видео није.{S} Готово се он сам застиде |
питати, јер ми вечерас сви рекоше да је он одбио велике новце <pb n="16" /> које су му неке овд |
на кучка зна да га је омађијала и да је он сиромах у њеној мрежи.{S} Није дуго потрајало док ет |
о да се држиш десно.{S} Мора бити да је он имао неки узрок за то!“ <pb n="142" /></p> <p>— „Та |
иганка му нешто шапуташе на ухо, али је он нестрпљиво одгурну и рече: „торњај се од мене, црна |
n="167" /> црвену кабаницу.{S} А док је он тако спремао за Маргиту преноћиште, брижљивошћу једн |
На све то и на сваку ситницу обраћао је он пажњу маџарској господи, јер му се чинило да свега т |
ргита; „о, кад би ти само знала како је он невин, како добар, како мио и племенит, ти би тек он |
ји род.{S} Нико од вас не зна колико је он невин и племенит био.{S} То је био један истински бе |
ознао сам га чим сам га видео.{S} То је он и нико други!“</p> <p>— „Кад си ти видео цара Душана |
Марком, не због имењаштва, него што је он од све момчадије био најјачи.{S} Није било лако ни о |
ко ти је леп и китњаст тај сан, опет је он само уморна сенка, која је на твоје успаване трепави |
Милисава кнеза из Доње Букве!{S} Баш је он!“ говораше старац више сам себи; „ он то довикује Јо |
ове земље јунацима, даже царевима, које он пред Сараценима сараценске главе сећи пушта, ако стр |
стас него у њега.{S} Учини јој се да се он винуо некуда високо и далеко мислима, те њу више и н |
н дотле никада видео није.{S} Готово се он сам застиде, и нехотице обори очи, те му погледи пад |
икнуше Рајка јаничари оздо од свите, те он похита за њима.{S} Кад већ сиђе к чесми, стаде и окр |
ћеш, мој старац мене толико воли, да ће он скелеџији скелу позлатити.{S} Па већ видећеш и сам ! |
дна жено! не бој се, дете моје, доћи ће он!“ </hi> — „Ко је тај „он“ ?“ — ја бих се ослободила |
у не би залутао.{S} А чим поче да свиће он окрену на лево и подаље од колског пута те кроз њиве |
дигох рекох им: „кажите грофу запамтиће он ово !“</p> <p>Па се онда Циганин мало устави.{S} Наж |
не.{S} А и твоја је рука хладна! “ рече он.</p> <p>„О, мене је страва нека ухватила.{S} Као да |
рати.</p> <p>„Примичу се скотови!“ рече он не толико уплашен колико љутит, и шкргутну зубма као |
дах у Бога, и ево се у њ и уздам!“ рече он скромно.</p> <p>Заћуташе опет обадвоје.{S} Ластавица |
иде нека ломњава оздо уз планину!“ рече он.</p> <p>„Јесте, синко!{S} Баш као да је хајка!{S} На |
привиђања.</p> <p>„Некада су,“ говораше он сам у себи; „некада су место ове труле дрвене цеви, |
а окреће. „Шта то рече Мартин?!“ питаше он час младу Циганчицу десно, а час матору Циганку лево |
растопљено сребро те посребри?“ питаше он.</p> <p>„Не знам то; а можда би и то ваљало" рече Ра |
видљивим џином. „Лажеш, сотоно!“ муцаше он ономе тајном гласићу; „лажеш! криво ти је што видиш |
у и слепу, само нека ми дете живи!{S} И он чу моју молитву и подиже је!{S} А Маруша му се једна |
у Сибињанин Јанка!{S} Веруј, тукао се и он за вас као и многи други наш јунак, и право је да га |
ном на руку у тешким мислима.{S} Кад би он уморен престао да куца и спустио руке, она би му из |
>Рајко полазећи за њом говораше како би он дао своју главу, на оном пању одсећи, ако оно није ц |
ло му беше орожено крупним знојем, који он сад узе брисати час десним час левим рукавом.{S} Сто |
„Циганину кажи да сам те питао, уме ли он да кује сребрне <pb n="40" /> потковице, и да ћу му |
S} Једног се дана хтедох заклати, па ми он истрже нож из руку.{S} Другог једног дана утекох, ал |
скривено на рукама, а кад се мало умири он диже главу, погледа кип Душанов и рече полагано: „оп |
пита га она.</p> <p>— „Рајко,“ одговори он; „зову ме и „од Расине Рајко“ јер ми је задруга у Ра |
м на ухо.</p> <p>— „Не чујем?“ одговори он тако исто шапутом.</p> <p>„О, ја их чујем!{S} Ето их |
им парче труда!{S} Биће боље!“ прихвати он; и запали повелико парче труда и махаше њиме десно и |
еки занос, у коме или није чула што јој он говораше, или не могаше речи да проговори.{S} Бејаше |
г у даљини.{S} Савршена тишина, у којој он само лупање свога срца чујаше, казиваше му да у пећи |
најпре у Рајково лице и не трепташе док он описиваше троглавог Арапина.</p> <quote> <l>„На гран |
господа појили!" рече Рајко.</p> <p>Док он тако још збораше, Маргита се беше прегла над најближ |
ога.{S} Ето то ми је доста!“</p> <p>Док он то говораше она спази да јој танка тканица није у ре |
е:</p> <p>„О Ружо слатка, шта ћу ја ако он умре!“ — „Неће ваља да умрети!“ прихвати Ружа.{S} Да |
и.{S} А Маргита се сва стресаше од како он помену авет и изговори онакву клетву.{S} Него на све |
ле. „Немој нам га, беже, амана ти! лепо он нас учи, вели нам: слушајте царске људе и будите им |
на.{S} Кад не бих хтела да му играм што он прозва малим и великим чардашем, он би ме најпре хла |
да она само у њега гледа онако као што он само у њу гледаше.{S} Стаде тако за неколико тренута |
нчића, а у самој јој је ствари мило што он показује да има своју вољу.</p> <p>„Али је ово мајст |
је боље да се ти у Београд вратиш, јер он даје друге пратиоце.{S} Већ смо о томе говорили и са |
ему не би хтели више вратити, па да вас он са свима маџарским витезовима на коленима моли да се |
еста.</p> <p>„Хоћеш или нећеш?! “ цикну он опет па тресну ногом о земљу.</p> <p>Она ни речи не |
т талира предаду њему — патеру, — да их он подели сиротињи за здравље ћесарево.</p> <p>Стари ба |
l> <l>Да од Срба царевину брани.</l> <l>Он му купи данке и хараче </l> <l>Што ђе отме да питања |
е цела свита пође даље низ брдо.</p> <p>Он сам застаде мало иза њих свих.{S} Стојаше као укопан |
јко, витеже, дај ми твоју руку!“</p> <p>Он јој пружи своју десну руку.{S} Она је стеже у својој |
моје, доћи ће он!“ </hi> — „Ко је тај „он“ ?“ — ја бих се ослободила да запитам. „Твој спас!“ |
добро смркне па да нас изведе!“</p> <p>„Он ти рече,“ прихвати Маргита, „да на десно пођеш!“</p> |
ветар донесе нов талас од лавежи паса, она као преплашена срна утече у пустињакову пећину.</p> |
ошћу једне танкоруке и окретне девојке, она обема рукама миловаше ластавицу по гриви и по глави |
уморен престао да куца и спустио руке, она би му из њих извила копљасто длето и буздован-чекић |
д ни један светац не хте да ми помогне, она једина не остављаше ме, него ми долажаше на сну да |
ој што пре дође; па кад јој се примаче, она му живо шапутом казиваше: „ходи да чујеш, има неко |
са града.{S} Кад се свита мало примаче, она се жена подиже, па да би појачала вид и да би сигур |
окадити.</p> <p>Кад је силом подигоше, она кроз сузе и још једнако јецајући рече лекарима и св |
е.{S} Ето видиш, кад оно твоји земљаци, она велика господа, не хтеше да чују што им ја говорим, |
џарска господа наступише баш према њој, она са вриском, који срце параше, јурну к њима, одгурну |
> <p>Праћена Рајком, као сенком својом, она корачаше господствено право к зачељу.{S} Сви је гос |
ми вичући „Алах—Алах!“ грунусмо у двор, она пуцаше на нас кроз прозор из пиштоља.{S} А кад разб |
{S} Он дежмекаст, она дебела; он матор, она матора; а он уз то још и пијан, трештен пијан.{S} Х |
, и кад га виде како баци шубару у вис, она му хитро приђе и продрма га за руку.</p> <p>„Јеси л |
даш с неком бароницом.{S} Он дежмекаст, она дебела; он матор, она матора; а он уз то још и пија |
на очевидна промена у његовом понашању, она његова замишљеност и суморност учини се свима да је |
топли пламенови од жарког огња у срцу, она му живо рече:</p> <p>„Млади јуначе!{S} Спремна сам |
на лево пође, на лево се окренем и ја; она десно, десно и ја, као сунцокрет за сунцем!{S} Зане |
и пут, а ја гледам у трепавице младине; она их подиже и погледа невесело и бојажљиво горе у тав |
трепавице.{S} Она трепне а ја клецнем; она на лево пође, на лево се окренем и ја; она десно, д |
ш ти и не знаш колико је <pb n="136" /> она и лепа и мила!{S} Каква си несмелица нећеш никад ни |
а! неће пијан младожења ни да чује !{S} Она паде преда њ на колена, склопи руке, па кроз сузе м |
је по свој прилици није ни слушала.{S} Она гледаше на небо у неколике ситне и бледе звезде и л |
плануло било, сад пребледе као крпа.{S} Она танка кошуљица на грудима затрепери.{S} Један се ду |
пригну главу и... пољуби је у уста.{S} Она га не пушташе из свога загрљаја, него одмаче мало с |
а!{S} Него није она моја мајсторица.{S} Она је моја робиња!{S}" Па онда окренув се к младој жен |
оведоше сутра дан младу, све излуде.{S} Она младо, лепо дете, само се осмејкује, па тек спусти |
ајале су три високе и широке трпезе.{S} Она у средини била је скоро за читаву стопу виша од оне |
<p>Седе опет поред ње и гледаше је.{S} Она поче нешто спорије и теже да дише.{S} Пови се мало |
ици царичине, краљевске и деспотске.{S} Она трећа трпеза у прочељу беше од углађенога зеленог к |
/p> <p>Чекић удари у мехове мимо ње.{S} Она га погледа, не скидаше са његова дивља лица погледе |
не очи учини <pb n="208" /> прекипе.{S} Она дохвати девојку за обе руке, па је просто као неко |
ни ми се занесоше ме њене трепавице.{S} Она трепне а ја клецнем; она на лево пође, на лево се о |
широких турских чизама да их навуче.{S} Она му се сад у свему покораваше као дете, и од часа на |
е и наваљиваше на њу да се прихвати.{S} Она се жудно напи млека, одломи један комадић погаче, п |
му гледа у пасуљ, хоће ли вас наћи.{S} Она му куја једна причаше, како је њему све узалуд што |
као што би млад пастир јагње понео.{S} Она само отвори трепавице па га уморним, и како се Рајк |
} Стојећки гледаше у лице Маргитино.{S} Она се у сну нешто тако невино осмејкиваше, да је милин |
иша сви погледаху испод ока к Рајку.{S} Она очевидна промена у његовом понашању, она његова зам |
p> <p>Он јој пружи своју десну руку.{S} Она је стеже у својој и, пустив је, рече: „сад, хајде, |
она у злато и драго камење окованих.{S} Она мало нижа трпеза у зачељу била је од углачаног плав |
ар један невин пољубац на њена уста?{S} Она је у дубоком сну, неће се разбудити; а то бар није |
анџак-бег. „Ко шта може јадној раји?{S} Она као дете сироче радује се да чује понеку бајку, па |
љевић Марко осече прву главу Арапину, а она не рече ни речи, нити мрдну прстом, па ни после кад |
икну, — Хазуралах! кићени сватови!" — а она... заспа. </p> </div> <div type="chapter" xml:id="S |
бини, па је кријем и отимам од тебе!“ А она кучка зна да га је омађијала и да је он сиромах у њ |
!“</p> <p>Диже се старац, скочише и сва она млада господа на ноге.{S} Старац господски махну ру |
м.</p> <p>„Како ти беше име?“ запита га она.</p> <p>— „Рајко,“ одговори он; „зову ме и „од Раси |
о се светли земља маџарска?!“ питаше га она.</p> <p>— „Од запаљених ритова!{S} Како не би?!“ ре |
Рајко, а беше га мало и зачудило што га она тако пита.</p> <p>„Зар ти мене не водиш к њима?{S} |
иђен подиже.{S} Беше га некако стид, да она поред њега успаваног бди.{S} Него га Маргита брзо и |
ја му притискиваше срце при помисли, да она јадна жена, онако млада и лепа и онако добра, оста |
!“ рече патер.</p> <p>„ Мислиш ли ти да она робиња сад спава?" питаше Рајко нешто снужден; „вал |
путем у варош.{S} Рајку се учини као да она само у њега гледа онако као што он само у њу гледаш |
Арапову, онда већ Рајку поста јасно да она тихо и равномерно дише, и да је заспала.{S} Не хтед |
д мртваца.</p> <p>Кад осташе саме, онда она приђе ка ковчегу.{S} Дуго и дуго гледаше без речи у |
Ружа причала.{S} А кад ова доврши, онда она наслони чело на дрвени сто па бризну плакати.</p> < |
трљи.</p> <p>За неколико тренутака цела она свита беше занемила као да се скаменила.{S} Први бе |
ветлост нека, много јача но што је била она у капели.{S} Хтеде одмах да пође да види откуда та |
м двор одавде не видимо, јер га заклања она шумица, која је двор са три стране обгрлила.{S} Вид |
водом из златног пехара.{S} Мало час па она подиже трепавице те уморно и жалостиво погледа у Ра |
иваху не би ли што чули.{S} Мало час па она поче грчевито да притискује руку његову, као да му |
ду у Рајка.{S} Рајко, као да је чуо шта она сама у себи говори, рече: „ама и ја се питам, је ли |
ме, знам, брзо заборавити....{S} И кад она срећна жена, којој је судбина наменила да једнога д |
гуњца. »Можеш ти њу да не подесиш, може она да те жацне, па да на пречац умреш, може да те прог |
х усана отргао.{S} Веруј ми, оче, да је она будна била, па да ме је очима својим гледала, <pb n |
} Како оно рече патер Хијероними, да је она од велика господска рода, властелинка, кнегиња, што |
пећине овамо ушли.{S} Опазише сад да је она и с ове стране обележена онаквим истим крстом, као |
вета Марија Магдалена, док не чух да је она зове Ефимијом!“</p> <p>„Е, онда неће бити што сам ј |
ди па га питај! “ “</p> <p>„Таква ти је она!“ рече Циганин чисто као жалећи се на своју несрећу |
ди из своје свите; „шта оно рече, ко је она?!“</p> <p>„Мени се учини да рече: „ја сам Маргита, |
смеде уста да отвори, кад виде како је она очи склопила па се у снове пустила.</p> <p>Мало пос |
и храбрим срцем!{S} Не знаш ти како је она добра!{S} Кад се Бог није хтео да окрене на моје то |
много требало!{S} Ко није пијан, то је она црна змија Манда и њена кћи.{S} А Манда је готова н |
у, који је био с њиме, па рече: „ето је она моја суђеница!{S} Иди види чија је!“ „Па то је Манд |
и онога часа нађе да треба да то што је она тако безазлено казала, исправи на прави његов знача |
, љуто и бесно и без тога!{S} Него није она моја мајсторица.{S} Она је моја робиња!{S}" Па онда |
е очима да верује.{S} Учини му се да се она стена с крстом полагано креће и на својој осовини љ |
е мамузе, — био је средина, око које се она гомила повијала час напред, час на десно, час на ле |
злата саливена кошута.</p> <p>Кад би се она два златна лава што ричу и они усправљени лавови с |
лински стас пригрлио... веруј, не би се она срдила!“ </p> <p>Рајко скочи са свога места као да |
то снужден; „вала дао бих главу, ако се она целу ову ноћ Богу не моли, да покрене срца ове госп |
уго.{S} Обема рукама својим обеси му се она о десно раме, и са слободом и поверљивошћу сестринс |
држаше малог Исуса у наручју.{S} Ту се она спусти на колена, а душа јој се вину к девојци, мај |
3" /></p> <p>„Кћи земље маџарске!" рече она мирно али и свечано.</p> <p>Рајко је међу тим био с |
че да једе с њоме липов мед. „А, “ рече она са несташним осмехом на уснама и у онима, „па са ме |
е најпосле да буде од нас двоје?!“ рече она својим слатким гласом.</p> <p>То није био глас него |
ене.</p> <p>„Срећа те нисам труд!“ рече она са тихим осмехом; „запалио би ме те бих изгорела!“< |
ниси заклала?!“</p> <p>— „Хтедох!“ рече она мирно; „али бадава, не могах; сетих се што ти оно р |
="65" /></p> <p>„Зар си се збиља,“ поче она после подужег ћутања, „зар си се збиља ти сам у себ |
задруга у Расини.“</p> <p>„Рајко,“ поче она тако милозвучно, да се младоме човеку први пут у ње |
ргита, грофица од Нађ-Бање!“ одговараше она опет мирно.</p> <p>Циганин дохвати један чекић, бац |
ти ни мали а још мање велики!“ говораше она упорно и са свим одсудно.</p> <p>— „Комшија!“ прихв |
ми је доста!“</p> <p>Док он то говораше она спази да јој танка тканица није у реду.{S} Извуче о |
р ти ниси од њих к мени послат ? питаше она у чуду; веђе јој се саставише и очи јој засенуше ка |
трче кроз зидине и из рушевина?“ питаше она старца, седајући поред њега,</p> <p>— „Ене сад, зар |
очију Маргитиних сипаше ватра гњева, и она махну руком величанствено, показујући Циганки пут к |
ита од Нађ-Бање!“ промуца стари гроф, и она му се дворана поче да окреће. „Шта то рече Мартин?! |
у црно као калуђерица, а тако је била и она друга жена за коју сам ја мислила да је света Мариј |
!{S} Па то господство, и онака лепота и она младост да робују једном црном Циганину!</p> <p>Па |
Сегедина; него су се онај црни патер и она црна кучка договорили, да поделе благо нашег јадног |
ве једно; мари ти за то тај твој цвет и она шева и ова земља и оно небо!{S} Зар то није да се ч |
да запитам. „Твој спас!“ одговорила би она...“</p> <p>„Чекај, молим те,“ упаде јој опет у реч |
. <pb n="39" /> А, сад видим!...настави она више као да сама себи говори; „сад већ све знам...{ |
о зубе, па режи као бесно псето.{S} Али она се не макну с места.</p> <p>„Хоћеш или нећеш?! “ ци |
="140" /> младу невесту.{S} На глави ми она дијадема, под којом јуче онесвеснух; од ње полазе с |
и шапутом.</p> <p>„Видех је!“ одговори она.</p> <pb n="59" /> <p>— „То си ти!“ рече јој Рајко. |
едају нако се гаси.</p> <p>Рајко отвори она сниска врата од растовине и онда њих двоје угледаше |
и љубећи их?...{S} Лудо једна! је л’ ти она род какав?{S} Није ти сестра, није ти посестрима; к |
од стида.</p> <p>„Није, није!“ прихвати она брзо; „не смејем се теби, који имаш око да спазиш ц |
p>„Јесте, сад се добро сећам!“ прихвати она.' „Видела сам те кад си застао иза свите; стојао си |
свега тога. „Немојте тако!“ говораше им она; „пустите ме да имам ту једну утеху, да сам испунил |
ност му је порасла тајанственошћу којом она дубока мирноћа и онај танки сутон застираше брда и |
дах њен образе његове милује; виде како она, у сну, прикупља усне, као да их спрема да приме ил |
брже куцање тако, као кад гледаху како она арапска сива ластавица лети да стигне, где Рајко мо |
неко дете. <pb n="36" /></p> <p>И опет она не рече ништа.{S} Само јој мало задркташе усне као |
ше зачудило, беше што по средини између она два лава, што ричу, и испред орла на штиту, стојаше |
ањ!“ рече Рајко, замишљен ставши између она два лава а пред самим пањем.</p> <p>Маргита се најп |
на, јер је ту лежала њена рука, на коју она баш мало час наслони лице своје.{S} Тек онај тајни |
ићи лекари, па ће те извидати!" рече му она.</p> <p>— „То је добро.{S} Па ћемо онда заједно нат |
еш?!....{S} Стари се гроф жени?!“ викну она гњевно и сва пренеражена, па онда паде натраг на он |
га младог човека.</p> <p>„Чекај!“ викну она, пренув из мисли, и подиже обе руке у вис као да за |
водила.{S} Једна од тих вратоца била су она на која њих двоје дођоше.{S} Између сваких <pb n="1 |
рече гласно, тек да нешто почне.</p> <p>Она се сад гласно насмеја.{S} Њен смех зазвекта као сре |
о о нечем што је са свим обично.</p> <p>Она сеђаше у седлу као да се скаменила, па га гледаше н |
он опет па тресну ногом о земљу.</p> <p>Она ни речи не проговори нити се помаче.</p> <p>— „Е, в |
ни у сну могло снити ?{S} А ?! “</p> <p>Она не рече ни речи, само се сва стресе као да јој дође |
ре, Маџарице, казуј шта си ти?!“</p> <p>Она окрете главу према њима па рече са свим мирно:</p> |
и свеце — „госпођо, прибери се!“</p> <p>Она нежно скиде руку његову са свога рамена и рече:</p> |
као брат и сестра... пољубимо!“</p> <p>Она се хитро диже, повуче га руком у вис, загрли га.{S} |
<p>„Одјахуј, па хајдмо у скелу!“</p> <p>Она уведе ластавицу у скелу а он, одрешив уже од коца, |
и да се напијем воде из ибрика?“</p> <p>Она се сави хитро као видра, лако подиже пун ибрик као |
p>„Па то ће бити,“ прекиде га Маргита, „она змијурина коју Рајко хтеде да убије! “</p> <p>— „Не |
тез рикну као лав да сва црква зајеча: „она је моја, за веки векова, амин!“ Е онда ме загрли; ј |
воје руке на десном колену старчевом, а онај други, на левој страни, гуђаше у гусле, лице своје |
ли и да даду сладак један пољубац.{S} А онај гласић у њему сад шапуташе истом брзином којом му |
ког зверја још не видех!{S} Кидисаше на онај крст у стени као исти бесови, па греби, па хватај |
гита, кад јој и самој погледи падоше на онај ходник у зиду од леве певнице.</p> <p>„Ама ја тебе |
в први ћу вам казати: устајте, ево дође онај кога чекасмо!“ Удари се бег по колену, мишљах пуче |
огом о под, те му мамуза зазвркта, трже онај шпански штилет, па га сјури Рајку под ребра. <pb n |
царству новог Ћуприлића! “</p> <p>То је онај повисок и вижљав младић, што испред самог старог п |
о ћу ја да те познам, кад те не познаје онај који те је грлио?!{S} Ха, ха, ха!{S} О хо, хо, хо! |
су се они макли из Сегедина; него су се онај црни патер и она црна кучка договорили, да поделе |
Тек опет ослушкиваше да ли ће и кад ће онај жубор престати.</p> <p>Па дође нас кад престаде.{S |
ој танка тканица није у реду.{S} Извуче онај низ мерџана из тајанственога збега у који се завук |
ваше онај ?!...{S} Мандо, како се зваше онај?!...{S} Јест Румели-Бенглер-бег.{S} А да није то т |
за младим... хеј, патеру, како се зваше онај ?!...{S} Мандо, како се зваше онај?!...{S} Јест Ру |
маџарски и по свој прилици мио им беше онај поглед на околину.{S} Рајко прекиде њихов разговор |
жена онаквим истим крстом, као што беше онај у пећини.</p> <p>Прођоше повећи број гвоздених вра |
рила у сиву голубицу.{S} Као да су кроз онај тихи сутон, изнад којега се на небу бледе звезде з |
ин и српскога рода!“ Цела та прилика, и онај јунак са изразом одушевљења у лицу, и онај ватрени |
ј јунак са изразом одушевљења у лицу, и онај ватрени коњиц, беху тако пуни живота, да Рајко осе |
мало са средине груди размакнуто.{S} И онај низ крупног црвеног <pb n="120" /> мерџана, што га |
унчаног зрака осветли се душа Рајкова и онај тајни глас у њему умуче.</p> <p>Седе опет поред ње |
јанственошћу којом она дубока мирноћа и онај танки сутон застираше брда и поља пред њима и свуд |
аспршташе.{S} Кад Рајко узе намештати и онај трећи на доњој полузи да му буде на бољој згоди за |
охвате звезде.{S} Тако је извезен био и онај велики и широки јермелином постављени плашт, који |
уђе у собу.{S} За њим се ушуња у собу и онај црни рундов и понизно приђе к Маргити, облизујући |
ага. „Гледај добро, гледај; не заборави онај младеж што јој као звездица на левом колену стоји! |
ике воштанице, па пођоше да виде има ли онај мрачни ходник гдегод каква излаза или бар краја.{S |
право и само право! ко је лепши, ја или онај тамо Бенглер-бег?...{S} Ја! тако, то је право, так |
и четвртине круга, а прислоњени уз сами онај четврти ступањ од мрамора, запремљени бурадма са з |
е што пре и одене и огреје. „Јеси ли ти онај светац о коме луда раја прича, да се разговараш са |
е старац Рајку; „све бих рекао да си ти онај кога одавно меркам, не би ли нашао себи једнога да |
после овога што од тебе чух, да ће доћи онај који ће земљу да ослободи!“</p> <p>Старац се раздр |
м силином но пре, као да хоће да згњечи онај прамен сутона, што је из пећине дрзнуо да завири у |
баш мало час наслони лице своје.{S} Тек онај тајни тихи гласић шапуташе:</p> <p>„Како оно сину |
ле питао шта је радио и како је говорио онај јунак, и шта се коме најбоље свидело у оној песми. |
м у свеколикој васељени.{S} И онда опет онај тајни гласић у њему, од кога се већ једном препао |
н беже да скренемо у лево!“ викаше опет онај сељак којега глас сад већ беше орапавио од многе в |
"</p> <p>„Јест, тако је!“ прихвати опет онај тајанствени шапат; „него још ти и не знаш колико ј |
атреба.{S} Није ни гледала у њих него у онај плави пламен од ћумура, а ко би знао куд су јој ми |
дођу људи, нека затворе ковчег и залију онај од олова!“ —</p> <milestone unit="*" /> <p>После н |
жива у гроб закопа!{S} Па онда сиромах онај старац!{S} Куд нас беда његова на њ навуче!{S} И к |
е блистао крст од пет алемова, од којих онај у средини беше крупан као крупан орах, а они други |
а трском покривених то је село; а видиш онај ред високих јабланова? е, то ти је пут који из сел |
l:id="SRP18920_C2.5"> <head>5</head> <p>Онај део стене, на коме је био урезан крст, нагнуо се у |
господска рода!{S} Па то господство, и онака лепота и она младост да робују једном црном Циган |
е желим ни свом душманину да прође кроз онакве тренутке, кроз какве сам у оном часу ја душом св |
Павле рекао да је жив, и шта би радили онакви српски јунаци какви беху Бан Страхиња и Краљевић |
сад да је она и с ове стране обележена онаквим истим крстом, као што беше онај у пећини.</p> < |
.{S} Прва два ступња била су запремљена онаквим оловним ковчезима, какве је Рајко већ видео, а |
стопе широк.</p> <p>Насмеја се Рајко на онакво питање.</p> <p>„Бог с тобом, госпођо, шта ти зов |
певај, пиј, лупај, свирај, целу ноћ.{S} Онаквог весеља не видех ни пре ни после.{S} И није слут |
есаше од како он помену авет и изговори онакву клетву.{S} Него на све то сав одговор бејаше, шт |
ла?“ прихвати старац очевидно изненађен онаким питањем, па онда одмах мирно настави: „биће да с |
мало насмехну што ова млада Маџарица од онаких јунака начини учитеље, па онда настави:</p> <p>„ |
илина је било погледати га онако млада, онако красна, онако вита и утегнута, онако као заливена |
ожи своју руку на раме Маргитино, која, онако пребачена преко ковчега Рајкова, не мрдну.</p> <p |
ше срце при помисли, да она јадна жена, онако млада и лепа и онако добра, оста да робује у поту |
погледати га онако млада, онако красна, онако вита и утегнута, онако као заливена у турском сед |
а, онако красна, онако вита и утегнута, онако као заливена у турском седлу, како, подигнув једн |
о своје.{S} Милина је било погледати га онако млада, онако красна, онако вита и утегнута, онако |
у се учини као да она само у њега гледа онако као што он само у њу гледаше.{S} Стаде тако за не |
ти, Рајко задржа руком Маргиту, па онда онако узбуђен викну: „има ли овде живога кога ?“</p> <p |
е.{S} Ако јој је у истини отаџбина била онако румена и онако светла, како је румена и светла би |
тена лево од оне велике у средини, а на онако исто посниској коцки мраморној, као оно Рајков ца |
е на ибрик.{S} Није био нимало жедан на онако хладовинастом и мирисном уранку, али опет рече:</ |
да у просторијама, које затвараху, нађе онако исто по неколико катова широких полица, а на њима |
p> <p>Са онога прага, на коме се најпре онако у чуду зауставише, ваљало је силазити преко четир |
ко је било?“</p> <p>„Дед’ молим те, а и онако је још дуго до пола ноћи!" рече Рајко, па онда на |
е у истини отаџбина била онако румена и онако светла, како је румена и светла била њена љубављу |
да она јадна жена, онако млада и лепа и онако добра, оста да робује у потурченог Циганина!{S} К |
/> оном јутарњем зраку онако узбуђен и онако поносито стојећи пред оном младом и лепом женом.< |
pb n="163" /></p> <p>А сад кад си већ и онако понешто видео, да ти тек понешто кажем.{S} У Свет |
“ И онда Рајко поче лаганим гласом, али онако мало као попевајући уз гусле:</p> <quote> <l>„Кад |
је... шта ли је слађе: живети па љубити онако слатка уста, или упрети љубећи их?...{S} Лудо јед |
у устима топим! “ рече Маргита, па јој онако уморној очи затрепташе топлом ватром, а лице јој |
{S} Рајко осети како је клонула са свим онако на њ наслоњена и чињаше му се да јој се живот баш |
лице рукама и узе гласно јецати, готово онако исто као оно у капели пред иконом Мајке Божје.</p |
ше ни шта да мисли ни шта да каже, него онако занемела од чуда, не скидаше својих погледа са Ра |
жалосна судбина оне ваше земљакиње што онако млада робује, а по мраку ми је светлила светлост |
као да из оног ћеманета, које мало час онако тужно плакаше, сад све саме варнице прште.{S} Пог |
дњим шапама држаху један дугуљасти штит онако полошке.{S} Са средине штита дизаше се велики дво |
ћеном.{S} Поред њега десно седела је, у онако исто високој и богато искићеној наслоњачи, млада |
вно у <pb n="66" /> оном јутарњем зраку онако узбуђен и онако поносито стојећи пред оном младом |
а прича:</p> <p>„Ја да поганих самсова; онаког зверја још не видех!{S} Кидисаше на онај крст у |
и они за госама својим у двор, и онда, онда би могла да кажеш село пусто!{S} Него журите се, ж |
дном тигању.{S} Кад је вода прокључала, онда баба заиште од грофа његову златну бурму, коју је |
аква сигурна склоништа у овим урвинама, онда нас само Бог једини чудом каквим спасти може, а др |
.{S} Кад већ измакоше из сеоских атара, онда се носачи почешће и подуже одмараху.{S} Свитало је |
етла била њена љубављу зажарена лепота, онда је лако могућно, да би је свако витешко срце завол |
м окити једног сиромашка Србина младог, онда ево овај бокор поклањам ја грофици, а овај други н |
еби?!“</p> <p>„Баш по себи!“</p> <p>„Е, онда нема ништа!...{S} Све бадава!“ рече старац невесел |
ух да је она зове Ефимијом!“</p> <p>„Е, онда неће бити што сам ја домишљао!“ рече Рајко невесел |
растанка доћи!..{S} А кад тај дан дође, онда, тамо у оном двору, грофица од Нађ-Бање може само |
и даду.{S} А кад дође да се битка бије, онда само: напред, напред, <pb n="29" /> напред!{S} Те |
Ако нас свети отац нема где да сакрије, онда ваља мрети, — јер ја се Турцима жива не предајем! |
поред мртваца.</p> <p>Кад осташе саме, онда она приђе ка ковчегу.{S} Дуго и дуго гледаше без р |
стане, узме да носи твоје витешко име, онда је и право да ме са свим заборавиш!“</p> <p>„Вала |
да спремаш војску.{S} А кад рат почне, онда ћеш ти као војвода Рајко од Расине, да продреш у р |
ој анализи данашњи инцидент подвргнете, онда је неизбежна конклузија логике, да је овај јуноша |
новцу и за такву работу.{S} Ако нисте, онда ево друга начина: нека пођу два млада господина са |
...{S} Ако се не мислиш жива предавати, онда... ево ти мој мали пињал; оштар је као гуја.{S} Се |
те.{S} Кад бих се већ морала пробудити, онда бих опет волела да прво што видим буде моја витешк |
д погледате то лице и нарочито оне очи, онда се лепота и милина стаса заборавља и сва се мисао |
к је Ружа причала.{S} А кад ова доврши, онда она наслони чело на дрвени сто па бризну плакати.< |
зоруки момци напунише све пехаре редом, онда један старачки а промукли глас озго <pb n="201" /> |
росецамо стену, па ако је не просечемо, онда ти кад видиш да сам мртва ради шта знаш!“</p> <pb |
осече и другу па и трећу главу Арапову, онда већ Рајку поста јасно да она тихо и равномерно диш |
а пусто?{S} Кад би и пси знали да пију, онда би и они за госама својим у двор, и онда, онда би |
ских врата. „Ако ме волиш ма за трунку, онда хајдмо даље од те змијурине!“ </p> <p>„Ако ме воли |
одиш и усрећиш свој народ.{S} И онда... онда ће доћи и дан у који ће се наћи жена, вредна да ти |
неколико тренутака, па се <pb n="85" /> онда диже и окренув се Рајку и Маргити запита их: „шта |
љуби старца у руку.{S} Па <pb n="87" /> онда приђе гологлав к Маргити, метну руку на срце, покл |
евукао неколико пута, па <pb n="128" /> онда јасним грлом запевао по неку песму јуначку.{S} Ваљ |
ла, а кухиња се димом напунила.{S} Баба онда узме грофа за руку, одведе га пред неки као долап |
новим сребром у све четири ноге, па га онда пустио да сам бира стазу, коњ би га сам од себе од |
а рунама дохвати за кудрави врат, па га онда тапкаше по глави и тепаше му: „моје верно псето, м |
тренутака, неисказаном нежношћу, па га онда пољуби у уста по други пут, промуцав тихо: „збогом |
напоји мирисом од јела и борова, па да онда проструји кроз Шумадију, те да је као неку цркву т |
огу вам од зазора ни казати како.... ја онда опет једне ноћи кад он беше трештен пијан, покушам |
асија ?{S} Та ово су сребрни новци!" па онда загњури руку у буре, извади је пуну сребрнога ситн |
јсторица.{S} Она је моја робиња!{S}" Па онда окренув се к младој жени викну јој оштро: „ха, бре |
ано: „опрости ми царе господине!{S}" Па онда се диже на ноге, скиде капу, погледа к оној трпези |
за <pb n="56" /> неколико тренутака, па онда узе још конопаца, натопи их у води и онда увеза чв |
двоје.{S} Ластавица погледа у Рајка, па онда сави главу на десно и гледаше у црвену чизму у шир |
викну она гњевно и сва пренеражена, па онда паде натраг на ону клупу.</p> <p>— „Узмите мало во |
ве степенице од плавичастог мрамора, па онда пружао у широку једну заравањ од руменог мрамора.{ |
па наиђоше на друга гвоздена врата, па онда и на трећа.{S} Ина њих улажаше Рајко да у простори |
дараше копљем неколико пута у врата, па онда рече: „иза ових врата има нека шупљина; или је опе |
овом, који му бејаше некаква својта, па онда поведе ластавицу за улар.</p> <p>Постало је много |
миловаше чело, очи и образе Рајкове, па онда ће шапатом да запита:</p> <p>"Ружо, верујеш ли ти |
ле јаничарски саркол са главе своје, па онда подиже дијадему и метну је на своју главу и с осме |
сподин прими у своје господске руке, па онда одмах збогом.{S} Ваља ми се враћати брзо светом оц |
ица од онаких јунака начини учитеље, па онда настави:</p> <p>„Оно.... у неку руку право и велиш |
вуче из жеравице већ усијане кљеште, па онда право к робињи да је њима за мишицу стегне.</p> <p |
илних врата, Мартин их руком устави, па онда шапну <pb n="200" /> Маргити: „да причекамо док Ци |
тако склопљене као да се Богу моли, па онда се спусти на колена поред ниске софе, на којој Рај |
о тренутака у забуни и нерешљивости, па онда и сама приђе к руци која и њу, као оно и Рајка, жи |
иди.</p> <p>Маргита узе да трља очи, па онда погледа у немом чуду у Рајка.{S} Рајко, као да је |
и Маргити и Рајку, напивши се и сам, па онда опет настави: „посадише ме на ластавицу и доведоше |
ц очевидно изненађен онаким питањем, па онда одмах мирно настави: „биће да су то цеви од каквог |
а премишља шта ли би му стриц рекао, па онда пређе да се пита: а шта ли би на то рекли Бан Стра |
још дуго до пола ноћи!" рече Рајко, па онда наслони грлић од чутуре на своја уста, убриса га р |
и не греши своје душе?“ рече Рајко, па онда одби старчеву руку на десно.</p> <p>Гроф се спотач |
е ово чудо око нас!“ рече јој Рајко, па онда с њоме заједно сиђе с последње мраморне степенице |
ујо једна!“ викну Циганин задовољно, па онда усред таквог триумфа осети да му је грло суво, те |
мо ни ми!“ рече Рајко са свим мирно, па онда настави: „е, баш ме копка да знам шта ће овај раст |
<p>Маргита живо удари руком о руку, па онда обема притиште главу своју, као да хоће да стегне |
ати најпре из сена своју дугу пушку, па онда хтеде прихватити Маргиту, али се ова, без његове п |
Крушевцу ме затворише најпре у кулу, па онда сутра <pb n="155" /> дан изведоше пред санџак-бега |
к <pb n="189" /> њој, око ње, уз њу, па онда јурну к степеници, која је из дворишта у главно зд |
ам себи насмеја; седе, нагну чутуру, па онда узе да удешава ћемане.{S} У том послу љуљаше се то |
ракнути, Рајко задржа руком Маргиту, па онда онако узбуђен викну: „има ли овде живога кога ?“</ |
аше за неколико тренутака у Маргиту, па онда подиже руке у вис, склопи их живим једним пљеском |
.{S} Лизаше јој час руке, час обућу, па онда као слеп потрча, што брже може, у гомиле света по |
воздених врата у зиду, десно од њих, па онда Рајково копље удари у једна друга велика гвоздена |
и врло осетљивог нервног организма; па онда кад погледате у оне крупне црне очи што као да су |
у зидинама од града! “рече Маргита; па онда настави пуна збиље и сетности „био је дан кад се о |
дворишту, лајући као да се помамио; па онда још брже натраг к <pb n="189" /> њој, око ње, уз њ |
и радио Бан Страхиња на твоме месту? па онда ради како видиш да би они радили.{S} Не можеш да и |
као оно што кажу да Цариград има!{S} Па онда баш треба из близине да видите кулу ову!“</p> <p>И |
за мном да се жива у гроб закопа!{S} Па онда сиромах онај старац!{S} Куд нас беда његова на њ н |
то њих двоје одмах иза ове стене!{S} Па онда појуре <pb n="154" /> напоље, па на зидине од град |
екај, да му најпре наместим срце!{S} Па онда мој стари господин изађе напред, те моме младожењи |
о, свагда му је то исто казивала.{S} Па онда му је слала и друге Циганке, да му гледају у воду, |
им замишљеним и благим погледима.{S} Па онда склопи трепавице и држаше их склопљене и једва дис |
ка, а <pb n="194" /> не од злата.{S} Па онда, слатка моја госпођо, помеша ту воду с некаквим ви |
о ухвати и стеже ноге Циганинове.{S} Па онда једним живим напором окрете Циганина на прса и мал |
да очита молитву и гроб прелије.{S} Па онда рече Ружи, Мартину и свима својим маџарским слугам |
или као пиштање врбове пиштаљке.{S} Па онда, као да једна снежна грудва или нека мекана лопта, |
старца, ви се грохотом насмејете.{S} Па онда му је казала да све то ништа не мари, јер њему сто |
е и ломљаше грчевито своје прсте.{S} Па онда гласом пуним очајања рече:</p> <p>„О Ружо слатка, |
овде и онде по неко ново аковче.{S} Па онда враћајући му се пуна усхићења и са пуно поузданост |
о две мирисне него две живе душе.{S} Па онда пробра из оба бокора два најлепша струка и стави и |
м неки сметењак! “ рече сам себи.{S} Па онда виде свој убрус; скиде га са зове, сави лепо и мет |
да мисли на нешто што га весели.{S} Па онда опет настави:</p> <p>"Један пут пред вече ето ти н |
<pb n="122" /> све још може бити.{S} Па онда Рајко скиде своје гуњче, сави га у двоје у троје и |
у, па је брже боље у ковчег баци.{S} Па онда посрћући крочи до најближег сребрног престола, брз |
пода кад им преведе Рајкове речи.{S} Па онда ће патер прихватити: „хајде, хајде! свршуј само ак |
је и онда слабо коме у очи падао.{S} Па онда је страшном клетвом заклео све, који буду игумани |
си мене и ковчег Рајков у Србију.{S} Па онда иди преким путем у Београд и извади од турске влас |
цама о сто и усклицавање гостију.{S} Па онда неко повика да се утишају, те да се чује здравица, |
беше тек само у неком тихом сну.{S} Па онда узе да му говори:</p> <p>„Кад смо оно били у подзе |
речи: „плот је слаба а дух је јак, “ па онда чисто са очајањем окрете се старцу: „бадава, оче, |
ци: „беште, ето вампира, ето авети!“ па онда све један преко другог!{S} О, сачувај ме Боже, ост |
мали си ти за такво јунаштво!</p> <p>Па онда као да јој од једанпут муња сину, те јој показа шт |
робују једном црном Циганину!</p> <p>Па онда би његова жалост прешла у срдњу.{S} Срдио се на ма |
еком пада на данце од бурета.</p> <p>Па онда као дивља мачка скочи на четврти ступањ, на коме б |
рчина је била јача од љубави.</p> <p>Па онда стаде поред Рајка, који нешто теже и спорије дисаш |
, земљо моја!“ <pb n="170" /></p> <p>Па онда пружи обе руке према оној даљној даљини, узе говор |
ош пет момака. <pb n="224" /></p> <p>Па онда отиде у своје горње собе.{S} Дуго је тамо остала.{ |
ске земље тако да оставе ?! “</p> <p>Па онда, упрев опет у Рајка своје погледе, који сад не бех |
{S} Сад ћемо видети шта је !“</p> <p>Па онда Рајко узе живо да удара буздованом у оне катанце.{ |
латка, слатка моја госпођо !“</p> <p>Па онда Ружа остави свећу на сто, а сама паде на колена пр |
о!{S} Нека ти је на здравље!“</p> <p>Па онда и старац добро повуче и настави да прича:</p> <p>„ |
оје чисте љубави према теби!“</p> <p>Па онда му приђе к лицу и пољуби га у чело.</p> <p>„Шта то |
троје под рувом јаничарским!“</p> <p>Па онда је посади поред ватре, изнесе јој у једној заструз |
душом својом пролазила!...“</p> <p>„Па онда... од једанпут као да нека невидљива рука откова с |
„она је моја, за веки векова, амин!“ Е онда ме загрли; ја му поднесох усне, погледах га у очи, |
рнути пехар од углађенога сребра, па је онда спуштао као неку топлу месечину на целу дворану, т |
људи не дођу,“ рече Рајко старцу, па је онда викнуше. <pb n="75" /></p> <p>„Какве су оно оловне |
се док ти све по истини испричам, па ме онда суди и ако је право баци се на ме и каменом!“ рече |
о Циганин још неколико тренутака, па се онда устави да рекне:</p> <p>„Што је право, право!{S} Д |
у једним о камен један на ледини, па се онда загледа у Рајка и рече му: „Јеси ли ти помахнитао? |
тако заповедате!" прихвати Рајко, па се онда окрете и рече нешто на турски Хасан-аги Зулуфлији, |
ајући знак гостима да се утишају, па се онда диже.{S} Циганка му нешто шапуташе на ухо, али је |
устави се и опет ослушкиваше.{S} Па се онда окрете према старцу и Рајку, бледа као крпа, отвор |
а сотоно, не знам те шта мумлаш!“ па се онда окрете гостима и поче што јасније могаше:</p> <p>„ |
грофу запамтиће он ово !“</p> <p>Па се онда Циганин мало устави.{S} Наже чутуру и опет се добр |
баши мило било да га гледа.{S} Па би се онда стари Турчин својим мирним и озбиљним лицем окрену |
м, нит’ могу да се убијем; узела сам се онда молити Богу, нека ми бар памет преврне, те да у лу |
е твоја света воља!“</p> <p>И старац се онда спусти на колена пред један у стени грубо урезани |
, продрма га обема рукама, отвори га, и онда гласно ускликну: „каква малвасија ?{S} Та ово су с |
баци митру са њега на престо до њега, и онда ту клону, као да је неко ножем у срце ударио, и је |
до на место са кога се чесма видела, и онда гњевно докопа први камен при руци, те се њиме баци |
облику срца, а сав од рујног рубина, и онда мој млади витез рикну као лав да сва црква зајеча: |
о да усише мирис од овог живог цвета, и онда, радосно лајући, узе подскакивати око ње.{S} Лизаш |
туга усисаваху у себе погледе његове, и онда полагано наслони свој успламтели образ уз образ ње |
ама.{S} Потекоше јој сузе низ образе, и онда поче гласно да јеца, просто грцајући од плача.</p> |
Рајко своју амајлију притиснуо беше, и онда опет нека дугачка рука брисаше врата по целој шири |
своју наслоњачу о под, па је превали, и онда — удари песницом Маргиту у лево плеће, и диже руку |
ени, коју су кише и снегови углачали, и онда њих двоје стадоше на највиши врх њен, једно поред |
ка својим крупним очима у његове очи, и онда доче полагано а пуним милозвучним својим гласом да |
ки својим јасним а уздрктаним гласом, и онда седе на стену, покри лице рукама и узе гласно јеца |
> <p>— „Твоја постеља?“ муцаше Рајко, и онда се загледа за неколико тренутака у кадифене завесе |
нда би и они за госама својим у двор, и онда, онда би могла да кажеш село пусто!{S} Него журите |
ву показао ко је вера а ко је невера; и онда сваки пође своме селу и своме дому весео и поносан |
илости ни <pb n="217" /> сажаљења!{S} И онда сам се заверила да к теби више никад не подигнем о |
рус те убриса зној са чела и лица.{S} И онда приђе полагано бурету једном на трећој степеници, |
да ослободиш и усрећиш свој народ.{S} И онда... онда ће доћи и дан у који ће се наћи жена, вред |
заштите посланика и свите његове.{S} И онда пођоше низ брдо правцем к чесми, па да изађу на пу |
о с њом сам у свеколикој васељени.{S} И онда опет онај тајни гласић у њему, од кога се већ једн |
ојој, знала сам шта ми је дужност.{S} И онда си пустио да ме аждаја агарјанска у своју чељуст д |
S} Да пустим мога славуја из кавеза!“ И онда отиде у одају иза ковачнице, извади из кавеза птич |
е знам; али да је весеље, весеље је!“ И онда сељак, све подскакујући, оде у село да нађе, ако м |
тељица, стара Српкиња Станија, шаље!“ И онда покида сав други босиљак и разастре га око главе Р |
ео да име свога мужа од бруке спасе!“ И онда старица узе да јој љуби обе руке и заплака се љубе |
его ходи да видиш нешто много лепше!“ и онда га повуче к трећој прилици на мраморној коцки, лев |
се Јанко оженио?...{S} Хајде баш!...“ И онда Рајко поче лаганим гласом, али онако мало као попе |
...{S} Знаш, понећеш и ону заставу..“ и онда опет обнесвесну.</p> <p>После поноћи Рајко поче да |
иљура, и када је са тих прозора, овда и онда, затрептавала звездана светлост од вилинске лепоте |
пред самим ћесаревим послаником, овда и онда зауставио би се па казивао што има да казује, оном |
ла крупним својим очима, које би овда и онда протрла прстима као да се увери да не снива. .</p> |
речи говорили.{S} Он би се само овда и онда окренуо да погледа да ли млада Маџарица није у сед |
на земљи поред мехова, па би их овда и онда повукла да духну у жеравицу на огњишту, те да се н |
бу, погледа око себе, погледа у Рајка и онда тихо и разнежено рече:</p> <p>„Како је дивно звезд |
та.{S} Поћута мало, и опет се накашља и онда рече: </p> <p>„Плот је слаба а дух је јак!{S} Разу |
рцину вуку?!...{S} Ах!“ јекну Маргита и онда оно севање од узбуђености око лепо срезаних усана |
о, привезах је мојим каницама за себе и онда бегај преко границе.{S} Ето је од тога доба моја р |
златан пехар, исплакну га и насу воде и онда јој приђе.</p> <p>Маргита је лежала и главом и јед |
рату; преврети се три пута, пољуби је и онда је десном руком притисну на гвоздена врата и викну |
увоте под овај малени градић, који је и онда слабо коме у очи падао.{S} Па онда је страшном кле |
танки убрус, обриса њиме лице и руке и онда га разви и остави да се на зовином грању суши.{S} |
отвори она сниска врата од растовине и онда њих двоје угледаше пред собом једну малу а приличн |
да узе још конопаца, натопи их у води и онда увеза чврсто ноге Циганинове све до колена, а руке |
оне спаваће собе, ошкрину их, завири и онда махну руком Маргити да дође.</p> <p>"Метнуо сам му |
p>Узе патер Хијероними да врти главом и онда опет удари у маџарске бубњеве.{S} На то ће стари п |
на ме и каменом!“ рече Рајко узбуђен и онда узе причати све по реду како га је, како рече, неч |
<p>Ружа се сагну да јој подигне главу и онда врисну: „еј, црна жалости наша!{S} Мартине, Мишко, |
старац пустити, а волела бих да могу и онда да пород тебе будем, да појахам сиву ластавицу, да |
остите ми и с Богом остајте!“ </p> <p>И онда оде право у коњушницу да опреми своју сиву ластави |
гроб у овој гори да покрива!"</p> <p>И онда му се примаче још ближе и — пољуби га у уста!</p> |
како Бог да!“ прихвати Рајко.</p> <p>И онда пођоше натраг у лево.{S} Пролазећи поред капеле Ра |
у планинама !" <pb n="218" /></p> <p>И онда јој поток суза речи угуши.</p> <p>Рајко дође к себ |
вас опет својим очима видим! “</p> <p>И онда јој приђе, и обасу јој руке пољупцима и окваси пон |
вала Богу на добром знамењу! “</p> <p>И онда корачаше даље ћутећи у све гушћи мрак неких тесних |
се добро измакнеш, запевај !“</p> <p>И онда би Рајко доиста полетео на својој танкој сивој лас |
триц Павле рекао на све ово?!“</p> <p>И онда би узео да премишља шта ли би му стриц рекао, па о |
грофица Маргита од Нађ-Бање!“</p> <p>И онда се склони на лево и дубоко поклони пред Маргитом, |
на млада и лепа и добра жено!“</p> <p>И онда отиде опет да буши стену.</p> <p>С муком удараше б |
свађају ако се још и не бију!“</p> <p>И онда опет обадвоје мирно а радознало ослушкиваху.{S} Од |
ћу те икада очима видети?!...“</p> <p>И онда се невесело опет загледа у сребрни млаз, који сад |
{S} Шта ћемо сад јадни Рајко?“</p> <p>И онда се опет подиже, склопи руке и ослушкиваше.</p> <p> |
дворане к оном коњанику на мрамору. „И онда, што ти да остајеш само у твоме џемадану, и што ја |
ону гвоздену чакљу па запали.{S} Цар би онда из Раванице видео како као нека звезда трепти над |
јаукнем, он метне клеште у ватру па ми онда, кад се усијају, месо са мишица и плећа живој хоће |
џарски да певаш!{S} Знаш, ниси хтела ни онда, па си морала!{S} Хајде, одмах, брзо, скидај се до |
га.{S} Ако никога нема зазвиждаћу, а ти онда изађи па журно за мном!“</p> <p>То рече, узе чутур |
а сам се с тобом венчавала.{S} Нисам ти онда могла то да кажем.{S} Ево ти сада казујем.{S} Нас |
е цвеће ни за које паре не дам!“ Ја јој онда испричах што милостивој госпођи треба мало босиљка |
исоки сукнени саркол јаничарски, па јој онда додаде пар црвених а широких турских чизама да их |
о добар, како мио и племенит, ти би тек онда мене разумела!"</p> <p>Још се више Ружа препаде су |
S} Уз то се био пропио, па кад је пијан онда је прави сотона.{S} Кад не бих хтела да му играм ш |
ара, кафтана и чизама хитро искочи — он онда пусти скелу низ Мораву.</p> <p>Њих двоје одмах се |
есрећу дођох к себи и поправих се, а он онда поново побесни.{S} Уз то се био пропио, па кад је |
ад дође време доћи ће и човек!{S} И ако онда будем жив први ћу вам казати: устајте, ево дође он |
она.</p> <p>— „То је добро.{S} Па ћемо онда заједно натраг у планине...{S} Знаш, понећеш и ону |
је чисто са сажаљењем. „Па шта си ти то онда чула?!...{S} А питаш ме откуда га ја знан?{S} Па п |
шта и не осећам ништа.{S} Па као у инат онда ми тек долажаше, да све то с већим болом осећам св |
кати своје прсте у сирће од руже, па му онда њима полагано и нежно превлачаше чело и трепавице. |
су јој чанак, подасу оба пиштоља, па их онда намешташе <pb n="86" /> по земљи једно поред друго |
сузама.{S} Узе кршити руке своје, па их онда склопи, подиже увис, држаше их тако склопљене као |
е снове о лепшој будућности сновали.{S} Онде, у присоју под оном стеном, ископаше гроб за Рајка |
се стена, гола и без маховине.{S} Овде онде њен белутак беше прошаран крупним црвеним гранатим |
, у којој само манастирска кандила овде онде светлуцају, и у оној зори што иза те ноћи руди.{S} |
г зида од збијене магле светлуцаху овде онде дугачке ватре.</p> <p>„Видиш ли те ватре тамо?“ пи |
збијани крчази, разбацане клупе; овде и онде понеки сељачки шешир и по гдекоја женска марама.{S |
у кукурекањем које се разлегаше; овде и онде извијаше се танак стуб од дима из широких дрвених |
а њу, и саме скристалисале.{S} А овде и онде светлуцаху лиске од лискуна.</p> <p>Испод ове стен |
ично одржала, прислоњена је била овде и онде по која сиротињска чатрља.{S} Пред једном, која је |
леко од њега одмакла, отварајући овде и онде по неко ново аковче.{S} Па онда враћајући му се пу |
озденим плећима.{S} Изнад њих су овде и онде биле уз зид прикуцане многе заставе, турске, бугар |
Замоли Маргиту да каже Рајку да остави онде <pb n="199" /> у куту од собе своју дугу пушку, је |
а ми не би сваки од њих, да су сад живи онде у столовима, радосно понудио свој мекани плашт?{S} |
ко зло.{S} Начиниће гунгулу и убиће вас онде пред ногама господаревим! “</p> <p>„Па шта да чини |
сам уђе унутра.{S} Кресну овде, кресну онде; виде и с једне и с друге стране три реда камених |
на левој страни... како да кажем... баш онде где јој срце куца, један плав младеж.{S} Молимо... |
јуначким именом зове!“ Ја да си видела оне бруке и онога јада!{S} Моли се јадан Марко па све п |
љати и по који дукат, те га додавати на оне сребрне купе, док ја не прихватих: „немојте људи! с |
у.</p> <p>Рајко се нешто мало збунио на оне њене речи, и не могаше одмах да нађе одговора; а ка |
и к вама послао није до жалосна судбина оне ваше земљакиње што онако млада робује, а по мраку м |
ланаца о врату и по грудима.</p> <p>Кад оне речи Мартинове пројечаше, патер Амброзијус испусти |
тарац и Рајко остадоше да преноће поред оне ватрице испред пећине.{S} Рајко је испричао старцу |
!“</p> <p>У том изашла беше на врата од оне кућице једна жена у годинама, али још пуно крепка.< |
у вратити!"</p> <p>Ружа оде до врата од оне спаваће собе, ошкрину их, завири и онда махну руком |
т од копита коњских не прогута ништа од оне сласти, која треба да се слива само у срца људска.{ |
и била је скоро за читаву стопу виша од оне друге две, стојала је на ногама од црног углађеног |
е неколико удараца, јер стена бејаше од оне чврсте врсте од које се жрвњеви праве.{S} Хладан га |
ћој прилици на мраморној коцки, лево од оне велике у средини.</p> <p>Рајко полазећи за њом гово |
ном сликом, која беше намештена лево од оне велике у средини, а на онако исто посниској коцки м |
не дође к себи од чуда, скиде му с руке оне влажне крпе и напуни му њима уста као чепом, те сад |
за неко време као да се гњура у дубине оне мудрости; узе полагано и више самом себи понављати |
из чатрље зачу пиштање и гласно плакање оне жене.{S} Скочи к вратима од чатрље, али их нађе зач |
"</p> <p>Рајко се трже и не дотакнув се оне сласти, исправи се, покри лице рукама и — побеже од |
них зракова.</p> <p>„Сад знам шта значе оне неколике цеви, што их видех горе у зидинама од град |
не дугим тамноцрвеним ћерамидама.{S} Из оне старе, дебеле и влажне зидине изнад ње избио је чит |
ажан и хладан ваздух удари им у лице из оне просторије.{S} Рајко рече Маргити, да са запаљеним |
ћању, готово на сигурном знању, да кроз оне дивне очи још дивнија душа гледа.</p> <p>Тек је бил |
рне очи што као да су од црне кадифе, и оне дуге трепавице и оне дуге и право повучене обрве, и |
олом, и управо на средини између њега и оне трпезе са царском круном, стојао је један златан ст |
бег на сузе сељачке, згрну оне дукате и оне слепачке грошеве, и заповеди да ме обесе ето овде о |
од црне кадифе, и оне дуге трепавице и оне дуге и право повучене обрве, и оно сниско а право ч |
зе полагано и више самом себи понављати оне речи: „плот је слаба а дух је јак, “ па онда чисто |
иле, — кад погледате то лице и нарочито оне очи, онда се лепота и милина стаса заборавља и сва |
ше да погледа ни у мерџан; а још мање у оне сенке у које се мерџан губио.{S} Гледаше постојано |
в кабаницу добро око себе, загледа се у оне далеке ватре и пусти се у слатке и тужне и опет сла |
вног организма; па онда кад погледате у оне крупне црне очи што као да су од црне кадифе, и оне |
да Рајко узе живо да удара буздованом у оне катанце.{S} Мора бити да су од вајкада били ту наме |
ви?{S} Зар да те самсови вуку у јазбину оне црне звери?!{S} Предај се мојим бистрим таласима, п |
“ Смилова се бег на сузе сељачке, згрну оне дукате и оне слепачке грошеве, и заповеди да ме обе |
бег презриво, па уста те ногом одгурну оне грошеве. „Носите те сребрне паре, требаће вам за ва |
дотакоше твојих усана! како дивне беху оне <pb n="93" /> сузне очи... како је топао дах усана |
да се једва чуло: „воде... воде!...“ и онесвесну у оном сребрном престолу. <pb n="119" /></p> |
а глави ми она дијадема, под којом јуче онесвеснух; од ње полазе све витице од бисера, па се сп |
Један се дубок уздах оте из њена срца, они јој потамнеше, па рече тужно: „узалуд је што бих хт |
истрезне!“</p> <p>„Кад ће то бити?!{S} Они могу да остану да пију до зоре, а зором, рече ми Ру |
остива госпођо грофице, не ни пошто!{S} Они су сад сви трештени пијани.{S} Пијан је чак и патер |
од њихове вере запиштала и закукала, а они — просто ни малим прстом да мрдну!{S} Шта ли би мој |
Кад га Турци и моји сељаци угледаше, а они куд који, бегај и не обзири се ! „Змај, крилати зма |
средини беше крупан као крупан орах, а они други као јаја голубија.{S} Пред круном беше положе |
на друштво пустиника и на млеко што га они од сељака добивају.{S} Он лежи обично у једној одај |
ок се Рајко не узе да побојава да ће се они млађи људи још и покрвити.{S} Али их старац уталожи |
опе, питај мене, ја сам им кум! хоће се они, хоће, само се ово момче стиди да призна; него чека |
> <p>— „Е, моја госпођо!{S} Побојаше се они да се због тебе не заметне кавга с Турцима, па одош |
е мени мој Мартин: „лажу, лажу; нису се они макли из Сегедина; него су се онај црни патер и она |
} Кад би и пси знали да пију, онда би и они за госама својим у двор, и онда, онда би могла да к |
ад би се она два златна лава што ричу и они усправљени лавови с орлом на штиту приближили и сас |
ме месту? па онда ради како видиш да би они радили.{S} Не можеш да их стигнеш, али можеш бар из |
вамо те!{S} Овамо !...{S} Али шта ће ми они?!...{S} Јест’, слатка, мила и добра моја госпођо!{S |
ну белу крпу, у којој беху лепо увијени они велики нови новцати сребрни талири, што их у Нишу о |
оме поклон чини, не можеш ти њима, него они теби!{S} Узми паре, брајко, кад си тако лепе среће! |
е, ја рекох у себи: „може им се! немају они <pb n="126" /> ни Краљевића Марка, ни Милоша Обилић |
оспођа!“ рече Маргита поносито; „ако су они јунаци, и ја сам кћи једне јуначке земље.{S} Ти ми |
сад поњаве правимо?!“</p> <p>— „Ако су они били господа, била сам ја госпођа!“ рече Маргита по |
нису добро пролазили!"</p> <p>„Ако нису они, нисмо ни ми!“ рече Рајко са свим мирно, па онда на |
и кад спава лепа је, а шта да кажем кад оним крупним црним очима узме да сипље благу ватру на с |
гита, која бејаше остала са свећом пред оним вратима, маше руком да јој што пре дође; па кад јо |
ево да се посадимо на зелену траву под оним тамо јабланом.</p> <p>Маргита му се насмеја, али г |
дође до младе Циганчице.{S} Погледа је оним широким и меким погледима својим, у којима не беја |
нкастој светлости од воштанице, како се оним отвором, а изнад самог копља, провуче некаква дуга |
{S} И Циганчица се без речи, освојена и оним погледима и оном благошћу, диже и отиде иза наслоњ |
пет своје гуњче.{S} Отиде за тим доле к оним растовим столовима, изабра један велики плашт од з |
нину, загрејаше му се очи и заиграше по оним талирима.</p> <p>„А би ли то исто било да се на че |
<pb n="79" /> у лавеж, који се помеша с оним халакањем Турака, да ме језа подухвати и сва се ст |
поносан, као да се љубио лицем у лице с оним великим јунацима, и као да се питао с њима за јуна |
Боже благи, да л’ ћу доживети да њега у оним планинама дочекам?!“ говораше Рајко сам себи. „Ко |
о одржи њега и подигни га, и сачувај га онима, који су њему мили.{S} Ако нећеш да се смилујеш н |
она са несташним осмехом на уснама и у онима, „па са медом овако мирисним, и млеком тако слатк |
даље моја Расина!{S} Тамо су негде иза оних планина!...{S} Чудо, како ми се нека тежина на срц |
ен смех зазвекта као сребро а откри иза оних румених покретних уста два низа белих и ако неравн |
ом, бабо! нисмо ли с њиме у завади због оних заватина у потоку ?!“ рече Марко. „Одмах сикиру у |
те и добре госпође погинути, него поред оних циганских врачара господовати!{S} Ружо, дај ми мој |
ветиње.{S} Хајдмо да седнемо на који од оних ковчега горе, па да се мало прихватиш и одмориш, а |
“</p> <p>Рајко за тим сврати у прву од оних споредних сувота,те из једног ковчега извади једно |
Рајко седео, водио је пут од једних од оних гвоздених вратоца у зиду доле на под од дворане.{S |
асту беседу како овај младић жели да се оних његових шест талира предаду њему — патеру, — да их |
неким од краћих мачева, које пробра из оних ковчега, али не могаше ни с њима много да учини; в |
иљаду пута слава, што вас је из чељусти оних поганих Сарацена избавио !{S} А ваља да ће дати да |
Не можете ви замислити ни стотинити део оних грозних мука што сам ја у оној зверској јазбини пр |
у воштаницу и остави је у куту од малих оних врата. „Ко зна колико ће нам дуго требати свећа.{S |
испод прозора!...{S} Куд ћу ја тамо... оно је,“ па се Рајко опет насмехну, само да Маргиту охр |
викну Циганин; „не, ако си ми ортак!{S} Оно је лудо, поносно, љуто и бесно и без тога!{S} Него |
н.{S} Изгледао је као да је покисао.{S} Оно и јесте нека тиха а прилично хладна кишица почела д |
ди и кажи ми, је ли ово доиста злато, а оно тамо сребро ?! “ <pb n="106" /> говораше Маргита зб |
вакве дукате, али видим ово је злато, а оно је тамо сребро.{S} Их, да силна блага ако су сва та |
тамо горе ритови с ону страну Дунава; а оно тамо иза њих, где су се небо и земља састали, то је |
е осрамотим и да ме за смрт причесте; а оно се, ето хвала Богу, њиме сад враћамо из мртвих у жи |
мислих: ето, то је царски престо !{S} А оно се ево престо разглавио у кукове своје и расточио к |
вуку?!...{S} Ах!“ јекну Маргита и онда оно севање од узбуђености око лепо срезаних усана прсну |
пи.{S} Али опет не знам поуздано.{S} За оно тамо знам да је цар Душан.{S} Еј, капе!“ И Рајко от |
али си ти Рајко човек, који има око за оно што је лепо и господско!{S} Та стена горе изгледа < |
први камен при руци, те се њиме баци на оно двоје младих људи пред чесмом.</p> <p>Млада се жена |
е ово?“ рече Маргита па показа руком на оно што се иза овог растављеног престола подизаше уз зи |
.{S} Свитало је кад су стигли на вис на оно место, где су недавно Рајко и Маргита тако лепе сно |
на лопта или некаква гужва удари баш на оно место на коме Рајко своју амајлију притиснуо беше, |
ом ко њу као своју жену љуби!...{S} Шта оно би с тобом јутрос у пећини, кад муња севну и гром п |
се млађој господи из своје свите; „шта оно рече, ко је она?!“</p> <p>„Мени се учини да рече: „ |
е управо то питање управља.</p> <p>„Шта оно рече?“ питаше старац посланик, окренув се млађој го |
p>Рајко се побоја да није излудела, кад оно поче да узвикује говором неразумљивим.{S} Али кад п |
лтаром погледам ко ми је младожења, кад оно није више мој стари чича, него млад и красан један |
а за јуначко здравље.{S} Ето видиш, кад оно твоји земљаци, она велика господа, не хтеше да чују |
ио изванредно мудар и прозорљив.{S} Кад оно Рајко изађе зловољан из њихове одаје, патер узе врт |
Није дуго трајало од онога тренутка кад оно Циганин приђе с усијаним кљештима да кида месо с ро |
ном ходнику приљубила била?...{S} А куд оно залуташе очи твоје, кад је оно у своме наручју на с |
ј наста само нека тиха месечина.{S} Све оно блато око њега блеђаше пред њеном лепотом, и мало п |
је мало подуже док је патер превео све оно што Рајко рече.{S} Много му сметаше што запињаше о |
Страхињи мени се најлепше учинило да је оно, како је тај наш јунак изводио из тамнице свога суж |
S} А куд оно залуташе очи твоје, кад је оно у своме наручју на сребрном столу, а из златног пех |
копчан, тесно прикопчан!...{S} А куд је оно румени мерџан залутао био?...{S} На каквој се чароб |
и.{S} Их, шта их је!{S} Да ћутим, да се оно господско дете не поплаши!{S}" Тако говораше Рајко |
ле затворио!</l> </quote> <p>Али кад се оно српске војводе Реља од Пазара, Милош Обилић, Милан |
збудио, него све лакше и лакше казиваше оно што је још остало од песме, док последње врсте „сва |
на небу бледе звезде запаљиваху, и кроз оно једнозвучно журно зујање и жврчање скакаваца и буби |
це и оне дуге и право повучене обрве, и оно сниско а право чело, којега су мирну строгост и све |
пустињик не би могао с ким да подели, и оно може да се сноси баш за то, што може тако да се дел |
тај твој цвет и она шева и ова земља и оно небо!{S} Зар то није да се човек гласно насмеје?"</ |
сам прост сељак!“</p> <p>„А разумеш ли оно што се каже: младост је лудост а ђаво не спава?!“</ |
прилику у средини, „не знам шта је, али оно је тамо цар Душан!“</p> <p>„А шта је ово?“ запита М |
а службу великој и светлој господи; али оно друго не могу вам примити!"</p> <p>Зачудише се маџа |
и тишијим гласом.</p> <p>Тек су прешли оно велико придворје и ушли у једну велику собу, у којо |
могаше ни зуцнути.</p> <p>„Брзо отвори оно моје сиџаде и додај ми из њих конопце!" рече Рајко |
> да полети, као да хоће у небо да носи оно велико у злато оковано еванђеље, што му по крилима |
„али бадава, не могах; сетих се што ти оно рече да је и грехота и срамота; него му стадох чизм |
аче већ су појели били; живели су сад о оно нешто ораха и неколико јабука.{S} Од три ораха, кој |
ече.{S} Много му сметаше што запињаше о оно црвено вино на софри.{S} Узеше се господа маџарска |
е град некада имао двојаких зидина, као оно што кажу да Цариград има!{S} Па онда баш треба из б |
ако исто посниској коцки мраморној, као оно Рајков цар.{S} А кад чу како Рајко узе викати и одј |
вољним а једва прикривеним осмехом, као оно млада мати кад тобож хоће да покара свога синчића, |
онда и сама приђе к руци која и њу, као оно и Рајка, живо благослови.{S} Беше то некакав жив и |
лови од усана грчевито задрхтаваху, као оно у деце кад хоће да бризну у плач.{S} Ал’ се још не |
зе гласно јецати, готово онако исто као оно у капели пред иконом Мајке Божје.</p> <p>Рајко се п |
о своју главу, на оном пању одсећи, ако оно није цар Душан. „За ово,“ рече показујући руком на |
а робује у потурченог Циганина!{S} Како оно рече патер Хијероними, да је она од велика господск |
ајни тихи гласић шапуташе:</p> <p>„Како оно сину муња кад се њене усне дотакоше твојих усана! к |
им уздасима, симпатички одазивље и само оно стење и камење у порушеноме двору српскога цара; ал |
онда узе да му говори:</p> <p>„Кад смо оно били у подземној дворници, снивала сам да сам се с |
ли су цео тај дан скоро без одмора, јер оно нешто мало времена што проведоше под једним грмом, |
а је једна чесма од белог мрамора.{S} У оно су је време још једнако звали „госпођином чесмом".{ |
ибелина!"</p> <p>„Јест, госпођо, ама су оно плаштеви велике господе и великих јунака, који су с |
викнуше. <pb n="75" /></p> <p>„Какве су оно оловне цеви што на два три места стрче кроз зидине |
е него да се заплаче!{S} Него то је баш оно о чему хтедох да те питам.{S} Била си госпођа.... о |
елики ћеш да видиш кад донесеш.... знаш оно.... како је погодба.... четвртину.... половину.... |
доживети да је виде просечену ?!</p> <p>Оно мало погаче већ су појели били; живели су сад о оно |
ђубретом, на ону сјајну господу.</p> <p>Оно су доиста била сјајна господа, што шетаху по развал |
пет насмехну, само да Маргиту охрабри, „оно је тамо ваља да постеља... младе невесте!“</p> <p>„ |
гласом и нешто као устежући се.</p> <p>„Оно тамо горе ритови с ону страну Дунава; а оно тамо из |
ачини учитеље, па онда настави:</p> <p>„Оно.... у неку руку право и велиш!{S} Кад изађох љут од |
у.{S} Срдио се на маџарску господу и на оног црног попа. „И то су ми нека господа !“ говораше с |
готово <pb n="114" /> као да из сваког оног оклопа уз зидине одјекиваше узвик: „напред, напред |
арац не дође.{S} А ја ћу ено тамо поред оног оклопника пред царем Душаном.{S} Лећи ћу да се одм |
сам још у оној подземној дворани, усред оног блага, смишљала!“</p> <pb n="172" /> <p>Доле се по |
је на твоје успаване трепавице пала од оног драгог камења и бисера, што га ено тамо на трпезам |
ро напи, као да се мало поткрепи, после оног чуда и белаја што га снађе.</p> </div> <div type=" |
кликтање.{S} Изгледаше Рајку као да из оног ћеманета, које мало час онако тужно плакаше, сад с |
да л’ ћу икада <pb n="171" /> видети и оног доброг старца на Вујну?!...{S} Их, куд је себе Мор |
, окупана у сузама, заспала под зидином оног старог града у Крушевцу, ето ње к мени, на сну пра |
двоје сте видели тек само пола од свега онога што све има под сводовима испод ових рушевина!“</ |
тигне да забележи ни стоти део од свега онога што му Рајко казиваше о планинским ланцима, о вис |
ном постављени плашт, који је са рамена онога старца падао на престо.{S} Један је младић склопи |
во је иде!“ рече младић па се подиже са онога камена и пређе те се заклони за чесму.</p> <p>Озг |
угарске, маџарске и млетачке.</p> <p>Са онога прага, на коме се најпре онако у чуду зауставише, |
“ рече Рајко; „ово је подземна оружница онога града била!“</p> <p>На трећем ступњу, а дуж целог |
десети део, о, није ни стотинити део од онога <pb n="184" /> што Маргита осећа.{S} Рајко... мој |
у руке на леђа!{S} Није дуго трајало од онога тренутка кад оно Циганин приђе с усијаним кљештим |
у рудничке планине, да дигнеш нешто од онога блага, њиме да искупиш војске колико ти год треба |
у!{S} Ох, мој Рајко, што не остасмо код онога доброг старца!{S} Ох, куда ли нас двоје сад идемо |
нећу теби, који си божји угодник и без онога што си мени и овој страници добра <pb n="160" /> |
волим ма за трунку?“ питаше сам себе, и онога часа нађе да треба да то што је она тако безазлен |
д главу гуњче <pb n="124" /> Рајково, и онога на коме је Рајко седео, водио је пут од једних од |
ривенчава, да је од сад твоја и овога и онога света.{S} Стављам ти свој венчани <pb n="225" /> |
еном зове!“ Ја да си видела оне бруке и онога јада!{S} Моли се јадан Марко па све прсте да поло |
а света тишина, прекидана само прштањем онога кандиоца што пред вратима издисаше.</p> <p>Њих дв |
на овој чесми; ко зна? можда је Голубан онога јутра кад ће поћи на Косово, напојио свога лабуда |
а звер !{S} Да си ти патио хиљадити део онога што сам ја овде препатила, та клао би га зубма а |
l> <l>У Божуну граду бијеломе,</l> <l>У онога од Божуна Бана!“</l> </quote> <p>Маргита спусти г |
RP18920_C2.9"> <head>9</head> <p>Између онога оловног ковчега по коме је Маргита легла, положив |
итино, него да завирује у мрачну дубину онога ходника испред њих.{S} А Рајко живо кресаше и жив |
Рајко!“ викаше га озго Маргита.</p> <p>Онога часа заборави своју слутњу.{S} Отрча јој горе, и |
/></p> <p>Па онда пружи обе руке према оној даљној даљини, узе говорити нешто маџарски својим |
/p> <p>Сунце је већ било село кад се на оној умци под јаблановима зауставише проста једна кола, |
ајко и Маргита на свој ужас опазише при оној слабој а црвенкастој светлости од воштанице, како |
се диже на ноге, скиде капу, погледа к оној трпези на којој светлуцаху у драгом камењу крстови |
>8</head> <p>Мало после да се вратише к оној трпези од зеленог камена, што беше претрпана пехар |
де добрих познаника.{S} Распитивах их о оној робињи.{S} Сви ми веле да је Маџарица, да ју је Бе |
нити део оних грозних мука што сам ја у оној зверској јазбини претрпела!{S} Мало по мало па осе |
рх њен, једно поред , другог.{S} Беше у оној дивној летњој вечери диван поглед.{S} Чаробност му |
ирска кандила овде онде светлуцају, и у оној зори што иза те ноћи руди.{S} Причаћу ти све потан |
зе да га храбри, казујући му шта види у оној ноћи, у којој само манастирска кандила овде онде с |
био сваку наду, да може што разабрати у оној потмулој и неразговетној вици.{S} Тек опет ослушки |
јунак, и шта се коме најбоље свидело у оној песми.{S} У песми о Страхињи мени се најлепше учин |
дмо сад доле да ти причам што сам још у оној подземној дворани, усред оног блага, смишљала!“</p |
јаког златног посуђа.{S} И да није било оноликих кандила, само драго камење, што се згрнуло на |
ром.{S} Изгледаше дивно у <pb n="66" /> оном јутарњем зраку онако узбуђен и онако поносито стој |
та оставити ону младу вашу земљакињу да оном циганском бекрији робује !“</p> <p>— „Е шта ћеш?{S |
говораше како би он дао своју главу, на оном пању одсећи, ако оно није цар Душан. „За ово,“ реч |
да мирно сахранимо Рајка на Космају, на оном изданку, где има змајев престо.{S} Спреми све што |
ad>6</head> <p>Још су дуго стојали пред оном стеном што их од пећине растављаше.{S} Дуго су са |
о узбуђен и онако поносито стојећи пред оном младом и лепом женом.</p> <p>„Како ти беше име?“ з |
ућности сновали.{S} Онде, у присоју под оном стеном, ископаше гроб за Рајка.</p> <p>Кад већ гро |
е без речи, освојена и оним погледима и оном благошћу, диже и отиде иза наслоњаче своје матере. |
оји сад већ мирно почиваху под овом или оном каменом белегом.</p> <p>А кад би сунце просуло још |
аза руком у правцу преко целе дворане к оном коњанику на мрамору. „И онда, што ти да остајеш са |
враћају.{S} Али не смеде ни погледати к оном ковчегу на коме млада Маџарица спаваше.{S} Спусти |
да шапуће: <pb n="134" /></p> <p>„Благо оном ко њу као своју жену љуби!...{S} Шта оно би с тобо |
<p>Већ по виткости и лепоти стаса, и по оном поноситом гипком ходу, изгледало је да то није <pb |
слим да ће ти се и „госпођа грофица“, у оном двору тамо, умети господски да захвали.{S} Овде ти |
ина ?{S} Како се гипкост њена уз тебе у оном мрачном ходнику приљубила била?...{S} А куд оно за |
ганиновој чатрљи.</p> <p>Кад уђе виде у оном нејасном и несигурном осветљењу од лојане свеће и |
на десетом кораку спотаче се о зембил у оном мрачном ходнику и +напипа руком ону тикву с водом. |
кроз онакве тренутке, кроз какве сам у оном часу ја душом својом пролазила!...“</p> <p>„Па онд |
!..{S} А кад тај дан дође, онда, тамо у оном двору, грофица од Нађ-Бање може само да ти руку ст |
чуло: „воде... воде!...“ и онесвесну у оном сребрном престолу. <pb n="119" /></p> <p>Рајко мог |
изађох љут од твоје господе и стадох у оном забрану иза караван-сераја под звездама на небу, с |
вио би се па казивао што има да казује, ономе загрејаном и знојавом католичком попу, који се ва |
благословом његовим предаду, недирнуто, ономе ко ослободи Шумадију, те да има чиме довршити вас |
никад, никад заборавити нећу.{S} Ако на ономе свету, после смрти, буде слободно да се избере по |
Нека му је лака земља!{S} Благо њему на ономе свету!“</p> <p>Како јој звечаше глас слатко, пуно |
ости и чистоти срца његова, и смилуј се ономе добром старцу тамо у планинама !" <pb n="218" />< |
љивим џином. „Лажеш, сотоно!“ муцаше он ономе тајном гласићу; „лажеш! криво ти је што видиш пош |
но и невесело, „тешко је да се говори о ономе што може бити, али ми се чини да ни ја тебе никад |
црвеним жупским вином, па разговараху о ономе што се збило.{S} Око неко доба <pb n="15" /> Рајк |
, и старцу на Вујну...{S} Пошљи паре за ону скелу !...“</p> <p>Поћута дуго, па тек рече:</p> <p |
игала, или и сувим коњским ђубретом, на ону сјајну господу.</p> <p>Оно су доиста била сјајна го |
сва пренеражена, па онда паде натраг на ону клупу.</p> <p>— „Узмите мало воде, слатка госпођо!{ |
</p> <p>Испеше се сва господа за њим на ону зидину до куле.{S} Разговараху нешто између себе ма |
прихвати Маргита, ударив живо гласом на ону другу реч и махнув руком као и да покаже, како доис |
еници и покушавајући да плећима подигне ону плочу. „Да смо џинови и да имамо пун ковчег барута, |
RP18920_C3.3"> <head>3</head> <p>„Знате ону проклету Циганку Манду, које је син био негда свира |
ше под, на који наступаше.{S} Прођоше и ону стену испод које су из пећине овамо ушли.{S} Опазиш |
натраг у планине...{S} Знаш, понећеш и ону заставу..“ и онда опет обнесвесну.</p> <p>После пон |
ладом месецу на западу.</p> <p>„Виде ли ону звезду што прелете небо?“ питаше је Рајко неким рад |
је <pb n="18" /> велим грехота оставити ону младу вашу земљакињу да оном циганском бекрији робу |
у оном мрачном ходнику и +напипа руком ону тикву с водом.{S} После неколико тренутака био је с |
један јарак, који је био пун воде.{S} О ону страну јарка ишао је повисок бедем, утврђен јаким п |
лучем и катраном, да се све то обеси о ону гвоздену чакљу па запали.{S} Цар би онда из Раваниц |
рац дуваше отуда.{S} Из најближе шуме с ону страну долине, стуб од белога дима подизаше се прав |
жући се.</p> <p>„Оно тамо горе ритови с ону страну Дунава; а оно тамо иза њих, где су се небо и |
ста се чуо неки чудан а врло тихи шум с ону страну.{S} Учини му се шта више као да неко пипа од |
ом казиваше: „ходи да чујеш, има неко с ону страну врата!“</p> <p>Рајко приђе и послуша за неко |
у воду из мрамора изводиле; некада су с ону страну ове зидине били царичини перивоји пуни шарен |
ом.</p> <p>„О, ја их чујем!{S} Ето их с ону страну ове стене.{S} Гребу и скачу уз њу скамучући |
и пољубивши га, издахнула је.</p> <p>С ону страну ковчега на трави лежало је једно празно бело |
едима из разрогачених очију загледала у ону шарену гомилу, која се полагано креташе озго са гра |
у је од венчања с вама носио; баци је у ону кључалу воду, те се растопи, као да је од жутог вос |
ка, па стадоше на праг, преко кога се у ону округлу дворану силазило, и кад погледаше <pb n="10 |
на, што је из пећине дрзнуо да завири у ону црну гробницу, или — као да се журила да заклони ве |
столу, погледајући час у Маргиту час у ону тајанствену светлост.</p> <p>Није дуго трајало па М |
{S} Кад ме је Бекри-Бекир унео везану у ону мрачну и прљаву јазбину своју у Крушевцу, и кад пом |
чобани искупили.{S} Рајко гледаше целу ону велику, а нејасно звезданим небом осветљену, слику, |
оцима, а још мање о бојевима који су се онуда били, и о јунацима који сад већ мирно почиваху по |
или били.{S} Али кад јој приђоше ближе, опазе да ватра гори пред једном пећином, у стени под са |
изађоше на тај вис.{S} Под самим градом опазе једну малу ватру.{S} Рајко мишљаше да ће је бити |
гити се поче да стеже лед око срца, кад опази да нигде у селу нема свеће или ватре у кући, ни ж |
им једним буздованом, Рајко још из даље опази како му Маргита, која бејаше остала са свећом пре |
n="226" /> се крену, да их сељани не би опазили да кроз њиве и поља носе мртваца.{S} По дивној |
ead>10</head> <p>Рајко није то одмах ни опазио, него казиваше песму и даље.{S} Али кад Краљевић |
прићи ?! “</p> <p>У том их је и старац опазио.{S} У место да као какав полудивљи пустињик, све |
ине, улице сеоске у алеју од јабланова, опазише једног сељака који, у некакве дубоке мисли зане |
испод које су из пећине овамо ушли.{S} Опазише сад да је она и с ове стране обележена онаквим |
и све мојим трагом, па кад ме из далека опазише ударише <pb n="79" /> у лавеж, који се помеша с |
ник, али и Рајко и Маргита на свој ужас опазише при оној слабој а црвенкастој светлости од вошт |
н у длан!“ рече Рајко и замахну добро и опали својим дланом у длан циганинов.{S} Удесише да Рај |
безобразника што блене у моју младу, и опалите му врућих четрдесет батина!“ Пијани гости узеше |
пточене црним гајтаном; носио је пресне опанке и чарапе високе скоро до колена, а лепо у богате |
може јој да навуче неку стару антерију, опаса је брзо широким и дугачким једним стамбулским <pb |
прихвати Ружа.{S} Даће Бог да рана није опасна.{S} Доћи ће лекари, а на великом су гласу.{S} Не |
жице, а сваки уз то бејаше постављен и оперважен зибелинима.{S} На плаштовима су били понамешт |
мена доста, док ти сакупимо драговољце, опет ће једном дан растанка доћи!..{S} А кад тај дан до |
роз сву своју несрећу на свет погледам, опет видим како на њему још има пуно добрих људи и пуно |
„а колико ти је леп и китњаст тај сан, опет је он само уморна сенка, која је на твоје успаване |
Ово за службу до данас, и ако је много, опет може да се каже да је за службу великој и светлој |
че се руком њеног рамена, и рече само — опет шапутом као да не разбуди свеце — „госпођо, прибер |
згубисмо и сад смо ето „сиротиња раја.“ Опет, хвала Богу, имамо ми по нешто што ви немате.{S} И |
ојој цркви да проведе по који дан.{S} А опет би се једнако бринуо како му је царица и је ли му |
ја дотле узалуд гураше Сокицу да иде да опет заузме десну наслоњачу, устаде, узе своју кћер љут |
бица, што падаху преда њ на пут само да опет прну у вис, те да се зрак потресе и фијуком зајечи |
ам од зазора ни казати како.... ја онда опет једне ноћи кад он беше трештен пијан, покушам поно |
гити и Рајку, напивши се и сам, па онда опет настави: „посадише ме на ластавицу и доведоше амо. |
исли на нешто што га весели.{S} Па онда опет настави:</p> <p>"Један пут пред вече ето ти нашег |
о своју амајлију притиснуо беше, и онда опет нека дугачка рука брисаше врата по целој ширини њи |
ом сам у свеколикој васељени.{S} И онда опет онај тајни гласић у њему, од кога се већ једном пр |
} Знаш, понећеш и ону заставу..“ и онда опет обнесвесну.</p> <p>После поноћи Рајко поче да гово |
патер Хијероними да врти главом и онда опет удари у маџарске бубњеве.{S} На то ће стари послан |
ју ако се још и не бију!“</p> <p>И онда опет обадвоје мирно а радознало ослушкиваху.{S} Од часа |
„не може!...“ „нек се потруди, па нека опет заслужи!“ Шта се опет десило једном другом моме бр |
узе лије!{S} Немој, госпођо; пусти нека опет сине јуначко срце и нека одгони тај облачак!“</p> |
.</p> <p>„Примичу се скотови!“ промумла опет старац; „вала, Господе Боже мој, сад ил’никад; уму |
а, грофица од Нађ-Бање!“ одговараше она опет мирно.</p> <p>Циганин дохвати један чекић, баци се |
зубма стену, па њушкај и копај под, па опет скочи; па циче просто да се помаме.{S} Ама само шт |
е чудо, од кад се то путује!{S} А сутра опет ваља рано ранити; далеко је тиха вода Дунаво !"</p |
ко да оставе ?! “</p> <p>Па онда, упрев опет у Рајка своје погледе, који сад не беху више мекан |
друго иду с неким Турцима!{S} А ето сад опет ударише пси у лавеж!{S} Децо, да нам сам Бог помог |
ми беше помрчало, али је хвала Богу сад опет све светло преда мном.{S} Не бој се; ево моје руке |
ај тајни глас у њему умуче.</p> <p>Седе опет поред ње и гледаше је.{S} Она поче нешто спорије и |
лепа и добра жено!“</p> <p>И онда отиде опет да буши стену.</p> <p>С муком удараше буздованом у |
цар Душан.{S} Еј, капе!“ И Рајко отиде опет да изближе гледа свога цара, а Маргита остаде да г |
мет, која мало час хтеде да прсне, нађе опет своју присебност.{S} Моје очи мирно погледаше на р |
Гледаше га неизмерном нежношћу.{S} Узе опет да му чело и очне поклопце превлачи мирисним прсти |
иза ових врата има нека шупљина; или је опет ходник, <pb n="143" /> или каква одаја.{S} Идем да |
{S} Не жали платити!"</p> <p>Мало после опет зовну Мартина, па му рече: „Ево ти кеса са пет сто |
ала и њој!{S} У здрављу да Бог да да се опет видимо!" рече Рајко, пољуби се с Јовом, који му бе |
ћемо сад јадни Рајко?“</p> <p>И онда се опет подиже, склопи руке и ослушкиваше.</p> <p>Ослушкив |
људи са свим близу пећине.{S} Стена се опет окрете и паде на земљу са већом силином но пре, ка |
ладна као иста стена.</p> <p>А стена се опет пови на осовини.{S} Један сутоњски прамен паде из |
чаним вратима од собе у којој је, па се опет враћаше кад би је чула да се миче.{S} На послетку |
ту од дворане.{S} Нешто шапуташе, па се опет осмејкиваше и изгледаше тако срећна.{S} Рајко, као |
спусти трепавице, па подигне очи, па се опет плашљиво осмехне.{S} Не знаш кад је лепша!{S} Чини |
да није у двору!“ одговори сељак, па се опет насмеја.</p> <p>„А што вам је вечерас све село пус |
потруди, па нека опет заслужи!“ Шта се опет десило једном другом моме брату од стрица, кога см |
м господском беседом!“</p> <p>Па кад се опет посади, настави да говори: „ Јест, стриц ми је био |
се ваља!“ <pb n="207" /></p> <p>Диже се опет граја од усклицавања у здравље паметне Циганчице.{ |
досну вест, али се на средини степенице опет предомисли, те се у бесном трку врати к Маргити.{S |
ав тихо: „збогом!.... хвала ти!“ Одмаче опет главу своју од лица његова, гледаше му опет право |
је се нагледа. „Еј, јаднице моја!“ рече опет са тешким уздахом, и однесе је у велику дворану.</ |
отлић.{S} Склопи руке на груди; гледаше опет својим широким а меканим погледима у очи Рајку, и |
} Аман беже да скренемо у лево!“ викаше опет онај сељак којега глас сад већ беше орапавио од мн |
здам!“ рече он скромно.</p> <p>Заћуташе опет обадвоје.{S} Ластавица погледа у Рајка, па онда са |
ад пећином!“ Добри моји сељаци помолише опет сребрне грошеве и Турци присташе.{S} Ја се спустих |
ије ми љубазник, није ми никакав род, и опет ми је милији но да ми је и љубазник и вереник и на |
ad>11</head> <p>Није мислио да заспи, и опет га је умор савладао те је заспао.{S} Није знао кол |
рац и два и три пута.{S} Поћута мало, и опет се накашља и онда рече: </p> <p>„Плот је слаба а д |
мојих уздаха и даждом мојих суза.{S} И опет нисам роптала.{S} Још сам се теби исповедала, теби |
е достојанства и неизмерна једна туга и опет жива чежња да чује баш све што гуслар има да каже, |
еке ватре и пусти се у слатке и тужне и опет слатке мисли. </p> </div> <pb n="177" /> <pb n="17 |
ђе два три корака низ косу, устави се и опет ослушкиваше.{S} Па се онда окрете према старцу и Р |
таложи и узе сам да говори мирно, али и опет некако као да заповеда. <pb n="17" /></p> <p>„Је л |
никада није био тако сладак, тако мек и опет тако јасан. </p> <p>„Улазите унутра и не бојте се! |
инеш.{S} Немам шта ја теби да праштам и опет ћу да кажем: нека ти је просто!{S} А прости ти мен |
убоке мисли занесен, корачаше лаганим и опет несигурним кораком к селу.{S} Маргита устави кола |
ше мрави од узбуђења.{S} Беше му мило и опет некако тешко.{S} Пригну се и пољуби старца у руку: |
ведам: како је страшна твоја немилост и опет како је велика твоја милост !{S} О, само не дај ми |
а Циганин мало устави.{S} Наже чутуру и опет се добро напи, као да се мало поткрепи, после оног |
да му је грло суво, те дохвати чутуру и опет повуче добро.</p> <p>„Јеси ли је купио или на сабљ |
у као неко дете. <pb n="36" /></p> <p>И опет она не рече ништа.{S} Само јој мало задркташе усне |
а све стране докле око допираше; час би опет скочила у остатак од градскога рова, па по њему тр |
ко хладовинастом и мирисном уранку, али опет рече:</p> <p>— „Хоћеш ли ме пустити да се напијем |
ме цару Отмановићу да их ослепи.{S} Али опет не знам поуздано.{S} За оно тамо знам да је цар Ду |
О, дај ми да чујем глас твој!{S} Дај ми опет руку твоју!“</p> <p>Рајко се у мраку три пута беше |
ежаше, и поче да говори:</p> <p>„Ево ти опет подигох руке, и очи, и срце, ево падох преда те на |
лоте!"</p> <p>„Јест, тако је!“ прихвати опет онај тајанствени шапат; „него још ти и не знаш кол |
..“</p> <p>„Чекај, молим те,“ упаде јој опет у реч Рајко; „је ли та жена, што ти је на сну дола |
а паде на колена пред Маргитом; узе јој опет љубити руке по стотину пута, љубљаше јој колена и |
его како је твој Мартин спор!...{S} Тек опет хвала му; шта бих сад без њега радила!...{S} Иди в |
зало да је дух слаб а плот јака.{S} Тек опет жао ми је што се преварих!“</p> <p>Сад Рајку удари |
ј потмулој и неразговетној вици.{S} Тек опет ослушкиваше да ли ће и кад ће онај жубор престати. |
де пробавиш понеки дан и ноћ, па се тек опет у пећини створиш?“ питаше ме санџак-бег. „Ко шта м |
бише ме љуто <pb n="76" /> камџијом док опет не обамрех.{S} Кад дођох к себи нађох се у некакво |
еће проћи година или две, а наш ће краљ опет да завојшти на Турке.{S} А дотле би ти могао лепо |
милостивношћу својом водиш ме да тражим опет милост твоју!{S} Ево ме клечим пред тобом, ево ме |
састају!{S} Ах, да сам те очима својим опет једном угледати могла, земљо моја!“ <pb n="170" /> |
а.</p> <p>„Хоћеш или нећеш?! “ цикну он опет па тресну ногом о земљу.</p> <p>Она ни речи не про |
здрављам ватром свога срца.{S} А за ово опет теби хвала, мој витеже!{S} Него хајдмо сад доле да |
ема, госпођо; све је то просто!{S} Него опет, послаћу момке нека трче од куће до <pb n="214" /> |
немој о растанку ни да помињеш!{S} Него опет, и ако ће проћи времена доста, док ти сакупимо дра |
оже да понесе!“ рекао би Рајко, па узео опет да куца у камен.</p> <p>После свакојаких мука прво |
нежно.</p> <p>Пред зору је Рајко почео опет да бунца.{S} Час говори с Краљевићем Марком, час с |
Куд ћу ја тамо... оно је,“ па се Рајко опет насмехну, само да Маргиту охрабри, „оно је тамо ва |
видети?!...“</p> <p>И онда се невесело опет загледа у сребрни млаз, који сад само тихо мумлаше |
у слузи вашем.{S} О, кад доживех да вас опет својим очима видим! “</p> <p>И онда јој приђе, и о |
ловних ковчега, подметнув јој под главу опет своје гуњче.{S} Отиде за тим доле к оним растовим |
ето нам ове зраке казују да је на пољу опет освануо дан, а нашег старца нема!{S} Страх ме њему |
главу своју од лица његова, гледаше му опет право у очи, погледима у којима милина, чежња и ту |
сто чудо да чини, те да се једу и да их опет једнако у зембилу има.{S} Маргита је сваку јабуку |
д бих се већ морала пробудити, онда бих опет волела да прво што видим буде моја витешка земља, |
јпре је ли седло притврђено како треба, опипа сваки кајиш својом руком, а млада жена тапкаше ла |
рахоту њихову....{S} Речима се то не да описати....{S} Чудим се како нисам полудела.{S} Кад ме |
с једним изразом, који је тешко укратко описати, али у коме су се и осећање достојанства и неиз |
пре у Рајково лице и не трепташе док он описиваше троглавог Арапина.</p> <quote> <l>„На граници |
и за вама пролили !{S} А колико смо вас оплакивали тек ових последњих дана!{S} Еј, јадна, јадна |
ожедниш дигнућеш чету на манастир па га опљачкати, те ће ме црни калуђери клети црном клетвом.{ |
на тенани како да је сигурно у завичај оправите.{S} Ето, једно од тога бирајте, ако не знате н |
аво у луг Аћиму!{S} Да му помогнеш кола оправити, натоварити и кући отерати!“ Оде сиромах Марко |
ега извади једно старинско копље и њиме опрезно пипаше под, на који наступаше.{S} Прођоше и ону |
</p> <p>И онда оде право у коњушницу да опреми своју сиву ластавицу.</p> </div> <div type="chap |
је заповести за његову опрему.</p> <p>„Опремићемо га," говораше Мартину, "као да је племић од |
</p> <quote> <l>„Голубане....</l> <l>Ја опремих своју ластавицу,</l> <l>Хајдмо сада у поље Косо |
Помисли само, видела сам себе као дивно опремљену <pb n="140" /> младу невесту.{S} На глави ми |
ирноћом издавала је заповести за његову опрему.</p> <p>„Опремићемо га," говораше Мартину, "као |
са уздрхтаним гласом:</p> <p>"Госпођо, опрости ми!{S} Хтедох да ти послужим, али ето није тако |
дох да те питам.{S} Била си госпођа.... опрости, Бога ми си госпођа и сад, и ако се мучиш као р |
S} Опрости ми твоје муке ако узживиш... опрости ми рану смрт своју, ако им се жива нећеш да пре |
им, али ето није тако воља божја!...{S} Опрости ми твоје муке ако узживиш... опрости ми рану см |
о поодморе, изађе пред њих да се е њима опрости.</p> <p>На путу до Крушевца сва су господа маџа |
бе.{S} Сад смо на невољи па нек нам Бог опрости; а кад будеш у срећи и у господству сети се на |
ајко.... дај да се Маргита с тобом овде опрости!{S} Дај да се... као брат и сестра... пољубимо! |
олико ти досађујем!...{S} Хвала ти... и опрости ми! “</p> <p>Маргита не могаше речи да проговор |
те, савија руке па моли младожењу да ми опрости.{S} Аја! неће пијан младожења ни да чује !{S} О |
арко па све прсте да поломи кршећи их, „опрости ми, бабо, молим те, и не брукај ме тако за Бога |
“ прихвати Рајко смерно скинув шубару. „Опрости ми!...{S} Ја из ове пећине жив изаћи нећу, а ти |
, погледа кип Душанов и рече полагано: „опрости ми царе господине!{S}" Па онда се диже на ноге, |
рже из заноса, „ово се Маргита с Рајком опростила!.. <pb n="185" /></p> <p>А сад, витеже Рајко, |
мо један ланац горких несрећа, ви би ми опростили.{S} Све бих заборавила, да нож мога мужа није |
ијатељи!{S} Хвала вам на доброти вашој; опростите ми сузе ваше.{S} Кад би знали како је мој жив |
е су му неке овдашње спахије нудиле.{S} Опростите ми што по незнању замишљам да може бити нисте |
за што.{S} Него ме милостиво пуштајте и опростите ми!“</p> <p>Док то патер превођаше Рајко виде |
ашу осрамотио, ја и задруга можемо ти и опростити, и ево ти и праштамо.{S} Али што си осрамотио |
осрамотио име које носиш, не можемо ти опростити.{S} Него од сада да се ниси усудио да се зове |
еби уске чакшире од загасито плаве чохе опточене црним гајтаном; носио је пресне опанке и чарап |
, изнесе једну костретну врећицу старих ораја и лешника и другу једну сељачку шареницу пуну јаб |
средине штита дизаше се велики двоглави орао од сребра; раширио крила па као да, полећући у вис |
латна јабука, на јабуци велики двоглави орао од сребра, погнуо се, раширио крила таман <pb n="1 |
} Ништа се оку његовом измакло није: ни орао који је високо под небом господствено кружио, ни з |
пет онај сељак којега глас сад већ беше орапавио од многе вике.</p> <p>„Примичу се скотови!“ пр |
х онај у средини беше крупан као крупан орах, а они други као јаја голубија.{S} Пред круном беш |
ешто ораха и неколико јабука.{S} Од три ораха, које би узео из зембила, Рајко би један и појео, |
но парче погаче, једну или две прегршти ораха и три четири јабуке.{S} Прихватише се својски и н |
ње капи воде, и осташе само са неколико ораха.{S} Маргита, која је иначе тако разговорна била, |
појели били; живели су сад о оно нешто ораха и неколико јабука.{S} Од три ораха, које би узео |
оји ја за горске пчеле чувам, и без тих ораха, које ја с веверицама делим.{S} Чак и слободу дел |
е господске куће.{S} Ковчег од углађене ораховине нека се постави белом свилом ; тај ћемо полож |
око затегнутог и врло осетљивог нервног организма; па онда кад погледате у оне крупне црне очи |
ад угледах ове златне лавове и сребрног орла помислих: ето, то је царски престо !{S} А оно се е |
између она два лава, што ричу, и испред орла на штиту, стојаше поснизак један, право и равно пр |
сребра и злата, или и са перјаницама од орлова и соколова перја.{S} И још у сваком столу беше у |
су главе своје магловитом копреном; ни орлова, ни јастребова није се нигде могло видети; још м |
си бар између златних лавова и сребрних орлова, између пустог једног престола и једног деспотов |
не у свакојаке шаре, слике и прилике, у орлове, соколове, лавове, вукове, змије и змајеве.{S} У |
испупченом везу извезени били двоглави орлови, кринови и лавови, који се пропињу да дохвате зв |
вен у китњасто руво маџарско, с високим орловим пером на црном сниском калпаку, с кривом сабљом |
ерицама делим.{S} Чак и слободу делим с орловима, који изнад овог виса воле да се носе, и тишин |
дан висок леп старац, са широким челом, орловским носом, дугом брадом и дугом косом, седео је н |
лава што ричу и они усправљени лавови с орлом на штиту приближили и саставили, од њих би се скл |
мицала.{S} Нареди те јој Ружа извади из ормана најтање свилене тканине, које је око врата и на |
ш куд си наумио! “ </p> <p>Чело му беше орожено крупним знојем, који он сад узе брисати час дес |
а у росу којом се трава свуда у наоколо оросила.{S} Цвет од зове замириса пунијим дахом, и млаз |
p>— „Не!“ викну Циганин; „не, ако си ми ортак!{S} Оно је лудо, поносно, љуто и бесно и без тога |
/p> <pb n="53" /> <p>Видим ја, хоће мој ортак одмах велики чардаш!{S} Чујеш, Маџарице бесна?“</ |
врни ти то па да сркнемо за срећна наша ортаклука!“</p> <p>— „Да знаш да је не бих одврнуо да н |
е не бих одврнуо да није за хатар нашем ортаклуку!“</p> <p>Посадише се на једну асуру подаље од |
више и не мишљаше да нуди чутуру своме ортаку.</p> <p>„Могао си леп новац добити, да си је њен |
аџарице бесна!{S} Него искај, млади мој ортаче, имаш какав кајиш?{S} Стегни њиме главу да ти се |
са сукненим сарколима на глави, али без оружја.{S} По даље иза ове гомиле ишли су растројено и |
него неслога српска и немаштина новца и оружја, тешка сиротиња.{S} Кад је стари деспот све то ч |
дио је да се овде у ову оставу смести и оружја и један део његова блага.{S} Не хтеде га оставља |
ети се по неколико пута, склопи руке на оружје у силаву и стаде на сред капеле мирно.{S} Није д |
ињика:</p> <p>„Рајко, брзо хватај твоје оружје да га Турци овде не нађу.{S} Тако...{S} На, хват |
јер ће му у случају невоље довољно бити оружје што га за пасом има.</p> <p>„Хајдете сад у име Б |
азабирам!“ рече Рајко; „ово је подземна оружница онога града била!“</p> <p>На трећем ступњу, а |
аље!“</p> <p>Једва су учинили седам или осам корачаја, па наиђоше на друга гвоздена врата, па о |
ете кријеш од мене?!“ „За то што јој је осамнаеста година, а знам шта јој пише у судбини, па је |
ога старца на Вујну.{S} Јес’, слутња ме осваја, као да је смрт близу њега или близу нас! — Не, |
тако привикнуо теби, да ме збиља жалост осваја кад помислим, да ће кроз који дан доћи и дан, у |
0_C2.3"> <head>3</head> <p>Кад је јутро освануло не даде им старац да се крену.</p> <p>„Причека |
нам ове зраке казују да је на пољу опет освануо дан, а нашег старца нема!{S} Страх ме њему се н |
х му, „него дај ми чету акинџија, да се осветим моме крвнику!“ Дадоше ми неке љуте арамије.{S} |
згрнуло на ове три трпезе, могло би да осветли дворану око себе.</p> <p>С једне и с друге стра |
тога осмеха као од неког сунчаног зрака осветли се душа Рајкова и онај тајни глас у њему умуче. |
видела једна сиротињска соба, али добро осветљена.{S} На једној сниској постељи, а на црвеној п |
баш као да су сватови, а ено виде се и осветљени прозори од једне велике куће!“ рече Рајко.</p |
у ону велику, а нејасно звезданим небом осветљену, слику, и осећаше како му се нека растуженост |
ледаше пред собом једну малу а прилично осветљену капелу.{S} У два велика гвоздена светњака, пр |
ице.{S} Уђоше у пространу једну и добро осветљену дворану, које зидови беху искићени роговима о |
д уђе виде у оном нејасном и несигурном осветљењу од лојане свеће и ватре с огњишта како Маџари |
јој благо.{S} И Циганчица се без речи, освојена и оним погледима и оном благошћу, диже и отиде |
најбоља лекара.{S} Нека поведе и за њих оседлане коње, и нека им обећа што год затраже, само да |
старом једном липом чекаше их човек са оседланом ластавицом.</p> <p>„Хвала Богу! рече тај чове |
ре посниско, али право и лепо срезано и осењено густом кестењавом косом.{S} Погусте и дуге веђе |
задовољно, па онда усред таквог триумфа осети да му је грло суво, те дохвати чутуру и опет пову |
д очију црни широки прстенови.{S} Рајко осети како је клонула са свим онако на њ наслоњена и чи |
мах растопише у сладак мелем.{S} Рајко осети како му срце закуца бурније и како му удари пламе |
коњиц, беху тако пуни живота, да Рајко осети како га чудна једна ватра загрејава и како му срц |
сласт!“</p> <p>Као да је омађијан Рајко осети жеђ за том слашћу, и као са неким пркосом самом с |
ог, који ме ето на зло навлачи!“</p> <p>Осети да му се мир и крепост у срце враћају.{S} Али не |
јко да говори као из сна пробуђен и тек осетивши да има и срца и памети; „госпођо, док бих ја н |
тугу, какву никада до сада у животу не осетих.{S} Не знам ни да л’ је то управ туга, или нека |
у живот једног високо затегнутог и врло осетљивог нервног организма; па онда кад погледате у он |
ударио.{S} Не могаше ни да мисли ни да осећа.{S} Беше се као скаменио.{S} Али кад Маргита хитр |
део од онога <pb n="184" /> што Маргита осећа.{S} Рајко... мој витеже од Расине Рајко.... дај д |
итештва, — ово троје, и не знајући и не осећајући, чинили су три струне, којима је ово дивно ле |
јутру, под овом првом зраком сунчаном, осећам да си витез.{S} Стављам ево сву своју веру на тв |
сам се исплакала, сад ми је лакнуло.{S} Осећам се лака као птица, и храбра као сваки Маџар вите |
не, те да у лудилу и не знам ништа и не осећам ништа.{S} Па као у инат онда ми тек долажаше, да |
да за тешки посао кога си се латио; али осећам, ето сад овде у овоме часу, на овом лепом јутру, |
и тек долажаше, да све то с већим болом осећам сву грозност свога положаја, све своје и телесне |
ега невиност иде до простоте, а чистота осећања до витештва, — ово троје, и не знајући и не осе |
шко укратко описати, али у коме су се и осећање достојанства и неизмерна једна туга и опет жива |
господству губи у милини на догледу на осећању, готово на сигурном знању, да кроз оне дивне оч |
ј јазбини претрпела!{S} Мало по мало па осећах како се и сама претварам као у неку звер.{S} Зав |
твоје казују да поштено мислиш, витешки осећаш и искрено говориш.{S} Видим те много млада за те |
з близа у обрве, у очи, у уста њена.{S} Осећаше како топли дах њен образе његове милује; виде к |
ом планинском извору испод града, па се осећаше хитра као срна и свежа као тица на грани.{S} Ве |
0_C3.2"> <head>2</head> <p>И Маргита се осећаше не само узбуђена, него и растужена и пуна неке |
као гњев усколеба срце његово.{S} Више осећаше и нагађаше, но што разумеваше, шта старац сумња |
сно звезданим небом осветљену, слику, и осећаше како му се нека растуженост краде у срце.</p> < |
7" /> уз гусле пева?!“ питаше Маргита и осећаше како јој се срце размекшава.</p> <p>— Не знам!“ |
ити мрдну прстом, па ни после кад Марко осече и другу па и трећу главу Арапову, онда већ Рајку |
песму и даље.{S} Али кад Краљевић Марко осече прву главу Арапину, а она не рече ни речи, нити м |
ло дванаест великих златних кандила.{S} Осим тога, које са свода, које са гвоздених полуга, што |
ренутка не остаде у дворници нико други осим Рајка, Маргите и Мартина. </p> </div> <div type="c |
рече Марко. „Одмах сикиру у руку, једно осје на раме, па право у луг Аћиму!{S} Да му помогнеш к |
ослала зету своме цару Отмановићу да их ослепи.{S} Али опет не знам поуздано.{S} За оно тамо зн |
коме стари деспот Ђурађ слушаше шта му ослепљени син уз гусле пева.</p> <p>„Кад је воља божја |
покрене срца ове господе, да је ропства ослободе!“</p> <p>Диже се старац, скочише и сва она мла |
а за здравље ћесара, не би ли стигао да ослободи род ришћански од јарма турскога!“</p> <p>У рад |
е чух, да ће доћи онај који ће земљу да ослободи!“</p> <p>Старац се раздрагао па узе на широко |
д Шумадије, да се дигне човек, да народ ослободи.{S} Његови јунаци не носе сребрне челенке, нег |
ом његовим предаду, недирнуто, ономе ко ослободи Шумадију, те да има чиме довршити васкрс целог |
</hi> — „Ко је тај „он“ ?“ — ја бих се ослободила да запитам. „Твој спас!“ одговорила би она.. |
убио човека, који ме је турског ропства ослободио и часно и поштено и пуно витешки довео у дом |
еколико тренутака, и више да би Маргиту ослободио, рече јој: „а знаш ко ће то бити?{S} Сад се с |
то је робиња!{S} Знам да сте ради да је ослободите.{S} Мислио сам како да вам у том помогнем, р |
војвода Рајко од Расине, вратићеш се да ослободиш и усрећиш свој народ.{S} И онда... онда ће до |
год треба, те да своју земљу од Турчина ослободиш.{S} Бојим се неће ме старац пустити, а волела |
обињица!{S} Молим те, би ли хтела да се ослободиш и да се у завичај вратиш?! “</p> <p>Млада жен |
S} Видех, бадава све, нема ту помоћи ни ослобођења.{S} Рекох Бекри-Бекиру: „ево дајем ти реч не |
напрезањем и притајивањем свога дихања ослушкивали, да ли се што из пећине чује.{S} Али се виш |
стеном, која их раздвајаше од пећине и ослушкиваху не би ли што чули.{S} Мало час па она поче |
>И онда опет обадвоје мирно а радознало ослушкиваху.{S} Од часа на час Маргита би грчевитим при |
слушкиваше.</p> <p>Ослушкиваше и Рајко, ослушкиваше и старац.{S} Њих се двоје погледаше, а Рајк |
<p>И онда се опет подиже, склопи руке и ослушкиваше.</p> <p>Ослушкиваше и Рајко, ослушкиваше и |
а три корака низ косу, устави се и опет ослушкиваше.{S} Па се онда окрете према старцу и Рајку, |
мулој и неразговетној вици.{S} Тек опет ослушкиваше да ли ће и кад ће онај жубор престати.</p> |
диже, склопи руке и ослушкиваше.</p> <p>Ослушкиваше и Рајко, ослушкиваше и старац.{S} Њих се дв |
ј се!“ рече јој Рајко, па узе и даље да ослушкује.</p> <p>Али га сад нов ужас обузе.{S} Десило |
} Ја стојим на вратима од наше куће, па ослушкујем шта ће бити у великој дворници.{S} Тек пуче |
е рекох Османа!{S} Ха, ха, ха!{S} Барон Осман је удовац, могли би се још ноћас погодити, па нек |
оред барона Отмара — гле, мало не рекох Османа!{S} Ха, ха, ха!{S} Барон Осман је удовац, могли |
гледом гледаше у старца и благо се на њ осмејкиваше.{S} А старац узе да им прича шта се све дес |
тино.{S} Она се у сну нешто тако невино осмејкиваше, да је милина била видети је.{S} Од тога ос |
дворане.{S} Нешто шапуташе, па се опет осмејкиваше и изгледаше тако срећна.{S} Рајко, као неко |
злуде.{S} Она младо, лепо дете, само се осмејкује, па тек спусти трепавице, па подигне очи, па |
{S} Љубила сам те, а ти си ме гонио.{S} Осмех моје невиности удавио си у потоку горких суза мој |
ви; поћута, али му око усана обиграваше осмех, те га издаваше да мисли на нешто што га весели.{ |
аше усне као да хтедоше да се развуку у осмех.{S} Али се не осмехну и не рече ништа.</p> <p>Рај |
да је милина била видети је.{S} Од тога осмеха као од неког сунчаног зрака осветли се душа Рајк |
це, па подигне очи, па се опет плашљиво осмехне.{S} Не знаш кад је лепша!{S} Чини ми се занесош |
оше да се развуку у осмех.{S} Али се не осмехну и не рече ништа.</p> <p>Рајко јој поврати ибрик |
бој се!“ говораше Рајко, па се још мало осмехну само да је умири.{S} Али му лице поче нагло да |
} Ако је нађем, ето је и теби! “</p> <p>Осмехну се брк Циганину, загрејаше му се очи и заиграше |
клицање, а стари би се барон Арпад само осмехнуо и рекао: „красно момче!{S} Добар јахач а и коњ |
, и нађе је још са сузним очима, али са осмехом на уснама.</p> <p>„Видиш ли како се светли земљ |
<p>Рајко сад не скидаше поглед са њеног осмехом озареног лица а саму себи говораше: „смеје се м |
оплом ватром, а лице јој се озари новим осмехом.</p> <p>— „Хе хе хе !“ насмеја се старац срдачн |
него са задовољним а једва прикривеним осмехом, као оно млада мати кад тобож хоће да покара св |
липов мед. „А, “ рече она са несташним осмехом на уснама и у онима, „па са медом овако мирисни |
Срећа те нисам труд!“ рече она са тихим осмехом; „запалио би ме те бих изгорела!“</p> <p>— „Зби |
дијадему и метну је на своју главу и с осмехом једног сујетног детета рече Рајку: „шта велиш, |
оварати.</p> <p>„Мој братац!“ узе патер осмешкујући се да говори; „светла господа веле: ако је |
ик к Маргити рече јој: „нема овде ништа особито!{S} Хајдмо даље!“</p> <p>Једва су учинили седам |
ретоварио кола неком грађом па им прсла осовина, те Аћим растоварује љуто кунући и кола и мајст |
а стена.</p> <p>А стена се опет пови на осовини.{S} Један сутоњски прамен паде из пећине унутра |
нуо се у пећину као да је био на каквој осовини.{S} Испод ње се могао човек ниско погнут провућ |
ена с крстом полагано креће и на својој осовини љуља.{S} Протре очи да види боље.{S} Јест љуља |
уђе Маргита.{S} Плоча се вину на својој осовини и затвори пећину.{S} Њих двоје беху у једном мр |
о вино да ме поткрепе, да их у смрти не осрамотим и да ме за смрт причесте; а оно се, ето хвала |
ити, и ево ти и праштамо.{S} Али што си осрамотио име које носиш, не можемо ти опростити.{S} Не |
неш.{S} Што си тако мене и задругу нашу осрамотио, ја и задруга можемо ти и опростити, и ево ти |
жена, онако млада и лепа и онако добра, оста да робује у потурченог Циганина!{S} Како оно рече |
аставила, — сваки оде своме завичају, — оста Јанко на бијелој кули, — и са њиме госпођа <pb n=" |
не види.{S} Савлада своју радозналост и оста у столу, погледајући час у Маргиту час у ону тајан |
вде у планинама има негде велика царска остава, — све бачве пуне злата!{S} Нико не зна где је и |
би га сам од себе однео на место где је остава.{S} Рад бих био да огледам своју срећу.{S} Ако ј |
.{S} Замоли све друге да се уклоне и да оставе само њу и Ружу саме поред мртваца.</p> <p>Кад ос |
итези могли кћер маџарске земље тако да оставе ?! “</p> <p>Па онда, упрев опет у Рајка своје по |
аче.{S} Али је почешће наређивала да је оставе саму поред мртвог Рајка.{S} Са свечаном мирноћом |
да му је робиња необично дуго на чесми; остави наковањ и чекић и клинце, догега до на место са |
нож.{S} Замоли Маргиту да каже Рајку да остави онде <pb n="199" /> у куту од собе своју дугу пу |
тка моја госпођо !“</p> <p>Па онда Ружа остави свећу на сто, а сама паде на колена пред Маргито |
>— „Комшија!“ прихвати Рајко; „молим те остави се таквог разговора.{S} Сад ће ваља да већ скори |
риса њиме лице и руке и онда га разви и остави да се на зовином грању суши.{S} Он сам седе на ј |
ед капеле Рајко угаси своју воштаницу и остави је у куту од малих оних врата. „Ко зна колико ће |
олила: боље да је и закопа, него да јој остави лице богињаво.{S} Па и њу је чуо.{S} Ето у моје |
ње, спусти се нечујно низа стену, а њу остави горе саму.</p> <p>Наслонив се леђима на стену Ра |
теркије.</p> <p>— „Не смедох у хану да оставим моје теркије.{S} Имам у њима нешто чисте преобу |
.{S} Баш је <pb n="18" /> велим грехота оставити ону младу вашу земљакињу да оном циганском бек |
жем <hi>да ћу ја </hi> своје кости овде оставити!“</p> <p>— „Ми Срби велимо: сан је лажа а Бог |
</p> <p>„ Ако ти је празна, могао си је оставити у хану!{S} Празна чутура — ето баксуз !{S} Нис |
рније.{S} Тек не можете земљакињу своју оставити да и даље у потурченог Циганина Бекри-Бекира р |
з планину, побацаше и пушке и јатагане, оставише и коње и конопце.{S} Ето биће ту негде и твоја |
ред другог; прелише им гробове сузама и оставише их да на њима пољско цвеће цвета.</p> <pb n="2 |
да бега од ње.</p> <p>„Не, Рајко!... не остављај ме саму у овој гробници!" цикну Маргита; „где |
>На трећем ступњу, а дуж целог круга, — остављајући слободан пролаз тек само за једног човека, |
један део његова блага.{S} Не хтеде га остављати ни у Руднику ни у Кривој Реци, где је дворове |
тац не хте да ми помогне, она једина не остављаше ме, него ми долажаше на сну да ме храбри! “ < |
га је <pb n="6" /> тек мало нагарила и остављаше да се лепо види румени лук горње усне од добр |
е то чуо, заповедио је да се овде у ову оставу смести и оружја и један део његова блага.{S} Не |
д мене, да прихватиш да чуваш ову свету оставу, кад мене нестане.{S} Ја већ видим да нећу дожив |
да изближе гледа свога цара, а Маргита остаде да гледа растужена у старог деспота и у два лепа |
и кћер, и кроз два или три тренутка не остаде у дворници нико други осим Рајка, Маргите и Март |
оту заспала није.</p> <p>Старац и Рајко остадоше да преноће поред оне ватрице испред пећине.{S} |
коњанику на мрамору. „И онда, што ти да остајеш само у твоме џемадану, и што ја да лежим на ово |
ала вам, господо, простите ми и с Богом остајте!“ </p> <p>И онда оде право у коњушницу да опрем |
рних плоча, које су јој теме покривале, остала је само једна; друге <pb n="30" /> су давно разн |
јадна кћери, како си од таког чуда жива остала?!“</p> <p>— „Па и не могу све да вам причам.{S} |
даље опази како му Маргита, која бејаше остала са свећом пред оним вратима, маше руком да јој ш |
иде у своје горње собе.{S} Дуго је тамо остала.{S} Ружа, пуна бриге, одлажаше чешће све на прст |
буре кад му прсну обручи, а по средини остало само сељачко седало — растов пањ!“ рече Рајко, з |
е лакше и лакше казиваше оно што је још остало од песме, док последње врсте „свадба била па се |
ћемо сви ако Бог да!“ Поклони се и свој осталој господи, приђе к руци и патеру, и још једном са |
ко рече Маргити, да са запаљеним трудом остане ту где је, а он сам уђе унутра.{S} Кресну овде, |
јој бар један брат од заклетве на двору остане ? !{S} Вала као да сад гледам Голубана како сила |
а те доведох у ову клопку, па зар ја да останем да жив тебе мртву на души носим?!...{S} Не може |
: </p> <p>„Ти ћеш код нас у Нађ-Бањи да останеш док се не спреми све што треба за мој план.{S} |
{S} А дотле би ти могао лепо код нас да останеш и да спремаш војску.{S} А кад рат почне, онда ћ |
ове пећине жив изаћи нећу, а ти ако жив останеш, сахрани ме негде овде у планини, па ми обиђи г |
срцем, ведрим челом и светлим образом и остани поред мене, да прихватиш да чуваш ову свету оста |
/p> <p>„Кад ће то бити?!{S} Они могу да остану да пију до зоре, а зором, рече ми Ружа, кренуће |
као да га нестаде.{S} Учини му се да је остао само с њом сам у свеколикој васељени.{S} И онда о |
ан преко другог!{S} О, сачувај ме Боже, остарела сам а овакво чудо до ноћас не видех ни у сну!“ |
позна?{S} Силађи Јаноше, зар сам толико остарела да ме не познајете?{S} Бароне Отмаре, зар ме н |
олена клецају!{S} Ох, мој Рајко, што не остасмо код онога доброг старца!{S} Ох, куда ли нас дво |
дну зидину, која по свој прилици бејаше остатак од некадашњега спољњег зида градског, била је ј |
кле око допираше; час би опет скочила у остатак од градскога рова, па по њему тражила комадиће |
ћина их је седела уз дрвене столове око остатака од печених јагањаца и око још пуних боца.</p> |
преобуке па рекох: могу у мајстора дуго остати, а неко може доћи па однети и теркије и чутуру ! |
ту негде и твоја ластавица!{S} А кад ја остах сам, ја се прекрстих, рекох: „слава теби, Боже мо |
и забуне.</p> <p>„Еј, мој Рајко! што не остах с тобом у Шумадији!“ проговараше Маргита грцајући |
у и Ружу саме поред мртваца.</p> <p>Кад осташе саме, онда она приђе ка ковчегу.{S} Дуго и дуго |
вања нестаде им и последње капи воде, и осташе само са неколико ораха.{S} Маргита, која је инач |
де чардаш као да је сабљом пресечен.{S} Осу се лупање песницама о сто и усклицавање гостију.{S} |
у се понудио да му помогнеш?" питаше га отац. „Бог с тобом, бабо! нисмо ли с њиме у завади због |
Турака, стигли овамо.{S} Ако нам свети отац <pb n="84" /> не зна показати каква сигурна склони |
да се стишава.</p> <p>— „Ако нас свети отац нема где да сакрије, онда ваља мрети, — јер ја се |
арко засветлише.{S} Ако јој је у истини отаџбина била онако румена и онако светла, како је руме |
робом моје мајке... небом и земљом моје отаџбине.... заклињем се!“ говораше Маргита мирно, озби |
ом женскињу, нејакој сирочади, правди и отаџбини.{S} Моја је земља румена од јуначке крви и све |
та, која беше подалеко од њега одмакла, отварајући овде и онде по неко ново аковче.{S} Па онда |
Шта је бре?!“ дрекну изнутра Циганин не отварајући.</p> <p>— „Кабадахија царевог чаушбаше Хасан |
к.</p> <p>Кад их старац доведе пред тај отвор, дубоко узбуђен и сав блед, подиже у вис обе руке |
Никакав зрак светлости не паде кроз тај отвор у ходник, али и Рајко и Маргита на свој ужас опаз |
оја свагда право гледају; из њих светао отворен поглед, истина, не сева претњом, али као да гла |
реће к јунацима својим и као да им кроз отворена своја уста довикује: „овамо, напред! ко је Срб |
и позлатила, тако природно изгледаху са отвореним чељустима и са мало спуштеним и одуженим врат |
па га гледаше непомично очима ширимице отвореним. <pb n="65" /></p> <p>„Зар си се збиља,“ поче |
едном дође лепо к себи.{S} Гледаше пуно отвореним очима око себе, загледа се подуго у Маргиту, |
гости сад гледаху запрепашћени, неки с отвореним устима, али на која не могаше ни једна реч да |
ма ништа?{S} Што ми не говориш просто и отворено; што ме не питаш право?" прихвати Рајко живо.< |
едно заклопче, продрма га обема рукама, отвори га, и онда гласно ускликну: „каква малвасија ?{S |
Мало после па Маргита, дубоко уздахнув, отвори очи.{S} Погледа по звезданом небу, погледа око с |
д сребрне срме, која јој под руку дође, отвори је па узвикну упрепашћена: „Рајко, да видиш! “ и |
гано бурету једном на трећој степеници, отвори заклопче, диже аспре и пусти их да падају као пл |
{S} Смилуј се и на моју грешну старост, отвори ми очи да у овоме тешком часу видим шта је твоја |
у као плева; сиђе на четврту степеницу, отвори једно аковче, извади један златан цекин, метну г |
нама, одведи нас у дворану где је гроф, отвори врата и викни да сви чују: „ево је грофица Марги |
ечи угуши.</p> <p>Рајко дође к себи.{S} Отвори очи и гледаше у таваницу.{S} Окрете главу и виде |
} Е баш се види да сте царевину имали!“ Отвори један повећи ковчежић.{S} Извади из њега једну в |
говора; а кад га нађе, не смеде уста да отвори, кад виде како је она очи склопила па се у снове |
робињин.{S} Али Бекри-Бекир не смеде да отвори врата.{S} У том викнуше Рајка јаничари оздо од с |
војим меким кадифеним погледима може да отвори двери душе његове.{S} А млад човек прихватив ибр |
ко су Турци убили старца, па нема ко да отвори ову гробницу, шта ће да буде од ове јадне жене п |
егових.{S} Дрхтала је од милине.{S} Кад отвори трепавице, очи јој беху пуне суза.</p> <p>„Ех!“ |
прсту од леве руке златну бурму.{S} Кад отвори врата наиђе на Ружу, која врисну и мало што не п |
ки као долап у зиду од кухиње, који кад отвори рекне му: „гледај сад и добро утуви своју суђени |
ије знао колико је дуго спавао, али кад отвори очи виде да је по рамену покривен својим малим г |
већ не могаше ни зуцнути.</p> <p>„Брзо отвори оно моје сиџаде и додај ми из њих конопце!" рече |
а га гледају нако се гаси.</p> <p>Рајко отвори она сниска врата од растовине и онда њих двоје у |
би млад пастир јагње понео.{S} Она само отвори трепавице па га уморним, и како се Рајку чињаше |
е према старцу и Рајку, бледа као крпа, отворила уста, разрогачила очи, изгледаше престрављена |
<pb n="142" /></p> <p>— „Та већ само да отворимо очи да не крочимо у какав понор, а за друго ка |
као да, полећући у висине кликће, тако отворио беше оба кљуна своја.{S} С једну и с другу стра |
игао горе к лицу старчевом, а уста мало отворио као да пева.{S} Старац се пригнуо мало к младић |
те да обијем ове катанце.{S} Може бити отвориће нам се излаз на светлост ! “</p> </div> <div t |
јанице од смарагда, сафира и рубина.{S} Отворише другу скрињицу и избројаше у њој седамдесет и |
Повуче <pb n="96" /> за алку и врата се отворише.{S} Влажан и хладан ваздух удари им у лице из |
ој светлости од воштанице, како се оним отвором, а изнад самог копља, провуче некаква дугачка ц |
ми још у животу?!“</p> <p>Рајко скочи к отвору из пећине и викну: „Брзо оче, дај воде или вина |
ти обадвоје за руке и повуче — к једном отвору у стени од пећине. </p> </div> <div type="chapte |
дима затрепери.{S} Један се дубок уздах оте из њена срца, они јој потамнеше, па рече тужно: „уз |
са свога места као да га гуја уједе.{S} Отегну песницу, и лево и десно удараше <pb n="135" /> о |
ладић овај подозрив, моја логика каже: „отерајмо га!“</p> <p>Млађа господа замолише да се Рајко |
могнеш кола оправити, натоварити и кући отерати!“ Оде сиромах Марко без речи и вечере.{S} Него |
е слушаше шта Рајко говори.{S} Диже се, отиде до једног корита, у коме беху свакојаке ковачке а |
пробра двоје клеште па, мало посрћући, отиде те их завуче у жеравицу.</p> <p>„Слободно! слобод |
тнув јој под главу опет своје гуњче.{S} Отиде за тим доле к оним растовим столовима, изабра јед |
ислима, те њу више и не узима на ум.{S} Отиде за тим полагано и све на прстима до самог иконост |
о памет померили, Манда му световаше да отиде у Арад к некој старој Влахињи врачари, која може |
т момака. <pb n="224" /></p> <p>Па онда отиде у своје горње собе.{S} Дуго је тамо остала.{S} Ру |
пустим мога славуја из кавеза!“ И онда отиде у одају иза ковачнице, извади из кавеза птичицу, |
ада и лепа и добра жено!“</p> <p>И онда отиде опет да буши стену.</p> <p>С муком удараше буздов |
о је тиха вода Дунаво !"</p> <p>Маргита отиде у пећину те по мирисном сену, што у једном куту б |
оним погледима и оном благошћу, диже и отиде иза наслоњаче своје матере.</p> <p>„А ти, гадна ц |
.</p> <p>Циганин устаде па већ посрћући отиде те из једне костретне вреће (арара) у сувом куту |
ражава да нешто зна!“</p> <p>Кад Мартин отиде Маргита још за неко време својим, од ружиног оцта |
да је цар Душан.{S} Еј, капе!“ И Рајко отиде опет да изближе гледа свога цара, а Маргита остад |
икну Рајко.</p> <p>— „Ама ето, мало час отиде с весларима у брдо у виноград!“ рече дечко; „баш |
/> је преклињаше Маргита, те Ружа одмах отиде у један кут од собе, спусти се на колена и узе се |
се сврши!“ говораше сам у себи.</p> <p>Отиде полагано преко пространог дворишта од караван-сер |
шта јој пише у судбини, па је кријем и отимам од тебе!“ А она кучка зна да га је омађијала и д |
и чежња.{S} Гледам тебе, а мисли ми се отимљу на доброга старца на Вујну.{S} Јес’, слутња ме о |
вицу у скелу а он, одрешив уже од коца, отисну је, скочи у њу, зграби оба весла а Маргити рече, |
еш скелеџији паре што му скелу низ воду отиснусмо.{S} Знам ухватиће је, али ће имати штете и да |
нека пођу два млада господина са мном, отићи ћемо право Циганину, везаћемо га, њу ћемо одвести |
ом, коме је све причао како је било.{S} Отишао је седој Влахињи у млади петак, кад се смркло.{S |
у, месо са мишица и плећа живој хоће да откида! “ Маргита се ту устави па се сва стресаше као д |
и, у мојој војсци и Србе драговољце.{S} Откидају од својих уста да сиротињи даду.{S} А кад дође |
вај други носи, па од њега нека госпођа откине који стручак, па нека га метне на прса младом <p |
се заплачем.{S}" Он тобож пристаде.{S} Откова ме, пусти ме из кавеза.{S} Узех радити по ковачн |
од једанпут као да нека невидљива рука откова срце моје од окова у које га је страх везао био; |
што да ме угуши!... воде!“ Узе грчевито откопчавати јелек са грла и са груди својих, промуца јо |
меја.{S} Њен смех зазвекта као сребро а откри иза оних румених покретних уста два низа белих и |
па накриви мало своју шубару.</p> <p>— „Откуд ја могу знати ко је!“ рече Маргита.</p> <p>„Е да |
pb n="115" /></p> <p>— „Баш нисам.{S} А откуда ти знаш да је то цар Душан?“ рече Маргита мирно. |
а си ти то онда чула?!...{S} А питаш ме откуда га ја знан?{S} Па познао сам га чим сам га видео |
капели.{S} Хтеде одмах да пође да види откуда та светлост.{S} Али се побоја да се Маргита не п |
м, и најпосле пустио на веру, да иде да откуп саставља.{S} С тога ме је стриц прозвао „Страхињо |
говорим, да је право или да те отму ил’ откупе, ја рекох у себи: „може им се! немају они <pb n= |
вац добити, да си је њеном господару на откупе понудио ! рече Рајко.</p> <p>— „На откупе?!“ вик |
купе понудио ! рече Рајко.</p> <p>— „На откупе?!“ викну Циганин као пун пуда. „Та не бих ја њу |
пуда. „Та не бих ја њу дао ни за какве откупе!{S} А шта мислиш пошто бих је могао продати?!“</ |
роклета Јерина, послала зету своме цару Отмановићу да их ослепи.{S} Али опет не знам поуздано.{ |
ницама о сто, као да су се помамили.{S} Отмар тресну своју столицу на под и изађе из дворане, к |
</p> <p>„Устајте господо!" викну барон Отмар, па скочи на ноге; „устајте, господо, ово је доис |
Беглер-беговицу нека седне поред барона Отмара — гле, мало не рекох Османа!{S} Ха, ха, ха!{S} Б |
остарела да ме не познајете?{S} Бароне Отмаре, зар ме ни ви не познајете?!“ </p> <p>„Устајте г |
н му купи данке и хараче </l> <l>Што ђе отме да питања нема,</l> <pb n="132" /> <l>Цурама је ср |
молитве !{S} О, не дај Рајка смрти!{S} Отми га, спаси га, подигни га !{S} Учини ми само ту <hi |
то им ја говорим, да је право или да те отму ил’ откупе, ја рекох у себи: „може им се! немају о |
ћ јури путем у Сегедин.{S} Ја ћу сад да отпашем младога витеза и да му превијем рану.“</p> <p>М |
азведрен. „Ево сад што ћу да ти кажем : отпрати је у завичај, предај је у руке њеном мужу; нека |
После неколико сахата Мартин је већ био отпутовао.</p> <p>А Мишко његов донесе из Сегедина у дв |
p>Млађа господа замолише да се Рајко не отпушта одмах, него да на његово понашање сви мотре, па |
ао није, јер га је Душан од њених усана отргао.{S} Веруј ми, оче, да је она будна била, па да м |
ни од како ме је из наручја матере моје отргао.{S} Али, молим те, Ружо, казуј ми одмах све шта |
м, кад си ми младој младу и нежну матер отргао, а мене хладној туђинској нези предао.{S} Ранио |
Маргити. „Старац ће доћи по нас кад се отресе Турака.{S} А можда се боји да га иза каквог грма |
поређана и ланцима повезана аковчад.{S} Отрже силним једним напором заклопче са првог акова, за |
<p>Онога часа заборави своју слутњу.{S} Отрча јој горе, и нађе је још са сузним очима, али са о |
ај неба.{S} Лак и благ поветарац дуваше отуда.{S} Из најближе шуме с ону страну долине, стуб од |
јске бруји поветарац, који се понео чак отуда са сињега мора, па преко снежног <pb n="20" /> Ду |
свету старост и једну невину младост... ох, како је то и горко и грозно!“</p> <p>— „Не подаји с |
стресох!{S} Шта ћу јадна и кукавна!{S} Ох, не желим ни свом душманину да прође кроз онакве тре |
не остасмо код онога доброг старца!{S} Ох, куда ли нас двоје сад идемо?!“</p> <p>„Притврди сво |
не знате какво је врзино коло овде!{S} Ох, како да вам кажем?!{S} Па стари се гроф жени!“</p> |
тако ми срце куца а колена клецају!{S} Ох, мој Рајко, што не остасмо код онога доброг старца!{ |
а агарјанска у своју чељуст дохвати.{S} Ох, чинило ми се да се мојим молитвама, мојим сузама, м |
ина, па да га мало спремите!“</p> <p>— „Ох, слатка моја госпођо!{S} Ви не знате какво је врзино |
же да купи за хиљаду гроша! “</p> <p>— „Охо,хо,хо!{S} О хо,хо,хо!{S} А ха,ха,ха,ха! “ смејаше с |
се Рајко опет насмехну, само да Маргиту охрабри, „оно је тамо ваља да постеља... младе невесте! |
n="166" /></p> <p>„У теби нађох правога оца.{S} И сад ето да се растајемо, може бити никад да с |
ног дана седео је уз колено свога седог оца и уз гусле казивао му, како ће да пропадне господст |
едном с тобом изађем пред нашега доброг оца на Вујну!“</p> <p>Маргита говораше с пуно ватре; по |
велика школа за витештво.{S} Син учи од оца, брат од брата, властелин од властелина, и сви се н |
се спуштају многобројни ситни ланци са оцилима, бритвицама, чачкалицама, свакојаким зделицама |
p> <p>— „Да пођемо!“ рече Рајко, па узе оцилом кресати у кремен.{S} Прамену варница као да мили |
та још за неко време својим, од ружиног оцта мирисним, прстима, миловаше чело, очи и образе Рај |
и се Мартин носећи велику чинију воде и оцта од руже.{S} Дође и Ружа с убрусима, превојима и пу |
се ви потурчили, а неког другог светом оцу у Рим, да донесе благослов за венчавање.{S} Тек је |
огом.{S} Ваља ми се враћати брзо светом оцу у Вујан!“ рече Рајко.</p> <p>— „Од <hi>тога</hi> не |
“</p> <p>— „То је истина! “ рече Мартин очајавајући.</p> <p>„Нема друго, него одмах сад ја идем |
гао на посао.{S} Али га је у брзо право очајавање понело да хвата.{S} Изломио је своја два мала |
то своје прсте.{S} Па онда гласом пуним очајања рече:</p> <p>„О Ружо слатка, шта ћу ја ако он у |
рече старац невесело, и чисто клону пун очајања.</p> <p>„Ама шта нема ништа?{S} Што ми не говор |
јаничаре натприродном снагом, коју само очајање дати може, паде на колена пред старим посланико |
слаба а дух је јак, “ па онда чисто са очајањем окрете се старцу: „бадава, оче, не знам ти ја |
је најпосле дан, у који је моје слабо и очајно срце рекло: па тебе или никако и нема, или ако т |
са очајањем окрете се старцу: „бадава, оче, не знам ти ја то!{S} А и како ћу?{S} Ти видиш да с |
сумња, и би му криво.</p> <p>„Молим те, оче, стрпи се док ти све по истини испричам, па ме онда |
шан од њених усана отргао.{S} Веруј ми, оче, да је она будна била, па да ме је очима својим гле |
ни, па нека ми позајми свој нож.{S} Ти, оче, и Рајко изиђите овога часа у гору и склоните се ма |
иђе к руци старчевој.</p> <p>„Хвала ти, оче, по хиљаду пута!{S} Ако ми Бог помогне нећу те пост |
да бегамо!{S} Где ти је ластавица?!{S} Оче, нема ли где да се сакријемо у овим урвинама?" пита |
“ рече јој старац.</p> <p>— „Није, није оче!{S} Чула сам, ево и сад чујем лавеж и скамукање њих |
ш!“</p> <p>„Немој да ти је тешко, добри оче; ево ће ми одмах лакнути!{S} Него... шта је то?!“ р |
тељи од вајкада. "</p> <p>„Заповеди јој оче,“ рече Рајко, „заповеди јој да иде да се испава.{S} |
скочи к отвору из пећине и викну: „Брзо оче, дај воде или вина ил’ ракије, дај ако се може да о |
јко прихвати: „причаћемо ти све по реду оче.{S} Није ово младолики јаничар, већ је ово млада је |
га дочекати !“</p> <p>„А кога то мислиш оче?“ питаше Рајко радознало.</p> <p>— „Причаћу ти све |
да у лудо главе не изгубе! “</p> <p>— „Оче!“ прихвати Рајко смерно скинув шубару. „Опрости ми! |
сви погледаху испод ока к Рајку.{S} Она очевидна промена у његовом понашању, она његова замишље |
, наднесе леву руку над очи, и гледаше, очевидно узбуђена, у гомилу.{S} Као да и не чујаше што |
к гдегод каква излаза или бар краја.{S} Очевидно је било да се ходник повија у круг.{S} Пођоше |
и посрташе мало на лево па на десно.{S} Очевидно беше му тешко да се на ногама држи.</p> <p>„Им |
не јавише!“ говораше старац и сам беше очевидно узбуђен и збуњен.</p> <p>У том се доста разгов |
д, зар си и то видела?“ прихвати старац очевидно изненађен онаким питањем, па онда одмах мирно |
м на празну срећу?“ говораше Циганин са очевидном зебњом да се чутура не покаже празна.</p> <p> |
ца погледе своје за неколико тренутака, очи јој севаше као у тигрице која се спрема да скочи, а |
ене па би ме тако нежно и мило гледала, очи би јој засузиле, па би тихо проговорила: <hi>„јадна |
је од милине.{S} Кад отвори трепавице, очи јој беху пуне суза.</p> <p>„Ех!“ рече са дубоким уз |
че и топлије; образи јој се заруменише, очи жарко засветлише.{S} Ако јој је у истини отаџбина б |
ицу јако променила: образи јој спласли, очи дубоко упале, испод очију црни широки прстенови.{S} |
оцта мирисним, прстима, миловаше чело, очи и образе Рајкове, па онда ће шапатом да запита:</p> |
ило <pb n="19" /> пуно необичне милине; очи су му светлеле неисказаном радошћу.{S} Чинило му се |
<p>Ударише Рајку пламенови у образе.{S} Очи му се разгореше топлом ватром.{S} Изгледаше дивно у |
це превлачи мирисним прстима својим.{S} Очи јој се напунише сузама.{S} Узе кршити руке своје, п |
да као крпа, отворила уста, разрогачила очи, изгледаше престрављена као да је авет неку угледал |
гла да види.</p> <p>Маргита узе да трља очи, па онда погледа у немом чуду у Рајка.{S} Рајко, ка |
, Рацкиња, ко ће је знати!{S} Видим има очи, има стас.{S} Каже ја сам грофица Маргита!{S} Е, ле |
појање црквено, те му потресе срде и на очи натера сузу.{S} Он се диже, скиде шубарицу и поклон |
де уста да отвори, кад виде како је она очи склопила па се у снове пустила.</p> <p>Мало после п |
ала ко то долази, наднесе леву руку над очи, и гледаше, очевидно узбуђена, у гомилу.{S} Као да |
е мраморна чесма поче да му изводи пред очи свакојака привиђања.</p> <p>„Некада су,“ говораше о |
тренутака својим крупним очима у његове очи, и онда доче полагано а пуним милозвучним својим гл |
излудели?!{S} Протрљај, молим те, своје очи, па види и кажи ми, је ли ово доиста злато, а оно т |
не, нађе опет своју присебност.{S} Моје очи мирно погледаше на реку, која тако бистра, тако тих |
овој очи зауставише. „Или ме старе моје очи варају, или баш никад не видех тако младоликог јани |
во на сигурном знању, да кроз оне дивне очи још дивнија душа гледа.</p> <p>Тек је била налила и |
је, па тек спусти трепавице, па подигне очи, па се опет плашљиво осмехне.{S} Не знаш кад је леп |
и сте и нико други!{S} Ваше јединствене очи, ваш сладак глас!{S} Та прво сам вас по гласу и поз |
загледа у његово бледо лице и склопљене очи.{S} Узе умакати своје прсте у сирће од руже, па му |
друштво, сад кад виде шта Манда на њене очи учини <pb n="208" /> прекипе.{S} Она дохвати девојк |
како дивне беху оне <pb n="93" /> сузне очи... како је топао дах усана њених... како је пуно ми |
— кад погледате то лице и нарочито оне очи, онда се лепота и милина стаса заборавља и сва се м |
па онда кад погледате у оне крупне црне очи што као да су од црне кадифе, и оне дуге трепавице |
ела, и притисну обе руке на своје слепе очи.</p> <p>„Шта кажеш?!....{S} Стари се гроф жени?!“ в |
еће и на својој осовини љуља.{S} Протре очи да види боље.{S} Јест љуља се и повија се, али му с |
нас,“ рече Маргита поносито, па јој се очи још топлије засветлише; „у нас је цела властела јед |
смехну се брк Циганину, загрејаше му се очи и заиграше по оним талирима.</p> <p>„А би ли то ист |
ицу од изванредне лепоте, али у обојице очи беху дубоко упале и — очним поклопцима поклопљене, |
преврнула није.</p> <p>Рајко сад трљаше очи, уштину се у мишицу једну, па другу, скиде шубару, |
риљубила била?...{S} А куд оно залуташе очи твоје, кад је оно у своме наручју на сребрном столу |
ри:</p> <p>„Ево ти опет подигох руке, и очи, и срце, ево падох преда те на колена.{S} Била сам |
аше она у чуду; веђе јој се саставише и очи јој засенуше као да је на њих пала од некуд сенка т |
јко живо кресаше и живо гледаше да види очи њене.</p> <p>„Срећа те нисам труд!“ рече она са тих |
ам у себи.</p> <p>И не могаше да одвоји очи од ње.{S} Учини му се да тек сад први пут виде како |
> <p>„Нећеш?!“ дрекну Циганин па избуљи очи на њу. „Вала ћеш да играш и мали и велики па још ма |
се и на моју грешну старост, отвори ми очи да у овоме тешком часу видим шта је твоја света вољ |
з образ његов, за једно тренуће, склопи очи, и пусти да њене топле усне нађу његове усне и по т |
ово се он сам застиде, и нехотице обори очи, те му погледи падоше на ибрик.{S} Није био нимало |
сле па Маргита, дубоко уздахнув, отвори очи.{S} Погледа по звезданом небу, погледа око себе, по |
ши.</p> <p>Рајко дође к себи.{S} Отвори очи и гледаше у таваницу.{S} Окрете главу и виде како М |
о колико је дуго спавао, али кад отвори очи виде да је по рамену покривен својим малим гуњцем и |
е песме. „Рајко!{S} Боље од твојих речи очи ми твоје казују да поштено мислиш, витешки осећаш и |
с на Маргиту, па му се најпосле на овој очи зауставише. „Или ме старе моје очи варају, или баш |
м! “ рече Маргита, па јој онако уморној очи затрепташе топлом ватром, а лице јој се озари новим |
Ево ме клечим пред тобом, ево ме дижем очи к теби; кроз сузе моје срце те моје тражи.{S} Чуј ј |
верила да к теби више никад не подигнем очи, да пред тобом никад више не приклоним колено своје |
Изгледаше као прави нечастиви; избуљио очи па их све у ковитлац окреће, дркће му црна кожа на |
2" /></p> <p>— „Та већ само да отворимо очи да не крочимо у какав понор, а за друго како Бог да |
, богатије и сјајније.{S} Просто им већ очи засенуше.</p> <p>Маргита сва дрхташе од узбуђења и |
главом, гледаше је из близа у обрве, у очи, у уста њена.{S} Осећаше како топли дах њен образе |
рли; ја му поднесох усне, погледах га у очи, познадох га, вриснух и пробудих се! “ — „Биће да с |
ет својим широким а меканим погледима у очи Рајку, и узе да врти главом као да му каже: нема од |
ени градић, који је и онда слабо коме у очи падао.{S} Па онда је страшном клетвом заклео све, к |
в ни речи, него само гледаше га право у очи, као да огледа да ли својим меким кадифеним погледи |
од лица његова, гледаше му опет право у очи, погледима у којима милина, чежња и туга усисаваху |
рече Рајко гледајући посланику право у очи; „све ми се чини да овај попа теби само смућка што |
лаву од лица његова; гледаше му право у очи, за неколико тренутака, неисказаном нежношћу, па га |
дно десило царевом госту.{S} Стадоше му очи на младој жени која се пред ногама <pb n="12" /> ст |
у угледа једну Циганчицу.{S} Стадоше му очи на њој.{S} Окрете се Мартину, који је био с њиме, п |
зи јој спласли, очи дубоко упале, испод очију црни широки прстенови.{S} Рајко осети како је кло |
у, да не нађеш пут у тамницу!“ И сад из очију Маргитиних сипаше ватра гњева, и она махну руком |
рзо врате.{S} Управо је и не губљаху из очију.{S} Видеше је како клече пред ковчег Рајков и как |
„Зар баш тако?“ питаше. „Јест тако нам очију, лепо нас учи да ено вам покорни!“ „Учи вас да ст |
ечастиви занео да клизнем, јер из њених очију, рекао бих, трепти и светлост и светиња од које н |
о се укоченим погледима из разрогачених очију загледала у ону шарену гомилу, која се полагано к |
проговори, него га погледима из сузних очију миловаше нежно.</p> <p>Пред зору је Рајко почео о |
рсну у дажду од крупних суза из крупних очију и у гласно јецање.</p> <p>Старац и Рајко беху и с |
а девојка, загасите боје у лицу и црних очију, — црних и светлих, али без душевне топлоте, као |
мој слатки завичају, да ли ћу те икада очима видети?!...“</p> <p>И онда се невесело опет загле |
с лепим лицем од сунца препланулим и са очима од којих би сунце преплануло, и овај красан млад |
за неколико тренутака било смркло пред очима, као да га је неко буздованом у главу ударио.{S} |
изви из Маргитина загрљаја, и узе да је очима мери.</p> <p>— „Зар да ме Кондор позна, а ти да м |
оче, да је она будна била, па да ме је очима својим гледала, <pb n="162" /> не би мене нечасти |
ам патио што сам ја патила, или ко није очима гледао моје муке, тај не може да замисли сву стра |
небо и земља састају!{S} Ах, да сам те очима својим опет једном угледати могла, земљо моја!“ < |
лизу њега зашкрипе.{S} Погледа и не хте очима да верује.{S} Учини му се да се она стена с крсто |
..." па поче да запиње језиком и трепће очима; „а знаш ти болан.... да је мени Халил-бег Махмут |
а тек зачуђено погледала крупним својим очима, које би овда и онда протрла прстима као да се ув |
па се загледа у младића крупним својим очима, какве он дотле никада видео није.{S} Готово се о |
м.{S} О, кад доживех да вас опет својим очима видим! “</p> <p>И онда јој приђе, и обасу јој рук |
; „ха, чекај се ти што твојим циганским очима бленеш у моју младу!{S} Мартине, где си ти Мартин |
лепо к себи.{S} Гледаше пуно отвореним очима око себе, загледа се подуго у Маргиту, па јој врл |
Отрча јој горе, и нађе је још са сузним очима, али са осмехом на уснама.</p> <p>„Видиш ли како |
да се неколико тренутака својим крупним очима у његове очи, и онда доче полагано а пуним милозв |
, а шта да кажем кад оним крупним црним очима узме да сипље благу ватру на све око себе, те све |
ј мали коњиц са ситном главом, паметним очима и красним облицима, и ова млада жена, витка и тан |
њим стоји Маргита, и да га својим лепим очима кроз сузе гледа.</p> <p>— „Ама, луда децо, зар не |
некакав жив и крепак старац, са бистрим очима испод густих веђа и руменим образима.</p> <p>„Куд |
а се скаменила, па га гледаше непомично очима ширимице отвореним. <pb n="65" /></p> <p>„Зар си |
{S} Вала могло јој се одмах видети и по очима, и по лицу, и по стасу, и по кроку, да је од госп |
с потресеним гласом.{S} Био је блед; у очима му збиља и туга уједно; обрве саставио, чело наоб |
руци, с пеном на устима, с варницама у очима.{S} Гњевно викну по турски: „овамо, кучко, или ћу |
Рајку се <pb n="125" /> ширила зеница у очина, те гуташе нови сјај од њене лепоте.</p> <p>„Е, г |
е и окрену лицем к ватри, те је са пуно очинског саучешћа гледаше, па гледајући је збораше више |
а да говори; „гледајте само како се сви очистише!..{S} Као да је вихор ветар духнуо па их као п |
ло, где има српски поп, да га доведу да очита молитву и гроб прелије.{S} Па онда рече Ружи, Мар |
рном нежношћу.{S} Узе опет да му чело и очне поклопце превлачи мирисним прстима својим.{S} Очи |
али у обојице очи беху дубоко упале и — очним поклопцима поклопљене, као да оба беху слепа.{S} |
је његов син деспотовић Стеван, изгубив очњи вид од беснила турског, постао духом видовит, чим |
Волим и своју стрину Круну, која ме је очувала, волим и своје сестре од стричева, Павлију и Ан |
>Ружа оде до врата од оне спаваће собе, ошкрину их, завири и онда махну руком Маргити да дође.< |
дворану.{S} А из те дворане, кроз мало ошкринута двокрилна врата, долажаше кроз дивљи некакав |
ше на једна узана вратóца, која стајаху ошкринута, и на која се улазило из те <pb n="99" /> лев |
едавати, онда... ево ти мој мали пињал; оштар је као гуја.{S} Седи тамо у дно пећине, па кад ви |
ости тамо!“</p> <p>Рајко је послуша.{S} Оштри врх од копља завуче између горње ивице од врата и |
сети те пресече једно копље испод самог оштрица, тек колико да има држаље, узе један буздован у |
а, па се ниско пригну над самим пањем и оштро га посматраше, као да броји прстенове његове стар |
онда окренув се к младој жени викну јој оштро: „ха, бре, Маџарице, казуј шта си ти?!“</p> <p>Он |
кристални <pb n="35" /> млаз, који се с оштром звеком и прштањем разбијаше у металном суду, кад |
онстантинов провоцира, придодан?{S} Ако оштроумљу вашем подвргнете питање просто, ко је њега на |
рече Рајко.</p> <p>— „Еј, болан Рајко! па да си га убио прво бих ја сада висио на грани, а ви |
алвасија ?{S} Та ово су сребрни новци!" па онда загњури руку у буре, извади је пуну сребрнога с |
мејаше се Циганин. „А знаш ти болан..." па поче да запиње језиком и трепће очима; „а знаш ти бо |
мајсторица.{S} Она је моја робиња!{S}" Па онда окренув се к младој жени викну јој оштро: „ха, |
лагано: „опрости ми царе господине!{S}" Па онда се диже на ноге, скиде капу, погледа к оној трп |
новом стајала је као кип робиња његова, па наслонив главу на десну руку, а подупрв лакат од те |
ет скочила у остатак од градскога рова, па по њему тражила комадиће од горског кристала.</p> <p |
у њима напоји мирисом од јела и борова, па да онда проструји кроз Шумадију, те да је као неку ц |
оја се шћућурила на земљи поред мехова, па би их овда и онда повукла да духну у жеравицу на огњ |
м службом!“ рече Рајко пун задовољства, па се диже. „Време је, да погледам мало своју ластавицу |
ебе.{S} Навуци све то преко твога рува, па да у име божје полазимо!“</p> <p>Поможе јој да навуч |
грцајући без суза.{S} Седе поред њега, па се тужна загледа у његово бледо лице и склопљене очи |
споде," узе старац гласно да виче Бога, па се прекрсти неколико пута; „о, Господе, који си и ми |
бистром планинском извору испод града, па се осећаше хитра као срна и свежа као тица на грани. |
да певаш!{S} Знаш, ниси хтела ни онда, па си морала!{S} Хајде, одмах, брзо, скидај се до појас |
крај свему овом покору!“ говораше Ружа, па јој, у једној саћи од калаја, додаде воду. <pb n="19 |
два су учинили седам или осам корачаја, па наиђоше на друга гвоздена врата, па онда и на трећа. |
но за <pb n="56" /> неколико тренутака, па онда узе још конопаца, натопи их у води и онда увеза |
некакве молитве за неколико тренутака, па се <pb n="85" /> онда диже и окренув се Рајку и Марг |
е.{S} Стаде тако за неколико тренутака, па већ мораде даље за својом господом.</p> </div> <div |
ше тако Циганин још неколико тренутака, па се онда устави да рекне:</p> <p>„Што је право, право |
м.{S} Кад њих двоје изиђоше из ходника, па стадоше на праг, преко кога се у ону округлу дворану |
аргита блеђа и од самог рањенога Рајка, па га узе под руку и поведе. „Мартине, преклињем те, по |
обадвоје.{S} Ластавица погледа у Рајка, па онда сави главу на десно и гледаше у црвену чизму у |
ате.{S} Имамо ми нашег Краљевића Марка, па Милоша Обилића, па Страхинића Бана, па Рељу Крилатиц |
ри моја?{S} Мало час си о њима причала, па ти се причињава да их чујеш!“ рече јој старац.</p> < |
а котрља озго са рушевина понека цигла, па камен; пови се коров, пови се трава, зашушта џбун, а |
S} Веруј ми, оче, да је она будна била, па да ме је очима својим гледала, <pb n="162" /> не би |
, који је извадила из некаквог зембила, па му једва чујним шапатом рече:</p> <p>„Закољи га!“</p |
Она сеђаше у седлу као да се скаменила, па га гледаше непомично очима ширимице отвореним. <pb n |
?“</p> <p>— „Само кад си се разведрила, па не мари, нека је како год хоћеш.{S} Дугачке су те ва |
е око врата и на својим грудима носила, па их, натопљене хладном водом, полагаше на врело чело |
да се увери да му лубања није напукла, па задовољан тим претходним, и ако врло површним, испит |
, подасу јој чанак, подасу оба пиштоља, па их онда намешташе <pb n="86" /> по земљи једно поред |
и на коленима, купала сам се у сузама, па ништа, и никакве помоћи.{S} Неколико сам пута покуша |
мач, већином у зеленим кожним корицама, па са сребрним или златним пафтама, <pb n="108" /> а др |
Ваља терати добра два сахата на колима, па да се из Сегедина стигне у двор грофа од Нађ-Бање.{S |
ама, те га као кићанке бију по бедрима, па ситним звекетом прате сваки његов корак.{S} По прсим |
е због тебе не заметне кавга с Турцима, па одоше својим послом!{S} А ја рекох да огледам да ти |
па Милоша Обилића, па Страхинића Бана, па Рељу Крилатицу, па старог Југ-Богдана, па толике дру |
Рељу Крилатицу, па старог Југ-Богдана, па толике друге наше јунаке!{S} Знаш како је?{S} Бога м |
ена и црном копреном по лицу покривена, па немо гледала у мртвачки ковчег, који је покривен црн |
?!“ викну она гњевно и сва пренеражена, па онда паде натраг на ону клупу.</p> <p>— „Узмите мало |
гита.{S} Оклопила руке на своја колена, па га чисто покриваше кадифом својих топлих и меких пог |
тарац омекшати.{S} Подиже је са колена, па је пред свима нама пољуби и само рече : „голубице мо |
је то?!“ рече Маргита сва усплахирена, па сави главу мало на десно, као да левим ухом боље чуј |
ела прво да видим тебе и твога Мартина, па да га мало спремите!“</p> <p>— „Ох, слатка моја госп |
"</p> <p>Мало после опет зовну Мартина, па му рече: „Ево ти кеса са пет стотина талира.{S} Најм |
{S} Халил-бег је матора, хладна дртина, па кад је видео, он полуде, полуде, у мало ме ето овде |
еко четири врло широка мраморна ступња, па да се сиђе на под од саме дворане.{S} Ти су ступњеви |
в преврнути пехар од углађенога сребра, па је онда спуштао као неку топлу месечину на целу двор |
нух; од ње полазе све витице од бисера, па се спуштају низ моје образе и низ моје грло; стас са |
који се понео чак отуда са сињега мора, па преко снежног <pb n="20" /> Дурмитора пао у четинарс |
а две степенице од плавичастог мрамора, па онда пружао у широку једну заравањ од руменог мрамор |
рискаше Маргита стресајући се од ужаса, па свом снагом узе вући Рајка даље од змијских врата. „ |
и ни јелек, а камо ли кошуљу до појаса, па ма ме убио! “ рече млада Маџарица.</p> <p>„Нећеш?!“ |
м планине, ето вас, а ето и ваших паса, па тражите.{S} А да знам где су и то знам, и казаћу вам |
мајсторицу, јеси ли мајстор од заната, па ми срдито рече: „ено где је, иди па га питај! “ “</p |
ја, па наиђоше на друга гвоздена врата, па онда и на трећа.{S} Ина њих улажаше Рајко да у прост |
о удараше копљем неколико пута у врата, па онда рече: „иза ових врата има нека шупљина; или је |
у поређане петачке, све буре до бурета, па повезане једне с другима гвозденим ланцима.</p> <p>„ |
вај мед у устима топим! “ рече Маргита, па јој онако уморној очи затрепташе топлом ватром, а ли |
се и да погледам натраг!“ рече Маргита, па се сва стресе. „Ово ми је први дан среће после тако |
јеш на своју госпођу? “ викаше Маргита, па сишав с кола приђе право к рундову, који, кад чу њен |
>— „Еј, мени тужној ! “ врисну Маргита, па се пљесну рукама, а срце јој се следи. „Где си рањен |
с Јовом, који му бејаше некаква својта, па онда поведе ластавицу за улар.</p> <p>Постало је мно |
дохватио гусле, превукао неколико пута, па <pb n="128" /> онда јасним грлом запевао по неку пес |
мо џинови и да имамо пун ковчег барута, па овде не би могли пролом учинити.{S} Биће да су се на |
шег Краљевића Марка, па Милоша Обилића, па Страхинића Бана, па Рељу Крилатицу, па старог Југ-Бо |
и у тој чудној ношњи! “ питаше старица, па се изви из Маргитина загрљаја, и узе да је очима мер |
сусе, Маријо и Јосифе!“ врисну старица, па се пљесну рукама; је ли ово сан, ил’ је јава?{S} Анч |
руком својом за рукав од његова гуњца, па се ниско пригну над самим пањем и оштро га посматраш |
јкова беше: "ако су Турци убили старца, па нема ко да отвори ову гробницу, шта ће да буде од ов |
Милица, која је била тако доброга срца, па би се над твојом судбом заплакати могла.{S} Али види |
едно раме, сиџаде пребаци преко другог, па полагано изађе.</p> <p>Млад месец се спушташе к запа |
тај зубма стену, па њушкај и копај под, па опет скочи; па циче просто да се помаме.{S} Ама само |
> <p>Гроф тресну своју наслоњачу о под, па је превали, и онда — удари песницом Маргиту у лево п |
му црна кожа на образима, искезио зубе, па режи као бесно псето.{S} Али она се не макну с места |
а, миловаше чело, очи и образе Рајкове, па онда ће шапатом да запита:</p> <p>"Ружо, верујеш ли |
и само прелетеше погледима ове столове, па се окренуше к средини дворане и њеном зачељу.</p> <p |
аш, пуно празника — искупио би нас све, па у поље да се пред њим бацамо камена с рамена, да се |
Маџарици која већ беше скочила на ноге, па збуњено гледаше шта то би.</p> <p>Циганин беше дошао |
о коња новим сребром у све четири ноге, па га онда пустио да сам бира стазу, коњ би га сам од с |
ви познајете боље од нас ове људе овде, па кад ваша логика каже да је младић овај подозрив, мој |
свита мало примаче, она се жена подиже, па да би појачала вид и да би сигурније сагледала ко то |
зе умакати своје прсте у сирће од руже, па му онда њима полагано и нежно превлачаше чело и треп |
закључаним вратима од собе у којој је, па се опет враћаше кад би је чула да се миче.{S} На пос |
које је син био негда свирач у Борчије, па се после потурчио што га на вашој свадби избише?{S} |
доле јаничарски саркол са главе своје, па онда подиже дијадему и метну је на своју главу и с о |
унише сузама.{S} Узе кршити руке своје, па их онда склопи, подиже увис, држаше их тако склопљен |
на младо, лепо дете, само се осмејкује, па тек спусти трепавице, па подигне очи, па се опет пла |
се јављале само маште и сеновите варке, па су имали муке да не поклизну; а ти си био пет дана н |
жи да се дохватимо лепе земље маџарске, па да видиш шта ћу ја од тебе да начиним! “</p> <p>— „А |
пе.{S} Она дохвати девојку за обе руке, па је просто као неко маче баци иза себе на под до зида |
господин прими у своје господске руке, па онда одмах збогом.{S} Ваља ми се враћати брзо светом |
на паде преда њ на колена, склопи руке, па кроз сузе мољаше за мене.{S} Аја!{S} Не да се старац |
падоше на срце Рајку као зрна из пушке, па се у исти мах растопише у сладак мелем.{S} Рајко осе |
епаше у две још тање а устрептане игле, па кивно боцкаше час у напред, час у десно, час у лево. |
но и мило гледала, очи би јој засузиле, па би тихо проговорила: <hi>„јадна жено, јадна жено! не |
ше на цеви оловне што воде ваздух доле, па да видиш ту белаја!{S} Греби, па копај, па скичи, по |
а свој двор?{S} Молим те, устај одатле, па ево да се посадимо на зелену траву под оним тамо јаб |
потера <pb n="181" /> своје коње даље, па их заустави на подножју умке, да ту чека млади пар п |
џарица од онаких јунака начини учитеље, па онда настави:</p> <p>„Оно.... у неку руку право и ве |
} Па онда појуре <pb n="154" /> напоље, па на зидине од града; нањушише на цеви оловне што воде |
питах је. „Синко, ја перем туђе кошуље, па се хлебом храним, али то своје цвеће ни за које паре |
дмах сикиру у руку, једно осје на раме, па право у луг Аћиму!{S} Да му помогнеш кола оправити, |
посматраше за неко <pb n="70" /> време, па кад виде да се устручавају да му приђу, он им за чуд |
Окрете се Мартину, који је био с њиме, па рече: „ето је она моја суђеница!{S} Иди види чија је |
та не преплаши кад се са молитве дигне, па њега не види.{S} Савлада своју радозналост и оста у |
д ње!{S} Ја му се молих да је придигне, па ма и богињаву и слепу, само нека ми дете живи!{S} И |
слатка, уста једне поштене младе жене, па ћеш чути шта ће ти казати!“</p> <p>Рајку закуца срце |
пролама испод свода, удараше о зидине, па се у потмулој грмљавини врати к њима двома, неразгов |
то ти нашег Краљевића Марка из планине, па као узгред прича, како је у лугу видео Аћима Главоњу |
и обесе о најближе дрво до моје пећине, па ме после ви мртва скините и у пећину закопајте!{S} Е |
је као гуја.{S} Седи тамо у дно пећине, па кад видиш да Турци преко мене мртва к теби скачу, ра |
њу да не подесиш, може она да те жацне, па да на пречац умреш, може да те прогута!{S} Не, не, н |
Један велики црни рундов скочи на коње, па на кочијаша и некако срдито и зловољно лајаше крупни |
е људе у Цариград, потрошио грдне паре, па ништа.{S} Мислили смо свиснуће.{S} Од муке звао је и |
а седнемо на који од оних ковчега горе, па да се мало прихватиш и одмориш, а у том ће ваља да и |
, него да на његово понашање сви мотре, па у Нишу да се реше шта да раде.</p> <p>А на путу до Н |
{S} Манда скочи, узе чупати своје косе, па, с пеном на устима, цикну грозу:</p> <p>„Ако си чове |
крсли!“</p> <p>„Али ако се Турци врате, па још са самсовима?!“ прихвати Маргита тихим гласом и |
извуче из жеравице већ усијане кљеште, па онда право к робињи да је њима за мишицу стегне.</p> |
.{S} Ја стојим на вратима од наше куће, па ослушкујем шта ће бити у великој дворници.{S} Тек пу |
се осмејкује, па тек спусти трепавице, па подигне очи, па се опет плашљиво осмехне.{S} Не знаш |
, као да су угледали сен царице Милице, па је усклицима витешки поздрављају.</p> <p>„Е, господа |
црна мађијанко, дижи се са те столице, па овога часа напоље из овога двора у чергу, да не нађе |
светњака у капели обе велике воштанице, па пођоше да виде има ли онај мрачни ходник гдегод какв |
апи млека, одломи један комадић погаче, па поче да једе с њоме липов мед. „А, “ рече она са нес |
старац посланик запита шта Рајко рече, па кад чу приђе к младићу и потапка га по рамену као да |
е је са пуно очинског саучешћа гледаше, па гледајући је збораше више као самом себи: „кћи земље |
а кубету од дворане.{S} Нешто шапуташе, па се опет осмејкиваше и изгледаше тако срећна.{S} Рајк |
ах оте из њена срца, они јој потамнеше, па рече тужно: „узалуд је што бих хтела!{S} Еј, мој јун |
шта се све десило од како се растадоше, па се прекидаше само да их понуди гутљајем неког јаког |
доле, па да видиш ту белаја!{S} Греби, па копај, па скичи, поплаших се, Бога ми ће раскопати с |
крст у стени као исти бесови, па греби, па хватај зубма стену, па њушкај и копај под, па опет с |
?!“ мишљаше <pb n="58" /> Рајко у себи, па се врати к Циганиновој чатрљи.</p> <p>Кад уђе виде у |
окрилних врата, Мартин их руком устави, па онда шапну <pb n="200" /> Маргити: „да причекамо док |
и су њихови и плаштеви и њихови мачеви, па би и главе своје дали били !{S} Али како ћу ја, једа |
е на онај крст у стени као исти бесови, па греби, па хватај зубма стену, па њушкај и копај под, |
етак дана стигао овамо и један и други, па предали та писмена патеру Амброзијусу.{S} Каже мени |
и ти!“ рече јој Рајко. „Небо тебе види, па звездом звездама јавља да се роб један у слободу вра |
о једну: „не може!...“ „нек се потруди, па нека опет заслужи!“ Шта се опет десило једном другом |
доживети његов долазак, а ти си млађи, па по божјој милости и можеш га дочекати !“</p> <p>„А к |
главу високи сукнени саркол јаничарски, па јој онда додаде пар црвених а широких турских чизама |
их тако склопљене као да се Богу моли, па онда се спусти на колена поред ниске софе, на којој |
који <pb n="97" /> наизменце засветли, па побледи, засветли па се чисто угаси.{S} Похиташе брж |
И онда пођоше низ брдо правцем к чесми, па да изађу на пут у варош.</p> </div> <div type="chapt |
а ми у овоме часу буде као брат рођени, па нека ми позајми свој нож.{S} Ти, оче, и Рајко изиђит |
година, а знам шта јој пише у судбини, па је кријем и отимам од тебе!“ А она кучка зна да га ј |
звекну једним о камен један на ледини, па се онда загледа у Рајка и рече му: „Јеси ли ти помах |
танеш, сахрани ме негде овде у планини, па ми обиђи гроб молитвом и поменом.{S} А јави мојима у |
овако пуно добрих <pb n="72" /> ствари, па са пуном слободом, и са слатком тишином, и са овако |
д тебе, Рајко !{S} Сад ће стићи лекари, па ће те извидати!" рече му она.</p> <p>— „То је добро. |
поклањам ја грофици, а овај други носи, па од њега нека госпођа откине који стручак, па нека га |
ртва.{S} Једног се дана хтедох заклати, па ми он истрже нож из руку.{S} Другог једног дана утек |
удовац, могли би се још ноћас погодити, па нека је сутра два венчања!{S} А, шта велите?!“</p> < |
ко се ви њему не би хтели више вратити, па да вас он са свима маџарским витезовима на коленима |
лико тренутака у забуни и нерешљивости, па онда и сама приђе к руци која и њу, као оно и Рајка, |
ма да ме воде.{S} Јаукнуше моји сељаци, па брже боље повадише <pb n="156" /> пешкире, одвезаше |
а види.</p> <p>Маргита узе да трља очи, па онда погледа у немом чуду у Рајка.{S} Рајко, као да |
ели?!{S} Протрљај, молим те, своје очи, па види и кажи ми, је ли ово доиста злато, а оно тамо с |
а тек спусти трепавице, па подигне очи, па се опет плашљиво осмехне.{S} Не знаш кад је лепша!{S |
да видиш ту белаја!{S} Греби, па копај, па скичи, поплаших се, Бога ми ће раскопати сву урвину! |
оди само да ми будеш сведок!“ рече јој, па је узе за руку и поведе доле у велику дворницу, где |
е, Рајко рече Маргити:</p> <p>„Одјахуј, па хајдмо у скелу!“</p> <p>Она уведе ластавицу у скелу |
Како да није у двору!“ одговори сељак, па се опет насмеја.</p> <p>„А што вам је вечерас све се |
о, брзо овамо !“ викаше стари пустињак, па их крепко дохвати обадвоје за руке и повуче — к једн |
њега нека госпођа откине који стручак, па нека га метне на прса младом <pb n="223" /> покојник |
цу и Маргити и Рајку, напивши се и сам, па онда опет настави: „посадише ме на ластавицу и довед |
стрпи се док ти све по истини испричам, па ме онда суди и ако је право баци се на ме и каменом! |
арац очевидно изненађен онаким питањем, па онда одмах мирно настави: „биће да су то цеви од как |
о?“ говораше Рајко с веселим узбуђењем, па накриви мало своју шубару.</p> <p>— „Откуд ја могу з |
Нећу ја умрети...{S} А баш и да умрем, па ништа !....{S} Истина баш не бих волео да ми је гроб |
Чисто бих волела да овде слатко заспим, па да се више и не пробудим!“</p> <p>„А твоја земља, Ма |
беше склопила руке на рамену Рајковом, па на њих спустила главу своју.{S} Паде у неки занос, у |
амсови јуре њушкајући све мојим трагом, па кад ме из далека опазише ударише <pb n="79" /> у лав |
уте кондирима са црвеним жупским вином, па разговараху о ономе што се збило.{S} Око неко доба < |
о да је робовао у конаку Мустаф-агином, па се сад слободан и срећан враћа у завичај да види мај |
она не рече ни речи, нити мрдну прстом, па ни после кад Марко осече и другу па и трећу главу Ар |
/> а мој стриц Павле као стена хладан, па тек само по једну: „не може!...“ „нек се потруди, па |
да, да хајдук изгуби и срећу, и мегдан, па и живот, чим пусти да му женско око срце запали, а р |
— „Иди жено!“ рече јој Рајко изненађен, па је руком тихо од себе одгурну. „Како да закољем чове |
Ех, па не знаш, ја како!“ рече Циганин, па узе да мига и да се криви на Рајка, као да му тако д |
валах ћеш сад да скочиш!“ рече Циганин, па из једног другог корита дохвати неке влажне и прљаве |
о од других, седео је на земљи Циганин, па ковао клинце за потковице.{S} Највише да му је било |
е сам Бог у помоћи!“ рече стари Мартин, па пође напред.</p> </div> <div type="chapter" xml:id=" |
космајски.{S} Чекали су да падне сутон, па тек да <pb n="226" /> се крену, да их сељани не би о |
!“ рекох, „ах, да ли ћу наћи какав чун, па да се њиме низ реку пустим!“ Тек то рекох а учини ми |
о да премишља шта ли би му стриц рекао, па онда пређе да се пита: а шта ли би на то рекли Бан С |
Његов ми је стриц једном живот спасао, па му уведох синовца у свој конак за кабадахију, и пази |
ј братац!“ рече патер малко нестрпљиво, па не хте то ни да преводи.{S} Али га старац посланик з |
га!“ — „Јок, валах!“ рече бег презриво, па уста те ногом одгурну оне грошеве. „Носите те сребрн |
своју десну руку на лево раме Рајково, па ту наслони своју главу. „Пусти ме,“ рече му шапутом; |
са свим сигурном ногом, изађе на суво, па кад <pb n="68" /> за ластавицом и Маргита поред свих |
за ону скелу !...“</p> <p>Поћута дуго, па тек рече:</p> <p>„Нека ми ватруштина мозак дохвати.. |
ак, који је од жеђи на суши клонуо био, па се свежом водом заливен крепи и подиже.{S} Благим по |
као што би се жедан бистре воде напио, па кад спусти чутуру поред себе на асуру, рече:</p> <p> |
поново побесни.{S} Уз то се био пропио, па кад је пијан онда је прави сотона.{S} Кад не бих хте |
је још дуго до пола ноћи!" рече Рајко, па онда наслони грлић од чутуре на своја уста, убриса г |
анош! “</p> <p>— „Ене сад!“ рече Рајко, па је погледа зачуђено; „Бог с тобом, госпођо, Јанко је |
ђеш!“</p> <p>— „Да пођемо!“ рече Рајко, па узе оцилом кресати у кремен.{S} Прамену варница као |
ох по другом једном послу!“ рече Рајко, па махну мало главом на Циганина. „Хајдмо мало подаље о |
раз и не греши своје душе?“ рече Рајко, па онда одби старчеву руку на десно.</p> <p>Гроф се спо |
та бити.{S} Не бој се!“ говораше Рајко, па се још мало осмехну само да је умири.{S} Али му лице |
о раме може да понесе!“ рекао би Рајко, па узео опет да куца у камен.</p> <p>После свакојаких м |
, кад тако заповедате!" прихвати Рајко, па се онда окрете и рече нешто на турски Хасан-аги Зулу |
“</p> <p>— „Не бој се!“ рече јој Рајко, па узе и даље да ослушкује.</p> <p>Али га сад нов ужас |
све ово чудо око нас!“ рече јој Рајко, па онда с њоме заједно сиђе с последње мраморне степени |
ом себи рече: „вала ако је само слатко, па баш нека је и грешно!“ <pb n="137" /></p> <p>Али у с |
ави Маргита. „Кад ми је најтеже бивало, па бих, окупана у сузама, заспала под зидином оног стар |
ли груди обнажити пред тим момком тамо, па ти слободно кидај с мене месо усијаним клештима.{S} |
, колико да се у пећину живи провучемо, па већ после како нам Бог да!“</p> <p>„Да пођемо!“ рече |
а световати.{S} Почеше лепо и полагано, па пођоше све јасније и јасније, све гласније и гласниј |
видев тако чудо, све то троје заједно, па још све то троје под рувом јаничарским!“</p> <p>Па о |
{S} Никако!“ викаше Маргита преплашено, па узе вући Рајка за рукав од гуњца. »Можеш ти њу да не |
, кујо једна!“ викну Циганин задовољно, па онда усред таквог триумфа осети да му је грло суво, |
неке свете цркве зазвони сребрно звоно, па му се јека стопи у милозвучно појање црквено, те му |
че!“ прихвати млада жена са свим мирно, па се загледа у младића крупним својим очима, какве он |
нисмо ни ми!“ рече Рајко са свим мирно, па онда настави: „е, баш ме копка да знам шта ће овај р |
видело као једно уско и дугачко платно, па даље иза њега један снизак и раван тамносив млаз, ко |
p> <p>— „У нас,“ рече Маргита поносито, па јој се очи још топлије засветлише; „у нас је цела вл |
де на вешала с њиме!“ викну бег љутито, па махну сејменима да ме воде.{S} Јаукнуше моји сељаци, |
госпођо!{S} Приберите се; Бог је добар, па ће вам помоћи да учините крај свему овом покору!“ го |
p>„Устајте господо!" викну барон Отмар, па скочи на ноге; „устајте, господо, ово је доиста глас |
два златна лава беху се пропела у вис, па предњим шапама држаху један дугуљасти штит онако пол |
а обема рунама дохвати за кудрави врат, па га онда тапкаше по глави и тепаше му: „моје верно пс |
уза зазвркта, трже онај шпански штилет, па га сјури Рајку под ребра. <pb n="209" /></p> <p>Рајк |
и само ту <hi>једну једину</hi> милост, па да те благосиљам за све грозне своје патње, за све с |
} Некакав новајлија, дошао го као прст, па син навалио да се што пре и одене и огреје. „Јеси ли |
у вис обе руке, које дрхтаху као прут, па им свечано рече: „закуните ми се свим што вам је на |
извила копљасто длето и буздован-чекић, па кушала да ломи стену.{S} Првих дана могла је и да об |
налила ибрик водом и подметнула котлић, па се замишљено загледала у кристални <pb n="35" /> мла |
илиндар, где пробавиш понеки дан и ноћ, па се тек опет у пећини створиш?“ питаше ме санџак-бег. |
им змијурину да полагано провуче главу, па да је буздованом размрскам!“</p> <p>„Не, не, не!{S} |
и нађох се у некаквом гвозденом кавезу, па још окована у ланце по ногама и по рукама.{S} Молила |
ама, дајући знак гостима да се утишају, па се онда диже.{S} Циганка му нешто шапуташе на ухо, а |
а изненадно на још нежнију матер своју, па јој пала о врат и обасула је хиљадама топлих пољубац |
а прса младом <pb n="223" /> покојнику, па нека каже: није ти овде твоја српска мајка, ни твоја |
сироче радује се да чује понеку бајку, па да је и другима каже.{S} Што ти знам рећи то је да н |
х да бегаш, ја те доведох у ову клопку, па зар ја да останем да жив тебе мртву на души носим?!. |
/p> <p>Маргита живо удари руком о руку, па онда обема притиште главу своју, као да хоће да стег |
ржаље, узе један буздован у десну руку, па с новом надеждом на бољи успех настави прокопавање.< |
охвати најпре из сена своју дугу пушку, па онда хтеде прихватити Маргиту, али се ова, без његов |
У Крушевцу ме затворише најпре у кулу, па онда сутра <pb n="155" /> дан изведоше пред санџак-б |
из неких цеви, падаше овамо под земљу, па целу дворану прекршташе са два велика крста од сунча |
лаву ставила, тако живо скиде дијадему, па је брже боље у ковчег баци.{S} Па онда посрћући кроч |
фу у помоћ.</p> <p>Рајко се сам пригну, па га подиже на ноге.{S} Гроф пун гњева крхаше грозну ј |
д трљаше очи, уштину се у мишицу једну, па другу, скиде шубару, прекрсти се, провуче прсте кроз |
есови, па греби, па хватај зубма стену, па њушкај и копај под, па опет скочи; па циче просто да |
ако то!{S} Него ето да просецамо стену, па ако је не просечемо, онда ти кад видиш да сам мртва |
охвати један чекић, баци се њиме на њу, па срдито дрекну :</p> <p>„Казуј шта си сада, кујо маџа |
аг к <pb n="189" /> њој, око ње, уз њу, па онда јурну к степеници, која је из дворишта у главно |
1" /> Хасан; „него ето, полети на коњу, па кад се добро измакнеш, запевај !“</p> <p>И онда би Р |
е сам себи насмеја; седе, нагну чутуру, па онда узе да удешава ћемане.{S} У том послу љуљаше се |
натераше сељаке да ме низ брдо понесу, па после да ме метну на коња.{S} Покајах се, али доцкан |
огледајући час на Рајка час на Маргиту, па му се најпосле на овој очи зауставише. „Или ме старе |
коракнути, Рајко задржа руком Маргиту, па онда онако узбуђен викну: „има ли овде живога кога ? |
ледаше за неколико тренутака у Маргиту, па онда подиже руке у вис, склопи их живим једним пљеск |
око себе, загледа се подуго у Маргиту, па јој врло тихим гласом рече : „ако се деси... јави ст |
ј господин види, он ће вратити невесту, па да је мила шћерца од Божуна бана, а некмо ли једна Ц |
ње.{S} Лизаше јој час руке, час обућу, па онда као слеп потрча, што брже може, у гомиле света |
колико тренутака, неисказаном нежношћу, па га онда пољуби у уста по други пут, промуцав тихо: „ |
ла, кола овамо!{S} Прежи коње!“ викаху, па сви јуриш к шталама.{S} А сељаци се усплахирише и за |
а трепти над његовим двором у Крушевцу, па би рекао: „хвала Богу, моја Милица шаље ми ено звезд |
па Страхинића Бана, па Рељу Крилатицу, па старог Југ-Богдана, па толике друге наше јунаке!{S} |
твоји људи не дођу,“ рече Рајко старцу, па је онда викнуше. <pb n="75" /></p> <p>„Какве су оно |
умици шта ће то да значи.</p> <p>— „Ех, па не знаш, ја како!“ рече Циганин, па узе да мига и да |
ј гвоздених врата у зиду, десно од њих, па онда Рајково копље удари у једна друга велика гвозде |
а се нека рука полагано пружаше уз њих, па их брисаше час на једну час на другу страну.</p> <p> |
59" /> теби, дете моје!“ додаде старац, па се пригну да потапка Маргитину руку. „ Ти си спасла |
!.... грофа Аладара!“ понављаше старац, па као да за неки тренутак <pb n="13" /> преврташе по с |
тамо Бенглер-бег?!“ рече пијани старац, па се окрете према Рајку и гледаше га за неколико трену |
а убије! “</p> <p>— „Не!“ цикну старац, па састави веђе; „како јадан да је убије?!“</p> <p>„Бог |
по плећима; у десници држао је го мач, па њиме показивао у напред; главу беше мало повио налев |
би ти, синко, Бог дао да га ти дочекаш, па да му ти ово благо предаш.{S} Ето, какву <pb n="165" |
који је моје слабо и очајно срце рекло: па тебе или никако и нема, или ако те има, ти немаш ни |
тог и врло осетљивог нервног организма; па онда кад погледате у оне крупне црне очи што као да |
оре у зидинама од града! “рече Маргита; па онда настави пуна збиље и сетности „био је дан кад с |
ратима, маше руком да јој што пре дође; па кад јој се примаче, она му живо шапутом казиваше: „х |
, па њушкај и копај под, па опет скочи; па циче просто да се помаме.{S} Ама само што не прогово |
по дворишту, лајући као да се помамио; па онда још брже натраг к <pb n="189" /> њој, око ње, у |
овикала: <hi>„ха, бре, вур ђаур!“ </hi> па би се узела бацати комадићима од ћерамида и цигала, |
о би радио Бан Страхиња на твоме месту? па онда ради како видиш да би они радили.{S} Не можеш д |
оло овде!{S} Ох, како да вам кажем?!{S} Па стари се гроф жени!“</p> <p>Као да је гром поред ње |
и по кроку, да је од господска рода!{S} Па то господство, и онака лепота и она младост да робуј |
а, као оно што кажу да Цариград има!{S} Па онда баш треба из близине да видите кулу ову!“</p> < |
ђе за мном да се жива у гроб закопа!{S} Па онда сиромах онај старац!{S} Куд нас беда његова на |
: ето њих двоје одмах иза ове стене!{S} Па онда појуре <pb n="154" /> напоље, па на зидине од г |
о чекај, да му најпре наместим срце!{S} Па онда мој стари господин изађе напред, те моме младож |
би и чаушбаши мило било да га гледа.{S} Па би се онда стари Турчин својим мирним и озбиљним лиц |
ивао, свагда му је то исто казивала.{S} Па онда му је слала и друге Циганке, да му гледају у во |
неким замишљеним и благим погледима.{S} Па онда склопи трепавице и држаше их склопљене и једва |
воска, а <pb n="194" /> не од злата.{S} Па онда, слатка моја госпођо, помеша ту воду с некаквим |
у и не знам ништа и не осећам ништа.{S} Па као у инат онда ми тек долажаше, да све то с већим б |
брзо ухвати и стеже ноге Циганинове.{S} Па онда једним живим напором окрете Циганина на прса и |
еду да очита молитву и гроб прелије.{S} Па онда рече Ружи, Мартину и свима својим маџарским слу |
ање или као пиштање врбове пиштаљке.{S} Па онда, као да једна снежна грудва или нека мекана лоп |
а, старца, ви се грохотом насмејете.{S} Па онда му је казала да све то ништа не мари, јер њему |
езде и ломљаше грчевито своје прсте.{S} Па онда гласом пуним очајања рече:</p> <p>„О Ружо слатк |
ући овде и онде по неко ново аковче.{S} Па онда враћајући му се пуна усхићења и са пуно поуздан |
косу, устави се и опет ослушкиваше.{S} Па се онда окрете према старцу и Рајку, бледа као крпа, |
само две мирисне него две живе душе.{S} Па онда пробра из оба бокора два најлепша струка и став |
сам неки сметењак! “ рече сам себи.{S} Па онда виде свој убрус; скиде га са зове, сави лепо и |
аше да мисли на нешто што га весели.{S} Па онда опет настави:</p> <p>"Један пут пред вече ето т |
та <pb n="122" /> све још може бити.{S} Па онда Рајко скиде своје гуњче, сави га у двоје у трој |
да ће он скелеџији скелу позлатити.{S} Па већ видећеш и сам ! “</p> </div> <div type="chapter" |
дему, па је брже боље у ковчег баци.{S} Па онда посрћући крочи до најближег сребрног престола, |
господа кад им преведе Рајкове речи.{S} Па онда ће патер прихватити: „хајде, хајде! свршуј само |
ји је и онда слабо коме у очи падао.{S} Па онда је страшном клетвом заклео све, који буду игума |
а, него да јој остави лице богињаво.{S} Па и њу је чуо.{S} Ето у моје Маруше лице глатко као ли |
рече му она.</p> <p>— „То је добро.{S} Па ћемо онда заједно натраг у планине...{S} Знаш, понећ |
носи мене и ковчег Рајков у Србију.{S} Па онда иди преким путем у Београд и извади од турске в |
сницама о сто и усклицавање гостију.{S} Па онда неко повика да се утишају, те да се чује здрави |
уно побожности пољуби старца у руку.{S} Па <pb n="87" /> онда приђе гологлав к Маргити, метну р |
да беше тек само у неком тихом сну.{S} Па онда узе да му говори:</p> <p>„Кад смо оно били у по |
...{S} А питаш ме откуда га ја знан?{S} Па познао сам га чим сам га видео.{S} То је он и нико д |
ло.{S} Али како ћеш с оваким чизмама! “ па погледаше са седла то на једну то на другу црвену чи |
не речи: „плот је слаба а дух је јак, “ па онда чисто са очајањем окрете се старцу: „бадава, оч |
молим те, и не брукај ме тако за Бога!“ Па Маркова мајка, моја добра стрина Круна, удри у плач |
!{S} Камо да те боље видим кћери моја!“ па је узе за обе руке и окрену лицем к ватри, те је са |
<p>— „ Је ли жив?{S} Како да није жив!“ па се сељак гласно насмеје и испод трепавица погледаше |
се, госпођо!{S} Сад ћу ти донети воде!“ па у петом скоку бејаше већ у капели, а на десетом кора |
апред, јунаци! напред српски соколови!“ па поче и сам као у неком наступу заноса да виче: „напр |
ељаци: „беште, ето вампира, ето авети!“ па онда све један преко другог!{S} О, сачувај ме Боже, |
само где ти је далеко твој цар Душан!“ па Маргита показа руком у правцу преко целе дворане к о |
твојих на Косову погинуо, еј вала му!“ па Рајко подиже мало са главе шубарицу; „на бољем месту |
скидај јелек и кошуљу за мали чардаш!“ Па Циганин превуче гудалом по струнама.</p> <p>„Нећу ти |
е, црна сотоно, не знам те шта мумлаш!“ па се онда окрете гостима и поче што јасније могаше:</p |
озора!...{S} Куд ћу ја тамо... оно је,“ па се Рајко опет насмехну, само да Маргиту охрабри, „он |
} Млађа би се господа и сама раздрагала па прсла у гласно клицање, а стари би се барон Арпад са |
песме, док последње врсте „свадба била па се раставила, — сваки оде своме завичају, — оста Јан |
вори, кад виде како је она очи склопила па се у снове пустила.</p> <p>Мало после па Маргита, ду |
двоглави орао од сребра; раширио крила па као да, полећући у висине кликће, тако отворио беше |
не беле зубе.{S} Коса јој се пореметила па пала низ плећа.{S} Рајко застаде за један тренутак з |
и?!“</p> <p>Она окрете главу према њима па рече са свим мирно:</p> <p>„Ја сам Маргита, грофица |
.{S} Старац се пригнуо мало к младићима па се загледао у лице младога гуслара с једним изразом, |
смех!...{S} Расрди се старац младожења па право на Борчију да га рукама удави. „Нисам ја крив, |
било да си и њу одвалио!“ рече Маргита па се сва као стресаше. „Ух, пре нека ме и самсови раст |
азуј ако знаш шта је ово?“ рече Маргита па показа руком на оно што се иза овог растављеног прес |
ријемо у овим урвинама?" питаше Маргита па дркташе као прут, и грчевито крхаше прсте своје.{S} |
у спроћу мене на том ковчегу преко пута па ми причај што.{S} Не; чекај!{S} Хтела сам те већ јед |
; час би се дрско успела на највиши зид па се усправила да стоји као кип, и са усхићењем поглед |
о нећу него стегнем срце и стиснем зубе па и не јаукнем, он метне клеште у ватру па ми онда, ка |
на глави.</p> <p>Рајко се чисто препаде па устави ластавицу, а руком показа Маргити на старца.{ |
на другу страну.</p> <p>Циганин устаде па већ посрћући отиде те из једне костретне вреће (арар |
јој Рајко.</p> <p>Маргита притегну узде па устави ластавицу.</p> <p>„Шта рече?!“ питаше га сва |
уго трајало па Маргита устаде.{S} Приђе па пољуби икону богородичину, али не побожним целивом, |
ниси толико пута преклињала да ти дође па да те избави?{S} Зар да те самсови вуку у јазбину он |
ану.</p> <p>Хтео је нешто друго да каже па се уставио.{S} Мерџан је донео у руку његову пријатн |
тли па се чисто угаси.{S} Похиташе брже па се нађоше пред једним кандилом, које изнад једних сн |
срме, која јој под руку дође, отвори је па узвикну упрепашћена: „Рајко, да видиш! “ и извади и |
је.{S} Имам у њима нешто чисте преобуке па рекох: могу у мајстора дуго остати, а неко може доћи |
="49" /> дркће, ломи прсте, савија руке па моли младожењу да ми опрости.{S} Аја! неће пијан мла |
иже, а старац је узе за обе хладне руке па је дрмаше, као да хоће да је из заноса разбуди.</p> |
а се у снове пустила.</p> <p>Мало после па Маргита, дубоко уздахнув, отвори очи.{S} Погледа по |
оше заједно и ћуташе.</p> <p>Мало после па једна сјајна звезда прелети небо, као да јури к млад |
ац, Маргита му метну руку своју на раме па му рече :</p> <p>„Чекај молим те!{S} Ко зна шта је т |
овисокој коцки од мрамора беху саливене па позлаћене некакве људске прилике.{S} Један висок чов |
још једном женом.{S} Села би поред мене па би ме тако нежно и мило гледала, очи би јој засузиле |
друге <pb n="30" /> су давно разнесене па замењене дугим тамноцрвеним ћерамидама.{S} Из оне ст |
свој прилици чекаће да се добро смркне па да нас изведе!“</p> <p>„Он ти рече,“ прихвати Маргит |
ом.{S} А јави мојима у Расини!“ Саже се па с пуно побожности пољуби старца у руку.{S} Па <pb n= |
послаником, овда и онда зауставио би се па казивао што има да казује, ономе загрејаном и знојав |
ет за сунцем!{S} Занесох се, занесох се па већ не знам ни шта свирам.{S} Удари ме једном Борчиј |
аке ковачке алатке, пробра двоје клеште па, мало посрћући, отиде те их завуче у жеравицу.</p> < |
рџана.{S} Јелек од загасито зелене чохе па срмом, која је одавно потамнела, свакојако ишаран, у |
гње понео.{S} Она само отвори трепавице па га уморним, и како се Рајку чињаше самртничким, погл |
рхћете!“ рече Ружа Маргити, која ћуташе па се само стресаше, као да је у грозници, и ломљаше гр |
животу, само кад човек уме да се удуби па да је нађе.{S} Зар пчела само са руже и крина мед ку |
хоће да откида! “ Маргита се ту устави па се сва стресаше као да је грозничава језа ухватила.< |
Знаш како је?{S} Бога ми као да су живи па једнако по народу пролазе.{S} Пође народ к цркви на |
та, па ми срдито рече: „ено где је, иди па га питај! “ “</p> <p>„Таква ти је она!“ рече Циганин |
и робује !“</p> <p>— „Е шта ћеш?{S} Иди па спавај; ваља сутра рано полазити!“ рече патер.</p> < |
никога нема зазвиждаћу, а ти онда изађи па журно за мном!“</p> <p>То рече, узе чутуру о једно р |
њу. „Вала ћеш да играш и мали и велики па још маџарски да певаш!{S} Знаш, ниси хтела ни онда, |
и црква.{S} А кад би то моји новци били па се ја питао, ја бих рекао: да се поделе сиротињи, не |
аизменце засветли, па побледи, засветли па се чисто угаси.{S} Похиташе брже па се нађоше пред ј |
и штете и дангубе.{S} Сад смо на невољи па нек нам Бог опрости; а кад будеш у срећи и у господс |
бити да су од вајкада били ту намештени па зарђали, јер се прва два брзо распршташе.{S} Кад Рај |
е приљубљује... шта ли је слађе: живети па љубити онако слатка уста, или упрети љубећи их?...{S |
Циганину, везаћемо га, њу ћемо одвести па је сакрити овде у једну кућу коју ја знам, одатле би |
мајстора дуго остати, а неко може доћи па однети и теркије и чутуру !“ рече Рајко као да му об |
} Сад ће ваља да већ скорим и пола ноћи па треба наш посао да гледамо!“</p> <pb n="54" /> <p>Ал |
дији свагда говорио: кад си у неприлици па не знаш на коју ћеш страну, запитај се: како би ради |
ледаше као прави нечастиви; избуљио очи па их све у ковитлац окреће, дркће му црна кожа на обра |
х премишљати да ниси погинуо!{S} Гледај па хватај пут.{S} По ноћи је превалило.{S} Јевросима ти |
па не пуштам!{S} А сад, Маџарице, устај па скидај јелек и кошуљу за мали чардаш!“ Па Циганин пр |
е то?“ „Не могу, братац мој! него казуј па свршуј!“</p> <p>— „Хоћу, само ти све лепо да преведе |
еси л’ полудео?!{S}" Ништа ја.{S} Ћутим па гледам у њу. <pb n="48" /></p> <p>Повикаше сви гости |
ештима.{S} Пекао си ме пред Халил-бегом па сам зажмурила; али ноћас да умрем а зажмурити нећу!“ |
е мучи.{S} Претоварио кола неком грађом па им прсла осовина, те Аћим растоварује љуто кунући и |
S} Најми у Сегедину лађу, која ће Тисом па Дунавом да носи мене и ковчег Рајков у Србију.{S} Па |
ћи !{S} Молим те метни ухо на сам камен па слушај!“</p> <pb n="91" /> <p>Рајко прислони ухо к с |
лахразусум, ефендија!“ одговори Циганин па испаде на праг.</p> <p>— „Питах твоју мајсторицу, је |
мали, хоћу сад велики! “ дрекну Циганин па већ запенуши.{S} Изгледаше као прави нечастиви; избу |
џарица.</p> <p>„Нећеш?!“ дрекну Циганин па избуљи очи на њу. „Вала ћеш да играш и мали и велики |
а ослободи!“</p> <p>Старац се раздрагао па узе на широко причати о пророчанствима слепог а видо |
ица почињао.{S} Погледа у звездано небо па се пусти у неке мисли.</p> </div> <div type="chapter |
говораше сељак и посрташе мало на лево па на десно.{S} Очевидно беше му тешко да се на ногама |
аревом дворио!“</p> <p>Насмеја се Рајко па рече : „вала то ни у сну нисам, мањ ево што сад тебе |
е њиме не палацну у образ !“ рече Рајко па трже копље те се врата приклопише.</p> <p>— „Срећа т |
ке и онога јада!{S} Моли се јадан Марко па све прсте да поломи кршећи их, „опрости ми, бабо, мо |
вену светлост.</p> <p>Није дуго трајало па Маргита устаде.{S} Приђе па пољуби икону богородичин |
ској јазбини претрпела!{S} Мало по мало па осећах како се и сама претварам као у неку звер.{S} |
ђаше пред њеном лепотом, и мало по мало па као да га нестаде.{S} Учини му се да је остао само с |
акав је то соко !{S} Него — ми имадосмо па изгубисмо и сад смо ето „сиротиња раја.“ Опет, хвала |
пророк ноћу!{S} Него дед’ одврни ти то па да сркнемо за срећна наша ортаклука!“</p> <p>— „Да з |
ши, онда она наслони чело на дрвени сто па бризну плакати.</p> <p>„Ама шта је све ово, госпођо? |
Бекри-Бекиру.{S} Циганин промрмља нешто па наже чутуру и добро повуче.</p> <p>„Ја да црних калу |
тише!..{S} Као да је вихор ветар духнуо па их као плеву и прашину однео!...{S} Знате како је то |
"</p> <p>— „Немој тако!{S} Бог је добар па ће нам помоћи!" рече Рајко сад већ с великим поуздањ |
у својој руци.{S} Узе грош и узе талир па без речи појури к брду.{S} Чим зађе за неко дрвеће, |
7" /> ожедниш дигнућеш чету на манастир па га опљачкати, те ће ме црни калуђери клети црном кле |
како вас не бих бранио!{S} Бранићу вас па да погинем.{S} Волим пред ногама моје племените и до |
бољој одаји караван-сераја.{S} Мало час па изађе патер из одаје у ходник и удари се прсима у пр |
ом водом из златног пехара.{S} Мало час па она подиже трепавице те уморно и жалостиво погледа у |
ушкиваху не би ли што чули.{S} Мало час па она поче грчевито да притискује руку његову, као да |
један <pb n="52" /> увод, који мало час па букну у пламенове и живо кликтање.{S} Изгледаше Рајк |
> <p>„Хоћеш или нећеш?! “ цикну он опет па тресну ногом о земљу.</p> <p>Она ни речи не проговор |
ковањ.</p> <p>„Ево је иде!“ рече младић па се подиже са онога камена и пређе те се заклони за ч |
Крушевца ни у Крушевцу да начини кавгу па је срдит, и без сумње премишља <pb n="26" /> и снује |
ом, па ни после кад Марко осече и другу па и трећу главу Арапову, онда већ Рајку поста јасно да |
га, или је пијан или луд, блене у младу па не зна шта свира!" — „Блене у младу ?!“ викну старац |
д Рајкова гуњца, а спусти главу на руку па рече: </p> <p>„Видим, видим, све боље видим где ти ј |
да се све то обеси о ону гвоздену чакљу па запали.{S} Цар би онда из Раванице видео како као не |
а га не познајем.{S} Поп се окрену њему па га запита: хоћеш ли да узмеш ову жену себи за друга |
господин сазва нас све у велику дворану па нам рече: „ово су вам од данас госпође.{S} Слушајте |
Маргитино.{S} Маргита се тихо насмехну па рече: „Кондору није требала свећа да ме позна! “</p> |
<p>— „ Јок вала; него ето ухватио ја њу па не пуштам!{S} А сад, Маџарице, устај па скидај јелек |
<pb n="45" /> спустиш сребрн талир у њу па да се растопи!" говораше Циганин облизујући се.</p> |
а и не јаукнем, он метне клеште у ватру па ми онда, кад се усијају, месо са мишица и плећа живо |
p>„Ето ти под главу да имаш.{S} Лези ту па се одмори и испавај док нам старац не дође.{S} А ја |
е у штале.</p> <p>У соби Ружа узе свећу па загледа добро у лице Маргитино.{S} Маргита се тихо н |
ргити рече, да слободно пусти ластавицу па да прихвати крму.{S} После живог веслања, не без сил |
ом.</p> <p>Млада се жена промени у лицу па журно дохвати и котлић и ибрик.</p> <p>„Иди сад!{S} |
о; мали си ти за такво јунаштво!</p> <p>Па онда као да јој од једанпут муња сину, те јој показа |
да робују једном црном Циганину!</p> <p>Па онда би његова жалост прешла у срдњу.{S} Срдио се на |
звеком пада на данце од бурета.</p> <p>Па онда као дивља мачка скочи на четврти ступањ, на ком |
горчина је била јача од љубави.</p> <p>Па онда стаде поред Рајка, који нешто теже и спорије ди |
ће и кад ће онај жубор престати.</p> <p>Па дође нас кад престаде.{S} Изгуби се и последње нераз |
гла, земљо моја!“ <pb n="170" /></p> <p>Па онда пружи обе руке према оној даљној даљини, узе го |
и још пет момака. <pb n="224" /></p> <p>Па онда отиде у своје горње собе.{S} Дуго је тамо остал |
џарске земље тако да оставе ?! “</p> <p>Па онда, упрев опет у Рајка своје погледе, који сад не |
им.{S} Сад ћемо видети шта је !“</p> <p>Па онда Рајко узе живо да удара буздованом у оне катанц |
кажите грофу запамтиће он ово !“</p> <p>Па се онда Циганин мало устави.{S} Наже чутуру и опет с |
} Слатка, слатка моја госпођо !“</p> <p>Па онда Ружа остави свећу на сто, а сама паде на колена |
инко!{S} Нека ти је на здравље!“</p> <p>Па онда и старац добро повуче и настави да прича:</p> < |
своје чисте љубави према теби!“</p> <p>Па онда му приђе к лицу и пољуби га у чело.</p> <p>„Шта |
то троје под рувом јаничарским!“</p> <p>Па онда је посади поред ватре, изнесе јој у једној заст |
тила твојом господском беседом!“</p> <p>Па кад се опет посади, настави да говори: „ Јест, стриц |
несташним осмехом на уснама и у онима, „па са медом овако мирисним, и млеком тако слатким, и по |
ашћен и погледа је чисто са сажаљењем. „Па шта си ти то онда чула?!...{S} А питаш ме откуда га |
"195" /> гроф.{S} "Има!“ рече Манда. — „Па што ти то дете кријеш од мене?!“ „За то што јој је о |
том, као да Рајка не разбуди.</p> <p>— „Па нема, госпођо; све је то просто!{S} Него опет, посла |
ац запрепашћен. <pb n="78" /></p> <p>— „Па тако; дуго би било да вам то причан; уверих се да ње |
од таког чуда жива остала?!“</p> <p>— „Па и не могу све да вам причам.{S} Не можете ви замисли |
арца доћи ћу да те пробудим!“</p> <p>— „Па то је преко света!{S} Гледај само где ти је далеко т |
а моја суђеница!{S} Иди види чија је!“ „Па то је Мандина најмлађа кћи Сокица!“ прихвати мој Мар |
јко, молим те, хајдмо одавде! “</p> <p>„Па куда ћемо ?! “ питаше Рајко; „,ја велим најбоље је с |
нде пред ногама господаревим! “</p> <p>„Па шта да чиним ?!“</p> <p>— Да чекате док се истрезне! |
де си рањен, јадни мој Рајко?!“</p> <p>„Па немој се тако препадати!{S} Неће ми ваља да ништа би |
између двојих гвоздених врата!“</p> <p>„Па то ће бити,“ прекиде га Маргита, „она змијурина коју |
ја душом својом пролазила!...“</p> <p>„Па онда... од једанпут као да нека невидљива рука отков |
и у кукњаву; <pb n="130" /> а мој стриц Павле као стена хладан, па тек само по једну: „не може! |
прстом да мрдну!{S} Шта ли би мој стриц Павле рекао на све ово?!“</p> <p>И онда би узео да прем |
м јасно и поуздано знао шта би му стриц Павле рекао да је жив, и шта би радили онакви српски ју |
вала, волим и своје сестре од стричева, Павлију и Анђелију...“</p> <p>„Што говориш као да си де |
одговара нашој марљивости.{S} Ето роса пада, вода бруји, цвет мирише, ено негде близу нас шева |
, — хвала теби на витештву твоме!{S} Не пада смрт моја на твоју душу, али пада на моју душу, шт |
S} Не пада смрт моја на твоју душу, али пада на моју душу, што због мене тако млад гинеш.{S} Не |
г новца, и пусти га да са танким звеком пада на данце од бурета.</p> <p>Па онда као дивља мачка |
вори заклопче, диже аспре и пусти их да падају као плева; сиђе на четврту степеницу, отвори јед |
а, а наш народ вели, да су то љуспе што падају од змајевских панцира, кад се змајеви туку.{S} Б |
ебрни млаз, који сад само тихо мумлаше, падајући у пун котлић.{S} Склопи руке на груди; гледаше |
и плашт, који је са рамена онога старца падао на престо.{S} Један је младић склопио своје руке |
градић, који је и онда слабо коме у очи падао.{S} Па онда је страшном клетвом заклео све, који |
крстасту заставу, од које тешке кићанке падаху му по плећима; у десници држао је го мач, па њим |
сестре плавосивих дивљих голубица, што падаху преда њ на пут само да опет прну у вис, те да се |
тлости, која са свода, а из неких цеви, падаше овамо под земљу, па целу дворану прекршташе са д |
ке да прикупи густу црну косу, него јој падаше низ плећа у коврџастим таласима, који се као кри |
пка.</p> <p>— „Ружо!“ рече јој Маргита, паде јој око врата и пољуби је у образ; Ружо, моја драг |
ом снагом, коју само очајање дати може, паде на колена пред старим послаником и кроз горко јеца |
вом, па на њих спустила главу своју.{S} Паде у неки занос, у коме или није чула што јој он гово |
у она гњевно и сва пренеражена, па онда паде натраг на ону клупу.</p> <p>— „Узмите мало воде, с |
а онда Ружа остави свећу на сто, а сама паде на колена пред Маргитом; узе јој опет љубити руке |
а пред њима и пред свима својим млађима паде на Рајкова прса и плакаше у глас.{S} Да јој је био |
еће пијан младожења ни да чује !{S} Она паде преда њ на колена, склопи руке, па кроз сузе мољаш |
палца.</p> <p>Никакав зрак светлости не паде кроз тај отвор у ходник, али и Рајко и Маргита на |
аиђе на Ружу, која врисну и мало што не паде.</p> <p>„Не бој се!{S} Ходи само да ми будеш сведо |
3" /> столу, а патеру клецнуше ноге, те паде доле у столицу.</p> <p>„Грофица Маргита од Нађ-Бањ |
, посрну преко своје оборене столице, и паде.{S} Диже се страшна вика од гостију и запомагање о |
близу пећине.{S} Стена се опет окрете и паде на земљу са већом силином но пре, као да хоће да з |
а.{S} Гурну Бекира обема рукама те овај паде на земљу, а клеште му одлетеше под мехове.</p> <p> |
ви на осовини.{S} Један сутоњски прамен паде из пећине унутра у мрачни ходник а с њиме и глас с |
најближи вис космајски.{S} Чекали су да падне сутон, па тек да <pb n="226" /> се крену, да их с |
„да се на тебе наслоним....{S} Хоћу да паднем, тако ми срце куца а колена клецају!{S} Ох, мој |
ана џиновским капљама крви, које су се, паднув на њу, и саме скристалисале.{S} А овде и онде св |
сам госпођа била и куда ето доспех, ја падох на земљу као мртва.{S} Једног се дана хтедох закл |
и опет подигох руке, и очи, и срце, ево падох преда те на колена.{S} Била сам у бунту <pb n="21 |
ита га Маргита, кад јој и самој погледи падоше на онај ходник у зиду од леве певнице.</p> <p>„А |
де, и нехотице обори очи, те му погледи падоше на ибрик.{S} Није био нимало жедан на онако хлад |
„Ако ме волиш ма за трунку, “ — те речи падоше на срце Рајку као зрна из пушке, па се у исти ма |
{S} Како седаше у један сто, погледи му падоше на једна узана вратóца, која стајаху ошкринута, |
S} Гледаше постојано у лице Маргитино и пажљиво је напајаше хладном водом из златног пехара.{S} |
опцем, викну ластавици те ова сама врло пажљиво, али са свим сигурном ногом, изађе на суво, па |
га половина слушаше истом таквом жудном пажњом један тихи гласић, који у њему самом и од њега с |
кује руку његову, као да му тиме обрати пажњу на страхоте које види и од којих стрепи.</p> <p>„ |
све то и на сваку ситницу обраћао је он пажњу маџарској господи, јер му се чинило да свега тога |
p>Али кад се оно српске војводе Реља од Пазара, Милош Обилић, Милан од Топлице, Љутица Богдан и |
ину у моју родбину, која би је чувала и пазила као аманет, док ви не смислите на тенани како да |
х синовца у свој конак за кабадахију, и пазим га као да ми је син.{S} Поведи га у Стамбол, нека |
ти таква јуначка имена.{S} Ваљало је да пазиш и шта говориш и како радиш!“</p> <p>Ту се Рајко м |
а.{S} Рајко метну своју шубару под лево пазухо, преврети се по неколико пута, склопи руке на ор |
ито; пала међу нас из ноћи као из црног пакла!“</p> <p>„Молим!“ викну старац строго; „сваки по |
ће га сотоне усијаним клештима вући по паклу!{S} О јадна кћери, како си од таког чуда жива ост |
казаћу вам: „ено су у божјој руци!“ На пакост, наиђоше на твоју ластавицу и доведоше је!{S} Шт |
настави:</p> <p>„Сад ево једне прилике, пала овде међу нас као с неба...“</p> <p>— „Није с неба |
„Није с неба!“ прекиде га Манда љутито; пала међу нас из ноћи као из црног пакла!“</p> <p>„Моли |
беле зубе.{S} Коса јој се пореметила па пала низ плећа.{S} Рајко застаде за један тренутак збуњ |
ка, која је на твоје успаване трепавице пала од оног драгог камења и бисера, што га ено тамо на |
адно на још нежнију матер своју, па јој пала о врат и обасула је хиљадама топлих пољубаца.</p> |
ише и очи јој засенуше као да је на њих пала од некуд сенка тешког неког облака.</p> <p>— „Е, м |
Колики јој је језик!{S} Мало ме њиме не палацну у образ !“ рече Рајко па трже копље те се врата |
<pb n="28" /> црква те талире, нека се пале свеће за душе и твојих и њихових покојних док тали |
ка ишао је повисок бедем, утврђен јаким палисадима.{S} Улазило се у двориште преко једног дрвен |
ог напрезања одви је од прилике за пола палца.</p> <p>Никакав зрак светлости не паде кроз тај о |
кова у које га је страх везао био; моја памет, која мало час хтеде да прсне, нађе опет своју пр |
ена и готово збиљски у бризи, да јој се памет преврнула није.</p> <p>Рајко сад трљаше очи, ушти |
речи лагала.{S} Кад су му тако већ мало памет померили, Манда му световаше да отиде у Арад к не |
ла сам се онда молити Богу, нека ми бар памет преврне, те да у лудилу и не знам ништа и не осећ |
главу своју, као да хоће да стегне сву памет своју, погну се напред и гледаше жудно у далеке в |
пробуђен и тек осетивши да има и срца и памети; „госпођо, док бих ја нашао и довео ластавицу, д |
се опет граја од усклицавања у здравље паметне Циганчице.{S} Кад и то прође, стари гроф настав |
{S} И овај мали коњиц са ситном главом, паметним очима и красним облицима, и ова млада жена, ви |
и господин вели,“ узе патер преводити; „паметно си синко учинио што си то патеру поверио!{S} Зн |
оја је својом брзином и својом ситном а паметном главом издавала бедуинско порекло своје.{S} Ми |
воје бојазни, да не буде грофица помела памећу.{S} Али не имадоше срца да јој се противе ма у ч |
ахом својим, а узгред растапала по неки панцир од сребра и по неко јуначко срце испод панцира о |
низ моје грло; стас сам утегла у један панцир од драгог камења.{S} Сва трептим од светлости и |
од сребра и по неко јуначко срце испод панцира од сребра.{S} Јаворове гусле под прстима правог |
да су то љуспе што падају од змајевских панцира, кад се змајеви туку.{S} Биће да су се у старо |
х месечина, када су џиновски стражари у панцирима од сребра стражарили по зидинама градским и к |
равивши се. „Мислила сам да је то можда пањ на коме сте ви Срби секли главе вашим краљевима; ал |
један, право и равно пресечен — растов пањ.</p> <p>„Шта ли му је ово сад?!{S} Кад угледах ове |
ини остало само сељачко седало — растов пањ!“ рече Рајко, замишљен ставши између она два лава а |
баш ме копка да знам шта ће овај растов пањ овде?!“</p> <p>— „Махни се пања него казуј ако знаш |
да месо с робињице, а он већ лежаше као пањ на земљи.{S} Рајко се диже и гледаше га мирно за <p |
ј растов пањ овде?!“</p> <p>— „Махни се пања него казуј ако знаш шта је ово?“ рече Маргита па п |
ова гуњца, па се ниско пригну над самим пањем и оштро га посматраше, као да броји прстенове њег |
ставши између она два лава а пред самим пањем.</p> <p>Маргита се најпре дохвати руком својом за |
аше како би он дао своју главу, на оном пању одсећи, ако оно није цар Душан. „За ово,“ рече пок |
а преко снежног <pb n="20" /> Дурмитора пао у четинарске горе ужичке, да се у њима напоји мирис |
{S} Никад дотле није његов чисти поглед пао на толику и тако белу нежност, на тако топлу снежно |
како је трећи пут истина поклизнуо, али пао није, јер га је Душан од њених усана отргао.{S} Вер |
рик.{S} На голим ногама имала је турске папуче од жутог сахтијана, извијене у вршак који беше н |
и саркол јаничарски, па јој онда додаде пар црвених а широких турских чизама да их навуче.{S} О |
тави на подножју умке, да ту чека млади пар путника.</p> <p>„Ето то је пред нама Нађ-Бања!“ реч |
три круне и са три главе и са пуно три пара крила; како су поломили јатагане борећи се с њиме, |
аш према њој, она са вриском, који срце параше, јурну к њима, одгурну чауше и јаничаре натприро |
Дајте да одем да га питам за које би је паре предао вама да је поведете као слободну?{S} Цигани |
м храним, али то своје цвеће ни за које паре не дам!“ Ја јој онда испричах што милостивој госпо |
Слао је људе у Цариград, потрошио грдне паре, па ништа.{S} Мислили смо свиснуће.{S} Од муке зва |
одгурну оне грошеве. „Носите те сребрне паре, требаће вам за ваше слепце и просјаке! а не бих в |
стигнеш у свој дом, да пошљеш скелеџији паре што му скелу низ воду отиснусмо.{S} Знам ухватиће |
у Расину, и старцу на Вујну...{S} Пошљи паре за ону скелу !...“</p> <p>Поћута дуго, па тек рече |
е можеш ти њима, него они теби!{S} Узми паре, брајко, кад си тако лепе среће! “</p> <p>— „Не да |
е од скора дошао, сиромах је и дрхће за паром.{S} Дајте да одем да га питам за које би је паре |
агушљив од дима воштаних свећа, испуњен паром од пецива и пића. <pb n="202" /></p> <p>Горе у са |
изгорела!“</p> <p>— „Збиља, да запалим парче труда!{S} Биће боље!“ прихвати он; и запали повел |
е боље!“ прихвати он; и запали повелико парче труда и махаше њиме десно и лево и пођоше напред |
/p> <p>У зембилу старчевом нађоше једно парче погаче, једну или две прегршти ораха и три четири |
канине, привезане уз витки стас и танки пас узаним једним стамболијским шалом, притврђеним спре |
задевајући празан пиштољ за свој кожни пас.</p> <p>— „Еј, мени тужној ! “ врисну Маргита, па с |
а је Бог с вама!“</p> <p>Зачуше и лавеж паса и вику од људи са свим близу пећине.{S} Стена се о |
учини ми се да чујем вику неку и лавеж паса у даљини.{S} Окренух се и имадох шта да видим!{S} |
, него неку крупну псовку.</p> <p>Лавеж паса и вика од људи све се јасније чујаше.</p> <p>„Ама |
А кад ветар донесе нов талас од лавежи паса, она као преплашена срна утече у пустињакову пећин |
ран, утегао јој беше витки стас њен око паса, али мало на више свилена пупад као да нису смела |
p> <p>— „Како пусто?{S} Зар код толиких паса пусто?{S} Кад би и пси знали да пију, онда би и он |
ето вам планине, ето вас, а ето и ваших паса, па тражите.{S} А да знам где су и то знам, и каза |
ју невоље довољно бити оружје што га за пасом има.</p> <p>„Хајдете сад у име Божје за мном, и н |
, а десну спустио беше на велики нож за пасом.</p> <p>У великој дворани зидови беху покривени с |
аутку, чврсто се утегао широким шареним пасом, поврх овога црвен силав с пиштољима и ханџарем; |
огато маџарско руво, са широким златним пасом, о коме је висио један кратак шпански штилет, са |
оме наручју и однесе је као што би млад пастир јагње понео.{S} Она само отвори трепавице па га |
} Од муке звао је и Манду да му гледа у пасуљ, хоће ли вас наћи.{S} Она му куја једна причаше, |
о Рајко изађе зловољан из њихове одаје, патер узе вртити главом; подупре врх од свога дугачког |
p> <p>Кад оне речи Мартинове пројечаше, патер Амброзијус испусти из руку један велики воловски |
цима, те разумевао и говорио српски.{S} Патер Хијероними, који је пратио посаобину као секретар |
омче!{S} Добар јахач а и коњ му добар!“ Патер Хијероними превео <pb n="22" /> би чаушбаши на ср |
маџарска господа световаше се нешто са патер Хијеронимијем у најбољој одаји караван-сераја.{S} |
n="17" /></p> <p>„Је ли, братац!" упита патер Рајка изненадно; „ а ко тебе посла с таквим порук |
од винове лозе има реч!“</p> <p>Устаде патер Амброзијус у мртвој тишини и тек се накашља, а дв |
ји караван-сераја.{S} Мало час па изађе патер из одаје у ходник и удари се прсима у прса с Рајк |
и разговарати.</p> <p>„Мој братац!“ узе патер осмешкујући се да говори; „светла господа веле: а |
“</p> <p>„Пресветли господин вели,“ узе патер преводити; „паметно си синко учинио што си то пат |
све нових новцатих.</p> <p>„А ево,“ узе патер да говори, „његова те блиставост призвала да ти б |
образа ових витезова овде !“</p> <p>Узе патер Хијероними да врти главом и онда опет удари у маџ |
!“</p> <p>Трајало је мало подуже док је патер превео све оно што Рајко рече.{S} Много му сметаш |
им преведе Рајкове речи.{S} Па онда ће патер прихватити: „хајде, хајде! свршуј само ако имаш ј |
спавај; ваља сутра рано полазити!“ рече патер.</p> <p>„ Мислиш ли ти да она робиња сад спава?" |
аше Рајко.</p> <p>— „У добри час!“ рече патер; „а ја изађох да те к њима зовем.{S} Ходи унутра! |
— „Куд се ти заносиш, мој братац!“ рече патер малко нестрпљиво, па не хте то ни да преводи.{S} |
у потурченог Циганина!{S} Како оно рече патер Хијероними, да је она од велика господска рода, в |
здену чакљу?“ „Видим, видим!“ увераваше патер и не гледајући у вис. „Само хајде, свршуј!“</p> < |
е!“</p> <p>„Шут, шут, шшш!“ заћуткиваше патер Амброзијус барона.</p> <p>„Хе, драга моја, како ћ |
сви трештени пијани.{S} Пијан је чак и патер Амброзијус, а већ знате нашем господину никад ниј |
макли из Сегедина; него су се онај црни патер и она црна кучка договорили, да поделе благо наше |
мамузе по том камењу!“ рече дежмекасти патер утирући зној, и брижно гледаше за младићем, који |
скога!“</p> <p>У радосној раздраганости патер Хијероними изговори на латинском језику китњасту |
а се чује здравица, коју ће пречасњејши патер Амброзијус из великог хришћанског милосрђа да нап |
воли! “</p> <p>Насмеја се гласно и сам патер Хијероними, и насмејаше се сва господа кад им пре |
пуштајте и опростите ми!“</p> <p>Док то патер превођаше Рајко виде да на ћилиму, на коме стари |
На то ће стари посланик рећи нешто што патер преведе Рајку овако :</p> <p>„Његова блиставост у |
ка била заволела Рајка.{S} Али се синоћ патер Хијероними направио изванредно мудар и прозорљив. |
, показуј пут у караван-серај!“ рече му патер.</p> <p>— „Добро, кад тако заповедате!" прихвати |
ега тога нигде ван Србије нема..</p> <p>Патер Хијероними не могаше да стигне да забележи ни сто |
Рајко прекиде њихов разговор, дотакнув патера руком и рекав:</p> <p>„Кажи господи: на ову је к |
"15" /> Рајко закуца на вратима и преко патера запита: би ли стари господин допустио да му нешт |
ој одаји посадили се беху сви заједно с патером око сниске једне софре, притиснуте кондирима са |
старим мужем одбегла за младим... хеј, патеру, како се зваше онај ?!...{S} Мандо, како се зваш |
оних његових шест талира предаду њему — патеру, — да их он подели сиротињи за здравље ћесарево. |
ино се просу по <pb n="203" /> столу, а патеру клецнуше ноге, те паде доле у столицу.</p> <p>„Г |
и један и други, па предали та писмена патеру Амброзијусу.{S} Каже мени мој Мартин: „лажу, лаж |
и свој осталој господи, приђе к руци и патеру, и још једном са врата рече: „хвала вам, господо |
ити; „паметно си синко учинио што си то патеру поверио!{S} Знам ја, вели, има племенитих људи у |
м?!...{S} Ко +није сам патио што сам ја патила, или ко није очима гледао моје муке, тај не може |
аш каква је то гадна звер !{S} Да си ти патио хиљадити део онога што сам ја овде препатила, та |
шта да вам причам?!...{S} Ко +није сам патио што сам ја патила, или ко није очима гледао моје |
} Разбудише се и такнуше срдито гуске и патке, што, дуж брлога испред кућа, беху задремале; изл |
па да те благосиљам за све грозне своје патње, за све страшне немилости твоје !{S} Ево ти се за |
им корицама, па са сребрним или златним пафтама, <pb n="108" /> а дршком искићеном понеким драг |
алом, притврђеним спреда са две сребрне пафте у облику два бадема.{S} Руке јој до изнад лаката, |
е можеш <pb n="27" /> вратити.{S} Нишки паша нешто као рече да је боље да се ти у Београд врати |
мед ресулах! “ потурчише ме; поклони ми паша неколико кеса сребрних грошева. „Не треба ми то !“ |
стају. </p> <p>Кад се вратише са походе паши нишком маџарска господа световаше се нешто са пате |
ма!“ причаше Циганин даље. „Изађох пред пашу, повиках: „Алах-ил-Алах Мухамед ресулах! “ потурчи |
у старчевом, а уста мало отворио као да пева.{S} Старац се пригнуо мало к младићима па се загле |
шта ли му овај <pb n="117" /> уз гусле пева?!“ питаше Маргита и осећаше како јој се срце разме |
ђ слушаше шта му ослепљени син уз гусле пева.</p> <p>„Кад је воља божја да тако млада мреш, гов |
е! “</p> <p>„Е, мој Рајко, много се што пева чему ван песме нема станка.{S} Али ја знам да је Х |
у.{S} Ваљало нам је добро да тувимо што пева, јер би нас после питао шта је радио и како је гов |
ђи, терај!{S} Ето нас тамо.{S} Свирај, певај, пиј, лупај, свирај, целу ноћ.{S} Онаквог весеља |
угуши, или као да се заветовао да умре певајући.{S} Чак су и маџарска господа сама од себе ста |
„Рекао бих да се од двора чује свирање, певање и усклицавање, баш као да су сватови, а ено виде |
као да је и сам већ неколико ноћи пио и певао те промукао.</p> <p>„Кондор, Кондор, Кондор!{S}" |
ска ћеманета, други загрљени у гомилице певаху, а већина их је седела уз дрвене столове око ост |
д оловна ковчега, само као да боље чује певача и да му је ближе.{S} Загледа се најпре у Рајково |
граш и мали и велики па још маџарски да певаш!{S} Знаш, ниси хтела ни онда, па си морала!{S} Ха |
ало у брдо, у једном ниском лугу славуј певаше тужну и слатку неку песму, и не прекидаше је ни |
оја се улазило из те <pb n="99" /> леве певнице у сами зид иза олтара.{S} У ходник у томе зиду |
прстима повуче од ње и склони иза леве певнице.{S} Како седаше у један сто, погледи му падоше |
ди падоше на онај ходник у зиду од леве певнице.</p> <p>„Ама ја тебе чеках.{S} Не хтедох у свет |
врдом оловном поклопцу, кад ено ваља да педесет широких и дугачких плаштева од меке кадифе и јо |
рника имања, који је ваља да пре својих педесет година умр’о и наредио да га овде сахране! “</p |
кидај с мене месо усијаним клештима.{S} Пекао си ме пред Халил-бегом па сам зажмурила; али ноћа |
b n="41" /> мајстор сам и од мегдана, и пеливан сам!{S} Хоћеш да се бијемо?!“</p> <p>„Можемо и |
нда скочи, узе чупати своје косе, па, с пеном на устима, цикну грозу:</p> <p>„Ако си човек, бра |
> <p>Дотрча Циганин с чекићем у руци, с пеном на устима, с варницама у очима.{S} Гњевно викну п |
дићем, који се сигурним и лаким кораком пењаше уз гомилу цигала и камења.</p> <p>„Ама вреди да |
да ложим ватру, да чистим ковачницу, да перем и да кувам, да чекићем кујем потковице и клинце, |
ова два бокора !“ упитах је. „Синко, ја перем туђе кошуље, па се хлебом храним, али то своје цв |
у с ону страну ове зидине били царичини перивоји пуни шареног и мирисног цвећа, а сада ето крта |
ка а велика постеља са меканим свиленим перинама и узглавницима, кадифеним покривачима и завеса |
и и са перјаницама од орлова и соколова перја.{S} И још у сваком столу беше уз плашт прислоњен |
а челенкама од сребра и злата, или и са перјаницама од орлова и соколова перја.{S} И још у свак |
тњасто руво маџарско, с високим орловим пером на црном сниском калпаку, с кривом сабљом о бедри |
у старом Дунаву, Дунаво ће те изнети на песак земље маџарске, и предаће те твоме роду и твом за |
ту и није могао погинути!{S} Их, шта је песама мој стриц знао о <pb n="131" /> војводи Сибињани |
плавог камена, са млазевима од златног песка у њему.{S} На њој је, на једној богато извезеној |
лакше казиваше оно што је још остало од песме, док последње врсте „свадба била па се раставила, |
говоме имену има као почетак од некакве песме. „Рајко!{S} Боље од твојих речи очи ми твоје казу |
, мој Рајко, много се што пева чему ван песме нема станка.{S} Али ја знам да је Хуњадија Јанош |
к, и шта се коме најбоље свидело у оној песми.{S} У песми о Страхињи мени се најлепше учинило д |
коме најбоље свидело у оној песми.{S} У песми о Страхињи мени се најлепше учинило да је оно, ка |
није то одмах ни опазио, него казиваше песму и даље.{S} Али кад Краљевић Марко осече прву глав |
8" /> онда јасним грлом запевао по неку песму јуначку.{S} Ваљало нам је добро да тувимо што пев |
лугу славуј певаше тужну и слатку неку песму, и не прекидаше је ни једним дахом, баш као да је |
а.{S} Јаворове гусле под прстима правог песника одјекнуле би по неком причом, бистре ове воде, |
да је сабљом пресечен.{S} Осу се лупање песницама о сто и усклицавање гостију.{S} Па онда неко |
о.{S} Гости прихватише усклик и удараше песницама о сто, као да су се помамили.{S} Отмар тресну |
ачепљена изнутра.{S} Удари два три пута песницом у њих.</p> <p>„Шта је бре?!“ дрекну изнутра Ци |
чу о под, па је превали, и онда — удари песницом Маргиту у лево плеће, и диже руку да је и по д |
ађи!“ викну промукло стари гроф и удари песницом о сто.{S} Гости прихватише усклик и удараше пе |
је у стени начинио улом колико за своју песницу.{S} Покушао <pb n="148" /> је са неким од краћи |
а места као да га гуја уједе.{S} Отегну песницу, и лево и десно удараше <pb n="135" /> око себе |
кадифи и подиже према Мартину стегнуту песницу.</p> <p>„Овде, господо," зачу се јасан, а сада |
ну Мартина, па му рече: „Ево ти кеса са пет стотина талира.{S} Најми у Сегедину лађу, која ће Т |
рска круна, на којој је блистао крст од пет алемова, од којих онај у средини беше крупан као кр |
ше да је треба најмање четири, ако не и пет стопа у дужину, две стопе у ширину и бар једну стоп |
калуђера рекоше ми: има јој двадесет и пет година.{S} Ја је носим да ми се нађе рад лека.{S} Н |
имали муке да не поклизну; а ти си био пет дана на тешком месту сам, не са маштама и сенкама, |
нареди да с њоме пође Ружа, Мишко и још пет момака. <pb n="224" /></p> <p>Па онда отиде у своје |
ило.{S} Отишао је седој Влахињи у млади петак, кад се смркло.{S} Баба је наложила велику ватру |
тима, <pb n="105" /> — биле су поређане петачке, све буре до бурета, па повезане једне с другим |
могла да подигне чекић са земље.</p> <p>Пети дан, који беше већ трећи како ништа окусили нису, |
ше у каменом кориту.{S} Доле у Крушевцу петли се дозиваху кукурекањем које се разлегаше; овде и |
ега дана уставила би се на четвртом или петом ударцу.{S} Четвртог дана није могла да подигне че |
оспођо!{S} Сад ћу ти донети воде!“ па у петом скоку бејаше већ у капели, а на десетом кораку сп |
у старац, подбочи се у десни бок, куцну петом у пету, зазвекташе мамузе, те један пут те други |
, подбочи се у десни бок, куцну петом у пету, зазвекташе мамузе, те један пут те други пут, а ј |
оше да преноће поред оне ватрице испред пећине.{S} Рајко је испричао старцу све како је било у |
да пођу, ластавица неће да се макне од пећине.{S} Уједа зубма, бије ногама, себи не да прићи.{ |
дуго пред стеном, која их раздвајаше од пећине и ослушкиваху не би ли што чули.{S} Мало час па |
е и повуче — к једном отвору у стени од пећине. </p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1892 |
и једно поред другог на самом уласку од пећине.</p> <p>Старац изашао беше мало пред пећину, али |
дуго стојали пред оном стеном што их од пећине растављаше.{S} Дуго су са све већим напрезањем и |
ув шубару. „Опрости ми!...{S} Ја из ове пећине жив изаћи нећу, а ти ако жив останеш, сахрани ме |
ди његови обесе о најближе дрво до моје пећине, па ме после ви мртва скините и у пећину закопај |
овини.{S} Један сутоњски прамен паде из пећине унутра у мрачни ходник а с њиме и глас старог пу |
да згњечи онај прамен сутона, што је из пећине дрзнуо да завири у ону црну гробницу, или — као |
ога дихања ослушкивали, да ли се што из пећине чује.{S} Али се више ништа није чуло.</p> <pb n= |
ивоту?!“</p> <p>Рајко скочи к отвору из пећине и викну: „Брзо оче, дај воде или вина ил’ ракије |
S} Прођоше и ону стену испод које су из пећине овамо ушли.{S} Опазише сад да је она и с ове стр |
; оштар је као гуја.{S} Седи тамо у дно пећине, па кад видиш да Турци преко мене мртва к теби с |
лавеж паса и вику од људи са свим близу пећине.{S} Стена се опет окрете и паде на земљу са већо |
ање свога срца чујаше, казиваше му да у пећини нема више никог живог.{S} Тада прва мисао Рајков |
му на знање, кад год би појачана вика у пећини одјекнула у јачем куцању срца њеног.</p> <p>И Ра |
ену и лају помамно.{S} Велика је вика у пећини.{S} Рекао бих да се свађају ако се још и не бију |
смаја.</p> <p>Маргита је сама спавала у пећини, а старац и Рајко седели су горе на градском зид |
аквим истим крстом, као што беше онај у пећини.</p> <p>Прођоше повећи број гвоздених врата у зи |
љуби!...{S} Шта оно би с тобом јутрос у пећини, кад муња севну и гром пуче?...{S} Тобож не смеш |
авиш понеки дан и ноћ, па се тек опет у пећини створиш?“ питаше ме санџак-бег. „Ко шта може јад |
олим своме Богу <pb n="157" /> овде над пећином!“ Добри моји сељаци помолише опет сребрне гроше |
жала је Маргита на покровцу једном пред пећином, а поред ње се беху посадили на маховинасто сте |
ближе, опазе да ватра гори пред једном пећином, у стени под самим некадашњим градом, и да поре |
не.</p> <p>Старац изашао беше мало пред пећину, али се одмах врати.</p> <p>„Примичу се скотови! |
оча се вину на својој осовини и затвори пећину.{S} Њих двоје беху у једном мрачном узаном ходни |
S} Али кад Маргита хитро скочи унутра у пећину, он пође за њом а за њиме и старац.</p> <p>„Госп |
а вода Дунаво !"</p> <p>Маргита отиде у пећину те по мирисном сену, што у једном куту беше поло |
се мало.{S} Кад турски самсови дојуре у пећину, наћи ће Маргиту с ножем у срду !{S} А кад Турци |
ножем просећи ћу стену, колико да се у пећину живи провучемо, па већ после како нам Бог да!“</ |
на коме је био урезан крст, нагнуо се у пећину као да је био на каквој осовини.{S} Испод ње се |
ећине, па ме после ви мртва скините и у пећину закопајте!{S} Ето беже, то је све што те молим, |
вљи пустињик, светомрзац, бега од њих у пећину, он их мирно посматраше за неко <pb n="70" /> вр |
емо у лево да не удара хајка на свечеву пећину! <pb n="83" /> Немој, беже... немој амана ти!... |
, ако Бога знате!{S} Немојте на свечеву пећину, хоће нас белај снаћи!{S} Аман беже да скренемо |
као преплашена срна утече у пустињакову пећину.</p> <p>Рајку се за неколико тренутака било смрк |
андила хватао у се, као какав преврнути пехар од углађенога сребра, па је онда спуштао као неку |
м поред ње.</p> <p>Дохвати један златан пехар, исплакну га и насу воде и онда јој приђе.</p> <p |
наручју на сребрном столу, а из златног пехара, водом запаја?....{S} Је ли да је вредно било за |
во је напајаше хладном водом из златног пехара.{S} Мало час па она подиже трепавице те уморно и |
ху, врева од живог разговора и звека од пехара, чаша и судова на столу.</p> <p>Кад њих троје до |
росто једном хрпом од златних кондира и пехара, од сребрних скриња и скрињица, од свакојаког зл |
кад у томе брзоруки момци напунише све пехаре редом, онда један старачки а промукли глас озго |
и од зеленог камена, што беше претрпана пехарима, кондирима, скрињицама и ковчезима.{S} Маргита |
се до појаса!“</p> <p>„Уби ме, сеци ме, пеци ме! пред тим крштеним човеком нећу ти поиграти ни |
д дима воштаних свећа, испуњен паром од пецива и пића. <pb n="202" /></p> <p>Горе у самом зачељ |
едела уз дрвене столове око остатака од печених јагањаца и око још пуних боца.</p> <p>Кад се на |
и, па брже боље повадише <pb n="156" /> пешкире, одвезаше сребрне грошеве, те све један по једа |
рај!{S} Ето нас тамо.{S} Свирај, певај, пиј, лупај, свирај, целу ноћ.{S} Онаквог весеља не виде |
!{S} Они су сад сви трештени пијани.{S} Пијан је чак и патер Амброзијус, а већ знате нашем госп |
есни.{S} Уз то се био пропио, па кад је пијан онда је прави сотона.{S} Кад не бих хтела да му и |
се Борчија; „него ето та слуга, или је пијан или луд, блене у младу па не зна шта свира!" — „Б |
ну никад није много требало!{S} Ко није пијан, то је она црна змија Манда и њена кћи.{S} А Манд |
и младожењу да ми опрости.{S} Аја! неће пијан младожења ни да чује !{S} Она паде преда њ на кол |
он матор, она матора; а он уз то још и пијан, трештен пијан.{S} Хајде почесмо.{S} Накриви капу |
матора; а он уз то још и пијан, трештен пијан.{S} Хајде почесмо.{S} Накриви капу старац, подбоч |
нда опет једне ноћи кад он беше трештен пијан, покушам поново срећу да бегам.{S} Ишла сам целу |
е ко год спава, нек растрезне ко је још пијан, нека распитају и доведу амо свакога, ко ма и уоб |
себе одгурну. „Како да закољем човека и пијана и везана?!{S} Не може то.{S} Било би то и грехот |
оме га запе, виде да је грехота убијати пијана човека.{S} Окрену цев горе у таваницу и одапе.</ |
и опалите му врућих четрдесет батина!“ Пијани гости узеше да кликћу од радости и да пљескају.{ |
, ха, ха!{S} О хо, хо, хо!“ церекаше се пијани Силађије. <pb n="206" /></p> <p>„Ељен Силађи!“ в |
} А да није то тамо Бенглер-бег?!“ рече пијани старац, па се окрете према Рајку и гледаше га за |
е чардаш, изгуби старац кораке, ударише пијани гости у смех!...{S} Расрди се старац младожења п |
ња!{S} А, шта велите?!“</p> <p>Гракнуше пијани гости у смех и у кликтање и у пљескање.</p> <p>„ |
не ни пошто!{S} Они су сад сви трештени пијани.{S} Пијан је чак и патер Амброзијус, а већ знате |
оше кроз гомиле веселих и више или мање пијаних сељака.{S} Успеше се уз камените степенице.{S} |
подин постао други човек.{S} Узео је да пије много више но пре, постао је љут и прек.{S} Један |
их паса пусто?{S} Кад би и пси знали да пију, онда би и они за госама својим у двор, и онда, он |
д ће то бити?!{S} Они могу да остану да пију до зоре, а зором, рече ми Ружа, кренуће се у Сегед |
и нит’ се жене, нит’ се бију, нити вино пију, док не зовну у дружину Сибињанин Јанка!{S} Веруј, |
ћу да бијем!{S} Како сме псина једна да пиљи у твоје лепо лице, кад је само моје ?!“ Сад што да |
жива предавати, онда... ево ти мој мали пињал; оштар је као гуја.{S} Седи тамо у дно пећине, па |
асом, као да је и сам већ неколико ноћи пио и певао те промукао.</p> <p>„Кондор, Кондор, Кондор |
ну.{S} Учини му се шта више као да неко пипа одонуд врата, као да се нека рука полагано пружаше |
ди једно старинско копље и њиме опрезно пипаше под, на који наступаше.{S} Прођоше и ону стену и |
листак хартије.{S} На њему је маџарски писало ово:</p> <p>„Слатка моја Ружо и добри мој Мартин |
писмо, које је сам стари деспот на кожи писао.{S} У њему вели како је његов син деспотовић Стев |
ао овамо и један и други, па предали та писмена патеру Амброзијусу.{S} Каже мени мој Мартин: „л |
у ужљебу сребрна кутија, у кутији тајно писмо, које је сам стари деспот на кожи писао.{S} У њем |
и негде у једном од ових столова!{S} Не пита се сад више ко смо и шта смо.{S} Него да се са наш |
би му стриц рекао, па онда пређе да се пита: а шта ли би на то рекли Бан Страхиња и Краљевић < |
беше га мало и зачудило што га она тако пита.</p> <p>„Зар ти мене не водиш к њима?{S} Зар ти ни |
Тек се иза нас продра мој старац: попе, питај мене, ја сам им кум! хоће се они, хоће, само се о |
разбудити; а то бар није грех.{S} Ето, питај дванаест сребрних престола владичанских: је ли гр |
ми срдито рече: „ено где је, иди па га питај! “ “</p> <p>„Таква ти је она!“ рече Циганин чисто |
, и пустите ме да се дома вратим.{S} Не питајте за што.{S} Него ме милостиво пуштајте и опрости |
дрхће за паром.{S} Дајте да одем да га питам за које би је паре предао вама да је поведете као |
сама у себи говори, рече: „ама и ја се питам, је ли ово сан, или машта, или је ово све у истин |
Него то је баш оно о чему хтедох да те питам.{S} Била си госпођа.... опрости, Бога ми си госпо |
господару!“</p> <p>„Ама ја дођох да те питам: јеси ли ти баш прави мајстор?“ питаше Рајко.</p> |
и данке и хараче </l> <l>Што ђе отме да питања нема,</l> <pb n="132" /> <l>Цурама је срећу заст |
одан?{S} Ако оштроумљу вашем подвргнете питање просто, ко је њега нама наметнуо, ако посмотрите |
ирок.</p> <p>Насмеја се Рајко на онакво питање.</p> <p>„Бог с тобом, госпођо, шта ти зовеш школ |
и ако ни сам не знађаше коме управо то питање управља.</p> <p>„Шта оно рече?“ питаше старац по |
ихвати старац очевидно изненађен онаким питањем, па онда одмах мирно настави: „биће да су то це |
S} А кад би то моји новци били па се ја питао, ја бих рекао: да се поделе сиротињи, нека моли Б |
ро да тувимо што пева, јер би нас после питао шта је радио и како је говорио онај јунак, и шта |
це с оним великим јунацима, и као да се питао с њима за јуначко здравље.{S} Ето видиш, кад оно |
ече јој Рајко. „Циганину кажи да сам те питао, уме ли он да кује сребрне <pb n="40" /> потковиц |
оја слатка и милостива госпођо, како то питате?!...{S} Та како да не верујем!{S} Та он једини и |
аље, хоћеш ли ми право казати што ћу те питати ? “</p> <p>„Ако нећу теби, који си божји угодник |
дете као слободну?{S} Циганина не вреди питати, јер ми вечерас сви рекоше да је он одбио велике |
} Не; чекај!{S} Хтела сам те већ једном питати: где си ти учио школу витештва?!“</p> </div> <di |
поче Рајко; „док си причала ја све себе питах: „кад је ова жена такав јунак, ја какви су јунаци |
ри Циганин па испаде на праг.</p> <p>— „Питах твоју мајсторицу, јеси ли мајстор од заната, па м |
м. „Па шта си ти то онда чула?!...{S} А питаш ме откуда га ја знан?{S} Па познао сам га чим сам |
Рајко и доиста се мало застиде; „ако ме питаш да ли сам обегенисао где какву девојку и да ли са |
не говориш просто и отворено; што ме не питаш право?" прихвати Рајко живо.</p> <p>— „Слушао си, |
“</p> <p>— „Ко ме посла?!{S} Како ти то питаш?“ рече Рајко малко збуњено а нешто мало и срдито. |
ви! “</p> <p>„Ама како ти то говориш?!" питаше Рајко, који и не слућаше о чему Бекир мисли.</p> |
Мислиш ли ти да она робиња сад спава?" питаше Рајко нешто снужден; „вала дао бих главу, ако се |
и где да се сакријемо у овим урвинама?" питаше Маргита па дркташе као прут, и грчевито крхаше п |
ад смо ми секли главе нашим краљевима?" питаше Рајко гласом који издаваше да му је криво.</p> < |
ти на скелу!“</p> <p>„Где је виноград?" питаше Рајко, коме нова једна мисао сину.</p> <p>— „Ето |
ојих стрепи.</p> <p>„Чујеш ли самсове?" питаше га тихим и устрептаним шапутом на ухо.</p> <p>— |
ица њена.</p> <p>„Што си тако заћутао?" питаше га Маргита седајући на сено у кола.</p> <p>— „Не |
Јеси ли је купио или на сабљи задобио?" питаше Рајко.</p> <p>— „На сабљи!" рече Бекри-Бекир пон |
„Јеси ли му се понудио да му помогнеш?" питаше га отац. „Бог с тобом, бабо! нисмо ли с њиме у з |
?{S} Зар ти ниси од њих к мени послат ? питаше она у чуду; веђе јој се саставише и очи јој засе |
— „Какав си болан ти то Мусломанин ?! “ питаше га Рајко као прекоревајући га.</p> <p>„Море, каб |
дмо одавде! “</p> <p>„Па куда ћемо ?! “ питаше Рајко; „,ја велим најбоље је склони се ти у једн |
p>„ Али ко сте ви у тој чудној ношњи! “ питаше старица, па се изви из Маргитина загрљаја, и узе |
<p>„Мартине, познајеш ли ко је ово ?!“ питаше Ружа.</p> <p>Мартин гледаше за неколико тренутак |
му овај <pb n="117" /> уз гусле пева?!“ питаше Маргита и осећаше како јој се срце размекшава.</ |
им!“</p> <p>„А твоја земља, Маџарска?!“ питаше Рајко.</p> <p>— „Јесте.{S} Кад бих се већ морала |
диш ли како се светли земља маџарска?!“ питаше га она.</p> <p>— „Од запаљених ритова!{S} Како н |
в стар човек или каква баба видарица?!“ питаше Маргита све шапутом, као да Рајка не разбуди.</p |
а устави ластавицу.</p> <p>„Шта рече?!“ питаше га сва пренеражена.</p> <p>— „Не знам ти ја каза |
поче да окреће. „Шта то рече Мартин?!“ питаше он час младу Циганчицу десно, а час матору Циган |
S} Је ли вера, да ником казати нећеш?!“ питаше Рајко.</p> <p>„Вера!{S} Тврда турска вера!“ одго |
....{S} А што ли си тако ружно уснила?“ питаше Рајко с неком детињском радозналошћу.</p> <p>„О, |
места стрче кроз зидине и из рушевина?“ питаше она старца, седајући поред њега,</p> <p>— „Ене с |
pb n="182" /> <p>— „Каква је то плоча?“ питаше Рајко показујући на један поширок бео камен, на |
питање управља.</p> <p>„Шта оно рече?“ питаше старац посланик, окренув се млађој господи из св |
екати !“</p> <p>„А кога то мислиш оче?“ питаше Рајко радознало.</p> <p>— „Причаћу ти све на шир |
еби Рајко ?{S} Шта ти је витеже млади?“ питаше га не са бригом, него са задовољним а једва прик |
у поспе растопљено сребро те посребри?“ питаше он.</p> <p>„Не знам то; а можда би и то ваљало" |
а ли бих могао да говорим са господом?“ питаше Рајко.</p> <p>— „У добри час!“ рече патер; „а ја |
>„Виде ли ону звезду што прелете небо?“ питаше је Рајко неким радосним трепетом и шапутом.</p> |
лену, мишљах пуче чоха. „Зар баш тако?“ питаше. „Јест тако нам очију, лепо нас учи да ено вам п |
ватре.</p> <p>„Видиш ли те ватре тамо?“ питаше је Рајко, показујући јој руком ватре на далекој |
е питам: јеси ли ти баш прави мајстор?“ питаше Рајко.</p> <p>— „Како ода шта!“ рече Циганин; „м |
образе. „Да ли је волим ма за трунку?“ питаше сам себе, и онога часа нађе да треба да то што ј |
и твоја Сокица младеж на левом колену?“ питаше је <pb n="195" /> гроф.{S} "Има!“ рече Манда. — |
и.</p> <p>„Има некакво весеље у двору?“ питаше Маргита живо и под притиском неке зле слутње.</p |
драга моја Ружо, о чему ти то говориш?“ питаше је Маргита. „Где је гроф?{S} Страх ме да га мој |
ноћ, па се тек опет у пећини створиш?“ питаше ме санџак-бег. „Ко шта може јадној раји?{S} Она |
то смучи!“</p> <p>„Валах, ако је нећемо пити што си је и доносио?" прихвати Циганин. „А мени се |
кули Сибињанин Јанка и узеше рујно вино пити, Маргита поче полагано да склапа своје трепавице, |
ми се нађе рад лека.{S} Нећемо је ноћас пити.{S} Ја је сркнем само кад ми се што смучи!“</p> <p |
штаних свећа, испуњен паром од пецива и пића. <pb n="202" /></p> <p>Горе у самом зачељу седео ј |
чисто угибао под сваковрсним јестивом и пићем, седело је бар двадесет и четири госта.{S} Ваздух |
ем пресећи, али нећу нож да поганим.{S} Пих, скоте један! “ и пљунух му три пута у лице!{S} Нек |
ме него с једном Циганчицом!“</p> <p>— „Пих!“ узвикну Рајко и још нешто промрмља. „Али што да п |
ој је осамнаеста година, а знам шта јој пише у судбини, па је кријем и отимам од тебе!“ А она к |
ко тихо звиждање или као пиштање врбове пиштаљке.{S} Па онда, као да једна снежна грудва или не |
се само као неко тихо звиждање или као пиштање врбове пиштаљке.{S} Па онда, као да једна снежн |
S} Прођоше га мравци кад из чатрље зачу пиштање и гласно плакање оне жене.{S} Скочи к вратима о |
ребра. <pb n="209" /></p> <p>Рајко трже пиштољ.{S} Али већ у тренутку, у коме га запе, виде да |
ен?“ рече Рајко мирно задевајући празан пиштољ за свој кожни пас.</p> <p>— „Еј, мени тужној ! “ |
ој кремен, подасу јој чанак, подасу оба пиштоља, па их онда намешташе <pb n="86" /> по земљи је |
двор, она пуцаше на нас кроз прозор из пиштоља.{S} А кад разбисмо врата нађох је где лежи на п |
ареним пасом, поврх овога црвен силав с пиштољима и ханџарем; испод сплава, изнад и десног и ле |
ем... баш онде где јој срце куца, један плав младеж.{S} Молимо...{S} Молимо... покажите ви шта |
мао је на себи уске чакшире од загасито плаве чохе опточене црним гајтаном; носио је пресне опа |
а.{S} Није ни гледала у њих него у онај плави пламен од ћумура, а ко би знао куд су јој мисли л |
тола под се подизао на две степенице од плавичастог мрамора, па онда пружао у широку једну зара |
ела да ромиња.{S} И небо више није било плаво него сиво; Копаоник и Јастребац замотавали су гла |
жа трпеза у зачељу била је од углачаног плавог камена, са млазевима од златног песка у њему.{S} |
месец се спушташе к западу.{S} На тамно плавом и високо издигнутом небу пуно звезда.{S} Свеж по |
мо као старије у црнину завијене сестре плавосивих дивљих голубица, што падаху преда њ на пут с |
вци кад из чатрље зачу пиштање и гласно плакање оне жене.{S} Скочи к вратима од чатрље, али их |
на наслони чело на дрвени сто па бризну плакати.</p> <p>„Ама шта је све ово, госпођо?!{S} Овај |
ину пута, љубљаше јој колена и скуте, и плакаше горко.</p> <p>„Еј, колико смо суза ми за вама п |
а својим млађима паде на Рајкова прса и плакаше у глас.{S} Да јој је био једини брат од заклетв |
ног ћеманета, које мало час онако тужно плакаше, сад све саме варнице прште.{S} Погледа к робињ |
његовим лако пробијаше румен младости и пламен узбуђености.{S} Цела му је појава била пријатна |
Није ни гледала у њих него у онај плави пламен од ћумура, а ко би знао куд су јој мисли лутале. |
му срце закуца бурније и како му удари пламен у образе. „Да ли је волим ма за трунку?“ питаше |
хар ветар диже,</l> <l>А из друге мавен пламен лиже </l> <l>А трећа му проговара глава.</l> <l> |
ли тек кад је змај почео да пушта модар пламен.{S} Ето мени кроз који дан од санџак-бега поздра |
и змај, цар змајски, беште Турци да вас пламен његов не дохвати!{S} Јаох, браћо, изгибосмо!{S}" |
, кад си мој први девојачки занос, чист пламен невине једне љубави, погасио буром мојих уздаха |
Кад кошеви и сењаци око двора букнуше у пламен и кад ми вичући „Алах—Алах!“ грунусмо у двор, он |
="52" /> увод, који мало час па букну у пламенове и живо кликтање.{S} Изгледаше Рајку као да из |
се преварих!“</p> <p>Сад Рајку ударише пламенови у образе; нешто као гњев усколеба срце његово |
д не беху више мекана кадифа него топли пламенови од жарког огња у срцу, она му живо рече:</p> |
е српско поштење!“</p> <p>Ударише Рајку пламенови у образе.{S} Очи му се разгореше топлом ватро |
д и угледаше један мали и сићушан бледи пламичак, који <pb n="97" /> наизменце засветли, па поб |
ш док се не спреми све што треба за мој план.{S} Видећеш, мој ће те старац носити као кап воде |
свањива дан, у који ће од некуд из ових планина, усред Шумадије, да се дигне човек, да народ ос |
моја Расина!{S} Тамо су негде иза оних планина!...{S} Чудо, како ми се нека тежина на срце нав |
еде своје да лутају правцем к рудничким планинама.{S} Неколике јако светле звезде трептаху над |
да сам слушао да овде негде у рудничким планинама има неки Светогорац испосник, за кога народ п |
благи, да л’ ћу доживети да њега у оним планинама дочекам?!“ говораше Рајко сам себи. „Ко зна!. |
том прича. „Стари људи казују да овде у планинама има негде велика царска остава, — све бачве п |
и смилуј се ономе добром старцу тамо у планинама !" <pb n="218" /></p> <p>И онда јој поток суз |
њега.{S} Пошљите кога Србина у рудничке планине старцу Теодосију у Вујан, да му каже да смо нас |
Рајко од Расине, да продреш у рудничке планине, да дигнеш нешто од онога блага, њиме да искупи |
ед вече ето ти нашег Краљевића Марка из планине, па као узгред прича, како је у лугу видео Аћим |
никада ни видети нећу ове дивне горе и планине!“</p> <p>„О, Рајко, Рајко!“ викаше га озго Марг |
да овде нису; а ето вам урвине, ето вам планине, ето вас, а ето и ваших паса, па тражите.{S} А |
добро.{S} Па ћемо онда заједно натраг у планине...{S} Знаш, понећеш и ону заставу..“ и онда опе |
ко жив останеш, сахрани ме негде овде у планини, па ми обиђи гроб молитвом и поменом.{S} А јави |
ирисним <pb n="153" /> мелем-поветарцем планинским, Маргита оживљаваше као цветак, који је од ж |
од свега онога што му Рајко казиваше о планинским ланцима, о висовима, селима и засеоцима, а ј |
/p> <p>Маргита се била умила на бистром планинском извору испод града, па се осећаше хитра као |
о, изгибосмо!{S}" Поломише се Турци низ планину, побацаше и пушке и јатагане, оставише и коње и |
„Бога ми, ово иде нека ломњава оздо уз планину!“ рече он.</p> <p>„Јесте, синко!{S} Баш као да |
вораше Рајко, спуштајући Маргиту на тај плат, нека си бар између златних лавова и сребрних орло |
у пљескање.</p> <p>„Мартин ће скупо да плати ову луду шалу! “ промрмља Циганка у љубичастој ка |
сам те задужио ма чим, ево си ми богато платила и преплатила твојом господском беседом!“</p> <p |
Халил-бег Махмут-беговић <pb n="51" /> платио овде, ево... виш’ овде на ову асуру... овде, две |
два пуна и лепа бокора босиљка. „Шта си платио за њих?“ упита га Маргита. „Нисам ништа!“ рече М |
мо у српскоме крају потражи.{S} Не жали платити!"</p> <p>Мало после опет зовну Мартина, па му р |
воја штета!{S} Ако испадне добро, да ми платиш за сваку по овакав талир, а од блага, кад га нађ |
„Ама вреди да поломе мамузе.{S} С овога платна можете најбоље да видите, како је град некада им |
штаху пошироки рукави од дебела сељачка платна, који се уз доручне зглавке припијаху доручницим |
дну.</p> <p>„Ево, да сад изађемо на ово платно!“ рече Рајко меким гласом у коме се, у јасном ме |
" /> се видело као једно уско и дугачко платно, па даље иза њега један снизак и раван тамносив |
це младић пође напред к једном обрваном платну од зидина, које се наслањаше на високу кулу једн |
иганин понизно.</p> <p>Доиста ућутка се плач робињин.{S} Али Бекри-Бекир не смеде да отвори вра |
у твоју доброту!“ говораше Маргита кроз плач.</p> <p>„Бог нек те прати, и анђели његови нек те |
мајка, моја добра стрина Круна, удри у плач и у кукњаву; <pb n="130" /> а мој стриц Павле као |
ху, као оно у деце кад хоће да бризну у плач.{S} Ал’ се још не заплака него настави:</p> <p>„Ка |
поче гласно да јеца, просто грцајући од плача.</p> <p>Рајку се најпре учини да се негде неко ве |
овором неразумљивим.{S} Али кад поче да плаче и да јеца, он се полагано маче од ње, спусти се н |
бразе ваљају.</p> <p>„Госпођо, немој да плачеш!...{S} Нећу ја умрети...{S} А баш и да умрем, па |
Рајко и још нешто промрмља. „Али што да плачеш?{S} Кад те твој господин види, он ће вратити нев |
ог раста, стојала је, и управо иза њега плашљиво на златне лавове погледала, по једна од злата |
и трепавице, па подигне очи, па се опет плашљиво осмехне.{S} Не знаш кад је лепша!{S} Чини ми с |
би се секли, ко ће само пре да ми дода плашт свој! “ „И веруј, би се секли!{S} Али су њихови и |
перја.{S} И још у сваком столу беше уз плашт прислоњен по један дуг и широк мач, већином у зел |
растовим столовима, изабра један велики плашт од златне тканине, у којој све бели кринови сребр |
свакоме столу лежао је по један широки плашт, понеки од свиле, понеки од кадифе, понеки од тка |
седела је једна млада жена у црни тешки плашт завијена и црном копреном по лицу покривена, па н |
столовима, радосно понудио свој мекани плашт?{S} Та мачевима би се секли, ко ће само пре да ми |
ном куту беше положено, разастре црвени плашт Рајков и на њему убрзо заспа слатко,</p> <p> како |
ј велики и широки јермелином постављени плашт, који је са рамена онога старца падао на престо.{ |
ељак, да дижем и теби за поњаву додајем плашт, који је покривао господска прса и јуначка рамена |
гусле гуди.{S} Јунак, који је у животу плашт овај носио, неће се срдити да га теби, тако младо |
ом, златом и ситним бисером.{S} На сред плаштанице стајао је велики златан крст сав посут драги |
} На њој је, на једној богато извезеној плаштаници, стојала царска круна, на којој је блистао к |
ог углађеног мрамора, застрвена је била плаштаницом, која је била дивно извезена свилом, златом |
ено ваља да педесет широких и дугачких плаштева од меке кадифе и још мекшег зибелина!"</p> <p> |
веруј, би се секли!{S} Али су њихови и плаштеви и њихови мачеви, па би и главе своје дали били |
ина!"</p> <p>„Јест, госпођо, ама су оно плаштеви велике господе и великих јунака, који су с наш |
постављен и оперважен зибелинима.{S} На плаштовима су били понамештани калпаци са челенкама од |
у јавио, кад бих заспала на зибелинском плашту каквом!{S} Овако, на твоме гуњчету сниваћу само |
че, диже аспре и пусти их да падају као плева; сиђе на четврту степеницу, отвори једно аковче, |
Као да је вихор ветар духнуо па их као плеву и прашину однео!...{S} Знате како је то чудно бил |
Нико од вас не зна колико је он невин и племенит био.{S} То је био један истински беспрекорни в |
ако је он невин, како добар, како мио и племенит, ти би тек онда мене разумела!"</p> <p>Још се |
а да погинем.{S} Волим пред ногама моје племените и добре госпође погинути, него поред оних циг |
глави, с прстом у руци, с изразом неке племените одважности и радосног поноса у лицу, благосиљ |
" /> њему преда.{S} Од Рајка чистијег и племенитијег срца није било.{S} Док је жив био дивила с |
о патеру поверио!{S} Знам ја, вели, има племенитих људи у твоме народу.{S} У последњем рату, им |
ићемо га," говораше Мартину, "као да је племић од ове старе господске куће.{S} Ковчег од углађе |
>„Стани господине!{S} Зар тако маџарски племић дочекује своју верну жену?{S} Не срамоти свој об |
, а наслонив <pb n="11" /> се леђима на плетер од чатрље, млада једна — Туркиња.</p> <p>Била се |
гате шаре од мрког, жутог и зеленкастог плетива исплетене.{S} На глави му је сниска шубара од ц |
.{S} Коса јој се пореметила па пала низ плећа.{S} Рајко застаде за један тренутак збуњен, како |
пи густу црну косу, него јој падаше низ плећа у коврџастим таласима, који се као крило гавранов |
учена у белу свилу, с расплетеном и низ плећа спуштеном косом.{S} У руци је носила један диван |
онда, кад се усијају, месо са мишица и плећа живој хоће да откида! “ Маргита се ту устави па с |
и онда — удари песницом Маргиту у лево плеће, и диже руку да је и по други пут удари, али му ј |
попев се по степеници и покушавајући да плећима подигне ону плочу. „Да смо џинови и да имамо пу |
жу и да подупру зидину својим гвозденим плећима.{S} Изнад њих су овде и онде биле уз зид прикуц |
.{S} Удари ме једном Борчија гудалом по плећима: „хеј, што гребеш, јеси л’ полудео?!{S}" Ништа |
аву, од које тешке кићанке падаху му по плећима; у десници држао је го мач, па њиме показивао у |
tone unit="*" /> <p>После неколико дана пловила је Дунавом повелика једна шајка.{S} Пред крмано |
о чудо, да се показало да је дух слаб а плот јака.{S} Тек опет жао ми је што се преварих!“</p> |
и више самом себи понављати оне речи: „плот је слаба а дух је јак, “ па онда чисто са очајањем |
и опет се накашља и онда рече: </p> <p>„Плот је слаба а дух је јак!{S} Разумеш ти то?“ </p> <p> |
њега висаше.{S} За њим уђе Маргита.{S} Плоча се вину на својој осовини и затвори пећину.{S} Њи |
а.</p> <pb n="182" /> <p>— „Каква је то плоча?“ питаше Рајко показујући на један поширок бео ка |
едине изгубила.{S} Од широких мраморних плоча, које су јој теме покривале, остала је само једна |
оје су водиле на више до једне гвоздене плоче у таваници од ходника.</p> <p>„Овуда немамо куда |
готово на коленима испод огромне камене плоче што изнад њега висаше.{S} За њим уђе Маргита.{S} |
пролом учинити.{S} Биће да су се на ову плочу навалиле хрпе од градске рушевине!{S} Хајдмо сад |
роводе !{S} Него да седнемо мало на ову плочу!“ рече Маргита.</p> <pb n="182" /> <p>— „Каква је |
и и покушавајући да плећима подигне ону плочу. „Да смо џинови и да имамо пун ковчег барута, па |
и гости узеше да кликћу од радости и да пљескају.{S} А млада невеста, сва пребледела, <pb n="49 |
ше пијани гости у смех и у кликтање и у пљескање.</p> <p>„Мартин ће скупо да плати ову луду шал |
диже руке у вис, склопи их живим једним пљеском и рече: „о, хвала теби, наш велики Боже!{S} Гос |
, мени тужној ! “ врисну Маргита, па се пљесну рукама, а срце јој се следи. „Где си рањен, јадн |
Маријо и Јосифе!“ врисну старица, па се пљесну рукама; је ли ово сан, ил’ је јава?{S} Анчи, Мар |
овита.{S} Овде је око нас по земљи пуно пљоскица од лискуна, а наш народ вели, да су то љуспе ш |
ож да поганим.{S} Пих, скоте један! “ и пљунух му три пута у лице!{S} Нека га !{S} Хајде сад, ј |
га плашљиво на златне лавове погледала, по једна од злата саливена кошута.</p> <p>Кад би се она |
а и курјакова, све то споменима на лов, по гудурама великог једног добра што га гроф имађаше у |
елу долину између две снежнобеле груде, по којима се танка бела ћерћелија тек као сива магла у |
у још и неколике мање круне и дијадеме, по свој прилици царичине, краљевске и деспотске.{S} Она |
руци старчевој.</p> <p>„Хвала ти, оче, по хиљаду пута!{S} Ако ми Бог помогне нећу те постидети |
у напред.{S} Цар је имао на глави шлем, по коме се око чела повијао царски венац; у левој руци |
о је једна робиња коју је овај Циганин, по имену Бекри-Бекир, пре неку годину у Маџарској зароб |
оља, па их онда намешташе <pb n="86" /> по земљи једно поред другог на самом уласку од пећине.< |
унапред знам да излаза нећемо наћи!{S} По сну, који сам ноћас снила, пре ће бити да ћемо... ил |
сарколима на глави, али без оружја.{S} По даље иза ове гомиле ишли су растројено и полагано ча |
ли да кроз њиве и поља носе мртваца.{S} По дивној месечини пошли су све корак по корак напред.{ |
је пред подне кад нас овде затвори.{S} По свој прилици чекаће да се добро смркне па да нас изв |
им звекетом прате сваки његов корак.{S} По прсима је притегао џемадан од црвена сукна, из којег |
ше све топлије чак до у срце његово.{S} По дужем ћутању рећи ће Рајко!</p> <p>„Ти си госпођо ум |
си погинуо!{S} Гледај па хватај пут.{S} По ноћи је превалило.{S} Јевросима ти је спремила у бис |
аше земљакиње што онако млада робује, а по мраку ми је светлила светлост господског образа ових |
ема пута, него се тера преко равнице, а по трагу других кола, правцем на исток к једној умци, н |
асточио као буре кад му прсну обручи, а по средини остало само сељачко седало — растов пањ!“ ре |
а!“</p> <p>Тано викаше Рајко узбуђен, а по ртењачи просуше му се неки хладни жмарци.{S} А Марги |
Арпад устаде и приђе Рајку, потапка га по рамену, говораше му нешто маџарски и заврши рекав тр |
па кад чу приђе к младићу и потапка га по рамену као да му одобрава.</p> <p>„Е баш ми је жао, |
</head> <p>Између онога оловног ковчега по коме је Маргита легла, положив себи под главу гуњче |
те Рајко мораде изаћи на колски пут да по мраку не би залутао.{S} А чим поче да свиће он окрен |
дубоко уздахнув, отвори очи.{S} Погледа по звезданом небу, погледа око себе, погледа у Рајка и |
ислоњена уз обрушену једну зидину, која по свој прилици бејаше остатак од некадашњега спољњег з |
рисним дахом својим, а узгред растапала по неки панцир од сребра и по неко јуначко срце испод п |
а ти зовеш школом витешта?{S} У нас има по манастирима школа, где се учи књига и летургија, али |
се светлуцаху златни и сребрни окови на по некима од њих.{S} Владала је нека света тишина, прек |
ој је уз зид према прозорима била једна по сниска а велика постеља са меканим свиленим перинама |
скочила у остатак од градскога рова, па по њему тражила комадиће од горског кристала.</p> <p>„У |
живети његов долазак, а ти си млађи, па по божјој милости и можеш га дочекати !“</p> <p>„А кога |
да опет нека дугачка рука брисаше врата по целој ширини њиховој.</p> <p>„Није авет!“ рече Рајко |
п потрча, што брже може, у гомиле света по дворишту, лајући као да се помамио; па онда још брже |
аном нежношћу, па га онда пољуби у уста по други пут, промуцав тихо: „збогом!.... хвала ти!“ Од |
рно зујање и жврчање скакаваца и бубица по ледини, азурни зефири с неба просипали дажду од симп |
о дође онај кога чекасмо!“ Удари се бег по колену, мишљах пуче чоха. „Зар баш тако?“ питаше. „Ј |
аник ћесара и краља угарског у Цариград по нарочитом послу, од кога је зависило хоће ли се исто |
у руку у висину, погнув се мало унапред по коњићу своме, јури кликћући као млад соко.</p> <p>Ча |
<p>„Молим те, оче, стрпи се док ти све по истини испричам, па ме онда суди и ако је право баци |
ко буде воља божја!{S} Причаћемо ти све по реду, само ако нас пустиш да се гдегод овде преко но |
аше а Рајко прихвати: „причаћемо ти све по реду оче.{S} Није ово младолики јаничар, већ је ово |
/> учинио, да коме ћу?{S} Баш ћу ти све по истини казати!“ одговори Рајко.</p> <p>Накашља се ст |
че Рајко узбуђен и онда узе причати све по реду како га је, како рече, нечастиви три пута искуш |
о често одлазио својој цркви да проведе по који дан.{S} А опет би се једнако бринуо како му је |
одржала, прислоњена је била овде и онде по која сиротињска чатрља.{S} Пред једном, која је стај |
од њега одмакла, отварајући овде и онде по неко ново аковче.{S} Па онда враћајући му се пуна ус |
„Богме ће господа моја поломити мамузе по том камењу!“ рече дежмекасти патер утирући зној, и б |
о спавао, али кад отвори очи виде да је по рамену покривен својим малим гуњцем и да поред њега |
сребра.{S} На свакоме од њих стојала је по једна владичанска митра, искићена иконицама и драгим |
а летњега дана године 1699 пролазила је по рушевинама од некадашњега двора и града Кнез-Лазарев |
до ноћас не видех ни у сну!“ Маргита је по свој прилици није ни слушала.{S} Она гледаше на небо |
и змајеве.{S} У свакоме столу лежао је по један широки плашт, понеки од свиле, понеки од кадиф |
с другу страну овога знамења стојао је по један висок оклопник, са сребрним оклопом на прсима, |
е било у Крушевцу, а после и све што је по Београду слушао о последњем рату између султана и ће |
{S} Тек, шта ја говорим?!{S} Нека му је по хиљаду пута слава, што вас је из чељусти оних погани |
тену.{S} Првих дана могла је и да обије по <pb n="150" /> које зрно од стене; трећега дана уста |
вест јаничарима и чаушима да се устроје по странама рад заштите посланика и свите његове.{S} И |
пред Маргитом; узе јој опет љубити руке по стотину пута, љубљаше јој колена и скуте, и плакаше |
какав Србин витез!{S} Је л’ ти то боље по вољи?“</p> <p>— „Само кад си се разведрила, па не ма |
Јанош од наше горе лист, а знам најбоље по томе, што је прадед или чукундед моје старе мајке, ј |
ет и седам златних прстенова, у свакоме по један алем драги камен, крупан <pb n="118" /> као ле |
<p>Поможе јој руком својом да се попне по стени, коју су кише и снегови углачали, и онда њих д |
сутрашње радове, посадио све задругаре по столичицама око огњишта, пустио и женскадију да стан |
немамо куда даље!“ рече Рајко попев се по степеници и покушавајући да плећима подигне ону плоч |
ољи није било ни мислити.</p> <p>Кад се по други пут од њега подиже, Маџарица му пружи један ду |
и свежа као тица на грани.{S} Вераше се по рушевинама од града као веверица; час би се дрско ус |
оју шубару под лево пазухо, преврети се по неколико пута, склопи руке на оружје у силаву и стад |
по ногама и по рукама.{S} Молила сам се по цео дан и по целу ноћ Богу из гласа и на коленима, к |
аво !"</p> <p>Маргита отиде у пећину те по мирисном сену, што у једном куту беше положено, раза |
возденом кавезу, па још окована у ланце по ногама и по рукама.{S} Молила сам се по цео дан и по |
уно ватре; подиже леву руку и погледаше по њој горе у висину, као да гледа у крстату заставу, к |
ати за кудрави врат, па га онда тапкаше по глави и тепаше му: „моје верно псето, мој верни стар |
иганину, загрејаше му се очи и заиграше по оним талирима.</p> <p>„А би ли то исто било да се на |
а неки тренутак <pb n="13" /> преврташе по своме сећању. „Гроф Аладар од Нађ-Бање биће сад да ј |
мирно, а с прекрштеним рукама, корачаше по соби.{S} Беше се пустила у неке дубоке мисли.{S} У д |
о је пред Циганиновом чатрљом седела, и по турски у жутим шалварама и црвеном јелеку одевена би |
могло јој се одмах видети и по очима, и по лицу, и по стасу, и по кроку, да је од господска род |
p> <p>Већ по виткости и лепоти стаса, и по оном поноситом гипком ходу, изгледало је да то није |
би по неком причом, бистре ове воде, и по гдекоји би слепи гуслар на овој мраморној чесми <pb |
Веле познаје се то и по њеној лепоти, и по њеној доброти.{S} Сад било да то јесте било да то ни |
ти и по очима, и по лицу, и по стасу, и по кроку, да је од господска рода!{S} Па то господство, |
е одмах видети и по очима, и по лицу, и по стасу, и по кроку, да је од господска рода!{S} Па то |
егова се вика узе да ломи испод свода и по зидинама, и загрме сва дворана и готово <pb n="114" |
езу, па још окована у ланце по ногама и по рукама.{S} Молила сам се по цео дан и по целу ноћ Бо |
ед растапала по неки панцир од сребра и по неко јуначко срце испод панцира од сребра.{S} Јаворо |
ргиту у лево плеће, и диже руку да је и по други пут удари, али му је у исти мах Рајко дохвати |
и да њене топле усне нађу његове усне и по трећи пут, пољуби их једним дугим, дугим пољупцем, к |
е мојих година!{S} Нисам слушао да се и по трећи пут оженио !{S} Ово мора да је нека пометња!</ |
ма рукама миловаше ластавицу по гриви и по глави и гукаше јој час српски час маџарски, као да с |
азговараху нешто између себе маџарски и по свој прилици мио им беше онај поглед на околину.{S} |
у који ће се наћи жена, вредна да ти и по лепоти и по доброти буде мио друг у животу!...{S} Зб |
не!“ Узеше моји јадни сељаци помаљати и по који дукат, те га додавати на оне сребрне купе, док |
ли?{S} Вала могло јој се одмах видети и по очима, и по лицу, и по стасу, и по кроку, да је од г |
е наћи жена, вредна да ти и по лепоти и по доброти буде мио друг у животу!...{S} Збиља, Рајко.. |
о рукама.{S} Молила сам се по цео дан и по целу ноћ Богу из гласа и на коленима, купала сам се |
што замишљен.</p> <p>Био је и невесео и по готову срдит.{S} Невесео од жалости која му притиски |
сподскога рода.{S} Веле познаје се то и по њеној лепоти, и по њеној доброти.{S} Сад било да то |
упе; овде и онде понеки сељачки шешир и по гдекоја женска марама.{S} Из села и у даљини чуо се |
са пуно тешких златних ланаца о врату и по грудима.</p> <p>Кад оне речи Мартинове пројечаше, па |
ји као кип, и са усхићењем погледала би по таласима од зелене горе, који се пружаху на све стра |
под прстима правог песника одјекнуле би по неком причом, бистре ове воде, и по гдекоји би слепи |
<p>„Молим!“ викну старац строго; „сваки по реду !...{S} Рекох ево ње.{S} Туркиња, Чивутка, Рацк |
ражари у панцирима од сребра стражарили по зидинама градским и кроз све јунаштво своје кришом п |
тебе растати ваља.{S} Бога ми, да си ми по сто пута род, не би ми милије било што сам поред теб |
ти аманет желим да предам.{S} Да си ми по сто пута рођени син, веће ти добро не бих могао желе |
отиња раја.“ Опет, хвала Богу, имамо ми по нешто што ви немате.{S} Имамо ми нашег Краљевића Мар |
цу и доведоше је!{S} Што је доведоше ни по јада, али, кад хтедоше да пођу, ластавица неће да се |
ме, пусти ме из кавеза.{S} Узех радити по ковачници као да сам се у циганској <pb n="77" /> че |
рећи ће Рајко Маргити. „Старац ће доћи по нас кад се отресе Турака.{S} А можда се боји да га и |
мориш, а у том ће ваља да и старац доћи по нас!“</p> <p>У зембилу старчевом нађоше једно парче |
амо ће га сотоне усијаним клештима вући по паклу!{S} О јадна кћери, како си од таког чуда жива |
ћу да сваки од вас, који сте моји, баци по једну киту у гроб оваквог витеза.</p> <p>Ружа и Март |
њиме десно и лево и пођоше напред корак по корак.</p> <p>„Ево једних врата!“ привика Маргита жи |
} По дивној месечини пошли су све корак по корак напред.{S} Кад већ измакоше из сеоских атара, |
ов.</p> <pb n="144" /> <p>„Ако си човек по три пута те заклињем Богом и светим Јованом, казуј н |
у и јунаку Бановић Секули!{S} И ја знам по неку....{S} Хоћеш да ти кажем једну како се Јанко ож |
два сина, који ће његово име са славом по свету да пронесу.{S} Колико год ју је пута призивао, |
рам.{S} Удари ме једном Борчија гудалом по плећима: „хеј, што гребеш, јеси л’ полудео?!{S}" Ниш |
али чардаш!“ Па Циганин превуче гудалом по струнама.</p> <p>„Нећу ти ја ноћас пред тим младим ч |
и тешки плашт завијена и црном копреном по лицу покривена, па немо гледала у мртвачки ковчег, к |
н их загледаше, преврташе их, све један по један, узе их тобож мерити на длану леве руке, звекн |
одвезаше сребрне грошеве, те све један по један на сиџаде пред санџак-бега. „Аман, беже, покло |
у сваком столу беше уз плашт прислоњен по један дуг и широк мач, већином у зеленим кожним кори |
pb n="128" /> онда јасним грлом запевао по неку песму јуначку.{S} Ваљало нам је добро да тувимо |
е?{S} Бога ми као да су живи па једнако по народу пролазе.{S} Пође народ к цркви на сабор.{S} П |
д једног кујунџије лонче, у коме ће око по ноћи сребро да топе.{S} И растадоше се оба задовољна |
ној зверској јазбини претрпела!{S} Мало по мало па осећах како се и сама претварам као у неку з |
у, да ову мало подигне.{S} Како је мало по мало запајаше, виде да је готово у своме левом наруч |
њега блеђаше пред њеном лепотом, и мало по мало па као да га нестаде.{S} Учини му се да је оста |
напором окрете Циганина на прса и мало по мало и не без муке, веза му руке на леђа!{S} Није ду |
си застао иза свите; стојао си сам мало по више ове чесме; и окренуо си се био и гледао к мени. |
стране ове три трпезе поређано је било по шест престола од сребра.{S} На свакоме од њих стојал |
риц Павле као стена хладан, па тек само по једну: „не може!...“ „нек се потруди, па нека опет з |
г хлада.{S} Ево два дана како се возимо по твојој земљи, нигде грма, нигде липе!{S} Ако видиш п |
p> <p>„ То знам! “</p> <p>— „Знаш ли то по себи?!“</p> <p>„Баш по себи!“</p> <p>„Е, онда нема н |
д сваке митре беше прислоњена уз престо по једна владичанска штака, понека од седефа а понека о |
ријама, које затвараху, нађе онако исто по неколико катова широких полица, а на њима мртвачке к |
Што је Рајка највише зачудило, беше што по средини између она два лава, што ричу, и испред орла |
шње спахије нудиле.{S} Опростите ми што по незнању замишљам да може бити нисте при новцу и за т |
чи, ваш сладак глас!{S} Та прво сам вас по гласу и познала!{S} Слатка, слатка моја госпођо !“</ |
као да си видовита.{S} Овде је око нас по земљи пуно пљоскица од лискуна, а наш народ вели, да |
м тојагама.{S} Тек би се од часа на час по неко од њих залетео на гомилу турске момчадије и деч |
на самрти твојој позајми!{S} А кад смрт по мене дође, наћи ће ме да сам пред ногама нашег цара, |
шак који беше назад поврнут.</p> <p>Већ по виткости и лепоти стаса, и по оном поноситом гипком |
а мука!{S} Треба, веле, да се то кује у по ноћи и кад је млад месец на небу !“</p> <p>„Сад је м |
и дрангулијама, те га као кићанке бију по бедрима, па ситним звекетом прате сваки његов корак. |
ко испадне добро, да ми платиш за сваку по овакав талир, а од блага, кад га нађеш, мени четврти |
велико у злато оковано еванђеље, што му по крилима положено беше.</p> <p>Иза овог златног прест |
рне <pb n="40" /> потковице, и да ћу му по неком великом послу доћи.{S} Иди сад!{S} И Бог ти на |
аставу, од које тешке кићанке падаху му по плећима; у десници држао је го мач, па њиме показива |
а, с варницама у очима.{S} Гњевно викну по турски: „овамо, кучко, или ћу ти сад главу размрскат |
ио да напије здравицу.{S} Вино се просу по <pb n="203" /> столу, а патеру клецнуше ноге, те пад |
доиста била сјајна господа, што шетаху по развалинама двора Лазарева.{S} Барон Арпад Сент-Кира |
ке, она обема рукама миловаше ластавицу по гриви и по глави и гукаше јој час српски час маџарск |
м руком, а млада жена тапкаше ластавицу по врату и намешташе јој чупу од гриве изнад чела и теп |
“</p> <p>„Можемо и то.{S} Али сад дођох по другом једном послу!“ рече Рајко, па махну мало глав |
<p>— „Знаш ли то по себи?!“</p> <p>„Баш по себи!“</p> <p>„Е, онда нема ништа!...{S} Све бадава! |
и, нигде грма, нигде липе!{S} Ако видиш по неки јаблан, то ти је све.{S} Да није да понека шева |
средини дворане и њеном зачељу.</p> <p>По средини дворане стајале су три високе и широке трпез |
смо!{S}" Поломише се Турци низ планину, побацаше и пушке и јатагане, оставише и коње и конопце. |
асти, исправи се, покри лице рукама и — побеже од Маргите.{S} Одјури све на прстима кроз дворан |
к себи и поправих се, а он онда поново побесни.{S} Уз то се био пропио, па кад је пијан онда ј |
збиљно и невесело преда се; бејаше мало побледела а углови од усана грчевито задрхтаваху, као о |
као неуглачано сребро; и уста јој беху побледела и полуотворена показиваху њене беле зубе.{S} |
ји <pb n="97" /> наизменце засветли, па побледи, засветли па се чисто угаси.{S} Похиташе брже п |
ђе па пољуби икону богородичину, али не побожним целивом, како то скромни Хришћани чине, него с |
м покову еванђеља, прекрсти се трп пута побожно и шапатом рече: „о часни крсте и свето еванђеље |
ави мојима у Расини!“ Саже се па с пуно побожности пољуби старца у руку.{S} Па <pb n="87" /> он |
е да види откуда та светлост.{S} Али се побоја да се Маргита не преплаши кад се са молитве дигн |
ред иконом Мајке Божје.</p> <p>Рајко се побоја да није излудела, кад оно поче да узвикује говор |
није и гласније, док се Рајко не узе да побојава да ће се они млађи људи још и покрвити.{S} Али |
ере у мене!{S} Може бити баш да ме се и побојаваш!{S} А тако ми образа и српског поштења ево са |
м скоком скочи до ње и до посланика.{S} Побојао се да се није што незгодно десило царевом госту |
<p>„Хвала Богу! рече тај човек Рајку; „побојах се нећете ни доћи и ево чак узех премишљати да |
г облака.</p> <p>— „Е, моја госпођо!{S} Побојаше се они да се због тебе не заметне кавга с Турц |
.{S} Јаукнуше моји сељаци, па брже боље повадише <pb n="156" /> пешкире, одвезаше сребрне гроше |
који му бејаше некаква својта, па онда поведе ластавицу за улар.</p> <p>Постало је много мрачн |
нека доведе два најбоља лекара.{S} Нека поведе и за њих оседлане коње, и нека им обећа што год |
сведок!“ рече јој, па је узе за руку и поведе доле у велику дворницу, где је сад лежало тело Р |
ог рањенога Рајка, па га узе под руку и поведе. „Мартине, преклињем те, пошљи одмах овог часа т |
ко само хоћеш, буди спремна да те ноћас поведем у твој завичај!“</p> <p>„Да ме.... поведеш.... |
ам за које би је паре предао вама да је поведете као слободну?{S} Циганина не вреди питати, јер |
едем у твој завичај!“</p> <p>„Да ме.... поведеш.... ноћас.... у мој завичај ?!....{S} О мој сла |
дахију, и пазим га као да ми је син.{S} Поведи га у Стамбол, нека види силу и господство, е да |
ступањ, на коме беху поређана и ланцима повезана аковчад.{S} Отрже силним једним напором заклоп |
оређане петачке, све буре до бурета, па повезане једне с другима гвозденим ланцима.</p> <p>„Бић |
>После неколико дана пловила је Дунавом повелика једна шајка.{S} Пред крманошем седела је једна |
а!{S} Биће боље!“ прихвати он; и запали повелико парче труда и махаше њиме десно и лево и пођош |
вачнице.{S} Обесио о десном рамену неку повелику чутуру, а под левом мишицом носи велику гужву |
аметно си синко учинио што си то патеру поверио!{S} Знам ја, вели, има племенитих људи у твоме |
о уз друго стојали, можеш ми се ваља да поверити... збиља, има ли гдегод жена коју волиш?“</p> |
кости овог вилинског стаса, што се тако поверљиво уза те приљубљује... шта ли је слађе: живети |
му се она о десно раме, и са слободом и поверљивошћу сестринском према брату своме, наслони сво |
дупираше јужни крај неба.{S} Лак и благ поветарац дуваше отуда.{S} Из најближе шуме с ону стран |
ко издигнутом небу пуно звезда.{S} Свеж поветарац дуваше од Јастрепца.{S} Нигде никога.{S} Рајк |
о да кроз растове шуме шумадијске бруји поветарац, који се понео чак отуда са сињега мора, па п |
и са слатком тишином, и са овако свежим поветарцем, који оживљава и умор односи, није тешко бит |
им, а под мирисним <pb n="153" /> мелем-поветарцем планинским, Маргита оживљаваше као цветак, к |
што беше онај у пећини.</p> <p>Прођоше повећи број гвоздених врата у зиду, десно од њих, па он |
ди да сте царевину имали!“ Отвори један повећи ковчежић.{S} Извади из њега једну високу дијадем |
понека цигла, па камен; пови се коров, пови се трава, зашушта џбун, а мој стари пријатељ, цар |
зго са рушевина понека цигла, па камен; пови се коров, пови се трава, зашушта џбун, а мој стари |
а поче нешто спорије и теже да дише.{S} Пови се мало на десно и лице јој се сад окрену право ка |
ти главу на Рајково гуњче, намести се и пови се гипко телом до на саму ивицу од оловна ковчега, |
као иста стена.</p> <p>А стена се опет пови на осовини.{S} Један сутоњски прамен паде из пећин |
тре очи да види боље.{S} Јест љуља се и повија се, али му се све поче око њега да окреће и несв |
краја.{S} Очевидно је било да се ходник повија у круг.{S} Пођоше најпре на десно, прођоше многа |
м косом.{S} Погусте и дуге веђе лепо се повијају изнад два црна ока, која свагда право гледају; |
узана калдрма, која долажаше из вароши, повијала се поред ње горе уз брдо, док се није у трави |
био је средина, око које се она гомила повијала час напред, час на десно, час на лево.{S} Уз њ |
ћерћелија тек као сива магла у вис тихо повијала и још тиме спуштала.{S} Никада до тада Рајко н |
имао на глави шлем, по коме се око чела повијао царски венац; у левој руци држао је крстасту за |
ад лаката, где се бели рукави од кошуље повијаху у гужву, беху голе.{S} У једној је руци носила |
и усклицавање гостију.{S} Па онда неко повика да се утишају, те да се чује здравица, коју ће п |
омчадије и дечурлије, кад би ова гласно повикала: <hi>„ха, бре, вур ђаур!“ </hi> па би се узела |
ричаше Циганин даље. „Изађох пред пашу, повиках: „Алах-ил-Алах Мухамед ресулах! “ потурчише ме; |
им па гледам у њу. <pb n="48" /></p> <p>Повикаше сви гости у глас: „чардаш! чардаш!" хоће младо |
в џбун зовина дрвета.{S} Танке стабљике повиле се под теретом крупног цвета и наднеле над румен |
име показивао у напред; главу беше мало повио налево унатраг, као да се окреће к јунацима своји |
пун воде.{S} О ону страну јарка ишао је повисок бедем, утврђен јаким палисадима.{S} Улазило се |
д Турака и ђаура.</p> <p>Крепак један и повисок старац, — с руменим образима, белом на округло |
ву новог Ћуприлића! “</p> <p>То је онај повисок и вижљав младић, што испред самог старог послан |
а пола хвата од ових оклопника беху два повисока млада раста, којима и стабло и грање и лишће б |
е уз зидину.</p> <p>На једној широкој и повисокој коцки од мрамора беху саливене па позлаћене н |
али је била обучена у белу свилу, а на повисоком и танком врату носила је низове од бисера и д |
ху у тамноплаве одјеке.{S} На обнаженом повисоком врату савио се један низ крупног црвеног мерџ |
кочијашу.</p> <p>Око дворишта од двора повлачио се један јарак, који је био пун воде.{S} О ону |
пљу млеко у уста и ко зна шта још те ме поврате.{S} Нит’ могу да утечем, нит’ могу да се убијем |
мехну и не рече ништа.</p> <p>Рајко јој поврати ибрик.{S} Требало је сад да пређе на ствар због |
, или — мрети!"</p> <p>Овај мирни говор поврати мир у душу Маргитину, и куцање њеног бурно узбу |
ужбе довде, четири за четири дана твога повратка, а два уз то на поклон! “</p> <p>Рајко се зару |
ијана, извијене у вршак који беше назад поврнут.</p> <p>Већ по виткости и лепоти стаса, и по он |
чврсто се утегао широким шареним пасом, поврх овога црвен силав с пиштољима и ханџарем; испод с |
па задовољан тим претходним, и ако врло површним, испитом, узе да маџарској господи шапутом а н |
емљи поред мехова, па би их овда и онда повукла да духну у жеравицу на огњишту, те да се не уга |
.. пољубимо!“</p> <p>Она се хитро диже, повуче га руком у вис, загрли га.{S} Рајко скиде шубару |
гвожђем!“ рече, „али нису забрављена!“ Повуче <pb n="96" /> за алку и врата се отворише.{S} Вл |
да видиш нешто много лепше!“ и онда га повуче к трећој прилици на мраморној коцки, лево од оне |
плачем!"</p> <p>Рајко се све на прстима повуче од ње и склони иза леве певнице.{S} Како седаше |
па их крепко дохвати обадвоје за руке и повуче — к једном отвору у стени од пећине. </p> </div> |
је.{S} Као да га неко узе за обе руке и повуче, диже се и приђе к Маргити.{S} Пригну се полаган |
ву размрскати!{S}" Дохвати је за косе и повуче.{S} Чауши је прихватише за руке и помогоше Циган |
н промрмља нешто па наже чутуру и добро повуче.</p> <p>„Ја да црних калуђера, е баш брате знају |
здравље!“</p> <p>Па онда и старац добро повуче и настави да прича:</p> <p>„Ја да поганих самсов |
је грло суво, те дохвати чутуру и опет повуче добро.</p> <p>„Јеси ли је купио или на сабљи зад |
уге трепавице и како су јој обрве право повучене, и како је бела у лицу, и како чудном милином |
и оне дуге трепавице и оне дуге и право повучене обрве, и оно сниско а право чело, којега су ми |
адох чизмом на прса и рекох му: „ево си погана звери у мојој руци! могла бих ти грло овим ножем |
рло овим ножем пресећи, али нећу нож да поганим.{S} Пих, скоте један! “ и пљунух му три пута у |
овуче и настави да прича:</p> <p>„Ја да поганих самсова; онаког зверја још не видех!{S} Кидисаш |
пута слава, што вас је из чељусти оних поганих Сарацена избавио !{S} А ваља да ће дати да се с |
занос, чист пламен невине једне љубави, погасио буром мојих уздаха и даждом мојих суза.{S} И оп |
у таваницу и одапе.</p> <p>Пуче пуцањ, погасише се скоро све свеће, утекоше Цигани свирачи, ут |
>У зембилу старчевом нађоше једно парче погаче, једну или две прегршти ораха и три четири јабук |
да је виде просечену ?!</p> <p>Оно мало погаче већ су појели били; живели су сад о оно нешто ор |
бруса, на који Рајко положио беше нешто погаче, млада црна лука, соли и млада сира.{S} Прихвата |
жудно напи млека, одломи један комадић погаче, па поче да једе с њоме липов мед. „А, “ рече он |
вако мирисним, и млеком тако слатким, и погачом овако белом, и са овако пуно добрих <pb n="72" |
и; још мање јата дивљих голубова; испод погдеког мостића од брвана жабе су невесело крекетале.{ |
онека шева прне с пута у вис, и да није погдекоје чапље, да се на једној нози стојећи замишљено |
вас не бих бранио!{S} Бранићу вас па да погинем.{S} Волим пред ногама моје племените и добре го |
ундед моје старе мајке, један Кемењија, погинуо на Косову, бранећи од турске сабље главу Јанков |
доћи и ево чак узех премишљати да ниси погинуо!{S} Гледај па хватај пут.{S} По ноћи је превали |
p>— „Ако ти је неко од твојих на Косову погинуо, еј вала му!“ па Рајко подиже мало са главе шуб |
д ногама моје племените и добре госпође погинути, него поред оних циганских врачара господовати |
шубарицу; „на бољем месту и није могао погинути!{S} Их, шта је песама мој стриц знао о <pb n=" |
лица њеног.</p> <p>Рајко сад не скидаше поглед са њеног осмехом озареног лица а саму себи говор |
ј жени.{S} Никад дотле није његов чисти поглед пао на толику и тако белу нежност, на тако топлу |
рски и по свој прилици мио им беше онај поглед на околину.{S} Рајко прекиде њихов разговор, дот |
Беше у оној дивној летњој вечери диван поглед.{S} Чаробност му је порасла тајанственошћу којом |
да право гледају; из њих светао отворен поглед, истина, не сева претњом, али као да гласно казу |
да по звезданом небу, погледа око себе, погледа у Рајка и онда тихо и разнежено рече:</p> <p>„К |
вори очи.{S} Погледа по звезданом небу, погледа око себе, погледа у Рајка и онда тихо и разнеже |
ама, а кад се мало умири он диже главу, погледа кип Душанов и рече полагано: „опрости ми царе г |
}" Па онда се диже на ноге, скиде капу, погледа к оној трпези на којој светлуцаху у драгом каме |
се да нешто баш близу њега зашкрипе.{S} Погледа и не хте очима да верује.{S} Учини му се да се |
плакаше, сад све саме варнице прште.{S} Погледа к робињи и виде како јој низ образе једна суза |
<p>Маргита дође до младе Циганчице.{S} Погледа је оним широким и меким погледима својим, у кој |
аргита, дубоко уздахнув, отвори очи.{S} Погледа по звезданом небу, погледа око себе, погледа у |
који је одмах иза коњушница почињао.{S} Погледа у звездано небо па се пусти у неке мисли.</p> < |
Чекић удари у мехове мимо ње.{S} Она га погледа, не скидаше са његова дивља лица погледе своје |
е слободно сазнати.{S} Не смеде више да погледа ни у мерџан; а још мање у оне сенке у које се м |
S} Он би се само овда и онда окренуо да погледа да ли млада Маџарица није у седлу заспала, и ув |
/p> <p>Маргита узе да трља очи, па онда погледа у немом чуду у Рајка.{S} Рајко, као да је чуо ш |
<p>Заћуташе опет обадвоје.{S} Ластавица погледа у Рајка, па онда сави главу на десно и гледаше |
, у урвинама и што би било склоништа од погледа људских, нема склоништа од њушкања самсовског.{ |
“</p> <p>— „Ене сад!“ рече Рајко, па је погледа зачуђено; „Бог с тобом, госпођо, Јанко је наш ј |
ам у трепавице младине; она их подиже и погледа невесело и бојажљиво горе у таваницу, а ја кроз |
цара Душана!“ викну Рајко запрепашћен и погледа је чисто са сажаљењем. „Па шта си ти то онда чу |
подиже трепавице те уморно и жалостиво погледа у Рајка.</p> <p>„Жао ме те је јадни мој витеже! |
силом везан, не могаше да скине својих погледа са ње. „Бадава," рече сам себи, „што јест, јест |
ако занемела од чуда, не скидаше својих погледа са Рајка.</p> <p>„Видим! узе Рајко снужден да г |
е и држећи је за руку не скидаше својих погледа с лица њена.</p> <p>„Што си тако заћутао?" пита |
покриваше кадифом својих топлих и меких погледа.{S} Он се живо а застиђен подиже.{S} Беше га не |
а заклони велику једну тајну од турских погледа.{S} И ништа се више не зачу.</p> <p>Маргита се |
о мало и твојој мајсторици!" рече Рајко погледав к младој жени, која се шћућурила на земљи поре |
о и у нас за нашег цара Душана.{S} Ето, погледај га, какав је то соко !{S} Него — ми имадосмо п |
влада своју радозналост и оста у столу, погледајући час у Маргиту час у ону тајанствену светлос |
алутали на овај вис?" проговори старац, погледајући час на Рајка час на Маргиту, па му се најпо |
раво иза њега плашљиво на златне лавове погледала, по једна од злата саливена кошута.</p> <p>Ка |
равила да стоји као кип, и са усхићењем погледала би по таласима од зелене горе, који се пружах |
те, и од часа на час би га тек зачуђено погледала крупним својим очима, које би овда и онда про |
адским и кроз све јунаштво своје кришом погледали к прозорима дворским од биљура, и када је са |
задовољства, па се диже. „Време је, да погледам мало своју ластавицу!“</p> <p>И оде к ластавиц |
ед’ нам причај што!“ „0, грозим се и да погледам натраг!“ рече Маргита, па се сва стресе. „Ово |
остеље. „Доста је што могу да је одавде погледам...{S} Знаш како ми је?... као да си ме увела у |
једне велике цркве.{S} Ту пред олтаром погледам ко ми је младожења, кад оно није више мој стар |
ест, кад кроз сву своју несрећу на свет погледам, опет видим како на њему још има пуно добрих љ |
чуло.</p> <pb n="95" /> <p>— „Хајде да погледамо где смо!“ рећи ће Рајко Маргити. „Старац ће д |
народа.{S} Ето тога човека чекамо, на њ погледамо, њему се надамо.{S} Знамо да ће доћи, знамо д |
змекшавале, те још лепшом чиниле, — кад погледате то лице и нарочито оне очи, онда се лепота и |
сетљивог нервног организма; па онда кад погледате у оне крупне црне очи што као да су од црне к |
пост у срце враћају.{S} Али не смеде ни погледати к оном ковчегу на коме млада Маџарица спаваше |
уинско порекло своје.{S} Милина је било погледати га онако млада, онако красна, онако вита и ут |
Е онда ме загрли; ја му поднесох усне, погледах га у очи, познадох га, вриснух и пробудих се! |
ц и Рајко беху и сами дубоко узбуђени и погледаху један у другога, не знајући шта да почну. <pb |
а да раде.</p> <p>А на путу до Ниша сви погледаху испод ока к Рајку.{S} Она очевидна промена у |
розив се, „како можеш с једног гроба да погледаш на свој двор?{S} Молим те, устај одатле, па ев |
о и све на прстима до самог иконостаса, погледаше све иконе редом док не дође пред велику икону |
{S} Али како ћеш с оваким чизмама! “ па погледаше са седла то на једну то на другу црвену чизму |
сељак гласно насмеје и испод трепавица погледаше поносито у своје дугачке и танко усукане брке |
е у ону округлу дворану силазило, и кад погледаше <pb n="102" /> пред собом, обадвоје се устави |
, ослушкиваше и старац.{S} Њих се двоје погледаше, а Рајку се промени боја у лицу. „Бога ми, ов |
вораше с пуно ватре; подиже леву руку и погледаше по њој горе у висину, као да гледа у крстату |
пет своју присебност.{S} Моје очи мирно погледаше на реку, која тако бистра, тако тиха, нешто к |
огледа, не скидаше са његова дивља лица погледе своје за неколико тренутака, очи јој севаше као |
а милина, чежња и туга усисаваху у себе погледе његове, и онда полагано наслони свој успламтели |
?...{S} Макни мало са лица њена на ниже погледе своје!...{S} Што се бојиш?...{S} Јелек је прико |
p> <p>Па онда, упрев опет у Рајка своје погледе, који сад не беху више мекана кадифа него топли |
Наслонив се леђима на стену Рајко пусти погледе своје да лутају правцем к рудничким планинама.{ |
ве певнице.{S} Како седаше у један сто, погледи му падоше на једна узана вратóца, која стајаху |
амо?“ упита га Маргита, кад јој и самој погледи падоше на онај ходник у зиду од леве певнице.</ |
ам застиде, и нехотице обори очи, те му погледи падоше на ибрик.{S} Није био нимало жедан на он |
ца његова, гледаше му опет право у очи, погледима у којима милина, чежња и туга усисаваху у себ |
та не могаше речи да проговори, него га погледима из сузних очију миловаше нежно.</p> <p>Пред з |
го ово двоје младих људи само прелетеше погледима ове столове, па се окренуше к средини дворане |
едаше у Рајка неким замишљеним и благим погледима.{S} Па онда склопи трепавице и држаше их скло |
ице.{S} Погледа је оним широким и меким погледима својим, у којима не бејаше у том часу гњева, |
; гледаше опет својим широким а меканим погледима у очи Рајку, и узе да врти главом као да му к |
да огледа да ли својим меким кадифеним погледима може да отвори двери душе његове.{S} А млад ч |
да је душевно болесна, тако се укоченим погледима из разрогачених очију загледала у ону шарену |
Циганчица се без речи, освојена и оним погледима и оном благошћу, диже и отиде иза наслоњаче с |
им, и како се Рајку чињаше самртничким, погледом гледаше.{S} Пролазећи кроз капелу Рајко се зау |
водом заливен крепи и подиже.{S} Благим погледом гледаше у старца и благо се на њ осмејкиваше.{ |
белом косом и белом брадом и са срдитим погледом испод густих веђа на сну јавио, кад бих заспал |
као да хоће да стегне сву памет своју, погну се напред и гледаше жудно у далеке ватре на обзор |
лу, како, подигнув једну руку у висину, погнув се мало унапред по коњићу своме, јури кликћући к |
јабуци велики двоглави орао од сребра, погнуо се, раширио крила таман <pb n="110" /> да полети |
овини.{S} Испод ње се могао човек ниско погнут провући некуда унутра у мрак.</p> <p>Кад их стар |
иш кад донесеш.... знаш оно.... како је погодба.... четвртину.... половину.... како беше?!{S} А |
хајде, свршуј!“</p> <p>— „Е, а мо’ш ли погодити шта је то?“ „Не могу, братац мој! него казуј п |
Осман је удовац, могли би се још ноћас погодити, па нека је сутра два венчања!{S} А, шта велит |
сад и добро утуви своју суђеницу да не погрешиш?{S}" Кроз долап се видела једна сиротињска соб |
небом господствено кружио, ни зец који погурен и сав усплахирен скакаше од џбуна до џбуна.{S} |
о и осењено густом кестењавом косом.{S} Погусте и дуге веђе лепо се повијају изнад два црна ока |
у невесту.{S} На глави ми она дијадема, под којом јуче онесвеснух; од ње полазе све витице од б |
стеле и владика у господским столовима, под кубетом саборне цркве, него је то сабор од сељака и |
жаше у једну велику округлу просторију, под једним високим и широким сводом као под неким кубет |
овде у овоме часу, на овом лепом јутру, под овом првом зраком сунчаном, осећам да си витез.{S} |
ухватио био кад изађоше на тај вис.{S} Под самим градом опазе једну малу ватру.{S} Рајко мишља |
крену к српској обали далеко од села, а под неке врбе, где неки људи чекаху.{S} То је био Марти |
тиник и Рајко.{S} У зрацима сунчаним, а под мирисним <pb n="153" /> мелем-поветарцем планинским |
о десном рамену неку повелику чутуру, а под левом мишицом носи велику гужву у сиџадету од терки |
ки ниже други више, те изгледаше као да под сводом лебди читав рој од некаквих џиновских златни |
тадох у оном забрану иза караван-сераја под звездама на небу, сетих се што је наш покојни стриц |
вало, па бих, окупана у сузама, заспала под зидином оног старог града у Крушевцу, ето ње к мени |
беше.</p> <p>Иза овог златног престола под се подизао на две степенице од плавичастог мрамора, |
ек само пола од свега онога што све има под сводовима испод ових рушевина!“</p> <p>Још су се би |
д мегдана.{S} Ту се просто стропошта на под; мало не заплака од бруке и срамоте своје; дуго држ |
е просто као неко маче баци иза себе на под до зида.</p> <p>Врисну Сокица.{S} Манда скочи, узе |
ирока мраморна ступња, па да се сиђе на под од саме дворане.{S} Ти су ступњеви ишли целим круго |
д оних гвоздених вратоца у зиду доле на под од дворане.{S} Пут тај није био ни пуно три стопе ш |
млада Маџарица спаваше.{S} Спусти се на под под ноге Душанова коња и намисли да ту будан ноћ пр |
о сиђе с последње мраморне степенице на под, који је све ситним шареним камичцима био ишаран у |
и би од малених врата у зиду силазио на под дворане или из дворане ишао к вратима, <pb n="105" |
амили.{S} Отмар тресну своју столицу на под и изађе из дворане, кршећи кроз зубе маџарске псовк |
мекана лопта, удари високо горе у врата под сам рагастов.</p> <pb n="144" /> <p>„Ако си човек п |
а Маџарица спаваше.{S} Спусти се на под под ноге Душанова коња и намисли да ту будан ноћ провед |
/head> <p>Ван вароши усред једне ливаде под старом једном липом чекаше их човек са оседланом ла |
ђа и од самог рањенога Рајка, па га узе под руку и поведе. „Мартине, преклињем те, пошљи одмах |
орни путник, ма које вере био, свуда је под божјим небом добро дошао!“</p> <p>Било је тако пуно |
е то троје заједно, па још све то троје под рувом јаничарским!“</p> <p>Па онда је посади поред |
стина, којих је једна одаја, рече, доле под земљом пуна пунцата. „Вас двоје сте видели тек само |
ио на грани, а ви би двоје скапали доле под земљом!{S} Хвала Богу!{S} Хвала и <pb n="159" /> те |
од панцира од сребра.{S} Јаворове гусле под прстима правог песника одјекнуле би по неком причом |
ина дрвета.{S} Танке стабљике повиле се под теретом крупног цвета и наднеле над руменим кровом |
шом, дао да се донесе у подземне сувоте под овај малени градић, који је и онда слабо коме у очи |
о старинско копље и њиме опрезно пипаше под, на који наступаше.{S} Прођоше и ону стену испод ко |
вај паде на земљу, а клеште му одлетеше под мехове.</p> <p>Рајко му клече на прса и док још Циг |
ер оно нешто мало времена што проведоше под једним грмом, заложивши се мало хлебом, једва <pb n |
S} Збиља, Рајко.... ето смо нас двоје и под земљом <pb n="174" /> били заједно и ево нас под не |
весеље у двору?“ питаше Маргита живо и под притиском неке зле слутње.</p> <p>— „Весеље?{S} Те |
по коме је Маргита легла, положив себи под главу гуњче <pb n="124" /> Рајково, и онога на коме |
Пролазећи кроз капелу Рајко се заустави под једним од најснижих кандила да је се нагледа. „Еј, |
ватра гори пред једном пећином, у стени под самим некадашњим градом, и да поред ватре седи једа |
чег до саме горње ивице.</p> <p>„Ето ти под главу да имаш.{S} Лези ту па се одмори и испавај до |
це је већ било село кад се на оној умци под јаблановима зауставише проста једна кола, у која бе |
а хватај зубма стену, па њушкај и копај под, па опет скочи; па циче просто да се помаме.{S} Ама |
прву скрињицу од сребрне срме, која јој под руку дође, отвори је па узвикну упрепашћена: „Рајко |
један од оловних ковчега, подметнув јој под главу опет своје гуњче.{S} Отиде за тим доле к оним |
у гроб закопам, али да полагано умирем под притиском страшне мисли, да сам силазећи у гроб ста |
једну теретемку, тресну једном ногом о под, те му мамуза зазвркта, трже онај шпански штилет, п |
!"</p> <p>Гроф тресну своју наслоњачу о под, па је превали, и онда — удари песницом Маргиту у л |
и широким столом, који се чисто угибао под сваковрсним јестивом и пићем, седело је бар двадесе |
под једним високим и широким сводом као под неким кубетом.{S} Кад њих двоје изиђоше из ходника, |
ом измакло није: ни орао који је високо под небом господствено кружио, ни зец који погурен и са |
са свода, а из неких цеви, падаше овамо под земљу, па целу дворану прекршташе са два велика крс |
м <pb n="174" /> били заједно и ево нас под небом заједно, и свуда смо верно једно уз друго сто |
, па ево да се посадимо на зелену траву под оним тамо јабланом.</p> <p>Маргита му се насмеја, а |
будућности сновали.{S} Онде, у присоју под оном стеном, ископаше гроб за Рајка.</p> <p>Кад већ |
онај шпански штилет, па га сјури Рајку под ребра. <pb n="209" /></p> <p>Рајко трже пиштољ.{S} |
тари пустиник давао знак најближем селу под брдом, да му се пошље један или два поуздана човека |
ћки унутра.{S} Рајко метну своју шубару под лево пазухо, преврети се по неколико пута, склопи р |
о јунацима који сад већ мирно почиваху под овом или оном каменом белегом.</p> <p>А кад би сунц |
l:id="SRP18920_C1.5"> <head>5</head> <p>Под самим градом кнеза Лазара, а прислоњена уз обрушену |
о је то и горко и грозно!“</p> <p>— „Не подаји се таквим мислима, него да пођемо одмах да тражи |
цело!“ довикиваше му Маргита, која беше подалеко од њега одмакла, отварајући овде и онде по нек |
Пред једном, која је стајала за себе и подалеко од других, седео је на земљи Циганин, па ковао |
то ћу да ти говорим!</p> <p>Одмакоше се подаље од ковачнице на зелену ледину. </p> <p>Рајко изв |
А чим поче да свиће он окрену на лево и подаље од колског пута те кроз њиве и поља и испод дрве |
да му је било тридесет година.{S} Мало подаље од њега седела је на земљи, а наслонив <pb n="11 |
у мало главом на Циганина. „Хајдмо мало подаље одавде; нећу да женско ухо чује што ћу да ти гов |
уку!“</p> <p>Посадише се на једну асуру подаље од огњишта и мехова.{S} Рајко одврте чутуру и до |
у, огледа јој кремен, подасу јој чанак, подасу оба пиштоља, па их онда намешташе <pb n="86" /> |
вати своју арнаутку, огледа јој кремен, подасу јој чанак, подасу оба пиштоља, па их онда намешт |
Хајде почесмо.{S} Накриви капу старац, подбочи се у десни бок, куцну петом у пету, зазвекташе |
{S} Могу да не умеднем да те послужим и подворим како треба док смо заједно, али се не бој да ћ |
оцира, придодан?{S} Ако оштроумљу вашем подвргнете питање просто, ко је њега нама наметнуо, ако |
а, ако строгој анализи данашњи инцидент подвргнете, онда је неизбежна конклузија логике, да је |
и патер и она црна кучка договорили, да поделе благо нашег јадног старог господина!“ Ето тако в |
или па се ја питао, ја бих рекао: да се поделе сиротињи, нека моли Бога за здравље ћесара, не б |
штва које пустињик не би могао с ким да подели, и оно може да се сноси баш за то, што може тако |
алира предаду њему — патеру, — да их он подели сиротињи за здравље ћесарево.</p> <p>Стари барон |
ивоту.{S} Учини му се као да му се душа поделила у двоје.{S} Једна половина слушаше кроз ухо уз |
на њу и чекао, али некако не могаше да подеси како је најбоље.{S} Узе да се на себе самога срд |
а за рукав од гуњца. »Можеш ти њу да не подесиш, може она да те жацне, па да на пречац умреш, м |
се тек разабирам!“ рече Рајко; „ово је подземна оружница онога града била!“</p> <p>На трећем с |
, полагано и кришом, дао да се донесе у подземне сувоте под овај малени градић, који је и онда |
ју.{S} Он лежи обично у једној одаји од подземног ходника, у коме сте ви били, а између двојих |
пођемо одмах да тражимо излаза из овога подземнога двора.{S} Ако није друкчије, мојим ножем про |
ад доле да ти причам што сам још у оној подземној дворани, усред оног блага, смишљала!“</p> <pb |
а му говори:</p> <p>„Кад смо оно били у подземној дворници, снивала сам да сам се с тобом венча |
омогне кад нико други не може!{S} Ко је подигао моју Марушу из великих богиња?{S} Сви лекари и |
евој страни, гуђаше у гусле, лице своје подигао горе к лицу старчевом, а уста мало отворио као |
дајем! “ рече Маргита.{S} Усправила се, подигла главу у вис, лице јој пуно озбиљности, али и пу |
ударцу.{S} Четвртог дана није могла да подигне чекић са земље.</p> <p>Пети дан, који беше већ |
по степеници и покушавајући да плећима подигне ону плочу. „Да смо џинови и да имамо пун ковчег |
осмејкује, па тек спусти трепавице, па подигне очи, па се опет плашљиво осмехне.{S} Не знаш ка |
, не мрдну.</p> <p>Ружа се сагну да јој подигне главу и онда врисну: „еј, црна жалости наша!{S} |
ти густу косу и лепу главу, да ову мало подигне.{S} Како је мало по мало запајаше, виде да је г |
сам се заверила да к теби више никад не подигнем очи, да пред тобом никад више не приклоним кол |
дај Рајка смрти!{S} Отми га, спаси га, подигни га !{S} Учини ми само ту <hi>једну једину</hi> |
ори ме лаганом смрћу, само одржи њега и подигни га, и сачувај га онима, који су њему мили.{S} А |
ако као заливена у турском седлу, како, подигнув једну руку у висину, погнув се мало унапред по |
, и поче да говори:</p> <p>„Ево ти опет подигох руке, и очи, и срце, ево падох преда те на коле |
м уздасима окадити.</p> <p>Кад је силом подигоше, она кроз сузе и још једнако јецајући рече лек |
напред! напред! напред!“ </p> <p>Рајка подиђоше мрави од узбуђења.{S} Беше му мило и опет нека |
д тај отвор, дубоко узбуђен и сав блед, подиже у вис обе руке, које дрхтаху као прут, па им све |
атив ибрик из њених руку, мало га одли, подиже у вис и рече тихо:</p> <p>„Пун ибрик, пуна срећа |
е кршити руке своје, па их онда склопи, подиже увис, држаше их тако склопљене као да се Богу мо |
чу њен глас, стаде као да се скаменио, подиже главу своју право к њеном лицу, њушкаше живо као |
заклопче са првог акова, загњури руку, подиже је у вис и пусти да млаз од златнога новца цури |
“</p> <p>Маргита говораше с пуно ватре; подиже леву руку и погледаше по њој горе у висину, као |
S} Аја!{S} Не да се старац омекшати.{S} Подиже је са колена, па је пред свима нама пољуби и сам |
омоћ.</p> <p>Рајко се сам пригну, па га подиже на ноге.{S} Гроф пун гњева крхаше грозну једну т |
ити.</p> <p>Кад се по други пут од њега подиже, Маџарица му пружи један дугачак нож, који је из |
ничарски саркол са главе своје, па онда подиже дијадему и метну је на своју главу и с осмехом ј |
а неколико тренутака у Маргиту, па онда подиже руке у вис, склопи их живим једним пљеском и реч |
Кад се свита мало примаче, она се жена подиже, па да би појачала вид и да би сигурније сагледа |
м из златног пехара.{S} Мало час па она подиже трепавице те уморно и жалостиво погледа у Рајка. |
</p> <p>„Ево је иде!“ рече младић па се подиже са онога камена и пређе те се заклони за чесму.< |
ка да трчиш за њима!"</p> <p>Маргита се подиже мало, наслони лакат од леве руке на узглавницу о |
>„Чекај!“ викну она, пренув из мисли, и подиже обе руке у вис као да заустави младића. „Чекај!. |
пашћена: „Рајко, да видиш! “ и извади и подиже у висину низове крупнога бисера и бројанице од с |
био, па се свежом водом заливен крепи и подиже.{S} Благим погледом гледаше у старца и благо се |
промрмља Циганка у љубичастој кадифи и подиже према Мартину стегнуту песницу.</p> <p>„Овде, го |
ми дете живи!{S} И он чу моју молитву и подиже је!{S} А Маруша му се једнако и на глас молила: |
румени у образима, поклони се, пригну и подиже четири талира.</p> <p>„Нека вам је хвала светла |
меких погледа.{S} Он се живо а застиђен подиже.{S} Беше га некако стид, да она поред њега успав |
p> <p>Она се сави хитро као видра, лако подиже пун ибрик као да су јој мишице од челика, и дода |
а Косову погинуо, еј вала му!“ па Рајко подиже мало са главе шубарицу; „на бољем месту и није м |
сад јадни Рајко?“</p> <p>И онда се опет подиже, склопи руке и ослушкиваше.</p> <p>Ослушкиваше и |
а ја гледам у трепавице младине; она их подиже и погледа невесело и бојажљиво горе у таваницу, |
но, као да левим ухом боље чује.</p> <p>Подиже се са камена на коме сеђаше, пође два три корака |
на жено, баш ниси среће имала! “</p> <p>Подиже је у своме наручју и однесе је као што би млад п |
/p> <p>Иза овог златног престола под се подизао на две степенице од плавичастог мрамора, па онд |
но што се иза овог растављеног престола подизаше уз зидину.</p> <p>На једној широкој и повисоко |
ону страну долине, стуб од белога дима подизаше се право у вис, ваља да од какве ватре око кој |
n="149" /> друга и сав терет да делимо подједнако.{S} Ко се од нас двоје пре у гроб сломије, с |
пре спусти на један од оловних ковчега, подметнув јој под главу опет своје гуњче.{S} Отиде за т |
/p> <p>Тек је била налила ибрик водом и подметнула котлић, па се замишљено загледала у кристалн |
јуни турски не вребају.{S} Било је пред подне кад нас овде затвори.{S} По свој прилици чекаће д |
векова, амин!“ Е онда ме загрли; ја му поднесох усне, погледах га у очи, познадох га, вриснух |
" /> своје коње даље, па их заустави на подножју умке, да ту чека млади пар путника.</p> <p>„Ет |
да пуку командира; „мени деран тај није подозрив.{S} Али ви познајете боље од нас ове људе овде |
кад ваша логика каже да је младић овај подозрив, моја логика каже: „отерајмо га!“</p> <p>Млађа |
ја логике, да је овај јуноша врло, врло подозрив!</p> <p>„Преподобни!“ прекиде га барон Арпад г |
ст и суморност учини се свима да је баш подозрива.{S} Није му испало ни до Крушевца ни у Крушев |
ивог цвета, и онда, радосно лајући, узе подскакивати око ње.{S} Лизаше јој час руке, час обућу, |
е весеље, весеље је!“ И онда сељак, све подскакујући, оде у село да нађе, ако може, своју кућу. |
кад разбисмо врата нађох је где лежи на поду; обнезнанила се.{S} Скидох јој с врата црвену свил |
но отвореним очима око себе, загледа се подуго у Маргиту, па јој врло тихим гласом рече : „ако |
сеоских атара, онда се носачи почешће и подуже одмараху.{S} Свитало је кад су стигли на вис на |
-Бекира робује!“</p> <p>Трајало је мало подуже док је патер превео све оно што Рајко рече.{S} М |
p> <p>„Зар си се збиља,“ поче она после подужег ћутања, „зар си се збиља ти сам у себе поуздао |
е и ватра му беше образе <pb n="219" /> подузела.{S} Маргита се није од њега одмицала.{S} Наред |
звезде трептаху над мрачном масом, која подупираше јужни крај неба.{S} Лак и благ поветарац дув |
ова, па наслонив главу на десну руку, а подупрв лакат од те руке левицом, гледаше за свитом маџ |
њихове одаје, патер узе вртити главом; подупре врх од свога дугачког носа кажипрстом; узе се з |
један до другога, да чувају стражу и да подупру зидину својим гвозденим плећима.{S} Изнад њих с |
еша с оним халакањем Турака, да ме језа подухвати и сва се стресох!{S} Шта ћу јадна и кукавна!{ |
<p>Подиже се са камена на коме сеђаше, пође два три корака низ косу, устави се и опет ослушкив |
у живи па једнако по народу пролазе.{S} Пође народ к цркви на сабор.{S} Помоли се Богу, приложи |
о, е да би се зажелео да цара служи.{S} Пође ли цара да служи, ето царству новог Ћуприлића! “</ |
аведох ову јадну жену <pb n="152" /> да пође за мном да се жива у гроб закопа!{S} Па онда сиром |
ра у кућу.</p> <p>Маргита рече Рајку да пође с њоме, а кочијаша упути да иде у штале.</p> <p>У |
је била она у капели.{S} Хтеде одмах да пође да види откуда та светлост.{S} Али се побоја да се |
ам Бог у помоћи!“ рече стари Мартин, па пође напред.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP |
српски што чаушбаша рече, те цела свита пође даље низ брдо.</p> <p>Он сам застаде мало иза њих |
све готово.{S} Маргита нареди да с њоме пође Ружа, Мишко и још пет момака. <pb n="224" /></p> < |
нешто на турски Хасан-аги Зулуфлији, и пође напред.{S} Хасан-ага даде заповест јаничарима и ча |
нас води!“ рече Рајко радосно узбуђен и пође напред. </p> <milestone unit="*" /> <p>Сиђоше ка с |
ко је вера а ко је невера; и онда сваки пође своме селу и своме дому весео и поносан, као да се |
о да је авет неку угледала.{S} Посрћући пође к њима, удари се руком у чело, стропошта се поред |
Маргита хитро скочи унутра у пећину, он пође за њом а за њиме и старац.</p> <p>„Госпођо," узе Р |
S} Она трепне а ја клецнем; она на лево пође, на лево се окренем и ја; она десно, десно и ја, к |
p>Од урвине старе цркве Лазарице младић пође напред к једном обрваном платну од зидина, које се |
без тебе.{S} Ходи!“ рече Рајко и одмах пође напред.</p> <p>Узани ходник у зиду савијаше у лево |
/p> <p>„Млади јуначе!{S} Спремна сам да пођем с тобом кад год ти кажеш!“</p> <p>— „Е, у добри ч |
а смену на овоме месту.{S} Него, док не пођем даље, хоћеш ли ми право казати што ћу те питати ? |
та у ноћ.</p> <p>„Е, сад у име божје да пођемо!“ рече Рајко. „Ево ја ћу најпре изаћи да видим д |
— „Не подаји се таквим мислима, него да пођемо одмах да тражимо излаза из овога подземнога двор |
гита, „да на десно пођеш!“</p> <p>— „Да пођемо!“ рече Рајко, па узе оцилом кресати у кремен.{S} |
већ после како нам Бог да!“</p> <p>„Да пођемо!“ рече Маргита; „али унапред знам да излаза неће |
и рече,“ прихвати Маргита, „да на десно пођеш!“</p> <p>— „Да пођемо!“ рече Рајко, па узе оцилом |
х преда да с њима једнога дана у Србију пођеш.{S} Неће проћи година или две, а наш ће краљ опет |
буди ми у овоме часу веран пријатељ!{S} Пођи пред нама, одведи нас у дворану где је гроф, отвор |
им маџарским слугама: сад мени за љубав пођите овуда у околину и наберите пољска цвећа.{S} Хоћу |
је било да се ходник повија у круг.{S} Пођоше најпре на десно, прођоше многа гвоздена врата и |
ите посланика и свите његове.{S} И онда пођоше низ брдо правцем к чесми, па да изађу на пут у в |
Бог да!“ прихвати Рајко.</p> <p>И онда пођоше натраг у лево.{S} Пролазећи поред капеле Рајко у |
тњака у капели обе велике воштанице, па пођоше да виде има ли онај мрачни ходник гдегод каква и |
ветовати.{S} Почеше лепо и полагано, па пођоше све јасније и јасније, све гласније и гласније, |
ој двор уђе!“</p> <p>Узеше се за руке и пођоше низ ужу ка колима.{S} Рајко ћуташе.{S} Од силног |
арче труда и махаше њиме десно и лево и пођоше напред корак по корак.</p> <p>„Ево једних врата! |
че, ја ћу с тобом и за тобом!“</p> <p>И пођоше заједно и ћуташе.</p> <p>Мало после па једна сја |
вде ће бити негде нека светиња!"</p> <p>Пођоше још неколико корачаја напред и угледаше један ма |
оведоше ни по јада, али, кад хтедоше да пођу, ластавица неће да се макне од пећине.{S} Уједа зу |
Ако нисте, онда ево друга начина: нека пођу два млада господина са мном, отићи ћемо право Цига |
дубок, Маргита нареди да српски сељаци пођу у најближе село, где има српски поп, да га доведу |
гом за раме његово.{S} Обадвоје стојаху позадуго пред стеном, која их раздвајаше од пећине и ос |
е часу буде као брат рођени, па нека ми позајми свој нож.{S} Ти, оче, и Рајко изиђите овога час |
тако злосрећној жени, на самрти твојој позајми!{S} А кад смрт по мене дође, наћи ће ме да сам |
господин допустио да му нешто кажем.{S} Позваше га унутра.{S} Уђе и стаде близу самих врата и п |
ом ударих!{S} А ево нећу ни толико !{S} Поздрав и поклон царевом чаушбаши, слушам га! “ одговор |
Богу, моја Милица шаље ми ено звездани поздрав, и све је добро!““</p> <p>Доиста се ово господи |
на вратима од ковачнице весео и гласан поздрав: „сабанахиралах, мајсторе!“</p> <p>„Алахразусум |
лије!“</p> <p>„Хвала ти брате Јово !{S} Поздрави ми Јевросиму, хвала и њој!{S} У здрављу да Бог |
} Ето мени кроз који дан од санџак-бега поздрави, поклони и дарови.{S} Сад сам ја овде сигурниј |
веде један мекан а звучан глас, који је поздрави са: „помози Бог, снахо!“</p> <p>— „Добра ти ср |
царице Милице, па је усклицима витешки поздрављају.</p> <p>„Е, господа веле да си им се доста |
ени јавља ватром својих ритова, а ја је поздрављам ватром свога срца.{S} А за ово опет теби хва |
> <p>Било је тако пуно срдачности у том поздраву, да на мах неста зебње у Рајка и у Маргите.{S} |
дичиног сна, који ево у амајлији носим, позивам те, уклањај се са нашега пута!“</p> <p>Тано вик |
а и у сред рикања уставила, скаменила и позлатила, тако природно изгледаху са отвореним чељусти |
ад би сунце просуло још топлији жар, те позлатило и поља и горе, и кад би сваки лист на дрвећу, |
е толико воли, да ће он скелеџији скелу позлатити.{S} Па већ видећеш и сам ! “</p> </div> <div |
ових сребрних престола стојао је један позлаћен престо са златном митром и златном штаком.{S} |
сокој коцки од мрамора беху саливене па позлаћене некакве људске прилике.{S} Један висок човек |
завесама, које се са таванице из једне позлаћене грофовске круне спуштаху — а Рајко са тихим у |
Озго са таванице спуштао се многокраки позлаћени светњак, у коме је горело ваља да четрдесет в |
један кратак шпански штилет, са дршком позлаћеном и драгим камењем искићеном.{S} Поред њега де |
рече: „Кондору није требала свећа да ме позна! “</p> <p>„Јесте, ви сте и нико други!{S} Ваше је |
Господо, зар нико од вас не може да ме позна?{S} Силађи Јаноше, зар сам толико остарела да ме |
очима мери.</p> <p>— „Зар да ме Кондор позна, а ти да ме не познаш ?{S} О, Ружо слатка, зар не |
ја му поднесох усне, погледах га у очи, познадох га, вриснух и пробудих се! “ — „Биће да свака |
е од великога господскога рода.{S} Веле познаје се то и по њеној лепоти, и по њеној доброти.{S} |
оја, како ћу ја да те познам, кад те не познаје онај који те је грлио?!{S} Ха, ха, ха!{S} О хо, |
хватише.{S} На левој мишици и сад ми се познаје где ме је један зубима докопао.{S} Извукоше ме |
ан један витез.{S} Час ми се чини да га познајем а час да га не познајем.{S} Поп се окрену њему |
и се чини да га познајем а час да га не познајем.{S} Поп се окрену њему па га запита: хоћеш ли |
аноше, зар сам толико остарела да ме не познајете?{S} Бароне Отмаре, зар ме ни ви не познајете? |
јете?{S} Бароне Отмаре, зар ме ни ви не познајете?!“ </p> <p>„Устајте господо!" викну барон Отм |
мени деран тај није подозрив.{S} Али ви познајете боље од нас ове људе овде, па кад ваша логика |
кудравим својим репом.</p> <p>„Мартине, познајеш ли ко је ово ?!“ питаше Ружа.</p> <p>Мартин гл |
завичају.{S} Аладаре, зар ме доиста не познајеш?....{S} Твој слуга и твоје псето познали су ме |
е не познаш ?{S} О, Ружо слатка, зар не познајеш грофицу Маргиту?“</p> <p>„Исусе, Маријо и Јоси |
дак глас!{S} Та прво сам вас по гласу и познала!{S} Слатка, слатка моја госпођо !“</p> <p>Па он |
знајеш?....{S} Твој слуга и твоје псето познали су ме одмах!...{S} Господо, зар нико од вас не |
p> <p>„Хе, драга моја, како ћу ја да те познам, кад те не познаје онај који те је грлио?!{S} Ха |
а није далеко одавде и имам овде добрих познаника.{S} Распитивах их о оној робињи.{S} Сви ми ве |
{S} А питаш ме откуда га ја знан?{S} Па познао сам га чим сам га видео.{S} То је он и нико друг |
„на дому зову „Страхињом", ван дома је познат као „од Расине Рајко“.{S} Ја га зовем „Амиџа-зад |
мој верни стари Кондоре! ти си први да познаш твоју госпођу!“</p> <p>У том изашла беше на врат |
ео цара Душана, те да га можеш одмах да познаш?...{S} Него ходи да видиш нешто много лепше!“ и |
д витештва.{S} Знам заволећеш је кад је познаш, јер је и у тебе срце витешко!“</p> <p>У ње је с |
„Зар да ме Кондор позна, а ти да ме не познаш ?{S} О, Ружо слатка, зар не познајеш грофицу Мар |
_C2.14"> <head>14</head> <p>Један сахат позније лежала је Маргита на покровцу једном пред пећин |
lestone unit="*" /> <p>Тога истога дана позно у ноћ ето га Рајко пред врата од Бекри-Бекирове к |
Него то је још најмање јада.{S} Кад се позно у ноћ врати, искупи нас стриц све и старо и младо |
а.</p> <p>„Куд сте ви двоје млади овако позно залутали на овај вис?" проговори старац, погледај |
и ме! пред тим крштеним човеком нећу ти поиграти ни мали а још мање велики!“ говораше она упорн |
е гроф?{S} Страх ме да га мој изненадни појав не потресе тако, да му здрављу нахуди.{S} С тога |
сти и пламен узбуђености.{S} Цела му је појава била пријатна и допадљива.{S} Није му било више |
показа шта се све крије у тајанственој појави овога младог човека.</p> <p>„Чекај!“ викну она, |
звоно, па му се јека стопи у милозвучно појање црквено, те му потресе срде и на очи натера сузу |
ла!{S} Хајде, одмах, брзо, скидај се до појаса!“</p> <p>„Уби ме, сеци ме, пеци ме! пред тим крш |
аџарица мора да скине јелек и кошуљу до појаса, а за велики све, баш све, ха, ха, ха!{S} Хо, хо |
м скинути ни јелек, а камо ли кошуљу до појаса, па ма ме убио! “ рече млада Маџарица.</p> <p>„Н |
гачким једним стамбулским <pb n="57" /> појасем, поможе јој обући и кафтан од зелене чохе, наме |
8" /> да не иде на бој на Косово, већ — појаха својега лабуда, поседе га оде у Косово!"</p> <p> |
да могу и онда да пород тебе будем, да појахам сиву ластавицу, да ти носим заставу <pb n="173" |
о примаче, она се жена подиже, па да би појачала вид и да би сигурније сагледала ко то долази, |
Рајкову давала му на знање, кад год би појачана вика у пећини одјекнула у јачем куцању срца ње |
ада — сада кривооки Татари и црни Арапи поје овде упорне мазге и ћудљиве и грозне камиле своје! |
сечену ?!</p> <p>Оно мало погаче већ су појели били; живели су сад о оно нешто ораха и неколико |
је би узео из зембила, Рајко би један и појео, а два кришом натраг у зембил бацио, само да дуже |
удно запајала сребром тихе месечине, њу појила мирисним дахом својим, а узгред растапала по нек |
хладовину гради; некада су царске слуге појиле коње цареве на овој чесми; ко зна? можда је Голу |
којом су се наши стари јунаци и господа појили!" рече Рајко.</p> <p>Док он тако још збораше, Ма |
рчина, како га је хранио белим хлебом и појио црвеником вином, и најпосле пустио на веру, да ид |
х двоје одмах иза ове стене!{S} Па онда појуре <pb n="154" /> напоље, па на зидине од града; на |
ци.{S} Узе грош и узе талир па без речи појури к брду.{S} Чим зађе за неко дрвеће, Рајко рече М |
а ону другу реч и махнув руком као и да покаже, како доиста од тога нема ништа. „ О, немој да м |
нин са очевидном зебњом да се чутура не покаже празна.</p> <p>— „Та има у њој нека пуста калуђе |
плав младеж.{S} Молимо...{S} Молимо... покажите ви шта имате тамо где вам срце куца!“</p> <p>С |
ј ако знаш шта је ово?“ рече Маргита па показа руком на оно што се иза овог растављеног престол |
и је далеко твој цар Душан!“ па Маргита показа руком у правцу преко целе дворане к оном коњаник |
једних врата!“ привика Маргита живо, и показа руком лево од себе.</p> <p>Рајко једним кроком д |
ао да јој од једанпут муња сину, те јој показа шта се све крије у тајанственој појави овога мла |
то препаде па устави ластавицу, а руком показа Маргити на старца.{S} Него после неколико тренут |
тео, Мартине, ево ко ће!“ рече Маргита, показав руком на Рајка.</p> <p>— „Та како вас не бих бр |
Маргита брзо изведе из тренутне забуне, показав руком танке млазове беле светлости, која са сво |
не, и сви ви, који сте ми били слуге, а показали сте ми се као верни и нежни пријатељи!{S} Хвал |
и красном.{S} Не би ми било чудо, да се показало да је дух слаб а плот јака.{S} Тек опет жао ми |
готово хладно. „Рајко, који ми се довде показао као витез, нека ми у овоме часу буде као брат р |
ног Влах-Алију, како је Милош на Косову показао ко је вера а ко је невера; и онда сваки пође св |
Ако нам свети отац <pb n="84" /> не зна показати каква сигурна склоништа у овим урвинама, онда |
пријатеља, кога ћу ти може бити сутра и показати, и без тога меда, који ја за горске пчеле чува |
има; у десници држао је го мач, па њиме показивао у напред; главу беше мало повио налево унатра |
уста јој беху побледела и полуотворена показиваху њене беле зубе.{S} Коса јој се пореметила па |
немој то да уквариш, него хајде напред, показуј пут у караван-серај!“ рече му патер.</p> <p>— „ |
ћа, а у самој јој је ствари мило што он показује да има своју вољу.</p> <p>„Али је ово мајсторс |
диш ли те ватре тамо?“ питаше је Рајко, показујући јој руком ватре на далекој ивици видика; „зн |
гњева, и она махну руком величанствено, показујући Циганки пут к вратима.</p> <p>„0, о, о, гроф |
ред нама Нађ-Бања!“ рече Маргита Рајку, показујући му руком; „ова гомила кућерака трском покрив |
ако оно није цар Душан. „За ово,“ рече показујући руком на прилику у средини, „не знам шта је, |
иљним лицем окренуо маџарској господи и показујући руком на младог коњаника, допустио себи да к |
<p>— „Каква је то плоча?“ питаше Рајко показујући на један поширок бео камен, на који Маргита |
онесу, па после да ме метну на коња.{S} Покајах се, али доцкан.{S} И насмејао бих се, али ми не |
м, као оно млада мати кад тобож хоће да покара свога синчића, а у самој јој је ствари мило што |
а, стара Српкиња Станија, шаље!“ И онда покида сав други босиљак и разастре га око главе Рајков |
ном горња пуцад са грла и са груди беху покидана, и сам јелек и танко турско ткиво испод њега с |
ам и замишљен.{S} Изгледао је као да је покисао.{S} Оно и јесте нека тиха а прилично хладна киш |
ашка Србина младог, онда ево овај бокор поклањам ја грофици, а овај други носи, па од њега нека |
сеновите варке, па су имали муке да не поклизну; а ти си био пет дана на тешком месту сам, не |
ута искушавао, како је трећи пут истина поклизнуо, али пао није, јер га је Душан од њених усана |
аду дочека и у Цариград допрати царског поклисара.{S} У Београду је Мустафа-бег Алаџа-хисарли, |
ири дана твога повратка, а два уз то на поклон! “</p> <p>Рајко се зарумени у образима, поклони |
„светла господа веле: ако је да ко коме поклон чини, не можеш ти њима, него они теби!{S} Узми п |
{S} А ево нећу ни толико !{S} Поздрав и поклон царевом чаушбаши, слушам га! “ одговори Циганин |
а бокора, и не хтеде нипошто примити ни поклон у новцу од мене! “ </p> <p>Ударише Маргити сузе. |
еће! “</p> <p>— „Не дао Бог, да ја њима поклоне чиним!{S} Него, није то тамо моја зарада!"</p> |
“</p> <p>Рајко се зарумени у образима, поклони се, пригну и подиже четири талира.</p> <p>„Нека |
а сиџаде пред санџак-бега. „Аман, беже, поклони нам га!“ — „Јок, валах!“ рече бег презриво, па |
гологлав к Маргити, метну руку на срце, поклони јој се смерно и говораше мирно али са уздрхтани |
кроз који дан од санџак-бега поздрави, поклони и дарови.{S} Сад сам ја овде сигурнији и силниј |
и унутра!“</p> <p>Рајко скиде шубарицу, поклони се пред старим послаником, и док се матер нешто |
л-Алах Мухамед ресулах! “ потурчише ме; поклони ми паша неколико кеса сребрних грошева. „Не тре |
говору.{S} Напред ћемо сви ако Бог да!“ Поклони се и свој осталој господи, приђе к руци и патер |
дајући му знак да може ићи.{S} Рајко се поклони старцу и изађе. „Ех, шта ћеш?{S} Сила Бога не м |
а сузу.{S} Он се диже, скиде шубарицу и поклони се пред Маргитом и рече јој узбуђеним гласом, а |
p> <p>И онда се склони на лево и дубоко поклони пред Маргитом, која у њеном турском руву ступи |
е и просјаке! а не бих вам овог бунџију поклонио, да ми дајете злато на кантар док га не претег |
беху дубоко упале и — очним поклопцима поклопљене, као да оба беху слепа.{S} Цела је прилика б |
нежношћу.{S} Узе опет да му чело и очне поклопце превлачи мирисним прстима својим.{S} Очи јој с |
обојице очи беху дубоко упале и — очним поклопцима поклопљене, као да оба беху слепа.{S} Цела ј |
што ја да лежим на овом тврдом оловном поклопцу, кад ено ваља да педесет широких и дугачких пл |
лица.{S} Сам свод као да је био сребром покован, те је светлост од стотине кандила хватао у се, |
аху у драгом камењу крстови и у златном покову еванђеља, прекрсти се трп пута побожно и шапатом |
д звездама на небу, сетих се што је наш покојни стриц, Бог да му душу прости, нама момчадији св |
га метне на прса младом <pb n="223" /> покојнику, па нека каже: није ти овде твоја српска мајк |
е пале свеће за душе и твојих и њихових покојних док талира траје.{S} А?... шта велиш?!“</p> <p |
да их навуче.{S} Она му се сад у свему покораваше као дете, и од часа на час би га тек зачуђен |
чи да ено вам покорни!“ „Учи вас да сте покорни док не дође земан!{S} Је ли?{S} Хајде на вешала |
тако нам очију, лепо нас учи да ено вам покорни!“ „Учи вас да сте покорни док не дође земан!{S} |
и нам: слушајте царске људе и будите им покорни, не буните се, не гините лудо, још није дошло в |
е вам помоћи да учините крај свему овом покору!“ говораше Ружа, па јој, у једној саћи од калаја |
побојава да ће се они млађи људи још и покрвити.{S} Али их старац уталожи и узе сам да говори |
ко се она целу ову ноћ Богу не моли, да покрене срца ове господе, да је ропства ослободе!“</p> |
а су тако правилно изведена, и у гипкој покретљивости, којом одговараху сваком покрету душе и с |
је један прав нос са прилично широким и покретним ноздрвама.{S} Наусница га је <pb n="6" /> тек |
кта као сребро а откри иза оних румених покретних уста два низа белих и ако неравних зуба.{S} Н |
покретљивости, којом одговараху сваком покрету душе и срца, — са деликатно срезаним носом за к |
не дотакнув се оне сласти, исправи се, покри лице рукама и — побеже од Маргите.{S} Одјури све |
здрктаним гласом, и онда седе на стену, покри лице рукама и узе гласно јецати, готово онако ист |
адост твоју прерани гроб у овој гори да покрива!"</p> <p>И онда му се примаче још ближе и — пољ |
роких мраморних плоча, које су јој теме покривале, остала је само једна; друге <pb n="30" /> су |
и теби за поњаву додајем плашт, који је покривао господска прса и јуначка рамена?“</p> <p>— „А, |
еним перинама и узглавницима, кадифеним покривачима и завесама, које се са таванице из једне по |
ним и одуженим вратом, које густа грива покриваше.{S} Иза њих друга два златна лава беху се про |
опила руке на своја колена, па га чисто покриваше кадифом својих топлих и меких погледа.{S} Он |
немо гледала у мртвачки ковчег, који је покривен црном чохом лежао пред њом.</p> <p>Шајку скрен |
али кад отвори очи виде да је по рамену покривен својим малим гуњцем и да поред њега седи Марги |
плашт завијена и црном копреном по лицу покривена, па немо гледала у мртвачки ковчег, који је п |
м.</p> <p>У великој дворани зидови беху покривени сликама грофова од Нађ-Бање кроз последња два |
и му руком; „ова гомила кућерака трском покривених то је село; а видиш онај ред високих јаблано |
на црна ноћ све да застре као мртвачким покровом.{S} Стари се деспот заплакао.{S} Сузе његове к |
едан сахат позније лежала је Маргита на покровцу једном пред пећином, а поред ње се беху посади |
ље!“ рече Рајко попев се по степеници и покушавајући да плећима подигне ону плочу. „Да смо џино |
и никакве помоћи.{S} Неколико сам пута покушавала да се глађу и жеђу уморим, али кад већ клоне |
т једне ноћи кад он беше трештен пијан, покушам поново срећу да бегам.{S} Ишла сам целу ноћ, ни |
ачинио улом колико за своју песницу.{S} Покушао <pb n="148" /> је са неким од краћих мачева, ко |
на небу !“</p> <p>„Сад је млад месец, а пола ноћи лако ћемо дочекати! одговори Циганин. „Валах, |
з јаког напрезања одви је од прилике за пола палца.</p> <p>Никакав зрак светлости не паде кроз |
сребрним штитом у другој руци.{S} А на пола хвата од ових оклопника беху два повисока млада ра |
умке до у сами двор грофов нема више од пола сахата.</p> <p>Сунце је већ било село кад се на он |
зговора.{S} Сад ће ваља да већ скорим и пола ноћи па треба наш посао да гледамо!“</p> <pb n="54 |
Дед’ молим те, а и онако је још дуго до пола ноћи!" рече Рајко, па онда наслони грлић од чутуре |
пунцата. „Вас двоје сте видели тек само пола од свега онога што све има под сводовима испод ови |
n="133" /> ђевојка," — не изговори тако полаганим шапатом, да се овај утапаше у тихи дах, што с |
ојима је радо становао, него је све то, полагано и кришом, дао да се донесе у подземне сувоте п |
то ћу да се жива у гроб закопам, али да полагано умирем под притиском страшне мисли, да сам сил |
и трећи катанац, да пустим змијурину да полагано провуче главу, па да је буздованом размрскам!“ |
усисаваху у себе погледе његове, и онда полагано наслони свој успламтели образ уз образ његов, |
пипа одонуд врата, као да се нека рука полагано пружаше уз њих, па их брисаше час на једну час |
прсте у сирће од руже, па му онда њима полагано и нежно превлачаше чело и трепавице.</p> <p>„О |
о раме, сиџаде пребаци преко другог, па полагано изађе.</p> <p>Млад месец се спушташе к западу. |
амо да ме гадна једна змијурина не гута полагано као жабу неку!{S} Рајко, молим те, хајдмо одав |
рши!“ говораше сам у себи.</p> <p>Отиде полагано преко пространог дворишта од караван-сераја и |
са зној са чела и лица.{S} И онда приђе полагано бурету једном на трећој степеници, отвори закл |
да се гњура у дубине оне мудрости; узе полагано и више самом себи понављати оне речи: „плот је |
загледала у ону шарену гомилу, која се полагано креташе озго са града.{S} Кад се свита мало пр |
Али кад поче да плаче и да јеца, он се полагано маче од ње, спусти се нечујно низа стену, а њу |
диже се и приђе к Маргити.{S} Пригну се полагано над њеном главом, гледаше је из близа у обрве, |
диже главу, погледа кип Душанов и рече полагано: „опрости ми царе господине!{S}" Па онда се ди |
крупним очима у његове очи, и онда доче полагано а пуним милозвучним својим гласом да говори:</ |
а и узеше рујно вино пити, Маргита поче полагано да склапа своје трепавице, и таман „ударише бу |
аље иза ове гомиле ишли су растројено и полагано чауши с великим тојагама.{S} Тек би се од часа |
да маџарска световати.{S} Почеше лепо и полагано, па пођоше све јасније и јасније, све гласније |
азабра да то Маргита јеца.{S} Приђе јој полагано, крстећи се као да светињи некој приступа, дот |
више и не узима на ум.{S} Отиде за тим полагано и све на прстима до самог иконостаса, погледаш |
S} Учини му се да се она стена с крстом полагано креће и на својој осовини љуља.{S} Протре очи |
> <pb n="175" /> <p>Маргита говораше то полагано, озбиљно, свечано, готово и нешто мало тужно.{ |
носила, па их, натопљене хладном водом, полагаше на врело чело Рајково.{S} Али што се зора прим |
адема, под којом јуче онесвеснух; од ње полазе све витице од бисера, па се спуштају низ моје об |
о од оне велике у средини.</p> <p>Рајко полазећи за њом говораше како би он дао своју главу, на |
то преко твога рува, па да у име божје полазимо!“</p> <p>Поможе јој да навуче неку стару антер |
а до Бога!“ </hi> Од обрвских саставака полазио је један прав нос са прилично широким и покретн |
ћеш?{S} Иди па спавај; ваља сутра рано полазити!“ рече патер.</p> <p>„ Мислиш ли ти да она роб |
апевај !“</p> <p>И онда би Рајко доиста полетео на својој танкој сивој ластавици, која је својо |
епашћен <pb n="21" /> Хасан; „него ето, полети на коњу, па кад се добро измакнеш, запевај !“</p |
, раширио крила таман <pb n="110" /> да полети, као да хоће у небо да носи оно велико у злато о |
рао од сребра; раширио крила па као да, полећући у висине кликће, тако отворио беше оба кљуна с |
е онако исто по неколико катова широких полица, а на њима мртвачке ковчеге.{S} Кад из треће про |
с друге стране три реда камених широких полица на стубовима од камена, а на полицама — дугачки |
ких полица на стубовима од камена, а на полицама — дугачки неки ковчези од олова све један до д |
а ли се тамо иза стене што збива; друга половина слушаше истом таквом жудном пажњом један тихи |
а му се душа поделила у двоје.{S} Једна половина слушаше кроз ухо уз стену прислоњено, да ли се |
а од ње!“</p> <p>Тек то рече а у једној половини душе његове угаси се светлост те поста мрак, а |
о.... како је погодба.... четвртину.... половину.... како беше?!{S} А сад, биће ти доста да вид |
ина ! “</p> <p>„Вала да си ми заискао и половину не бих се смео цењкати.{S} Ето, дај длан у дла |
ну са белим крстом!{S} О... та дала бих половину од живота, само да тако заједном с тобом изађе |
с већим болом осећам сву грозност свога положаја, све своје и телесне и душевне муке.{S} Видех, |
тренутак збуњен, како ће да је у таквом положају запоји.{S} Немаде куд, већ мораде да јој својо |
као јаја голубија.{S} Пред круном беше положен унакрст <pb n="109" /> царски скиптар и мач, и |
ато оковано еванђеље, што му по крилима положено беше.</p> <p>Иза овог златног престола под се |
о мирисном сену, што у једном куту беше положено, разастре црвени плашт Рајков и на њему убрзо |
диже се сад у висину.{S} Приђе к Рајку, положи му обе своје руке на рамена, загледа се неколико |
!“ рече нежно и жалостивно стара Ружа и положи своју руку на раме Маргитино, која, онако пребач |
своје гуњче, сави га у двоје у троје и положи га на оловни ковчег до саме горње ивице.</p> <p> |
ра у четири потковице!" рече Циганину и положи му их на длан.</p> <p>Циганин их загледаше, прев |
овног ковчега по коме је Маргита легла, положив себи под главу гуњче <pb n="124" /> Рајково, и |
око једног белог убруса, на који Рајко положио беше нешто погаче, млада црна лука, соли и млад |
нека се постави белом свилом ; тај ћемо положити у ковчег оловни, а овај у ковчег од растовине. |
у цигала и камења.</p> <p>„Ама вреди да поломе мамузе.{S} С овога платна можете најбоље да види |
ици.{S} Тек пуче пушка, а господа да се поломе низ степенице. „Дај кола, коње, дај коње!{S} Кол |
{S} Моли се јадан Марко па све прсте да поломи кршећи их, „опрости ми, бабо, молим те, и не бру |
главе и са пуно три пара крила; како су поломили јатагане борећи се с њиме, и како су устукнули |
свакојаких мука првога дана, и пошто је поломио своје ножеве и исекао своје руке, и видео да са |
="7" /></p> <p>— „Богме ће господа моја поломити мамузе по том камењу!“ рече дежмекасти патер у |
дохвати!{S} Јаох, браћо, изгибосмо!{S}" Поломише се Турци низ планину, побацаше и пушке и јатаг |
<pb n="113" /> два пребијена мача и два поломљена буздована.{S} Прилике ове беху све у већој не |
апама држаху један дугуљасти штит онако полошке.{S} Са средине штита дизаше се велики двоглави |
приклопише.</p> <p>— „Срећа те та трећа полуга држи!{S} Тешко би нама било да си и њу одвалио!“ |
тога, које са свода, које са гвоздених полуга, што су се пружале од једног зида до другог у св |
ник.{S} На њима беху три тешке гвоздене полуге, прилично зарђале, са три велика катанца.{S} Рај |
дна дртина, па кад је видео, он полуде, полуде, у мало ме ето овде на овој асури не удави! “</p |
ора, хладна дртина, па кад је видео, он полуде, полуде, у мало ме ето овде на овој асури не уда |
е да описати....{S} Чудим се како нисам полудела.{S} Кад ме је Бекри-Бекир унео везану у ону мр |
м по плећима: „хеј, што гребеш, јеси л’ полудео?!{S}" Ништа ја.{S} Ћутим па гледам у њу. <pb n= |
старац опазио.{S} У место да као какав полудивљи пустињик, светомрзац, бега од њих у пећину, о |
јко узе намештати и онај трећи на доњој полузи да му буде на бољој згоди за ударац, Маргита му |
ано сребро; и уста јој беху побледела и полуотворена показиваху њене беле зубе.{S} Коса јој се |
еким шумом лептирових крила одлеташе са полурастављених усана Маргитиних.</p> <p>Рајко ућута.{S |
} Носила је широке жуте шалваре од неке полусвилене тканине, привезане уз витки стас и танки па |
оћа и онај танки сутон застираше брда и поља пред њима и свуда око њих.{S} У даљини мало на дес |
их сељани не би опазили да кроз њиве и поља носе мртваца.{S} По дивној месечини пошли су све к |
и подаље од колског пута те кроз њиве и поља и испод дрвећа жураше се напред а све правцем уз М |
просуло још топлији жар, те позлатило и поља и горе, и кад би сваки лист на дрвећу, и сваки цве |
скакаше од џбуна до џбуна.{S} Сва су му поља мирисала као да су босиљком засађена.{S} Чинило му |
х своју ластавицу,</l> <l>Хајдмо сада у поље Косово,</l> <pb n="220" /> <l>А нашему кнезу чести |
уно празника — искупио би нас све, па у поље да се пред њим бацамо камена с рамена, да се надск |
љубав пођите овуда у околину и наберите пољска цвећа.{S} Хоћу да сваки од вас, који сте моји, б |
гробове сузама и оставише их да на њима пољско цвеће цвета.</p> <pb n="229" /> </div> </div> </ |
оћ; и ето нам ове зраке казују да је на пољу опет освануо дан, а нашег старца нема!{S} Страх ме |
и сваки лист на дрвећу, и сваки цвет на пољу, и сваки џбун дуж пута, још силније замирисао, раз |
ема да приме или и да даду сладак један пољубац.{S} А онај гласић у њему сад шапуташе истом брз |
непоштене замисли притисне један невин пољубац на топла, реци баш на слатка, уста једне поштен |
о; али што не притиснеш бар један невин пољубац на њена уста?{S} Она је у дубоком сну, неће се |
ала о врат и обасула је хиљадама топлих пољубаца.</p> <p>„Е, Рајко,“ рече му ведра, „сад сам се |
у бејаше о врату; преврети се три пута, пољуби је и онда је десном руком притисну на гвоздена в |
Бог да да се опет видимо!" рече Рајко, пољуби се с Јовом, који му бејаше некаква својта, па он |
е усне нађу његове усне и по трећи пут, пољуби их једним дугим, дугим пољупцем, као да јој тешк |
за ковачнице, извади из кавеза птичицу, пољуби је и пусти је кроз врата у ноћ.</p> <p>„Е, сад у |
шном једном светињом, пригну главу и... пољуби је у уста.{S} Она га не пушташе из свога загрљај |
> <p>И онда му се примаче још ближе и — пољуби га у уста!</p> <p>Као да је из Маргите муња севн |
утака, неисказаном нежношћу, па га онда пољуби у уста по други пут, промуцав тихо: „збогом!.... |
иже је са колена, па је пред свима нама пољуби и само рече : „голубице моја, тебе ћу да љубим, |
трајало па Маргита устаде.{S} Приђе па пољуби икону богородичину, али не побожним целивом, как |
дочекао да прво млада жена тебе у уста пољуби...{S} Шта ли сад чекаш?..{S} Јеси л’ кад год вид |
рече јој Маргита, паде јој око врата и пољуби је у образ; Ружо, моја драга и добра Ружо!“</p> |
ило и опет некако тешко.{S} Пригну се и пољуби старца у руку: „хвала ти светли господине!{S} Ба |
теби!“</p> <p>Па онда му приђе к лицу и пољуби га у чело.</p> <p>„Шта то радите за име божје, с |
у Расини!“ Саже се па с пуно побожности пољуби старца у руку.{S} Па <pb n="87" /> онда приђе го |
и поред Рајкова ковчега, загрливши га и пољубивши га, издахнула је.</p> <p>С ону страну ковчега |
и!{S} Дај да се... као брат и сестра... пољубимо!“</p> <p>Она се хитро диже, повуче га руком у |
мушким срцем та слатка уста већ до сада пољубио, тај јелек распучио, тај вилински стас пригрлио |
к !...{S} Ниси никада младу жену у уста пољубио, него си дочекао да прво млада жена тебе у уста |
а им траке на застави везује, или да им пољупцем једним на балчак од сабље, сабље посвећује, — |
рећи пут, пољуби их једним дугим, дугим пољупцем, као да јој тешко беше да одвоји уста своја од |
> <p>И онда јој приђе, и обасу јој руке пољупцима и окваси понеком сузом.</p> <p>„Мартине,“ гов |
, соли и млада сира.{S} Прихватајући се помало Маргита говораше: </p> <p>„Ти ћеш код нас у Нађ- |
а не претегне!“ Узеше моји јадни сељаци помаљати и по који дукат, те га додавати на оне сребрне |
од, па опет скочи; па циче просто да се помаме.{S} Ама само што не проговоре: ето њих двоје одм |
и удараше песницама о сто, као да су се помамили.{S} Отмар тресну своју столицу на под и изађе |
...{S} Гледах их како јуре као да су се помамили; засукали рукаве до рамена, завалили турбане и |
иле света по дворишту, лајући као да се помамио; па онда још брже натраг к <pb n="189" /> њој, |
ка рече: „.јест, гребу ову стену и лају помамно.{S} Велика је вика у пећини.{S} Рекао бих да се |
загледа у Рајка и рече му: „Јеси ли ти помахнитао?{S} Ко је још поткивао коње сребром?!{S} Вал |
/p> <p>Она ни речи не проговори нити се помаче.</p> <p>— „Е, валах ћеш сад да скочиш!“ рече Циг |
ругом своје бојазни, да не буде грофица помела памећу.{S} Али не имадоше срца да јој се противе |
у планини, па ми обиђи гроб молитвом и поменом.{S} А јави мојима у Расини!“ Саже се па с пуно |
S} А Маргита се сва стресаше од како он помену авет и изговори онакву клетву.{S} Него на све то |
агала.{S} Кад су му тако већ мало памет померили, Манда му световаше да отиде у Арад к некој ст |
ећи пут оженио !{S} Ово мора да је нека пометња!</p> <p>Хасан Зулуфлија куцну руком Рајка, који |
злата.{S} Па онда, слатка моја госпођо, помеша ту воду с некаквим вином, напуни један воловски |
ударише <pb n="79" /> у лавеж, који се помеша с оним халакањем Турака, да ме језа подухвати и |
/p> <p>— "О, још немој о растанку ни да помињеш!{S} Него опет, и ако ће проћи времена доста, до |
е, али, бојим се, ружно ће да значи.{S} Помисли само, видела сам себе као дивно опремљену <pb n |
њена чистота није посукнула ни од једне помисли твоје; врати ми се амо и сам са чистим срцем, в |
ује од сваке нечисте силе и сваке ружне помисли.{S} Срце ми се окрепи и радосно куца кад сам се |
д жалости која му притискиваше срце при помисли, да она јадна жена, онако млада и лепа и онако |
нуо теби, да ме збиља жалост осваја кад помислим, да ће кроз који дан доћи и дан, у који ми се |
цвет, него се <pb n="37" /> смејем кад помислим каквим немаром свет одговара нашој марљивости. |
ја домишљао!“ рече Рајко невесело; „ја помислих да ти се то јављала наша српска царица Милица, |
ледах ове златне лавове и сребрног орла помислих: ето, то је царски престо !{S} А оно се ево пр |
прљаву јазбину своју у Крушевцу, и кад помислих у каквом сам добру и на каквој нези одрасла, к |
праве.{S} Хладан га зној пробијаше кад помишљаше да је треба најмање четири, ако не и пет стоп |
е да се ропства избавиш, ако би нам Бог помогао!" говораше Рајко мирно и просто као о нечем што |
а не верујем!{S} Та он једини и може да помогне кад нико други не може!{S} Ко је подигао моју М |
у Бога?!...{S} Верујеш ли да он може да помогне само кад хоће, и верујеш ли да он хоће да чује |
ти, оче, по хиљаду пута!{S} Ако ми Бог помогне нећу те постидети.{S} Сад ћу се двојином журити |
спођо," рече Рајко Маргити; „ако ти Бог помогне те стигнеш у свој дом, да пошљеш скелеџији паре |
ше пси у лавеж!{S} Децо, да нам сам Бог помогне, ово се ваља на нас мука и невоља!“</p> <p>„Рај |
итве и кад ни један светац не хте да ми помогне, она једина не остављаше ме, него ми долажаше н |
бадахију“ Рајка, да га спроводи и да му помогне да се цареви гости ни на шта не потуже.</p> <p> |
бодите.{S} Мислио сам како да вам у том помогнем, распитивах пријатеље и нађох да може да буде. |
си се збиља ти сам у себе поуздао да ми помогнеш да до слободе и завичаја дођем?!"</p> <p>„Не б |
на раме, па право у луг Аћиму!{S} Да му помогнеш кола оправити, натоварити и кући отерати!“ Оде |
вић Марко. „Јеси ли му се понудио да му помогнеш?" питаше га отац. „Бог с тобом, бабо! нисмо ли |
си а ниси ни малим прстом мрднуо да му помогнеш.{S} Што си тако мене и задругу нашу осрамотио, |
ике сељаке да, ником ништа не казујући, помогну изнети ковчег на најближи вис космајски.{S} Чек |
овуче.{S} Чауши је прихватише за руке и помогоше Циганину да је одвуче к чатрљи.</p> <p>За неко |
дним стамбулским <pb n="57" /> појасем, поможе јој обући и кафтан од зелене чохе, намести јој н |
ма као бесомучан.{S} Али му то ништа не поможе, и само га брже изнураваше.{S} Рајко га је држао |
де сад, у име божје, у седло.“</p> <p>И поможе јој да се намести.</p> <p>»Да ми нису ове широке |
иш нешто што ће ти милије бити!“</p> <p>Поможе јој руком својом да се попне по стени, коју су к |
ва, па да у име божје полазимо!“</p> <p>Поможе јој да навуче неку стару антерију, опаса је брзо |
n="185" /></p> <p>А сад, витеже Рајко, помози грофици од Нађ-Бање да у свој двор уђе!“</p> <p> |
е Богом и светим Јованом, јави нам се и помози да одавде изађемо !“ </p> <p>Нико не одговараше. |
ан а звучан глас, који је поздрави са: „помози Бог, снахо!“</p> <p>— „Добра ти срећа, јуначе!“ |
викну сад још већма узбуђеним гласом: „помози нам Боже и Богородице!{S} Ако је тамо нека нечис |
{S} А кад се мене у срећи својој сетиш, помоли се својим чистим срцем Богу, да буде милостив гр |
азе.{S} Пође народ к цркви на сабор.{S} Помоли се Богу, приложи цркви што ко може, искупи се ок |
наместите све што треба, ја да се мало помолим своме Богу <pb n="157" /> овде над пећином!“ До |
и присташе.{S} Ја се спустих на колена, помолих се Богу из дубине душе, да се смилује на вас и |
/> овде над пећином!“ Добри моји сељаци помолише опет сребрне грошеве и Турци присташе.{S} Ја с |
S} Али нико од гостију да приђе грофу у помоћ.</p> <p>Рајко се сам пригну, па га подиже на ноге |
послу доћи.{S} Иди сад!{S} И Бог ти на помоћи био !“</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SR |
ла сам се у сузама, па ништа, и никакве помоћи.{S} Неколико сам пута покушавала да се глађу и ж |
хватити Маргиту, али се ова, без његове помоћи, једним скоком, као хитра срна, спусти на земљу. |
} Приберите се; Бог је добар, па ће вам помоћи да учините крај свему овом покору!“ говораше Руж |
„Немој тако!{S} Бог је добар па ће нам помоћи!" рече Рајко сад већ с великим поуздањем. <pb n= |
Божје за мном, и нека нам је сам Бог у помоћи!“ рече стари Мартин, па пође напред.</p> </div> |
вне муке.{S} Видех, бадава све, нема ту помоћи ни ослобођења.{S} Рекох Бекри-Бекиру: „ево дајем |
на срећа да Бог да теби и свакоме твоме помоћнику! “ и напи се, и мало што се не загрцну као не |
управо овде сам још робиња, која је се помоћу твојом у слободу своје земље вратила.{S} Мислим |
Нешто ми се смучило.{S} У души ми беше помрчало, али је хвала Богу сад опет све светло преда м |
љавини врати к њима двома, неразговетно понављајући последње две речи: „живога кога?“</p> <p>— |
удрости; узе полагано и више самом себи понављати оне речи: „плот је слаба а дух је јак, “ па о |
p>— „Грофа Аладара!.... грофа Аладара!“ понављаше старац, па као да за неки тренутак <pb n="13" |
, да с тешким и дубоким уздисајима само понављаше речи: „еј, јаднице моја, баш ти не би суђено |
и срећнију од мене!{S} Бар бих се могла понадати да те једнога дана својим зетом зовем!“</p> <p |
ен зибелинима.{S} На плаштовима су били понамештани калпаци са челенкама од сребра и злата, или |
јко не отпушта одмах, него да на његово понашање сви мотре, па у Нишу да се реше шта да раде.</ |
ајку.{S} Она очевидна промена у његовом понашању, она његова замишљеност и суморност учини се с |
а уз престо по једна владичанска штака, понека од седефа а понека од сребра.{S} У зачељу ових с |
а владичанска штака, понека од седефа а понека од сребра.{S} У зачељу ових сребрних престола ст |
еки јаблан, то ти је све.{S} Да није да понека шева прне с пута у вис, и да није погдекоје чапљ |
к ти се поче да котрља озго са рушевина понека цигла, па камен; пови се коров, пови се трава, з |
по један широки плашт, понеки од свиле, понеки од кадифе, понеки од тканине сребрне и златне жи |
ашт, понеки од свиле, понеки од кадифе, понеки од тканине сребрне и златне жице, а сваки уз то |
е столу лежао је по један широки плашт, понеки од свиле, понеки од кадифе, понеки од тканине ср |
ни крчази, разбацане клупе; овде и онде понеки сељачки шешир и по гдекоја женска марама.{S} Из |
крилима својим у Вилиндар, где пробавиш понеки дан и ноћ, па се тек опет у пећини створиш?“ пит |
тама, <pb n="108" /> а дршком искићеном понеким драгим каменом.</p> <p>Него ово двоје младих љу |
ђе, и обасу јој руке пољупцима и окваси понеком сузом.</p> <p>„Мартине,“ говораше му Маргита оз |
} Она као дете сироче радује се да чује понеку бајку, па да је и другима каже.{S} Што ти знам р |
ао.{S} Али га је у брзо право очајавање понело да хвата.{S} Изломио је своја два мала ножа, сло |
однесе је као што би млад пастир јагње понео.{S} Она само отвори трепавице па га уморним, и ка |
уме шумадијске бруји поветарац, који се понео чак отуда са сињега мора, па преко снежног <pb n= |
маш терет, који моје мушко раме може да понесе!“ рекао би Рајко, па узео опет да куца у камен.< |
ногом ја одавде крочити нећу; мањ да ме понесете силом на рукама!{S}" И лепо натераше сељаке да |
„Имаш ли што би желела одавде собом да понесеш?"</p> <p>„Баш ништа!{S} Ах, чекај!{S} Да пустим |
свилену мараму, везах јој руке наопако, понесох је до мога коња, скочих у седло, привезах је мо |
" И лепо натераше сељаке да ме низ брдо понесу, па после да ме метну на коња.{S} Покајах се, ал |
да заједно натраг у планине...{S} Знаш, понећеш и ону заставу..“ и онда опет обнесвесну.</p> <p |
то рубља, а наћи ћеш и брашненица и још понечега чега нам је Бог дао!“</p> <p>Рајко разгледа на |
после смрти, буде слободно да се избере понешто са овога света, чега тамо да се сећамо, ја ћу и |
си већ и онако понешто видео, да ти тек понешто кажем.{S} У Светој Гори има манастир деспота Ђу |
163" /></p> <p>А сад кад си већ и онако понешто видео, да ти тек понешто кажем.{S} У Светој Гор |
им се ушуња у собу и онај црни рундов и понизно приђе к Маргити, облизујући се и машући кудрави |
чаушбаши, слушам га! “ одговори Циганин понизно.</p> <p>Доиста ућутка се плач робињин.{S} Али Б |
лики чардаш?!“</p> <p>„Велики чардаш?!“ понови Рајко као у недоумици шта ће то да значи.</p> <p |
а казати где су сада господа маџарска!“ понови Рајко, а беше га мало и зачудило што га она тако |
се!“</p> <p>„Учинило ти се.{S} Одјек је поновио само твоје речи!“ говораше му Маргита.</p> <p>— |
у дођох к себи и поправих се, а он онда поново побесни.{S} Уз то се био пропио, па кад је пијан |
ноћи кад он беше трештен пијан, покушам поново срећу да бегам.{S} Ишла сам целу ноћ, нисам ни с |
утврди мир међу царевинама, а не да их поново завађа и то због чега него због једне робињице!“ |
о да отворимо очи да не крочимо у какав понор, а за друго како Бог да!“ прихвати Рајко.</p> <p> |
} Али се ево сломио бунт мој; сломио се понос мој; немилостивношћу својом водиш ме да тражим оп |
сподски а рекао бих и — твој сиротињски понос.{S} Ето, нека прихвати <pb n="28" /> црква те тал |
бесно и господско колено.{S} Од многог поноса никоме лепо да одговори, а најгоре мени своме го |
ом неке племените одважности и радосног поноса у лицу, благосиљаше два млада витеза, који се на |
у јасном металном звеку, мешало и нешто поноса. <pb n="7" /></p> <p>— „Богме ће господа моја по |
ки пође своме селу и своме дому весео и поносан, као да се љубио лицем у лице с оним великим ју |
која у њеном турском руву ступи мирно а поносито у дворану праћена Рајком, који у левој руци но |
лопише силним једним ударом, Мартин, са поносито уздигнутом главом, крочи у дворану и гласно и |
ода, била сам ја госпођа!“ рече Маргита поносито; „ако су они јунаци, и ја сам кћи једне јуначк |
у вас?!“</p> <p>— „У нас,“ рече Маргита поносито, па јој се очи још топлије засветлише; „у нас |
сно насмеје и испод трепавица погледаше поносито у своје дугачке и танко усукане брке.</p> <p>„ |
аво к мрамору, на коме цар Душан јахаше поносито свога коња од мегдана.{S} Ту се просто стропош |
обри час да буде!“ рече Рајко радосно и поносито. „Имај надежду у Бога и имај веру у мој српски |
ом јутарњем зраку онако узбуђен и онако поносито стојећи пред оном младом и лепом женом.</p> <p |
.</p> <p>— „На сабљи!" рече Бекри-Бекир поносито. „Хоћеш да ти причам како је било?“</p> <p>„Де |
ћ по виткости и лепоти стаса, и по оном поноситом гипком ходу, изгледало је да то није <pb n="3 |
; „не, ако си ми ортак!{S} Оно је лудо, поносно, љуто и бесно и без тога!{S} Него није она моја |
ори:</p> <p>„Лепо ми је у служби вашој; поносно ми је да пратим ћесарову посаобину.{S} Али вам |
у на огњишту у кухињи.{S} Кад је стигла поноћ, баба расплете своје седе косе, скине се са свим |
.“ и онда опет обнесвесну.</p> <p>После поноћи Рајко поче да говори много шта у заносу, час раз |
е растадоше, па се прекидаше само да их понуди гутљајем неког јаког црног вина из једне мале чу |
ити, да си је њеном господару на откупе понудио ! рече Рајко.</p> <p>— „На откупе?!“ викну Цига |
вори наш Краљевић Марко. „Јеси ли му се понудио да му помогнеш?" питаше га отац. „Бог с тобом, |
а су сад живи онде у столовима, радосно понудио свој мекани плашт?{S} Та мачевима би се секли, |
ице говорили!{S} Како ћеш да од њих сад поњаве правимо?!“</p> <p>— „Ако су они били господа, би |
На једној сниској постељи, а на црвеној поњави, лежала је лепа једна и врло млада девојка, гото |
ћу ја, један сељак, да дижем и теби за поњаву додајем плашт, који је покривао господска прса и |
лучио се да, чим се господа у Нишу мало поодморе, изађе пред њих да се е њима опрости.</p> <p>Н |
га познајем а час да га не познајем.{S} Поп се окрену њему па га запита: хоћеш ли да узмеш ову |
ци пођу у најближе село, где има српски поп, да га доведу да очита молитву и гроб прелије.{S} П |
се на маџарску господу и на оног црног попа. „И то су ми нека господа !“ говораше сам у себи; |
ку право у очи; „све ми се чини да овај попа теби само смућка што ја причам.{S} А видим те јеси |
и много више, него што то овај господин попа воли! “</p> <p>Насмеја се гласно и сам патер Хијер |
у!{S} Тек се иза нас продра мој старац: попе, питај мене, ја сам им кум! хоће се они, хоће, сам |
<p>„Овуда немамо куда даље!“ рече Рајко попев се по степеници и покушавајући да плећима подигне |
и.</p> <p>Један пут узе да као уз гусле попева:</p> <quote> <l>„Ој, Маргито, моја верна љубо!</ |
поче лаганим гласом, али онако мало као попевајући уз гусле:</p> <quote> <l>„Кад се жени од Сиб |
о!{S} Него журите се, журите се, док не попију све!“ говораше сељак и посрташе мало на лево па |
} Да ћутим, да се оно господско дете не поплаши!{S}" Тако говораше Рајко сам у себи, а кад се в |
у белаја!{S} Греби, па копај, па скичи, поплаших се, Бога ми ће раскопати сву урвину!{S} А мене |
!“</p> <p>Поможе јој руком својом да се попне по стени, коју су кише и снегови углачали, и онда |
ашем.{S} На моју несрећу дођох к себи и поправих се, а он онда поново побесни.{S} Уз то се био |
ономе загрејаном и знојавом католичком попу, који се ваља да родио негде међу Хрватима или Сло |
>„Ја да скота једног!“ викну старац сав поражен; „да Бог да га вуци живог растрзали, а већ тамо |
о пусто разбојиште.{S} Оборени столови, поразбијани крчази, разбацане клупе; овде и онде понеки |
вечери диван поглед.{S} Чаробност му је порасла тајанственошћу којом она дубока мирноћа и онај |
роб поред његова.{S} Сахраните ме овде, поред њега.{S} Пошљите кога Србина у рудничке планине с |
д жира беху утврђене беле воштанице.{S} Поред и једног и другог златног раста, стојала је, и уп |
злаћеном и драгим камењем искићеном.{S} Поред њега десно седела је, у онако исто високој и бога |
гита на покровцу једном пред пећином, а поред ње се беху посадили на маховинасто стење стари пу |
стени под самим некадашњим градом, и да поред ватре седи један старац са дугом белом брадом, у |
амену покривен својим малим гуњцем и да поред њега седи Маргита.{S} Оклопила руке на своја коле |
јој је судбина наменила да једнога дана поред тебе стане, узме да носи твоје витешко име, онда |
Богу моли, па онда се спусти на колена поред ниске софе, на којој Рајко лежаше, и поче да гово |
подиже.{S} Беше га некако стид, да она поред њега успаваног бди.{S} Него га Маргита брзо извед |
д <pb n="68" /> за ластавицом и Маргита поред свих шалвара, кафтана и чизама хитро искочи — он |
на овоме свету у томе, што је мој гроб поред његова.{S} Сахраните ме овде, поред њега.{S} Пошљ |
ла јача од љубави.</p> <p>Па онда стаде поред Рајка, који нешто теже и спорије дисаше.{S} Гледа |
раше Маргита грцајући без суза.{S} Седе поред њега, па се тужна загледа у његово бледо лице и с |
м ћивотом беху чврсто загрлили.{S} Доле поред њихових ногу лежаху бачене две круне, <pb n="113" |
и златна јабука с крстом лежали су доле поред престола као бачени тамо <pb n="116" /> немарно и |
уклоне и да оставе само њу и Ружу саме поред мртваца.</p> <p>Кад осташе саме, онда она приђе к |
молим Румели-Беглер-беговицу нека седне поред барона Отмара — гле, мало не рекох Османа!{S} Ха, |
бницу, шта ће да буде од ове јадне жене поред нене?!“ Сав се стресе од ужаса, али не рече ни ре |
а, која долажаше из вароши, повијала се поред ње горе уз брдо, док се није у трави од ледине из |
ма, удари се руком у чело, стропошта се поред старца и просто цикну:</p> <p>„Ах, авај мени!...{ |
Госпођо, где је Маргита ?“ „Ево Маргите поред тебе, Рајко !{S} Сад ће стићи лекари, па ће те из |
> <p>Старац и Рајко остадоше да преноће поред оне ватрице испред пећине.{S} Рајко је испричао с |
напред, напред!“</p> <p>Маргита не беше поред њега.{S} Беше крочила у десно, те стојаше пред тр |
искићена иконицама и драгим камењем, и поред сваке митре беше прислоњена уз престо по једна вл |
одвајати од Рајка никако.{S} Седела би поред њега с главом наслоњеном на руку у тешким мислима |
ну праћена још једном женом.{S} Села би поред мене па би ме тако нежно и мило гледала, очи би ј |
јаничарским!“</p> <p>Па онда је посади поред ватре, изнесе јој у једној заструзи млека, у друг |
Окрете главу и виде како Маргита стоји поред њега, а крупне јој се сузе низ образе ваљају.</p> |
е и ватре с огњишта како Маџарица стоји поред Циганина, ставши му једном ногом на прса.</p> <p> |
младој жени, која се шћућурила на земљи поред мехова, па би их овда и онда повукла да духну у ж |
ведрим челом и светлим образом и остани поред мене, да прихватиш да чуваш ову свету оставу, кад |
онда пођоше натраг у лево.{S} Пролазећи поред капеле Рајко угаси своју воштаницу и остави је у |
<p>Маргита је лежала мртва.{S} Клечећи поред Рајкова ковчега, загрливши га и пољубивши га, изд |
"> <head>2</head> <p>Ваљало им је проћи поред западне зидине од града.{S} Уз ту зидину, која се |
рушевина?“ питаше она старца, седајући поред њега,</p> <p>— „Ене сад, зар си и то видела?“ при |
ше речи да проговори.{S} Али корачајући поред Маргите и држећи је за руку не скидаше својих пог |
беше лепо свануло угледаше један чардак поред Мораве и на води испод њега скелу.</p> <p>„Да нис |
пута род, не би ми милије било што сам поред тебе, нити ће ми теже бити да се с тобом растајем |
ини ми се свисла бих од страха да нисам поред тебе!“</p> <p>— „Не бој се!“ рече јој Рајко, па у |
После неколико тренутака био је с водом поред ње.</p> <p>Дохвати један златан пехар, исплакну г |
Маргите муња севнула, и као да је гром поред њега пукао, тако Рајко беше заглунуо, занемео и з |
ри се гроф жени!“</p> <p>Као да је гром поред ње ударио.{S} Маргита скочи са клупе на којој је |
лемените и добре госпође погинути, него поред оних циганских врачара господовати!{S} Ружо, дај |
нам старац не дође.{S} А ја ћу ено тамо поред оног оклопника пред царем Душаном.{S} Лећи ћу да |
двоје стадоше на највиши врх њен, једно поред , другог.{S} Беше у оној дивној летњој вечери див |
намешташе <pb n="86" /> по земљи једно поред другог на самом уласку од пећине.</p> <p>Старац и |
оје Маргите!"</p> <p>Сахранише их једно поред другог; прелише им гробове сузама и оставише их д |
ер јој с правом припада, а то је: место поред свога мужа!“</p> <p>Праћена Рајком, као сенком св |
а среду те пред свима: „прошао си данас поред човека, коме се десила неприлика, прошао си а нис |
јни глас у њему умуче.</p> <p>Седе опет поред ње и гледаше је.{S} Она поче нешто спорије и теже |
и Рајко седели су горе на градском зиду поред ватре.</p> <p>„Ти си ми се, синко, много омилио,“ |
је почешће наређивала да је оставе саму поред мртвог Рајка.{S} Са свечаном мирноћом издавала је |
риво ти је што видиш поштену једну жену поред поштеног једног Србина!{S} Али нећеш куд си науми |
бистре воде напио, па кад спусти чутуру поред себе на асуру, рече:</p> <p>„Е да црних калуђера! |
и оклопници, у пуноме ратничком округу, поређали један до другога, да чувају стражу и да подупр |
е у њ није дало гледати.{S} Беше ту још поређан велики број мањих и већих златних крстова, бога |
а скочи на четврти ступањ, на коме беху поређана и ланцима повезана аковчад.{S} Отрже силним је |
шао к вратима, <pb n="105" /> — биле су поређане петачке, све буре до бурета, па повезане једне |
ме стари посланик незгодно сеђаше, леже поређани у два реда десет немачких талира све нових нов |
, запремљени бурадма са златом, били су поређани високи столови од дебеле и већ поцрнеле растов |
С једне и с друге стране ове три трпезе поређано је било по шест престола од сребра.{S} На свак |
ом а паметном главом издавала бедуинско порекло своје.{S} Милина је било погледати га онако мла |
казиваху њене беле зубе.{S} Коса јој се пореметила па пала низ плећа.{S} Рајко застаде за један |
пустити, а волела бих да могу и онда да пород тебе будем, да појахам сиву ластавицу, да ти носи |
вао надзорник добара грофових са својом породицом.{S} Пред том кућом кочијаш заустави своје коњ |
а изненадно; „ а ко тебе посла с таквим порукама овамо нама ?! “</p> <p>— „Ко ме посла?!{S} Как |
у на грудма и закопчавајући јелек, мало порумене.</p> <p>„Како је... крупан овај твој мерџан!“ |
далека видеше зидине од некаквог старог порушеног града.</p> <p>Али се већ мрак ухватио био кад |
ки одазивље и само оно стење и камење у порушеноме двору српскога цара; али се ти њима ниси ода |
д рувом јаничарским!“</p> <p>Па онда је посади поред ватре, изнесе јој у једној заструзи млека, |
своју кћер љутито за руку и одвуче је и посади на њено прво место.</p> <p>Маргити, која се била |
подском беседом!“</p> <p>Па кад се опет посади, настави да говори: „ Јест, стриц ми је био чест |
ком господом.{S} У једној широкој одаји посадили се беху сви заједно с патером око сниске једне |
једном пред пећином, а поред ње се беху посадили на маховинасто стење стари пустиник и Рајко.{S |
S} Молим те, устај одатле, па ево да се посадимо на зелену траву под оним тамо јабланом.</p> <p |
кад сврши распоред за сутрашње радове, посадио све задругаре по столичицама око огњишта, пусти |
у да стане иза мушкиња, а нас момчадију посадио би на земљу право испред себе, дохватио гусле, |
мишљала!“</p> <pb n="172" /> <p>Доле се посадише на шареном сиџадету око једног белог убруса, н |
није за хатар нашем ортаклуку!“</p> <p>Посадише се на једну асуру подаље од огњишта и мехова.{ |
апивши се и сам, па онда опет настави: „посадише ме на ластавицу и доведоше амо.{S} Рекох Турци |
} Дан се дизао и будио успаване људе на посао.{S} Озго испод зидина градских зачу се куцкање че |
>Рајко је с великом вредноћом прегао на посао.{S} Али га је у брзо право очајавање понело да хв |
сад не може ништа да буде.{S} Његов је посао да утврди мир међу царевинама, а не да их поново |
си ваља <pb n="44" /> да дошао на оваки посао са слутњом на празну срећу?“ говораше Циганин са |
вориш.{S} Видим те много млада за тешки посао кога си се латио; али осећам, ето сад овде у овом |
да већ скорим и пола ноћи па треба наш посао да гледамо!“</p> <pb n="54" /> <p>Али Циганин виш |
ки.{S} Патер Хијероними, који је пратио посаобину као секретар, преводио је његово казивање маџ |
вашој; поносно ми је да пратим ћесарову посаобину.{S} Али вам се молим, светла господо, не заме |
v" /> <div type="titlepage"> <quote> <p>ПОСВЕЋЕНО</p> <p>ИМЕНУ</p> <p>МИЛОВАНА ВИДАКОВИЋА</p> < |
љупцем једним на балчак од сабље, сабље посвећује, — шта си ти тако тешко Богу згрешила да те п |
на Косово, већ — појаха својега лабуда, поседе га оде у Косово!"</p> <p>— „Куд се ти заносиш, м |
а род какав?{S} Није ти сестра, није ти посестрима; какав су ти род њена младост, њена лепота и |
пита патер Рајка изненадно; „ а ко тебе посла с таквим порукама овамо нама ?! “</p> <p>— „Ко ме |
орукама овамо нама ?! “</p> <p>— „Ко ме посла?!{S} Како ти то питаш?“ рече Рајко малко збуњено |
које је маћеха њихова, проклета Јерина, послала зету своме цару Отмановићу да их ослепи.{S} Али |
ст узвишени господин царски и краљевски посланик вели: „хвала ти, али од тога сад не може ништа |
оде маџарске, путовао је као изванредни посланик ћесара и краља угарског у Цариград по нарочито |
Рајко виде да на ћилиму, на коме стари посланик незгодно сеђаше, леже поређани у два реда десе |
и у маџарске бубњеве.{S} На то ће стари посланик рећи нешто што патер преведе Рајку овако :</p> |
хте то ни да преводи.{S} Али га старац посланик запита шта Рајко рече, па кад чу приђе к млади |
а.</p> <p>„Шта оно рече?“ питаше старац посланик, окренув се млађој господи из своје свите; „шт |
вижљав младић, што испред самог старог посланика корача.{S} О рамену носи дугу пушку арнаутку, |
овцати сребрни талири, што их у Нишу од посланика доби.</p> <p>„Ето, ако си мајстор, искуј ми о |
а да се устроје по странама рад заштите посланика и свите његове.{S} И онда пођоше низ брдо пра |
ете се и једним скоком скочи до ње и до посланика.{S} Побојао се да се није што незгодно десило |
младић корачао је пред самим ћесаревим послаником, овда и онда зауставио би се па казивао што |
е дати може, паде на колена пред старим послаником и кроз горко јецање, а са грчевито склопљени |
скиде шубарицу, поклони се пред старим послаником, и док се матер нешто накашљиваше поче да го |
о да се разумемо!“ рече Рајко гледајући посланику право у очи; „све ми се чини да овај попа теб |
то мало и срдито. „Нико ме други к вама послао није до жалосна судбина оне ваше земљакиње што о |
иш к њима?{S} Зар ти ниси од њих к мени послат ? питаше она у чуду; веђе јој се саставише и очи |
оспођо; све је то просто!{S} Него опет, послаћу момке нека трче од куће до <pb n="214" /> куће, |
ље!“ То је било одмах после Васкрса.{S} Послаше тобож некога у Цариград да донесе написмено, ка |
се добро напи, као да се мало поткрепи, после оног чуда и белаја што га снађе.</p> </div> <div |
заборавити нећу.{S} Ако на ономе свету, после смрти, буде слободно да се избере понешто са овог |
у и +напипа руком ону тикву с водом.{S} После неколико тренутака био је с водом поред ње.</p> < |
ше срца да јој се противе ма у чему.{S} После неколико сахата Мартин је већ био отпутовао.</p> |
пусти ластавицу па да прихвати крму.{S} После живог веслања, не без силног напрезања, сав црвен |
А за све то нека је хвала прво Богу, а после моме пријатељу смуку, који се одазва моме звиждањ |
о старцу све како је било у Крушевцу, а после и све што је по Београду слушао о последњем рату |
" /></p> <p>„Зар си се збиља,“ поче она после подужег ћутања, „зар си се збиља ти сам у себе по |
тераше сељаке да ме низ брдо понесу, па после да ме метну на коња.{S} Покајах се, али доцкан.{S |
е о најближе дрво до моје пећине, па ме после ви мртва скините и у пећину закопајте!{S} Ето беж |
е син био негда свирач у Борчије, па се после потурчио што га на вашој свадби избише?{S} Е, ста |
е сва стресе. „Ово ми је први дан среће после тако дуге, дуге, и тако страшне несреће!...{S} А |
Него, како ћеш и да знаш, млад си!{S} И после то се само у конаку Бекри-Бекира може да види!{S} |
"91" /> <p>Рајко прислони ухо к стени и после неколико тренутака рече: „.јест, гребу ову стену |
ћу коју ја знам, одатле би је моји људи после неколико дана испратили у Расину у моју родбину, |
врхови би им се или извили или затупили после неколико удараца, јер стена бејаше од оне чврсте |
рече ни речи, нити мрдну прстом, па ни после кад Марко осече и другу па и трећу главу Арапову, |
ћ.{S} Онаквог весеља не видех ни пре ни после.{S} И није слутило на добро.{S} А кад доведоше су |
ала баш сад и да умрем, слађе ћу умрети после овога што од тебе чух, да ће доћи онај који ће зе |
у, која је кипела, као кад би нежна кћи после дугог страдања и лутања наишла изненадно на још н |
руком показа Маргити на старца.{S} Него после неколико тренутака, и више да би Маргиту ослободи |
гове последње речи.</p> <p>Стигоше мало после лекари из Сегедина и нађоше да је у Рајка срце пр |
"SRP18920_C2.8"> <head>8</head> <p>Мало после да се вратише к оној трпези од зеленог камена, шт |
тражи.{S} Не жали платити!"</p> <p>Мало после опет зовну Мартина, па му рече: „Ево ти кеса са п |
пила па се у снове пустила.</p> <p>Мало после па Маргита, дубоко уздахнув, отвори очи.{S} Погле |
>И пођоше заједно и ћуташе.</p> <p>Мало после па једна сјајна звезда прелети небо, као да јури |
је добро да тувимо што пева, јер би нас после питао шта је радио и како је говорио онај јунак, |
о да се у пећину живи провучемо, па већ после како нам Бог да!“</p> <p>„Да пођемо!“ рече Маргит |
, марш са моје земље!“ То је било одмах после Васкрса.{S} Послаше тобож некога у Цариград да до |
олова!“ —</p> <milestone unit="*" /> <p>После неколико дана пловила је Дунавом повелика једна ш |
l:id="SRP18920_C3.7"> <head>7</head> <p>После тога првог и бујног излива суза као да је ових у |
о, па узео опет да куца у камен.</p> <p>После свакојаких мука првога дана, и пошто је поломио с |
ставу..“ и онда опет обнесвесну.</p> <p>После поноћи Рајко поче да говори много шта у заносу, ч |
читав урнебес од силенције.{S} Али кад последња силенција угуши претпоследњу, кад у томе брзор |
ривени сликама грофова од Нађ-Бање кроз последња два века.{S} Озго са таванице спуштао се много |
оја прса не пригњечиш...“</p> <p>На ове последње речи Рајку срце бурно закуца.{S} Он се препаде |
....“</l> </quote> <p>То су биле његове последње речи.</p> <p>Стигоше мало после лекари из Сеге |
а дође нас кад престаде.{S} Изгуби се и последње неразговетно одјекивање говора људског у даљин |
у другога дана прокопавања нестаде им и последње капи воде, и осташе само са неколико ораха.{S} |
к њима двома, неразговетно понављајући последње две речи: „живога кога?“</p> <p>— <hi>„Живога |
аше оно што је још остало од песме, док последње врсте „свадба била па се раставила, — сваки од |
ој Рајко, па онда с њоме заједно сиђе с последње мраморне степенице на под, који је све ситним |
после и све што је по Београду слушао о последњем рату између султана и ћесара.{S} А старац њем |
ма племенитих људи у твоме народу.{S} У последњем рату, имао сам ја, вели, у мојој војсци и Срб |
моја госпођо, сам вас је Бог довео да у последњем часу спасете и господина свога и кућу своју! |
х сниских растових врата гораше сад већ последњим капљицама уља, те пршташе као да се гласно ср |
ли му и самом срце бурно куцаше.</p> <p>Последњим једним живим ускликом и шкрипутом жица стаде |
S} А колико смо вас оплакивали тек ових последњих дана!{S} Еј, јадна, јадна моја госпођо, како |
да имам ту једну утеху, да сам испунила последњу жељу Рајкову!"</p> <p>Њих двоје шапутаху једно |
раћаше кад би је чула да се миче.{S} На послетку Маргита изађе — обучена у белу свилу, с распле |
аметне кавга с Турцима, па одоше својим послом!{S} А ја рекох да огледам да ти послужим, те да |
потковице, и да ћу му по неком великом послу доћи.{S} Иди сад!{S} И Бог ти на помоћи био !“</p |
и то.{S} Али сад дођох по другом једном послу!“ рече Рајко, па махну мало главом на Циганина. „ |
па онда узе да удешава ћемане.{S} У том послу љуљаше се то на десно то на лево и дуго не могаше |
краља угарског у Цариград по нарочитом послу, од кога је зависило хоће ли се истом закључени м |
> <pb n="107" /> <p>Само нека нас срећа послужи да се дохватимо лепе земље маџарске, па да види |
ису то никакви труди.{S} Право је да те послужим а и мило ми је.{S} Кад будеш у својој земљи у |
ети аманет.{S} Могу да не умеднем да те послужим и подворим како треба док смо заједно, али се |
послом!{S} А ја рекох да огледам да ти послужим, те да се ропства избавиш, ако би нам Бог помо |
p>"Госпођо, опрости ми!{S} Хтедох да ти послужим, али ето није тако воља божја!...{S} Опрости м |
> <p>„Што ја волим то је да ти свесрдно послужим; ето послушаћу те, кад велиш.{S} Хајдмо да сеч |
м.</p> <p>Маргита му се насмеја, али га послуша.</p> <p>— „Рајко,“ поче Маргита својим најмекши |
тан невесео, тешко му је што не може да послуша свога господара, ал’ је теже срцу одолети, <pb |
има ли светлости тамо!“</p> <p>Рајко је послуша.{S} Оштри врх од копља завуче између горње ивиц |
ону страну врата!“</p> <p>Рајко приђе и послуша за неколико тренутака.{S} Доиста се чуо неки чу |
олим то је да ти свесрдно послужим; ето послушаћу те, кад велиш.{S} Хајдмо да сечемо стену.{S} |
ниско пригну над самим пањем и оштро га посматраше, као да броји прстенове његове старости. <pb |
рзац, бега од њих у пећину, он их мирно посматраше за неко <pb n="70" /> време, па кад виде да |
е просто, ко је њега нама наметнуо, ако посмотрите непрекидно хвалисање његово са некаквим ове |
о ричу, и испред орла на штиту, стојаше поснизак један, право и равно пресечен — растов пањ.</p |
аре видело се чело не баш високо, и пре посниско, али право и лепо срезано и осењено густом кес |
д оне велике у средини, а на онако исто посниској коцки мраморној, као оно Рајков цар.{S} А кад |
и то исто било да се на челик-потковицу поспе растопљено сребро те посребри?“ питаше он.</p> <p |
3" /> огледнемо!{S} Ако се потковице не посребре, твоја штета!{S} Ако испадне добро, да ми плат |
ик-потковицу поспе растопљено сребро те посребри?“ питаше он.</p> <p>„Не знам то; а можда би и |
руку на десно.</p> <p>Гроф се спотаче, посрну преко своје оборене столице, и паде.{S} Диже се |
е, док не попију све!“ говораше сељак и посрташе мало на лево па на десно.{S} Очевидно беше му |
знала куда.{S} Гладна, жедна, прашњава, посрћући од умора, стремила сам само даље и даље.{S} Су |
ављена као да је авет неку угледала.{S} Посрћући пође к њима, удари се руком у чело, стропошта |
је брже боље у ковчег баци.{S} Па онда посрћући крочи до најближег сребрног престола, брзо пре |
ке алатке, пробра двоје клеште па, мало посрћући, отиде те их завуче у жеравицу.</p> <p>„Слобод |
гу страну.</p> <p>Циганин устаде па већ посрћући отиде те из једне костретне вреће (арара) у су |
ловини душе његове угаси се светлост те поста мрак, а у другој наста само нека тиха месечина.{S |
а и трећу главу Арапову, онда већ Рајку поста јасно да она тихо и равномерно дише, и да је засп |
S} Ковчег од углађене ораховине нека се постави белом свилом ; тај ћемо положити у ковчег оловн |
рне и златне жице, а сваки уз то бејаше постављен и оперважен зибелинима.{S} На плаштовима су б |
н био и онај велики и широки јермелином постављени плашт, који је са рамена онога старца падао |
едан снизак и раван тамносив млаз, који постајаше све тамнији и тамнији и ако се на њ само небо |
наче тако разговорна била, ућутала се и постала суморна.{S} Не хтеде се одвајати од Рајка никак |
а онда поведе ластавицу за улар.</p> <p>Постало је много мрачније, те Рајко мораде изаћи на кол |
н, изгубив очњи вид од беснила турског, постао духом видовит, чим би гусле у руке дохватио.{S} |
.{S} Узео је да пије много више но пре, постао је љут и прек.{S} Један пут на некаквом весељу у |
младеж.{S} Од те ноћи је стари господин постао други човек.{S} Узео је да пије много више но пр |
а Маргиту охрабри, „оно је тамо ваља да постеља... младе невесте!“</p> <p>„То је моја постеља.. |
а нежно. <pb n="211" /></p> <p>— „Твоја постеља?“ муцаше Рајко, и онда се загледа за неколико т |
а... младе невесте!“</p> <p>„То је моја постеља... слободно лези... знаш да си ми као брат, а о |
прозорима била једна по сниска а велика постеља са меканим свиленим перинама и узглавницима, ка |
неколико тренутака у кадифене завесе од постеље. „Доста је што могу да је одавде погледам...{S} |
и добро осветљена.{S} На једној сниској постељи, а на црвеној поњави, лежала је лепа једна и вр |
ге ми клецају!“</p> <p>„Ево лези на ову постељу!“ рече му Маргита. — „А, то не, много је господ |
аду пута!{S} Ако ми Бог помогне нећу те постидети.{S} Сад ћу се двојином журити да предам госпо |
енке у које се мерџан губио.{S} Гледаше постојано у лице Маргитино и пажљиво је напајаше хладно |
криња и скрињица, од свакојаког златног посуђа.{S} И да није било оноликих кандила, само драго |
ом мужу; нека види да њена чистота није посукнула ни од једне помисли твоје; врати ми се амо и |
танице стајао је велики златан крст сав посут драгим камењем, које тако прскаше варницама, да с |
то зелене чохе па срмом, која је одавно потамнела, свакојако ишаран, утегао јој беше витки стас |
е дубок уздах оте из њена срца, они јој потамнеше, па рече тужно: „узалуд је што бих хтела!{S} |
што иза те ноћи руди.{S} Причаћу ти све потанко кад се вратиш, а сад само оволико: млади слепи |
Стари барон Арпад устаде и приђе Рајку, потапка га по рамену, говораше му нешто маџарски и завр |
е моје!“ додаде старац, па се пригну да потапка Маргитину руку. „ Ти си спасла мога смука, смук |
Рајко рече, па кад чу приђе к младићу и потапка га по рамену као да му одобрава.</p> <p>„Е баш |
је ту клечала са склопљеним рукама.{S} Потекоше јој сузе низ образе, и онда поче гласно да јец |
нешто на маџарски Маџару кочијашу, који потера <pb n="181" /> своје коње даље, па их заустави н |
у: „Јеси ли ти помахнитао?{S} Ко је још поткивао коње сребром?!{S} Валах, то не чини ни цар у С |
а коме је месту, али веле, кад би човек потковао коња новим сребром у све четири ноге, па га он |
уме ли он да кује сребрне <pb n="40" /> потковице, и да ћу му по неком великом послу доћи.{S} И |
је на земљи Циганин, па ковао клинце за потковице.{S} Највише да му је било тридесет година.{S} |
ш да <pb n="43" /> огледнемо!{S} Ако се потковице не посребре, твоја штета!{S} Ако испадне добр |
ор, искуј ми ова четири талира у четири потковице!" рече Циганину и положи му их на длан.</p> < |
, да перем и да кувам, да чекићем кујем потковице и клинце, само — не тражи ништа више од мене |
<p>„А би ли то исто било да се на челик-потковицу поспе растопљено сребро те посребри?“ питаше |
Моји добри сељаци донели ово вино да ме поткрепе, да их у смрти не осрамотим и да ме за смрт пр |
ру и опет се добро напи, као да се мало поткрепи, после оног чуда и белаја што га снађе.</p> </ |
— с руменим образима, белом на округло поткресаном брадом, одевен у китњасто руво маџарско, с |
ваку наду, да може што разабрати у оној потмулој и неразговетној вици.{S} Тек опет ослушкиваше |
испод свода, удараше о зидине, па се у потмулој грмљавини врати к њима двома, неразговетно пон |
ама !" <pb n="218" /></p> <p>И онда јој поток суза речи угуши.</p> <p>Рајко дође к себи.{S} Отв |
ли с њиме у завади због оних заватина у потоку ?!“ рече Марко. „Одмах сикиру у руку, једно осје |
ио.{S} Осмех моје невиности удавио си у потоку горких суза мојих.{S} Ранио си ме првом стрелом, |
у Сегедин нека се тамо у српскоме крају потражи.{S} Не жали платити!"</p> <p>Мало после опет зо |
велико сребрно кандило гаси прштећи, и потраја неко време док се разабра да то Маргита јеца.{S |
он сиромах у њеној мрежи.{S} Није дуго потрајало док ето Манде и њене Сокице у двор.{S} Стари |
шом натраг у зембил бацио, само да дуже потрају.{S} Али с јабукама не могаше то исто чудо да чи |
ед људма!{S} Ово је овако доста за нашу потребу!“</p> <p>„0 ти не знаш каква је то гадна звер ! |
} Страх ме да га мој изненадни појав не потресе тако, да му здрављу нахуди.{S} С тога сам и хте |
само да опет прну у вис, те да се зрак потресе и фијуком зајечи кад се сребрни таламбас витих |
топи у милозвучно појање црквено, те му потресе срде и на очи натера сузу.{S} Он се диже, скиде |
е.“</p> <p>Рајко је говорио мирно али с потресеним гласом.{S} Био је блед; у очима му збиља и т |
ти за вама.{S} Слао је људе у Цариград, потрошио грдне паре, па ништа.{S} Мислили смо свиснуће. |
ек само по једну: „не може!...“ „нек се потруди, па нека опет заслужи!“ Шта се опет десило једн |
ј час руке, час обућу, па онда као слеп потрча, што брже може, у гомиле света по дворишту, лају |
траха.{S} Зајецах гласно, раширих руке, потрчах и — скочих у Мораву! "</p> <p>Маргита се ту уст |
„слава теби, Боже мој, слава теби! “ и потрчах да видим јесте ли живи.{S} И хвала Богу, ето см |
{S} Него</p> <p>ево ти сребрни грош, да потрчиш у виноград да зовнеш скелеџију, и ево ну носи с |
помогне да се цареви гости ни на шта не потуже.</p> <p>„Његови га,“ говораше Мустафа Хасану, „н |
— „Маргита грофица од Нађ-Бање — робиња потурченог Циганина Бекри-Бекира !“</p> <p>„Тако, кујо |
и лепа и онако добра, оста да робује у потурченог Циганина!{S} Како оно рече патер Хијероними, |
те земљакињу своју оставити да и даље у потурченог Циганина Бекри-Бекира робује!“</p> <p>Трајал |
рад да донесе написмено, како сте се ви потурчили, а неког другог светом оцу у Рим, да донесе б |
био негда свирач у Борчије, па се после потурчио што га на вашој свадби избише?{S} Е, стари наш |
кир, — који је се тек пре четири године потурчио, дошав и сам од некуда из Маџарске, — заробио. |
виках: „Алах-ил-Алах Мухамед ресулах! “ потурчише ме; поклони ми паша неколико кеса сребрних гр |
на? можда је Голубан онога јутра кад ће поћи на Косово, напојио свога лабуда баш на истом том к |
радиш!“</p> <p>Ту се Рајко мало устави; поћута, али му око усана обиграваше осмех, те га издава |
>Накашља се старац и два и три пута.{S} Поћута мало, и опет се накашља и онда рече: </p> <p>„Пл |
S} Пошљи паре за ону скелу !...“</p> <p>Поћута дуго, па тек рече:</p> <p>„Нека ми ватруштина мо |
под брдом, да му се пошље један или два поуздана човека.{S} Требали су му да проведу Рајка и Ма |
у страну Ниша, Рајко је са свим јасно и поуздано знао шта би му стриц Павле рекао да је жив, и |
овићу да их ослепи.{S} Али опет не знам поуздано.{S} За оно тамо знам да је цар Душан.{S} Еј, к |
</p> <p>„Није авет!“ рече Рајко са свим поуздано, окренув се Маргити; „да је авет утекла би!{S} |
враћајући му се пуна усхићења и са пуно поузданости рече: „еј, мој витеже Рајко, сад тек видим |
м помоћи!" рече Рајко сад већ с великим поуздањем. <pb n="38" /></p> <p>"Ево, ако само хоћеш, б |
ћутања, „зар си се збиља ти сам у себе поуздао да ми помогнеш да до слободе и завичаја дођем?! |
чаја дођем?!"</p> <p>„Не бих се ја смео поуздати у се да се не поуздах у Бога, и ево се у њ и у |
џа-заде".{S} Млад је; али се на њ можеш поуздати као на најбољег јунака.{S} Његов ми је стриц ј |
е бих се ја смео поуздати у се да се не поуздах у Бога, и ево се у њ и уздам!“ рече он скромно. |
уше Рајка јаничари оздо од свите, те он похита за њима.{S} Кад већ сиђе к чесми, стаде и окрете |
овога младога Србина кога овде видите, похитала сам своме мужу и своме завичају.{S} Аладаре, з |
побледи, засветли па се чисто угаси.{S} Похиташе брже па се нађоше пред једним кандилом, које и |
њиме растају. </p> <p>Кад се вратише са походе паши нишком маџарска господа световаше се нешто |
мојој простоти!" рече јој гласно а сав поцрвене од стида.</p> <p>„Није, није!“ прихвати она бр |
поређани високи столови од дебеле и већ поцрнеле растовине, изрезане у свакојаке шаре, слике и |
рним кандилима.{S} Све друге иконе беху поцрнеле и испуцале и само се светлуцаху златни и сребр |
почну. <pb n="81" /></p> <p>„Госпођо," поче Рајко; „док си причала ја све себе питах: „кад је |
њему, од кога се већ једном препао био, поче да шапуће: <pb n="134" /></p> <p>„Благо оном ко њу |
дне мале чутуре.</p> <p>„Е, децо моја!“ поче старац весело; „ко ће као Бог?!{S} Право је рекао |
и ’ваку робињицу ? “</p> <p>„Ево како!“ поче Циганин а чутуру дохвати обема рукама и метну је с |
<pb n="65" /></p> <p>„Зар си се збиља,“ поче она после подужег ћутања, „зар си се збиља ти сам |
меја, али га послуша.</p> <p>— „Рајко,“ поче Маргита својим најмекшим и најслађим гласом, „Рајк |
и је задруга у Расини.“</p> <p>„Рајко,“ поче она тако милозвучно, да се младоме човеку први пут |
S} Потекоше јој сузе низ образе, и онда поче гласно да јеца, просто грцајући од плача.</p> <p>Р |
срце једнога гуслара, те мраморна чесма поче да му изводи пред очи свакојака привиђања.</p> <p> |
промуца стари гроф, и она му се дворана поче да окреће. „Шта то рече Мартин?!“ питаше он час мл |
Седе опет поред ње и гледаше је.{S} Она поче нешто спорије и теже да дише.{S} Пови се мало на д |
у не би ли што чули.{S} Мало час па она поче грчевито да притискује руку његову, као да му тиме |
аше се Циганин. „А знаш ти болан..." па поче да запиње језиком и трепће очима; „а знаш ти болан |
млека, одломи један комадић погаче, па поче да једе с њоме липов мед. „А, “ рече она са несташ |
ед, јунаци! напред српски соколови!“ па поче и сам као у неком наступу заноса да виче: „напред! |
Јанка и узеше рујно вино пити, Маргита поче полагано да склапа своје трепавице, и таман „удари |
ну, и куцање њеног бурно узбуђеног срца поче да се стишава.</p> <p>— „Ако нас свети отац нема г |
викује говором неразумљивим.{S} Али кад поче да плаче и да јеца, он се полагано маче од ње, спу |
“</p> <p>Још су се били разговарали кад поче да свита и кад стигоше оздо из села два сељака с х |
Јест љуља се и повија се, али му се све поче око њега да окреће и несвестица га обузе, из које |
виждати.{S} Звиждах, звиждах, док ти се поче да котрља озго са рушевина понека цигла, па камен; |
мир успаваног села. </p> <p>Маргити се поче да стеже лед око срца, кад опази да нигде у селу н |
смехну само да је умири.{S} Али му лице поче нагло да бледи и жути.</p> <p>— „Хајдмо одмах у др |
ником, и док се матер нешто накашљиваше поче да говори:</p> <p>„Лепо ми је у служби вашој; поно |
ед ниске софе, на којој Рајко лежаше, и поче да говори:</p> <p>„Ево ти опет подигох руке, и очи |
му уху требаше.{S} Најпосле их удеси, и поче да гуди неописано жалостив један <pb n="52" /> уво |
та мумлаш!“ па се онда окрете гостима и поче што јасније могаше:</p> <p>„Сви знамо како је гроф |
тра.{S} Уђе и стаде близу самих врата и поче овако:</p> <p>„Ево сам од како се смркло обишао са |
ада робиња унела воду у ковачницу и тек поче упорно да одговара Циганину на његову вику, а зачу |
пут да по мраку не би залутао.{S} А чим поче да свиће он окрену на лево и подаље од колског пут |
енио?...{S} Хајде баш!...“ И онда Рајко поче лаганим гласом, али онако мало као попевајући уз г |
т обнесвесну.</p> <p>После поноћи Рајко поче да говори много шта у заносу, час разумљиво, час н |
јко се побоја да није излудела, кад оно поче да узвикује говором неразумљивим.{S} Али кад поче |
ас са Голубаном.{S} Таман је бледа зора почела да свиће, а он рече:</p> <quote> <l>„Голубане... |
есте нека тиха а прилично хладна кишица почела да ромиња.{S} И небо више није било плаво него с |
онетне визије будућности.</p> <p>Тек је почело да свита а један млад човек дође пред чесму.{S} |
ме, и како су устукнули тек кад је змај почео да пушта модар пламен.{S} Ето мени кроз који дан |
ловаше нежно.</p> <p>Пред зору је Рајко почео опет да бунца.{S} Час говори с Краљевићем Марком, |
то још и пијан, трештен пијан.{S} Хајде почесмо.{S} Накриви капу старац, подбочи се у десни бок |
ивоту учини да у његовоме имену има као почетак од некакве песме. „Рајко!{S} Боље од твојих реч |
Узеше се господа маџарска световати.{S} Почеше лепо и полагано, па пођоше све јасније и јасније |
н гроф Аладар!{S} Дај чардаш!“ И Цигани почеше да удешавају жице.</p> <p>У томе Манда, која дот |
> више не виде да се заплаче.{S} Али је почешће наређивала да је оставе саму поред мртвог Рајка |
макоше из сеоских атара, онда се носачи почешће и подуже одмараху.{S} Свитало је кад су стигли |
а били, и о јунацима који сад већ мирно почиваху под овом или оном каменом белегом.</p> <p>А ка |
ики забран, који је одмах иза коњушница почињао.{S} Погледа у звездано небо па се пусти у неке |
зова јутрос!“ рече гласно, тек да нешто почне.</p> <p>Она се сад гласно насмеја.{S} Њен смех за |
танеш и да спремаш војску.{S} А кад рат почне, онда ћеш ти као војвода Рајко од Расине, да прод |
даху један у другога, не знајући шта да почну. <pb n="81" /></p> <p>„Госпођо," поче Рајко; „док |
н ланац, о коме је висио велики један и поширок златан обруч; са обруча се о златним ланцима сп |
лоча?“ питаше Рајко показујући на један поширок бео камен, на који Маргита већ седе.</p> <p>„Ов |
сукна, из којега се од рамена спуштаху пошироки рукави од дебела сељачка платна, који се уз до |
оља носе мртваца.{S} По дивној месечини пошли су све корак по корак напред.{S} Кад већ измакоше |
знак најближем селу под брдом, да му се пошље један или два поуздана човека.{S} Требали су му д |
и чим га из далека угледају.{S} Ваља да пошљем испред вас људе који ће дати знак да сте наши! “ |
се овде збива!{S} Ходите унутра док ја пошљем децу да зовну Мартина!“ И старица је просто увуч |
и Бог помогне те стигнеш у свој дом, да пошљеш скелеџији паре што му скелу низ воду отиснусмо.{ |
руку и поведе. „Мартине, преклињем те, пошљи одмах овог часа твога Мишка на коњу у Сегедин, <p |
ојима у Расину, и старцу на Вујну...{S} Пошљи паре за ону скелу !...“</p> <p>Поћута дуго, па те |
p>— „Немамо тога овде, госпођо!"</p> <p>Пошљи одмах у Сегедин нека се тамо у српскоме крају пот |
а.{S} Сахраните ме овде, поред њега.{S} Пошљите кога Србина у рудничке планине старцу Теодосију |
а у тамницу баце, ил’ у прогон у Анадол пошљу!"</p> <p>„Баш сам ти ја једна несрећна жена!“ нас |
их престола владичанских: је ли грех да поштен млад човек без икакве непоштене замисли притисне |
а топла, реци баш на слатка, уста једне поштене младе жене, па ћеш чути шта ће ти казати!“</p> |
е од твојих речи очи ми твоје казују да поштено мислиш, витешки осећаш и искрено говориш.{S} Ви |
је турског ропства ослободио и часно и поштено и пуно витешки довео у дом мој, да ме <pb n="22 |
и је што видиш поштену једну жену поред поштеног једног Србина!{S} Али нећеш куд си наумио! “ < |
гласићу; „лажеш! криво ти је што видиш поштену једну жену поред поштеног једног Србина!{S} Али |
обојаваш!{S} А тако ми образа и српског поштења ево сам те узео на душу као свети аманет.{S} Мо |
; уздај се у Бога и веруј у моје српско поштење!“</p> <p>Ударише Рајку пламенови у образе.{S} О |
<p>После свакојаких мука првога дана, и пошто је поломио своје ножеве и исекао своје руке, и ви |
Не! премилостива госпођо грофице, не ни пошто!{S} Они су сад сви трештени пијани.{S} Пијан је ч |
дао ни за какве откупе!{S} А шта мислиш пошто бих је могао продати?!“</p> <p>„Шта те ја знам!“ |
и.{S} Изађе преда ме једна стара жена. „Пошто да ми продаш један од ова два бокора !“ упитах је |
Од обрвских саставака полазио је један прав нос са прилично широким и покретним ноздрвама.{S} |
о са брда долазила је једна млада жена, права и вита као јела.{S} На глави јој је небрежљиво, и |
жбом слабом женскињу, нејакој сирочади, правди и отаџбини.{S} Моја је земља румена од јуначке к |
од оне чврсте врсте од које се жрвњеви праве.{S} Хладан га зној пробијаше кад помишљаше да је |
те у те разливала?!...{S} Будало једна, прави би човек с мушким срцем та слатка уста већ до сад |
е она тако безазлено казала, исправи на прави његов значај.</p> <p>„Што ја волим то је да ти св |
се био пропио, па кад је пијан онда је прави сотона.{S} Кад не бих хтела да му играм што он пр |
!“</p> <p>Диже се једна граја, којој се прави значај не могаше да ухвати.{S} Тек сви гости узеш |
ганин па већ запенуши.{S} Изгледаше као прави нечастиви; избуљио очи па их све у ковитлац окрећ |
ма ја дођох да те питам: јеси ли ти баш прави мајстор?“ питаше Рајко.</p> <p>— „Како ода шта!“ |
е милине и у линијама, у којима су тако правилно изведена, и у гипкој покретљивости, којом одго |
орили!{S} Како ћеш да од њих сад поњаве правимо?!“</p> <p>— „Ако су они били господа, била сам |
</p> <p>„Што говориш као да си дете!{S} Правиш се само, јер ти је мука да признаш!“ рече му Мар |
н, а мој стари пријатељ, цар смуковски, право к мени.{S} Кад га Турци и моји сељаци угледаше, а |
ћу ето да умрем лаганом смрћу не марим, право је!{S} Али што наведох ову јадну жену <pb n="152" |
орла на штиту, стојаше поснизак један, право и равно пресечен — растов пањ.</p> <p>„Шта ли му |
устави да рекне:</p> <p>„Што је право, право!{S} Дао си ми ватре ватром од ракије; треба да ти |
а моја голубице, где си?{S} Дед’ овамо, право и само право! ко је лепши, ја или онај тамо Бенгл |
поче старац весело; „ко ће као Бог?!{S} Право је рекао псалмопевац Давид: „кто Бог вели, јако Б |
хо.</p> <p>— „Нису то никакви труди.{S} Право је да те послужим а и мило ми је.{S} Кад будеш у |
и право повучене обрве, и оно сниско а право чело, којега су мирну строгост и свечану лепоту г |
не рекав ни речи, него само гледаше га право у очи, као да огледа да ли својим меким кадифеним |
овијају изнад два црна ока, која свагда право гледају; из њих светао отворен поглед, истина, не |
из жеравице већ усијане кљеште, па онда право к робињи да је њима за мишицу стегне.</p> <pb n=" |
смеје се мојој неумешности.{S} Има жена право!{S} Види да сам гејак!“</p> <p>„Смејеш се мојој п |
х сикиру у руку, једно осје на раме, па право у луг Аћиму!{S} Да му помогнеш кола оправити, нат |
ех!...{S} Расрди се старац младожења па право на Борчију да га рукама удави. „Нисам ја крив, ми |
јој дуге трепавице и како су јој обрве право повучене, и како је бела у лицу, и како чудном ми |
и с Богом остајте!“ </p> <p>И онда оде право у коњушницу да опреми своју сиву ластавицу.</p> < |
“ викаше Маргита, па сишав с кола приђе право к рундову, који, кад чу њен глас, стаде као да се |
хтеше да чују што им ја говорим, да је право или да те отму ил’ откупе, ја рекох у себи: „може |
тини испричам, па ме онда суди и ако је право баци се на ме и каменом!“ рече Рајко узбуђен и он |
тамо Бенглер-бег?...{S} Ја! тако, то је право, тако се ваља!“ <pb n="207" /></p> <p>Диже се опе |
се онда устави да рекне:</p> <p>„Што је право, право!{S} Дао си ми ватре ватром од ракије; треб |
?!“</p> <p>„Не може да је тако!{S} Није право да ти на твоје женско раме примаш терет, који мој |
Слушајте њихове заповести.{S} Коме није право, марш са моје земље!“ То је било одмах после Васк |
и да вама зло какво чине!“</p> <p>„Није право што говориш, госпођо!“ рече Рајко; „ја те наведох |
а и читава руља самсова испред њих јуре право к мени!....{S} Стадох, скамених се!{S} Шта ћу сад |
долине, стуб од белога дима подизаше се право у вис, ваља да од какве ватре око које се беху чо |
н за вас као и многи други наш јунак, и право је да га се сећате! “</p> <p>„Е, мој Рајко, много |
дифе, и оне дуге трепавице и оне дуге и право повучене обрве, и оно сниско а право чело, којега |
ме да носи твоје витешко име, онда је и право да ме са свим заборавиш!“</p> <p>„Вала госпођо!“ |
да око њих.{S} У даљини мало на десно и право пред њима неразговетно <pb n="169" /> се видело к |
чело не баш високо, и пре посниско, али право и лепо срезано и осењено густом кестењавом косом. |
S} Него, док не пођем даље, хоћеш ли ми право казати што ћу те питати ? “</p> <p>„Ако нећу теби |
велике куће!“ рече Рајко.</p> <p>„Терај право у двор!“ викну Маргита кочијашу.</p> <p>Око двори |
ом прегао на посао.{S} Али га је у брзо право очајавање понело да хвата.{S} Изломио је своја дв |
це, где си?{S} Дед’ овамо, право и само право! ко је лепши, ја или онај тамо Бенглер-бег?...{S} |
"197" /> <p>„Право велиш, Рајко; хајдмо право к њему у двор! “</p> <p>У који час то Маргита реч |
два млада господина са мном, отићи ћемо право Циганину, везаћемо га, њу ћемо одвести па је сакр |
Рајко загризао своју.</p> <p>„Да делимо право као брат и сестра!" говораше му. „Овде смо као у |
енком својом, она корачаше господствено право к зачељу.{S} Сви је гости сад гледаху запрепашћен |
у своју од лица његова, гледаше му опет право у очи, погледима у којима милина, чежња и туга ус |
као да се скаменио, подиже главу своју право к њеном лицу, њушкаше живо као да усише мирис од |
зумемо!“ рече Рајко гледајући посланику право у очи; „све ми се чини да овај попа теби само сму |
да настави:</p> <p>„Оно.... у неку руку право и велиш!{S} Кад изађох љут од твоје господе и ста |
ња, а нас момчадију посадио би на земљу право испред себе, дохватио гусле, превукао неколико пу |
своју главу од лица његова; гледаше му право у очи, за неколико тренутака, неисказаном нежношћ |
.{S} Одјури све на прстима кроз дворану право к мрамору, на коме цар Душан јахаше поносито свог |
мало на десно и лице јој се сад окрену право ка кубету од дворане.{S} Нешто шапуташе, па се оп |
SRP18920_C1.7"> <head>7</head> <p>„Одох право к Турцима!“ причаше Циганин даље. „Изађох пред па |
!{S} Теби је све то тамо свето.{S} Имаш право!{S} Дај ми твоје гуњче.{S} Тако; добро је.{S} И б |
ориш просто и отворено; што ме не питаш право?" прихвати Рајко живо.</p> <p>— „Слушао си, ваља |
узи од радости!"</p> <pb n="197" /> <p>„Право велиш, Рајко; хајдмо право к њему у двор! “</p> < |
д сребра.{S} Јаворове гусле под прстима правог песника одјекнуле би по неком причом, бистре ове |
ше. <pb n="166" /></p> <p>„У теби нађох правога оца.{S} И сад ето да се растајемо, може бити ни |
офица Маргита може да заузме, јер јој с правом припада, а то је: место поред свога мужа!“</p> < |
е од једног зида до другог у сва четири правца, висили су многобројни мањи обручеви од сребра с |
преко равнице, а по трагу других кола, правцем на исток к једној умци, на врху које има засађе |
а и испод дрвећа жураше се напред а све правцем уз Мораву.</p> <p>Целим путем до сванућа нису н |
свите његове.{S} И онда пођоше низ брдо правцем к чесми, па да изађу на пут у варош.</p> </div> |
ену Рајко пусти погледе своје да лутају правцем к рудничким планинама.{S} Неколике јако светле |
радске рушевине!{S} Хајдмо сад у другом правцу натраг!"</p> <p>„Нешто ме је страх да идемо у ле |
ј цар Душан!“ па Маргита показа руком у правцу преко целе дворане к оном коњанику на мрамору. „ |
фендија!“ одговори Циганин па испаде на праг.</p> <p>— „Питах твоју мајсторицу, јеси ли мајстор |
двоје изиђоше из ходника, па стадоше на праг, преко кога се у ону округлу дворану силазило, и к |
} Али пре него што ће са <pb n="103" /> прага у дворану коракнути, Рајко задржа руком Маргиту, |
е, маџарске и млетачке.</p> <p>Са онога прага, на коме се најпре онако у чуду зауставише, ваљал |
ре лист, а знам најбоље по томе, што је прадед или чукундед моје старе мајке, један Кемењија, п |
ти рањен?“ рече Рајко мирно задевајући празан пиштољ за свој кожни пас.</p> <p>— „Еј, мени туж |
празна, могао си је оставити у хану!{S} Празна чутура — ето баксуз !{S} Ниси ваља <pb n="44" /> |
очевидном зебњом да се чутура не покаже празна.</p> <p>— „Та има у њој нека пуста калуђерска пр |
у тако товаран дође.</p> <p>„ Ако ти је празна, могао си је оставити у хану!{S} Празна чутура — |
ј.{S} Беше ту пуно слугу, који насипаху празне боце и кондире вином, да буду готови да се носе |
било пуно дечака и момчадије.{S} Сваког празника, — а у нас је, не знам да л’ знаш, пуно празни |
— а у нас је, не знам да л’ знаш, пуно празника — искупио би нас све, па у поље да се пред њим |
ести на степенице.</p> <p>Двориште беше празно.{S} Изгледаше као неко пусто разбојиште.{S} Обор |
страну ковчега на трави лежало је једно празно бело стакленце.{S} У десну руку своју грчевито ј |
> да дошао на оваки посао са слутњом на празну срећу?“ говораше Циганин са очевидном зебњом да |
опет пови на осовини.{S} Један сутоњски прамен паде из пећине унутра у мрачни ходник а с њиме и |
ином но пре, као да хоће да згњечи онај прамен сутона, што је из пећине дрзнуо да завири у ону |
јко, па узе оцилом кресати у кремен.{S} Прамену варница као да милије бејаше да загледа, и ако |
нке бију по бедрима, па ситним звекетом прате сваки његов корак.{S} По прсима је притегао џемад |
е Маргита кроз плач.</p> <p>„Бог нек те прати, и анђели његови нек те чувају!{S} А кад се мене |
ми је у служби вашој; поносно ми је да пратим ћесарову посаобину.{S} Али вам се молим, светла |
ио српски.{S} Патер Хијероними, који је пратио посаобину као секретар, преводио је његово казив |
ључени мир одржати или не.{S} Султан је пратио из свога сараја Хасан-агу Зулуфлију да као чауш- |
ти у Београд вратиш, јер он даје друге пратиоце.{S} Већ смо о томе говорили и са Хасан-агом.{S |
честити Хасан Зулуфлија уставио је целу пратњу да топот од копита коњских не прогута ништа од о |
} Барон Арпад Сент-Кираљи од Галамбоша, праћен неколиким синовима највеће господе маџарске, пут |
м руву ступи мирно а поносито у дворану праћена Рајком, који у левој руци ношаше своју шубарицу |
града у Крушевцу, ето ње к мени, на сну праћена још једном женом.{S} Села би поред мене па би м |
то је: место поред свога мужа!“</p> <p>Праћена Рајком, као сенком својом, она корачаше господс |
је вихор ветар духнуо па их као плеву и прашину однео!...{S} Знате како је то чудно било.{S} Ја |
м ни сама знала куда.{S} Гладна, жедна, прашњава, посрћући од умора, стремила сам само даље и д |
ако млад гинеш.{S} Немам шта ја теби да праштам и опет ћу да кажем: нека ти је просто!{S} А про |
друга можемо ти и опростити, и ево ти и праштамо.{S} Али што си осрамотио име које носиш, не мо |
ступњеви ишли целим кругом дворане.{S} Прва два ступња била су запремљена онаквим оловним ковч |
у пећини нема више никог живог.{S} Тада прва мисао Рајкова беше: "ако су Турци убили старца, па |
вљег каранфила и мајкине душице Ружа се прва врати. <pb n="227" /></p> <p>„Слатка госпођо, немо |
да били ту намештени па зарђали, јер се прва два брзо распршташе.{S} Кад Рајко узе намештати и |
свадби избише?{S} Е, стари наш господар прве године, кад вас Турци одведоше, није знао шта ће о |
а беше занемила као да се скаменила.{S} Први беше Рајко који силно узбуђен викну: „ама шта је т |
а се чесма видела, и онда гњевно докопа први камен при руци, те се њиме баци на оно двоје млади |
оћи ће и човек!{S} И ако онда будем жив први ћу вам казати: устајте, ево дође онај кога чекасмо |
ји очи од ње.{S} Учини му се да тек сад први пут виде како су јој дуге трепавице и како су јој |
е се!“ рече им старац.</p> <p>Рајко уђе први, провукав се готово на коленима испод огромне каме |
е Маргита, па се сва стресе. „Ово ми је први дан среће после тако дуге, дуге, и тако страшне не |
ним да те не бију ветрови.{S} Него није први пут да ти говориш као да си видовита.{S} Овде је о |
о псето, мој верни стари Кондоре! ти си први да познаш твоју госпођу!“</p> <p>У том изашла беше |
Ранио си ме другом стрелом, кад си мој први девојачки занос, чист пламен невине једне љубави, |
а тако милозвучно, да се младоме човеку први пут у његовоме животу учини да у његовоме имену им |
ype="group" xml:id="SRP18920_P1"> <head>ПРВИ ДЕО</head> <head>У КРУШЕВЦУ</head> <pb n="2" /> <d |
ован-чекић, па кушала да ломи стену.{S} Првих дана могла је и да обије по <pb n="150" /> које з |
рала пробудити, онда бих опет волела да прво што видим буде моја витешка земља, Маџарска, и... |
жену у уста пољубио, него си дочекао да прво млада жена тебе у уста пољуби...{S} Шта ли сад чек |
Крушевцу.{S} А за све то нека је хвала прво Богу, а после моме пријатељу смуку, који се одазва |
у здрављу нахуди.{S} С тога сам и хтела прво да видим тебе и твога Мартина, па да га мало спрем |
јединствене очи, ваш сладак глас!{S} Та прво сам вас по гласу и познала!{S} Слатка, слатка моја |
могао да пробијем ову стену страх ме је прво, што бих видео, био би леш његов!{S} Њега су Турци |
<p>— „Еј, болан Рајко! па да си га убио прво бих ја сада висио на грани, а ви би двоје скапали |
то за руку и одвуче је и посади на њено прво место.</p> <p>Маргити, која се била за неколико тр |
920_C3.7"> <head>7</head> <p>После тога првог и бујног излива суза као да је ових у Маргите са |
Отрже силним једним напором заклопче са првог акова, загњури руку, подиже је у вис и пусти да м |
а у камен.</p> <p>После свакојаких мука првога дана, и пошто је поломио своје ножеве и исекао с |
отоку горких суза мојих.{S} Ранио си ме првом стрелом, кад си ми младој младу и нежну матер отр |
оме часу, на овом лепом јутру, под овом првом зраком сунчаном, осећам да си витез.{S} Стављам е |
и даље.{S} Али кад Краљевић Марко осече прву главу Арапину, а она не рече ни речи, нити мрдну п |
ињицама и ковчезима.{S} Маргита дохвати прву скрињицу од сребрне срме, која јој под руку дође, |
ој руци! “</p> <p>Рајко за тим сврати у прву од оних споредних сувота,те из једног ковчега изва |
наћи!{S} По сну, који сам ноћас снила, пре ће бити да ћемо... или боље да кажем <hi>да ћу ја < |
је овај Циганин, по имену Бекри-Бекир, пре неку годину у Маџарској заробио.{S} Дај да се даље |
е. „Ух, пре нека ме и самсови растргну, пре нека умрем сваком другом смрћу, само да ме гадна је |
че Маргита па се сва као стресаше. „Ух, пре нека ме и самсови растргну, пре нека умрем сваком д |
чекај један часак!...{S} Ниси ли ти... пре неки дан... прошао овуда у свити маџарске господе ? |
кај молим те!{S} Ко зна шта је тамо!{S} Пре него што одбијеш и тај трећи катанац, одви мало врх |
едног надзорника имања, који је ваља да пре својих педесет година умр’о и наредио да га овде са |
онесе благослов за венчавање.{S} Тек је пре десетак дана стигао овамо и један и други, па преда |
елимо подједнако.{S} Ко се од нас двоје пре у гроб сломије, сломиће се пре не због неправде сво |
ас двоје пре у гроб сломије, сломиће се пре не због неправде свога друга, него због неправде ко |
шубаре видело се чело не баш високо, и пре посниско, али право и лепо срезано и осењено густом |
уз једно брдо.{S} Кад изађоше на врх, и пре него ће ући у густу једну шуму растову, зачуше како |
мо шта је све то!“ рече Маргита.{S} Али пре него што ће са <pb n="103" /> прага у дворану корак |
ави него озбиљне и хладне мисли.{S} Али пре но што је сагледао Мораву с ову страну Ниша, Рајко |
целу ноћ.{S} Онаквог весеља не видех ни пре ни после.{S} И није слутило на добро.{S} А кад дове |
да ју је Бекри-Бекир, — који је се тек пре четири године потурчио, дошав и сам од некуда из Ма |
{S} Та мачевима би се секли, ко ће само пре да ми дода плашт свој! “ „И веруј, би се секли!{S} |
човек.{S} Узео је да пије много више но пре, постао је љут и прек.{S} Један пут на некаквом вес |
ете и паде на земљу са већом силином но пре, као да хоће да згњечи онај прамен сутона, што је и |
о го као прст, па син навалио да се што пре и одене и огреје. „Јеси ли ти онај светац о коме лу |
ред оним вратима, маше руком да јој што пре дође; па кад јој се примаче, она му живо шапутом ка |
кама и метну је себи на колено.</p> <p>„Пре четири године бејах свирач у Сегедину у Маџарској, |
о рече, узе чутуру о једно раме, сиџаде пребаци преко другог, па полагано изађе.</p> <p>Млад ме |
лече пред ковчег Рајков и како обе руке пребаци преко њега, као да га хоће да загрли.</p> <p>Са |
чи до најближег сребрног престола, брзо пребаци митру са њега на престо до њега, и онда ту клон |
оју руку на раме Маргитино, која, онако пребачена преко ковчега Рајкова, не мрдну.</p> <p>Ружа |
ху бачене две круне, <pb n="113" /> два пребијена мача и два поломљена буздована.{S} Прилике ов |
<pb n="196" /> <p>Маргита се, сва бледа пребледа, само љуљала то на десно то на лево, док је Ру |
е лице само сунцем преплануло било, сад пребледе као крпа.{S} Она танка кошуљица на грудима зат |
и да пљескају.{S} А млада невеста, сва пребледела, <pb n="49" /> дркће, ломи прсте, савија рук |
роф тресну своју наслоњачу о под, па је превали, и онда — удари песницом Маргиту у лево плеће, |
{S} Гледај па хватај пут.{S} По ноћи је превалило.{S} Јевросима ти је спремила у бисаге нешто р |
плот јака.{S} Тек опет жао ми је што се преварих!“</p> <p>Сад Рајку ударише пламенови у образе; |
</p> <p>Доиста се ово господи маџарској преведе.{S} Млађи од њих узеше гласно усклицавати, а дв |
ними, и насмејаше се сва господа кад им преведе Рајкове речи.{S} Па онда ће патер прихватити: „ |
е минемо!“ говораше Хасан.</p> <p>Рајко преведе на српски што чаушбаша рече, те цела свита пође |
ће стари посланик рећи нешто што патер преведе Рајку овако :</p> <p>„Његова блиставост узвишен |
ј!“</p> <p>— „Хоћу, само ти све лепо да преведеш!{S} Видиш, ова се кула види чак из задужбине ц |
носи сребрн талир, да одмах дође да нас превезе! “</p> <p>Сељаче није никада видело толико благ |
хач а и коњ му добар!“ Патер Хијероними превео <pb n="22" /> би чаушбаши на српски што старац р |
<p>Трајало је мало подуже док је патер превео све оно што Рајко рече.{S} Много му сметаше што |
у сад да отпашем младога витеза и да му превијем рану.“</p> <p>Маргита и Ружа изађоше у предвор |
руже, па му онда њима полагано и нежно превлачаше чело и трепавице.</p> <p>„О Мартине, зар нем |
{S} Узе опет да му чело и очне поклопце превлачи мирисним прстима својим.{S} Очи јој се напуниш |
ер малко нестрпљиво, па не хте то ни да преводи.{S} Али га старац посланик запита шта Рајко реч |
који је пратио посаобину као секретар, преводио је његово казивање маџарској господи.</p> <p>О |
<p>„Пресветли господин вели,“ узе патер преводити; „паметно си синко учинио што си то патеру по |
те и опростите ми!“</p> <p>Док то патер превођаше Рајко виде да на ћилиму, на коме стари послан |
цта од руже.{S} Дође и Ружа с убрусима, превојима и пуно некаквих меких тканина.</p> <p>„Не бри |
јко метну своју шубару под лево пазухо, преврети се по неколико пута, склопи руке на оружје у с |
црном свиленом гајтану бејаше о врату; преврети се три пута, пољуби је и онда је десном руком |
{S} Стегни њиме главу да ти се мозак не преврне.{S} Не знаш ти какав се чардаш овде игра!{S} Ха |
се онда молити Богу, нека ми бар памет преврне, те да у лудилу и не знам ништа и не осећам ниш |
стари тако тешко згрешили те овако љуто преврну земљу ову?!“</p> <p>Танка сива маглица ранога ј |
готово збиљски у бризи, да јој се памет преврнула није.</p> <p>Рајко сад трљаше очи, уштину се |
стотине кандила хватао у се, као какав преврнути пехар од углађенога сребра, па је онда спушта |
х на длан.</p> <p>Циганин их загледаше, преврташе их, све један по један, узе их тобож мерити н |
а као да за неки тренутак <pb n="13" /> преврташе по своме сећању. „Гроф Аладар од Нађ-Бање бић |
н златан цекин, метну га себи на длан и преврташе га то на једну то на другу страну.</p> <p>„Хв |
емљу право испред себе, дохватио гусле, превукао неколико пута, па <pb n="128" /> онда јасним г |
ек и кошуљу за мали чардаш!“ Па Циганин превуче гудалом по струнама.</p> <p>„Нећу ти ја ноћас п |
</head> <p>Рајко је с великом вредноћом прегао на посао.{S} Али га је у брзо право очајавање по |
ок он тако још збораше, Маргита се беше прегла над најближим буретом, виде да на ланцету нема ч |
ађоше једно парче погаче, једну или две прегршти ораха и три четири јабуке.{S} Прихватише се св |
аса!“</p> <p>„Уби ме, сеци ме, пеци ме! пред тим крштеним човеком нећу ти поиграти ни мали а јо |
елу.{S} У два велика гвоздена светњака, пред иконостасом, гореле су две велике жуте воштанице.{ |
о!{S} Нека је хвала Богу који нас, ето, пред твој двор срећно доведе!“</p> <p>— "О, још немој о |
илазило, и кад погледаше <pb n="102" /> пред собом, обадвоје се уставише и занемеше од чуда.</p |
орах, а они други као јаја голубија.{S} Пред круном беше положен унакрст <pb n="109" /> царски |
ила је Дунавом повелика једна шајка.{S} Пред крманошем седела је једна млада жена у црни тешки |
де и онде по која сиротињска чатрља.{S} Пред једном, која је стајала за себе и подалеко од друг |
већ сиђе к чесми, стаде и окрете се.{S} Пред чатрљом Циганиновом стајала је као кип робиња њего |
гореле су две велике жуте воштанице.{S} Пред иконама Исуса и Богородице горело је уље у великим |
са златном митром и златном штаком.{S} Пред самим тим престолом, и управо на средини између ње |
добара грофових са својом породицом.{S} Пред том кућом кочијаш заустави своје коње.</p> <p>Једа |
, замишљен ставши између она два лава а пред самим пањем.</p> <p>Маргита се најпре дохвати руко |
мо нека нечиста авет, нека се расточава пред вашом силом, и нека се чисти са нашега пута!“</p> |
Баба онда узме грофа за руку, одведе га пред неки као долап у зиду од кухиње, који кад отвори р |
а к теби више никад не подигнем очи, да пред тобом никад више не приклоним колено своје, и да с |
узе да ме усијаним клештима наморава да пред Турцима играм.... ех, не могу вам од зазора ни каз |
авио и живот и смрт.{S} Знао је само да пред њим стоји Маргита, и да га својим лепим очима кроз |
} А ја ћу ено тамо поред оног оклопника пред царем Душаном.{S} Лећи ћу да се одморим, али заспа |
онај танки сутон застираше брда и поља пред њима и свуда око њих.{S} У даљини мало на десно и |
само очајање дати може, паде на колена пред старим послаником и кроз горко јецање, а са грчеви |
ави свећу на сто, а сама паде на колена пред Маргитом; узе јој опет љубити руке по стотину пута |
p> <p>И старац се онда спусти на колена пред један у стени грубо урезани крст и шапуташе још не |
стало да куца.{S} Кад то рекоше Маргита пред њима и пред свима својим млађима паде на Рајкова п |
ло би то и грехота пред Богом и срамота пред људма!{S} Ово је овако доста за нашу потребу!“</p> |
{S} Не може то.{S} Било би то и грехота пред Богом и срамота пред људма!{S} Ово је овако доста |
рошеве, те све један по један на сиџаде пред санџак-бега. „Аман, беже, поклони нам га!“ — „Јок, |
тра у мрак.</p> <p>Кад их старац доведе пред тај отвор, дубоко узбуђен и сав блед, подиже у вис |
о.{S} Начиниће гунгулу и убиће вас онде пред ногама господаревим! “</p> <p>„Па шта да чиним ?!“ |
се господа у Нишу мало поодморе, изађе пред њих да се е њима опрости.</p> <p>На путу до Крушев |
, погледаше све иконе редом док не дође пред велику икону на којој Богородица држаше малог Исус |
почело да свита а један млад човек дође пред чесму.{S} Скиде шубару, прекрсти се и узе живо да |
лав, сав уздрхтан од трепета, као да је пред страшном једном светињом, пригну главу и... пољуби |
омекшати.{S} Подиже је са колена, па је пред свима нама пољуби и само рече : „голубице моја, те |
е.</p> <p>Красни овај младић корачао је пред самим ћесаревим послаником, овда и онда зауставио |
беше то ни Циганка ни Туркиња, и ако је пред Циганиновом чатрљом седела, и по турски у жутим ша |
а шпијуни турски не вребају.{S} Било је пред подне кад нас овде затвори.{S} По свој прилици чек |
ка млади пар путника.</p> <p>„Ето то је пред нама Нађ-Бања!“ рече Маргита Рајку, показујући му |
месо усијаним клештима.{S} Пекао си ме пред Халил-бегом па сам зажмурила; али ноћас да умрем а |
ицом извезени беху; однесе га и простре пред мрамором на коме стари деспот Ђурађ слушаше шта му |
а — искупио би нас све, па у поље да се пред њим бацамо камена с рамена, да се надскакујемо, на |
} Стадоше му очи на младој жени која се пред ногама <pb n="12" /> старчевим! савијаше, целиваше |
/p> <p>Рајко скиде шубарицу, поклони се пред старим послаником, и док се матер нешто накашљиваш |
Он се диже, скиде шубарицу и поклони се пред Маргитом и рече јој узбуђеним гласом, али топло и |
о око огњишта, изведе Марка на среду те пред свима: „прошао си данас поред човека, коме се деси |
бљаху из очију.{S} Видеше је како клече пред ковчег Рајков и како обе руке пребаци преко њега, |
од растовине и онда њих двоје угледаше пред собом једну малу а прилично осветљену капелу.{S} У |
чина.{S} Све оно блато око њега блеђаше пред њеном лепотом, и мало по мало па као да га нестаде |
га.{S} Беше крочила у десно, те стојаше пред трећом једном сликом, која беше намештена лево од |
онда сутра <pb n="155" /> дан изведоше пред санџак-бега.{S} Некакав новајлија, дошао го као пр |
то угаси.{S} Похиташе брже па се нађоше пред једним кандилом, које изнад једних сниских растови |
а.{S} Кад то рекоше Маргита пред њима и пред свима својим млађима паде на Рајкова прса и плакаш |
ра, те мраморна чесма поче да му изводи пред очи свакојака привиђања.</p> <p>„Некада су,“ говор |
е се њиме баци на оно двоје младих људи пред чесмом.</p> <p>Млада се жена промени у лицу па жур |
ми у овоме часу веран пријатељ!{S} Пођи пред нама, одведи нас у дворану где је гроф, отвори вра |
> <head>6</head> <p>Још су дуго стојали пред оном стеном што их од пећине растављаше.{S} Дуго с |
ати, готово онако исто као оно у капели пред иконом Мајке Божје.</p> <p>Рајко се побоја да није |
сан, или машта, или је ово све у истини пред нама јава!“</p> <p>— „Хајде да сиђемо да разгледам |
онда се склони на лево и дубоко поклони пред Маргитом, која у њеном турском руву ступи мирно а |
јој приђоше ближе, опазе да ватра гори пред једном пећином, у стени под самим некадашњим градо |
а запевам!“</p> <p>— „Како ћеш запевати пред лицем краљевских јелчија а царевих гостију?“ рекао |
ас ни мој врат а камо ли груди обнажити пред тим момком тамо, па ти слободно кидај с мене месо |
онако узбуђен и онако поносито стојећи пред оном младом и лепом женом.</p> <p>„Како ти беше им |
ећи то је да нисам светац, него грешник пред Богом!“ Ове би се још лепо свршило, али ето их мој |
и и блистам се од радости и тако ступам пред олтар једне велике цркве.{S} Ту пред олтаром погле |
ад смрт по мене дође, наћи ће ме да сам пред ногама нашег цара, — близу тебе, госпођо моја, јад |
а, само да тако заједном с тобом изађем пред нашега доброг оца на Вујну!“</p> <p>Маргита говора |
{S} Бранићу вас па да погинем.{S} Волим пред ногама моје племените и добре госпође погинути, не |
жим опет милост твоју!{S} Ево ме клечим пред тобом, ево ме дижем очи к теби; кроз сузе моје срц |
је лежала је Маргита на покровцу једном пред пећином, а поред ње се беху посадили на маховинаст |
у Маргита, која бејаше остала са свећом пред оним вратима, маше руком да јој што пре дође; па к |
земље јунацима, даже царевима, које он пред Сараценима сараценске главе сећи пушта, ако строго |
чег, који је покривен црном чохом лежао пред њом.</p> <p>Шајку скрену к српској обали далеко од |
њих.{S} У даљини мало на десно и право пред њима неразговетно <pb n="169" /> се видело као јед |
ме његово.{S} Обадвоје стојаху позадуго пред стеном, која их раздвајаше од пећине и ослушкиваху |
га истога дана позно у ноћ ето га Рајко пред врата од Бекри-Бекирове ковачнице.{S} Обесио о дес |
пећине.</p> <p>Старац изашао беше мало пред пећину, али се одмах врати.</p> <p>„Примичу се ско |
ку се за неколико тренутака било смркло пред очима, као да га је неко буздованом у главу ударио |
у цев шибаше из чесме у каменито корито пред њом.{S} Извади из недара танки убрус, обриса њиме |
кидана само прштањем онога кандиоца што пред вратима издисаше.</p> <p>Њих двоје уђоше ћутећки у |
м по струнама.</p> <p>„Нећу ти ја ноћас пред тим младим човеком скинути ни јелек, а камо ли кош |
Па онда опет настави:</p> <p>"Један пут пред вече ето ти нашег Краљевића Марка из планине, па к |
е мале и велике чутуре.{S} Све то метну пред њу и око ње и наваљиваше на њу да се прихвати.{S} |
ам пред олтар једне велике цркве.{S} Ту пред олтаром погледам ко ми је младожења, кад оно није |
Турцима!“ причаше Циганин даље. „Изађох пред пашу, повиках: „Алах-ил-Алах Мухамед ресулах! “ по |
gap unit="graphic" /> <head>1</head> <p>Пред вече једнога лепога летњега дана године 1699 прола |
из сузних очију миловаше нежно.</p> <p>Пред зору је Рајко почео опет да бунца.{S} Час говори с |
ијан младожења ни да чује !{S} Она паде преда њ на колена, склопи руке, па кроз сузе мољаше за |
дној малој сиротињској кућици.{S} Изађе преда ме једна стара жена. „Пошто да ми продаш један од |
{S} Ћуташе и гледаше озбиљно и невесело преда се; бејаше мало побледела а углови од усана грчев |
, али је хвала Богу сад опет све светло преда мном.{S} Не бој се; ево моје руке!“</p> <p>У мрак |
ео у дом мој, да ме <pb n="228" /> њему преда.{S} Од Рајка чистијег и племенитијег срца није би |
плавосивих дивљих голубица, што падаху преда њ на пут само да опет прну у вис, те да се зрак п |
раговољце, нека их наоружа и нека ти их преда да с њима једнога дана у Србију пођеш.{S} Неће пр |
подигох руке, и очи, и срце, ево падох преда те на колена.{S} Била сам у бунту <pb n="216" /> |
може тако!...{S} Ако се не мислиш жива предавати, онда... ево ти мој мали пињал; оштар је као |
вим спасти може, а друкчије ил’ се ваља предавати, или — мрети!"</p> <p>Овај мирни говор поврат |
Слатка госпођо, немојте се толикој тузи предавати!{S} Ево вам цвећа!“ рече нежно и жалостивно с |
дић жели да се оних његових шест талира предаду њему — патеру, — да их он подели сиротињи за зд |
блага, него да га с благословом његовим предаду, недирнуто, ономе ко ослободи Шумадију, те да и |
ћу да ти кажем : отпрати је у завичај, предај је у руке њеном мужу; нека види да њена чистота |
сови вуку у јазбину оне црне звери?!{S} Предај се мојим бистрим таласима, пусти нека те загрле, |
ваља мрети, — јер ја се Турцима жива не предајем! “ рече Маргита.{S} Усправила се, подигла глав |
к дана стигао овамо и један и други, па предали та писмена патеру Амброзијусу.{S} Каже мени мој |
тидети.{S} Сад ћу се двојином журити да предам госпођу њеном мужу, и тројином хитати да се теби |
мењујем, и ето какав ти аманет желим да предам.{S} Да си ми по сто пута рођени син, веће ти доб |
молила, у тебе уздала и тебе љубила.{S} Предао си младост моју старцу једном.{S} Нисам ни на то |
да одем да га питам за које би је паре предао вама да је поведете као слободну?{S} Циганина не |
р отргао, а мене хладној туђинској нези предао.{S} Ранио си ме другом стрелом, кад си мој први |
ће те изнети на песак земље маџарске, и предаће те твоме роду и твом завичају!““ <pb n="80" />< |
ану смрт своју, ако им се жива нећеш да предаш!"</p> <p>Маргита, која је мало час села на земљу |
да га ти дочекаш, па да му ти ово благо предаш.{S} Ето, какву <pb n="165" /> ти службу намењује |
рану.“</p> <p>Маргита и Ружа изађоше у предворје.</p> <p>„Боље је ходите амо на степенице да д |
а златна лава беху се пропела у вис, па предњим шапама држаху један дугуљасти штит онако полошк |
вала теби, наш велики Боже!{S} Госпођо, предобра и премила наша госпођо грофице!{S} Дајте милос |
вест, али се на средини степенице опет предомисли, те се у бесном трку врати к Маргити.{S} Ова |
јој поврати ибрик.{S} Требало је сад да пређе на ствар због које је на њу и чекао, али некако н |
мишља шта ли би му стриц рекао, па онда пређе да се пита: а шта ли би на то рекли Бан Страхиња |
е младић па се подиже са онога камена и пређе те се заклони за чесму.</p> <p>Озго са брда долаз |
коње, дај коње!{S} Кола, кола овамо!{S} Прежи коње!“ викаху, па сви јуриш к шталама.{S} А сељац |
клони нам га!“ — „Јок, валах!“ рече бег презриво, па уста те ногом одгурну оне грошеве. „Носите |
пије много више но пре, постао је љут и прек.{S} Један пут на некаквом весељу угледа једну Цига |
д њих.{S} Владала је нека света тишина, прекидана само прштањем онога кандиоца што пред вратима |
, и да је заспала.{S} Не хтеде се одмах прекидати да је наглим прекидом не би разбудио, него св |
певаше тужну и слатку неку песму, и не прекидаше је ни једним дахом, баш као да је хтео да се |
све десило од како се растадоше, па се прекидаше само да их понуди гутљајем неког јаког црног |
<p>„Како јадна да се завадиш с Богом?!“ прекиде је старац запрепашћен. <pb n="78" /></p> <p>— „ |
као с неба...“</p> <p>— „Није с неба!“ прекиде га Манда љутито; пала међу нас из ноћи као из ц |
ло, врло подозрив!</p> <p>„Преподобни!“ прекиде га барон Арпад гласом као да пуку командира; „м |
оздених врата!“</p> <p>„Па то ће бити,“ прекиде га Маргита, „она змијурина коју Рајко хтеде да |
м беше онај поглед на околину.{S} Рајко прекиде њихов разговор, дотакнув патера руком и рекав:< |
е хтеде се одмах прекидати да је наглим прекидом не би разбудио, него све лакше и лакше казиваш |
ковчег Рајков у Србију.{S} Па онда иди преким путем у Београд и извади од турске власти допуст |
Манда на њене очи учини <pb n="208" /> прекипе.{S} Она дохвати девојку за обе руке, па је прос |
мрти бојала?{S} Зар је ниси толико пута преклињала да ти дође па да те избави?{S} Зар да те сам |
бејасмо доле на капији, на којој царица преклињаше свих девет Југовића редом, да јој бар један |
овог витеза!“ шапатом <pb n="215" /> је преклињаше Маргита, те Ружа одмах отиде у један кут од |
па га узе под руку и поведе. „Мартине, преклињем те, пошљи одмах овог часа твога Мишка на коњу |
изиђоше из ходника, па стадоше на праг, преко кога се у ону округлу дворану силазило, и кад пог |
а раме Маргитино, која, онако пребачена преко ковчега Рајкова, не мрдну.</p> <p>Ружа се сагну д |
и се понео чак отуда са сињега мора, па преко снежног <pb n="20" /> Дурмитора пао у четинарске |
ње.{S} Управо и нема пута, него се тера преко равнице, а по трагу других кола, правцем на исток |
, само ако нас пустиш да се гдегод овде преко ноћ склонимо!"</p> <p>— „У добри час да Бог да!“ |
ћу да те пробудим!“</p> <p>— „Па то је преко света!{S} Гледај само где ти је далеко твој цар Д |
им палисадима.{S} Улазило се у двориште преко једног дрвеног моста, који се на ланцима могао пр |
<pb n="15" /> Рајко закуца на вратима и преко патера запита: би ли стари господин допустио да м |
о у чуду зауставише, ваљало је силазити преко четири врло широка мраморна ступња, па да се сиђе |
узе чутуру о једно раме, сиџаде пребаци преко другог, па полагано изађе.</p> <p>Млад месец се с |
д ковчег Рајков и како обе руке пребаци преко њега, као да га хоће да загрли.</p> <p>Са једном |
амо у дно пећине, па кад видиш да Турци преко мене мртва к теби скачу, ради како ти Бог кроз то |
је мојим каницама за себе и онда бегај преко границе.{S} Ето је од тога доба моја робиња!“</p> |
ргита је лежала и главом и једном руком преко наслона од сребрног престола.{S} Била је бела у л |
вампира, ето авети!“ па онда све један преко другог!{S} О, сачувај ме Боже, остарела сам а ова |
оше ми неке љуте арамије.{S} Одјездисмо преко границе, и ударисмо ноћу на двор Нађ-Бању.{S} Ста |
ораше сам у себи.</p> <p>Отиде полагано преко пространог дворишта од караван-сераја и кроз разг |
џадету хаљина за тебе.{S} Навуци све то преко твога рува, па да у име божје полазимо!“</p> <p>П |
.{S} Седи ту спроћу мене на том ковчегу преко пута па ми причај што.{S} Не; чекај!{S} Хтела сам |
а десно.</p> <p>Гроф се спотаче, посрну преко своје оборене столице, и паде.{S} Диже се страшна |
ушан!“ па Маргита показа руком у правцу преко целе дворане к оном коњанику на мрамору. „И онда, |
то Мусломанин ?! “ питаше га Рајко као прекоревајући га.</p> <p>„Море, кабули ти то човече!{S} |
њу крстови и у златном покову еванђеља, прекрсти се трп пута побожно и шапатом рече: „о часни к |
у мишицу једну, па другу, скиде шубару, прекрсти се, провуче прсте кроз косу један пут и други |
човек дође пред чесму.{S} Скиде шубару, прекрсти се и узе живо да умива лице своје бистром хлад |
" узе старац гласно да виче Бога, па се прекрсти неколико пута; „о, Господе, који си и милостив |
“</p> <p>Рајко се у мраку три пута беше прекрстио, и одмах дође к себи.{S} Сад га гану њен жало |
ластавица!{S} А кад ја остах сам, ја се прекрстих, рекох: „слава теби, Боже мој, слава теби! “ |
падаше овамо под земљу, па целу дворану прекршташе са два велика крста од сунчаних зракова.</p> |
нима, Богу молила, Маргита немирно, а с прекрштеним рукама, корачаше по соби.{S} Беше се пустил |
великомоћна и сјајна господо, јемчи, да преласни и бујни јуноша, дрскост којега толико изненађу |
западу.</p> <p>„Виде ли ону звезду што прелете небо?“ питаше је Рајко неким радосним трепетом |
</p> <p>Него ово двоје младих људи само прелетеше погледима ове столове, па се окренуше к среди |
p> <p>Мало после па једна сјајна звезда прелети небо, као да јури к младом месецу на западу.</p |
м таласима, који се као крило гавраново преливаху у тамноплаве одјеке.{S} На обнаженом повисоко |
п, да га доведу да очита молитву и гроб прелије.{S} Па онда рече Ружи, Мартину и свима својим м |
/p> <p>Сахранише их једно поред другог; прелише им гробове сузама и оставише их да на њима пољс |
дао, баш вама, који сте <pb n="191" /> према сваком тако пуни доброте и милости!{S} Тек, шта ј |
у једну велику собу, у којој је уз зид према прозорима била једна по сниска а велика постеља с |
ља Циганка у љубичастој кадифи и подиже према Мартину стегнуту песницу.</p> <p>„Овде, господо," |
="170" /></p> <p>Па онда пружи обе руке према оној даљној даљини, узе говорити нешто маџарски с |
опет ослушкиваше.{S} Па се онда окрете према старцу и Рајку, бледа као крпа, отворила уста, ра |
бег?!“ рече пијани старац, па се окрете према Рајку и гледаше га за неколико тренутака.</p> <p> |
а чистог срца и знак своје чисте љубави према теби!“</p> <p>Па онда му приђе к лицу и пољуби га |
са слободом и поверљивошћу сестринском према брату своме, наслони своју главу на његову мишицу |
ању суши.{S} Он сам седе на један камен према чесми и пусти се у мисли.{S} Није имао гусле нити |
уј шта си ти?!“</p> <p>Она окрете главу према њима па рече са свим мирно:</p> <p>„Ја сам Маргит |
та је ово?“ запита Маргита, пружив руку према трећој прилици.</p> <p>Један висок леп старац, са |
аке, махаше њима <pb n="10" /> у висину према кули, као да су угледали сен царице Милице, па је |
<p>А кад маџарска господа наступише баш према њој, она са вриском, који срце параше, јурну к њи |
ја, додаде воду. <pb n="192" /></p> <p>„Према мени Бог никада није био добар.{S} Он мене гони о |
наш велики Боже!{S} Госпођо, предобра и премила наша госпођо грофице!{S} Дајте милостиву руку с |
Нађ-Бање!“ <pb n="198" /></p> <p>— Не! премилостива госпођо грофице, не ни пошто!{S} Они су са |
викну:</p> <p>„Њено високоблагородије, премилостива госпођа, грофица Маргита од Нађ-Бање!“</p> |
на све ово?!“</p> <p>И онда би узео да премишља шта ли би му стриц рекао, па онда пређе да се |
а начини кавгу па је срдит, и без сумње премишља <pb n="26" /> и снује нове згоде.{S} Уђоше у Н |
обојах се нећете ни доћи и ево чак узех премишљати да ниси погинуо!{S} Гледај па хватај пут.{S} |
<p>„Еј, злосрећнице!" зајеча Рајко сав пренеражен. „Да га ниси заклала?!“</p> <p>— „Хтедох!“ р |
кмо ли да тако и радиш!“ рече Рајко сав пренеражен. „Комшија, тебе канда хвата ракија? “</p> <p |
вицу.</p> <p>„Шта рече?!“ питаше га сва пренеражена.</p> <p>— „Не знам ти ја казати где су сада |
се гроф жени?!“ викну она гњевно и сва пренеражена, па онда паде натраг на ону клупу.</p> <p>— |
није.</p> <p>Старац и Рајко остадоше да преноће поред оне ватрице испред пећине.{S} Рајко је ис |
{S} А док је он тако спремао за Маргиту преноћиште, брижљивошћу једне мајке и умешношћу једне т |
а окреће и несвестица га обузе, из које прену тек кад зајеча јасан глас старчев: „О децо, јесте |
адог човека.</p> <p>„Чекај!“ викну она, пренув из мисли, и подиже обе руке у вис као да заустав |
оје теркије.{S} Имам у њима нешто чисте преобуке па рекох: могу у мајстора дуго остати, а неко |
своју!“</p> <p>„ Али... молим те... не препадај се!{S} Више ме боли што те видим да си се преп |
и мој Рајко?!“</p> <p>„Па немој се тако препадати!{S} Неће ми ваља да ништа бити.{S} Не бој се! |
мене разумела!"</p> <p>Још се више Ружа препаде сутра дан.{S} Стигао беше извештај од Мартина, |
речи Рајку срце бурно закуца.{S} Он се препаде од самога себе.{S} Трже десну руку своју из дес |
а сукна на глави.</p> <p>Рајко се чисто препаде па устави ластавицу, а руком показа Маргити на |
!{S} Више ме боли што те видим да си се препала него ова рана.{S} Не бој се!...{S} Неће ни бити |
ни гласић у њему, од кога се већ једном препао био, поче да шапуће: <pb n="134" /></p> <p>„Благ |
за друга кроз живот ?{S} А он, на моју препаст, гласно викну: нећу!{S} Тек се иза нас продра м |
атио хиљадити део онога што сам ја овде препатила, та клао би га зубма а не ножем!“</p> <p>— „М |
p>— „Та има у њој нека пуста калуђерска препеченица.{S} Кад је искамџих од калуђера рекоше ми: |
а и танкострука, с лепим лицем од сунца препланулим и са очима од којих би сунце преплануло, и |
репланулим и са очима од којих би сунце преплануло, и овај красан млад човек, којега невиност и |
<p>Млада жена, које је лице само сунцем преплануло било, сад пребледе као крпа.{S} Она танка ко |
то мало дужу но ширу коцку, и кроз мрку препланулост од сунца на образима његовим лако пробијаш |
ужио ма чим, ево си ми богато платила и преплатила твојом господском беседом!“</p> <p>Па кад се |
онесе нов талас од лавежи паса, она као преплашена срна утече у пустињакову пећину.</p> <p>Рајк |
„Не, не, не!{S} Никако!“ викаше Маргита преплашено, па узе вући Рајка за рукав од гуњца. »Можеш |
лост.{S} Али се побоја да се Маргита не преплаши кад се са молитве дигне, па њега не види.{S} С |
вај јуноша врло, врло подозрив!</p> <p>„Преподобни!“ прекиде га барон Арпад гласом као да пуку |
} А прости ти мени што ће младост твоју прерани гроб у овој гори да покрива!"</p> <p>И онда му |
и и са Хасан-агом.{S} И ево ти вели мој пресветли господин десет талира: четири за четири дана |
пски: „напред! напред! напред!“</p> <p>„Пресветли господин вели,“ узе патер преводити; „паметно |
ојој руци! могла бих ти грло овим ножем пресећи, али нећу нож да поганим.{S} Пих, скоте један! |
вима не може ништа, Рајко се присети те пресече једно копље испод самог оштрица, тек колико да |
утом жица стаде чардаш као да је сабљом пресечен.{S} Осу се лупање песницама о сто и усклицавањ |
, стојаше поснизак један, право и равно пресечен — растов пањ.</p> <p>„Шта ли му је ово сад?!{S |
чохе опточене црним гајтаном; носио је пресне опанке и чарапе високе скоро до колена, а лепо у |
жубор престати.</p> <p>Па дође нас кад престаде.{S} Изгуби се и последње неразговетно одјекива |
из Сегедина и нађоше да је у Рајка срце престало да куца.{S} Кад то рекоше Маргита пред њима и |
у у тешким мислима.{S} Кад би он уморен престао да куца и спустио руке, она би му из њих извила |
слушкиваше да ли ће и кад ће онај жубор престати.</p> <p>Па дође нас кад престаде.{S} Изгуби се |
престола, брзо пребаци митру са њега на престо до њега, и онда ту клону, као да је неко ножем у |
који је са рамена онога старца падао на престо.{S} Један је младић склопио своје руке на десном |
осмају, на оном изданку, где има змајев престо.{S} Спреми све што треба и чекај нас на обали ви |
го само лишће од жирородног грма; његов престо <pb n="164" /> није ни од сребра ни од злата, не |
и поред сваке митре беше прислоњена уз престо по једна владичанска штака, понека од седефа а п |
его ходи да се испнемо на тај змајевски престо, да видиш нешто што ће ти милије бити!“</p> <p>П |
ебрног орла помислих: ето, то је царски престо !{S} А оно се ево престо разглавио у кукове свој |
х би се склопио био велики један царски престо.{S} А овако изгледаше то као неки разглављени и |
разглављени и у делове своје растурени престо.{S} Што је Рајка највише зачудило, беше што по с |
да <pb n="168" /> ми као да је мраморни престо цара змајског, и на овој простирци од зелене кад |
брних престола стојао је један позлаћен престо са златном митром и златном штаком.{S} Пред сами |
, то је царски престо !{S} А оно се ево престо разглавио у кукове своје и расточио као буре кад |
и сребрних орлова, између пустог једног престола и једног деспотовића, који уз гусле гуди.{S} Ј |
уком на оно што се иза овог растављеног престола подизаше уз зидину.</p> <p>На једној широкој и |
да посрћући крочи до најближег сребрног престола, брзо пребаци митру са њега на престо до њега, |
једном руком преко наслона од сребрног престола.{S} Била је бела у лицу као неуглачано сребро; |
положено беше.</p> <p>Иза овог златног престола под се подизао на две степенице од плавичастог |
на јабука с крстом лежали су доле поред престола као бачени тамо <pb n="116" /> немарно и небре |
и небрежљиво.{S} На доњој степеници од престола седела су два младића, господски обучена у дол |
ове три трпезе поређано је било по шест престола од сребра.{S} На свакоме од њих стојала је по |
е грех.{S} Ето, питај дванаест сребрних престола владичанских: је ли грех да поштен млад човек |
ка од сребра.{S} У зачељу ових сребрних престола стојао је један позлаћен престо са златном мит |
ром и златном штаком.{S} Пред самим тим престолом, и управо на средини између њега и оне трпезе |
дугом брадом и дугом косом, седео је на престолу, наслонив обе руке на велики и широк мач, које |
ада више срце моје не занесе молитвом к престолу твоме.{S} Али се ево сломио бунт мој; сломио с |
. воде!...“ и онесвесну у оном сребрном престолу. <pb n="119" /></p> <p>Рајко могаше само да ви |
ворила уста, разрогачила очи, изгледаше престрављена као да је авет неку угледала.{S} Посрћући |
сно насмеје?"</p> <p>„Није!“ рече Рајко пресудно; „није да се насмеје него да се заплаче!{S} Не |
} Мало по мало па осећах како се и сама претварам као у неку звер.{S} Завадих се с Богом..“</p> |
ски час маџарски, као да се беше и сама претворила у сиву голубицу.{S} Као да су кроз онај тихи |
срца њеног.</p> <p>И Рајко се беше сав претворио у слух.{S} Већ је и напустио био сваку наду, |
да ми дајете злато на кантар док га не претегне!“ Узеше моји јадни сељаци помаљати и по који д |
светао отворен поглед, истина, не сева претњом, али као да гласно казује: <hi>„не бојим се ник |
гу видео Аћима Главоњу како се мучи.{S} Претоварио кола неком грађом па им прсла осовина, те Аћ |
је.{S} Али кад последња силенција угуши претпоследњу, кад у томе брзоруки момци напунише све пе |
оној трпези од зеленог камена, што беше претрпана пехарима, кондирима, скрињицама и ковчезима.{ |
мука што сам ја у оној зверској јазбини претрпела!{S} Мало по мало па осећах како се и сама пре |
у лубања није напукла, па задовољан тим претходним, и ако врло површним, испитом, узе да маџарс |
тишају, те да се чује здравица, коју ће пречасњејши патер Амброзијус из великог хришћанског мил |
подесиш, може она да те жацне, па да на пречац умреш, може да те прогута!{S} Не, не, никако то! |
ганину!</p> <p>Па онда би његова жалост прешла у срдњу.{S} Срдио се на маџарску господу и на он |
тишијим и тишијим гласом.</p> <p>Тек су прешли оно велико придворје и ушли у једну велику собу, |
по незнању замишљам да може бити нисте при новцу и за такву работу.{S} Ако нисте, онда ево дру |
ео од жалости која му притискиваше срце при помисли, да она јадна жена, онако млада и лепа и он |
и Рајко и Маргита на свој ужас опазише при оној слабој а црвенкастој светлости од воштанице, к |
е и продрма га за руку.</p> <p>„Јеси ли при себи Рајко ?{S} Шта ти је витеже млади?“ питаше га |
видела, и онда гњевно докопа први камен при руци, те се њиме баци на оно двоје младих људи пред |
Цигани сврше овај чардаш, а сад су већ при крају!“</p> <p>Маргита метну своју десну руку на ле |
том као да не разбуди свеце — „госпођо, прибери се!“</p> <p>Она нежно скиде руку његову са свог |
— „Узмите мало воде, слатка госпођо!{S} Приберите се; Бог је добар, па ће вам помоћи да учините |
они усправљени лавови с орлом на штиту приближили и саставили, од њих би се склопио био велики |
осподин изађе напред, те моме младожењи прибоде на прса један накит у облику срца, а сав од руј |
сиџадета начини што ужи свитак и кад га привеза за седло Рајко рече Маргити: <pb n="63" /></p> |
те шалваре од неке полусвилене тканине, привезане уз витки стас и танки пас узаним једним стамб |
<p>"Метнуо сам му хладне крпе на рану и привезао је!“ говораше Мартин шапутом.{S} "Него, ето ви |
онесох је до мога коња, скочих у седло, привезах је мојим каницама за себе и онда бегај преко г |
витеже без замерке, ево се Маргита теби привенчава, да је од сад твоја и овога и онога света.{S |
ма поче да му изводи пред очи свакојака привиђања.</p> <p>„Некада су,“ говораше он сам у себи; |
ак по корак.</p> <p>„Ево једних врата!“ привика Маргита живо, и показа руком лево од себе.</p> |
заборавит’ не могу!{S} Ево сам се тако привикнуо теби, да ме збиља жалост осваја кад помислим, |
дрвеног моста, који се на ланцима могао привући у вис уз <pb n="188" /> зидине од капије.{S} Дв |
ним скоком искочи на леву обалу Мораве, привуче скелу конопцем, викну ластавици те ова сама врл |
јко се зарумени у образима, поклони се, пригну и подиже четири талира.</p> <p>„Нека вам је хвал |
ао да је пред страшном једном светињом, пригну главу и... пољуби је у уста.{S} Она га не пушташ |
и повуче, диже се и приђе к Маргити.{S} Пригну се полагано над њеном главом, гледаше је из близ |
S} Беше му мило и опет некако тешко.{S} Пригну се и пољуби старца у руку: „хвала ти светли госп |
теби, дете моје!“ додаде старац, па се пригну да потапка Маргитину руку. „ Ти си спасла мога с |
риђе грофу у помоћ.</p> <p>Рајко се сам пригну, па га подиже на ноге.{S} Гроф пун гњева крхаше |
м за рукав од његова гуњца, па се ниско пригну над самим пањем и оштро га посматраше, као да бр |
мало отворио као да пева.{S} Старац се пригнуо мало к младићима па се загледао у лице младога |
цом не загрлиш и на мушка своја прса не пригњечиш...“</p> <p>На ове последње речи Рајку срце бу |
, тај јелек распучио, тај вилински стас пригрлио... веруј, не би се она срдила!“ </p> <p>Рајко |
гласом.</p> <p>Тек су прешли оно велико придворје и ушли у једну велику собу, у којој је уз зид |
ма ништа од ње!{S} Ја му се молих да је придигне, па ма и богињаву и слепу, само нека ми дете ж |
/> нашој у град Константинов провоцира, придодан?{S} Ако оштроумљу вашем подвргнете питање прос |
о био, спусти га у руку Рајку да јој га придржи, а сама, намештајући ћерћелију на грудма и зако |
да!“ Поклони се и свој осталој господи, приђе к руци и патеру, и још једном са врата рече: „хва |
е док се разабра да то Маргита јеца.{S} Приђе јој полагано, крстећи се као да светињи некој при |
Није дуго трајало па Маргита устаде.{S} Приђе па пољуби икону богородичину, али не побожним цел |
села на земљу, диже се сад у висину.{S} Приђе к Рајку, положи му обе своје руке на рамена, загл |
анде Циганке.{S} Али нико од гостију да приђе грофу у помоћ.</p> <p>Рајко се сам пригну, па га |
старца у руку.{S} Па <pb n="87" /> онда приђе гологлав к Маргити, метну руку на срце, поклони ј |
е убриса зној са чела и лица.{S} И онда приђе полагано бурету једном на трећој степеници, отвор |
пођу? “ викаше Маргита, па сишав с кола приђе право к рундову, који, кад чу њен глас, стаде као |
у забуни и нерешљивости, па онда и сама приђе к руци која и њу, као оно и Рајка, живо благослов |
тваца.</p> <p>Кад осташе саме, онда она приђе ка ковчегу.{S} Дуго и дуго гледаше без речи у мир |
рево.</p> <p>Стари барон Арпад устаде и приђе Рајку, потапка га по рамену, говораше му нешто ма |
еко узе за обе руке и повуче, диже се и приђе к Маргити.{S} Пригну се полагано над њеном главом |
!“</p> <p>Рајко се диже, скиде шубару и приђе к руци старчевој.</p> <p>„Хвала ти, оче, по хиљад |
и у Маргите.{S} Он одмах скиде шубару и приђе к руци старчевој.{S} Маргита сјахав, застаде за н |
хар, исплакну га и насу воде и онда јој приђе.</p> <p>Маргита је лежала и главом и једном руком |
својим очима видим! “</p> <p>И онда јој приђе, и обасу јој руке пољупцима и окваси понеком сузо |
8920_C2.4"> <head>4</head> <p>Рајко јој приђе ближе, а старац је узе за обе хладне руке па је д |
ајало од онога тренутка кад оно Циганин приђе с усијаним кљештима да кида месо с робињице, а он |
неко с ону страну врата!“</p> <p>Рајко приђе и послуша за неколико тренутака.{S} Доиста се чуо |
уња у собу и онај црни рундов и понизно приђе к Маргити, облизујући се и машући кудравим својим |
де како баци шубару у вис, она му хитро приђе и продрма га за руку.</p> <p>„Јеси ли при себи Ра |
е љубави према теби!“</p> <p>Па онда му приђе к лицу и пољуби га у чело.</p> <p>„Шта то радите |
сланик запита шта Рајко рече, па кад чу приђе к младићу и потапка га по рамену као да му одобра |
ви козари наложили били.{S} Али кад јој приђоше ближе, опазе да ватра гори пред једном пећином, |
ме, па кад виде да се устручавају да му приђу, он им за чудојасним гласом разговетно викну:</p> |
патер да говори, „његова те блиставост призвала да ти баш каже да се можеш <pb n="27" /> врати |
ту да пронесу.{S} Колико год ју је пута призивао, свагда му је то исто казивала.{S} Па онда му |
е они, хоће, само се ово момче стиди да призна; него чекај, да му најпре наместим срце!{S} Па о |
себи и зарадовах се.{S} Али ето, и сам признајеш, младост је лудост а ђаво не спава!{S} Видим |
е!{S} Правиш се само, јер ти је мука да признаш!“ рече му Маргита нестрпљиво.</p> <p>— „Чекај м |
-ага Зулуфлија завршио би цео узбудљиви призор са три речи: „Јес, валах, бињеџија! “</p> <p>Так |
n="31" /> духом прогледао и видео дивне призоре прошлости и загонетне визије будућности.</p> <p |
ови се трава, зашушта џбун, а мој стари пријатељ, цар смуковски, право к мени.{S} Кад га Турци |
ти је мило, буди ми у овоме часу веран пријатељ!{S} Пођи пред нама, одведи нас у дворану где ј |
које ја добивам за једнога мога горског пријатеља, кога ћу ти може бити сутра и показати, и без |
его одмах сад ја идем да растурим лажне пријатеље.{S} Ако ме ко нападне, имаће ко и да ме брани |
како да вам у том помогнем, распитивах пријатеље и нађох да може да буде.{S} Ево како: санџак- |
а показали сте ми се као верни и нежни пријатељи!{S} Хвала вам на доброти вашој; опростите ми |
тарца и Маргиту како ћеретају као да су пријатељи од вајкада. "</p> <p>„Заповеди јој оче,“ рече |
е, а ево ти један, који ти незнана наша пријатељица, стара Српкиња Станија, шаље!“ И онда покид |
о нека је хвала прво Богу, а после моме пријатељу смуку, који се одазва моме звиждању.{S} Него |
богатијих спахија турских, своме старом пријатељу Хасан-аги дао свога младог а јуначног „кабада |
узбуђености.{S} Цела му је појава била пријатна и допадљива.{S} Није му било више од двадесет |
тавио.{S} Мерџан је донео у руку његову пријатну топлоту, коју је на грудима њеним у себе упио, |
дигнем очи, да пред тобом никад више не приклоним колено своје, и да се никада више срце моје н |
!“ рече Рајко па трже копље те се врата приклопише.</p> <p>— „Срећа те та трећа полуга држи!{S} |
оје!...{S} Што се бојиш?...{S} Јелек је прикопчан, тесно прикопчан!...{S} А куд је оно румени м |
бојиш?...{S} Јелек је прикопчан, тесно прикопчан!...{S} А куд је оно румени мерџан залутао био |
е са бригом, него са задовољним а једва прикривеним осмехом, као оно млада мати кад тобож хоће |
оја не могаше у своје меке савијутке да прикупи густу црну косу, него јој падаше низ плећа у ко |
м кабаницом, изађе на врх стене и седе, прикупив кабаницу добро око себе, загледа се у оне дале |
зе његове милује; виде како она, у сну, прикупља усне, као да их спрема да приме или и да даду |
ваше.{S} Рајко га је држао као за земљу прикуцана.{S} Маџарица му додаде конопце.{S} Беху већ н |
S} Изнад њих су овде и онде биле уз зид прикуцане многе заставе, турске, бугарске, маџарске и м |
ја робиња!“</p> <p>Овде сад беше згодна прилика за Бекри-Бекира да сухо грло овлажи.{S} А већ в |
! ко је Србин и српскога рода!“ Цела та прилика, и онај јунак са изразом одушевљења у лицу, и о |
љене, као да оба беху слепа.{S} Цела је прилика била пуна лепоте, мирноће и нежности, и имала ј |
јена мача и два поломљена буздована.{S} Прилике ове беху све у већој него обичној људској велич |
једну заравањ од руменог мрамора.{S} Од прилике на средини те заравњи два велика лава као да су |
ира и не без јаког напрезања одви је од прилике за пола палца.</p> <p>Никакав зрак светлости не |
у свакојаке цветове и гране.</p> <p>Од прилике дуж три четвртине круга, а прислоњени уз сами о |
твоју црвену кабаницу!{S} Већ сам у две прилике долазила на мисао, да си ти некада ја ли цара ј |
ху саливене па позлаћене некакве људске прилике.{S} Један висок човек у владичанском окруту, с |
ари гроф настави:</p> <p>„Сад ево једне прилике, пала овде међу нас као с неба...“</p> <p>— „Ни |
ине, изрезане у свакојаке шаре, слике и прилике, у орлове, соколове, лавове, вукове, змије и зм |
шан. „За ово,“ рече показујући руком на прилику у средини, „не знам шта је, али оно је тамо цар |
неколике мање круне и дијадеме, по свој прилици царичине, краљевске и деспотске.{S} Она трећа т |
подне кад нас овде затвори.{S} По свој прилици чекаће да се добро смркне па да нас изведе!“</p |
уз обрушену једну зидину, која по свој прилици бејаше остатак од некадашњега спољњег зида град |
не видех ни у сну!“ Маргита је по свој прилици није ни слушала.{S} Она гледаше на небо у некол |
ху нешто између себе маџарски и по свој прилици мио им беше онај поглед на околину.{S} Рајко пр |
апита Маргита, пружив руку према трећој прилици.</p> <p>Један висок леп старац, са широким чело |
много лепше!“ и онда га повуче к трећој прилици на мраморној коцки, лево од оне велике у средин |
На њима беху три тешке гвоздене полуге, прилично зарђале, са три велика катанца.{S} Рајко удара |
је покисао.{S} Оно и јесте нека тиха а прилично хладна кишица почела да ромиња.{S} И небо више |
двоје угледаше пред собом једну малу а прилично осветљену капелу.{S} У два велика гвоздена све |
саставака полазио је један прав нос са прилично широким и покретним ноздрвама.{S} Наусница га |
дине од града.{S} Уз ту зидину, која се прилично одржала, прислоњена је била овде и онде по кој |
p>У караван-серају је те вечери владало прилично узбуђење међу маџарском господом.{S} У једној |
само даље и даље.{S} Сунце је већ било прилично одскочило кад угледах реку. „'Го ће бити Морав |
од к цркви на сабор.{S} Помоли се Богу, приложи цркви што ко може, искупи се око гуслара да чуј |
ишта се више не зачу.</p> <p>Маргита се приљубила беше уз Рајка и чврсто се држаше једном руком |
ост њена уз тебе у оном мрачном ходнику приљубила била?...{S} А куд оно залуташе очи твоје, кад |
ког стаса, што се тако поверљиво уза те приљубљује... шта ли је слађе: живети па љубити онако с |
уком да јој што пре дође; па кад јој се примаче, она му живо шапутом казиваше: „ходи да чујеш, |
ј гори да покрива!"</p> <p>И онда му се примаче још ближе и — пољуби га у уста!</p> <p>Као да ј |
аше озго са града.{S} Кад се свита мало примаче, она се жена подиже, па да би појачала вид и да |
} Није право да ти на твоје женско раме примаш терет, који моје мушко раме може да понесе!“ рек |
сну, прикупља усне, као да их спрема да приме или и да даду сладак један пољубац.{S} А онај гла |
него да видим само да те твој господин прими у своје господске руке, па онда одмах збогом.{S} |
тлој господи; али оно друго не могу вам примити!"</p> <p>Зачудише се маџарска господа.{S} Узеше |
даде ми оба бокора, и не хтеде нипошто примити ни поклон у новцу од мене! “ </p> <p>Ударише Ма |
врело чело Рајково.{S} Али што се зора примицаше, то његов занос бејаше све већи.</p> <p>Један |
ећ беше орапавио од многе вике.</p> <p>„Примичу се скотови!“ промумла опет старац; „вала, Госпо |
ред пећину, али се одмах врати.</p> <p>„Примичу се скотови!“ рече он не толико уплашен колико љ |
аргита може да заузме, јер јој с правом припада, а то је: место поред свога мужа!“</p> <p>Праће |
ј ми мој ловачки нож! “</p> <p>И Мартин припаса испод атиле ловачки нож.{S} Замоли Маргиту да к |
ачка платна, који се уз доручне зглавке припијаху доручницима лепо и пуно црвеним концем извезе |
="titlepage"> <p>РАЈКО ОД РАСИНЕ</p> <p>ПРИПОВЕТКА С КРАЈА XVII ВЕКА</p> <p>НАПИСАО</p> <p>ЧЕД. |
му додаде конопце.{S} Беху већ на замке припремљени, те у њих брзо ухвати и стеже ноге Циганино |
а уставила, скаменила и позлатила, тако природно изгледаху са отвореним чељустима и са мало спу |
ало час хтеде да прсне, нађе опет своју присебност.{S} Моје очи мирно погледаше на реку, која т |
да са мачевима не може ништа, Рајко се присети те пресече једно копље испод самог оштрица, тек |
па слушај!“</p> <pb n="91" /> <p>Рајко прислони ухо к стени и после неколико тренутака рече: „ |
.{S} И још у сваком столу беше уз плашт прислоњен по један дуг и широк мач, већином у зеленим к |
Уз ту зидину, која се прилично одржала, прислоњена је била овде и онде по која сиротињска чатрљ |
ad> <p>Под самим градом кнеза Лазара, а прислоњена уз обрушену једну зидину, која по свој прили |
рагим камењем, и поред сваке митре беше прислоњена уз престо по једна владичанска штака, понека |
p>Од прилике дуж три четвртине круга, а прислоњени уз сами онај четврти ступањ од мрамора, запр |
pb n="104" /> двојих врата беху уза зид прислоњени гвоздени оклопи са шлемовима и са дугим копљ |
една половина слушаше кроз ухо уз стену прислоњено, да ли се тамо иза стене што збива; друга по |
и њена милина?!{S} За што да ти не буде присна и најприснија, рођена и најрођенија... за што да |
о лепшој будућности сновали.{S} Онде, у присоју под оном стеном, ископаше гроб за Рајка.</p> <p |
чешагијом и одвео је на једну ледину у присоју испод града.{S} Кад се врати к ватри, нађе стар |
ад ми дође да се заплачем.{S}" Он тобож пристаде.{S} Откова ме, пусти ме из кавеза.{S} Узех рад |
-Бекиру: „ево дајем ти реч нећу бегати, пристајем да те служим, да носим воду, да цепам дрва, д |
да видиш, какве су такве су, тек добро пристају у овакве бакрачлије!“</p> <p>„Хвала ти брате Ј |
и помолише опет сребрне грошеве и Турци присташе.{S} Ја се спустих на колена, помолих се Богу и |
лагано, крстећи се као да светињи некој приступа, дотаче се руком њеног рамена, и рече само — о |
оветно викну:</p> <p>"Не бојте се децо, приступите слободно.{S} Ако бисте и турске вере били пр |
ободно.{S} Ако бисте и турске вере били приступите.{S} Уморни путник, ма које вере био, свуда ј |
једнако јецајући рече лекарима и свима присутнима:</p> <p>„Није ми брат, није ми вереник, није |
е.{S} Дуго су са све већим напрезањем и притајивањем свога дихања ослушкивали, да ли се што из |
куда ли нас двоје сад идемо?!“</p> <p>„Притврди своје срце, госпођо!{S} Знам ја како ти можеш |
ог и левог кука, лепе сребрне Фишеклије притврђене дебелим црвеним <pb n="5" /> гајтанима са ко |
пас узаним једним стамболијским шалом, притврђеним спреда са две сребрне пафте у облику два ба |
p> <p>Рајко разгледа најпре је ли седло притврђено како треба, опипа сваки кајиш својом руком, |
рате сваки његов корак.{S} По прсима је притегао џемадан од црвена сукна, из којега се од рамен |
олу! одговори јој Рајко.</p> <p>Маргита притегну узде па устави ластавицу.</p> <p>„Шта рече?!“ |
{S} Од часа на час Маргита би грчевитим притискивањем својих танких прстију у руку Рајкову дава |
ву срдит.{S} Невесео од жалости која му притискиваше срце при помисли, да она јадна жена, онако |
еље у двору?“ питаше Маргита живо и под притиском неке зле слутње.</p> <p>— „Весеље?{S} Те какв |
роб закопам, али да полагано умирем под притиском страшне мисли, да сам силазећи у гроб ставила |
ли.{S} Мало час па она поче грчевито да притискује руку његову, као да му тиме обрати пажњу на |
млад човек без икакве непоштене замисли притисне један невин пољубац на топла, реци баш на слат |
ни знати...{S} Хајде, добро; али што не притиснеш бар један невин пољубац на њена уста?{S} Она |
та скочи са клупе на којој је седела, и притисну обе руке на своје слепе очи.</p> <p>„Шта кажеш |
пута, пољуби је и онда је десном руком притисну на гвоздена врата и викну сад још већма узбуђе |
оно место на коме Рајко своју амајлију притиснуо беше, и онда опет нека дугачка рука брисаше в |
једно с патером око сниске једне софре, притиснуте кондирима са црвеним жупским вином, па разго |
живо удари руком о руку, па онда обема притиште главу своју, као да хоће да стегне сву памет с |
S} Уједа зубма, бије ногама, себи не да прићи.{S} Море имадоше више муке с њоме него са мном. „ |
да чуда чини.{S} Не знам да л’ му смемо прићи ?! “</p> <p>У том их је и старац опазио.{S} У мес |
млада црна лука, соли и млада сира.{S} Прихватајући се помало Маргита говораше: </p> <p>„Ти ће |
</p> <p>— „Добро, кад тако заповедате!" прихвати Рајко, па се онда окрете и рече нешто на турск |
сто и отворено; што ме не питаш право?" прихвати Рајко живо.</p> <p>— „Слушао си, ваља да, да х |
ко је нећемо пити што си је и доносио?" прихвати Циганин. „А мени се ето већ смучило !{S} И кад |
се Турци врате, па још са самсовима?!“ прихвати Маргита тихим гласом и бојажљиво.</p> <p>— „Не |
<p>„Е, хвала ти синко!{S} Тако треба!“ прихвати старац разведрен. „Ево сад што ћу да ти кажем |
у какав понор, а за друго како Бог да!“ прихвати Рајко.</p> <p>И онда пођоше натраг у лево.{S} |
и са свим одсудно.</p> <p>— „Комшија!“ прихвати Рајко; „молим те остави се таквог разговора.{S |
ај облачак!“</p> <p>„Немој кћери моја!“ прихвати старац; "ево ми је сад тешко што те наведох да |
/p> <p>— „Од <hi>тога</hi> нема ништа!“ прихвати Маргита, ударив живо гласом на ону другу реч и |
„Па то је Мандина најмлађа кћи Сокица!“ прихвати мој Мартин.{S} Одмах дај Манду овамо. „Има ли |
олим те, шта је?“</p> <p>„Ето, шта је!“ прихвати Маргита горко; „мој стари гроф, ког сам толико |
и од топлоте!"</p> <p>„Јест, тако је!“ прихвати опет онај тајанствени шапат; „него још ти и не |
поцрвене од стида.</p> <p>„Није, није!“ прихвати она брзо; „не смејем се теби, који имаш око да |
ти, госпођо, да и мене брига обузимље!“ прихвати Рајко исто тако сетан и озбиљан; „није вајде, |
да запалим парче труда!{S} Биће боље!“ прихвати он; и запали повелико парче труда и махаше њим |
хо!“</p> <p>— „Добра ти срећа, јуначе!“ прихвати млада жена са свим мирно, па се загледа у млад |
лудо главе не изгубе! “</p> <p>— „Оче!“ прихвати Рајко смерно скинув шубару. „Опрости ми!...{S} |
ако он умре!“ — „Неће ваља да умрети!“ прихвати Ружа.{S} Даће Бог да рана није опасна.{S} Доћи |
но.</p> <p>„Јесте, сад се добро сећам!“ прихвати она.' „Видела сам те кад си застао иза свите; |
во.</p> <p>— „Чекај молим те, госпођо!“ прихвати Рајко и доиста се мало застиде; „ако ме питаш |
свим заборавиш!“</p> <p>„Вала госпођо!“ прихвати Рајко озбиљно и невесело, „тешко је да се гово |
па да нас изведе!“</p> <p>„Он ти рече,“ прихвати Маргита, „да на десно пођеш!“</p> <p>— „Да пођ |
/p> <p>— „Ене сад, зар си и то видела?“ прихвати старац очевидно изненађен онаким питањем, па о |
рече, да слободно пусти ластавицу па да прихвати крму.{S} После живог веслања, не без силног на |
и — твој сиротињски понос.{S} Ето, нека прихвати <pb n="28" /> црква те талире, нека се пале св |
лиш?!“</p> <p>— „ Ако хоће господа нека прихвати црква.{S} А кад би то моји новци били па се ја |
ед њу и око ње и наваљиваше на њу да се прихвати.{S} Она се жудно напи млека, одломи један кома |
д, већ мораде да јој својом левом руком прихвати густу косу и лепу главу, да ову мало подигне.{ |
“</p> <p>Њих се двоје насмејаше а Рајко прихвати: „причаћемо ти све по реду оче.{S} Није ово мл |
вори двери душе његове.{S} А млад човек прихватив ибрик из њених руку, мало га одли, подиже у в |
из сена своју дугу пушку, па онда хтеде прихватити Маргиту, али се ова, без његове помоћи, једн |
еведе Рајкове речи.{S} Па онда ће патер прихватити: „хајде, хајде! свршуј само ако имаш још што |
-бегу! “ рекоше ми. „Заветовао сам се,“ прихватих ја, „да за седам година не силазим ни у коју |
додавати на оне сребрне купе, док ја не прихватих: „немојте људи! све једно је, једном мрети ва |
светлим образом и остани поред мене, да прихватиш да чуваш ову свету оставу, кад мене нестане.{ |
оји од оних ковчега горе, па да се мало прихватиш и одмориш, а у том ће ваља да и старац доћи п |
прегршти ораха и три четири јабуке.{S} Прихватише се својски и не мислећи шта <pb n="122" /> с |
охвати је за косе и повуче.{S} Чауши је прихватише за руке и помогоше Циганину да је одвуче к ч |
у низ Мораву.</p> <p>Њих двоје одмах се прихватише уз једно брдо.{S} Кад изађоше на врх, и пре |
и гроф и удари песницом о сто.{S} Гости прихватише усклик и удараше песницама о сто, као да су |
ће.</p> <p>„Ево да чујете!" узе Ружа да прича. </p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18920 |
онда и старац добро повуче и настави да прича:</p> <p>„Ја да поганих самсова; онаког зверја још |
Јеси ли ти онај светац о коме луда раја прича, да се разговараш са царем змајским и да те змаје |
аљевића Марка из планине, па као узгред прича, како је у лугу видео Аћима Главоњу како се мучи. |
неки Светогорац испосник, за кога народ прича да чуда чини.{S} Не знам да л’ му смемо прићи ?! |
на њ осмејкиваше.{S} А старац узе да им прича шта се све десило од како се растадоше, па се пре |
о да ти кажем!“ Узе Рајко да му шапутом прича. „Стари људи казују да овде у планинама има негде |
ћу мене на том ковчегу преко пута па ми причај што.{S} Не; чекај!{S} Хтела сам те већ једном пи |
о твоме робовању у Турака!{S} Дед’ нам причај што!“ „0, грозим се и да погледам натраг!“ рече |
варала као обично, изјадала сам јој се, причала сам јој ко си ти, рекла сам јој, да ти не замер |
ала то на десно то на лево, док је Ружа причала.{S} А кад ова доврши, онда она наслони чело на |
сови, кћери моја?{S} Мало час си о њима причала, па ти се причињава да их чујеш!“ рече јој стар |
></p> <p>„Госпођо," поче Рајко; „док си причала ја све себе питах: „кад је ова жена такав јунак |
мо се скоро и растати, а ништа нам ниси причала о твоме робовању у Турака!{S} Дед’ нам причај ш |
ни да овај попа теби само смућка што ја причам.{S} А видим те јеси ти и јунак и господин!{S} Зн |
ј витеже!{S} Него хајдмо сад доле да ти причам што сам још у оној подземној дворани, усред оног |
рече Бекри-Бекир поносито. „Хоћеш да ти причам како је било?“</p> <p>„Дед’ молим те, а и онако |
ако страшне несреће!...{S} А шта да вам причам?!...{S} Ко +није сам патио што сам ја патила, ил |
ла?!“</p> <p>— „Па и не могу све да вам причам.{S} Не можете ви замислити ни стотинити део оних |
> <p>— „Па тако; дуго би било да вам то причан; уверих се да њега или и нема, или да баш неће д |
одвезао у Арад с Мартином, коме је све причао како је било.{S} Отишао је седој Влахињи у млади |
каменом!“ рече Рајко узбуђен и онда узе причати све по реду како га је, како рече, нечастиви тр |
<p>Старац се раздрагао па узе на широко причати о пророчанствима слепог а видовитог деспотовића |
/> да се спасе ако буде воља божја!{S} Причаћемо ти све по реду, само ако нас пустиш да се где |
х се двоје насмејаше а Рајко прихвати: „причаћемо ти све по реду оче.{S} Није ово младолики јан |
и у оној зори што иза те ноћи руди.{S} Причаћу ти све потанко кад се вратиш, а сад само оволик |
оче?“ питаше Рајко радознало.</p> <p>— „Причаћу ти све на широко кад ми се, ако Бог да, из Маџа |
"ево ми је сад тешко што те наведох да причаш!“</p> <p>„Немој да ти је тешко, добри оче; ево ћ |
ead>7</head> <p>„Одох право к Турцима!“ причаше Циганин даље. „Изађох пред пашу, повиках: „Алах |
хоће ли вас наћи.{S} Она му куја једна причаше, како је њему све узалуд што ради, како се ви њ |
међу султана и ћесара.{S} А старац њему причаше о српским манастирима на Св. Гори и о светогорс |
и на миру бистром струјом бруји чудесне приче о слави старих сунчаних дана.{S} Јест, и приче о |
слави старих сунчаних дана.{S} Јест, и приче о сладости негдашњих меких месечина, када су џино |
не даде им старац да се крену.</p> <p>„Причекајте," рече им; „ја сам већ ударио белеге које ће |
онда шапну <pb n="200" /> Маргити: „да причекамо док Цигани сврше овај чардаш, а сад су већ пр |
их у смрти не осрамотим и да ме за смрт причесте; а оно се, ето хвала Богу, њиме сад враћамо из |
S} Мало час си о њима причала, па ти се причињава да их чујеш!“ рече јој старац.</p> <p>— „Није |
јко изненађен и пуно заинтересован овом причом.</p> <p>— „Истину, истину!“ настави Маргита. „Ка |
ма правог песника одјекнуле би по неком причом, бистре ове воде, и по гдекоји би слепи гуслар н |
о ће нам дуго требати свећа.{S} Да мало приштедимо.{S} Доста је нека нас води та светлост у тво |
осети жеђ за том слашћу, и као са неким пркосом самом себи рече: „вала ако је само слатко, па б |
ног другог корита дохвати неке влажне и прљаве крпе, обмота у њих десну руку, извуче из жеравиц |
Бекри-Бекир унео везану у ону мрачну и прљаву јазбину своју у Крушевцу, и кад помислих у какво |
то ти је све.{S} Да није да понека шева прне с пута у вис, и да није погдекоје чапље, да се на |
што падаху преда њ на пут само да опет прну у вис, те да се зрак потресе и фијуком зајечи кад |
днесу на крилима својим у Вилиндар, где пробавиш понеки дан и ноћ, па се тек опет у пећини ство |
оје се жрвњеви праве.{S} Хладан га зној пробијаше кад помишљаше да је треба најмање четири, ако |
улост од сунца на образима његовим лако пробијаше румен младости и пламен узбуђености.{S} Цела |
гова на њ навуче!{S} И кад бих могао да пробијем ову стену страх ме је прво, што бих видео, био |
, у коме беху свакојаке ковачке алатке, пробра двоје клеште па, мало посрћући, отиде те их заву |
мирисне него две живе душе.{S} Па онда пробра из оба бокора два најлепша струка и стави их у д |
" /> је са неким од краћих мачева, које пробра из оних ковчега, али не могаше ни с њима много д |
овде слатко заспим, па да се више и не пробудим!“</p> <p>„А твоја земља, Маџарска?!“ питаше Ра |
нећу, а чим чујем старца доћи ћу да те пробудим!“</p> <p>— „Па то је преко света!{S} Гледај са |
> <p>— „Јесте.{S} Кад бих се већ морала пробудити, онда бих опет волела да прво што видим буде |
гледах га у очи, познадох га, вриснух и пробудих се! “ — „Биће да свака млада жена највише о на |
оспођо," узе Рајко да говори као из сна пробуђен и тек осетивши да има и срца и памети; „госпођ |
р је врло често одлазио својој цркви да проведе по који дан.{S} А опет би се једнако бринуо как |
Душанова коња и намисли да ту будан ноћ проведе. </p> <pb n="138" /> </div> <div type="chapter" |
ћи га за срећне тренутке, које код њега проведосмо.{S} Јест, кад кроз сву своју несрећу на свет |
одмора, јер оно нешто мало времена што проведоше под једним грмом, заложивши се мало хлебом, ј |
ва поуздана човека.{S} Требали су му да проведу Рајка и Маргиту кроз Венчац до Космаја.</p> <p> |
матору Циганку лево.</p> <p>„Та зар не провидите лукаву игру старог лакрдијаша Мартина?{S} Шта |
какви су Маџари, кад се узму да часте и проводе !{S} Него да седнемо мало на ову плочу!“ рече М |
<pb n="25" /> нашој у град Константинов провоцира, придодан?{S} Ако оштроумљу вашем подвргнете |
рече им старац.</p> <p>Рајко уђе први, провукав се готово на коленима испод огромне камене пло |
S} Испод ње се могао човек ниско погнут провући некуда унутра у мрак.</p> <p>Кад их старац дове |
о се оним отвором, а изнад самог копља, провуче некаква дугачка црна игла, која се у врху цепаш |
у, па другу, скиде шубару, прекрсти се, провуче прсте кроз косу један пут и други пут да главу |
атанац, да пустим змијурину да полагано провуче главу, па да је буздованом размрскам!“</p> <p>„ |
ћи ћу стену, колико да се у пећину живи провучемо, па већ после како нам Бог да!“</p> <p>„Да по |
вој мраморној чесми <pb n="31" /> духом прогледао и видео дивне призоре прошлости и загонетне в |
ге мавен пламен лиже </l> <l>А трећа му проговара глава.</l> <l>Њега царе на граници храни,</l> |
ајко! што не остах с тобом у Шумадији!“ проговараше Маргита грцајући. „Не знам како да ти кажем |
просто да се помаме.{S} Ама само што не проговоре: ето њих двоје одмах иза ове стене!{S} Па онд |
лади овако позно залутали на овај вис?" проговори старац, погледајући час на Рајка час на Марги |
те јецаш?{S} Казуј за Бога шта ти је?!“ проговори Рајко пун бриге и забуне.</p> <p>„Еј, мој Рај |
фица од Нађ-Бање, жена грофа Аладара!““ проговори један од њих.</p> <p>— „Грофа Аладара!.... гр |
S} Од силног узбуђења не могаше речи да проговори.{S} Али корачајући поред Маргите и држећи је |
ми! “</p> <p>Маргита не могаше речи да проговори, него га погледима из сузних очију миловаше н |
јој он говораше, или не могаше речи да проговори.{S} Бејаше се у лицу јако променила: образи ј |
ну ногом о земљу.</p> <p>Она ни речи не проговори нити се помаче.</p> <p>— „Е, валах ћеш сад да |
ледала, очи би јој засузиле, па би тихо проговорила: <hi>„јадна жено, јадна жено! не бој се, де |
вац одвукли да га у тамницу баце, ил’ у прогон у Анадол пошљу!"</p> <p>„Баш сам ти ја једна нес |
лу пратњу да топот од копита коњских не прогута ништа од оне сласти, која треба да се слива сам |
ацне, па да на пречац умреш, може да те прогута!{S} Не, не, никако то!{S} Него ето да просецамо |
би се свршило!{S} Ил’ би твој смук мене прогутао, ил’ бих ја њему главу размрскао !“ рече Рајко |
говори Рајко. „У нас се крштене душе не продају, а слушао сам од Турака да се у Стамбулу најлеп |
упе!{S} А шта мислиш пошто бих је могао продати?!“</p> <p>„Шта те ја знам!“ одговори Рајко. „У |
преда ме једна стара жена. „Пошто да ми продаш један од ова два бокора !“ упитах је. „Синко, ја |
, гласно викну: нећу!{S} Тек се иза нас продра мој старац: попе, питај мене, ја сам им кум! хоћ |
ћеш ти као војвода Рајко од Расине, да продреш у рудничке планине, да дигнеш нешто од онога бл |
ту нема чепа, него обло једно заклопче, продрма га обема рукама, отвори га, и онда гласно ускли |
баци шубару у вис, она му хитро приђе и продрма га за руку.</p> <p>„Јеси ли при себи Рајко ?{S} |
а!{S} Ох, не желим ни свом душманину да прође кроз онакве тренутке, кроз какве сам у оном часу |
ких вила, а ја ево чекам јутрос да њоме прође једна злосрећна робиња црног једног Циганина!{S} |
здравље паметне Циганчице.{S} Кад и то прође, стари гроф настави:</p> <p>„Сад ево једне прилик |
вија у круг.{S} Пођоше најпре на десно, прођоше многа гвоздена врата и најпосле стигоше на једн |
резно пипаше под, на који наступаше.{S} Прођоше и ону стену испод које су из пећине овамо ушли. |
иза њих свих.{S} Стојаше као укопан.{S} Прођоше га мравци кад из чатрље зачу пиштање и гласно п |
l:id="SRP18920_C3.4"> <head>4</head> <p>Прођоше кроз гомиле веселих и више или мање пијаних сељ |
том, као што беше онај у пећини.</p> <p>Прођоше повећи број гвоздених врата у зиду, десно од њи |
{S} Кад не бих хтела да му играм што он прозва малим и великим чардашем, он би ме најпре хладни |
ом“.{S} А његова сина Марка ми смо сами прозвали Краљевићем Марком, не због имењаштва, него што |
а откуп саставља.{S} С тога ме је стриц прозвао „Страхињом“.{S} А његова сина Марка ми смо сами |
грунусмо у двор, она пуцаше на нас кроз прозор из пиштоља.{S} А кад разбисмо врата нађох је где |
} Него ево овде на овај миндерлук испод прозора!...{S} Куд ћу ја тамо... оно је,“ па се Рајко о |
ма дворским од биљура, и када је са тих прозора, овда и онда, затрептавала звездана светлост од |
а су сватови, а ено виде се и осветљени прозори од једне велике куће!“ рече Рајко.</p> <p>„Тера |
ну велику собу, у којој је уз зид према прозорима била једна по сниска а велика постеља са мека |
з све јунаштво своје кришом погледали к прозорима дворским од биљура, и када је са тих прозора, |
Хијероними направио изванредно мудар и прозорљив.{S} Кад оно Рајко изађе зловољан из њихове од |
грудима.</p> <p>Кад оне речи Мартинове пројечаше, патер Амброзијус испусти из руку један велик |
два деспотовића, које је маћеха њихова, проклета Јерина, послала зету своме цару Отмановићу да |
920_C3.3"> <head>3</head> <p>„Знате ону проклету Циганку Манду, које је син био негда свирач у |
ку воду у једном тигању.{S} Кад је вода прокључала, онда баба заиште од грофа његову златну бур |
е.</p> <p>Али већ на крају другога дана прокопавања нестаде им и последње капи воде, и осташе с |
с новом надеждом на бољи успех настави прокопавање.</p> <p>Али већ на крају другога дана проко |
зивао сам вам о њој кад јутрос близу ње пролажасмо.{S} Цар је врло често одлазио својој цркви д |
дуж целог круга, — остављајући слободан пролаз тек само за једног човека, који би од малених вр |
ми као да су живи па једнако по народу пролазе.{S} Пође народ к цркви на сабор.{S} Помоли се Б |
ињаше самртничким, погледом гледаше.{S} Пролазећи кроз капелу Рајко се заустави под једним од н |
</p> <p>И онда пођоше натраг у лево.{S} Пролазећи поред капеле Рајко угаси своју воштаницу и ос |
једнога лепога летњега дана године 1699 пролазила је по рушевинама од некадашњега двора и града |
з какве сам у оном часу ја душом својом пролазила!...“</p> <p>„Па онда... од једанпут као да не |
кад слушала, да ваши краљеви нису добро пролазили!"</p> <p>„Ако нису они, нисмо ни ми!“ рече Ра |
га кога ?“</p> <p>Вика његова узе да се пролама испод свода, удараше о зидине, па се у потмулој |
а!{S} Хвала Богу није нам невоље да крв проливамо.{S} Него ево у моме сиџадету хаљина за тебе.{ |
</p> <p>„Еј, колико смо суза ми за вама пролили !{S} А колико смо вас оплакивали тек ових после |
пун ковчег барута, па овде не би могли пролом учинити.{S} Биће да су се на ову плочу навалиле |
даху испод ока к Рајку.{S} Она очевидна промена у његовом понашању, она његова замишљеност и су |
људи пред чесмом.</p> <p>Млада се жена промени у лицу па журно дохвати и котлић и ибрик.</p> < |
.{S} Њих се двоје погледаше, а Рајку се промени боја у лицу. „Бога ми, ово иде нека ломњава озд |
да проговори.{S} Бејаше се у лицу јако променила: образи јој спласли, очи дубоко упале, испод |
ртин ће скупо да плати ову луду шалу! “ промрмља Циганка у љубичастој кадифи и подиже према Мар |
ру и додаде је Бекри-Бекиру.{S} Циганин промрмља нешто па наже чутуру и добро повуче.</p> <p>„Ј |
> <p>— „Пих!“ узвикну Рајко и још нешто промрмља. „Али што да плачеш?{S} Кад те твој господин в |
и сам већ неколико ноћи пио и певао те промукао.</p> <p>„Кондор, Кондор, Кондор!{S}" Зар да ла |
све пехаре редом, онда један старачки а промукли глас озго <pb n="201" /> са зачеља закреча нес |
ли је?{S} Лакрдија, маскарада!“ јечаше промуклим гласом стари гроф. „Молим, молим Румели-Бегле |
како срдито и зловољно лајаше крупним и промуклим гласом, као да је и сам већ неколико ноћи пио |
n="206" /></p> <p>„Ељен Силађи!“ викну промукло стари гроф и удари песницом о сто.{S} Гости пр |
ноге вике.</p> <p>„Примичу се скотови!“ промумла опет старац; „вала, Господе Боже мој, сад ил’н |
чавати јелек са грла и са груди својих, промуца још једном да се једва чуло: „воде... воде!...“ |
.</p> <p>„Грофица Маргита од Нађ-Бање!“ промуца стари гроф, и она му се дворана поче да окреће. |
да је неко ножем у срце ударио, и једва промуца:</p> <p>— „Рајко,... воде! воде! хоће нешто да |
па га онда пољуби у уста по други пут, промуцав тихо: „збогом!.... хвала ти!“ Одмаче опет глав |
Маџарима хвали, како ју је Србин један пронео кроз Србију на рукама као свету амајлију!“</p> < |
оји ће његово име са славом по свету да пронесу.{S} Колико год ју је пута призивао, свагда му ј |
г оца и уз гусле казивао му, како ће да пропадне господство њихово и царство српско, и како ће |
} Иза њих друга два златна лава беху се пропела у вис, па предњим шапама држаху један дугуљасти |
њен цар један на ватреном коњу, који се пропиње у вис да скочи у напред.{S} Цар је имао на глав |
глави орлови, кринови и лавови, који се пропињу да дохвате звезде.{S} Тако је извезен био и она |
он онда поново побесни.{S} Уз то се био пропио, па кад је пијан онда је прави сотона.{S} Кад не |
и ћу босонога од села до села, да свету проповедам: како је страшна твоја немилост и опет како |
Кроз сат или два доћи ће двојица да вас пропрате кроз Венчац.{S} Има тамо сад хајдука, који ће |
>„Море, кабули ти то човече!{S} Не види пророк ноћу!{S} Него дед’ одврни ти то па да сркнемо за |
се раздрагао па узе на широко причати о пророчанствима слепог а видовитог деспотовића, и о запи |
та рече и устаде, један крепак човек са проседом брадом и косом, одевен у угарско руво од загас |
вора.{S} Ако није друкчије, мојим ножем просећи ћу стену, колико да се у пећину живи провучемо, |
опе у ширину и бар једну стопу у висину просећи!{S} Да л’ ће моћи и доживети да је виде просече |
а!{S} Не, не, никако то!{S} Него ето да просецамо стену, па ако је не просечемо, онда ти кад ви |
го ето да просецамо стену, па ако је не просечемо, онда ти кад видиш да сам мртва ради шта знаш |
{S} Да л’ ће моћи и доживети да је виде просечену ?!</p> <p>Оно мало погаче већ су појели били; |
во весеље!{S} Хоће да траје до зоре!{S} Просидба, веридба, свадба, женидба, удадба, шта је упра |
бубица по ледини, азурни зефири с неба просипали дажду од симпатије на све што је живо.{S} И о |
брне паре, требаће вам за ваше слепце и просјаке! а не бих вам овог бунџију поклонио, да ми дај |
то!{S} А и како ћу?{S} Ти видиш да сам прост сељак!“</p> <p>„А разумеш ли оно што се каже: мла |
на оној умци под јаблановима зауставише проста једна кола, у која беху запрегнута три обична се |
да то није <pb n="34" /> нека обична и проста жена.{S} Али кад јој лице сагледате, нешто малко |
ет ћу да кажем: нека ти је просто!{S} А прости ти мени што ће младост твоју прерани гроб у овој |
аре и сироте једне Српкиње, и Бог да те прости!{S}" И даде ми оба бокора, и не хтеде нипошто пр |
то је наш покојни стриц, Бог да му душу прости, нама момчадији свагда говорио: кад си у неприли |
раморни престо цара змајског, и на овој простирци од зелене кадифе ти шириш своју-шареницу и тв |
ном са врата рече: „хвала вам, господо, простите ми и с Богом остајте!“ </p> <p>И онда оде прав |
низ образе, и онда поче гласно да јеца, просто грцајући од плача.</p> <p>Рајку се најпре учини |
грање од драгог камења, обоце, гривне, просто да се не зна шта је лепше, богатије и сјајније.{ |
а шта је лепше, богатије и сјајније.{S} Просто им већ очи засенуше.</p> <p>Маргита сва дрхташе |
хове вере запиштала и закукала, а они — просто ни малим прстом да мрдну!{S} Шта ли би мој стриц |
леног камена малахита, а беше застрвена просто једном хрпом од златних кондира и пехара, од сре |
Она дохвати девојку за обе руке, па је просто као неко маче баци иза себе на под до зида.</p> |
ем децу да зовну Мартина!“ И старица је просто увуче унутра у кућу.</p> <p>Маргита рече Рајку д |
праштам и опет ћу да кажем: нека ти је просто!{S} А прости ти мени што ће младост твоју преран |
ве што те молим, а све друго нека ти је просто !“ Смилова се бег на сузе сељачке, згрну оне дук |
} Ако оштроумљу вашем подвргнете питање просто, ко је њега нама наметнуо, ако посмотрите непрек |
оносито свога коња од мегдана.{S} Ту се просто стропошта на под; мало не заплака од бруке и сра |
кај и копај под, па опет скочи; па циче просто да се помаме.{S} Ама само што не проговоре: ето |
ком у чело, стропошта се поред старца и просто цикну:</p> <p>„Ах, авај мени!...{S} Ево Турака!. |
ам Бог помогао!" говораше Рајко мирно и просто као о нечем што је са свим обично.</p> <p>Она се |
> царски скиптар и мач, и један и други просто засути драгим камењем.{S} Ту беху још и неколике |
ришем одмах ми се смучи, и да не сркнем просто да цркнем!“</p> <p>— „Какав си болан ти то Мусло |
.</p> <p>— „Па нема, госпођо; све је то просто!{S} Него опет, послаћу момке нека трче од куће д |
ма шта нема ништа?{S} Што ми не говориш просто и отворено; што ме не питаш право?" прихвати Рај |
нити младом и лепом девојком, истина од простог рода, али која ће му родити два сина, који ће њ |
на трећа.{S} Ина њих улажаше Рајко да у просторијама, које затвараху, нађе онако исто по неколи |
и хладан ваздух удари им у лице из оне просторије.{S} Рајко рече Маргити, да са запаљеним труд |
њима мртвачке ковчеге.{S} Кад из треће просторије изађе Маргита му рече: „чини ми се да мирише |
атоца, која су некуда у друге ходнике и просторије водила.{S} Једна од тих вратоца била су она |
лтара и излажаше у једну велику округлу просторију, под једним високим и широким сводом као под |
асан млад човек, којега невиност иде до простоте, а чистота осећања до витештва, — ово троје, и |
да сам гејак!“</p> <p>„Смејеш се мојој простоти!" рече јој гласно а сав поцрвене од стида.</p> |
од капије.{S} Двориште је било широко и пространо.{S} Сад је све било запремљено гомилама и мла |
сам у себи.</p> <p>Отиде полагано преко пространог дворишта од караван-сераја и кроз разграђену |
ше се уз камените степенице.{S} Уђоше у пространу једну и добро осветљену дворану, које зидови |
ебрном жицом извезени беху; однесе га и простре пред мрамором на коме стари деспот Ђурађ слушаш |
м, густом и мирисном травом, Рајко беше простро своје мало сиџаде и развио своју <pb n="167" /> |
ји мирисом од јела и борова, па да онда проструји кроз Шумадију, те да је као неку цркву тамњан |
дохватио да напије здравицу.{S} Вино се просу по <pb n="203" /> столу, а патеру клецнуше ноге, |
каменом белегом.</p> <p>А кад би сунце просуло још топлији жар, те позлатило и поља и горе, и |
Тано викаше Рајко узбуђен, а по ртењачи просуше му се неки хладни жмарци.{S} А Маргита се сва с |
амећу.{S} Али не имадоше срца да јој се противе ма у чему.{S} После неколико сахата Мартин је в |
ена.{S} Била сам у бунту <pb n="216" /> противу тебе.{S} Веровала сам да си силан, изгубила сам |
гано креће и на својој осовини љуља.{S} Протре очи да види боље.{S} Јест љуља се и повија се, а |
упним својим очима, које би овда и онда протрла прстима као да се увери да не снива. .</p> <p>— |
ан?!{S} Да нисмо обадвоје излудели?!{S} Протрљај, молим те, своје очи, па види и кажи ми, је ли |
м био скинуо седло и узду са ластавице, протро је мало рукама својим и чешагијом и одвео је на |
0_C1.2"> <head>2</head> <p>Ваљало им је проћи поред западне зидине од града.{S} Уз ту зидину, к |
у ни да помињеш!{S} Него опет, и ако ће проћи времена доста, док ти сакупимо драговољце, опет ћ |
ма једнога дана у Србију пођеш.{S} Неће проћи година или две, а наш ће краљ опет да завојшти на |
ј амана ти!...{S} Неће нам се на добром проћи ако тамо ударимо! “</p> <p>„ Рекао бих да је глас |
цена са извесном намером да импедимента процесији <pb n="25" /> нашој у град Константинов прово |
вске и деспотске.{S} Она трећа трпеза у прочељу беше од углађенога зеленог камена малахита, а б |
поред човека, коме се десила неприлика, прошао си а ниси ни малим прстом мрднуо да му помогнеш. |
ак!...{S} Ниси ли ти... пре неки дан... прошао овуда у свити маџарске господе ?“</p> <p>„Јесам! |
, изведе Марка на среду те пред свима: „прошао си данас поред човека, коме се десила неприлика, |
маховине.{S} Овде онде њен белутак беше прошаран крупним црвеним гранатима, као да је стена упр |
> духом прогледао и видео дивне призоре прошлости и загонетне визије будућности.</p> <p>Тек је |
ед свима својим млађима паде на Рајкова прса и плакаше у глас.{S} Да јој је био једини брат од |
јом мишицом не загрлиш и на мушка своја прса не пригњечиш...“</p> <p>На ове последње речи Рајку |
дајем плашт, који је покривао господска прса и јуначка рамена?“</p> <p>— „А, сад видим!...{S} С |
једним живим напором окрете Циганина на прса и мало по мало и не без муке, веза му руке на леђа |
ђе напред, те моме младожењи прибоде на прса један накит у облику срца, а сав од рујног рубина, |
ткине који стручак, па нека га метне на прса младом <pb n="223" /> покојнику, па нека каже: ниј |
ше под мехове.</p> <p>Рајко му клече на прса и док још Циганин не дође к себи од чуда, скиде му |
ред Циганина, ставши му једном ногом на прса.</p> <p>„Еј, злосрећнице!" зајеча Рајко сав пренер |
ота и срамота; него му стадох чизмом на прса и рекох му: „ево си погана звери у мојој руци! мог |
р из одаје у ходник и удари се прсима у прса с Рајком.</p> <p>„Да ли бих могао да говорим са го |
висок оклопник, са сребрним оклопом на прсима, са сребрним шлемом на глави, са сребрним наџако |
зађе патер из одаје у ходник и удари се прсима у прса с Рајком.</p> <p>„Да ли бих могао да гово |
звекетом прате сваки његов корак.{S} По прсима је притегао џемадан од црвена сукна, из којега с |
рст сав посут драгим камењем, које тако прскаше варницама, да се у њ није дало гледати.{S} Беше |
лађа би се господа и сама раздрагала па прсла у гласно клицање, а стари би се барон Арпад само |
.{S} Претоварио кола неком грађом па им прсла осовина, те Аћим растоварује љуто кунући и кола и |
био; моја памет, која мало час хтеде да прсне, нађе опет своју присебност.{S} Моје очи мирно по |
од узбуђености око лепо срезаних усана прсну у дажду од крупних суза из крупних очију и у глас |
кукове своје и расточио као буре кад му прсну обручи, а по средини остало само сељачко седало — |
ега.{S} Некакав новајлија, дошао го као прст, па син навалио да се што пре и одене и огреје. „Ј |
ет, у име свете Тројице и силом часнога прста, на Коме је Христос распет био, и силом Богородич |
ога јада!{S} Моли се јадан Марко па све прсте да поломи кршећи их, „опрости ми, бабо, молим те, |
е и склопљене очи.{S} Узе умакати своје прсте у сирће од руже, па му онда њима полагано и нежно |
је у грозници, и ломљаше грчевито своје прсте.{S} Даде се као неко дете извести на степенице.</ |
и бледе звезде и ломљаше грчевито своје прсте.{S} Па онда гласом пуним очајања рече:</p> <p>„О |
угу, скиде шубару, прекрсти се, провуче прсте кроз косу један пут и други пут да главу расхлади |
па дркташе као прут, и грчевито крхаше прсте своје.{S} А кад ветар донесе нов талас од лавежи |
а пребледела, <pb n="49" /> дркће, ломи прсте, савија руке па моли младожењу да ми опрости.{S} |
Стављам ти свој венчани <pb n="225" /> прстен на твоју руку и ево ти дајем ову белу ружу, знак |
ројаше у њој седамдесет и седам златних прстенова, у свакоме по један алем драги камен, крупан |
њем и оштро га посматраше, као да броји прстенове његове старости. <pb n="112" /></p> <p>— „Не, |
и дубоко упале, испод очију црни широки прстенови.{S} Рајко осети како је клонула са свим онако |
и грчевитим притискивањем својих танких прстију у руку Рајкову давала му на знање, кад год би п |
време својим, од ружиног оцта мирисним, прстима, миловаше чело, очи и образе Рајкове, па онда ћ |
ојим очима, које би овда и онда протрла прстима као да се увери да не снива. .</p> <p>— „Имаш л |
од ње исплачем!"</p> <p>Рајко се све на прстима повуче од ње и склони иза леве певнице.{S} Како |
Ружа, пуна бриге, одлажаше чешће све на прстима к закључаним вратима од собе у којој је, па се |
а ум.{S} Отиде за тим полагано и све на прстима до самог иконостаса, погледаше све иконе редом |
и — побеже од Маргите.{S} Одјури све на прстима кроз дворану право к мрамору, на коме цар Душан |
анцира од сребра.{S} Јаворове гусле под прстима правог песника одјекнуле би по неком причом, би |
чело и очне поклопце превлачи мирисним прстима својим.{S} Очи јој се напунише сузама.{S} Узе к |
г носа кажипрстом; узе се за тим куцати прстом у чело, као да се увери да му лубања није напукл |
ла неприлика, прошао си а ниси ни малим прстом мрднуо да му помогнеш.{S} Што си тако мене и зад |
ала и закукала, а они — просто ни малим прстом да мрдну!{S} Шта ли би мој стриц Павле рекао на |
ти: да ту јадну жену не такнеш ни малим прстом, јер ћеш закукати да сав Алаџа-хисар чује!{S} Је |
адичанском окруту, с митром на глави, с прстом у руци, с изразом неке племените одважности и ра |
пину, а она не рече ни речи, нити мрдну прстом, па ни после кад Марко осече и другу па и трећу |
асцветан пупољак беле руже, а на једном прсту од леве руке златну бурму.{S} Кад отвори врата на |
да, које са гвоздених полуга, што су се пружале од једног зида до другог у сва четири правца, в |
епенице од плавичастог мрамора, па онда пружао у широку једну заравањ од руменог мрамора.{S} Од |
би по таласима од зелене горе, који се пружаху на све стране докле око допираше; час би опет с |
нуд врата, као да се нека рука полагано пружаше уз њих, па их брисаше час на једну час на другу |
љо моја!“ <pb n="170" /></p> <p>Па онда пружи обе руке према оној даљној даљини, узе говорити н |
теже, дај ми твоју руку!“</p> <p>Он јој пружи своју десну руку.{S} Она је стеже у својој и, пус |
шем кости мртвачке ! “</p> <p>Рајко јој пружи руку те дохвати њену, која беше хладна као иста с |
о други пут од њега подиже, Маџарица му пружи један дугачак нож, који је извадила из некаквог з |
</p> <p>„А шта је ово?“ запита Маргита, пружив руку према трећој прилици.</p> <p>Један висок ле |
рвинама?" питаше Маргита па дркташе као прут, и грчевито крхаше прсте своје.{S} А кад ветар дон |
подиже у вис обе руке, које дрхтаху као прут, па им свечано рече: „закуните ми се свим што вам |
"35" /> млаз, који се с оштром звеком и прштањем разбијаше у металном суду, кад је из дубоких м |
ла је нека света тишина, прекидана само прштањем онога кандиоца што пред вратима издисаше.</p> |
аше сад већ последњим капљицама уља, те пршташе као да се гласно срди што ово двоје дођоше да г |
ако тужно плакаше, сад све саме варнице прште.{S} Погледа к робињи и виде како јој низ образе ј |
негде неко велико сребрно кандило гаси прштећи, и потраја неко време док се разабра да то Марг |
ело; „ко ће као Бог?!{S} Право је рекао псалмопевац Давид: „кто Бог вели, јако Бог наш; ти јеси |
не познајеш?....{S} Твој слуга и твоје псето познали су ме одмах!...{S} Господо, зар нико од в |
пкаше по глави и тепаше му: „моје верно псето, мој верни стари Кондоре! ти си први да познаш тв |
разима, искезио зубе, па режи као бесно псето.{S} Али она се не макну с места.</p> <p>„Хоћеш ил |
та си ти тако тешко Богу згрешила да те пси као јареб гоне и да те самсови као мрцину вуку?!... |
а испред кућа, беху задремале; излетеше пси из авлија и кидисаше на кола и коње што тако лупњав |
еким Турцима!{S} А ето сад опет ударише пси у лавеж!{S} Децо, да нам сам Бог помогне, ово се ва |
Зар код толиких паса пусто?{S} Кад би и пси знали да пију, онда би и они за госама својим у дво |
им, а Циганина ћу да бијем!{S} Како сме псина једна да пиљи у твоје лепо лице, кад је само моје |
једна каменица и зачу се љутита вика и псовка циганинова.{S} Учинило му се да му је робиња нео |
е из дворане, кршећи кроз зубе маџарске псовке.</p> <p>Стари гроф махаше рукама, дајући знак го |
какву кратку молитву, него неку крупну псовку.</p> <p>Лавеж паса и вика од људи све се јасније |
ад ми је лакнуло.{S} Осећам се лака као птица, и храбра као сваки Маџар витез!{S} Мрштиш се?!{S |
у одају иза ковачнице, извади из кавеза птичицу, пољуби је и пусти је кроз врата у ноћ.</p> <p> |
p>— „На откупе?!“ викну Циганин као пун пуда. „Та не бих ја њу дао ни за какве откупе!{S} А шта |
ња севнула, и као да је гром поред њега пукао, тако Рајко беше заглунуо, занемео и задрхтао.{S} |
за тога баба баци нешто у ватру, што је пукло као гром, сва се кућа затресла, а кухиња се димом |
!“ прекиде га барон Арпад гласом као да пуку командира; „мени деран тај није подозрив.{S} Али в |
н велики воловски рог, сребром окован а пун вина, који беше дохватио да напије здравицу.{S} Вин |
на се сави хитро као видра, лако подиже пун ибрик као да су јој мишице од челика, и додаде му г |
азумеш ти то?“ </p> <p>Рајко га гледаше пун чуда на толику ученост.{S} Размишљаше за неко време |
Овде, господо," зачу се јасан, а сада и пун свечаности, глас Маргитин; „овде, господо, има <pb |
p> <p>— „На откупе?!“ викну Циганин као пун пуда. „Та не бих ја њу дао ни за какве откупе!{S} А |
ра повлачио се један јарак, који је био пун воде.{S} О ону страну јарка ишао је повисок бедем, |
> <p>„О, сан није био ружан; сан је био пун лепоте и милине, али, бојим се, ружно ће да значи.{ |
си задовољна мојом службом!“ рече Рајко пун задовољства, па се диже. „Време је, да погледам мал |
уј за Бога шта ти је?!“ проговори Рајко пун бриге и забуне.</p> <p>„Еј, мој Рајко! што не остах |
не ону плочу. „Да смо џинови и да имамо пун ковчег барута, па овде не би могли пролом учинити.{ |
који сад само тихо мумлаше, падајући у пун котлић.{S} Склопи руке на груди; гледаше опет своји |
а!“ рече старац невесело, и чисто клону пун очајања.</p> <p>„Ама шта нема ништа?{S} Што ми не г |
м пригну, па га подиже на ноге.{S} Гроф пун гњева крхаше грозну једну теретемку, тресну једном |
као да је некакав <pb n="141" /> старац пун искуства; „а колико ти је леп и китњаст тај сан, оп |
одли, подиже у вис и рече тихо:</p> <p>„Пун ибрик, пуна срећа да Бог да теби и свакоме твоме по |
собе.{S} Дуго је тамо остала.{S} Ружа, пуна бриге, одлажаше чешће све на прстима к закључаним |
е у вис и рече тихо:</p> <p>„Пун ибрик, пуна срећа да Бог да теби и свакоме твоме помоћнику! “ |
силно узбуђен. </p> <p>„Пуна су сва!{S} Пуна су за цело!“ довикиваше му Маргита, која беше пода |
егедина у два разбијена стара лонца два пуна и лепа бокора босиљка. „Шта си платио за њих?“ упи |
то сав одговор бејаше, што сад као нека пуна зобница удараше о врата неколико пута.</p> <p>Рајк |
оба беху слепа.{S} Цела је прилика била пуна лепоте, мирноће и нежности, и имала је у себи нешт |
Их, да силна блага ако су сва та бурад пуна! “ говораше Рајко силно узбуђен. </p> <p>„Пуна су |
ново аковче.{S} Па онда враћајући му се пуна усхићења и са пуно поузданости рече: „еј, мој вите |
ше не само узбуђена, него и растужена и пуна неке чудне слутње. „Ко зна,“ рече, „можда је мој с |
д града! “рече Маргита; па онда настави пуна збиље и сетности „био је дан кад се од старца раст |
х је једна одаја, рече, доле под земљом пуна пунцата. „Вас двоје сте видели тек само пола од св |
говораше Рајко силно узбуђен. </p> <p>„Пуна су сва!{S} Пуна су за цело!“ довикиваше му Маргита |
негде велика царска остава, — све бачве пуне злата!{S} Нико не зна где је и на коме је месту, а |
.{S} Кад отвори трепавице, очи јој беху пуне суза.</p> <p>„Ех!“ рече са дубоким уздахом, кад се |
трану ове зидине били царичини перивоји пуни шареног и мирисног цвећа, а сада ето крта зова, ко |
ји сте <pb n="191" /> према сваком тако пуни доброте и милости!{S} Тек, шта ја говорим?!{S} Нек |
у лицу, и онај ватрени коњиц, беху тако пуни живота, да Рајко осети како га чудна једна ватра з |
около оросила.{S} Цвет од зове замириса пунијим дахом, и млаз од воде као да гласније и веселиј |
ма у његове очи, и онда доче полагано а пуним милозвучним својим гласом да говори:</p> <p>„ О в |
грчевито своје прсте.{S} Па онда гласом пуним очајања рече:</p> <p>„О Ружо слатка, шта ћу ја ак |
остатака од печених јагањаца и око још пуних боца.</p> <p>Кад се на капију уђе одмах с лева би |
!“</p> <p>Како јој звечаше глас слатко, пуно и топло!{S} Учини се Рајку као да са неке свете цр |
ника, — а у нас је, не знам да л’ знаш, пуно празника — искупио би нас све, па у поље да се пре |
лости.{S} Срце му је било <pb n="19" /> пуно необичне милине; очи су му светлеле неисказаном ра |
мор! “ </p> <p>— „Имао бих ја овде вама пуно да казујем.{S} Не би стигла за све ни цела ноћ.{S} |
верио, то нисам и ако у нашој земљи има пуно лепих и добрих девојака!“</p> <p>„Знала сам да ти |
и крина мед купи ?{S} А пустињаштво има пуно сладости и без тога млека, које ја добивам за једн |
гледам, опет видим како на њему још има пуно добрих људи и пуно љубави.{S} Хвала вам добри људи |
бучена у хаљину од љубичасте кадифе, са пуно тешких златних ланаца о врату и по грудима.</p> <p |
е руке и окрену лицем к ватри, те је са пуно очинског саучешћа гледаше, па гледајући је збораше |
онда враћајући му се пуна усхићења и са пуно поузданости рече: „еј, мој витеже Рајко, сад тек в |
58" /> са три круне и са три главе и са пуно три пара крила; како су поломили јатагане борећи с |
ако је топао дах усана њених... како је пуно милине у гипкости овог вилинског стаса, што се так |
Још једном дође лепо к себи.{S} Гледаше пуно отвореним очима око себе, загледа се подуго у Марг |
о искићених бисером и драгим камењем, и пуно књига у златним корицама и икона у злато и драго к |
{S} Дође и Ружа с убрусима, превојима и пуно некаквих меких тканина.</p> <p>„Не брините се, гос |
како на њему још има пуно добрих људи и пуно љубави.{S} Хвала вам добри људи!{S} О, мој Рајко, |
у вис, лице јој пуно озбиљности, али и пуно мирне одважности.{S} Сад се тек Рајку учини да је |
лиш?“ упаде јој у реч Рајко изненађен и пуно заинтересован овом причом.</p> <p>— „Истину, истин |
г ропства ослободио и часно и поштено и пуно витешки довео у дом мој, да ме <pb n="228" /> њему |
не зглавке припијаху доручницима лепо и пуно црвеним концем извезеним.{S} Имао је на себи уске |
и видовита.{S} Овде је око нас по земљи пуно пљоскица од лискуна, а наш народ вели, да су то љу |
под од дворане.{S} Пут тај није био ни пуно три стопе широк.</p> <p>Насмеја се Рајко на онакво |
авила се, подигла главу у вис, лице јој пуно озбиљности, али и пуно мирне одважности.{S} Сад се |
а три стране обгрлила.{S} Видећеш у њој пуно лепог дрвећа и наћи ћеш пуно хладовине!“</p> <p>— |
тким, и погачом овако белом, и са овако пуно добрих <pb n="72" /> ствари, па са пуном слободом, |
небом добро дошао!“</p> <p>Било је тако пуно срдачности у том поздраву, да на мах неста зебње у |
била врло малена, али на којима је било пуно неке чудесне милине и у линијама, у којима су тако |
добар Србин.{S} У задрузи је нашој било пуно дечака и момчадије.{S} Сваког празника, — а у нас |
} А јави мојима у Расини!“ Саже се па с пуно побожности пољуби старца у руку.{S} Па <pb n="87" |
ца на Вујну!“</p> <p>Маргита говораше с пуно ватре; подиже леву руку и погледаше по њој горе у |
а тамно плавом и високо издигнутом небу пуно звезда.{S} Свеж поветарац дуваше од Јастрепца.{S} |
га гроф имађаше у Сибињској.{S} Беше ту пуно слугу, који насипаху празне боце и кондире вином, |
ећеш у њој пуно лепог дрвећа и наћи ћеш пуно хладовине!“</p> <p>— „Да видиш већ сам се зажелео |
е кућице једна жена у годинама, али још пуно крепка.</p> <p>— „Ружо!“ рече јој Маргита, паде јо |
о тако близу једној младој и тако дражи пуној жени.{S} Никад дотле није његов чисти поглед пао |
пуно добрих <pb n="72" /> ствари, па са пуном слободом, и са слатком тишином, и са овако свежим |
о је као да су се џиновски оклопници, у пуноме ратничком округу, поређали један до другога, да |
па онда загњури руку у буре, извади је пуну сребрнога ситног новца, и пусти га да са танким зв |
лешника и другу једну сељачку шареницу пуну јабука.{S} Изнесе некакве мале и велике чутуре.{S} |
једна одаја, рече, доле под земљом пуна пунцата. „Вас двоје сте видели тек само пола од свега о |
њен око паса, али мало на више свилена пупад као да нису смела да огледају своју растегљивост |
уци је носила један диван тек расцветан пупољак беле руже, а на једном прсту од леве руке златн |
аже празна.</p> <p>— „Та има у њој нека пуста калуђерска препеченица.{S} Кад је искамџих од кал |
?!{S} Предај се мојим бистрим таласима, пусти нека те загрле, нека те својим шапутом успавају, |
м.{S}" Он тобож пристаде.{S} Откова ме, пусти ме из кавеза.{S} Узех радити по ковачници као да |
p> <p>„Честити чаушбашо, тако ти среће, пусти' ме да запевам!“</p> <p>— „Како ћеш запевати пред |
да такве сузе лије!{S} Немој, госпођо; пусти нека опет сине јуначко срце и нека одгони тај обл |
кафтана и чизама хитро искочи — он онда пусти скелу низ Мораву.</p> <p>Њих двоје одмах се прихв |
чињао.{S} Погледа у звездано небо па се пусти у неке мисли.</p> </div> <div type="chapter" xml: |
звади је пуну сребрнога ситног новца, и пусти га да са танким звеком пада на данце од бурета.</ |
његов, за једно тренуће, склопи очи, и пусти да њене топле усне нађу његове усне и по трећи пу |
, извади из кавеза птичицу, пољуби је и пусти је кроз врата у ноћ.</p> <p>„Е, сад у име божје д |
тепеници, отвори заклопче, диже аспре и пусти их да падају као плева; сиђе на четврту степеницу |
о себе, загледа се у оне далеке ватре и пусти се у слатке и тужне и опет слатке мисли. </p> </d |
н сам седе на један камен према чесми и пусти се у мисли.{S} Није имао гусле нити је био слеп, |
акова, загњури руку, подиже је у вис и пусти да млаз од златнога новца цури натраг у буре.</p> |
губи и срећу, и мегдан, па и живот, чим пусти да му женско око срце запали, а рука његова обгрл |
p> <p>Наслонив се леђима на стену Рајко пусти погледе своје да лутају правцем к рудничким плани |
и оба весла а Маргити рече, да слободно пусти ластавицу па да прихвати крму.{S} После живог вес |
ме Рајково, па ту наслони своју главу. „Пусти ме,“ рече му шапутом; „да се на тебе наслоним.... |
његову са свога рамена и рече:</p> <p>„Пусти ме, Рајко, да се код ње исплачем!"</p> <p>Рајко с |
десну руку.{S} Она је стеже у својој и, пустив је, рече: „сад, хајде, напред, води како знаш!“< |
како је она очи склопила па се у снове пустила.</p> <p>Мало после па Маргита, дубоко уздахнув, |
им рукама, корачаше по соби.{S} Беше се пустила у неке дубоке мисли.{S} У души јој је беснила т |
одаја, ја да обијем и трећи катанац, да пустим змијурину да полагано провуче главу, па да је бу |
</p> <p>„Баш ништа!{S} Ах, чекај!{S} Да пустим мога славуја из кавеза!“ И онда отиде у одају из |
наћи какав чун, па да се њиме низ реку пустим!“ Тек то рекох а учини ми се да чујем вику неку |
ини од разваљеног града.{S} То је стари пустиник давао знак најближем селу под брдом, да му се |
еху посадили на маховинасто стење стари пустиник и Рајко.{S} У зрацима сунчаним, а под мирисним |
опа дугачак, који се навикао на друштво пустиника и на млеко што га они од сељака добивају.{S} |
је ово све једна безгласна и безживотна пустиња!“ говораше Рајко.</p> <p>„Ех, у моме двору неће |
?!{S} Овамо, брзо овамо !“ викаше стари пустињак, па их крепко дохвати обадвоје за руке и повуч |
и паса, она као преплашена срна утече у пустињакову пећину.</p> <p>Рајку се за неколико тренута |
ла само са руже и крина мед купи ?{S} А пустињаштво има пуно сладости и без тога млека, које ја |
> <p>„Ех, у моме двору нећеш бити као у пустињи!{S} Бојим се само да теби, тако озбиљном младом |
ма и зидинама.{S} Нема пустињиштва које пустињик не би могао с ким да подели, и оно може да се |
азио.{S} У место да као какав полудивљи пустињик, светомрзац, бега од њих у пећину, он их мирно |
шко бити испосник, и баш је слатко бити пустињик !“ </p> <p>"Дете моје, “ узе старац благо да г |
у мрачни ходник а с њиме и глас старог пустињика:</p> <p>„Рајко, брзо хватај твоје оружје да г |
елим с овим стенама и зидинама.{S} Нема пустињиштва које пустињик не би могао с ким да подели, |
е задругаре по столичицама око огњишта, пустио и женскадију да стане иза мушкиња, а нас момчади |
м сребром у све четири ноге, па га онда пустио да сам бира стазу, коњ би га сам од себе однео н |
бом и појио црвеником вином, и најпосле пустио на веру, да иде да откуп саставља.{S} С тога ме |
ала сам шта ми је дужност.{S} И онда си пустио да ме аждаја агарјанска у своју чељуст дохвати.{ |
олим, светла господо, не замерите ми, и пустите ме да се дома вратим.{S} Не питајте за што.{S} |
тога. „Немојте тако!“ говораше им она; „пустите ме да имам ту једну утеху, да сам испунила посл |
у, али опет рече:</p> <p>— „Хоћеш ли ме пустити да се напијем воде из ибрика?“</p> <p>Она се са |
а ослободиш.{S} Бојим се неће ме старац пустити, а волела бих да могу и онда да пород тебе буде |
Причаћемо ти све по реду, само ако нас пустиш да се гдегод овде преко ноћ склонимо!"</p> <p>— |
>— „Како пусто?{S} Зар код толиких паса пусто?{S} Кад би и пси знали да пију, онда би и они за |
пусто?!“ <pb n="187" /></p> <p>— „Како пусто?{S} Зар код толиких паса пусто?{S} Кад би и пси з |
иште беше празно.{S} Изгледаше као неко пусто разбојиште.{S} Оборени столови, поразбијани крчаз |
.</p> <p>„А што вам је вечерас све село пусто?!“ <pb n="187" /></p> <p>— „Како пусто?{S} Зар ко |
ор, и онда, онда би могла да кажеш село пусто!{S} Него журите се, журите се, док не попију све! |
латних лавова и сребрних орлова, између пустог једног престола и једног деспотовића, који уз гу |
атоца у зиду доле на под од дворане.{S} Пут тај није био ни пуно три стопе широк.</p> <p>Насмеј |
дивљих голубица, што падаху преда њ на пут само да опет прну у вис, те да се зрак потресе и фи |
из брдо правцем к чесми, па да изађу на пут у варош.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP |
онај ред високих јабланова? е, то ти је пут који из села у двор води, а сам двор одавде не види |
онога на коме је Рајко седео, водио је пут од једних од оних гвоздених вратоца у зиду доле на |
и од ње.{S} Учини му се да тек сад први пут виде како су јој дуге трепавице и како су јој обрве |
а те не бију ветрови.{S} Него није први пут да ти говориш као да си видовита.{S} Овде је око на |
о милозвучно, да се младоме човеку први пут у његовоме животу учини да у његовоме имену има као |
азвекташе мамузе, те један пут те други пут, а ја гледам у трепавице младине; она их подиже и п |
овуче прсте кроз косу један пут и други пут да главу расхлади, извади из свога гуњца убрус те у |
ли Маџарица не изађе.{S} Звизну и други пут и трећи пут. „Шта је сад наопако?!“ мишљаше <pb n=" |
ошћу, па га онда пољуби у уста по други пут, промуцав тихо: „збогом!.... хвала ти!“ Одмаче опет |
било ни мислити.</p> <p>Кад се по други пут од њега подиже, Маџарица му пружи један дугачак нож |
ево плеће, и диже руку да је и по други пут удари, али му је у исти мах Рајко дохвати својом ле |
руком величанствено, показујући Циганки пут к вратима.</p> <p>„0, о, о, грофе,“ јекну Циганка с |
ачније, те Рајко мораде изаћи на колски пут да по мраку не би залутао.{S} А чим поче да свиће о |
ше му нешто маџарски и заврши рекав три пут српски: „напред! напред! напред!“</p> <p>„Пресветли |
стиви три пута искушавао, како је трећи пут истина поклизнуо, али пао није, јер га је Душан од |
не изађе.{S} Звизну и други пут и трећи пут. „Шта је сад наопако?!“ мишљаше <pb n="58" /> Рајко |
топле усне нађу његове усне и по трећи пут, пољуби их једним дугим, дугим пољупцем, као да јој |
одина!{S} Нисам слушао да се и по трећи пут оженио !{S} Ово мора да је нека пометња!</p> <p>Хас |
ти да ниси погинуо!{S} Гледај па хватај пут.{S} По ноћи је превалило.{S} Јевросима ти је спреми |
да уквариш, него хајде напред, показуј пут у караван-серај!“ рече му патер.</p> <p>— „Добро, к |
но пре, постао је љут и прек.{S} Један пут на некаквом весељу угледа једну Циганчицу.{S} Стадо |
том у пету, зазвекташе мамузе, те један пут те други пут, а ја гледам у трепавице младине; она |
е моје срце те моје тражи.{S} Чуј један пут у моме злосрећном животу глас моје молитве !{S} О, |
крсти се, провуче прсте кроз косу један пут и други пут да главу расхлади, извади из свога гуњц |
{S} Па онда опет настави:</p> <p>"Један пут пред вече ето ти нашег Краљевића Марка из планине, |
гов занос бејаше све већи.</p> <p>Један пут узе да као уз гусле попева:</p> <quote> <l>„Ој, Мар |
оље из овога двора у чергу, да не нађеш пут у тамницу!“ И сад из очију Маргитиних сипаше ватра |
носим, позивам те, уклањај се са нашега пута!“</p> <p>Тано викаше Рајко узбуђен, а по ртењачи п |
вашом силом, и нека се чисти са нашега пута!“</p> <p>Бадава.{S} Једна лопта или некаква гужва |
о да га негде на путу или на крају тога пута чека неко неизмерно благо или нека изванредна срећ |
вор грофа од Нађ-Бање.{S} Управо и нема пута, него се тера преко равнице, а по трагу других кол |
е он окрену на лево и подаље од колског пута те кроз њиве и поља и испод дрвећа жураше се напре |
о свету да пронесу.{S} Колико год ју је пута призивао, свагда му је то исто казивала.{S} Па онд |
и сваки цвет на пољу, и сваки џбун дуж пута, још силније замирисао, раздраганост срца његова у |
ађе зачепљена изнутра.{S} Удари два три пута песницом у њих.</p> <p>„Шта је бре?!“ дрекну изнут |
оловски рог и даде грофу да из њега три пута сркне.{S} Иза тога баба баци нешто у ватру, што је |
чајем и за слободом својом.{S} Вала три пута си ми света!{S} Не бој се, госпођо; не сумњај се; |
гајтану бејаше о врату; преврети се три пута, пољуби је и онда је десном руком притисну на гвоз |
о.</p> <p>Накашља се старац и два и три пута.{S} Поћута мало, и опет се накашља и онда рече: </ |
ду како га је, како рече, нечастиви три пута искушавао, како је трећи пут истина поклизнуо, али |
<pb n="144" /> <p>„Ако си човек по три пута те заклињем Богом и светим Јованом, казуј нам се!{ |
уку твоју!“</p> <p>Рајко се у мраку три пута беше прекрстио, и одмах дође к себи.{S} Сад га ган |
{S} Пих, скоте један! “ и пљунух му три пута у лице!{S} Нека га !{S} Хајде сад, јуначе, ја ћу с |
ишта, и никакве помоћи.{S} Неколико сам пута покушавала да се глађу и жеђу уморим, али кад већ |
еди ту спроћу мене на том ковчегу преко пута па ми причај што.{S} Не; чекај!{S} Хтела сам те ве |
а пуна зобница удараше о врата неколико пута.</p> <p>Рајко извади из недара једну троуглу кожну |
о да виче Бога, па се прекрсти неколико пута; „о, Господе, који си и милостив и свесилан, смилу |
танца.{S} Рајко удараше копљем неколико пута у врата, па онда рече: „иза ових врата има нека шу |
себе, дохватио гусле, превукао неколико пута, па <pb n="128" /> онда јасним грлом запевао по не |
од лево пазухо, преврети се по неколико пута, склопи руке на оружје у силаву и стаде на сред ка |
још смрти бојала?{S} Зар је ниси толико пута преклињала да ти дође па да те избави?{S} Зар да т |
горко; „мој стари гроф, ког сам толико пута хвалила како је добар и како ме воли, хоће сутра д |
старчевим! савијаше, целиваше небројено пута његову маџарску сабљу и говораше за њ неразумљивим |
стати ваља.{S} Бога ми, да си ми по сто пута род, не би ми милије било што сам поред тебе, нити |
нет желим да предам.{S} Да си ми по сто пута рођени син, веће ти добро не бих могао желети!“</p |
латном покову еванђеља, прекрсти се трп пута побожно и шапатом рече: „о часни крсте и свето ева |
е све.{S} Да није да понека шева прне с пута у вис, и да није погдекоје чапље, да се на једној |
чевој.</p> <p>„Хвала ти, оче, по хиљаду пута!{S} Ако ми Бог помогне нећу те постидети.{S} Сад ћ |
та ја говорим?!{S} Нека му је по хиљаду пута слава, што вас је из чељусти оних поганих Сарацена |
ом; узе јој опет љубити руке по стотину пута, љубљаше јој колена и скуте, и плакаше горко.</p> |
еограда до Крушевца.</p> <p>Али ево сад путем од Крушевца у Ниш Рајко је са свим други човек.</ |
е за свитом маџарске господе, која сави путем у варош.{S} Рајку се учини као да она само у њега |
пођо,“ рече јој Мартин; „Мишко већ јури путем у Сегедин.{S} Ја ћу сад да отпашем младога витеза |
тала.</p> <p>„Умориће се те нећемо моћи путем одмицати; него да је зовнемо да седи с нама на ми |
Рајков у Србију.{S} Па онда иди преким путем у Београд и извади од турске власти допуст, да ми |
д а све правцем уз Мораву.</p> <p>Целим путем до сванућа нису ни речи говорили.{S} Он би се сам |
валах, бињеџија! “</p> <p>Тако је било путем од Београда до Крушевца.</p> <p>Али ево сад путем |
турске вере били приступите.{S} Уморни путник, ма које вере био, свуда је под божјим небом доб |
на подножју умке, да ту чека млади пар путника.</p> <p>„Ето то је пред нама Нађ-Бања!“ рече Ма |
l:id="SRP18920_C2.2"> <head>2</head> <p>Путовали су цео тај дан скоро без одмора, јер оно нешто |
иким синовима највеће господе маџарске, путовао је као изванредни посланик ћесара и краља угарс |
ишу да се реше шта да раде.</p> <p>А на путу до Ниша сви погледаху испод ока к Рајку.{S} Она оч |
браћу и родбину.{S} Као да га негде на путу или на крају тога пута чека неко неизмерно благо и |
ред њих да се е њима опрости.</p> <p>На путу до Крушевца сва су господа маџарска била заволела |
18920_C1.4"> <head>4</head> <p>На целом путу од Београда до Крушевца Рајко је био кипео од весе |
лице засветлило.{S} Ништа на целом том путу није могло да загреје срца њихова у брже куцање та |
} Уморна је.{S} Није чудо, од кад се то путује!{S} А сутра опет ваља рано ранити; далеко је тих |
што видео.</p> <p>На јелеку њеном горња пуцад са грла и са груди беху покидана, и сам јелек и т |
ац.{S} Има тамо сад хајдука, који ће да пуцају на саркол јаничарски чим га из далека угледају.{ |
чуше како од скелеџијског чардака пушке пуцају.{S} Скелеџија и његови људи даваху абер сељанима |
ев горе у таваницу и одапе.</p> <p>Пуче пуцањ, погасише се скоро све свеће, утекоше Цигани свир |
ичући „Алах—Алах!“ грунусмо у двор, она пуцаше на нас кроз прозор из пиштоља.{S} А кад разбисмо |
шта ће бити у великој дворници.{S} Тек пуче пушка, а господа да се поломе низ степенице. „Дај |
јутрос у пећини, кад муња севну и гром пуче?...{S} Тобож не смеш ни да се сетиш... и ти си ми |
екасмо!“ Удари се бег по колену, мишљах пуче чоха. „Зар баш тако?“ питаше. „Јест тако нам очију |
ену цев горе у таваницу и одапе.</p> <p>Пуче пуцањ, погасише се скоро све свеће, утекоше Цигани |
ће бити у великој дворници.{S} Тек пуче пушка, а господа да се поломе низ степенице. „Дај кола, |
ву, зачуше како од скелеџијског чардака пушке пуцају.{S} Скелеџија и његови људи даваху абер се |
е речи падоше на срце Рајку као зрна из пушке, па се у исти мах растопише у сладак мелем.{S} Ра |
адскакујемо, надтркујемо и да гађамо из пушке.{S} А радним данима би у вече, кад сврши распоред |
ломише се Турци низ планину, побацаше и пушке и јатагане, оставише и коње и конопце.{S} Ето бић |
се био и гледао к мени.{S} Имао си дугу пушку о рамену... <pb n="39" /> А, сад видим!...настави |
посланика корача.{S} О рамену носи дугу пушку арнаутку, чврсто се утегао широким шареним пасом, |
ајко, дохвати најпре из сена своју дугу пушку, па онда хтеде прихватити Маргиту, али се ова, бе |
pb n="199" /> у куту од собе своју дугу пушку, јер ће му у случају невоље довољно бити оружје ш |
о су устукнули тек кад је змај почео да пушта модар пламен.{S} Ето мени кроз који дан од санџак |
н пред Сараценима сараценске главе сећи пушта, ако строгој анализи данашњи инцидент подвргнете, |
Не питајте за што.{S} Него ме милостиво пуштајте и опростите ми!“</p> <p>Док то патер превођаше |
Јок вала; него ето ухватио ја њу па не пуштам!{S} А сад, Маџарице, устај па скидај јелек и кош |
аву и... пољуби је у уста.{S} Она га не пушташе из свога загрљаја, него одмаче мало своју главу |
к уме да се удуби па да је нађе.{S} Зар пчела само са руже и крина мед купи ?{S} А пустињаштво |
ати, и без тога меда, који ја за горске пчеле чувам, и без тих ораха, које ја с веверицама дели |
да може бити нисте при новцу и за такву работу.{S} Ако нисте, онда ево друга начина: нека пођу |
платно, па даље иза њега један снизак и раван тамносив млаз, који постајаше све тамнији и тамни |
к из задужбине цар-Лазарове, беле цркве Раванице.{S} Сећаш ли се! казивао сам вам о њој кад јут |
дену чакљу па запали.{S} Цар би онда из Раванице видео како као нека звезда трепти над његовим |
Управо и нема пута, него се тера преко равнице, а по трагу других кола, правцем на исток к јед |
штиту, стојаше поснизак један, право и равно пресечен — растов пањ.</p> <p>„Шта ли му је ово с |
нда већ Рајку поста јасно да она тихо и равномерно дише, и да је заспала.{S} Не хтеде се одмах |
опта, удари високо горе у врата под сам рагастов.</p> <pb n="144" /> <p>„Ако си човек по три пу |
д себе однео на место где је остава.{S} Рад бих био да огледам своју срећу.{S} Ако је нађем, ет |
има и чаушима да се устроје по странама рад заштите посланика и свите његове.{S} И онда пођоше |
ет година.{S} Ја је носим да ми се нађе рад лека.{S} Нећемо је ноћас пити.{S} Ја је сркнем само |
из дубине душе, да се смилује на вас и рад вас на мене, и кад сврших молитву, не дигох се са к |
сви мотре, па у Нишу да се реше шта да раде.</p> <p>А на путу до Ниша сви погледаху испод ока |
да Турци преко мене мртва к теби скачу, ради како ти Бог кроз то твоје срце казао буде.“</p> <p |
осечемо, онда ти кад видиш да сам мртва ради шта знаш!“</p> <pb n="147" /> <p>— „Ала, не бој се |
мезимица.{S} Видећеш, неће знати шта да ради те да те награди.{S} А ја знам како ће.{S} Нека од |
ио Бан Страхиња на твоме месту? па онда ради како видиш да би они радили.{S} Не можеш да их сти |
венац.</p> <p>Ружа је гледаше само шта ради и све јој се већа туга и хладнија зебња на срце на |
е лист, а ето је робиња!{S} Знам да сте ради да је ослободите.{S} Мислио сам како да вам у том |
на причаше, како је њему све узалуд што ради, како се ви њему не би хтели више вратити, па да в |
Тек опет хвала му; шта бих сад без њега радила!...{S} Иди види, можемо ли се у собу вратити!"</ |
у стриц Павле рекао да је жив, и шта би радили онакви српски јунаци какви беху Бан Страхиња и К |
есту? па онда ради како видиш да би они радили.{S} Не можеш да их стигнеш, али можеш бар из дал |
оже мој, сад ил’никад; умудри ме шта да радим с ово двоје младих да у лудо главе не изгубе! “</ |
ебња на срце наваљиваше. „Гледаш ме шта радим, моја добра Ружо?“ рече јој Маргита; „о, кад би т |
што пева, јер би нас после питао шта је радио и како је говорио онај јунак, и шта се коме најбо |
на коју ћеш страну, запитај се: како би радио Краљевић Марко и како би радио Бан Страхиња на тв |
како би радио Краљевић Марко и како би радио Бан Страхиња на твоме месту? па онда ради како ви |
лицу и пољуби га у чело.</p> <p>„Шта то радите за име божје, слатка моја госпођо грофице !" јец |
Откова ме, пусти ме из кавеза.{S} Узех радити по ковачници као да сам се у циганској <pb n="77 |
да тако и говориш а некмо ли да тако и радиш!“ рече Рајко сав пренеражен. „Комшија, тебе канда |
Ваљало је да пазиш и шта говориш и како радиш!“</p> <p>Ту се Рајко мало устави; поћута, али му |
надтркујемо и да гађамо из пушке.{S} А радним данима би у вече, кад сврши распоред за сутрашње |
ј Реци, где је дворове имао у којима је радо становао, него је све то, полагано и кришом, дао д |
у вече, кад сврши распоред за сутрашње радове, посадио све задругаре по столичицама око огњишт |
у!“</p> <p>И онда опет обадвоје мирно а радознало ослушкиваху.{S} Од часа на час Маргита би грч |
<p>„А кога то мислиш оче?“ питаше Рајко радознало.</p> <p>— „Причаћу ти све на широко кад ми се |
игне, па њега не види.{S} Савлада своју радозналост и оста у столу, погледајући час у Маргиту ч |
уснила?“ питаше Рајко с неком детињском радозналошћу.</p> <p>„О, сан није био ружан; сан је био |
о или нека изванредна срећа, тако га је радосна жудња вукла некуда — и сам није знао куда, и к |
ка у којој су се тужни звек од зебње, и радосни трепер од жудње, и шумна зрачност од надежде, и |
то прелете небо?“ питаше је Рајко неким радосним трепетом и шапутом.</p> <p>„Видех је!“ одговор |
сише мирис од овог живог цвета, и онда, радосно лајући, узе подскакивати око ње.{S} Лизаше јој |
д њих, да су сад живи онде у столовима, радосно понудио свој мекани плашт?{S} Та мачевима би се |
е ружне помисли.{S} Срце ми се окрепи и радосно куца кад сам себи кажем: јесте, хоћу да светао |
>— <hi>„Живога Бога?!“ </hi> рече Рајко радосно узбуђен; „чу ли госпођо шта одзив рене: „живога |
>— „Е, у добри час да буде!“ рече Рајко радосно и поносито. „Имај надежду у Бога и имај веру у |
ђо !{S} А Бог нек нас води!“ рече Рајко радосно узбуђен и пође напред. </p> <milestone unit="*" |
, с изразом неке племените одважности и радосног поноса у лицу, благосиљаше два млада витеза, к |
ришћански од јарма турскога!“</p> <p>У радосној раздраганости патер Хијероними изговори на лат |
ла, као да хоће да јави своме господару радосну вест, али се на средини степенице опет предомис |
срце наваљује!...{S} Ено ње горе где од радости јеца, а мени је овде дошло да се од неке нејасн |
ва трептим од светлости и блистам се од радости и тако ступам пред олтар једне велике цркве.{S} |
анас сузи од жалости, него само сузи од радости!"</p> <pb n="197" /> <p>„Право велиш, Рајко; ха |
тру на све око себе, те све затрепти од радости и од топлоте!"</p> <p>„Јест, тако је!“ прихвати |
атина!“ Пијани гости узеше да кликћу од радости и да пљескају.{S} А млада невеста, сва пребледе |
милине; очи су му светлеле неисказаном радошћу.{S} Чинило му се као да је робовао у конаку Мус |
оже јадној раји?{S} Она као дете сироче радује се да чује понеку бајку, па да је и другима каже |
се живот баш гаси.{S} Тако му се нешто ражали, да с тешким и дубоким уздисајима само понављаше |
рећима буздовани.</p> <p>„А, сад се тек разабирам!“ рече Рајко; „ово је подземна оружница онога |
си прштећи, и потраја неко време док се разабра да то Маргита јеца.{S} Приђе јој полагано, крст |
и напустио био сваку наду, да може што разабрати у оној потмулој и неразговетној вици.{S} Тек |
м завичају!““ <pb n="80" /></p> <p>„Кад разабрах тај шапут, ударише ми сузе од милине.{S} Веруј |
сену, што у једном куту беше положено, разастре црвени плашт Рајков и на њему убрзо заспа слат |
аље!“ И онда покида сав други босиљак и разастре га око главе Рајкове као венац.</p> <p>Ружа је |
S} Оборени столови, поразбијани крчази, разбацане клупе; овде и онде понеки сељачки шешир и по |
лаз, који се с оштром звеком и прштањем разбијаше у металном суду, кад је из дубоких мисли изве |
>А Мишко његов донесе из Сегедина у два разбијена стара лонца два пуна и лепа бокора босиљка. „ |
на нас кроз прозор из пиштоља.{S} А кад разбисмо врата нађох је где лежи на поду; обнезнанила с |
еше празно.{S} Изгледаше као неко пусто разбојиште.{S} Оборени столови, поразбијани крчази, раз |
рче од куће до <pb n="214" /> куће, нек разбуде ко год спава, нек растрезне ко је још пијан, не |
је дрмаше, као да хоће да је из заноса разбуди.</p> <p>„Какви самсови, кћери моја?{S} Мало час |
а, и рече само — опет шапутом као да не разбуди свеце — „госпођо, прибери се!“</p> <p>Она нежно |
ше Маргита све шапутом, као да Рајка не разбуди.</p> <p>— „Па нема, госпођо; све је то просто!{ |
дише.{S} Не смеде да се макне да је не разбуди. „Уморна је јадница!{S} Нека се бар испава.{S} |
х прекидати да је наглим прекидом не би разбудио, него све лакше и лакше казиваше оно што је јо |
о зна на какве ће се нове јаде и невоље разбудити!“ говораше сам у себи.</p> <p>И не могаше да |
уста?{S} Она је у дубоком сну, неће се разбудити; а то бар није грех.{S} Ето, питај дванаест с |
да се разглаве у све саставке своје.{S} Разбудише се и такнуше срдито гуске и патке, што, дуж б |
иста била сјајна господа, што шетаху по развалинама двора Лазарева.{S} Барон Арпад Сент-Кираљи |
ела је на највишој и најширој зидини од разваљеног града.{S} То је стари пустиник давао знак на |
синко!{S} Тако треба!“ прихвати старац разведрен. „Ево сад што ћу да ти кажем : отпрати је у з |
боље по вољи?“</p> <p>— „Само кад си се разведрила, па не мари, нека је како год хоћеш.{S} Дуга |
брус, обриса њиме лице и руке и онда га разви и остави да се на зовином грању суши.{S} Он сам с |
Рајко беше простро своје мало сиџаде и развио своју <pb n="167" /> црвену кабаницу.{S} А док ј |
ало задркташе усне као да хтедоше да се развуку у осмех.{S} Али се не осмехну и не рече ништа.< |
ма лотрама, као да ће сваког часа да се разглаве у све саставке своје.{S} Разбудише се и такнуш |
царски престо !{S} А оно се ево престо разглавио у кукове своје и расточио као буре кад му прс |
ресто.{S} А овако изгледаше то као неки разглављени и у делове своје растурени престо.{S} Што ј |
чега чега нам је Бог дао!“</p> <p>Рајко разгледа најпре је ли седло притврђено како треба, опип |
Хајдмо!“ рече Маргита.</p> <p>Узеше да разгледају око себе.{S} У округлој зидини од дворане би |
> <p>— „Ама, ходи, молим те, госпођо да разгледамо све ово чудо око нас!“ рече јој Рајко, па он |
ама јава!“</p> <p>— „Хајде да сиђемо да разгледамо шта је све то!“ рече Маргита.{S} Али пре нег |
а Богородици!?{S} Није, него сам с њоме разговарала као обично, изјадала сам јој се, причала са |
д ових рушевина!“</p> <p>Још су се били разговарали кад поче да свита и кад стигоше оздо из сел |
арска господа.{S} Узеше се договарати и разговарати.</p> <p>„Мој братац!“ узе патер осмешкујући |
. Гори и о светогорским испосницима.{S} Разговараху се тако скоро сву ноћ. </p> <pb n="74" /> < |
оспода за њим на ону зидину до куле.{S} Разговараху нешто између себе маџарски и по свој прилиц |
кондирима са црвеним жупским вином, па разговараху о ономе што се збило.{S} Око неко доба <pb |
ај светац о коме луда раја прича, да се разговараш са царем змајским и да те змајеви однесу на |
е и лавеж све то ближе долажаху, све то разговетније чух шапат Мораве: „грофице од Нађ-Бање, кћ |
узбуђен и збуњен.</p> <p>У том се доста разговетно зачу вика једног громогласног сељака: „ој, х |
да му приђу, он им за чудојасним гласом разговетно викну:</p> <p>"Не бојте се децо, приступите |
глед на околину.{S} Рајко прекиде њихов разговор, дотакнув патера руком и рекав:</p> <p>„Кажи г |
, што га Цигани свираху, врева од живог разговора и звека од пехара, чаша и судова на столу.</p |
хвати Рајко; „молим те остави се таквог разговора.{S} Сад ће ваља да већ скорим и пола ноћи па |
о ораха.{S} Маргита, која је иначе тако разговорна била, ућутала се и постала суморна.{S} Не хт |
Рајку пламенови у образе.{S} Очи му се разгореше топлом ватром.{S} Изгледаше дивно у <pb n="66 |
раног дворишта од караван-сераја и кроз разграђену ограду од врљика уђе у један велики забран, |
е стојаху позадуго пред стеном, која их раздвајаше од пећине и ослушкиваху не би ли што чули.{S |
а запева.{S} Млађа би се господа и сама раздрагала па прсла у гласно клицање, а стари би се бар |
p> <p>„Бадава,“ окрете се Маргита Рајку раздрагана лепотом околине, „бадава, говори ти што хоће |
и џбун дуж пута, још силније замирисао, раздраганост срца његова ускипела би и Рајко би се окре |
и од јарма турскога!“</p> <p>У радосној раздраганости патер Хијероними изговори на латинском је |
ће земљу да ослободи!“</p> <p>Старац се раздрагао па узе на широко причати о пророчанствима сле |
у петли се дозиваху кукурекањем које се разлегаше; овде и онде извијаше се танак стуб од дима и |
њега и каква милина из те топлоте у те разливала?!...{S} Будало једна, прави би човек с мушким |
а са грла и нешто мало са средине груди размакнуто.{S} И онај низ крупног црвеног <pb n="120" / |
таше Маргита и осећаше како јој се срце размекшава.</p> <p>— Не знам!“ рече Рајко; "не знам, ма |
сте витице црне косе сенком својом само размекшавале, те још лепшом чиниле, — кад погледате то |
гледаше пун чуда на толику ученост.{S} Размишљаше за неко време као да се гњура у дубине оне м |
гано провуче главу, па да је буздованом размрскам!“</p> <p>„Не, не, не!{S} Никако!“ викаше Марг |
ук мене прогутао, ил’ бих ја њему главу размрскао !“ рече Рајко.</p> <p>— „Еј, болан Рајко! па |
ски: „овамо, кучко, или ћу ти сад главу размрскати!{S}" Дохвати је за косе и повуче.{S} Чауши ј |
око себе, погледа у Рајка и онда тихо и разнежено рече:</p> <p>„Како је дивно звездано небо изн |
амо једна; друге <pb n="30" /> су давно разнесене па замењене дугим тамноцрвеним ћерамидама.{S} |
болесна, тако се укоченим погледима из разрогачених очију загледала у ону шарену гомилу, која |
и Рајку, бледа као крпа, отворила уста, разрогачила очи, изгледаше престрављена као да је авет |
негде међу Хрватима или Словенцима, те разумевао и говорио српски.{S} Патер Хијероними, који ј |
ово.{S} Више осећаше и нагађаше, но што разумеваше, шта старац сумња, и би му криво.</p> <p>„Мо |
ако мио и племенит, ти би тек онда мене разумела!"</p> <p>Још се више Ружа препаде сутра дан.{S |
е свет врти око нене.{S} Ништа ти га не разумем.{S} Што ти је те јецаш?{S} Казуј за Бога шта ти |
?“</p> <p>— „А, сад видим!...{S} Сад те разумем!{S} Теби је све то тамо свето.{S} Имаш право!{S |
је жао, што нас двојица не можемо да се разумемо!“ рече Рајко гледајући посланику право у очи; |
да сав Алаџа-хисар чује!{S} Јеси л’ ме разумео Циганине?" говораше Рајко срдито. <pb n="14" /> |
се криви на Рајка, као да му тако даде разумети шта је велики чардаш. „Него, како ћеш и да зна |
ге које ће сељаци оздо из села видети и разумети.{S} Кроз сат или два доћи ће двојица да вас пр |
</p> <p>„Плот је слаба а дух је јак!{S} Разумеш ти то?“ </p> <p>Рајко га гледаше пун чуда на то |
Ти видиш да сам прост сељак!“</p> <p>„А разумеш ли оно што се каже: младост је лудост а ђаво не |
поче да говори много шта у заносу, час разумљиво, час неразумљиво.{S} Срце му брзо куцаше и ва |
је. „Јеси ли ти онај светац о коме луда раја прича, да се разговараш са царем змајским и да те |
мо па изгубисмо и сад смо ето „сиротиња раја.“ Опет, хвала Богу, имамо ми по нешто што ви немат |
таше ме санџак-бег. „Ко шта може јадној раји?{S} Она као дете сироче радује се да чује понеку б |
ао свога младог а јуначног „кабадахију“ Рајка, да га спроводи и да му помогне да се цареви гост |
рече Маргита блеђа и од самог рањенога Рајка, па га узе под руку и поведе. „Мартине, преклињем |
а?!“ питаше Маргита све шапутом, као да Рајка не разбуди.</p> <p>— „Па нема, госпођо; све је то |
исоју под оном стеном, ископаше гроб за Рајка.</p> <p>Кад већ гроб би доста дубок, Маргита наре |
ти се на колена и узе се молити Богу за Рајка.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18920_ |
а сва су господа маџарска била заволела Рајка.{S} Али се синоћ патер Хијероними направио изванр |
о запе ногом за асуру и стропошта се на Рајка.{S} Гласно се сам себи насмеја; седе, нагну чутур |
иганин, па узе да мига и да се криви на Рајка, као да му тако даде разумети шта је велики чарда |
ко ће!“ рече Маргита, показав руком на Рајка.</p> <p>— „Та како вас не бих бранио!{S} Бранићу |
?" проговори старац, погледајући час на Рајка час на Маргиту, па му се најпосле на овој очи зау |
а од чуда, не скидаше својих погледа са Рајка.</p> <p>„Видим! узе Рајко снужден да говори; „вид |
ређивала да је оставе саму поред мртвог Рајка.{S} Са свечаном мирноћом издавала је заповести за |
а од љубави.</p> <p>Па онда стаде поред Рајка, који нешто теже и спорије дисаше.{S} Гледаше га |
да ме <pb n="228" /> њему преда.{S} Од Рајка чистијег и племенитијег срца није било.{S} Док је |
ала суморна.{S} Не хтеде се одвајати од Рајка никако.{S} Седела би поред њега с главом наслоњен |
и и напрезаше се силно да збаци са себе Рајка, и бацакаше се ногама као бесомучан.{S} Али му то |
елове своје растурени престо.{S} Што је Рајка највише зачудило, беше што по средини између она |
о драже.{S} Ја сам верна љуба од Расине Рајка! — Сад нека дођу људи, нека затворе ковчег и зали |
смеде да отвори врата.{S} У том викнуше Рајка јаничари оздо од свите, те он похита за њима.{S} |
чу.</p> <p>Маргита се приљубила беше уз Рајка и чврсто се држаше једном руком за његову руку а |
сама приђе к руци која и њу, као оно и Рајка, живо благослови.{S} Беше то некакав жив и крепак |
ика твоја милост !{S} О, само не дај ми Рајка смрти !{S} Узми од мене све друго што хоћеш, врат |
викаше Маргита преплашено, па узе вући Рајка за рукав од гуњца. »Можеш ти њу да не подесиш, мо |
ћи се од ужаса, па свом снагом узе вући Рајка даље од змијских врата. „Ако ме волиш ма за трунк |
животу глас моје молитве !{S} О, не дај Рајка смрти!{S} Отми га, спаси га, подигни га !{S} Учин |
ка не остаде у дворници нико други осим Рајка, Маргите и Мартина. </p> </div> <div type="chapte |
тња!</p> <p>Хасан Зулуфлија куцну руком Рајка, који се сав био изгубио слушајући за њ неразумљи |
урске власти допуст, да мирно сахранимо Рајка на Космају, на оном изданку, где има змајев прест |
/></p> <p>„Је ли, братац!" упита патер Рајка изненадно; „ а ко тебе посла с таквим порукама ов |
н један на ледини, па се онда загледа у Рајка и рече му: „Јеси ли ти помахнитао?{S} Ко је још п |
даном небу, погледа око себе, погледа у Рајка и онда тихо и разнежено рече:</p> <p>„Како је див |
е опет обадвоје.{S} Ластавица погледа у Рајка, па онда сави главу на десно и гледаше у црвену ч |
епавице те уморно и жалостиво погледа у Рајка.</p> <p>„Жао ме те је јадни мој витеже!...{S} На |
сле лекари из Сегедина и нађоше да је у Рајка срце престало да куца.{S} Кад то рекоше Маргита п |
у том поздраву, да на мах неста зебње у Рајка и у Маргите.{S} Он одмах скиде шубару и приђе к р |
готово и нешто мало тужно.{S} Гледаше у Рајка неким замишљеним и благим погледима.{S} Па онда с |
ставе ?! “</p> <p>Па онда, упрев опет у Рајка своје погледе, који сад не беху више мекана кадиф |
рља очи, па онда погледа у немом чуду у Рајка.{S} Рајко, као да је чуо шта она сама у себи гово |
ана човека.{S} Требали су му да проведу Рајка и Маргиту кроз Венчац до Космаја.</p> <p>Маргита |
Синко, напред! напред! напред!“ </p> <p>Рајка подиђоше мрави од узбуђења.{S} Беше му мило и опе |
Од три ораха, које би узео из зембила, Рајко би један и појео, а два кришом натраг у зембил ба |
ти буде мио друг у животу!...{S} Збиља, Рајко.... ето смо нас двоје и под земљом <pb n="174" /> |
, и видео да са мачевима не може ништа, Рајко се присети те пресече једно копље испод самог ошт |
о је сагледао Мораву с ову страну Ниша, Рајко је са свим јасно и поуздано знао шта би му стриц |
је хиљадама топлих пољубаца.</p> <p>„Е, Рајко,“ рече му ведра, „сад сам се исплакала, сад ми је |
је Маргита ?“ „Ево Маргите поред тебе, Рајко !{S} Сад ће стићи лекари, па ће те извидати!" реч |
свога рамена и рече:</p> <p>„Пусти ме, Рајко, да се код ње исплачем!"</p> <p>Рајко се све на п |
као да хоће да бега од ње.</p> <p>„Не, Рајко!... не остављај ме саму у овој гробници!" цикну М |
ури к брду.{S} Чим зађе за неко дрвеће, Рајко рече Маргити:</p> <p>„Одјахуј, па хајдмо у скелу! |
b n="103" /> прага у дворану коракнути, Рајко задржа руком Маргиту, па онда онако узбуђен викну |
слој сниском, густом и мирисном травом, Рајко беше простро своје мало сиџаде и развио своју <pb |
аћајући се с великим једним буздованом, Рајко још из даље опази како му Маргита, која бејаше ос |
се од неке нејасне туге заплачем!{S} О, Рајко, та ваља да није што ћеш се овуда сам без ње враћ |
у ове дивне горе и планине!“</p> <p>„О, Рајко, Рајко!“ викаше га озго Маргита.</p> <p>Онога час |
ивне горе и планине!“</p> <p>„О, Рајко, Рајко!“ викаше га озго Маргита.</p> <p>Онога часа забор |
вен у лицу и са крупним знојем на челу, Рајко једним скоком искочи на леву обалу Мораве, привуч |
и!"</p> <pb n="197" /> <p>„Право велиш, Рајко; хајдмо право к њему у двор! “</p> <p>У који час |
у срца људска.{S} Само је <pb n="23" /> Рајко јахао и даље напред, много нешто замишљен.</p> <p |
е збило.{S} Око неко доба <pb n="15" /> Рајко закуца на вратима и преко патера запита: би ли ст |
је сад наопако?!“ мишљаше <pb n="58" /> Рајко у себи, па се врати к Циганиновој чатрљи.</p> <p> |
сву своју веру на твој српски образ!{S} Рајко, витеже, дај ми твоју руку!“</p> <p>Он јој пружи |
же бити друго, ово је један луд сан!{S} Рајко, молим те, јесам ли ја будна? јеси ли ти будан?!{ |
рина не гута полагано као жабу неку!{S} Рајко, молим те, хајдмо одавде! “</p> <p>„Па куда ћемо |
p> <p>„Је ли то доиста Маџарска?!...{S} Рајко, немој да се шалиш са мном...{S} Је ли то доиста |
ада казујем.{S} Нас судбина венчава.{S} Рајко, витеже без замерке, ево се Маргита теби привенча |
ну асуру подаље од огњишта и мехова.{S} Рајко одврте чутуру и додаде је Бекри-Бекиру.{S} Цигани |
е, повуче га руком у вис, загрли га.{S} Рајко скиде шубару; гологлав, сав уздрхтан од трепета, |
уваше од Јастрепца.{S} Нигде никога.{S} Рајко зазвижда.</p> <p>Али Маџарица не изађе.{S} Звизну |
а онда погледа у немом чуду у Рајка.{S} Рајко, као да је чуо шта она сама у себи говори, рече: |
за руке и пођоше низ ужу ка колима.{S} Рајко ћуташе.{S} Од силног узбуђења не могаше речи да п |
осмејкиваше и изгледаше тако срећна.{S} Рајко, као неком тајанственом силом везан, не могаше да |
> <p>Њих двоје уђоше ћутећки унутра.{S} Рајко метну своју шубару под лево пазухо, преврети се п |
јој се пореметила па пала низ плећа.{S} Рајко застаде за један тренутак збуњен, како ће да је у |
га <pb n="184" /> што Маргита осећа.{S} Рајко... мој витеже од Расине Рајко.... дај да се Марги |
ично зарђале, са три велика катанца.{S} Рајко удараше копљем неколико пута у врата, па онда реч |
х удари им у лице из оне просторије.{S} Рајко рече Маргити, да са запаљеним трудом остане ту гд |
шња робиња из дубине душе захваљује.{S} Рајко, ма шта да буде, твоју доброту и твоје витештво н |
оће поред оне ватрице испред пећине.{S} Рајко је испричао старцу све како је било у Крушевцу, а |
е поможе, и само га брже изнураваше.{S} Рајко га је држао као за земљу прикуцана.{S} Маџарица м |
, испод очију црни широки прстенови.{S} Рајко осети како је клонула са свим онако на њ наслоњен |
ре око које се беху чобани искупили.{S} Рајко гледаше целу ону велику, а нејасно звезданим небо |
е, а он већ лежаше као пањ на земљи.{S} Рајко се диже и гледаше га мирно за <pb n="56" /> некол |
м Рајку, дајући му знак да може ићи.{S} Рајко се поклони старцу и изађе. „Ех, шта ћеш?{S} Сила |
у исти мах растопише у сладак мелем.{S} Рајко осети како му срце закуца бурније и како му удари |
мио им беше онај поглед на околину.{S} Рајко прекиде њихов разговор, дотакнув патера руком и р |
самим градом опазе једну малу ватру.{S} Рајко мишљаше да ће је бити какви козари наложили били. |
Тако, нека ти је на спасеније!{S} Дед’ Рајко!{S} Тако синко!{S} Нека ти је на здравље!“</p> <p |
у дубину онога ходника испред њих.{S} А Рајко живо кресаше и живо гледаше да види очи њене.</p> |
позлаћене грофовске круне спуштаху — а Рајко са тихим уздахом рече: „баш да ми је да седнем... |
, аго!“</p> <p>Њих се двоје насмејаше а Рајко прихвати: „причаћемо ти све по реду оче.{S} Није |
и болан ти то Мусломанин ?! “ питаше га Рајко као прекоревајући га.</p> <p>„Море, кабули ти то |
<p>Тога истога дана позно у ноћ ето га Рајко пред врата од Бекри-Бекирове ковачнице.{S} Обесио |
атрени коњиц, беху тако пуни живота, да Рајко осети како га чудна једна ватра загрејава и како |
дланом у длан циганинов.{S} Удесише да Рајко дође у ковачницу кад се добро смркне, а Циганин д |
и још тиме спуштала.{S} Никада до тада Рајко није стојао тако близу једној младој и тако дражи |
="122" /> све још може бити.{S} Па онда Рајко скиде своје гуњче, сави га у двоје у троје и поло |
ад ћемо видети шта је !“</p> <p>Па онда Рајко узе живо да удара буздованом у оне катанце.{S} Мо |
нко оженио?...{S} Хајде баш!...“ И онда Рајко поче лаганим гласом, али онако мало као попевајућ |
кад рат почне, онда ћеш ти као војвода Рајко од Расине, да продреш у рудничке планине, да дигн |
S} Вратићеш се ти, али само као војвода Рајко од Расине, вратићеш се да ослободиш и усрећиш сво |
ојих на Косову погинуо, еј вала му!“ па Рајко подиже мало са главе шубарицу; „на бољем месту и |
, змија! змија! змија!{S} Спуштај врата Рајко!{S} Спуштај врата! “</p> <p>„Аох! да грдна ли је |
и.{S} Али га старац посланик запита шта Рајко рече, па кад чу приђе к младићу и потапка га по р |
/> <p>Али Циганин више и не слушаше шта Рајко говори.{S} Диже се, отиде до једног корита, у ком |
p>На целом путу од Београда до Крушевца Рајко је био кипео од веселости.{S} Срце му је било <pb |
прса.</p> <p>„Еј, злосрећнице!" зајеча Рајко сав пренеражен. „Да га ниси заклала?!“</p> <p>— „ |
јер се прва два брзо распршташе.{S} Кад Рајко узе намештати и онај трећи на доњој полузи да му |
пска сива ластавица лети да стигне, где Рајко може да запева.{S} Млађа би се господа и сама раз |
!.. <pb n="185" /></p> <p>А сад, витеже Рајко, помози грофици од Нађ-Бање да у свој двор уђе!“< |
пуно поузданости рече: „еј, мој витеже Рајко, сад тек видим шта ће од тебе да буде!</p> <pb n= |
их погледа са Рајка.</p> <p>„Видим! узе Рајко снужден да говори; „видим немаш вере у мене!{S} М |
за њиме и старац.</p> <p>„Госпођо," узе Рајко да говори као из сна пробуђен и тек осетивши да и |
Циганин.</p> <p>„Ево да ти кажем!“ Узе Рајко да му шапутом прича. „Стари људи казују да овде у |
ла своју кришку, док не би видела да је Рајко загризао своју.</p> <p>„Да делимо право као брат |
ена онаквим оловним ковчезима, какве је Рајко већ видео, а за које је мислио да су мртвачки.{S} |
n="124" /> Рајково, и онога на коме је Рајко седео, водио је пут од једних од оних гвоздених в |
ону звезду што прелете небо?“ питаше је Рајко неким радосним трепетом и шапутом.</p> <p>„Видех |
<p>„Видиш ли те ватре тамо?“ питаше је Рајко, показујући јој руком ватре на далекој ивици види |
ију миловаше нежно.</p> <p>Пред зору је Рајко почео опет да бунца.{S} Час говори с Краљевићем М |
атраг у лево.{S} Пролазећи поред капеле Рајко угаси своју воштаницу и остави је у куту од малих |
чна сељачка коња.{S} Са кола скочи доле Рајко, дохвати најпре из сена своју дугу пушку, па онда |
ва гужва удари баш на оно место на коме Рајко своју амајлију притиснуо беше, и онда опет нека д |
да говори:</p> <p>„ О витеже, од Расине Рајко, — хвала теби на витештву твоме!{S} Не пада смрт |
осећа.{S} Рајко... мој витеже од Расине Рајко.... дај да се Маргита с тобом овде опрости!{S} Да |
ко,“ одговори он; „зову ме и „од Расине Рајко“ јер ми је задруга у Расини.“</p> <p>„Рајко,“ поч |
њом", ван дома је познат као „од Расине Рајко“.{S} Ја га зовем „Амиџа-заде".{S} Млад је; али се |
а!“</p> <p>Млађа господа замолише да се Рајко не отпушта одмах, него да на његово понашање сви |
пуно три стопе широк.</p> <p>Насмеја се Рајко на онакво питање.</p> <p>„Бог с тобом, госпођо, ш |
вору царевом дворио!“</p> <p>Насмеја се Рајко па рече : „вала то ни у сну нисам, мањ ево што са |
...{S} Куд ћу ја тамо... оно је,“ па се Рајко опет насмехну, само да Маргиту охрабри, „оно је т |
асније, све гласније и гласније, док се Рајко не узе да побојава да ће се они млађи људи још и |
шта говориш и како радиш!“</p> <p>Ту се Рајко мало устави; поћута, али му око усана обиграваше |
р.</p> <p>Постало је много мрачније, те Рајко мораде изаћи на колски пут да по мраку не би залу |
— „Хајде да погледамо где смо!“ рећи ће Рајко Маргити. „Старац ће доћи по нас кад се отресе Тур |
срце његово.{S} По дужем ћутању рећи ће Рајко!</p> <p>„Ти си госпођо уморна.{S} Али се све мисл |
еном господару на откупе понудио ! рече Рајко.</p> <p>— „На откупе?!“ викну Циганин као пун пуд |
сиџаде и додај ми из њих конопце!" рече Рајко младој Маџарици која већ беше скочила на ноге, па |
ши стари јунаци и господа појили!" рече Рајко.</p> <p>Док он тако још збораше, Маргита се беше |
S} Бог је добар па ће нам помоћи!" рече Рајко сад већ с великим поуздањем. <pb n="38" /></p> <p |
и онако је још дуго до пола ноћи!" рече Рајко, па онда наслони грлић од чутуре на своја уста, у |
додамо мало и твојој мајсторици!" рече Рајко погледав к младој жени, која се шћућурила на земљ |
ављу да Бог да да се опет видимо!" рече Рајко, пољуби се с Јовом, који му бејаше некаква својта |
ка невоља.</p> <p>„Вала, госпођо," рече Рајко Маргити; „ако ти Бог помогне те стигнеш у свој до |
е знам то; а можда би и то ваљало" рече Рајко. „Него, чекај молим те, има још и друга једна мук |
/p> <p>— <hi>„Живога Бога?!“ </hi> рече Рајко радосно узбуђен; „чу ли госпођо шта одзив рене: „ |
Мало ме њиме не палацну у образ !“ рече Рајко па трже копље те се врата приклопише.</p> <p>— „С |
ил’ бих ја њему главу размрскао !“ рече Рајко.</p> <p>— „Еј, болан Рајко! па да си га убио прво |
ћи па однети и теркије и чутуру !“ рече Рајко као да му објасни што му тако товаран дође.</p> < |
запаљених ритова!{S} Како не би?!“ рече Рајко шаљиво.</p> <p>„Ништа за то.{S} Моја се земља мен |
да жена највише о накиту и снива!“ рече Рајко као да је некакав <pb n="141" /> старац пун искус |
адија Јанош! “</p> <p>— „Ене сад!“ рече Рајко, па је погледа зачуђено; „Бог с тобом, госпођо, Ј |
/p> <p>— „Е, у добри час да буде!“ рече Рајко радосно и поносито. „Имај надежду у Бога и имај в |
ек гласно насмеје?"</p> <p>„Није!“ рече Рајко пресудно; „није да се насмеје него да се заплаче! |
.</p> <p>„Овуда немамо куда даље!“ рече Рајко попев се по степеници и покушавајући да плећима п |
ени прозори од једне велике куће!“ рече Рајко.</p> <p>„Терај право у двор!“ викну Маргита кочиј |
госпођо !{S} А Бог нек нас води!“ рече Рајко радосно узбуђен и пође напред. </p> <milestone un |
дох у светлост без тебе.{S} Ходи!“ рече Рајко и одмах пође напред.</p> <p>Узани ходник у зиду с |
p> <p>„Ако нису они, нисмо ни ми!“ рече Рајко са свим мирно, па онда настави: „е, баш ме копка |
!{S} Даће Бог, све ће добро бити!“ рече Рајко храбрећи је.{S} Али му и самом срце бурно куцаше. |
рце размекшава.</p> <p>— Не знам!“ рече Рајко; "не знам, мањ’... чекај молим те!... јест, мањ а |
</p> <p>„А, сад се тек разабирам!“ рече Рајко; „ово је подземна оружница онога града била!“</p> |
аџарске господе ?“</p> <p>„Јесам!“ рече Рајко мирно.</p> <p>„Јесте, сад се добро сећам!“ прихва |
о кад си задовољна мојом службом!“ рече Рајко пун задовољства, па се диже. „Време је, да поглед |
је право баци се на ме и каменом!“ рече Рајко узбуђен и онда узе причати све по реду како га је |
враћати брзо светом оцу у Вујан!“ рече Рајко.</p> <p>— „Од <hi>тога</hi> нема ништа!“ прихвати |
цењкати.{S} Ето, дај длан у длан!“ рече Рајко и замахну добро и опали својим дланом у длан цига |
ко је... крупан овај твој мерџан!“ рече Рајко нешто као запињући, и збуњен гледаше у мерџан на |
само сељачко седало — растов пањ!“ рече Рајко, замишљен ставши између она два лава а пред самим |
да неће бити што сам ја домишљао!“ рече Рајко невесело; „ја помислих да ти се то јављала наша с |
„Није право што говориш, госпођо!“ рече Рајко; „ја те наведох да бегаш, ја те доведох у ову кло |
<p>„Е, сад у име божје да пођемо!“ рече Рајко. „Ево ја ћу најпре изаћи да видим да нема кога.{S |
есно пођеш!“</p> <p>— „Да пођемо!“ рече Рајко, па узе оцилом кресати у кремен.{S} Прамену варни |
двојица не можемо да се разумемо!“ рече Рајко гледајући посланику право у очи; „све ми се чини |
во, да сад изађемо на ово платно!“ рече Рајко меким гласом у коме се, у јасном металном звеку, |
ирини њиховој.</p> <p>„Није авет!“ рече Рајко са свим поуздано, окренув се Маргити; „да је авет |
сад дођох по другом једном послу!“ рече Рајко, па махну мало главом на Циганина. „Хајдмо мало п |
га овде сахране! “</p> <p>— „Ух!“ рече Рајко, као згрозив се, „како можеш с једног гроба да по |
вориш а некмо ли да тако и радиш!“ рече Рајко сав пренеражен. „Комшија, тебе канда хвата ракија |
када. "</p> <p>„Заповеди јој оче,“ рече Рајко, „заповеди јој да иде да се испава.{S} Уморна је. |
а на миру док твоји људи не дођу,“ рече Рајко старцу, па је онда викнуше. <pb n="75" /></p> <p> |
оју волиш?“</p> <p>„Како да нема?“ рече Рајко без устезања. „Волео сам своју мајку, волим, је и |
свој образ и не греши своје душе?“ рече Рајко, па онда одби старчеву руку на десно.</p> <p>Гроф |
ога ми, госпођо, ја сам ти рањен?“ рече Рајко мирно задевајући празан пиштољ за свој кожни пас. |
о ме посла?!{S} Како ти то питаш?“ рече Рајко малко збуњено а нешто мало и срдито. „Нико ме дру |
у. <pb n="81" /></p> <p>„Госпођо," поче Рајко; „док си причала ја све себе питах: „кад је ова ж |
тите ми!“</p> <p>Док то патер превођаше Рајко виде да на ћилиму, на коме стари посланик незгодн |
па онда и на трећа.{S} Ина њих улажаше Рајко да у просторијама, које затвараху, нађе онако ист |
се са нашега пута!“</p> <p>Тано викаше Рајко узбуђен, а по ртењачи просуше му се неки хладни ж |
се!...{S} Неће ни бити ништа!" говораше Рајко све тишијим и тишијим гласом.</p> <p>Тек су прешл |
авиш, ако би нам Бог помогао!" говораше Рајко мирно и просто као о нечем што је са свим обично. |
Јеси л’ ме разумео Циганине?" говораше Рајко срдито. <pb n="14" /></p> <p>„Турске ми вере, сам |
воља божја да тако млада мреш, говораше Рајко, спуштајући Маргиту на тај плат, нека си бар изме |
га ако су сва та бурад пуна! “ говораше Рајко силно узбуђен. </p> <p>„Пуна су сва!{S} Пуна су з |
га у оним планинама дочекам?!“ говораше Рајко сам себи. „Ко зна!...{S} А ко зна да л’ ћу икада |
згласна и безживотна пустиња!“ говораше Рајко.</p> <p>„Ех, у моме двору нећеш бити као у пустињ |
да ништа бити.{S} Не бој се!“ говораше Рајко, па се још мало осмехну само да је умири.{S} Али |
жив!{S} А знаш ти ко је ово?“ говораше Рајко с веселим узбуђењем, па накриви мало своју шубару |
дско дете не поплаши!{S}" Тако говораше Рајко сам у себи, а кад се врати у ходник к Маргити реч |
p> <p>„Ама како ти то говориш?!" питаше Рајко, који и не слућаше о чему Бекир мисли.</p> <p>— „ |
ли ти да она робиња сад спава?" питаше Рајко нешто снужден; „вала дао бих главу, ако се она це |
ми секли главе нашим краљевима?" питаше Рајко гласом који издаваше да му је криво.</p> <p>— „Шт |
келу!“</p> <p>„Где је виноград?" питаше Рајко, коме нова једна мисао сину.</p> <p>— „Ето га у б |
је купио или на сабљи задобио?" питаше Рајко.</p> <p>— „На сабљи!" рече Бекри-Бекир поносито. |
вде! “</p> <p>„Па куда ћемо ?! “ питаше Рајко; „,ја велим најбоље је склони се ти у једну од ов |
> <p>„А твоја земља, Маџарска?!“ питаше Рајко.</p> <p>— „Јесте.{S} Кад бих се већ морала пробуд |
и вера, да ником казати нећеш?!“ питаше Рајко.</p> <p>„Вера!{S} Тврда турска вера!“ одговори Ци |
А што ли си тако ружно уснила?“ питаше Рајко с неком детињском радозналошћу.</p> <p>„О, сан ни |
82" /> <p>— „Каква је то плоча?“ питаше Рајко показујући на један поширок бео камен, на који Ма |
“</p> <p>„А кога то мислиш оче?“ питаше Рајко радознало.</p> <p>— „Причаћу ти све на широко кад |
х могао да говорим са господом?“ питаше Рајко.</p> <p>— „У добри час!“ рече патер; „а ја изађох |
: јеси ли ти баш прави мајстор?“ питаше Рајко.</p> <p>— „Како ода шта!“ рече Циганин; „мајстор |
11" /></p> <p>— „Твоја постеља?“ муцаше Рајко, и онда се загледа за неколико тренутака у кадифе |
емила као да се скаменила.{S} Први беше Рајко који силно узбуђен викну: „ама шта је то?“ и ако |
нека ми позајми свој нож.{S} Ти, оче, и Рајко изиђите овога часа у гору и склоните се мало.{S} |
о знам да је цар Душан.{S} Еј, капе!“ И Рајко отиде опет да изближе гледа свога цара, а Маргита |
уке и ослушкиваше.</p> <p>Ослушкиваше и Рајко, ослушкиваше и старац.{S} Њих се двоје погледаше, |
раздраганост срца његова ускипела би и Рајко би се окренуо чаушбаши :</p> <p>„Честити чаушбашо |
не паде кроз тај отвор у ходник, али и Рајко и Маргита на свој ужас опазише при оној слабој а |
и на маховинасто стење стари пустиник и Рајко.{S} У зрацима сунчаним, а под мирисним <pb n="153 |
та је сама спавала у пећини, а старац и Рајко седели су горе на градском зиду поред ватре.</p> |
ом животу заспала није.</p> <p>Старац и Рајко остадоше да преноће поред оне ватрице испред пећи |
чију и у гласно јецање.</p> <p>Старац и Рајко беху и сами дубоко узбуђени и погледаху један у д |
ула у јачем куцању срца њеног.</p> <p>И Рајко се беше сав претворио у слух.{S} Већ је и напусти |
о измакнеш, запевај !“</p> <p>И онда би Рајко доиста полетео на својој танкој сивој ластавици, |
је мушко раме може да понесе!“ рекао би Рајко, па узео опет да куца у камен.</p> <p>После свако |
ма га за руку.</p> <p>„Јеси ли при себи Рајко ?{S} Шта ти је витеже млади?“ питаше га не са бри |
рдаш?!“</p> <p>„Велики чардаш?!“ понови Рајко као у недоумици шта ће то да значи.</p> <p>— „Ех, |
и где су сада господа маџарска!“ понови Рајко, а беше га мало и зачудило што га она тако пита.< |
о маџарски живо и ватрено.</p> <p>Млади Рајко, који је неколико корачаја испред свите ишао, окр |
џадету око једног белог убруса, на који Рајко положио беше нешто погаче, млада црна лука, соли |
S} Еј тешко мени!{S} Шта ћемо сад јадни Рајко?“</p> <p>И онда се опет подиже, склопи руке и осл |
ш ћу ти све по истини казати!“ одговори Рајко.</p> <p>Накашља се старац и два и три пута.{S} По |
ти?!“</p> <p>„Шта те ја знам!“ одговори Рајко. „У нас се крштене душе не продају, а слушао сам |
S} Казуј за Бога шта ти је?!“ проговори Рајко пун бриге и забуне.</p> <p>„Еј, мој Рајко! што не |
„бадава, говори ти што хоћеш, али си ти Рајко човек, који има око за оно што је лепо и господск |
„Добро, кад тако заповедате!" прихвати Рајко, па се онда окрете и рече нешто на турски Хасан-а |
орено; што ме не питаш право?" прихвати Рајко живо.</p> <p>— „Слушао си, ваља да, да хајдук изг |
онор, а за друго како Бог да!“ прихвати Рајко.</p> <p>И онда пођоше натраг у лево.{S} Пролазећи |
м одсудно.</p> <p>— „Комшија!“ прихвати Рајко; „молим те остави се таквог разговора.{S} Сад ће |
ђо, да и мене брига обузимље!“ прихвати Рајко исто тако сетан и озбиљан; „није вајде, ваља да г |
е не изгубе! “</p> <p>— „Оче!“ прихвати Рајко смерно скинув шубару. „Опрости ми!...{S} Ја из ов |
p>— „Чекај молим те, госпођо!“ прихвати Рајко и доиста се мало застиде; „ако ме питаш да ли сам |
равиш!“</p> <p>„Вала госпођо!“ прихвати Рајко озбиљно и невесело, „тешко је да се говори о оном |
да опет обнесвесну.</p> <p>После поноћи Рајко поче да говори много шта у заносу, час разумљиво, |
д тебе!“</p> <p>— „Не бој се!“ рече јој Рајко, па узе и даље да ослушкује.</p> <p>Али га сад но |
рик.</p> <p>„Иди сад!{S} Иди!“ рече јој Рајко. „Циганину кажи да сам те питао, уме ли он да куј |
<pb n="59" /> <p>— „То си ти!“ рече јој Рајко. „Небо тебе види, па звездом звездама јавља да се |
кољи га!“</p> <p>— „Иди жено!“ рече јој Рајко изненађен, па је руком тихо од себе одгурну. „Как |
гледамо све ово чудо око нас!“ рече јој Рајко, па онда с њоме заједно сиђе с последње мраморне |
бити да су већ у Стамболу! одговори јој Рајко.</p> <p>Маргита притегну узде па устави ластавицу |
ти на колена поред ниске софе, на којој Рајко лежаше, и поче да говори:</p> <p>„Ево ти опет под |
во је да га се сећате! “</p> <p>„Е, мој Рајко, много се што пева чему ван песме нема станка.{S} |
је на злом месту ! “</p> <p>— „Еј, мој Рајко, зар ово да ти је награда за твоју витешку службу |
јко пун бриге и забуне.</p> <p>„Еј, мој Рајко! што не остах с тобом у Шумадији!“ проговараше Ма |
ави.{S} Хвала вам добри људи!{S} О, мој Рајко, ево твоје Маргите!"</p> <p>Сахранише их једно по |
срце куца а колена клецају!{S} Ох, мој Рајко, што не остасмо код онога доброг старца!{S} Ох, к |
јој се следи. „Где си рањен, јадни мој Рајко?!“</p> <p>„Па немој се тако препадати!{S} Неће ми |
ласт, сласт!“</p> <p>Као да је омађијан Рајко осети жеђ за том слашћу, и као са неким пркосом с |
скао !“ рече Рајко.</p> <p>— „Еј, болан Рајко! па да си га убио прво бих ја сада висио на грани |
ј, као оно Рајков цар.{S} А кад чу како Рајко узе викати и одјеке изазивати, и кад га виде како |
и као да је гром поред њега пукао, тако Рајко беше заглунуо, занемео и задрхтао.{S} За неколико |
то ужи свитак и кад га привеза за седло Рајко рече Маргити: <pb n="63" /></p> <p>„Хајде сад, у |
гли на вис на оно место, где су недавно Рајко и Маргита тако лепе снове о лепшој будућности сно |
званредно мудар и прозорљив.{S} Кад оно Рајко изађе зловољан из њихове одаје, патер узе вртити |
подуже док је патер превео све оно што Рајко рече.{S} Много му сметаше што запињаше о оно црве |
прекиде га Маргита, „она змијурина коју Рајко хтеде да убије! “</p> <p>— „Не!“ цикну старац, па |
.</p> <pb n="55" /> <p>У истом тренутку Рајко једним скоком долети те стаде између робиње и Циг |
ледом гледаше.{S} Пролазећи кроз капелу Рајко се заустави под једним од најснижих кандила да је |
лежи ни стоти део од свега онога што му Рајко казиваше о планинским ланцима, о висовима, селима |
аму.</p> <p>Наслонив се леђима на стену Рајко пусти погледе своје да лутају правцем к рудничким |
b n="67" /> <p>„Камо скелеџија?!“ викну Рајко.</p> <p>— „Ама ето, мало час отиде с весларима у |
„Ниси чула за нашег цара Душана!“ викну Рајко запрепашћен и погледа је чисто са сажаљењем. „Па |
г на страшном суду милостив био!“ викну Рајко тако исто свечано.</p> <pb n="89" /> <p>— „Гробом |
угу страну.</p> <p>„Ко има тамо?“ викну Рајко; „ако си ришћанска душа, кумим те Богом и светим |
ом Циганчицом!“</p> <p>— „Пих!“ узвикну Рајко и још нешто промрмља. „Али што да плачеш?{S} Кад |
о други пут удари, али му је у исти мах Рајко дохвати својом левом руком.</p> <p>„Стани господи |
</p> <p>„Истину велиш?“ упаде јој у реч Рајко изненађен и пуно заинтересован овом причом.</p> < |
„Чекај, молим те,“ упаде јој опет у реч Рајко; „је ли та жена, што ти је на сну долазила, говор |
<p>Али ево сад путем од Крушевца у Ниш Рајко је са свим други човек.</p> <p>Јахао је напред са |
pb n="iii" /> <div type="titlepage"> <p>РАЈКО ОД РАСИНЕ</p> <p>ПРИПОВЕТКА С КРАЈА XVII ВЕКА</p> |
<pb n="ix" /> <div type="titlepage"> <p>РАЈКО ОД РАСИНЕ</p> </div> <pb n="x" /> </front> <body> |
камен па слушај!“</p> <pb n="91" /> <p>Рајко прислони ухо к стени и после неколико тренутака р |
id="SRP18920_C2.10"> <head>10</head> <p>Рајко није то одмах ни опазио, него казиваше песму и да |
id="SRP18920_C2.13"> <head>13</head> <p>Рајко је с великом вредноћом прегао на посао.{S} Али га |
l:id="SRP18920_C2.4"> <head>4</head> <p>Рајко јој приђе ближе, а старац је узе за обе хладне ру |
од ковачнице на зелену ледину. </p> <p>Рајко извади из недара дугачку кесу, а из ње чисту једн |
.. веруј, не би се она срдила!“ </p> <p>Рајко скочи са свога места као да га гуја уједе.{S} Оте |
дух је јак!{S} Разумеш ти то?“ </p> <p>Рајко га гледаше пун чуда на толику ученост.{S} Размишљ |
овој викну му: „Душан те гледа!"</p> <p>Рајко се трже и не дотакнув се оне сласти, исправи се, |
рко...{S} Милош...{S} Страхиња!"</p> <p>Рајко се мало насмехну што ова млада Маџарица од онаких |
, Рајко, да се код ње исплачем!"</p> <p>Рајко се све на прстима повуче од ње и склони иза леве |
а удараше о врата неколико пута.</p> <p>Рајко извади из недара једну троуглу кожну амајлицу, ко |
и се не осмехну и не рече ништа.</p> <p>Рајко јој поврати ибрик.{S} Требало је сад да пређе на |
аху нову драж лепоти лица њеног.</p> <p>Рајко сад не скидаше поглед са њеног осмехом озареног л |
во, и показа руком лево од себе.</p> <p>Рајко једним кроком дође до њих. „Окована су гвожђем!“ |
а клеште му одлетеше под мехове.</p> <p>Рајко му клече на прса и док још Циганин не дође к себи |
капели пред иконом Мајке Божје.</p> <p>Рајко се побоја да није излудела, кад оно поче да узвик |
да јој се памет преврнула није.</p> <p>Рајко сад трљаше очи, уштину се у мишицу једну, па друг |
авком од грубога сукна на глави.</p> <p>Рајко се чисто препаде па устави ластавицу, а руком пок |
и, лево од оне велике у средини.</p> <p>Рајко полазећи за њом говораше како би он дао своју гла |
ђоше да га гледају нако се гаси.</p> <p>Рајко отвори она сниска врата од растовине и онда њих д |
онда јој поток суза речи угуши.</p> <p>Рајко дође к себи.{S} Отвори очи и гледаше у таваницу.{ |
се даље минемо!“ говораше Хасан.</p> <p>Рајко преведе на српски што чаушбаша рече, те цела свит |
!" рече она мирно али и свечано.</p> <p>Рајко је међу тим био скинуо седло и узду са ластавице, |
гостију да приђе грофу у помоћ.</p> <p>Рајко се сам пригну, па га подиже на ноге.{S} Гроф пун |
а, да тамо тражи звезду Рајкову.</p> <p>Рајко се нешто мало збунио на оне њене речи, и не могаш |
олурастављених усана Маргитиних.</p> <p>Рајко ућута.{S} Слушаше и гледаше само како Маргита диш |
и не бојте се!“ рече им старац.</p> <p>Рајко уђе први, провукав се готово на коленима испод ог |
Рајку под ребра. <pb n="209" /></p> <p>Рајко трже пиштољ.{S} Али већ у тренутку, у коме га зап |
ребрном престолу. <pb n="119" /></p> <p>Рајко могаше само да викне: „не бој се, госпођо!{S} Сад |
се да миришем кости мртвачке ! “</p> <p>Рајко јој пружи руку те дохвати њену, која беше хладна |
оди та светлост у твојој руци! “</p> <p>Рајко за тим сврати у прву од оних споредних сувота,те |
вратка, а два уз то на поклон! “</p> <p>Рајко се зарумени у образима, поклони се, пригну и поди |
ецо, јесте ли ми још у животу?!“</p> <p>Рајко скочи к отвору из пећине и викну: „Брзо оче, дај |
е к њима зовем.{S} Ходи унутра!“</p> <p>Рајко скиде шубарицу, поклони се пред старим послаником |
ш, има неко с ону страну врата!“</p> <p>Рајко приђе и послуша за неколико тренутака.{S} Доиста |
е ти добро не бих могао желети!“</p> <p>Рајко се диже, скиде шубару и приђе к руци старчевој.</ |
ш понечега чега нам је Бог дао!“</p> <p>Рајко разгледа најпре је ли седло притврђено како треба |
а видимо има ли светлости тамо!“</p> <p>Рајко је послуша.{S} Оштри врх од копља завуче између г |
вој!{S} Дај ми опет руку твоју!“</p> <p>Рајко се у мраку три пута беше прекрстио, и одмах дође |
кроз то твоје срце казао буде.“</p> <p>Рајко је говорио мирно али с потресеним гласом.{S} Био |
а својим најмекшим и најслађим гласом, „Рајко, ето мога двора.{S} Тамо ногом кад крочим ја сам |
мену има као почетак од некакве песме. „Рајко!{S} Боље од твојих речи очи ми твоје казују да по |
!“ рече Маргита мирно и готово хладно. „Рајко, који ми се довде показао као витез, нека ми у ов |
ође, отвори је па узвикну упрепашћена: „Рајко, да видиш! “ и извади и подиже у висину низове кр |
„Рајко !“ дозиваше га Маргита шапутом; „Рајко, где си?{S} Дај ми руку твоју.{S} Страх ме је!{S} |
ти беше име?“ запита га она.</p> <p>— „Рајко,“ одговори он; „зову ме и „од Расине Рајко“ јер м |
у се насмеја, али га послуша.</p> <p>— „Рајко,“ поче Маргита својим најмекшим и најслађим гласо |
не могаху једно друго видети.</p> <p>— „Рајко !“ дозиваше га Маргита шапутом; „Рајко, где си?{S |
срце ударио, и једва промуца:</p> <p>— „Рајко,... воде! воде! хоће нешто да ме угуши!... воде!“ |
с њиме и глас старог пустињика:</p> <p>„Рајко, брзо хватај твоје оружје да га Турци овде не нађ |
се ваља на нас мука и невоља!“</p> <p>„Рајко, хајде да бегамо!{S} Где ти је ластавица?!{S} Оче |
о“ јер ми је задруга у Расини.“</p> <p>„Рајко,“ поче она тако милозвучно, да се младоме човеку |
ју.{S} Видеше је како клече пред ковчег Рајков и како обе руке пребаци преко њега, као да га хо |
Тисом па Дунавом да носи мене и ковчег Рајков у Србију.{S} Па онда иди преким путем у Београд |
исто посниској коцки мраморној, као оно Рајков цар.{S} А кад чу како Рајко узе викати и одјеке |
ту беше положено, разастре црвени плашт Рајков и на њему убрзо заспа слатко,</p> <p> како можда |
но, која, онако пребачена преко ковчега Рајкова, не мрдну.</p> <p>Ружа се сагну да јој подигне |
сам ли сад лепша?“</p> <p>Али не дочека Рајкова одговора.{S} Као да је жеравицу на главу ставил |
има и пред свима својим млађима паде на Рајкова прса и плакаше у глас.{S} Да јој је био једини |
од неког сунчаног зрака осветли се душа Рајкова и онај тајни глас у њему умуче.</p> <p>Седе опе |
ргита је лежала мртва.{S} Клечећи поред Рајкова ковчега, загрливши га и пољубивши га, издахнула |
они лакат од леве руке на узглавницу од Рајкова гуњца, а спусти главу на руку па рече: </p> <p> |
ма више никог живог.{S} Тада прва мисао Рајкова беше: "ако су Турци убили старца, па нема ко да |
в други босиљак и разастре га око главе Рајкове као венац.</p> <p>Ружа је гледаше само шта ради |
насмејаше се сва господа кад им преведе Рајкове речи.{S} Па онда ће патер прихватити: „хајде, х |
м, прстима, миловаше чело, очи и образе Рајкове, па онда ће шапатом да запита:</p> <p>"Ружо, ве |
м у себе упио, и која сад са длана руке Рајкове струјаше све топлије чак до у срце његово.{S} П |
жив себи под главу гуњче <pb n="124" /> Рајково, и онога на коме је Рајко седео, водио је пут о |
них врата у зиду, десно од њих, па онда Рајково копље удари у једна друга велика гвоздена врата |
/l> </quote> <p>Маргита спусти главу на Рајково гуњче, намести се и пови се гипко телом до на с |
ита метну своју десну руку на лево раме Рајково, па ту наслони своју главу. „Пусти ме,“ рече му |
велику дворницу, где је сад лежало тело Рајково.{S} Замоли све друге да се уклоне и да оставе с |
е хладном водом, полагаше на врело чело Рајково.{S} Али што се зора примицаше, то његов занос б |
да му је ближе.{S} Загледа се најпре у Рајково лице и не трепташе док он описиваше троглавог А |
сили нису, беше склопила руке на рамену Рајковом, па на њих спустила главу своју.{S} Паде у нек |
а у ројеве звезда, да тамо тражи звезду Рајкову.</p> <p>Рајко се нешто мало збунио на оне њене |
тискивањем својих танких прстију у руку Рајкову давала му на знање, кад год би појачана вика у |
најлепша струка и стави их у десну руку Рајкову. „Ево ти један струк босиљка од твоје Маргите, |
ну утеху, да сам испунила последњу жељу Рајкову!"</p> <p>Њих двоје шапутаху једно другом своје |
а борба: борба срдње на Бога и брига за Рајком, борба веровања са неверовањем.{S} Узе мрдати гл |
тупи мирно а поносито у дворану праћена Рајком, који у левој руци ношаше своју шубарицу, а десн |
место поред свога мужа!“</p> <p>Праћена Рајком, као сенком својом, она корачаше господствено пр |
аје у ходник и удари се прсима у прса с Рајком.</p> <p>„Да ли бих могао да говорим са господом? |
ад се трже из заноса, „ово се Маргита с Рајком опростила!.. <pb n="185" /></p> <p>А сад, витеже |
а би је свако витешко срце заволело.{S} Рајку се <pb n="125" /> ширила зеница у очина, те гуташ |
ке господе, која сави путем у варош.{S} Рајку се учини као да она само у њега гледа онако као ш |
и старац.{S} Њих се двоје погледаше, а Рајку се промени боја у лицу. „Бога ми, ово иде нека ло |
рече пијани старац, па се окрете према Рајку и гледаше га за неколико тренутака.</p> <p>„Могао |
ију.</p> <p>„Бадава,“ окрете се Маргита Рајку раздрагана лепотом околине, „бадава, говори ти шт |
то је пред нама Нађ-Бања!“ рече Маргита Рајку, показујући му руком; „ова гомила кућерака трском |
ке чизме,“ извињаваше се млада Маџарица Рајку, „видео би ти како бих се ја друкчије винула коњу |
жао ми је што се преварих!“</p> <p>Сад Рајку ударише пламенови у образе; нешто као гњев усколе |
и посланик рећи нешто што патер преведе Рајку овако :</p> <p>„Његова блиставост узвишени господ |
/p> <p>Стари барон Арпад устаде и приђе Рајку, потапка га по рамену, говораше му нешто маџарски |
ловачки нож.{S} Замоли Маргиту да каже Рајку да остави онде <pb n="199" /> у куту од собе свој |
нека се урежу речи: „Србину, од Расине Рајку, витезу без замерке — Маргита.“ Имате ли гдегод б |
се <pb n="85" /> онда диже и окренув се Рајку и Маргити запита их: „шта мислите?“</p> <p>„ Ја с |
глас слатко, пуно и топло!{S} Учини се Рајку као да са неке свете цркве зазвони сребрно звоно, |
а мирно, озбиљно и свечано.{S} Учини се Рајку да јој глас никада није био тако сладак, тако мек |
вори трепавице па га уморним, и како се Рајку чињаше самртничким, погледом гледаше.{S} Пролазећ |
а за трунку, “ — те речи падоше на срце Рајку као зрна из пушке, па се у исти мах растопише у с |
и с осмехом једног сујетног детета рече Рајку: „шта велиш, нисам ли сад лепша?“</p> <p>Али не д |
вуче унутра у кућу.</p> <p>Маргита рече Рајку да пође с њоме, а кочијаша упути да иде у штале.< |
пламенове и живо кликтање.{S} Изгледаше Рајку као да из оног ћеманета, које мало час онако тужн |
у моје српско поштење!“</p> <p>Ударише Рајку пламенови у образе.{S} Очи му се разгореше топлом |
ац весело додаваше чутурицу и Маргити и Рајку, напивши се и сам, па онда опет настави: „посадиш |
ше.{S} Па се онда окрете према старцу и Рајку, бледа као крпа, отворила уста, разрогачила очи, |
, трже онај шпански штилет, па га сјури Рајку под ребра. <pb n="209" /></p> <p>Рајко трже пишто |
игњечиш...“</p> <p>На ове последње речи Рајку срце бурно закуца.{S} Он се препаде од самога себ |
војим широким а меканим погледима у очи Рајку, и узе да врти главом као да му каже: нема од тог |
путу до Ниша сви погледаху испод ока к Рајку.{S} Она очевидна промена у његовом понашању, она |
земљу, диже се сад у висину.{S} Приђе к Рајку, положи му обе своје руке на рамена, загледа се н |
цом.</p> <p>„Хвала Богу! рече тај човек Рајку; „побојах се нећете ни доћи и ево чак узех премиш |
и пуно мирне одважности.{S} Сад се тек Рајку учини да је дивно лепа.</p> <p>„Децо, у урвинама |
а ноге.{S} Старац господски махну руком Рајку, дајући му знак да може ићи.{S} Рајко се поклони |
ругу па и трећу главу Арапову, онда већ Рајку поста јасно да она тихо и равномерно дише, и да ј |
у који се завукао био, спусти га у руку Рајку да јој га придржи, а сама, намештајући ћерћелију |
, синко, много омилио,“ говораше старац Рајку; „све бих рекао да си ти онај кога одавно меркам, |
јеца, просто грцајући од плача.</p> <p>Рајку се најпре учини да се негде неко велико сребрно к |
срна утече у пустињакову пећину.</p> <p>Рајку се за неколико тренутака било смркло пред очима, |
, па ћеш чути шта ће ти казати!“</p> <p>Рајку закуца срце бурније.{S} Као да га неко узе за обе |
пренеражен. „Комшија, тебе канда хвата ракија? “</p> <p>— „ Јок вала; него ето ухватио ја њу п |
ра, е баш брате знају каква треба да је ракија!{S} Жестока!{S} Валах да <pb n="45" /> спустиш с |
викну: „Брзо оче, дај воде или вина ил’ ракије, дај ако се може да одржимо живот, који се у гос |
во, право!{S} Дао си ми ватре ватром од ракије; треба да ти вратим ватру ватром од њеног чардаш |
p> <p>„Е да црних калуђера! валах такве ракије нема у свем Алаџа-Хисару!{S} У ком си је манасти |
једном руком за његову руку а другом за раме његово.{S} Обадвоје стојаху позадуго пред стеном, |
ко. „Одмах сикиру у руку, једно осје на раме, па право у луг Аћиму!{S} Да му помогнеш кола опра |
ударац, Маргита му метну руку своју на раме па му рече :</p> <p>„Чекај молим те!{S} Ко зна шта |
тивно стара Ружа и положи своју руку на раме Маргитино, која, онако пребачена преко ковчега Рај |
>Маргита метну своју десну руку на лево раме Рајково, па ту наслони своју главу. „Пусти ме,“ ре |
ко!{S} Није право да ти на твоје женско раме примаш терет, који моје мушко раме може да понесе! |
нско раме примаш терет, који моје мушко раме може да понесе!“ рекао би Рајко, па узео опет да к |
ом!“</p> <p>То рече, узе чутуру о једно раме, сиџаде пребаци преко другог, па полагано изађе.</ |
а рукама својим обеси му се она о десно раме, и са слободом и поверљивошћу сестринском према бр |
ут долажаше из срца његова, или са лева рамена његова, то не знађаше ни сам; али знађаше да ниј |
<p>Она нежно скиде руку његову са свога рамена и рече:</p> <p>„Пусти ме, Рајко, да се код ње ис |
ји је покривао господска прса и јуначка рамена?“</p> <p>— „А, сад видим!...{S} Сад те разумем!{ |
ђе к Рајку, положи му обе своје руке на рамена, загледа се неколико тренутака својим крупним оч |
ше ни сам; али знађаше да није са десна рамена, јер је ту лежала њена рука, на коју она баш мал |
јермелином постављени плашт, који је са рамена онога старца падао на престо.{S} Један је младић |
з деснице Маргитине, скиде њену руку са рамена свога, одгурну је обема рукама својим, али тихо, |
и некој приступа, дотаче се руком њеног рамена, и рече само — опет шапутом као да не разбуди св |
оге Циганинове све до колена, а руке од рамена до лаката.{S} Требало би времена док би га и ко |
емадан од црвена сукна, из којега се од рамена спуштаху пошироки рукави од дебела сељачка платн |
о да су се помамили; засукали рукаве до рамена, завалили турбане и сарколе, витлају дугачким та |
а у поље да се пред њим бацамо камена с рамена, да се надскакујемо, надтркујемо и да гађамо из |
шта окусили нису, беше склопила руке на рамену Рајковом, па на њих спустила главу своју.{S} Пад |
-Бекирове ковачнице.{S} Обесио о десном рамену неку повелику чутуру, а под левом мишицом носи в |
ред самог старог посланика корача.{S} О рамену носи дугу пушку арнаутку, чврсто се утегао широк |
гледао к мени.{S} Имао си дугу пушку о рамену... <pb n="39" /> А, сад видим!...настави она виш |
пад устаде и приђе Рајку, потапка га по рамену, говораше му нешто маџарски и заврши рекав три п |
кад чу приђе к младићу и потапка га по рамену као да му одобрава.</p> <p>„Е баш ми је жао, што |
павао, али кад отвори очи виде да је по рамену покривен својим малим гуњцем и да поред њега сед |
што те видим да си се препала него ова рана.{S} Не бој се!...{S} Неће ни бити ништа!" говораше |
умрети!“ прихвати Ружа.{S} Даће Бог да рана није опасна.{S} Доћи ће лекари, а на великом су гл |
ето видите, обнесвеснуо је!{S} Бојим се рана је на злом месту ! “</p> <p>— „Еј, мој Рајко, зар |
ртине, зар нема нико у селу ко је вичан ранама ?{S} Има ли какав стар човек или каква баба вида |
мене хладној туђинској нези предао.{S} Ранио си ме другом стрелом, кад си мој први девојачки з |
давио си у потоку горких суза мојих.{S} Ранио си ме првом стрелом, кад си ми младој младу и неж |
се то путује!{S} А сутра опет ваља рано ранити; далеко је тиха вода Дунаво !"</p> <p>Маргита от |
кад се то путује!{S} А сутра опет ваља рано ранити; далеко је тиха вода Дунаво !"</p> <p>Марги |
Е шта ћеш?{S} Иди па спавај; ваља сутра рано полазити!“ рече патер.</p> <p>„ Мислиш ли ти да он |
земљу ову?!“</p> <p>Танка сива маглица ранога јутра растањивала се све више и више, као да се |
е.</p> <p>"Метнуо сам му хладне крпе на рану и привезао је!“ говораше Мартин шапутом.{S} "Него, |
ми твоје муке ако узживиш... опрости ми рану смрт своју, ако им се жива нећеш да предаш!"</p> < |
отпашем младога витеза и да му превијем рану.“</p> <p>Маргита и Ружа изађоше у предворје.</p> < |
ну рукама, а срце јој се следи. „Где си рањен, јадни мој Рајко?!“</p> <p>„Па немој се тако преп |
</head> <p>„Бога ми, госпођо, ја сам ти рањен?“ рече Рајко мирно задевајући празан пиштољ за св |
лези... знаш да си ми као брат, а овако рањен и више си ми!“ говораше Маргита нежно. <pb n="211 |
гу собу!“ рече Маргита блеђа и од самог рањенога Рајка, па га узе под руку и поведе. „Мартине, |
се смркло обишао сав Крушевац.{S} Моја Расина није далеко одавде и имам овде добрих познаника. |
куд је себе Морава! а куд још даље моја Расина!{S} Тамо су негде иза оних планина!...{S} Чудо, |
гласом да говори:</p> <p>„ О витеже, од Расине Рајко, — хвала теби на витештву твоме!{S} Не пад |
астовом нека се урежу речи: „Србину, од Расине Рајку, витезу без замерке — Маргита.“ Имате ли г |
је много драже.{S} Ја сам верна љуба од Расине Рајка! — Сад нека дођу људи, нека затворе ковчег |
аргита осећа.{S} Рајко... мој витеже од Расине Рајко.... дај да се Маргита с тобом овде опрости |
почне, онда ћеш ти као војвода Рајко од Расине, да продреш у рудничке планине, да дигнеш нешто |
еш се ти, али само као војвода Рајко од Расине, вратићеш се да ослободиш и усрећиш свој народ.{ |
" /> <div type="titlepage"> <p>РАЈКО ОД РАСИНЕ</p> </div> <pb n="x" /> </front> <body> <pb n="1 |
" /> <div type="titlepage"> <p>РАЈКО ОД РАСИНЕ</p> <p>ПРИПОВЕТКА С КРАЈА XVII ВЕКА</p> <p>НАПИС |
>— „Рајко,“ одговори он; „зову ме и „од Расине Рајко“ јер ми је задруга у Расини.“</p> <p>„Рајк |
„Страхињом", ван дома је познат као „од Расине Рајко“.{S} Ја га зовем „Амиџа-заде".{S} Млад је; |
и „од Расине Рајко“ јер ми је задруга у Расини.“</p> <p>„Рајко,“ поче она тако милозвучно, да с |
молитвом и поменом.{S} А јави мојима у Расини!“ Саже се па с пуно побожности пољуби старца у р |
е дај Боже да овде умрем, јави мојима у Расину, и старцу на Вујну...{S} Пошљи паре за ону скелу |
ји људи после неколико дана испратили у Расину у моју родбину, која би је чувала и пазила као а |
ана, што га је око врата носила, био је раскинут и спуштао се у снежнобелу долину између две сн |
и тек се накашља, а двокрилна се врата расклопише силним једним ударом, Мартин, са поносито уз |
опај, па скичи, поплаших се, Бога ми ће раскопати сву урвину!{S} А мене Турци стегоше; витлају |
силом часнога прста, на Коме је Христос распет био, и силом Богородичиног сна, који ево у амајл |
ва, нек растрезне ко је још пијан, нека распитају и доведу амо свакога, ко ма и уображава да не |
Мислио сам како да вам у том помогнем, распитивах пријатеље и нађох да може да буде.{S} Ево ка |
одавде и имам овде добрих познаника.{S} Распитивах их о оној робињи.{S} Сви ми веле да је Маџар |
у кухињи.{S} Кад је стигла поноћ, баба расплете своје седе косе, скине се са свим гола и узме |
Маргита изађе — обучена у белу свилу, с расплетеном и низ плећа спуштеном косом.{S} У руци је н |
S} А радним данима би у вече, кад сврши распоред за сутрашње радове, посадио све задругаре по с |
ештени па зарђали, јер се прва два брзо распршташе.{S} Кад Рајко узе намештати и онај трећи на |
тка уста већ до сада пољубио, тај јелек распучио, тај вилински стас пригрлио... веруј, не би се |
аке, ударише пијани гости у смех!...{S} Расрди се старац младожења па право на Борчију да га ру |
ових оклопника беху два повисока млада раста, којима и стабло и грање и лишће беху од сувога з |
ице.{S} Поред и једног и другог златног раста, стојала је, и управо иза њега плашљиво на златне |
је гроб овде у бари где нема ни липе ни раста.{S} Еј, славна Шумадијо !{S} Некако је милије и у |
, док последње врсте „свадба била па се раставила, — сваки оде своме завичају, — оста Јанко на |
и сетности „био је дан кад се од старца растависмо; и била је ето једна ноћ; и ето нам ове зрак |
ојали пред оном стеном што их од пећине растављаше.{S} Дуго су са све већим напрезањем и притај |
па показа руком на оно што се иза овог растављеног престола подизаше уз зидину.</p> <p>На једн |
а им прича шта се све десило од како се растадоше, па се прекидаше само да их понуди гутљајем н |
оме ће око по ноћи сребро да топе.{S} И растадоше се оба задовољна.</p> <milestone unit="*" /> |
ебе, нити ће ми теже бити да се с тобом растајем.{S} А већ није нам друго!{S} Нека је хвала Бог |
и нађох правога оца.{S} И сад ето да се растајемо, може бити никад да се не видимо!{S} Али знај |
Ниш са већ готовом одлуком да се с њиме растају. </p> <p>Кад се вратише са походе паши нишком м |
с хлебом и вином.</p> <p>Тежак им беше растанак.{S} Баш се све троје заплакаше. <pb n="166" /> |
сакупимо драговољце, опет ће једном дан растанка доћи!..{S} А кад тај дан дође, онда, тамо у он |
рећно доведе!“</p> <p>— "О, још немој о растанку ни да помињеш!{S} Него опет, и ако ће проћи вр |
</p> <p>Танка сива маглица ранога јутра растањивала се све више и више, као да се растапала у р |
појила мирисним дахом својим, а узгред растапала по неки панцир од сребра и по неко јуначко ср |
стањивала се све више и више, као да се растапала у росу којом се трава свуда у наоколо оросила |
ји дан доћи и дан, у који ми се од тебе растати ваља.{S} Бога ми, да си ми по сто пута род, не |
г водовода.{S} Него ето ћемо се скоро и растати, а ништа нам ниси причала о твоме робовању у Ту |
пад као да нису смела да огледају своју растегљивост о девојачке груди ове младе жене, које су |
оснизак један, право и равно пресечен — растов пањ.</p> <p>„Шта ли му је ово сад?!{S} Кад углед |
по средини остало само сељачко седало — растов пањ!“ рече Рајко, замишљен ставши између она два |
и: „е, баш ме копка да знам шта ће овај растов пањ овде?!“</p> <p>— „Махни се пања него казуј а |
није ни од сребра ни од злата, него од растова стабла; и његов сабор није од властеле и владик |
ком грађом па им прсла осовина, те Аћим растоварује љуто кунући и кола и мајстора који их начин |
м засађена.{S} Чинило му се као да кроз растове шуме шумадијске бруји поветарац, који се понео |
воје гуњче.{S} Отиде за тим доле к оним растовим столовима, изабра један велики плашт од златне |
/p> <p>Рајко отвори она сниска врата од растовине и онда њих двоје угледаше пред собом једну ма |
ити у ковчег оловни, а овај у ковчег од растовине.{S} На сребрном штиту на овом растовом нека с |
високи столови од дебеле и већ поцрнеле растовине, изрезане у свакојаке шаре, слике и прилике, |
ним кандилом, које изнад једних сниских растових врата гораше сад већ последњим капљицама уља, |
растовине.{S} На сребрном штиту на овом растовом нека се урежу речи: „Србину, од Расине Рајку, |
х, и пре него ће ући у густу једну шуму растову, зачуше како од скелеџијског чардака пушке пуца |
" /> спустиш сребрн талир у њу па да се растопи!" говораше Циганин облизујући се.</p> <p>„Да је |
осио; баци је у ону кључалу воду, те се растопи, као да је од жутог воска, а <pb n="194" /> не |
и ни сам казати!{S} Велика једна милина растопила ми је срце у чудновату неку тугу, какву никад |
јку као зрна из пушке, па се у исти мах растопише у сладак мелем.{S} Рајко осети како му срце з |
сто било да се на челик-потковицу поспе растопљено сребро те посребри?“ питаше он.</p> <p>„Не з |
Ако је тамо нека нечиста авет, нека се расточава пред вашом силом, и нека се чисти са нашега п |
е ево престо разглавио у кукове своје и расточио као буре кад му прсну обручи, а по средини ост |
ао стресаше. „Ух, пре нека ме и самсови растргну, пре нека умрем сваком другом смрћу, само да м |
/> куће, нек разбуде ко год спава, нек растрезне ко је још пијан, нека распитају и доведу амо |
ц сав поражен; „да Бог да га вуци живог растрзали, а већ тамо ће га сотоне усијаним клештима ву |
ужја.{S} По даље иза ове гомиле ишли су растројено и полагано чауши с великим тојагама.{S} Тек |
а свога цара, а Маргита остаде да гледа растужена у старог деспота и у два лепа а слепа млада д |
ита се осећаше не само узбуђена, него и растужена и пуна неке чудне слутње. „Ко зна,“ рече, „мо |
тљену, слику, и осећаше како му се нека растуженост краде у срце.</p> <p>„Еј, Боже благи, да л’ |
ежности, и имала је у себи нешто што је растуживало.</p> <p>„Ко је ово?{S} Како је господствен |
о као неки разглављени и у делове своје растурени престо.{S} Што је Рајка највише зачудило, беш |
>„Нема друго, него одмах сад ја идем да растурим лажне пријатеље.{S} Ако ме ко нападне, имаће к |
роз косу један пут и други пут да главу расхлади, извади из свога гуњца убрус те убриса зној са |
ом.{S} У руци је носила један диван тек расцветан пупољак беле руже, а на једном прсту од леве |
а останеш и да спремаш војску.{S} А кад рат почне, онда ћеш ти као војвода Рајко од Расине, да |
о да су се џиновски оклопници, у пуноме ратничком округу, поређали један до другога, да чувају |
е што је по Београду слушао о последњем рату између султана и ћесара.{S} А старац њему причаше |
тих људи у твоме народу.{S} У последњем рату, имао сам ја, вели, у мојој војсци и Србе драговољ |
.{S} Рекох ево ње.{S} Туркиња, Чивутка, Рацкиња, ко ће је знати!{S} Видим има очи, има стас.{S} |
ики двоглави орао од сребра, погнуо се, раширио крила таман <pb n="110" /> да полети, као да хо |
заше се велики двоглави орао од сребра; раширио крила па као да, полећући у висине кликће, тако |
ине, а не од страха.{S} Зајецах гласно, раширих руке, потрчах и — скочих у Мораву! "</p> <p>Мар |
ј шпански штилет, па га сјури Рајку под ребра. <pb n="209" /></p> <p>Рајко трже пиштољ.{S} Али |
ком покривених то је село; а видиш онај ред високих јабланова? е, то ти је пут који из села у д |
ик незгодно сеђаше, леже поређани у два реда десет немачких талира све нових новцатих.</p> <p>„ |
де; виде и с једне и с друге стране три реда камених широких полица на стубовима од камена, а н |
ј царица преклињаше свих девет Југовића редом, да јој бар један брат од заклетве на двору остан |
о самог иконостаса, погледаше све иконе редом док не дође пред велику икону на којој Богородица |
томе брзоруки момци напунише све пехаре редом, онда један старачки а промукли глас озго <pb n=" |
буде воља божја!{S} Причаћемо ти све по реду, само ако нас пустиш да се гдегод овде преко ноћ с |
а Рајко прихвати: „причаћемо ти све по реду оче.{S} Није ово младолики јаничар, већ је ово мла |
Рајко узбуђен и онда узе причати све по реду како га је, како рече, нечастиви три пута искушава |
„Молим!“ викну старац строго; „сваки по реду !...{S} Рекох ево ње.{S} Туркиња, Чивутка, Рацкиња |
е она спази да јој танка тканица није у реду.{S} Извуче онај низ мерџана из тајанственога збега |
црна кожа на образима, искезио зубе, па режи као бесно псето.{S} Али она се не макну с места.</ |
јој мишице од челика, и додаде му га не рекав ни речи, него само гледаше га право у очи, као да |
њихов разговор, дотакнув патера руком и рекав:</p> <p>„Кажи господи: на ову је кулу Голубан, ве |
ну, говораше му нешто маџарски и заврши рекав три пут српски: „напред! напред! напред!“</p> <p> |
замишљено загледала у бару испред себе, рекао би човек да је ово све једна безгласна и безживот |
и занео да клизнем, јер из њених очију, рекао бих, трепти и светлост и светиња од које нечастив |
помамно.{S} Велика је вика у пећини.{S} Рекао бих да се свађају ако се још и не бију!“</p> <p>И |
, који моје мушко раме може да понесе!“ рекао би Рајко, па узео опет да куца у камен.</p> <p>По |
краљевских јелчија а царевих гостију?“ рекао би запрепашћен <pb n="21" /> Хасан; „него ето, по |
бром проћи ако тамо ударимо! “</p> <p>„ Рекао бих да је глас Милисава кнеза из Доње Букве!{S} Б |
све славно измири, и њихов господски а рекао бих и — твој сиротињски понос.{S} Ето, нека прихв |
ац весело; „ко ће као Бог?!{S} Право је рекао псалмопевац Давид: „кто Бог вели, јако Бог наш; т |
да мрдну!{S} Шта ли би мој стриц Павле рекао на све ово?!“</p> <p>И онда би узео да премишља ш |
о и поуздано знао шта би му стриц Павле рекао да је жив, и шта би радили онакви српски јунаци к |
стари би се барон Арпад само осмехнуо и рекао: „красно момче!{S} Добар јахач а и коњ му добар!“ |
ти над његовим двором у Крушевцу, па би рекао: „хвала Богу, моја Милица шаље ми ено звездани по |
моји новци били па се ја питао, ја бих рекао: да се поделе сиротињи, нека моли Бога за здравље |
милио,“ говораше старац Рајку; „све бих рекао да си ти онај кога одавно меркам, не би ли нашао |
би узео да премишља шта ли би му стриц рекао, па онда пређе да се пита: а шта ли би на то рекл |
да нађе, ако може, своју кућу.</p> <p>„Рекао бих да се од двора чује свирање, певање и усклица |
а сам јој се, причала сам јој ко си ти, рекла сам јој, да ти не замери што си од друге цркве, ј |
са деликатно срезаним носом за који би рекли да је дивна копија у слоновој кости са статуе как |
нда пређе да се пита: а шта ли би на то рекли Бан Страхиња и Краљевић <pb n="24" /> Марко?!{S} |
дан, у који је моје слабо и очајно срце рекло: па тебе или никако и нема, или ако те има, ти не |
еколико тренутака, па се онда устави да рекне:</p> <p>„Што је право, право!{S} Дао си ми ватре |
долап у зиду од кухиње, који кад отвори рекне му: „гледај сад и добро утуви своју суђеницу да н |
S} А кад ја остах сам, ја се прекрстих, рекох: „слава теби, Боже мој, слава теби! “ и потрчах д |
у старац строго; „сваки по реду !...{S} Рекох ево ње.{S} Туркиња, Чивутка, Рацкиња, ко ће је зн |
а све, нема ту помоћи ни ослобођења.{S} Рекох Бекри-Бекиру: „ево дајем ти реч нећу бегати, прис |
дише ме на ластавицу и доведоше амо.{S} Рекох Турцима: „док ви одаберете грану и наместите све |
са сребрних грошева. „Не треба ми то !“ рекох му, „него дај ми чету акинџија, да се осветим мом |
кад угледах реку. „'Го ће бити Морава!“ рекох, „ах, да ли ћу наћи какав чун, па да се њиме низ |
је право или да те отму ил’ откупе, ја рекох у себи: „може им се! немају они <pb n="126" /> ни |
урцима, па одоше својим послом!{S} А ја рекох да огледам да ти послужим, те да се ропства избав |
{S} Имам у њима нешто чисте преобуке па рекох: могу у мајстора дуго остати, а неко може доћи па |
а грехота, а од људи — Бога ми, мал’ не рекох нешто!....{S} Баш је <pb n="18" /> велим грехота |
едне поред барона Отмара — гле, мало не рекох Османа!{S} Ха, ха, ха!{S} Барон Осман је удовац, |
рамота; него му стадох чизмом на прса и рекох му: „ево си погана звери у мојој руци! могла бих |
па да се њиме низ реку пустим!“ Тек то рекох а учини ми се да чујем вику неку и лавеж паса у д |
укоше ме и истукоше ме.{S} Кад се дигох рекох им: „кажите грофу запамтиће он ово !“</p> <p>Па с |
мном. „Хајде у Крушевац санџак-бегу! “ рекоше ми. „Заветовао сам се,“ прихватих ја, „да за сед |
еченица.{S} Кад је искамџих од калуђера рекоше ми: има јој двадесет и пет година.{S} Ја је носи |
их богиња?{S} Сви лекари и све видарице рекоше: нема ништа од ње!{S} Ја му се молих да је приди |
ина не вреди питати, јер ми вечерас сви рекоше да је он одбио велике новце <pb n="16" /> које с |
Рајка срце престало да куца.{S} Кад то рекоше Маргита пред њима и пред свима својим млађима па |
себност.{S} Моје очи мирно погледаше на реку, која тако бистра, тако тиха, нешто канда мени шап |
ли ћу наћи какав чун, па да се њиме низ реку пустим!“ Тек то рекох а учини ми се да чујем вику |
већ било прилично одскочило кад угледах реку. „'Го ће бити Морава!“ рекох, „ах, да ли ћу наћи к |
quote> <p>Али кад се оно српске војводе Реља од Пазара, Милош Обилић, Милан од Топлице, Љутица |
Милоша Обилића, па Страхинића Бана, па Рељу Крилатицу, па старог Југ-Богдана, па толике друге |
<p>„Сибињанин Јанком?!“ упаде му живо у рен .{S} Маргита; „то је наш маџарски јунак Хуњадија Ја |
досно узбуђен; „чу ли госпођо шта одзив рене: „живога Бога!“ И не треба нам бољи одговор.{S} Не |
облизујући се и машући кудравим својим репом.</p> <p>„Мартине, познајеш ли ко је ово ?!“ питаш |
ед пашу, повиках: „Алах-ил-Алах Мухамед ресулах! “ потурчише ме; поклони ми паша неколико кеса |
" /> <p>— „Хајде да погледамо где смо!“ рећи ће Рајко Маргити. „Старац ће доћи по нас кад се от |
ске бубњеве.{S} На то ће стари посланик рећи нешто што патер преведе Рајку овако :</p> <p>„Њего |
па да је и другима каже.{S} Што ти знам рећи то је да нисам светац, него грешник пред Богом!“ О |
ак до у срце његово.{S} По дужем ћутању рећи ће Рајко!</p> <p>„Ти си госпођо уморна.{S} Али се |
притисне један невин пољубац на топла, реци баш на слатка, уста једне поштене младе жене, па ћ |
е га остављати ни у Руднику ни у Кривој Реци, где је дворове имао у којима је радо становао, не |
азумљиви говор маџарске господе.</p> <p>Реци господи да се мичемо даље!{S} Ово је једна робиња |
„наш будући кардинал од винове лозе има реч!“</p> <p>Устаде патер Амброзијус у мртвој тишини и |
устима, али на која не могаше ни једна реч да изађе.{S} За неколико тренутака владаше мртва ти |
а.{S} Рекох Бекри-Бекиру: „ево дајем ти реч нећу бегати, пристајем да те служим, да носим воду, |
! “ </p> <p>„Истину велиш?“ упаде јој у реч Рајко изненађен и пуно заинтересован овом причом.</ |
сад тек видим!" упаде му Маргита живо у реч; „сад тек видим ко су твоји учитељи....{S} Марко... |
<p>„Чекај, молим те,“ упаде јој опет у реч Рајко; „је ли та жена, што ти је на сну долазила, г |
аргита, ударив живо гласом на ону другу реч и махнув руком као и да покаже, како доиста од тога |
аника, допустио себи да каже само једну реч: „бињеџија!“</p> <p>А и у маџарске би се господе ли |
је њеном господару на откупе понудио ! рече Рајко.</p> <p>— „На откупе?!“ викну Циганин као пу |
едланом ластавицом.</p> <p>„Хвала Богу! рече тај човек Рајку; „побојах се нећете ни доћи и ево |
акрдије!“ „И ја велим: доста лакрдије!" рече Маргита мирно. „Избављена из турског ропства, вите |
n="73" /></p> <p>„Кћи земље маџарске!" рече она мирно али и свечано.</p> <p>Рајко је међу тим |
ова четири талира у четири потковице!" рече Циганину и положи му их на длан.</p> <p>Циганин их |
моје сиџаде и додај ми из њих конопце!" рече Рајко младој Маџарици која већ беше скочила на ног |
се наши стари јунаци и господа појили!" рече Рајко.</p> <p>Док он тако још збораше, Маргита се |
ио?" питаше Рајко.</p> <p>— „На сабљи!" рече Бекри-Бекир поносито. „Хоћеш да ти причам како је |
ад ће стићи лекари, па ће те извидати!" рече му она.</p> <p>— „То је добро.{S} Па ћемо онда зај |
ак!“</p> <p>„Смејеш се мојој простоти!" рече јој гласно а сав поцрвене од стида.</p> <p>„Није, |
ако!{S} Бог је добар па ће нам помоћи!" рече Рајко сад већ с великим поуздањем. <pb n="38" /></ |
е, а и онако је још дуго до пола ноћи!" рече Рајко, па онда наслони грлић од чутуре на своја ус |
Да је додамо мало и твојој мајсторици!" рече Рајко погледав к младој жени, која се шћућурила на |
теже!...{S} На какве те труде стављам!" рече му тихо.</p> <p>— „Нису то никакви труди.{S} Право |
У здрављу да Бог да да се опет видимо!" рече Рајко, пољуби се с Јовом, који му бејаше некаква с |
<p>— „Та само да стигнемо у Маџарску!" рече Маргита; „видећеш, мој старац мене толико воли, да |
а скине својих погледа са ње. „Бадава," рече сам себи, „што јест, јест ; и кад спава лепа је, а |
тарац да се крену.</p> <p>„Причекајте," рече им; „ја сам већ ударио белеге које ће сељаци оздо |
велика невоља.</p> <p>„Вала, госпођо," рече Рајко Маргити; „ако ти Бог помогне те стигнеш у св |
<p>„Не знам то; а можда би и то ваљало" рече Рајко. „Него, чекај молим те, има још и друга једн |
књига и листина, којих је једна одаја, рече, доле под земљом пуна пунцата. „Вас двоје сте виде |
{S} Она је стеже у својој и, пустив је, рече: „сад, хајде, напред, води како знаш!“</p> <p>„Хва |
о да је чуо шта она сама у себи говори, рече: „ама и ја се питам, је ли ово сан, или машта, или |
огу да остану да пију до зоре, а зором, рече ми Ружа, кренуће се у Сегедин на венчање!“</p> <p> |
нутака, и више да би Маргиту ослободио, рече јој: „а знаш ко ће то бити?{S} Сад се сетих да сам |
кад спусти чутуру поред себе на асуру, рече:</p> <p>„Е да црних калуђера! валах такве ракије н |
ало босиљка.{S} А баба се заплака: „ех, рече, кад милостива госпођа грофица хоће да босиљком ок |
га?“</p> <p>— <hi>„Живога Бога?!“ </hi> рече Рајко радосно узбуђен; „чу ли госпођо шта одзив ре |
ом, као хитра срна, спусти на земљу.{S} Рече нешто на маџарски Маџару кочијашу, који потера <pb |
е стене.{S} А и твоја је рука хладна! “ рече он.</p> <p>„О, мене је страва нека ухватила.{S} Ка |
на венчање!“</p> <p>— „То је истина! “ рече Мартин очајавајући.</p> <p>„Нема друго, него одмах |
амога срди. „Е баш сам неки сметењак! “ рече сам себи.{S} Па онда виде свој убрус; скиде га са |
— јер ја се Турцима жива не предајем! “ рече Маргита.{S} Усправила се, подигла главу у вис, лиц |
ушам него да овај мед у устима топим! “ рече Маргита, па јој онако уморној очи затрепташе топло |
о ли кошуљу до појаса, па ма ме убио! “ рече млада Маџарица.</p> <p>„Нећеш?!“ дрекну Циганин па |
па поче да једе с њоме липов мед. „А, “ рече она са несташним осмехом на уснама и у онима, „па |
!{S} Мало ме њиме не палацну у образ !“ рече Рајко па трже копље те се врата приклопише.</p> <p |
тао, ил’ бих ја њему главу размрскао !“ рече Рајко.</p> <p>— „Еј, болан Рајко! па да си га убио |
же доћи па однети и теркије и чутуру !“ рече Рајко као да му објасни што му тако товаран дође.< |
завади због оних заватина у потоку ?!“ рече Марко. „Одмах сикиру у руку, једно осје на раме, п |
ег.{S} А да није то тамо Бенглер-бег?!“ рече пијани старац, па се окрете према Рајку и гледаше |
ли ће најпосле да буде од нас двоје?!“ рече она својим слатким гласом.</p> <p>То није био глас |
„Од запаљених ритова!{S} Како не би?!“ рече Рајко шаљиво.</p> <p>„Ништа за то.{S} Моја се земљ |
одмах лакнути!{S} Него... шта је то?!“ рече Маргита сва усплахирена, па сави главу мало на дес |
„Е, онда нема ништа!...{S} Све бадава!“ рече старац невесело, и чисто клону пун очајања.</p> <p |
а млада жена највише о накиту и снива!“ рече Рајко као да је некакав <pb n="141" /> старац пун |
они били господа, била сам ја госпођа!“ рече Маргита поносито; „ако су они јунаци, и ја сам кћи |
а да је се нагледа. „Еј, јаднице моја!“ рече опет са тешким уздахом, и однесе је у велику двора |
мислите?“</p> <p>„ Ја сам се смислила!“ рече Маргита мирно и готово хладно. „Рајко, који ми се |
ти. <pb n="112" /></p> <p>— „Не, нема!“ рече усправивши се. „Мислила сам да је то можда пањ на |
иташе је <pb n="195" /> гроф.{S} "Има!“ рече Манда. — „Па што ти то дете кријеш од мене?!“ „За |
га питај! “ “</p> <p>„Таква ти је она!“ рече Циганин чисто као жалећи се на своју несрећу. „Бес |
</p> <p>„Ето то је пред нама Нађ-Бања!“ рече Маргита Рајку, показујући му руком; „ова гомила ку |
питаше Рајко.</p> <p>— „Како ода шта!“ рече Циганин; „мајстор сам од ћеманета; мајстор сам нал |
њих?“ упита га Маргита. „Нисам ништа!“ рече Мишко; „видех их у српскоме шору у једној малој си |
икој тузи предавати!{S} Ево вам цвећа!“ рече нежно и жалостивно стара Ружа и положи своју руку |
!“ „0, грозим се и да погледам натраг!“ рече Маргита, па се сва стресе. „Ово ми је први дан сре |
с отиде с весларима у брдо у виноград!“ рече дечко; „баш говорише нико неће тако сабаиле ударат |
к Хуњадија Јанош! “</p> <p>— „Ене сад!“ рече Рајко, па је погледа зачуђено; „Бог с тобом, госпо |
очи њене.</p> <p>„Срећа те нисам труд!“ рече она са тихим осмехом; „запалио би ме те бих изгоре |
чекића о наковањ.</p> <p>„Ево је иде!“ рече младић па се подиже са онога камена и пређе те се |
еш!“</p> <p>— „Е, у добри час да буде!“ рече Рајко радосно и поносито. „Имај надежду у Бога и и |
.</p> <p>— „Откуд ја могу знати ко је!“ рече Маргита.</p> <p>„Е да ти кажем!{S} То је наш цар Д |
е човек гласно насмеје?"</p> <p>„Није!“ рече Рајко пресудно; „није да се насмеје него да се зап |
<p>„Дижи се са тога места, дете моје!“ рече јој благо.{S} И Циганчица се без речи, освојена и |
дника.</p> <p>„Овуда немамо куда даље!“ рече Рајко попев се по степеници и покушавајући да плећ |
</p> <p>„Улазите унутра и не бојте се!“ рече им старац.</p> <p>Рајко уђе први, провукав се гото |
исам поред тебе!“</p> <p>— „Не бој се!“ рече јој Рајко, па узе и даље да ослушкује.</p> <p>Али |
хом.{S} Тако сте бледи и тако дрхћете!“ рече Ружа Маргити, која ћуташе па се само стресаше, као |
Ако не би ти хтео, Мартине, ево ко ће!“ рече Маргита, показав руком на Рајка.</p> <p>— „Та како |
светљени прозори од једне велике куће!“ рече Рајко.</p> <p>„Терај право у двор!“ викну Маргита |
мах врати.</p> <p>„Примичу се скотови!“ рече он не толико уплашен колико љутит, и шкргутну зубм |
тлић и ибрик.</p> <p>„Иди сад!{S} Иди!“ рече јој Рајко. „Циганину кажи да сам те питао, уме ли |
а ти, госпођо !{S} А Бог нек нас води!“ рече Рајко радосно узбуђен и пође напред. </p> <milesto |
е хтедох у светлост без тебе.{S} Ходи!“ рече Рајко и одмах пође напред.</p> <p>Узани ходник у з |
и!"</p> <p>„Ако нису они, нисмо ни ми!“ рече Рајко са свим мирно, па онда настави: „е, баш ме к |
она.</p> <pb n="59" /> <p>— „То си ти!“ рече јој Рајко. „Небо тебе види, па звездом звездама ја |
будеш!{S} Даће Бог, све ће добро бити!“ рече Рајко храбрећи је.{S} Али му и самом срце бурно ку |
и па спавај; ваља сутра рано полазити!“ рече патер.</p> <p>„ Мислиш ли ти да она робиња сад спа |
мном, и нека нам је сам Бог у помоћи!“ рече стари Мартин, па пође напред.</p> </div> <div type |
е напред, показуј пут у караван-серај!“ рече му патер.</p> <p>— „Добро, кад тако заповедате!" п |
ј се!{S} Ходи само да ми будеш сведок!“ рече јој, па је узе за руку и поведе доле у велику двор |
поуздах у Бога, и ево се у њ и уздам!“ рече он скромно.</p> <p>Заћуташе опет обадвоје.{S} Ласт |
се срце размекшава.</p> <p>— Не знам!“ рече Рајко; "не знам, мањ’... чекај молим те!... јест, |
наш ли шта је то?!“</p> <p>— „Не знам!“ рече Маргита усколебаним гласом и нешто као устежући се |
вани.</p> <p>„А, сад се тек разабирам!“ рече Рајко; „ово је подземна оружница онога града била! |
ити маџарске господе ?“</p> <p>„Јесам!“ рече Рајко мирно.</p> <p>„Јесте, сад се добро сећам!“ п |
оком дође до њих. „Окована су гвожђем!“ рече, „али нису забрављена!“ Повуче <pb n="96" /> за ал |
, само кад си задовољна мојом службом!“ рече Рајко пун задовољства, па се диже. „Време је, да п |
ако је право баци се на ме и каменом!“ рече Рајко узбуђен и онда узе причати све по реду како |
ми се враћати брзо светом оцу у Вујан!“ рече Рајко.</p> <p>— „Од <hi>тога</hi> нема ништа!“ при |
смео цењкати.{S} Ето, дај длан у длан!“ рече Рајко и замахну добро и опали својим дланом у длан |
p>„Како је... крупан овај твој мерџан!“ рече Рајко нешто као запињући, и збуњен гледаше у мерџа |
тало само сељачко седало — растов пањ!“ рече Рајко, замишљен ставши између она два лава а пред |
Е, онда неће бити што сам ја домишљао!“ рече Рајко невесело; „ја помислих да ти се то јављала н |
<p>„Нешто ме је страх да идемо у лево!“ рече Маргита; „старац ти је довикнуо да се држиш десно. |
<pb n="94" /> <p>„Не бој се, госпођо!“ рече јој; „ево мене!{S} Нешто ми се смучило.{S} У души |
> <p>„Није право што говориш, госпођо!“ рече Рајко; „ја те наведох да бегаш, ја те доведох у ов |
, али још пуно крепка.</p> <p>— „Ружо!“ рече јој Маргита, паде јој око врата и пољуби је у обра |
Тешко би нама било да си и њу одвалио!“ рече Маргита па се сва као стресаше. „Ух, пре нека ме и |
чи.</p> <p>— „Ех, па не знаш, ја како!“ рече Циганин, па узе да мига и да се криви на Рајка, ка |
Мене је страх само у мраку.{S} Хајдмо!“ рече Маргита.</p> <p>Узеше да разгледају око себе.{S} У |
</p> <p>„Е, сад у име божје да пођемо!“ рече Рајко. „Ево ја ћу најпре изаћи да видим да нема ко |
на десно пођеш!“</p> <p>— „Да пођемо!“ рече Рајко, па узе оцилом кресати у кремен.{S} Прамену |
е како нам Бог да!“</p> <p>„Да пођемо!“ рече Маргита; „али унапред знам да излаза нећемо наћи!{ |
нас двојица не можемо да се разумемо!“ рече Рајко гледајући посланику право у очи; „све ми се |
p> <p>„Закољи га!“</p> <p>— „Иди жено!“ рече јој Рајко изненађен, па је руком тихо од себе одгу |
<p>„Ево, да сад изађемо на ово платно!“ рече Рајко меким гласом у коме се, у јасном металном зв |
да сиђемо да разгледамо шта је све то!“ рече Маргита.{S} Али пре него што ће са <pb n="103" /> |
ђо да разгледамо све ово чудо око нас!“ рече јој Рајко, па онда с њоме заједно сиђе с последње |
“ питаше Рајко.</p> <p>— „У добри час!“ рече патер; „а ја изађох да те к њима зовем.{S} Ходи ун |
<p>„Како лепо мирише ова зова јутрос!“ рече гласно, тек да нешто почне.</p> <p>Она се сад глас |
лој ширини њиховој.</p> <p>„Није авет!“ рече Рајко са свим поуздано, окренув се Маргити; „да је |
.</p> <p>— „Хајдмо одмах у другу собу!“ рече Маргита блеђа и од самог рањенога Рајка, па га узе |
Али сад дођох по другом једном послу!“ рече Рајко, па махну мало главом на Циганина. „Хајдмо м |
ају!“</p> <p>„Ево лези на ову постељу!“ рече му Маргита. — „А, то не, много је господска!...{S} |
ово иде нека ломњава оздо уз планину!“ рече он.</p> <p>„Јесте, синко!{S} Баш као да је хајка!{ |
да моја поломити мамузе по том камењу!“ рече дежмекасти патер утирући зној, и брижно гледаше за |
{S} Него да седнемо мало на ову плочу!“ рече Маргита.</p> <pb n="182" /> <p>— „Каква је то плоч |
беже, поклони нам га!“ — „Јок, валах!“ рече бег презриво, па уста те ногом одгурну оне грошеве |
е, очи јој беху пуне суза.</p> <p>„Ех!“ рече са дубоким уздахом, кад се трже из заноса, „ово се |
а га ниси заклала?!“</p> <p>— „Хтедох!“ рече она мирно; „али бадава, не могах; сетих се што ти |
ио да га овде сахране! “</p> <p>— „Ух!“ рече Рајко, као згрозив се, „како можеш с једног гроба |
> <p>— „Куд се ти заносиш, мој братац!“ рече патер малко нестрпљиво, па не хте то ни да преводи |
иш се само, јер ти је мука да признаш!“ рече му Маргита нестрпљиво.</p> <p>— „Чекај молим те, г |
ичала, па ти се причињава да их чујеш!“ рече јој старац.</p> <p>— „Није, није оче!{S} Чула сам, |
и говориш а некмо ли да тако и радиш!“ рече Рајко сав пренеражен. „Комшија, тебе канда хвата р |
</p> <p>— „Е, валах ћеш сад да скочиш!“ рече Циганин, па из једног другог корита дохвати неке в |
ена и пуна неке чудне слутње. „Ко зна,“ рече, „можда је мој старац од туге за мном и умр’о?!{S} |
па ту наслони своју главу. „Пусти ме,“ рече му шапутом; „да се на тебе наслоним....{S} Хоћу да |
д вајкада. "</p> <p>„Заповеди јој оче,“ рече Рајко, „заповеди јој да иде да се испава.{S} Уморн |
сећи, ако оно није цар Душан. „За ово,“ рече показујући руком на прилику у средини, „не знам шт |
анина.</p> <p>„Не брините се, госпођо,“ рече јој Мартин; „Мишко већ јури путем у Сегедин.{S} Ја |
ама топлих пољубаца.</p> <p>„Е, Рајко,“ рече му ведра, „сад сам се исплакала, сад ми је лакнуло |
такве шкоде у вас?!“</p> <p>— „У нас,“ рече Маргита поносито, па јој се очи још топлије засвет |
с нама на миру док твоји људи не дођу,“ рече Рајко старцу, па је онда викнуше. <pb n="75" /></p |
ена коју волиш?“</p> <p>„Како да нема?“ рече Рајко без устезања. „Волео сам своју мајку, волим, |
моти свој образ и не греши своје душе?“ рече Рајко, па онда одби старчеву руку на десно.</p> <p |
} А откуда ти знаш да је то цар Душан?“ рече Маргита мирно.</p> <p>„Ниси чула за нашег цара Душ |
<p>„Бога ми, госпођо, ја сам ти рањен?“ рече Рајко мирно задевајући празан пиштољ за свој кожни |
е пања него казуј ако знаш шта је ово?“ рече Маргита па показа руком на оно што се иза овог рас |
„Гледаш ме шта радим, моја добра Ружо?“ рече јој Маргита; „о, кад би ти само знала како је он н |
>— „Ко ме посла?!{S} Како ти то питаш?“ рече Рајко малко збуњено а нешто мало и срдито. „Нико м |
, ко је она?!“</p> <p>„Мени се учини да рече: „ја сам Маргита, грофица од Нађ-Бање, жена грофа |
е копљем неколико пута у врата, па онда рече: „иза ових врата има нека шупљина; или је опет ход |
чита молитву и гроб прелије.{S} Па онда рече Ружи, Мартину и свима својим маџарским слугама: са |
} Поћута мало, и опет се накашља и онда рече: </p> <p>„Плот је слаба а дух је јак!{S} Разумеш т |
ухо к стени и после неколико тренутака рече: „.јест, гребу ову стену и лају помамно.{S} Велика |
енога мајстора Борчија.{S} Једнога дана рече нам Борчија: „хајде, седајте у кола, да се возимо |
прсте.{S} Па онда гласом пуним очајања рече:</p> <p>„О Ружо слатка, шта ћу ја ако он умре!“ — |
рете се Мартину, који је био с њиме, па рече: „ето је она моја суђеница!{S} Иди види чија је!“ |
оте из њена срца, они јој потамнеше, па рече тужно: „узалуд је што бих хтела!{S} Еј, мој јуначе |
“</p> <p>Она окрете главу према њима па рече са свим мирно:</p> <p>„Ја сам Маргита, грофица од |
вом дворио!“</p> <p>Насмеја се Рајко па рече : „вала то ни у сну нисам, мањ ево што сад тебе дв |
ајкова гуњца, а спусти главу на руку па рече: </p> <p>„Видим, видим, све боље видим где ти је ш |
ргитино.{S} Маргита се тихо насмехну па рече: „Кондору није требала свећа да ме позна! “</p> <p |
к руци и патеру, и још једном са врата рече: „хвала вам, господо, простите ми и с Богом остајт |
лаву и с осмехом једног сујетног детета рече Рајку: „шта велиш, нисам ли сад лепша?“</p> <p>Али |
у двор! “</p> <p>У који час то Маргита рече и устаде, један крепак човек са проседом брадом и |
сто увуче унутра у кућу.</p> <p>Маргита рече Рајку да пође с њоме, а кочијаша упути да иде у шт |
у узде па устави ластавицу.</p> <p>„Шта рече?!“ питаше га сва пренеражена.</p> <p>— „Не знам ти |
<p>Рајко преведе на српски што чаушбаша рече, те цела свита пође даље низ брдо.</p> <p>Он сам з |
та се то десило ?!“ Тек неко од господе рече: „дух се јавио, вампир, авет!“ Јао да сте само вид |
арко осече прву главу Арапину, а она не рече ни речи, нити мрдну прстом, па ни после кад Марко |
ете. <pb n="36" /></p> <p>И опет она не рече ништа.{S} Само јој мало задркташе усне као да хтед |
у могло снити ?{S} А ?! “</p> <p>Она не рече ни речи, само се сва стресе као да јој дође наступ |
вуку у осмех.{S} Али се не осмехну и не рече ништа.</p> <p>Рајко јој поврати ибрик.{S} Требало |
нене?!“ Сав се стресе од ужаса, али не рече ни речи.</p> <pb n="92" /> <p>„Што ти је од једанп |
иступа, дотаче се руком њеног рамена, и рече само — опет шапутом као да не разбуди свеце — „гос |
ја се спрема да скочи, али се савлада и рече :</p> <p>— „Маргита грофица од Нађ-Бање — робиња п |
на ледини, па се онда загледа у Рајка и рече му: „Јеси ли ти помахнитао?{S} Ко је још поткивао |
жно скиде руку његову са свога рамена и рече:</p> <p>„Пусти ме, Рајко, да се код ње исплачем!"< |
ри он диже главу, погледа кип Душанов и рече полагано: „опрости ми царе господине!{S}" Па онда |
е!" прихвати Рајко, па се онда окрете и рече нешто на турски Хасан-аги Зулуфлији, и пође напред |
у вис, склопи их живим једним пљеском и рече: „о, хвала теби, наш велики Боже!{S} Госпођо, пред |
е шубарицу и поклони се пред Маргитом и рече јој узбуђеним гласом, али топло и смерно:</p> <p>„ |
ених руку, мало га одли, подиже у вис и рече тихо:</p> <p>„Пун ибрик, пуна срећа да Бог да теби |
на ухо, али је он нестрпљиво одгурну и рече: „торњај се од мене, црна сотоно, не знам те шта м |
ашћу, и као са неким пркосом самом себи рече: „вала ако је само слатко, па баш нека је и грешно |
смркне па да нас изведе!“</p> <p>„Он ти рече,“ прихвати Маргита, „да на десно пођеш!“</p> <p>— |
скочи у њу, зграби оба весла а Маргити рече, да слободно пусти ластавицу па да прихвати крму.{ |
себи, а кад се врати у ходник к Маргити рече јој: „нема овде ништа особито!{S} Хајдмо даље!“</p |
се пуна усхићења и са пуно поузданости рече: „еј, мој витеже Рајко, сад тек видим шта ће од те |
е, она кроз сузе и још једнако јецајући рече лекарима и свима присутнима:</p> <p>„Није ми брат, |
скелу !...“</p> <p>Поћута дуго, па тек рече:</p> <p>„Нека ми ватруштина мозак дохвати...{S} Ов |
н сазва нас све у велику дворану па нам рече: „ово су вам од данас госпође.{S} Слушајте њихове |
уго у Маргиту, па јој врло тихим гласом рече : „ако се деси... јави старцу на Вујну!...{S} О, м |
прекрсти се трп пута побожно и шапатом рече: „о часни крсте и свето еванђеље, одбите од мене н |
вог зембила, па му једва чујним шапатом рече:</p> <p>„Закољи га!“</p> <p>— „Иди жено!“ рече јој |
уне спуштаху — а Рајко са тихим уздахом рече: „баш да ми је да седнем... ноге ми клецају!“</p> |
ман је бледа зора почела да свиће, а он рече:</p> <quote> <l>„Голубане....</l> <l>Ја опремих св |
27" /> вратити.{S} Нишки паша нешто као рече да је боље да се ти у Београд вратиш, јер он даје |
нови од жарког огња у срцу, она му живо рече:</p> <p>„Млади јуначе!{S} Спремна сам да пођем с т |
зе причати све по реду како га је, како рече, нечастиви три пута искушавао, како је трећи пут и |
брду.{S} Чим зађе за неко дрвеће, Рајко рече Маргити:</p> <p>„Одјахуј, па хајдмо у скелу!“</p> |
и им у лице из оне просторије.{S} Рајко рече Маргити, да са запаљеним трудом остане ту где је, |
Али га старац посланик запита шта Рајко рече, па кад чу приђе к младићу и потапка га по рамену |
свитак и кад га привеза за седло Рајко рече Маргити: <pb n="63" /></p> <p>„Хајде сад, у име бо |
е док је патер превео све оно што Рајко рече.{S} Много му сметаше што запињаше о оно црвено вин |
на, па је пред свима нама пољуби и само рече : „голубице моја, тебе ћу да љубим, а Циганина ћу |
е, које дрхтаху као прут, па им свечано рече: „закуните ми се свим што вам је на овоме свету св |
погледа у Рајка и онда тихо и разнежено рече:</p> <p>„Како је дивно звездано небо изнад нас!{S} |
млађој господи из своје свите; „шта оно рече, ко је она?!“</p> <p>„Мени се учини да рече: „ја с |
раво то питање управља.</p> <p>„Шта оно рече?“ питаше старац посланик, окренув се млађој господ |
и бадава, не могах; сетих се што ти оно рече да је и грехота и срамота; него му стадох чизмом н |
бује у потурченог Циганина!{S} Како оно рече патер Хијероними, да је она од велика господска ро |
а му се дворана поче да окреће. „Шта то рече Мартин?!“ питаше он час младу Циганчицу десно, а ч |
војка, није лепша од ње!“</p> <p>Тек то рече а у једној половини душе његове угаси се светлост |
онда изађи па журно за мном!“</p> <p>То рече, узе чутуру о једно раме, сиџаде пребаци преко дру |
јеси ли мајстор од заната, па ми срдито рече: „ено где је, иди па га питај! “ “</p> <p>„Таква т |
адовинастом и мирисном уранку, али опет рече:</p> <p>— „Хоћеш ли ме пустити да се напијем воде |
<p>Мало после опет зовну Мартина, па му рече: „Ево ти кеса са пет стотина талира.{S} Најми у Се |
ргита му метну руку своју на раме па му рече :</p> <p>„Чекај молим те!{S} Ко зна шта је тамо!{S |
ад из треће просторије изађе Маргита му рече: „чини ми се да миришем тамњан.{S} Долази од те ст |
22" /> би чаушбаши на српски што старац рече, а Хасан-ага Зулуфлија завршио би цео узбудљиви пр |
што их видех горе у зидинама од града! “рече Маргита; па онда настави пуна збиље и сетности „би |
n="218" /></p> <p>И онда јој поток суза речи угуши.</p> <p>Рајко дође к себи.{S} Отвори очи и г |
у длан, и свака му је то исто готово од речи до речи лагала.{S} Кад су му тако већ мало памет п |
, неразговетно понављајући последње две речи: „живога кога?“</p> <p>— <hi>„Живога Бога?!“ </hi> |
е се сва господа кад им преведе Рајкове речи.{S} Па онда ће патер прихватити: „хајде, хајде! св |
о ти се.{S} Одјек је поновио само твоје речи!“ говораше му Маргита.</p> <p>— „Не, не, чуо сам ј |
>Рајко се нешто мало збунио на оне њене речи, и не могаше одмах да нађе одговора; а кад га нађе |
ца о врату и по грудима.</p> <p>Кад оне речи Мартинове пројечаше, патер Амброзијус испусти из р |
олагано и више самом себи понављати оне речи: „плот је слаба а дух је јак, “ па онда чисто са о |
не пригњечиш...“</p> <p>На ове последње речи Рајку срце бурно закуца.{S} Он се препаде од самог |
</quote> <p>То су биле његове последње речи.</p> <p>Стигоше мало после лекари из Сегедина и на |
> <p>„Ако ме волиш ма за трунку, “ — те речи падоше на срце Рајку као зрна из пушке, па се у ис |
ћуташе.{S} Од силног узбуђења не могаше речи да проговори.{S} Али корачајући поред Маргите и др |
опрости ми! “</p> <p>Маргита не могаше речи да проговори, него га погледима из сузних очију ми |
чула што јој он говораше, или не могаше речи да проговори.{S} Бејаше се у лицу јако променила: |
ким и дубоким уздисајима само понављаше речи: „еј, јаднице моја, баш ти не би суђено да завичај |
ој руци.{S} Узе грош и узе талир па без речи појури к брду.{S} Чим зађе за неко дрвеће, Рајко р |
“ рече јој благо.{S} И Циганчица се без речи, освојена и оним погледима и оном благошћу, диже и |
ка ковчегу.{S} Дуго и дуго гледаше без речи у мирно лице младога човека, који као да беше тек |
и кући отерати!“ Оде сиромах Марко без речи и вечере.{S} Него то је још најмање јада.{S} Кад с |
па тресну ногом о земљу.</p> <p>Она ни речи не проговори нити се помаче.</p> <p>— „Е, валах ће |
е од челика, и додаде му га не рекав ни речи, него само гледаше га право у очи, као да огледа д |
че прву главу Арапину, а она не рече ни речи, нити мрдну прстом, па ни после кад Марко осече и |
снити ?{S} А ?! “</p> <p>Она не рече ни речи, само се сва стресе као да јој дође наступ од гроз |
Сав се стресе од ужаса, али не рече ни речи.</p> <pb n="92" /> <p>„Што ти је од једанпут рука |
.</p> <p>Целим путем до сванућа нису ни речи говорили.{S} Он би се само овда и онда окренуо да |
завршио би цео узбудљиви призор са три речи: „Јес, валах, бињеџија! “</p> <p>Тако је било путе |
напред, <pb n="29" /> напред!{S} Те сам речи од њих научио у битци код Сенте.{S} Синко, напред! |
и свака му је то исто готово од речи до речи лагала.{S} Кад су му тако већ мало памет померили, |
ом штиту на овом растовом нека се урежу речи: „Србину, од Расине Рајку, витезу без замерке — Ма |
екакве песме. „Рајко!{S} Боље од твојих речи очи ми твоје казују да поштено мислиш, витешки осе |
е да замисли сву страхоту њихову....{S} Речима се то не да описати....{S} Чудим се како нисам п |
Нађ-Бање може само да ти руку стегне и речима срећу зажели.{S} Али то није ни десети део, о, н |
ово понашање сви мотре, па у Нишу да се реше шта да раде.</p> <p>А на путу до Ниша сви погледах |
/></p> <p>Уиђоше у село.{S} Коњи касаху ржући, а кола звекетаху и зврктаху свима лотрама, као д |
н старац са дугом белом брадом, у црној ризи до земље и са црном камилавком од грубога сукна на |
а лава као да су се усред хода и у сред рикања уставила, скаменила и позлатила, тако природно и |
бубњи и свирале, — чауш викну, Дабулана рикну, — Хазуралах! кићени сватови!" — а она... заспа. |
д рујног рубина, и онда мој млади витез рикну као лав да сва црква зајеча: „она је моја, за век |
потурчили, а неког другог светом оцу у Рим, да донесе благослов за венчавање.{S} Тек је пре де |
Моја се земља мени јавља ватром својих ритова, а ја је поздрављам ватром свога срца.{S} А за о |
“ питаше га она.</p> <p>— „Од запаљених ритова!{S} Како не би?!“ рече Рајко шаљиво.</p> <p>„Ниш |
као устежући се.</p> <p>„Оно тамо горе ритови с ону страну Дунава; а оно тамо иза њих, где су |
што по средини између она два лава, што ричу, и испред орла на штиту, стојаше поснизак један, п |
p> <p>Кад би се она два златна лава што ричу и они усправљени лавови с орлом на штиту приближил |
<p>„Ко има тамо?“ викну Рајко; „ако си ришћанска душа, кумим те Богом и светим Јованом, јави н |
ћесара, не би ли стигао да ослободи род ришћански од јарма турскога!“</p> <p>У радосној раздраг |
е види, па звездом звездама јавља да се роб један у слободу враћа.{S} Хвала Богу на добром знам |
: „кћи земље маџарске!.... госпођа!.... робиња!.... турска робиња!.... да сам јуче умр’о, умр’о |
/p> <p>— „Маргита грофица од Нађ-Бање — робиња потурченог Циганина Бекри-Бекира !“</p> <p>„Тако |
чедо од њихове колевке заплакало, млада робиња од њихова рода и од њихове вере запиштала и заку |
0_C1.6"> <head>6</head> <p>Тек је млада робиња унела воду у ковачницу и тек поче упорно да одго |
боравити ма у чем.{S} И да ниси госпођа робиња си, и да ниси робиња жена си, жудиш за завичајем |
ко границе.{S} Ето је од тога доба моја робиња!“</p> <p>Овде сад беше згодна прилика за Бекри-Б |
ије она моја мајсторица.{S} Она је моја робиња!{S}" Па онда окренув се к младој жени викну јој |
е једно; нека госпођа буде робиња, нека робиња буде госпођа, све једно; мари ти за то тај твој |
ке!.... госпођа!.... робиња!.... турска робиња!.... да сам јуче умр’о, умр’о бих не видев тако |
поди да се мичемо даље!{S} Ово је једна робиња коју је овај Циганин, по имену Бекри-Бекир, пре |
ече патер.</p> <p>„ Мислиш ли ти да она робиња сад спава?" питаше Рајко нешто снужден; „вала да |
ам јутрос да њоме прође једна злосрећна робиња црног једног Циганина!{S} Ја, Боже мој, што ли с |
подски да захвали.{S} Овде ти некадашња робиња из дубине душе захваљује.{S} Рајко, ма шта да бу |
и није!{S} Све једно; нека госпођа буде робиња, нека робиња буде госпођа, све једно; мари ти за |
земљакиња, од ваше горе лист, а ето је робиња!{S} Знам да сте ради да је ослободите.{S} Мислио |
а циганинова.{S} Учинило му се да му је робиња необично дуго на чесми; остави наковањ и чекић и |
з тебе говори? да ли је то госпођа, или робиња, или кћи земље маџарске?!“ <pb n="73" /></p> <p> |
И да ниси госпођа робиња си, и да ниси робиња жена си, жудиш за завичајем и за слободом својом |
чатрљом Циганиновом стајала је као кип робиња његова, па наслонив главу на десну руку, а подуп |
/p> <p>„Слободно! слободно! говораше му робиња немарно. „Нећу ја ноћас ни мој врат а камо ли гр |
м још слободна, или управо овде сам још робиња, која је се помоћу твојом у слободу своје земље |
ко једним скоком долети те стаде између робиње и Циганина.{S} Гурну Бекира обема рукама те овај |
брих познаника.{S} Распитивах их о оној робињи.{S} Сви ми веле да је Маџарица, да ју је Бекри-Б |
ад све саме варнице прште.{S} Погледа к робињи и виде како јој низ образе једна суза другу стиж |
ице већ усијане кљеште, па онда право к робињи да је њима за мишицу стегне.</p> <pb n="55" /> < |
н понизно.</p> <p>Доиста ућутка се плач робињин.{S} Али Бекри-Бекир не смеде да отвори врата.{S |
ка да се у Стамбулу најлепша Ђурђијанка робињица може да купи за хиљаду гроша! “</p> <p>— „Охо, |
ми си госпођа и сад, и ако се мучиш као робињица!{S} Молим те, би ли хтела да се ослободиш и да |
о завађа и то због чега него због једне робињице!“</p> <p>„Цареви не би били цареви кад би се т |
риђе с усијаним кљештима да кида месо с робињице, а он већ лежаше као пањ на земљи.{S} Рајко се |
деде, како доби на јуначкој сабљи ’ваку робињицу ? “</p> <p>„Ево како!“ поче Циганин а чутуру д |
стати, а ништа нам ниси причала о твоме робовању у Турака!{S} Дед’ нам причај што!“ „0, грозим |
аном радошћу.{S} Чинило му се као да је робовао у конаку Мустаф-агином, па се сад слободан и ср |
ако млада и лепа и онако добра, оста да робује у потурченог Циганина!{S} Како оно рече патер Хи |
бина оне ваше земљакиње што онако млада робује, а по мраку ми је светлила светлост господског о |
даље у потурченог Циганина Бекри-Бекира робује!“</p> <p>Трајало је мало подуже док је патер пре |
ашу земљакињу да оном циганском бекрији робује !“</p> <p>— „Е шта ћеш?{S} Иди па спавај; ваља с |
одство, и онака лепота и она младост да робују једном црном Циганину!</p> <p>Па онда би његова |
би опет скочила у остатак од градскога рова, па по њему тражила комадиће од горског кристала.< |
с испусти из руку један велики воловски рог, сребром окован а пун вина, који беше дохватио да н |
с некаквим вином, напуни један воловски рог и даде грофу да из њега три пута сркне.{S} Иза тога |
љену дворану, које зидови беху искићени роговима од јелена и главама од медведа и курјакова, св |
бећи их?...{S} Лудо једна! је л’ ти она род какав?{S} Није ти сестра, није ти посестрима; какав |
ваља.{S} Бога ми, да си ми по сто пута род, не би ми милије било што сам поред тебе, нити ће м |
еник, није ми љубазник, није ми никакав род, и опет ми је милији но да ми је и љубазник и верен |
вље ћесара, не би ли стигао да ослободи род ришћански од јарма турскога!“</p> <p>У радосној раз |
ник и вереник и најприснији и најмилији род.{S} Нико од вас не зна колико је он невин и племени |
сестра, није ти посестрима; какав су ти род њена младост, њена лепота и њена милина?!{S} За што |
левке заплакало, млада робиња од њихова рода и од њихове вере запиштала и закукала, а они — про |
же бити да није од великога господскога рода.{S} Веле познаје се то и по њеној лепоти, и по њен |
„овамо, напред! ко је Србин и српскога рода!“ Цела та прилика, и онај јунак са изразом одушевљ |
јероними, да је она од велика господска рода, властелинка, кнегиња, што ли?{S} Вала могло јој с |
о стасу, и по кроку, да је од господска рода!{S} Па то господство, и онака лепота и она младост |
дом и лепом девојком, истина од простог рода, али која ће му родити два сина, који ће његово им |
враћа у завичај да види мајку, браћу и родбину.{S} Као да га негде на путу или на крају тога п |
неколико дана испратили у Расину у моју родбину, која би је чувала и пазила као аманет, док ви |
ам се у циганској <pb n="77" /> черзи и родила.{S} Од тешких мука у оковима била сам стала сама |
ојавом католичком попу, који се ваља да родио негде међу Хрватима или Словенцима, те разумевао |
истина од простог рода, али која ће му родити два сина, који ће његово име са славом по свету |
есак земље маџарске, и предаће те твоме роду и твом завичају!““ <pb n="80" /></p> <p>„Кад разаб |
што да ти не буде присна и најприснија, рођена и најрођенија... за што да је јаком својом мишиц |
елим да предам.{S} Да си ми по сто пута рођени син, веће ти добро не бих могао желети!“</p> <p> |
тез, нека ми у овоме часу буде као брат рођени, па нека ми позајми свој нож.{S} Ти, оче, и Рајк |
изгледаше као да под сводом лебди читав рој од некаквих џиновских златних и сребрних светлица.{ |
исаше.{S} Као да јој је душа одлетела у ројеве звезда, да тамо тражи звезду Рајкову.</p> <p>Рај |
тиха а прилично хладна кишица почела да ромиња.{S} И небо више није било плаво него сиво; Копао |
з земље маџарске, која бега из турскога ропства, <pb n="71" /> да се спасе ако буде воља божја! |
жа није убио човека, који ме је турског ропства ослободио и часно и поштено и пуно витешки дове |
че Маргита мирно. „Избављена из турског ропства, витештвом овога младога Србина кога овде видит |
оли, да покрене срца ове господе, да је ропства ослободе!“</p> <p>Диже се старац, скочише и сва |
кох да огледам да ти послужим, те да се ропства избавиш, ако би нам Бог помогао!" говораше Рајк |
ха и даждом мојих суза.{S} И опет нисам роптала.{S} Још сам се теби исповедала, теби молила, у |
т моју старцу једном.{S} Нисам ни на то роптала.{S} И ако нисам могла у старцу да нађем одговор |
свет одговара нашој марљивости.{S} Ето роса пада, вода бруји, цвет мирише, ено негде близу нас |
све више и више, као да се растапала у росу којом се трава свуда у наоколо оросила.{S} Цвет од |
</p> <p>Тано викаше Рајко узбуђен, а по ртењачи просуше му се неки хладни жмарци.{S} А Маргита |
ан накит у облику срца, а сав од рујног рубина, и онда мој млади витез рикну као лав да сва црк |
исера и бројанице од смарагда, сафира и рубина.{S} Отворише другу скрињицу и избројаше у њој се |
Јевросима ти је спремила у бисаге нешто рубља, а наћи ћеш и брашненица и још понечега чега нам |
а за тебе.{S} Навуци све то преко твога рува, па да у име божје полазимо!“</p> <p>Поможе јој да |
оседом брадом и косом, одевен у угарско руво од загасите чохе, уђе у собу.{S} За њим се ушуња у |
зажарена лица, одевен у богато маџарско руво, са широким златним пасом, о коме је висио један к |
о поткресаном брадом, одевен у китњасто руво маџарско, с високим орловим пером на црном сниском |
троје заједно, па још све то троје под рувом јаничарским!“</p> <p>Па онда је посади поред ватр |
они пред Маргитом, која у њеном турском руву ступи мирно а поносито у дворану праћена Рајком, к |
етлуцају, и у оној зори што иза те ноћи руди.{S} Причаћу ти све потанко кад се вратиш, а сад са |
ва блага.{S} Не хтеде га остављати ни у Руднику ни у Кривој Реци, где је дворове имао у којима |
е, поред њега.{S} Пошљите кога Србина у рудничке планине старцу Теодосију у Вујан, да му каже д |
о војвода Рајко од Расине, да продреш у рудничке планине, да дигнеш нешто од онога блага, њиме |
пусти погледе своје да лутају правцем к рудничким планинама.{S} Неколике јако светле звезде тре |
се сетих да сам слушао да овде негде у рудничким планинама има неки Светогорац испосник, за ко |
горње собе.{S} Дуго је тамо остала.{S} Ружа, пуна бриге, одлажаше чешће све на прстима к закљу |
, слатка моја госпођо !“</p> <p>Па онда Ружа остави свећу на сто, а сама паде на колена пред Ма |
оспођо грофице !" јецаше сиротица стара Ружа.</p> <p>„Нисам више грофица!{S} Нешто сам далеко в |
м цвећа!“ рече нежно и жалостивно стара Ружа и положи своју руку на раме Маргитино, која, онако |
отово.{S} Маргита нареди да с њоме пође Ружа, Мишко и још пет момака. <pb n="224" /></p> <p>Па |
ше мирноће.</p> <p>„Ево да чујете!" узе Ружа да прича. </p> </div> <div type="chapter" xml:id=" |
само, слатка и милостива госпођо,“ узе Ружа да говори; „гледајте само како се сви очистише!..{ |
о љуљала то на десно то на лево, док је Ружа причала.{S} А кад ова доврши, онда она наслони чел |
RP18920_C3.6"> <head>6</head> <p>Док се Ружа на коленима, Богу молила, Маргита немирно, а с пре |
pb n="215" /> је преклињаше Маргита, те Ружа одмах отиде у један кут од собе, спусти се на коле |
ећа и дивљег каранфила и мајкине душице Ружа се прва врати. <pb n="227" /></p> <p>„Слатка госпо |
S} Тако сте бледи и тако дрхћете!“ рече Ружа Маргити, која ћуташе па се само стресаше, као да ј |
ините крај свему овом покору!“ говораше Ружа, па јој, у једној саћи од калаја, додаде воду. <pb |
ртине, познајеш ли ко је ово ?!“ питаше Ружа.</p> <p>Мартин гледаше за неколико тренутака у Мар |
онда мене разумела!"</p> <p>Још се више Ружа препаде сутра дан.{S} Стигао беше извештај од Март |
да му превијем рану.“</p> <p>Маргита и Ружа изађоше у предворје.</p> <p>„Боље је ходите амо на |
у чинију воде и оцта од руже.{S} Дође и Ружа с убрусима, превојима и пуно некаквих меких тканин |
/p> <pb n="222" /> <p>Узалуд и Мартин и Ружа наваљиваху да одустане од свега тога. „Немојте так |
аша упути да иде у штале.</p> <p>У соби Ружа узе свећу па загледа добро у лице Маргитино.{S} Ма |
стану да пију до зоре, а зором, рече ми Ружа, кренуће се у Сегедин на венчање!“</p> <p>— „То је |
мре!“ — „Неће ваља да умрети!“ прихвати Ружа.{S} Даће Бог да рана није опасна.{S} Доћи ће лекар |
није од њега одмицала.{S} Нареди те јој Ружа извади из ормана најтање свилене тканине, које је |
и, можемо ли се у собу вратити!"</p> <p>Ружа оде до врата од оне спаваће собе, ошкрину их, зави |
едну киту у гроб оваквог витеза.</p> <p>Ружа и Мартин дадоше једно другом миг да се не одмичу д |
преко ковчега Рајкова, не мрдну.</p> <p>Ружа се сагну да јој подигне главу и онда врисну: „еј, |
га око главе Рајкове као венац.</p> <p>Ружа је гледаше само шта ради и све јој се већа туга и |
м радозналошћу.</p> <p>„О, сан није био ружан; сан је био пун лепоте и милине, али, бојим се, р |
уби па да је нађе.{S} Зар пчела само са руже и крина мед купи ?{S} А пустињаштво има пуно сладо |
тин носећи велику чинију воде и оцта од руже.{S} Дође и Ружа с убрусима, превојима и пуно некак |
.{S} Узе умакати своје прсте у сирће од руже, па му онда њима полагано и нежно превлачаше чело |
један диван тек расцветан пупољак беле руже, а на једном прсту од леве руке златну бурму.{S} К |
молитву и гроб прелије.{S} Па онда рече Ружи, Мартину и свима својим маџарским слугама: сад мен |
де Маргита још за неко време својим, од ружиног оцта мирисним, прстима, миловаше чело, очи и об |
закриљује од сваке нечисте силе и сваке ружне помисли.{S} Срце ми се окрепи и радосно куца кад |
био пун лепоте и милине, али, бојим се, ружно ће да значи.{S} Помисли само, видела сам себе као |
Бог је истина!....{S} А што ли си тако ружно уснила?“ питаше Рајко с неком детињском радознало |
а матере моје отргао.{S} Али, молим те, Ружо, казуј ми одмах све шта је и како је?!“ говораше М |
дор позна, а ти да ме не познаш ?{S} О, Ружо слатка, зар не познајеш грофицу Маргиту?“</p> <p>„ |
паде јој око врата и пољуби је у образ; Ружо, моја драга и добра Ружо!“</p> <p>„ Али ко сте ви |
оних циганских врачара господовати!{S} Ружо, дај ми мој ловачки нож! “</p> <p>И Мартин припаса |
а добро сврши!“</p> <p>„Али, драга моја Ружо, о чему ти то говориш?“ питаше је Маргита. „Где је |
аџарски писало ово:</p> <p>„Слатка моја Ружо и добри мој Мартине, и сви ви, који сте ми били сл |
иваше. „Гледаш ме шта радим, моја добра Ружо?“ рече јој Маргита; „о, кад би ти само знала како |
би је у образ; Ружо, моја драга и добра Ружо!“</p> <p>„ Али ко сте ви у тој чудној ношњи! “ пит |
да гласом пуним очајања рече:</p> <p>„О Ружо слатка, шта ћу ја ако он умре!“ — „Неће ваља да ум |
, па онда ће шапатом да запита:</p> <p>"Ружо, верујеш ли ти у Бога?!...{S} Верујеш ли да он мож |
одинама, али још пуно крепка.</p> <p>— „Ружо!“ рече јој Маргита, паде јој око врата и пољуби је |
тну бурму.{S} Кад отвори врата наиђе на Ружу, која врисну и мало што не паде.</p> <p>„Не бој се |
руге да се уклоне и да оставе само њу и Ружу саме поред мртваца.</p> <p>Кад осташе саме, онда о |
дођу!{S} А ти сам врати се амо и викни Ружу своју!“</p> <p>„ Али... молим те... не препадај се |
н на твоју руку и ево ти дајем ову белу ружу, знак твога чистог срца и знак своје чисте љубави |
е на белој кули Сибињанин Јанка и узеше рујно вино пити, Маргита поче полагано да склапа своје |
рса један накит у облику срца, а сав од рујног рубина, и онда мој млади витез рикну као лав да |
м пусти да му женско око срце запали, а рука његова обгрли <pb n="161" /> женски стас?!{S} А ко |
да... од једанпут као да нека невидљива рука откова срце моје од окова у које га је страх везао |
неко пипа одонуд врата, као да се нека рука полагано пружаше уз њих, па их брисаше час на једн |
ритиснуо беше, и онда опет нека дугачка рука брисаше врата по целој ширини њиховој.</p> <p>„Ниј |
ог цвећа.{S} Као да је нека тајанствена рука хтела да танком и мирисном хладовином заклони мрам |
са десна рамена, јер је ту лежала њена рука, на коју она баш мало час наслони лице своје.{S} Т |
да од ове хладне стене.{S} А и твоја је рука хладна! “ рече он.</p> <p>„О, мене је страва нека |
<pb n="92" /> <p>„Што ти је од једанпут рука тако хладна?" шапуташе Маргита својим топлим дахом |
аргита преплашено, па узе вући Рајка за рукав од гуњца. »Можеш ти њу да не подесиш, може она да |
ргита се најпре дохвати руком својом за рукав од његова гуњца, па се ниско пригну над самим пањ |
ко јуре као да су се помамили; засукали рукаве до рамена, завалили турбане и сарколе, витлају д |
з којега се од рамена спуштаху пошироки рукави од дебела сељачка платна, који се уз доручне згл |
} Руке јој до изнад лаката, где се бели рукави од кошуље повијаху у гужву, беху голе.{S} У једн |
лемовима и са дугим копљима у гвозденим рукавицама.{S} Изгледало је као да су се џиновски оклоп |
рлић од чутуре на своја уста, убриса га рукавом од кошуље и додаде је Циганину.{S} Овај се напи |
он сад узе брисати час десним час левим рукавом.{S} Стојећки гледаше у лице Маргитино.{S} Она с |
рац младожења па право на Борчију да га рукама удави. „Нисам ја крив, милостиви грофе! “ брањаш |
мраку наиђоше једно на друго.{S} Обема рукама својим обеси му се она о десно раме, и са слобод |
о обло једно заклопче, продрма га обема рукама, отвори га, и онда гласно ускликну: „каква малва |
танкоруке и окретне девојке, она обема рукама миловаше ластавицу по гриви и по глави и гукаше |
обиње и Циганина.{S} Гурну Бекира обема рукама те овај паде на земљу, а клеште му одлетеше под |
руку са рамена свога, одгурну је обема рукама својим, али тихо, од себе, и крочи неколико кора |
о!“ поче Циганин а чутуру дохвати обема рукама и метну је себи на колено.</p> <p>„Пре четири го |
очити нећу; мањ да ме понесете силом на рукама!{S}" И лепо натераше сељаке да ме низ брдо понес |
оје; дуго држаше лице своје скривено на рукама, а кад се мало умири он диже главу, погледа кип |
ју је Србин један пронео кроз Србију на рукама као свету амајлију!“</p> <p>„Е, хвала ти синко!{ |
в се оне сласти, исправи се, покри лице рукама и — побеже од Маргите.{S} Одјури све на прстима |
ласом, и онда седе на стену, покри лице рукама и узе гласно јецати, готово онако исто као оно у |
џарске псовке.</p> <p>Стари гроф махаше рукама, дајући знак гостима да се утишају, па се онда д |
рна слуга српског цар-Лазара, на својим рукама изнео госпођу своју, царицу Милицу.{S} Знаш шта |
ој.{S} Дуго је ту клечала са склопљеним рукама.{S} Потекоше јој сузе низ образе, и онда поче гл |
горко јецање, а са грчевито склопљеним рукама, говораше нешто маџарски живо и ватрено.</p> <p> |
олила, Маргита немирно, а с прекрштеним рукама, корачаше по соби.{S} Беше се пустила у неке дуб |
дло и узду са ластавице, протро је мало рукама својим и чешагијом и одвео је на једну ледину у |
, па још окована у ланце по ногама и по рукама.{S} Молила сам се по цео дан и по целу ноћ Богу |
тужној ! “ врисну Маргита, па се пљесну рукама, а срце јој се следи. „Где си рањен, јадни мој Р |
и Јосифе!“ врисну старица, па се пљесну рукама; је ли ово сан, ил’ је јава?{S} Анчи, Марушо, де |
е сребрне пафте у облику два бадема.{S} Руке јој до изнад лаката, где се бели рукави од кошуље |
чврсто ноге Циганинове све до колена, а руке од рамена до лаката.{S} Требало би времена док би |
тињак, па их крепко дохвати обадвоје за руке и повуче — к једном отвору у стени од пећине. </p> |
да у свој двор уђе!“</p> <p>Узеше се за руке и пођоше низ ужу ка колима.{S} Рајко ћуташе.{S} Од |
осе и повуче.{S} Чауши је прихватише за руке и помогоше Циганину да је одвуче к чатрљи.</p> <p> |
<pb n="49" /> дркће, ломи прсте, савија руке па моли младожењу да ми опрости.{S} Аја! неће пија |
да поред њега седи Маргита.{S} Оклопила руке на своја колена, па га чисто покриваше кадифом сво |
како ништа окусили нису, беше склопила руке на рамену Рајковом, па на њих спустила главу своју |
њеним у себе упио, и која сад са длана руке Рајкове струјаше све топлије чак до у срце његово. |
оље видим кћери моја!“ па је узе за обе руке и окрену лицем к ватри, те је са пуно очинског сау |
е бурније.{S} Као да га неко узе за обе руке и повуче, диже се и приђе к Маргити.{S} Пригну се |
прекипе.{S} Она дохвати девојку за обе руке, па је просто као неко маче баци иза себе на под д |
сом, седео је на престолу, наслонив обе руке на велики и широк мач, којега је држак у крст изви |
икну она, пренув из мисли, и подиже обе руке у вис као да заустави младића. „Чекај!... чекај је |
се!“ И онда старица узе да јој љуби обе руке и заплака се љубећи их.</p> <p>„Ходите, ходите, сл |
<pb n="170" /></p> <p>Па онда пружи обе руке према оној даљној даљини, узе говорити нешто маџар |
ако клече пред ковчег Рајков и како обе руке пребаци преко њега, као да га хоће да загрли.</p> |
ко узбуђен и сав блед, подиже у вис обе руке, које дрхтаху као прут, па им свечано рече: „закун |
лупе на којој је седела, и притисну обе руке на своје слепе очи.</p> <p>„Шта кажеш?!....{S} Ста |
а се подиже мало, наслони лакат од леве руке на узглавницу од Рајкова гуњца, а спусти главу на |
ак беле руже, а на једном прсту од леве руке златну бурму.{S} Кад отвори врата наиђе на Ружу, к |
едан, узе их тобож мерити на длану леве руке, звекну једним о камен један на ледини, па се онда |
ико тренутака у Маргиту, па онда подиже руке у вис, склопи их живим једним пљеском и рече: „о, |
.{S} Приђе к Рајку, положи му обе своје руке на рамена, загледа се неколико тренутака својим кр |
је поломио своје ножеве и исекао своје руке, и видео да са мачевима не може ништа, Рајко се пр |
ресто.{S} Један је младић склопио своје руке на десном колену старчевом, а онај други, на левој |
Бога напред.{S} Држ’ се, госпођо, моје руке ако се бојиш, а ја ћу његове !“</p> <p>„Не бојим с |
етло преда мном.{S} Не бој се; ево моје руке!“</p> <p>У мраку наиђоше једно на друго.{S} Обема |
е твој господин прими у своје господске руке, па онда одмах збогом.{S} Ваља ми се враћати брзо |
ђе ближе, а старац је узе за обе хладне руке па је дрмаше, као да хоће да је из заноса разбуди. |
коју жеља њена већ ставила беше у њене руке.</p> <p>„Хвала теби, госпођо, што тако лепо мислиш |
ву на десну руку, а подупрв лакат од те руке левицом, гледаше за свитом маџарске господе, која |
недара танки убрус, обриса њиме лице и руке и онда га разви и остави да се на зовином грању су |
!{S} Она паде преда њ на колена, склопи руке, па кроз сузе мољаше за мене.{S} Аја!{S} Не да се |
о, преврети се по неколико пута, склопи руке на оружје у силаву и стаде на сред капеле мирно.{S |
?“</p> <p>И онда се опет подиже, склопи руке и ослушкиваше.</p> <p>Ослушкиваше и Рајко, ослушки |
млаше, падајући у пун котлић.{S} Склопи руке на груди; гледаше опет својим широким а меканим по |
лена пред Маргитом; узе јој опет љубити руке по стотину пута, љубљаше јој колена и скуте, и пла |
и јој се напунише сузама.{S} Узе кршити руке своје, па их онда склопи, подиже увис, држаше их т |
“</p> <p>И онда јој приђе, и обасу јој руке пољупцима и окваси понеком сузом.</p> <p>„Мартине, |
врата црвену свилену мараму, везах јој руке наопако, понесох је до мога коња, скочих у седло, |
би он уморен престао да куца и спустио руке, она би му из њих извила копљасто длето и буздован |
анин не дође к себи од чуда, скиде му с руке оне влажне крпе и напуни му њима уста као чепом, т |
подскакивати око ње.{S} Лизаше јој час руке, час обућу, па онда као слеп потрча, што брже може |
жем : отпрати је у завичај, предај је у руке њеном мужу; нека види да њена чистота није посукну |
г, постао духом видовит, чим би гусле у руке дохватио.{S} Једног дана седео је уз колено свога |
а и мало по мало и не без муке, веза му руке на леђа!{S} Није дуго трајало од онога тренутка ка |
е од страха.{S} Зајецах гласно, раширих руке, потрчах и — скочих у Мораву! "</p> <p>Маргита се |
да говори:</p> <p>„Ево ти опет подигох руке, и очи, и срце, ево падох преда те на колена.{S} Б |
се чисто препаде па устави ластавицу, а руком показа Маргити на старца.{S} Него после неколико |
о!“</p> <p>Она се хитро диже, повуче га руком у вис, загрли га.{S} Рајко скиде шубару; гологлав |
прага у дворану коракнути, Рајко задржа руком Маргиту, па онда онако узбуђен викну: „има ли овд |
наш шта је ово?“ рече Маргита па показа руком на оно што се иза овог растављеног престола подиз |
леко твој цар Душан!“ па Маргита показа руком у правцу преко целе дворане к оном коњанику на мр |
врата!“ привика Маргита живо, и показа руком лево од себе.</p> <p>Рајко једним кроком дође до |
зембил у оном мрачном ходнику и +напипа руком ону тикву с водом.{S} После неколико тренутака би |
прекиде њихов разговор, дотакнув патера руком и рекав:</p> <p>„Кажи господи: на ову је кулу Гол |
тине, ево ко ће!“ рече Маргита, показав руком на Рајка.</p> <p>— „Та како вас не бих бранио!{S} |
брзо изведе из тренутне забуне, показав руком танке млазове беле светлости, која са свода, а из |
в живо гласом на ону другу реч и махнув руком као и да покаже, како доиста од тога нема ништа. |
жено!“ рече јој Рајко изненађен, па је руком тихо од себе одгурну. „Како да закољем човека и п |
ао да светињи некој приступа, дотаче се руком њеног рамена, и рече само — опет шапутом као да н |
дала.{S} Посрћући пође к њима, удари се руком у чело, стропошта се поред старца и просто цикну: |
стала са свећом пред оним вратима, маше руком да јој што пре дође; па кад јој се примаче, она м |
ља Маџарска!“</p> <p>Маргита живо удари руком о руку, па онда обема притиште главу своју, као д |
пањем.</p> <p>Маргита се најпре дохвати руком својом за рукав од његова гуњца, па се ниско приг |
је цар Душан. „За ово,“ рече показујући руком на прилику у средини, „не знам шта је, али оно је |
окренуо маџарској господи и показујући руком на младог коњаника, допустио себи да каже само је |
о ће ти милије бити!“</p> <p>Поможе јој руком својом да се попне по стени, коју су кише и снего |
тамо?“ питаше је Рајко, показујући јој руком ватре на далекој ивици видика; „знаш ли шта је то |
е у исти мах Рајко дохвати својом левом руком.</p> <p>„Стани господине!{S} Зар тако маџарски пл |
аде куд, већ мораде да јој својом левом руком прихвати густу косу и лепу главу, да ову мало под |
S} Маргита је сваку јабуку секла својом руком у кришке и не би загризла своју кришку, док не би |
но како треба, опипа сваки кајиш својом руком, а млада жена тапкаше ластавицу по врату и намешт |
беше уз Рајка и чврсто се држаше једном руком за његову руку а другом за раме његово.{S} Обадво |
<p>Маргита је лежала и главом и једном руком преко наслона од сребрног престола.{S} Била је бе |
се три пута, пољуби је и онда је десном руком притисну на гвоздена врата и викну сад још већма |
ања!“ рече Маргита Рајку, показујући му руком; „ова гомила кућерака трском покривених то је сел |
е собе, ошкрину их, завири и онда махну руком Маргити да дође.</p> <p>"Метнуо сам му хладне крп |
гитиних сипаше ватра гњева, и она махну руком величанствено, показујући Циганки пут к вратима.< |
пода на ноге.{S} Старац господски махну руком Рајку, дајући му знак да може ићи.{S} Рајко се по |
а пометња!</p> <p>Хасан Зулуфлија куцну руком Рајка, који се сав био изгубио слушајући за њ нер |
ећ до самих двокрилних врата, Мартин их руком устави, па онда шапну <pb n="200" /> Маргити: „да |
</p> <p>„Турске ми вере, само је једноч руком ударих!{S} А ево нећу ни толико !{S} Поздрав и по |
вис, она му хитро приђе и продрма га за руку.</p> <p>„Јеси ли при себи Рајко ?{S} Шта ти је вит |
ом напунила.{S} Баба онда узме грофа за руку, одведе га пред неки као долап у зиду од кухиње, к |
и будеш сведок!“ рече јој, па је узе за руку и поведе доле у велику дворницу, где је сад лежало |
корачајући поред Маргите и држећи је за руку не скидаше својих погледа с лица њена.</p> <p>„Што |
оњачу, устаде, узе своју кћер љутито за руку и одвуче је и посади на њено прво место.</p> <p>Ма |
ла би поред њега с главом наслоњеном на руку у тешким мислима.{S} Кад би он уморен престао да к |
ицу од Рајкова гуњца, а спусти главу на руку па рече: </p> <p>„Видим, видим, све боље видим где |
>„А шта је ово?“ запита Маргита, пружив руку према трећој прилици.</p> <p>Један висок леп стара |
од самог рањенога Рајка, па га узе под руку и поведе. „Мартине, преклињем те, пошљи одмах овог |
скрињицу од сребрне срме, која јој под руку дође, отвори је па узвикну упрепашћена: „Рајко, да |
ђо, прибери се!“</p> <p>Она нежно скиде руку његову са свога рамена и рече:</p> <p>„Пусти ме, Р |
и песницом Маргиту у лево плеће, и диже руку да је и по други пут удари, али му је у исти мах Р |
час па она поче грчевито да притискује руку његову, као да му тиме обрати пажњу на страхоте ко |
хтедох заклати, па ми он истрже нож из руку.{S} Другог једног дана утекох, али ме Турци ухвати |
пројечаше, патер Амброзијус испусти из руку један велики воловски рог, сребром окован а пун ви |
сти мртвачке ! “</p> <p>Рајко јој пружи руку те дохвати њену, која беше хладна као иста стена.< |
гита шапутом; „Рајко, где си?{S} Дај ми руку твоју.{S} Страх ме је!{S} Ово је канда нека гробни |
апором заклопче са првог акова, загњури руку, подиже је у вис и пусти да млаз од златнога новца |
ово су сребрни новци!" па онда загњури руку у буре, извади је пуну сребрнога ситног новца, и п |
ру, грофица од Нађ-Бање може само да ти руку стегне и речима срећу зажели.{S} Али то није ни де |
ска!“</p> <p>Маргита живо удари руком о руку, па онда обема притиште главу своју, као да хоће д |
ј ми да чујем глас твој!{S} Дај ми опет руку твоју!“</p> <p>Рајко се у мраку три пута беше прек |
бега у који се завукао био, спусти га у руку Рајку да јој га придржи, а сама, намештајући ћерће |
о тешко.{S} Пригну се и пољуби старца у руку: „хвала ти светли господине!{S} Баш си научио што |
се па с пуно побожности пољуби старца у руку.{S} Па <pb n="87" /> онда приђе гологлав к Маргити |
аже па се уставио.{S} Мерџан је донео у руку његову пријатну топлоту, коју је на грудима њеним |
м притискивањем својих танких прстију у руку Рајкову давала му на знање, кад год би појачана ви |
потоку ?!“ рече Марко. „Одмах сикиру у руку, једно осје на раме, па право у луг Аћиму!{S} Да м |
гита говораше с пуно ватре; подиже леву руку и погледаше по њој горе у висину, као да гледа у к |
је сагледала ко то долази, наднесе леву руку над очи, и гледаше, очевидно узбуђена, у гомилу.{S |
уше?“ рече Рајко, па онда одби старчеву руку на десно.</p> <p>Гроф се спотаче, посрну преко сво |
аша госпођо грофице!{S} Дајте милостиву руку слузи вашем.{S} О, кад доживех да вас опет својим |
чврсто се држаше једном руком за његову руку а другом за раме његово.{S} Обадвоје стојаху позад |
и жалостивно стара Ружа и положи своју руку на раме Маргитино, која, онако пребачена преко ков |
венчани <pb n="225" /> прстен на твоју руку и ево ти дајем ову белу ружу, знак твога чистог ср |
и образ!{S} Рајко, витеже, дај ми твоју руку!“</p> <p>Он јој пружи своју десну руку.{S} Она је |
па онда настави:</p> <p>„Оно.... у неку руку право и велиш!{S} Кад изађох љут од твоје господе |
а у турском седлу, како, подигнув једну руку у висину, погнув се мало унапред по коњићу своме, |
своју из деснице Маргитине, скиде њену руку са рамена свога, одгурну је обема рукама својим, а |
арац, па се пригну да потапка Маргитину руку. „ Ти си спасла мога смука, смук мене, ја вас, а Б |
биња његова, па наслонив главу на десну руку, а подупрв лакат од те руке левицом, гледаше за св |
е препаде од самога себе.{S} Трже десну руку своју из деснице Маргитине, скиде њену руку са рам |
једно празно бело стакленце.{S} У десну руку своју грчевито је била стисла један листак хартије |
има држаље, узе један буздован у десну руку, па с новом надеждом на бољи успех настави прокопа |
два најлепша струка и стави их у десну руку Рајкову. „Ево ти један струк босиљка од твоје Марг |
руку!“</p> <p>Он јој пружи своју десну руку.{S} Она је стеже у својој и, пустив је, рече: „сад |
рају!“</p> <p>Маргита метну своју десну руку на лево раме Рајково, па ту наслони своју главу. „ |
лажне и прљаве крпе, обмота у њих десну руку, извуче из жеравице већ усијане кљеште, па онда пр |
/> онда приђе гологлав к Маргити, метну руку на срце, поклони јој се смерно и говораше мирно ал |
бољој згоди за ударац, Маргита му метну руку своју на раме па му рече :</p> <p>„Чекај молим те! |
} А млад човек прихватив ибрик из њених руку, мало га одли, подиже у вис и рече тихо:</p> <p>„П |
видим!{S} Чета Турака на коњма и читава руља самсова испред њих јуре право к мени!....{S} Стадо |
хришћанског милосрђа да напије садашњој Румели Беглер-беговици некадашњој грофици Маргити од На |
муклим гласом стари гроф. „Молим, молим Румели-Беглер-беговицу нека седне поред барона Отмара — |
Мандо, како се зваше онај?!...{S} Јест Румели-Бенглер-бег.{S} А да није то тамо Бенглер-бег?!“ |
унца на образима његовим лако пробијаше румен младости и пламен узбуђености.{S} Цела му је поја |
о?...{S} На каквој се чаробној месечини румен његова сунчевом топлотом напајала?...{S} Је л’, к |
ди, правди и отаџбини.{S} Моја је земља румена од јуначке крви и светла од витештва.{S} Знам за |
ало као да је кита босиљка, свака стена румена; и саме вране и свраке нису му се више чиниле да |
ла онако румена и онако светла, како је румена и светла била њена љубављу зажарена лепота, онда |
Ако јој је у истини отаџбина била онако румена и онако светла, како је румена и светла била њен |
ло нагарила и остављаше да се лепо види румени лук горње усне од добро срезаних и за човека дос |
ан, тесно прикопчан!...{S} А куд је оно румени мерџан залутао био?...{S} На каквој се чаробној |
под теретом крупног цвета и наднеле над руменим кровом од чесме као нека џиновска кита од зелен |
ц, са бистрим очима испод густих веђа и руменим образима.</p> <p>„Куд сте ви двоје млади овако |
> <p>Крепак један и повисок старац, — с руменим образима, белом на округло поткресаном брадом, |
ех зазвекта као сребро а откри иза оних румених покретних уста два низа белих и ако неравних зу |
а онда пружао у широку једну заравањ од руменог мрамора.{S} Од прилике на средини те заравњи дв |
м трку врати к Маргити.{S} Ова га обема рунама дохвати за кудрави врат, па га онда тапкаше по г |
ви своје коње.</p> <p>Један велики црни рундов скочи на коње, па на кочијаша и некако срдито и |
.{S} За њим се ушуња у собу и онај црни рундов и понизно приђе к Маргити, облизујући се и машућ |
Маргита, па сишав с кола приђе право к рундову, који, кад чу њен глас, стаде као да се скамени |
јаху у гужву, беху голе.{S} У једној је руци носила котлић, а у другој велики један калајисани |
ла, и онда гњевно докопа први камен при руци, те се њиме баци на оно двоје младих људи пред чес |
око чела повијао царски венац; у левој руци држао је крстасту заставу, од које тешке кићанке п |
у дворану праћена Рајком, који у левој руци ношаше своју шубарицу, а десну спустио беше на вел |
ком у једној а сребрним штитом у другој руци.{S} А на пола хвата од ових оклопника беху два пов |
то знам, и казаћу вам: „ено су у божјој руци!“ На пакост, наиђоше на твоју ластавицу и доведоше |
ије никада видело толико благо у својој руци.{S} Узе грош и узе талир па без речи појури к брду |
а је нека нас води та светлост у твојој руци! “</p> <p>Рајко за тим сврати у прву од оних споре |
рекох му: „ево си погана звери у мојој руци! могла бих ти грло овим ножем пресећи, али нећу но |
лони се и свој осталој господи, приђе к руци и патеру, и још једном са врата рече: „хвала вам, |
и нерешљивости, па онда и сама приђе к руци која и њу, као оно и Рајка, живо благослови.{S} Бе |
p>Рајко се диже, скиде шубару и приђе к руци старчевој.</p> <p>„Хвала ти, оче, по хиљаду пута!{ |
ите.{S} Он одмах скиде шубару и приђе к руци старчевој.{S} Маргита сјахав, застаде за неколико |
теном и низ плећа спуштеном косом.{S} У руци је носила један диван тек расцветан пупољак беле р |
била.</p> <p>Дотрча Циганин с чекићем у руци, с пеном на устима, с варницама у очима.{S} Гњевно |
м окруту, с митром на глави, с прстом у руци, с изразом неке племените одважности и радосног по |
иждах, док ти се поче да котрља озго са рушевина понека цигла, па камен; пови се коров, пови се |
на два три места стрче кроз зидине и из рушевина?“ питаше она старца, седајући поред њега,</p> |
га што све има под сводовима испод ових рушевина!“</p> <p>Још су се били разговарали кад поче д |
етњега дана године 1699 пролазила је по рушевинама од некадашњега двора и града Кнез-Лазарева у |
вежа као тица на грани.{S} Вераше се по рушевинама од града као веверица; час би се дрско успел |
е на ову плочу навалиле хрпе од градске рушевине!{S} Хајдмо сад у другом правцу натраг!"</p> <p |
и ова млада жена, витка и танкострука, с лепим лицем од сунца препланулим и са очима од којих |
ин с чекићем у руци, с пеном на устима, с варницама у очима.{S} Гњевно викну по турски: „овамо, |
Манда скочи, узе чупати своје косе, па, с пеном на устима, цикну грозу:</p> <p>„Ако си човек, б |
владичанском окруту, с митром на глави, с прстом у руци, с изразом неке племените одважности и |
/p> <p>Дотрча Циганин с чекићем у руци, с пеном на устима, с варницама у очима.{S} Гњевно викну |
ту, с митром на глави, с прстом у руци, с изразом неке племените одважности и радосног поноса у |
радом, одевен у китњасто руво маџарско, с високим орловим пером на црном сниском калпаку, с кри |
орловим пером на црном сниском калпаку, с кривом сабљом о бедрима, са високим жутим чизмама, на |
у Маргита изађе — обучена у белу свилу, с расплетеном и низ плећа спуштеном косом.{S} У руци је |
едан висок човек у владичанском окруту, с митром на глави, с прстом у руци, с изразом неке плем |
волове теглиоце. „Ко је <pb n="129" /> с Аћимом?“ запита мој стриц. „Нико! сам је!“ одговори н |
, тако отворио беше оба кљуна своја.{S} С једну и с другу страну овога знамења стојао је по јед |
о на веру, да иде да откуп саставља.{S} С тога ме је стриц прозвао „Страхињом“.{S} А његова син |
</p> <p>„Ама вреди да поломе мамузе.{S} С овога платна можете најбоље да видите, како је град н |
потресе тако, да му здрављу нахуди.{S} С тога сам и хтела прво да видим тебе и твога Мартина, |
арица и је ли му све добро на двору.{S} С тога би царица, чим се смркне, заповедила да се гвозд |
/p> <p>Крепак један и повисок старац, — с руменим образима, белом на округло поткресаном брадом |
ленима, Богу молила, Маргита немирно, а с прекрштеним рукама, корачаше по соби.{S} Беше се пуст |
паде из пећине унутра у мрачни ходник а с њиме и глас старог пустињика:</p> <p>„Рајко, брзо хва |
и једне аспре од тога блага, него да га с благословом његовим предаду, недирнуто, ономе ко осло |
се они да се због тебе не заметне кавга с Турцима, па одоше својим послом!{S} А ја рекох да огл |
д Рајка никако.{S} Седела би поред њега с главом наслоњеном на руку у тешким мислима.{S} Кад би |
аш гаси.{S} Тако му се нешто ражали, да с тешким и дубоким уздисајима само понављаше речи: „еј, |
, нека их наоружа и нека ти их преда да с њима једнога дана у Србију пођеш.{S} Неће проћи годин |
гедину све готово.{S} Маргита нареди да с њоме пође Ружа, Мишко и још пет момака. <pb n="224" / |
ћи је за руку не скидаше својих погледа с лица њена.</p> <p>„Што си тако заћутао?" питаше га Ма |
чудо око нас!“ рече јој Рајко, па онда с њоме заједно сиђе с последње мраморне степенице на по |
ију воде и оцта од руже.{S} Дође и Ружа с убрусима, превојима и пуно некаквих меких тканина.</p |
е пчеле чувам, и без тих ораха, које ја с веверицама делим.{S} Чак и слободу делим с орловима, |
а и кад стигоше оздо из села два сељака с хлебом и вином.</p> <p>Тежак им беше растанак.{S} Баш |
"> <p>РАЈКО ОД РАСИНЕ</p> <p>ПРИПОВЕТКА С КРАЈА XVII ВЕКА</p> <p>НАПИСАО</p> <p>ЧЕД.{S} МИЈАТОВ |
био.{S} Круна, скиптар и златна јабука с крстом лежали су доле поред престола као бачени тамо |
ође земан!{S} Је ли?{S} Хајде на вешала с њиме!“ викну бег љутито, па махну сејменима да ме вод |
атер Рајка изненадно; „ а ко тебе посла с таквим порукама овамо нама ?! “</p> <p>— „Ко ме посла |
па у поље да се пред њим бацамо камена с рамена, да се надскакујемо, надтркујемо и да гађамо и |
верује.{S} Учини му се да се она стена с крстом полагано креће и на својој осовини љуља.{S} Пр |
његову златну бурму, коју је од венчања с вама носио; баци је у ону кључалу воду, те се растопи |
ље, узе један буздован у десну руку, па с новом надеждом на бољи успех настави прокопавање.</p> |
{S} А јави мојима у Расини!“ Саже се па с пуно побожности пољуби старца у руку.{S} Па <pb n="87 |
а па се загледао у лице младога гуслара с једним изразом, који је тешко укратко описати, али у |
одаје у ходник и удари се прсима у прса с Рајком.</p> <p>„Да ли бих могао да говорим са господо |
е од Расине Рајко.... дај да се Маргита с тобом овде опрости!{S} Дај да се... као брат и сестра |
кад се трже из заноса, „ово се Маргита с Рајком опростила!.. <pb n="185" /></p> <p>А сад, вите |
е <pb n="79" /> у лавеж, који се помеша с оним халакањем Турака, да ме језа подухвати и сва се |
шареним пасом, поврх овога црвен силав с пиштољима и ханџарем; испод сплава, изнад и десног и |
оју госпођу? “ викаше Маргита, па сишав с кола приђе право к рундову, који, кад чу њен глас, ст |
се с тога не би завадио мањ санџак-бег с Циганином и Циганин са мном.{S} А баш је од Бога грех |
к не видиш светлост ! и сад нека је Бог с вама!“</p> <p>Зачуше и лавеж паса и вику од људи са с |
о да му помогнеш?" питаше га отац. „Бог с тобом, бабо! нисмо ли с њиме у завади због оних зават |
ече Рајко, па је погледа зачуђено; „Бог с тобом, госпођо, Јанко је наш јунак, и наши други јуна |
се Рајко на онакво питање.</p> <p>„Бог с тобом, госпођо, шта ти зовеш школом витешта?{S} У нас |
ни од крви ни од секире! “</p> <p>„Бог с тобом, госпођо!{S} Кад смо ми секли главе нашим краље |
оју суђеницу.{S} Гроф се одвезао у Арад с Мартином, коме је све причао како је било.{S} Отишао |
и један комадић погаче, па поче да једе с њоме липов мед. „А, “ рече она са несташним осмехом н |
ајко.</p> <p>— „Ама ето, мало час отиде с весларима у брдо у виноград!“ рече дечко; „баш говори |
од онога тренутка кад оно Циганин приђе с усијаним кљештима да кида месо с робињице, а он већ л |
јој Рајко, па онда с њоме заједно сиђе с последње мраморне степенице на под, који је све ситни |
кућу.</p> <p>Маргита рече Рајку да пође с њоме, а кочијаша упути да иде у штале.</p> <p>У соби |
дом.{S} После неколико тренутака био је с водом поред ње.</p> <p>Дохвати један златан пехар, ис |
920_C2.13"> <head>13</head> <p>Рајко је с великом вредноћом прегао на посао.{S} Али га је у брз |
међу нас као с неба...“</p> <p>— „Није с неба!“ прекиде га Манда љутито; пала међу нас из ноћи |
не да прићи.{S} Море имадоше више муке с њоме него са мном. „Хајде у Крушевац санџак-бегу! “ р |
тарац дуваше отуда.{S} Из најближе шуме с ону страну долине, стуб од белога дима подизаше се пр |
, све буре до бурета, па повезане једне с другима гвозденим ланцима.</p> <p>„Биће да је то какв |
је све.{S} Да није да понека шева прне с пута у вис, и да није погдекоје чапље, да се на једно |
урном осветљењу од лојане свеће и ватре с огњишта како Маџарица стоји поред Циганина, ставши му |
поред тебе, нити ће ми теже бити да се с тобом растајем.{S} А већ није нам друго!{S} Нека је х |
ђоше у Ниш са већ готовом одлуком да се с њиме растају. </p> <p>Кад се вратише са походе паши н |
и образ!“</p> <p>У том часу докотрља се с брда једна каменица и зачу се љутита вика и псовка ци |
се опет видимо!" рече Рајко, пољуби се с Јовом, који му бејаше некаква својта, па онда поведе |
у кристални <pb n="35" /> млаз, који се с оштром звеком и прштањем разбијаше у металном суду, к |
ла; како су поломили јатагане борећи се с њиме, и како су устукнули тек кад је змај почео да пу |
C2.12"> <head>12</head> <p>Враћајући се с великим једним буздованом, Рајко још из даље опази ка |
дземној дворници, снивала сам да сам се с тобом венчавала.{S} Нисам ти онда могла то да кажем.{ |
тако лако завађали.{S} Веруј ми нико се с тога не би завадио мањ санџак-бег с Циганином и Циган |
ретварам као у неку звер.{S} Завадих се с Богом..“</p> <p>„Како јадна да се завадиш с Богом?!“ |
и поносан, као да се љубио лицем у лице с оним великим јунацима, и као да се питао с њима за ју |
оца на Вујну!“</p> <p>Маргита говораше с пуно ватре; подиже леву руку и погледаше по њој горе |
овамо ушли.{S} Опазише сад да је она и с ове стране обележена онаквим истим крстом, као што бе |
ра.{S} Кресну овде, кресну онде; виде и с једне и с друге стране три реда камених широких полиц |
сну овде, кресну онде; виде и с једне и с друге стране три реда камених широких полица на стубо |
етли дворану око себе.</p> <p>С једне и с друге стране ове три трпезе поређано је било по шест |
ече: „хвала вам, господо, простите ми и с Богом остајте!“ </p> <p>И онда оде право у коњушницу |
же дијадему и метну је на своју главу и с осмехом једног сујетног детета рече Рајку: „шта велиш |
орио беше оба кљуна своја.{S} С једну и с другу страну овога знамења стојао је по један висок о |
у као своју жену љуби!...{S} Шта оно би с тобом јутрос у пећини, кад муња севну и гром пуче?... |
а лава што ричу и они усправљени лавови с орлом на штиту приближили и саставили, од њих би се с |
тежући се.</p> <p>„Оно тамо горе ритови с ону страну Дунава; а оно тамо иза њих, где су се небо |
ем одмицати; него да је зовнемо да седи с нама на миру док твоји људи не дођу,“ рече Рајко стар |
је гости сад гледаху запрепашћени, неки с отвореним устима, али на која не могаше ни једна реч |
е га отац. „Бог с тобом, бабо! нисмо ли с њиме у завади због оних заватина у потоку ?!“ рече Ма |
бил бацио, само да дуже потрају.{S} Али с јабукама не могаше то исто чудо да чини, те да се јед |
уде.“</p> <p>Рајко је говорио мирно али с потресеним гласом.{S} Био је блед; у очима му збиља и |
вас заробили, него сте се ви договорили с неким младим и лепим везиром, да вас тобож силом одве |
робра из оних ковчега, али не могаше ни с њима много да учини; врхови би им се или извили или з |
аваца и бубица по ледини, азурни зефири с неба просипали дажду од симпатије на све што је живо. |
<pb n="135" /> око себе, као да се бори с неким невидљивим џином. „Лажеш, сотоно!“ муцаше он он |
ајко почео опет да бунца.{S} Час говори с Краљевићем Марком, час са Сибињанин Јанком, час са Го |
иле ишли су растројено и полагано чауши с великим тојагама.{S} Тек би се од часа на час по неко |
д тим момком тамо, па ти слободно кидај с мене месо усијаним клештима.{S} Пекао си ме пред Хали |
грофица Маргита може да заузме, јер јој с правом припада, а то је: место поред свога мужа!“</p> |
на поду; обнезнанила се.{S} Скидох јој с врата црвену свилену мараму, везах јој руке наопако, |
ла?!...{S} Будало једна, прави би човек с мушким срцем та слатка уста већ до сада пољубио, тај |
е молила Богородици!?{S} Није, него сам с њоме разговарала као обично, изјадала сам јој се, при |
>„Млади јуначе!{S} Спремна сам да пођем с тобом кад год ти кажеш!“</p> <p>— „Е, у добри час да |
ј, сад ил’никад; умудри ме шта да радим с ово двоје младих да у лудо главе не изгубе! “</p> <p> |
еверицама делим.{S} Чак и слободу делим с орловима, који изнад овог виса воле да се носе, и тиш |
ог виса воле да се носе, и тишину делим с овим стенама и зидинама.{S} Нема пустињиштва које пус |
ловину од живота, само да тако заједном с тобом изађем пред нашега доброг оца на Вујну!“</p> <p |
оиста се чуо неки чудан а врло тихи шум с ону страну.{S} Учини му се шта више као да неко пипа |
еку одевена била.</p> <p>Дотрча Циганин с чекићем у руци, с пеном на устима, с варницама у очим |
а пустињиштва које пустињик не би могао с ким да подели, и оно може да се сноси баш за то, што |
о једне прилике, пала овде међу нас као с неба...“</p> <p>— „Није с неба!“ прекиде га Манда љут |
ним великим јунацима, и као да се питао с њима за јуначко здравље.{S} Ето видиш, кад оно твоји |
оће сутра да се венча, и то с киме него с једном Циганчицом!“</p> <p>— „Пих!“ узвикну Рајко и ј |
њој.{S} Окрете се Мартину, који је био с њиме, па рече: „ето је она моја суђеница!{S} Иди види |
утом казиваше: „ходи да чујеш, има неко с ону страну врата!“</p> <p>Рајко приђе и послуша за не |
S} А знаш ти ко је ово?“ говораше Рајко с веселим узбуђењем, па накриви мало своју шубару.</p> |
ли си тако ружно уснила?“ питаше Рајко с неком детињском радозналошћу.</p> <p>„О, сан није био |
естаде.{S} Учини му се да је остао само с њом сам у свеколикој васељени.{S} И онда опет онај та |
окој одаји посадили се беху сви заједно с патером око сниске једне софре, притиснуте кондирима |
приђе с усијаним кљештима да кида месо с робињице, а он већ лежаше као пањ на земљи.{S} Рајко |
у инат онда ми тек долажаше, да све то с већим болом осећам сву грозност свога положаја, све с |
о ме воли, хоће сутра да се венча, и то с киме него с једном Циганчицом!“</p> <p>— „Пих!“ узвик |
р па ће нам помоћи!" рече Рајко сад већ с великим поуздањем. <pb n="38" /></p> <p>"Ево, ако сам |
и.{S} Али пре но што је сагледао Мораву с ову страну Ниша, Рајко је са свим јасно и поуздано зн |
На, хватај и овај зембил... и ову тикву с водом...{S} Дед’, дед’ брзо само!{S} Слушај, <pb n="9 |
ачном ходнику и +напипа руком ону тикву с водом.{S} После неколико тренутака био је с водом пор |
ану кнезу од Богдања!{S} Није друго иду с неким Турцима!{S} А ето сад опет ударише пси у лавеж! |
да, слатка моја госпођо, помеша ту воду с некаквим вином, напуни један воловски рог и даде гроф |
иганин не дође к себи од чуда, скиде му с руке оне влажне крпе и напуни му њима уста као чепом, |
као бесно псето.{S} Али она се не макну с места.</p> <p>„Хоћеш или нећеш?! “ цикну он опет па т |
тру воду из мрамора изводиле; некада су с ону страну ове зидине били царичини перивоји пуни шар |
елике господе и великих јунака, који су с нашим царевима лицем у лице говорили!{S} Како ћеш да |
амсови дојуре у пећину, наћи ће Маргиту с ножем у срду !{S} А кад Турци виде да је са мном сврш |
} Нека га !{S} Хајде сад, јуначе, ја ћу с тобом и за тобом!“</p> <p>И пођоше заједно и ћуташе.< |
боца.</p> <p>Кад се на капију уђе одмах с лева била је сниска једна кућица, у којој је становао |
не.</p> <p>„Еј, мој Рајко! што не остах с тобом у Шумадији!“ проговараше Маргита грцајући. „Не |
утом.</p> <p>„О, ја их чујем!{S} Ето их с ону страну ове стене.{S} Гребу и скачу уз њу скамучућ |
чардаш!" хоће младожења да игра чардаш с неком бароницом.{S} Он дежмекаст, она дебела; он мато |
рече Рајко, као згрозив се, „како можеш с једног гроба да погледаш на свој двор?{S} Молим те, у |
је винула коњу у седло.{S} Али како ћеш с оваким чизмама! “ па погледаше са седла то на једну т |
гом..“</p> <p>„Како јадна да се завадиш с Богом?!“ прекиде је старац запрепашћен. <pb n="78" /> |
би да осветли дворану око себе.</p> <p>С једне и с друге стране ове три трпезе поређано је бил |
га и пољубивши га, издахнула је.</p> <p>С ону страну ковчега на трави лежало је једно празно бе |
ано лице некаквим белим убрусом.</p> <p>С њима је ишло и неколико Турака у дугачким зеленим каф |
И онда отиде опет да буши стену.</p> <p>С муком удараше буздованом у копље, и мораде се сваки ч |
знај, да ћу на тебе, док сам год жива, са љубављу једне благодарне кћери мислити.{S} И на самр |
ком калпаку, с кривом сабљом о бедрима, са високим жутим чизмама, на којима зврктаху широке сре |
клопник, са сребрним оклопом на прсима, са сребрним шлемом на глави, са сребрним наџаком у једн |
ељу била је од углачаног плавог камена, са млазевима од златног песка у њему.{S} На њој је, на |
ешке гвоздене полуге, прилично зарђале, са три велика катанца.{S} Рајко удараше копљем неколико |
, обучена у хаљину од љубичасте кадифе, са пуно тешких златних ланаца о врату и по грудима.</p> |
на прсима, са сребрним шлемом на глави, са сребрним наџаком у једној а сребрним штитом у другој |
мења стојао је по један висок оклопник, са сребрним оклопом на прсима, са сребрним шлемом на гл |
и Хришћани чине, него са једном ватром, са једном страшћу, са једном љубављу, која је кипела, к |
асклопише силним једним ударом, Мартин, са поносито уздигнутом главом, крочи у дворану и гласно |
на лица, одевен у богато маџарско руво, са широким златним пасом, о коме је висио један кратак |
е је висио један кратак шпански штилет, са дршком позлаћеном и драгим камењем искићеном.{S} Пор |
го са једном ватром, са једном страшћу, са једном љубављу, која је кипела, као кад би нежна кћи |
S} Беше то некакав жив и крепак старац, са бистрим очима испод густих веђа и руменим образима.< |
прилици.</p> <p>Један висок леп старац, са широким челом, орловским носом, дугом брадом и дугом |
ио велики један и поширок златан обруч; са обруча се о златним ланцима спуштало дванаест велики |
чки а промукли глас озго <pb n="201" /> са зачеља закреча несигурно: „наш будући кардинал од ви |
гови Турци видели змаја, <pb n="158" /> са три круне и са три главе и са пуно три пара крила; к |
оје има засађено неколико јабланова.{S} Са врха те умке до у сами двор грофов нема више од пола |
а је оставе саму поред мртвог Рајка.{S} Са свечаном мирноћом издавала је заповести за његову оп |
запрегнута три обична сељачка коња.{S} Са кола скочи доле Рајко, дохвати најпре из сена своју |
један дугуљасти штит онако полошке.{S} Са средине штита дизаше се велики двоглави орао од среб |
дговараху сваком покрету душе и срца, — са деликатно срезаним носом за који би рекли да је дивн |
што малко дугуљасто али лепо сливено, — са устима која нису била врло малена, али на којима је |
тарим послаником и кроз горко јецање, а са грчевито склопљеним рукама, говораше нешто маџарски |
и.{S} Па онда виде свој убрус; скиде га са зове, сави лепо и метну у џеп од свога гуњца.</p> <p |
м јелек и танко турско ткиво испод њега са грла и нешто мало са средине груди размакнуто.{S} И |
е просторије.{S} Рајко рече Маргити, да са запаљеним трудом остане ту где је, а он сам уђе унут |
у сребрнога ситног новца, и пусти га да са танким звеком пада на данце од бурета.</p> <p>Па онд |
пуно и топло!{S} Учини се Рајку као да са неке свете цркве зазвони сребрно звоно, па му се јек |
ножеве и исекао своје руке, и видео да са мачевима не може ништа, Рајко се присети те пресече |
езан, не могаше да скине својих погледа са ње. „Бадава," рече сам себи, „што јест, јест ; и кад |
мела од чуда, не скидаше својих погледа са Рајка.</p> <p>„Видим! узе Рајко снужден да говори; „ |
стамболијским шалом, притврђеним спреда са две сребрне пафте у облику два бадема.{S} Руке јој д |
руји поветарац, који се понео чак отуда са сињега мора, па преко снежног <pb n="20" /> Дурмитор |
уком танке млазове беле светлости, која са свода, а из неких цеви, падаше овамо под земљу, па ц |
ази како му Маргита, која бејаше остала са свећом пред оним вратима, маше руком да јој што пре |
ци, мајци божјој.{S} Дуго је ту клечала са склопљеним рукама.{S} Потекоше јој сузе низ образе, |
стенови.{S} Рајко осети како је клонула са свим онако на њ наслоњена и чињаше му се да јој се ж |
а била једна по сниска а велика постеља са меканим свиленим перинама и узглавницима, кадифеним |
и ступањ од мрамора, запремљени бурадма са златом, били су поређани високи столови од дебеле и |
дебелим црвеним <pb n="5" /> гајтанима са којих се спуштају многобројни ситни ланци са оцилима |
ниске једне софре, притиснуте кондирима са црвеним жупским вином, па разговараху о ономе што се |
ти срећа, јуначе!“ прихвати млада жена са свим мирно, па се загледа у младића крупним својим о |
зненађује, није нама од стране Сарацена са извесном намером да импедимента процесији <pb n="25" |
а начина: нека пођу два млада господина са мном, отићи ћемо право Циганину, везаћемо га, њу ћем |
гита као неблагодарна куја, незадовољна са старим мужем одбегла за младим... хеј, патеру, како |
ка господа наступише баш према њој, она са вриском, који срце параше, јурну к њима, одгурну чау |
а једе с њоме липов мед. „А, “ рече она са несташним осмехом на уснама и у онима, „па са медом |
</p> <p>„Срећа те нисам труд!“ рече она са тихим осмехом; „запалио би ме те бих изгорела!“</p> |
Бога и брига за Рајком, борба веровања са неверовањем.{S} Узе мрдати главом, као да сама себи |
, већином у зеленим кожним корицама, па са сребрним или златним пафтама, <pb n="108" /> а дршко |
ко пуно добрих <pb n="72" /> ствари, па са пуном слободом, и са слатком тишином, и са овако све |
ташним осмехом на уснама и у онима, „па са медом овако мирисним, и млеком тако слатким, и погач |
анима, а иза њих једно десетак јаничара са сукненим сарколима на глави, али без оружја.{S} По д |
су многобројни мањи обручеви од сребра са сребрним кандилима, неки ниже други више, те изгледа |
зовну Мартина, па му рече: „Ево ти кеса са пет стотина талира.{S} Најми у Сегедину лађу, која ћ |
ве шта је и како је?!“ говораше Маргита са нешто мало више мирноће.</p> <p>„Ево да чујете!" узе |
ом калдрмом некада шетала царица Милица са својих дванаест дворкиња, као са дванаест горских ви |
P18920_N1"> Биће да је то царица Милица са својом сродницом калуђерицом Ефимијом?!</note> </div |
а грудима њеним у себе упио, и која сад са длана руке Рајкове струјаше све топлије чак до у срц |
ном крилу, ижљубила сам је и ево ме сад са оживелим и храбрим срцем!{S} Не знаш ти како је она |
део.</p> <p>На јелеку њеном горња пуцад са грла и са груди беху покидана, и сам јелек и танко т |
ног.</p> <p>Рајко сад не скидаше поглед са њеног осмехом озареног лица а саму себи говораше: „с |
>„Ево је иде!“ рече младић па се подиже са онога камена и пређе те се заклони за чесму.</p> <p> |
аво на средини између њега и оне трпезе са царском круном, стојао је један златан стуб, тако св |
у песницу.{S} Покушао <pb n="148" /> је са неким од краћих мачева, које пробра из оних ковчега, |
ожем у срду !{S} А кад Турци виде да је са мном свршено, неће марити да вама зло какво чине!“</ |
прозорима дворским од биљура, и када је са тих прозора, овда и онда, затрептавала звездана свет |
Не да се старац омекшати.{S} Подиже је са колена, па је пред свима нама пољуби и само рече : „ |
обе руке и окрену лицем к ватри, те је са пуно очинског саучешћа гледаше, па гледајући је збор |
ки јермелином постављени плашт, који је са рамена онога старца падао на престо.{S} Један је мла |
едао Мораву с ову страну Ниша, Рајко је са свим јасно и поуздано знао шта би му стриц Павле рек |
во сад путем од Крушевца у Ниш Рајко је са свим други човек.</p> <p>Јахао је напред сам и замиш |
Рајко мирно и просто као о нечем што је са свим обично.</p> <p>Она сеђаше у седлу као да се ска |
не знађаше ни сам; али знађаше да није са десна рамена, јер је ту лежала њена рука, на коју он |
ких златних кандила.{S} Осим тога, које са свода, које са гвоздених полуга, што су се пружале о |
дила.{S} Осим тога, које са свода, које са гвоздених полуга, што су се пружале од једног зида д |
воје витешко име, онда је и право да ме са свим заборавиш!“</p> <p>„Вала госпођо!“ прихвати Рај |
му родити два сина, који ће његово име са славом по свету да пронесу.{S} Колико год ју је пута |
си био пет дана на тешком месту сам, не са маштама и сенкама, него са живом женом, и младом и к |
} Шта ти је витеже млади?“ питаше га не са бригом, него са задовољним а једва прикривеним осмех |
ад више ко смо и шта смо.{S} Него да се са нашом заједничком несрећом боримо заједно као два ве |
побоја да се Маргита не преплаши кад се са молитве дигне, па њега не види.{S} Савлада своју рад |
левим ухом боље чује.</p> <p>Подиже се са камена на коме сеђаше, пође два три корака низ косу, |
дифеним покривачима и завесама, које се са таванице из једне позлаћене грофовске круне спуштаху |
баба расплете своје седе косе, скине се са свим гола и узме чарати у ватру и кувати неку воду у |
<p>„А ти, гадна црна мађијанко, дижи се са те столице, па овога часа напоље из овога двора у че |
ва, него само сажаљења.</p> <p>„Дижи се са тога места, дете моје!“ рече јој благо.{S} И Циганчи |
амајлији носим, позивам те, уклањај се са нашега пута!“</p> <p>Тано викаше Рајко узбуђен, а по |
мене, и кад сврших молитву, не дигох се са клечања, него узех — звиждати.{S} Звиждах, звиждах, |
ог излива суза као да је ових у Маргите са свим нестало.{S} Нико је <pb n="221" /> више не виде |
!“ рече Маргита.{S} Али пре него што ће са <pb n="103" /> прага у дворану коракнути, Рајко задр |
и јој беху пуне суза.</p> <p>„Ех!“ рече са дубоким уздахом, кад се трже из заноса, „ово се Марг |
<p>Она окрете главу према њима па рече са свим мирно:</p> <p>„Ја сам Маргита, грофица од Нађ-Б |
S} Отрже силним једним напором заклопче са првог акова, загњури руку, подиже је у вис и пусти д |
ко ћеш с оваким чизмама! “ па погледаше са седла то на једну то на другу црвену чизму и намешта |
мимо ње.{S} Она га погледа, не скидаше са његова дивља лица погледе своје за неколико тренутак |
од млађе господе, који се још не бејаше са свим загњурио у вино.</p> <p>„А, тако ли је?{S} Лакр |
а меким шумом лептирових крила одлеташе са полурастављених усана Маргитиних.</p> <p>Рајко ућута |
о под земљу, па целу дворану прекршташе са два велика крста од сунчаних зракова.</p> <p>„Сад зн |
имо излаз на божје сунце!“</p> <p>Узеше са светњака у капели обе велике воштанице, па пођоше да |
с њиме растају. </p> <p>Кад се вратише са походе паши нишком маџарска господа световаше се неш |
својим обеси му се она о десно раме, и са слободом и поверљивошћу сестринском према брату свом |
"72" /> ствари, па са пуном слободом, и са слатком тишином, и са овако свежим поветарцем, који |
тако слатким, и погачом овако белом, и са овако пуно добрих <pb n="72" /> ствари, па са пуном |
пуном слободом, и са слатком тишином, и са овако свежим поветарцем, који оживљава и умор односи |
зид па се усправила да стоји као кип, и са усхићењем погледала би по таласима од зелене горе, к |
чају, — оста Јанко на бијелој кули, — и са њиме госпођа <pb n="133" /> ђевојка," — не изговори |
p>На јелеку њеном горња пуцад са грла и са груди беху покидана, и сам јелек и танко турско ткив |
зе грчевито откопчавати јелек са грла и са груди својих, промуца још једном да се једва чуло: „ |
ислоњени гвоздени оклопи са шлемовима и са дугим копљима у гвозденим рукавицама.{S} Изгледало ј |
о Турака у дугачким зеленим кафтанима и са стамболијским турбанима, а иза њих једно десетак јан |
одно изгледаху са отвореним чељустима и са мало спуштеним и одуженим вратом, које густа грива п |
Па онда враћајући му се пуна усхићења и са пуно поузданости рече: „еј, мој витеже Рајко, сад те |
="158" /> са три круне и са три главе и са пуно три пара крила; како су поломили јатагане борећ |
м белом брадом, у црној ризи до земље и са црном камилавком од грубога сукна на глави.</p> <p>Р |
ли змаја, <pb n="158" /> са три круне и са три главе и са пуно три пара крила; како су поломили |
и са челенкама од сребра и злата, или и са перјаницама од орлова и соколова перја.{S} И још у с |
пратиоце.{S} Већ смо о томе говорили и са Хасан-агом.{S} И ево ти вели мој пресветли господин |
а, с лепим лицем од сунца препланулим и са очима од којих би сунце преплануло, и овај красан мл |
се дух са белом косом и белом брадом и са срдитим погледом испод густих веђа на сну јавио, кад |
још мање велики!“ говораше она упорно и са свим одсудно.</p> <p>— „Комшија!“ прихвати Рајко; „м |
ез силног напрезања, сав црвен у лицу и са крупним знојем на челу, Рајко једним скоком искочи н |
н мекан а звучан глас, који је поздрави са: „помози Бог, снахо!“</p> <p>— „Добра ти срећа, јуна |
> <p>Зачуше и лавеж паса и вику од људи са свим близу пећине.{S} Стена се опет окрете и паде на |
оре, и нађе је још са сузним очима, али са осмехом на уснама.</p> <p>„Видиш ли како се светли з |
ластавици те ова сама врло пажљиво, али са свим сигурном ногом, изађе на суво, па кад <pb n="68 |
лони јој се смерно и говораше мирно али са уздрхтаним гласом:</p> <p>"Госпођо, опрости ми!{S} Х |
тај шапут долажаше из срца његова, или са лева рамена његова, то не знађаше ни сам; али знађаш |
беху уза зид прислоњени гвоздени оклопи са шлемовима и са дугим копљима у гвозденим рукавицама. |
очава пред вашом силом, и нека се чисти са нашега пута!“</p> <p>Бадава.{S} Једна лопта или нека |
кли да је дивна копија у слоновој кости са статуе какве јелинске богиње, да бледорумене лако уз |
ао к себи и напрезаше се силно да збаци са себе Рајка, и бацакаше се ногама као бесомучан.{S} А |
плаштовима су били понамештани калпаци са челенкама од сребра и злата, или и са перјаницама од |
јих се спуштају многобројни ситни ланци са оцилима, бритвицама, чачкалицама, свакојаким зделица |
шао и довео ластавицу, дотле би и Турци са самсовима, или бар самсови без Турака, стигли овамо. |
гром поред ње ударио.{S} Маргита скочи са клупе на којој је седела, и притисну обе руке на сво |
би се она срдила!“ </p> <p>Рајко скочи са свога места као да га гуја уједе.{S} Отегну песницу, |
ади из свога гуњца убрус те убриса зној са чела и лица.{S} И онда приђе полагано бурету једном |
га рода!“ Цела та прилика, и онај јунак са изразом одушевљења у лицу, и онај ватрени коњиц, бех |
ргита рече и устаде, један крепак човек са проседом брадом и косом, одевен у угарско руво од за |
под старом једном липом чекаше их човек са оседланом ластавицом.</p> <p>„Хвала Богу! рече тај ч |
. воде!“ Узе грчевито откопчавати јелек са грла и са груди својих, промуца још једном да се јед |
ијадему.{S} Баци доле јаничарски саркол са главе своје, па онда подиже дијадему и метну је на с |
не помисли твоје; врати ми се амо и сам са чистим срцем, ведрим челом и светлим образом и остан |
ком.</p> <p>„Да ли бих могао да говорим са господом?“ питаше Рајко.</p> <p>— „У добри час!“ реч |
ди, приђе к руци и патеру, и још једном са врата рече: „хвала вам, господо, простите ми и с Бог |
тњом на празну срећу?“ говораше Циганин са очевидном зебњом да се чутура не покаже празна.</p> |
ио мањ санџак-бег с Циганином и Циганин са мном.{S} А баш је од Бога грехота, а од људи — Бога |
не би хтели више вратити, па да вас он са свима маџарским витезовима на коленима моли да се вр |
Милица са својих дванаест дворкиња, као са дванаест горских вила, а ја ево чекам јутрос да њоме |
ан Рајко осети жеђ за том слашћу, и као са неким пркосом самом себи рече: „вала ако је само сла |
а <pb n="44" /> да дошао на оваки посао са слутњом на празну срећу?“ говораше Циганин са очевид |
посмотрите непрекидно хвалисање његово са некаквим ове земље јунацима, даже царевима, које он |
лепа једна и врло млада девојка, готово са свим нага. „Гледај добро, гледај; не заборави онај м |
есту сам, не са маштама и сенкама, него са живом женом, и младом и красном.{S} Не би ми било чу |
ом, како то скромни Хришћани чине, него са једном ватром, са једном страшћу, са једном љубављу, |
же млади?“ питаше га не са бригом, него са задовољним а једва прикривеним осмехом, као оно млад |
.{S} Море имадоше више муке с њоме него са мном. „Хајде у Крушевац санџак-бегу! “ рекоше ми. „З |
ађ-Бање кроз последња два века.{S} Озго са таванице спуштао се многокраки позлаћени светњак, у |
звиждах, док ти се поче да котрља озго са рушевина понека цигла, па камен; пови се коров, пови |
у гомилу, која се полагано креташе озго са града.{S} Кад се свита мало примаче, она се жена под |
ставише и занемеше од чуда.</p> <p>Озго са сред среде свода спуштао се један гвозден ланац, о к |
еђе те се заклони за чесму.</p> <p>Озго са брда долазила је једна млада жена, права и вита као |
ћене грофовске круне спуштаху — а Рајко са тихим уздахом рече: „баш да ми је да седнем... ноге |
„Ако нису они, нисмо ни ми!“ рече Рајко са свим мирно, па онда настави: „е, баш ме копка да зна |
њиховој.</p> <p>„Није авет!“ рече Рајко са свим поуздано, окренув се Маргити; „да је авет утекл |
инуо, еј вала му!“ па Рајко подиже мало са главе шубарицу; „на бољем месту и није могао погинут |
вредно било залутати?...{S} Макни мало са лица њена на ниже погледе своје!...{S} Што се бојиш? |
о ткиво испод њега са грла и нешто мало са средине груди размакнуто.{S} И онај низ крупног црве |
удуби па да је нађе.{S} Зар пчела само са руже и крина мед купи ?{S} А пустињаштво има пуно сл |
им и последње капи воде, и осташе само са неколико ораха.{S} Маргита, која је иначе тако разго |
ватру па ми онда, кад се усијају, месо са мишица и плећа живој хоће да откида! “ Маргита се ту |
ањ и чекић и клинце, догега до на место са кога се чесма видела, и онда гњевно докопа први каме |
рестола стојао је један позлаћен престо са златном митром и златном штаком.{S} Пред самим тим п |
је слаба а дух је јак, “ па онда чисто са очајањем окрете се старцу: „бадава, оче, не знам ти |
ну Рајко запрепашћен и погледа је чисто са сажаљењем. „Па шта си ти то онда чула?!...{S} А пита |
том, да се овај утапаше у тихи дах, што са меким шумом лептирових крила одлеташе са полурастављ |
ком маџарска господа световаше се нешто са патер Хијеронимијем у најбољој одаји караван-сераја. |
рти, буде слободно да се избере понешто са овога света, чега тамо да се сећамо, ја ћу изабрати |
јер га заклања она шумица, која је двор са три стране обгрлила.{S} Видећеш у њој пуно лепог дрв |
луфлија завршио би цео узбудљиви призор са три речи: „Јес, валах, бињеџија! “</p> <p>Тако је би |
ем Марком, час са Сибињанин Јанком, час са Голубаном.{S} Таман је бледа зора почела да свиће, а |
{S} Час говори с Краљевићем Марком, час са Сибињанин Јанком, час са Голубаном.{S} Таман је блед |
ких саставака полазио је један прав нос са прилично широким и покретним ноздрвама.{S} Наусница |
нагледа. „Еј, јаднице моја!“ рече опет са тешким уздахом, и однесе је у велику дворану.</p> <p |
твртог дана није могла да подигне чекић са земље.</p> <p>Пети дан, који беше већ трећи како ниш |
се!“</p> <p>Она нежно скиде руку његову са свога рамена и рече:</p> <p>„Пусти ме, Рајко, да се |
јко је међу тим био скинуо седло и узду са ластавице, протро је мало рукама својим и чешагијом |
у из деснице Маргитине, скиде њену руку са рамена свога, одгурну је обема рукама својим, али ти |
S} Стена се опет окрете и паде на земљу са већом силином но пре, као да хоће да згњечи онај пра |
ти носим заставу <pb n="173" /> црвену са белим крстом!{S} О... та дала бих половину од живота |
г сребрног престола, брзо пребаци митру са њега на престо до њега, и онда ту клону, као да је н |
што их од пећине растављаше.{S} Дуго су са све већим напрезањем и притајивањем свога дихања осл |
ла и позлатила, тако природно изгледаху са отвореним чељустима и са мало спуштеним и одуженим в |
ј је становао надзорник добара грофових са својом породицом.{S} Пред том кућом кочијаш заустави |
је овако!{S} Ко зна какав би ми се дух са белом косом и белом брадом и са срдитим погледом исп |
ако то не буде деспот Ђурађ Смедеревац са његова два сина, два деспотовића, које је маћеха њих |
дом, и да поред ватре седи један старац са дугом белом брадом, у црној ризи до земље и са црном |
а све што је живо.{S} И овај мали коњиц са ситном главом, паметним очима и красним облицима, и |
коме луда раја прича, да се разговараш са царем змајским и да те змајеви однесу на крилима сво |
џарска?!...{S} Рајко, немој да се шалиш са мном...{S} Је ли то доиста Маџарска?!{S} Јест, биће |
" /> и снује нове згоде.{S} Уђоше у Ниш са већ готовом одлуком да се с њиме растају. </p> <p>Ка |
</p> <p>„Али ако се Турци врате, па још са самсовима?!“ прихвати Маргита тихим гласом и бојажљи |
лутњу.{S} Отрча јој горе, и нађе је још са сузним очима, али са осмехом на уснама.</p> <p>„Види |
ове заповести.{S} Коме није право, марш са моје земље!“ То је било одмах после Васкрса.{S} Посл |
, бугарске, маџарске и млетачке.</p> <p>Са онога прага, на коме се најпре онако у чуду заустави |
њега, као да га хоће да загрли.</p> <p>Са једном малом китом ивањскога цвећа и дивљег каранфил |
ече дечко; „баш говорише нико неће тако сабаиле ударати на скелу!“</p> <p>„Где је виноград?" пи |
а од ковачнице весео и гласан поздрав: „сабанахиралах, мајсторе!“</p> <p>„Алахразусум, ефендија |
им пољупцем једним на балчак од сабље, сабље посвећује, — шта си ти тако тешко Богу згрешила д |
или да им пољупцем једним на балчак од сабље, сабље посвећује, — шта си ти тако тешко Богу згр |
а, погинуо на Косову, бранећи од турске сабље главу Јанкову!“</p> <p>— „Ако ти је неко од твоји |
добро.</p> <p>„Јеси ли је купио или на сабљи задобио?" питаше Рајко.</p> <p>— „На сабљи!" рече |
љи задобио?" питаше Рајко.</p> <p>— „На сабљи!" рече Бекри-Бекир поносито. „Хоћеш да ти причам |
ом.{S} Него деде, како доби на јуначкој сабљи ’ваку робињицу ? “</p> <p>„Ево како!“ поче Цигани |
и шкрипутом жица стаде чардаш као да је сабљом пресечен.{S} Осу се лупање песницама о сто и уск |
ером на црном сниском калпаку, с кривом сабљом о бедрима, са високим жутим чизмама, на којима з |
целиваше небројено пута његову маџарску сабљу и говораше за њ неразумљивим језиком тако страсно |
ароду пролазе.{S} Пође народ к цркви на сабор.{S} Помоли се Богу, приложи цркви што ко може, ис |
злата, него од растова стабла; и његов сабор није од властеле и владика у господским столовима |
, под кубетом саборне цркве, него је то сабор од сељака искупљених око једног грма!{S} И његова |
ика у господским столовима, под кубетом саборне цркве, него је то сабор од сељака искупљених ок |
живог веслања, не без силног напрезања, сав црвен у лицу и са крупним знојем на челу, Рајко јед |
ли га.{S} Рајко скиде шубару; гологлав, сав уздрхтан од трепета, као да је пред страшном једном |
да буде од ове јадне жене поред нене?!“ Сав се стресе од ужаса, али не рече ни речи.</p> <pb n= |
де на прса један накит у облику срца, а сав од рујног рубина, и онда мој млади витез рикну као |
ш се мојој простоти!" рече јој гласно а сав поцрвене од стида.</p> <p>„Није, није!“ прихвати он |
еш ни малим прстом, јер ћеш закукати да сав Алаџа-хисар чује!{S} Јеси л’ ме разумео Циганине?" |
а Српкиња Станија, шаље!“ И онда покида сав други босиљак и разастре га око главе Рајкове као в |
ан Зулуфлија куцну руком Рајка, који се сав био изгубио слушајући за њ неразумљиви говор маџарс |
цању срца њеног.</p> <p>И Рајко се беше сав претворио у слух.{S} Већ је и напустио био сваку на |
но као два верна <pb n="149" /> друга и сав терет да делимо подједнако.{S} Ко се од нас двоје п |
доведе пред тај отвор, дубоко узбуђен и сав блед, подиже у вис обе руке, које дрхтаху као прут, |
подствено кружио, ни зец који погурен и сав усплахирен скакаше од џбуна до џбуна.{S} Сва су му |
p> <p>„Ево сам од како се смркло обишао сав Крушевац.{S} Моја Расина није далеко одавде и имам |
<pb n="24" /> Марко?!{S} Завукао се био сав у црвену сукнену кабаницу, загрејао се, занео се у |
</p> <p>„Еј, злосрећнице!" зајеча Рајко сав пренеражен. „Да га ниси заклала?!“</p> <p>— „Хтедох |
а некмо ли да тако и радиш!“ рече Рајко сав пренеражен. „Комшија, тебе канда хвата ракија? “</p |
говори онакву клетву.{S} Него на све то сав одговор бејаше, што сад као нека пуна зобница удара |
плаштанице стајао је велики златан крст сав посут драгим камењем, које тако прскаше варницама, |
> <p>„Ја да скота једног!“ викну старац сав поражен; „да Бог да га вуци живог растрзали, а већ |
онда виде свој убрус; скиде га са зове, сави лепо и метну у џеп од свога гуњца.</p> <p>„Како ле |
ти.{S} Па онда Рајко скиде своје гуњче, сави га у двоје у троје и положи га на оловни ковчег до |
.{S} Ластавица погледа у Рајка, па онда сави главу на десно и гледаше у црвену чизму у широкој |
ледаше за свитом маџарске господе, која сави путем у варош.{S} Рајку се учини као да она само у |
то?!“ рече Маргита сва усплахирена, па сави главу мало на десно, као да левим ухом боље чује.< |
напијем воде из ибрика?“</p> <p>Она се сави хитро као видра, лако подиже пун ибрик као да су ј |
едела, <pb n="49" /> дркће, ломи прсте, савија руке па моли младожењу да ми опрости.{S} Аја! не |
се пред ногама <pb n="12" /> старчевим! савијаше, целиваше небројено пута његову маџарску сабљу |
пође напред.</p> <p>Узани ходник у зиду савијаше у лево од олтара и излажаше у једну велику окр |
.. ој, чујеш ли Јоване!{S} Моли бега да савијемо у лево да не удара хајка на свечеву пећину! <p |
дна шамија, која не могаше у своје меке савијутке да прикупи густу црну косу, него јој падаше н |
одјеке.{S} На обнаженом повисоком врату савио се један низ крупног црвеног мерџана.{S} Јелек од |
е са молитве дигне, па њега не види.{S} Савлада своју радозналост и оста у столу, погледајући ч |
тигрице која се спрема да скочи, али се савлада и рече :</p> <p>— „Маргита грофица од Нађ-Бање |
укинуо свадбарину, како је Бан Страхиња савладао бесног Влах-Алију, како је Милош на Косову пок |
Није мислио да заспи, и опет га је умор савладао те је заспао.{S} Није знао колико је дуго спав |
одјекивање говора људског у даљини.{S} Савршена тишина, у којој он само лупање свога срца чуја |
па да би појачала вид и да би сигурније сагледала ко то долази, наднесе леву руку над очи, и гл |
не и хладне мисли.{S} Али пре но што је сагледао Мораву с ову страну Ниша, Рајко је са свим јас |
ична и проста жена.{S} Али кад јој лице сагледате, нешто малко дугуљасто али лепо сливено, — са |
вчега Рајкова, не мрдну.</p> <p>Ружа се сагну да јој подигне главу и онда врисну: „еј, црна жал |
дугу пушку о рамену... <pb n="39" /> А, сад видим!...настави она више као да сама себи говори; |
ка прса и јуначка рамена?“</p> <p>— „А, сад видим!...{S} Сад те разумем!{S} Теби је све то тамо |
чеви, а у трећима буздовани.</p> <p>„А, сад се тек разабирам!“ рече Рајко; „ово је подземна ору |
илоша Обилића, ни Страхињу!“</p> <p>„А, сад тек видим!" упаде му Маргита живо у реч; „сад тек в |
“ рече му ведра, „сад сам се исплакала, сад ми је лакнуло.{S} Осећам се лака као птица, и храбр |
и пусти је кроз врата у ноћ.</p> <p>„Е, сад у име божје да пођемо!“ рече Рајко. „Ево ја ћу најп |
есам!“ рече Рајко мирно.</p> <p>„Јесте, сад се добро сећам!“ прихвати она.' „Видела сам те кад |
ета, које мало час онако тужно плакаше, сад све саме варнице прште.{S} Погледа к робињи и виде |
а опет старац; „вала, Господе Боже мој, сад ил’никад; умудри ме шта да радим с ово двоје младих |
чисто скаменила, гледајући ово друштво, сад кад виде шта Манда на њене очи учини <pb n="208" /> |
оузданости рече: „еј, мој витеже Рајко, сад тек видим шта ће од тебе да буде!</p> <pb n="107" / |
је је лице само сунцем преплануло било, сад пребледе као крпа.{S} Она танка кошуљица на грудима |
ртину и свима својим маџарским слугама: сад мени за љубав пођите овуда у околину и наберите пољ |
p> <p>„Знала сам да ти је срце витешко; сад знам да ти је и слободно.{S} Благо жени која ће то |
?“ „Ево Маргите поред тебе, Рајко !{S} Сад ће стићи лекари, па ће те извидати!" рече му она.</ |
во.</p> <p>— „Неће, дете моје, неће!{S} Сад ће Крушевац да ври, како су санџак-бегови Турци вид |
само да викне: „не бој се, госпођо!{S} Сад ћу ти донети воде!“ па у петом скоку бејаше већ у к |
рамена?“</p> <p>— „А, сад видим!...{S} Сад те разумем!{S} Теби је све то тамо свето.{S} Имаш п |
молим те остави се таквог разговора.{S} Сад ће ваља да већ скорим и пола ноћи па треба наш поса |
ће је, али ће имати штете и дангубе.{S} Сад смо на невољи па нек нам Бог опрости; а кад будеш у |
{S} Док је жив био дивила сам му се.{S} Сад га љубим.{S} Не могу без њега.{S} Љубим га.{S} Кажи |
беше прекрстио, и одмах дође к себи.{S} Сад га гану њен жалостив глас.</p> <pb n="94" /> <p>„Не |
џак-бега поздрави, поклони и дарови.{S} Сад сам ја овде сигурнији и силнији од санџак-бега у Кр |
а за које је мислио да су мртвачки.{S} Сад је видео да у једнима од њих леже смештена копља, у |
.{S} А њих су се двоје много волели.{S} Сад, видиш ли чак на врху на највишој зидини од куле не |
ко ми Бог помогне нећу те постидети.{S} Сад ћу се двојином журити да предам госпођу њеном мужу, |
по њеној лепоти, и по њеној доброти.{S} Сад било да то јесте било да то није, тек је то Маџариц |
љности, али и пуно мирне одважности.{S} Сад се тек Рајку учини да је дивно лепа.</p> <p>„Децо, |
авет другога се чега баш и не бојим.{S} Сад ћемо видети шта је !“</p> <p>Па онда Рајко узе живо |
ричао, и да си ето баш лепо завршио.{S} Сад немој то да уквариш, него хајде напред, показуј пут |
Двориште је било широко и пространо.{S} Сад је све било запремљено гомилама и младих и старих с |
ио, рече јој: „а знаш ко ће то бити?{S} Сад се сетих да сам слушао да овде негде у рудничким пл |
S} Ја сам верна љуба од Расине Рајка! — Сад нека дођу људи, нека затворе ковчег и залију онај о |
у твоје лепо лице, кад је само моје ?!“ Сад што да ти дуљим — извукоше ме и истукоше ме.{S} Кад |
м везиром, да вас тобож силом одведе, а сад <pb n="193" /> сте код њега у двору на мору, где ка |
ичекамо док Цигани сврше овај чардаш, а сад су већ при крају!“</p> <p>Маргита метну своју десну |
Причаћу ти све потанко кад се вратиш, а сад само оволико: млади слепи деспотовић казиваше, како |
ртину.... половину.... како беше?!{S} А сад, биће ти доста да видиш и мали!{S} Хеј, Маџарице бе |
го ето ухватио ја њу па не пуштам!{S} А сад, Маџарице, устај па скидај јелек и кошуљу за мали ч |
какви су јунаци људи у њеној земљи?!“ А сад видим, да ако у вас и има много срчаности још више |
светао вратиш. <pb n="163" /></p> <p>А сад кад си већ и онако понешто видео, да ти тек понешто |
ом опростила!.. <pb n="185" /></p> <p>А сад, витеже Рајко, помози грофици од Нађ-Бање да у свој |
узе и даље да ослушкује.</p> <p>Али га сад нов ужас обузе.{S} Десило му се нешто што никада до |
и посланик вели: „хвала ти, али од тога сад не може ништа да буде.{S} Његов је посао да утврди |
е на високу кулу једну.</p> <p>„Ево, да сад изађемо на ово платно!“ рече Рајко меким гласом у к |
етве на двору остане ? !{S} Вала као да сад гледам Голубана како силази низ кулу, сетан невесео |
је на грудима њеним у себе упио, и која сад са длана руке Рајкове струјаше све топлије чак до у |
ер.</p> <p>„ Мислиш ли ти да она робиња сад спава?" питаше Рајко нешто снужден; „вала дао бих г |
во се Маргита теби привенчава, да је од сад твоја и овога и онога света.{S} Стављам ти свој вен |
од тога доба моја робиња!“</p> <p>Овде сад беше згодна прилика за Бекри-Бекира да сухо грло ов |
три пута у лице!{S} Нека га !{S} Хајде сад, јуначе, ја ћу с тобом и за тобом!“</p> <p>И пођоше |
че Маргити: <pb n="63" /></p> <p>„Хајде сад, у име божје, у седло.“</p> <p>И поможе јој да се н |
Звизну и други пут и трећи пут. „Шта је сад наопако?!“ мишљаше <pb n="58" /> Рајко у себи, па с |
и поведе доле у велику дворницу, где је сад лежало тело Рајково.{S} Замоли све друге да се укло |
их хтела!{S} Еј, мој јуначе, од мене је сад већ одбегла и сама сенка од надежде!"</p> <p>— „Нем |
ћери моја!“ прихвати старац; "ево ми је сад тешко што те наведох да причаш!“</p> <p>„Немој да т |
>Рајко јој поврати ибрик.{S} Требало је сад да пређе на ствар због које је на њу и чекао, али н |
доброг старца!{S} Ох, куда ли нас двоје сад идемо?!“</p> <p>„Притврди своје срце, госпођо!{S} З |
а њеном крилу, ижљубила сам је и ево ме сад са оживелим и храбрим срцем!{S} Не знаш ти како је |
ричесте; а оно се, ето хвала Богу, њиме сад враћамо из мртвих у живе!{S} Дед’, кћери моја, једа |
рца, седајући поред њега,</p> <p>— „Ене сад, зар си и то видела?“ прихвати старац очевидно изне |
и јунак Хуњадија Јанош! “</p> <p>— „Ене сад!“ рече Рајко, па је погледа зачуђено; „Бог с тобом, |
на избавио !{S} А ваља да ће дати да се сад и ова гадна комедија овде на добро сврши!“</p> <p>„ |
асно, тек да нешто почне.</p> <p>Она се сад гласно насмеја.{S} Њен смех зазвекта као сребро а о |
е робовао у конаку Мустаф-агином, па се сад слободан и срећан враћа у завичај да види мајку, бр |
у једном од ових столова!{S} Не пита се сад више ко смо и шта смо.{S} Него да се са нашом зајед |
која је мало час села на земљу, диже се сад у висину.{S} Приђе к Рајку, положи му обе своје рук |
{S} Пови се мало на десно и лице јој се сад окрену право ка кубету од дворане.{S} Нешто шапуташ |
рских чизама да их навуче.{S} Она му се сад у свему покораваше као дете, и од часа на час би га |
рпе и напуни му њима уста као чепом, те сад већ не могаше ни зуцнути.</p> <p>„Брзо отвори оно м |
је што га за пасом има.</p> <p>„Хајдете сад у име Божје за мном, и нека нам је сам Бог у помоћи |
е сећању. „Гроф Аладар од Нађ-Бање биће сад да је мојих година!{S} Нисам слушао да се и по трећ |
ад једних сниских растових врата гораше сад већ последњим капљицама уља, те пршташе као да се г |
оје су из пећине овамо ушли.{S} Опазише сад да је она и с ове стране обележена онаквим истим кр |
ачај на десно док не видиш светлост ! и сад нека је Бог с вама!“</p> <p>Зачуше и лавеж паса и в |
</p> <p>„У теби нађох правога оца.{S} И сад ето да се растајемо, може бити никад да се не видим |
у чергу, да не нађеш пут у тамницу!“ И сад из очију Маргитиних сипаше ватра гњева, и она махну |
спођа.... опрости, Бога ми си госпођа и сад, и ако се мучиш као робињица!{S} Молим те, би ли хт |
самсова дохватише.{S} На левој мишици и сад ми се познаје где ме је један зубима докопао.{S} Из |
p>— „Није, није оче!{S} Чула сам, ево и сад чујем лавеж и скамукање њихово !{S} Еј тешко мени!{ |
!{S} Него — ми имадосмо па изгубисмо и сад смо ето „сиротиња раја.“ Опет, хвала Богу, имамо ми |
му по неком великом послу доћи.{S} Иди сад!{S} И Бог ти на помоћи био !“</p> </div> <div type= |
о дохвати и котлић и ибрик.</p> <p>„Иди сад!{S} Иди!“ рече јој Рајко. „Циганину кажи да сам те |
упрев опет у Рајка своје погледе, који сад не беху више мекана кадифа него топли пламенови од |
есело опет загледа у сребрни млаз, који сад само тихо мумлаше, падајући у пун котлић.{S} Склопи |
оји су се онуда били, и о јунацима који сад већ мирно почиваху под овом или оном каменом белего |
да жена тебе у уста пољуби...{S} Шта ли сад чекаш?..{S} Јеси л’ кад год видео лепшу жену у Срби |
детета рече Рајку: „шта велиш, нисам ли сад лепша?“</p> <p>Али не дочека Рајкова одговора.{S} К |
е бијемо?!“</p> <p>„Можемо и то.{S} Али сад дођох по другом једном послу!“ рече Рајко, па махну |
/p> <p>— „Била си то некад.{S} А шта си сад?“</p> <p>„Маргита, грофица од Нађ-Бање!“ одговараше |
та Маргита.</p> <p>— „Бог зна где су ти сад господа маџарска!{S} Може бити да су већ у Стамболу |
кну по турски: „овамо, кучко, или ћу ти сад главу размрскати!{S}" Дохвати је за косе и повуче.{ |
дствено право к зачељу.{S} Сви је гости сад гледаху запрепашћени, неки с отвореним устима, али |
хиње, који кад отвори рекне му: „гледај сад и добро утуви своју суђеницу да не погрешиш?{S}" Кр |
одвоји очи од ње.{S} Учини му се да тек сад први пут виде како су јој дуге трепавице и како су |
а не мари, јер њему стоји у судбини тек сад срећан да буде, јер ће се убрзо оженити младом и ле |
S} Хајдмо да сечемо стену.{S} Друго нам сад и нема!“ </p> </div> <div type="chapter" xml:id="SR |
му беше орожено крупним знојем, који он сад узе брисати час десним час левим рукавом.{S} Стојећ |
од Београда до Крушевца.</p> <p>Али ево сад путем од Крушевца у Ниш Рајко је са свим други чове |
треба!“ прихвати старац разведрен. „Ево сад што ћу да ти кажем : отпрати је у завичај, предај ј |
— растов пањ.</p> <p>„Шта ли му је ово сад?!{S} Кад угледах ове златне лавове и сребрног орла |
је добар па ће нам помоћи!" рече Рајко сад већ с великим поуздањем. <pb n="38" /></p> <p>"Ево, |
ву драж лепоти лица њеног.</p> <p>Рајко сад не скидаше поглед са њеног осмехом озареног лица а |
ј се памет преврнула није.</p> <p>Рајко сад трљаше очи, уштину се у мишицу једну, па другу, ски |
а вас пропрате кроз Венчац.{S} Има тамо сад хајдука, који ће да пуцају на саркол јаничарски чим |
иле хрпе од градске рушевине!{S} Хајдмо сад у другом правцу натраг!"</p> <p>„Нешто ме је страх |
теби хвала, мој витеже!{S} Него хајдмо сад доле да ти причам што сам још у оној подземној двор |
њихово !{S} Еј тешко мени!{S} Шта ћемо сад јадни Рајко?“</p> <p>И онда се опет подиже, склопи |
посао кога си се латио; али осећам, ето сад овде у овоме часу, на овом лепом јутру, под овом пр |
ије друго иду с неким Турцима!{S} А ето сад опет ударише пси у лавеж!{S} Децо, да нам сам Бог п |
Него на све то сав одговор бејаше, што сад као нека пуна зобница удараше о врата неколико пута |
: „вала то ни у сну нисам, мањ ево што сад тебе дворим!{S} А није тешко тебе дворити.{S} Све ш |
во!“ викаше опет онај сељак којега глас сад већ беше орапавио од многе вике.</p> <p>„Примичу се |
уши ми беше помрчало, али је хвала Богу сад опет све светло преда мном.{S} Не бој се; ево моје |
један пољубац.{S} А онај гласић у њему сад шапуташе истом брзином којом му срце куцаше: „не бо |
уком притисну на гвоздена врата и викну сад још већма узбуђеним гласом: „помози нам Боже и Бого |
Мислиш да ми не би сваки од њих, да су сад живи онде у столовима, радосно понудио свој мекани |
ло погаче већ су појели били; живели су сад о оно нешто ораха и неколико јабука.{S} Од три орах |
госпођо грофице, не ни пошто!{S} Они су сад сви трештени пијани.{S} Пијан је чак и патер Амброз |
ишко већ јури путем у Сегедин.{S} Ја ћу сад да отпашем младога витеза и да му превијем рану.“</ |
!....{S} Стадох, скамених се!{S} Шта ћу сад јадна!...{S} Гледах их како јуре као да су се помам |
„Устај!{S} Не треба ми више мали, хоћу сад велики! “ дрекну Циганин па већ запенуши.{S} Изглед |
авајући.</p> <p>„Нема друго, него одмах сад ја идем да растурим лажне пријатеље.{S} Ако ме ко н |
спор!...{S} Тек опет хвала му; шта бих сад без њега радила!...{S} Иди види, можемо ли се у соб |
у лице говорили!{S} Како ћеш да од њих сад поњаве правимо?!“</p> <p>— „Ако су они били господа |
хитати да се теби вратим.{S} А вала баш сад и да умрем, слађе ћу умрети после овога што од тебе |
нити се помаче.</p> <p>— „Е, валах ћеш сад да скочиш!“ рече Циганин, па из једног другог корит |
а имате тамо где вам срце куца!“</p> <p>Сад се тек диже урнебес од гласног смеха, од дивље вике |
опет жао ми је што се преварих!“</p> <p>Сад Рајку ударише пламенови у образе; нешто као гњев ус |
аца.</p> <p>„Е, Рајко,“ рече му ведра, „сад сам се исплакала, сад ми је лакнуло.{S} Осећам се л |
је стеже у својој и, пустив је, рече: „сад, хајде, напред, води како знаш!“</p> <p>„Хвала ти, |
тави она више као да сама себи говори; „сад већ све знам...{S} Та није могло друкчије ни да буд |
к видим!" упаде му Маргита живо у реч; „сад тек видим ко су твоји учитељи....{S} Марко...{S} Ми |
лика крста од сунчаних зракова.</p> <p>„Сад знам шта значе оне неколике цеви, што их видех горе |
и то прође, стари гроф настави:</p> <p>„Сад ево једне прилике, пала овде међу нас као с неба... |
и кад је млад месец на небу !“</p> <p>„Сад је млад месец, а пола ноћи лако ћемо дочекати! одго |
о мало <pb n="32" /> час умих, а сада — сада кривооки Татари и црни Арапи поје овде упорне мазг |
ривоји пуни шареног и мирисног цвећа, а сада ето крта зова, коју су ветрови засадили, царичиној |
p> <p>„Овде, господо," зачу се јасан, а сада и пун свечаности, глас Маргитин; „овде, господо, и |
м се ето мало <pb n="32" /> час умих, а сада — сада кривооки Татари и црни Арапи поје овде упор |
лан Рајко! па да си га убио прво бих ја сада висио на грани, а ви би двоје скапали доле под зем |
сиш, не можемо ти опростити.{S} Него од сада да се ниси усудио да се зовеш Краљевић Марко, нити |
ња. „Волео сам своју мајку, волим, је и сада и ако је давно умрла.{S} Волим и своју стрину Крун |
па срдито дрекну :</p> <p>„Казуј шта си сада, кујо маџарска?!“ <pb n="46" /></p> <p>Чекић удари |
ам ти онда могла то да кажем.{S} Ево ти сада казујем.{S} Нас судбина венчава.{S} Рајко, витеже |
ебро и злато!{S} Нисам истина никада до сада видео ни овакве грошеве ни овакве дукате, али види |
у чудновату неку тугу, какву никада до сада у животу не осетих.{S} Не знам ни да л’ је то упра |
ек с мушким срцем та слатка уста већ до сада пољубио, тај јелек распучио, тај вилински стас при |
опремих своју ластавицу,</l> <l>Хајдмо сада у поље Косово,</l> <pb n="220" /> <l>А нашему кнез |
.</p> <p>— „Не знам ти ја казати где су сада господа маџарска!“ понови Рајко, а беше га мало и |
великог хришћанског милосрђа да напије садашњој Румели Беглер-беговици некадашњој грофици Марг |
, ти немаш ни милости ни <pb n="217" /> сажаљења!{S} И онда сам се заверила да к теби више ника |
а не бејаше у том часу гњева, него само сажаљења.</p> <p>„Дижи се са тога места, дете моје!“ ре |
Рајко запрепашћен и погледа је чисто са сажаљењем. „Па шта си ти то онда чула?!...{S} А питаш м |
и поменом.{S} А јави мојима у Расини!“ Саже се па с пуно побожности пољуби старца у руку.{S} П |
и њене Сокице у двор.{S} Стари господин сазва нас све у велику дворану па нам рече: „ово су вам |
слободно видети, и као да је дрзнуо да сазна једну страшну тајну, коју није слободно сазнати.{ |
једну страшну тајну, коју није слободно сазнати.{S} Не смеде више да погледа ни у мерџан; а још |
и господин!{S} Знам ја, волео би ти да сазнаш о цар-Лазару и царици Милици много више, него шт |
p> <p>— „Ако нас свети отац нема где да сакрије, онда ваља мрети, — јер ја се Турцима жива не п |
е ластавица?!{S} Оче, нема ли где да се сакријемо у овим урвинама?" питаше Маргита па дркташе к |
око моје главе; „казуј где су?“ веле: „сакрио си их овде негде у овим урвинама!“ „Видите да ов |
ину, везаћемо га, њу ћемо одвести па је сакрити овде у једну кућу коју ја знам, одатле би је мо |
т, и ако ће проћи времена доста, док ти сакупимо драговољце, опет ће једном дан растанка доћи!. |
тне лавове погледала, по једна од злата саливена кошута.</p> <p>Кад би се она два златна лава ш |
рокој и повисокој коцки од мрамора беху саливене па позлаћене некакве људске прилике.{S} Један |
/> с Аћимом?“ запита мој стриц. „Нико! сам је!“ одговори наш Краљевић Марко. „Јеси ли му се по |
амо венчају.{S} О, слатка моја госпођо, сам вас је Бог довео да у последњем часу спасете и госп |
новских златних и сребрних светлица.{S} Сам свод као да је био сребром покован, те је светлост |
о ти је пут који из села у двор води, а сам двор одавде не видимо, јер га заклања она шумица, к |
м добру и на каквој нези одрасла, каква сам госпођа била и куда ето доспех, ја падох на земљу к |
нда пустио да сам бира стазу, коњ би га сам од себе однео на место где је остава.{S} Рад бих би |
аз, и мој образ, и образ народа од кога сам!{S} Хоћу да се у Маџарској и Маџарима хвали, како ј |
е тако, да му здрављу нахуди.{S} С тога сам и хтела прво да видим тебе и твога Мартина, па да г |
ла.{S} Као да ми неко на ухо шапуће, да сам жива у гроб закопана!{S} Чини ми се свисла бих од с |
умирем под притиском страшне мисли, да сам силазећи у гроб ставила на муке и уморила једну све |
„пустите ме да имам ту једну утеху, да сам испунила последњу жељу Рајкову!"</p> <p>Њих двоје ш |
е у њој небо и земља састају!{S} Ах, да сам те очима својим опет једном угледати могла, земљо м |
!.... робиња!.... турска робиња!.... да сам јуче умр’о, умр’о бих не видев тако чудо, све то тр |
А кад смрт по мене дође, наћи ће ме да сам пред ногама нашег цара, — близу тебе, госпођо моја, |
мешности.{S} Има жена право!{S} Види да сам гејак!“</p> <p>„Смејеш се мојој простоти!" рече јој |
Иди!“ рече јој Рајко. „Циганину кажи да сам те питао, уме ли он да кује сребрне <pb n="40" /> п |
м кад сте!{S} Него ми се некако чини да сам негде и некад слушала, да ваши краљеви нису добро п |
ли у подземној дворници, снивала сам да сам се с тобом венчавала.{S} Нисам ти онда могла то да |
еза.{S} Узех радити по ковачници као да сам се у циганској <pb n="77" /> черзи и родила.{S} Од |
оли не само као жену своју, него као да сам му кћи мезимица.{S} Видећеш, неће знати шта да ради |
у све четири ноге, па га онда пустио да сам бира стазу, коњ би га сам од себе однео на место гд |
знаш ко ће то бити?{S} Сад се сетих да сам слушао да овде негде у рудничким планинама има неки |
о је не просечемо, онда ти кад видиш да сам мртва ради шта знаш!“</p> <pb n="147" /> <p>— „Ала, |
и ја то!{S} А и како ћу?{S} Ти видиш да сам прост сељак!“</p> <p>„А разумеш ли оно што се каже: |
и ни <pb n="217" /> сажаљења!{S} И онда сам се заверила да к теби више никад не подигнем очи, д |
Рајко, та ваља да није што ћеш се овуда сам без ње враћати?!...{S} Није то; није то; него ме за |
продра мој старац: попе, питај мене, ја сам им кум! хоће се они, хоће, само се ово момче стиди |
<head>5</head> <p>„Бога ми, госпођо, ја сам ти рањен?“ рече Рајко мирно задевајући празан пишто |
е, и нешто што ми је много драже.{S} Ја сам верна љуба од Расине Рајка! — Сад нека дођу људи, н |
и запита их: „шта мислите?“</p> <p>„ Ја сам се смислила!“ рече Маргита мирно и готово хладно. „ |
{S} Видим има очи, има стас.{S} Каже ја сам грофица Маргита!{S} Е, лепо; грофица Маргита има на |
гита поносито; „ако су они јунаци, и ја сам кћи једне јуначке земље.{S} Ти ми нудиш твоје мало |
мога двора.{S} Тамо ногом кад крочим ја сам госпођа грофица од Нађ-Бање.{S} Овде сам још слобод |
</p> <pb n="100" /> <p>„О, ти мислиш ја сам се молила Богородици!?{S} Није, него сам с њоме раз |
а?!“</p> <p>„Мени се учини да рече: „ја сам Маргита, грофица од Нађ-Бање, жена грофа Аладара!““ |
рену.</p> <p>„Причекајте," рече им; „ја сам већ ударио белеге које ће сељаци оздо из села видет |
њима па рече са свим мирно:</p> <p>„Ја сам Маргита, грофица од Нађ-Бање!“</p> <p>— „Била си то |
ихо, од себе, и крочи неколико корачаја сам за себе у мрак, као да хоће да бега од ње.</p> <p>„ |
оно били у подземној дворници, снивала сам да сам се с тобом венчавала.{S} Нисам ти онда могла |
pb n="216" /> противу тебе.{S} Веровала сам да си силан, изгубила сам била веру да си милостив. |
с њоме разговарала као обично, изјадала сам јој се, причала сам јој ко си ти, рекла сам јој, да |
добар и имаш дух витешки.{S} Исплакала сам се на њеном крилу, ижљубила сам је и ево ме сад са |
у да нађем одговора чежњи својој, знала сам шта ми је дужност.{S} И онда си пустио да ме аждаја |
сам била веру да си милостив.{S} Знала сам само за немилост твоју.{S} Љубила сам те, а ти си м |
лепих и добрих девојака!“</p> <p>„Знала сам да ти је срце витешко; сад знам да ти је и слободно |
ноћ Богу из гласа и на коленима, купала сам се у сузама, па ништа, и никакве помоћи.{S} Неколик |
адога Србина кога овде видите, похитала сам своме мужу и своме завичају.{S} Аладаре, зар ме дои |
ао обично, изјадала сам јој се, причала сам јој ко си ти, рекла сам јој, да ти не замери што си |
но ће да значи.{S} Помисли само, видела сам себе као дивно опремљену <pb n="140" /> младу невес |
се добро сећам!“ прихвати она.' „Видела сам те кад си застао иза свите; стојао си сам мало по в |
а утечем, нит’ могу да се убијем; узела сам се онда молити Богу, нека ми бар памет преврне, те |
другог!{S} О, сачувај ме Боже, остарела сам а овакво чудо до ноћас не видех ни у сну!“ Маргита |
а ми причај што.{S} Не; чекај!{S} Хтела сам те већ једном питати: где си ти учио школу витештва |
/p> <p>— „Ако су они били господа, била сам ја госпођа!“ рече Маргита поносито; „ако су они јун |
, ево падох преда те на колена.{S} Била сам у бунту <pb n="216" /> противу тебе.{S} Веровала са |
одила.{S} Од тешких мука у оковима била сам стала сама кожа и кост.{S} Он навали да ме храни су |
.{S} Веровала сам да си силан, изгубила сам била веру да си милостив.{S} Знала сам само за неми |
а сам само за немилост твоју.{S} Љубила сам те, а ти си ме гонио.{S} Осмех моје невиности удави |
плакала сам се на њеном крилу, ижљубила сам је и ево ме сад са оживелим и храбрим срцем!{S} Не |
рца није било.{S} Док је жив био дивила сам му се.{S} Сад га љубим.{S} Не могу без њега.{S} Љуб |
ланце по ногама и по рукама.{S} Молила сам се по цео дан и по целу ноћ Богу из гласа и на коле |
Не, нема!“ рече усправивши се. „Мислила сам да је то можда пањ на коме сте ви Срби секли главе |
, прашњава, посрћући од умора, стремила сам само даље и даље.{S} Сунце је већ било прилично одс |
јој се, причала сам јој ко си ти, рекла сам јој, да ти не замери што си од друге цркве, јер си |
арац.</p> <p>— „Није, није оче!{S} Чула сам, ево и сад чујем лавеж и скамукање њихово !{S} Еј т |
покушам поново срећу да бегам.{S} Ишла сам целу ноћ, нисам ни сама знала куда.{S} Гладна, жедн |
њу скамучући !{S} Молим те метни ухо на сам камен па слушај!“</p> <pb n="91" /> <p>Рајко присло |
рече:</p> <p>„Млади јуначе!{S} Спремна сам да пођем с тобом кад год ти кажеш!“</p> <p>— „Е, у |
има.{S} Пекао си ме пред Халил-бегом па сам зажмурила; али ноћас да умрем а зажмурити нећу!“</p |
тез!{S} Мрштиш се?!{S} Е, добро, храбра сам као какав Србин витез!{S} Је л’ ти то боље по вољи? |
еспрекорни витез.{S} Ја једина знам шта сам у њему изгубила; а ни ја не знам шта је све његова |
ати Маргита горко; „мој стари гроф, ког сам толико пута хвалила како је добар и како ме воли, х |
S} Срце ми се окрепи и радосно куца кад сам себи кажем: јесте, хоћу да светао сачувам и њен обр |
бега поздрави, поклони и дарови.{S} Сад сам ја овде сигурнији и силнији од санџак-бега у Крушев |
</p> <p>„Е, Рајко,“ рече му ведра, „сад сам се исплакала, сад ми је лакнуло.{S} Осећам се лака |
вим други човек.</p> <p>Јахао је напред сам и замишљен.{S} Изгледао је као да је покисао.{S} Он |
на лопта, удари високо горе у врата под сам рагастов.</p> <pb n="144" /> <p>„Ако си човек по тр |
прође кроз онакве тренутке, кроз какве сам у оном часу ја душом својом пролазила!...“</p> <p>„ |
ам госпођа грофица од Нађ-Бање.{S} Овде сам још слободна, или управо овде сам још робиња, која |
Овде сам још слободна, или управо овде сам још робиња, која је се помоћу твојом у слободу свој |
окрвити.{S} Али их старац уталожи и узе сам да говори мирно, али и опет некако као да заповеда. |
а кутија, у кутији тајно писмо, које је сам стари деспот на кожи писао.{S} У њему вели како је |
сад у име Божје за мном, и нека нам је сам Бог у помоћи!“ рече стари Мартин, па пође напред.</ |
S} А шта да вам причам?!...{S} Ко +није сам патио што сам ја патила, или ко није очима гледао м |
и на тако свету дражност.{S} Застиде се сам од себе и збуни се као да је крив што је дрзнуо да |
да приђе грофу у помоћ.</p> <p>Рајко се сам пригну, па га подиже на ноге.{S} Гроф пун гњева крх |
у и стропошта се на Рајка.{S} Гласно се сам себи насмеја; седе, нагну чутуру, па онда узе да уд |
ед, напред, <pb n="29" /> напред!{S} Те сам речи од њих научио у битци код Сенте.{S} Синко, нап |
не својих погледа са ње. „Бадава," рече сам себи, „што јест, јест ; и кад спава лепа је, а шта |
срди. „Е баш сам неки сметењак! “ рече сам себи.{S} Па онда виде свој убрус; скиде га са зове, |
а. „И то су ми нека господа !“ говораше сам у себи; „и то ми је неки духовник!{S} Лист од њихов |
нове јаде и невоље разбудити!“ говораше сам у себи.</p> <p>И не могаше да одвоји очи од ње.{S} |
ислио да ће тако да се сврши!“ говораше сам у себи.</p> <p>Отиде полагано преко пространог двор |
ипки и вити стас дише. „Вала,“ говораше сам у себи, „ни дивна ћерка од Божуна Бана а Јанкова го |
. „Да ли је волим ма за трунку?“ питаше сам себе, и онога часа нађе да треба да то што је она т |
ве!{S} Баш је он!“ говораше старац више сам себи; „ он то довикује Јовану кнезу од Богдања!{S} |
цад са грла и са груди беху покидана, и сам јелек и танко турско ткиво испод њега са грла и неш |
ах у себи и зарадовах се.{S} Али ето, и сам признајеш, младост је лудост а ђаво не спава!{S} Ви |
ко га је радосна жудња вукла некуда — и сам није знао куда, и к нечему — и сам није знао к чему |
— и сам није знао куда, и к нечему — и сам није знао к чему.{S} Сва му се Србија чинила као да |
тек пре четири године потурчио, дошав и сам од некуда из Маџарске, — заробио.{S} Сви ми веле да |
крупним и промуклим гласом, као да је и сам већ неколико ноћи пио и певао те промукао.</p> <p>„ |
утурицу и Маргити и Рајку, напивши се и сам, па онда опет настави: „посадише ме на ластавицу и |
аци! напред српски соколови!“ па поче и сам као у неком наступу заноса да виче: „напред! напред |
т је лудост а ђаво не спава!{S} Видим и сам није ти лако било.{S} Свецима и испосницима су се ј |
једне помисли твоје; врати ми се амо и сам са чистим срцем, ведрим челом и светлим образом и о |
попа воли! “</p> <p>Насмеја се гласно и сам патер Хијероними, и насмејаше се сва господа кад им |
аци ништа не јавише!“ говораше старац и сам беше очевидно узбуђен и збуњен.</p> <p>У том се дос |
ји скелу позлатити.{S} Па већ видећеш и сам ! “</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18920 |
да излаза нећемо наћи!{S} По сну, који сам ноћас снила, пре ће бити да ћемо... или боље да каж |
ам обегенисао где какву девојку и да ли сам се верио, то нисам и ако у нашој земљи има пуно леп |
та се мало застиде; „ако ме питаш да ли сам обегенисао где какву девојку и да ли сам се верио, |
са лева рамена његова, то не знађаше ни сам; али знађаше да није са десна рамена, јер је ту леж |
на сено у кола.</p> <p>— „Не знам ти ни сам казати!{S} Велика једна милина растопила ми је срце |
збуђен викну: „ама шта је то?“ и ако ни сам не знађаше коме управо то питање управља.</p> <p>„Ш |
м те кад си застао иза свите; стојао си сам мало по више ове чесме; и окренуо си се био и гледа |
од затраже, само да одмах дођу!{S} А ти сам врати се амо и викни Ружу своју!“</p> <p>„ Али... м |
сле подужег ћутања, „зар си се збиља ти сам у себе поуздао да ми помогнеш да до слободе и завич |
видимо!{S} Али знај, да ћу на тебе, док сам год жива, са љубављу једне благодарне кћери мислити |
ет ударише пси у лавеж!{S} Децо, да нам сам Бог помогне, ово се ваља на нас мука и невоља!“</p> |
уда га ја знан?{S} Па познао сам га чим сам га видео.{S} То је он и нико други!“</p> <p>— „Кад |
оју у Крушевцу, и кад помислих у каквом сам добру и на каквој нези одрасла, каква сам госпођа б |
.{S} Учини му се да је остао само с њом сам у свеколикој васељени.{S} И онда опет онај тајни гл |
/> мајстор сам и од мегдана, и пеливан сам!{S} Хоћеш да се бијемо?!“</p> <p>„Можемо и то.{S} А |
тави да се на зовином грању суши.{S} Он сам седе на један камен према чесми и пусти се у мисли. |
запаљеним трудом остане ту где је, а он сам уђе унутра.{S} Кресну овде, кресну онде; виде и с ј |
отле никада видео није.{S} Готово се он сам застиде, и нехотице обори очи, те му погледи падоше |
виђања.</p> <p>„Некада су,“ говораше он сам у себи; „некада су место ове труле дрвене цеви, цев |
ела свита пође даље низ брдо.</p> <p>Он сам застаде мало иза њих свих.{S} Стојаше као укопан.{S |
цркве Раванице.{S} Сећаш ли се! казивао сам вам о њој кад јутрос близу ње пролажасмо.{S} Цар је |
ац санџак-бегу! “ рекоше ми. „Заветовао сам се,“ прихватих ја, „да за седам година не силазим н |
твоме народу.{S} У последњем рату, имао сам ја, вели, у мојој војсци и Србе драговољце.{S} Отки |
иташ ме откуда га ја знан?{S} Па познао сам га чим сам га видео.{S} То је он и нико други!“</p> |
ас се крштене душе не продају, а слушао сам од Турака да се у Стамбулу најлепша Ђурђијанка роби |
да бих хтео, заборавит’ не могу!{S} Ево сам се тако привикнуо теби, да ме збиља жалост осваја к |
А тако ми образа и српског поштења ево сам те узео на душу као свети аманет.{S} Могу да не уме |
у самих врата и поче овако:</p> <p>„Ево сам од како се смркло обишао сав Крушевац.{S} Моја Раси |
ствене очи, ваш сладак глас!{S} Та прво сам вас по гласу и познала!{S} Слатка, слатка моја госп |
ам се молила Богородици!?{S} Није, него сам с њоме разговарала као обично, изјадала сам јој се, |
нема?“ рече Рајко без устезања. „Волео сам своју мајку, волим, је и сада и ако је давно умрла. |
да сте ради да је ослободите.{S} Мислио сам како да вам у том помогнем, распитивах пријатеље и |
ти госпођо!{S} Бог нека те чује!{S} Ако сам те задужио ма чим, ево си ми богато платила и препл |
па ништа, и никакве помоћи.{S} Неколико сам пута покушавала да се глађу и жеђу уморим, али кад |
ним планинама дочекам?!“ говораше Рајко сам себи. „Ко зна!...{S} А ко зна да л’ ћу икада <pb n= |
ете не поплаши!{S}" Тако говораше Рајко сам у себи, а кад се врати у ходник к Маргити рече јој: |
} Да си ти патио хиљадити део онога што сам ја овде препатила, та клао би га зубма а не ножем!“ |
ни стотинити део оних грозних мука што сам ја у оној зверској јазбини претрпела!{S} Мало по ма |
фимијом!“</p> <p>„Е, онда неће бити што сам ја домишљао!“ рече Рајко невесело; „ја помислих да |
} Него хајдмо сад доле да ти причам што сам још у оној подземној дворани, усред оног блага, сми |
м причам?!...{S} Ко +није сам патио што сам ја патила, или ко није очима гледао моје муке, тај |
сто пута род, не би ми милије било што сам поред тебе, нити ће ми теже бити да се с тобом раст |
а.</p> <p>„Нисам више грофица!{S} Нешто сам далеко веће и много више, и нешто што ми је много д |
у руком Маргити да дође.</p> <p>"Метнуо сам му хладне крпе на рану и привезао је!“ говораше Мар |
ораше му Маргита.</p> <p>— „Не, не, чуо сам ја добро; одговор је био: <hi>живога Бога! </hi> Ми |
може да ме позна?{S} Силађи Јаноше, зар сам толико остарела да ме не познајете?{S} Бароне Отмар |
анин; „мајстор сам од ћеманета; мајстор сам налбанта; а <pb n="41" /> мајстор сам и од мегдана, |
р сам налбанта; а <pb n="41" /> мајстор сам и од мегдана, и пеливан сам!{S} Хоћеш да се бијемо? |
„Како ода шта!“ рече Циганин; „мајстор сам од ћеманета; мајстор сам налбанта; а <pb n="41" /> |
у низ моје образе и низ моје грло; стас сам утегла у један панцир од драгог камења.{S} Сва треп |
ареницу и твоју црвену кабаницу!{S} Већ сам у две прилике долазила на мисао, да си ти некада ја |
ена док би га и ко други одрешио, а већ сам да се из тако чврстих веза измигољи није било ни ми |
пуно хладовине!“</p> <p>— „Да видиш већ сам се зажелео и шуме и шумског хлада.{S} Ево два дана |
а тако је била и она друга жена за коју сам ја мислила да је света Марија Магдалена, док не чух |
у; а ти си био пет дана на тешком месту сам, не са маштама и сенкама, него са живом женом, и мл |
де и твоја ластавица!{S} А кад ја остах сам, ја се прекрстих, рекох: „слава теби, Боже мој, сла |
/> <p>— „Ала, не бој се госпођо!{S} Баш сам сигуран да ћу је убити!{S} Само се ти склони мало!“ |
} Узе да се на себе самога срди. „Е баш сам неки сметењак! “ рече сам себи.{S} Па онда виде сво |
’ у прогон у Анадол пошљу!"</p> <p>„Баш сам ти ја једна несрећна жена!“ настави Маргита све туж |
х суза.{S} И опет нисам роптала.{S} Још сам се теби исповедала, теби молила, у тебе уздала и те |
} О Боже, о Боже! <pb n="190" /></p> <p>Сам си је ти довео да име свога мужа од бруке спасе!“ И |
ти га у руку Рајку да јој га придржи, а сама, намештајући ћерћелију на грудма и закопчавајући ј |
<p>Па онда Ружа остави свећу на сто, а сама паде на колена пред Маргитом; узе јој опет љубити |
скелу конопцем, викну ластавици те ова сама врло пажљиво, али са свим сигурном ногом, изађе на |
веровањем.{S} Узе мрдати главом, као да сама себи каже: „не, не, то нећу! то не могу!{S}" Невер |
А, сад видим!...настави она више као да сама себи говори; „сад већ све знам...{S} Та није могло |
певајући.{S} Чак су и маџарска господа сама од себе стала да га слушају, а честити Хасан Зулуф |
Од тешких мука у оковима била сам стала сама кожа и кост.{S} Он навали да ме храни сутлијашем.{ |
Рајка.{S} Рајко, као да је чуо шта она сама у себи говори, рече: „ама и ја се питам, је ли ово |
оз Венчац до Космаја.</p> <p>Маргита је сама спавала у пећини, а старац и Рајко седели су горе |
така у забуни и нерешљивости, па онда и сама приђе к руци која и њу, као оно и Рајка, живо благ |
оже да запева.{S} Млађа би се господа и сама раздрагала па прсла у гласно клицање, а стари би с |
ој јуначе, од мене је сад већ одбегла и сама сенка од надежде!"</p> <p>— „Немој тако!{S} Бог је |
ла!{S} Мало по мало па осећах како се и сама претварам као у неку звер.{S} Завадих се с Богом.. |
с српски час маџарски, као да се беше и сама претворила у сиву голубицу.{S} Као да су кроз онај |
а бегам.{S} Ишла сам целу ноћ, нисам ни сама знала куда.{S} Гладна, жедна, прашњава, посрћући о |
раморна ступња, па да се сиђе на под од саме дворане.{S} Ти су ступњеви ишли целим кругом двора |
е мало час онако тужно плакаше, сад све саме варнице прште.{S} Погледа к робињи и виде како јој |
у саме поред мртваца.</p> <p>Кад осташе саме, онда она приђе ка ковчегу.{S} Дуго и дуго гледаше |
пљама крви, које су се, паднув на њу, и саме скристалисале.{S} А овде и онде светлуцаху лиске о |
је кита босиљка, свака стена румена; и саме вране и свраке нису му се више чиниле да су тице з |
у троје и положи га на оловни ковчег до саме горње ивице.</p> <p>„Ето ти под главу да имаш.{S} |
да се уклоне и да оставе само њу и Ружу саме поред мртваца.</p> <p>Кад осташе саме, онда она пр |
арским камџијама, напуцкавају самсове а сами урлају; самсови јуре њушкајући све мојим трагом, п |
уж три четвртине круга, а прислоњени уз сами онај четврти ступањ од мрамора, запремљени бурадма |
но јецање.</p> <p>Старац и Рајко беху и сами дубоко узбуђени и погледаху један у другога, не зн |
рахињом“.{S} А његова сина Марка ми смо сами прозвали Краљевићем Марком, не због имењаштва, нег |
зило из те <pb n="99" /> леве певнице у сами зид иза олтара.{S} У ходник у томе зиду допирала ј |
лико јабланова.{S} Са врха те умке до у сами двор грофов нема више од пола сахата.</p> <p>Сунце |
од његова гуњца, па се ниско пригну над самим пањем и оштро га посматраше, као да броји прстено |
латном митром и златном штаком.{S} Пред самим тим престолом, и управо на средини између њега и |
ишљен ставши између она два лава а пред самим пањем.</p> <p>Маргита се најпре дохвати руком сво |
> <p>Красни овај младић корачао је пред самим ћесаревим послаником, овда и онда зауставио би се |
атио био кад изађоше на тај вис.{S} Под самим градом опазе једну малу ватру.{S} Рајко мишљаше д |
а гори пред једном пећином, у стени под самим некадашњим градом, и да поред ватре седи један ст |
="SRP18920_C1.5"> <head>5</head> <p>Под самим градом кнеза Лазара, а прислоњена уз обрушену јед |
олу.</p> <p>Кад њих троје дођоше већ до самих двокрилних врата, Мартин их руком устави, па онда |
Позваше га унутра.{S} Уђе и стаде близу самих врата и поче овако:</p> <p>„Ево сам од како се см |
лом до на саму ивицу од оловна ковчега, само као да боље чује певача и да му је ближе.{S} Загле |
" /> <p>Маргита се, сва бледа пребледа, само љуљала то на десно то на лево, док је Ружа причала |
ђа.{S} И да није било оноликих кандила, само драго камење, што се згрнуло на ове три трпезе, мо |
S} О... та дала бих половину од живота, само да тако заједном с тобом изађем пред нашега доброг |
ништа од њушкања самсовског.{S} Доиста, само једини Бог чудом својим може да вас спасе !{S} О Г |
рни витеже! “</p> <pb n="176" /> <p>„Е, само кад си задовољна мојом службом!“ рече Рајко пун за |
коње, и нека им обећа што год затраже, само да одмах дођу!{S} А ти сам врати се амо и викни Ру |
знамо да ће изићи некуд исред Шумадије, само не знамо <hi>кад</hi> ће.{S} Нека би ти, синко, Бо |
. <pb n="14" /></p> <p>„Турске ми вере, само је једноч руком ударих!{S} А ево нећу ни толико !{ |
у, све излуде.{S} Она младо, лепо дете, само се осмејкује, па тек спусти трепавице, па подигне |
мене, ја сам им кум! хоће се они, хоће, само се ово момче стиди да призна; него чекај, да му на |
м, да чекићем кујем потковице и клинце, само — не тражи ништа више од мене и не ударај ме камџи |
?{S} А ?! “</p> <p>Она не рече ни речи, само се сва стресе као да јој дође наступ од грознице, |
пет како је велика твоја милост !{S} О, само не дај ми Рајка смрти !{S} Узми од мене све друго |
ео, а два кришом натраг у зембил бацио, само да дуже потрају.{S} Али с јабукама не могаше то ис |
оља божја!{S} Причаћемо ти све по реду, само ако нас пустиш да се гдегод овде преко ноћ склоним |
... оно је,“ па се Рајко опет насмехну, само да Маргиту охрабри, „оно је тамо ваља да постеља.. |
је придигне, па ма и богињаву и слепу, само нека ми дете живи!{S} И он чу моју молитву и подиж |
говори, „има сладости у сваком животу, само кад човек уме да се удуби па да је нађе.{S} Зар пч |
него казуј па свршуј!“</p> <p>— „Хоћу, само ти све лепо да преведеш!{S} Видиш, ова се кула вид |
ну, пре нека умрем сваком другом смрћу, само да ме гадна једна змијурина не гута полагано као ж |
е на нове муке, умори ме лаганом смрћу, само одржи њега и подигни га, и сачувај га онима, који |
тин; „овде, господо, има <pb n="204" /> само једно место, које грофица Маргита може да заузме, |
!{S} Баш сам сигуран да ћу је убити!{S} Само се ти склони мало!“ </p> <p>„Никако! никако!“ врис |
реба да се слива само у срца људска.{S} Само је <pb n="23" /> Рајко јахао и даље напред, много |
/></p> <p>И опет она не рече ништа.{S} Само јој мало задркташе усне као да хтедоше да се разву |
а од оне сласти, која треба да се слива само у срца људска.{S} Само је <pb n="23" /> Рајко јаха |
у.{S} А кад дође да се битка бије, онда само: напред, напред, <pb n="29" /> напред!{S} Те сам р |
да се удуби па да је нађе.{S} Зар пчела само са руже и крина мед купи ?{S} А пустињаштво има пу |
чи; па циче просто да се помаме.{S} Ама само што не проговоре: ето њих двоје одмах иза ове стен |
ажали, да с тешким и дубоким уздисајима само понављаше речи: „еј, јаднице моја, баш ти не би су |
Владала је нека света тишина, прекидана само прштањем онога кандиоца што пред вратима издисаше. |
што би млад пастир јагње понео.{S} Она само отвори трепавице па га уморним, и како се Рајку чи |
м у варош.{S} Рајку се учини као да она само у њега гледа онако као што он само у њу гледаше.{S |
сподству сети се на ово !“</p> <p>— „Та само да стигнемо у Маџарску!" рече Маргита; „видећеш, м |
ветлост те поста мрак, а у другој наста само нека тиха месечина.{S} Све оно блато око њега блеђ |
асно клицање, а стари би се барон Арпад само осмехнуо и рекао: „красно момче!{S} Добар јахач а |
аћу ти све потанко кад се вратиш, а сад само оволико: млади слепи деспотовић казиваше, како вид |
о опет загледа у сребрни млаз, који сад само тихо мумлаше, падајући у пун котлић.{S} Склопи рук |
моли све друге да се уклоне и да оставе само њу и Ружу саме поред мртваца.</p> <p>Кад осташе са |
младог коњаника, допустио себи да каже само једну реч: „бињеџија!“</p> <p>А и у маџарске би се |
у оном двору, грофица од Нађ-Бање може само да ти руку стегне и речима срећу зажели.{S} Али то |
, које су јој теме покривале, остала је само једна; друге <pb n="30" /> су давно разнесене па з |
једна да пиљи у твоје лепо лице, кад је само моје ?!“ Сад што да ти дуљим — извукоше ме и истук |
е; заборавио и живот и смрт.{S} Знао је само да пред њим стоји Маргита, и да га својим лепим оч |
м пркосом самом себи рече: „вала ако је само слатко, па баш нека је и грешно!“ <pb n="137" /></ |
{S} Свецима и испосницима су се јављале само маште и сеновите варке, па су имали муке да не пок |
ead>2</head> <p>И Маргита се осећаше не само узбуђена, него и растужена и пуна неке чудне слутњ |
ећ до слабости добар!{S} А мене воли не само као жену своју, него као да сам му кћи мезимица.{S |
{S} Узе љубити оба бокора, као да су не само две мирисне него две живе душе.{S} Па онда пробра |
...{S} Верујеш ли да он може да помогне само кад хоће, и верујеш ли да он хоће да чује молитве? |
!“ рече Ружа Маргити, која ћуташе па се само стресаше, као да је у грозници, и ломљаше грчевито |
нућа нису ни речи говорили.{S} Он би се само овда и онда окренуо да погледа да ли млада Маџариц |
у нећеш бити као у пустињи!{S} Бојим се само да теби, тако озбиљном младом човеку, наша маџарск |
еш и да знаш, млад си!{S} И после то се само у конаку Бекри-Бекира може да види!{S} А?{S} Чујеш |
</p> <p>Нико не одговараше.{S} Зачу се само као неко тихо звиждање или као пиштање врбове пишт |
то говориш као да си дете!{S} Правиш се само, јер ти је мука да признаш!“ рече му Маргита нестр |
госпођо,“ узе Ружа да говори; „гледајте само како се сви очистише!..{S} Као да је вихор ветар д |
х кола. <pb n="212" /></p> <p>„Гледајте само, слатка и милостива госпођо,“ узе Ружа да говори; |
дух се јавио, вампир, авет!“ Јао да сте само видели!{S} Дрекнуше сељаци: „беште, ето вампира, е |
лашт?{S} Та мачевима би се секли, ко ће само пре да ми дода плашт свој! “ „И веруј, би се секли |
тиш?! “</p> <p>Млада жена, које је лице само сунцем преплануло било, сад пребледе као крпа.{S} |
а, дотаче се руком њеног рамена, и рече само — опет шапутом као да не разбуди свеце — „госпођо, |
олу. <pb n="119" /></p> <p>Рајко могаше само да викне: „не бој се, госпођо!{S} Сад ћу ти донети |
јкове као венац.</p> <p>Ружа је гледаше само шта ради и све јој се већа туга и хладнија зебња н |
p> <p>Рајко ућута.{S} Слушаше и гледаше само како Маргита дише.{S} Не смеде да се макне да је н |
о од како се растадоше, па се прекидаше само да их понуди гутљајем неког јаког црног вина из је |
стаде им и последње капи воде, и осташе само са неколико ораха.{S} Маргита, која је иначе тако |
омучан.{S} Али му то ништа не поможе, и само га брже изнураваше.{S} Рајко га је држао као за зе |
p> <p>Маргита сва дрхташе од узбуђења и само узвикиваше: „ ах да силног блага! ах да силног бла |
друге иконе беху поцрнеле и испуцале и само се светлуцаху златни и сребрни окови на по некима |
, мојим уздасима, симпатички одазивље и само оно стење и камење у порушеноме двору српскога цар |
колена, па је пред свима нама пољуби и само рече : „голубице моја, тебе ћу да љубим, а Циганин |
олубице, где си?{S} Дед’ овамо, право и само право! ко је лепши, ја или онај тамо Бенглер-бег?. |
очи; „све ми се чини да овај попа теби само смућка што ја причам.{S} А видим те јеси ти и јуна |
што не паде.</p> <p>„Не бој се!{S} Ходи само да ми будеш сведок!“ рече јој, па је узе за руку и |
еном.</p> <p>Него ово двоје младих људи само прелетеше погледима ове столове, па се окренуше к |
на јави истина.{S} Вратићеш се ти, али само као војвода Рајко од Расине, вратићеш се да ослобо |
бојим се, ружно ће да значи.{S} Помисли само, видела сам себе као дивно опремљену <pb n="140" / |
га, спаси га, подигни га !{S} Учини ми само ту <hi>једну једину</hi> милост, па да те благосиљ |
Ружо?“ рече јој Маргита; „о, кад би ти само знала како је он невин, како добар, како мио и пле |
> <p>— „Па то је преко света!{S} Гледај само где ти је далеко твој цар Душан!“ па Маргита показ |
зујући му шта види у оној ноћи, у којој само манастирска кандила овде онде светлуцају, и у оној |
патер прихватити: „хајде, хајде! свршуј само ако имаш још што!{S} Ваља господа да се врате у ка |
ој стриц Павле као стена хладан, па тек само по једну: „не може!...“ „нек се потруди, па нека о |
це младога човека, који као да беше тек само у неком тихом сну.{S} Па онда узе да му говори:</p |
руга, — остављајући слободан пролаз тек само за једног човека, који би од малених врата у зиду |
пуна пунцата. „Вас двоје сте видели тек само пола од свега онога што све има под сводовима испо |
била веру да си милостив.{S} Знала сам само за немилост твоју.{S} Љубила сам те, а ти си ме го |
ашњава, посрћући од умора, стремила сам само даље и даље.{S} Сунце је већ било прилично одскочи |
} Нећемо је ноћас пити.{S} Ја је сркнем само кад ми се што смучи!“</p> <p>„Валах, ако је нећемо |
ера и драгог камења, што својим севањем само још више изношаше на видик топлоту њеног лица.{S} |
са часити на твоме двору, него да видим само да те твој господин прими у своје господске руке, |
ту густе витице црне косе сенком својом само размекшавале, те још лепшом чиниле, — кад погледат |
ти је леп и китњаст тај сан, опет је он само уморна сенка, која је на твоје успаване трепавице |
даљини.{S} Савршена тишина, у којој он само лупање свога срца чујаше, казиваше му да у пећини |
она само у њега гледа онако као што он само у њу гледаше.{S} Стаде тако за неколико тренутака, |
аше све тамнији и тамнији и ако се на њ само небо својом мутноплавом ивицом наслонило беше.{S} |
га нестаде.{S} Учини му се да је остао само с њом сам у свеколикој васељени.{S} И онда опет он |
којима не бејаше у том часу гњева, него само сажаљења.</p> <p>„Дижи се са тога места, дете моје |
те, као да нису два девојачка ока, него само две црне маслинке.{S} Није имала венац на глави, а |
ви јунаци не носе сребрне челенке, него само лишће од жирородног грма; његов престо <pb n="164" |
више чиниле да су тице злослутице, него само као старије у црнину завијене сестре плавосивих ди |
Нема места данас сузи од жалости, него само сузи од радости!"</p> <pb n="197" /> <p>„Право вел |
, и додаде му га не рекав ни речи, него само гледаше га право у очи, као да огледа да ли својим |
ову тикву с водом...{S} Дед’, дед’ брзо само!{S} Слушај, <pb n="90" /> корачај на десно док не |
.{S} Кад би знали како је мој живот био само један ланац горких несрећа, ви би ми опростили.{S} |
<p>„Учинило ти се.{S} Одјек је поновио само твоје речи!“ говораше му Маргита.</p> <p>— „Не, не |
уздањем. <pb n="38" /></p> <p>"Ево, ако само хоћеш, буди спремна да те ноћас поведем у твој зав |
{S} Није да се молио Богу, него је тако само стајао, миран, скроман, као да беше занемео, видев |
ад му прсну обручи, а по средини остало само сељачко седало — растов пањ!“ рече Рајко, замишљен |
рна склоништа у овим урвинама, онда нас само Бог једини чудом каквим спасти може, а друкчије ил |
љих голубица, што падаху преда њ на пут само да опет прну у вис, те да се зрак потресе и фијуко |
за то!“ <pb n="142" /></p> <p>— „Та већ само да отворимо очи да не крочимо у какав понор, а за |
ше и јаничаре натприродном снагом, коју само очајање дати може, паде на колена пред старим посл |
говораше Рајко, па се још мало осмехну само да је умири.{S} Али му лице поче нагло да бледи и |
вом!{S} Овако, на твоме гуњчету сниваћу само о теби и о нашем добром старцу!{S} Али нећу ни ја |
арцу!{S} Али нећу ни ја да спавам, хоћу само кости да одморим.{S} Седи ту спроћу мене на том ко |
ега кад има светлости.{S} Мене је страх само у мраку.{S} Хајдмо!“ рече Маргита.</p> <p>Узеше да |
на мрамору. „И онда, што ти да остајеш само у твоме џемадану, и што ја да лежим на овом тврдом |
од тебе да буде!</p> <pb n="107" /> <p>Само нека нас срећа послужи да се дохватимо лепе земље |
увераваше патер и не гледајући у вис. „Само хајде, свршуј!“</p> <p>— „Е, а мо’ш ли погодити шт |
S} Је л’ ти то боље по вољи?“</p> <p>— „Само кад си се разведрила, па не мари, нека је како год |
ихи гласић, који у њему самом и од њега самог тихо шапуташе.{S} Да ли тај шапут долажаше из срц |
оштанице, како се оним отвором, а изнад самог копља, провуче некаква дугачка црна игла, која се |
нај повисок и вижљав младић, што испред самог старог посланика корача.{S} О рамену носи дугу пу |
у другу собу!“ рече Маргита блеђа и од самог рањенога Рајка, па га узе под руку и поведе. „Мар |
се присети те пресече једно копље испод самог оштрица, тек колико да има држаље, узе један бузд |
иде за тим полагано и све на прстима до самог иконостаса, погледаше све иконе редом док не дође |
срце бурно закуца.{S} Он се препаде од самога себе.{S} Трже десну руку своју из деснице Маргит |
и како је најбоље.{S} Узе да се на себе самога срди. „Е баш сам неки сметењак! “ рече сам себи. |
лост тамо?“ упита га Маргита, кад јој и самој погледи падоше на онај ходник у зиду од леве певн |
тобож хоће да покара свога синчића, а у самој јој је ствари мило што он показује да има своју в |
="86" /> по земљи једно поред другог на самом уласку од пећине.</p> <p>Старац изашао беше мало |
ући, ни жива човека на улици.{S} Тек на самом излазу из главне, и управо једине, улице сеоске у |
убине оне мудрости; узе полагано и више самом себи понављати оне речи: „плот је слаба а дух је |
и!“ рече Рајко храбрећи је.{S} Али му и самом срце бурно куцаше.</p> <p>Последњим једним живим |
ђ за том слашћу, и као са неким пркосом самом себи рече: „вала ако је само слатко, па баш нека |
едаше, па гледајући је збораше више као самом себи: „кћи земље маџарске!.... госпођа!.... робињ |
ва и пића. <pb n="202" /></p> <p>Горе у самом зачељу седео је у високој наслоњачи стари гроф, с |
и грешно!“ <pb n="137" /></p> <p>Али у самом тренутку у коме се својим уснама хтеде дотаћи њез |
ана утекох, али ме Турци ухватише још у самом Крушевцу и доведоше њему натраг.{S} Избише ме љут |
м пажњом један тихи гласић, који у њему самом и од њега самог тихо шапуташе.{S} Да ли тај шапут |
ближега од космајских висова.</p> <p>На самоме врху испупчила се стена, гола и без маховине.{S} |
тако младој а тако злосрећној жени, на самрти твојој позајми!{S} А кад смрт по мене дође, наћи |
е па га уморним, и како се Рајку чињаше самртничким, погледом гледаше.{S} Пролазећи кроз капелу |
једне благодарне кћери мислити.{S} И на самртном часу благосиљаћу твоју доброту!“ говораше Марг |
!{S} Чета Турака на коњма и читава руља самсова испред њих јуре право к мени!....{S} Стадох, ск |
/p> <p>„Кад ме вода изнесе горе, два ме самсова дохватише.{S} На левој мишици и сад ми се позна |
авај мени!...{S} Ево Турака!...{S} Ево самсова! “ <pb n="82" /></p> </div> <div type="chapter" |
настави да прича:</p> <p>„Ја да поганих самсова; онаког зверја још не видех!{S} Кидисаше на она |
није ништа ни мислио; заборавио Турке и самсове; заборавио и живот и смрт.{S} Знао је само да п |
иди и од којих стрепи.</p> <p>„Чујеш ли самсове?" питаше га тихим и устрептаним шапутом на ухо. |
гачким татарским камџијама, напуцкавају самсове а сами урлају; самсови јуре њушкајући све мојим |
ама, напуцкавају самсове а сами урлају; самсови јуре њушкајући све мојим трагом, па кад ме из д |
решила да те пси као јареб гоне и да те самсови као мрцину вуку?!...{S} Ах!“ јекну Маргита и он |
а ти дође па да те избави?{S} Зар да те самсови вуку у јазбину оне црне звери?!{S} Предај се мо |
се сва као стресаше. „Ух, пре нека ме и самсови растргну, пре нека умрем сваком другом смрћу, с |
да је из заноса разбуди.</p> <p>„Какви самсови, кћери моја?{S} Мало час си о њима причала, па |
гору и склоните се мало.{S} Кад турски самсови дојуре у пећину, наћи ће Маргиту с ножем у срду |
дотле би и Турци са самсовима, или бар самсови без Турака, стигли овамо.{S} Ако нам свети отац |
и довео ластавицу, дотле би и Турци са самсовима, или бар самсови без Турака, стигли овамо.{S} |
> <p>„Али ако се Турци врате, па још са самсовима?!“ прихвати Маргита тихим гласом и бојажљиво. |
леда људских, нема склоништа од њушкања самсовског.{S} Доиста, само једини Бог чудом својим мож |
поглед са њеног осмехом озареног лица а саму себи говораше: „смеје се мојој неумешности.{S} Има |
намести се и пови се гипко телом до на саму ивицу од оловна ковчега, само као да боље чује пев |
Али је почешће наређивала да је оставе саму поред мртвог Рајка.{S} Са свечаном мирноћом издава |
е.</p> <p>„Не, Рајко!... не остављај ме саму у овој гробници!" цикну Маргита; „где си?!...{S} Ш |
се нечујно низа стену, а њу остави горе саму.</p> <p>Наслонив се леђима на стену Рајко пусти по |
еком детињском радозналошћу.</p> <p>„О, сан није био ружан; сан је био пун лепоте и милине, али |
де оставити!“</p> <p>— „Ми Срби велимо: сан је лажа а Бог је истина!....{S} А што ли си тако ру |
налошћу.</p> <p>„О, сан није био ружан; сан је био пун лепоте и милине, али, бојим се, ружно ће |
во не може бити друго, ово је један луд сан!{S} Рајко, молим те, јесам ли ја будна? јеси ли ти |
ства; „а колико ти је леп и китњаст тај сан, опет је он само уморна сенка, која је на твоје усп |
ри, рече: „ама и ја се питам, је ли ово сан, или машта, или је ово све у истини пред нама јава! |
старица, па се пљесну рукама; је ли ово сан, ил’ је јава?{S} Анчи, Марушо, децо, овамо те!{S} О |
е и нађох да може да буде.{S} Ево како: санџак-бег је овде нов човек, тек је од скора дошао, си |
е, те све један по један на сиџаде пред санџак-бега. „Аман, беже, поклони нам га!“ — „Јок, вала |
сутра <pb n="155" /> дан изведоше пред санџак-бега.{S} Некакав новајлија, дошао го као прст, п |
Сад сам ја овде сигурнији и силнији од санџак-бега у Крушевцу.{S} А за све то нека је хвала пр |
ар пламен.{S} Ето мени кроз који дан од санџак-бега поздрави, поклони и дарови.{S} Сад сам ја о |
е тек опет у пећини створиш?“ питаше ме санџак-бег. „Ко шта може јадној раји?{S} Она као дете с |
руј ми нико се с тога не би завадио мањ санџак-бег с Циганином и Циганин са мном.{S} А баш је о |
еће!{S} Сад ће Крушевац да ври, како су санџак-бегови Турци видели змаја, <pb n="158" /> са три |
с њоме него са мном. „Хајде у Крушевац санџак-бегу! “ рекоше ми. „Заветовао сам се,“ прихватих |
ти или не.{S} Султан је пратио из свога сараја Хасан-агу Зулуфлију да као чауш-баша <pb n="4" / |
толико изненађује, није нама од стране Сарацена са извесном намером да импедимента процесији < |
ава, што вас је из чељусти оних поганих Сарацена избавио !{S} А ваља да ће дати да се сад и ова |
е јунацима, даже царевима, које он пред Сараценима сараценске главе сећи пушта, ако строгој ана |
даже царевима, које он пред Сараценима сараценске главе сећи пушта, ако строгој анализи данашњ |
тамо сад хајдука, који ће да пуцају на саркол јаничарски чим га из далека угледају.{S} Ваља да |
исоку дијадему.{S} Баци доле јаничарски саркол са главе своје, па онда подиже дијадему и метну |
хе, намести јој на главу високи сукнени саркол јаничарски, па јој онда додаде пар црвених а шир |
ли рукаве до рамена, завалили турбане и сарколе, витлају дугачким татарским камџијама, напуцкав |
њих једно десетак јаничара са сукненим сарколима на глави, али без оружја.{S} По даље иза ове |
м се никога до Бога!“ </hi> Од обрвских саставака полазио је један прав нос са прилично широким |
бије! “</p> <p>— „Не!“ цикну старац, па састави веђе; „како јадан да је убије?!“</p> <p>„Бога м |
ни лавови с орлом на штиту приближили и саставили, од њих би се склопио био велики један царски |
; у очима му збиља и туга уједно; обрве саставио, чело наоблачио.{S} Дохвати своју арнаутку, ог |
послат ? питаше она у чуду; веђе јој се саставише и очи јој засенуше као да је на њих пала од н |
да ће сваког часа да се разглаве у све саставке своје.{S} Разбудише се и такнуше срдито гуске |
ајпосле пустио на веру, да иде да откуп саставља.{S} С тога ме је стриц прозвао „Страхињом“.{S} |
т, биће да је кад се у њој небо и земља састају!{S} Ах, да сам те очима својим опет једном угле |
но тамо иза њих, где су се небо и земља састали, то је — твоја земља Маџарска!“</p> <p>Маргита |
оздо из села видети и разумети.{S} Кроз сат или два доћи ће двојица да вас пропрате кроз Венчац |
заструзи млека, у другој дрвеној здели сат меда, изнесе једну костретну врећицу старих ораја и |
окору!“ говораше Ружа, па јој, у једној саћи од калаја, додаде воду. <pb n="192" /></p> <p>„Пре |
у лицем к ватри, те је са пуно очинског саучешћа гледаше, па гледајући је збораше више као само |
рупнога бисера и бројанице од смарагда, сафира и рубина.{S} Отворише другу скрињицу и избројаше |
P18920_C2.14"> <head>14</head> <p>Један сахат позније лежала је Маргита на покровцу једном пред |
<head>1</head> <p>Ваља терати добра два сахата на колима, па да се из Сегедина стигне у двор гр |
до у сами двор грофов нема више од пола сахата.</p> <p>Сунце је већ било село кад се на оној ум |
се противе ма у чему.{S} После неколико сахата Мартин је већ био отпутовао.</p> <p>А Мишко њего |
десет година умр’о и наредио да га овде сахране! “</p> <p>— „Ух!“ рече Рајко, као згрозив се, „ |
е жив изаћи нећу, а ти ако жив останеш, сахрани ме негде овде у планини, па ми обиђи гроб молит |
звади од турске власти допуст, да мирно сахранимо Рајка на Космају, на оном изданку, где има зм |
томе, што је мој гроб поред његова.{S} Сахраните ме овде, поред њега.{S} Пошљите кога Србина у |
, мој Рајко, ево твоје Маргите!"</p> <p>Сахранише их једно поред другог; прелише им гробове суз |
ногама имала је турске папуче од жутог сахтијана, извијене у вршак који беше назад поврнут.</p |
“ па онда све један преко другог!{S} О, сачувај ме Боже, остарела сам а овакво чудо до ноћас не |
смрћу, само одржи њега и подигни га, и сачувај га онима, који су њему мили.{S} Ако нећеш да се |
д сам себи кажем: јесте, хоћу да светао сачувам и њен образ, и мој образ, и образ народа од ког |
ц њему причаше о српским манастирима на Св. Гори и о светогорским испосницима.{S} Разговараху с |
ости и да пљескају.{S} А млада невеста, сва пребледела, <pb n="49" /> дркће, ломи прсте, савија |
ју! “</p> <pb n="196" /> <p>Маргита се, сва бледа пребледа, само љуљала то на десно то на лево, |
и нешто у ватру, што је пукло као гром, сва се кућа затресла, а кухиња се димом напунила.{S} Ба |
сплахирен скакаше од џбуна до џбуна.{S} Сва су му поља мирисала као да су босиљком засађена.{S} |
гла у један панцир од драгог камења.{S} Сва трептим од светлости и блистам се од радости и тако |
и к нечему — и сам није знао к чему.{S} Сва му се Србија чинила као да је баштина његове задруг |
аставицу.</p> <p>„Шта рече?!“ питаше га сва пренеражена.</p> <p>— „Не знам ти ја казати где су |
и онда мој млади витез рикну као лав да сва црква зајеча: „она је моја, за веки векова, амин!“ |
</p> <p>„0, о, о, грофе,“ јекну Циганка сва дрхћући од гњева; „ако ваше слуге имају слободу <pb |
бо изнад нас!{S} Како је лепа и мирисна сва ова околина!{S} Чисто бих волела да овде слатко зас |
и!{S} Него... шта је то?!“ рече Маргита сва усплахирена, па сави главу мало на десно, као да ле |
сто им већ очи засенуше.</p> <p>Маргита сва дрхташе од узбуђења и само узвикиваше: „ ах да силн |
има опрости.</p> <p>На путу до Крушевца сва су господа маџарска била заволела Рајка.{S} Али се |
оми испод свода и по зидинама, и загрме сва дворана и готово <pb n="114" /> као да из сваког он |
а погледам натраг!“ рече Маргита, па се сва стресе. „Ово ми је први дан среће после тако дуге, |
да си и њу одвалио!“ рече Маргита па се сва као стресаше. „Ух, пре нека ме и самсови растргну, |
да откида! “ Маргита се ту устави па се сва стресаше као да је грозничава језа ухватила.</p> <p |
се неки хладни жмарци.{S} А Маргита се сва стресаше од како он помену авет и изговори онакву к |
и сам патер Хијероними, и насмејаше се сва господа кад им преведе Рајкове речи.{S} Па онда ће |
е да видите кулу ову!“</p> <p>Испеше се сва господа за њим на ону зидину до куле.{S} Разговарах |
! “</p> <p>Она не рече ни речи, само се сва стресе као да јој дође наступ од грознице, и окрете |
да се лепота и милина стаса заборавља и сва се мисао о господству губи у милини на догледу на о |
боде!“</p> <p>Диже се старац, скочише и сва она млада господа на ноге.{S} Старац господски махн |
алакањем Турака, да ме језа подухвати и сва се стресох!{S} Шта ћу јадна и кукавна!{S} Ох, не же |
тари се гроф жени?!“ викну она гњевно и сва пренеражена, па онда паде натраг на ону клупу.</p> |
у се пружале од једног зида до другог у сва четири правца, висили су многобројни мањи обручеви |
е Рајко силно узбуђен. </p> <p>„Пуна су сва!{S} Пуна су за цело!“ довикиваше му Маргита, која б |
мо сребро.{S} Их, да силна блага ако су сва та бурад пуна! “ говораше Рајко силно узбуђен. </p> |
есу.{S} Колико год ју је пута призивао, свагда му је то исто казивала.{S} Па онда му је слала и |
по се повијају изнад два црна ока, која свагда право гледају; из њих светао отворен поглед, ист |
, Бог да му душу прости, нама момчадији свагда говорио: кад си у неприлици па не знаш на коју ћ |
Маргита озбиљно и свечано; „био си нам свагда веран слуга.{S} Тако ти свега што ти је мило, бу |
да траје до зоре!{S} Просидба, веридба, свадба, женидба, удадба, шта је управо не знам; али да |
ош остало од песме, док последње врсте „свадба била па се раставила, — сваки оде своме завичају |
о гуслара да чује: како је Марко укинуо свадбарину, како је Бан Страхиња савладао бесног Влах-А |
е, па се после потурчио што га на вашој свадби избише?{S} Е, стари наш господар прве године, ка |
ка је вика у пећини.{S} Рекао бих да се свађају ако се још и не бију!“</p> <p>И онда опет обадв |
дрво изгледало као да је кита босиљка, свака стена румена; и саме вране и свраке нису му се ви |
га, вриснух и пробудих се! “ — „Биће да свака млада жена највише о накиту и снива!“ рече Рајко |
, да му гледају у воду, или и у длан, и свака му је то исто готово од речи до речи лагала.{S} К |
у месечину на целу дворану, те се у њој свака тварка доста лепо могла да види.</p> <p>Маргита у |
ена иконицама и драгим камењем, и поред сваке митре беше прислоњена уз престо по једна владичан |
ао да ме невидљивим крилом закриљује од сваке нечисте силе и сваке ружне помисли.{S} Срце ми се |
рилом закриљује од сваке нечисте силе и сваке ружне помисли.{S} Срце ми се окрепи и радосно куц |
е врсте „свадба била па се раставила, — сваки оде своме завичају, — оста Јанко на бијелој кули, |
еки од тканине сребрне и златне жице, а сваки уз то бејаше постављен и оперважен зибелинима.{S} |
ину и наберите пољска цвећа.{S} Хоћу да сваки од вас, који сте моји, баци по једну киту у гроб |
казао ко је вера а ко је невера; и онда сваки пође своме селу и своме дому весео и поносан, као |
е ли седло притврђено како треба, опипа сваки кајиш својом руком, а млада жена тапкаше ластавиц |
чуљак у дугачкој, црној долами, који је сваки час брисао своје знојаво и запурено а глатко обри |
удараше буздованом у копље, и мораде се сваки час устављати да се одмара.{S} Одмарајући се ноша |
ју по бедрима, па ситним звекетом прате сваки његов корак.{S} По прсима је притегао џемадан од |
лист на дрвећу, и сваки цвет на пољу, и сваки џбун дуж пута, још силније замирисао, раздраганос |
горе, и кад би сваки лист на дрвећу, и сваки цвет на пољу, и сваки џбун дуж пута, још силније |
р, те позлатило и поља и горе, и кад би сваки лист на дрвећу, и сваки цвет на пољу, и сваки џбу |
> витез од њих ?!{S} Мислиш да ми не би сваки од њих, да су сад живи онде у столовима, радосно |
Осећам се лака као птица, и храбра као сваки Маџар витез!{S} Мрштиш се?!{S} Е, добро, храбра с |
“</p> <p>„Молим!“ викну старац строго; „сваки по реду !...{S} Рекох ево ње.{S} Туркиња, Чивутка |
она на која њих двоје дођоше.{S} Између сваких <pb n="104" /> двојих врата беху уза зид прислоњ |
инила као да је баштина његове задруге; свако му је дрво изгледало као да је кита босиљка, свак |
нда и њена кћи.{S} А Манда је готова на свако зло.{S} Начиниће гунгулу и убиће вас онде пред но |
лепота, онда је лако могућно, да би је свако витешко срце заволело.{S} Рајку се <pb n="125" /> |
ироким столом, који се чисто угибао под сваковрсним јестивом и пићем, седело је бар двадесет и |
нашој било пуно дечака и момчадије.{S} Сваког празника, — а у нас је, не знам да л’ знаш, пуно |
аху и зврктаху свима лотрама, као да ће сваког часа да се разглаве у све саставке своје.{S} Раз |
орана и готово <pb n="114" /> као да из сваког оног оклопа уз зидине одјекиваше узвик: „напред, |
још пијан, нека распитају и доведу амо свакога, ко ма и уображава да нешто зна!“</p> <p>Кад Ма |
аморна чесма поче да му изводи пред очи свакојака привиђања.</p> <p>„Некада су,“ говораше он са |
ле и већ поцрнеле растовине, изрезане у свакојаке шаре, слике и прилике, у орлове, соколове, ла |
е ситним шареним камичцима био ишаран у свакојаке цветове и гране.</p> <p>Од прилике дуж три че |
се, отиде до једног корита, у коме беху свакојаке ковачке алатке, пробра двоје клеште па, мало |
ци са оцилима, бритвицама, чачкалицама, свакојаким зделицама и дрангулијама, те га као кићанке |
узео опет да куца у камен.</p> <p>После свакојаких мука првога дана, и пошто је поломио своје н |
охе па срмом, која је одавно потамнела, свакојако ишаран, утегао јој беше витки стас њен око па |
хара, од сребрних скриња и скрињица, од свакојаког златног посуђа.{S} И да није било оноликих к |
баш вама, који сте <pb n="191" /> према сваком тако пуни доброте и милости!{S} Тек, шта ја гово |
а ме и самсови растргну, пре нека умрем сваком другом смрћу, само да ме гадна једна змијурина н |
старац благо да говори, „има сладости у сваком животу, само кад човек уме да се удуби па да је |
од орлова и соколова перја.{S} И још у сваком столу беше уз плашт прислоњен по један дуг и шир |
гипкој покретљивости, којом одговараху сваком покрету душе и срца, — са деликатно срезаним нос |
било по шест престола од сребра.{S} На свакоме од њих стојала је по једна владичанска митра, и |
„Пун ибрик, пуна срећа да Бог да теби и свакоме твоме помоћнику! “ и напи се, и мало што се не |
седамдесет и седам златних прстенова, у свакоме по један алем драги камен, крупан <pb n="118" / |
, лавове, вукове, змије и змајеве.{S} У свакоме столу лежао је по један широки плашт, понеки од |
!{S} Ако испадне добро, да ми платиш за сваку по овакав талир, а од блага, кад га нађеш, мени ч |
цркву тамњаном окади.{S} На све то и на сваку ситницу обраћао је он пажњу маџарској господи, је |
ет једнако у зембилу има.{S} Маргита је сваку јабуку секла својом руком у кришке и не би загриз |
творио у слух.{S} Већ је и напустио био сваку наду, да може што разабрати у оној потмулој и нер |
<pb n="64" /></p> <p>Кад већ беше лепо свануло угледаше један чардак поред Мораве и на води ис |
равцем уз Мораву.</p> <p>Целим путем до сванућа нису ни речи говорили.{S} Он би се само овда и |
слепи деспотовић казиваше, како види да свањива дан, у који ће од некуд из ових планина, усред |
, ено негде близу нас шева цвркуће, дан свањива, а све то ништа не мари ни за тебе ни за мене, |
ну, Дабулана рикну, — Хазуралах! кићени сватови!" — а она... заспа. </p> </div> <div type="chap |
ње, певање и усклицавање, баш као да су сватови, а ено виде се и осветљени прозори од једне вел |
пе, док ја не прихватих: „немојте људи! све једно је, једном мрети ваља; него молите се бегу да |
елена и главама од медведа и курјакова, све то споменима на лов, по гудурама великог једног доб |
буде робиња, нека робиња буде госпођа, све једно; мари ти за то тај твој цвет и она шева и ова |
лом осећам сву грозност свога положаја, све своје и телесне и душевне муке.{S} Видех, бадава св |
ти можеш храбра да будеш!{S} Даће Бог, све ће добро бити!“ рече Рајко храбрећи је.{S} Али му и |
агано, па пођоше све јасније и јасније, све гласније и гласније, док се Рајко не узе да побојав |
n="105" /> — биле су поређане петачке, све буре до бурета, па повезане једне с другима гвозден |
да је весеље, весеље је!“ И онда сељак, све подскакујући, оде у село да нађе, ако може, своју к |
на руку па рече: </p> <p>„Видим, видим, све боље видим где ти је школа за витештво!{S} Твој стр |
че умр’о, умр’о бих не видев тако чудо, све то троје заједно, па још све то троје под рувом јан |
бро.{S} А кад доведоше сутра дан младу, све излуде.{S} Она младо, лепо дете, само се осмејкује, |
о урлање и лавеж све то ближе долажаху, све то разговетније чух шапат Мораве: „грофице од Нађ-Б |
<p>Циганин их загледаше, преврташе их, све један по један, узе их тобож мерити на длану леве р |
не разбуди.</p> <p>— „Па нема, госпођо; све је то просто!{S} Него опет, послаћу момке нека трче |
својски и не мислећи шта <pb n="122" /> све још може бити.{S} Па онда Рајко скиде своје гуњче, |
е ни за мене, баш као да нас и није!{S} Све једно; нека госпођа буде робиња, нека робиња буде г |
еби!“</p> <p>„Е, онда нема ништа!...{S} Све бадава!“ рече старац невесело, и чисто клону пун оч |
је уље у великим сребрним кандилима.{S} Све друге иконе беху поцрнеле и испуцале и само се свет |
ругој наста само нека тиха месечина.{S} Све оно блато око њега блеђаше пред њеном лепотом, и ма |
Изнесе некакве мале и велике чутуре.{S} Све то метну пред њу и око ње и наваљиваше на њу да се |
горких несрећа, ви би ми опростили.{S} Све бих заборавила, да нож мога мужа није убио човека, |
ворим!{S} А није тешко тебе дворити.{S} Све што овде хтедох то је, да те склоним да те не бију |
инама има негде велика царска остава, — све бачве пуне злата!{S} Нико не зна где је и на коме ј |
близу нас шева цвркуће, дан свањива, а све то ништа не мари ни за тебе ни за мене, баш као да |
{S} Ето беже, то је све што те молим, а све друго нека ти је просто !“ Смилова се бег на сузе с |
поља и испод дрвећа жураше се напред а све правцем уз Мораву.</p> <p>Целим путем до сванућа ни |
елесне и душевне муке.{S} Видех, бадава све, нема ту помоћи ни ослобођења.{S} Рекох Бекри-Бекир |
олицама — дугачки неки ковчези од олова све један до другога; „а, ово ће бити да је гробница ст |
Па као у инат онда ми тек долажаше, да све то с већим болом осећам сву грозност свога положаја |
м насмејете.{S} Па онда му је казала да све то ништа не мари, јер њему стоји у судбини тек сад |
беште, ето вампира, ето авети!“ па онда све један преко другог!{S} О, сачувај ме Боже, остарела |
лагосиљам за све грозне своје патње, за све страшне немилости твоје !{S} Ево ти се заветујем: с |
нији од санџак-бега у Крушевцу.{S} А за све то нека је хвала прво Богу, а после моме пријатељу |
ама пуно да казујем.{S} Не би стигла за све ни цела ноћ.{S} Него кажи ово господину: видиш ову |
ину</hi> милост, па да те благосиљам за све грозне своје патње, за све страшне немилости твоје |
оспођо," поче Рајко; „док си причала ја све себе питах: „кад је ова жена такав јунак, ја какви |
је као неку цркву тамњаном окади.{S} На све то и на сваку ситницу обраћао је он пажњу маџарској |
с неба просипали дажду од симпатије на све што је живо.{S} И овај мали коњиц са ситном главом, |
!{S} Шта ли би мој стриц Павле рекао на све ово?!“</p> <p>И онда би узео да премишља шта ли би |
ет и изговори онакву клетву.{S} Него на све то сав одговор бејаше, што сад као нека пуна зобниц |
рним очима узме да сипље благу ватру на све око себе, те све затрепти од радости и од топлоте!" |
сима од зелене горе, који се пружаху на све стране докле око допираше; час би опет скочила у ос |
и онога јада!{S} Моли се јадан Марко па све прсте да поломи кршећи их, „опрости ми, бабо, молим |
ређани у два реда десет немачких талира све нових новцатих.</p> <p>„А ево,“ узе патер да говори |
их од пећине растављаше.{S} Дуго су са све већим напрезањем и притајивањем свога дихања ослушк |
и каква баба видарица?!“ питаше Маргита све шапутом, као да Рајка не разбуди.</p> <p>— „Па нема |
а једна несрећна жена!“ настави Маргита све тужнија. „Не марим што ћу да се жива у гроб закопам |
ла мога смука, смук мене, ја вас, а Бог све нас.{S} Нека му је слава!“</p> </div> <div type="ch |
које мало час онако тужно плакаше, сад све саме варнице прште.{S} Погледа к робињи и виде како |
м, не због имењаштва, него што је он од све момчадије био најјачи.{S} Није било лако ни од шале |
оди и онда увеза чврсто ноге Циганинове све до колена, а руке од рамена до лаката.{S} Требало б |
под којом јуче онесвеснух; од ње полазе све витице од бисера, па се спуштају низ моје образе и |
о па бризну плакати.</p> <p>„Ама шта је све ово, госпођо?!{S} Овај се свет врти око нене.{S} Ни |
у њему изгубила; а ни ја не знам шта је све његова земља у њему изгубила! “ </p> </div> <div ty |
— „Хајде да сиђемо да разгледамо шта је све то!“ рече Маргита.{S} Али пре него што ће са <pb n= |
е је било широко и пространо.{S} Сад је све било запремљено гомилама и младих и старих сељака и |
ф се одвезао у Арад с Мартином, коме је све причао како је било.{S} Отишао је седој Влахињи у м |
видим!...{S} Сад те разумем!{S} Теби је све то тамо свето.{S} Имаш право!{S} Дај ми твоје гуњче |
едње мраморне степенице на под, који је све ситним шареним камичцима био ишаран у свакојаке цве |
!{S} Ако видиш по неки јаблан, то ти је све.{S} Да није да понека шева прне с пута у вис, и да |
имао у којима је радо становао, него је све то, полагано и кришом, дао да се донесе у подземне |
у пећину закопајте!{S} Ето беже, то је све што те молим, а све друго нека ти је просто !“ Смил |
не дај ми Рајка смрти !{S} Узми од мене све друго што хоћеш, врати ме на нове муке, умори ме ла |
котарац напуни лучем и катраном, да се све то обеси о ону гвоздену чакљу па запали.{S} Цар би |
чекај!{S} Ха, ево ми сијну, таман да се све славно измири, и њихов господски а рекао бих и — тв |
ива маглица ранога јутра растањивала се све више и више, као да се растапала у росу којом се тр |
еданпут муња сину, те јој показа шта се све крије у тајанственој појави овога младог човека.</p |
аше.{S} А старац узе да им прича шта се све десило од како се растадоше, па се прекидаше само д |
а се одмара.{S} Одмарајући се ношаше се све тужнијим и тужнијим мислима.</p> <p>„Што ћу ето да |
/p> <p>„Ти си госпођо уморна.{S} Али се све мислим ови ће сребрни столови бити да су за велике |
да се код ње исплачем!"</p> <p>Рајко се све на прстима повуче од ње и склони иза леве певнице.{ |
{S} Јест љуља се и повија се, али му се све поче око њега да окреће и несвестица га обузе, из к |
p> <p>Тежак им беше растанак.{S} Баш се све троје заплакаше. <pb n="166" /></p> <p>„У теби нађо |
а сипље благу ватру на све око себе, те све затрепти од радости и од топлоте!"</p> <p>„Јест, та |
> пешкире, одвезаше сребрне грошеве, те све један по један на сиџаде пред санџак-бега. „Аман, б |
ма: „док ви одаберете грану и наместите све што треба, ја да се мало помолим своме Богу <pb n=" |
ла.{S} Ружа, пуна бриге, одлажаше чешће све на прстима к закључаним вратима од собе у којој је, |
прстима до самог иконостаса, погледаше све иконе редом док не дође пред велику икону на којој |
к и раван тамносив млаз, који постајаше све тамнији и тамнији и ако се на њ само небо својом му |
е зора примицаше, то његов занос бејаше све већи.</p> <p>Један пут узе да као уз гусле попева:< |
која сад са длана руке Рајкове струјаше све топлије чак до у срце његово.{S} По дужем ћутању ре |
дњу, кад у томе брзоруки момци напунише све пехаре редом, онда један старачки а промукли глас о |
и.{S} Почеше лепо и полагано, па пођоше све јасније и јасније, све гласније и гласније, док се |
мени шапуташе.{S} И што урлање и лавеж све то ближе долажаху, све то разговетније чух шапат Мо |
стражарили по зидинама градским и кроз све јунаштво своје кришом погледали к прозорима дворски |
Милица шаље ми ено звездани поздрав, и све је добро!““</p> <p>Доиста се ово господи маџарској |
овор на моје молитве биле су све нове и све страшније и грозније муке.{S} Дошао је најпосле дан |
све како је било у Крушевцу, а после и све што је по Београду слушао о последњем рату између с |
</p> <p>Ружа је гледаше само шта ради и све јој се већа туга и хладнија зебња на срце наваљиваш |
рушу из великих богиња?{S} Сви лекари и све видарице рекоше: нема ништа од ње!{S} Ја му се моли |
узима на ум.{S} Отиде за тим полагано и све на прстима до самог иконостаса, погледаше све иконе |
е чујаше што јој Циганин ковач срдито и све јачом и јачом дреком довикиваше. </p> <p>А кад маџа |
совку.</p> <p>Лавеж паса и вика од људи све се јасније чујаше.</p> <p>„Ама немојте тамо, ако Бо |
е јелек и кошуљу до појаса, а за велики све, баш све, ха, ха, ха!{S} Хо, хо, хо, хо!</p> <pb n= |
е је сад лежало тело Рајково.{S} Замоли све друге да се уклоне и да оставе само њу и Ружу саме |
данку, где има змајев престо.{S} Спреми све што треба и чекај нас на обали више Гроцке."</p> <p |
у Нађ-Бањи да останеш док се не спреми све што треба за мој план.{S} Видећеш, мој ће те старац |
рукама и — побеже од Маргите.{S} Одјури све на прстима кроз дворану право к мрамору, на коме ца |
</p> <p>„Молим те, оче, стрпи се док ти све по истини испричам, па ме онда суди и ако је право |
зуј па свршуј!“</p> <p>— „Хоћу, само ти све лепо да преведеш!{S} Видиш, ова се кула види чак из |
се ако буде воља божја!{S} Причаћемо ти све по реду, само ако нас пустиш да се гдегод овде прек |
смејаше а Рајко прихвати: „причаћемо ти све по реду оче.{S} Није ово младолики јаничар, већ је |
60" /> учинио, да коме ћу?{S} Баш ћу ти све по истини казати!“ одговори Рајко.</p> <p>Накашља с |
ори што иза те ноћи руди.{S} Причаћу ти све потанко кад се вратиш, а сад само оволико: млади сл |
е Рајко радознало.</p> <p>— „Причаћу ти све на широко кад ми се, ако Бог да, из Маџарске здрав |
тра загрејава и како му срце узе куцати све бурније.{S} Учини му се чисто да чује како цар виче |
“ рече Рајко узбуђен и онда узе причати све по реду како га је, како рече, нечастиви три пута и |
е а сами урлају; самсови јуре њушкајући све мојим трагом, па кад ме из далека опазише ударише < |
моме сиџадету хаљина за тебе.{S} Навуци све то преко твога рува, па да у име божје полазимо!“</ |
велики плашт од златне тканине, у којој све бели кринови сребрном жицом извезени беху; однесе г |
у испред себе, рекао би човек да је ово све једна безгласна и безживотна пустиња!“ говораше Рај |
м, је ли ово сан, или машта, или је ово све у истини пред нама јава!“</p> <p>— „Хајде да сиђемо |
је наглим прекидом не би разбудио, него све лакше и лакше казиваше оно што је још остало од пес |
јало је мало подуже док је патер превео све оно што Рајко рече.{S} Много му сметаше што запињаш |
.{S} Па онда је страшном клетвом заклео све, који буду игумани његовога манастира на Светој Гор |
ши распоред за сутрашње радове, посадио све задругаре по столичицама око огњишта, пустио и женс |
{S} Неће ни бити ништа!" говораше Рајко све тишијим и тишијим гласом.</p> <p>Тек су прешли оно |
, ходи, молим те, госпођо да разгледамо све ово чудо око нас!“ рече јој Рајко, па онда с њоме з |
е.</p> <p>Пуче пуцањ, погасише се скоро све свеће, утекоше Цигани свирачи, утекоше гости, Манда |
видели тек само пола од свега онога што све има под сводовима испод ових рушевина!“</p> <p>Још |
ице у двор.{S} Стари господин сазва нас све у велику дворану па нам рече: „ово су вам од данас |
л’ знаш, пуно празника — искупио би нас све, па у поље да се пред њим бацамо камена с рамена, д |
т насмеја.</p> <p>„А што вам је вечерас све село пусто?!“ <pb n="187" /></p> <p>— „Како пусто?{ |
ше помрчало, али је хвала Богу сад опет све светло преда мном.{S} Не бој се; ево моје руке!“</p |
тешка сиротиња.{S} Кад је стари деспот све то чуо, заповедио је да се овде у ову оставу смести |
више као да сама себи говори; „сад већ све знам...{S} Та није могло друкчије ни да буде?...{S} |
рпско, и како ће једна страшна црна ноћ све да застре као мртвачким покровом.{S} Стари се деспо |
као да ће сваког часа да се разглаве у све саставке своје.{S} Разбудише се и такнуше срдито гу |
“</p> <p>И онда корачаше даље ћутећи у све гушћи мрак неких тесних улица на крај Крушевца.</p> |
би човек потковао коња новим сребром у све четири ноге, па га онда пустио да сам бира стазу, к |
а жива остала?!“</p> <p>— „Па и не могу све да вам причам.{S} Не можете ви замислити ни стотини |
его журите се, журите се, док не попију све!“ говораше сељак и посрташе мало на лево па на десн |
ако бринуо како му је царица и је ли му све добро на двору.{S} С тога би царица, чим се смркне, |
Она му куја једна причаше, како је њему све узалуд што ради, како се ви њему не би хтели више в |
а, да је најмио лађу и да је у Сегедину све готово.{S} Маргита нареди да с њоме пође Ружа, Мишк |
S} Твој одговор на моје молитве биле су све нове и све страшније и грозније муке.{S} Дошао је н |
мртваца.{S} По дивној месечини пошли су све корак по корак напред.{S} Кад већ измакоше из сеоск |
поде од овога града изнад нас, и ово су све мртвачки ковчези.{S} Их, шта их је!{S} Да ћутим, да |
оломљена буздована.{S} Прилике ове беху све у већој него обичној људској величини.{S} Десно од |
ред пећине.{S} Рајко је испричао старцу све како је било у Крушевцу, а после и све што је по Бе |
{S} Али, молим те, Ружо, казуј ми одмах све шта је и како је?!“ говораше Маргита са нешто мало |
као прави нечастиви; избуљио очи па их све у ковитлац окреће, дркће му црна кожа на образима, |
се позно у ноћ врати, искупи нас стриц све и старо и младо око огњишта, изведе Марка на среду |
кошуљу до појаса, а за велики све, баш све, ха, ха, ха!{S} Хо, хо, хо, хо!</p> <pb n="53" /> < |
една туга и опет жива чежња да чује баш све што гуслар има да каже, стапале.{S} Оба младића бех |
тако чудо, све то троје заједно, па још све то троје под рувом јаничарским!“</p> <p>Па онда је |
Рајко гледајући посланику право у очи; „све ми се чини да овај попа теби само смућка што ја при |
много омилио,“ говораше старац Рајку; „све бих рекао да си ти онај кога одавно меркам, не би л |
маџарској господи, јер му се чинило да свега тога нигде ван Србије нема..</p> <p>Патер Хијерон |
„Вас двоје сте видели тек само пола од свега онога што све има под сводовима испод ових рушеви |
Мартин и Ружа наваљиваху да одустане од свега тога. „Немојте тако!“ говораше им она; „пустите м |
што тако лепо мислиш и желиш.{S} Али од свега тога не може бити ништа.{S} Не могу ја ни часа ча |
е да стигне да забележи ни стоти део од свега онога што му Рајко казиваше о планинским ланцима, |
о си нам свагда веран слуга.{S} Тако ти свега што ти је мило, буди ми у овоме часу веран пријат |
<p>„Не бој се!{S} Ходи само да ми будеш сведок!“ рече јој, па је узе за руку и поведе доле у ве |
високо издигнутом небу пуно звезда.{S} Свеж поветарац дуваше од Јастрепца.{S} Нигде никога.{S} |
д града, па се осећаше хитра као срна и свежа као тица на грани.{S} Вераше се по рушевинама од |
бодом, и са слатком тишином, и са овако свежим поветарцем, који оживљава и умор односи, није те |
ји је од жеђи на суши клонуо био, па се свежом водом заливен крепи и подиже.{S} Благим погледом |
чини му се да је остао само с њом сам у свеколикој васељени.{S} И онда опет онај тајни гласић у |
них калуђера! валах такве ракије нема у свем Алаџа-Хисару!{S} У ком си је манастиру наточио, ве |
дно грешно ништа, а како је Бог велика, свемогућна и страшна светиња.</p> <pb n="98" /> <p>Марг |
добар, па ће вам помоћи да учините крај свему овом покору!“ говораше Ружа, па јој, у једној саћ |
чизама да их навуче.{S} Она му се сад у свему покораваше као дете, и од часа на час би га тек з |
пута; „о, Господе, који си и милостив и свесилан, смилуј се на ову децу!{S} Смилуј се и на моју |
начај.</p> <p>„Што ја волим то је да ти свесрдно послужим; ето послушаћу те, кад велиш.{S} Хајд |
{S} Јест, кад кроз сву своју несрећу на свет погледам, опет видим како на њему још има пуно доб |
ма шта је све ово, госпођо?!{S} Овај се свет врти око нене.{S} Ништа ти га не разумем.{S} Што т |
" /> смејем кад помислим каквим немаром свет одговара нашој марљивости.{S} Ето роса пада, вода |
слободно да се избере понешто са овога света, чега тамо да се сећамо, ја ћу изабрати <pb n="18 |
ава, да је од сад твоја и овога и онога света.{S} Стављам ти свој венчани <pb n="225" /> прстен |
у овоме тешком часу видим шта је твоја света воља!“</p> <p>И старац се онда спусти на колена п |
на по некима од њих.{S} Владала је нека света тишина, прекидана само прштањем онога кандиоца шт |
друга жена за коју сам ја мислила да је света Марија Магдалена, док не чух да је она зове Ефими |
ао слеп потрча, што брже може, у гомиле света по дворишту, лајући као да се помамио; па онда јо |
слободом својом.{S} Вала три пута си ми света!{S} Не бој се, госпођо; не сумњај се; уздај се у |
те пробудим!“</p> <p>— „Па то је преко света!{S} Гледај само где ти је далеко твој цар Душан!“ |
куца кад сам себи кажем: јесте, хоћу да светао сачувам и њен образ, и мој образ, и образ народа |
ми се, ако Бог да, из Маџарске здрав и светао вратиш. <pb n="163" /></p> <p>А сад кад си већ и |
ока, која свагда право гледају; из њих светао отворен поглед, истина, не сева претњом, али као |
пре и одене и огреје. „Јеси ли ти онај светац о коме луда раја прича, да се разговараш са царе |
аже.{S} Што ти знам рећи то је да нисам светац, него грешник пред Богом!“ Ове би се још лепо св |
е на моје толике молитве и кад ни један светац не хте да ми помогне, она једина не остављаше ме |
топло!{S} Учини се Рајку као да са неке свете цркве зазвони сребрно звоно, па му се јека стопи |
ом, казуј нам се!{S} Ако си авет, у име свете Тројице и силом часнога прста, на Коме је Христос |
чисто и јако срце, да се један велики и свети аманет чува ?!{S} Учинило ми се да је у тебе срце |
ви без Турака, стигли овамо.{S} Ако нам свети отац <pb n="84" /> не зна показати каква сигурна |
ког поштења ево сам те узео на душу као свети аманет.{S} Могу да не умеднем да те послужим и по |
а поче да се стишава.</p> <p>— „Ако нас свети отац нема где да сакрије, онда ваља мрети, — јер |
ако си ришћанска душа, кумим те Богом и светим Јованом, јави нам се и помози да одавде изађемо |
и човек по три пута те заклињем Богом и светим Јованом, казуј нам се!{S} Ако си авет, у име све |
испред нас.{S} Овде ће бити негде нека светиња!"</p> <p>Пођоше још неколико корачаја напред и |
ако је Бог велика, свемогућна и страшна светиња.</p> <pb n="98" /> <p>Маргита најпре и не гледа |
х очију, рекао бих, трепти и светлост и светиња од које нечастиви бега.{S} Кад ме гледи и кад м |
брни столови бити да су за велике какве светиње.{S} Хајдмо да седнемо на који од оних ковчега г |
} Приђе јој полагано, крстећи се као да светињи некој приступа, дотаче се руком њеног рамена, и |
трепета, као да је пред страшном једном светињом, пригну главу и... пољуби је у уста.{S} Она га |
да је крив што је дрзнуо да види једну светињу, коју није слободно видети, и као да је дрзнуо |
есарову посаобину.{S} Али вам се молим, светла господо, не замерите ми, и пустите ме да се дома |
етири талира.</p> <p>„Нека вам је хвала светла господо!{S} Ово за службу до данас, и ако је мно |
румена и онако светла, како је румена и светла била њена љубављу зажарена лепота, онда је лако |
Моја је земља румена од јуначке крви и светла од витештва.{S} Знам заволећеш је кад је познаш, |
тини отаџбина била онако румена и онако светла, како је румена и светла била њена љубављу зажар |
!“ узе патер осмешкујући се да говори; „светла господа веле: ако је да ко коме поклон чини, не |
к рудничким планинама.{S} Неколике јако светле звезде трептаху над мрачном масом, која подупира |
"19" /> пуно необичне милине; очи су му светлеле неисказаном радошћу.{S} Чинило му се као да је |
хом на уснама.</p> <p>„Видиш ли како се светли земља маџарска?!“ питаше га она.</p> <p>— „Од за |
ну се и пољуби старца у руку: „хвала ти светли господине!{S} Баш си научио што и јесте најлепше |
то онако млада робује, а по мраку ми је светлила светлост господског образа ових витезова овде |
о и сам са чистим срцем, ведрим челом и светлим образом и остани поред мене, да прихватиш да чу |
те боје у лицу и црних очију, — црних и светлих, али без душевне топлоте, као да нису два девој |
д некаквих џиновских златних и сребрних светлица.{S} Сам свод као да је био сребром покован, те |
омрчало, али је хвала Богу сад опет све светло преда мном.{S} Не бој се; ево моје руке!“</p> <p |
же да се каже да је за службу великој и светлој господи; али оно друго не могу вам примити!"</p |
млада робује, а по мраку ми је светлила светлост господског образа ових витезова овде !“</p> <p |
.{S} Може бити отвориће нам се излаз на светлост ! “</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP |
ора, овда и онда, затрептавала звездана светлост од вилинске лепоте какве младе дворкиње, која |
} Хтеде одмах да пође да види откуда та светлост.{S} Али се побоја да се Маргита не преплаши ка |
риштедимо.{S} Доста је нека нас води та светлост у твојој руци! “</p> <p>Рајко за тим сврати у |
ходник у томе зиду допирала је од некуд светлост нека, много јача но што је била она у капели.{ |
од као да је био сребром покован, те је светлост од стотине кандила хватао у се, као какав прев |
у једној половини душе његове угаси се светлост те поста мрак, а у другој наста само нека тиха |
јер из њених очију, рекао бих, трепти и светлост и светиња од које нечастиви бега.{S} Кад ме гл |
> <head>7</head> <p>„А гле, каква је то светлост тамо?“ упита га Маргита, кад јој и самој погле |
> <p>„Ама ја тебе чеках.{S} Не хтедох у светлост без тебе.{S} Ходи!“ рече Рајко и одмах пође на |
ући час у Маргиту час у ону тајанствену светлост.</p> <p>Није дуго трајало па Маргита устаде.{S |
n="90" /> корачај на десно док не видиш светлост ! и сад нека је Бог с вама!“</p> <p>Зачуше и л |
“</p> <p>„Не бојим се ја ничега кад има светлости.{S} Мене је страх само у мраку.{S} Хајдмо!“ р |
цир од драгог камења.{S} Сва трептим од светлости и блистам се од радости и тако ступам пред ол |
абуне, показав руком танке млазове беле светлости, која са свода, а из неких цеви, падаше овамо |
ом од копља ова врата, да видимо има ли светлости тамо!“</p> <p>Рајко је послуша.{S} Оштри врх |
с опазише при оној слабој а црвенкастој светлости од воштанице, како се оним отвором, а изнад с |
лике за пола палца.</p> <p>Никакав зрак светлости не паде кроз тај отвор у ходник, али и Рајко |
ојој само манастирска кандила овде онде светлуцају, и у оној зори што иза те ноћи руди.{S} Прич |
њена два велика ока како бистро и бодро светлуцају. <pb n="64" /></p> <p>Кад већ беше лепо сван |
и саме скристалисале.{S} А овде и онде светлуцаху лиске од лискуна.</p> <p>Испод ове стене у з |
пред тога сниског зида од збијене магле светлуцаху овде онде дугачке ватре.</p> <p>„Видиш ли те |
коне беху поцрнеле и испуцале и само се светлуцаху златни и сребрни окови на по некима од њих.{ |
де капу, погледа к оној трпези на којој светлуцаху у драгом камењу крстови и у златном покову е |
аванице спуштао се многокраки позлаћени светњак, у коме је горело ваља да четрдесет воштаница.{ |
етљену капелу.{S} У два велика гвоздена светњака, пред иконостасом, гореле су две велике жуте в |
излаз на божје сунце!“</p> <p>Узеше са светњака у капели обе велике воштанице, па пођоше да ви |
обожно и шапатом рече: „о часни крсте и свето еванђеље, одбите од мене нечастивог, који ме ето |
Сад те разумем!{S} Теби је све то тамо свето.{S} Имаш право!{S} Дај ми твоје гуњче.{S} Тако; д |
те ми се свим што вам је на овоме свету свето, да никада и никоме казати нећете ако што будете |
на софри.{S} Узеше се господа маџарска световати.{S} Почеше лепо и полагано, па пођоше све јас |
са походе паши нишком маџарска господа световаше се нешто са патер Хијеронимијем у најбољој од |
тако већ мало памет померили, Манда му световаше да отиде у Арад к некој старој Влахињи врачар |
де негде у рудничким планинама има неки Светогорац испосник, за кога народ прича да чуда чини.{ |
е о српским манастирима на Св. Гори и о светогорским испосницима.{S} Разговараху се тако скоро |
који буду игумани његовога манастира на Светој Гори, да не такну ни једне аспре од тога блага, |
то видео, да ти тек понешто кажем.{S} У Светој Гори има манастир деспота Ђурђа Смедеревца; у цр |
ако сте се ви потурчили, а неког другог светом оцу у Рим, да донесе благослов за венчавање.{S} |
дмах збогом.{S} Ваља ми се враћати брзо светом оцу у Вујан!“ рече Рајко.</p> <p>— „Од <hi>тога< |
место да као какав полудивљи пустињик, светомрзац, бега од њих у пећину, он их мирно посматраш |
ди, ићи ћу босонога од села до села, да свету проповедам: како је страшна твоја немилост и опет |
убим и да је једина моја срећа на овоме свету у томе, што је мој гроб поред његова.{S} Сахранит |
закуните ми се свим што вам је на овоме свету свето, да никада и никоме казати нећете ако што б |
никад заборавити нећу.{S} Ако на ономе свету, после смрти, буде слободно да се избере понешто |
у је лака земља!{S} Благо њему на ономе свету!“</p> <p>Како јој звечаше глас слатко, пуно и топ |
један пронео кроз Србију на рукама као свету амајлију!“</p> <p>„Е, хвала ти синко!{S} Тако тре |
жност, на тако топлу снежност и на тако свету дражност.{S} Застиде се сам од себе и збуни се ка |
а сина, који ће његово име са славом по свету да пронесу.{S} Колико год ју је пута призивао, св |
и поред мене, да прихватиш да чуваш ову свету оставу, кад мене нестане.{S} Ја већ видим да нећу |
у гроб ставила на муке и уморила једну свету старост и једну невину младост... ох, како је то |
насмехну па рече: „Кондору није требала свећа да ме позна! “</p> <p>„Јесте, ви сте и нико други |
ата. „Ко зна колико ће нам дуго требати свећа.{S} Да мало приштедимо.{S} Доста је нека нас води |
х беше топал, загушљив од дима воштаних свећа, испуњен паром од пецива и пића. <pb n="202" /></ |
ко срца, кад опази да нигде у селу нема свеће или ватре у кући, ни жива човека на улици.{S} Тек |
p> <p>Пуче пуцањ, погасише се скоро све свеће, утекоше Цигани свирачи, утекоше гости, Манда одв |
n="28" /> црква те талире, нека се пале свеће за душе и твојих и њихових покојних док талира тр |
јасном и несигурном осветљењу од лојане свеће и ватре с огњишта како Маџарица стоји поред Циган |
како му Маргита, која бејаше остала са свећом пред оним вратима, маше руком да јој што пре дођ |
да иде у штале.</p> <p>У соби Ружа узе свећу па загледа добро у лице Маргитино.{S} Маргита се |
а госпођо !“</p> <p>Па онда Ружа остави свећу на сто, а сама паде на колена пред Маргитом; узе |
ну и мало <pb n="146" /> што не испусти свећу: — „јух, змија! змија! змија!{S} Спуштај врата Ра |
е само — опет шапутом као да не разбуди свеце — „госпођо, прибери се!“</p> <p>Она нежно скиде р |
а!{S} Видим и сам није ти лако било.{S} Свецима и испосницима су се јављале само маште и сенови |
>Маргита говораше то полагано, озбиљно, свечано, готово и нешто мало тужно.{S} Гледаше у Рајка |
и земље маџарске!" рече она мирно али и свечано.</p> <p>Рајко је међу тим био скинуо седло и уз |
се!“ говораше Маргита мирно, озбиљно и свечано.{S} Учини се Рајку да јој глас никада није био |
Мартине,“ говораше му Маргита озбиљно и свечано; „био си нам свагда веран слуга.{S} Тако ти све |
обе руке, које дрхтаху као прут, па им свечано рече: „закуните ми се свим што вам је на овоме |
ду милостив био!“ викну Рајко тако исто свечано.</p> <pb n="89" /> <p>— „Гробом моје мајке... н |
е оставе саму поред мртвог Рајка.{S} Са свечаном мирноћом издавала је заповести за његову опрем |
, господо," зачу се јасан, а сада и пун свечаности, глас Маргитин; „овде, господо, има <pb n="2 |
право чело, којега су мирну строгост и свечану лепоту густе витице црне косе сенком својом сам |
да савијемо у лево да не удара хајка на свечеву пећину! <pb n="83" /> Немој, беже... немој аман |
јте тамо, ако Бога знате!{S} Немојте на свечеву пећину, хоће нас белај снаћи!{S} Аман беже да с |
ика.{S} Распитивах их о оној робињи.{S} Сви ми веле да је Маџарица, да ју је Бекри-Бекир, — кој |
ам од некуда из Маџарске, — заробио.{S} Сви ми веле да је нека необично добра душа, и да не мож |
орачаше господствено право к зачељу.{S} Сви је гости сад гледаху запрепашћени, неки с отвореним |
дигао моју Марушу из великих богиња?{S} Сви лекари и све видарице рекоше: нема ништа од ње!{S} |
ну где је гроф, отвори врата и викни да сви чују: „ево је грофица Маргита од Нађ-Бање!“ <pb n=" |
кола овамо!{S} Прежи коње!“ викаху, па сви јуриш к шталама.{S} А сељаци се усплахирише и запит |
е шта да раде.</p> <p>А на путу до Ниша сви погледаху испод ока к Рајку.{S} Она очевидна промен |
ођо грофице, не ни пошто!{S} Они су сад сви трештени пијани.{S} Пијан је чак и патер Амброзијус |
пушта одмах, него да на његово понашање сви мотре, па у Нишу да се реше шта да раде.</p> <p>А н |
Ружа да говори; „гледајте само како се сви очистише!..{S} Као да је вихор ветар духнуо па их к |
овамо ! “</p> <p>На њену кукњаву дотрче сви као без душе.</p> <p>Маргита је лежала мртва.{S} Кл |
дам у њу. <pb n="48" /></p> <p>Повикаше сви гости у глас: „чардаш! чардаш!" хоће младожења да и |
ат од брата, властелин од властелина, и сви се надмећу витешком службом слабом женскињу, нејако |
Слатка моја Ружо и добри мој Мартине, и сви ви, који сте ми били слуге, а показали сте ми се ка |
рави значај не могаше да ухвати.{S} Тек сви гости узеше викати: „е, е, е, то је много!{S} Доста |
најлепше у нашем говору.{S} Напред ћемо сви ако Бог да!“ Поклони се и свој осталој господи, при |
јесте ли живи.{S} И хвала Богу, ето смо сви троје као из гроба у живот васкрсли!“</p> <p>„Али а |
иганина не вреди питати, јер ми вечерас сви рекоше да је он одбио велике новце <pb n="16" /> ко |
У једној широкој одаји посадили се беху сви заједно с патером око сниске једне софре, притиснут |
тима и поче што јасније могаше:</p> <p>„Сви знамо како је грофица Маргита као неблагодарна куја |
ворио онај јунак, и шта се коме најбоље свидело у оној песми.{S} У песми о Страхињи мени се нај |
жао је по један широки плашт, понеки од свиле, понеки од кадифе, понеки од тканине сребрне и зл |
тки стас њен око паса, али мало на више свилена пупад као да нису смела да огледају своју расте |
ди те јој Ружа извади из ормана најтање свилене тканине, које је око врата и на својим грудима |
а по сниска а велика постеља са меканим свиленим перинама и узглавницима, кадифеним покривачима |
троуглу кожну амајлицу, која му о црном свиленом гајтану бејаше о врату; преврети се три пута, |
нанила се.{S} Скидох јој с врата црвену свилену мараму, везах јој руке наопако, понесох је до м |
лаштаницом, која је била дивно извезена свилом, златом и ситним бисером.{S} На сред плаштанице |
глађене ораховине нека се постави белом свилом ; тај ћемо положити у ковчег оловни, а овај у ко |
послетку Маргита изађе — обучена у белу свилу, с расплетеном и низ плећа спуштеном косом.{S} У |
ац на глави, али је била обучена у белу свилу, а на повисоком и танком врату носила је низове о |
нови.{S} Рајко осети како је клонула са свим онако на њ наслоњена и чињаше му се да јој се живо |
срећа, јуначе!“ прихвати млада жена са свим мирно, па се загледа у младића крупним својим очим |
о Мораву с ову страну Ниша, Рајко је са свим јасно и поуздано знао шта би му стриц Павле рекао |
сад путем од Крушевца у Ниш Рајко је са свим други човек.</p> <p>Јахао је напред сам и замишљен |
ко мирно и просто као о нечем што је са свим обично.</p> <p>Она сеђаше у седлу као да се скамен |
е витешко име, онда је и право да ме са свим заборавиш!“</p> <p>„Вала госпођо!“ прихвати Рајко |
а расплете своје седе косе, скине се са свим гола и узме чарати у ватру и кувати неку воду у је |
излива суза као да је ових у Маргите са свим нестало.{S} Нико је <pb n="221" /> више не виде да |
>Она окрете главу према њима па рече са свим мирно:</p> <p>„Ја сам Маргита, грофица од Нађ-Бање |
млађе господе, који се још не бејаше са свим загњурио у вино.</p> <p>„А, тако ли је?{S} Лакрдиј |
мање велики!“ говораше она упорно и са свим одсудно.</p> <p>— „Комшија!“ прихвати Рајко; „моли |
p>Зачуше и лавеж паса и вику од људи са свим близу пећине.{S} Стена се опет окрете и паде на зе |
тавици те ова сама врло пажљиво, али са свим сигурном ногом, изађе на суво, па кад <pb n="68" / |
а једна и врло млада девојка, готово са свим нага. „Гледај добро, гледај; не заборави онај млад |
о нису они, нисмо ни ми!“ рече Рајко са свим мирно, па онда настави: „е, баш ме копка да знам ш |
овој.</p> <p>„Није авет!“ рече Рајко са свим поуздано, окренув се Маргити; „да је авет утекла б |
ут, па им свечано рече: „закуните ми се свим што вам је на овоме свету свето, да никада и ником |
би хтели више вратити, па да вас он са свима маџарским витезовима на коленима моли да се врати |
ати.{S} Подиже је са колена, па је пред свима нама пољуби и само рече : „голубице моја, тебе ћу |
огњишта, изведе Марка на среду те пред свима: „прошао си данас поред човека, коме се десила не |
Кад то рекоше Маргита пред њима и пред свима својим млађима паде на Рајкова прса и плакаше у г |
његова замишљеност и суморност учини се свима да је баш подозрива.{S} Није му испало ни до Круш |
и још једнако јецајући рече лекарима и свима присутнима:</p> <p>„Није ми брат, није ми вереник |
релије.{S} Па онда рече Ружи, Мартину и свима својим маџарским слугама: сад мени за љубав пођит |
з њега.{S} Љубим га.{S} Кажите слободно свима да га љубим и да је једина моја срећа на овоме св |
саху ржући, а кола звекетаху и зврктаху свима лотрама, као да ће сваког часа да се разглаве у с |
ан или луд, блене у младу па не зна шта свира!" — „Блене у младу ?!“ викну старац гњевно; „ха, |
нас тамо.{S} Свирај, певај, пиј, лупај, свирај, целу ноћ.{S} Онаквог весеља не видех ни пре ни |
“ Хајде, ђи, терај!{S} Ето нас тамо.{S} Свирај, певај, пиј, лупај, свирај, целу ноћ.{S} Онаквог |
оје трепавице, и таман „ударише бубњи и свирале, — чауш викну, Дабулана рикну, — Хазуралах! кић |
ох се, занесох се па већ не знам ни шта свирам.{S} Удари ме једном Борчија гудалом по плећима: |
.</p> <p>„Рекао бих да се од двора чује свирање, певање и усклицавање, баш као да су сватови, а |
роз дивљи некакав чардаш, што га Цигани свираху, врева од живог разговора и звека од пехара, ча |
ту Циганку Манду, које је син био негда свирач у Борчије, па се после потурчио што га на вашој |
колено.</p> <p>„Пре четири године бејах свирач у Сегедину у Маџарској, у дружини чувенога мајст |
сише се скоро све свеће, утекоше Цигани свирачи, утекоше гости, Манда одвуче старца и кћер, и к |
з образе једна суза другу стиже.</p> <p>Свираше тако Циганин још неколико тренутака, па се онда |
сам жива у гроб закопана!{S} Чини ми се свисла бих од страха да нисам поред тебе!“</p> <p>— „Не |
ио грдне паре, па ништа.{S} Мислили смо свиснуће.{S} Од муке звао је и Манду да му гледа у пасу |
>Још су се били разговарали кад поче да свита и кад стигоше оздо из села два сељака с хлебом и |
ије будућности.</p> <p>Тек је почело да свита а један млад човек дође пред чесму.{S} Скиде шуба |
де на српски што чаушбаша рече, те цела свита пође даље низ брдо.</p> <p>Он сам застаде мало из |
.</p> <p>За неколико тренутака цела она свита беше занемила као да се скаменила.{S} Први беше Р |
вана жабе су невесело крекетале.{S} Кад свита изађе мало у брдо, у једном ниском лугу славуј пе |
лагано креташе озго са града.{S} Кад се свита мало примаче, она се жена подиже, па да би појача |
воје кабанице и сиџадета начини што ужи свитак и кад га привеза за седло Рајко рече Маргити: <p |
се носачи почешће и подуже одмараху.{S} Свитало је кад су стигли на вис на оно место, где су не |
она.' „Видела сам те кад си застао иза свите; стојао си сам мало по више ове чесме; и окренуо |
Рајко, који је неколико корачаја испред свите ишао, окрете се и једним скоком скочи до ње и до |
S} У том викнуше Рајка јаничари оздо од свите, те он похита за њима.{S} Кад већ сиђе к чесми, с |
ник, окренув се млађој господи из своје свите; „шта оно рече, ко је она?!“</p> <p>„Мени се учин |
оје по странама рад заштите посланика и свите његове.{S} И онда пођоше низ брдо правцем к чесми |
ли ти... пре неки дан... прошао овуда у свити маџарске господе ?“</p> <p>„Јесам!“ рече Рајко ми |
рв лакат од те руке левицом, гледаше за свитом маџарске господе, која сави путем у варош.{S} Ра |
баном.{S} Таман је бледа зора почела да свиће, а он рече:</p> <quote> <l>„Голубане....</l> <l>Ј |
о мраку не би залутао.{S} А чим поче да свиће он окрену на лево и подаље од колског пута те кро |
n="68" /> за ластавицом и Маргита поред свих шалвара, кафтана и чизама хитро искочи — он онда п |
е на капији, на којој царица преклињаше свих девет Југовића редом, да јој бар један брат од зак |
рдо.</p> <p>Он сам застаде мало иза њих свих.{S} Стојаше као укопан.{S} Прођоше га мравци кад и |
е!“ И Рајко отиде опет да изближе гледа свога цара, а Маргита остаде да гледа растужена у старо |
це Маргитине, скиде њену руку са рамена свога, одгурну је обема рукама својим, али тихо, од себ |
да у последњем часу спасете и господина свога и кућу своју! “</p> <pb n="196" /> <p>Маргита се, |
оно млада мати кад тобож хоће да покара свога синчића, а у самој јој је ствари мило што он пока |
се она срдила!“ </p> <p>Рајко скочи са свога места као да га гуја уједе.{S} Отегну песницу, и |
“</p> <p>Она нежно скиде руку његову са свога рамена и рече:</p> <p>„Пусти ме, Рајко, да се код |
сео, тешко му је што не може да послуша свога господара, ал’ је теже срцу одолети, <pb n="8" /> |
с правом припада, а то је: место поред свога мужа!“</p> <p>Праћена Рајком, као сенком својом, |
га са зове, сави лепо и метну у џеп од свога гуњца.</p> <p>„Како лепо мирише ова зова јутрос!“ |
патер узе вртити главом; подупре врх од свога дугачког носа кажипрстом; узе се за тим куцати пр |
ломије, сломиће се пре не због неправде свога друга, него због неправде која је у судбини!{S} Ј |
90" /></p> <p>Сам си је ти довео да име свога мужа од бруке спасе!“ И онда старица узе да јој љ |
Савршена тишина, у којој он само лупање свога срца чујаше, казиваше му да у пећини нема више ни |
ако је тај наш јунак изводио из тамнице свога сужња, заробљеног Турчина, како га је хранио бели |
љуби је у уста.{S} Она га не пушташе из свога загрљаја, него одмаче мало своју главу од лица ње |
други пут да главу расхлади, извади из свога гуњца убрус те убриса зној са чела и лица.{S} И о |
одржати или не.{S} Султан је пратио из свога сараја Хасан-агу Зулуфлију да као чауш-баша <pb n |
са све већим напрезањем и притајивањем свога дихања ослушкивали, да ли се што из пећине чује.{ |
војих ритова, а ја је поздрављам ватром свога срца.{S} А за ово опет теби хвала, мој витеже!{S} |
х, своме старом пријатељу Хасан-аги дао свога младог а јуначног „кабадахију“ Рајка, да га спров |
га јутра кад ће поћи на Косово, напојио свога лабуда баш на истом том каменом кориту, над којим |
атио.{S} Једног дана седео је уз колено свога седог оца и уз гусле казивао му, како ће да пропа |
мору, на коме цар Душан јахаше поносито свога коња од мегдана.{S} Ту се просто стропошта на под |
ве то с већим болом осећам сву грозност свога положаја, све своје и телесне и душевне муке.{S} |
ких златних и сребрних светлица.{S} Сам свод као да је био сребром покован, те је светлост од с |
м танке млазове беле светлости, која са свода, а из неких цеви, падаше овамо под земљу, па целу |
златних кандила.{S} Осим тога, које са свода, које са гвоздених полуга, што су се пружале од ј |
<p>Вика његова узе да се пролама испод свода, удараше о зидине, па се у потмулој грмљавини вра |
ед!“ И његова се вика узе да ломи испод свода и по зидинама, и загрме сва дворана и готово <pb |
меше од чуда.</p> <p>Озго са сред среде свода спуштао се један гвозден ланац, о коме је висио в |
амо пола од свега онога што све има под сводовима испод ових рушевина!“</p> <p>Још су се били р |
иже други више, те изгледаше као да под сводом лебди читав рој од некаквих џиновских златних и |
росторију, под једним високим и широким сводом као под неким кубетом.{S} Кад њих двоје изиђоше |
Рајко мирно задевајући празан пиштољ за свој кожни пас.</p> <p>— „Еј, мени тужној ! “ врисну Ма |
твор у ходник, али и Рајко и Маргита на свој ужас опазише при оној слабој а црвенкастој светлос |
ако можеш с једног гроба да погледаш на свој двор?{S} Молим те, устај одатле, па ево да се поса |
тењак! “ рече сам себи.{S} Па онда виде свој убрус; скиде га са зове, сави лепо и метну у џеп о |
мио је своја два мала ножа, сломио је и свој велики нож из сплава, а није у стени начинио улом |
пред ћемо сви ако Бог да!“ Поклони се и свој осталој господи, приђе к руци и патеру, и још једн |
уде као брат рођени, па нека ми позајми свој нож.{S} Ти, оче, и Рајко изиђите овога часа у гору |
погледе његове, и онда полагано наслони свој успламтели образ уз образ његов, за једно тренуће, |
ја и овога и онога света.{S} Стављам ти свој венчани <pb n="225" /> прстен на твоју руку и ево |
очекује своју верну жену?{S} Не срамоти свој образ и не греши своје душе?“ рече Рајко, па онда |
живи онде у столовима, радосно понудио свој мекани плашт?{S} Та мачевима би се секли, ко ће са |
ош и неколике мање круне и дијадеме, по свој прилици царичине, краљевске и деспотске.{S} Она тр |
пред подне кад нас овде затвори.{S} По свој прилици чекаће да се добро смркне па да нас изведе |
оњена уз обрушену једну зидину, која по свој прилици бејаше остатак од некадашњега спољњег зида |
ноћас не видех ни у сну!“ Маргита је по свој прилици није ни слушала.{S} Она гледаше на небо у |
овараху нешто између себе маџарски и по свој прилици мио им беше онај поглед на околину.{S} Рај |
секли, ко ће само пре да ми дода плашт свој! “ „И веруј, би се секли!{S} Али су њихови и плашт |
Рајко, помози грофици од Нађ-Бање да у свој двор уђе!“</p> <p>Узеше се за руке и пођоше низ уж |
ом живот спасао, па му уведох синовца у свој конак за кабадахију, и пазим га као да ми је син.{ |
ргити; „ако ти Бог помогне те стигнеш у свој дом, да пошљеш скелеџији паре што му скелу низ вод |
ине, вратићеш се да ослободиш и усрећиш свој народ.{S} И онда... онда ће доћи и дан у који ће с |
ом својом мишицом не загрлиш и на мушка своја прса не пригњечиш...“</p> <p>На ове последње речи |
њега седи Маргита.{S} Оклопила руке на своја колена, па га чисто покриваше кадифом својих топл |
јко, па онда наслони грлић од чутуре на своја уста, убриса га рукавом од кошуље и додаде је Циг |
нацима својим и као да им кроз отворена своја уста довикује: „овамо, напред! ко је Србин и српс |
ине кликће, тако отворио беше оба кљуна своја.{S} С једну и с другу страну овога знамења стојао |
м, као да јој тешко беше да одвоји уста своја од његових.{S} Дрхтала је од милине.{S} Кад отвор |
чајавање понело да хвата.{S} Изломио је своја два мала ножа, сломио је и свој велики нож из спл |
двоје излудели?!{S} Протрљај, молим те, своје очи, па види и кажи ми, је ли ово доиста злато, а |
ру кочијашу, који потера <pb n="181" /> своје коње даље, па их заустави на подножју умке, да ту |
.. или боље да кажем <hi>да ћу ја </hi> своје кости овде оставити!“</p> <p>— „Ми Срби велимо: с |
?! “</p> <p>Па онда, упрев опет у Рајка своје погледе, који сад не беху више мекана кадифа него |
којој је седела, и притисну обе руке на своје слепе очи.</p> <p>„Шта кажеш?!....{S} Стари се гр |
извади једно ћемане.{S} Враћајући се на своје место запе ногом за асуру и стропошта се на Рајка |
о пити, Маргита поче полагано да склапа своје трепавице, и таман „ударише бубњи и свирале, — ча |
и тепаше јој нешто маџарски.{S} Кад од своје кабанице и сиџадета начини што ужи свитак и кад г |
висину.{S} Приђе к Рајку, положи му обе своје руке на рамена, загледа се неколико тренутака сво |
S} Баци доле јаничарски саркол са главе своје, па онда подиже дијадему и метну је на своју глав |
плаштеви и њихови мачеви, па би и главе своје дали били !{S} Али како ћу ја, један сељак, да ди |
опаоник и Јастребац замотавали су главе своје магловитом копреном; ни орлова, ни јастребова ниј |
А оно се ево престо разглавио у кукове своје и расточио као буре кад му прсну обручи, а по сре |
даше то као неки разглављени и у делове своје растурени престо.{S} Што је Рајка највише зачудил |
осећам сву грозност свога положаја, све своје и телесне и душевне муке.{S} Видех, бадава све, н |
не скидаше са његова дивља лица погледе своје за неколико тренутака, очи јој севаше као у тигри |
Макни мало са лица њена на ниже погледе своје!...{S} Што се бојиш?...{S} Јелек је прикопчан, те |
се леђима на стену Рајко пусти погледе своје да лутају правцем к рудничким планинама.{S} Некол |
е још може бити.{S} Па онда Рајко скиде своје гуњче, сави га у двоје у троје и положи га на оло |
аког часа да се разглаве у све саставке своје.{S} Разбудише се и такнуше срдито гуске и патке, |
се напунише сузама.{S} Узе кршити руке своје, па их онда склопи, подиже увис, држаше их тако с |
упорне мазге и ћудљиве и грозне камиле своје!{S} Овом је белом калдрмом некада шетала царица М |
лост, па да те благосиљам за све грозне своје патње, за све страшне немилости твоје !{S} Ево ти |
.{S} Кад је стигла поноћ, баба расплете своје седе косе, скине се са свим гола и узме чарати у |
под; мало не заплака од бруке и срамоте своје; дуго држаше лице своје скривено на рукама, а кад |
кташе као прут, и грчевито крхаше прсте своје.{S} А кад ветар донесе нов талас од лавежи паса, |
, на левој страни, гуђаше у гусле, лице своје подигао горе к лицу старчевом, а уста мало отвори |
у, прекрсти се и узе живо да умива лице своје бистром хладном водом, која на дрвену једну цев ш |
бруке и срамоте своје; дуго држаше лице своје скривено на рукама, а кад се мало умири он диже г |
, на коју она баш мало час наслони лице своје.{S} Тек онај тајни тихи гласић шапуташе:</p> <p>„ |
ом благошћу, диже и отиде иза наслоњаче своје матере.</p> <p>„А ти, гадна црна мађијанко, дижи |
посланик, окренув се млађој господи из своје свите; „шта оно рече, ко је она?!“</p> <p>„Мени с |
рину Круну, која ме је очувала, волим и своје сестре од стричева, Павлију и Анђелију...“</p> <p |
цом.{S} Пред том кућом кочијаш заустави своје коње.</p> <p>Један велики црни рундов скочи на ко |
нас двоје сад идемо?!“</p> <p>„Притврди своје срце, госпођо!{S} Знам ја како ти можеш храбра да |
до лице и склопљене очи.{S} Узе умакати своје прсте у сирће од руже, па му онда њима полагано и |
исну Сокица.{S} Манда скочи, узе чупати своје косе, па, с пеном на устима, цикну грозу:</p> <p> |
ну?{S} Не срамоти свој образ и не греши своје душе?“ рече Рајко, па онда одби старчеву руку на |
елу ружу, знак твога чистог срца и знак своје чисте љубави према теби!“</p> <p>Па онда му приђе |
</p> <p>Њих двоје шапутаху једно другом своје бојазни, да не буде грофица помела памећу.{S} Али |
пошто је поломио своје ножеве и исекао своје руке, и видео да са мачевима не може ништа, Рајко |
црној долами, који је сваки час брисао своје знојаво и запурено а глатко обријано лице некакви |
о зидинама градским и кроз све јунаштво своје кришом погледали к прозорима дворским од биљура, |
их мука првога дана, и пошто је поломио своје ножеве и исекао своје руке, и видео да са мачевим |
о на престо.{S} Један је младић склопио своје руке на десном колену старчевом, а онај други, на |
уном, стојао је један златан стуб, тако своје четири стопе висок, на њему велика златна јабука, |
о.</p> <p>Гроф се спотаче, посрну преко своје оборене столице, и паде.{S} Диже се страшна вика |
етном главом издавала бедуинско порекло своје.{S} Милина је било погледати га онако млада, онак |
ед тобом никад више не приклоним колено своје, и да се никада више срце моје не занесе молитвом |
м и мирисном травом, Рајко беше простро своје мало сиџаде и развио своју <pb n="167" /> црвену |
уђе кошуље, па се хлебом храним, али то своје цвеће ни за које паре не дам!“ Ја јој онда исприч |
ао да је у грозници, и ломљаше грчевито своје прсте.{S} Даде се као неко дете извести на степен |
ситне и бледе звезде и ломљаше грчевито своје прсте.{S} Па онда гласом пуним очајања рече:</p> |
х ковчега, подметнув јој под главу опет своје гуњче.{S} Отиде за тим доле к оним растовим столо |
. <pb n="224" /></p> <p>Па онда отиде у своје горње собе.{S} Дуго је тамо остала.{S} Ружа, пуна |
="33" /> једна шамија, која не могаше у своје меке савијутке да прикупи густу црну косу, него ј |
видим само да те твој господин прими у своје господске руке, па онда одмах збогом.{S} Ваља ми |
и испод трепавица погледаше поносито у своје дугачке и танко усукане брке.</p> <p>„А је ли овд |
иња, која је се помоћу твојом у слободу своје земље вратила.{S} Мислим да ће ти се и „госпођа г |
а не иде на бој на Косово, већ — појаха својега лабуда, поседе га оде у Косово!"</p> <p>— „Куд |
само да пред њим стоји Маргита, и да га својим лепим очима кроз сузе гледа.</p> <p>— „Ама, луда |
а рамена, загледа се неколико тренутака својим крупним очима у његове очи, и онда доче полагано |
наиђоше једно на друго.{S} Обема рукама својим обеси му се она о десно раме, и са слободом и по |
а рамена свога, одгурну је обема рукама својим, али тихо, од себе, и крочи неколико корачаја са |
зду са ластавице, протро је мало рукама својим и чешагијом и одвео је на једну ледину у присоју |
знали да пију, онда би и они за госама својим у двор, и онда, онда би могла да кажеш село пуст |
о рекоше Маргита пред њима и пред свима својим млађима паде на Рајкова прса и плакаше у глас.{S |
.{S} Па онда рече Ружи, Мартину и свима својим маџарским слугама: сад мени за љубав пођите овуд |
гледа је оним широким и меким погледима својим, у којима не бејаше у том часу гњева, него само |
јским и да те змајеви однесу на крилима својим у Вилиндар, где пробавиш понеки дан и ноћ, па се |
очне поклопце превлачи мирисним прстима својим.{S} Очи јој се напунише сузама.{S} Узе кршити ру |
во унатраг, као да се окреће к јунацима својим и као да им кроз отворена своја уста довикује: „ |
да је она будна била, па да ме је очима својим гледала, <pb n="162" /> не би мене нечастиви зан |
и земља састају!{S} Ах, да сам те очима својим опет једном угледати могла, земљо моја!“ <pb n=" |
бан, верна слуга српског цар-Лазара, на својим рукама изнео госпођу своју, царицу Милицу.{S} Зн |
свилене тканине, које је око врата и на својим грудима носила, па их, натопљене хладном водом, |
их се могла понадати да те једнога дана својим зетом зовем!“</p> <pb n="175" /> <p>Маргита гово |
јпосле да буде од нас двоје?!“ рече она својим слатким гласом.</p> <p>То није био глас него муз |
послуша.</p> <p>— „Рајко,“ поче Маргита својим најмекшим и најслађим гласом, „Рајко, ето мога д |
пут рука тако хладна?" шапуташе Маргита својим топлим дахом.</p> <p>— „Ваља да од ове хладне ст |
Мартин отиде Маргита још за неко време својим, од ружиног оцта мирисним, прстима, миловаше чел |
></p> <p>Али у самом тренутку у коме се својим уснама хтеде дотаћи њезиних, један други глас у |
се мене у срећи својој сетиш, помоли се својим чистим срцем Богу, да буде милостив грешном стар |
таласима, пусти нека те загрле, нека те својим шапутом успавају, нека те успавану љубе, нека те |
бе не заметне кавга с Турцима, па одоше својим послом!{S} А ја рекох да огледам да ти послужим, |
ној даљини, узе говорити нешто маџарски својим јасним а уздрктаним гласом, и онда седе на стену |
аше га право у очи, као да огледа да ли својим меким кадифеним погледима може да отвори двери д |
ан!“ рече Рајко и замахну добро и опали својим дланом у длан циганинов.{S} Удесише да Рајко дођ |
аргити, облизујући се и машући кудравим својим репом.</p> <p>„Мартине, познајеш ли ко је ово ?! |
ас би га тек зачуђено погледала крупним својим очима, које би овда и онда протрла прстима као д |
мирно, па се загледа у младића крупним својим очима, какве он дотле никада видео није.{S} Гото |
онда доче полагано а пуним милозвучним својим гласом да говори:</p> <p>„ О витеже, од Расине Р |
вског.{S} Доиста, само једини Бог чудом својим може да вас спасе !{S} О Господе," узе старац гл |
тихе месечине, њу појила мирисним дахом својим, а узгред растапала по неки панцир од сребра и п |
твори очи виде да је по рамену покривен својим малим гуњцем и да поред њега седи Маргита.{S} Ок |
га гледа.{S} Па би се онда стари Турчин својим мирним и озбиљним лицем окренуо маџарској господ |
е низове од бисера и драгог камења, што својим севањем само још више изношаше на видик топлоту |
.{S} Склопи руке на груди; гледаше опет својим широким а меканим погледима у очи Рајку, и узе д |
зи вашем.{S} О, кад доживех да вас опет својим очима видим! “</p> <p>И онда јој приђе, и обасу |
а, да чувају стражу и да подупру зидину својим гвозденим плећима.{S} Изнад њих су овде и онде б |
калдрмом некада шетала царица Милица са својих дванаест дворкиња, као са дванаест горских вила, |
ојсци и Србе драговољце.{S} Откидају од својих уста да сиротињи даду.{S} А кад дође да се битка |
ственом силом везан, не могаше да скине својих погледа са ње. „Бадава," рече сам себи, „што јес |
г надзорника имања, који је ваља да пре својих педесет година умр’о и наредио да га овде сахран |
него онако занемела од чуда, не скидаше својих погледа са Рајка.</p> <p>„Видим! узе Рајко снужд |
Маргите и држећи је за руку не скидаше својих погледа с лица њена.</p> <p>„Што си тако заћутао |
то откопчавати јелек са грла и са груди својих, промуца још једном да се једва чуло: „воде... в |
час Маргита би грчевитим притискивањем својих танких прстију у руку Рајкову давала му на знање |
то.{S} Моја се земља мени јавља ватром својих ритова, а ја је поздрављам ватром свога срца.{S} |
а колена, па га чисто покриваше кадифом својих топлих и меких погледа.{S} Он се живо а застиђен |
она стена с крстом полагано креће и на својој осовини љуља.{S} Протре очи да види боље.{S} Јес |
p> <p>И онда би Рајко доиста полетео на својој танкој сивој ластавици, која је својом брзином и |
За њим уђе Маргита.{S} Плоча се вину на својој осовини и затвори пећину.{S} Њих двоје беху у је |
могла у старцу да нађем одговора чежњи својој, знала сам шта ми је дужност.{S} И онда си пусти |
нек те чувају!{S} А кад се мене у срећи својој сетиш, помоли се својим чистим срцем Богу, да бу |
ролажасмо.{S} Цар је врло често одлазио својој цркви да проведе по који дан.{S} А опет би се је |
ужи своју десну руку.{S} Она је стеже у својој и, пустив је, рече: „сад, хајде, напред, води ка |
ељаче није никада видело толико благо у својој руци.{S} Узе грош и узе талир па без речи појури |
послужим а и мило ми је.{S} Кад будеш у својој земљи у слави и срећи, сетићеш се да и у овој <p |
колико тренутака, па већ мораде даље за својом господом.</p> </div> <div type="chapter" xml:id= |
у има.{S} Маргита је сваку јабуку секла својом руком у кришке и не би загризла своју кришку, до |
920_N1"> Биће да је то царица Милица са својом сродницом калуђерицом Ефимијом?!</note> </div> < |
е становао надзорник добара грофових са својом породицом.{S} Пред том кућом кочијаш заустави св |
својој танкој сивој ластавици, која је својом брзином и својом ситном а паметном главом издава |
вој ластавици, која је својом брзином и својом ситном а паметном главом издавала бедуинско поре |
ари, али му је у исти мах Рајко дохвати својом левом руком.</p> <p>„Стани господине!{S} Зар так |
апоји.{S} Немаде куд, већ мораде да јој својом левом руком прихвати густу косу и лепу главу, да |
на си, жудиш за завичајем и за слободом својом.{S} Вала три пута си ми света!{S} Не бој се, гос |
ена и најрођенија... за што да је јаком својом мишицом не загрлиш и на мушка своја прса не приг |
ну лепоту густе витице црне косе сенком својом само размекшавале, те још лепшом чиниле, — кад п |
ужа!“</p> <p>Праћена Рајком, као сенком својом, она корачаше господствено право к зачељу.{S} Св |
</p> <p>Маргита се најпре дохвати руком својом за рукав од његова гуњца, па се ниско пригну над |
и милије бити!“</p> <p>Поможе јој руком својом да се попне по стени, коју су кише и снегови угл |
ке, кроз какве сам у оном часу ја душом својом пролазила!...“</p> <p>„Па онда... од једанпут ка |
мнији и тамнији и ако се на њ само небо својом мутноплавом ивицом наслонило беше.{S} Него испре |
ј; сломио се понос мој; немилостивношћу својом водиш ме да тражим опет милост твоју!{S} Ево ме |
ритврђено како треба, опипа сваки кајиш својом руком, а млада жена тапкаше ластавицу по врату и |
а и три четири јабуке.{S} Прихватише се својски и не мислећи шта <pb n="122" /> све још може би |
љуби се с Јовом, који му бејаше некаква својта, па онда поведе ластавицу за улар.</p> <p>Постал |
какујући, оде у село да нађе, ако може, своју кућу.</p> <p>„Рекао бих да се од двора чује свира |
купиш војске колико ти год треба, те да своју земљу од Турчина ослободиш.{S} Бојим се неће ме с |
итве дигне, па њега не види.{S} Савлада своју радозналост и оста у столу, погледајући час у Мар |
, а није у стени начинио улом колико за своју песницу.{S} Покушао <pb n="148" /> је са неким од |
својом руком у кришке и не би загризла своју кришку, док не би видела да је Рајко загризао сво |
ј је ствари мило што он показује да има своју вољу.</p> <p>„Али је ово мајсторски!{S} Је ли да |
, па онда подиже дијадему и метну је на своју главу и с осмехом једног сујетног детета рече Рај |
а!“ рече Циганин чисто као жалећи се на своју несрећу. „Бесна крв маџарска, а бесно и господско |
ор, Кондор, Кондор!{S}" Зар да лајеш на своју госпођу? “ викаше Маргита, па сишав с кола приђе |
кочи доле Рајко, дохвати најпре из сена своју дугу пушку, па онда хтеде прихватити Маргиту, али |
тави онде <pb n="199" /> у куту од собе своју дугу пушку, јер ће му у случају невоље довољно би |
пет заузме десну наслоњачу, устаде, узе своју кћер љутито за руку и одвуче је и посади на њено |
е!{S} Зар тако маџарски племић дочекује своју верну жену?{S} Не срамоти свој образ и не греши с |
<p>„Е, госпођо, и треба тако кад имате своју царевину и своју господу.{S} Тако је било и у нас |
раћена Рајком, који у левој руци ношаше своју шубарицу, а десну спустио беше на велики нож за п |
и сада и ако је давно умрла.{S} Волим и своју стрину Круну, која ме је очувала, волим и своје с |
и треба тако кад имате своју царевину и своју господу.{S} Тако је било и у нас за нашег цара Ду |
зго Маргита.</p> <p>Онога часа заборави своју слутњу.{S} Отрча јој горе, и нађе је још са сузни |
ори рекне му: „гледај сад и добро утуви своју суђеницу да не погрешиш?{S}" Кроз долап се видела |
ињи врачари, која може да учини да види своју суђеницу.{S} Гроф се одвезао у Арад с Мартином, к |
нежно и жалостивно стара Ружа и положи своју руку на раме Маргитино, која, онако пребачена пре |
дај ми твоју руку!“</p> <p>Он јој пружи своју десну руку.{S} Она је стеже у својој и, пустив је |
>И онда оде право у коњушницу да опреми своју сиву ластавицу.</p> </div> <div type="chapter" xm |
икну грозу:</p> <p>„Ако си човек, брани своју невесту!"</p> <p>Гроф тресну своју наслоњачу о по |
сестринском према брату своме, наслони своју главу на његову мишицу.</p> <p>„О, шта ли ће најп |
уку на лево раме Рајково, па ту наслони своју главу. „Пусти ме,“ рече му шапутом; „да се на теб |
.{S} Пролазећи поред капеле Рајко угаси своју воштаницу и остави је у куту од малих оних врата. |
ве саставио, чело наоблачио.{S} Дохвати своју арнаутку, огледа јој кремен, подасу јој чанак, по |
де је остава.{S} Рад бих био да огледам своју срећу.{S} Ако је нађем, ето је и теби! “</p> <p>О |
а?“ рече Рајко без устезања. „Волео сам своју мајку, волим, је и сада и ако је давно умрла.{S} |
полазећи за њом говораше како би он дао своју главу, на оном пању одсећи, ако оно није цар Душа |
, док не би видела да је Рајко загризао своју.</p> <p>„Да делимо право као брат и сестра!" гово |
n="134" /></p> <p>„Благо оном ко њу као своју жену љуби!...{S} Шта оно би с тобом јутрос у пећи |
беше простро своје мало сиџаде и развио своју <pb n="167" /> црвену кабаницу.{S} А док је он та |
ва удари баш на оно место на коме Рајко своју амајлију притиснуо беше, и онда опет нека дугачка |
аше из свога загрљаја, него одмаче мало своју главу од лица његова; гледаше му право у очи, за |
ко с веселим узбуђењем, па накриви мало своју шубару.</p> <p>— „Откуд ја могу знати ко је!“ реч |
па се диже. „Време је, да погледам мало своју ластавицу!“</p> <p>И оде к ластавици.{S} А Маргит |
а наишла изненадно на још нежнију матер своју, па јој пала о врат и обасула је хиљадама топлих |
своју, као да хоће да стегне сву памет своју, погну се напред и гледаше жудно у далеке ватре н |
која мало час хтеде да прсне, нађе опет своју присебност.{S} Моје очи мирно погледаше на реку, |
уке ако узживиш... опрости ми рану смрт своју, ако им се жива нећеш да предаш!"</p> <p>Маргита, |
нда си пустио да ме аждаја агарјанска у своју чељуст дохвати.{S} Ох, чинило ми се да се мојим м |
мену Рајковом, па на њих спустила главу своју.{S} Паде у неки занос, у коме или није чула што ј |
стаде као да се скаменио, подиже главу своју право к њеном лицу, њушкаше живо као да усише мир |
ом о руку, па онда обема притиште главу своју, као да хоће да стегне сву памет своју, погну се |
богом!.... хвала ти!“ Одмаче опет главу своју од лица његова, гледаше му опет право у очи, погл |
њега проведосмо.{S} Јест, кад кроз сву своју несрећу на свет погледам, опет видим како на њему |
осећам да си витез.{S} Стављам ево сву своју веру на твој српски образ!{S} Рајко, витеже, дај |
-Лазара, на својим рукама изнео госпођу своју, царицу Милицу.{S} Знаш шта вам казивах мало час |
!{S} А ти сам врати се амо и викни Ружу своју!“</p> <p>„ Али... молим те... не препадај се!{S} |
ена пупад као да нису смела да огледају своју растегљивост о девојачке груди ове младе жене, ко |
паде од самога себе.{S} Трже десну руку своју из деснице Маргитине, скиде њену руку са рамена с |
празно бело стакленце.{S} У десну руку своју грчевито је била стисла један листак хартије.{S} |
згоди за ударац, Маргита му метну руку своју на раме па му рече :</p> <p>„Чекај молим те!{S} К |
добар!{S} А мене воли не само као жену своју, него као да сам му кћи мезимица.{S} Видећеш, нећ |
ео везану у ону мрачну и прљаву јазбину своју у Крушевцу, и кад помислих у каквом сам добру и н |
као да су се помамили.{S} Отмар тресну своју столицу на под и изађе из дворане, кршећи кроз зу |
рани своју невесту!"</p> <p>Гроф тресну своју наслоњачу о под, па је превали, и онда — удари пе |
су већ при крају!“</p> <p>Маргита метну своју десну руку на лево раме Рајково, па ту наслони св |
је уђоше ћутећки унутра.{S} Рајко метну своју шубару под лево пазухо, преврети се по неколико п |
и сигурније.{S} Тек не можете земљакињу своју оставити да и даље у потурченог Циганина Бекри-Бе |
м часу спасете и господина свога и кућу своју! “</p> <pb n="196" /> <p>Маргита се, сва бледа пр |
вече на вису космајском допуњавало тиху своју хармонију.</p> <p>„Бадава,“ окрете се Маргита Рај |
ote> <l>„Голубане....</l> <l>Ја опремих своју ластавицу,</l> <l>Хајдмо сада у поље Косово,</l> |
вој простирци од зелене кадифе ти шириш своју-шареницу и твоју црвену кабаницу!{S} Већ сам у дв |
каше Маргита стресајући се од ужаса, па свом снагом узе вући Рајка даље од змијских врата. „Ако |
ћу јадна и кукавна!{S} Ох, не желим ни свом душманину да прође кроз онакве тренутке, кроз какв |
један од најбогатијих спахија турских, своме старом пријатељу Хасан-аги дао свога младог а јун |
запињући, и збуњен гледаше у мерџан на своме длану.</p> <p>Хтео је нешто друго да каже па се у |
вадба била па се раставила, — сваки оде своме завичају, — оста Јанко на бијелој кули, — и са њи |
вера а ко је невера; и онда сваки пође своме селу и своме дому весео и поносан, као да се љуби |
овде видите, похитала сам своме мужу и своме завичају.{S} Аладаре, зар ме доиста не познајеш?. |
невера; и онда сваки пође своме селу и своме дому весео и поносан, као да се љубио лицем у лиц |
лавно здање водила, као да хоће да јави своме господару радосну вест, али се на средини степени |
никоме лепо да одговори, а најгоре мени своме господару!“</p> <p>„Ама ја дођох да те питам: јес |
а Србина кога овде видите, похитала сам своме мужу и своме завичају.{S} Аладаре, зар ме доиста |
те све што треба, ја да се мало помолим своме Богу <pb n="157" /> овде над пећином!“ Добри моји |
еки тренутак <pb n="13" /> преврташе по своме сећању. „Гроф Аладар од Нађ-Бање биће сад да је м |
слатко,</p> <p> како можда још никада у своме младом животу заспала није.</p> <p>Старац и Рајко |
ниси среће имала! “</p> <p>Подиже је у своме наручју и однесе је као што би млад пастир јагње |
о по мало запајаше, виде да је готово у своме левом наручју загрљену држи, и да је њена глава н |
уд оно залуташе очи твоје, кад је оно у своме наручју на сребрном столу, а из златног пехара, в |
А већ више и не мишљаше да нуди чутуру своме ортаку.</p> <p>„Могао си леп новац добити, да си |
и поверљивошћу сестринском према брату своме, наслони своју главу на његову мишицу.</p> <p>„О, |
а њихова, проклета Јерина, послала зету своме цару Отмановићу да их ослепи.{S} Али опет не знам |
исину, погнув се мало унапред по коњићу своме, јури кликћући као млад соко.</p> <p>Чак би и чау |
љка, свака стена румена; и саме вране и свраке нису му се више чиниле да су тице злослутице, не |
ст у твојој руци! “</p> <p>Рајко за тим сврати у прву од оних споредних сувота,те из једног ков |
0" /> Маргити: „да причекамо док Цигани сврше овај чардаш, а сад су већ при крају!“</p> <p>Марг |
рду !{S} А кад Турци виде да је са мном свршено, неће марити да вама зло какво чине!“</p> <p>„Н |
ушке.{S} А радним данима би у вече, кад сврши распоред за сутрашње радове, посадио све задругар |
моли.{S} Нисам мислио да ће тако да се сврши!“ говораше сам у себи.</p> <p>Отиде полагано прек |
сад и ова гадна комедија овде на добро сврши!“</p> <p>„Али, драга моја Ружо, о чему ти то гово |
и, да не би госпође, не знам како би се свршило!{S} Ил’ би твој смук мене прогутао, ил’ бих ја |
грешник пред Богом!“ Ове би се још лепо свршило, али ето их моји сељаци да ме одбране и измоле. |
аџарске молитве.{S} Ми Срби то на краће свршимо!"</p> <pb n="100" /> <p>„О, ти мислиш ја сам се |
смилује на вас и рад вас на мене, и кад сврших молитву, не дигох се са клечања, него узех — зви |
нда ће патер прихватити: „хајде, хајде! свршуј само ако имаш још што!{S} Ваља господа да се вра |
атер и не гледајући у вис. „Само хајде, свршуј!“</p> <p>— „Е, а мо’ш ли погодити шта је то?“ „Н |
о?“ „Не могу, братац мој! него казуј па свршуј!“</p> <p>— „Хоћу, само ти све лепо да преведеш!{ |
иште главу своју, као да хоће да стегне сву памет своју, погну се напред и гледаше жудно у дале |
код њега проведосмо.{S} Јест, кад кроз сву своју несрећу на свет погледам, опет видим како на |
ледао моје муке, тај не може да замисли сву страхоту њихову....{S} Речима се то не да описати.. |
кичи, поплаших се, Бога ми ће раскопати сву урвину!{S} А мене Турци стегоше; витлају голе јатаг |
олажаше, да све то с већим болом осећам сву грозност свога положаја, све своје и телесне и душе |
ном, осећам да си витез.{S} Стављам ево сву своју веру на твој српски образ!{S} Рајко, витеже, |
посницима.{S} Разговараху се тако скоро сву ноћ. </p> <pb n="74" /> </div> <div type="chapter" |
те.{S} Уморни путник, ма које вере био, свуда је под божјим небом добро дошао!“</p> <p>Било је |
о да се растапала у росу којом се трава свуда у наоколо оросила.{S} Цвет од зове замириса пуниј |
заједно и ево нас под небом заједно, и свуда смо верно једно уз друго стојали, можеш ми се ваљ |
сутон застираше брда и поља пред њима и свуда око њих.{S} У даљини мало на десно и право пред њ |
а је на земљи, а наслонив <pb n="11" /> се леђима на плетер од чатрље, млада једна — Туркиња.</ |
а падне сутон, па тек да <pb n="226" /> се крену, да их сељани не би опазили да кроз њиве и пољ |
о пред њима неразговетно <pb n="169" /> се видело као једно уско и дугачко платно, па даље иза |
о ево у име живога Бога напред.{S} Држ’ се, госпођо, моје руке ако се бојиш, а ја ћу његове !“< |
деце кад хоће да бризну у плач.{S} Ал’ се још не заплака него настави:</p> <p>„Кад ме вода изн |
удом каквим спасти може, а друкчије ил’ се ваља предавати, или — мрети!"</p> <p>Овај мирни гово |
и наши други јунаци нит’ се жене, нит’ се бију, нити вино пију, док не зовну у дружину Сибињан |
је наш јунак, и наши други јунаци нит’ се жене, нит’ се бију, нити вино пију, док не зовну у д |
ј госпођи треба мало босиљка.{S} А баба се заплака: „ех, рече, кад милостива госпођа грофица хо |
м топлотом напајала?...{S} Је л’, каква се топлота из њега и каква милина из те топлоте у те ра |
ти све лепо да преведеш!{S} Видиш, ова се кула види чак из задужбине цар-Лазарове, беле цркве |
апред за нашим царем, напред!“ И његова се вика узе да ломи испод свода и по зидинама, и загрме |
све друго нека ти је просто !“ Смилова се бег на сузе сељачке, згрну оне дукате и оне слепачке |
што у ватру, што је пукло као гром, сва се кућа затресла, а кухиња се димом напунила.{S} Баба о |
е лепота и милина стаса заборавља и сва се мисао о господству губи у милини на догледу на осећа |
ањем Турака, да ме језа подухвати и сва се стресох!{S} Шта ћу јадна и кукавна!{S} Ох, не желим |
многи други наш јунак, и право је да га се сећате! “</p> <p>„Е, мој Рајко, много се што пева че |
а су кроз онај тихи сутон, изнад којега се на небу бледе звезде запаљиваху, и кроз оно једнозву |
егао џемадан од црвена сукна, из којега се од рамена спуштаху пошироки рукави од дебела сељачка |
А <pb n="145" /> кад није авет другога се чега баш и не бојим.{S} Сад ћемо видети шта је !“</p |
ић и клинце, догега до на место са кога се чесма видела, и онда гњевно докопа први камен при ру |
опет онај тајни гласић у њему, од кога се већ једном препао био, поче да шапуће: <pb n="134" / |
ходника, па стадоше на праг, преко кога се у ону округлу дворану силазило, и кад погледаше <pb |
екох му, „него дај ми чету акинџија, да се осветим моме крвнику!“ Дадоше ми неке љуте арамије.{ |
нам Борчија: „хајде, седајте у кола, да се возимо у дворац Нађ-Бању; жени се стари гроф.“ Хајде |
амењем, које тако прскаше варницама, да се у њ није дало гледати.{S} Беше ту још поређан велики |
се пред њим бацамо камена с рамена, да се надскакујемо, надтркујемо и да гађамо из пушке.{S} А |
онај светац о коме луда раја прича, да се разговараш са царем змајским и да те змајеви однесу |
куд из ових планина, усред Шумадије, да се дигне човек, да народ ослободи.{S} Његови јунаци не |
митора пао у четинарске горе ужичке, да се у њима напоји мирисом од јела и борова, па да онда п |
и друга једна мука!{S} Треба, веле, да се то кује у по ноћи и кад је млад месец на небу !“</p> |
та у вис, и да није погдекоје чапље, да се на једној нози стојећи замишљено загледала у бару ис |
више треба једно чисто и јако срце, да се један велики и свети аманет чува ?!{S} Учинило ми се |
ена, помолих се Богу из дубине душе, да се смилује на вас и рад вас на мене, и кад сврших молит |
чези.{S} Их, шта их је!{S} Да ћутим, да се оно господско дете не поплаши!{S}" Тако говораше Рај |
дан котарац напуни лучем и катраном, да се све то обеси о ону гвоздену чакљу па запали.{S} Цар |
не изговори тако полаганим шапатом, да се овај утапаше у тихи дах, што са меким шумом лептиров |
ом и красном.{S} Не би ми било чудо, да се показало да је дух слаб а плот јака.{S} Тек опет жао |
ена и рече:</p> <p>„Пусти ме, Рајко, да се код ње исплачем!"</p> <p>Рајко се све на прстима пов |
p>„Рајко,“ поче она тако милозвучно, да се младоме човеку први пут у његовоме животу учини да у |
раљевић Марко, нити ко од вас, децо, да се усуди да га тим јуначким именом зове!“ Ја да си виде |
и били па се ја питао, ја бих рекао: да се поделе сиротињи, нека моли Бога за здравље ћесара, н |
а из турскога ропства, <pb n="71" /> да се спасе ако буде воља божја!{S} Причаћемо ти све по ре |
се мало хлебом, једва <pb n="69" /> да се могло звати одмором.{S} Жураху се да још за видела и |
абрати <pb n="183" /> једно једино — да се сећам тебе и твоје доброте!{S} Ти ћеш ме, знам, брзо |
гута ништа од оне сласти, која треба да се слива само у срца људска.{S} Само је <pb n="23" /> Р |
хвала и њој!{S} У здрављу да Бог да да се опет видимо!" рече Рајко, пољуби се с Јовом, који му |
можемо ти опростити.{S} Него од сада да се ниси усудио да се зовеш Краљевић Марко, нити ко од в |
орници.{S} Тек пуче пушка, а господа да се поломе низ степенице. „Дај кола, коње, дај коње!{S} |
мо ако имаш још што!{S} Ваља господа да се врате у караван-серај на одмор! “ </p> <p>— „Имао би |
грану и наместите све што треба, ја да се мало помолим своме Богу <pb n="157" /> овде над пећи |
откуда та светлост.{S} Али се побоја да се Маргита не преплаши кад се са молитве дигне, па њега |
е не продају, а слушао сам од Турака да се у Стамбулу најлепша Ђурђијанка робињица може да купи |
вање гостију.{S} Па онда неко повика да се утишају, те да се чује здравица, коју ће пречасњејши |
оћи.{S} Неколико сам пута покушавала да се глађу и жеђу уморим, али кад већ клонем и обамрем Бе |
о робињица!{S} Молим те, би ли хтела да се ослободиш и да се у завичај вратиш?! “</p> <p>Млада |
би царица, чим се смркне, заповедила да се гвозден један котарац напуни лучем и катраном, да се |
е, па се опет враћаше кад би је чула да се миче.{S} На послетку Маргита изађе — обучена у белу |
тебе види, па звездом звездама јавља да се роб један у слободу враћа.{S} Хвала Богу на добром з |
ф махаше рукама, дајући знак гостима да се утишају, па се онда диже.{S} Циганка му нешто шапута |
а даде заповест јаничарима и чаушима да се устроје по странама рад заштите посланика и свите ње |
дих се с Богом..“</p> <p>„Како јадна да се завадиш с Богом?!“ прекиде је старац запрепашћен. <p |
ерати добра два сахата на колима, па да се из Сегедина стигне у двор грофа од Нађ-Бање.{S} Упра |
тири врло широка мраморна ступња, па да се сиђе на под од саме дворане.{S} Ти су ступњеви ишли |
емо на који од оних ковчега горе, па да се мало прихватиш и одмориш, а у том ће ваља да и стара |
бих волела да овде слатко заспим, па да се више и не пробудим!“</p> <p>„А твоја земља, Маџарска |
ох, „ах, да ли ћу наћи какав чун, па да се њиме низ реку пустим!“ Тек то рекох а учини ми се да |
"45" /> спустиш сребрн талир у њу па да се растопи!" говораше Циганин облизујући се.</p> <p>„Да |
је добар и како ме воли, хоће сутра да се венча, и то с киме него с једном Циганчицом!“</p> <p |
свима лотрама, као да ће сваког часа да се разглаве у све саставке своје.{S} Разбудише се и так |
ужа и Мартин дадоше једно другом миг да се не одмичу далеко и да се брзо врате.{S} Управо је и |
ето да се растајемо, може бити никад да се не видимо!{S} Али знај, да ћу на тебе, док сам год ж |
ло тело Рајково.{S} Замоли све друге да се уклоне и да оставе само њу и Ружу саме поред мртваца |
и је ластавица?!{S} Оче, нема ли где да се сакријемо у овим урвинама?" питаше Маргита па дркташ |
само како Маргита дише.{S} Не смеде да се макне да је не разбуди. „Уморна је јадница!{S} Нека |
е,“ рече Рајко, „заповеди јој да иде да се испава.{S} Уморна је.{S} Није чудо, од кад се то пут |
еко <pb n="70" /> време, па кад виде да се устручавају да му приђу, он им за чудојасним гласом |
Нико је <pb n="221" /> више не виде да се заплаче.{S} Али је почешће наређивала да је оставе с |
ли би му стриц рекао, па онда пређе да се пита: а шта ли би на то рекли Бан Страхиња и Краљеви |
уста да сиротињи даду.{S} А кад дође да се битка бије, онда само: напред, напред, <pb n="29" /> |
и не ударај ме камџијом кад ми дође да се заплачем.{S}" Он тобож пристаде.{S} Откова ме, пусти |
е блиставост призвала да ти баш каже да се можеш <pb n="27" /> вратити.{S} Нишки паша нешто као |
би могао с ким да подели, и оно може да се сноси баш за то, што може тако да се дели!“</p> <p>„ |
до данас, и ако је много, опет може да се каже да је за службу великој и светлој господи; али |
ше да подеси како је најбоље.{S} Узе да се на себе самога срди. „Е баш сам неки сметењак! “ реч |
ивога кога ?“</p> <p>Вика његова узе да се пролама испод свода, удараше о зидине, па се у потму |
тари деспот све то чуо, заповедио је да се овде у ову оставу смести и оружја и један део његова |
Рајко озбиљно и невесело, „тешко је да се говори о ономе што може бити, али ми се чини да ни ј |
стаде на сред капеле мирно.{S} Није да се молио Богу, него је тако само стајао, миран, скроман |
ова земља и оно небо!{S} Зар то није да се човек гласно насмеје?"</p> <p>„Није!“ рече Рајко пре |
p>„Није!“ рече Рајко пресудно; „није да се насмеје него да се заплаче!{S} Него то је баш оно о |
орловима, који изнад овог виса воле да се носе, и тишину делим с овим стенама и зидинама.{S} Н |
_C2.8"> <head>8</head> <p>Мало после да се вратише к оној трпези од зеленог камена, што беше пр |
Нишки паша нешто као рече да је боље да се ти у Београд вратиш, јер он даје друге пратиоце.{S} |
ника — искупио би нас све, па у поље да се пред њим бацамо камена с рамена, да се надскакујемо, |
осподо, не замерите ми, и пустите ме да се дома вратим.{S} Не питајте за што.{S} Него ме милост |
у сваком животу, само кад човек уме да се удуби па да је нађе.{S} Зар пчела само са руже и кри |
з сузе мољаше за мене.{S} Аја!{S} Не да се старац омекшати.{S} Подиже је са колена, па је пред |
ајка, да га спроводи и да му помогне да се цареви гости ни на шта не потуже.</p> <p>„Његови га, |
чељуст дохвати.{S} Ох, чинило ми се да се мојим молитвама, мојим сузама, мојим уздасима, симпа |
оностас него у њега.{S} Учини јој се да се он винуо некуда високо и далеко мислима, те њу више |
до ње и до посланика.{S} Побојао се да се није што незгодно десило царевом госту.{S} Стадоше м |
<p>„Не бих се ја смео поуздати у се да се не поуздах у Бога, и ево се у њ и уздам!“ рече он ск |
хте очима да верује.{S} Учини му се да се она стена с крстом полагано креће и на својој осовин |
а не могаше то исто чудо да чини, те да се једу и да их опет једнако у зембилу има.{S} Маргита |
рекох да огледам да ти послужим, те да се ропства избавиш, ако би нам Бог помогао!" говораше Р |
њ на пут само да опет прну у вис, те да се зрак потресе и фијуком зајечи кад се сребрни таламба |
а онда неко повика да се утишају, те да се чује здравица, коју ће пречасњејши патер Амброзијус |
а да духну у жеравицу на огњишту, те да се не угаси док не затреба.{S} Није ни гледала у њих не |
е затвори.{S} По свој прилици чекаће да се добро смркне па да нас изведе!“</p> <p>„Он ти рече,“ |
кад хтедоше да пођу, ластавица неће да се макне од пећине.{S} Уједа зубма, бије ногама, себи н |
цање њеног бурно узбуђеног срца поче да се стишава.</p> <p>— „Ако нас свети отац нема где да са |
"6" /> тек мало нагарила и остављаше да се лепо види румени лук горње усне од добро срезаних и |
о га!“</p> <p>Млађа господа замолише да се Рајко не отпушта одмах, него да на његово понашање с |
ј мало задркташе усне као да хтедоше да се развуку у осмех.{S} Али се не осмехну и не рече ништ |
ад више не приклоним колено своје, и да се никада више срце моје не занесе молитвом к престолу |
ако!“ рече Циганин, па узе да мига и да се криви на Рајка, као да му тако даде разумети шта је |
другом миг да се не одмичу далеко и да се брзо врате.{S} Управо је и не губљаху из очију.{S} В |
им те, би ли хтела да се ослободиш и да се у завичај вратиш?! “</p> <p>Млада жена, које је лице |
лице и руке и онда га разви и остави да се на зовином грању суши.{S} Он сам седе на један камен |
боце и кондире вином, да буду готови да се носе у велику дворану.{S} А из те дворане, кроз мало |
аџарске господе.</p> <p>Реци господи да се мичемо даље!{S} Ово је једна робиња коју је овај Циг |
аро доба и овуда тукли.{S} Него ходи да се испнемо на тај змајевски престо, да видиш нешто што |
7" /> <p>Само нека нас срећа послужи да се дохватимо лепе земље маџарске, па да видиш шта ћу ја |
итњасту беседу како овај младић жели да се оних његових шест талира предаду њему — патеру, — да |
аџарским витезовима на коленима моли да се вратите; да сте ви тамо где сте у великој срећи и ве |
и гром пуче?...{S} Тобож не смеш ни да се сетиш... и ти си ми неки јунак !...{S} Ниси никада м |
плача.</p> <p>Рајку се најпре учини да се негде неко велико сребрно кандило гаси прштећи, и по |
„Е, моја госпођо!{S} Побојаше се они да се због тебе не заметне кавга с Турцима, па одоше своји |
ацена избавио !{S} А ваља да ће дати да се сад и ова гадна комедија овде на добро сврши!“</p> < |
пље, и мораде се сваки час устављати да се одмара.{S} Одмарајући се ношаше се све тужнијим и ту |
оспођу њеном мужу, и тројином хитати да се теби вратим.{S} А вала баш сад и да умрем, слађе ћу |
сам поред тебе, нити ће ми теже бити да се с тобом растајем.{S} А већ није нам друго!{S} Нека ј |
рече:</p> <p>— „Хоћеш ли ме пустити да се напијем воде из ибрика?“</p> <p>Она се сави хитро ка |
. мој витеже од Расине Рајко.... дај да се Маргита с тобом овде опрости!{S} Дај да се... као бр |
Маргита с тобом овде опрости!{S} Дај да се... као брат и сестра... пољубимо!“</p> <p>Она се хит |
у годину у Маџарској заробио.{S} Дај да се даље минемо!“ говораше Хасан.</p> <p>Рајко преведе н |
божје, у седло.“</p> <p>И поможе јој да се намести.</p> <p>»Да ми нису ове широке турске чизме, |
доиста Маџарска?!...{S} Рајко, немој да се шалиш са мном...{S} Је ли то доиста Маџарска?!{S} Је |
би га и ко други одрешио, а већ сам да се из тако чврстих веза измигољи није било ни мислити.< |
ити!“</p> <p>Поможе јој руком својом да се попне по стени, коју су кише и снегови углачали, и о |
} Уђоше у Ниш са већ готовом одлуком да се с њиме растају. </p> <p>Кад се вратише са походе паш |
са груди својих, промуца још једном да се једва чуло: „воде... воде!...“ и онесвесну у оном ср |
жену <pb n="152" /> да пође за мном да се жива у гроб закопа!{S} Па онда сиромах онај старац!{ |
говораше Циганин са очевидном зебњом да се чутура не покаже празна.</p> <p>— „Та има у њој нека |
го чекај!{S} Ха, ево ми сијну, таман да се све славно измири, и њихов господски а рекао бих и — |
есеље је, а сутра ће зором у Сегедин да се тамо венчају.{S} О, слатка моја госпођо, сам вас је |
го је све то, полагано и кришом, дао да се донесе у подземне сувоте под овај малени градић, кој |
е као да неко пипа одонуд врата, као да се нека рука полагано пружаше уз њих, па их брисаше час |
беше мало повио налево унатраг, као да се окреће к јунацима својим и као да им кроз отворена с |
удараше <pb n="135" /> око себе, као да се бори с неким невидљивим џином. „Лажеш, сотоно!“ муца |
растањивала се све више и више, као да се растапала у росу којом се трава свуда у наоколо орос |
аше јој час српски час маџарски, као да се беше и сама претворила у сиву голубицу.{S} Као да су |
аже чутуру и опет се добро напи, као да се мало поткрепи, после оног чуда и белаја што га снађе |
лу и своме дому весео и поносан, као да се љубио лицем у лице с оним великим јунацима, и као да |
се за тим куцати прстом у чело, као да се увери да му лубања није напукла, па задовољан тим пр |
авири у ону црну гробницу, или — као да се журила да заклони велику једну тајну од турских погл |
ака цела она свита беше занемила као да се скаменила.{S} Први беше Рајко који силно узбуђен вик |
е би овда и онда протрла прстима као да се увери да не снива. .</p> <p>— „Имаш ли што би желела |
ву, који, кад чу њен глас, стаде као да се скаменио, подиже главу своју право к њеном лицу, њуш |
ост.{S} Размишљаше за неко време као да се гњура у дубине оне мудрости; узе полагано и више сам |
е увис, држаше их тако склопљене као да се Богу моли, па онда се спусти на колена поред ниске с |
ледњим капљицама уља, те пршташе као да се гласно срди што ово двоје дођоше да га гледају нако |
лице с оним великим јунацима, и као да се питао с њима за јуначко здравље.{S} Ето видиш, кад о |
тео да се њеном тугом угуши, или као да се заветовао да умре певајући.{S} Чак су и маџарска гос |
гомиле света по дворишту, лајући као да се помамио; па онда још брже натраг к <pb n="189" /> њо |
бично.</p> <p>Она сеђаше у седлу као да се скаменила, па га гледаше непомично очима ширимице от |
да је мојих година!{S} Нисам слушао да се и по трећи пут оженио !{S} Ово мора да је нека помет |
р?{S} Молим те, устај одатле, па ево да се посадимо на зелену траву под оним тамо јабланом.</p> |
е сад више ко смо и шта смо.{S} Него да се са нашом заједничком несрећом боримо заједно као два |
о пресудно; „није да се насмеје него да се заплаче!{S} Него то је баш оно о чему хтедох да те п |
ни једним дахом, баш као да је хтео да се њеном тугом угуши, или као да се заветовао да умре п |
и.{S} Него од сада да се ниси усудио да се зовеш Краљевић Марко, нити ко од вас, децо, да се ус |
а, дошао го као прст, па син навалио да се што пре и одене и огреје. „Јеси ли ти онај светац о |
да се сноси баш за то, што може тако да се дели!“</p> <p>„Како лепо говориш!{S} Слађе ми је да |
не моли.{S} Нисам мислио да ће тако да се сврши!“ говораше сам у себи.</p> <p>Отиде полагано п |
мојим ножем просећи ћу стену, колико да се у пећину живи провучемо, па већ после како нам Бог д |
на десно.{S} Очевидно беше му тешко да се на ногама држи.</p> <p>„Има некакво весеље у двору?“ |
а или бар краја.{S} Очевидно је било да се ходник повија у круг.{S} Пођоше најпре на десно, про |
лирима.</p> <p>„А би ли то исто било да се на челик-потковицу поспе растопљено сребро те посреб |
д радости јеца, а мени је овде дошло да се од неке нејасне туге заплачем!{S} О, Рајко, та ваља |
ре понешто са овога света, чега тамо да се сећамо, ја ћу изабрати <pb n="183" /> једно једино — |
ми је жао, што нас двојица не можемо да се разумемо!“ рече Рајко гледајући посланику право у оч |
ме свету, после смрти, буде слободно да се избере понешто са овога света, чега тамо да се сећам |
теби нађох правога оца.{S} И сад ето да се растајемо, може бити никад да се не видимо!{S} Али з |
драгог камења, обоце, гривне, просто да се не зна шта је лепше, богатије и сјајније.{S} Просто |
ј под, па опет скочи; па циче просто да се помаме.{S} Ама само што не проговоре: ето њих двоје |
рече Маргита; „старац ти је довикнуо да се држиш десно.{S} Мора бити да је он имао неки узрок з |
е.{S} Нит’ могу да утечем, нит’ могу да се убијем; узела сам се онда молити Богу, нека ми бар п |
пред њу и око ње и наваљиваше на њу да се прихвати.{S} Она се жудно напи млека, одломи један к |
пника пред царем Душаном.{S} Лећи ћу да се одморим, али заспати нећу, а чим чујем старца доћи ћ |
аргита све тужнија. „Не марим што ћу да се жива у гроб закопам, али да полагано умирем под прит |
и образ народа од кога сам!{S} Хоћу да се у Маџарској и Маџарима хвали, како ју је Србин један |
његово понашање сви мотре, па у Нишу да се реше шта да раде.</p> <p>А на путу до Ниша сви погле |
елика је вика у пећини.{S} Рекао бих да се свађају ако се још и не бију!“</p> <p>И онда опет об |
може, своју кућу.</p> <p>„Рекао бих да се од двора чује свирање, певање и усклицавање, баш као |
у Нишу мало поодморе, изађе пред њих да се е њима опрости.</p> <p>На путу до Крушевца сва су го |
је јутро освануло не даде им старац да се крену.</p> <p>„Причекајте," рече им; „ја сам већ уда |
има, који су њему мили.{S} Ако нећеш да се смилујеш ни данас мојим сузама, смилуј се његовој мл |
од мегдана, и пеливан сам!{S} Хоћеш да се бијемо?!“</p> <p>„Можемо и то.{S} Али сад дођох по д |
ти све по реду, само ако нас пустиш да се гдегод овде преко ноћ склонимо!"</p> <p>— „У добри ч |
главу. „Пусти ме,“ рече му шапутом; „да се на тебе наслоним....{S} Хоћу да паднем, тако ми срце |
е младих људи пред чесмом.</p> <p>Млада се жена промени у лицу па журно дохвати и котлић и ибри |
жи му обе своје руке на рамена, загледа се неколико тренутака својим крупним очима у његове очи |
пуно отвореним очима око себе, загледа се подуго у Маргиту, па јој врло тихим гласом рече : „а |
икупив кабаницу добро око себе, загледа се у оне далеке ватре и пусти се у слатке и тужне и опе |
ује певача и да му је ближе.{S} Загледа се најпре у Рајково лице и не трепташе док он описиваше |
таше и гледаше озбиљно и невесело преда се; бејаше мало побледела а углови од усана грчевито за |
по нас кад се отресе Турака.{S} А можда се боји да га иза каквог грма или џбуна шпијуни турски |
Кад већ измакоше из сеоских атара, онда се носачи почешће и подуже одмараху.{S} Свитало је кад |
ледате то лице и нарочито оне очи, онда се лепота и милина стаса заборавља и сва се мисао о гос |
„опрости ми царе господине!{S}" Па онда се диже на ноге, скиде капу, погледа к оној трпези на к |
склопљене као да се Богу моли, па онда се спусти на колена поред ниске софе, на којој Рајко ле |
— „Твоја постеља?“ муцаше Рајко, и онда се загледа за неколико тренутака у кадифене завесе од п |
ица Маргита од Нађ-Бање!“</p> <p>И онда се склони на лево и дубоко поклони пред Маргитом, која |
икада очима видети?!...“</p> <p>И онда се невесело опет загледа у сребрни млаз, који сад само |
та ћемо сад јадни Рајко?“</p> <p>И онда се опет подиже, склопи руке и ослушкиваше.</p> <p>Ослуш |
дивљег каранфила и мајкине душице Ружа се прва врати. <pb n="227" /></p> <p>„Слатка госпођо, н |
ковчега Рајкова, не мрдну.</p> <p>Ружа се сагну да јој подигне главу и онда врисну: „еј, црна |
и моје сузе; он се окренуо од мене, ја се окренух од њега.{S} Кад Бекри-Бекир узе да ме усијан |
ја ластавица!{S} А кад ја остах сам, ја се прекрстих, рекох: „слава теби, Боже мој, слава теби! |
сребрне грошеве и Турци присташе.{S} Ја се спустих на колена, помолих се Богу из дубине душе, д |
она сама у себи говори, рече: „ама и ја се питам, је ли ово сан, или машта, или је ово све у ис |
е да сакрије, онда ваља мрети, — јер ја се Турцима жива не предајем! “ рече Маргита.{S} Усправи |
осмехом.</p> <p>— „Хе хе хе !“ насмеја се старац срдачно; „а ко то тако из тебе говори? да ли |
ни пуно три стопе широк.</p> <p>Насмеја се Рајко на онакво питање.</p> <p>„Бог с тобом, госпођо |
ај господин попа воли! “</p> <p>Насмеја се гласно и сам патер Хијероними, и насмејаше се сва го |
у двору царевом дворио!“</p> <p>Насмеја се Рајко па рече : „вала то ни у сну нисам, мањ ево што |
да види боље.{S} Јест љуља се и повија се, али му се све поче око њега да окреће и несвестица |
е било обликом као округла јабука, која се слила у нешто мало дужу но ширу коцку, и кроз мрку п |
провуче некаква дугачка црна игла, која се у врху цепаше у две још тање а устрептане игле, па к |
једна друга велика гвоздена врата, која се беху испречила те затвараху ходник.{S} На њима беху |
рече Рајко погледав к младој жени, која се шћућурила на земљи поред мехова, па би их овда и онд |
а њено прво место.</p> <p>Маргити, која се била за неколико тренутака чисто скаменила, гледајућ |
ију загледала у ону шарену гомилу, која се полагано креташе озго са града.{S} Кад се свита мало |
зидине од града.{S} Уз ту зидину, која се прилично одржала, прислоњена је била овде и онде по |
тóца, која стајаху ошкринута, и на која се улазило из те <pb n="99" /> леве певнице у сами зид |
така, очи јој севаше као у тигрице која се спрема да скочи, али се савлада и рече :</p> <p>— „М |
.{S} Стадоше му очи на младој жени која се пред ногама <pb n="12" /> старчевим! савијаше, целив |
ко шаљиво.</p> <p>„Ништа за то.{S} Моја се земља мени јавља ватром својих ритова, а ја је поздр |
рица узе да јој љуби обе руке и заплака се љубећи их.</p> <p>„Ходите, ходите, слатка моја госпо |
ати <pb n="28" /> црква те талире, нека се пале свеће за душе и твојих и њихових покојних док т |
{S} Ако је тамо нека нечиста авет, нека се расточава пред вашом силом, и нека се чисти са нашег |
не разбуди. „Уморна је јадница!{S} Нека се бар испава.{S} Ко зна на какве ће се нове јаде и нев |
е.{S} Ковчег од углађене ораховине нека се постави белом свилом ; тај ћемо положити у ковчег ол |
а се расточава пред вашом силом, и нека се чисти са нашега пута!“</p> <p>Бадава.{S} Једна лопта |
На сребрном штиту на овом растовом нека се урежу речи: „Србину, од Расине Рајку, витезу без зам |
ођо!"</p> <p>Пошљи одмах у Сегедин нека се тамо у српскоме крају потражи.{S} Не жали платити!"< |
и Циганин понизно.</p> <p>Доиста ућутка се плач робињин.{S} Али Бекри-Бекир не смеде да отвори |
а сива маглица ранога јутра растањивала се све више и више, као да се растапала у росу којом се |
дрма, која долажаше из вароши, повијала се поред ње горе уз брдо, док се није у трави од ледине |
је иначе тако разговорна била, ућутала се и постала суморна.{S} Не хтеде се одвајати од Рајка |
рље, млада једна — Туркиња.</p> <p>Била се задубла у неке дубоке мисли.{S} Као да је душевно бо |
предајем! “ рече Маргита.{S} Усправила се, подигла главу у вис, лице јој пуно озбиљности, али |
нађох је где лежи на поду; обнезнанила се.{S} Скидох јој с врата црвену свилену мараму, везах |
висова.</p> <p>На самоме врху испупчила се стена, гола и без маховине.{S} Овде онде њен белутак |
пски образ!“</p> <p>У том часу докотрља се с брда једна каменица и зачу се љутита вика и псовка |
} Протре очи да види боље.{S} Јест љуља се и повија се, али му се све поче око њега да окреће и |
казати!“ одговори Рајко.</p> <p>Накашља се старац и два и три пута.{S} Поћута мало, и опет се н |
између две снежнобеле груде, по којима се танка бела ћерћелија тек као сива магла у вис тихо п |
мисли сву страхоту њихову....{S} Речима се то не да описати....{S} Чудим се како нисам полудела |
од људи са свим близу пећине.{S} Стена се опет окрете и паде на земљу са већом силином но пре, |
е хладна као иста стена.</p> <p>А стена се опет пови на осовини.{S} Један сутоњски прамен паде |
ој тишини и тек се накашља, а двокрилна се врата расклопише силним једним ударом, Мартин, са по |
рада.{S} Кад се свита мало примаче, она се жена подиже, па да би појачала вид и да би сигурније |
наваљиваше на њу да се прихвати.{S} Она се жудно напи млека, одломи један комадић погаче, па по |
ојећки гледаше у лице Маргитино.{S} Она се у сну нешто тако невино осмејкиваше, да је милина би |
бе, па режи као бесно псето.{S} Али она се не макну с места.</p> <p>„Хоћеш или нећеш?! “ цикну |
гласно, тек да нешто почне.</p> <p>Она се сад гласно насмеја.{S} Њен смех зазвекта као сребро |
брат и сестра... пољубимо!“</p> <p>Она се хитро диже, повуче га руком у вис, загрли га.{S} Рај |
се напијем воде из ибрика?“</p> <p>Она се сави хитро као видра, лако подиже пун ибрик као да с |
ао гром, сва се кућа затресла, а кухиња се димом напунила.{S} Баба онда узме грофа за руку, одв |
лужбом!“ рече Рајко пун задовољства, па се диже. „Време је, да погледам мало своју ластавицу!“< |
цајући без суза.{S} Седе поред њега, па се тужна загледа у његово бледо лице и склопљене очи.{S |
де," узе старац гласно да виче Бога, па се прекрсти неколико пута; „о, Господе, који си и милос |
стром планинском извору испод града, па се осећаше хитра као срна и свежа као тица на грани.{S} |
какве молитве за неколико тренутака, па се <pb n="85" /> онда диже и окренув се Рајку и Маргити |
тако Циганин још неколико тренутака, па се онда устави да рекне:</p> <p>„Што је право, право!{S |
; од ње полазе све витице од бисера, па се спуштају низ моје образе и низ моје грло; стас сам у |
и да погледам натраг!“ рече Маргита, па се сва стресе. „Ово ми је први дан среће после тако дуг |
„Еј, мени тужној ! “ врисну Маргита, па се пљесну рукама, а срце јој се следи. „Где си рањен, ј |
тој чудној ношњи! “ питаше старица, па се изви из Маргитина загрљаја, и узе да је очима мери.< |
е, Маријо и Јосифе!“ врисну старица, па се пљесну рукама; је ли ово сан, ил’ је јава?{S} Анчи, |
ком својом за рукав од његова гуњца, па се ниско пригну над самим пањем и оштро га посматраше, |
амо прелетеше погледима ове столове, па се окренуше к средини дворане и њеном зачељу.</p> <p>По |
кључаним вратима од собе у којој је, па се опет враћаше кад би је чула да се миче.{S} На послет |
е је син био негда свирач у Борчије, па се после потурчио што га на вашој свадби избише?{S} Е, |
оше на срце Рајку као зрна из пушке, па се у исти мах растопише у сладак мелем.{S} Рајко осети |
ах је. „Синко, ја перем туђе кошуље, па се хлебом храним, али то своје цвеће ни за које паре не |
олама испод свода, удараше о зидине, па се у потмулој грмљавини врати к њима двома, неразговетн |
убету од дворане.{S} Нешто шапуташе, па се опет осмејкиваше и изгледаше тако срећна.{S} Рајко, |
се све десило од како се растадоше, па се прекидаше само да их понуди гутљајем неког јаког црн |
мишљаше <pb n="58" /> Рајко у себи, па се врати к Циганиновој чатрљи.</p> <p>Кад уђе виде у он |
екну једним о камен један на ледини, па се онда загледа у Рајка и рече му: „Јеси ли ти помахнит |
ек спусти трепавице, па подигне очи, па се опет плашљиво осмехне.{S} Не знаш кад је лепша!{S} Ч |
ко да није у двору!“ одговори сељак, па се опет насмеја.</p> <p>„А што вам је вечерас све село |
а је робовао у конаку Мустаф-агином, па се сад слободан и срећан враћа у завичај да види мајку, |
који је од жеђи на суши клонуо био, па се свежом водом заливен крепи и подиже.{S} Благим погле |
бити.{S} Не бој се!“ говораше Рајко, па се још мало осмехну само да је умири.{S} Али му лице по |
ад тако заповедате!" прихвати Рајко, па се онда окрете и рече нешто на турски Хасан-аги Зулуфли |
“ прихвати млада жена са свим мирно, па се загледа у младића крупним својим очима, какве он дот |
ила ибрик водом и подметнула котлић, па се замишљено загледала у кристални <pb n="35" /> млаз, |
ндар, где пробавиш понеки дан и ноћ, па се тек опет у пећини створиш?“ питаше ме санџак-бег. „К |
, дајући знак гостима да се утишају, па се онда диже.{S} Циганка му нешто шапуташе на ухо, али |
/> теби, дете моје!“ додаде старац, па се пригну да потапка Маргитину руку. „ Ти си спасла мог |
о Бенглер-бег?!“ рече пијани старац, па се окрете према Рајку и гледаше га за неколико тренутак |
су, устави се и опет ослушкиваше.{S} Па се онда окрете према старцу и Рајку, бледа као крпа, от |
— „ Је ли жив?{S} Како да није жив!“ па се сељак гласно насмеје и испод трепавица погледаше пон |
црна сотоно, не знам те шта мумлаш!“ па се онда окрете гостима и поче што јасније могаше:</p> < |
ра!...{S} Куд ћу ја тамо... оно је,“ па се Рајко опет насмехну, само да Маргиту охрабри, „оно ј |
сме, док последње врсте „свадба била па се раставила, — сваки оде своме завичају, — оста Јанко |
и, кад виде како је она очи склопила па се у снове пустила.</p> <p>Мало после па Маргита, дубок |
} Старац се пригнуо мало к младићима па се загледао у лице младога гуслара с једним изразом, ко |
ло да си и њу одвалио!“ рече Маргита па се сва као стресаше. „Ух, пре нека ме и самсови растргн |
ас би се дрско успела на највиши зид па се усправила да стоји као кип, и са усхићењем погледала |
.</p> <p>Хтео је нешто друго да каже па се уставио.{S} Мерџан је донео у руку његову пријатну т |
па се чисто угаси.{S} Похиташе брже па се нађоше пред једним кандилом, које изнад једних сниск |
ете!“ рече Ружа Маргити, која ћуташе па се само стресаше, као да је у грозници, и ломљаше грчев |
ће да откида! “ Маргита се ту устави па се сва стресаше као да је грозничава језа ухватила.</p> |
рква.{S} А кад би то моји новци били па се ја питао, ја бих рекао: да се поделе сиротињи, нека |
менце засветли, па побледи, засветли па се чисто угаси.{S} Похиташе брже па се нађоше пред једн |
почињао.{S} Погледа у звездано небо па се пусти у неке мисли.</p> </div> <div type="chapter" x |
ањ.</p> <p>„Ево је иде!“ рече младић па се подиже са онога камена и пређе те се заклони за чесм |
Ето ти под главу да имаш.{S} Лези ту па се одмори и испавај док нам старац не дође.{S} А ја ћу |
ите грофу запамтиће он ово !“</p> <p>Па се онда Циганин мало устави.{S} Наже чутуру и опет се д |
!“ Повуче <pb n="96" /> за алку и врата се отворише.{S} Влажан и хладан ваздух удари им у лице |
/p> <p>Док он тако још збораше, Маргита се беше прегла над најближим буретом, виде да на ланцет |
азе <pb n="219" /> подузела.{S} Маргита се није од њега одмицала.{S} Нареди те јој Ружа извади |
леда добро у лице Маргитино.{S} Маргита се тихо насмехну па рече: „Кондору није требала свећа д |
и плећа живој хоће да откида! “ Маргита се ту устави па се сва стресаше као да је грозничава је |
</p> <p>И оде к ластавици.{S} А Маргита се огрну његовом црвеном кабаницом, изађе на врх стене |
му се неки хладни жмарци.{S} А Маргита се сва стресаше од како он помену авет и изговори онакв |
8920_C3.2"> <head>2</head> <p>И Маргита се осећаше не само узбуђена, него и растужена и пуна не |
своју! “</p> <pb n="196" /> <p>Маргита се, сва бледа пребледа, само љуљала то на десно то на л |
х и — скочих у Мораву! "</p> <p>Маргита се ту устави.{S} Ћуташе и гледаше озбиљно и невесело пр |
алека да трчиш за њима!"</p> <p>Маргита се подиже мало, наслони лакат од леве руке на узглавниц |
лава а пред самим пањем.</p> <p>Маргита се најпре дохвати руком својом за рукав од његова гуњца |
И ништа се више не зачу.</p> <p>Маргита се приљубила беше уз Рајка и чврсто се држаше једном ру |
дати знак да сте наши! “</p> <p>Маргита се била умила на бистром планинском извору испод града, |
де у једном од ових столова!{S} Не пита се сад више ко смо и шта смо.{S} Него да се са нашом за |
ослуша за неколико тренутака.{S} Доиста се чуо неки чудан а врло тихи шум с ону страну.{S} Учин |
м те, госпођо!“ прихвати Рајко и доиста се мало застиде; „ако ме питаш да ли сам обегенисао где |
оздрав, и све је добро!““</p> <p>Доиста се ово господи маџарској преведе.{S} Млађи од њих узеше |
ише и запиташе: „ама шта је то ?{S} Шта се то десило ?!“ Тек неко од господе рече: „дух се јави |
се потруди, па нека опет заслужи!“ Шта се опет десило једном другом моме брату од стрица, кога |
д једанпут муња сину, те јој показа шта се све крије у тајанственој појави овога младог човека. |
киваше.{S} А старац узе да им прича шта се све десило од како се растадоше, па се прекидаше сам |
нутра у моју собу!{S} Ви и не знате шта се овде збива!{S} Ходите унутра док ја пошљем децу да з |
дио и како је говорио онај јунак, и шта се коме најбоље свидело у оној песми.{S} У песми о Стра |
витих крила њихових узлепрша.{S} Ништа се оку његовом измакло није: ни орао који је високо под |
ну тајну од турских погледа.{S} И ништа се више не зачу.</p> <p>Маргита се приљубила беше уз Ра |
њима, удари се руком у чело, стропошта се поред старца и просто цикну:</p> <p>„Ах, авај мени!. |
е место запе ногом за асуру и стропошта се на Рајка.{S} Гласно се сам себи насмеја; седе, нагну |
е моје!“ рече јој благо.{S} И Циганчица се без речи, освојена и оним погледима и оном благошћу, |
висаше.{S} За њим уђе Маргита.{S} Плоча се вину на својој осовини и затвори пећину.{S} Њих двој |
један и поширок златан обруч; са обруча се о златним ланцима спуштало дванаест великих златних |
е мозак не преврне.{S} Не знаш ти какав се чардаш овде игра!{S} Халил-бег је матора, хладна дрт |
старац.</p> <p>Рајко уђе први, провукав се готово на коленима испод огромне камене плоче што из |
уде од ове јадне жене поред нене?!“ Сав се стресе од ужаса, али не рече ни речи.</p> <pb n="92" |
уда немамо куда даље!“ рече Рајко попев се по степеници и покушавајући да плећима подигне ону п |
</p> <p>— „Ух!“ рече Рајко, као згрозив се, „како можеш с једног гроба да погледаш на свој двор |
а њу остави горе саму.</p> <p>Наслонив се леђима на стену Рајко пусти погледе своје да лутају |
о, подигнув једну руку у висину, погнув се мало унапред по коњићу своме, јури кликћући као млад |
рече?“ питаше старац посланик, окренув се млађој господи из своје свите; „шта оно рече, ко је |
!“ рече Рајко са свим поуздано, окренув се Маргити; „да је авет утекла би!{S} А <pb n="145" /> |
Она је моја робиња!{S}" Па онда окренув се к младој жени викну јој оштро: „ха, бре, Маџарице, к |
па се <pb n="85" /> онда диже и окренув се Рајку и Маргити запита их: „шта мислите?“</p> <p>„ Ј |
да!"</p> <p>Рајко се трже и не дотакнув се оне сласти, исправи се, покри лице рукама и — побеже |
ја падох на земљу као мртва.{S} Једног се дана хтедох заклати, па ми он истрже нож из руку.{S} |
он метне клеште у ватру па ми онда, кад се усијају, месо са мишица и плећа живој хоће да откида |
е што падају од змајевских панцира, кад се змајеви туку.{S} Биће да су се у старо доба и овуда |
ају.{S} Не знаш ти какви су Маџари, кад се узму да часте и проводе !{S} Него да седнемо мало на |
шао је седој Влахињи у млади петак, кад се смркло.{S} Баба је наложила велику ватру на огњишту |
> <p>„Ех!“ рече са дубоким уздахом, кад се трже из заноса, „ово се Маргита с Рајком опростила!. |
S} Не знаш ти како је она добра!{S} Кад се Бог није хтео да окрене на моје толике молитве и кад |
{S} Него то је још најмање јада.{S} Кад се позно у ноћ врати, искупи нас стриц све и старо и мл |
полагано креташе озго са града.{S} Кад се свита мало примаче, она се жена подиже, па да би пој |
ну ледину у присоју испод града.{S} Кад се врати к ватри, нађе старца и Маргиту како ћеретају к |
љим — извукоше ме и истукоше ме.{S} Кад се дигох рекох им: „кажите грофу запамтиће он ово !“</p |
ше лице своје скривено на рукама, а кад се мало умири он диже главу, погледа кип Душанов и рече |
" Тако говораше Рајко сам у себи, а кад се врати у ходник к Маргити рече јој: „нема овде ништа |
и анђели његови нек те чувају!{S} А кад се мене у срећи својој сетиш, помоли се својим чистим с |
апуташе:</p> <p>„Како оно сину муња кад се њене усне дотакоше твојих усана! како дивне беху оне |
асан; „него ето, полети на коњу, па кад се добро измакнеш, запевај !“</p> <p>И онда би Рајко до |
ојом господском беседом!“</p> <p>Па кад се опет посади, настави да говори: „ Јест, стриц ми је |
ава.{S} Уморна је.{S} Није чудо, од кад се то путује!{S} А сутра опет ваља рано ранити; далеко |
> сте код њега у двору на мору, где кад се сетите њега, старца, ви се грохотом насмејете.{S} Па |
иста Маџарска?!{S} Јест, биће да је кад се у њој небо и земља састају!{S} Ах, да сам те очима с |
ad>15</head> <p>У вече тога дана, и кад се већ добро смркло, велика једна гомила сувог грања го |
скеле затворио!</l> </quote> <p>Али кад се оно српске војводе Реља од Пазара, Милош Обилић, Мил |
да се зрак потресе и фијуком зајечи кад се сребрни таламбас витих крила њихових узлепрша.{S} Ни |
се побоја да се Маргита не преплаши кад се са молитве дигне, па њега не види.{S} Савлада своју |
и пуна збиље и сетности „био је дан кад се од старца растависмо; и била је ето једна ноћ; и ето |
оћи руди.{S} Причаћу ти све потанко кад се вратиш, а сад само оволико: млади слепи деспотовић к |
хата.</p> <p>Сунце је већ било село кад се на оној умци под јаблановима зауставише проста једна |
јко Маргити. „Старац ће доћи по нас кад се отресе Турака.{S} А можда се боји да га иза каквог г |
} Удесише да Рајко дође у ковачницу кад се добро смркне, а Циганин да узајми од једног кујунџиј |
луком да се с њиме растају. </p> <p>Кад се вратише са походе паши нишком маџарска господа свето |
гањаца и око још пуних боца.</p> <p>Кад се на капију уђе одмах с лева била је сниска једна кући |
мигољи није било ни мислити.</p> <p>Кад се по други пут од њега подиже, Маџарица му пружи један |
опевајући уз гусле:</p> <quote> <l>„Кад се жени од Сибиња Јанко </l> <l>Далеко је цуру запросио |
, а у трећима буздовани.</p> <p>„А, сад се тек разабирам!“ рече Рајко; „ово је подземна оружниц |
!“ рече Рајко мирно.</p> <p>„Јесте, сад се добро сећам!“ прихвати она.' „Видела сам те кад си з |
ти, али и пуно мирне одважности.{S} Сад се тек Рајку учини да је дивно лепа.</p> <p>„Децо, у ур |
рече јој: „а знаш ко ће то бити?{S} Сад се сетих да сам слушао да овде негде у рудничким планин |
ате тамо где вам срце куца!“</p> <p>Сад се тек диже урнебес од гласног смеха, од дивље вике: „е |
е.</p> <p>Иза овог златног престола под се подизао на две степенице од плавичастог мрамора, па |
поседе га оде у Косово!"</p> <p>— „Куд се ти заносиш, мој братац!“ рече патер малко нестрпљиво |
у.</p> <p>Лавеж паса и вика од људи све се јасније чујаше.</p> <p>„Ама немојте тамо, ако Бога з |
и ломљаше грчевито своје прсте.{S} Даде се као неко дете извести на степенице.</p> <p>Двориште |
ом удараше буздованом у копље, и мораде се сваки час устављати да се одмара.{S} Одмарајући се н |
{S} У нас има по манастирима школа, где се учи књига и летургија, али нема школа за витештво.{S |
адема.{S} Руке јој до изнад лаката, где се бели рукави од кошуље повијаху у гужву, беху голе.{S |
ерно дише, и да је заспала.{S} Не хтеде се одмах прекидати да је наглим прекидом не би разбудио |
утала се и постала суморна.{S} Не хтеде се одвајати од Рајка никако.{S} Седела би поред њега с |
вање, баш као да су сватови, а ено виде се и осветљени прозори од једне велике куће!“ рече Рајк |
ст и на тако свету дражност.{S} Застиде се сам од себе и збуни се као да је крив што је дрзнуо |
меном.{S} А јави мојима у Расини!“ Саже се па с пуно побожности пољуби старца у руку.{S} Па <pb |
га неко узе за обе руке и повуче, диже се и приђе к Маргити.{S} Пригну се полагано над њеном г |
а, која је мало час села на земљу, диже се сад у висину.{S} Приђе к Рајку, положи му обе своје |
своје оборене столице, и паде.{S} Диже се страшна вика од гостију и запомагање од Манде Циганк |
и не слушаше шта Рајко говори.{S} Диже се, отиде до једног корита, у коме беху свакојаке ковач |
ко се ваља!“ <pb n="207" /></p> <p>Диже се опет граја од усклицавања у здравље паметне Циганчиц |
медијашице, напоље одавде!“</p> <p>Диже се једна граја, којој се прави значај не могаше да ухва |
е, да је ропства ослободе!“</p> <p>Диже се старац, скочише и сва она млада господа на ноге.{S} |
да левим ухом боље чује.</p> <p>Подиже се са камена на коме сеђаше, пође два три корака низ ко |
од свога дугачког носа кажипрстом; узе се за тим куцати прстом у чело, као да се увери да му л |
кут од собе, спусти се на колена и узе се молити Богу за Рајка.</p> </div> <div type="chapter" |
у... овде, двеста сребрних гроша, да је се нагледа кад игра велики чардаш?!“</p> <p>„Велики чар |
и под једним од најснижих кандила да је се нагледа. „Еј, јаднице моја!“ рече опет са тешким узд |
или управо овде сам још робиња, која је се помоћу твојом у слободу своје земље вратила.{S} Мисл |
џарица, да ју је Бекри-Бекир, — који је се тек пре четири године потурчио, дошав и сам од некуд |
икога господскога рода.{S} Веле познаје се то и по њеној лепоти, и по њеној доброти.{S} Сад бил |
реног лица а саму себи говораше: „смеје се мојој неумешности.{S} Има жена право!{S} Види да сам |
копреном; ни орлова, ни јастребова није се нигде могло видети; још мање јата дивљих голубова; и |
аше <pb n="102" /> пред собом, обадвоје се уставише и занемеше од чуда.</p> <p>Озго са сред сре |
кадифеним покривачима и завесама, које се са таванице из једне позлаћене грофовске круне спушт |
једном обрваном платну од зидина, које се наслањаше на високу кулу једну.</p> <p>„Ево, да сад |
тена бејаше од оне чврсте врсте од које се жрвњеви праве.{S} Хладан га зној пробијаше кад помиш |
евцу петли се дозиваху кукурекањем које се разлегаше; овде и онде извијаше се танак стуб од дим |
брне мамузе, — био је средина, око које се она гомила повијала час напред, час на десно, час на |
у вис, ваља да од какве ватре око које се беху чобани искупили.{S} Рајко гледаше целу ону вели |
у мерџан; а још мање у оне сенке у које се мерџан губио.{S} Гледаше постојано у лице Маргитино |
ној раји?{S} Она као дете сироче радује се да чује понеку бајку, па да је и другима каже.{S} Шт |
зовина дрвета.{S} Танке стабљике повиле се под теретом крупног цвета и наднеле над руменим кров |
, смишљала!“</p> <pb n="172" /> <p>Доле се посадише на шареном сиџадету око једног белог убруса |
маш вере у мене!{S} Може бити баш да ме се и побојаваш!{S} А тако ми образа и српског поштења е |
ма: „прошао си данас поред човека, коме се десила неприлика, прошао си а ниси ни малим прстом м |
летачке.</p> <p>Са онога прага, на коме се најпре онако у чуду зауставише, ваљало је силазити п |
.{S} Цар је имао на глави шлем, по коме се око чела повијао царски венац; у левој руци држао је |
платно!“ рече Рајко меким гласом у коме се, у јасном металном звеку, мешало и нешто поноса. <pb |
" /></p> <p>Али у самом тренутку у коме се својим уснама хтеде дотаћи њезиних, један други глас |
ћ, баба расплете своје седе косе, скине се са свим гола и узме чарати у ватру и кувати неку вод |
окровцу једном пред пећином, а поред ње се беху посадили на маховинасто стење стари пустиник и |
а је био на каквој осовини.{S} Испод ње се могао човек ниско погнут провући некуда унутра у мра |
а средини степенице опет предомисли, те се у бесном трку врати к Маргити.{S} Ова га обема рунам |
а гњевно докопа први камен при руци, те се њиме баци на оно двоје младих људи пред чесмом.</p> |
а носио; баци је у ону кључалу воду, те се растопи, као да је од жутог воска, а <pb n="194" /> |
неку топлу месечину на целу дворану, те се у њој свака тварка доста лепо могла да види.</p> <p> |
па се подиже са онога камена и пређе те се заклони за чесму.</p> <p>Озго са брда долазила је је |
у образ !“ рече Рајко па трже копље те се врата приклопише.</p> <p>— „Срећа те та трећа полуга |
ја!{S} Силенција!“ викаше гост госту те се начини читав урнебес од силенције.{S} Али кад послед |
лико корачаја испред свите ишао, окрете се и једним скоком скочи до ње и до посланика.{S} Побој |
цу.{S} Стадоше му очи на њој.{S} Окрете се Мартину, који је био с њиме, па рече: „ето је она мо |
воју хармонију.</p> <p>„Бадава,“ окрете се Маргита Рајку раздрагана лепотом околине, „бадава, г |
S} Кад већ сиђе к чесми, стаде и окрете се.{S} Пред чатрљом Циганиновом стајала је као кип роби |
јак, “ па онда чисто са очајањем окрете се старцу: „бадава, оче, не знам ти ја то!{S} А и како |
едно је, једном мрети ваља; него молите се бегу да ми учини милост да заповеди, да ме људи њего |
аквих меких тканина.</p> <p>„Не брините се, госпођо,“ рече јој Мартин; „Мишко већ јури путем у |
ко изиђите овога часа у гору и склоните се мало.{S} Кад турски самсови дојуре у пећину, наћи ће |
ске људе и будите им покорни, не буните се, не гините лудо, још није дошло време, а кад дође вр |
мало воде, слатка госпођо!{S} Приберите се; Бог је добар, па ће вам помоћи да учините крај свем |
ш село пусто!{S} Него журите се, журите се, док не попију све!“ говораше сељак и посрташе мало |
гла да кажеш село пусто!{S} Него журите се, журите се, док не попију све!“ говораше сељак и пос |
сан. </p> <p>„Улазите унутра и не бојте се!“ рече им старац.</p> <p>Рајко уђе први, провукав се |
асом разговетно викну:</p> <p>"Не бојте се децо, приступите слободно.{S} Ако бисте и турске вер |
227" /></p> <p>„Слатка госпођо, немојте се толикој тузи предавати!{S} Ево вам цвећа!“ рече нежн |
у старог лакрдијаша Мартина?{S} Шта сте се следили и укопали?{S} Та ово је маскарада!“ викаше о |
аво Турци и нису вас заробили, него сте се ви договорили с неким младим и лепим везиром, да вас |
Цариград да донесе написмено, како сте се ви потурчили, а неког другог светом оцу у Рим, да до |
зар не чујете да вас вичем?{S} Што сте се обадвоје скаменили, Бог вас видео?!{S} Овамо, брзо о |
, док се Рајко не узе да побојава да ће се они млађи људи још и покрвити.{S} Али их старац утал |
ка се бар испава.{S} Ко зна на какве ће се нове јаде и невоље разбудити!“ говораше сам у себи.< |
И онда... онда ће доћи и дан у који ће се наћи жена, вредна да ти и по лепоти и по доброти буд |
судбини тек сад срећан да буде, јер ће се убрзо оженити младом и лепом девојком, истина од про |
који је у животу плашт овај носио, неће се срдити да га теби, тако младој а тако злосрећној жен |
ена уста?{S} Она је у дубоком сну, неће се разбудити; а то бар није грех.{S} Ето, питај дванаес |
д нас двоје пре у гроб сломије, сломиће се пре не због неправде свога друга, него због неправде |
ће од горског кристала.</p> <p>„Умориће се те нећемо моћи путем одмицати; него да је зовнемо да |
: попе, питај мене, ја сам им кум! хоће се они, хоће, само се ово момче стиди да призна; него ч |
до зоре, а зором, рече ми Ружа, кренуће се у Сегедин на венчање!“</p> <p>— „То је истина! “ реч |
е као да светињи некој приступа, дотаче се руком њеног рамена, и рече само — опет шапутом као д |
ћ у капели, а на десетом кораку спотаче се о зембил у оном мрачном ходнику и +напипа руком ону |
су ове широке турске чизме,“ извињаваше се млада Маџарица Рајку, „видео би ти како бих се ја др |
паши нишком маџарска господа световаше се нешто са патер Хијеронимијем у најбољој одаји карава |
p>Циганин беше дошао к себи и напрезаше се силно да збаци са себе Рајка, и бацакаше се ногама к |
ако полошке.{S} Са средине штита дизаше се велики двоглави орао од сребра; раширио крила па као |
ну долине, стуб од белога дима подизаше се право у вис, ваља да од какве ватре око које се беху |
не могаше речи да проговори.{S} Бејаше се у лицу јако променила: образи јој спласли, очи дубок |
О хо,хо,хо!{S} А ха,ха,ха,ха! “ смејаше се Циганин. „А знаш ти болан..." па поче да запиње јези |
сно и сам патер Хијероними, и насмејаше се сва господа кад им преведе Рајкове речи.{S} Па онда |
које се разлегаше; овде и онде извијаше се танак стуб од дима из широких дрвених димњака.{S} Да |
</p> <p>— „Е, моја госпођо!{S} Побојаше се они да се због тебе не заметне кавга с Турцима, па о |
илно да збаци са себе Рајка, и бацакаше се ногама као бесомучан.{S} Али му то ништа не поможе, |
Ха, ха, ха!{S} О хо, хо, хо!“ церекаше се пијани Силађије. <pb n="206" /></p> <p>„Ељен Силађи! |
а удешава ћемане.{S} У том послу љуљаше се то на десно то на лево и дуго не могаше да удеси стр |
сам ја крив, милостиви грофе! “ брањаше се Борчија; „него ето та слуга, или је пијан или луд, б |
на и свежа као тица на грани.{S} Вераше се по рушевинама од града као веверица; час би се дрско |
кроз њиве и поља и испод дрвећа жураше се напред а све правцем уз Мораву.</p> <p>Целим путем д |
и да се одмара.{S} Одмарајући се ношаше се све тужнијим и тужнијим мислима.</p> <p>„Што ћу ето |
могаше ни да мисли ни да осећа.{S} Беше се као скаменио.{S} Али кад Маргита хитро скочи унутра |
теним рукама, корачаше по соби.{S} Беше се пустила у неке дубоке мисли.{S} У души јој је беснил |
>Зачудише се маџарска господа.{S} Узеше се договарати и разговарати.</p> <p>„Мој братац!“ узе п |
ше о оно црвено вино на софри.{S} Узеше се господа маџарска световати.{S} Почеше лепо и полаган |
-Бање да у свој двор уђе!“</p> <p>Узеше се за руке и пођоше низ ужу ка колима.{S} Рајко ћуташе. |
зине да видите кулу ову!“</p> <p>Испеше се сва господа за њим на ону зидину до куле.{S} Разгова |
више или мање пијаних сељака.{S} Успеше се уз камените степенице.{S} Уђоше у пространу једну и |
хатар нашем ортаклуку!“</p> <p>Посадише се на једну асуру подаље од огњишта и мехова.{S} Рајко |
лаве у све саставке своје.{S} Разбудише се и такнуше срдито гуске и патке, што, дуж брлога испр |
о не могу вам примити!"</p> <p>Зачудише се маџарска господа.{S} Узеше се договарати и разговара |
S} Јаох, браћо, изгибосмо!{S}" Поломише се Турци низ планину, побацаше и пушке и јатагане, оста |
цу и одапе.</p> <p>Пуче пуцањ, погасише се скоро све свеће, утекоше Цигани свирачи, утекоше гос |
раха и три четири јабуке.{S} Прихватише се својски и не мислећи шта <pb n="122" /> све још може |
по ноћи сребро да топе.{S} И растадоше се оба задовољна.</p> <milestone unit="*" /> <p>Тога ис |
е што ћу да ти говорим!</p> <p>Одмакоше се подаље од ковачнице на зелену ледину. </p> <p>Рајко |
е да ми дода плашт свој! “ „И веруј, би се секли!{S} Али су њихови и плаштеви и њихови мачеви, |
л, нека види силу и господство, е да би се зажелео да цара служи.{S} Пође ли цара да служи, ето |
, где Рајко може да запева.{S} Млађа би се господа и сама раздрагала па прсла у гласно клицање, |
ке лепоте какве младе дворкиње, која би се као живи цвет белога крина жудно запајала сребром ти |
зрно од стене; трећега дана уставила би се на четвртом или петом ударцу.{S} Четвртог дана није |
ио свој мекани плашт?{S} Та мачевима би се секли, ко ће само пре да ми дода плашт свој! “ „И ве |
, која је била тако доброга срца, па би се над твојом судбом заплакати могла.{S} Али видим није |
а: <hi>„ха, бре, вур ђаур!“ </hi> па би се узела бацати комадићима од ћерамида и цигала, или и |
аушбаши мило било да га гледа.{S} Па би се онда стари Турчин својим мирним и озбиљним лицем окр |
/p> <p>„Цареви не би били цареви кад би се тако лако завађали.{S} Веруј ми нико се с тога не би |
од злата саливена кошута.</p> <p>Кад би се она два златна лава што ричу и они усправљени лавови |
ветац, него грешник пред Богом!“ Ове би се још лепо свршило, али ето их моји сељаци да ме одбра |
ч: „бињеџија!“</p> <p>А и у маџарске би се господе лице засветлило.{S} Ништа на целом том путу |
вилински стас пригрлио... веруј, не би се она срдила!“ </p> <p>Рајко скочи са свога места као |
ха!{S} Барон Осман је удовац, могли би се још ноћас погодити, па нека је сутра два венчања!{S} |
а па прсла у гласно клицање, а стари би се барон Арпад само осмехнуо и рекао: „красно момче!{S} |
ано чауши с великим тојагама.{S} Тек би се од часа на час по неко од њих залетео на гомилу турс |
сванућа нису ни речи говорили.{S} Он би се само овда и онда окренуо да погледа да ли млада Маџа |
им послаником, овда и онда зауставио би се па казивао што има да казује, ономе загрејаном и зно |
а ми, да не би госпође, не знам како би се свршило!{S} Ил’ би твој смук мене прогутао, ил’ бих |
ност срца његова ускипела би и Рајко би се окренуо чаушбаши :</p> <p>„Честити чаушбашо, тако ти |
је Циганину.{S} Овај се напи као што би се жедан бистре воде напио, па кад спусти чутуру поред |
ушевинама од града као веверица; час би се дрско успела на највиши зид па се усправила да стоји |
ви да проведе по који дан.{S} А опет би се једнако бринуо како му је царица и је ли му све добр |
штиту приближили и саставили, од њих би се склопио био велики један царски престо.{S} А овако и |
моје ћемане, изгуби се Борчија, изгуби се чардаш, изгуби старац кораке, ударише пијани гости у |
ох у облаке, залута моје ћемане, изгуби се Борчија, изгуби се чардаш, изгуби старац кораке, уда |
<p>Па дође нас кад престаде.{S} Изгуби се и последње неразговетно одјекивање говора људског у |
да се опет видимо!" рече Рајко, пољуби се с Јовом, који му бејаше некаква својта, па онда пове |
ору, где кад се сетите њега, старца, ви се грохотом насмејете.{S} Па онда му је казала да све т |
же и не дотакнув се оне сласти, исправи се, покри лице рукама и — побеже од Маргите.{S} Одјури |
шија!“ прихвати Рајко; „молим те остави се таквог разговора.{S} Сад ће ваља да већ скорим и пол |
е, пође два три корака низ косу, устави се и опет ослушкиваше.{S} Па се онда окрете према старц |
ка цигла, па камен; пови се коров, пови се трава, зашушта џбун, а мој стари пријатељ, цар смуко |
а рушевина понека цигла, па камен; пови се коров, пови се трава, зашушта џбун, а мој стари приј |
е нешто спорије и теже да дише.{S} Пови се мало на десно и лице јој се сад окрену право ка кубе |
аву на Рајково гуњче, намести се и пови се гипко телом до на саму ивицу од оловна ковчега, само |
д брата, властелин од властелина, и сви се надмећу витешком службом слабом женскињу, нејакој си |
арише пијани гости у смех!...{S} Расрди се старац младожења па право на Борчију да га рукама уд |
p> <p>„А ти, гадна црна мађијанко, дижи се са те столице, па овога часа напоље из овога двора у |
гњева, него само сажаљења.</p> <p>„Дижи се са тога места, дете моје!“ рече јој благо.{S} И Цига |
и горко и грозно!“</p> <p>— „Не подаји се таквим мислима, него да пођемо одмах да тражимо изла |
ицу, благосиљаше два млада витеза, који се над једним ћивотом беху чврсто загрлили.{S} Доле пор |
Хасан Зулуфлија куцну руком Рајка, који се сав био изгубио слушајући за њ неразумљиви говор маџ |
е низ плећа у коврџастим таласима, који се као крило гавраново преливаху у тамноплаве одјеке.{S |
и рукави од дебела сељачка платна, који се уз доручне зглавке припијаху доручницима лепо и пуно |
ориште преко једног дрвеног моста, који се на ланцима могао привући у вис уз <pb n="188" /> зид |
иза стола један од млађе господе, који се још не бејаше са свим загњурио у вино.</p> <p>„А, та |
ала би по таласима од зелене горе, који се пружаху на све стране докле око допираше; час би опе |
ише ударише <pb n="79" /> у лавеж, који се помеша с оним халакањем Турака, да ме језа подухвати |
ла у кристални <pb n="35" /> млаз, који се с оштром звеком и прштањем разбијаше у металном суду |
двоглави орлови, кринови и лавови, који се пропињу да дохвате звезде.{S} Тако је извезен био и |
смук, добрих десет стопа дугачак, који се навикао на друштво пустиника и на млеко што га они о |
ној, и брижно гледаше за младићем, који се сигурним и лаким кораком пењаше уз гомилу цигала и к |
.{S} За дугачким и широким столом, који се чисто угибао под сваковрсним јестивом и пићем, седел |
дај ако се може да одржимо живот, који се у госпође гаси!“ </p> </div> <div type="chapter" xml |
огу, а после моме пријатељу смуку, који се одазва моме звиждању.{S} Него ви за то и не знате.{S |
ачињен цар један на ватреном коњу, који се пропиње у вис да скочи у напред.{S} Цар је имао на г |
ејаном и знојавом католичком попу, који се ваља да родио негде међу Хрватима или Словенцима, те |
е шуме шумадијске бруји поветарац, који се понео чак отуда са сињега мора, па преко снежног <pb |
з мерџана из тајанственога збега у који се завукао био, спусти га у руку Рајку да јој га придрж |
јивањем свога дихања ослушкивали, да ли се што из пећине чује.{S} Али се више ништа није чуло.< |
аше кроз ухо уз стену прислоњено, да ли се тамо иза стене што збива; друга половина слушаше ист |
итом послу, од кога је зависило хоће ли се истом закључени мир одржати или не.{S} Султан је пра |
њега радила!...{S} Иди види, можемо ли се у собу вратити!"</p> <p>Ружа оде до врата од оне спа |
еби, а некмо ли живети !...{S} Сећаш ли се, госпођо, како је лепо на Космају ?!....{S} Збиља, н |
арове, беле цркве Раванице.{S} Сећаш ли се! казивао сам вам о њој кад јутрос близу ње пролажасм |
у тигрице која се спрема да скочи, али се савлада и рече :</p> <p>— „Маргита грофица од Нађ-Ба |
одворим како треба док смо заједно, али се не бој да ћу се заборавити ма у чем.{S} И да ниси го |
јави своме господару радосну вест, али се на средини степенице опет предомисли, те се у бесном |
тарац изашао беше мало пред пећину, али се одмах врати.</p> <p>„Примичу се скотови!“ рече он не |
, па онда хтеде прихватити Маргиту, али се ова, без његове помоћи, једним скоком, као хитра срн |
е у порушеноме двору српскога цара; али се ти њима ниси одазвао.{S} Твој одговор на моје молитв |
га зовем „Амиџа-заде".{S} Млад је; али се на њ можеш поуздати као на најбољег јунака.{S} Његов |
да маџарска била заволела Рајка.{S} Али се синоћ патер Хијероними направио изванредно мудар и п |
о!</p> <p>„Ти си госпођо уморна.{S} Али се све мислим ови ће сребрни столови бити да су за вели |
ли, да ли се што из пећине чује.{S} Али се више ништа није чуло.</p> <pb n="95" /> <p>— „Хајде |
анесе молитвом к престолу твоме.{S} Али се ево сломио бунт мој; сломио се понос мој; немилостив |
пође да види откуда та светлост.{S} Али се побоја да се Маргита не преплаши кад се са молитве д |
а хтедоше да се развуку у осмех.{S} Али се не осмехну и не рече ништа.</p> <p>Рајко јој поврати |
квог старог порушеног града.</p> <p>Али се већ мрак ухватио био кад изађоше на тај вис.{S} Под |
дом.{S} У једној широкој одаји посадили се беху сви заједно с патером око сниске једне софре, п |
видела оне бруке и онога јада!{S} Моли се јадан Марко па све прсте да поломи кршећи их, „опрос |
ад се мене у срећи својој сетиш, помоли се својим чистим срцем Богу, да буде милостив грешном с |
Пође народ к цркви на сабор.{S} Помоли се Богу, приложи цркви што ко може, искупи се око гусла |
еха као од неког сунчаног зрака осветли се душа Рајкова и онај тајни глас у њему умуче.</p> <p> |
аменом кориту.{S} Доле у Крушевцу петли се дозиваху кукурекањем које се разлегаше; овде и онде |
и ватруштина мозак дохвати...{S} Ова ми се соба окреће...{S} Госпођо, где је Маргита ?“ „Ево Ма |
есет и пет година.{S} Ја је носим да ми се нађе рад лека.{S} Нећемо је ноћас пити.{S} Ја је срк |
руке, па онда одмах збогом.{S} Ваља ми се враћати брзо светом оцу у Вујан!“ рече Рајко.</p> <p |
> <p>— „Причаћу ти све на широко кад ми се, ако Бог да, из Маџарске здрав и светао вратиш. <pb |
ноћас пити.{S} Ја је сркнем само кад ми се што смучи!“</p> <p>„Валах, ако је нећемо пити што си |
дохватише.{S} На левој мишици и сад ми се познаје где ме је један зубима докопао.{S} Извукоше |
ледајући посланику право у очи; „све ми се чини да овај попа теби само смућка што ја причам.{S} |
прут, па им свечано рече: „закуните ми се свим што вам је на овоме свету свето, да никада и ни |
ји сте ми били слуге, а показали сте ми се као верни и нежни пријатељи!{S} Хвала вам на доброти |
силе и сваке ружне помисли.{S} Срце ми се окрепи и радосно куца кад сам себи кажем: јесте, хоћ |
И боље је овако!{S} Ко зна какав би ми се дух са белом косом и белом брадом и са срдитим погле |
мирно и готово хладно. „Рајко, који ми се довде показао као витез, нека ми у овоме часу буде к |
ће кроз који дан доћи и дан, у који ми се од тебе растати ваља.{S} Бога ми, да си ми по сто пу |
се говори о ономе што може бити, али ми се чини да ни ја тебе никад, и да бих хтео, заборавит’ |
дња и чежња.{S} Гледам тебе, а мисли ми се отимљу на доброга старца на Вујну.{S} Јес’, слутња м |
да сам жива у гроб закопана!{S} Чини ми се свисла бих од страха да нисам поред тебе!“</p> <p>— |
не.{S} Не знаш кад је лепша!{S} Чини ми се занесоше ме њене трепавице.{S} Она трепне а ја клецн |
Ово је канда нека гробница.{S} Чини ми се да миришем кости мртвачке ! “</p> <p>Рајко јој пружи |
сторије изађе Маргита му рече: „чини ми се да миришем тамњан.{S} Долази од те стране испред нас |
з реку пустим!“ Тек то рекох а учини ми се да чујем вику неку и лавеж паса у даљини.{S} Окренух |
ском зиду поред ватре.</p> <p>„Ти си ми се, синко, много омилио,“ говораше старац Рајку; „све б |
ула ни од једне помисли твоје; врати ми се амо и сам са чистим срцем, ведрим челом и светлим об |
>— „Шта вас ја знам кад сте!{S} Него ми се некако чини да сам негде и некад слушала, да ваши кр |
е иза оних планина!...{S} Чудо, како ми се нека тежина на срце наваљује!...{S} Ено ње горе где |
своју чељуст дохвати.{S} Ох, чинило ми се да се мојим молитвама, мојим сузама, мојим уздасима, |
ки и свети аманет чува ?!{S} Учинило ми се да је у тебе срце и чисто и јако. „Ево га нађох!“ го |
пођо!“ рече јој; „ево мене!{S} Нешто ми се смучило.{S} У души ми беше помрчало, али је хвала Бо |
го млад и красан један витез.{S} Час ми се чини да га познајем а час да га не познајем.{S} Поп |
ло !{S} И кад год је намиришем одмах ми се смучи, и да не сркнем просто да цркнем!“</p> <p>— „К |
верно једно уз друго стојали, можеш ми се ваља да поверити... збиља, има ли гдегод жена коју в |
а, да се возимо у дворац Нађ-Бању; жени се стари гроф.“ Хајде, ђи, терај!{S} Ето нас тамо.{S} С |
е и доносио?" прихвати Циганин. „А мени се ето већ смучило !{S} И кад год је намиришем одмах ми |
оној песми.{S} У песми о Страхињи мени се најлепше учинило да је оно, како је тај наш јунак из |
шта оно рече, ко је она?!“</p> <p>„Мени се учини да рече: „ја сам Маргита, грофица од Нађ-Бање, |
аше глас слатко, пуно и топло!{S} Учини се Рајку као да са неке свете цркве зазвони сребрно зво |
гита мирно, озбиљно и свечано.{S} Учини се Рајку да јој глас никада није био тако сладак, тако |
на његова замишљеност и суморност учини се свима да је баш подозрива.{S} Није му испало ни до К |
p>Рајко се зарумени у образима, поклони се, пригну и подиже четири талира.</p> <p>„Нека вам је |
!“</p> <p>Рајко скиде шубарицу, поклони се пред старим послаником, и док се матер нешто накашљи |
S} Напред ћемо сви ако Бог да!“ Поклони се и свој осталој господи, приђе к руци и патеру, и још |
S} Он се диже, скиде шубарицу и поклони се пред Маргитом и рече јој узбуђеним гласом, али топло |
аше Рајко; „,ја велим најбоље је склони се ти у једну од ових одаја, ја да обијем и трећи катан |
ност.{S} Застиде се сам од себе и збуни се као да је крив што је дрзнуо да види једну светињу, |
овај растов пањ овде?!“</p> <p>— „Махни се пања него казуј ако знаш шта је ово?“ рече Маргита п |
и га зубма а не ножем!“</p> <p>— „Махни се тога!{S} Хвала Богу није нам невоље да крв проливамо |
еби и свакоме твоме помоћнику! “ и напи се, и мало што се не загрцну као неко дете. <pb n="36" |
му криво.</p> <p>„Молим те, оче, стрпи се док ти све по истини испричам, па ме онда суди и ако |
Богу, приложи цркви што ко може, искупи се око гуслара да чује: како је Марко укинуо свадбарину |
гледала.{S} Посрћући пође к њима, удари се руком у чело, стропошта се поред старца и просто цик |
јте, ево дође онај кога чекасмо!“ Удари се бег по колену, мишљах пуче чоха. „Зар баш тако?“ пит |
а изађе патер из одаје у ходник и удари се прсима у прса с Рајком.</p> <p>„Да ли бих могао да г |
е очи.</p> <p>„Шта кажеш?!....{S} Стари се гроф жени?!“ викну она гњевно и сва пренеражена, па |
застре као мртвачким покровом.{S} Стари се деспот заплакао.{S} Сузе његове кануше на гусле, те |
{S} Ох, како да вам кажем?!{S} Па стари се гроф жени!“</p> <p>Као да је гром поред ње ударио.{S |
да не разбуди свеце — „госпођо, прибери се!“</p> <p>Она нежно скиде руку његову са свога рамена |
даше, а они куд који, бегај и не обзири се ! „Змај, крилати змај, цар змајски, беште Турци да в |
м те много млада за тешки посао кога си се латио; али осећам, ето сад овде у овоме часу, на ово |
се!{S} Више ме боли што те видим да си се препала него ова рана.{S} Не бој се!...{S} Неће ни б |
Нађ-Бање, кћери земље маџарске, кад си се ти још смрти бојала?{S} Зар је ниси толико пута прек |
то боље по вољи?“</p> <p>— „Само кад си се разведрила, па не мари, нека је како год хоћеш.{S} Д |
ам мало по више ове чесме; и окренуо си се био и гледао к мени.{S} Имао си дугу пушку о рамену. |
поче она после подужег ћутања, „зар си се збиља ти сам у себе поуздао да ми помогнеш да до сло |
отвореним. <pb n="65" /></p> <p>„Зар си се збиља,“ поче она после подужег ћутања, „зар си се зб |
е а у једној половини душе његове угаси се светлост те поста мрак, а у другој наста само нека т |
какав кајиш?{S} Стегни њиме главу да ти се мозак не преврне.{S} Не знаш ти какав се чардаш овде |
рече Рајко невесело; „ја помислих да ти се то јављала наша српска царица Милица, која је била т |
а?{S} Мало час си о њима причала, па ти се причињава да их чујеш!“ рече јој старац.</p> <p>— „Н |
своје земље вратила.{S} Мислим да ће ти се и „госпођа грофица“, у оном двору тамо, умети господ |
— звиждати.{S} Звиждах, звиждах, док ти се поче да котрља озго са рушевина понека цигла, па кам |
све страшне немилости твоје !{S} Ево ти се заветујем: седам година живећу о хлебу и води, ићи ћ |
ор.{S} Не бојмо се!“</p> <p>„Учинило ти се.{S} Одјек је поновио само твоје речи!“ говораше му М |
, само да одмах дођу!{S} А ти сам врати се амо и викни Ружу своју!“</p> <p>„ Али... молим те... |
и ме увела у неку цркву! “</p> <p>Врати се Мартин носећи велику чинију воде и оцта од руже.{S} |
своју шубару под лево пазухо, преврети се по неколико пута, склопи руке на оружје у силаву и с |
иленом гајтану бејаше о врату; преврети се три пута, пољуби је и онда је десном руком притисну |
а кад будеш у срећи и у господству сети се на ово !“</p> <p>— „Та само да стигнемо у Маџарску!" |
ише мир успаваног села. </p> <p>Маргити се поче да стеже лед око срца, кад опази да нигде у сел |
у.</p> <p>Она ни речи не проговори нити се помаче.</p> <p>— „Е, валах ћеш сад да скочиш!“ рече |
спусти главу на Рајково гуњче, намести се и пови се гипко телом до на саму ивицу од оловна ков |
и и у златном покову еванђеља, прекрсти се трп пута побожно и шапатом рече: „о часни крсте и св |
једну, па другу, скиде шубару, прекрсти се, провуче прсте кроз косу један пут и други пут да гл |
е пред чесму.{S} Скиде шубару, прекрсти се и узе живо да умива лице своје бистром хладном водом |
, загледа се у оне далеке ватре и пусти се у слатке и тужне и опет слатке мисли. </p> </div> <p |
седе на један камен према чесми и пусти се у мисли.{S} Није имао гусле нити је био слеп, али у |
одмах отиде у један кут од собе, спусти се на колена и узе се молити Богу за Рајка.</p> </div> |
јеца, он се полагано маче од ње, спусти се нечујно низа стену, а њу остави горе саму.</p> <p>На |
коме млада Маџарица спаваше.{S} Спусти се на под под ноге Душанова коња и намисли да ту будан |
је она!“ рече Циганин чисто као жалећи се на своју несрећу. „Бесна крв маџарска, а бесно и гос |
крила; како су поломили јатагане борећи се с њиме, и како су устукнули тек кад је змај почео да |
та јеца.{S} Приђе јој полагано, крстећи се као да светињи некој приступа, дотаче се руком њеног |
усколебаним гласом и нешто као устежући се.</p> <p>„Оно тамо горе ритови с ону страну Дунава; а |
с устављати да се одмара.{S} Одмарајући се ношаше се све тужнијим и тужнијим мислима.</p> <p>„Ш |
о! никако!“ врискаше Маргита стресајући се од ужаса, па свом снагом узе вући Рајка даље од змиј |
ука, соли и млада сира.{S} Прихватајући се помало Маргита говораше: </p> <p>„Ти ћеш код нас у Н |
ехова извади једно ћемане.{S} Враћајући се на своје место запе ногом за асуру и стропошта се на |
20_C2.12"> <head>12</head> <p>Враћајући се с великим једним буздованом, Рајко још из даље опази |
в и понизно приђе к Маргити, облизујући се и машући кудравим својим репом.</p> <p>„Мартине, поз |
е растопи!" говораше Циганин облизујући се.</p> <p>„Да је додамо мало и твојој мајсторици!" реч |
<p>„Мој братац!“ узе патер осмешкујући се да говори; „светла господа веле: ако је да ко коме п |
p> <p>Циганин дохвати један чекић, баци се њиме на њу, па срдито дрекну :</p> <p>„Казуј шта си |
ам, па ме онда суди и ако је право баци се на ме и каменом!“ рече Рајко узбуђен и онда узе прич |
ху, па сви јуриш к шталама.{S} А сељаци се усплахирише и запиташе: „ама шта је то ?{S} Шта се т |
очесмо.{S} Накриви капу старац, подбочи се у десни бок, куцну петом у пету, зазвекташе мамузе, |
/></p> <p>— „Не, нема!“ рече усправивши се. „Мислила сам да је то можда пањ на коме сте ви Срби |
о проведоше под једним грмом, заложивши се мало хлебом, једва <pb n="69" /> да се могло звати о |
аше чутурицу и Маргити и Рајку, напивши се и сам, па онда опет настави: „посадише ме на ластави |
>„Ама шта је све ово, госпођо?!{S} Овај се свет врти око нене.{S} Ништа ти га не разумем.{S} Шт |
од кошуље и додаде је Циганину.{S} Овај се напи као што би се жедан бистре воде напио, па кад с |
/p> <p>„ Али... молим те... не препадај се!{S} Више ме боли што те видим да си се препала него |
ку у јазбину оне црне звери?!{S} Предај се мојим бистрим таласима, пусти нека те загрле, нека т |
Не бој се, госпођо; не сумњај се; уздај се у Бога и веруј у моје српско поштење!“</p> <p>Удариш |
и морала!{S} Хајде, одмах, брзо, скидај се до појаса!“</p> <p>„Уби ме, сеци ме, пеци ме! пред т |
аду ?!“ викну старац гњевно; „ха, чекај се ти што твојим циганским очима бленеш у моју младу!{S |
о у амајлији носим, позивам те, уклањај се са нашега пута!“</p> <p>Тано викаше Рајко узбуђен, а |
света!{S} Не бој се, госпођо; не сумњај се; уздај се у Бога и веруј у моје српско поштење!“</p> |
е он нестрпљиво одгурну и рече: „торњај се од мене, црна сотоно, не знам те шта мумлаш!“ па се |
па не знаш на коју ћеш страну, запитај се: како би радио Краљевић Марко и како би радио Бан Ст |
ла: <hi>„јадна жено, јадна жено! не бој се, дете моје, доћи ће он!“ </hi> — „Ко је тај „он“ ?“ |
!“</p> <pb n="147" /> <p>— „Ала, не бој се госпођо!{S} Баш сам сигуран да ћу је убити!{S} Само |
ојом му срце куцаше: „не бој се, не бој се; није грех, није грех; а сласт је, сласт, сласт!“</p |
S} Вала три пута си ми света!{S} Не бој се, госпођо; не сумњај се; уздај се у Бога и веруј у мо |
си се препала него ова рана.{S} Не бој се!...{S} Неће ни бити ништа!" говораше Рајко све тишиј |
} Неће ми ваља да ништа бити.{S} Не бој се!“ говораше Рајко, па се још мало осмехну само да је |
д опет све светло преда мном.{S} Не бој се; ево моје руке!“</p> <p>У мраку наиђоше једно на дру |
<p>Рајко могаше само да викне: „не бој се, госпођо!{S} Сад ћу ти донети воде!“ па у петом скок |
м брзином којом му срце куцаше: „не бој се, не бој се; није грех, није грех; а сласт је, сласт, |
да нисам поред тебе!“</p> <p>— „Не бој се!“ рече јој Рајко, па узе и даље да ослушкује.</p> <p |
стив глас.</p> <pb n="94" /> <p>„Не бој се, госпођо!“ рече јој; „ево мене!{S} Нешто ми се смучи |
исну и мало што не паде.</p> <p>„Не бој се!{S} Ходи само да ми будеш сведок!“ рече јој, па је у |
ени мерџан залутао био?...{S} На каквој се чаробној месечини румен његова сунчевом топлотом нап |
буњена и готово збиљски у бризи, да јој се памет преврнула није.</p> <p>Рајко сад трљаше очи, у |
а памећу.{S} Али не имадоше срца да јој се противе ма у чему.{S} После неколико сахата Мартин ј |
ко на њ наслоњена и чињаше му се да јој се живот баш гаси.{S} Тако му се нешто ражали, да с теш |
„У нас,“ рече Маргита поносито, па јој се очи још топлије засветлише; „у нас је цела властела |
показиваху њене беле зубе.{S} Коса јој се пореметила па пала низ плећа.{S} Рајко застаде за је |
Ту се она спусти на колена, а душа јој се вину к девојци, мајци божјој.{S} Дуго је ту клечала |
е руком да јој што пре дође; па кад јој се примаче, она му живо шапутом казиваше: „ходи да чује |
Ружа је гледаше само шта ради и све јој се већа туга и хладнија зебња на срце наваљиваше. „Глед |
ни послат ? питаше она у чуду; веђе јој се саставише и очи јој засенуше као да је на њих пала о |
Маргита стоји поред њега, а крупне јој се сузе низ образе ваљају.</p> <p>„Госпођо, немој да пл |
чи затрепташе топлом ватром, а лице јој се озари новим осмехом.</p> <p>— „Хе хе хе !“ насмеја с |
ше.{S} Пови се мало на десно и лице јој се сад окрену право ка кубету од дворане.{S} Нешто шапу |
аргита, па се пљесну рукама, а срце јој се следи. „Где си рањен, јадни мој Рајко?!“</p> <p>„Па |
рце закуцало јаче и топлије; образи јој се заруменише, очи жарко засветлише.{S} Ако јој је у ис |
е у иконостас него у њега.{S} Учини јој се да се он винуо некуда високо и далеко мислима, те њу |
аргити, метну руку на срце, поклони јој се смерно и говораше мирно али са уздрхтаним гласом:</p |
ачи мирисним прстима својим.{S} Очи јој се напунише сузама.{S} Узе кршити руке своје, па их онд |
азговарала као обично, изјадала сам јој се, причала сам јој ко си ти, рекла сам јој, да ти не з |
ва?!“ питаше Маргита и осећаше како јој се срце размекшава.</p> <p>— Не знам!“ рече Рајко; "не |
нка, кнегиња, што ли?{S} Вала могло јој се одмах видети и по очима, и по лицу, и по стасу, и по |
вде!“</p> <p>Диже се једна граја, којој се прави значај не могаше да ухвати.{S} Тек сви гости у |
ен, јадни мој Рајко?!“</p> <p>„Па немој се тако препадати!{S} Неће ми ваља да ништа бити.{S} Не |
смилујеш ни данас мојим сузама, смилуј се његовој младости и чистоти срца његова, и смилуј се |
, који си и милостив и свесилан, смилуј се на ову децу!{S} Смилуј се и на моју грешну старост, |
силан, смилуј се на ову децу!{S} Смилуј се и на моју грешну старост, отвори ми очи да у овоме т |
ладости и чистоти срца његова, и смилуј се ономе добром старцу тамо у планинама !" <pb n="218" |
виче: „напред! напред браћо!{S} Ха, нек се зна ко смо!{S} Напред за нашим царем, напред!“ И њег |
а тек само по једну: „не може!...“ „нек се потруди, па нека опет заслужи!“ Шта се опет десило ј |
оју препаст, гласно викну: нећу!{S} Тек се иза нас продра мој старац: попе, питај мене, ја сам |
патер Амброзијус у мртвој тишини и тек се накашља, а двокрилна се врата расклопише силним једн |
и јасније, све гласније и гласније, док се Рајко не узе да побојава да ће се они млађи људи још |
повијала се поред ње горе уз брдо, док се није у трави од ледине изгубила.{S} Од широких мрамо |
гаси прштећи, и потраја неко време док се разабра да то Маргита јеца.{S} Приђе јој полагано, к |
шта да чиним ?!“</p> <p>— Да чекате док се истрезне!“</p> <p>„Кад ће то бити?!{S} Они могу да о |
оклони се пред старим послаником, и док се матер нешто накашљиваше поче да говори:</p> <p>„Лепо |
и ћеш код нас у Нађ-Бањи да останеш док се не спреми све што треба за мој план.{S} Видећеш, мој |
="SRP18920_C3.6"> <head>6</head> <p>Док се Ружа на коленима, Богу молила, Маргита немирно, а с |
а пратим ћесарову посаобину.{S} Али вам се молим, светла господо, не замерите ми, и пустите ме |
беже... немој амана ти!...{S} Неће нам се на добром проћи ако тамо ударимо! “</p> <p>„ Рекао б |
ове катанце.{S} Може бити отвориће нам се излаз на светлост ! “</p> </div> <div type="chapter" |
мим те Богом и светим Јованом, јави нам се и помози да одавде изађемо !“ </p> <p>Нико не одгова |
лињем Богом и светим Јованом, казуј нам се!{S} Ако си авет, у име свете Тројице и силом часнога |
подземној дворници, снивала сам да сам се с тобом венчавала.{S} Нисам ти онда могла то да каже |
{S} Узех радити по ковачници као да сам се у циганској <pb n="77" /> черзи и родила.{S} Од тешк |
<pb n="217" /> сажаљења!{S} И онда сам се заверила да к теби више никад не подигнем очи, да пр |
пита их: „шта мислите?“</p> <p>„ Ја сам се смислила!“ рече Маргита мирно и готово хладно. „Рајк |
<pb n="100" /> <p>„О, ти мислиш ја сам се молила Богородици!?{S} Није, него сам с њоме разгова |
ар и имаш дух витешки.{S} Исплакала сам се на њеном крилу, ижљубила сам је и ево ме сад са ожив |
Богу из гласа и на коленима, купала сам се у сузама, па ништа, и никакве помоћи.{S} Неколико са |
ечем, нит’ могу да се убијем; узела сам се онда молити Богу, нека ми бар памет преврне, те да у |
це по ногама и по рукама.{S} Молила сам се по цео дан и по целу ноћ Богу из гласа и на коленима |
<p>„Е, Рајко,“ рече му ведра, „сад сам се исплакала, сад ми је лакнуло.{S} Осећам се лака као |
бегенисао где какву девојку и да ли сам се верио, то нисам и ако у нашој земљи има пуно лепих и |
анџак-бегу! “ рекоше ми. „Заветовао сам се,“ прихватих ја, „да за седам година не силазим ни у |
их хтео, заборавит’ не могу!{S} Ево сам се тако привикнуо теби, да ме збиља жалост осваја кад п |
хладовине!“</p> <p>— „Да видиш већ сам се зажелео и шуме и шумског хлада.{S} Ево два дана како |
за.{S} И опет нисам роптала.{S} Још сам се теби исповедала, теби молила, у тебе уздала и тебе љ |
.{S} Сва трептим од светлости и блистам се од радости и тако ступам пред олтар једне велике црк |
исплакала, сад ми је лакнуло.{S} Осећам се лака као птица, и храбра као сваки Маџар витез!{S} М |
е, није!“ прихвати она брзо; „не смејем се теби, који имаш око да спазиш цвет, него се <pb n="3 |
бом и земљом моје отаџбине.... заклињем се!“ говораше Маргита мирно, озбиљно и свечано.{S} Учин |
ко што будете видели!“</p> <p>„Заклињем се, тако ми Бог на страшном суду милостив био!“ викну Р |
у ил’ откупе, ја рекох у себи: „може им се! немају они <pb n="126" /> ни Краљевића Марка, ни Ми |
ни с њима много да учини; врхови би им се или извили или затупили после неколико удараца, јер |
вљају.</p> <p>„Е, господа веле да си им се доста напричао, и да си ето баш лепо завршио.{S} Сад |
ш... опрости ми рану смрт своју, ако им се жива нећеш да предаш!"</p> <p>Маргита, која је мало |
Речима се то не да описати....{S} Чудим се како нисам полудела.{S} Кад ме је Бекри-Бекир унео в |
ка!{S} Дед’ нам причај што!“ „0, грозим се и да погледам натраг!“ рече Маргита, па се сва стрес |
је био пун лепоте и милине, али, бојим се, ружно ће да значи.{S} Помисли само, видела сам себе |
м те јеси некаква убојита делија; бојим се кад <pb n="47" /> ожедниш дигнућеш чету на манастир |
о, ето видите, обнесвеснуо је!{S} Бојим се рана је на злом месту ! “</p> <p>— „Еј, мој Рајко, з |
вору нећеш бити као у пустињи!{S} Бојим се само да теби, тако озбиљном младом човеку, наша маџа |
ју земљу од Турчина ослободиш.{S} Бојим се неће ме старац пустити, а волела бих да могу и онда |
али као да гласно казује: <hi>„не бојим се никога до Бога!“ </hi> Од обрвских саставака полазио |
јиш, а ја ћу његове !“</p> <p>„Не бојим се ја ничега кад има светлости.{S} Мене је страх само у |
на истом том каменом кориту, над којим се ето мало <pb n="32" /> час умих, а сада — сада криво |
од загасите чохе, уђе у собу.{S} За њим се ушуња у собу и онај црни рундов и понизно приђе к Ма |
и Краљевић Марко.{S} Одлучио се да, чим се господа у Нишу мало поодморе, изађе пред њих да се е |
обро на двору.{S} С тога би царица, чим се смркне, заповедила да се гвозден један котарац напун |
више, као да се растапала у росу којом се трава свуда у наоколо оросила.{S} Цвет од зове замир |
очевидно узбуђен и збуњен.</p> <p>У том се доста разговетно зачу вика једног громогласног сељак |
дима из широких дрвених димњака.{S} Дан се дизао и будио успаване људе на посао.{S} Озго испод |
кошуљица на грудима затрепери.{S} Један се дубок уздах оте из њена срца, они јој потамнеше, па |
{S} Али кад поче да плаче и да јеца, он се полагано маче од ње, спусти се нечујно низа стену, а |
нити да види моје муке и моје сузе; он се окренуо од мене, ја се окренух од њега.{S} Кад Бекри |
ом својих топлих и меких погледа.{S} Он се живо а застиђен подиже.{S} Беше га некако стид, да о |
дње речи Рајку срце бурно закуца.{S} Он се препаде од самога себе.{S} Трже десну руку своју из |
отресе срде и на очи натера сузу.{S} Он се диже, скиде шубарицу и поклони се пред Маргитом и ре |
сав у црвену сукнену кабаницу, загрејао се, занео се у мисли које су биле више снови на јави не |
скочи до ње и до посланика.{S} Побојао се да се није што незгодно десило царевом госту.{S} Ста |
аљевић <pb n="24" /> Марко?!{S} Завукао се био сав у црвену сукнену кабаницу, загрејао се, зане |
ружину Сибињанин Јанка!{S} Веруј, тукао се и он за вас као и многи други наш јунак, и право је |
/p> <p>Озго са сред среде свода спуштао се један гвозден ланац, о коме је висио велики један и |
а два века.{S} Озго са таванице спуштао се многокраки позлаћени светњак, у коме је горело ваља |
врата носила, био је раскинут и спуштао се у снежнобелу долину између две снежнобеле груде, по |
чава.{S} Рајко, витеже без замерке, ево се Маргита теби привенчава, да је од сад твоја и овога |
ати у се да се не поуздах у Бога, и ево се у њ и уздам!“ рече он скромно.</p> <p>Заћуташе опет |
а ја клецнем; она на лево пође, на лево се окренем и ја; она десно, десно и ја, као сунцокрет з |
ж!{S} Децо, да нам сам Бог помогне, ово се ваља на нас мука и невоља!“</p> <p>„Рајко, хајде да |
им уздахом, кад се трже из заноса, „ово се Маргита с Рајком опростила!.. <pb n="185" /></p> <p> |
е он дотле никада видео није.{S} Готово се он сам застиде, и нехотице обори очи, те му погледи |
лагим погледом гледаше у старца и благо се на њ осмејкиваше.{S} А старац узе да им прича шта се |
д Нађ-Бање.{S} Управо и нема пута, него се тера преко равнице, а по трагу других кола, правцем |
еби, који имаш око да спазиш цвет, него се <pb n="37" /> смејем кад помислим каквим немаром све |
е сећате! “</p> <p>„Е, мој Рајко, много се што пева чему ван песме нема станка.{S} Али ја знам |
ну сукнену кабаницу, загрејао се, занео се у мисли које су биле више снови на јави него озбиљне |
.{S} На обнаженом повисоком врату савио се један низ крупног црвеног мерџана.{S} Јелек од загас |
његова жалост прешла у срдњу.{S} Срдио се на маџарску господу и на оног црног попа. „И то су м |
.{S} Али се ево сломио бунт мој; сломио се понос мој; немилостивношћу својом водиш ме да тражим |
.</p> <p>Око дворишта од двора повлачио се један јарак, који је био пун воде.{S} О ону страну ј |
н Страхиња и Краљевић Марко.{S} Одлучио се да, чим се господа у Нишу мало поодморе, изађе пред |
и сав терет да делимо подједнако.{S} Ко се од нас двоје пре у гроб сломије, сломиће се пре не з |
нешто снужден; „вала дао бих главу, ако се она целу ову ноћ Богу не моли, да покрене срца ове г |
баш да <pb n="43" /> огледнемо!{S} Ако се потковице не посребре, твоја штета!{S} Ако испадне д |
и носим?!...{S} Не може тако!...{S} Ако се не мислиш жива предавати, онда... ево ти мој мали пи |
ред.{S} Држ’ се, госпођо, моје руке ако се бојиш, а ја ћу његове !“</p> <p>„Не бојим се ја ниче |
прости, Бога ми си госпођа и сад, и ако се мучиш као робињица!{S} Молим те, би ли хтела да се о |
и постајаше све тамнији и тамнији и ако се на њ само небо својом мутноплавом ивицом наслонило б |
роба у живот васкрсли!“</p> <p>„Али ако се Турци врате, па још са самсовима?!“ прихвати Маргита |
, дај воде или вина ил’ ракије, дај ако се може да одржимо живот, који се у госпође гаси!“ </p> |
пећини.{S} Рекао бих да се свађају ако се још и не бију!“</p> <p>И онда опет обадвоје мирно а |
у, па јој врло тихим гласом рече : „ако се деси... јави старцу на Вујну!...{S} О, моја добра го |
рвенкастој светлости од воштанице, како се оним отвором, а изнад самог копља, провуче некаква д |
како је њему све узалуд што ради, како се ви њему не би хтели више вратити, па да вас он са св |
како се зваше онај ?!...{S} Мандо, како се зваше онај?!...{S} Јест Румели-Бенглер-бег.{S} А да |
одбегла за младим... хеј, патеру, како се зваше онај ?!...{S} Мандо, како се зваше онај?!...{S |
тарац, како је озбиљан и тужан!{S} Како се невесео загледао у младог гуслара!{S} А шта ли му ов |
у жену у Србина или у Турчина ?{S} Како се гипкост њена уз тебе у оном мрачном ходнику приљубил |
е и шумског хлада.{S} Ево два дана како се возимо по твојој земљи, нигде грма, нигде липе!{S} А |
а и поче овако:</p> <p>„Ево сам од како се смркло обишао сав Крушевац.{S} Моја Расина није дале |
е да им прича шта се све десило од како се растадоше, па се прекидаше само да их понуди гутљаје |
отвори трепавице па га уморним, и како се Рајку чињаше самртничким, погледом гледаше.{S} Прола |
смехом на уснама.</p> <p>„Видиш ли како се светли земља маџарска?!“ питаше га она.</p> <p>— „Од |
узе Ружа да говори; „гледајте само како се сви очистише!..{S} Као да је вихор ветар духнуо па и |
еку....{S} Хоћеш да ти кажем једну како се Јанко оженио?...{S} Хајде баш!...“ И онда Рајко поче |
како је у лугу видео Аћима Главоњу како се мучи.{S} Претоварио кола неком грађом па им прсла ос |
етрпела!{S} Мало по мало па осећах како се и сама претварам као у неку звер.{S} Завадих се с Бо |
што ово двоје дођоше да га гледају нако се гаси.</p> <p>Рајко отвори она сниска врата од растов |
сли.{S} Као да је душевно болесна, тако се укоченим погледима из разрогачених очију загледала у |
-бег?...{S} Ја! тако, то је право, тако се ваља!“ <pb n="207" /></p> <p>Диже се опет граја од у |
се тако лако завађали.{S} Веруј ми нико се с тога не би завадио мањ санџак-бег с Циганином и Ци |
део да са мачевима не може ништа, Рајко се присети те пресече једно копље испод самог оштрица, |
н већ лежаше као пањ на земљи.{S} Рајко се диже и гледаше га мирно за <pb n="56" /> неколико тр |
у, дајући му знак да може ићи.{S} Рајко се поклони старцу и изађе. „Ех, шта ћеш?{S} Сила Бога н |
јачем куцању срца њеног.</p> <p>И Рајко се беше сав претворио у слух.{S} Већ је и напустио био |
гледаше.{S} Пролазећи кроз капелу Рајко се заустави под једним од најснижих кандила да је се на |
икну му: „Душан те гледа!"</p> <p>Рајко се трже и не дотакнув се оне сласти, исправи се, покри |
{S} Милош...{S} Страхиња!"</p> <p>Рајко се мало насмехну што ова млада Маџарица од онаких јунак |
о, да се код ње исплачем!"</p> <p>Рајко се све на прстима повуче од ње и склони иза леве певниц |
и пред иконом Мајке Божје.</p> <p>Рајко се побоја да није излудела, кад оно поче да узвикује го |
од грубога сукна на глави.</p> <p>Рајко се чисто препаде па устави ластавицу, а руком показа Ма |
ју да приђе грофу у помоћ.</p> <p>Рајко се сам пригну, па га подиже на ноге.{S} Гроф пун гњева |
тамо тражи звезду Рајкову.</p> <p>Рајко се нешто мало збунио на оне њене речи, и не могаше одма |
, а два уз то на поклон! “</p> <p>Рајко се зарумени у образима, поклони се, пригну и подиже чет |
обро не бих могао желети!“</p> <p>Рајко се диже, скиде шубару и приђе к руци старчевој.</p> <p> |
} Дај ми опет руку твоју!“</p> <p>Рајко се у мраку три пута беше прекрстио, и одмах дође к себи |
црне јагњетине.{S} Испод шубаре видело се чело не баш високо, и пре посниско, али право и лепо |
м, утврђен јаким палисадима.{S} Улазило се у двориште преко једног дрвеног моста, који се на ла |
е излуде.{S} Она младо, лепо дете, само се осмејкује, па тек спусти трепавице, па подигне очи, |
ја сам им кум! хоће се они, хоће, само се ово момче стиди да призна; него чекај, да му најпре |
А ?! “</p> <p>Она не рече ни речи, само се сва стресе као да јој дође наступ од грознице, и окр |
Баш сам сигуран да ћу је убити!{S} Само се ти склони мало!“ </p> <p>„Никако! никако!“ врискаше |
е иконе беху поцрнеле и испуцале и само се светлуцаху златни и сребрни окови на по некима од њи |
аквог старог водовода.{S} Него ето ћемо се скоро и растати, а ништа нам ниси причала о твоме ро |
не треба нам бољи одговор.{S} Не бојмо се!“</p> <p>„Учинило ти се.{S} Одјек је поновио само тв |
ше дохватио да напије здравицу.{S} Вино се просу по <pb n="203" /> столу, а патеру клецнуше ног |
рамотим и да ме за смрт причесте; а оно се, ето хвала Богу, њиме сад враћамо из мртвих у живе!{ |
их: ето, то је царски престо !{S} А оно се ево престо разглавио у кукове своје и расточио као б |
суру и стропошта се на Рајка.{S} Гласно се сам себи насмеја; седе, нагну чутуру, па онда узе да |
авом косом.{S} Погусте и дуге веђе лепо се повијају изнад два црна ока, која свагда право гледа |
о ћеш и да знаш, млад си!{S} И после то се само у конаку Бекри-Бекира може да види!{S} А?{S} Чу |
се, а он онда поново побесни.{S} Уз то се био пропио, па кад је пијан онда је прави сотона.{S} |
рамену носи дугу пушку арнаутку, чврсто се утегао широким шареним пасом, поврх овога црвен сила |
ита се приљубила беше уз Рајка и чврсто се држаше једном руком за његову руку а другом за раме |
не у гипкости овог вилинског стаса, што се тако поверљиво уза те приљубљује... шта ли је слађе: |
ноликих кандила, само драго камење, што се згрнуло на ове три трпезе, могло би да осветли двора |
а њена на ниже погледе своје!...{S} Што се бојиш?...{S} Јелек је прикопчан, тесно прикопчан!... |
а плот јака.{S} Тек опет жао ми је што се преварих!“</p> <p>Сад Рајку ударише пламенови у обра |
пским вином, па разговараху о ономе што се збило.{S} Око неко доба <pb n="15" /> Рајко закуца н |
агаше на врело чело Рајково.{S} Али што се зора примицаше, то његов занос бејаше све већи.</p> |
воме помоћнику! “ и напи се, и мало што се не загрцну као неко дете. <pb n="36" /></p> <p>И опе |
рече Маргита па показа руком на оно што се иза овог растављеног престола подизаше уз зидину.</p |
ст сељак!“</p> <p>„А разумеш ли оно што се каже: младост је лудост а ђаво не спава?!“</p> <p>„ |
ене, на коме је био урезан крст, нагнуо се у пећину као да је био на каквој осовини.{S} Испод њ |
велики двоглави орао од сребра, погнуо се, раширио крила таман <pb n="110" /> да полети, као д |
енска марама.{S} Из села и у даљини чуо се топот од коња и звркат од многих кола. <pb n="212" / |
суђеницу да не погрешиш?{S}" Кроз долап се видела једна сиротињска соба, али добро осветљена.{S |
ознајем а час да га не познајем.{S} Поп се окрену њему па га запита: хоћеш ли да узмеш ову жену |
јкада били ту намештени па зарђали, јер се прва два брзо распршташе.{S} Кад Рајко узе намештати |
Шта те ја знам!“ одговори Рајко. „У нас се крштене душе не продају, а слушао сам од Турака да с |
два и три пута.{S} Поћута мало, и опет се накашља и онда рече: </p> <p>„Плот је слаба а дух је |
анин мало устави.{S} Наже чутуру и опет се добро напи, као да се мало поткрепи, после оног чуда |
!"</p> <p>„Не бих се ја смео поуздати у се да се не поуздах у Бога, и ево се у њ и уздам!“ рече |
је светлост од стотине кандила хватао у се, као какав преврнути пехар од углађенога сребра, па |
е свако витешко срце заволело.{S} Рајку се <pb n="125" /> ширила зеница у очина, те гуташе нови |
поде, која сави путем у варош.{S} Рајку се учини као да она само у њега гледа онако као што он |
рац.{S} Њих се двоје погледаше, а Рајку се промени боја у лицу. „Бога ми, ово иде нека ломњава |
просто грцајући од плача.</p> <p>Рајку се најпре учини да се негде неко велико сребрно кандило |
тече у пустињакову пећину.</p> <p>Рајку се за неколико тренутака било смркло пред очима, као да |
ему — и сам није знао к чему.{S} Сва му се Србија чинила као да је баштина његове задруге; свак |
ао знак најближем селу под брдом, да му се пошље један или два поуздана човека.{S} Требали су м |
ето на зло навлачи!“</p> <p>Осети да му се мир и крепост у срце враћају.{S} Али не смеде ни пог |
отле у животу.{S} Учини му се као да му се душа поделила у двоје.{S} Једна половина слушаше кро |
овој гори да покрива!"</p> <p>И онда му се примаче још ближе и — пољуби га у уста!</p> <p>Као д |
рице рекоше: нема ништа од ње!{S} Ја му се молих да је придигне, па ма и богињаву и слепу, само |
турских чизама да их навуче.{S} Она му се сад у свему покораваше као дете, и од часа на час би |
Нађ-Бање!“ промуца стари гроф, и она му се дворана поче да окреће. „Шта то рече Мартин?!“ питаш |
вете цркве зазвони сребрно звоно, па му се јека стопи у милозвучно појање црквено, те му потрес |
јући час на Рајка час на Маргиту, па му се најпосле на овој очи зауставише. „Или ме старе моје |
д оним тамо јабланом.</p> <p>Маргита му се насмеја, али га послуша.</p> <p>— „Рајко,“ поче Марг |
оју молитву и подиже је!{S} А Маруша му се једнако и на глас молила: боље да је и закопа, него |
p>Осмехну се брк Циганину, загрејаше му се очи и заиграше по оним талирима.</p> <p>„А би ли то |
а свим онако на њ наслоњена и чињаше му се да јој се живот баш гаси.{S} Тако му се нешто ражали |
Рајко узбуђен, а по ртењачи просуше му се неки хладни жмарци.{S} А Маргита се сва стресаше од |
дговори наш Краљевић Марко. „Јеси ли му се понудио да му помогнеш?" питаше га отац. „Бог с тобо |
ље.{S} Јест љуља се и повија се, али му се све поче око њега да окреће и несвестица га обузе, и |
„Иди, слатка моја, иди клекни и моли му се нек не да смрти младог овог витеза!“ шапатом <pb n=" |
мало па као да га нестаде.{S} Учини му се да је остао само с њом сам у свеколикој васељени.{S} |
рце узе куцати све бурније.{S} Учини му се чисто да чује како цар виче: „напред, јунаци! напред |
а и не хте очима да верује.{S} Учини му се да се она стена с крстом полагано креће и на својој |
могаше да одвоји очи од ње.{S} Учини му се да тек сад први пут виде како су јој дуге трепавице |
врло тихи шум с ону страну.{S} Учини му се шта више као да неко пипа одонуд врата, као да се не |
што никада дотле у животу.{S} Учини му се као да му се душа поделила у двоје.{S} Једна половин |
Не може бити друкчије!“</p> <p>Учини му се да нешто баш близу њега зашкрипе.{S} Погледа и не хт |
друго.{S} Обема рукама својим обеси му се она о десно раме, и са слободом и поверљивошћу сестр |
ко ново аковче.{S} Па онда враћајући му се пуна усхићења и са пуно поузданости рече: „еј, мој в |
ише Рајку пламенови у образе.{S} Очи му се разгореше топлом ватром.{S} Изгледаше дивно у <pb n= |
е било.{S} Док је жив био дивила сам му се.{S} Сад га љубим.{S} Не могу без њега.{S} Љубим га.{ |
бом осветљену, слику, и осећаше како му се нека растуженост краде у срце.</p> <p>„Еј, Боже благ |
се да јој се живот баш гаси.{S} Тако му се нешто ражали, да с тешким и дубоким уздисајима само |
о да су босиљком засађена.{S} Чинило му се као да кроз растове шуме шумадијске бруји поветарац, |
тлеле неисказаном радошћу.{S} Чинило му се као да је робовао у конаку Мустаф-агином, па се сад |
вика и псовка циганинова.{S} Учинило му се да му је робиња необично дуго на чесми; остави наков |
Али га сад нов ужас обузе.{S} Десило му се нешто што никада дотле у животу.{S} Учини му се као |
о је он пажњу маџарској господи, јер му се чинило да свега тога нигде ван Србије нема..</p> <p> |
а румена; и саме вране и свраке нису му се више чиниле да су тице злослутице, него само као ста |
ога човека чекамо, на њ погледамо, њему се надамо.{S} Знамо да ће доћи, знамо да ће изићи некуд |
, а нашег старца нема!{S} Страх ме њему се некаква велика невоља десила те нам не долази! “</p> |
е, диже се и приђе к Маргити.{S} Пригну се полагано над њеном главом, гледаше је из близа у обр |
му мило и опет некако тешко.{S} Пригну се и пољуби старца у руку: „хвала ти светли господине!{ |
а хоће да стегне сву памет своју, погну се напред и гледаше жудно у далеке ватре на обзорју.</p |
је.</p> <p>Рајко сад трљаше очи, уштину се у мишицу једну, па другу, скиде шубару, прекрсти се, |
нађем, ето је и теби! “</p> <p>Осмехну се брк Циганину, загрејаше му се очи и заиграше по оним |
би могли пролом учинити.{S} Биће да су се на ову плочу навалиле хрпе од градске рушевине!{S} Х |
ира, кад се змајеви туку.{S} Биће да су се у старо доба и овуда тукли.{S} Него ходи да се испне |
ик и удараше песницама о сто, као да су се помамили.{S} Отмар тресну своју столицу на под и иза |
ни те заравњи два велика лава као да су се усред хода и у сред рикања уставила, скаменила и поз |
м рукавицама.{S} Изгледало је као да су се џиновски оклопници, у пуноме ратничком округу, поређ |
на!...{S} Гледах их како јуре као да су се помамили; засукали рукаве до рамена, завалили турбан |
лако било.{S} Свецима и испосницима су се јављале само маште и сеновите варке, па су имали мук |
рану Дунава; а оно тамо иза њих, где су се небо и земља састали, то је — твоја земља Маџарска!“ |
девојачке груди ове младе жене, које су се стидљиво заклањале за издајнички облачак од танке ту |
прскана џиновским капљама крви, које су се, паднув на њу, и саме скристалисале.{S} А овде и онд |
толиких баштина, еј девојко око које су се највећа господа маџарска и највећи наши јунаци купил |
је тешко укратко описати, али у коме су се и осећање достојанства и неизмерна једна туга и опет |
асеоцима, а још мање о бојевима који су се онуда били, и о јунацима који сад већ мирно почиваху |
био глас него музика; музика у којој су се тужни звек од зебње, и радосни трепер од жудње, и шу |
да је то каква стара малвасија којом су се наши стари јунаци и господа појили!" рече Рајко.</p> |
нису се они макли из Сегедина; него су се онај црни патер и она црна кучка договорили, да поде |
свода, које са гвоздених полуга, што су се пружале од једног зида до другог у сва четири правца |
<pb n="9" /> царица Милица.{S} А њих су се двоје много волели.{S} Сад, видиш ли чак на врху на |
има испод ових рушевина!“</p> <p>Још су се били разговарали кад поче да свита и кад стигоше озд |
Каже мени мој Мартин: „лажу, лажу; нису се они макли из Сегедина; него су се онај црни патер и |
ардаш као да је сабљом пресечен.{S} Осу се лупање песницама о сто и усклицавање гостију.{S} Па |
е поносито свога коња од мегдана.{S} Ту се просто стропошта на под; мало не заплака од бруке и |
ица држаше малог Исуса у наручју.{S} Ту се она спусти на колена, а душа јој се вину к девојци, |
и шта говориш и како радиш!“</p> <p>Ту се Рајко мало устави; поћута, али му око усана обиграва |
ба док смо заједно, али се не бој да ћу се заборавити ма у чем.{S} И да ниси госпођа робиња си, |
ог помогне нећу те постидети.{S} Сад ћу се двојином журити да предам госпођу њеном мужу, и трој |
ветогорским испосницима.{S} Разговараху се тако скоро сву ноћ. </p> <pb n="74" /> </div> <div t |
/> да се могло звати одмором.{S} Жураху се да још за видела изађу на један вис, на коме из дале |
.{S} Иза њих друга два златна лава беху се пропела у вис, па предњим шапама држаху један дугуља |
у песницу.</p> <p>„Овде, господо," зачу се јасан, а сада и пун свечаности, глас Маргитин; „овде |
!“ </p> <p>Нико не одговараше.{S} Зачу се само као неко тихо звиждање или као пиштање врбове п |
дговара Циганину на његову вику, а зачу се на вратима од ковачнице весео и гласан поздрав: „саб |
окотрља се с брда једна каменица и зачу се љутита вика и псовка циганинова.{S} Учинило му се да |
сао.{S} Озго испод зидина градских зачу се куцкање чекића о наковањ.</p> <p>„Ево је иде!“ рече |
орапавио од многе вике.</p> <p>„Примичу се скотови!“ промумла опет старац; „вала, Господе Боже |
ну, али се одмах врати.</p> <p>„Примичу се скотови!“ рече он не толико уплашен колико љутит, и |
а учини да види своју суђеницу.{S} Гроф се одвезао у Арад с Мартином, коме је све причао како ј |
дби старчеву руку на десно.</p> <p>Гроф се спотаче, посрну преко своје оборене столице, и паде. |
о га нађох!“ говорах у себи и зарадовах се.{S} Али ето, и сам признајеш, младост је лудост а ђа |
а после да ме метну на коња.{S} Покајах се, али доцкан.{S} И насмејао бих се, али ми не даде зе |
ла Богу! рече тај човек Рајку; „побојах се нећете ни доћи и ево чак узех премишљати да ниси пог |
келу низ Мораву.</p> <p>Њих двоје одмах се прихватише уз једно брдо.{S} Кад изађоше на врх, и п |
н!“ </hi> — „Ко је тај „он“ ?“ — ја бих се ослободила да запитам. „Твој спас!“ одговорила би он |
таше Рајко.</p> <p>— „Јесте.{S} Кад бих се већ морала пробудити, онда бих опет волела да прво ш |
Вала да си ми заискао и половину не бих се смео цењкати.{S} Ето, дај длан у длан!“ рече Рајко и |
боде и завичаја дођем?!"</p> <p>„Не бих се ја смео поуздати у се да се не поуздах у Бога, и ево |
кајах се, али доцкан.{S} И насмејао бих се, али ми не даде зебња шта ће од вас двоје на крај кр |
а Маџарица Рајку, „видео би ти како бих се ја друкчије винула коњу у седло.{S} Али како ћеш с о |
од мене и срећнију од мене!{S} Бар бих се могла понадати да те једнога дана својим зетом зовем |
На моју несрећу дођох к себи и поправих се, а он онда поново побесни.{S} Уз то се био пропио, п |
а претварам као у неку звер.{S} Завадих се с Богом..“</p> <p>„Како јадна да се завадиш с Богом? |
у очи, познадох га, вриснух и пробудих се! “ — „Биће да свака млада жена највише о накиту и сн |
црвеним <pb n="5" /> гајтанима са којих се спуштају многобројни ситни ланци са оцилима, бритвиц |
ше.{S} Ја се спустих на колена, помолих се Богу из дубине душе, да се смилује на вас и рад вас |
е право к мени!....{S} Стадох, скамених се!{S} Шта ћу сад јадна!...{S} Гледах их како јуре као |
е и Рајко, ослушкиваше и старац.{S} Њих се двоје погледаше, а Рајку се промени боја у лицу. „Бо |
{S} Добро си ми дошао, аго!“</p> <p>Њих се двоје насмејаше а Рајко прихвати: „причаћемо ти све |
; дуго би било да вам то причан; уверих се да њега или и нема, или да баш неће да чује моје мол |
аван-сераја под звездама на небу, сетих се што је наш покојни стриц, Бог да му душу прости, нам |
она мирно; „али бадава, не могах; сетих се што ти оно рече да је и грехота и срамота; него му с |
{S} Греби, па копај, па скичи, поплаших се, Бога ми ће раскопати сву урвину!{S} А мене Турци ст |
на мене, и кад сврших молитву, не дигох се са клечања, него узех — звиждати.{S} Звиждах, звижда |
т не обамрех.{S} Кад дођох к себи нађох се у некаквом гвозденом кавезу, па још окована у ланце |
окрет за сунцем!{S} Занесох се, занесох се па већ не знам ни шта свирам.{S} Удари ме једном Бор |
ја, као сунцокрет за сунцем!{S} Занесох се, занесох се па већ не знам ни шта свирам.{S} Удари м |
сило ?!“ Тек неко од господе рече: „дух се јавио, вампир, авет!“ Јао да сте само видели!{S} Дре |
неку и лавеж паса у даљини.{S} Окренух се и имадох шта да видим!{S} Чета Турака на коњма и чит |
ста мало отворио као да пева.{S} Старац се пригнуо мало к младићима па се загледао у лице младо |
а је твоја света воља!“</p> <p>И старац се онда спусти на колена пред један у стени грубо уреза |
ји ће земљу да ослободи!“</p> <p>Старац се раздрагао па узе на широко причати о пророчанствима |
г, па полагано изађе.</p> <p>Млад месец се спушташе к западу.{S} На тамно плавом и високо издиг |
.</p> <p>Тежак им беше растанак.{S} Баш се све троје заплакаше. <pb n="166" /></p> <p>„У теби н |
ног блага! ах да силног блага!{S} Е баш се види да сте царевину имали!“ Отвори један повећи ков |
!{S} Види да сам гејак!“</p> <p>„Смејеш се мојој простоти!" рече јој гласно а сав поцрвене од с |
м!{S} О, Рајко, та ваља да није што ћеш се овуда сам без ње враћати?!...{S} Није то; није то; н |
о као војвода Рајко од Расине, вратићеш се да ослободиш и усрећиш свој народ.{S} И онда... онда |
ана да буду на јави истина.{S} Вратићеш се ти, али само као војвода Рајко од Расине, вратићеш с |
у својој земљи у слави и срећи, сетићеш се да и у овој <pb n="121" /> земљи има људи, који знај |
>„Што говориш као да си дете!{S} Правиш се само, јер ти је мука да признаш!“ рече му Маргита не |
храбра као сваки Маџар витез!{S} Мрштиш се?!{S} Е, добро, храбра сам као какав Србин витез!{S} |
би тек онда мене разумела!"</p> <p>Још се више Ружа препаде сутра дан.{S} Стигао беше извештај |
урно закуца.{S} Он се препаде од самога себе.{S} Трже десну руку своју из деснице Маргитине, ск |
рља.{S} Пред једном, која је стајала за себе и подалеко од других, седео је на земљи Циганин, п |
у седло, привезах је мојим каницама за себе и онда бегај преко границе.{S} Ето је од тога доба |
себе, и крочи неколико корачаја сам за себе у мрак, као да хоће да бега од ње.</p> <p>„Не, Рај |
витештво и ту слободу чистом љубављу за себе да веже!{S} Ах, што немам млађу сестру, лепшу од м |
ке, па је просто као неко маче баци иза себе на под до зида.</p> <p>Врисну Сокица.{S} Манда ско |
подеси како је најбоље.{S} Узе да се на себе самога срди. „Е баш сам неки сметењак! “ рече сам |
к себи и напрезаше се силно да збаци са себе Рајка, и бацакаше се ногама као бесомучан.{S} Али |
воде напио, па кад спусти чутуру поред себе на асуру, рече:</p> <p>„Е да црних калуђера! валах |
чадију посадио би на земљу право испред себе, дохватио гусле, превукао неколико пута, па <pb n= |
ојећи замишљено загледала у бару испред себе, рекао би човек да је ово све једна безгласна и бе |
ну је обема рукама својим, али тихо, од себе, и крочи неколико корачаја сам за себе у мрак, као |
и.{S} Чак су и маџарска господа сама од себе стала да га слушају, а честити Хасан Зулуфлија уст |
тио да сам бира стазу, коњ би га сам од себе однео на место где је остава.{S} Рад бих био да ог |
ко свету дражност.{S} Застиде се сам од себе и збуни се као да је крив што је дрзнуо да види је |
ка Маргита живо, и показа руком лево од себе.</p> <p>Рајко једним кроком дође до њих. „Окована |
ој Рајко изненађен, па је руком тихо од себе одгурну. „Како да закољем човека и пијана и везана |
ђо," поче Рајко; „док си причала ја све себе питах: „кад је ова жена такав јунак, ја какви су ј |
брог старца на Вујну?!...{S} Их, куд је себе Морава! а куд још даље моја Расина!{S} Тамо су нег |
е да значи.{S} Помисли само, видела сам себе као дивно опремљену <pb n="140" /> младу невесту.{ |
а ли је волим ма за трунку?“ питаше сам себе, и онога часа нађе да треба да то што је она тако |
лево и десно удараше <pb n="135" /> око себе, као да се бори с неким невидљивим џином. „Лажеш, |
Погледа по звезданом небу, погледа око себе, погледа у Рајка и онда тихо и разнежено рече:</p> |
би.{S} Гледаше пуно отвореним очима око себе, загледа се подуго у Маргиту, па јој врло тихим гл |
ма узме да сипље благу ватру на све око себе, те све затрепти од радости и од топлоте!"</p> <p> |
ене и седе, прикупив кабаницу добро око себе, загледа се у оне далеке ватре и пусти се у слатке |
Маргита.</p> <p>Узеше да разгледају око себе.{S} У округлој зидини од дворане било је дванаест |
трпезе, могло би да осветли дворану око себе.</p> <p>С једне и с друге стране ове три трпезе по |
дужег ћутања, „зар си се збиља ти сам у себе поуздао да ми помогнеш да до слободе и завичаја до |
тну топлоту, коју је на грудима њеним у себе упио, и која сад са длана руке Рајкове струјаше св |
којима милина, чежња и туга усисаваху у себе погледе његове, и онда полагано наслони свој успла |
ну до куле.{S} Разговараху нешто између себе маџарски и по свој прилици мио им беше онај поглед |
од пећине.{S} Уједа зубма, бије ногама, себи не да прићи.{S} Море имадоше више муке с њоме него |
че, извади један златан цекин, метну га себи на длан и преврташе га то на једну то на другу стр |
ањем.{S} Узе мрдати главом, као да сама себи каже: „не, не, то нећу! то не могу!{S}" Неверовање |
д видим!...настави она више као да сама себи говори; „сад већ све знам...{S} Та није могло друк |
црвеним концем извезеним.{S} Имао је на себи уске чакшире од загасито плаве чохе опточене црним |
вчега по коме је Маргита легла, положив себи под главу гуњче <pb n="124" /> Рајково, и онога на |
чутуру дохвати обема рукама и метну је себи на колено.</p> <p>„Пре четири године бејах свирач |
продрма га за руку.</p> <p>„Јеси ли при себи Рајко ?{S} Шта ти је витеже млади?“ питаше га не с |
ече на прса и док још Циганин не дође к себи од чуда, скиде му с руке оне влажне крпе и напуни |
ок суза речи угуши.</p> <p>Рајко дође к себи.{S} Отвори очи и гледаше у таваницу.{S} Окрете гла |
три пута беше прекрстио, и одмах дође к себи.{S} Сад га гану њен жалостив глас.</p> <pb n="94" |
шта то би.</p> <p>Циганин беше дошао к себи и напрезаше се силно да збаци са себе Рајка, и бац |
</l> </quote> <p>Још једном дође лепо к себи.{S} Гледаше пуно отвореним очима око себе, загледа |
јом док опет не обамрех.{S} Кад дођох к себи нађох се у некаквом гвозденом кавезу, па још окова |
сутлијашем.{S} На моју несрећу дођох к себи и поправих се, а он онда поново побесни.{S} Уз то |
рце ми се окрепи и радосно куца кад сам себи кажем: јесте, хоћу да светао сачувам и њен образ, |
стропошта се на Рајка.{S} Гласно се сам себи насмеја; седе, нагну чутуру, па онда узе да удешав |
војих погледа са ње. „Бадава," рече сам себи, „што јест, јест ; и кад спава лепа је, а шта да к |
и. „Е баш сам неки сметењак! “ рече сам себи.{S} Па онда виде свој убрус; скиде га са зове, сав |
S} Баш је он!“ говораше старац више сам себи; „ он то довикује Јовану кнезу од Богдања!{S} Није |
планинама дочекам?!“ говораше Рајко сам себи. „Ко зна!...{S} А ко зна да л’ ћу икада <pb n="171 |
оне мудрости; узе полагано и више самом себи понављати оне речи: „плот је слаба а дух је јак, “ |
ом слашћу, и као са неким пркосом самом себи рече: „вала ако је само слатко, па баш нека је и г |
па гледајући је збораше више као самом себи: „кћи земље маџарске!.... госпођа!.... робиња!.... |
онај кога одавно меркам, не би ли нашао себи једнога дана смену на овоме месту.{S} Него, док не |
јући руком на младог коњаника, допустио себи да каже само једну реч: „бињеџија!“</p> <p>А и у м |
<p>„ То знам! “</p> <p>— „Знаш ли то по себи?!“</p> <p>„Баш по себи!“</p> <p>„Е, онда нема ништ |
— „Знаш ли то по себи?!“</p> <p>„Баш по себи!“</p> <p>„Е, онда нема ништа!...{S} Све бадава!“ р |
{S} Рајко, као да је чуо шта она сама у себи говори, рече: „ама и ја се питам, је ли ово сан, и |
епоте, мирноће и нежности, и имала је у себи нешто што је растуживало.</p> <p>„Ко је ово?{S} Ка |
то су ми нека господа !“ говораше сам у себи; „и то ми је неки духовник!{S} Лист од њихове горе |
аде и невоље разбудити!“ говораше сам у себи.</p> <p>И не могаше да одвоји очи од ње.{S} Учини |
да ће тако да се сврши!“ говораше сам у себи.</p> <p>Отиде полагано преко пространог дворишта о |
вити стас дише. „Вала,“ говораше сам у себи, „ни дивна ћерка од Божуна Бана а Јанкова госпођа |
.</p> <p>„Некада су,“ говораше он сам у себи; „некада су место ове труле дрвене цеви, цеви од с |
поплаши!{S}" Тако говораше Рајко сам у себи, а кад се врати у ходник к Маргити рече јој: „нема |
аопако?!“ мишљаше <pb n="58" /> Рајко у себи, па се врати к Циганиновој чатрљи.</p> <p>Кад уђе |
чисто и јако. „Ево га нађох!“ говорах у себи и зарадовах се.{S} Али ето, и сам признајеш, младо |
о или да те отму ил’ откупе, ја рекох у себи: „може им се! немају они <pb n="126" /> ни Краљеви |
д са њеног осмехом озареног лица а саму себи говораше: „смеје се мојој неумешности.{S} Има жена |
а га запита: хоћеш ли да узмеш ову жену себи за друга кроз живот ?{S} А он, на моју препаст, гл |
з њих светао отворен поглед, истина, не сева претњом, али као да гласно казује: <hi>„не бојим с |
у?!...{S} Ах!“ јекну Маргита и онда оно севање од узбуђености око лепо срезаних усана прсну у д |
е од бисера и драгог камења, што својим севањем само још више изношаше на видик топлоту њеног л |
де своје за неколико тренутака, очи јој севаше као у тигрице која се спрема да скочи, али се са |
но би с тобом јутрос у пећини, кад муња севну и гром пуче?...{S} Тобож не смеш ни да се сетиш.. |
уста!</p> <p>Као да је из Маргите муња севнула, и као да је гром поред њега пукао, тако Рајко |
ре, а зором, рече ми Ружа, кренуће се у Сегедин на венчање!“</p> <p>— „То је истина! “ рече Мар |
ече јој Мартин; „Мишко већ јури путем у Сегедин.{S} Ја ћу сад да отпашем младога витеза и да му |
три дана весеље је, а сутра ће зором у Сегедин да се тамо венчају.{S} О, слатка моја госпођо, |
и одмах овог часа твога Мишка на коњу у Сегедин, <pb n="210" /> нека доведе два најбоља лекара. |
га овде, госпођо!"</p> <p>Пошљи одмах у Сегедин нека се тамо у српскоме крају потражи.{S} Не жа |
добра два сахата на колима, па да се из Сегедина стигне у двор грофа од Нађ-Бање.{S} Управо и н |
путовао.</p> <p>А Мишко његов донесе из Сегедина у два разбијена стара лонца два пуна и лепа бо |
ртин: „лажу, лажу; нису се они макли из Сегедина; него су се онај црни патер и она црна кучка д |
чи.</p> <p>Стигоше мало после лекари из Сегедина и нађоше да је у Рајка срце престало да куца.{ |
од Мартина, да је најмио лађу и да је у Сегедину све готово.{S} Маргита нареди да с њоме пође Р |
кеса са пет стотина талира.{S} Најми у Сегедину лађу, која ће Тисом па Дунавом да носи мене и |
p> <p>„Пре четири године бејах свирач у Сегедину у Маџарској, у дружини чувенога мајстора Борчи |
Једнога дана рече нам Борчија: „хајде, седајте у кола, да се возимо у дворац Нађ-Бању; жени се |
дине и из рушевина?“ питаше она старца, седајући поред њега,</p> <p>— „Ене сад, зар си и то вид |
Што си тако заћутао?" питаше га Маргита седајући на сено у кола.</p> <p>— „Не знам ти ни сам ка |
бручи, а по средини остало само сељачко седало — растов пањ!“ рече Рајко, замишљен ставши измеђ |
милости твоје !{S} Ево ти се заветујем: седам година живећу о хлебу и води, ићи ћу босонога од |
Заветовао сам се,“ прихватих ја, „да за седам година не силазим ни у коју варош.{S} Мојом ногом |
скрињицу и избројаше у њој седамдесет и седам златних прстенова, у свакоме по један алем драги |
} Хајдмо даље!“</p> <p>Једва су учинили седам или осам корачаја, па наиђоше на друга гвоздена в |
ворише другу скрињицу и избројаше у њој седамдесет и седам златних прстенова, у свакоме по једа |
д ње и склони иза леве певнице.{S} Како седаше у један сто, погледи му падоше на једна узана вр |
едео је у високој наслоњачи стари гроф, седе браде и седе косе, округла, мрка и зажарена лица, |
а Рајка.{S} Гласно се сам себи насмеја; седе, нагну чутуру, па онда узе да удешава ћемане.{S} У |
говораше Маргита грцајући без суза.{S} Седе поред њега, па се тужна загледа у његово бледо лиц |
ојим јасним а уздрктаним гласом, и онда седе на стену, покри лице рукама и узе гласно јецати, г |
ад је стигла поноћ, баба расплете своје седе косе, скине се са свим гола и узме чарати у ватру |
окој наслоњачи стари гроф, седе браде и седе косе, округла, мрка и зажарена лица, одевен у бога |
црвеном кабаницом, изађе на врх стене и седе, прикупив кабаницу добро око себе, загледа се у он |
да се на зовином грању суши.{S} Он сам седе на један камен према чесми и пусти се у мисли.{S} |
поширок бео камен, на који Маргита већ седе.</p> <p>„Ово је гроб једног надзорника имања, који |
и онај тајни глас у њему умуче.</p> <p>Седе опет поред ње и гледаше је.{S} Она поче нешто спор |
е хтеде се одвајати од Рајка никако.{S} Седела би поред њега с главом наслоњеном на руку у тешк |
тридесет година.{S} Мало подаље од њега седела је на земљи, а наслонив <pb n="11" /> се леђима |
љиво.{S} На доњој степеници од престола седела су два младића, господски обучена у доламе, на к |
ту њеног лица.{S} Лево од старога грофа седела је у трећој наслоњачи жена већ у годинама, црне |
.{S} Маргита скочи са клупе на којој је седела, и притисну обе руке на своје слепе очи.</p> <p> |
рљени у гомилице певаху, а већина их је седела уз дрвене столове око остатака од печених јагања |
повелика једна шајка.{S} Пред крманошем седела је једна млада жена у црни тешки плашт завијена |
киња, и ако је пред Циганиновом чатрљом седела, и по турски у жутим шалварама и црвеном јелеку |
камењем искићеном.{S} Поред њега десно седела је, у онако исто високој и богато искићеној насл |
сама спавала у пећини, а старац и Рајко седели су горе на градском зиду поред ватре.</p> <p>„Ти |
гибао под сваковрсним јестивом и пићем, седело је бар двадесет и четири госта.{S} Ваздух беше т |
ским носом, дугом брадом и дугом косом, седео је на престолу, наслонив обе руке на велики и шир |
е стајала за себе и подалеко од других, седео је на земљи Циганин, па ковао клинце за потковице |
и гусле у руке дохватио.{S} Једног дана седео је уз колено свога седог оца и уз гусле казивао м |
4" /> Рајково, и онога на коме је Рајко седео, водио је пут од једних од оних гвоздених вратоца |
b n="202" /></p> <p>Горе у самом зачељу седео је у високој наслоњачи стари гроф, седе браде и с |
о по једна владичанска штака, понека од седефа а понека од сребра.{S} У зачељу ових сребрних пр |
и мој мали пињал; оштар је као гуја.{S} Седи тамо у дно пећине, па кад видиш да Турци преко мен |
спавам, хоћу само кости да одморим.{S} Седи ту спроћу мене на том ковчегу преко пута па ми при |
вен својим малим гуњцем и да поред њега седи Маргита.{S} Оклопила руке на своја колена, па га ч |
и путем одмицати; него да је зовнемо да седи с нама на миру док твоји људи не дођу,“ рече Рајко |
мим некадашњим градом, и да поред ватре седи један старац са дугом белом брадом, у црној ризи д |
вораше му. „Овде смо као у гробу и смрт седи негде у једном од ових столова!{S} Не пита се сад |
ћеш с оваким чизмама! “ па погледаше са седла то на једну то на другу црвену чизму и намешташе |
чини што ужи свитак и кад га привеза за седло Рајко рече Маргити: <pb n="63" /></p> <p>„Хајде с |
ао!“</p> <p>Рајко разгледа најпре је ли седло притврђено како треба, опипа сваки кајиш својом р |
но.</p> <p>Рајко је међу тим био скинуо седло и узду са ластавице, протро је мало рукама својим |
3" /></p> <p>„Хајде сад, у име божје, у седло.“</p> <p>И поможе јој да се намести.</p> <p>»Да м |
и како бих се ја друкчије винула коњу у седло.{S} Али како ћеш с оваким чизмама! “ па погледаше |
пако, понесох је до мога коња, скочих у седло, привезах је мојим каницама за себе и онда бегај |
утегнута, онако као заливена у турском седлу, како, подигнув једну руку у висину, погнув се ма |
да погледа да ли млада Маџарица није у седлу заспала, и увек би видео њена два велика ока како |
је са свим обично.</p> <p>Она сеђаше у седлу као да се скаменила, па га гледаше непомично очим |
олим, молим Румели-Беглер-беговицу нека седне поред барона Отмара — гле, мало не рекох Османа!{ |
са тихим уздахом рече: „баш да ми је да седнем... ноге ми клецају!“</p> <p>„Ево лези на ову пос |
се узму да часте и проводе !{S} Него да седнемо мало на ову плочу!“ рече Маргита.</p> <pb n="18 |
у за велике какве светиње.{S} Хајдмо да седнемо на који од оних ковчега горе, па да се мало при |
S} Једног дана седео је уз колено свога седог оца и уз гусле казивао му, како ће да пропадне го |
е све причао како је било.{S} Отишао је седој Влахињи у млади петак, кад се смркло.{S} Баба је |
нечем што је са свим обично.</p> <p>Она сеђаше у седлу као да се скаменила, па га гледаше непом |
ује.</p> <p>Подиже се са камена на коме сеђаше, пође два три корака низ косу, устави се и опет |
ћилиму, на коме стари посланик незгодно сеђаше, леже поређани у два реда десет немачких талира |
вде твоја српска мајка, ни твоја српска сеја да те оките, ево ти један стручак од баба Станије, |
ала с њиме!“ викну бег љутито, па махну сејменима да ме воде.{S} Јаукнуше моји сељаци, па брже |
љевима; али нема трага ни од крви ни од секире! “</p> <p>„Бог с тобом, госпођо!{S} Кад смо ми с |
зембилу има.{S} Маргита је сваку јабуку секла својом руком у кришке и не би загризла своју криш |
а ми дода плашт свој! “ „И веруј, би се секли!{S} Али су њихови и плаштеви и њихови мачеви, па |
свој мекани плашт?{S} Та мачевима би се секли, ко ће само пре да ми дода плашт свој! “ „И веруј |
да је то можда пањ на коме сте ви Срби секли главе вашим краљевима; али нема трага ни од крви |
<p>„Бог с тобом, госпођо!{S} Кад смо ми секли главе нашим краљевима?" питаше Рајко гласом који |
ијероними, који је пратио посаобину као секретар, преводио је његово казивање маџарској господи |
ојводи Сибињанин Јанку и јунаку Бановић Секули!{S} И ја знам по неку....{S} Хоћеш да ти кажем ј |
ни, на сну праћена још једном женом.{S} Села би поред мене па би ме тако нежно и мило гледала, |
што тако лупњавом будише мир успаваног села. </p> <p>Маргити се поче да стеже лед око срца, ка |
већу о хлебу и води, ићи ћу босонога од села до села, да свету проповедам: како је страшна твој |
>Шајку скрену к српској обали далеко од села, а под неке врбе, где неки људи чекаху.{S} То је б |
шешир и по гдекоја женска марама.{S} Из села и у даљини чуо се топот од коња и звркат од многих |
оких јабланова? е, то ти је пут који из села у двор води, а сам двор одавде не видимо, јер га з |
кад поче да свита и кад стигоше оздо из села два сељака с хлебом и вином.</p> <p>Тежак им беше |
ећ ударио белеге које ће сељаци оздо из села видети и разумети.{S} Кроз сат или два доћи ће дво |
лебу и води, ићи ћу босонога од села до села, да свету проповедам: како је страшна твоја немило |
едаш!"</p> <p>Маргита, која је мало час села на земљу, диже се сад у висину.{S} Приђе к Рајку, |
иваше о планинским ланцима, о висовима, селима и засеоцима, а још мање о бојевима који су се он |
смеја.</p> <p>„А што вам је вечерас све село пусто?!“ <pb n="187" /></p> <p>— „Како пусто?{S} З |
нареди да српски сељаци пођу у најближе село, где има српски поп, да га доведу да очита молитву |
гомила кућерака трском покривених то је село; а видиш онај ред високих јабланова? е, то ти је п |
"> <head>16</head> <p>Сунце је већ било село, кад су њих двоје стигли на врх једнога Дунаву нај |
д пола сахата.</p> <p>Сунце је већ било село кад се на оној умци под јаблановима зауставише про |
“ И онда сељак, све подскакујући, оде у село да нађе, ако може, своју кућу.</p> <p>„Рекао бих д |
ме је !“ <pb n="186" /></p> <p>Уиђоше у село.{S} Коњи касаху ржући, а кола звекетаху и зврктаху |
у двор, и онда, онда би могла да кажеш село пусто!{S} Него журите се, журите се, док не попију |
а ко је невера; и онда сваки пође своме селу и своме дому весео и поносан, као да се љубио лице |
аше лаганим и опет несигурним кораком к селу.{S} Маргита устави кола и викну сељака.</p> <p>„Мо |
је стари пустиник давао знак најближем селу под брдом, да му се пошље један или два поуздана ч |
теже лед око срца, кад опази да нигде у селу нема свеће или ватре у кући, ни жива човека на ули |
ице.</p> <p>„О Мартине, зар нема нико у селу ко је вичан ранама ?{S} Има ли какав стар човек ил |
м; али да је весеље, весеље је!“ И онда сељак, све подскакујући, оде у село да нађе, ако може, |
Је ли жив?{S} Како да није жив!“ па се сељак гласно насмеје и испод трепавица погледаше поноси |
журите се, док не попију све!“ говораше сељак и посрташе мало на лево па на десно.{S} Очевидно |
вору? — Како да није у двору!“ одговори сељак, па се опет насмеја.</p> <p>„А што вам је вечерас |
е да скренемо у лево!“ викаше опет онај сељак којега глас сад већ беше орапавио од многе вике.< |
је дали били !{S} Али како ћу ја, један сељак, да дижем и теби за поњаву додајем плашт, који је |
} А и како ћу?{S} Ти видиш да сам прост сељак!“</p> <p>„А разумеш ли оно што се каже: младост ј |
да свита и кад стигоше оздо из села два сељака с хлебом и вином.</p> <p>Тежак им беше растанак. |
ке у алеју од јабланова, опазише једног сељака који, у некакве дубоке мисли занесен, корачаше л |
азговетно зачу вика једног громогласног сељака: „ој, хој,хој, Јоване... море Јоване... ој, чује |
штво пустиника и на млеко што га они од сељака добивају.{S} Он лежи обично у једној одаји од по |
етом саборне цркве, него је то сабор од сељака искупљених око једног грма!{S} И његова највећа |
к селу.{S} Маргита устави кола и викну сељака.</p> <p>„Молим те, брацо, је ли жив гроф од Нађ- |
гомиле веселих и више или мање пијаних сељака.{S} Успеше се уз камените степенице.{S} Уђоше у |
о запремљено гомилама и младих и старих сељака и сељанака, од којих једни играху уз циганска ће |
успео да за велике новце најми неколике сељаке да, ником ништа не казујући, помогну изнети ковч |
те силом на рукама!{S}" И лепо натераше сељаке да ме низ брдо понесу, па после да ме метну на к |
ено гомилама и младих и старих сељака и сељанака, од којих једни играху уз циганска ћеманета, д |
а тек да <pb n="226" /> се крену, да их сељани не би опазили да кроз њиве и поља носе мртваца.{ |
{S} Скелеџија и његови људи даваху абер сељанима у околини, да им је нека велика невоља.</p> <p |
!“ викаху, па сви јуриш к шталама.{S} А сељаци се усплахирише и запиташе: „ама шта је то ?{S} Ш |
е им; „ја сам већ ударио белеге које ће сељаци оздо из села видети и разумети.{S} Кроз сат или |
т!“ Јао да сте само видели!{S} Дрекнуше сељаци: „беште, ето вампира, ето авети!“ па онда све је |
сејменима да ме воде.{S} Јаукнуше моји сељаци, па брже боље повадише <pb n="156" /> пешкире, о |
и, право к мени.{S} Кад га Турци и моји сељаци угледаше, а они куд који, бегај и не обзири се ! |
="157" /> овде над пећином!“ Добри моји сељаци помолише опет сребрне грошеве и Турци присташе.{ |
би се још лепо свршило, али ето их моји сељаци да ме одбране и измоле. „Немој нам га, беже, ама |
и доста дубок, Маргита нареди да српски сељаци пођу у најближе село, где има српски поп, да га |
јер их овуда нема.{S} Чудо ми је да ми сељаци ништа не јавише!“ говораше старац и сам беше оче |
р док га не претегне!“ Узеше моји јадни сељаци помаљати и по који дукат, те га додавати на оне |
и јеси Бог, творјај чудеса!“ Моји добри сељаци донели ово вино да ме поткрепе, да их у смрти не |
" /> <p>Сиђоше ка скели.{S} Једно младо сељаче чуваше је.</p> <pb n="67" /> <p>„Камо скелеџија? |
да одмах дође да нас превезе! “</p> <p>Сељаче није никада видело толико благо у својој руци.{S |
мена спуштаху пошироки рукави од дебела сељачка платна, који се уз доручне зглавке припијаху до |
кола, у која беху запрегнута три обична сељачка коња.{S} Са кола скочи доле Рајко, дохвати најп |
ти је просто !“ Смилова се бег на сузе сељачке, згрну оне дукате и оне слепачке грошеве, и зап |
зи, разбацане клупе; овде и онде понеки сељачки шешир и по гдекоја женска марама.{S} Из села и |
прсну обручи, а по средини остало само сељачко седало — растов пањ!“ рече Рајко, замишљен став |
цу старих ораја и лешника и другу једну сељачку шареницу пуну јабука.{S} Изнесе некакве мале и |
у висину према кули, као да су угледали сен царице Милице, па је усклицима витешки поздрављају. |
ола скочи доле Рајко, дохвати најпре из сена своју дугу пушку, па онда хтеде прихватити Маргиту |
наче, од мене је сад већ одбегла и сама сенка од надежде!"</p> <p>— „Немој тако!{S} Бог је доба |
китњаст тај сан, опет је он само уморна сенка, која је на твоје успаване трепавице пала од оног |
засенуше као да је на њих пала од некуд сенка тешког неког облака.</p> <p>— „Е, моја госпођо!{S |
на на тешком месту сам, не са маштама и сенкама, него са живом женом, и младом и красном.{S} Не |
а погледа ни у мерџан; а још мање у оне сенке у које се мерџан губио.{S} Гледаше постојано у ли |
и свечану лепоту густе витице црне косе сенком својом само размекшавале, те још лепшом чиниле, |
свога мужа!“</p> <p>Праћена Рајком, као сенком својом, она корачаше господствено право к зачељу |
заћутао?" питаше га Маргита седајући на сено у кола.</p> <p>— „Не знам ти ни сам казати!{S} Вел |
испосницима су се јављале само маште и сеновите варке, па су имали муке да не поклизну; а ти с |
валинама двора Лазарева.{S} Барон Арпад Сент-Кираљи од Галамбоша, праћен неколиким синовима нај |
} Те сам речи од њих научио у битци код Сенте.{S} Синко, напред! напред! напред!“ </p> <p>Рајка |
p>Маргита отиде у пећину те по мирисном сену, што у једном куту беше положено, разастре црвени |
фица.</p> <pb n="50" /> <p>Кад кошеви и сењаци око двора букнуше у пламен и кад ми вичући „Алах |
злазу из главне, и управо једине, улице сеоске у алеју од јабланова, опазише једног сељака који |
по корак напред.{S} Кад већ измакоше из сеоских атара, онда се носачи почешће и подуже одмараху |
!{S} Ваља господа да се врате у караван-серај на одмор! “ </p> <p>— „Имао бих ја овде вама пуно |
его хајде напред, показуј пут у караван-серај!“ рече му патер.</p> <p>— „Добро, кад тако запове |
оде и стадох у оном забрану иза караван-сераја под звездама на небу, сетих се што је наш покојн |
но преко пространог дворишта од караван-сераја и кроз разграђену ограду од врљика уђе у један в |
Хијеронимијем у најбољој одаји караван-сераја.{S} Мало час па изађе патер из одаје у ходник и |
8920_C1.3"> <head>3</head> <p>У караван-серају је те вечери владало прилично узбуђење међу маџа |
вде опрости!{S} Дај да се... као брат и сестра... пољубимо!“</p> <p>Она се хитро диже, повуче г |
оју.</p> <p>„Да делимо право као брат и сестра!" говораше му. „Овде смо као у гробу и смрт седи |
дна! је л’ ти она род какав?{S} Није ти сестра, није ти посестрима; какав су ти род њена младос |
руну, која ме је очувала, волим и своје сестре од стричева, Павлију и Анђелију...“</p> <p>„Што |
него само као старије у црнину завијене сестре плавосивих дивљих голубица, што падаху преда њ н |
есно раме, и са слободом и поверљивошћу сестринском према брату своме, наслони своју главу на њ |
за себе да веже!{S} Ах, што немам млађу сестру, лепшу од мене и срећнију од мене!{S} Бар бих се |
д гледам Голубана како силази низ кулу, сетан невесео, тешко му је што не може да послуша свога |
ига обузимље!“ прихвати Рајко исто тако сетан и озбиљан; „није вајде, ваља да гледамо шта ћемо. |
сти; а кад будеш у срећи и у господству сети се на ово !“</p> <p>— „Та само да стигнемо у Маџар |
те код њега у двору на мору, где кад се сетите њега, старца, ви се грохотом насмејете.{S} Па он |
д будеш у својој земљи у слави и срећи, сетићеш се да и у овој <pb n="121" /> земљи има људи, к |
за караван-сераја под звездама на небу, сетих се што је наш покојни стриц, Бог да му душу прост |
рече она мирно; „али бадава, не могах; сетих се што ти оно рече да је и грехота и срамота; нег |
е јој: „а знаш ко ће то бити?{S} Сад се сетих да сам слушао да овде негде у рудничким планинама |
гром пуче?...{S} Тобож не смеш ни да се сетиш... и ти си ми неки јунак !...{S} Ниси никада млад |
чувају!{S} А кад се мене у срећи својој сетиш, помоли се својим чистим срцем Богу, да буде мило |
е Маргита; па онда настави пуна збиље и сетности „био је дан кад се од старца растависмо; и бил |
ати <pb n="183" /> једно једино — да се сећам тебе и твоје доброте!{S} Ти ћеш ме, знам, брзо за |
ајко мирно.</p> <p>„Јесте, сад се добро сећам!“ прихвати она.' „Видела сам те кад си застао иза |
понешто са овога света, чега тамо да се сећамо, ја ћу изабрати <pb n="183" /> једно једино — да |
енутак <pb n="13" /> преврташе по своме сећању. „Гроф Аладар од Нађ-Бање биће сад да је мојих г |
ги други наш јунак, и право је да га се сећате! “</p> <p>„Е, мој Рајко, много се што пева чему |
мрети у теби, а некмо ли живети !...{S} Сећаш ли се, госпођо, како је лепо на Космају ?!....{S} |
е цар-Лазарове, беле цркве Раванице.{S} Сећаш ли се! казивао сам вам о њој кад јутрос близу ње |
оје он пред Сараценима сараценске главе сећи пушта, ако строгој анализи данашњи инцидент подврг |
, скидај се до појаса!“</p> <p>„Уби ме, сеци ме, пеци ме! пред тим крштеним човеком нећу ти пои |
о послушаћу те, кад велиш.{S} Хајдмо да сечемо стену.{S} Друго нам сад и нема!“ </p> </div> <di |
n="136" /> она и лепа и мила!{S} Каква си несмелица нећеш никад ништа ни знати...{S} Хајде, до |
идим те много млада за тешки посао кога си се латио; али осећам, ето сад овде у овоме часу, на |
се од тебе растати ваља.{S} Бога ми, да си ми по сто пута род, не би ми милије било што сам пор |
.</p> <p>„Могао си леп новац добити, да си је њеном господару на откупе понудио ! рече Рајко.</ |
сам у две прилике долазила на мисао, да си ти некада ја ли цара ја л’ царицу, у двору царевом д |
не знаш каква је то гадна звер !{S} Да си ти патио хиљадити део онога што сам ја овде препатил |
какав ти аманет желим да предам.{S} Да си ми по сто пута рођени син, веће ти добро не бих мога |
да га тим јуначким именом зове!“ Ја да си видела оне бруке и онога јада!{S} Моли се јадан Марк |
ђеш, мени четвртина ! “</p> <p>„Вала да си ми заискао и половину не бих се смео цењкати.{S} Ето |
Рајко.</p> <p>— „Еј, болан Рајко! па да си га убио прво бих ја сада висио на грани, а ви би дво |
поздрављају.</p> <p>„Е, господа веле да си им се доста напричао, и да си ето баш лепо завршио.{ |
а веле да си им се доста напричао, и да си ето баш лепо завршио.{S} Сад немој то да уквариш, не |
16" /> противу тебе.{S} Веровала сам да си силан, изгубила сам била веру да си милостив.{S} Зна |
д овом првом зраком сунчаном, осећам да си витез.{S} Стављам ево сву своју веру на твој српски |
дај се!{S} Више ме боли што те видим да си се препала него ова рана.{S} Не бој се!...{S} Неће н |
гледам...{S} Знаш како ми је?... као да си ме увела у неку цркву! “</p> <p>Врати се Мартин носе |
Него није први пут да ти говориш као да си видовита.{S} Овде је око нас по земљи пуно пљоскица |
Анђелију...“</p> <p>„Што говориш као да си дете!{S} Правиш се само, јер ти је мука да признаш!“ |
овораше старац Рајку; „све бих рекао да си ти онај кога одавно меркам, не би ли нашао себи једн |
азао и за што ми треба, кад бих знао да си <pb n="42" /> човек.{S} Је ли вера, да ником казати |
а полуга држи!{S} Тешко би нама било да си и њу одвалио!“ рече Маргита па се сва као стресаше. |
Ти ми нудиш твоје мало гуњче; за што да си ти већи <pb n="123" /> витез од њих ?!{S} Мислиш да |
да си силан, изгубила сам била веру да си милостив.{S} Знала сам само за немилост твоју.{S} Љу |
оја постеља... слободно лези... знаш да си ми као брат, а овако рањен и више си ми!“ говораше М |
знала сам шта ми је дужност.{S} И онда си пустио да ме аждаја агарјанска у своју чељуст дохват |
о, спуштајући Маргиту на тај плат, нека си бар између златних лавова и сребрних орлова, између |
оно о чему хтедох да те питам.{S} Била си госпођа.... опрости, Бога ми си госпођа и сад, и ако |
а, грофица од Нађ-Бање!“</p> <p>— „Била си то некад.{S} А шта си сад?“</p> <p>„Маргита, грофица |
кажем!{S} То је наш цар Душан!{S} Чула си за српскога цара Душана!“ <pb n="115" /></p> <p>— „Б |
оспођа робиња си, и да ниси робиња жена си, жудиш за завичајем и за слободом својом.{S} Вала тр |
и ма у чем.{S} И да ниси госпођа робиња си, и да ниси робиња жена си, жудиш за завичајем и за с |
певаш!{S} Знаш, ниси хтела ни онда, па си морала!{S} Хајде, одмах, брзо, скидај се до појаса!“ |
и за слободом својом.{S} Вала три пута си ми света!{S} Не бој се, госпођо; не сумњај се; уздај |
балчак од сабље, сабље посвећује, — шта си ти тако тешко Богу згрешила да те пси као јареб гоне |
!“</p> <p>— „Била си то некад.{S} А шта си сад?“</p> <p>„Маргита, грофица од Нађ-Бање!“ одговар |
погледа је чисто са сажаљењем. „Па шта си ти то онда чула?!...{S} А питаш ме откуда га ја знан |
ој оштро: „ха, бре, Маџарице, казуј шта си ти?!“</p> <p>Она окрете главу према њима па рече са |
у, па срдито дрекну :</p> <p>„Казуј шта си сада, кујо маџарска?!“ <pb n="46" /></p> <p>Чекић уд |
ца два пуна и лепа бокора босиљка. „Шта си платио за њих?“ упита га Маргита. „Нисам ништа!“ реч |
кнем просто да цркнем!“</p> <p>— „Какав си болан ти то Мусломанин ?! “ питаше га Рајко као прек |
од Нађ-Бање, кћери земље маџарске, кад си се ти још смрти бојала?{S} Зар је ниси толико пута п |
ојих.{S} Ранио си ме првом стрелом, кад си ми младој младу и нежну матер отргао, а мене хладној |
дао.{S} Ранио си ме другом стрелом, кад си мој први девојачки занос, чист пламен невине једне љ |
его они теби!{S} Узми паре, брајко, кад си тако лепе среће! “</p> <p>— „Не дао Бог, да ја њима |
сти, нама момчадији свагда говорио: кад си у неприлици па не знаш на коју ћеш страну, запитај с |
вратиш. <pb n="163" /></p> <p>А сад кад си већ и онако понешто видео, да ти тек понешто кажем.{ |
ћам!“ прихвати она.' „Видела сам те кад си застао иза свите; стојао си сам мало по више ове чес |
е! “</p> <pb n="176" /> <p>„Е, само кад си задовољна мојом службом!“ рече Рајко пун задовољства |
ти то боље по вољи?“</p> <p>— „Само кад си се разведрила, па не мари, нека је како год хоћеш.{S |
} То је он и нико други!“</p> <p>— „Кад си ти видео цара Душана, те да га можеш одмах да познаш |
чардаш. „Него, како ћеш и да знаш, млад си!{S} И после то се само у конаку Бекри-Бекира може да |
оштеног једног Србина!{S} Али нећеш куд си наумио! “ </p> <p>Чело му беше орожено крупним зноје |
ма бленеш у моју младу!{S} Мартине, где си ти Мартине ? “ Дође Мартин, надзорник од имања. „Дај |
..{S} Хеј ти, гарава моја голубице, где си?{S} Дед’ овамо, право и само право! ко је лепши, ја |
озиваше га Маргита шапутом; „Рајко, где си?{S} Дај ми руку твоју.{S} Страх ме је!{S} Ово је кан |
{S} Хтела сам те већ једном питати: где си ти учио школу витештва?!“</p> </div> <div type="chap |
љесну рукама, а срце јој се следи. „Где си рањен, јадни мој Рајко?!“</p> <p>„Па немој се тако п |
у у овој гробници!" цикну Маргита; „где си?!...{S} Шта, ти би ?!...{S} О, дај ми да чујем глас |
да си ми као брат, а овако рањен и више си ми!“ говораше Маргита нежно. <pb n="211" /></p> <p>— |
екрсти неколико пута; „о, Господе, који си и милостив и свесилан, смилуј се на ову децу!{S} Сми |
питати ? “</p> <p>„Ако нећу теби, који си божји угодник и без онога што си мени и овој страниц |
е лажа а Бог је истина!....{S} А што ли си тако ружно уснила?“ питаше Рајко с неком детињском р |
лине, „бадава, говори ти што хоћеш, али си ти Рајко човек, који има око за оно што је лепо и го |
же: нема од тога ништа мој брајко; мали си ти за такво јунаштво!</p> <p>Па онда као да јој од ј |
S} Била си госпођа.... опрости, Бога ми си госпођа и сад, и ако се мучиш као робињица!{S} Молим |
ерно псето, мој верни стари Кондоре! ти си први да познаш твоју госпођу!“</p> <p>У том изашла б |
пригну да потапка Маргитину руку. „ Ти си спасла мога смука, смук мене, ја вас, а Бог све нас. |
немилост твоју.{S} Љубила сам те, а ти си ме гонио.{S} Осмех моје невиности удавио си у потоку |
им да нећу доживети његов долазак, а ти си млађи, па по божјој милости и можеш га дочекати !“</ |
, па су имали муке да не поклизну; а ти си био пет дана на тешком месту сам, не са маштама и се |
S} Тобож не смеш ни да се сетиш... и ти си ми неки јунак !...{S} Ниси никада младу жену у уста |
дужем ћутању рећи ће Рајко!</p> <p>„Ти си госпођо уморна.{S} Али се све мислим ови ће сребрни |
а градском зиду поред ватре.</p> <p>„Ти си ми се, синко, много омилио,“ говораше старац Рајку; |
" /></p> <p>„Госпођо," поче Рајко; „док си причала ја све себе питах: „кад је ова жена такав ју |
Боже, о Боже! <pb n="190" /></p> <p>Сам си је ти довео да име свога мужа од бруке спасе!“ И онд |
кије нема у свем Алаџа-Хисару!{S} У ком си је манастиру наточио, вере ти?“ </p> <p>„Вере ми мој |
дође.</p> <p>„ Ако ти је празна, могао си је оставити у хану!{S} Празна чутура — ето баксуз !{ |
нуди чутуру своме ортаку.</p> <p>„Могао си леп новац добити, да си је њеном господару на откупе |
не:</p> <p>„Што је право, право!{S} Дао си ми ватре ватром од ракије; треба да ти вратим ватру |
у тебе уздала и тебе љубила.{S} Предао си младост моју старцу једном.{S} Нисам ни на то роптал |
сам те кад си застао иза свите; стојао си сам мало по више ове чесме; и окренуо си се био и гл |
с мене месо усијаним клештима.{S} Пекао си ме пред Халил-бегом па сам зажмурила; али ноћас да у |
енуо си се био и гледао к мени.{S} Имао си дугу пушку о рамену... <pb n="39" /> А, сад видим!.. |
овека, коме се десила неприлика, прошао си а ниси ни малим прстом мрднуо да му помогнеш.{S} Што |
е Марка на среду те пред свима: „прошао си данас поред човека, коме се десила неприлика, прошао |
" прихвати Рајко живо.</p> <p>— „Слушао си, ваља да, да хајдук изгуби и срећу, и мегдан, па и ж |
чује!{S} Ако сам те задужио ма чим, ево си ми богато платила и преплатила твојом господском бес |
стадох чизмом на прса и рекох му: „ево си погана звери у мојој руци! могла бих ти грло овим но |
никада младу жену у уста пољубио, него си дочекао да прво млада жена тебе у уста пољуби...{S} |
раше му Маргита озбиљно и свечано; „био си нам свагда веран слуга.{S} Тако ти свега што ти је м |
е гонио.{S} Осмех моје невиности удавио си у потоку горких суза мојих.{S} Ранио си ме првом стр |
хладној туђинској нези предао.{S} Ранио си ме другом стрелом, кад си мој први девојачки занос, |
си у потоку горких суза мојих.{S} Ранио си ме првом стрелом, кад си ми младој младу и нежну мат |
је главе; „казуј где су?“ веле: „сакрио си их овде негде у овим урвинама!“ „Видите да овде нису |
изјадала сам јој се, причала сам јој ко си ти, рекла сам јој, да ти не замери што си од друге ц |
</p> <p>— „Не!“ викну Циганин; „не, ако си ми ортак!{S} Оно је лудо, поносно, љуто и бесно и бе |
ишу од посланика доби.</p> <p>„Ето, ако си мајстор, искуј ми ова четири талира у четири поткови |
и светим Јованом, казуј нам се!{S} Ако си авет, у име свете Тројице и силом часнога прста, на |
/p> <p>„Ко има тамо?“ викну Рајко; „ако си ришћанска душа, кумим те Богом и светим Јованом, јав |
ам рагастов.</p> <pb n="144" /> <p>„Ако си човек по три пута те заклињем Богом и светим Јованом |
ном на устима, цикну грозу:</p> <p>„Ако си човек, брани своју невесту!"</p> <p>Гроф тресну свој |
а вући по паклу!{S} О јадна кћери, како си од таког чуда жива остала?!“</p> <p>— „Па и не могу |
ин вели,“ узе патер преводити; „паметно си синко учинио што си то патеру поверио!{S} Знам ја, в |
дех тако младоликог јаничара !{S} Добро си ми дошао, аго!“</p> <p>Њих се двоје насмејаше а Рајк |
дговори она.</p> <pb n="59" /> <p>— „То си ти!“ рече јој Рајко. „Небо тебе види, па звездом зве |
им прстом мрднуо да му помогнеш.{S} Што си тако мене и задругу нашу осрамотио, ја и задруга мож |
, који си божји угодник и без онога што си мени и овој страници добра <pb n="160" /> учинио, да |
остити, и ево ти и праштамо.{S} Али што си осрамотио име које носиш, не можемо ти опростити.{S} |
ти, рекла сам јој, да ти не замери што си од друге цркве, јер си добар и имаш дух витешки.{S} |
“</p> <p>„Валах, ако је нећемо пити што си је и доносио?" прихвати Циганин. „А мени се ето већ |
преводити; „паметно си синко учинио што си то патеру поверио!{S} Знам ја, вели, има племенитих |
својих погледа с лица њена.</p> <p>„Што си тако заћутао?" питаше га Маргита седајући на сено у |
и сам мало по више ове чесме; и окренуо си се био и гледао к мени.{S} Имао си дугу пушку о раме |
јући поред њега,</p> <p>— „Ене сад, зар си и то видела?“ прихвати старац очевидно изненађен она |
а,“ поче она после подужег ћутања, „зар си се збиља ти сам у себе поуздао да ми помогнеш да до |
це отвореним. <pb n="65" /></p> <p>„Зар си се збиља,“ поче она после подужег ћутања, „зар си се |
ти не замери што си од друге цркве, јер си добар и имаш дух витешки.{S} Исплакала сам се на њен |
„Какви самсови, кћери моја?{S} Мало час си о њима причала, па ти се причињава да их чујеш!“ реч |
уку: „хвала ти светли господине!{S} Баш си научио што и јесте најлепше у нашем говору.{S} Напре |
з гусле:</p> <quote> <l>„Кад се жени од Сибиња Јанко </l> <l>Далеко је цуру запросио,</l> <l>У |
Час говори с Краљевићем Марком, час са Сибињанин Јанком, час са Голубаном.{S} Таман је бледа з |
мој стриц знао о <pb n="131" /> војводи Сибињанин Јанку и јунаку Бановић Секули!{S} И ја знам п |
ме брату од стрица, кога смо били звали Сибињанин Јанком...“</p> <p>„Сибињанин Јанком?!“ упаде |
један за другим искупише на белој кули Сибињанин Јанка и узеше рујно вино пити, Маргита поче п |
нити вино пију, док не зовну у дружину Сибињанин Јанка!{S} Веруј, тукао се и он за вас као и м |
били звали Сибињанин Јанком...“</p> <p>„Сибињанин Јанком?!“ упаде му живо у рен .{S} Маргита; „ |
иког једног добра што га гроф имађаше у Сибињској.{S} Беше ту пуно слугу, који насипаху празне |
љуто преврну земљу ову?!“</p> <p>Танка сива маглица ранога јутра растањивала се све више и виш |
тако, као кад гледаху како она арапска сива ластавица лети да стигне, где Рајко може да запева |
којима се танка бела ћерћелија тек као сива магла у вис тихо повијала и још тиме спуштала.{S} |
ња.{S} И небо више није било плаво него сиво; Копаоник и Јастребац замотавали су главе своје ма |
и Рајко доиста полетео на својој танкој сивој ластавици, која је својом брзином и својом ситном |
и онда да пород тебе будем, да појахам сиву ластавицу, да ти носим заставу <pb n="173" /> црве |
ски, као да се беше и сама претворила у сиву голубицу.{S} Као да су кроз онај тихи сутон, изнад |
а оде право у коњушницу да опреми своју сиву ластавицу.</p> </div> <div type="chapter" xml:id=" |
p>— „Ала, не бој се госпођо!{S} Баш сам сигуран да ћу је убити!{S} Само се ти склони мало!“ </p |
тац <pb n="84" /> не зна показати каква сигурна склоништа у овим урвинама, онда нас само Бог је |
бирајте, ако не знате нешто још боље и сигурније.{S} Тек не можете земљакињу своју оставити да |
а подиже, па да би појачала вид и да би сигурније сагледала ко то долази, наднесе леву руку над |
и, поклони и дарови.{S} Сад сам ја овде сигурнији и силнији од санџак-бега у Крушевцу.{S} А за |
, и брижно гледаше за младићем, који се сигурним и лаким кораком пењаше уз гомилу цигала и каме |
док ви не смислите на тенани како да је сигурно у завичај оправите.{S} Ето, једно од тога бирај |
милини на догледу на осећању, готово на сигурном знању, да кроз оне дивне очи још дивнија душа |
и те ова сама врло пажљиво, али са свим сигурном ногом, изађе на суво, па кад <pb n="68" /> за |
е аспре и пусти их да падају као плева; сиђе на четврту степеницу, отвори једно аковче, извади |
и врло широка мраморна ступња, па да се сиђе на под од саме дворане.{S} Ти су ступњеви ишли цел |
рече јој Рајко, па онда с њоме заједно сиђе с последње мраморне степенице на под, који је све |
свите, те он похита за њима.{S} Кад већ сиђе к чесми, стаде и окрете се.{S} Пред чатрљом Цигани |
ини пред нама јава!“</p> <p>— „Хајде да сиђемо да разгледамо шта је све то!“ рече Маргита.{S} А |
напред. </p> <milestone unit="*" /> <p>Сиђоше ка скели.{S} Једно младо сељаче чуваше је.</p> < |
во њихово!{S} Него чекај!{S} Ха, ево ми сијну, таман да се све славно измири, и њихов господски |
аватина у потоку ?!“ рече Марко. „Одмах сикиру у руку, једно осје на раме, па право у луг Аћиму |
оклони старцу и изађе. „Ех, шта ћеш?{S} Сила Бога не моли.{S} Нисам мислио да ће тако да се свр |
ироким шареним пасом, поврх овога црвен силав с пиштољима и ханџарем; испод сплава, изнад и дес |
неколико пута, склопи руке на оружје у силаву и стаде на сред капеле мирно.{S} Није да се моли |
зар нико од вас не може да ме позна?{S} Силађи Јаноше, зар сам толико остарела да ме не познаје |
и Силађије. <pb n="206" /></p> <p>„Ељен Силађи!“ викну промукло стари гроф и удари песницом о с |
а!{S} О хо, хо, хо!“ церекаше се пијани Силађије. <pb n="206" /></p> <p>„Ељен Силађи!“ викну пр |
рем под притиском страшне мисли, да сам силазећи у гроб ставила на муке и уморила једну свету с |
S} Вала као да сад гледам Голубана како силази низ кулу, сетан невесео, тешко му је што не може |
аг, преко кога се у ону округлу дворану силазило, и кад погледаше <pb n="102" /> пред собом, об |
,“ прихватих ја, „да за седам година не силазим ни у коју варош.{S} Мојом ногом ја одавде крочи |
човека, који би од малених врата у зиду силазио на под дворане или из дворане ишао к вратима, < |
јпре онако у чуду зауставише, ваљало је силазити преко четири врло широка мраморна ступња, па д |
/> противу тебе.{S} Веровала сам да си силан, изгубила сам била веру да си милостив.{S} Знала |
љивим крилом закриљује од сваке нечисте силе и сваке ружне помисли.{S} Срце ми се окрепи и радо |
гити од Нађ-Бање.</p> <p>„Силенција!{S} Силенција!“ викаше гост госту те се начини читав урнебе |
небес од силенције.{S} Али кад последња силенција угуши претпоследњу, кад у томе брзоруки момци |
ој грофици Маргити од Нађ-Бање.</p> <p>„Силенција!{S} Силенција!“ викаше гост госту те се начин |
ост госту те се начини читав урнебес од силенције.{S} Али кад последња силенција угуши претпосл |
се опет окрете и паде на земљу са већом силином но пре, као да хоће да згњечи онај прамен сутон |
злато, а оно је тамо сребро.{S} Их, да силна блага ако су сва та бурад пуна! “ говораше Рајко |
вет на пољу, и сваки џбун дуж пута, још силније замирисао, раздраганост срца његова ускипела би |
дарови.{S} Сад сам ја овде сигурнији и силнији од санџак-бега у Крушевцу.{S} А за све то нека |
на и ланцима повезана аковчад.{S} Отрже силним једним напором заклопче са првог акова, загњури |
акашља, а двокрилна се врата расклопише силним једним ударом, Мартин, са поносито уздигнутом гл |
иганин беше дошао к себи и напрезаше се силно да збаци са себе Рајка, и бацакаше се ногама као |
а се скаменила.{S} Први беше Рајко који силно узбуђен викну: „ама шта је то?“ и ако ни сам не з |
су сва та бурад пуна! “ говораше Рајко силно узбуђен. </p> <p>„Пуна су сва!{S} Пуна су за цело |
узвикиваше: „ ах да силног блага! ах да силног блага!{S} Е баш се види да сте царевину имали!“ |
од узбуђења и само узвикиваше: „ ах да силног блага! ах да силног блага!{S} Е баш се види да с |
з ужу ка колима.{S} Рајко ћуташе.{S} Од силног узбуђења не могаше речи да проговори.{S} Али кор |
ти крму.{S} После живог веслања, не без силног напрезања, сав црвен у лицу и са крупним знојем |
дубљим уздасима окадити.</p> <p>Кад је силом подигоше, она кроз сузе и још једнако јецајући ре |
одавде крочити нећу; мањ да ме понесете силом на рукама!{S}" И лепо натераше сељаке да ме низ б |
им младим и лепим везиром, да вас тобож силом одведе, а сад <pb n="193" /> сте код њега у двору |
прста, на Коме је Христос распет био, и силом Богородичиног сна, који ево у амајлији носим, поз |
!{S} Ако си авет, у име свете Тројице и силом часнога прста, на Коме је Христос распет био, и с |
обамрем Бекри-Бекир доведе жене, те ми силом сипљу млеко у уста и ко зна шта још те ме поврате |
рећна.{S} Рајко, као неком тајанственом силом везан, не могаше да скине својих погледа са ње. „ |
иста авет, нека се расточава пред вашом силом, и нека се чисти са нашега пута!“</p> <p>Бадава.{ |
син.{S} Поведи га у Стамбол, нека види силу и господство, е да би се зажелео да цара служи.{S} |
азурни зефири с неба просипали дажду од симпатије на све што је живо.{S} И овај мали коњиц са с |
олитвама, мојим сузама, мојим уздасима, симпатички одазивље и само оно стење и камење у порушен |
тела једна велика школа за витештво.{S} Син учи од оца, брат од брата, властелин од властелина, |
екакав новајлија, дошао го као прст, па син навалио да се што пре и одене и огреје. „Јеси ли ти |
ожи писао.{S} У њему вели како је његов син деспотовић Стеван, изгубив очњи вид од беснила турс |
ате ону проклету Циганку Манду, које је син био негда свирач у Борчије, па се после потурчио шт |
за кабадахију, и пазим га као да ми је син.{S} Поведи га у Стамбол, нека види силу и господств |
јој је био једини брат од заклетве, или син јединац, не би га могла топлијим сузама облити ни д |
предам.{S} Да си ми по сто пута рођени син, веће ти добро не бих могао желети!“</p> <p>Рајко с |
и деспот Ђурађ слушаше шта му ослепљени син уз гусле пева.</p> <p>„Кад је воља божја да тако мл |
е деспот Ђурађ Смедеревац са његова два сина, два деспотовића, које је маћеха њихова, проклета |
простог рода, али која ће му родити два сина, који ће његово име са славом по свету да пронесу. |
стриц прозвао „Страхињом“.{S} А његова сина Марка ми смо сами прозвали Краљевићем Марком, не з |
ије!{S} Немој, госпођо; пусти нека опет сине јуначко срце и нека одгони тај облачак!“</p> <p>„Н |
зиду поред ватре.</p> <p>„Ти си ми се, синко, много омилио,“ говораше старац Рајку; „све бих р |
до уз планину!“ рече он.</p> <p>„Јесте, синко!{S} Баш као да је хајка!{S} На звериње нема за шт |
е знамо <hi>кад</hi> ће.{S} Нека би ти, синко, Бог дао да га ти дочекаш, па да му ти ово благо |
ечи од њих научио у битци код Сенте.{S} Синко, напред! напред! напред!“ </p> <p>Рајка подиђоше |
вели,“ узе патер преводити; „паметно си синко учинио што си то патеру поверио!{S} Знам ја, вели |
ао свету амајлију!“</p> <p>„Е, хвала ти синко!{S} Тако треба!“ прихвати старац разведрен. „Ево |
је на спасеније!{S} Дед’ Рајко!{S} Тако синко!{S} Нека ти је на здравље!“</p> <p>Па онда и стар |
један од ова два бокора !“ упитах је. „Синко, ја перем туђе кошуље, па се хлебом храним, али т |
т-Кираљи од Галамбоша, праћен неколиким синовима највеће господе маџарске, путовао је као изван |
стриц једном живот спасао, па му уведох синовца у свој конак за кабадахију, и пазим га као да м |
маџарска била заволела Рајка.{S} Али се синоћ патер Хијероними направио изванредно мудар и проз |
<p>Па онда као да јој од једанпут муња сину, те јој показа шта се све крије у тајанственој пој |
д?" питаше Рајко, коме нова једна мисао сину.</p> <p>— „Ето га у брду!{S} Није далеко!"</p> <p> |
тихи гласић шапуташе:</p> <p>„Како оно сину муња кад се њене усне дотакоше твојих усана! како |
ада мати кад тобож хоће да покара свога синчића, а у самој јој је ствари мило што он показује д |
и поветарац, који се понео чак отуда са сињега мора, па преко снежног <pb n="20" /> Дурмитора п |
т у тамницу!“ И сад из очију Маргитиних сипаше ватра гњева, и она махну руком величанствено, по |
ем кад оним крупним црним очима узме да сипље благу ватру на све око себе, те све затрепти од р |
ем Бекри-Бекир доведе жене, те ми силом сипљу млеко у уста и ко зна шта још те ме поврате.{S} Н |
о погаче, млада црна лука, соли и млада сира.{S} Прихватајући се помало Маргита говораше: </p> |
овде нов човек, тек је од скора дошао, сиромах је и дрхће за паром.{S} Дајте да одем да га пит |
ом да се жива у гроб закопа!{S} Па онда сиромах онај старац!{S} Куд нас беда његова на њ навуче |
равити, натоварити и кући отерати!“ Оде сиромах Марко без речи и вечере.{S} Него то је још најм |
кучка зна да га је омађијала и да је он сиромах у њеној мрежи.{S} Није дуго потрајало док ето М |
а грофица хоће да босиљком окити једног сиромашка Србина младог, онда ево овај бокор поклањам ј |
један стручак од баба Станије, старе и сироте једне Српкиње, и Бог да те прости!{S}" И даде ми |
рпска и немаштина новца и оружја, тешка сиротиња.{S} Кад је стари деспот све то чуо, заповедио |
ми имадосмо па изгубисмо и сад смо ето „сиротиња раја.“ Опет, хвала Богу, имамо ми по нешто што |
аговољце.{S} Откидају од својих уста да сиротињи даду.{S} А кад дође да се битка бије, онда сам |
се ја питао, ја бих рекао: да се поделе сиротињи, нека моли Бога за здравље ћесара, не би ли ст |
редаду њему — патеру, — да их он подели сиротињи за здравље ћесарево.</p> <p>Стари барон Арпад |
прислоњена је била овде и онде по која сиротињска чатрља.{S} Пред једном, која је стајала за с |
огрешиш?{S}" Кроз долап се видела једна сиротињска соба, али добро осветљена.{S} На једној снис |
и њихов господски а рекао бих и — твој сиротињски понос.{S} Ето, нека прихвати <pb n="28" /> ц |
видех их у српскоме шору у једној малој сиротињској кућици.{S} Изађе преда ме једна стара жена. |
, слатка моја госпођо грофице !" јецаше сиротица стара Ружа.</p> <p>„Нисам више грофица!{S} Неш |
тешком службом слабом женскињу, нејакој сирочади, правди и отаџбини.{S} Моја је земља румена од |
о шта може јадној раји?{S} Она као дете сироче радује се да чује понеку бајку, па да је и други |
пљене очи.{S} Узе умакати своје прсте у сирће од руже, па му онда њима полагано и нежно превлач |
шала.{S} Она гледаше на небо у неколике ситне и бледе звезде и ломљаше грчевито своје прсте.{S} |
танима са којих се спуштају многобројни ситни ланци са оцилима, бритвицама, чачкалицама, свакој |
, те га као кићанке бију по бедрима, па ситним звекетом прате сваки његов корак.{S} По прсима ј |
мраморне степенице на под, који је све ситним шареним камичцима био ишаран у свакојаке цветове |
је била дивно извезена свилом, златом и ситним бисером.{S} На сред плаштанице стајао је велики |
тамњаном окади.{S} На све то и на сваку ситницу обраћао је он пажњу маџарској господи, јер му с |
и руку у буре, извади је пуну сребрнога ситног новца, и пусти га да са танким звеком пада на да |
ве што је живо.{S} И овај мали коњиц са ситном главом, паметним очима и красним облицима, и ова |
тавици, која је својом брзином и својом ситном а паметном главом издавала бедуинско порекло сво |
корачаја напред и угледаше један мали и сићушан бледи пламичак, који <pb n="97" /> наизменце за |
p> <p>То рече, узе чутуру о једно раме, сиџаде пребаци преко другог, па полагано изађе.</p> <p> |
ебрне грошеве, те све један по један на сиџаде пред санџак-бега. „Аман, беже, поклони нам га!“ |
и зуцнути.</p> <p>„Брзо отвори оно моје сиџаде и додај ми из њих конопце!" рече Рајко младој Ма |
м травом, Рајко беше простро своје мало сиџаде и развио своју <pb n="167" /> црвену кабаницу.{S |
то маџарски.{S} Кад од своје кабанице и сиџадета начини што ужи свитак и кад га привеза за седл |
ље да крв проливамо.{S} Него ево у моме сиџадету хаљина за тебе.{S} Навуци све то преко твога р |
"172" /> <p>Доле се посадише на шареном сиџадету око једног белог убруса, на који Рајко положио |
а под левом мишицом носи велику гужву у сиџадету од теркије.</p> <p>— „Не смедох у хану да оста |
на своју госпођу? “ викаше Маргита, па сишав с кола приђе право к рундову, који, кад чу њен гл |
> ширила зеница у очина, те гуташе нови сјај од њене лепоте.</p> <p>„Е, госпођо, и треба тако к |
ајну господу.</p> <p>Оно су доиста била сјајна господа, што шетаху по развалинама двора Лазарев |
но и ћуташе.</p> <p>Мало после па једна сјајна звезда прелети небо, као да јури к младом месецу |
вори :</p> <p>„Ко нама, о великомоћна и сјајна господо, јемчи, да преласни и бујни јуноша, дрск |
о да се не зна шта је лепше, богатије и сјајније.{S} Просто им већ очи засенуше.</p> <p>Маргита |
тамо где сте у великој срећи и великој сјајности; да управо Турци и нису вас заробили, него ст |
а, или и сувим коњским ђубретом, на ону сјајну господу.</p> <p>Оно су доиста била сјајна господ |
ру и приђе к руци старчевој.{S} Маргита сјахав, застаде за неколико тренутака у забуни и нерешљ |
раници турској и арапској,</l> <l>Вазда сједи троглав Арапине,</l> <l>Једном главом вихар ветар |
звркта, трже онај шпански штилет, па га сјури Рајку под ребра. <pb n="209" /></p> <p>Рајко трже |
оно једнозвучно журно зујање и жврчање скакаваца и бубица по ледини, азурни зефири с неба прос |
о, ни зец који погурен и сав усплахирен скакаше од џбуна до џбуна.{S} Сва су му поља мирисала к |
се усред хода и у сред рикања уставила, скаменила и позлатила, тако природно изгледаху са отвор |
цела она свита беше занемила као да се скаменила.{S} Први беше Рајко који силно узбуђен викну: |
но.</p> <p>Она сеђаше у седлу као да се скаменила, па га гледаше непомично очима ширимице отвор |
оја се била за неколико тренутака чисто скаменила, гледајући ово друштво, сад кад виде шта Манд |
те да вас вичем?{S} Што сте се обадвоје скаменили, Бог вас видео?!{S} Овамо, брзо овамо !“ вика |
који, кад чу њен глас, стаде као да се скаменио, подиже главу своју право к њеном лицу, њушкаш |
ни да мисли ни да осећа.{S} Беше се као скаменио.{S} Али кад Маргита хитро скочи унутра у пећин |
д њих јуре право к мени!....{S} Стадох, скамених се!{S} Шта ћу сад јадна!...{S} Гледах их како |
е!{S} Чула сам, ево и сад чујем лавеж и скамукање њихово !{S} Еј тешко мени!{S} Шта ћемо сад ја |
трану ове стене.{S} Гребу и скачу уз њу скамучући !{S} Молим те метни ухо на сам камен па слуша |
х ја сада висио на грани, а ви би двоје скапали доле под земљом!{S} Хвала Богу!{S} Хвала и <pb |
о их с ону страну ове стене.{S} Гребу и скачу уз њу скамучући !{S} Молим те метни ухо на сам ка |
видиш да Турци преко мене мртва к теби скачу, ради како ти Бог кроз то твоје срце казао буде.“ |
рама је срећу заставио,</l> <l>Јунацима скеле затворио!</l> </quote> <p>Али кад се оно српске в |
д скелеџијског чардака пушке пуцају.{S} Скелеџија и његови људи даваху абер сељанима у околини, |
е чуваше је.</p> <pb n="67" /> <p>„Камо скелеџија?!“ викну Рајко.</p> <p>— „Ама ето, мало час о |
, мој старац мене толико воли, да ће он скелеџији скелу позлатити.{S} Па већ видећеш и сам ! “< |
омогне те стигнеш у свој дом, да пошљеш скелеџији паре што му скелу низ воду отиснусмо.{S} Знам |
усту једну шуму растову, зачуше како од скелеџијског чардака пушке пуцају.{S} Скелеџија и његов |
и грош, да потрчиш у виноград да зовнеш скелеџију, и ево ну носи сребрн талир, да одмах дође да |
/p> <milestone unit="*" /> <p>Сиђоше ка скели.{S} Једно младо сељаче чуваше је.</p> <pb n="67" |
ардак поред Мораве и на води испод њега скелу.</p> <p>„Да нису тамо господа маџарска?" запита М |
орише нико неће тако сабаиле ударати на скелу!“</p> <p>„Где је виноград?" питаше Рајко, коме но |
ом искочи на леву обалу Мораве, привуче скелу конопцем, викну ластавици те ова сама врло пажљив |
ац мене толико воли, да ће он скелеџији скелу позлатити.{S} Па већ видећеш и сам ! “</p> </div> |
а и чизама хитро искочи — он онда пусти скелу низ Мораву.</p> <p>Њих двоје одмах се прихватише |
е Маргити:</p> <p>„Одјахуј, па хајдмо у скелу!“</p> <p>Она уведе ластавицу у скелу а он, одреши |
у скелу!“</p> <p>Она уведе ластавицу у скелу а он, одрешив уже од коца, отисну је, скочи у њу, |
ој дом, да пошљеш скелеџији паре што му скелу низ воду отиснусмо.{S} Знам ухватиће је, али ће и |
старцу на Вујну...{S} Пошљи паре за ону скелу !...“</p> <p>Поћута дуго, па тек рече:</p> <p>„Не |
а, па си морала!{S} Хајде, одмах, брзо, скидај се до појаса!“</p> <p>„Уби ме, сеци ме, пеци ме! |
не пуштам!{S} А сад, Маџарице, устај па скидај јелек и кошуљу за мали чардаш!“ Па Циганин преву |
у мехове мимо ње.{S} Она га погледа, не скидаше са његова дивља лица погледе своје за неколико |
а каже, него онако занемела од чуда, не скидаше својих погледа са Рајка.</p> <p>„Видим! узе Рај |
лепоти лица њеног.</p> <p>Рајко сад не скидаше поглед са њеног осмехом озареног лица а саму се |
ћи поред Маргите и држећи је за руку не скидаше својих погледа с лица њена.</p> <p>„Што си тако |
док још Циганин не дође к себи од чуда, скиде му с руке оне влажне крпе и напуни му њима уста к |
господине!{S}" Па онда се диже на ноге, скиде капу, погледа к оној трпези на којој светлуцаху у |
де и на очи натера сузу.{S} Он се диже, скиде шубарицу и поклони се пред Маргитом и рече јој уз |
их могао желети!“</p> <p>Рајко се диже, скиде шубару и приђе к руци старчевој.</p> <p>„Хвала ти |
десну руку своју из деснице Маргитине, скиде њену руку са рамена свога, одгурну је обема рукам |
чи, уштину се у мишицу једну, па другу, скиде шубару, прекрсти се, провуче прсте кроз косу једа |
е сам себи.{S} Па онда виде свој убрус; скиде га са зове, сави лепо и метну у џеп од свога гуњц |
а један млад човек дође пред чесму.{S} Скиде шубару, прекрсти се и узе живо да умива лице свој |
је жеравицу на главу ставила, тако живо скиде дијадему, па је брже боље у ковчег баци.{S} Па он |
уче га руком у вис, загрли га.{S} Рајко скиде шубару; гологлав, сав уздрхтан од трепета, као да |
/> све још може бити.{S} Па онда Рајко скиде своје гуњче, сави га у двоје у троје и положи га |
ма зовем.{S} Ходи унутра!“</p> <p>Рајко скиде шубарицу, поклони се пред старим послаником, и до |
„госпођо, прибери се!“</p> <p>Она нежно скиде руку његову са свога рамена и рече:</p> <p>„Пусти |
зебње у Рајка и у Маргите.{S} Он одмах скиде шубару и приђе к руци старчевој.{S} Маргита сјаха |
је где лежи на поду; обнезнанила се.{S} Скидох јој с врата црвену свилену мараму, везах јој рук |
асно усклицавати, а двојица или тројица скидоше калпаке, махаше њима <pb n="10" /> у висину пре |
а поноћ, баба расплете своје седе косе, скине се са свим гола и узме чарати у ватру и кувати не |
о како: за мали чардаш Маџарица мора да скине јелек и кошуљу до појаса, а за велики све, баш св |
тајанственом силом везан, не могаше да скине својих погледа са ње. „Бадава," рече сам себи, „ш |
во до моје пећине, па ме после ви мртва скините и у пећину закопајте!{S} Ето беже, то је све шт |
“</p> <p>— „Оче!“ прихвати Рајко смерно скинув шубару. „Опрости ми!...{S} Ја из ове пећине жив |
и свечано.</p> <p>Рајко је међу тим био скинуо седло и узду са ластавице, протро је мало рукама |
ећу ти ја ноћас пред тим младим човеком скинути ни јелек, а камо ли кошуљу до појаса, па ма ме |
је држак у крст извијен био.{S} Круна, скиптар и златна јабука с крстом лежали су доле поред п |
е положен унакрст <pb n="109" /> царски скиптар и мач, и један и други просто засути драгим кам |
видиш ту белаја!{S} Греби, па копај, па скичи, поплаших се, Бога ми ће раскопати сву урвину!{S} |
јно вино пити, Маргита поче полагано да склапа своје трепавице, и таман „ударише бубњи и свирал |
! “ питаше Рајко; „,ја велим најбоље је склони се ти у једну од ових одаја, ја да обијем и трећ |
Маргита од Нађ-Бање!“</p> <p>И онда се склони на лево и дубоко поклони пред Маргитом, која у њ |
>Рајко се све на прстима повуче од ње и склони иза леве певнице.{S} Како седаше у један сто, по |
м сигуран да ћу је убити!{S} Само се ти склони мало!“ </p> <p>„Никако! никако!“ врискаше Маргит |
ти.{S} Све што овде хтедох то је, да те склоним да те не бију ветрови.{S} Него није први пут да |
нас пустиш да се гдегод овде преко ноћ склонимо!"</p> <p>— „У добри час да Бог да!“ узвикну ст |
че, и Рајко изиђите овога часа у гору и склоните се мало.{S} Кад турски самсови дојуре у пећину |
било склоништа од погледа људских, нема склоништа од њушкања самсовског.{S} Доиста, само једини |
n="84" /> не зна показати каква сигурна склоништа у овим урвинама, онда нас само Бог једини чуд |
</p> <p>„Децо, у урвинама и што би било склоништа од погледа људских, нема склоништа од њушкања |
а чује !{S} Она паде преда њ на колена, склопи руке, па кроз сузе мољаше за мене.{S} Аја!{S} Не |
о пазухо, преврети се по неколико пута, склопи руке на оружје у силаву и стаде на сред капеле м |
и Рајко?“</p> <p>И онда се опет подиже, склопи руке и ослушкиваше.</p> <p>Ослушкиваше и Рајко, |
образ уз образ његов, за једно тренуће, склопи очи, и пусти да њене топле усне нађу његове усне |
а у Маргиту, па онда подиже руке у вис, склопи их живим једним пљеском и рече: „о, хвала теби, |
тихо мумлаше, падајући у пун котлић.{S} Склопи руке на груди; гледаше опет својим широким а мек |
мишљеним и благим погледима.{S} Па онда склопи трепавице и држаше их склопљене и једва дисаше.{ |
а.{S} Узе кршити руке своје, па их онда склопи, подиже увис, држаше их тако склопљене као да се |
већ трећи како ништа окусили нису, беше склопила руке на рамену Рајковом, па на њих спустила гл |
ста да отвори, кад виде како је она очи склопила па се у снове пустила.</p> <p>Мало после па Ма |
ту приближили и саставили, од њих би се склопио био велики један царски престо.{S} А овако изгл |
рца падао на престо.{S} Један је младић склопио своје руке на десном колену старчевом, а онај д |
се тужна загледа у његово бледо лице и склопљене очи.{S} Узе умакати своје прсте у сирће од ру |
нда склопи, подиже увис, држаше их тако склопљене као да се Богу моли, па онда се спусти на кол |
S} Па онда склопи трепавице и држаше их склопљене и једва дисаше.{S} Као да јој је душа одлетел |
мајци божјој.{S} Дуго је ту клечала са склопљеним рукама.{S} Потекоше јој сузе низ образе, и о |
иком и кроз горко јецање, а са грчевито склопљеним рукама, говораше нешто маџарски живо и ватре |
, али се ова, без његове помоћи, једним скоком, као хитра срна, спусти на земљу.{S} Рече нешто |
а испред свите ишао, окрете се и једним скоком скочи до ње и до посланика.{S} Побојао се да се |
са крупним знојем на челу, Рајко једним скоком искочи на леву обалу Мораве, привуче скелу коноп |
55" /> <p>У истом тренутку Рајко једним скоком долети те стаде између робиње и Циганина.{S} Гур |
!{S} Сад ћу ти донети воде!“ па у петом скоку бејаше већ у капели, а на десетом кораку спотаче |
санџак-бег је овде нов човек, тек је од скора дошао, сиромах је и дрхће за паром.{S} Дајте да о |
таквог разговора.{S} Сад ће ваља да већ скорим и пола ноћи па треба наш посао да гледамо!“</p> |
широке трпезе.{S} Она у средини била је скоро за читаву стопу виша од оне друге две, стојала је |
носио је пресне опанке и чарапе високе скоро до колена, а лепо у богате шаре од мрког, жутог и |
и одапе.</p> <p>Пуче пуцањ, погасише се скоро све свеће, утекоше Цигани свирачи, утекоше гости, |
ог старог водовода.{S} Него ето ћемо се скоро и растати, а ништа нам ниси причала о твоме робов |
ead>2</head> <p>Путовали су цео тај дан скоро без одмора, јер оно нешто мало времена што провед |
ким испосницима.{S} Разговараху се тако скоро сву ноћ. </p> <pb n="74" /> </div> <div type="cha |
грозничава језа ухватила.</p> <p>„Ја да скота једног!“ викну старац сав поражен; „да Бог да га |
есећи, али нећу нож да поганим.{S} Пих, скоте један! “ и пљунух му три пута у лице!{S} Нека га |
павио од многе вике.</p> <p>„Примичу се скотови!“ промумла опет старац; „вала, Господе Боже мој |
али се одмах врати.</p> <p>„Примичу се скотови!“ рече он не толико уплашен колико љутит, и шкр |
у а он, одрешив уже од коца, отисну је, скочи у њу, зграби оба весла а Маргити рече, да слободн |
у пиштање и гласно плакање оне жене.{S} Скочи к вратима од чатрље, али их нађе зачепљена изнутр |
севаше као у тигрице која се спрема да скочи, али се савлада и рече :</p> <p>— „Маргита грофиц |
ватреном коњу, који се пропиње у вис да скочи у напред.{S} Цар је имао на глави шлем, по коме с |
до зида.</p> <p>Врисну Сокица.{S} Манда скочи, узе чупати своје косе, па, с пеном на устима, ци |
бурета.</p> <p>Па онда као дивља мачка скочи на четврти ступањ, на коме беху поређана и ланцим |
ута три обична сељачка коња.{S} Са кола скочи доле Рајко, дохвати најпре из сена своју дугу пуш |
Устајте господо!" викну барон Отмар, па скочи на ноге; „устајте, господо, ово је доиста глас гр |
да је гром поред ње ударио.{S} Маргита скочи са клупе на којој је седела, и притисну обе руке |
е коње.</p> <p>Један велики црни рундов скочи на коње, па на кочијаша и некако срдито и зловољн |
д свите ишао, окрете се и једним скоком скочи до ње и до посланика.{S} Побојао се да се није шт |
уј, не би се она срдила!“ </p> <p>Рајко скочи са свога места као да га гуја уједе.{S} Отегну пе |
есте ли ми још у животу?!“</p> <p>Рајко скочи к отвору из пећине и викну: „Брзо оче, дај воде и |
као скаменио.{S} Али кад Маргита хитро скочи унутра у пећину, он пође за њом а за њиме и стара |
а стену, па њушкај и копај под, па опет скочи; па циче просто да се помаме.{S} Ама само што не |
ече Рајко младој Маџарици која већ беше скочила на ноге, па збуњено гледаше шта то би.</p> <p>Ц |
стране докле око допираше; час би опет скочила у остатак од градскога рова, па по њему тражила |
руке наопако, понесох је до мога коња, скочих у седло, привезах је мојим каницама за себе и он |
јецах гласно, раширих руке, потрчах и — скочих у Мораву! "</p> <p>Маргита се ту устави.{S} Ћута |
е помаче.</p> <p>— „Е, валах ћеш сад да скочиш!“ рече Циганин, па из једног другог корита дохва |
пства ослободе!“</p> <p>Диже се старац, скочише и сва она млада господа на ноге.{S} Старац госп |
, хоће нас белај снаћи!{S} Аман беже да скренемо у лево!“ викаше опет онај сељак којега глас са |
рном чохом лежао пред њом.</p> <p>Шајку скрену к српској обали далеко од села, а под неке врбе, |
и срамоте своје; дуго држаше лице своје скривено на рукама, а кад се мало умири он диже главу, |
д златних кондира и пехара, од сребрних скриња и скрињица, од свакојаког златног посуђа.{S} И д |
кондира и пехара, од сребрних скриња и скрињица, од свакојаког златног посуђа.{S} И да није би |
што беше претрпана пехарима, кондирима, скрињицама и ковчезима.{S} Маргита дохвати прву скрињиц |
ма и ковчезима.{S} Маргита дохвати прву скрињицу од сребрне срме, која јој под руку дође, отвор |
гда, сафира и рубина.{S} Отворише другу скрињицу и избројаше у њој седамдесет и седам златних п |
крви, које су се, паднув на њу, и саме скристалисале.{S} А овде и онде светлуцаху лиске од лис |
Богу, него је тако само стајао, миран, скроман, као да беше занемео, видевши изненада како је |
ичину, али не побожним целивом, како то скромни Хришћани чине, него са једном ватром, са једном |
у Бога, и ево се у њ и уздам!“ рече он скромно.</p> <p>Заћуташе опет обадвоје.{S} Ластавица по |
ликтање и у пљескање.</p> <p>„Мартин ће скупо да плати ову луду шалу! “ промрмља Циганка у љуби |
е по стотину пута, љубљаше јој колена и скуте, и плакаше горко.</p> <p>„Еј, колико смо суза ми |
ми било чудо, да се показало да је дух слаб а плот јака.{S} Тек опет жао ми је што се преварих |
самом себи понављати оне речи: „плот је слаба а дух је јак, “ па онда чисто са очајањем окрете |
е накашља и онда рече: </p> <p>„Плот је слаба а дух је јак!{S} Разумеш ти то?“ </p> <p>Рајко га |
под овај малени градић, који је и онда слабо коме у очи падао.{S} Па онда је страшном клетвом |
} Дошао је најпосле дан, у који је моје слабо и очајно срце рекло: па тебе или никако и нема, и |
и Маргита на свој ужас опазише при оној слабој а црвенкастој светлости од воштанице, како се он |
лина, и сви се надмећу витешком службом слабом женскињу, нејакој сирочади, правди и отаџбини.{S |
Он је стар, ал’ је добар, добар, већ до слабости добар!{S} А мене воли не само као жену своју, |
рекрстих, рекох: „слава теби, Боже мој, слава теби! “ и потрчах да видим јесте ли живи.{S} И хв |
говорим?!{S} Нека му је по хиљаду пута слава, што вас је из чељусти оних поганих Сарацена изба |
е, ја вас, а Бог све нас.{S} Нека му је слава!“</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18920 |
ја остах сам, ја се прекрстих, рекох: „слава теби, Боже мој, слава теби! “ и потрчах да видим |
у бистром струјом бруји чудесне приче о слави старих сунчаних дана.{S} Јест, и приче о сладости |
ло ми је.{S} Кад будеш у својој земљи у слави и срећи, сетићеш се да и у овој <pb n="121" /> зе |
бари где нема ни липе ни раста.{S} Еј, славна Шумадијо !{S} Некако је милије и умрети у теби, |
ј!{S} Ха, ево ми сијну, таман да се све славно измири, и њихов господски а рекао бих и — твој с |
родити два сина, који ће његово име са славом по свету да пронесу.{S} Колико год ју је пута пр |
изађе мало у брдо, у једном ниском лугу славуј певаше тужну и слатку неку песму, и не прекидаше |
ништа!{S} Ах, чекај!{S} Да пустим мога славуја из кавеза!“ И онда отиде у одају иза ковачнице, |
Рајку да јој глас никада није био тако сладак, тако мек и опет тако јасан. </p> <p>„Улазите ун |
из пушке, па се у исти мах растопише у сладак мелем.{S} Рајко осети како му срце закуца бурниј |
као да их спрема да приме или и да даду сладак један пољубац.{S} А онај гласић у њему сад шапут |
ико други!{S} Ваше јединствене очи, ваш сладак глас!{S} Та прво сам вас по гласу и познала!{S} |
оје, “ узе старац благо да говори, „има сладости у сваком животу, само кад човек уме да се удуб |
тарих сунчаних дана.{S} Јест, и приче о сладости негдашњих меких месечина, када су џиновски стр |
на мед купи ?{S} А пустињаштво има пуно сладости и без тога млека, које ја добивам за једнога м |
и вратим.{S} А вала баш сад и да умрем, слађе ћу умрети после овога што од тебе чух, да ће доћи |
се дели!“</p> <p>„Како лепо говориш!{S} Слађе ми је да те слушам него да овај мед у устима топи |
оверљиво уза те приљубљује... шта ли је слађе: живети па љубити онако слатка уста, или упрети љ |
у је то исто казивала.{S} Па онда му је слала и друге Циганке, да му гледају у воду, или и у дл |
није знао шта ће од жалости за вама.{S} Слао је људе у Цариград, потрошио грдне паре, па ништа. |
ј се; није грех, није грех; а сласт је, сласт, сласт!“</p> <p>Као да је омађијан Рајко осети же |
ије грех, није грех; а сласт је, сласт, сласт!“</p> <p>Као да је омађијан Рајко осети жеђ за то |
се, не бој се; није грех, није грех; а сласт је, сласт, сласт!“</p> <p>Као да је омађијан Рајк |
копита коњских не прогута ништа од оне сласти, која треба да се слива само у срца људска.{S} С |
> <p>Рајко се трже и не дотакнув се оне сласти, исправи се, покри лице рукама и — побеже од Мар |
...{S} Али шта ће ми они?!...{S} Јест’, слатка, мила и добра моја госпођо!{S} Јест’, то сте ви! |
<pb n="194" /> не од злата.{S} Па онда, слатка моја госпођо, помеша ту воду с некаквим вином, н |
сам вас по гласу и познала!{S} Слатка, слатка моја госпођо !“</p> <p>Па онда Ружа остави свећу |
ону клупу.</p> <p>— „Узмите мало воде, слатка госпођо!{S} Приберите се; Бог је добар, па ће ва |
ло.</p> <p>„Шта то радите за име божје, слатка моја госпођо грофице !" јецаше сиротица стара Ру |
а се љубећи их.</p> <p>„Ходите, ходите, слатка моја госпођо, унутра у моју собу!{S} Ви и не зна |
о лист од божурова цвета!“</p> <p>„Иди, слатка моја, иди клекни и моли му се нек не да смрти мл |
ром у Сегедин да се тамо венчају.{S} О, слатка моја госпођо, сам вас је Бог довео да у последње |
. <pb n="212" /></p> <p>„Гледајте само, слатка и милостива госпођо,“ узе Ружа да говори; „гледа |
па да га мало спремите!“</p> <p>— „Ох, слатка моја госпођо!{S} Ви не знате какво је врзино кол |
Та прво сам вас по гласу и познала!{S} Слатка, слатка моја госпођо !“</p> <p>Па онда Ружа оста |
је молитве?!“</p> <p>— „Јаох мени, моја слатка и милостива госпођо, како то питате?!...{S} Та к |
дан невин пољубац на топла, реци баш на слатка, уста једне поштене младе жене, па ћеш чути шта |
једна, прави би човек с мушким срцем та слатка уста већ до сада пољубио, тај јелек распучио, та |
озна, а ти да ме не познаш ?{S} О, Ружо слатка, зар не познајеш грофицу Маргиту?“</p> <p>„Исусе |
асом пуним очајања рече:</p> <p>„О Ружо слатка, шта ћу ја ако он умре!“ — „Неће ваља да умрети! |
шта ли је слађе: живети па љубити онако слатка уста, или упрети љубећи их?...{S} Лудо једна! је |
На њему је маџарски писало ово:</p> <p>„Слатка моја Ружо и добри мој Мартине, и сви ви, који ст |
а се прва врати. <pb n="227" /></p> <p>„Слатка госпођо, немојте се толикој тузи предавати!{S} Е |
атре и пусти се у слатке и тужне и опет слатке мисли. </p> </div> <pb n="177" /> <pb n="178" /> |
леда се у оне далеке ватре и пусти се у слатке и тужне и опет слатке мисли. </p> </div> <pb n=" |
ноћас.... у мој завичај ?!....{S} О мој слатки завичају, да ли ћу те икада очима видети?!...“</ |
да буде од нас двоје?!“ рече она својим слатким гласом.</p> <p>То није био глас него музика; му |
са медом овако мирисним, и млеком тако слатким, и погачом овако белом, и са овако пуно добрих |
вени плашт Рајков и на њему убрзо заспа слатко,</p> <p> како можда још никада у своме младом жи |
ва околина!{S} Чисто бих волела да овде слатко заспим, па да се више и не пробудим!“</p> <p>„А |
оси, није тешко бити испосник, и баш је слатко бити пустињик !“ </p> <p>"Дете моје, “ узе стара |
осом самом себи рече: „вала ако је само слатко, па баш нека је и грешно!“ <pb n="137" /></p> <p |
ме свету!“</p> <p>Како јој звечаше глас слатко, пуно и топло!{S} Учини се Рајку као да са неке |
" /> ствари, па са пуном слободом, и са слатком тишином, и са овако свежим поветарцем, који ожи |
едном ниском лугу славуј певаше тужну и слатку неку песму, и не прекидаше је ни једним дахом, б |
о да је омађијан Рајко осети жеђ за том слашћу, и као са неким пркосом самом себи рече: „вала а |
ита, па се пљесну рукама, а срце јој се следи. „Где си рањен, јадни мој Рајко?!“</p> <p>„Па нем |
тарог лакрдијаша Мартина?{S} Шта сте се следили и укопали?{S} Та ово је маскарада!“ викаше оздо |
ше јој час руке, час обућу, па онда као слеп потрча, што брже може, у гомиле света по дворишту, |
у мисли.{S} Није имао гусле нити је био слеп, али у њега као да је било срце једнога гуслара, т |
стужена у старог деспота и у два лепа а слепа млада деспотовића. </p> </div> <div type="chapter |
поклопцима поклопљене, као да оба беху слепа.{S} Цела је прилика била пуна лепоте, мирноће и н |
на сузе сељачке, згрну оне дукате и оне слепачке грошеве, и заповеди да ме обесе ето овде о јед |
је седела, и притисну обе руке на своје слепе очи.</p> <p>„Шта кажеш?!....{S} Стари се гроф жен |
ричом, бистре ове воде, и по гдекоји би слепи гуслар на овој мраморној чесми <pb n="31" /> духо |
ад се вратиш, а сад само оволико: млади слепи деспотовић казиваше, како види да свањива дан, у |
узе на широко причати о пророчанствима слепог а видовитог деспотовића, и о записима неким из к |
олих да је придигне, па ма и богињаву и слепу, само нека ми дете живи!{S} И он чу моју молитву |
те те сребрне паре, требаће вам за ваше слепце и просјаке! а не бих вам овог бунџију поклонио, |
а ништа од оне сласти, која треба да се слива само у срца људска.{S} Само је <pb n="23" /> Рајк |
гледате, нешто малко дугуљасто али лепо сливено, — са устима која нису била врло малена, али на |
У великој дворани зидови беху покривени сликама грофова од Нађ-Бање кроз последња два века.{S} |
е растовине, изрезане у свакојаке шаре, слике и прилике, у орлове, соколове, лавове, вукове, зм |
у десно, те стојаше пред трећом једном сликом, која беше намештена лево од оне велике у средин |
у, а нејасно звезданим небом осветљену, слику, и осећаше како му се нека растуженост краде у ср |
ило обликом као округла јабука, која се слила у нешто мало дужу но ширу коцку, и кроз мрку преп |
бовао у конаку Мустаф-агином, па се сад слободан и срећан враћа у завичај да види мајку, браћу |
тупњу, а дуж целог круга, — остављајући слободан пролаз тек само за једног човека, који би од м |
сам у себе поуздао да ми помогнеш да до слободе и завичаја дођем?!"</p> <p>„Не бих се ја смео п |
ђа грофица од Нађ-Бање.{S} Овде сам још слободна, или управо овде сам још робиња, која је се по |
их завуче у жеравицу.</p> <p>„Слободно! слободно! говораше му робиња немарно. „Нећу ја ноћас ни |
невесте!“</p> <p>„То је моја постеља... слободно лези... знаш да си ми као брат, а овако рањен |
њу, зграби оба весла а Маргити рече, да слободно пусти ластавицу па да прихвати крму.{S} После |
} Ако на ономе свету, после смрти, буде слободно да се избере понешто са овога света, чега тамо |
да сазна једну страшну тајну, коју није слободно сазнати.{S} Не смеде више да погледа ни у мерџ |
дрзнуо да види једну светињу, коју није слободно видети, и као да је дрзнуо да сазна једну стра |
е могу без њега.{S} Љубим га.{S} Кажите слободно свима да га љубим и да је једина моја срећа на |
у:</p> <p>"Не бојте се децо, приступите слободно.{S} Ако бисте и турске вере били приступите.{S |
ти је срце витешко; сад знам да ти је и слободно.{S} Благо жени која ће то витештво и ту слобод |
ди обнажити пред тим момком тамо, па ти слободно кидај с мене месо усијаним клештима.{S} Пекао |
отиде те их завуче у жеравицу.</p> <p>„Слободно! слободно! говораше му робиња немарно. „Нећу ј |
је паре предао вама да је поведете као слободну?{S} Циганина не вреди питати, јер ми вечерас с |
робиња жена си, жудиш за завичајем и за слободом својом.{S} Вала три пута си ми света!{S} Не бо |
ојим обеси му се она о десно раме, и са слободом и поверљивошћу сестринском према брату своме, |
обрих <pb n="72" /> ствари, па са пуном слободом, и са слатком тишином, и са овако свежим повет |
а, које ја с веверицама делим.{S} Чак и слободу делим с орловима, који изнад овог виса воле да |
још робиња, која је се помоћу твојом у слободу своје земље вратила.{S} Мислим да ће ти се и „г |
вездом звездама јавља да се роб један у слободу враћа.{S} Хвала Богу на добром знамењу! “</p> < |
дрхћући од гњева; „ако ваше слуге имају слободу <pb n="205" /> и такве лакрдије да збијају, хва |
{S} Благо жени која ће то витештво и ту слободу чистом љубављу за себе да веже!{S} Ах, што нема |
е ваља да родио негде међу Хрватима или Словенцима, те разумевао и говорио српски.{S} Патер Хиј |
днако.{S} Ко се од нас двоје пре у гроб сломије, сломиће се пре не због неправде свога друга, н |
ата.{S} Изломио је своја два мала ножа, сломио је и свој велики нож из сплава, а није у стени н |
у твоме.{S} Али се ево сломио бунт мој; сломио се понос мој; немилостивношћу својом водиш ме да |
олитвом к престолу твоме.{S} Али се ево сломио бунт мој; сломио се понос мој; немилостивношћу с |
Ко се од нас двоје пре у гроб сломије, сломиће се пре не због неправде свога друга, него због |
м за који би рекли да је дивна копија у слоновој кости са статуе какве јелинске богиње, да блед |
господи: на ову је кулу Голубан, верна слуга српског цар-Лазара, на својим рукама изнео госпођ |
офе! “ брањаше се Борчија; „него ето та слуга, или је пијан или луд, блене у младу па не зна шт |
зар ме доиста не познајеш?....{S} Твој слуга и твоје псето познали су ме одмах!...{S} Господо, |
љно и свечано; „био си нам свагда веран слуга.{S} Тако ти свега што ти је мило, буди ми у овоме |
Ружи, Мартину и свима својим маџарским слугама: сад мени за љубав пођите овуда у околину и наб |
амора хладовину гради; некада су царске слуге појиле коње цареве на овој чесми; ко зна? можда ј |
Циганка сва дрхћући од гњева; „ако ваше слуге имају слободу <pb n="205" /> и такве лакрдије да |
мој Мартине, и сви ви, који сте ми били слуге, а показали сте ми се као верни и нежни пријатељи |
оф имађаше у Сибињској.{S} Беше ту пуно слугу, који насипаху празне боце и кондире вином, да бу |
сет талира: четири за четири дана твоје службе довде, четири за четири дана твога повратка, а д |
ше поче да говори:</p> <p>„Лепо ми је у служби вашој; поносно ми је да пратим ћесарову посаобин |
" /> <p>„Е, само кад си задовољна мојом службом!“ рече Рајко пун задовољства, па се диже. „Врем |
д властелина, и сви се надмећу витешком службом слабом женскињу, нејакој сирочади, правди и ота |
је много, опет може да се каже да је за службу великој и светлој господи; али оно друго не могу |
вам је хвала светла господо!{S} Ово за службу до данас, и ако је много, опет може да се каже д |
предаш.{S} Ето, какву <pb n="165" /> ти службу намењујем, и ето какав ти аманет желим да предам |
р ово да ти је награда за твоју витешку службу?!" говораше Маргита грцајући без суза.{S} Седе п |
желео да цара служи.{S} Пође ли цара да служи, ето царству новог Ћуприлића! “</p> <p>То је онај |
господство, е да би се зажелео да цара служи.{S} Пође ли цара да служи, ето царству новог Ћупр |
јем ти реч нећу бегати, пристајем да те служим, да носим воду, да цепам дрва, да ложим ватру, д |
оспођо грофице!{S} Дајте милостиву руку слузи вашем.{S} О, кад доживех да вас опет својим очима |
еља не видех ни пре ни после.{S} И није слутило на добро.{S} А кад доведоше сутра дан младу, св |
љу на доброга старца на Вујну.{S} Јес’, слутња ме осваја, као да је смрт близу њега или близу н |
е Маргита живо и под притиском неке зле слутње.</p> <p>— „Весеље?{S} Те какво весеље!{S} Хоће д |
ена, него и растужена и пуна неке чудне слутње. „Ко зна,“ рече, „можда је мој старац од туге за |
pb n="44" /> да дошао на оваки посао са слутњом на празну срећу?“ говораше Циганин са очевидном |
ргита.</p> <p>Онога часа заборави своју слутњу.{S} Отрча јој горе, и нађе је још са сузним очим |
и то говориш?!" питаше Рајко, који и не слућаше о чему Бекир мисли.</p> <p>— „Ето како: за мали |
</p> <p>И Рајко се беше сав претворио у слух.{S} Већ је и напустио био сваку наду, да може што |
у од собе своју дугу пушку, јер ће му у случају невоље довољно бити оружје што га за пасом има. |
с водом...{S} Дед’, дед’ брзо само!{S} Слушај, <pb n="90" /> корачај на десно док не видиш све |
!{S} Молим те метни ухо на сам камен па слушај!“</p> <pb n="91" /> <p>Рајко прислони ухо к стен |
е, амана ти! лепо он нас учи, вели нам: слушајте царске људе и будите им покорни, не буните се, |
рече: „ово су вам од данас госпође.{S} Слушајте њихове заповести.{S} Коме није право, марш са |
џарска господа сама од себе стала да га слушају, а честити Хасан Зулуфлија уставио је целу прат |
ну руком Рајка, који се сав био изгубио слушајући за њ неразумљиви говор маџарске господе.</p> |
ми се некако чини да сам негде и некад слушала, да ваши краљеви нису добро пролазили!"</p> <p> |
ну!“ Маргита је по свој прилици није ни слушала.{S} Она гледаше на небо у неколике ситне и блед |
!{S} Поздрав и поклон царевом чаушбаши, слушам га! “ одговори Циганин понизно.</p> <p>Доиста ућ |
Како лепо говориш!{S} Слађе ми је да те слушам него да овај мед у устима топим! “ рече Маргита, |
о. „У нас се крштене душе не продају, а слушао сам од Турака да се у Стамбулу најлепша Ђурђијан |
ш ко ће то бити?{S} Сад се сетих да сам слушао да овде негде у рудничким планинама има неки Све |
е биће сад да је мојих година!{S} Нисам слушао да се и по трећи пут оженио !{S} Ово мора да је |
шевцу, а после и све што је по Београду слушао о последњем рату између султана и ћесара.{S} А с |
право?" прихвати Рајко живо.</p> <p>— „Слушао си, ваља да, да хајдук изгуби и срећу, и мегдан, |
сана Маргитиних.</p> <p>Рајко ућута.{S} Слушаше и гледаше само како Маргита дише.{S} Не смеде д |
амо иза стене што збива; друга половина слушаше истом таквом жудном пажњом један тихи гласић, к |
уша поделила у двоје.{S} Једна половина слушаше кроз ухо уз стену прислоњено, да ли се тамо иза |
ред мрамором на коме стари деспот Ђурађ слушаше шта му ослепљени син уз гусле пева.</p> <p>„Кад |
<pb n="54" /> <p>Али Циганин више и не слушаше шта Рајко говори.{S} Диже се, отиде до једног к |
у низове крупнога бисера и бројанице од смарагда, сафира и рубина.{S} Отворише другу скрињицу и |
љубим, а Циганина ћу да бијем!{S} Како сме псина једна да пиљи у твоје лепо лице, кад је само |
мах да нађе одговора; а кад га нађе, не смеде уста да отвори, кад виде како је она очи склопила |
и гледаше само како Маргита дише.{S} Не смеде да се макне да је не разбуди. „Уморна је јадница! |
ајну, коју није слободно сазнати.{S} Не смеде више да погледа ни у мерџан; а још мање у оне сен |
мир и крепост у срце враћају.{S} Али не смеде ни погледати к оном ковчегу на коме млада Маџариц |
се плач робињин.{S} Али Бекри-Бекир не смеде да отвори врата.{S} У том викнуше Рајка јаничари |
. јест, мањ ако то не буде деспот Ђурађ Смедеревац са његова два сина, два деспотовића, које је |
Светој Гори има манастир деспота Ђурђа Смедеревца; у цркви иза олтара има у зиду један тајни у |
жву у сиџадету од теркије.</p> <p>— „Не смедох у хану да оставим моје теркије.{S} Имам у њима н |
,хо!{S} О хо,хо,хо!{S} А ха,ха,ха,ха! “ смејаше се Циганин. „А знаш ти болан..." па поче да зап |
ом озареног лица а саму себи говораше: „смеје се мојој неумешности.{S} Има жена право!{S} Види |
о да спазиш цвет, него се <pb n="37" /> смејем кад помислим каквим немаром свет одговара нашој |
<p>„Није, није!“ прихвати она брзо; „не смејем се теби, који имаш око да спазиш цвет, него се < |
а право!{S} Види да сам гејак!“</p> <p>„Смејеш се мојој простоти!" рече јој гласно а сав поцрве |
мало на више свилена пупад као да нису смела да огледају своју растегљивост о девојачке груди |
ио, вере ти?“ </p> <p>„Вере ми моје, не смем ти казати.{S} Видим те јеси некаква убојита делија |
прича да чуда чини.{S} Не знам да л’ му смемо прићи ?! “</p> <p>У том их је и старац опазио.{S} |
еркам, не би ли нашао себи једнога дана смену на овоме месту.{S} Него, док не пођем даље, хоћеш |
завичаја дођем?!"</p> <p>„Не бих се ја смео поуздати у се да се не поуздах у Бога, и ево се у |
а да си ми заискао и половину не бих се смео цењкати.{S} Ето, дај длан у длан!“ рече Рајко и за |
ити, метну руку на срце, поклони јој се смерно и говораше мирно али са уздрхтаним гласом:</p> < |
рече јој узбуђеним гласом, али топло и смерно:</p> <p>„Хвала ти госпођо!{S} Бог нека те чује!{ |
згубе! “</p> <p>— „Оче!“ прихвати Рајко смерно скинув шубару. „Опрости ми!...{S} Ја из ове пећи |
о, заповедио је да се овде у ову оставу смести и оружја и један део његова блага.{S} Не хтеде г |
вео све оно што Рајко рече.{S} Много му сметаше што запињаше о оно црвено вино на софри.{S} Узе |
се на себе самога срди. „Е баш сам неки сметењак! “ рече сам себи.{S} Па онда виде свој убрус; |
p> <p>Она се сад гласно насмеја.{S} Њен смех зазвекта као сребро а откри иза оних румених покре |
и старац кораке, ударише пијани гости у смех!...{S} Расрди се старац младожења па право на Борч |
елите?!“</p> <p>Гракнуше пијани гости у смех и у кликтање и у пљескање.</p> <p>„Мартин ће скупо |
> <p>Сад се тек диже урнебес од гласног смеха, од дивље вике: „ељен гроф Аладар!{S} Дај чардаш! |
муња севну и гром пуче?...{S} Тобож не смеш ни да се сетиш... и ти си ми неки јунак !...{S} Ни |
} Сад је видео да у једнима од њих леже смештена копља, у другима мачеви, а у трећима буздовани |
молим, а све друго нека ти је просто !“ Смилова се бег на сузе сељачке, згрну оне дукате и оне |
ш да се смилујеш ни данас мојим сузама, смилуј се његовој младости и чистоти срца његова, и сми |
Господе, који си и милостив и свесилан, смилуј се на ову децу!{S} Смилуј се и на моју грешну ст |
в и свесилан, смилуј се на ову децу!{S} Смилуј се и на моју грешну старост, отвори ми очи да у |
говој младости и чистоти срца његова, и смилуј се ономе добром старцу тамо у планинама !" <pb n |
, помолих се Богу из дубине душе, да се смилује на вас и рад вас на мене, и кад сврших молитву, |
, који су њему мили.{S} Ако нећеш да се смилујеш ни данас мојим сузама, смилуј се његовој младо |
а их: „шта мислите?“</p> <p>„ Ја сам се смислила!“ рече Маргита мирно и готово хладно. „Рајко, |
е чувала и пазила као аманет, док ви не смислите на тенани како да је сигурно у завичај оправит |
ој подземној дворани, усред оног блага, смишљала!“</p> <pb n="172" /> <p>Доле се посадише на ша |
едном другом моме брату од стрица, кога смо били звали Сибињанин Јанком...“</p> <p>„Сибињанин Ј |
старцу Теодосију у Вујан, да му каже да смо нас двоје за вечност заједно, и да умирем благосиља |
ајући да плећима подигне ону плочу. „Да смо џинови и да имамо пун ковчег барута, па овде не би |
но и ево нас под небом заједно, и свуда смо верно једно уз друго стојали, можеш ми се ваља да п |
ва!{S} Не пита се сад више ко смо и шта смо.{S} Него да се са нашом заједничком несрећом боримо |
“</p> <p>„Бог с тобом, госпођо!{S} Кад смо ми секли главе нашим краљевима?" питаше Рајко гласо |
} Па онда узе да му говори:</p> <p>„Кад смо оно били у подземној дворници, снивала сам да сам с |
е, али ће имати штете и дангубе.{S} Сад смо на невољи па нек нам Бог опрости; а кад будеш у сре |
} Него — ми имадосмо па изгубисмо и сад смо ето „сиротиња раја.“ Опет, хвала Богу, имамо ми по |
као брат и сестра!" говораше му. „Овде смо као у гробу и смрт седи негде у једном од ових стол |
n="95" /> <p>— „Хајде да погледамо где смо!“ рећи ће Рајко Маргити. „Старац ће доћи по нас кад |
трошио грдне паре, па ништа.{S} Мислили смо свиснуће.{S} Од муке звао је и Манду да му гледа у |
„Страхињом“.{S} А његова сина Марка ми смо сами прозвали Краљевићем Марком, не због имењаштва, |
а те послужим и подворим како треба док смо заједно, али се не бој да ћу се заборавити ма у чем |
ред! напред браћо!{S} Ха, нек се зна ко смо!{S} Напред за нашим царем, напред!“ И његова се вик |
ових столова!{S} Не пита се сад више ко смо и шта смо.{S} Него да се са нашом заједничком несре |
те, и плакаше горко.</p> <p>„Еј, колико смо суза ми за вама пролили !{S} А колико смо вас оплак |
о суза ми за вама пролили !{S} А колико смо вас оплакивали тек ових последњих дана!{S} Еј, јадн |
дим јесте ли живи.{S} И хвала Богу, ето смо сви троје као из гроба у живот васкрсли!“</p> <p>„А |
уг у животу!...{S} Збиља, Рајко.... ето смо нас двоје и под земљом <pb n="174" /> били заједно |
тиш, јер он даје друге пратиоце.{S} Већ смо о томе говорили и са Хасан-агом.{S} И ево ти вели м |
је седој Влахињи у млади петак, кад се смркло.{S} Баба је наложила велику ватру на огњишту у к |
поче овако:</p> <p>„Ево сам од како се смркло обишао сав Крушевац.{S} Моја Расина није далеко |
<p>Рајку се за неколико тренутака било смркло пред очима, као да га је неко буздованом у главу |
<p>У вече тога дана, и кад се већ добро смркло, велика једна гомила сувог грања горела је на на |
о на двору.{S} С тога би царица, чим се смркне, заповедила да се гвозден један котарац напуни л |
.{S} По свој прилици чекаће да се добро смркне па да нас изведе!“</p> <p>„Он ти рече,“ прихвати |
да Рајко дође у ковачницу кад се добро смркне, а Циганин да узајми од једног кујунџије лонче, |
вала теби на витештву твоме!{S} Не пада смрт моја на твоју душу, али пада на моју душу, што збо |
, да их у смрти не осрамотим и да ме за смрт причесте; а оно се, ето хвала Богу, њиме сад враћа |
ени, на самрти твојој позајми!{S} А кад смрт по мене дође, наћи ће ме да сам пред ногама нашег |
у.{S} Јес’, слутња ме осваја, као да је смрт близу њега или близу нас! — Не, не ; немој да ти с |
ио Турке и самсове; заборавио и живот и смрт.{S} Знао је само да пред њим стоји Маргита, и да г |
!" говораше му. „Овде смо као у гробу и смрт седи негде у једном од ових столова!{S} Не пита се |
оје муке ако узживиш... опрости ми рану смрт своју, ако им се жива нећеш да предаш!"</p> <p>Мар |
моја, иди клекни и моли му се нек не да смрти младог овог витеза!“ шапатом <pb n="215" /> је пр |
оја милост !{S} О, само не дај ми Рајка смрти !{S} Узми од мене све друго што хоћеш, врати ме н |
глас моје молитве !{S} О, не дај Рајка смрти!{S} Отми га, спаси га, подигни га !{S} Учини ми с |
вити нећу.{S} Ако на ономе свету, после смрти, буде слободно да се избере понешто са овога свет |
донели ово вино да ме поткрепе, да их у смрти не осрамотим и да ме за смрт причесте; а оно се, |
кћери земље маџарске, кад си се ти још смрти бојала?{S} Зар је ниси толико пута преклињала да |
растргну, пре нека умрем сваком другом смрћу, само да ме гадна једна змијурина не гута полаган |
врати ме на нове муке, умори ме лаганом смрћу, само одржи њега и подигни га, и сачувај га онима |
ма.</p> <p>„Што ћу ето да умрем лаганом смрћу не марим, право је!{S} Али што наведох ову јадну |
гитину руку. „ Ти си спасла мога смука, смук мене, ја вас, а Бог све нас.{S} Нека му је слава!“ |
знам како би се свршило!{S} Ил’ би твој смук мене прогутао, ил’ бих ја њему главу размрскао !“ |
{S} Има овде од непамћених година један смук, добрих десет стопа дугачак, који се навикао на др |
пка Маргитину руку. „ Ти си спасла мога смука, смук мене, ја вас, а Бог све нас.{S} Нека му је |
зашушта џбун, а мој стари пријатељ, цар смуковски, право к мени.{S} Кад га Турци и моји сељаци |
хвала прво Богу, а после моме пријатељу смуку, који се одазва моме звиждању.{S} Него ви за то и |
„све ми се чини да овај попа теби само смућка што ја причам.{S} А видим те јеси ти и јунак и г |
!{S} И кад год је намиришем одмах ми се смучи, и да не сркнем просто да цркнем!“</p> <p>— „Кака |
ити.{S} Ја је сркнем само кад ми се што смучи!“</p> <p>„Валах, ако је нећемо пити што си је и д |
о!“ рече јој; „ево мене!{S} Нешто ми се смучило.{S} У души ми беше помрчало, али је хвала Богу |
?" прихвати Циганин. „А мени се ето већ смучило !{S} И кад год је намиришем одмах ми се смучи, |
истос распет био, и силом Богородичиног сна, који ево у амајлији носим, позивам те, уклањај се |
p>„Госпођо," узе Рајко да говори као из сна пробуђен и тек осетивши да има и срца и памети; „го |
Маргита стресајући се од ужаса, па свом снагом узе вући Рајка даље од змијских врата. „Ако ме в |
, одгурну чауше и јаничаре натприродном снагом, коју само очајање дати може, паде на колена пре |
ткрепи, после оног чуда и белаја што га снађе.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18920_ |
мојте на свечеву пећину, хоће нас белај снаћи!{S} Аман беже да скренемо у лево!“ викаше опет он |
глас, који је поздрави са: „помози Бог, снахо!“</p> <p>— „Добра ти срећа, јуначе!“ прихвати мла |
ом да се попне по стени, коју су кише и снегови углачали, и онда њих двоје стадоше на највиши в |
бове пиштаљке.{S} Па онда, као да једна снежна грудва или нека мекана лопта, удари високо горе |
уштао се у снежнобелу долину између две снежнобеле груде, по којима се танка бела ћерћелија тек |
носила, био је раскинут и спуштао се у снежнобелу долину између две снежнобеле груде, по којим |
онео чак отуда са сињега мора, па преко снежног <pb n="20" /> Дурмитора пао у четинарске горе у |
лику и тако белу нежност, на тако топлу снежност и на тако свету дражност.{S} Застиде се сам од |
а протрла прстима као да се увери да не снива. .</p> <p>— „Имаш ли што би желела одавде собом д |
да свака млада жена највише о накиту и снива!“ рече Рајко као да је некакав <pb n="141" /> ста |
„Кад смо оно били у подземној дворници, снивала сам да сам се с тобом венчавала.{S} Нисам ти он |
ашту каквом!{S} Овако, на твоме гуњчету сниваћу само о теби и о нашем добром старцу!{S} Али нећ |
.{S} Десно од њих на једној, нешто мало снижој, мраморној коцки, био је начињен цар један на ва |
дугачко платно, па даље иза њега један снизак и раван тамносив млаз, који постајаше све тамниј |
нећемо наћи!{S} По сну, који сам ноћас снила, пре ће бити да ћемо... или боље да кажем <hi>да |
у нако се гаси.</p> <p>Рајко отвори она сниска врата од растовине и онда њих двоје угледаше пре |
д се на капију уђе одмах с лева била је сниска једна кућица, у којој је становао надзорник доба |
ог плетива исплетене.{S} На глави му је сниска шубара од црне јагњетине.{S} Испод шубаре видело |
је уз зид према прозорима била једна по сниска а велика постеља са меканим свиленим перинама и |
адили се беху сви заједно с патером око сниске једне софре, притиснуте кондирима са црвеним жуп |
пред једним кандилом, које изнад једних сниских растових врата гораше сад већ последњим капљица |
оне дуге и право повучене обрве, и оно сниско а право чело, којега су мирну строгост и свечану |
цом наслонило беше.{S} Него испред тога сниског зида од збијене магле светлуцаху овде онде дуга |
соба, али добро осветљена.{S} На једној сниској постељи, а на црвеној поњави, лежала је лепа је |
стене у заветрини, а на ледини обраслој сниском, густом и мирисном травом, Рајко беше простро с |
арско, с високим орловим пером на црном сниском калпаку, с кривом сабљом о бедрима, са високим |
ино момче види што не би ни у сну могло снити ?{S} А ?! “</p> <p>Она не рече ни речи, само се с |
ита тако лепе снове о лепшој будућности сновали.{S} Онде, у присоју под оном стеном, ископаше г |
ема ништа. „ О, немој да ми квариш моје снове на јави, који ће једнога дана да буду на јави ист |
де су недавно Рајко и Маргита тако лепе снове о лепшој будућности сновали.{S} Онде, у присоју п |
д виде како је она очи склопила па се у снове пустила.</p> <p>Мало после па Маргита, дубоко узд |
се, занео се у мисли које су биле више снови на јави него озбиљне и хладне мисли.{S} Али пре н |
могао с ким да подели, и оно може да се сноси баш за то, што може тако да се дели!“</p> <p>„Как |
рог града у Крушевцу, ето ње к мени, на сну праћена још једном женом.{S} Села би поред мене па |
а срдитим погледом испод густих веђа на сну јавио, кад бих заспала на зибелинском плашту каквом |
реч Рајко; „је ли та жена, што ти је на сну долазила, говорила српски и носила круну на глави?! |
на не остављаше ме, него ми долажаше на сну да ме храбри! “ </p> <p>„Истину велиш?“ упаде јој у |
љубац на њена уста?{S} Она је у дубоком сну, неће се разбудити; а то бар није грех.{S} Ето, пит |
који као да беше тек само у неком тихом сну.{S} Па онда узе да му говори:</p> <p>„Кад смо оно б |
апред знам да излаза нећемо наћи!{S} По сну, који сам ноћас снила, пре ће бити да ћемо... или б |
образе његове милује; виде како она, у сну, прикупља усне, као да их спрема да приме или и да |
и гледаше у лице Маргитино.{S} Она се у сну нешто тако невино осмејкиваше, да је милина била ви |
а ово мајкино момче види што не би ни у сну могло снити ?{S} А ?! “</p> <p>Она не рече ни речи, |
асмеја се Рајко па рече : „вала то ни у сну нисам, мањ ево што сад тебе дворим!{S} А није тешко |
ам а овакво чудо до ноћас не видех ни у сну!“ Маргита је по свој прилици није ни слушала.{S} Он |
леда са Рајка.</p> <p>„Видим! узе Рајко снужден да говори; „видим немаш вере у мене!{S} Може би |
а робиња сад спава?" питаше Рајко нешто снужден; „вала дао бих главу, ако се она целу ову ноћ Б |
т, и без сумње премишља <pb n="26" /> и снује нове згоде.{S} Уђоше у Ниш са већ готовом одлуком |
" Кроз долап се видела једна сиротињска соба, али добро осветљена.{S} На једној сниској постељи |
атруштина мозак дохвати...{S} Ова ми се соба окреће...{S} Госпођо, где је Маргита ?“ „Ево Марги |
све на прстима к закључаним вратима од собе у којој је, па се опет враћаше кад би је чула да с |
ита, те Ружа одмах отиде у један кут од собе, спусти се на колена и узе се молити Богу за Рајка |
да остави онде <pb n="199" /> у куту од собе своју дугу пушку, јер ће му у случају невоље довољ |
" /></p> <p>Па онда отиде у своје горње собе.{S} Дуго је тамо остала.{S} Ружа, пуна бриге, одла |
/p> <p>Ружа оде до врата од оне спаваће собе, ошкрину их, завири и онда махну руком Маргити да |
но, а с прекрштеним рукама, корачаше по соби.{S} Беше се пустила у неке дубоке мисли.{S} У души |
кочијаша упути да иде у штале.</p> <p>У соби Ружа узе свећу па загледа добро у лице Маргитино.{ |
ло, и кад погледаше <pb n="102" /> пред собом, обадвоје се уставише и занемеше од чуда.</p> <p> |
астовине и онда њих двоје угледаше пред собом једну малу а прилично осветљену капелу.{S} У два |
</p> <p>— „Имаш ли што би желела одавде собом да понесеш?"</p> <p>„Баш ништа!{S} Ах, чекај!{S} |
чохе, уђе у собу.{S} За њим се ушуња у собу и онај црни рундов и понизно приђе к Маргити, обли |
у угарско руво од загасите чохе, уђе у собу.{S} За њим се ушуња у собу и онај црни рундов и по |
радила!...{S} Иди види, можемо ли се у собу вратити!"</p> <p>Ружа оде до врата од оне спаваће |
и жути.</p> <p>— „Хајдмо одмах у другу собу!“ рече Маргита блеђа и од самог рањенога Рајка, па |
ите, слатка моја госпођо, унутра у моју собу!{S} Ви и не знате шта се овде збива!{S} Ходите уну |
велико придворје и ушли у једну велику собу, у којој је уз зид према прозорима била једна по с |
S} Одмах дај Манду овамо. „Има ли твоја Сокица младеж на левом колену?“ питаше је <pb n="195" / |
ија је!“ „Па то је Мандина најмлађа кћи Сокица!“ прихвати мој Мартин.{S} Одмах дај Манду овамо. |
иза себе на под до зида.</p> <p>Врисну Сокица.{S} Манда скочи, узе чупати своје косе, па, с пе |
ије дуго потрајало док ето Манде и њене Сокице у двор.{S} Стари господин сазва нас све у велику |
>У томе Манда, која дотле узалуд гураше Сокицу да иде да опет заузме десну наслоњачу, устаде, у |
по коњићу своме, јури кликћући као млад соко.</p> <p>Чак би и чаушбаши мило било да га гледа.{S |
ушана.{S} Ето, погледај га, какав је то соко !{S} Него — ми имадосмо па изгубисмо и сад смо ето |
злата, или и са перјаницама од орлова и соколова перја.{S} И још у сваком столу беше уз плашт п |
којаке шаре, слике и прилике, у орлове, соколове, лавове, вукове, змије и змајеве.{S} У свакоме |
ар виче: „напред, јунаци! напред српски соколови!“ па поче и сам као у неком наступу заноса да |
жио беше нешто погаче, млада црна лука, соли и млада сира.{S} Прихватајући се помало Маргита го |
о пропио, па кад је пијан онда је прави сотона.{S} Кад не бих хтела да му играм што он прозва м |
вуци живог растрзали, а већ тамо ће га сотоне усијаним клештима вући по паклу!{S} О јадна кћер |
бори с неким невидљивим џином. „Лажеш, сотоно!“ муцаше он ономе тајном гласићу; „лажеш! криво |
дгурну и рече: „торњај се од мене, црна сотоно, не знам те шта мумлаш!“ па се онда окрете гости |
па онда се спусти на колена поред ниске софе, на којој Рајко лежаше, и поче да говори:</p> <p>„ |
сви заједно с патером око сниске једне софре, притиснуте кондирима са црвеним жупским вином, п |
еташе што запињаше о оно црвено вино на софри.{S} Узеше се господа маџарска световати.{S} Почеш |
рече сам себи, „што јест, јест ; и кад спава лепа је, а шта да кажем кад оним крупним црним оч |
/p> <p>„ Мислиш ли ти да она робиња сад спава?" питаше Рајко нешто снужден; „вала дао бих главу |
<pb n="214" /> куће, нек разбуде ко год спава, нек растрезне ко је још пијан, нека распитају и |
признајеш, младост је лудост а ђаво не спава!{S} Видим и сам није ти лако било.{S} Свецима и и |
то се каже: младост је лудост а ђаво не спава?!“</p> <p>„ То знам! “</p> <p>— „Знаш ли то по се |
обује !“</p> <p>— „Е шта ћеш?{S} Иди па спавај; ваља сутра рано полазити!“ рече патер.</p> <p>„ |
нчац до Космаја.</p> <p>Маргита је сама спавала у пећини, а старац и Рајко седели су горе на гр |
шем добром старцу!{S} Али нећу ни ја да спавам, хоћу само кости да одморим.{S} Седи ту спроћу м |
је заспао.{S} Није знао колико је дуго спавао, али кад отвори очи виде да је по рамену покриве |
атити!"</p> <p>Ружа оде до врата од оне спаваће собе, ошкрину их, завири и онда махну руком Мар |
и к оном ковчегу на коме млада Маџарица спаваше.{S} Спусти се на под под ноге Душанова коња и н |
е доста!“</p> <p>Док он то говораше она спази да јој танка тканица није у реду.{S} Извуче онај |
о; „не смејем се теби, који имаш око да спазиш цвет, него се <pb n="37" /> смејем кад помислим |
ја бих се ослободила да запитам. „Твој спас!“ одговорила би она...“</p> <p>„Чекај, молим те,“ |
нака.{S} Његов ми је стриц једном живот спасао, па му уведох синовца у свој конак за кабадахију |
је ти довео да име свога мужа од бруке спасе!“ И онда старица узе да јој љуби обе руке и запла |
з турскога ропства, <pb n="71" /> да се спасе ако буде воља божја!{S} Причаћемо ти све по реду, |
амо једини Бог чудом својим може да вас спасе !{S} О Господе," узе старац гласно да виче Бога, |
а, један гутљај!{S} Тако, нека ти је на спасеније!{S} Дед’ Рајко!{S} Тако синко!{S} Нека ти је |
ам вас је Бог довео да у последњем часу спасете и господина свога и кућу своју! “</p> <pb n="19 |
!{S} О, не дај Рајка смрти!{S} Отми га, спаси га, подигни га !{S} Учини ми само ту <hi>једну је |
игну да потапка Маргитину руку. „ Ти си спасла мога смука, смук мене, ја вас, а Бог све нас.{S} |
, онда нас само Бог једини чудом каквим спасти може, а друкчије ил’ се ваља предавати, или — мр |
ег Алаџа-хисарли, један од најбогатијих спахија турских, своме старом пријатељу Хасан-аги дао с |
е <pb n="16" /> које су му неке овдашње спахије нудиле.{S} Опростите ми што по незнању замишљам |
вен силав с пиштољима и ханџарем; испод сплава, изнад и десног и левог кука, лепе сребрне Фишек |
ла ножа, сломио је и свој велики нож из сплава, а није у стени начинио улом колико за своју пес |
ше се у лицу јако променила: образи јој спласли, очи дубоко упале, испод очију црни широки прст |
ј прилици бејаше остатак од некадашњега спољњег зида градског, била је једна чесма од белог мра |
главама од медведа и курјакова, све то споменима на лов, по гудурама великог једног добра што |
човека!...{S} Него како је твој Мартин спор!...{S} Тек опет хвала му; шта бих сад без њега рад |
> <p>Рајко за тим сврати у прву од оних споредних сувота,те из једног ковчега извади једно стар |
да стаде поред Рајка, који нешто теже и спорије дисаше.{S} Гледаше га неизмерном нежношћу.{S} У |
оред ње и гледаше је.{S} Она поче нешто спорије и теже да дише.{S} Пови се мало на десно и лице |
старчеву руку на десно.</p> <p>Гроф се спотаче, посрну преко своје оборене столице, и паде.{S} |
ејаше већ у капели, а на десетом кораку спотаче се о зембил у оном мрачном ходнику и +напипа ру |
једним стамболијским шалом, притврђеним спреда са две сребрне пафте у облику два бадема.{S} Рук |
а, очи јој севаше као у тигрице која се спрема да скочи, али се савлада и рече :</p> <p>— „Марг |
ко она, у сну, прикупља усне, као да их спрема да приме или и да даду сладак један пољубац.{S} |
/> црвену кабаницу.{S} А док је он тако спремао за Маргиту преноћиште, брижљивошћу једне мајке |
и ти могао лепо код нас да останеш и да спремаш војску.{S} А кад рат почне, онда ћеш ти као вој |
оном изданку, где има змајев престо.{S} Спреми све што треба и чекај нас на обали више Гроцке." |
код нас у Нађ-Бањи да останеш док се не спреми све што треба за мој план.{S} Видећеш, мој ће те |
о ноћи је превалило.{S} Јевросима ти је спремила у бисаге нешто рубља, а наћи ћеш и брашненица |
дим тебе и твога Мартина, па да га мало спремите!“</p> <p>— „Ох, слатка моја госпођо!{S} Ви не |
му живо рече:</p> <p>„Млади јуначе!{S} Спремна сам да пођем с тобом кад год ти кажеш!“</p> <p> |
8" /></p> <p>"Ево, ако само хоћеш, буди спремна да те ноћас поведем у твој завичај!“</p> <p>„Да |
ог а јуначног „кабадахију“ Рајка, да га спроводи и да му помогне да се цареви гости ни на шта н |
хоћу само кости да одморим.{S} Седи ту спроћу мене на том ковчегу преко пута па ми причај што. |
помоћи, једним скоком, као хитра срна, спусти на земљу.{S} Рече нешто на маџарски Маџару кочиј |
е Ружа одмах отиде у један кут од собе, спусти се на колена и узе се молити Богу за Рајка.</p> |
е и да јеца, он се полагано маче од ње, спусти се нечујно низа стену, а њу остави горе саму.</p |
анственога збега у који се завукао био, спусти га у руку Рајку да јој га придржи, а сама, намеш |
чегу на коме млада Маџарица спаваше.{S} Спусти се на под под ноге Душанова коња и намисли да ту |
руке на узглавницу од Рајкова гуњца, а спусти главу на руку па рече: </p> <p>„Видим, видим, св |
ја света воља!“</p> <p>И старац се онда спусти на колена пред један у стени грубо урезани крст |
аше малог Исуса у наручју.{S} Ту се она спусти на колена, а душа јој се вину к девојци, мајци б |
д Божуна Бана!“</l> </quote> <p>Маргита спусти главу на Рајково гуњче, намести се и пови се гип |
о би се жедан бистре воде напио, па кад спусти чутуру поред себе на асуру, рече:</p> <p>„Е да ц |
у.</p> <pb n="151" /> <p>Тамо је најпре спусти на један од оловних ковчега, подметнув јој под г |
лопљене као да се Богу моли, па онда се спусти на колена поред ниске софе, на којој Рајко лежаш |
о, лепо дете, само се осмејкује, па тек спусти трепавице, па подигне очи, па се опет плашљиво о |
пила руке на рамену Рајковом, па на њих спустила главу своју.{S} Паде у неки занос, у коме или |
.{S} Кад би он уморен престао да куца и спустио руке, она би му из њих извила копљасто длето и |
вој руци ношаше своју шубарицу, а десну спустио беше на велики нож за пасом.</p> <p>У великој д |
брне грошеве и Турци присташе.{S} Ја се спустих на колена, помолих се Богу из дубине душе, да с |
!{S} Жестока!{S} Валах да <pb n="45" /> спустиш сребрн талир у њу па да се растопи!" говораше Ц |
свећу: — „јух, змија! змија! змија!{S} Спуштај врата Рајко!{S} Спуштај врата! “</p> <p>„Аох! д |
мија! змија!{S} Спуштај врата Рајко!{S} Спуштај врата! “</p> <p>„Аох! да грдна ли је то нека зм |
д ње полазе све витице од бисера, па се спуштају низ моје образе и низ моје грло; стас сам утег |
еним <pb n="5" /> гајтанима са којих се спуштају многобројни ситни ланци са оцилима, бритвицама |
жја да тако млада мреш, говораше Рајко, спуштајући Маргиту на тај плат, нека си бар између злат |
ва магла у вис тихо повијала и још тиме спуштала.{S} Никада до тада Рајко није стојао тако близ |
н обруч; са обруча се о златним ланцима спуштало дванаест великих златних кандила.{S} Осим тога |
пехар од углађенога сребра, па је онда спуштао као неку топлу месечину на целу дворану, те се |
д чуда.</p> <p>Озго са сред среде свода спуштао се један гвозден ланац, о коме је висио велики |
последња два века.{S} Озго са таванице спуштао се многокраки позлаћени светњак, у коме је горе |
је око врата носила, био је раскинут и спуштао се у снежнобелу долину између две снежнобеле гр |
од црвена сукна, из којега се од рамена спуштаху пошироки рукави од дебела сељачка платна, који |
нице из једне позлаћене грофовске круне спуштаху — а Рајко са тихим уздахом рече: „баш да ми је |
па полагано изађе.</p> <p>Млад месец се спушташе к западу.{S} На тамно плавом и високо издигнут |
ледаху са отвореним чељустима и са мало спуштеним и одуженим вратом, које густа грива покриваше |
у белу свилу, с расплетеном и низ плећа спуштеном косом.{S} У руци је носила један диван тек ра |
Ма шта да је не може бити твоја брука и срамота!{S} Казуј, молим те, шта је?“</p> <p>„Ето, шта |
их се што ти оно рече да је и грехота и срамота; него му стадох чизмом на прса и рекох му: „ево |
о.{S} Било би то и грехота пред Богом и срамота пред људма!{S} Ово је овако доста за нашу потре |
ошта на под; мало не заплака од бруке и срамоте своје; дуго држаше лице своје скривено на рукам |
племић дочекује своју верну жену?{S} Не срамоти свој образ и не греши своје душе?“ рече Рајко, |
ега царе на граници храни,</l> <l>Да од Срба царевину брани.</l> <l>Он му купи данке и хараче < |
ту, имао сам ја, вели, у мојој војсци и Србе драговољце.{S} Откидају од својих уста да сиротињи |
а сам да је то можда пањ на коме сте ви Срби секли главе вашим краљевима; али нема трага ни од |
ачке су те ваше маџарске молитве.{S} Ми Срби то на краће свршимо!"</p> <pb n="100" /> <p>„О, ти |
воје кости овде оставити!“</p> <p>— „Ми Срби велимо: сан је лажа а Бог је истина!....{S} А што |
— и сам није знао к чему.{S} Сва му се Србија чинила као да је баштина његове задруге; свако м |
</p> <p>У ДРЖАВНОЈ ШТАМПАРИЈИ КРАЉЕВИНЕ СРБИЈЕ</p> <p>1892</p> </div> <pb n="iv" /> <pb n="v" / |
ер му се чинило да свега тога нигде ван Србије нема..</p> <p>Патер Хијероними не могаше да стиг |
али, како ју је Србин један пронео кроз Србију на рукама као свету амајлију!“</p> <p>„Е, хвала |
ка ти их преда да с њима једнога дана у Србију пођеш.{S} Неће проћи година или две, а наш ће кр |
Дунавом да носи мене и ковчег Рајков у Србију.{S} Па онда иди преким путем у Београд и извади |
се?!{S} Е, добро, храбра сам као какав Србин витез!{S} Је л’ ти то боље по вољи?“</p> <p>— „Са |
ја уста довикује: „овамо, напред! ко је Србин и српскога рода!“ Цела та прилика, и онај јунак с |
Маџарској и Маџарима хвали, како ју је Србин један пронео кроз Србију на рукама као свету амај |
т, стриц ми је био честит човек и добар Србин.{S} У задрузи је нашој било пуно дечака и момчади |
урског ропства, витештвом овога младога Србина кога овде видите, похитала сам своме мужу и свом |
те ме овде, поред њега.{S} Пошљите кога Србина у рудничке планине старцу Теодосију у Вујан, да |
хоће да босиљком окити једног сиромашка Србина младог, онда ево овај бокор поклањам ја грофици, |
оштену једну жену поред поштеног једног Србина!{S} Али нећеш куд си наумио! “ </p> <p>Чело му б |
.{S} Јеси л’ кад год видео лепшу жену у Србина или у Турчина ?{S} Како се гипкост њена уз тебе |
у на овом растовом нека се урежу речи: „Србину, од Расине Рајку, витезу без замерке — Маргита.“ |
/p> <p>— „Хе хе хе !“ насмеја се старац срдачно; „а ко то тако из тебе говори? да ли је то госп |
добро дошао!“</p> <p>Било је тако пуно срдачности у том поздраву, да на мах неста зебње у Рајк |
илозвучно појање црквено, те му потресе срде и на очи натера сузу.{S} Он се диже, скиде шубариц |
је најбоље.{S} Узе да се на себе самога срди. „Е баш сам неки сметењак! “ рече сам себи.{S} Па |
љицама уља, те пршташе као да се гласно срди што ово двоје дођоше да га гледају нако се гаси.</ |
ки стас пригрлио... веруј, не би се она срдила!“ </p> <p>Рајко скочи са свога места као да га г |
нда би његова жалост прешла у срдњу.{S} Срдио се на маџарску господу и на оног црног попа. „И т |
вца ни у Крушевцу да начини кавгу па је срдит, и без сумње премишља <pb n="26" /> и снује нове |
ен.</p> <p>Био је и невесео и по готову срдит.{S} Невесео од жалости која му притискиваше срце |
и је у животу плашт овај носио, неће се срдити да га теби, тако младој а тако злосрећној жени, |
дух са белом косом и белом брадом и са срдитим погледом испод густих веђа на сну јавио, кад би |
ати један чекић, баци се њиме на њу, па срдито дрекну :</p> <p>„Казуј шта си сада, кујо маџарск |
ставке своје.{S} Разбудише се и такнуше срдито гуске и патке, што, дуж брлога испред кућа, беху |
рече Рајко малко збуњено а нешто мало и срдито. „Нико ме други к вама послао није до жалосна су |
орицу, јеси ли мајстор од заната, па ми срдито рече: „ено где је, иди па га питај! “ “</p> <p>„ |
скочи на коње, па на кочијаша и некако срдито и зловољно лајаше крупним и промуклим гласом, ка |
л’ ме разумео Циганине?" говораше Рајко срдито. <pb n="14" /></p> <p>„Турске ми вере, само је ј |
ао да и не чујаше што јој Циганин ковач срдито и све јачом и јачом дреком довикиваше. </p> <p>А |
јој је беснила тешка једна борба: борба срдње на Бога и брига за Рајком, борба веровања са неве |
p> <p>Па онда би његова жалост прешла у срдњу.{S} Срдио се на маџарску господу и на оног црног |
уре у пећину, наћи ће Маргиту с ножем у срду !{S} А кад Турци виде да је са мном свршено, неће |
као какав преврнути пехар од углађенога сребра, па је онда спуштао као неку топлу месечину на ц |
ска штака, понека од седефа а понека од сребра.{S} У зачељу ових сребрних престола стојао је је |
зе поређано је било по шест престола од сребра.{S} На свакоме од њих стојала је по једна владич |
или понамештани калпаци са челенкама од сребра и злата, или и са перјаницама од орлова и соколо |
ада су џиновски стражари у панцирима од сребра стражарили по зидинама градским и кроз све јунаш |
и по неко јуначко срце испод панцира од сребра.{S} Јаворове гусле под прстима правог песника од |
беху од сувога злата, а жирке његове од сребра, а у многобројне сребрне <pb n="111" /> чашице о |
су место ове труле дрвене цеви, цеви од сребра бистру воду из мрамора изводиле; некада су с ону |
висили су многобројни мањи обручеви од сребра са сребрним кандилима, неки ниже други више, те |
његов престо <pb n="164" /> није ни од сребра ни од злата, него од растова стабла; и његов саб |
штита дизаше се велики двоглави орао од сребра; раширио крила па као да, полећући у висине клик |
бука, на јабуци велики двоглави орао од сребра, погнуо се, раширио крила таман <pb n="110" /> д |
м, а узгред растапала по неки панцир од сребра и по неко јуначко срце испод панцира од сребра.{ |
д жудње, и шумна зрачност од надежде, и сребрн талас од чисте и невине једне мисли, стапали у ч |
град да зовнеш скелеџију, и ево ну носи сребрн талир, да одмах дође да нас превезе! “</p> <p>Се |
тока!{S} Валах да <pb n="45" /> спустиш сребрн талир у њу па да се растопи!" говораше Циганин о |
има у зиду један тајни ужљеб, у ужљебу сребрна кутија, у кутији тајно писмо, које је сам стари |
ма.{S} Маргита дохвати прву скрињицу од сребрне срме, која јој под руку дође, отвори је па узви |
ијским шалом, притврђеним спреда са две сребрне пафте у облику два бадема.{S} Руке јој до изнад |
кажи да сам те питао, уме ли он да кује сребрне <pb n="40" /> потковице, и да ћу му по неком ве |
утим чизмама, на којима зврктаху широке сребрне мамузе, — био је средина, око које се она гомил |
ле, понеки од кадифе, понеки од тканине сребрне и златне жице, а сваки уз то бејаше постављен и |
жирке његове од сребра, а у многобројне сребрне <pb n="111" /> чашице од жира беху утврђене бел |
и по који дукат, те га додавати на оне сребрне купе, док ја не прихватих: „немојте људи! све ј |
лава, изнад и десног и левог кука, лепе сребрне Фишеклије притврђене дебелим црвеним <pb n="5" |
арод ослободи.{S} Његови јунаци не носе сребрне челенке, него само лишће од жирородног грма; ње |
е ногом одгурну оне грошеве. „Носите те сребрне паре, требаће вам за ваше слепце и просјаке! а |
вадише <pb n="156" /> пешкире, одвезаше сребрне грошеве, те све један по један на сиџаде пред с |
ћином!“ Добри моји сељаци помолише опет сребрне грошеве и Турци присташе.{S} Ја се спустих на к |
се зрак потресе и фијуком зајечи кад се сребрни таламбас витих крила њихових узлепрша.{S} Ништа |
ођо уморна.{S} Али се све мислим ови ће сребрни столови бити да су за велике какве светиње.{S} |
испуцале и само се светлуцаху златни и сребрни окови на по некима од њих.{S} Владала је нека с |
е мени за чекање.{S} Него</p> <p>ево ти сребрни грош, да потрчиш у виноград да зовнеш скелеџију |
ху лепо увијени они велики нови новцати сребрни талири, што их у Нишу од посланика доби.</p> <p |
p> <p>И онда се невесело опет загледа у сребрни млаз, који сад само тихо мумлаше, падајући у пу |
кликну: „каква малвасија ?{S} Та ово су сребрни новци!" па онда загњури руку у буре, извади је |
а глави, са сребрним наџаком у једној а сребрним штитом у другој руци.{S} А на пола хвата од ов |
пник, са сребрним оклопом на прсима, са сребрним шлемом на глави, са сребрним наџаком у једној |
прсима, са сребрним шлемом на глави, са сребрним наџаком у једној а сребрним штитом у другој ру |
а стојао је по један висок оклопник, са сребрним оклопом на прсима, са сребрним шлемом на глави |
ећином у зеленим кожним корицама, па са сребрним или златним пафтама, <pb n="108" /> а дршком и |
многобројни мањи обручеви од сребра са сребрним кандилима, неки ниже други више, те изгледаше |
са и Богородице горело је уље у великим сребрним кандилима.{S} Све друге иконе беху поцрнеле и |
рчише ме; поклони ми паша неколико кеса сребрних грошева. „Не треба ми то !“ рекох му, „него да |
виш’ овде на ову асуру... овде, двеста сребрних гроша, да је се нагледа кад игра велики чардаш |
м хрпом од златних кондира и пехара, од сребрних скриња и скрињица, од свакојаког златног посуђ |
ат, нека си бар између златних лавова и сребрних орлова, између пустог једног престола и једног |
тав рој од некаквих џиновских златних и сребрних светлица.{S} Сам свод као да је био сребром по |
о бар није грех.{S} Ето, питај дванаест сребрних престола владичанских: је ли грех да поштен мл |
фа а понека од сребра.{S} У зачељу ових сребрних престола стојао је један позлаћен престо са зл |
ајку као да са неке свете цркве зазвони сребрно звоно, па му се јека стопи у милозвучно појање |
се најпре учини да се негде неко велико сребрно кандило гаси прштећи, и потраја неко време док |
{S} Па онда посрћући крочи до најближег сребрног престола, брзо пребаци митру са њега на престо |
главом и једном руком преко наслона од сребрног престола.{S} Била је бела у лицу као неуглачан |
ад?!{S} Кад угледах ове златне лавове и сребрног орла помислих: ето, то је царски престо !{S} А |
нда загњури руку у буре, извади је пуну сребрнога ситног новца, и пусти га да са танким звеком |
ни, а овај у ковчег од растовине.{S} На сребрном штиту на овом растовом нека се урежу речи: „Ср |
чи твоје, кад је оно у своме наручју на сребрном столу, а из златног пехара, водом запаја?....{ |
латне тканине, у којој све бели кринови сребрном жицом извезени беху; однесе га и простре пред |
: „воде... воде!...“ и онесвесну у оном сребрном престолу. <pb n="119" /></p> <p>Рајко могаше с |
>„Хвалимо те Боже!{S} Ово је у истини и сребро и злато!{S} Нисам истина никада до сада видео ни |
кујунџије лонче, у коме ће око по ноћи сребро да топе.{S} И растадоше се оба задовољна.</p> <m |
ласно насмеја.{S} Њен смех зазвекта као сребро а откри иза оних румених покретних уста два низа |
, али видим ово је злато, а оно је тамо сребро.{S} Их, да силна блага ако су сва та бурад пуна! |
ми, је ли ово доиста злато, а оно тамо сребро ?! “ <pb n="106" /> говораше Маргита збуњена и г |
.{S} Била је бела у лицу као неуглачано сребро; и уста јој беху побледела и полуотворена покази |
се на челик-потковицу поспе растопљено сребро те посребри?“ питаше он.</p> <p>„Не знам то; а м |
усти из руку један велики воловски рог, сребром окован а пун вина, који беше дохватио да напије |
о живи цвет белога крина жудно запајала сребром тихе месечине, њу појила мирисним дахом својим, |
помахнитао?{S} Ко је још поткивао коње сребром?!{S} Валах, то не чини ни цар у Стамбулу ? “</p |
веле, кад би човек потковао коња новим сребром у све четири ноге, па га онда пустио да сам бир |
них светлица.{S} Сам свод као да је био сребром покован, те је светлост од стотине кандила хват |
свилом, златом и ситним бисером.{S} На сред плаштанице стајао је велики златан крст сав посут |
лопи руке на оружје у силаву и стаде на сред капеле мирно.{S} Није да се молио Богу, него је та |
више и занемеше од чуда.</p> <p>Озго са сред среде свода спуштао се један гвозден ланац, о коме |
велика лава као да су се усред хода и у сред рикања уставила, скаменила и позлатила, тако приро |
и занемеше од чуда.</p> <p>Озго са сред среде свода спуштао се један гвозден ланац, о коме је в |
врктаху широке сребрне мамузе, — био је средина, око које се она гомила повијала час напред, ча |
дан дугуљасти штит онако полошке.{S} Са средине штита дизаше се велики двоглави орао од сребра; |
киво испод њега са грла и нешто мало са средине груди размакнуто.{S} И онај низ крупног црвеног |
ањ од руменог мрамора.{S} Од прилике на средини те заравњи два велика лава као да су се усред х |
своме господару радосну вест, али се на средини степенице опет предомисли, те се у бесном трку |
} Пред самим тим престолом, и управо на средини између њега и оне трпезе са царском круном, сто |
погледима ове столове, па се окренуше к средини дворане и њеном зачељу.</p> <p>По средини двора |
очио као буре кад му прсну обручи, а по средини остало само сељачко седало — растов пањ!“ рече |
је Рајка највише зачудило, беше што по средини између она два лава, што ричу, и испред орла на |
едини дворане и њеном зачељу.</p> <p>По средини дворане стајале су три високе и широке трпезе.{ |
су три високе и широке трпезе.{S} Она у средини била је скоро за читаву стопу виша од оне друге |
а мраморној коцки, лево од оне велике у средини.</p> <p>Рајко полазећи за њом говораше како би |
оја беше намештена лево од оне велике у средини, а на онако исто посниској коцки мраморној, као |
ао крст од пет алемова, од којих онај у средини беше крупан као крупан орах, а они други као ја |
во,“ рече показујући руком на прилику у средини, „не знам шта је, али оно је тамо цар Душан!“</ |
ро и младо око огњишта, изведе Марка на среду те пред свима: „прошао си данас поред човека, ком |
ком покрету душе и срца, — са деликатно срезаним носом за који би рекли да је дивна копија у сл |
онда оно севање од узбуђености око лепо срезаних усана прсну у дажду од крупних суза из крупних |
епо види румени лук горње усне од добро срезаних и за човека доста малених уста.{S} Лице му је |
исоко, и пре посниско, али право и лепо срезано и осењено густом кестењавом косом.{S} Погусте и |
о свима да га љубим и да је једина моја срећа на овоме свету у томе, што је мој гроб поред њего |
еко неизмерно благо или нека изванредна срећа, тако га је радосна жудња вукла некуда — и сам ни |
ис и рече тихо:</p> <p>„Пун ибрик, пуна срећа да Бог да теби и свакоме твоме помоћнику! “ и нап |
„помози Бог, снахо!“</p> <p>— „Добра ти срећа, јуначе!“ прихвати млада жена са свим мирно, па с |
де!</p> <pb n="107" /> <p>Само нека нас срећа послужи да се дохватимо лепе земље маџарске, па д |
копље те се врата приклопише.</p> <p>— „Срећа те та трећа полуга држи!{S} Тешко би нама било да |
живо гледаше да види очи њене.</p> <p>„Срећа те нисам труд!“ рече она са тихим осмехом; „запал |
мари, јер њему стоји у судбини тек сад срећан да буде, јер ће се убрзо оженити младом и лепом |
аку Мустаф-агином, па се сад слободан и срећан враћа у завичај да види мајку, браћу и родбину.{ |
{S} Узми паре, брајко, кад си тако лепе среће! “</p> <p>— „Не дао Бог, да ја њима поклоне чиним |
ичај видиш!{S} Еј, јадна жено, баш ниси среће имала! “</p> <p>Подиже је у своме наручју и однес |
аши :</p> <p>„Честити чаушбашо, тако ти среће, пусти' ме да запевам!“</p> <p>— „Како ћеш запева |
, па се сва стресе. „Ово ми је први дан среће после тако дуге, дуге, и тако страшне несреће!... |
јадна, јадна моја госпођо, како је мало среће Бог вама дао, баш вама, који сте <pb n="191" /> п |
.{S} Кад будеш у својој земљи у слави и срећи, сетићеш се да и у овој <pb n="121" /> земљи има |
атите; да сте ви тамо где сте у великој срећи и великој сјајности; да управо Турци и нису вас з |
егови нек те чувају!{S} А кад се мене у срећи својој сетиш, помоли се својим чистим срцем Богу, |
и па нек нам Бог опрости; а кад будеш у срећи и у господству сети се на ово !“</p> <p>— „Та сам |
Него дед’ одврни ти то па да сркнемо за срећна наша ортаклука!“</p> <p>— „Да знаш да је не бих |
знам, брзо заборавити....{S} И кад она срећна жена, којој је судбина наменила да једнога дана |
па се опет осмејкиваше и изгледаше тако срећна.{S} Рајко, као неком тајанственом силом везан, н |
аједно, и да умирем благосиљајући га за срећне тренутке, које код њега проведосмо.{S} Јест, кад |
што немам млађу сестру, лепшу од мене и срећнију од мене!{S} Бар бих се могла понадати да те је |
вала Богу који нас, ето, пред твој двор срећно доведе!“</p> <p>— "О, још немој о растанку ни да |
ње може само да ти руку стегне и речима срећу зажели.{S} Али то није ни десети део, о, није ни |
а нема,</l> <pb n="132" /> <l>Цурама је срећу заставио,</l> <l>Јунацима скеле затворио!</l> </q |
„Слушао си, ваља да, да хајдук изгуби и срећу, и мегдан, па и живот, чим пусти да му женско око |
д он беше трештен пијан, покушам поново срећу да бегам.{S} Ишла сам целу ноћ, нисам ни сама зна |
остава.{S} Рад бих био да огледам своју срећу.{S} Ако је нађем, ето је и теби! “</p> <p>Осмехну |
шао на оваки посао са слутњом на празну срећу?“ говораше Циганин са очевидном зебњом да се чуту |
ки рог и даде грофу да из њега три пута сркне.{S} Иза тога баба баци нешто у ватру, што је пукл |
лека.{S} Нећемо је ноћас пити.{S} Ја је сркнем само кад ми се што смучи!“</p> <p>„Валах, ако је |
је намиришем одмах ми се смучи, и да не сркнем просто да цркнем!“</p> <p>— „Какав си болан ти т |
к ноћу!{S} Него дед’ одврни ти то па да сркнемо за срећна наша ортаклука!“</p> <p>— „Да знаш да |
аргита дохвати прву скрињицу од сребрне срме, која јој под руку дође, отвори је па узвикну упре |
на.{S} Јелек од загасито зелене чохе па срмом, која је одавно потамнела, свакојако ишаран, утег |
алас од лавежи паса, она као преплашена срна утече у пустињакову пећину.</p> <p>Рајку се за нек |
његове помоћи, једним скоком, као хитра срна, спусти на земљу.{S} Рече нешто на маџарски Маџару |
ру испод града, па се осећаше хитра као срна и свежа као тица на грани.{S} Вераше се по рушевин |
> Биће да је то царица Милица са својом сродницом калуђерицом Ефимијом?!</note> </div> </back> |
који ти незнана наша пријатељица, стара Српкиња Станија, шаље!“ И онда покида сав други босиљак |
к од баба Станије, старе и сироте једне Српкиње, и Бог да те прости!{S}" И даде ми оба бокора, |
ше има суза.{S} Никада ја не видех нашу Српкињу да такве сузе лије!{S} Немој, госпођо; пусти не |
а, коју мучи, није Турчин, него неслога српска и немаштина новца и оружја, тешка сиротиња.{S} К |
јнику, па нека каже: није ти овде твоја српска мајка, ни твоја српска сеја да те оките, ево ти |
је ти овде твоја српска мајка, ни твоја српска сеја да те оките, ево ти један стручак од баба С |
; „ја помислих да ти се то јављала наша српска царица Милица, која је била тако доброга срца, п |
атворио!</l> </quote> <p>Али кад се оно српске војводе Реља од Пазара, Милош Обилић, Милан од Т |
гроб би доста дубок, Маргита нареди да српски сељаци пођу у најближе село, где има српски поп, |
на, што ти је на сну долазила, говорила српски и носила круну на глави?!“</p> <pb n="101" /> <p |
ки сељаци пођу у најближе село, где има српски поп, да га доведу да очита молитву и гроб прелиј |
говораше Хасан.</p> <p>Рајко преведе на српски што чаушбаша рече, те цела свита пође даље низ б |
ими превео <pb n="22" /> би чаушбаши на српски што старац рече, а Хасан-ага Зулуфлија завршио б |
како цар виче: „напред, јунаци! напред српски соколови!“ па поче и сам као у неком наступу зан |
!“</p> <pb n="101" /> <p>— „Говорила је српски, али није имала круну; него је била обучена у цр |
рекао да је жив, и шта би радили онакви српски јунаци какви беху Бан Страхиња и Краљевић Марко. |
.{S} Стављам ево сву своју веру на твој српски образ!{S} Рајко, витеже, дај ми твоју руку!“</p> |
„Имај надежду у Бога и имај веру у мој српски образ!“</p> <p>У том часу докотрља се с брда јед |
или Словенцима, те разумевао и говорио српски.{S} Патер Хијероними, који је пратио посаобину к |
цу по гриви и по глави и гукаше јој час српски час маџарски, као да се беше и сама претворила у |
у нешто маџарски и заврши рекав три пут српски: „напред! напред! напред!“</p> <p>„Пресветли гос |
на и ћесара.{S} А старац њему причаше о српским манастирима на Св. Гори и о светогорским испосн |
мњај се; уздај се у Бога и веруј у моје српско поштење!“</p> <p>Ударише Рајку пламенови у образ |
да пропадне господство њихово и царство српско, и како ће једна страшна црна ноћ све да застре |
ди: на ову је кулу Голубан, верна слуга српског цар-Лазара, на својим рукама изнео госпођу свој |
у, те да има чиме довршити васкрс целог српског народа.{S} Ето тога човека чекамо, на њ погледа |
е се и побојаваш!{S} А тако ми образа и српског поштења ево сам те узео на душу као свети амане |
!{S} То је наш цар Душан!{S} Чула си за српскога цара Душана!“ <pb n="115" /></p> <p>— „Баш нис |
довикује: „овамо, напред! ко је Србин и српскога рода!“ Цела та прилика, и онај јунак са изразо |
о оно стење и камење у порушеноме двору српскога цара; али се ти њима ниси одазвао.{S} Твој одг |
м лежао пред њом.</p> <p>Шајку скрену к српској обали далеко од села, а под неке врбе, где неки |
<p>Пошљи одмах у Сегедин нека се тамо у српскоме крају потражи.{S} Не жали платити!"</p> <p>Мал |
„Нисам ништа!“ рече Мишко; „видех их у српскоме шору у једној малој сиротињској кућици.{S} Иза |
на тишина, у којој он само лупање свога срца чујаше, казиваше му да у пећини нема више никог жи |
ритова, а ја је поздрављам ватром свога срца.{S} А за ово опет теби хвала, мој витеже!{S} Него |
арица Милица, која је била тако доброга срца, па би се над твојом судбом заплакати могла.{S} Ал |
ри.{S} Један се дубок уздах оте из њена срца, они јој потамнеше, па рече тужно: „узалуд је што |
да.{S} Од Рајка чистијег и племенитијег срца није било.{S} Док је жив био дивила сам му се.{S} |
ргитину, и куцање њеног бурно узбуђеног срца поче да се стишава.</p> <p>— „Ако нас свети отац н |
дајем ову белу ружу, знак твога чистог срца и знак своје чисте љубави према теби!“</p> <p>Па о |
на целом том путу није могло да загреје срца њихова у брже куцање тако, као кад гледаху како он |
а целу ову ноћ Богу не моли, да покрене срца ове господе, да је ропства ослободе!“</p> <p>Диже |
рофица помела памећу.{S} Али не имадоше срца да јој се противе ма у чему.{S} После неколико сах |
апуташе.{S} Да ли тај шапут долажаше из срца његова, или са лева рамена његова, то не знађаше н |
из сна пробуђен и тек осетивши да има и срца и памети; „госпођо, док бих ја нашао и довео ласта |
којом одговараху сваком покрету душе и срца, — са деликатно срезаним носом за који би рекли да |
а, смилуј се његовој младости и чистоти срца његова, и смилуј се ономе добром старцу тамо у пла |
/p> <p>Маргити се поче да стеже лед око срца, кад опази да нигде у селу нема свеће или ватре у |
та, још силније замирисао, раздраганост срца његова ускипела би и Рајко би се окренуо чаушбаши |
е сласти, која треба да се слива само у срца људска.{S} Само је <pb n="23" /> Рајко јахао и даљ |
њи прибоде на прса један накит у облику срца, а сав од рујног рубина, и онда мој млади витез ри |
вика у пећини одјекнула у јачем куцању срца њеног.</p> <p>И Рајко се беше сав претворио у слух |
нечисте силе и сваке ружне помисли.{S} Срце ми се окрепи и радосно куца кад сам себи кажем: је |
вца Рајко је био кипео од веселости.{S} Срце му је било <pb n="19" /> пуно необичне милине; очи |
осу, час разумљиво, час неразумљиво.{S} Срце му брзо куцаше и ватра му беше образе <pb n="219" |
врисну Маргита, па се пљесну рукама, а срце јој се следи. „Где си рањен, јадни мој Рајко?!“</p |
енови у образе; нешто као гњев усколеба срце његово.{S} Више осећаше и нагађаше, но што разумев |
анпут као да нека невидљива рука откова срце моје од окова у које га је страх везао био; моја п |
кари из Сегедина и нађоше да је у Рајка срце престало да куца.{S} Кад то рекоше Маргита пред њи |
у држи, и да је њена глава наслоњена на срце његово.{S} И још је нешто видео.</p> <p>На јелеку |
!...{S} Чудо, како ми се нека тежина на срце наваљује!...{S} Ено ње горе где од радости јеца, а |
ве јој се већа туга и хладнија зебња на срце наваљиваше. „Гледаш ме шта радим, моја добра Ружо? |
лиш ма за трунку, “ — те речи падоше на срце Рајку као зрна из пушке, па се у исти мах растопиш |
приђе гологлав к Маргити, метну руку на срце, поклони јој се смерно и говораше мирно али са узд |
шта ће ти казати!“</p> <p>Рајку закуца срце бурније.{S} Као да га неко узе за обе руке и повуч |
т чува ?!{S} Учинило ми се да је у тебе срце и чисто и јако. „Ево га нађох!“ говорах у себи и з |
лећеш је кад је познаш, јер је и у тебе срце витешко!“</p> <p>У ње је срце закуцало јаче и топл |
и у тебе срце витешко!“</p> <p>У ње је срце закуцало јаче и топлије; образи јој се заруменише, |
{S} Велика једна милина растопила ми је срце у чудновату неку тугу, какву никада до сада у живо |
х девојака!“</p> <p>„Знала сам да ти је срце витешко; сад знам да ти је и слободно.{S} Благо же |
оје сад идемо?!“</p> <p>„Притврди своје срце, госпођо!{S} Знам ја како ти можеш храбра да будеш |
и скачу, ради како ти Бог кроз то твоје срце казао буде.“</p> <p>Рајко је говорио мирно али с п |
ево ме дижем очи к теби; кроз сузе моје срце те моје тражи.{S} Чуј један пут у моме злосрећном |
!“ питаше Маргита и осећаше како јој се срце размекшава.</p> <p>— Не знам!“ рече Рајко; "не зна |
Невесео од жалости која му притискиваше срце при помисли, да она јадна жена, онако млада и лепа |
лоним колено своје, и да се никада више срце моје не занесе молитвом к престолу твоме.{S} Али с |
<p>„Ево ти опет подигох руке, и очи, и срце, ево падох преда те на колена.{S} Била сам у бунту |
ише баш према њој, она са вриском, који срце параше, јурну к њима, одгурну чауше и јаничаре нат |
наслоним....{S} Хоћу да паднем, тако ми срце куца а колена клецају!{S} Ох, мој Рајко, што не ос |
е.{S} Млади гуслар виде каква туга мори срце у његовог старог бабе, и узе да га храбри, казујућ |
а или близу нас! — Не, не ; немој да ти срце зебе у часу кад ето ћемо у твој двор! “ </p> </div |
ни... како да кажем... баш онде где јој срце куца, један плав младеж.{S} Молимо...{S} Молимо... |
о... покажите ви шта имате тамо где вам срце куца!“</p> <p>Сад се тек диже урнебес од гласног с |
ипао, а кад ја упорно нећу него стегнем срце и стиснем зубе па и не јаукнем, он метне клеште у |
изна; него чекај, да му најпре наместим срце!{S} Па онда мој стари господин изађе напред, те мо |
че Рајко храбрећи је.{S} Али му и самом срце бурно куцаше.</p> <p>Последњим једним живим усклик |
колико ли више треба једно чисто и јако срце, да се један велики и свети аманет чува ?!{S} Учин |
па и живот, чим пусти да му женско око срце запали, а рука његова обгрли <pb n="161" /> женски |
, госпођо; пусти нека опет сине јуначко срце и нека одгони тај облачак!“</p> <p>„Немој кћери мо |
неки панцир од сребра и по неко јуначко срце испод панцира од сребра.{S} Јаворове гусле под прс |
је лако могућно, да би је свако витешко срце заволело.{S} Рајку се <pb n="125" /> ширила зеница |
је био слеп, али у њега као да је било срце једнога гуслара, те мраморна чесма поче да му изво |
осле дан, у који је моје слабо и очајно срце рекло: па тебе или никако и нема, или ако те има, |
аше како му се нека растуженост краде у срце.</p> <p>„Еј, Боже благи, да л’ ћу доживети да њега |
и онда ту клону, као да је неко ножем у срце ударио, и једва промуца:</p> <p>— „Рајко,... воде! |
е Рајкове струјаше све топлије чак до у срце његово.{S} По дужем ћутању рећи ће Рајко!</p> <p>„ |
“</p> <p>Осети да му се мир и крепост у срце враћају.{S} Али не смеде ни погледати к оном ковче |
ш...“</p> <p>На ове последње речи Рајку срце бурно закуца.{S} Он се препаде од самога себе.{S} |
ему сад шапуташе истом брзином којом му срце куцаше: „не бој се, не бој се; није грех, није гре |
а чудна једна ватра загрејава и како му срце узе куцати све бурније.{S} Учини му се чисто да чу |
у сладак мелем.{S} Рајко осети како му срце закуца бурније и како му удари пламен у образе. „Д |
} Будало једна, прави би човек с мушким срцем та слатка уста већ до сада пољубио, тај јелек рас |
м је и ево ме сад са оживелим и храбрим срцем!{S} Не знаш ти како је она добра!{S} Кад се Бог н |
твоје; врати ми се амо и сам са чистим срцем, ведрим челом и светлим образом и остани поред ме |
и својој сетиш, помоли се својим чистим срцем Богу, да буде милостив грешном старцу Теодосију н |
да послуша свога господара, ал’ је теже срцу одолети, <pb n="8" /> да не иде на бој на Косово, |
а него топли пламенови од жарког огња у срцу, она му живо рече:</p> <p>„Млади јуначе!{S} Спремн |
“ А сад видим, да ако у вас и има много срчаности још више има суза.{S} Никада ја не видех нашу |
од сребра ни од злата, него од растова стабла; и његов сабор није од властеле и владика у госп |
беху два повисока млада раста, којима и стабло и грање и лишће беху од сувога злата, а жирке ње |
о је читав џбун зовина дрвета.{S} Танке стабљике повиле се под теретом крупног цвета и наднеле |
бра из оба бокора два најлепша струка и стави их у десну руку Рајкову. „Ево ти један струк боси |
м страшне мисли, да сам силазећи у гроб ставила на муке и уморила једну свету старост и једну н |
а у крстату заставу, коју жеља њена већ ставила беше у њене руке.</p> <p>„Хвала теби, госпођо, |
дговора.{S} Као да је жеравицу на главу ставила, тако живо скиде дијадему, па је брже боље у ко |
од сад твоја и овога и онога света.{S} Стављам ти свој венчани <pb n="225" /> прстен на твоју |
зраком сунчаном, осећам да си витез.{S} Стављам ево сву своју веру на твој српски образ!{S} Рај |
дни мој витеже!...{S} На какве те труде стављам!" рече му тихо.</p> <p>— „Нису то никакви труди |
шта како Маџарица стоји поред Циганина, ставши му једном ногом на прса.</p> <p>„Еј, злосрећнице |
ало — растов пањ!“ рече Рајко, замишљен ставши између она два лава а пред самим пањем.</p> <p>М |
охита за њима.{S} Кад већ сиђе к чесми, стаде и окрете се.{S} Пред чатрљом Циганиновом стајала |
право к рундову, који, кад чу њен глас, стаде као да се скаменио, подиже главу своју право к ње |
онако као што он само у њу гледаше.{S} Стаде тако за неколико тренутака, па већ мораде даље за |
је била јача од љубави.</p> <p>Па онда стаде поред Рајка, који нешто теже и спорије дисаше.{S} |
једним живим ускликом и шкрипутом жица стаде чардаш као да је сабљом пресечен.{S} Осу се лупањ |
тренутку Рајко једним скоком долети те стаде између робиње и Циганина.{S} Гурну Бекира обема р |
о кажем.{S} Позваше га унутра.{S} Уђе и стаде близу самих врата и поче овако:</p> <p>„Ево сам о |
пута, склопи руке на оружје у силаву и стаде на сред капеле мирно.{S} Није да се молио Богу, н |
ва испред њих јуре право к мени!....{S} Стадох, скамених се!{S} Шта ћу сад јадна!...{S} Гледах |
ш!{S} Кад изађох љут од твоје господе и стадох у оном забрану иза караван-сераја под звездама н |
рече да је и грехота и срамота; него му стадох чизмом на прса и рекох му: „ево си погана звери |
е што незгодно десило царевом госту.{S} Стадоше му очи на младој жени која се пред ногама <pb n |
аквом весељу угледа једну Циганчицу.{S} Стадоше му очи на њој.{S} Окрете се Мартину, који је би |
S} Кад њих двоје изиђоше из ходника, па стадоше на праг, преко кога се у ону округлу дворану си |
ше и снегови углачали, и онда њих двоје стадоше на највиши врх њен, једно поред , другог.{S} Бе |
ири ноге, па га онда пустио да сам бира стазу, коњ би га сам од себе однео на место где је оста |
отињска чатрља.{S} Пред једном, која је стајала за себе и подалеко од других, седео је на земљи |
окрете се.{S} Пред чатрљом Циганиновом стајала је као кип робиња његова, па наслонив главу на |
њеном зачељу.</p> <p>По средини дворане стајале су три високе и широке трпезе.{S} Она у средини |
и ситним бисером.{S} На сред плаштанице стајао је велики златан крст сав посут драгим камењем, |
ије да се молио Богу, него је тако само стајао, миран, скроман, као да беше занемео, видевши из |
му падоше на једна узана вратóца, која стајаху ошкринута, и на која се улазило из те <pb n="99 |
га на трави лежало је једно празно бело стакленце.{S} У десну руку своју грчевито је била стисл |
Чак су и маџарска господа сама од себе стала да га слушају, а честити Хасан Зулуфлија уставио |
а.{S} Од тешких мука у оковима била сам стала сама кожа и кост.{S} Он навали да ме храни сутлиј |
зим га као да ми је син.{S} Поведи га у Стамбол, нека види силу и господство, е да би се зажеле |
урака у дугачким зеленим кафтанима и са стамболијским турбанима, а иза њих једно десетак јанича |
уз витки стас и танки пас узаним једним стамболијским шалом, притврђеним спреда са две сребрне |
пода маџарска!{S} Може бити да су већ у Стамболу! одговори јој Рајко.</p> <p>Маргита притегну у |
опаса је брзо широким и дугачким једним стамбулским <pb n="57" /> појасем, поможе јој обући и к |
продају, а слушао сам од Турака да се у Стамбулу најлепша Ђурђијанка робињица може да купи за х |
сребром?!{S} Валах, то не чини ни цар у Стамбулу ? “</p> <p>„Цару и не треба.{S} Мени треба!{S} |
ама око огњишта, пустио и женскадију да стане иза мушкиња, а нас момчадију посадио би на земљу |
ина наменила да једнога дана поред тебе стане, узме да носи твоје витешко име, онда је и право |
јко дохвати својом левом руком.</p> <p>„Стани господине!{S} Зар тако маџарски племић дочекује с |
незнана наша пријатељица, стара Српкиња Станија, шаље!“ И онда покида сав други босиљак и разас |
те оките, ево ти један стручак од баба Станије, старе и сироте једне Српкиње, и Бог да те прос |
, много се што пева чему ван песме нема станка.{S} Али ја знам да је Хуњадија Јанош од наше гор |
била је сниска једна кућица, у којој је становао надзорник добара грофових са својом породицом. |
и, где је дворове имао у којима је радо становао, него је све то, полагано и кришом, дао да се |
ову кулу; у њој су најволели да заједно станују цар-Лазар и <pb n="9" /> царица Милица.{S} А њи |
да чује баш све што гуслар има да каже, стапале.{S} Оба младића беху у лицу од изванредне лепот |
рн талас од чисте и невине једне мисли, стапали у чудесну и дивну једну хармонију.</p> </div> < |
лу ко је вичан ранама ?{S} Има ли какав стар човек или каква баба видарица?!“ питаше Маргита св |
носити као кап воде на длану.{S} Он је стар, ал’ је добар, добар, већ до слабости добар!{S} А |
едан, који ти незнана наша пријатељица, стара Српкиња Станија, шаље!“ И онда покида сав други б |
ш једнако звали „госпођином чесмом".{S} Стара и узана калдрма, која долажаше из вароши, повијал |
им ланцима.</p> <p>„Биће да је то каква стара малвасија којом су се наши стари јунаци и господа |
тињској кућици.{S} Изађе преда ме једна стара жена. „Пошто да ми продаш један од ова два бокора |
егов донесе из Сегедина у два разбијена стара лонца два пуна и лепа бокора босиљка. „Шта си пла |
моја госпођо грофице !" јецаше сиротица стара Ружа.</p> <p>„Нисам више грофица!{S} Нешто сам да |
Ево вам цвећа!“ рече нежно и жалостивно стара Ружа и положи своју руку на раме Маргитино, која, |
Рајко као да је некакав <pb n="141" /> старац пун искуства; „а колико ти је леп и китњаст тај |
ом, а уста мало отворио као да пева.{S} Старац се пригнуо мало к младићима па се загледао у лиц |
ише и сва она млада господа на ноге.{S} Старац господски махну руком Рајку, дајући му знак да м |
ad>4</head> <p>Рајко јој приђе ближе, а старац је узе за обе хладне руке па је дрмаше, као да х |
<p>Маргита је сама спавала у пећини, а старац и Рајко седели су горе на градском зиду поред ва |
дњем рату између султана и ћесара.{S} А старац њему причаше о српским манастирима на Св. Гори и |
тарца и благо се на њ осмејкиваше.{S} А старац узе да им прича шта се све десило од како се рас |
, па не хте то ни да преводи.{S} Али га старац посланик запита шта Рајко рече, па кад чу приђе |
ћаше и нагађаше, но што разумеваше, шта старац сумња, и би му криво.</p> <p>„Молим те, оче, стр |
<pb n="159" /> теби, дете моје!“ додаде старац, па се пригну да потапка Маргитину руку. „ Ти си |
може да вас спасе !{S} О Господе," узе старац гласно да виче Бога, па се прекрсти неколико пут |
и пустињик !“ </p> <p>"Дете моје, “ узе старац благо да говори, „има сладости у сваком животу, |
дна да се завадиш с Богом?!“ прекиде је старац запрепашћен. <pb n="78" /></p> <p>— „Па тако; ду |
Турчина ослободиш.{S} Бојим се неће ме старац пустити, а волела бих да могу и онда да пород те |
узе мољаше за мене.{S} Аја!{S} Не да се старац омекшати.{S} Подиже је са колена, па је пред сви |
мехом.</p> <p>— „Хе хе хе !“ насмеја се старац срдачно; „а ко то тако из тебе говори? да ли је |
ати!“ одговори Рајко.</p> <p>Накашља се старац и два и три пута.{S} Поћута мало, и опет се нака |
да је ропства ослободе!“</p> <p>Диже се старац, скочише и сва она млада господа на ноге.{S} Ста |
ше пијани гости у смех!...{S} Расрди се старац младожења па право на Борчију да га рукама удави |
реба за мој план.{S} Видећеш, мој ће те старац носити као кап воде на длану.{S} Он је стар, ал’ |
нда нема ништа!...{S} Све бадава!“ рече старац невесело, и чисто клону пун очајања.</p> <p>„Ама |
але чутуре.</p> <p>„Е, децо моја!“ поче старац весело; „ко ће као Бог?!{S} Право је рекао псалм |
Аладара!.... грофа Аладара!“ понављаше старац, па као да за неки тренутак <pb n="13" /> преврт |
да ми сељаци ништа не јавише!“ говораше старац и сам беше очевидно узбуђен и збуњен.</p> <p>У т |
из Доње Букве!{S} Баш је он!“ говораше старац више сам себи; „ он то довикује Јовану кнезу од |
и ми се, синко, много омилио,“ говораше старац Рајку; „све бих рекао да си ти онај кога одавно |
управља.</p> <p>„Шта оно рече?“ питаше старац посланик, окренув се млађој господи из своје сви |
ихватиш и одмориш, а у том ће ваља да и старац доћи по нас!“</p> <p>У зембилу старчевом нађоше |
ека ти је на здравље!“</p> <p>Па онда и старац добро повуче и настави да прича:</p> <p>„Ја да п |
у смемо прићи ?! “</p> <p>У том их је и старац опазио.{S} У место да као какав полудивљи пустињ |
ра у пећину, он пође за њом а за њиме и старац.</p> <p>„Госпођо," узе Рајко да говори као из сн |
> <p>Ослушкиваше и Рајко, ослушкиваше и старац.{S} Њих се двоје погледаше, а Рајку се промени б |
идим шта је твоја света воља!“</p> <p>И старац се онда спусти на колена пред један у стени груб |
би се Борчија, изгуби се чардаш, изгуби старац кораке, ударише пијани гости у смех!...{S} Расрд |
није то тамо Бенглер-бег?!“ рече пијани старац, па се окрете према Рајку и гледаше га за неколи |
позно залутали на овај вис?" проговори старац, погледајући час на Рајка час на Маргиту, па му |
вала ти синко!{S} Тако треба!“ прихвати старац разведрен. „Ево сад што ћу да ти кажем : отпрати |
к!“</p> <p>„Немој кћери моја!“ прихвати старац; "ево ми је сад тешко што те наведох да причаш!“ |
„Ене сад, зар си и то видела?“ прихвати старац очевидно изненађен онаким питањем, па онда одмах |
„Ко је ово?{S} Како је господствен овај старац, како је озбиљан и тужан!{S} Како се невесео заг |
у гроб закопа!{S} Па онда сиромах онај старац!{S} Куд нас беда његова на њ навуче!{S} И кад би |
ти се причињава да их чујеш!“ рече јој старац.</p> <p>— „Није, није оче!{S} Чула сам, ево и са |
Маџарску!" рече Маргита; „видећеш, мој старац мене толико воли, да ће он скелеџији скелу позла |
кну: нећу!{S} Тек се иза нас продра мој старац: попе, питај мене, ја сам им кум! хоће се они, х |
е слутње. „Ко зна,“ рече, „можда је мој старац од туге за мном и умр’о?!{S} Волео ме је !“ <pb |
ослови.{S} Беше то некакав жив и крепак старац, са бистрим очима испод густих веђа и руменим об |
и ђаура.</p> <p>Крепак један и повисок старац, — с руменим образима, белом на округло поткреса |
Лези ту па се одмори и испавај док нам старац не дође.{S} А ја ћу ено тамо поред оног оклопник |
ad> <p>Кад је јутро освануло не даде им старац да се крену.</p> <p>„Причекајте," рече им; „ја с |
„Улазите унутра и не бојте се!“ рече им старац.</p> <p>Рајко уђе први, провукав се готово на ко |
њим градом, и да поред ватре седи један старац са дугом белом брадом, у црној ризи до земље и с |
<pb n="22" /> би чаушбаши на српски што старац рече, а Хасан-ага Зулуфлија завршио би цео узбуд |
трећој прилици.</p> <p>Један висок леп старац, са широким челом, орловским носом, дугом брадом |
<p>„Примичу се скотови!“ промумла опет старац; „вала, Господе Боже мој, сад ил’никад; умудри м |
шта свира!" — „Блене у младу ?!“ викну старац гњевно; „ха, чекај се ти што твојим циганским оч |
ила.</p> <p>„Ја да скота једног!“ викну старац сав поражен; „да Бог да га вуци живог растрзали, |
из црног пакла!“</p> <p>„Молим!“ викну старац строго; „сваки по реду !...{S} Рекох ево ње.{S} |
> <p>— „У добри час да Бог да!“ узвикну старац; „добар је Бог децо !{S} Камо да те боље видим к |
хтеде да убије! “</p> <p>— „Не!“ цикну старац, па састави веђе; „како јадан да је убије?!“</p> |
ијан.{S} Хајде почесмо.{S} Накриви капу старац, подбочи се у десни бок, куцну петом у пету, заз |
ући некуда унутра у мрак.</p> <p>Кад их старац доведе пред тај отвор, дубоко узбуђен и сав блед |
ни млађи људи још и покрвити.{S} Али их старац уталожи и узе сам да говори мирно, али и опет не |
један гутљај од жупскога лека!“ </p> <p>Старац весело додаваше чутурицу и Маргити и Рајку, напи |
воме младом животу заспала није.</p> <p>Старац и Рајко остадоше да преноће поред оне ватрице ис |
ругог на самом уласку од пећине.</p> <p>Старац изашао беше мало пред пећину, али се одмах врати |
крупних очију и у гласно јецање.</p> <p>Старац и Рајко беху и сами дубоко узбуђени и погледаху |
онај који ће земљу да ослободи!“</p> <p>Старац се раздрагао па узе на широко причати о пророчан |
едамо где смо!“ рећи ће Рајко Маргити. „Старац ће доћи по нас кад се отресе Турака.{S} А можда |
страх да идемо у лево!“ рече Маргита; „старац ти је довикнуо да се држиш десно.{S} Мора бити д |
и напунише све пехаре редом, онда један старачки а промукли глас озго <pb n="201" /> са зачеља |
, ево ти један стручак од баба Станије, старе и сироте једне Српкиње, и Бог да те прости!{S}" И |
другога; „а, ово ће бити да је гробница старе господе од овога града изнад нас, и ово су све мр |
ораше Мартину, "као да је племић од ове старе господске куће.{S} Ковчег од углађене ораховине н |
о томе, што је прадед или чукундед моје старе мајке, један Кемењија, погинуо на Косову, бранећи |
ајпосле на овој очи зауставише. „Или ме старе моје очи варају, или баш никад не видех тако млад |
ање маџарској господи.</p> <p>Од урвине старе цркве Лазарице младић пође напред к једном обрван |
угим тамноцрвеним ћерамидама.{S} Из оне старе, дебеле и влажне зидине изнад ње избио је читав џ |
ио што га на вашој свадби избише?{S} Е, стари наш господар прве године, кад вас Турци одведоше, |
е паметне Циганчице.{S} Кад и то прође, стари гроф настави:</p> <p>„Сад ево једне прилике, пала |
е слепе очи.</p> <p>„Шта кажеш?!....{S} Стари се гроф жени?!“ викну она гњевно и сва пренеражен |
ве да застре као мртвачким покровом.{S} Стари се деспот заплакао.{S} Сузе његове кануше на гусл |
док ето Манде и њене Сокице у двор.{S} Стари господин сазва нас све у велику дворану па нам ре |
раздрагала па прсла у гласно клицање, а стари би се барон Арпад само осмехнуо и рекао: „красно |
мило било да га гледа.{S} Па би се онда стари Турчин својим мирним и озбиљним лицем окренуо маџ |
овде!{S} Ох, како да вам кажем?!{S} Па стари се гроф жени!“</p> <p>Као да је гром поред ње уда |
>„Грофица Маргита од Нађ-Бање!“ промуца стари гроф, и она му се дворана поче да окреће. „Шта то |
вца и оружја, тешка сиротиња.{S} Кад је стари деспот све то чуо, заповедио је да се овде у ову |
оиста виде тај младеж.{S} Од те ноћи је стари господин постао други човек.{S} Узео је да пије м |
ој зидини од разваљеног града.{S} То је стари пустиник давао знак најближем селу под брдом, да |
вођаше Рајко виде да на ћилиму, на коме стари посланик незгодно сеђаше, леже поређани у два ред |
несе га и простре пред мрамором на коме стари деспот Ђурађ слушаше шта му ослепљени син уз гусл |
е се беху посадили на маховинасто стење стари пустиник и Рајко.{S} У зрацима сунчаним, а под ми |
да се возимо у дворац Нађ-Бању; жени се стари гроф.“ Хајде, ђи, терај!{S} Ето нас тамо.{S} Свир |
т удари у маџарске бубњеве.{S} На то ће стари посланик рећи нешто што патер преведе Рајку овако |
, и нека нам је сам Бог у помоћи!“ рече стари Мартин, па пође напред.</p> </div> <div type="cha |
видео?!{S} Овамо, брзо овамо !“ викаше стари пустињак, па их крепко дохвати обадвоје за руке и |
на вратима и преко патера запита: би ли стари господин допустио да му нешто кажем.{S} Позваше г |
тепаше му: „моје верно псето, мој верни стари Кондоре! ти си први да познаш твоју госпођу!“</p> |
мом зачељу седео је у високој наслоњачи стари гроф, седе браде и седе косе, округла, мрка и заж |
каква стара малвасија којом су се наши стари јунаци и господа појили!" рече Рајко.</p> <p>Док |
ина!{S} Ја, Боже мој, што ли су ти наши стари тако тешко згрешили те овако љуто преврну земљу о |
ров, пови се трава, зашушта џбун, а мој стари пријатељ, цар смуковски, право к мени.{S} Кад га |
му најпре наместим срце!{S} Па онда мој стари господин изађе напред, те моме младожењи прибоде |
ми је младожења, кад оно није више мој стари чича, него млад и красан један витез.{S} Час ми с |
, шта је!“ прихвати Маргита горко; „мој стари гроф, ког сам толико пута хвалила како је добар и |
тија, у кутији тајно писмо, које је сам стари деспот на кожи писао.{S} У њему вели како је њего |
ја, маскарада!“ јечаше промуклим гласом стари гроф. „Молим, молим Румели-Беглер-беговицу нека с |
/></p> <p>„Ељен Силађи!“ викну промукло стари гроф и удари песницом о сто.{S} Гости прихватише |
ршећи кроз зубе маџарске псовке.</p> <p>Стари гроф махаше рукама, дајући знак гостима да се ути |
ли сиротињи за здравље ћесарево.</p> <p>Стари барон Арпад устаде и приђе Рајку, потапка га по р |
кажем!“ Узе Рајко да му шапутом прича. „Стари људи казују да овде у планинама има негде велика |
ле да су тице злослутице, него само као старије у црнину завијене сестре плавосивих дивљих голу |
а као неблагодарна куја, незадовољна са старим мужем одбегла за младим... хеј, патеру, како се |
очајање дати може, паде на колена пред старим послаником и кроз горко јецање, а са грчевито ск |
p>Рајко скиде шубарицу, поклони се пред старим послаником, и док се матер нешто накашљиваше поч |
увота,те из једног ковчега извади једно старинско копље и њиме опрезно пипаше под, на који наст |
све било запремљено гомилама и младих и старих сељака и сељанака, од којих једни играху уз цига |
ром струјом бруји чудесне приче о слави старих сунчаних дана.{S} Јест, и приче о сладости негда |
ат меда, изнесе једну костретну врећицу старих ораја и лешника и другу једну сељачку шареницу п |
име свога мужа од бруке спасе!“ И онда старица узе да јој љуби обе руке и заплака се љубећи их |
ко сте ви у тој чудној ношњи! “ питаше старица, па се изви из Маргитина загрљаја, и узе да је |
док ја пошљем децу да зовну Мартина!“ И старица је просто увуче унутра у кућу.</p> <p>Маргита р |
/p> <p>„Исусе, Маријо и Јосифе!“ врисну старица, па се пљесну рукама; је ли ово сан, ил’ је јав |
зно у ноћ врати, искупи нас стриц све и старо и младо око огњишта, изведе Марка на среду те пре |
кад се змајеви туку.{S} Биће да су се у старо доба и овуда тукли.{S} Него ходи да се испнемо на |
е, и ударисмо ноћу на двор Нађ-Бању.{S} Старог грофа и не бејаше дома, али му беше млада грофиц |
Страхинића Бана, па Рељу Крилатицу, па старог Југ-Богдана, па толике друге наше јунаке!{S} Зна |
настави: „биће да су то цеви од каквог старог водовода.{S} Него ето ћемо се скоро и растати, а |
оме из далека видеше зидине од некаквог старог порушеног града.</p> <p>Али се већ мрак ухватио |
лар виде каква туга мори срце у његовог старог бабе, и узе да га храбри, казујући му шта види у |
висок и вижљав младић, што испред самог старог посланика корача.{S} О рамену носи дугу пушку ар |
оговорили, да поделе благо нашег јадног старог господина!“ Ето тако вам је!{S} Од ово три дана |
пана у сузама, заспала под зидином оног старог града у Крушевцу, ето ње к мени, на сну праћена |
унутра у мрачни ходник а с њиме и глас старог пустињика:</p> <p>„Рајко, брзо хватај твоје оруж |
, а Маргита остаде да гледа растужена у старог деспота и у два лепа а слепа млада деспотовића. |
/p> <p>„Та зар не провидите лукаву игру старог лакрдијаша Мартина?{S} Шта сте се следили и укоп |
на видик топлоту њеног лица.{S} Лево од старога грофа седела је у трећој наслоњачи жена већ у г |
да му световаше да отиде у Арад к некој старој Влахињи врачари, која може да учини да види свој |
d> <p>Ван вароши усред једне ливаде под старом једном липом чекаше их човек са оседланом ластав |
од најбогатијих спахија турских, своме старом пријатељу Хасан-аги дао свога младог а јуначног |
ану љубе, нека те нежно миловану однесу старом Дунаву, Дунаво ће те изнети на песак земље маџар |
ову децу!{S} Смилуј се и на моју грешну старост, отвори ми очи да у овоме тешком часу видим шта |
б ставила на муке и уморила једну свету старост и једну невину младост... ох, како је то и горк |
сматраше, као да броји прстенове његове старости. <pb n="112" /></p> <p>— „Не, нема!“ рече успр |
зимо!“</p> <p>Поможе јој да навуче неку стару антерију, опаса је брзо широким и дугачким једним |
двору на мору, где кад се сетите њега, старца, ви се грохотом насмејете.{S} Па онда му је каза |
та ћемо. <pb n="139" /> Турци су нашега старца или убили или у Крушевац одвукли да га у тамницу |
стављени плашт, који је са рамена онога старца падао на престо.{S} Један је младић склопио свој |
м тебе, а мисли ми се отимљу на доброга старца на Вујну.{S} Јес’, слутња ме осваја, као да је с |
ви ластавицу, а руком показа Маргити на старца.{S} Него после неколико тренутака, и више да би |
кроз зидине и из рушевина?“ питаше она старца, седајући поред њега,</p> <p>— „Ене сад, зар си |
да је на пољу опет освануо дан, а нашег старца нема!{S} Страх ме њему се некаква велика невоља |
Рајко, што не остасмо код онога доброг старца!{S} Ох, куда ли нас двоје сад идемо?!“</p> <p>„П |
ада <pb n="171" /> видети и оног доброг старца на Вујну?!...{S} Их, куд је себе Морава! а куд ј |
ари се руком у чело, стропошта се поред старца и просто цикну:</p> <p>„Ах, авај мени!...{S} Ево |
збиље и сетности „био је дан кад се од старца растависмо; и била је ето једна ноћ; и ето нам о |
од града.{S} Кад се врати к ватри, нађе старца и Маргиту како ћеретају као да су пријатељи од в |
ни свирачи, утекоше гости, Манда одвуче старца и кћер, и кроз два или три тренутка не остаде у |
пет некако тешко.{S} Пригну се и пољуби старца у руку: „хвала ти светли господине!{S} Баш си на |
и!“ Саже се па с пуно побожности пољуби старца у руку.{S} Па <pb n="87" /> онда приђе гологлав |
мисао Рајкова беше: "ако су Турци убили старца, па нема ко да отвори ову гробницу, шта ће да бу |
одморим, али заспати нећу, а чим чујем старца доћи ћу да те пробудим!“</p> <p>— „Па то је прек |
и подиже.{S} Благим погледом гледаше у старца и благо се на њ осмејкиваше.{S} А старац узе да |
ослушкиваше.{S} Па се онда окрете према старцу и Рајку, бледа као крпа, отворила уста, разрогач |
Пошљите кога Србина у рудничке планине старцу Теодосију у Вујан, да му каже да смо нас двоје з |
, “ па онда чисто са очајањем окрете се старцу: „бадава, оче, не знам ти ја то!{S} А и како ћу? |
да овде умрем, јави мојима у Расину, и старцу на Вујну...{S} Пошљи паре за ону скелу !...“</p> |
ихим гласом рече : „ако се деси... јави старцу на Вујну!...{S} О, моја добра госпођо, колико ти |
у знак да може ићи.{S} Рајко се поклони старцу и изађе. „Ех, шта ћеш?{S} Сила Бога не моли.{S} |
им срцем Богу, да буде милостив грешном старцу Теодосију на Вујну!“ </p> </div> <div type="chap |
и срца његова, и смилуј се ономе добром старцу тамо у планинама !" <pb n="218" /></p> <p>И онда |
ту сниваћу само о теби и о нашем добром старцу!{S} Али нећу ни ја да спавам, хоћу само кости да |
ице испред пећине.{S} Рајко је испричао старцу све како је било у Крушевцу, а после и све што ј |
иру док твоји људи не дођу,“ рече Рајко старцу, па је онда викнуше. <pb n="75" /></p> <p>„Какве |
и на то роптала.{S} И ако нисам могла у старцу да нађем одговора чежњи својој, знала сам шта ми |
тебе љубила.{S} Предао си младост моју старцу једном.{S} Нисам ни на то роптала.{S} И ако ниса |
из које прену тек кад зајеча јасан глас старчев: „О децо, јесте ли ми још у животу?!“</p> <p>Ра |
жени која се пред ногама <pb n="12" /> старчевим! савијаше, целиваше небројено пута његову маџ |
ко се диже, скиде шубару и приђе к руци старчевој.</p> <p>„Хвала ти, оче, по хиљаду пута!{S} Ак |
S} Он одмах скиде шубару и приђе к руци старчевој.{S} Маргита сјахав, застаде за неколико трену |
и старац доћи по нас!“</p> <p>У зембилу старчевом нађоше једно парче погаче, једну или две прег |
дић склопио своје руке на десном колену старчевом, а онај други, на левој страни, гуђаше у гусл |
у гусле, лице своје подигао горе к лицу старчевом, а уста мало отворио као да пева.{S} Старац с |
и своје душе?“ рече Рајко, па онда одби старчеву руку на десно.</p> <p>Гроф се спотаче, посрну |
уштају низ моје образе и низ моје грло; стас сам утегла у један панцир од драгог камења.{S} Сва |
, ко ће је знати!{S} Видим има очи, има стас.{S} Каже ја сам грофица Маргита!{S} Е, лепо; грофи |
ука његова обгрли <pb n="161" /> женски стас?!{S} А колико ли више треба једно чисто и јако срц |
љубио, тај јелек распучио, тај вилински стас пригрлио... веруј, не би се она срдила!“ </p> <p>Р |
свакојако ишаран, утегао јој беше витки стас њен око паса, али мало на више свилена пупад као д |
полусвилене тканине, привезане уз витки стас и танки пас узаним једним стамболијским шалом, при |
и како чудном милином њен гипки и вити стас дише. „Вала,“ говораше сам у себи, „ни дивна ћерка |
рочито оне очи, онда се лепота и милина стаса заборавља и сва се мисао о господству губи у мили |
е пуно милине у гипкости овог вилинског стаса, што се тако поверљиво уза те приљубљује... шта л |
оврнут.</p> <p>Већ по виткости и лепоти стаса, и по оном поноситом гипком ходу, изгледало је да |
дмах видети и по очима, и по лицу, и по стасу, и по кроку, да је од господска рода!{S} Па то го |
да је дивна копија у слоновој кости са статуе какве јелинске богиње, да бледорумене лако уздрк |
ти ибрик.{S} Требало је сад да пређе на ствар због које је на њу и чекао, али некако не могаше |
м, и са овако пуно добрих <pb n="72" /> ствари, па са пуном слободом, и са слатком тишином, и с |
покара свога синчића, а у самој јој је ствари мило што он показује да има своју вољу.</p> <p>„ |
неки дан и ноћ, па се тек опет у пећини створиш?“ питаше ме санџак-бег. „Ко шта може јадној рај |
обож силом одведе, а сад <pb n="193" /> сте код њега у двору на мору, где кад се сетите њега, с |
вима на коленима моли да се вратите; да сте ви тамо где сте у великој срећи и великој сјајности |
ах да силног блага!{S} Е баш се види да сте царевину имали!“ Отвори један повећи ковчежић.{S} И |
ем испред вас људе који ће дати знак да сте наши! “</p> <p>Маргита се била умила на бистром пла |
горе лист, а ето је робиња!{S} Знам да сте ради да је ослободите.{S} Мислио сам како да вам у |
е: „дух се јавио, вампир, авет!“ Јао да сте само видели!{S} Дрекнуше сељаци: „беште, ето вампир |
ас учи да ено вам покорни!“ „Учи вас да сте покорни док не дође земан!{S} Је ли?{S} Хајде на ве |
игру старог лакрдијаша Мартина?{S} Шта сте се следили и укопали?{S} Та ово је маскарада!“ вика |
је криво.</p> <p>— „Шта вас ја знам кад сте!{S} Него ми се некако чини да сам негде и некад слу |
их веђа и руменим образима.</p> <p>„Куд сте ви двоје млади овако позно залутали на овај вис?" п |
моли да се вратите; да сте ви тамо где сте у великој срећи и великој сјајности; да управо Турц |
оле под земљом пуна пунцата. „Вас двоје сте видели тек само пола од свега онога што све има под |
„Мислила сам да је то можда пањ на коме сте ви Срби секли главе вашим краљевима; али нема трага |
дној одаји од подземног ходника, у коме сте ви били, а између двојих гвоздених врата!“</p> <p>„ |
свећа да ме позна! “</p> <p>„Јесте, ви сте и нико други!{S} Ваше јединствене очи, ваш сладак г |
мало среће Бог вама дао, баш вама, који сте <pb n="191" /> према сваком тако пуни доброте и мил |
ужо и добри мој Мартине, и сви ви, који сте ми били слуге, а показали сте ми се као верни и неж |
ка цвећа.{S} Хоћу да сваки од вас, који сте моји, баци по једну киту у гроб оваквог витеза.</p> |
ви, који сте ми били слуге, а показали сте ми се као верни и нежни пријатељи!{S} Хвала вам на |
управо Турци и нису вас заробили, него сте се ви договорили с неким младим и лепим везиром, да |
ја драга и добра Ружо!“</p> <p>„ Али ко сте ви у тој чудној ношњи! “ питаше старица, па се изви |
га у Цариград да донесе написмено, како сте се ви потурчили, а неког другог светом оцу у Рим, д |
ице да дахнете чистим ваздухом.{S} Тако сте бледи и тако дрхћете!“ рече Ружа Маргити, која ћута |
мила и добра моја госпођо!{S} Јест’, то сте ви!..{S} О Боже, о Боже! <pb n="190" /></p> <p>Сам |
ецо, зар не чујете да вас вичем?{S} Што сте се обадвоје скаменили, Бог вас видео?!{S} Овамо, бр |
њему вели како је његов син деспотовић Стеван, изгубив очњи вид од беснила турског, постао дух |
ма притиште главу своју, као да хоће да стегне сву памет своју, погну се напред и гледаше жудно |
рофица од Нађ-Бање може само да ти руку стегне и речима срећу зажели.{S} Али то није ни десети |
нда право к робињи да је њима за мишицу стегне.</p> <pb n="55" /> <p>У истом тренутку Рајко јед |
штима штипао, а кад ја упорно нећу него стегнем срце и стиснем зубе па и не јаукнем, он метне к |
млади мој ортаче, имаш какав кајиш?{S} Стегни њиме главу да ти се мозак не преврне.{S} Не знаш |
убичастој кадифи и подиже према Мартину стегнуту песницу.</p> <p>„Овде, господо," зачу се јасан |
е раскопати сву урвину!{S} А мене Турци стегоше; витлају голе јатагане око моје главе; „казуј г |
аваног села. </p> <p>Маргити се поче да стеже лед око срца, кад опази да нигде у селу нема свећ |
н јој пружи своју десну руку.{S} Она је стеже у својој и, пустив је, рече: „сад, хајде, напред, |
мке припремљени, те у њих брзо ухвати и стеже ноге Циганинове.{S} Па онда једним живим напором |
и вику од људи са свим близу пећине.{S} Стена се опет окрете и паде на земљу са већом силином н |
ја беше хладна као иста стена.</p> <p>А стена се опет пови на осовини.{S} Један сутоњски прамен |
изгледало као да је кита босиљка, свака стена румена; и саме вране и свраке нису му се више чин |
има да верује.{S} Учини му се да се она стена с крстом полагано креће и на својој осовини љуља. |
о за оно што је лепо и господско!{S} Та стена горе изгледа <pb n="168" /> ми као да је мраморни |
дохвати њену, која беше хладна као иста стена.</p> <p>А стена се опет пови на осовини.{S} Један |
ан крупним црвеним гранатима, као да је стена упрскана џиновским капљама крви, које су се, падн |
ова.</p> <p>На самоме врху испупчила се стена, гола и без маховине.{S} Овде онде њен белутак бе |
у; <pb n="130" /> а мој стриц Павле као стена хладан, па тек само по једну: „не може!...“ „нек |
ли затупили после неколико удараца, јер стена бејаше од оне чврсте врсте од које се жрвњеви пра |
воле да се носе, и тишину делим с овим стенама и зидинама.{S} Нема пустињиштва које пустињик н |
уз стену прислоњено, да ли се тамо иза стене што збива; друга половина слушаше истом таквом жу |
да обије по <pb n="150" /> које зрно од стене; трећега дана уставила би се на четвртом или пето |
проговоре: ето њих двоје одмах иза ове стене!{S} Па онда појуре <pb n="154" /> напоље, па на з |
цаху лиске од лискуна.</p> <p>Испод ове стене у заветрини, а на ледини обраслој сниском, густом |
ја их чујем!{S} Ето их с ону страну ове стене.{S} Гребу и скачу уз њу скамучући !{S} Молим те м |
дахом.</p> <p>— „Ваља да од ове хладне стене.{S} А и твоја је рука хладна! “ рече он.</p> <p>„ |
18920_C2.5"> <head>5</head> <p>Онај део стене, на коме је био урезан крст, нагнуо се у пећину к |
његовом црвеном кабаницом, изађе на врх стене и седе, прикупив кабаницу добро око себе, загледа |
> <pb n="91" /> <p>Рајко прислони ухо к стени и после неколико тренутака рече: „.јест, гребу ов |
>Поможе јој руком својом да се попне по стени, коју су кише и снегови углачали, и онда њих двој |
зе да ватра гори пред једном пећином, у стени под самим некадашњим градом, и да поред ватре сед |
е и свој велики нож из сплава, а није у стени начинио улом колико за своју песницу.{S} Покушао |
ц се онда спусти на колена пред један у стени грубо урезани крст и шапуташе још некакве молитве |
ош не видех!{S} Кидисаше на онај крст у стени као исти бесови, па греби, па хватај зубма стену, |
је за руке и повуче — к једном отвору у стени од пећине. </p> </div> <div type="chapter" xml:id |
гово.{S} Обадвоје стојаху позадуго пред стеном, која их раздвајаше од пећине и ослушкиваху не б |
/head> <p>Још су дуго стојали пред оном стеном што их од пећине растављаше.{S} Дуго су са све в |
ти сновали.{S} Онде, у присоју под оном стеном, ископаше гроб за Рајка.</p> <p>Кад већ гроб би |
гано маче од ње, спусти се нечујно низа стену, а њу остави горе саму.</p> <p>Наслонив се леђима |
исти бесови, па греби, па хватај зубма стену, па њушкај и копај под, па опет скочи; па циче пр |
горе саму.</p> <p>Наслонив се леђима на стену Рајко пусти погледе своје да лутају правцем к руд |
ним а уздрктаним гласом, и онда седе на стену, покри лице рукама и узе гласно јецати, готово он |
.{S} Једна половина слушаше кроз ухо уз стену прислоњено, да ли се тамо иза стене што збива; др |
ето и буздован-чекић, па кушала да ломи стену.{S} Првих дана могла је и да обије по <pb n="150" |
жено!“</p> <p>И онда отиде опет да буши стену.</p> <p>С муком удараше буздованом у копље, и мор |
не, никако то!{S} Него ето да просецамо стену, па ако је не просечемо, онда ти кад видиш да сам |
шаћу те, кад велиш.{S} Хајдмо да сечемо стену.{S} Друго нам сад и нема!“ </p> </div> <div type= |
уче!{S} И кад бих могао да пробијем ову стену страх ме је прво, што бих видео, био би леш његов |
олико тренутака рече: „.јест, гребу ову стену и лају помамно.{S} Велика је вика у пећини.{S} Ре |
од, на који наступаше.{S} Прођоше и ону стену испод које су из пећине овамо ушли.{S} Опазише са |
о није друкчије, мојим ножем просећи ћу стену, колико да се у пећину живи провучемо, па већ пос |
здасима, симпатички одазивље и само оно стење и камење у порушеноме двору српскога цара; али се |
оред ње се беху посадили на маховинасто стење стари пустиник и Рајко.{S} У зрацима сунчаним, а |
те.{S} Даде се као неко дете извести на степенице.</p> <p>Двориште беше празно.{S} Изгледаше ка |
редворје.</p> <p>„Боље је ходите амо на степенице да дахнете чистим ваздухом.{S} Тако сте бледи |
златног престола под се подизао на две степенице од плавичастог мрамора, па онда пружао у широ |
здена врата и најпосле стигоше на једне степенице од камена, које су водиле на више до једне гв |
с њоме заједно сиђе с последње мраморне степенице на под, који је све ситним шареним камичцима |
ијаних сељака.{S} Успеше се уз камените степенице.{S} Уђоше у пространу једну и добро осветљену |
пуче пушка, а господа да се поломе низ степенице. „Дај кола, коње, дај коње!{S} Кола, кола ова |
сподару радосну вест, али се на средини степенице опет предомисли, те се у бесном трку врати к |
6" /> немарно и небрежљиво.{S} На доњој степеници од престола седела су два младића, господски |
приђе полагано бурету једном на трећој степеници, отвори заклопче, диже аспре и пусти их да па |
/> њој, око ње, уз њу, па онда јурну к степеници, која је из дворишта у главно здање водила, к |
мамо куда даље!“ рече Рајко попев се по степеници и покушавајући да плећима подигне ону плочу. |
их да падају као плева; сиђе на четврту степеницу, отвори једно аковче, извади један златан цек |
>Још се више Ружа препаде сутра дан.{S} Стигао беше извештај од Мартина, да је најмио лађу и да |
а венчавање.{S} Тек је пре десетак дана стигао овамо и један и други, па предали та писмена пат |
а моли Бога за здравље ћесара, не би ли стигао да ослободи род ришћански од јарма турскога!“</p |
ку ватру на огњишту у кухињи.{S} Кад је стигла поноћ, баба расплете своје седе косе, скине се с |
ја овде вама пуно да казујем.{S} Не би стигла за све ни цела ноћ.{S} Него кажи ово господину: |
самсовима, или бар самсови без Турака, стигли овамо.{S} Ако нам свети отац <pb n="84" /> не зн |
унце је већ било село, кад су њих двоје стигли на врх једнога Дунаву најближега од космајских в |
и подуже одмараху.{S} Свитало је кад су стигли на вис на оно место, где су недавно Рајко и Марг |
..</p> <p>Патер Хијероними не могаше да стигне да забележи ни стоти део од свега онога што му Р |
како она арапска сива ластавица лети да стигне, где Рајко може да запева.{S} Млађа би се господ |
сахата на колима, па да се из Сегедина стигне у двор грофа од Нађ-Бање.{S} Управо и нема пута, |
сети се на ово !“</p> <p>— „Та само да стигнемо у Маџарску!" рече Маргита; „видећеш, мој стара |
е Рајко Маргити; „ако ти Бог помогне те стигнеш у свој дом, да пошљеш скелеџији паре што му ске |
диш да би они радили.{S} Не можеш да их стигнеш, али можеш бар из далека да трчиш за њима!"</p> |
или разговарали кад поче да свита и кад стигоше оздо из села два сељака с хлебом и вином.</p> < |
прођоше многа гвоздена врата и најпосле стигоше на једне степенице од камена, које су водиле на |
То су биле његове последње речи.</p> <p>Стигоше мало после лекари из Сегедина и нађоше да је у |
грцајући. „Не знам како да ти кажем!{S} Стид ме је од тебе, да оваку бруку у мом двору видиш! “ |
во а застиђен подиже.{S} Беше га некако стид, да она поред њега успаваног бди.{S} Него га Марги |
оти!" рече јој гласно а сав поцрвене од стида.</p> <p>„Није, није!“ прихвати она брзо; „не смеј |
м! хоће се они, хоће, само се ово момче стиди да призна; него чекај, да му најпре наместим срце |
ојачке груди ове младе жене, које су се стидљиво заклањале за издајнички облачак од танке турск |
де како јој низ образе једна суза другу стиже.</p> <p>Свираше тако Циганин још неколико тренута |
{S} У десну руку своју грчевито је била стисла један листак хартије.{S} На њему је маџарски пис |
кад ја упорно нећу него стегнем срце и стиснем зубе па и не јаукнем, он метне клеште у ватру п |
о Маргите поред тебе, Рајко !{S} Сад ће стићи лекари, па ће те извидати!" рече му она.</p> <p>— |
е њеног бурно узбуђеног срца поче да се стишава.</p> <p>— „Ако нас свети отац нема где да сакри |
!“</p> <p>Па онда Ружа остави свећу на сто, а сама паде на колена пред Маргитом; узе јој опет |
доврши, онда она наслони чело на дрвени сто па бризну плакати.</p> <p>„Ама шта је све ово, госп |
за леве певнице.{S} Како седаше у један сто, погледи му падоше на једна узана вратóца, која ста |
пресечен.{S} Осу се лупање песницама о сто и усклицавање гостију.{S} Па онда неко повика да се |
прихватише усклик и удараше песницама о сто, као да су се помамили.{S} Отмар тресну своју столи |
промукло стари гроф и удари песницом о сто.{S} Гости прихватише усклик и удараше песницама о с |
е растати ваља.{S} Бога ми, да си ми по сто пута род, не би ми милије било што сам поред тебе, |
аманет желим да предам.{S} Да си ми по сто пута рођени син, веће ти добро не бих могао желети! |
Поред и једног и другог златног раста, стојала је, и управо иза њега плашљиво на златне лавове |
за читаву стопу виша од оне друге две, стојала је на ногама од црног углађеног мрамора, застрв |
на једној богато извезеној плаштаници, стојала царска круна, на којој је блистао крст од пет а |
рестола од сребра.{S} На свакоме од њих стојала је по једна владичанска митра, искићена иконица |
20_C2.6"> <head>6</head> <p>Још су дуго стојали пред оном стеном што их од пећине растављаше.{S |
једно, и свуда смо верно једно уз друго стојали, можеш ми се ваља да поверити... збиља, има ли |
ђу њега и оне трпезе са царском круном, стојао је један златан стуб, тако своје четири стопе ви |
„Видела сам те кад си застао иза свите; стојао си сам мало по више ове чесме; и окренуо си се б |
бра.{S} У зачељу ових сребрних престола стојао је један позлаћен престо са златном митром и зла |
С једну и с другу страну овога знамења стојао је по један висок оклопник, са сребрним оклопом |
спуштала.{S} Никада до тада Рајко није стојао тако близу једној младој и тако дражи пуној жени |
ку а другом за раме његово.{S} Обадвоје стојаху позадуго пред стеном, која их раздвајаше од пећ |
лава, што ричу, и испред орла на штиту, стојаше поснизак један, право и равно пресечен — растов |
<p>Он сам застаде мало иза њих свих.{S} Стојаше као укопан.{S} Прођоше га мравци кад из чатрље |
поред њега.{S} Беше крочила у десно, те стојаше пред трећом једном сликом, која беше намештена |
е погдекоје чапље, да се на једној нози стојећи замишљено загледала у бару испред себе, рекао б |
ем зраку онако узбуђен и онако поносито стојећи пред оном младом и лепом женом.</p> <p>„Како ти |
рисати час десним час левим рукавом.{S} Стојећки гледаше у лице Маргитино.{S} Она се у сну нешт |
спела на највиши зид па се усправила да стоји као кип, и са усхићењем погледала би по таласима |
цу.{S} Окрете главу и виде како Маргита стоји поред њега, а крупне јој се сузе низ образе ваљај |
е свеће и ватре с огњишта како Маџарица стоји поред Циганина, ставши му једном ногом на прса.</ |
вот и смрт.{S} Знао је само да пред њим стоји Маргита, и да га својим лепим очима кроз сузе гле |
азала да све то ништа не мари, јер њему стоји у судбини тек сад срећан да буде, јер ће се убрзо |
еж што јој као звездица на левом колену стоји!“ викаше баба.{S} И гроф доиста виде тај младеж.{ |
.{S} Знате како је то чудно било.{S} Ја стојим на вратима од наше куће, па ослушкујем шта ће би |
} Та ово је маскарада!“ викаше оздо иза стола један од млађе господе, који се још не бејаше са |
се спотаче, посрну преко своје оборене столице, и паде.{S} Диже се страшна вика од гостију и з |
ти, гадна црна мађијанко, дижи се са те столице, па овога часа напоље из овога двора у чергу, д |
а патеру клецнуше ноге, те паде доле у столицу.</p> <p>„Грофица Маргита од Нађ-Бање!“ промуца |
а су се помамили.{S} Отмар тресну своју столицу на под и изађе из дворане, кршећи кроз зубе маџ |
трашње радове, посадио све задругаре по столичицама око огњишта, пустио и женскадију да стане и |
робу и смрт седи негде у једном од ових столова!{S} Не пита се сад више ко смо и шта смо.{S} Не |
ладих људи само прелетеше погледима ове столове, па се окренуше к средини дворане и њеном зачељ |
певаху, а већина их је седела уз дрвене столове око остатака од печених јагањаца и око још пуни |
адма са златом, били су поређани високи столови од дебеле и већ поцрнеле растовине, изрезане у |
е као неко пусто разбојиште.{S} Оборени столови, поразбијани крчази, разбацане клупе; овде и он |
на.{S} Али се све мислим ови ће сребрни столови бити да су за велике какве светиње.{S} Хајдмо д |
е.{S} Отиде за тим доле к оним растовим столовима, изабра један велики плашт од златне тканине, |
није од властеле и владика у господским столовима, под кубетом саборне цркве, него је то сабор |
би сваки од њих, да су сад живи онде у столовима, радосно понудио свој мекани плашт?{S} Та мач |
тихо ћеманета.{S} За дугачким и широким столом, који се чисто угибао под сваковрсним јестивом и |
ицу.{S} Вино се просу по <pb n="203" /> столу, а патеру клецнуше ноге, те паде доле у столицу.< |
ора и звека од пехара, чаша и судова на столу.</p> <p>Кад њих троје дођоше већ до самих двокрил |
, вукове, змије и змајеве.{S} У свакоме столу лежао је по један широки плашт, понеки од свиле, |
ова и соколова перја.{S} И још у сваком столу беше уз плашт прислоњен по један дуг и широк мач, |
кад је оно у своме наручју на сребрном столу, а из златног пехара, водом запаја?....{S} Је ли |
.{S} Савлада своју радозналост и оста у столу, погледајући час у Маргиту час у ону тајанствену |
а је треба најмање четири, ако не и пет стопа у дужину, две стопе у ширину и бар једну стопу у |
амћених година један смук, добрих десет стопа дугачак, који се навикао на друштво пустиника и н |
етири, ако не и пет стопа у дужину, две стопе у ширину и бар једну стопу у висину просећи!{S} Д |
је један златан стуб, тако своје четири стопе висок, на њему велика златна јабука, на јабуци ве |
воране.{S} Пут тај није био ни пуно три стопе широк.</p> <p>Насмеја се Рајко на онакво питање.< |
ве зазвони сребрно звоно, па му се јека стопи у милозвучно појање црквено, те му потресе срде и |
} Она у средини била је скоро за читаву стопу виша од оне друге две, стојала је на ногама од цр |
дужину, две стопе у ширину и бар једну стопу у висину просећи!{S} Да л’ ће моћи и доживети да |
ними не могаше да стигне да забележи ни стоти део од свега онога што му Рајко казиваше о планин |
артина, па му рече: „Ево ти кеса са пет стотина талира.{S} Најми у Сегедину лађу, која ће Тисом |
био сребром покован, те је светлост од стотине кандила хватао у се, као какав преврнути пехар |
} Али то није ни десети део, о, није ни стотинити део од онога <pb n="184" /> што Маргита осећа |
ам причам.{S} Не можете ви замислити ни стотинити део оних грозних мука што сам ја у оној зверс |
д Маргитом; узе јој опет љубити руке по стотину пута, љубљаше јој колена и скуте, и плакаше гор |
а хладна! “ рече он.</p> <p>„О, мене је страва нека ухватила.{S} Као да ми неко на ухо шапуће, |
ипела, као кад би нежна кћи после дугог страдања и лутања наишла изненадно на још нежнију матер |
дашњих меких месечина, када су џиновски стражари у панцирима од сребра стражарили по зидинама г |
џиновски стражари у панцирима од сребра стражарили по зидинама градским и кроз све јунаштво сво |
у, поређали један до другога, да чувају стражу и да подупру зидину својим гвозденим плећима.{S} |
т јаничарима и чаушима да се устроје по странама рад заштите посланика и свите његове.{S} И онд |
којега толико изненађује, није нама од стране Сарацена са извесном намером да импедимента проц |
ушли.{S} Опазише сад да је она и с ове стране обележена онаквим истим крстом, као што беше она |
од зелене горе, који се пружаху на све стране докле око допираше; час би опет скочила у остата |
, кресну онде; виде и с једне и с друге стране три реда камених широких полица на стубовима од |
рану око себе.</p> <p>С једне и с друге стране ове три трпезе поређано је било по шест престола |
и се да миришем тамњан.{S} Долази од те стране испред нас.{S} Овде ће бити негде нека светиња!" |
заклања она шумица, која је двор са три стране обгрлила.{S} Видећеш у њој пуно лепог дрвећа и н |
олену старчевом, а онај други, на левој страни, гуђаше у гусле, лице своје подигао горе к лицу |
} Е, лепо; грофица Маргита има на левој страни... како да кажем... баш онде где јој срце куца, |
угодник и без онога што си мени и овој страници добра <pb n="160" /> учинио, да коме ћу?{S} Ба |
јој је небрежљиво, и мало више на леву страну, везана жута <pb n="33" /> једна шамија, која не |
Али пре но што је сагледао Мораву с ову страну Ниша, Рајко је са свим јасно и поуздано знао шта |
и преврташе га то на једну то на другу страну.</p> <p>„Хвалимо те Боже!{S} Ово је у истини и с |
па их брисаше час на једну час на другу страну.</p> <p>„Ко има тамо?“ викну Рајко; „ако си ришћ |
уп од грознице, и окрете главу на другу страну.</p> <p>Циганин устаде па већ посрћући отиде те |
е оба кљуна своја.{S} С једну и с другу страну овога знамења стојао је по један висок оклопник, |
н јарак, који је био пун воде.{S} О ону страну јарка ишао је повисок бедем, утврђен јаким палис |
дуваше отуда.{S} Из најближе шуме с ону страну долине, стуб од белога дима подизаше се право у |
се.</p> <p>„Оно тамо горе ритови с ону страну Дунава; а оно тамо иза њих, где су се небо и зем |
се чуо неки чудан а врло тихи шум с ону страну.{S} Учини му се шта више као да неко пипа одонуд |
азиваше: „ходи да чујеш, има неко с ону страну врата!“</p> <p>Рајко приђе и послуша за неколико |
ду из мрамора изводиле; некада су с ону страну ове зидине били царичини перивоји пуни шареног и |
/p> <p>„О, ја их чујем!{S} Ето их с ону страну ове стене.{S} Гребу и скачу уз њу скамучући !{S} |
ољубивши га, издахнула је.</p> <p>С ону страну ковчега на трави лежало је једно празно бело ста |
д си у неприлици па не знаш на коју ћеш страну, запитај се: како би радио Краљевић Марко и како |
говораше за њ неразумљивим језиком тако страсно.{S} Не беше то ни Циганка ни Туркиња, и ако је |
ет освануо дан, а нашег старца нема!{S} Страх ме њему се некаква велика невоља десила те нам не |
Рајко, где си?{S} Дај ми руку твоју.{S} Страх ме је!{S} Ово је канда нека гробница.{S} Чини ми |
ш?“ питаше је Маргита. „Где је гроф?{S} Страх ме да га мој изненадни појав не потресе тако, да |
откова срце моје од окова у које га је страх везао био; моја памет, која мало час хтеде да прс |
гом правцу натраг!"</p> <p>„Нешто ме је страх да идемо у лево!“ рече Маргита; „старац ти је дов |
ја ничега кад има светлости.{S} Мене је страх само у мраку.{S} Хајдмо!“ рече Маргита.</p> <p>Уз |
} И кад бих могао да пробијем ову стену страх ме је прво, што бих видео, био би леш његов!{S} Њ |
илине.{S} Верујте ми од милине, а не од страха.{S} Зајецах гласно, раширих руке, потрчах и — ск |
б закопана!{S} Чини ми се свисла бих од страха да нисам поред тебе!“</p> <p>— „Не бој се!“ рече |
Краљевића Марка, па Милоша Обилића, па Страхинића Бана, па Рељу Крилатицу, па старог Југ-Богда |
учитељи....{S} Марко...{S} Милош...{S} Страхиња!"</p> <p>Рајко се мало насмехну што ова млада |
је Марко укинуо свадбарину, како је Бан Страхиња савладао бесног Влах-Алију, како је Милош на К |
да се пита: а шта ли би на то рекли Бан Страхиња и Краљевић <pb n="24" /> Марко?!{S} Завукао се |
адио Краљевић Марко и како би радио Бан Страхиња на твоме месту? па онда ради како видиш да би |
или онакви српски јунаци какви беху Бан Страхиња и Краљевић Марко.{S} Одлучио се да, чим се гос |
боље свидело у оној песми.{S} У песми о Страхињи мени се најлепше учинило да је оно, како је та |
аставља.{S} С тога ме је стриц прозвао „Страхињом“.{S} А његова сина Марка ми смо сами прозвали |
говораше Мустафа Хасану, „на дому зову „Страхињом", ван дома је познат као „од Расине Рајко“.{S |
Краљевића Марка, ни Милоша Обилића, ни Страхињу!“</p> <p>„А, сад тек видим!" упаде му Маргита |
његову, као да му тиме обрати пажњу на страхоте које види и од којих стрепи.</p> <p>„Чујеш ли |
о моје муке, тај не може да замисли сву страхоту њихову....{S} Речима се то не да описати....{S |
ихово и царство српско, и како ће једна страшна црна ноћ све да застре као мртвачким покровом.{ |
а до села, да свету проповедам: како је страшна твоја немилост и опет како је велика твоја мило |
оје оборене столице, и паде.{S} Диже се страшна вика од гостију и запомагање од Манде Циганке.{ |
шта, а како је Бог велика, свемогућна и страшна светиња.</p> <pb n="98" /> <p>Маргита најпре и |
сиљам за све грозне своје патње, за све страшне немилости твоје !{S} Ево ти се заветујем: седам |
м, али да полагано умирем под притиском страшне мисли, да сам силазећи у гроб ставила на муке и |
дан среће после тако дуге, дуге, и тако страшне несреће!...{S} А шта да вам причам?!...{S} Ко + |
на моје молитве биле су све нове и све страшније и грозније муке.{S} Дошао је најпосле дан, у |
и!“</p> <p>„Заклињем се, тако ми Бог на страшном суду милостив био!“ викну Рајко тако исто свеч |
сав уздрхтан од трепета, као да је пред страшном једном светињом, пригну главу и... пољуби је у |
а слабо коме у очи падао.{S} Па онда је страшном клетвом заклео све, који буду игумани његовога |
дети, и као да је дрзнуо да сазна једну страшну тајну, коју није слободно сазнати.{S} Не смеде |
чине, него са једном ватром, са једном страшћу, са једном љубављу, која је кипела, као кад би |
горких суза мојих.{S} Ранио си ме првом стрелом, кад си ми младој младу и нежну матер отргао, а |
ској нези предао.{S} Ранио си ме другом стрелом, кад си мој први девојачки занос, чист пламен н |
на, жедна, прашњава, посрћући од умора, стремила сам само даље и даље.{S} Сунце је већ било при |
пажњу на страхоте које види и од којих стрепи.</p> <p>„Чујеш ли самсове?" питаше га тихим и ус |
> <p>„Никако! никако!“ врискаше Маргита стресајући се од ужаса, па свом снагом узе вући Рајка д |
ткида! “ Маргита се ту устави па се сва стресаше као да је грозничава језа ухватила.</p> <p>„Ја |
неки хладни жмарци.{S} А Маргита се сва стресаше од како он помену авет и изговори онакву клетв |
њу одвалио!“ рече Маргита па се сва као стресаше. „Ух, пре нека ме и самсови растргну, пре нека |
че Ружа Маргити, која ћуташе па се само стресаше, као да је у грозници, и ломљаше грчевито свој |
гледам натраг!“ рече Маргита, па се сва стресе. „Ово ми је први дан среће после тако дуге, дуге |
/p> <p>Она не рече ни речи, само се сва стресе као да јој дође наступ од грознице, и окрете гла |
од ове јадне жене поред нене?!“ Сав се стресе од ужаса, али не рече ни речи.</p> <pb n="92" /> |
м Турака, да ме језа подухвати и сва се стресох!{S} Шта ћу јадна и кукавна!{S} Ох, не желим ни |
за Бога!“ Па Маркова мајка, моја добра стрина Круна, удри у плач и у кукњаву; <pb n="130" /> а |
и ако је давно умрла.{S} Волим и своју стрину Круну, која ме је очувала, волим и своје сестре |
опет посади, настави да говори: „ Јест, стриц ми је био честит човек и добар Србин.{S} У задруз |
иде да откуп саставља.{S} С тога ме је стриц прозвао „Страхињом“.{S} А његова сина Марка ми см |
као на најбољег јунака.{S} Његов ми је стриц једном живот спасао, па му уведох синовца у свој |
ма на небу, сетих се што је наш покојни стриц, Бог да му душу прости, нама момчадији свагда гов |
им где ти је школа за витештво!{S} Твој стриц мора да је био <pb n="127" /> честит човек!{S} Не |
плач и у кукњаву; <pb n="130" /> а мој стриц Павле као стена хладан, па тек само по једну: „не |
огао погинути!{S} Их, шта је песама мој стриц знао о <pb n="131" /> војводи Сибињанин Јанку и ј |
је <pb n="129" /> с Аћимом?“ запита мој стриц. „Нико! сам је!“ одговори наш Краљевић Марко. „Је |
малим прстом да мрдну!{S} Шта ли би мој стриц Павле рекао на све ово?!“</p> <p>И онда би узео д |
S} Кад се позно у ноћ врати, искупи нас стриц све и старо и младо око огњишта, изведе Марка на |
са свим јасно и поуздано знао шта би му стриц Павле рекао да је жив, и шта би радили онакви срп |
И онда би узео да премишља шта ли би му стриц рекао, па онда пређе да се пита: а шта ли би на т |
опет десило једном другом моме брату од стрица, кога смо били звали Сибињанин Јанком...“</p> <p |
ме је очувала, волим и своје сестре од стричева, Павлију и Анђелију...“</p> <p>„Што говориш ка |
ог пакла!“</p> <p>„Молим!“ викну старац строго; „сваки по реду !...{S} Рекох ево ње.{S} Туркиња |
ценима сараценске главе сећи пушта, ако строгој анализи данашњи инцидент подвргнете, онда је не |
но сниско а право чело, којега су мирну строгост и свечану лепоту густе витице црне косе сенком |
ући пође к њима, удари се руком у чело, стропошта се поред старца и просто цикну:</p> <p>„Ах, а |
се на своје место запе ногом за асуру и стропошта се на Рајка.{S} Гласно се сам себи насмеја; с |
свога коња од мегдана.{S} Ту се просто стропошта на под; мало не заплака од бруке и срамоте св |
, и би му криво.</p> <p>„Молим те, оче, стрпи се док ти све по истини испричам, па ме онда суди |
упио, и која сад са длана руке Рајкове струјаше све топлије чак до у срце његово.{S} По дужем |
сунца, те да у хладу и на миру бистром струјом бруји чудесне приче о слави старих сунчаних дан |
их у десну руку Рајкову. „Ево ти један струк босиљка од твоје Маргите, а ево ти један, који ти |
онда пробра из оба бокора два најлепша струка и стави их у десну руку Рајкову. „Ево ти један с |
чардаш!“ Па Циганин превуче гудалом по струнама.</p> <p>„Нећу ти ја ноћас пред тим младим чове |
е знајући и не осећајући, чинили су три струне, којима је ово дивно летње вече на вису космајск |
но то на лево и дуго не могаше да удеси струне како му уху требаше.{S} Најпосле их удеси, и поч |
си, па од њега нека госпођа откине који стручак, па нека га метне на прса младом <pb n="223" /> |
а српска сеја да те оките, ево ти један стручак од баба Станије, старе и сироте једне Српкиње, |
су оно оловне цеви што на два три места стрче кроз зидине и из рушевина?“ питаше она старца, се |
} Из најближе шуме с ону страну долине, стуб од белога дима подизаше се право у вис, ваља да од |
азлегаше; овде и онде извијаше се танак стуб од дима из широких дрвених димњака.{S} Дан се диза |
царском круном, стојао је један златан стуб, тако своје четири стопе висок, на њему велика зла |
ране три реда камених широких полица на стубовима од камена, а на полицама — дугачки неки ковче |
ветлости и блистам се од радости и тако ступам пред олтар једне велике цркве.{S} Ту пред олтаро |
а онда као дивља мачка скочи на четврти ступањ, на коме беху поређана и ланцима повезана аковча |
руга, а прислоњени уз сами онај четврти ступањ од мрамора, запремљени бурадма са златом, били с |
ред Маргитом, која у њеном турском руву ступи мирно а поносито у дворану праћена Рајком, који у |
ишли целим кругом дворане.{S} Прва два ступња била су запремљена онаквим оловним ковчезима, ка |
азити преко четири врло широка мраморна ступња, па да се сиђе на под од саме дворане.{S} Ти су |
е сиђе на под од саме дворане.{S} Ти су ступњеви ишли целим кругом дворане.{S} Прва два ступња |
ица онога града била!“</p> <p>На трећем ступњу, а дуж целог круга, — остављајући слободан прола |
тала је само једна; друге <pb n="30" /> су давно разнесене па замењене дугим тамноцрвеним ћерам |
особито!{S} Хајдмо даље!“</p> <p>Једва су учинили седам или осам корачаја, па наиђоше на друга |
хирен скакаше од џбуна до џбуна.{S} Сва су му поља мирисала као да су босиљком засађена.{S} Чин |
опрости.</p> <p>На путу до Крушевца сва су господа маџарска била заволела Рајка.{S} Али се сино |
брве, и оно сниско а право чело, којега су мирну строгост и свечану лепоту густе витице црне ко |
то бих видео, био би леш његов!{S} Њега су Турци насигурно убили!{S} Не може бити друкчије!“</p |
оскица од лискуна, а наш народ вели, да су то љуспе што падају од змајевских панцира, кад се зм |
{S} Мислиш да ми не би сваки од њих, да су сад живи онде у столовима, радосно понудио свој мека |
ране и свраке нису му се више чиниле да су тице злослутице, него само као старије у црнину зави |
не би могли пролом учинити.{S} Биће да су се на ову плочу навалиле хрпе од градске рушевине!{S |
анцира, кад се змајеви туку.{S} Биће да су се у старо доба и овуда тукли.{S} Него ходи да се ис |
, па онда одмах мирно настави: „биће да су то цеви од каквог старог водовода.{S} Него ето ћемо |
здованом у оне катанце.{S} Мора бити да су од вајкада били ту намештени па зарђали, јер се прва |
и сад господа маџарска!{S} Може бити да су већ у Стамболу! одговори јој Рајко.</p> <p>Маргита п |
е мислим ови ће сребрни столови бити да су за велике какве светиње.{S} Хајдмо да седнемо на кој |
сузе.{S} Узе љубити оба бокора, као да су не само две мирисне него две живе душе.{S} Па онда п |
b n="10" /> у висину према кули, као да су угледали сен царице Милице, па је усклицима витешки |
склик и удараше песницама о сто, као да су се помамили.{S} Отмар тресну своју столицу на под и |
а претворила у сиву голубицу.{S} Као да су кроз онај тихи сутон, изнад којега се на небу бледе |
едини те заравњи два велика лава као да су се усред хода и у сред рикања уставила, скаменила и |
буна.{S} Сва су му поља мирисала као да су босиљком засађена.{S} Чинило му се као да кроз расто |
еним рукавицама.{S} Изгледало је као да су се џиновски оклопници, у пуноме ратничком округу, по |
јадна!...{S} Гледах их како јуре као да су се помамили; засукали рукаве до рамена, завалили тур |
аке!{S} Знаш како је?{S} Бога ми као да су живи па једнако по народу пролазе.{S} Пође народ к ц |
као видра, лако подиже пун ибрик као да су јој мишице од челика, и додаде му га не рекав ни реч |
ледате у оне крупне црне очи што као да су од црне кадифе, и оне дуге трепавице и оне дуге и пр |
е старца и Маргиту како ћеретају као да су пријатељи од вајкада. "</p> <p>„Заповеди јој оче,“ р |
ирање, певање и усклицавање, баш као да су сватови, а ено виде се и осветљени прозори од једне |
Рајко већ видео, а за које је мислио да су мртвачки.{S} Сад је видео да у једнима од њих леже с |
сладости негдашњих меких месечина, када су џиновски стражари у панцирима од сребра стражарили п |
бистру воду из мрамора изводиле; некада су с ону страну ове зидине били царичини перивоји пуни |
есми од мрамора хладовину гради; некада су царске слуге појиле коње цареве на овој чесми; ко зн |
да су,“ говораше он сам у себи; „некада су место ове труле дрвене цеви, цеви од сребра бистру в |
очи свакојака привиђања.</p> <p>„Некада су,“ говораше он сам у себи; „некада су место ове труле |
ило је дванаест гвоздених вратоца, која су некуда у друге ходнике и просторије водила.{S} Једна |
} На доњој степеници од престола седела су два младића, господски обучена у доламе, на којима с |
кругом дворане.{S} Прва два ступња била су запремљена онаквим оловним ковчезима, какве је Рајко |
је водила.{S} Једна од тих вратоца била су она на која њих двоје дођоше.{S} Између сваких <pb n |
г зибелина!"</p> <p>„Јест, госпођо, ама су оно плаштеви велике господе и великих јунака, који с |
оперважен зибелинима.{S} На плаштовима су били понамештани калпаци са челенкама од сребра и зл |
, господски обучена у доламе, на којима су у испупченом везу извезени били двоглави орлови, кри |
е чудесне милине и у линијама, у којима су тако правилно изведена, и у гипкој покретљивости, ко |
ти лако било.{S} Свецима и испосницима су се јављале само маште и сеновите варке, па су имали |
јко једним кроком дође до њих. „Окована су гвожђем!“ рече, „али нису забрављена!“ Повуче <pb n= |
узбуђен. </p> <p>„Пуна су сва!{S} Пуна су за цело!“ довикиваше му Маргита, која беше подалеко |
раше Рајко силно узбуђен. </p> <p>„Пуна су сва!{S} Пуна су за цело!“ довикиваше му Маргита, кој |
јављале само маште и сеновите варке, па су имали муке да не поклизну; а ти си био пет дана на т |
је ти сестра, није ти посестрима; какав су ти род њена младост, њена лепота и њена милина?!{S} |
6</head> <p>Сунце је већ било село, кад су њих двоје стигли на врх једнога Дунаву најближега од |
о готово од речи до речи лагала.{S} Кад су му тако већ мало памет померили, Манда му световаше |
ће и подуже одмараху.{S} Свитало је кад су стигли на вис на оно место, где су недавно Рајко и М |
амо док Цигани сврше овај чардаш, а сад су већ при крају!“</p> <p>Маргита метну своју десну рук |
лави пламен од ћумура, а ко би знао куд су јој мисли лутале.</p> <p>— „Не!“ викну Циганин; „не, |
; испод погдеког мостића од брвана жабе су невесело крекетале.{S} Кад свита изађе мало у брдо, |
ироке бакрачлије. „Него да видиш, какве су такве су, тек добро пристају у овакве бакрачлије!“</ |
да викнуше. <pb n="75" /></p> <p>„Какве су оно оловне цеви што на два три места стрче кроз зиди |
рачлије. „Него да видиш, какве су такве су, тек добро пристају у овакве бакрачлије!“</p> <p>„Хв |
кад су стигли на вис на оно место, где су недавно Рајко и Маргита тако лепе снове о лепшој буд |
страну Дунава; а оно тамо иза њих, где су се небо и земља састали, то је — твоја земља Маџарск |
" запита Маргита.</p> <p>— „Бог зна где су ти сад господа маџарска!{S} Може бити да су већ у Ст |
ена.</p> <p>— „Не знам ти ја казати где су сада господа маџарска!“ понови Рајко, а беше га мало |
оле јатагане око моје главе; „казуј где су?“ веле: „сакрио си их овде негде у овим урвинама!“ „ |
аших паса, па тражите.{S} А да знам где су и то знам, и казаћу вам: „ено су у божјој руци!“ На |
гоше на једне степенице од камена, које су водиле на више до једне гвоздене плоче у таваници од |
ла.{S} Од широких мраморних плоча, које су јој теме покривале, остала је само једна; друге <pb |
о девојачке груди ове младе жене, које су се стидљиво заклањале за издајнички облачак од танке |
а упрскана џиновским капљама крви, које су се, паднув на њу, и саме скристалисале.{S} А овде и |
н одбио велике новце <pb n="16" /> које су му неке овдашње спахије нудиле.{S} Опростите ми што |
паше.{S} Прођоше и ону стену испод које су из пећине овамо ушли.{S} Опазише сад да је она и с о |
ицу, загрејао се, занео се у мисли које су биле више снови на јави него озбиљне и хладне мисли. |
од толиких баштина, еј девојко око које су се највећа господа маџарска и највећи наши јунаци ку |
ари, нека је како год хоћеш.{S} Дугачке су те ваше маџарске молитве.{S} Ми Срби то на краће свр |
чељу.</p> <p>По средини дворане стајале су три високе и широке трпезе.{S} Она у средини била је |
дена светњака, пред иконостасом, гореле су две велике жуте воштанице.{S} Пред иконама Исуса и Б |
е ишао к вратима, <pb n="105" /> — биле су поређане петачке, све буре до бурета, па повезане је |
о.{S} Твој одговор на моје молитве биле су све нове и све страшније и грозније муке.{S} Дошао ј |
ји је тешко укратко описати, али у коме су се и осећање достојанства и неизмерна једна туга и о |
„кад је ова жена такав јунак, ја какви су јунаци људи у њеној земљи?!“ А сад видим, да ако у в |
весеља не додијају.{S} Не знаш ти какви су Маџари, кад се узму да часте и проводе !{S} Него да |
и велике господе и великих јунака, који су с нашим царевима лицем у лице говорили!{S} Како ћеш |
и подигни га, и сачувај га онима, који су њему мили.{S} Ако нећеш да се смилујеш ни данас моји |
и засеоцима, а још мање о бојевима који су се онуда били, и о јунацима који сад већ мирно почив |
едног Циганина!{S} Ја, Боже мој, што ли су ти наши стари тако тешко згрешили те овако љуто прев |
т свој! “ „И веруј, би се секли!{S} Али су њихови и плаштеви и њихови мачеви, па би и главе сво |
дан или два поуздана човека.{S} Требали су му да проведу Рајка и Маргиту кроз Венчац до Космаја |
о сиво; Копаоник и Јастребац замотавали су главе своје магловитом копреном; ни орлова, ни јастр |
18920_C2.2"> <head>2</head> <p>Путовали су цео тај дан скоро без одмора, јер оно нешто мало вре |
скиптар и златна јабука с крстом лежали су доле поред престола као бачени тамо <pb n="116" /> н |
ег на најближи вис космајски.{S} Чекали су да падне сутон, па тек да <pb n="226" /> се крену, д |
...{S} Твој слуга и твоје псето познали су ме одмах!...{S} Господо, зар нико од вас не може да |
мало погаче већ су појели били; живели су сад о оно нешто ораха и неколико јабука.{S} Од три о |
авала у пећини, а старац и Рајко седели су горе на градском зиду поред ватре.</p> <p>„Ти си ми |
ора, запремљени бурадма са златом, били су поређани високи столови од дебеле и већ поцрнеле рас |
је, и не знајући и не осећајући, чинили су три струне, којима је ово дивно летње вече на вису к |
а до другог у сва четири правца, висили су многобројни мањи обручеви од сребра са сребрним канд |
оружја.{S} По даље иза ове гомиле ишли су растројено и полагано чауши с великим тојагама.{S} Т |
се мртваца.{S} По дивној месечини пошли су све корак по корак напред.{S} Кад већ измакоше из се |
ва госпођо грофице, не ни пошто!{S} Они су сад сви трештени пијани.{S} Пијан је чак и патер Амб |
а се сиђе на под од саме дворане.{S} Ти су ступњеви ишли целим кругом дворане.{S} Прва два ступ |
гледамо шта ћемо. <pb n="139" /> Турци су нашега старца или убили или у Крушевац одвукли да га |
<pb n="19" /> пуно необичне милине; очи су му светлеле неисказаном радошћу.{S} Чинило му се као |
је био глас него музика; музика у којој су се тужни звек од зебње, и радосни трепер од жудње, и |
жи ово господину: видиш ову кулу; у њој су најволели да заједно станују цар-Лазар и <pb n="9" / |
а се заветовао да умре певајући.{S} Чак су и маџарска господа сама од себе стала да га слушају, |
ве тишијим и тишијим гласом.</p> <p>Тек су прешли оно велико придворје и ушли у једну велику со |
ће да је то каква стара малвасија којом су се наши стари јунаци и господа појили!" рече Рајко.< |
опасна.{S} Доћи ће лекари, а на великом су гласу.{S} Неће ваља да тако млад и тако красан и так |
ускликну: „каква малвасија ?{S} Та ово су сребрни новци!" па онда загњури руку у буре, извади |
господе од овога града изнад нас, и ово су све мртвачки ковчези.{S} Их, шта их је!{S} Да ћутим, |
све у велику дворану па нам рече: „ово су вам од данас госпође.{S} Слушајте њихове заповести.{ |
жу; нису се они макли из Сегедина; него су се онај црни патер и она црна кучка договорили, да п |
ом што их од пећине растављаше.{S} Дуго су са све већим напрезањем и притајивањем свога дихања |
у Маргита живо у реч; „сад тек видим ко су твоји учитељи....{S} Марко...{S} Милош...{S} Страхињ |
тамо сребро.{S} Их, да силна блага ако су сва та бурад пуна! “ говораше Рајко силно узбуђен. < |
.{S} Тада прва мисао Рајкова беше: "ако су Турци убили старца, па нема ко да отвори ову гробниц |
а госпођа!“ рече Маргита поносито; „ако су они јунаци, и ја сам кћи једне јуначке земље.{S} Ти |
њих сад поњаве правимо?!“</p> <p>— „Ако су они били господа, била сам ја госпођа!“ рече Маргита |
, неће!{S} Сад ће Крушевац да ври, како су санџак-бегови Турци видели змаја, <pb n="158" /> са |
ри главе и са пуно три пара крила; како су поломили јатагане борећи се с њиме, и како су устукн |
ини му се да тек сад први пут виде како су јој дуге трепавице и како су јој обрве право повучен |
омили јатагане борећи се с њиме, и како су устукнули тек кад је змај почео да пушта модар пламе |
виде како су јој дуге трепавице и како су јој обрве право повучене, и како је бела у лицу, и к |
ва! а куд још даље моја Расина!{S} Тамо су негде иза оних планина!...{S} Чудо, како ми се нека |
ам где су и то знам, и казаћу вам: „ено су у божјој руци!“ На пакост, наиђоше на твоју ластавиц |
једна чесма од белог мрамора.{S} У оно су је време још једнако звали „госпођином чесмом".{S} С |
етом, на ону сјајну господу.</p> <p>Оно су доиста била сјајна господа, што шетаху по развалинам |
ску господу и на оног црног попа. „И то су ми нека господа !“ говораше сам у себи; „и то ми је |
,</l> <l>Хајдмо....“</l> </quote> <p>То су биле његове последње речи.</p> <p>Стигоше мало после |
са свода, које са гвоздених полуга, што су се пружале од једног зида до другог у сва четири пра |
просечену ?!</p> <p>Оно мало погаче већ су појели били; живели су сад о оно нешто ораха и некол |
исног цвећа, а сада ето крта зова, коју су ветрови засадили, царичиној чесми од мрамора хладови |
руком својом да се попне по стени, коју су кише и снегови углачали, и онда њих двоје стадоше на |
и <pb n="9" /> царица Милица.{S} А њих су се двоје много волели.{S} Сад, видиш ли чак на врху |
својим гвозденим плећима.{S} Изнад њих су овде и онде биле уз зид прикуцане многе заставе, тур |
="SRP18920_C2.6"> <head>6</head> <p>Још су дуго стојали пред оном стеном што их од пећине раста |
довима испод ових рушевина!“</p> <p>Још су се били разговарали кад поче да свита и кад стигоше |
комадићима од ћерамида и цигала, или и сувим коњским ђубретом, на ону сјајну господу.</p> <p>О |
о, али са свим сигурном ногом, изађе на суво, па кад <pb n="68" /> за ластавицом и Маргита поре |
сред таквог триумфа осети да му је грло суво, те дохвати чутуру и опет повуче добро.</p> <p>„Је |
е већ добро смркло, велика једна гомила сувог грања горела је на највишој и најширој зидини од |
којима и стабло и грање и лишће беху од сувога злата, а жирке његове од сребра, а у многобројне |
е те из једне костретне вреће (арара) у сувом куту иза мехова извади једно ћемане.{S} Враћајући |
за тим сврати у прву од оних споредних сувота,те из једног ковчега извади једно старинско копљ |
о и кришом, дао да се донесе у подземне сувоте под овај малени градић, који је и онда слабо ком |
ме други к вама послао није до жалосна судбина оне ваше земљакиње што онако млада робује, а по |
....{S} И кад она срећна жена, којој је судбина наменила да једнога дана поред тебе стане, узме |
а кажем.{S} Ево ти сада казујем.{S} Нас судбина венчава.{S} Рајко, витеже без замерке, ево се М |
ога друга, него због неправде која је у судбини!{S} Је л’ тако?!“</p> <p>„Не може да је тако!{S |
самнаеста година, а знам шта јој пише у судбини, па је кријем и отимам од тебе!“ А она кучка зн |
све то ништа не мари, јер њему стоји у судбини тек сад срећан да буде, јер ће се убрзо оженити |
тако доброга срца, па би се над твојом судбом заплакати могла.{S} Али видим није! “ <ref targe |
к ти све по истини испричам, па ме онда суди и ако је право баци се на ме и каменом!“ рече Рајк |
вог разговора и звека од пехара, чаша и судова на столу.</p> <p>Кад њих троје дођоше већ до сам |
звеком и прштањем разбијаше у металном суду, кад је из дубоких мисли изведе један мекан а звуч |
p>„Заклињем се, тако ми Бог на страшном суду милостив био!“ викну Рајко тако исто свечано.</p> |
е био с њиме, па рече: „ето је она моја суђеница!{S} Иди види чија је!“ „Па то је Мандина најмл |
кне му: „гледај сад и добро утуви своју суђеницу да не погрешиш?{S}" Кроз долап се видела једна |
ачари, која може да учини да види своју суђеницу.{S} Гроф се одвезао у Арад с Мартином, коме је |
е речи: „еј, јаднице моја, баш ти не би суђено да завичај видиш!{S} Еј, јадна жено, баш ниси ср |
тај наш јунак изводио из тамнице свога сужња, заробљеног Турчина, како га је хранио белим хлеб |
ad> <p>После тога првог и бујног излива суза као да је ових у Маргите са свим нестало.{S} Нико |
вас и има много срчаности још више има суза.{S} Никада ја не видех нашу Српкињу да такве сузе |
робињи и виде како јој низ образе једна суза другу стиже.</p> <p>Свираше тако Циганин још некол |
Кад отвори трепавице, очи јој беху пуне суза.</p> <p>„Ех!“ рече са дубоким уздахом, кад се трже |
службу?!" говораше Маргита грцајући без суза.{S} Седе поред њега, па се тужна загледа у његово |
<pb n="218" /></p> <p>И онда јој поток суза речи угуши.</p> <p>Рајко дође к себи.{S} Отвори оч |
и плакаше горко.</p> <p>„Еј, колико смо суза ми за вама пролили !{S} А колико смо вас оплакивал |
гасио буром мојих уздаха и даждом мојих суза.{S} И опет нисам роптала.{S} Још сам се теби испов |
оје невиности удавио си у потоку горких суза мојих.{S} Ранио си ме првом стрелом, кад си ми мла |
срезаних усана прсну у дажду од крупних суза из крупних очију и у гласно јецање.</p> <p>Старац |
једно поред другог; прелише им гробове сузама и оставише их да на њима пољско цвеће цвета.</p> |
прстима својим.{S} Очи јој се напунише сузама.{S} Узе кршити руке своје, па их онда склопи, по |
ли син јединац, не би га могла топлијим сузама облити ни дубљим уздасима окадити.</p> <p>Кад је |
нило ми се да се мојим молитвама, мојим сузама, мојим уздасима, симпатички одазивље и само оно |
Ако нећеш да се смилујеш ни данас мојим сузама, смилуј се његовој младости и чистоти срца његов |
ми је најтеже бивало, па бих, окупана у сузама, заспала под зидином оног старог града у Крушевц |
из гласа и на коленима, купала сам се у сузама, па ништа, и никакве помоћи.{S} Неколико сам пут |
кровом.{S} Стари се деспот заплакао.{S} Сузе његове кануше на гусле, те ове одвугнуше.{S} Млади |
нека ти је просто !“ Смилова се бег на сузе сељачке, згрну оне дукате и оне слепачке грошеве, |
икада ја не видех нашу Српкињу да такве сузе лије!{S} Немој, госпођо; пусти нека опет сине јуна |
молитве, нити да види моје муке и моје сузе; он се окренуо од мене, ја се окренух од њега.{S} |
ргита стоји поред њега, а крупне јој се сузе низ образе ваљају.</p> <p>„Госпођо, немој да плаче |
ед тобом, ево ме дижем очи к теби; кроз сузе моје срце те моје тражи.{S} Чуј један пут у моме з |
аргита, и да га својим лепим очима кроз сузе гледа.</p> <p>— „Ама, луда децо, зар не чујете да |
</p> <p>Кад је силом подигоше, она кроз сузе и још једнако јецајући рече лекарима и свима прису |
преда њ на колена, склопи руке, па кроз сузе мољаше за мене.{S} Аја!{S} Не да се старац омекшат |
вала вам на доброти вашој; опростите ми сузе ваше.{S} Кад би знали како је мој живот био само ј |
<p>„Кад разабрах тај шапут, ударише ми сузе од милине.{S} Верујте ми од милине, а не од страха |
овцу од мене! “ </p> <p>Ударише Маргити сузе.{S} Узе љубити оба бокора, као да су не само две м |
а са склопљеним рукама.{S} Потекоше јој сузе низ образе, и онда поче гласно да јеца, просто грц |
места данас сузи од жалости, него само сузи од радости!"</p> <pb n="197" /> <p>„Право велиш, Р |
јдмо одмах к њему !{S} Нема места данас сузи од жалости, него само сузи од радости!"</p> <pb n= |
сана! како дивне беху оне <pb n="93" /> сузне очи... како је топао дах усана њених... како је п |
њу.{S} Отрча јој горе, и нађе је још са сузним очима, али са осмехом на уснама.</p> <p>„Видиш л |
речи да проговори, него га погледима из сузних очију миловаше нежно.</p> <p>Пред зору је Рајко |
асу јој руке пољупцима и окваси понеком сузом.</p> <p>„Мартине,“ говораше му Маргита озбиљно и |
ено, те му потресе срде и на очи натера сузу.{S} Он се диже, скиде шубарицу и поклони се пред М |
ну је на своју главу и с осмехом једног сујетног детета рече Рајку: „шта велиш, нисам ли сад ле |
земље и са црном камилавком од грубога сукна на глави.</p> <p>Рајко се чисто препаде па устави |
По прсима је притегао џемадан од црвена сукна, из којега се од рамена спуштаху пошироки рукави |
елене чохе, намести јој на главу високи сукнени саркол јаничарски, па јој онда додаде пар црвен |
ма, а иза њих једно десетак јаничара са сукненим сарколима на глави, али без оружја.{S} По даље |
Марко?!{S} Завукао се био сав у црвену сукнену кабаницу, загрејао се, занео се у мисли које су |
истом закључени мир одржати или не.{S} Султан је пратио из свога сараја Хасан-агу Зулуфлију да |
Београду слушао о последњем рату између султана и ћесара.{S} А старац њему причаше о српским ма |
нагађаше, но што разумеваше, шта старац сумња, и би му криво.</p> <p>„Молим те, оче, стрпи се д |
си ми света!{S} Не бој се, госпођо; не сумњај се; уздај се у Бога и веруј у моје српско поштењ |
евцу да начини кавгу па је срдит, и без сумње премишља <pb n="26" /> и снује нове згоде.{S} Уђо |
о разговорна била, ућутала се и постала суморна.{S} Не хтеде се одвајати од Рајка никако.{S} Се |
овом понашању, она његова замишљеност и суморност учини се свима да је баш подозрива.{S} Није м |
, витка и танкострука, с лепим лицем од сунца препланулим и са очима од којих би сунце преплану |
ширу коцку, и кроз мрку препланулост од сунца на образима његовим лако пробијаше румен младости |
ом хладовином заклони мраморну чесму од сунца, те да у хладу и на миру бистром струјом бруји чу |
мора, стремила сам само даље и даље.{S} Сунце је већ било прилично одскочило кад угледах реку. |
} Него хајдмо да тражимо излаз на божје сунце!“</p> <p>Узеше са светњака у капели обе велике во |
и оном каменом белегом.</p> <p>А кад би сунце просуло још топлији жар, те позлатило и поља и го |
унца препланулим и са очима од којих би сунце преплануло, и овај красан млад човек, којега неви |
х, ти не знаш, колико је то једно чисто сунце од човека!...{S} Него како је твој Мартин спор!.. |
id="SRP18920_C2.16"> <head>16</head> <p>Сунце је већ било село, кад су њих двоје стигли на врх |
грофов нема више од пола сахата.</p> <p>Сунце је већ било село кад се на оној умци под јабланов |
она десно, десно и ја, као сунцокрет за сунцем!{S} Занесох се, занесох се па већ не знам ни шта |
“</p> <p>Млада жена, које је лице само сунцем преплануло било, сад пребледе као крпа.{S} Она т |
кренем и ја; она десно, десно и ја, као сунцокрет за сунцем!{S} Занесох се, занесох се па већ н |
ње стари пустиник и Рајко.{S} У зрацима сунчаним, а под мирисним <pb n="153" /> мелем-поветарце |
орану прекршташе са два велика крста од сунчаних зракова.</p> <p>„Сад знам шта значе оне неколи |
ујом бруји чудесне приче о слави старих сунчаних дана.{S} Јест, и приче о сладости негдашњих ме |
дети је.{S} Од тога осмеха као од неког сунчаног зрака осветли се душа Рајкова и онај тајни гла |
овом лепом јутру, под овом првом зраком сунчаном, осећам да си витез.{S} Стављам ево сву своју |
аквој се чаробној месечини румен његова сунчевом топлотом напајала?...{S} Је л’, каква се топло |
а кожа и кост.{S} Он навали да ме храни сутлијашем.{S} На моју несрећу дођох к себи и поправих |
жи вис космајски.{S} Чекали су да падне сутон, па тек да <pb n="226" /> се крену, да их сељани |
у којом она дубока мирноћа и онај танки сутон застираше брда и поља пред њима и свуда око њих.{ |
у голубицу.{S} Као да су кроз онај тихи сутон, изнад којега се на небу бледе звезде запаљиваху, |
пре, као да хоће да згњечи онај прамен сутона, што је из пећине дрзнуо да завири у ону црну гр |
стена се опет пови на осовини.{S} Један сутоњски прамен паде из пећине унутра у мрачни ходник а |
вам је!{S} Од ово три дана весеље је, а сутра ће зором у Сегедин да се тамо венчају.{S} О, слат |
S} Није чудо, од кад се то путује!{S} А сутра опет ваља рано ранити; далеко је тиха вода Дунаво |
вцу ме затворише најпре у кулу, па онда сутра <pb n="155" /> дан изведоше пред санџак-бега.{S} |
<p>— „Е шта ћеш?{S} Иди па спавај; ваља сутра рано полазити!“ рече патер.</p> <p>„ Мислиш ли ти |
умела!"</p> <p>Још се више Ружа препаде сутра дан.{S} Стигао беше извештај од Мартина, да је на |
ли би се још ноћас погодити, па нека је сутра два венчања!{S} А, шта велите?!“</p> <p>Гракнуше |
лила како је добар и како ме воли, хоће сутра да се венча, и то с киме него с једном Циганчицом |
ије слутило на добро.{S} А кад доведоше сутра дан младу, све излуде.{S} Она младо, лепо дете, с |
горског пријатеља, кога ћу ти може бити сутра и показати, и без тога меда, који ја за горске пч |
данима би у вече, кад сврши распоред за сутрашње радове, посадио све задругаре по столичицама о |
беше згодна прилика за Бекри-Бекира да сухо грло овлажи.{S} А већ више и не мишљаше да нуди чу |
ивљаваше као цветак, који је од жеђи на суши клонуо био, па се свежом водом заливен крепи и под |
а разви и остави да се на зовином грању суши.{S} Он сам седе на један камен према чесми и пусти |
ти део онога што сам ја овде препатила, та клао би га зубма а не ножем!“</p> <p>— „Махни се тог |
еке нејасне туге заплачем!{S} О, Рајко, та ваља да није што ћеш се овуда сам без ње враћати?!.. |
173" /> црвену са белим крстом!{S} О... та дала бих половину од живота, само да тако заједном с |
итате?!...{S} Та како да не верујем!{S} Та он једини и може да помогне кад нико други не може!{ |
око за оно што је лепо и господско!{S} Та стена горе изгледа <pb n="168" /> ми као да је мрамо |
ше јединствене очи, ваш сладак глас!{S} Та прво сам вас по гласу и познала!{S} Слатка, слатка м |
лостива госпођо, како то питате?!...{S} Та како да не верујем!{S} Та он једини и може да помогн |
ма себи говори; „сад већ све знам...{S} Та није могло друкчије ни да буде?...{S} Зар би маџарск |
гласно ускликну: „каква малвасија ?{S} Та ово су сребрни новци!" па онда загњури руку у буре, |
на?{S} Шта сте се следили и укопали?{S} Та ово је маскарада!“ викаше оздо иза стола један од мл |
, радосно понудио свој мекани плашт?{S} Та мачевима би се секли, ко ће само пре да ми дода плаш |
ребро.{S} Их, да силна блага ако су сва та бурад пуна! “ говораше Рајко силно узбуђен. </p> <p> |
.{S} Хтеде одмах да пође да види откуда та светлост.{S} Али се побоја да се Маргита не преплаши |
ред! ко је Србин и српскога рода!“ Цела та прилика, и онај јунак са изразом одушевљења у лицу, |
се врата приклопише.</p> <p>— „Срећа те та трећа полуга држи!{S} Тешко би нама било да си и њу |
о приштедимо.{S} Доста је нека нас води та светлост у твојој руци! “</p> <p>Рајко за тим сврати |
те,“ упаде јој опет у реч Рајко; „је ли та жена, што ти је на сну долазила, говорила српски и н |
тигао овамо и један и други, па предали та писмена патеру Амброзијусу.{S} Каже мени мој Мартин: |
ло једна, прави би човек с мушким срцем та слатка уста већ до сада пољубио, тај јелек распучио, |
грофе! “ брањаше се Борчија; „него ето та слуга, или је пијан или луд, блене у младу па не зна |
откупе?!“ викну Циганин као пун пуда. „Та не бих ја њу дао ни за какве откупе!{S} А шта мислиш |
гита, показав руком на Рајка.</p> <p>— „Та како вас не бих бранио!{S} Бранићу вас па да погинем |
а се чутура не покаже празна.</p> <p>— „Та има у њој нека пуста калуђерска препеченица.{S} Кад |
узрок за то!“ <pb n="142" /></p> <p>— „Та већ само да отворимо очи да не крочимо у какав понор |
господству сети се на ово !“</p> <p>— „Та само да стигнемо у Маџарску!" рече Маргита; „видећеш |
сно, а час матору Циганку лево.</p> <p>„Та зар не провидите лукаву игру старог лакрдијаша Марти |
еним покривачима и завесама, које се са таванице из једне позлаћене грофовске круне спуштаху — |
Бање кроз последња два века.{S} Озго са таванице спуштао се многокраки позлаћени светњак, у ком |
одиле на више до једне гвоздене плоче у таваници од ходника.</p> <p>„Овуда немамо куда даље!“ р |
и бојажљиво горе у таваницу, а ја кроз таваницу у облаке, одох, одох у облаке, залута моје ћем |
ати пијана човека.{S} Окрену цев горе у таваницу и одапе.</p> <p>Пуче пуцањ, погасише се скоро |
е и погледа невесело и бојажљиво горе у таваницу, а ја кроз таваницу у облаке, одох, одох у обл |
дође к себи.{S} Отвори очи и гледаше у таваницу.{S} Окрете главу и виде како Маргита стоји пор |
у да у пећини нема више никог живог.{S} Тада прва мисао Рајкова беше: "ако су Турци убили старц |
ијала и још тиме спуштала.{S} Никада до тада Рајко није стојао тако близу једној младој и тако |
ла, или ко није очима гледао моје муке, тај не може да замисли сву страхоту њихову....{S} Речим |
цем та слатка уста већ до сада пољубио, тај јелек распучио, тај вилински стас пригрлио... веруј |
ећ до сада пољубио, тај јелек распучио, тај вилински стас пригрлио... веруј, не би се она срдил |
раховине нека се постави белом свилом ; тај ћемо положити у ковчег оловни, а овај у ковчег од р |
се већ мрак ухватио био кад изађоше на тај вис.{S} Под самим градом опазе једну малу ватру.{S} |
да тукли.{S} Него ходи да се испнемо на тај змајевски престо, да видиш нешто што ће ти милије б |
, говораше Рајко, спуштајући Маргиту на тај плат, нека си бар између златних лавова и сребрних |
ће једном дан растанка доћи!..{S} А кад тај дан дође, онда, тамо у оном двору, грофица од Нађ-Б |
мрак.</p> <p>Кад их старац доведе пред тај отвор, дубоко узбуђен и сав блед, подиже у вис обе |
ји!“ викаше баба.{S} И гроф доиста виде тај младеж.{S} Од те ноћи је стари господин постао друг |
дете моје, доћи ће он!“ </hi> — „Ко је тај „он“ ?“ — ја бих се ослободила да запитам. „Твој сп |
се најлепше учинило да је оно, како је тај наш јунак изводио из тамнице свога сужња, заробљено |
ом ластавицом.</p> <p>„Хвала Богу! рече тај човек Рајку; „побојах се нећете ни доћи и ево чак у |
<p>Никакав зрак светлости не паде кроз тај отвор у ходник, али и Рајко и Маргита на свој ужас |
шта је тамо!{S} Пре него што одбијеш и тај трећи катанац, одви мало врхом од копља ова врата, |
и од њега самог тихо шапуташе.{S} Да ли тај шапут долажаше из срца његова, или са лева рамена њ |
ка опет сине јуначко срце и нека одгони тај облачак!“</p> <p>„Немој кћери моја!“ прихвати стара |
асом као да пуку командира; „мени деран тај није подозрив.{S} Али ви познајете боље од нас ове |
2.2"> <head>2</head> <p>Путовали су цео тај дан скоро без одмора, јер оно нешто мало времена шт |
буде госпођа, све једно; мари ти за то тај твој цвет и она шева и ова земља и оно небо!{S} Зар |
искуства; „а колико ти је леп и китњаст тај сан, опет је он само уморна сенка, која је на твоје |
а у зиду доле на под од дворане.{S} Пут тај није био ни пуно три стопе широк.</p> <p>Насмеја се |
у!““ <pb n="80" /></p> <p>„Кад разабрах тај шапут, ударише ми сузе од милине.{S} Верујте ми од |
а и бледожутог цвећа.{S} Као да је нека тајанствена рука хтела да танком и мирисном хладовином |
<p>„Јест, тако је!“ прихвати опет онај тајанствени шапат; „него још ти и не знаш колико је <pb |
е у реду.{S} Извуче онај низ мерџана из тајанственога збега у који се завукао био, спусти га у |
сину, те јој показа шта се све крије у тајанственој појави овога младог човека.</p> <p>„Чекај! |
ледаше тако срећна.{S} Рајко, као неком тајанственом силом везан, не могаше да скине својих пог |
иван поглед.{S} Чаробност му је порасла тајанственошћу којом она дубока мирноћа и онај танки су |
лу, погледајући час у Маргиту час у ону тајанствену светлост.</p> <p>Није дуго трајало па Марги |
ог зрака осветли се душа Рајкова и онај тајни глас у њему умуче.</p> <p>Седе опет поред ње и гл |
ало час наслони лице своје.{S} Тек онај тајни тихи гласић шапуташе:</p> <p>„Како оно сину муња |
веколикој васељени.{S} И онда опет онај тајни гласић у њему, од кога се већ једном препао био, |
ца; у цркви иза олтара има у зиду један тајни ужљеб, у ужљебу сребрна кутија, у кутији тајно пи |
жљеб, у ужљебу сребрна кутија, у кутији тајно писмо, које је сам стари деспот на кожи писао.{S} |
џином. „Лажеш, сотоно!“ муцаше он ономе тајном гласићу; „лажеш! криво ти је што видиш поштену ј |
ао да се журила да заклони велику једну тајну од турских погледа.{S} И ништа се више не зачу.</ |
као да је дрзнуо да сазна једну страшну тајну, коју није слободно сазнати.{S} Не смеде више да |
ала ја све себе питах: „кад је ова жена такав јунак, ја какви су јунаци људи у њеној земљи?!“ А |
чи.{S} Није било лако ни од шале носити таква јуначка имена.{S} Ваљало је да пазиш и шта говори |
но где је, иди па га питај! “ “</p> <p>„Таква ти је она!“ рече Циганин чисто као жалећи се на с |
.{S} Никада ја не видех нашу Српкињу да такве сузе лије!{S} Немој, госпођо; пусти нека опет син |
ше слуге имају слободу <pb n="205" /> и такве лакрдије да збијају, хвала вам лепо на господству |
, али нема школа за витештво.{S} Има ли такве шкоде у вас?!“</p> <p>— „У нас,“ рече Маргита пон |
ке бакрачлије. „Него да видиш, какве су такве су, тек добро пристају у овакве бакрачлије!“</p> |
ече:</p> <p>„Е да црних калуђера! валах такве ракије нема у свем Алаџа-Хисару!{S} У ком си је м |
горко и грозно!“</p> <p>— „Не подаји се таквим мислима, него да пођемо одмах да тражимо излаза |
ер Рајка изненадно; „ а ко тебе посла с таквим порукама овамо нама ?! “</p> <p>— „Ко ме посла?! |
од тога ништа мој брајко; мали си ти за такво јунаштво!</p> <p>Па онда као да јој од једанпут м |
викну Циганин задовољно, па онда усред таквог триумфа осети да му је грло суво, те дохвати чут |
а!“ прихвати Рајко; „молим те остави се таквог разговора.{S} Сад ће ваља да већ скорим и пола н |
што збива; друга половина слушаше истом таквом жудном пажњом један тихи гласић, који у њему сам |
један тренутак збуњен, како ће да је у таквом положају запоји.{S} Немаде куд, већ мораде да јо |
ишљам да може бити нисте при новцу и за такву работу.{S} Ако нисте, онда ево друга начина: нека |
Зулуфлије вели ти: да ту јадну жену не такнеш ни малим прстом, јер ћеш закукати да сав Алаџа-х |
еговога манастира на Светој Гори, да не такну ни једне аспре од тога блага, него да га с благос |
у све саставке своје.{S} Разбудише се и такнуше срдито гуске и патке, што, дуж брлога испред ку |
ја или онај тамо Бенглер-бег?...{S} Ја! тако, то је право, тако се ваља!“ <pb n="207" /></p> <p |
а се оно господско дете не поплаши!{S}" Тако говораше Рајко сам у себи, а кад се врати у ходник |
аше са свим загњурио у вино.</p> <p>„А, тако ли је?{S} Лакрдија, маскарада!“ јечаше промуклим г |
S} Као да је жеравицу на главу ставила, тако живо скиде дијадему, па је брже боље у ковчег баци |
рикања уставила, скаменила и позлатила, тако природно изгледаху са отвореним чељустима и са мал |
ке мисли.{S} Као да је душевно болесна, тако се укоченим погледима из разрогачених очију заглед |
но погледаше на реку, која тако бистра, тако тиха, нешто канда мени шапуташе.{S} И што урлање и |
змерно благо или нека изванредна срећа, тако га је радосна жудња вукла некуда — и сам није знао |
ом круном, стојао је један златан стуб, тако своје четири стопе висок, на њему велика златна ја |
то будете видели!“</p> <p>„Заклињем се, тако ми Бог на страшном суду милостив био!“ викну Рајко |
ла па као да, полећући у висине кликће, тако отворио беше оба кљуна своја.{S} С једну и с другу |
овај носио, неће се срдити да га теби, тако младој а тако злосрећној жени, на самрти твојој по |
ао у пустињи!{S} Бојим се само да теби, тако озбиљном младом човеку, наша маџарска весеља не до |
а јој глас никада није био тако сладак, тако мек и опет тако јасан. </p> <p>„Улазите унутра и н |
на тебе наслоним....{S} Хоћу да паднем, тако ми срце куца а колена клецају!{S} Ох, мој Рајко, ш |
ула, и као да је гром поред њега пукао, тако Рајко беше заглунуо, занемео и задрхтао.{S} За нек |
нглер-бег?...{S} Ја! тако, то је право, тако се ваља!“ <pb n="207" /></p> <p>Диже се опет граја |
уо чаушбаши :</p> <p>„Честити чаушбашо, тако ти среће, пусти' ме да запевам!“</p> <p>— „Како ће |
од радости и од топлоте!"</p> <p>„Јест, тако је!“ прихвати опет онај тајанствени шапат; „него ј |
!{S} Дед’, кћери моја, један гутљај!{S} Тако, нека ти је на спасеније!{S} Дед’ Рајко!{S} Тако с |
а ти је на спасеније!{S} Дед’ Рајко!{S} Тако синко!{S} Нека ти је на здравље!“</p> <p>Па онда и |
мајлију!“</p> <p>„Е, хвала ти синко!{S} Тако треба!“ прихвати старац разведрен. „Ево сад што ћу |
ијају, хвала вам лепо на господству!{S} Тако што у Цигана нема!{S} А ти безобразна комедијашице |
ано; „био си нам свагда веран слуга.{S} Тако ти свега што ти је мило, буди ми у овоме часу вера |
, који се пропињу да дохвате звезде.{S} Тако је извезен био и онај велики и широки јермелином п |
} Имаш право!{S} Дај ми твоје гуњче.{S} Тако; добро је.{S} И боље је овако!{S} Ко зна какав би |
њаше му се да јој се живот баш гаси.{S} Тако му се нешто ражали, да с тешким и дубоким уздисаји |
тепенице да дахнете чистим ваздухом.{S} Тако сте бледи и тако дрхћете!“ рече Ружа Маргити, која |
мате своју царевину и своју господу.{S} Тако је било и у нас за нашег цара Душана.{S} Ето, погл |
оје оружје да га Турци овде не нађу.{S} Тако...{S} На, хватај и овај зембил... и ову тикву с во |
ог неправде која је у судбини!{S} Је л’ тако?!“</p> <p>„Не може да је тако!{S} Није право да ти |
е била обучена у црно као калуђерица, а тако је била и она друга жена за коју сам ја мислила да |
оже бити баш да ме се и побојаваш!{S} А тако ми образа и српског поштења ево сам те узео на душ |
еће се срдити да га теби, тако младој а тако злосрећној жени, на самрти твојој позајми!{S} А ка |
ене лепоте.</p> <p>„Е, госпођо, и треба тако кад имате своју царевину и своју господу.{S} Тако |
усле пева.</p> <p>„Кад је воља божја да тако млада мреш, говораше Рајко, спуштајући Маргиту на |
а на великом су гласу.{S} Неће ваља да тако млад и тако красан и тако због ничега умрети!" <pb |
е бесна?“</p> <p>„Их, да грдне бруке да тако и говориш а некмо ли да тако и радиш!“ рече Рајко |
е бруке да тако и говориш а некмо ли да тако и радиш!“ рече Рајко сав пренеражен. „Комшија, теб |
та дала бих половину од живота, само да тако заједном с тобом изађем пред нашега доброг оца на |
Моје очи мирно погледаше на реку, која тако бистра, тако тиха, нешто канда мени шапуташе.{S} И |
="92" /> <p>„Што ти је од једанпут рука тако хладна?" шапуташе Маргита својим топлим дахом.</p> |
наша српска царица Милица, која је била тако доброга срца, па би се над твојом судбом заплакати |
д пао на толику и тако белу нежност, на тако топлу снежност и на тако свету дражност.{S} Застид |
лу нежност, на тако топлу снежност и на тако свету дражност.{S} Застиде се сам од себе и збуни |
о, а беше га мало и зачудило што га она тако пита.</p> <p>„Зар ти мене не водиш к њима?{S} Зар |
ога часа нађе да треба да то што је она тако безазлено казала, исправи на прави његов значај.</ |
уга у Расини.“</p> <p>„Рајко,“ поче она тако милозвучно, да се младоме човеку први пут у његово |
запрепашћен. <pb n="78" /></p> <p>— „Па тако; дуго би било да вам то причан; уверих се да њега |
о место, где су недавно Рајко и Маргита тако лепе снове о лепшој будућности сновали.{S} Онде, у |
. да сам јуче умр’о, умр’о бих не видев тако чудо, све то троје заједно, па још све то троје по |
ј!“ рече му патер.</p> <p>— „Добро, кад тако заповедате!" прихвати Рајко, па се онда окрете и р |
као што он само у њу гледаше.{S} Стаде тако за неколико тренутака, па већ мораде даље за својо |
ебе мртву на души носим?!...{S} Не може тако!...{S} Ако се не мислиш жива предавати, онда... ев |
но може да се сноси баш за то, што може тако да се дели!“</p> <p>„Како лепо говориш!{S} Слађе м |
{S} Је л’ тако?!“</p> <p>„Не може да је тако!{S} Није право да ти на твоје женско раме примаш т |
ирно.{S} Није да се молио Богу, него је тако само стајао, миран, скроман, као да беше занемео, |
жјим небом добро дошао!“</p> <p>Било је тако пуно срдачности у том поздраву, да на мах неста зе |
{S} Хтедох да ти послужим, али ето није тако воља божја!...{S} Опрости ми твоје муке ако узживи |
тан крст сав посут драгим камењем, које тако прскаше варницама, да се у њ није дало гледати.{S} |
стресе. „Ово ми је први дан среће после тако дуге, дуге, и тако страшне несреће!...{S} А шта да |
џарски витези могли кћер маџарске земље тако да оставе ?! “</p> <p>Па онда, упрев опет у Рајка |
м женом.{S} Села би поред мене па би ме тако нежно и мило гледала, очи би јој засузиле, па би т |
ости ми, бабо, молим те, и не брукај ме тако за Бога!“ Па Маркова мајка, моја добра стрина Крун |
у, али пада на моју душу, што због мене тако млад гинеш.{S} Немам шта ја теби да праштам и опет |
ло да загреје срца њихова у брже куцање тако, као кад гледаху како она арапска сива ластавица л |
<p>„Цареви не би били цареви кад би се тако лако завађали.{S} Веруј ми нико се с тога не би за |
јадни мој Рајко?!“</p> <p>„Па немој се тако препадати!{S} Неће ми ваља да ништа бити.{S} Не бо |
хтео, заборавит’ не могу!{S} Ево сам се тако привикнуо теби, да ме збиља жалост осваја кад поми |
у гипкости овог вилинског стаса, што се тако поверљиво уза те приљубљује... шта ли је слађе: жи |
огорским испосницима.{S} Разговараху се тако скоро сву ноћ. </p> <pb n="74" /> </div> <div type |
ме да га мој изненадни појав не потресе тако, да му здрављу нахуди.{S} С тога сам и хтела прво |
аху да одустане од свега тога. „Немојте тако!“ говораше им она; „пустите ме да имам ту једну ут |
ила Бога не моли.{S} Нисам мислио да ће тако да се сврши!“ говораше сам у себи.</p> <p>Отиде по |
д!“ рече дечко; „баш говорише нико неће тако сабаиле ударати на скелу!“</p> <p>„Где је виноград |
колико ораха.{S} Маргита, која је иначе тако разговорна била, ућутала се и постала суморна.{S} |
аше, па се опет осмејкиваше и изгледаше тако срећна.{S} Рајко, као неком тајанственом силом вез |
мрачном узаном ходнику.{S} Мрак бејаше тако густ и црн да не могаху једно друго видети.</p> <p |
једна суза другу стиже.</p> <p>Свираше тако Циганин још неколико тренутака, па се онда устави |
и ко други одрешио, а већ сам да се из тако чврстих веза измигољи није било ни мислити.</p> <p |
први дан среће после тако дуге, дуге, и тако страшне несреће!...{S} А шта да вам причам?!...{S} |
м су гласу.{S} Неће ваља да тако млад и тако красан и тако због ничега умрети!" <pb n="213" />< |
те чистим ваздухом.{S} Тако сте бледи и тако дрхћете!“ рече Ружа Маргити, која ћуташе па се сам |
од светлости и блистам се од радости и тако ступам пред олтар једне велике цркве.{S} Ту пред о |
није стојао тако близу једној младој и тако дражи пуној жени.{S} Никад дотле није његов чисти |
Неће ваља да тако млад и тако красан и тако због ничега умрети!" <pb n="213" /></p> <p>„Ах, ти |
није његов чисти поглед пао на толику и тако белу нежност, на тако топлу снежност и на тако све |
} Ја, Боже мој, што ли су ти наши стари тако тешко згрешили те овако љуто преврну земљу ову?!“< |
<pb n="133" /> ђевојка," — не изговори тако полаганим шапатом, да се овај утапаше у тихи дах, |
они теби!{S} Узми паре, брајко, кад си тако лепе среће! “</p> <p>— „Не дао Бог, да ја њима пок |
ажа а Бог је истина!....{S} А што ли си тако ружно уснила?“ питаше Рајко с неком детињском радо |
прстом мрднуо да му помогнеш.{S} Што си тако мене и задругу нашу осрамотио, ја и задруга можемо |
јих погледа с лица њена.</p> <p>„Што си тако заћутао?" питаше га Маргита седајући на сено у кол |
од сабље, сабље посвећује, — шта си ти тако тешко Богу згрешила да те пси као јареб гоне и да |
сама сенка од надежде!"</p> <p>— „Немој тако!{S} Бог је добар па ће нам помоћи!" рече Рајко сад |
а, који сте <pb n="191" /> према сваком тако пуни доброте и милости!{S} Тек, шта ја говорим?!{S |
, „па са медом овако мирисним, и млеком тако слатким, и погачом овако белом, и са овако пуно до |
љу и говораше за њ неразумљивим језиком тако страсно.{S} Не беше то ни Циганка ни Туркиња, и ак |
167" /> црвену кабаницу.{S} А док је он тако спремао за Маргиту преноћиште, брижљивошћу једне м |
а ухо.</p> <p>— „Не чујем?“ одговори он тако исто шапутом.</p> <p>„О, ја их чујем!{S} Ето их с |
пода појили!" рече Рајко.</p> <p>Док он тако још збораше, Маргита се беше прегла над најближим |
ла.{S} Никада до тада Рајко није стојао тако близу једној младој и тако дражи пуној жени.{S} Ни |
ни се Рајку да јој глас никада није био тако сладак, тако мек и опет тако јасан. </p> <p>„Улази |
трашном суду милостив био!“ викну Рајко тако исто свечано.</p> <pb n="89" /> <p>— „Гробом моје |
!“ насмеја се старац срдачно; „а ко то тако из тебе говори? да ли је то госпођа, или робиња, и |
аго нашег јадног старог господина!“ Ето тако вам је!{S} Од ово три дана весеље је, а сутра ће з |
не брига обузимље!“ прихвати Рајко исто тако сетан и озбиљан; „није вајде, ваља да гледамо шта |
руке.</p> <p>„Хвала теби, госпођо, што тако лепо мислиш и желиш.{S} Али од свега тога не може |
из авлија и кидисаше на кола и коње што тако лупњавом будише мир успаваног села. </p> <p>Маргит |
у лице Маргитино.{S} Она се у сну нешто тако невино осмејкиваше, да је милина била видети је.{S |
руком.</p> <p>„Стани господине!{S} Зар тако маџарски племић дочекује своју верну жену?{S} Не с |
а није био тако сладак, тако мек и опет тако јасан. </p> <p>„Улазите унутра и не бојте се!“ реч |
уче чоха. „Зар баш тако?“ питаше. „Јест тако нам очију, лепо нас учи да ено вам покорни!“ „Учи |
мига и да се криви на Рајка, као да му тако даде разумети шта је велики чардаш. „Него, како ће |
!“ рече Рајко као да му објасни што му тако товаран дође.</p> <p>„ Ако ти је празна, могао си |
во од речи до речи лагала.{S} Кад су му тако већ мало памет померили, Манда му световаше да оти |
удесне милине и у линијама, у којима су тако правилно изведена, и у гипкој покретљивости, којом |
љења у лицу, и онај ватрени коњиц, беху тако пуни живота, да Рајко осети како га чудна једна ва |
моје очи варају, или баш никад не видех тако младоликог јаничара !{S} Добро си ми дошао, аго!“< |
их онда склопи, подиже увис, држаше их тако склопљене као да се Богу моли, па онда се спусти н |
г по колену, мишљах пуче чоха. „Зар баш тако?“ питаше. „Јест тако нам очију, лепо нас учи да ен |
и речи: „Јес, валах, бињеџија! “</p> <p>Тако је било путем од Београда до Крушевца.</p> <p>Али |
рченог Циганина Бекри-Бекира !“</p> <p>„Тако, кујо једна!“ викну Циганин задовољно, па онда уср |
по паклу!{S} О јадна кћери, како си од таког чуда жива остала?!“</p> <p>— „Па и не могу све да |
потресе и фијуком зајечи кад се сребрни таламбас витих крила њихових узлепрша.{S} Ништа се оку |
прсте своје.{S} А кад ветар донесе нов талас од лавежи паса, она као преплашена срна утече у п |
, и шумна зрачност од надежде, и сребрн талас од чисте и невине једне мисли, стапали у чудесну |
црне звери?!{S} Предај се мојим бистрим таласима, пусти нека те загрле, нека те својим шапутом |
него јој падаше низ плећа у коврџастим таласима, који се као крило гавраново преливаху у тамно |
као кип, и са усхићењем погледала би по таласима од зелене горе, који се пружаху на све стране |
добро, да ми платиш за сваку по овакав талир, а од блага, кад га нађеш, мени четвртина ! “</p> |
благо у својој руци.{S} Узе грош и узе талир па без речи појури к брду.{S} Чим зађе за неко др |
зовнеш скелеџију, и ево ну носи сребрн талир, да одмах дође да нас превезе! “</p> <p>Сељаче ни |
} Валах да <pb n="45" /> спустиш сребрн талир у њу па да се растопи!" говораше Циганин облизују |
па му рече: „Ево ти кеса са пет стотина талира.{S} Најми у Сегедину лађу, која ће Тисом па Дуна |
то, ако си мајстор, искуј ми ова четири талира у четири потковице!" рече Циганину и положи му и |
има, поклони се, пригну и подиже четири талира.</p> <p>„Нека вам је хвала светла господо!{S} Ов |
за душе и твојих и њихових покојних док талира траје.{S} А?... шта велиш?!“</p> <p>— „ Ако хоће |
во ти вели мој пресветли господин десет талира: четири за четири дана твоје службе довде, четир |
вај младић жели да се оних његових шест талира предаду њему — патеру, — да их он подели сиротињ |
леже поређани у два реда десет немачких талира све нових новцатих.</p> <p>„А ево,“ узе патер да |
о, нека прихвати <pb n="28" /> црква те талире, нека се пале свеће за душе и твојих и њихових п |
увијени они велики нови новцати сребрни талири, што их у Нишу од посланика доби.</p> <p>„Ето, а |
загрејаше му се очи и заиграше по оним талирима.</p> <p>„А би ли то исто било да се на челик-п |
во!{S} Него чекај!{S} Ха, ево ми сијну, таман да се све славно измири, и њихов господски а река |
Сибињанин Јанком, час са Голубаном.{S} Таман је бледа зора почела да свиће, а он рече:</p> <qu |
рао од сребра, погнуо се, раширио крила таман <pb n="110" /> да полети, као да хоће у небо да н |
е полагано да склапа своје трепавице, и таман „ударише бубњи и свирале, — чауш викну, Дабулана |
раван тамносив млаз, који постајаше све тамнији и тамнији и ако се на њ само небо својом мутноп |
осив млаз, који постајаше све тамнији и тамнији и ако се на њ само небо својом мутноплавом ивиц |
е оно, како је тај наш јунак изводио из тамнице свога сужња, заробљеног Турчина, како га је хра |
ли убили или у Крушевац одвукли да га у тамницу баце, ил’ у прогон у Анадол пошљу!"</p> <p>„Баш |
овога двора у чергу, да не нађеш пут у тамницу!“ И сад из очију Маргитиних сипаше ватра гњева, |
>Млад месец се спушташе к западу.{S} На тамно плавом и високо издигнутом небу пуно звезда.{S} С |
који се као крило гавраново преливаху у тамноплаве одјеке.{S} На обнаженом повисоком врату сави |
, па даље иза њега један снизак и раван тамносив млаз, који постајаше све тамнији и тамнији и а |
/> су давно разнесене па замењене дугим тамноцрвеним ћерамидама.{S} Из оне старе, дебеле и влаж |
Маргита му рече: „чини ми се да миришем тамњан.{S} Долази од те стране испред нас.{S} Овде ће б |
кроз Шумадију, те да је као неку цркву тамњаном окади.{S} На све то и на сваку ситницу обраћао |
ка доћи!..{S} А кад тај дан дође, онда, тамо у оном двору, грофица од Нађ-Бање може само да ти |
Морава! а куд још даље моја Расина!{S} Тамо су негде иза оних планина!...{S} Чудо, како ми се |
ађим гласом, „Рајко, ето мога двора.{S} Тамо ногом кад крочим ја сам госпођа грофица од Нађ-Бањ |
се избере понешто са овога света, чега тамо да се сећамо, ја ћу изабрати <pb n="183" /> једно |
ој је душа одлетела у ројеве звезда, да тамо тражи звезду Рајкову.</p> <p>Рајко се нешто мало з |
не, много је господска!...{S} Куд ћу ја тамо...{S} Него ево овде на овај миндерлук испод прозор |
индерлук испод прозора!...{S} Куд ћу ја тамо... оно је,“ па се Рајко опет насмехну, само да Мар |
ица да вас пропрате кроз Венчац.{S} Има тамо сад хајдука, који ће да пуцају на саркол јаничарск |
дну час на другу страну.</p> <p>„Ко има тамо?“ викну Рајко; „ако си ришћанска душа, кумим те Бо |
p> <p>„Чекај молим те!{S} Ко зна шта је тамо!{S} Пре него што одбијеш и тај трећи катанац, одви |
да отиде у своје горње собе.{S} Дуго је тамо остала.{S} Ружа, пуна бриге, одлажаше чешће све на |
помози нам Боже и Богородице!{S} Ако је тамо нека нечиста авет, нека се расточава пред вашом си |
укате, али видим ово је злато, а оно је тамо сребро.{S} Их, да силна блага ако су сва та бурад |
у средини, „не знам шта је, али оно је тамо цар Душан!“</p> <p>„А шта је ово?“ запита Маргита, |
мехну, само да Маргиту охрабри, „оно је тамо ваља да постеља... младе невесте!“</p> <p>„То је м |
угачке ватре.</p> <p>„Видиш ли те ватре тамо?“ питаше је Рајко, показујући јој руком ватре на д |
ље је, а сутра ће зором у Сегедин да се тамо венчају.{S} О, слатка моја госпођо, сам вас је Бог |
!"</p> <p>Пошљи одмах у Сегедин нека се тамо у српскоме крају потражи.{S} Не жали платити!"</p> |
кроз ухо уз стену прислоњено, да ли се тамо иза стене што збива; друга половина слушаше истом |
о...{S} Молимо... покажите ви шта имате тамо где вам срце куца!“</p> <p>Сад се тек диже урнебес |
се јасније чујаше.</p> <p>„Ама немојте тамо, ако Бога знате!{S} Немојте на свечеву пећину, хоћ |
коленима моли да се вратите; да сте ви тамо где сте у великој срећи и великој сјајности; да уп |
мали пињал; оштар је као гуја.{S} Седи тамо у дно пећине, па кад видиш да Турци преко мене мрт |
ежали су доле поред престола као бачени тамо <pb n="116" /> немарно и небрежљиво.{S} На доњој с |
а ова врата, да видимо има ли светлости тамо!“</p> <p>Рајко је послуша.{S} Оштри врх од копља з |
и само право! ко је лепши, ја или онај тамо Бенглер-бег?...{S} Ја! тако, то је право, тако се |
да се посадимо на зелену траву под оним тамо јабланом.</p> <p>Маргита му се насмеја, али га пос |
камо ли груди обнажити пред тим момком тамо, па ти слободно кидај с мене месо усијаним клештим |
!...{S} Неће нам се на добром проћи ако тамо ударимо! “</p> <p>„ Рекао бих да је глас Милисава |
оног драгог камења и бисера, што га ено тамо на трпезама.{S} Него хајдмо да тражимо излаз на бо |
док нам старац не дође.{S} А ја ћу ено тамо поред оног оклопника пред царем Душаном.{S} Лећи ћ |
кажи ми, је ли ово доиста злато, а оно тамо сребро ?! “ <pb n="106" /> говораше Маргита збуњен |
горе ритови с ону страну Дунава; а оно тамо иза њих, где су се небо и земља састали, то је — т |
S} Али опет не знам поуздано.{S} За оно тамо знам да је цар Душан.{S} Еј, капе!“ И Рајко отиде |
ом и нешто као устежући се.</p> <p>„Оно тамо горе ритови с ону страну Дунава; а оно тамо иза њи |
..{S} Сад те разумем!{S} Теби је све то тамо свето.{S} Имаш право!{S} Дај ми твоје гуњче.{S} Та |
ја њима поклоне чиним!{S} Него, није то тамо моја зарада!"</p> <p>„Ма, човече, вређаш господств |
ест Румели-Бенглер-бег.{S} А да није то тамо Бенглер-бег?!“ рече пијани старац, па се окрете пр |
ари гроф.“ Хајде, ђи, терај!{S} Ето нас тамо.{S} Свирај, певај, пиј, лупај, свирај, целу ноћ.{S |
</head> <p>„А гле, каква је то светлост тамо?“ упита га Маргита, кад јој и самој погледи падоше |
а Бог да га вуци живог растрзали, а већ тамо ће га сотоне усијаним клештима вући по паклу!{S} О |
ти се и „госпођа грофица“, у оном двору тамо, умети господски да захвали.{S} Овде ти некадашња |
води испод њега скелу.</p> <p>„Да нису тамо господа маџарска?" запита Маргита.</p> <p>— „Бог з |
његова, и смилуј се ономе добром старцу тамо у планинама !" <pb n="218" /></p> <p>И онда јој по |
у велику дворану.</p> <pb n="151" /> <p>Тамо је најпре спусти на један од оловних ковчега, подм |
е се разлегаше; овде и онде извијаше се танак стуб од дима из широких дрвених димњака.{S} Дан с |
уло било, сад пребледе као крпа.{S} Она танка кошуљица на грудима затрепери.{S} Један се дубок |
међу две снежнобеле груде, по којима се танка бела ћерћелија тек као сива магла у вис тихо пови |
<p>Док он то говораше она спази да јој танка тканица није у реду.{S} Извуче онај низ мерџана и |
овако љуто преврну земљу ову?!“</p> <p>Танка сива маглица ранога јутра растањивала се све више |
е избио је читав џбун зовина дрвета.{S} Танке стабљике повиле се под теретом крупног цвета и на |
љиво заклањале за издајнички облачак од танке турске ћерћелије.{S} Носила је широке жуте шалвар |
зведе из тренутне забуне, показав руком танке млазове беле светлости, која са свода, а из неких |
то корито пред њом.{S} Извади из недара танки убрус, обриса њиме лице и руке и онда га разви и |
лене тканине, привезане уз витки стас и танки пас узаним једним стамболијским шалом, притврђени |
веношћу којом она дубока мирноћа и онај танки сутон застираше брда и поља пред њима и свуда око |
ребрнога ситног новца, и пусти га да са танким звеком пада на данце од бурета.</p> <p>Па онда к |
ргита би грчевитим притискивањем својих танких прстију у руку Рајкову давала му на знање, кад г |
ца погледаше поносито у своје дугачке и танко усукане брке.</p> <p>„А је ли овде у двору?“</p> |
и са груди беху покидана, и сам јелек и танко турско ткиво испод њега са грла и нешто мало са с |
онда би Рајко доиста полетео на својој танкој сивој ластавици, која је својом брзином и својом |
ао да је нека тајанствена рука хтела да танком и мирисном хладовином заклони мраморну чесму од |
обучена у белу свилу, а на повисоком и танком врату носила је низове од бисера и драгог камења |
ижљивошћу једне мајке и умешношћу једне танкоруке и окретне девојке, она обема рукама миловаше |
ним облицима, и ова млада жена, витка и танкострука, с лепим лицем од сунца препланулим и са оч |
те, уклањај се са нашега пута!“</p> <p>Тано викаше Рајко узбуђен, а по ртењачи просуше му се н |
а игла, која се у врху цепаше у две још тање а устрептане игле, па кивно боцкаше час у напред, |
ама дохвати за кудрави врат, па га онда тапкаше по глави и тепаше му: „моје верно псето, мој ве |
сваки кајиш својом руком, а млада жена тапкаше ластавицу по врату и намешташе јој чупу од грив |
32" /> час умих, а сада — сада кривооки Татари и црни Арапи поје овде упорне мазге и ћудљиве и |
или турбане и сарколе, витлају дугачким татарским камџијама, напуцкавају самсове а сами урлају; |
чину на целу дворану, те се у њој свака тварка доста лепо могла да види.</p> <p>Маргита узе да |
оје службе довде, четири за четири дана твога повратка, а два уз то на поклон! “</p> <p>Рајко с |
не, преклињем те, пошљи одмах овог часа твога Мишка на коњу у Сегедин, <pb n="210" /> нека дове |
С тога сам и хтела прво да видим тебе и твога Мартина, па да га мало спремите!“</p> <p>— „Ох, с |
руку и ево ти дајем ову белу ружу, знак твога чистог срца и знак своје чисте љубави према теби! |
хаљина за тебе.{S} Навуци све то преко твога рува, па да у име божје полазимо!“</p> <p>Поможе |
е видим где ти је школа за витештво!{S} Твој стриц мора да је био <pb n="127" /> честит човек!{ |
даре, зар ме доиста не познајеш?....{S} Твој слуга и твоје псето познали су ме одмах!...{S} Гос |
а цара; али се ти њима ниси одазвао.{S} Твој одговор на моје молитве биле су све нове и све стр |
мири, и њихов господски а рекао бих и — твој сиротињски понос.{S} Ето, нека прихвати <pb n="28" |
витез.{S} Стављам ево сву своју веру на твој српски образ!{S} Рајко, витеже, дај ми твоју руку! |
Нека је хвала Богу који нас, ето, пред твој двор срећно доведе!“</p> <p>— "О, још немој о раст |
сто сунце од човека!...{S} Него како је твој Мартин спор!...{S} Тек опет хвала му; шта бих сад |
а твоме двору, него да видим само да те твој господин прими у своје господске руке, па онда одм |
промрмља. „Али што да плачеш?{S} Кад те твој господин види, он ће вратити невесту, па да је мил |
, не знам како би се свршило!{S} Ил’ би твој смук мене прогутао, ил’ бих ја њему главу размрска |
орумене.</p> <p>„Како је... крупан овај твој мерџан!“ рече Рајко нешто као запињући, и збуњен г |
е госпођа, све једно; мари ти за то тај твој цвет и она шева и ова земља и оно небо!{S} Зар то |
света!{S} Гледај само где ти је далеко твој цар Душан!“ па Маргита показа руком у правцу преко |
ти би ?!...{S} О, дај ми да чујем глас твој!{S} Дај ми опет руку твоју!“</p> <p>Рајко се у мра |
ћеш, буди спремна да те ноћас поведем у твој завичај!“</p> <p>„Да ме.... поведеш.... ноћас.... |
ј да ти срце зебе у часу кад ето ћемо у твој двор! “ </p> </div> <div type="chapter" xml:id="SR |
?“ — ја бих се ослободила да запитам. „Твој спас!“ одговорила би она...“</p> <p>„Чекај, молим |
днемо!{S} Ако се потковице не посребре, твоја штета!{S} Ако испадне добро, да ми платиш за свак |
где су се небо и земља састали, то је — твоја земља Маџарска!“</p> <p>Маргита живо удари руком |
па да се више и не пробудим!“</p> <p>„А твоја земља, Маџарска?!“ питаше Рајко.</p> <p>— „Јесте. |
на твоја немилост и опет како је велика твоја милост !{S} О, само не дај ми Рајка смрти !{S} Уз |
а, да свету проповедам: како је страшна твоја немилост и опет како је велика твоја милост !{S} |
е Маргита теби привенчава, да је од сад твоја и овога и онога света.{S} Стављам ти свој венчани |
> покојнику, па нека каже: није ти овде твоја српска мајка, ни твоја српска сеја да те оките, е |
очи да у овоме тешком часу видим шта је твоја света воља!“</p> <p>И старац се онда спусти на ко |
>— „Ваља да од ове хладне стене.{S} А и твоја је рука хладна! “ рече он.</p> <p>„О, мене је стр |
коње и конопце.{S} Ето биће ту негде и твоја ластавица!{S} А кад ја остах сам, ја се прекрстих |
ртин.{S} Одмах дај Манду овамо. „Има ли твоја Сокица младеж на левом колену?“ питаше је <pb n=" |
же: није ти овде твоја српска мајка, ни твоја српска сеја да те оките, ево ти један стручак од |
! “</p> <p>— „Ма шта да је не може бити твоја брука и срамота!{S} Казуј, молим те, шта је?“</p> |
Маргита нежно. <pb n="211" /></p> <p>— „Твоја постеља?“ муцаше Рајко, и онда се загледа за неко |
пет је он само уморна сенка, која је на твоје успаване трепавице пала од оног драгог камења и б |
може да је тако!{S} Није право да ти на твоје женско раме примаш терет, који моје мушко раме мо |
дин десет талира: четири за четири дана твоје службе довде, четири за четири дана твога повратк |
Рајкову. „Ево ти један струк босиљка од твоје Маргите, а ево ти један, који ти незнана наша при |
уку право и велиш!{S} Кад изађох љут од твоје господе и стадох у оном забрану иза караван-серај |
доиста не познајеш?....{S} Твој слуга и твоје псето познали су ме одмах!...{S} Господо, зар ник |
3" /> једно једино — да се сећам тебе и твоје доброте!{S} Ти ћеш ме, знам, брзо заборавити....{ |
Рајко, ма шта да буде, твоју доброту и твоје витештво никад, никад, никад заборавити нећу.{S} |
тота није посукнула ни од једне помисли твоје; врати ми се амо и сам са чистим срцем, ведрим че |
није тако воља божја!...{S} Опрости ми твоје муке ако узживиш... опрости ми рану смрт своју, а |
. „Рајко!{S} Боље од твојих речи очи ми твоје казују да поштено мислиш, витешки осећаш и искрен |
то тамо свето.{S} Имаш право!{S} Дај ми твоје гуњче.{S} Тако; добро је.{S} И боље је овако!{S} |
ога дана поред тебе стане, узме да носи твоје витешко име, онда је и право да ме са свим забора |
е своје патње, за све страшне немилости твоје !{S} Ево ти се заветујем: седам година живећу о х |
била била?...{S} А куд оно залуташе очи твоје, кад је оно у своме наручју на сребрном столу, а |
г пустињика:</p> <p>„Рајко, брзо хватај твоје оружје да га Турци овде не нађу.{S} Тако...{S} На |
ла вам добри људи!{S} О, мој Рајко, ево твоје Маргите!"</p> <p>Сахранише их једно поред другог; |
Учинило ти се.{S} Одјек је поновио само твоје речи!“ говораше му Маргита.</p> <p>— „Не, не, чуо |
к теби скачу, ради како ти Бог кроз то твоје срце казао буде.“</p> <p>Рајко је говорио мирно а |
ијем!{S} Како сме псина једна да пиљи у твоје лепо лице, кад је само моје ?!“ Сад што да ти дуљ |
кћи једне јуначке земље.{S} Ти ми нудиш твоје мало гуњче; за што да си ти већи <pb n="123" /> в |
а је зовнемо да седи с нама на миру док твоји људи не дођу,“ рече Рајко старцу, па је онда викн |
јуначко здравље.{S} Ето видиш, кад оно твоји земљаци, она велика господа, не хтеше да чују што |
аргита живо у реч; „сад тек видим ко су твоји учитељи....{S} Марко...{S} Милош...{S} Страхиња!" |
кну старац гњевно; „ха, чекај се ти што твојим циганским очима бленеш у моју младу!{S} Мартине, |
ак од некакве песме. „Рајко!{S} Боље од твојих речи очи ми твоје казују да поштено мислиш, вите |
у Јанкову!“</p> <p>— „Ако ти је неко од твојих на Косову погинуо, еј вала му!“ па Рајко подиже |
оно сину муња кад се њене усне дотакоше твојих усана! како дивне беху оне <pb n="93" /> сузне о |
те талире, нека се пале свеће за душе и твојих и њихових покојних док талира траје.{S} А?... шт |
изујући се.</p> <p>„Да је додамо мало и твојој мајсторици!" рече Рајко погледав к младој жени, |
ладој а тако злосрећној жени, на самрти твојој позајми!{S} А кад смрт по мене дође, наћи ће ме |
лада.{S} Ево два дана како се возимо по твојој земљи, нигде грма, нигде липе!{S} Ако видиш по н |
S} Доста је нека нас води та светлост у твојој руци! “</p> <p>Рајко за тим сврати у прву од они |
, ево си ми богато платила и преплатила твојом господском беседом!“</p> <p>Па кад се опет посад |
је била тако доброга срца, па би се над твојом судбом заплакати могла.{S} Али видим није! “ <re |
овде сам још робиња, која је се помоћу твојом у слободу своје земље вратила.{S} Мислим да ће т |
ше захваљује.{S} Рајко, ма шта да буде, твоју доброту и твоје витештво никад, никад, никад забо |
мој Рајко, зар ово да ти је награда за твоју витешку службу?!" говораше Маргита грцајући без с |
витештву твоме!{S} Не пада смрт моја на твоју душу, али пада на моју душу, што због мене тако м |
у у божјој руци!“ На пакост, наиђоше на твоју ластавицу и доведоше је!{S} Што је доведоше ни по |
и свој венчани <pb n="225" /> прстен на твоју руку и ево ти дајем ову белу ружу, знак твога чис |
зелене кадифе ти шириш своју-шареницу и твоју црвену кабаницу!{S} Већ сам у две прилике долазил |
српски образ!{S} Рајко, витеже, дај ми твоју руку!“</p> <p>Он јој пружи своју десну руку.{S} О |
сто!{S} А прости ти мени што ће младост твоју прерани гроб у овој гори да покрива!"</p> <p>И он |
у својом водиш ме да тражим опет милост твоју!{S} Ево ме клечим пред тобом, ево ме дижем очи к |
милостив.{S} Знала сам само за немилост твоју.{S} Љубила сам те, а ти си ме гонио.{S} Осмех мој |
шапутом; „Рајко, где си?{S} Дај ми руку твоју.{S} Страх ме је!{S} Ово је канда нека гробница.{S |
да чујем глас твој!{S} Дај ми опет руку твоју!“</p> <p>Рајко се у мраку три пута беше прекрстио |
лити.{S} И на самртном часу благосиљаћу твоју доброту!“ говораше Маргита кроз плач.</p> <p>„Бог |
анин па испаде на праг.</p> <p>— „Питах твоју мајсторицу, јеси ли мајстор од заната, па ми срди |
рни стари Кондоре! ти си први да познаш твоју госпођу!“</p> <p>У том изашла беше на врата од он |
мље маџарске, и предаће те твоме роду и твом завичају!““ <pb n="80" /></p> <p>„Кад разабрах тај |
зибелинском плашту каквом!{S} Овако, на твоме гуњчету сниваћу само о теби и о нашем добром стар |
ћ Марко и како би радио Бан Страхиња на твоме месту? па онда ради како видиш да би они радили.{ |
ништа.{S} Не могу ја ни часа часити на твоме двору, него да видим само да те твој господин при |
ик, пуна срећа да Бог да теби и свакоме твоме помоћнику! “ и напи се, и мало што се не загрцну |
и на песак земље маџарске, и предаће те твоме роду и твом завичају!““ <pb n="80" /></p> <p>„Кад |
о и растати, а ништа нам ниси причала о твоме робовању у Турака!{S} Дед’ нам причај што!“ „0, г |
S} Знам ја, вели, има племенитих људи у твоме народу.{S} У последњем рату, имао сам ја, вели, у |
мору. „И онда, што ти да остајеш само у твоме џемадану, и што ја да лежим на овом тврдом оловно |
Расине Рајко, — хвала теби на витештву твоме!{S} Не пада смрт моја на твоју душу, али пада на |
срце моје не занесе молитвом к престолу твоме.{S} Али се ево сломио бунт мој; сломио се понос м |
то Бог вели, јако Бог наш; ти јеси Бог, творјај чудеса!“ Моји добри сељаци донели ово вино да м |
нећеш?!“ питаше Рајко.</p> <p>„Вера!{S} Тврда турска вера!“ одговори Циганин.</p> <p>„Ево да ти |
оме џемадану, и што ја да лежим на овом тврдом оловном поклопцу, кад ено ваља да педесет широки |
да искупиш војске колико ти год треба, те да своју земљу од Турчина ослободиш.{S} Бојим се нећ |
гораше сад већ последњим капљицама уља, те пршташе као да се гласно срди што ово двоје дођоше д |
а, свакојаким зделицама и дрангулијама, те га као кићанке бију по бедрима, па ситним звекетом п |
н винуо некуда високо и далеко мислима, те њу више и не узима на ум.{S} Отиде за тим полагано и |
дио негде међу Хрватима или Словенцима, те разумевао и говорио српски.{S} Патер Хијероними, кој |
</p> <p>— „Кад си ти видео цара Душана, те да га можеш одмах да познаш?...{S} Него ходи да види |
кола неком грађом па им прсла осовина, те Аћим растоварује љуто кунући и кола и мајстора који |
е <pb n="125" /> ширила зеница у очина, те гуташе нови сјај од њене лепоте.</p> <p>„Е, госпођо, |
га као да је било срце једнога гуслара, те мраморна чесма поче да му изводи пред очи свакојака |
м <pb n="215" /> је преклињаше Маргита, те Ружа одмах отиде у један кут од собе, спусти се на к |
овином заклони мраморну чесму од сунца, те да у хладу и на миру бистром струјом бруји чудесне п |
а онда мој стари господин изађе напред, те моме младожењи прибоде на прса један накит у облику |
у теретемку, тресну једном ногом о под, те му мамуза зазвркта, трже онај шпански штилет, па га |
е да сипље благу ватру на све око себе, те све затрепти од радости и од топлоте!"</p> <p>„Јест, |
" /> пешкире, одвезаше сребрне грошеве, те све један по један на сиџаде пред санџак-бега. „Аман |
"203" /> столу, а патеру клецнуше ноге, те паде доле у столицу.</p> <p>„Грофица Маргита од Нађ- |
куцну петом у пету, зазвекташе мамузе, те један пут те други пут, а ја гледам у трепавице млад |
улар.</p> <p>Постало је много мрачније, те Рајко мораде изаћи на колски пут да по мраку не би з |
е косе сенком својом само размекшавале, те још лепшом чиниле, — кад погледате то лице и нарочит |
плакао.{S} Сузе његове кануше на гусле, те ове одвугнуше.{S} Млади гуслар виде каква туга мори |
онем и обамрем Бекри-Бекир доведе жене, те ми силом сипљу млеко у уста и ко зна шта још те ме п |
молити Богу, нека ми бар памет преврне, те да у лудилу и не знам ништа и не осећам ништа.{S} Па |
м викнуше Рајка јаничари оздо од свите, те он похита за њима.{S} Кад већ сиђе к чесми, стаде и |
ко преведе на српски што чаушбаша рече, те цела свита пође даље низ брдо.</p> <p>Он сам застаде |
ебрним кандилима, неки ниже други више, те изгледаше као да под сводом лебди читав рој од некак |
е на средини степенице опет предомисли, те се у бесном трку врати к Маргити.{S} Ова га обема ру |
опце.{S} Беху већ на замке припремљени, те у њих брзо ухвати и стеже ноге Циганинове.{S} Па онд |
абукама не могаше то исто чудо да чини, те да се једу и да их опет једнако у зембилу има.{S} Ма |
узе за обе руке и окрену лицем к ватри, те је са пуно очинског саучешћа гледаше, па гледајући ј |
нућеш чету на манастир па га опљачкати, те ће ме црни калуђери клети црном клетвом.{S} Него дед |
онда гњевно докопа први камен при руци, те се њиме баци на оно двоје младих људи пред чесмом.</ |
е он сам застиде, и нехотице обори очи, те му погледи падоше на ибрик.{S} Није био нимало жедан |
} А ја рекох да огледам да ти послужим, те да се ропства избавиш, ако би нам Бог помогао!" гово |
е крпе и напуни му њима уста као чепом, те сад већ не могаше ни зуцнути.</p> <p>„Брзо отвори он |
Сам свод као да је био сребром покован, те је светлост од стотине кандила хватао у се, као кака |
аквог триумфа осети да му је грло суво, те дохвати чутуру и опет повуче добро.</p> <p>„Јеси ли |
јека стопи у милозвучно појање црквено, те му потресе срде и на очи натера сузу.{S} Он се диже, |
ше поред њега.{S} Беше крочила у десно, те стојаше пред трећом једном сликом, која беше намеште |
А кад би сунце просуло још топлији жар, те позлатило и поља и горе, и кад би сваки лист на дрве |
преда њ на пут само да опет прну у вис, те да се зрак потресе и фијуком зајечи кад се сребрни т |
јадни сељаци помаљати и по који дукат, те га додавати на оне сребрне купе, док ја не прихватих |
вама носио; баци је у ону кључалу воду, те се растопи, као да је од жутог воска, а <pb n="194" |
.{S} Па онда неко повика да се утишају, те да се чује здравица, коју ће пречасњејши патер Амбро |
ва, па да онда проструји кроз Шумадију, те да је као неку цркву тамњаном окади.{S} На све то и |
недирнуто, ономе ко ослободи Шумадију, те да има чиме довршити васкрс целог српског народа.{S} |
ао неку топлу месечину на целу дворану, те се у њој свака тварка доста лепо могла да види.</p> |
онда као да јој од једанпут муња сину, те јој показа шта се све крије у тајанственој појави ов |
повукла да духну у жеравицу на огњишту, те да се не угаси док не затреба.{S} Није ни гледала у |
ута, али му око усана обиграваше осмех, те га издаваше да мисли на нешто што га весели.{S} Па о |
апред, напред, <pb n="29" /> напред!{S} Те сам речи од њих научио у битци код Сенте.{S} Синко, |
м неке зле слутње.</p> <p>— „Весеље?{S} Те какво весеље!{S} Хоће да траје до зоре!{S} Просидба, |
</p> <p>„Ако ме волиш ма за трунку, “ — те речи падоше на срце Рајку као зрна из пушке, па се у |
Ето, нека прихвати <pb n="28" /> црква те талире, нека се пале свеће за душе и твојих и њихови |
p>„А ево,“ узе патер да говори, „његова те блиставост призвала да ти баш каже да се можеш <pb n |
орити.{S} Све што овде хтедох то је, да те склоним да те не бију ветрови.{S} Него није први пут |
.</p> <p>„Хе, драга моја, како ћу ја да те познам, кад те не познаје онај који те је грлио?!{S} |
а српска мајка, ни твоја српска сеја да те оките, ево ти један стручак од баба Станије, старе и |
— шта си ти тако тешко Богу згрешила да те пси као јареб гоне и да те самсови као мрцину вуку?! |
p>"Ево, ако само хоћеш, буди спремна да те ноћас поведем у твој завичај!“</p> <p>„Да ме.... пов |
»Можеш ти њу да не подесиш, може она да те жацне, па да на пречац умреш, може да те прогута!{S} |
ту <hi>једну једину</hi> милост, па да те благосиљам за све грозне своје патње, за све страшне |
толико пута преклињала да ти дође па да те избави?{S} Зар да те самсови вуку у јазбину оне црне |
старе и сироте једне Српкиње, и Бог да те прости!{S}" И даде ми оба бокора, и не хтеде нипошто |
е жацне, па да на пречац умреш, може да те прогута!{S} Не, не, никако то!{S} Него ето да просец |
p>„Како лепо говориш!{S} Слађе ми је да те слушам него да овај мед у устима топим! “ рече Марги |
„Нису то никакви труди.{S} Право је да те послужим а и мило ми је.{S} Кад будеш у својој земљи |
} Видећеш, неће знати шта да ради те да те награди.{S} А ја знам како ће.{S} Нека одмах купи ју |
згрешила да те пси као јареб гоне и да те самсови као мрцину вуку?!...{S} Ах!“ јекну Маргита и |
да се разговараш са царем змајским и да те змајеви однесу на крилима својим у Вилиндар, где про |
у што им ја говорим, да је право или да те отму ил’ откупе, ја рекох у себи: „може им се! немај |
д мене!{S} Бар бих се могла понадати да те једнога дана својим зетом зовем!“</p> <pb n="175" /> |
дајем ти реч нећу бегати, пристајем да те служим, да носим воду, да цепам дрва, да ложим ватру |
свети аманет.{S} Могу да не умеднем да те послужим и подворим како треба док смо заједно, али |
што овде хтедох то је, да те склоним да те не бију ветрови.{S} Него није први пут да ти говориш |
старац; „добар је Бог децо !{S} Камо да те боље видим кћери моја!“ па је узе за обе руке и окре |
и на твоме двору, него да видим само да те твој господин прими у своје господске руке, па онда |
а да ти дође па да те избави?{S} Зар да те самсови вуку у јазбину оне црне звери?!{S} Предај се |
ати нећу, а чим чујем старца доћи ћу да те пробудим!“</p> <p>— „Па то је преко света!{S} Гледај |
{S} Него то је баш оно о чему хтедох да те питам.{S} Била си госпођа.... опрости, Бога ми си го |
добри час!“ рече патер; „а ја изађох да те к њима зовем.{S} Ходи унутра!“</p> <p>Рајко скиде шу |
оме господару!“</p> <p>„Ама ја дођох да те питам: јеси ли ти баш прави мајстор?“ питаше Рајко.< |
ох руке, и очи, и срце, ево падох преда те на колена.{S} Била сам у бунту <pb n="216" /> против |
онде светлуцају, и у оној зори што иза те ноћи руди.{S} Причаћу ти све потанко кад се вратиш, |
инског стаса, што се тако поверљиво уза те приљубљује... шта ли је слађе: живети па љубити онак |
рече Рајко; „ја те наведох да бегаш, ја те доведох у ову клопку, па зар ја да останем да жив те |
што говориш, госпођо!“ рече Рајко; „ја те наведох да бегаш, ја те доведох у ову клопку, па зар |
м успавају, нека те успавану љубе, нека те нежно миловану однесу старом Дунаву, Дунаво ће те из |
им таласима, пусти нека те загрле, нека те својим шапутом успавају, нека те успавану љубе, нека |
, нека те својим шапутом успавају, нека те успавану љубе, нека те нежно миловану однесу старом |
:</p> <p>„Хвала ти госпођо!{S} Бог нека те чује!{S} Ако сам те задужио ма чим, ево си ми богато |
ј се мојим бистрим таласима, пусти нека те загрле, нека те својим шапутом успавају, нека те усп |
ме њему се некаква велика невоља десила те нам не долази! “</p> <p>— „Нећу ти крити, госпођо, д |
гвоздена врата, која се беху испречила те затвараху ходник.{S} На њима беху три тешке гвоздене |
Циганина.{S} Гурну Бекира обема рукама те овај паде на земљу, а клеште му одлетеше под мехове. |
„А ти, гадна црна мађијанко, дижи се са те столице, па овога часа напоље из овога двора у чергу |
Јок, валах!“ рече бег презриво, па уста те ногом одгурну оне грошеве. „Носите те сребрне паре, |
окрену на лево и подаље од колског пута те кроз њиве и поља и испод дрвећа жураше се напред а с |
n="144" /> <p>„Ако си човек по три пута те заклињем Богом и светим Јованом, казуј нам се!{S} Ак |
што бих је могао продати?!“</p> <p>„Шта те ја знам!“ одговори Рајко. „У нас се крштене душе не |
те се врата приклопише.</p> <p>— „Срећа те та трећа полуга држи!{S} Тешко би нама било да си и |
гледаше да види очи њене.</p> <p>„Срећа те нисам труд!“ рече она са тихим осмехом; „запалио би |
засађено неколико јабланова.{S} Са врха те умке до у сами двор грофов нема више од пола сахата. |
рага моја, како ћу ја да те познам, кад те не познаје онај који те је грлио?!{S} Ха, ха, ха!{S} |
то промрмља. „Али што да плачеш?{S} Кад те твој господин види, он ће вратити невесту, па да је |
ена?“</p> <p>— „А, сад видим!...{S} Сад те разумем!{S} Теби је све то тамо свето.{S} Имаш право |
S} И гроф доиста виде тај младеж.{S} Од те ноћи је стари господин постао други човек.{S} Узео ј |
волиш ма за трунку, онда хајдмо даље од те змијурине!“ </p> <p>„Ако ме волиш ма за трунку, “ — |
и ми се да миришем тамњан.{S} Долази од те стране испред нас.{S} Овде ће бити негде нека светињ |
главу на десну руку, а подупрв лакат од те руке левицом, гледаше за свитом маџарске господе, ко |
те је јадни мој витеже!...{S} На какве те труде стављам!" рече му тихо.</p> <p>— „Нису то ника |
а двоје клеште па, мало посрћући, отиде те их завуче у жеравицу.</p> <p>„Слободно! слободно! го |
<p>Циганин устаде па већ посрћући отиде те из једне костретне вреће (арара) у сувом куту иза ме |
ић па се подиже са онога камена и пређе те се заклони за чесму.</p> <p>Озго са брда долазила је |
S} Ништа ти га не разумем.{S} Што ти је те јецаш?{S} Казуј за Бога шта ти је?!“ проговори Рајко |
> <head>3</head> <p>У караван-серају је те вечери владало прилично узбуђење међу маџарском госп |
цну у образ !“ рече Рајко па трже копље те се врата приклопише.</p> <p>— „Срећа те та трећа пол |
че она са тихим осмехом; „запалио би ме те бих изгорела!“</p> <p>— „Збиља, да запалим парче тру |
лостиво погледа у Рајка.</p> <p>„Жао ме те је јадни мој витеже!...{S} На какве те труде стављам |
рече Рајко Маргити; „ако ти Бог помогне те стигнеш у свој дом, да пошљеш скелеџији паре што му |
од горског кристала.</p> <p>„Умориће се те нећемо моћи путем одмицати; него да је зовнемо да се |
а те ногом одгурну оне грошеве. „Носите те сребрне паре, требаће вам за ваше слепце и просјаке! |
, Рајко !{S} Сад ће стићи лекари, па ће те извидати!" рече му она.</p> <p>— „То је добро.{S} Па |
о треба за мој план.{S} Видећеш, мој ће те старац носити као кап воде на длану.{S} Он је стар, |
иловану однесу старом Дунаву, Дунаво ће те изнети на песак земље маџарске, и предаће те твоме р |
нети на песак земље маџарске, и предаће те твоме роду и твом завичају!““ <pb n="80" /></p> <p>„ |
ра.{S} Мало час па она подиже трепавице те уморно и жалостиво погледа у Рајка.</p> <p>„Жао ме т |
е дижем очи к теби; кроз сузе моје срце те моје тражи.{S} Чуј један пут у моме злосрећном живот |
ви да се носе у велику дворану.{S} А из те дворане, кроз мало ошкринута двокрилна врата, долажа |
ва се топлота из њега и каква милина из те топлоте у те разливала?!...{S} Будало једна, прави б |
јаху ошкринута, и на која се улазило из те <pb n="99" /> леве певнице у сами зид иза олтара.{S} |
ица.{S} Видећеш, неће знати шта да ради те да те награди.{S} А ја знам како ће.{S} Нека одмах к |
ита се није од њега одмицала.{S} Нареди те јој Ружа извади из ормана најтање свилене тканине, к |
те познам, кад те не познаје онај који те је грлио?!{S} Ха, ха, ха!{S} О хо, хо, хо!“ церекаше |
де онде дугачке ватре.</p> <p>„Видиш ли те ватре тамо?“ питаше је Рајко, показујући јој руком в |
ли су ти наши стари тако тешко згрешили те овако љуто преврну земљу ову?!“</p> <p>Танка сива ма |
меног мрамора.{S} Од прилике на средини те заравњи два велика лава као да су се усред хода и у |
том тренутку Рајко једним скоком долети те стаде између робиње и Циганина.{S} Гурну Бекира обем |
ачевима не може ништа, Рајко се присети те пресече једно копље испод самог оштрица, тек колико |
привуче скелу конопцем, викну ластавици те ова сама врло пажљиво, али са свим сигурном ногом, и |
раше Маргита кроз плач.</p> <p>„Бог нек те прати, и анђели његови нек те чувају!{S} А кад се ме |
>„Бог нек те прати, и анђели његови нек те чувају!{S} А кад се мене у срећи својој сетиш, помол |
сна, који ево у амајлији носим, позивам те, уклањај се са нашега пута!“</p> <p>Тано викаше Рајк |
торњај се од мене, црна сотоно, не знам те шта мумлаш!“ па се онда окрете гостима и поче што ја |
њој небо и земља састају!{S} Ах, да сам те очима својим опет једном угледати могла, земљо моја! |
“ рече јој Рајко. „Циганину кажи да сам те питао, уме ли он да кује сребрне <pb n="40" /> потко |
обро сећам!“ прихвати она.' „Видела сам те кад си застао иза свите; стојао си сам мало по више |
причај што.{S} Не; чекај!{S} Хтела сам те већ једном питати: где си ти учио школу витештва?!“< |
м само за немилост твоју.{S} Љубила сам те, а ти си ме гонио.{S} Осмех моје невиности удавио си |
ако ми образа и српског поштења ево сам те узео на душу као свети аманет.{S} Могу да не умеднем |
оспођо!{S} Бог нека те чује!{S} Ако сам те задужио ма чим, ево си ми богато платила и преплатил |
под руку и поведе. „Мартине, преклињем те, пошљи одмах овог часа твога Мишка на коњу у Сегедин |
ре ми моје, не смем ти казати.{S} Видим те јеси некаква убојита делија; бојим се кад <pb n="47" |
ешки осећаш и искрено говориш.{S} Видим те много млада за тешки посао кога си се латио; али осе |
и само смућка што ја причам.{S} А видим те јеси ти и јунак и господин!{S} Знам ја, волео би ти |
а начиним! “</p> <p>— „Ама, ходи, молим те, госпођо да разгледамо све ово чудо око нас!“ рече ј |
ручја матере моје отргао.{S} Али, молим те, Ружо, казуј ми одмах све шта је и како је?!“ говора |
оворила би она...“</p> <p>„Чекај, молим те,“ упаде јој опет у реч Рајко; „је ли та жена, што ти |
обадвоје излудели?!{S} Протрљај, молим те, своје очи, па види и кажи ми, је ли ово доиста злат |
твоја брука и срамота!{S} Казуј, молим те, шта је?“</p> <p>„Ето, шта је!“ прихвати Маргита гор |
оми кршећи их, „опрости ми, бабо, молим те, и не брукај ме тако за Бога!“ Па Маркова мајка, мој |
, ово је један луд сан!{S} Рајко, молим те, јесам ли ја будна? јеси ли ти будан?!{S} Да нисмо о |
полагано као жабу неку!{S} Рајко, молим те, хајдмо одавде! “</p> <p>„Па куда ћемо ?! “ питаше Р |
икни Ружу своју!“</p> <p>„ Али... молим те... не препадај се!{S} Више ме боли што те видим да с |
ребу и скачу уз њу скамучући !{S} Молим те метни ухо на сам камен па слушај!“</p> <pb n="91" /> |
, и ако се мучиш као робињица!{S} Молим те, би ли хтела да се ослободиш и да се у завичај врати |
роба да погледаш на свој двор?{S} Молим те, устај одатле, па ево да се посадимо на зелену траву |
ричам како је било?“</p> <p>„Дед’ молим те, а и онако је још дуго до пола ноћи!" рече Рајко, па |
ваљало" рече Рајко. „Него, чекај молим те, има још и друга једна мука!{S} Треба, веле, да се т |
че Рајко; "не знам, мањ’... чекај молим те!... јест, мањ ако то не буде деспот Ђурађ Смедеревац |
ргита нестрпљиво.</p> <p>— „Чекај молим те, госпођо!“ прихвати Рајко и доиста се мало застиде; |
а раме па му рече :</p> <p>„Чекај молим те!{S} Ко зна шта је тамо!{S} Пре него што одбијеш и та |
<p>— „Комшија!“ прихвати Рајко; „молим те остави се таквог разговора.{S} Сад ће ваља да већ ск |
тави кола и викну сељака.</p> <p>„Молим те, брацо, је ли жив гроф од Нађ-Бање ? !“</p> <p>— „ Ј |
рац сумња, и би му криво.</p> <p>„Молим те, оче, стрпи се док ти све по истини испричам, па ме |
ну Рајко; „ако си ришћанска душа, кумим те Богом и светим Јованом, јави нам се и помози да одав |
даја.{S} Идем да донесем један буздован те да обијем ове катанце.{S} Може бити отвориће нам се |
ги глас у души његовој викну му: „Душан те гледа!"</p> <p>Рајко се трже и не дотакнув се оне сл |
је и сам већ неколико ноћи пио и певао те промукао.</p> <p>„Кондор, Кондор, Кондор!{S}" Зар да |
ио да заспи, и опет га је умор савладао те је заспао.{S} Није знао колико је дуго спавао, али к |
кло: па тебе или никако и нема, или ако те има, ти немаш ни милости ни <pb n="217" /> сажаљења! |
’ је јава?{S} Анчи, Марушо, децо, овамо те!{S} Овамо !...{S} Али шта ће ми они?!...{S} Јест’, с |
дну то на другу страну.</p> <p>„Хвалимо те Боже!{S} Ово је у истини и сребро и злато!{S} Нисам |
челик-потковицу поспе растопљено сребро те посребри?“ питаше он.</p> <p>„Не знам то; а можда би |
у закопајте!{S} Ето беже, то је све што те молим, а све друго нека ти је просто !“ Смилова се б |
... не препадај се!{S} Више ме боли што те видим да си се препала него ова рана.{S} Не бој се!. |
ихвати старац; "ево ми је сад тешко што те наведох да причаш!“</p> <p>„Немој да ти је тешко, до |
у расхлади, извади из свога гуњца убрус те убриса зној са чела и лица.{S} И онда приђе полагано |
половини душе његове угаси се светлост те поста мрак, а у другој наста само нека тиха месечина |
у пету, зазвекташе мамузе, те један пут те други пут, а ја гледам у трепавице младине; она их п |
из њега и каква милина из те топлоте у те разливала?!...{S} Будало једна, прави би човек с муш |
ладо око огњишта, изведе Марка на среду те пред свима: „прошао си данас поред човека, коме се д |
ртвачке ! “</p> <p>Рајко јој пружи руку те дохвати њену, која беше хладна као иста стена.</p> < |
Дунаво !"</p> <p>Маргита отиде у пећину те по мирисном сену, што у једном куту беше положено, р |
, нека је како год хоћеш.{S} Дугачке су те ваше маџарске молитве.{S} Ми Срби то на краће свршим |
нција!{S} Силенција!“ викаше гост госту те се начини читав урнебес од силенције.{S} Али кад пос |
....{S} О мој слатки завичају, да ли ћу те икада очима видети?!...“</p> <p>И онда се невесело о |
м даље, хоћеш ли ми право казати што ћу те питати ? “</p> <p>„Ако нећу теби, који си божји угод |
да ти свесрдно послужим; ето послушаћу те, кад велиш.{S} Хајдмо да сечемо стену.{S} Друго нам |
хиљаду пута!{S} Ако ми Бог помогне нећу те постидети.{S} Сад ћу се двојином журити да предам го |
лом сипљу млеко у уста и ко зна шта још те ме поврате.{S} Нит’ могу да утечем, нит’ могу да се |
сврати у прву од оних споредних сувота,те из једног ковчега извади једно старинско копље и њим |
!“ рече Рајко сав пренеражен. „Комшија, тебе канда хвата ракија? “</p> <p>— „ Јок вала; него ет |
ма пољуби и само рече : „голубице моја, тебе ћу да љубим, а Циганина ћу да бијем!{S} Како сме п |
.{S} Него ево у моме сиџадету хаљина за тебе.{S} Навуци све то преко твога рува, па да у име бо |
н свањива, а све то ништа не мари ни за тебе ни за мене, баш као да нас и није!{S} Све једно; н |
у зиду од леве певнице.</p> <p>„Ама ја тебе чеках.{S} Не хтедох у светлост без тебе.{S} Ходи!“ |
што може бити, али ми се чини да ни ја тебе никад, и да бих хтео, заборавит’ не могу!{S} Ево с |
„Пусти ме,“ рече му шапутом; „да се на тебе наслоним....{S} Хоћу да паднем, тако ми срце куца |
да се не видимо!{S} Али знај, да ћу на тебе, док сам год жива, са љубављу једне благодарне кће |
био, него си дочекао да прво млада жена тебе у уста пољуби...{S} Шта ли сад чекаш?..{S} Јеси л’ |
и је моје слабо и очајно срце рекло: па тебе или никако и нема, или ако те има, ти немаш ни мил |
ову клопку, па зар ја да останем да жив тебе мртву на души носим?!...{S} Не може тако!...{S} Ак |
госпођо!{S} Побојаше се они да се због тебе не заметне кавга с Турцима, па одоше својим послом |
вала то ни у сну нисам, мањ ево што сад тебе дворим!{S} А није тешко тебе дворити.{S} Све што о |
судбина наменила да једнога дана поред тебе стане, узме да носи твоје витешко име, онда је и п |
о, где је Маргита ?“ „Ево Маргите поред тебе, Рајко !{S} Сад ће стићи лекари, па ће те извидати |
род, не би ми милије било што сам поред тебе, нити ће ми теже бити да се с тобом растајем.{S} А |
се свисла бих од страха да нисам поред тебе!“</p> <p>— „Не бој се!“ рече јој Рајко, па узе и д |
емље маџарске, па да видиш шта ћу ја од тебе да начиним! “</p> <p>— „Ама, ходи, молим те, госпо |
знам како да ти кажем!{S} Стид ме је од тебе, да оваку бруку у мом двору видиш! “</p> <p>— „Ма |
оз који дан доћи и дан, у који ми се од тебе растати ваља.{S} Бога ми, да си ми по сто пута род |
ј витеже Рајко, сад тек видим шта ће од тебе да буде!</p> <pb n="107" /> <p>Само нека нас срећа |
ише у судбини, па је кријем и отимам од тебе!“ А она кучка зна да га је омађијала и да је он си |
рем, слађе ћу умрети после овога што од тебе чух, да ће доћи онај који ће земљу да ослободи!“</ |
и, а волела бих да могу и онда да пород тебе будем, да појахам сиву ластавицу, да ти носим заст |
тебе чеках.{S} Не хтедох у светлост без тебе.{S} Ходи!“ рече Рајко и одмах пође напред.</p> <p> |
еја се старац срдачно; „а ко то тако из тебе говори? да ли је то госпођа, или робиња, или кћи з |
у Турчина ?{S} Како се гипкост њена уз тебе у оном мрачном ходнику приљубила била?...{S} А куд |
споведала, теби молила, у тебе уздала и тебе љубила.{S} Предао си младост моју старцу једном.{S |
туга, или нека жудња и чежња.{S} Гледам тебе, а мисли ми се отимљу на доброга старца на Вујну.{ |
b n="183" /> једно једино — да се сећам тебе и твоје доброте!{S} Ти ћеш ме, знам, брзо заборави |
ди.{S} С тога сам и хтела прво да видим тебе и твога Мартина, па да га мало спремите!“</p> <p>— |
<p>— „То си ти!“ рече јој Рајко. „Небо тебе види, па звездом звездама јавља да се роб један у |
ц!" упита патер Рајка изненадно; „ а ко тебе посла с таквим порукама овамо нама ?! “</p> <p>— „ |
во што сад тебе дворим!{S} А није тешко тебе дворити.{S} Све што овде хтедох то је, да те склон |
сам се теби исповедала, теби молила, у тебе уздала и тебе љубила.{S} Предао си младост моју ст |
аманет чува ?!{S} Учинило ми се да је у тебе срце и чисто и јако. „Ево га нађох!“ говорах у себ |
заволећеш је кад је познаш, јер је и у тебе срце витешко!“</p> <p>У ње је срце закуцало јаче и |
Била сам у бунту <pb n="216" /> противу тебе.{S} Веровала сам да си силан, изгубила сам била ве |
да сам пред ногама нашег цара, — близу тебе, госпођо моја, јадна млада и лепа и добра жено!“</ |
роптала.{S} Још сам се теби исповедала, теби молила, у тебе уздала и тебе љубила.{S} Предао си |
} Хвала Богу!{S} Хвала и <pb n="159" /> теби, дете моје!“ додаде старац, па се пригну да потапк |
„А, сад видим!...{S} Сад те разумем!{S} Теби је све то тамо свето.{S} Имаш право!{S} Дај ми тво |
их, рекох: „слава теби, Боже мој, слава теби! “ и потрчах да видим јесте ли живи.{S} И хвала Бо |
тах сам, ја се прекрстих, рекох: „слава теби, Боже мој, слава теби! “ и потрчах да видим јесте |
плашт овај носио, неће се срдити да га теби, тако младој а тако злосрећној жени, на самрти тво |
/p> <p>„Пун ибрик, пуна срећа да Бог да теби и свакоме твоме помоћнику! “ и напи се, и мало што |
бити као у пустињи!{S} Бојим се само да теби, тако озбиљном младом човеку, наша маџарска весеља |
г мене тако млад гинеш.{S} Немам шта ја теби да праштам и опет ћу да кажем: нека ти је просто!{ |
живим једним пљеском и рече: „о, хвала теби, наш велики Боже!{S} Госпођо, предобра и премила н |
<p>„ О витеже, од Расине Рајко, — хвала теби на витештву твоме!{S} Не пада смрт моја на твоју д |
ставила беше у њене руке.</p> <p>„Хвала теби, госпођо, што тако лепо мислиш и желиш.{S} Али од |
ог срца и знак своје чисте љубави према теби!“</p> <p>Па онда му приђе к лицу и пољуби га у чел |
аво у очи; „све ми се чини да овај попа теби само смућка што ја причам.{S} А видим те јеси ти и |
јко, витеже без замерке, ево се Маргита теби привенчава, да је од сад твоја и овога и онога све |
ођу њеном мужу, и тројином хитати да се теби вратим.{S} А вала баш сад и да умрем, слађе ћу умр |
{S} И опет нисам роптала.{S} Још сам се теби исповедала, теби молила, у тебе уздала и тебе љуби |
није!“ прихвати она брзо; „не смејем се теби, који имаш око да спазиш цвет, него се <pb n="37" |
своју срећу.{S} Ако је нађем, ето је и теби! “</p> <p>Осмехну се брк Циганину, загрејаше му се |
Али како ћу ја, један сељак, да дижем и теби за поњаву додајем плашт, који је покривао господск |
поклон чини, не можеш ти њима, него они теби!{S} Узми паре, брајко, кад си тако лепе среће! “</ |
а кад видиш да Турци преко мене мртва к теби скачу, ради како ти Бог кроз то твоје срце казао б |
ажаљења!{S} И онда сам се заверила да к теби више никад не подигнем очи, да пред тобом никад ви |
е клечим пред тобом, ево ме дижем очи к теби; кроз сузе моје срце те моје тражи.{S} Чуј један п |
Овако, на твоме гуњчету сниваћу само о теби и о нашем добром старцу!{S} Али нећу ни ја да спав |
’ не могу!{S} Ево сам се тако привикнуо теби, да ме збиља жалост осваја кад помислим, да ће кро |
љам ватром свога срца.{S} А за ово опет теби хвала, мој витеже!{S} Него хајдмо сад доле да ти п |
мадијо !{S} Некако је милије и умрети у теби, а некмо ли живети !...{S} Сећаш ли се, госпођо, к |
оје заплакаше. <pb n="166" /></p> <p>„У теби нађох правога оца.{S} И сад ето да се растајемо, м |
и што ћу те питати ? “</p> <p>„Ако нећу теби, који си божји угодник и без онога што си мени и о |
кола и мајстора који их начини и волове теглиоце. „Ко је <pb n="129" /> с Аћимом?“ запита мој с |
ела два сељака с хлебом и вином.</p> <p>Тежак им беше растанак.{S} Баш се све троје заплакаше. |
може да послуша свога господара, ал’ је теже срцу одолети, <pb n="8" /> да не иде на бој на Кос |
гледаше је.{S} Она поче нешто спорије и теже да дише.{S} Пови се мало на десно и лице јој се са |
ије било што сам поред тебе, нити ће ми теже бити да се с тобом растајем.{S} А већ није нам дру |
p>Па онда стаде поред Рајка, који нешто теже и спорије дисаше.{S} Гледаше га неизмерном нежношћ |
их планина!...{S} Чудо, како ми се нека тежина на срце наваљује!...{S} Ено ње горе где од радос |
ресече једно копље испод самог оштрица, тек колико да има држаље, узе један буздован у десну ру |
} Сад било да то јесте било да то није, тек је то Маџарица, ваша земљакиња, од ваше горе лист, |
Ево како: санџак-бег је овде нов човек, тек је од скора дошао, сиромах је и дрхће за паром.{S} |
о мирише ова зова јутрос!“ рече гласно, тек да нешто почне.</p> <p>Она се сад гласно насмеја.{S |
ије. „Него да видиш, какве су такве су, тек добро пристају у овакве бакрачлије!“</p> <p>„Хвала |
здрвама.{S} Наусница га је <pb n="6" /> тек мало нагарила и остављаше да се лепо види румени лу |
сваком тако пуни доброте и милости!{S} Тек, шта ја говорим?!{S} Нека му је по хиљаду пута слав |
на моју препаст, гласно викну: нећу!{S} Тек се иза нас продра мој старац: попе, питај мене, ја |
S} Него како је твој Мартин спор!...{S} Тек опет хвала му; шта бих сад без њега радила!...{S} И |
показало да је дух слаб а плот јака.{S} Тек опет жао ми је што се преварих!“</p> <p>Сад Рајку у |
и полагано чауши с великим тојагама.{S} Тек би се од часа на час по неко од њих залетео на гоми |
не знате нешто још боље и сигурније.{S} Тек не можете земљакињу своју оставити да и даље у поту |
она баш мало час наслони лице своје.{S} Тек онај тајни тихи гласић шапуташе:</p> <p>„Како оно с |
м, да донесе благослов за венчавање.{S} Тек је пре десетак дана стигао овамо и један и други, п |
се прави значај не могаше да ухвати.{S} Тек сви гости узеше викати: „е, е, е, то је много!{S} Д |
оној потмулој и неразговетној вици.{S} Тек опет ослушкиваше да ли ће и кад ће онај жубор прест |
тре у кући, ни жива човека на улици.{S} Тек на самом излазу из главне, и управо једине, улице с |
ујем шта ће бити у великој дворници.{S} Тек пуче пушка, а господа да се поломе низ степенице. „ |
ама шта је то ?{S} Шта се то десило ?!“ Тек неко од господе рече: „дух се јавио, вампир, авет!“ |
ав чун, па да се њиме низ реку пустим!“ Тек то рекох а учини ми се да чујем вику неку и лавеж п |
раваше као дете, и од часа на час би га тек зачуђено погледала крупним својим очима, које би ов |
да одвоји очи од ње.{S} Учини му се да тек сад први пут виде како су јој дуге трепавице и како |
руде, по којима се танка бела ћерћелија тек као сива магла у вис тихо повијала и још тиме спушт |
младо, лепо дете, само се осмејкује, па тек спусти трепавице, па подигне очи, па се опет плашљи |
а мој стриц Павле као стена хладан, па тек само по једну: „не може!...“ „нек се потруди, па не |
мајски.{S} Чекали су да падне сутон, па тек да <pb n="226" /> се крену, да их сељани не би опаз |
ону скелу !...“</p> <p>Поћута дуго, па тек рече:</p> <p>„Нека ми ватруштина мозак дохвати...{S |
а Обилића, ни Страхињу!“</p> <p>„А, сад тек видим!" упаде му Маргита живо у реч; „сад тек видим |
аности рече: „еј, мој витеже Рајко, сад тек видим шта ће од тебе да буде!</p> <pb n="107" /> <p |
дим!" упаде му Маргита живо у реч; „сад тек видим ко су твоји учитељи....{S} Марко...{S} Милош. |
р, где пробавиш понеки дан и ноћ, па се тек опет у пећини створиш?“ питаше ме санџак-бег. „Ко ш |
у трећима буздовани.</p> <p>„А, сад се тек разабирам!“ рече Рајко; „ово је подземна оружница о |
али и пуно мирне одважности.{S} Сад се тек Рајку учини да је дивно лепа.</p> <p>„Децо, у урвин |
тамо где вам срце куца!“</p> <p>Сад се тек диже урнебес од гласног смеха, од дивље вике: „ељен |
ица, да ју је Бекри-Бекир, — који је се тек пре четири године потурчио, дошав и сам од некуда и |
о лице младога човека, који као да беше тек само у неком тихом сну.{S} Па онда узе да му говори |
ог круга, — остављајући слободан пролаз тек само за једног човека, који би од малених врата у з |
таде патер Амброзијус у мртвој тишини и тек се накашља, а двокрилна се врата расклопише силним |
е Рајко да говори као из сна пробуђен и тек осетивши да има и срца и памети; „госпођо, док бих |
е млада робиња унела воду у ковачницу и тек поче упорно да одговара Циганину на његову вику, а |
како добар, како мио и племенит, ти би тек онда мене разумела!"</p> <p>Још се више Ружа препад |
ролили !{S} А колико смо вас оплакивали тек ових последњих дана!{S} Еј, јадна, јадна моја госпо |
љом пуна пунцата. „Вас двоје сте видели тек само пола од свега онога што све има под сводовима |
е борећи се с њиме, и како су устукнули тек кад је змај почео да пушта модар пламен.{S} Ето мен |
осећам ништа.{S} Па као у инат онда ми тек долажаше, да све то с већим болом осећам сву грозно |
ништа не мари, јер њему стоји у судбини тек сад срећан да буде, јер ће се убрзо оженити младом |
кад си већ и онако понешто видео, да ти тек понешто кажем.{S} У Светој Гори има манастир деспот |
косом.{S} У руци је носила један диван тек расцветан пупољак беле руже, а на једном прсту од л |
ће и несвестица га обузе, из које прену тек кад зајеча јасан глас старчев: „О децо, јесте ли ми |
l:id="SRP18920_C1.6"> <head>6</head> <p>Тек је млада робиња унела воду у ковачницу и тек поче у |
ивне очи још дивнија душа гледа.</p> <p>Тек је била налила ибрик водом и подметнула котлић, па |
и и загонетне визије будућности.</p> <p>Тек је почело да свита а један млад човек дође пред чес |
ко све тишијим и тишијим гласом.</p> <p>Тек су прешли оно велико придворје и ушли у једну велик |
пођа девојка, није лепша од ње!“</p> <p>Тек то рече а у једној половини душе његове угаси се св |
ву грозност свога положаја, све своје и телесне и душевне муке.{S} Видех, бадава све, нема ту п |
ле у велику дворницу, где је сад лежало тело Рајково.{S} Замоли све друге да се уклоне и да ост |
јково гуњче, намести се и пови се гипко телом до на саму ивицу од оловна ковчега, само као да б |
Од широких мраморних плоча, које су јој теме покривале, остала је само једна; друге <pb n="30" |
азила као аманет, док ви не смислите на тенани како да је сигурно у завичај оправите.{S} Ето, ј |
е кога Србина у рудничке планине старцу Теодосију у Вујан, да му каже да смо нас двоје за вечно |
м Богу, да буде милостив грешном старцу Теодосију на Вујну!“ </p> </div> <div type="chapter" xm |
амешташе јој чупу од гриве изнад чела и тепаше јој нешто маџарски.{S} Кад од своје кабанице и с |
ави врат, па га онда тапкаше по глави и тепаше му: „моје верно псето, мој верни стари Кондоре! |
ађ-Бање.{S} Управо и нема пута, него се тера преко равнице, а по трагу других кола, правцем на |
ђ-Бању; жени се стари гроф.“ Хајде, ђи, терај!{S} Ето нас тамо.{S} Свирај, певај, пиј, лупај, с |
једне велике куће!“ рече Рајко.</p> <p>„Терај право у двор!“ викну Маргита кочијашу.</p> <p>Око |
"SRP18920_C3.1"> <head>1</head> <p>Ваља терати добра два сахата на колима, па да се из Сегедина |
ао два верна <pb n="149" /> друга и сав терет да делимо подједнако.{S} Ко се од нас двоје пре у |
право да ти на твоје женско раме примаш терет, који моје мушко раме може да понесе!“ рекао би Р |
.{S} Гроф пун гњева крхаше грозну једну теретемку, тресну једном ногом о под, те му мамуза зазв |
дрвета.{S} Танке стабљике повиле се под теретом крупног цвета и наднеле над руменим кровом од ч |
мишицом носи велику гужву у сиџадету од теркије.</p> <p>— „Не смедох у хану да оставим моје тер |
<p>— „Не смедох у хану да оставим моје теркије.{S} Имам у њима нешто чисте преобуке па рекох: |
го остати, а неко може доћи па однети и теркије и чутуру !“ рече Рајко као да му објасни што му |
чаше даље ћутећи у све гушћи мрак неких тесних улица на крај Крушевца.</p> <pb n="60" /> </div> |
Што се бојиш?...{S} Јелек је прикопчан, тесно прикопчан!...{S} А куд је оно румени мерџан залут |
лога српска и немаштина новца и оружја, тешка сиротиња.{S} Кад је стари деспот све то чуо, запо |
дубоке мисли.{S} У души јој је беснила тешка једна борба: борба срдње на Бога и брига за Рајко |
руци држао је крстасту заставу, од које тешке кићанке падаху му по плећима; у десници држао је |
е затвараху ходник.{S} На њима беху три тешке гвоздене полуге, прилично зарђале, са три велика |
ено говориш.{S} Видим те много млада за тешки посао кога си се латио; али осећам, ето сад овде |
ношем седела је једна млада жена у црни тешки плашт завијена и црном копреном по лицу покривена |
гледа. „Еј, јаднице моја!“ рече опет са тешким уздахом, и однесе је у велику дворану.</p> <pb n |
гаси.{S} Тако му се нешто ражали, да с тешким и дубоким уздисајима само понављаше речи: „еј, ј |
оред њега с главом наслоњеном на руку у тешким мислима.{S} Кад би он уморен престао да куца и с |
кој <pb n="77" /> черзи и родила.{S} Од тешких мука у оковима била сам стала сама кожа и кост.{ |
а у хаљину од љубичасте кадифе, са пуно тешких златних ланаца о врату и по грудима.</p> <p>Кад |
на како силази низ кулу, сетан невесео, тешко му је што не може да послуша свога господара, ал’ |
<p>— „Срећа те та трећа полуга држи!{S} Тешко би нама било да си и њу одвалио!“ рече Маргита па |
моја!“ прихвати старац; "ево ми је сад тешко што те наведох да причаш!“</p> <p>„Немој да ти је |
адога гуслара с једним изразом, који је тешко укратко описати, али у коме су се и осећање досто |
едох да причаш!“</p> <p>„Немој да ти је тешко, добри оче; ево ће ми одмах лакнути!{S} Него... ш |
рцем, који оживљава и умор односи, није тешко бити испосник, и баш је слатко бити пустињик !“ < |
мањ ево што сад тебе дворим!{S} А није тешко тебе дворити.{S} Све што овде хтедох то је, да те |
чујем лавеж и скамукање њихово !{S} Еј тешко мени!{S} Шта ћемо сад јадни Рајко?“</p> <p>И онда |
едним дугим, дугим пољупцем, као да јој тешко беше да одвоји уста своја од његових.{S} Дрхтала |
узбуђења.{S} Беше му мило и опет некако тешко.{S} Пригну се и пољуби старца у руку: „хвала ти с |
Боже мој, што ли су ти наши стари тако тешко згрешили те овако љуто преврну земљу ову?!“</p> < |
абље, сабље посвећује, — шта си ти тако тешко Богу згрешила да те пси као јареб гоне и да те са |
а лево па на десно.{S} Очевидно беше му тешко да се на ногама држи.</p> <p>„Има некакво весеље |
о!“ прихвати Рајко озбиљно и невесело, „тешко је да се говори о ономе што може бити, али ми се |
ше као да је на њих пала од некуд сенка тешког неког облака.</p> <p>— „Е, моја госпођо!{S} Побо |
да не поклизну; а ти си био пет дана на тешком месту сам, не са маштама и сенкама, него са живо |
решну старост, отвори ми очи да у овоме тешком часу видим шта је твоја света воља!“</p> <p>И ст |
е верно псето, мој верни стари Кондоре! ти си први да познаш твоју госпођу!“</p> <p>У том изашл |
тебе или никако и нема, или ако те има, ти немаш ни милости ни <pb n="217" /> сажаљења!{S} И он |
и!" цикну Маргита; „где си?!...{S} Шта, ти би ?!...{S} О, дај ми да чујем глас твој!{S} Дај ми |
аће свршимо!"</p> <pb n="100" /> <p>„О, ти мислиш ја сам се молила Богородици!?{S} Није, него с |
невин, како добар, како мио и племенит, ти би тек онда мене разумела!"</p> <p>Још се више Ружа |
ега умрети!" <pb n="213" /></p> <p>„Ах, ти не знаш, колико је то једно чисто сунце од човека!.. |
овако доста за нашу потребу!“</p> <p>„0 ти не знаш каква је то гадна звер !{S} Да си ти патио х |
вац Давид: „кто Бог вели, јако Бог наш; ти јеси Бог, творјај чудеса!“ Моји добри сељаци донели |
го предаш.{S} Ето, какву <pb n="165" /> ти службу намењујем, и ето какав ти аманет желим да пре |
— да се сећам тебе и твоје доброте!{S} Ти ћеш ме, знам, брзо заборавити....{S} И кад она срећн |
и, и ја сам кћи једне јуначке земље.{S} Ти ми нудиш твоје мало гуњче; за што да си ти већи <pb |
а да се сиђе на под од саме дворане.{S} Ти су ступњеви ишли целим кругом дворане.{S} Прва два с |
рођени, па нека ми позајми свој нож.{S} Ти, оче, и Рајко изиђите овога часа у гору и склоните с |
е, не знам ти ја то!{S} А и како ћу?{S} Ти видиш да сам прост сељак!“</p> <p>„А разумеш ли оно |
де моја витешка земља, Маџарска, и... — ти, мој добри и верни витеже! “</p> <pb n="176" /> <p>„ |
рети љубећи их?...{S} Лудо једна! је л’ ти она род какав?{S} Није ти сестра, није ти посестрима |
бра сам као какав Србин витез!{S} Је л’ ти то боље по вољи?“</p> <p>— „Само кад си се разведрил |
се пригну да потапка Маргитину руку. „ Ти си спасла мога смука, смук мене, ја вас, а Бог све н |
ри.</p> <p>— „Зар да ме Кондор позна, а ти да ме не познаш ?{S} О, Ружо слатка, зар не познајеш |
за немилост твоју.{S} Љубила сам те, а ти си ме гонио.{S} Осмех моје невиности удавио си у пот |
видим да нећу доживети његов долазак, а ти си млађи, па по божјој милости и можеш га дочекати ! |
кога.{S} Ако никога нема зазвиждаћу, а ти онда изађи па журно за мном!“</p> <p>То рече, узе чу |
.{S} Ја из ове пећине жив изаћи нећу, а ти ако жив останеш, сахрани ме негде овде у планини, па |
рке, па су имали муке да не поклизну; а ти си био пет дана на тешком месту сам, не са маштама и |
одству!{S} Тако што у Цигана нема!{S} А ти безобразна комедијашице, напоље одавде!“</p> <p>Диже |
о год затраже, само да одмах дођу!{S} А ти сам врати се амо и викни Ружу своју!“</p> <p>„ Али.. |
е иза наслоњаче своје матере.</p> <p>„А ти, гадна црна мађијанко, дижи се са те столице, па ово |
је, иди па га питај! “ “</p> <p>„Таква ти је она!“ рече Циганин чисто као жалећи се на своју н |
ће.{S} Нека би ти, синко, Бог дао да га ти дочекаш, па да му ти ово благо предаш.{S} Ето, какву |
ала сам јој ко си ти, рекла сам јој, да ти не замери што си од друге цркве, јер си добар и имаш |
ад кад си већ и онако понешто видео, да ти тек понешто кажем.{S} У Светој Гори има манастир дес |
бе будем, да појахам сиву ластавицу, да ти носим заставу <pb n="173" /> црвену са белим крстом! |
си ми ватре ватром од ракије; треба да ти вратим ватру ватром од њеног чардаша!{S} Него велики |
вори, „његова те блиставост призвала да ти баш каже да се можеш <pb n="27" /> вратити.{S} Нишки |
} Зар је ниси толико пута преклињала да ти дође па да те избави?{S} Зар да те самсови вуку у ја |
и дан у који ће се наћи жена, вредна да ти и по лепоти и по доброти буде мио друг у животу!...{ |
нати ко је!“ рече Маргита.</p> <p>„Е да ти кажем!{S} То је наш цар Душан!{S} Чула си за српског |
в значај.</p> <p>„Што ја волим то је да ти свесрдно послужим; ето послушаћу те, кад велиш.{S} Х |
мој витеже!{S} Него хајдмо сад доле да ти причам што сам још у оној подземној дворани, усред о |
њега или близу нас! — Не, не ; немој да ти срце зебе у часу кад ето ћемо у твој двор! “ </p> </ |
те наведох да причаш!“</p> <p>„Немој да ти је тешко, добри оче; ево ће ми одмах лакнути!{S} Нег |
јим послом!{S} А ја рекох да огледам да ти послужим, те да се ропства избавиш, ако би нам Бог п |
сам да ти је срце витешко; сад знам да ти је и слободно.{S} Благо жени која ће то витештво и т |
добрих девојака!“</p> <p>„Знала сам да ти је срце витешко; сад знам да ти је и слободно.{S} Бл |
p>„Не може да је тако!{S} Није право да ти на твоје женско раме примаш терет, који моје мушко р |
вера!“ одговори Циганин.</p> <p>„Ево да ти кажем!“ Узе Рајко да му шапутом прича. „Стари људи к |
! “</p> <p>— „Еј, мој Рајко, зар ово да ти је награда за твоју витешку службу?!" говораше Марги |
раше Маргита грцајући. „Не знам како да ти кажем!{S} Стид ме је од тебе, да оваку бруку у мом д |
двору, грофица од Нађ-Бање може само да ти руку стегне и речима срећу зажели.{S} Али то није ни |
ена лепота и њена милина?!{S} За што да ти не буде присна и најприснија, рођена и најрођенија.. |
о лице, кад је само моје ?!“ Сад што да ти дуљим — извукоше ме и истукоше ме.{S} Кад се дигох р |
бију ветрови.{S} Него није први пут да ти говориш као да си видовита.{S} Овде је око нас по зе |
аш какав кајиш?{S} Стегни њиме главу да ти се мозак не преврне.{S} Не знаш ти какав се чардаш о |
ти старац разведрен. „Ево сад што ћу да ти кажем : отпрати је у завичај, предај је у руке њеном |
авде; нећу да женско ухо чује што ћу да ти говорим!</p> <p>Одмакоше се подаље од ковачнице на з |
!“ рече Рајко невесело; „ја помислих да ти се то јављала наша српска царица Милица, која је бил |
> <p>"Госпођо, опрости ми!{S} Хтедох да ти послужим, али ето није тако воља божја!...{S} Опрост |
и!{S} И ја знам по неку....{S} Хоћеш да ти кажем једну како се Јанко оженио?...{S} Хајде баш!.. |
!" рече Бекри-Бекир поносито. „Хоћеш да ти причам како је било?“</p> <p>„Дед’ молим те, а и она |
амо стену, па ако је не просечемо, онда ти кад видиш да сам мртва ради шта знаш!“</p> <pb n="14 |
15" /></p> <p>— „Баш нисам.{S} А откуда ти знаш да је то цар Душан?“ рече Маргита мирно.</p> <p |
кћери моја, један гутљај!{S} Тако, нека ти је на спасеније!{S} Дед’ Рајко!{S} Тако синко!{S} Не |
еби да праштам и опет ћу да кажем: нека ти је просто!{S} А прости ти мени што ће младост твоју |
!{S} Дед’ Рајко!{S} Тако синко!{S} Нека ти је на здравље!“</p> <p>Па онда и старац добро повуче |
наке драговољце, нека их наоружа и нека ти их преда да с њима једнога дана у Србију пођеш.{S} Н |
о је све што те молим, а све друго нека ти је просто !“ Смилова се бег на сузе сељачке, згрну о |
а као свету амајлију!“</p> <p>„Е, хвала ти синко!{S} Тако треба!“ прихвати старац разведрен. „Е |
пут, промуцав тихо: „збогом!.... хвала ти!“ Одмаче опет главу своју од лица његова, гледаше му |
спођо, колико ти досађујем!...{S} Хвала ти... и опрости ми! “</p> <p>Маргита не могаше речи да |
арски и краљевски посланик вели: „хвала ти, али од тога сад не може ништа да буде.{S} Његов је |
ригну се и пољуби старца у руку: „хвала ти светли господине!{S} Баш си научио што и јесте најле |
и приђе к руци старчевој.</p> <p>„Хвала ти, оче, по хиљаду пута!{S} Ако ми Бог помогне нећу те |
асом, али топло и смерно:</p> <p>„Хвала ти госпођо!{S} Бог нека те чује!{S} Ако сам те задужио |
ају у овакве бакрачлије!“</p> <p>„Хвала ти брате Јово !{S} Поздрави ми Јевросиму, хвала и њој!{ |
напред, води како знаш!“</p> <p>„Хвала ти, госпођо !{S} А Бог нек нас води!“ рече Рајко радосн |
после подужег ћутања, „зар си се збиља ти сам у себе поуздао да ми помогнеш да до слободе и за |
.{S} По ноћи је превалило.{S} Јевросима ти је спремила у бисаге нешто рубља, а наћи ћеш и брашн |
не и измоле. „Немој нам га, беже, амана ти! лепо он нас учи, вели нам: слушајте царске људе и б |
pb n="83" /> Немој, беже... немој амана ти!...{S} Неће нам се на добром проћи ако тамо ударимо! |
моја?{S} Мало час си о њима причала, па ти се причињава да их чујеш!“ рече јој старац.</p> <p>— |
груди обнажити пред тим момком тамо, па ти слободно кидај с мене месо усијаним клештима.{S} Пек |
а: „помози Бог, снахо!“</p> <p>— „Добра ти срећа, јуначе!“ прихвати млада жена са свим мирно, п |
тање.</p> <p>„Бог с тобом, госпођо, шта ти зовеш школом витешта?{S} У нас има по манастирима шк |
/p> <p>„Јеси ли при себи Рајко ?{S} Шта ти је витеже млади?“ питаше га не са бригом, него са за |
то ти је те јецаш?{S} Казуј за Бога шта ти је?!“ проговори Рајко пун бриге и забуне.</p> <p>„Еј |
S} Овај се свет врти око нене.{S} Ништа ти га не разумем.{S} Што ти је те јецаш?{S} Казуј за Бо |
65" /> ти службу намењујем, и ето какав ти аманет желим да предам.{S} Да си ми по сто пута рође |
еликом послу доћи.{S} Иди сад!{S} И Бог ти на помоћи био !“</p> </div> <div type="chapter" xml: |
S} Спремна сам да пођем с тобом кад год ти кажеш!“</p> <p>— „Е, у добри час да буде!“ рече Рајк |
мо, умети господски да захвали.{S} Овде ти некадашња робиња из дубине душе захваљује.{S} Рајко, |
</p> <p>„Рајко, хајде да бегамо!{S} Где ти је ластавица?!{S} Оче, нема ли где да се сакријемо у |
p> <p>„Видим, видим, све боље видим где ти је школа за витештво!{S} Твој стриц мора да је био < |
а то је преко света!{S} Гледај само где ти је далеко твој цар Душан!“ па Маргита показа руком у |
о Боже! <pb n="190" /></p> <p>Сам си је ти довео да име свога мужа од бруке спасе!“ И онда стар |
она род какав?{S} Није ти сестра, није ти посестрима; какав су ти род њена младост, њена лепот |
="223" /> покојнику, па нека каже: није ти овде твоја српска мајка, ни твоја српска сеја да те |
једна! је л’ ти она род какав?{S} Није ти сестра, није ти посестрима; какав су ти род њена мла |
ст а ђаво не спава!{S} Видим и сам није ти лако било.{S} Свецима и испосницима су се јављале са |
{S} У ком си је манастиру наточио, вере ти?“ </p> <p>„Вере ми моје, не смем ти казати.{S} Видим |
ки паша нешто као рече да је боље да се ти у Београд вратиш, јер он даје друге пратиоце.{S} Већ |
седе га оде у Косово!"</p> <p>— „Куд се ти заносиш, мој братац!“ рече патер малко нестрпљиво, п |
порушеноме двору српскога цара; али се ти њима ниси одазвао.{S} Твој одговор на моје молитве б |
Рајко; „,ја велим најбоље је склони се ти у једну од ових одаја, ја да обијем и трећи катанац, |
ђ-Бање, кћери земље маџарске, кад си се ти још смрти бојала?{S} Зар је ниси толико пута преклињ |
?!“ викну старац гњевно; „ха, чекај се ти што твојим циганским очима бленеш у моју младу!{S} М |
сам сигуран да ћу је убити!{S} Само се ти склони мало!“ </p> <p>„Никако! никако!“ врискаше Мар |
да буду на јави истина.{S} Вратићеш се ти, али само као војвода Рајко од Расине, вратићеш се д |
ду своје земље вратила.{S} Мислим да ће ти се и „госпођа грофица“, у оном двору тамо, умети гос |
поштене младе жене, па ћеш чути шта ће ти казати!“</p> <p>Рајку закуца срце бурније.{S} Као да |
змајевски престо, да видиш нешто што ће ти милије бити!“</p> <p>Поможе јој руком својом да се п |
} Да си ми по сто пута рођени син, веће ти добро не бих могао желети!“</p> <p>Рајко се диже, ск |
половину.... како беше?!{S} А сад, биће ти доста да видиш и мали!{S} Хеј, Маџарице бесна!{S} Не |
г, и на овој простирци од зелене кадифе ти шириш своју-шареницу и твоју црвену кабаницу!{S} Већ |
..{S} Тобож не смеш ни да се сетиш... и ти си ми неки јунак !...{S} Ниси никада младу жену у ус |
мо не знамо <hi>кад</hi> ће.{S} Нека би ти, синко, Бог дао да га ти дочекаш, па да му ти ово бл |
бра Ружо?“ рече јој Маргита; „о, кад би ти само знала како је он невин, како добар, како мио и |
пет да завојшти на Турке.{S} А дотле би ти могао лепо код нас да останеш и да спремаш војску.{S |
е, имаће ко и да ме брани.{S} Ако не би ти хтео, Мартине, ево ко ће!“ рече Маргита, показав рук |
ваше се млада Маџарица Рајку, „видео би ти како бих се ја друкчије винула коњу у седло.{S} Али |
јунак и господин!{S} Знам ја, волео би ти да сазнаш о цар-Лазару и царици Милици много више, н |
од твоје Маргите, а ево ти један, који ти незнана наша пријатељица, стара Српкиња Станија, шаљ |
> <p>„Ама ја дођох да те питам: јеси ли ти баш прави мајстор?“ питаше Рајко.</p> <p>— „Како ода |
о, молим те, јесам ли ја будна? јеси ли ти будан?!{S} Да нисмо обадвоје излудели?!{S} Протрљај, |
а се што пре и одене и огреје. „Јеси ли ти онај светац о коме луда раја прича, да се разговараш |
нда загледа у Рајка и рече му: „Јеси ли ти помахнитао?{S} Ко је још поткивао коње сребром?!{S} |
ај!... чекај један часак!...{S} Ниси ли ти... пре неки дан... прошао овуда у свити маџарске гос |
том да запита:</p> <p>"Ружо, верујеш ли ти у Бога?!...{S} Верујеш ли да он може да помогне само |
лазити!“ рече патер.</p> <p>„ Мислиш ли ти да она робиња сад спава?" питаше Рајко нешто снужден |
ревог чаушбаше Хасан-аге Зулуфлије вели ти: да ту јадну жену не такнеш ни малим прстом, јер ћеш |
прекоревајући га.</p> <p>„Море, кабули ти то човече!{S} Не види пророк ноћу!{S} Него дед’ одвр |
е види пророк ноћу!{S} Него дед’ одврни ти то па да сркнемо за срећна наша ортаклука!“</p> <p>— |
ка робиња буде госпођа, све једно; мари ти за то тај твој цвет и она шева и ова земља и оно неб |
рагана лепотом околине, „бадава, говори ти што хоћеш, али си ти Рајко човек, који има око за он |
у две прилике долазила на мисао, да си ти некада ја ли цара ја л’ царицу, у двору царевом двор |
знаш каква је то гадна звер !{S} Да си ти патио хиљадити део онога што сам ја овде препатила, |
раше старац Рајку; „све бих рекао да си ти онај кога одавно меркам, не би ли нашао себи једнога |
ми нудиш твоје мало гуњче; за што да си ти већи <pb n="123" /> витез од њих ?!{S} Мислиш да ми |
чак од сабље, сабље посвећује, — шта си ти тако тешко Богу згрешила да те пси као јареб гоне и |
гледа је чисто са сажаљењем. „Па шта си ти то онда чула?!...{S} А питаш ме откуда га ја знан?{S |
оштро: „ха, бре, Маџарице, казуј шта си ти?!“</p> <p>Она окрете главу према њима па рече са сви |
о је он и нико други!“</p> <p>— „Кад си ти видео цара Душана, те да га можеш одмах да познаш?.. |
бленеш у моју младу!{S} Мартине, где си ти Мартине ? “ Дође Мартин, надзорник од имања. „Дај не |
Хтела сам те већ једном питати: где си ти учио школу витештва?!“</p> </div> <div type="chapter |
е, „бадава, говори ти што хоћеш, али си ти Рајко човек, који има око за оно што је лепо и госпо |
нема од тога ништа мој брајко; мали си ти за такво јунаштво!</p> <p>Па онда као да јој од једа |
адала сам јој се, причала сам јој ко си ти, рекла сам јој, да ти не замери што си од друге цркв |
вори она.</p> <pb n="59" /> <p>— „То си ти!“ рече јој Рајко. „Небо тебе види, па звездом звезда |
мућка што ја причам.{S} А видим те јеси ти и јунак и господин!{S} Знам ја, волео би ти да сазна |
а кажем: нека ти је просто!{S} А прости ти мени што ће младост твоју прерани гроб у овој гори д |
; биће да је и лепши од мене!...{S} Хеј ти, гарава моја голубице, где си?{S} Дед’ овамо, право |
опет, и ако ће проћи времена доста, док ти сакупимо драговољце, опет ће једном дан растанка доћ |
ех — звиждати.{S} Звиждах, звиждах, док ти се поче да котрља озго са рушевина понека цигла, па |
во.</p> <p>„Молим те, оче, стрпи се док ти све по истини испричам, па ме онда суди и ако је пра |
твоја и овога и онога света.{S} Стављам ти свој венчани <pb n="225" /> прстен на твоју руку и е |
окрете се старцу: „бадава, оче, не знам ти ја то!{S} А и како ћу?{S} Ти видиш да сам прост сеља |
ајући на сено у кола.</p> <p>— „Не знам ти ни сам казати!{S} Велика једна милина растопила ми ј |
е га сва пренеражена.</p> <p>— „Не знам ти ја казати где су сада господа маџарска!“ понови Рајк |
d>5</head> <p>„Бога ми, госпођо, ја сам ти рањен?“ рече Рајко мирно задевајући празан пиштољ за |
прогон у Анадол пошљу!"</p> <p>„Баш сам ти ја једна несрећна жена!“ настави Маргита све тужнија |
м да сам се с тобом венчавала.{S} Нисам ти онда могла то да кажем.{S} Ево ти сада казујем.{S} Н |
ђења.{S} Рекох Бекри-Бекиру: „ево дајем ти реч нећу бегати, пристајем да те служим, да носим во |
ере ти?“ </p> <p>„Вере ми моје, не смем ти казати.{S} Видим те јеси некаква убојита делија; бој |
то да цркнем!“</p> <p>— „Какав си болан ти то Мусломанин ?! “ питаше га Рајко као прекоревајући |
ро смркне па да нас изведе!“</p> <p>„Он ти рече,“ прихвати Маргита, „да на десно пођеш!“</p> <p |
, ни твоја српска сеја да те оките, ево ти један стручак од баба Станије, старе и сироте једне |
е не мислиш жива предавати, онда... ево ти мој мали пињал; оштар је као гуја.{S} Седи тамо у дн |
за све страшне немилости твоје !{S} Ево ти се заветујем: седам година живећу о хлебу и води, ић |
Нисам ти онда могла то да кажем.{S} Ево ти сада казујем.{S} Нас судбина венчава.{S} Рајко, вите |
н струк босиљка од твоје Маргите, а ево ти један, који ти незнана наша пријатељица, стара Српки |
и задруга можемо ти и опростити, и ево ти и праштамо.{S} Али што си осрамотио име које носиш, |
томе говорили и са Хасан-агом.{S} И ево ти вели мој пресветли господин десет талира: четири за |
b n="225" /> прстен на твоју руку и ево ти дајем ову белу ружу, знак твога чистог срца и знак с |
није мени за чекање.{S} Него</p> <p>ево ти сребрни грош, да потрчиш у виноград да зовнеш скелеџ |
а и стави их у десну руку Рајкову. „Ево ти један струк босиљка од твоје Маргите, а ево ти један |
ле опет зовну Мартина, па му рече: „Ево ти кеса са пет стотина талира.{S} Најми у Сегедину лађу |
о лежаше, и поче да говори:</p> <p>„Ево ти опет подигох руке, и очи, и срце, ево падох преда те |
он ономе тајном гласићу; „лажеш! криво ти је што видиш поштену једну жену поред поштеног једно |
што му тако товаран дође.</p> <p>„ Ако ти је празна, могао си је оставити у хану!{S} Празна чу |
ала, госпођо," рече Рајко Маргити; „ако ти Бог помогне те стигнеш у свој дом, да пошљеш скелеџи |
ске сабље главу Јанкову!“</p> <p>— „Ако ти је неко од твојих на Косову погинуо, еј вала му!“ па |
ма ?! “</p> <p>— „Ко ме посла?!{S} Како ти то питаш?“ рече Рајко малко збуњено а нешто мало и с |
ди своје срце, госпођо!{S} Знам ја како ти можеш храбра да будеш!{S} Даће Бог, све ће добро бит |
овој асури не удави! “</p> <p>„Ама како ти то говориш?!" питаше Рајко, који и не слућаше о чему |
реко мене мртва к теби скачу, ради како ти Бог кроз то твоје срце казао буде.“</p> <p>Рајко је |
оном младом и лепом женом.</p> <p>„Како ти беше име?“ запита га она.</p> <p>— „Рајко,“ одговори |
ушбаши :</p> <p>„Честити чаушбашо, тако ти среће, пусти' ме да запевам!“</p> <p>— „Како ћеш зап |
„био си нам свагда веран слуга.{S} Тако ти свега што ти је мило, буди ми у овоме часу веран при |
ну!...{S} О, моја добра госпођо, колико ти досађујем!...{S} Хвала ти... и опрости ми! “</p> <p> |
"141" /> старац пун искуства; „а колико ти је леп и китњаст тај сан, опет је он само уморна сен |
га блага, њиме да искупиш војске колико ти год треба, те да своју земљу од Турчина ослободиш.{S |
говор.{S} Не бојмо се!“</p> <p>„Учинило ти се.{S} Одјек је поновио само твоје речи!“ говораше м |
казуј па свршуј!“</p> <p>— „Хоћу, само ти све лепо да преведеш!{S} Видиш, ова се кула види чак |
угу нашу осрамотио, ја и задруга можемо ти и опростити, и ево ти и праштамо.{S} Али што си осра |
си осрамотио име које носиш, не можемо ти опростити.{S} Него од сада да се ниси усудио да се з |
спасе ако буде воља божја!{S} Причаћемо ти све по реду, само ако нас пустиш да се гдегод овде п |
насмејаше а Рајко прихвати: „причаћемо ти све по реду оче.{S} Није ово младолики јаничар, већ |
видиш онај ред високих јабланова? е, то ти је пут који из села у двор води, а сам двор одавде н |
е липе!{S} Ако видиш по неки јаблан, то ти је све.{S} Да није да понека шева прне с пута у вис, |
астави:</p> <p>"Један пут пред вече ето ти нашег Краљевића Марка из планине, па као узгред прич |
ковчег до саме горње ивице.</p> <p>„Ето ти под главу да имаш.{S} Лези ту па се одмори и испавај |
оном коњанику на мрамору. „И онда, што ти да остајеш само у твоме џемадану, и што ја да лежим |
ј опет у реч Рајко; „је ли та жена, што ти је на сну долазила, говорила српски и носила круну н |
бајку, па да је и другима каже.{S} Што ти знам рећи то је да нисам светац, него грешник пред Б |
нене.{S} Ништа ти га не разумем.{S} Што ти је те јецаш?{S} Казуј за Бога шта ти је?!“ проговори |
вагда веран слуга.{S} Тако ти свега што ти је мило, буди ми у овоме часу веран пријатељ!{S} Пођ |
> гроф.{S} "Има!“ рече Манда. — „Па што ти то дете кријеш од мене?!“ „За то што јој је осамнаес |
но; „али бадава, не могах; сетих се што ти оно рече да је и грехота и срамота; него му стадох ч |
рече ни речи.</p> <pb n="92" /> <p>„Што ти је од једанпут рука тако хладна?" шапуташе Маргита с |
<p>„Зар ти мене не водиш к њима?{S} Зар ти ниси од њих к мени послат ? питаше она у чуду; веђе |
удило што га она тако пита.</p> <p>„Зар ти мене не водиш к њима?{S} Зар ти ниси од њих к мени п |
као да си дете!{S} Правиш се само, јер ти је мука да признаш!“ рече му Маргита нестрпљиво.</p> |
нко, Бог дао да га ти дочекаш, па да му ти ово благо предаш.{S} Ето, какву <pb n="165" /> ти сл |
!“</p> <p>„Али, драга моја Ружо, о чему ти то говориш?“ питаше је Маргита. „Где је гроф?{S} Стр |
ти сестра, није ти посестрима; какав су ти род њена младост, њена лепота и њена милина?!{S} За |
апита Маргита.</p> <p>— „Бог зна где су ти сад господа маџарска!{S} Може бити да су већ у Стамб |
ог Циганина!{S} Ја, Боже мој, што ли су ти наши стари тако тешко згрешили те овако љуто преврну |
једнога мога горског пријатеља, кога ћу ти може бити сутра и показати, и без тога меда, који ја |
а викне: „не бој се, госпођо!{S} Сад ћу ти донети воде!“ па у петом скоку бејаше већ у капели, |
викну по турски: „овамо, кучко, или ћу ти сад главу размрскати!{S}" Дохвати је за косе и повуч |
="160" /> учинио, да коме ћу?{S} Баш ћу ти све по истини казати!“ одговори Рајко.</p> <p>Накашљ |
ј зори што иза те ноћи руди.{S} Причаћу ти све потанко кад се вратиш, а сад само оволико: млади |
таше Рајко радознало.</p> <p>— „Причаћу ти све на широко кад ми се, ако Бог да, из Маџарске здр |
пеци ме! пред тим крштеним човеком нећу ти поиграти ни мали а још мање велики!“ говораше она уп |
сила те нам не долази! “</p> <p>— „Нећу ти крити, госпођо, да и мене брига обузимље!“ прихвати |
евуче гудалом по струнама.</p> <p>„Нећу ти ја ноћас пред тим младим човеком скинути ни јелек, а |
си погана звери у мојој руци! могла бих ти грло овим ножем пресећи, али нећу нож да поганим.{S} |
у и не треба.{S} Мени треба!{S} Ваш бих ти казао и за што ми треба, кад бих знао да си <pb n="4 |
да идемо у лево!“ рече Маргита; „старац ти је довикнуо да се држиш десно.{S} Мора бити да је он |
понављаше речи: „еј, јаднице моја, баш ти не би суђено да завичај видиш!{S} Еј, јадна жено, ба |
о жив? и коњ жив и јунак жив!{S} А знаш ти ко је ово?“ говораше Рајко с веселим узбуђењем, па н |
ха,ха,ха! “ смејаше се Циганин. „А знаш ти болан..." па поче да запиње језиком и трепће очима; |
запиње језиком и трепће очима; „а знаш ти болан.... да је мени Халил-бег Махмут-беговић <pb n= |
са оживелим и храбрим срцем!{S} Не знаш ти како је она добра!{S} Кад се Бог није хтео да окрене |
у да ти се мозак не преврне.{S} Не знаш ти какав се чардаш овде игра!{S} Халил-бег је матора, х |
маџарска весеља не додијају.{S} Не знаш ти какви су Маџари, кад се узму да часте и проводе !{S} |
ако је да ко коме поклон чини, не можеш ти њима, него они теби!{S} Узми паре, брајко, кад си та |
зе вући Рајка за рукав од гуњца. »Можеш ти њу да не подесиш, може она да те жацне, па да на пре |
„Плот је слаба а дух је јак!{S} Разумеш ти то?“ </p> <p>Рајко га гледаше пун чуда на толику уче |
аш војску.{S} А кад рат почне, онда ћеш ти као војвода Рајко од Расине, да продреш у рудничке п |
опет онај тајанствени шапат; „него још ти и не знаш колико је <pb n="136" /> она и лепа и мила |
ћи се помало Маргита говораше: </p> <p>„Ти ћеш код нас у Нађ-Бањи да останеш док се не спреми с |
По дужем ћутању рећи ће Рајко!</p> <p>„Ти си госпођо уморна.{S} Али се све мислим ови ће сребр |
е на градском зиду поред ватре.</p> <p>„Ти си ми се, синко, много омилио,“ говораше старац Рајк |
ати у ватру и кувати неку воду у једном тигању.{S} Кад је вода прокључала, онда баба заиште од |
еколико тренутака, очи јој севаше као у тигрице која се спрема да скочи, али се савлада и рече |
..{S} На, хватај и овај зембил... и ову тикву с водом...{S} Дед’, дед’ брзо само!{S} Слушај, <p |
ном мрачном ходнику и +напипа руком ону тикву с водом.{S} После неколико тренутака био је с вод |
нити ко од вас, децо, да се усуди да га тим јуначким именом зове!“ Ја да си видела оне бруке и |
под главу опет своје гуњче.{S} Отиде за тим доле к оним растовим столовима, изабра један велики |
е њу више и не узима на ум.{S} Отиде за тим полагано и све на прстима до самог иконостаса, погл |
ога дугачког носа кажипрстом; узе се за тим куцати прстом у чело, као да се увери да му лубања |
етлост у твојој руци! “</p> <p>Рајко за тим сврати у прву од оних споредних сувота,те из једног |
</p> <p>„Уби ме, сеци ме, пеци ме! пред тим крштеним човеком нећу ти поиграти ни мали а још мањ |
мој врат а камо ли груди обнажити пред тим момком тамо, па ти слободно кидај с мене месо усија |
струнама.</p> <p>„Нећу ти ја ноћас пред тим младим човеком скинути ни јелек, а камо ли кошуљу д |
митром и златном штаком.{S} Пред самим тим престолом, и управо на средини између њега и оне тр |
да му лубања није напукла, па задовољан тим претходним, и ако врло површним, испитом, узе да ма |
рно али и свечано.</p> <p>Рајко је међу тим био скинуо седло и узду са ластавице, протро је мал |
то да притискује руку његову, као да му тиме обрати пажњу на страхоте које види и од којих стре |
ао сива магла у вис тихо повијала и још тиме спуштала.{S} Никада до тада Рајко није стојао тако |
одинама, црне масти, одсудно циганскога типа, обучена у хаљину од љубичасте кадифе, са пуно теш |
лира.{S} Најми у Сегедину лађу, која ће Тисом па Дунавом да носи мене и ковчег Рајков у Србију. |
зорима дворским од биљура, и када је са тих прозора, овда и онда, затрептавала звездана светлос |
однике и просторије водила.{S} Једна од тих вратоца била су она на која њих двоје дођоше.{S} Из |
а, који ја за горске пчеле чувам, и без тих ораха, које ја с веверицама делим.{S} Чак и слободу |
као да је покисао.{S} Оно и јесте нека тиха а прилично хладна кишица почела да ромиња.{S} И не |
поста мрак, а у другој наста само нека тиха месечина.{S} Све оно блато око њега блеђаше пред њ |
сутра опет ваља рано ранити; далеко је тиха вода Дунаво !"</p> <p>Маргита отиде у пећину те по |
гледаше на реку, која тако бистра, тако тиха, нешто канда мени шапуташе.{S} И што урлање и лаве |
вет белога крина жудно запајала сребром тихе месечине, њу појила мирисним дахом својим, а узгре |
с наслони лице своје.{S} Тек онај тајни тихи гласић шапуташе:</p> <p>„Како оно сину муња кад се |
у сиву голубицу.{S} Као да су кроз онај тихи сутон, изнад којега се на небу бледе звезде запаљи |
лушаше истом таквом жудном пажњом један тихи гласић, који у њему самом и од њега самог тихо шап |
ака.{S} Доиста се чуо неки чудан а врло тихи шум с ону страну.{S} Учини му се шта више као да н |
полаганим шапатом, да се овај утапаше у тихи дах, што са меким шумом лептирових крила одлеташе |
и.</p> <p>„Чујеш ли самсове?" питаше га тихим и устрептаним шапутом на ухо.</p> <p>— „Не чујем? |
> <p>„Срећа те нисам труд!“ рече она са тихим осмехом; „запалио би ме те бих изгорела!“</p> <p> |
е грофовске круне спуштаху — а Рајко са тихим уздахом рече: „баш да ми је да седнем... ноге ми |
па још са самсовима?!“ прихвати Маргита тихим гласом и бојажљиво.</p> <p>— „Неће, дете моје, не |
агледа се подуго у Маргиту, па јој врло тихим гласом рече : „ако се деси... јави старцу на Вујн |
огледа око себе, погледа у Рајка и онда тихо и разнежено рече:</p> <p>„Како је дивно звездано н |
пову, онда већ Рајку поста јасно да она тихо и равномерно дише, и да је заспала.{S} Не хтеде се |
да пољуби у уста по други пут, промуцав тихо: „збогом!.... хвала ти!“ Одмаче опет главу своју о |
асић, који у њему самом и од њега самог тихо шапуташе.{S} Да ли тај шапут долажаше из срца њего |
а добро у лице Маргитино.{S} Маргита се тихо насмехну па рече: „Кондору није требала свећа да м |
руку, мало га одли, подиже у вис и рече тихо:</p> <p>„Пун ибрик, пуна срећа да Бог да теби и св |
дворане једна гомилица Цигана удешаваше тихо ћеманета.{S} За дугачким и широким столом, који се |
ило гледала, очи би јој засузиле, па би тихо проговорила: <hi>„јадна жено, јадна жено! не бој с |
га, одгурну је обема рукама својим, али тихо, од себе, и крочи неколико корачаја сам за себе у |
“ рече јој Рајко изненађен, па је руком тихо од себе одгурну. „Како да закољем човека и пијана |
не одговараше.{S} Зачу се само као неко тихо звиждање или као пиштање врбове пиштаљке.{S} Па он |
т загледа у сребрни млаз, који сад само тихо мумлаше, падајући у пун котлић.{S} Склопи руке на |
бела ћерћелија тек као сива магла у вис тихо повијала и још тиме спуштала.{S} Никада до тада Ра |
{S} На какве те труде стављам!" рече му тихо.</p> <p>— „Нису то никакви труди.{S} Право је да т |
века, који као да беше тек само у неком тихом сну.{S} Па онда узе да му говори:</p> <p>„Кад смо |
етње вече на вису космајском допуњавало тиху своју хармонију.</p> <p>„Бадава,“ окрете се Маргит |
а се осећаше хитра као срна и свежа као тица на грани.{S} Вераше се по рушевинама од града као |
е и свраке нису му се више чиниле да су тице злослутице, него само као старије у црнину завијен |
Неће ни бити ништа!" говораше Рајко све тишијим и тишијим гласом.</p> <p>Тек су прешли оно вели |
ти ништа!" говораше Рајко све тишијим и тишијим гласом.</p> <p>Тек су прешли оно велико придвор |
{S} За неколико тренутака владаше мртва тишина.</p> <p>Маргита дође до младе Циганчице.{S} Погл |
ње говора људског у даљини.{S} Савршена тишина, у којој он само лупање свога срца чујаше, казив |
некима од њих.{S} Владала је нека света тишина, прекидана само прштањем онога кандиоца што пред |
/p> <p>Устаде патер Амброзијус у мртвој тишини и тек се накашља, а двокрилна се врата расклопиш |
ари, па са пуном слободом, и са слатком тишином, и са овако свежим поветарцем, који оживљава и |
који изнад овог виса воле да се носе, и тишину делим с овим стенама и зидинама.{S} Нема пустињи |
русима, превојима и пуно некаквих меких тканина.</p> <p>„Не брините се, госпођо,“ рече јој Март |
и од свиле, понеки од кадифе, понеки од тканине сребрне и златне жице, а сваки уз то бејаше пос |
ј Ружа извади из ормана најтање свилене тканине, које је око врата и на својим грудима носила, |
широке жуте шалваре од неке полусвилене тканине, привезане уз витки стас и танки пас узаним јед |
ма, изабра један велики плашт од златне тканине, у којој све бели кринови сребрном жицом извезе |
к он то говораше она спази да јој танка тканица није у реду.{S} Извуче онај низ мерџана из таја |
ху покидана, и сам јелек и танко турско ткиво испод њега са грла и нешто мало са средине груди |
ао да сама себи каже: „не, не, то нећу! то не могу!{S}" Неверовање је било јаче од веровања; го |
а, мила и добра моја госпођо!{S} Јест’, то сте ви!..{S} О Боже, о Боже! <pb n="190" /></p> <p>С |
на ову постељу!“ рече му Маргита. — „А, то не, много је господска!...{S} Куд ћу ја тамо...{S} Н |
срца његова, или са лева рамена његова, то не знађаше ни сам; али знађаше да није са десна раме |
} Тек сви гости узеше викати: „е, е, е, то је много!{S} Доста лакрдије!“ „И ја велим: доста лак |
а видиш онај ред високих јабланова? е, то ти је пут који из села у двор води, а сам двор одавд |
ните и у пећину закопајте!{S} Ето беже, то је све што те молим, а све друго нека ти је просто ! |
главом, као да сама себи каже: „не, не, то нећу! то не могу!{S}" Неверовање је било јаче од вер |
Рајково.{S} Али што се зора примицаше, то његов занос бејаше све већи.</p> <p>Један пут узе да |
за њих, где су се небо и земља састали, то је — твоја земља Маџарска!“</p> <p>Маргита живо удар |
д није много требало!{S} Ко није пијан, то је она црна змија Манда и њена кћи.{S} А Манда је го |
игде липе!{S} Ако видиш по неки јаблан, то ти је све.{S} Да није да понека шева прне с пута у в |
где какву девојку и да ли сам се верио, то нисам и ако у нашој земљи има пуно лепих и добрих де |
онај тамо Бенглер-бег?...{S} Ја! тако, то је право, тако се ваља!“ <pb n="207" /></p> <p>Диже |
е лавове и сребрног орла помислих: ето, то је царски престо !{S} А оно се ево престо разглавио |
е још поткивао коње сребром?!{S} Валах, то не чини ни цар у Стамбулу ? “</p> <p>„Цару и не треб |
рече Маргита.</p> <p>„Е да ти кажем!{S} То је наш цар Душан!{S} Чула си за српскога цара Душана |
најширој зидини од разваљеног града.{S} То је стари пустиник давао знак најближем селу под брдо |
} Па познао сам га чим сам га видео.{S} То је он и нико други!“</p> <p>— „Кад си ти видео цара |
а колико је он невин и племенит био.{S} То је био један истински беспрекорни витез.{S} Ја једин |
под неке врбе, где неки људи чекаху.{S} То је био Мартин, који је успео да за велике новце најм |
} Коме није право, марш са моје земље!“ То је било одмах после Васкрса.{S} Послаше тобож некога |
т је лудост а ђаво не спава?!“</p> <p>„ То знам! “</p> <p>— „Знаш ли то по себи?!“</p> <p>„Баш |
да заузме, јер јој с правом припада, а то је: место поред свога мужа!“</p> <p>Праћена Рајком, |
је у дубоком сну, неће се разбудити; а то бар није грех.{S} Ето, питај дванаест сребрних прест |
н, метну га себи на длан и преврташе га то на једну то на другу страну.</p> <p>„Хвалимо те Боже |
и и можеш га дочекати !“</p> <p>„А кога то мислиш оче?“ питаше Рајко радознало.</p> <p>— „Прича |
сам себе, и онога часа нађе да треба да то што је она тако безазлено казала, исправи на прави њ |
и потраја неко време док се разабра да то Маргита јеца.{S} Приђе јој полагано, крстећи се као |
поноситом гипком ходу, изгледало је да то није <pb n="34" /> нека обична и проста жена.{S} Али |
оти, и по њеној доброти.{S} Сад било да то јесте било да то није, тек је то Маџарица, ваша земљ |
оброти.{S} Сад било да то јесте било да то није, тек је то Маџарица, ваша земљакиња, од ваше го |
?!“ рече Рајко шаљиво.</p> <p>„Ништа за то.{S} Моја се земља мени јавља ватром својих ритова, а |
се одазва моме звиждању.{S} Него ви за то и не знате.{S} Има овде од непамћених година један с |
иња буде госпођа, све једно; мари ти за то тај твој цвет и она шева и ова земља и оно небо!{S} |
} Мора бити да је он имао неки узрок за то!“ <pb n="142" /></p> <p>— „Та већ само да отворимо о |
а подели, и оно може да се сноси баш за то, што може тако да се дели!“</p> <p>„Како лепо говори |
Па што ти то дете кријеш од мене?!“ „За то што јој је осамнаеста година, а знам шта јој пише у |
се старцу: „бадава, оче, не знам ти ја то!{S} А и како ћу?{S} Ти видиш да сам прост сељак!“</p |
/p> <p>Насмеја се Рајко па рече : „вала то ни у сну нисам, мањ ево што сад тебе дворим!{S} А ни |
ита се, сва бледа пребледа, само љуљала то на десно то на лево, док је Ружа причала.{S} А кад о |
тобом венчавала.{S} Нисам ти онда могла то да кажем.{S} Ево ти сада казујем.{S} Нас судбина вен |
оваким чизмама! “ па погледаше са седла то на једну то на другу црвену чизму и намешташе их у ш |
да опет удари у маџарске бубњеве.{S} На то ће стари посланик рећи нешто што патер преведе Рајку |
а онда пређе да се пита: а шта ли би на то рекли Бан Страхиња и Краљевић <pb n="24" /> Марко?!{ |
дост моју старцу једном.{S} Нисам ни на то роптала.{S} И ако нисам могла у старцу да нађем одго |
о кроку, да је од господска рода!{S} Па то господство, и онака лепота и она младост да робују ј |
а доћи ћу да те пробудим!“</p> <p>— „Па то је преко света!{S} Гледај само где ти је далеко твој |
оја суђеница!{S} Иди види чија је!“ „Па то је Мандина најмлађа кћи Сокица!“ прихвати мој Мартин |
еђу двојих гвоздених врата!“</p> <p>„Па то ће бити,“ прекиде га Маргита, „она змијурина коју Ра |
скочила на ноге, па збуњено гледаше шта то би.</p> <p>Циганин беше дошао к себи и напрезаше се |
она му се дворана поче да окреће. „Шта то рече Мартин?!“ питаше он час младу Циганчицу десно, |
к лицу и пољуби га у чело.</p> <p>„Шта то радите за име божје, слатка моја госпођо грофице !" |
е у Рајка срце престало да куца.{S} Кад то рекоше Маргита пред њима и пред свима својим млађима |
а и главама од медведа и курјакова, све то споменима на лов, по гудурама великог једног добра ш |
мр’о, умр’о бих не видев тако чудо, све то троје заједно, па још све то троје под рувом јаничар |
лање и лавеж све то ближе долажаху, све то разговетније чух шапат Мораве: „грофице од Нађ-Бање, |
се некакве мале и велике чутуре.{S} Све то метну пред њу и око ње и наваљиваше на њу да се прих |
зу нас шева цвркуће, дан свањива, а све то ништа не мари ни за тебе ни за мене, баш као да нас |
као у инат онда ми тек долажаше, да све то с већим болом осећам сву грозност свога положаја, св |
смејете.{S} Па онда му је казала да све то ништа не мари, јер њему стоји у судбини тек сад срећ |
од санџак-бега у Крушевцу.{S} А за све то нека је хвала прво Богу, а после моме пријатељу смук |
ао неку цркву тамњаном окади.{S} На све то и на сваку ситницу обраћао је он пажњу маџарској гос |
изговори онакву клетву.{S} Него на све то сав одговор бејаше, што сад као нека пуна зобница уд |
ајде да сиђемо да разгледамо шта је све то!“ рече Маргита.{S} Али пре него што ће са <pb n="103 |
м!...{S} Сад те разумем!{S} Теби је све то тамо свето.{S} Имаш право!{S} Дај ми твоје гуњче.{S} |
у којима је радо становао, него је све то, полагано и кришом, дао да се донесе у подземне суво |
арац напуни лучем и катраном, да се све то обеси о ону гвоздену чакљу па запали.{S} Цар би онда |
и шапуташе.{S} И што урлање и лавеж све то ближе долажаху, све то разговетније чух шапат Мораве |
сиџадету хаљина за тебе.{S} Навуци све то преко твога рува, па да у име божје полазимо!“</p> < |
ка сиротиња.{S} Кад је стари деспот све то чуо, заповедио је да се овде у ову оставу смести и о |
чудо, све то троје заједно, па још све то троје под рувом јаничарским!“</p> <p>Па онда је поса |
м човека и пијана и везана?!{S} Не може то.{S} Било би то и грехота пред Богом и срамота пред љ |
ивоту не осетих.{S} Не знам ни да л’ је то управ туга, или нека жудња и чежња.{S} Гледам тебе, |
.7"> <head>7</head> <p>„А гле, каква је то светлост тамо?“ упита га Маргита, кад јој и самој по |
потребу!“</p> <p>„0 ти не знаш каква је то гадна звер !{S} Да си ти патио хиљадити део онога шт |
гита.</p> <pb n="182" /> <p>— „Каква је то плоча?“ питаше Рајко показујући на један поширок бео |
<note xml:id="SRP18920_N1"> Биће да је то царица Милица са својом сродницом калуђерицом Ефимиј |
а гвозденим ланцима.</p> <p>„Биће да је то каква стара малвасија којом су се наши стари јунаци |
рече усправивши се. „Мислила сам да је то можда пањ на коме сте ви Срби секли главе вашим краљ |
— „Баш нисам.{S} А откуда ти знаш да је то цар Душан?“ рече Маргита мирно.</p> <p>„Ниси чула за |
ће ми одмах лакнути!{S} Него... шта је то?!“ рече Маргита сва усплахирена, па сави главу мало |
се усплахирише и запиташе: „ама шта је то ?{S} Шта се то десило ?!“ Тек неко од господе рече: |
о који силно узбуђен викну: „ама шта је то?“ и ако ни сам не знађаше коме управо то питање упра |
а далекој ивици видика; „знаш ли шта је то?!“</p> <p>— „Не знам!“ рече Маргита усколебаним глас |
</p> <p>— „Е, а мо’ш ли погодити шта је то?“ „Не могу, братац мој! него казуј па свршуј!“</p> < |
а Душана.{S} Ето, погледај га, какав је то соко !{S} Него — ми имадосмо па изгубисмо и сад смо |
уди.</p> <p>— „Па нема, госпођо; све је то просто!{S} Него опет, послаћу момке нека трче од кућ |
„а ко то тако из тебе говори? да ли је то госпођа, или робиња, или кћи земље маџарске?!“ <pb n |
ај врата! “</p> <p>„Аох! да грдна ли је то нека змијурина !{S} Колики јој је језик!{S} Мало ме |
ило да то јесте било да то није, тек је то Маџарица, ваша земљакиња, од ваше горе лист, а ето ј |
има, под кубетом саборне цркве, него је то сабор од сељака искупљених око једног грма!{S} И њег |
т и једну невину младост... ох, како је то и горко и грозно!“</p> <p>— „Не подаји се таквим мис |
ву и прашину однео!...{S} Знате како је то чудно било.{S} Ја стојим на вратима од наше куће, па |
3" /></p> <p>„Ах, ти не знаш, колико је то једно чисто сунце од човека!...{S} Него како је твој |
о год ју је пута призивао, свагда му је то исто казивала.{S} Па онда му је слала и друге Циганк |
ају у воду, или и у длан, и свака му је то исто готово од речи до речи лагала.{S} Кад су му так |
да ја њима поклоне чиним!{S} Него, није то тамо моја зарада!"</p> <p>„Ма, човече, вређаш господ |
ам без ње враћати?!...{S} Није то; није то; него ме за грло хвата и дави луда мисао, да већ мож |
е овуда сам без ње враћати?!...{S} Није то; није то; него ме за грло хвата и дави луда мисао, д |
} Јест Румели-Бенглер-бег.{S} А да није то тамо Бенглер-бег?!“ рече пијани старац, па се окрете |
0_C2.10"> <head>10</head> <p>Рајко није то одмах ни опазио, него казиваше песму и даље.{S} Али |
како ћеш и да знаш, млад си!{S} И после то се само у конаку Бекри-Бекира може да види!{S} А?{S} |
друга једна мука!{S} Треба, веле, да се то кује у по ноћи и кад је млад месец на небу !“</p> <p |
ли сву страхоту њихову....{S} Речима се то не да описати....{S} Чудим се како нисам полудела.{S |
и запиташе: „ама шта је то ?{S} Шта се то десило ?!“ Тек неко од господе рече: „дух се јавио, |
.{S} Уморна је.{S} Није чудо, од кад се то путује!{S} А сутра опет ваља рано ранити; далеко је |
га господскога рода.{S} Веле познаје се то и по њеној лепоти, и по њеној доброти.{S} Сад било д |
дешава ћемане.{S} У том послу љуљаше се то на десно то на лево и дуго не могаше да удеси струне |
е Рајко невесело; „ја помислих да ти се то јављала наша српска царица Милица, која је била тако |
, те још лепшом чиниле, — кад погледате то лице и нарочито оне очи, онда се лепота и милина ста |
рече патер малко нестрпљиво, па не хте то ни да преводи.{S} Али га старац посланик запита шта |
ти је и слободно.{S} Благо жени која ће то витештво и ту слободу чистом љубављу за себе да веже |
?!“ понови Рајко као у недоумици шта ће то да значи.</p> <p>— „Ех, па не знаш, ја како!“ рече Ц |
чекате док се истрезне!“</p> <p>„Кад ће то бити?!{S} Они могу да остану да пију до зоре, а зоро |
гиту ослободио, рече јој: „а знаш ко ће то бити?{S} Сад се сетих да сам слушао да овде негде у |
же потрају.{S} Али с јабукама не могаше то исто чудо да чини, те да се једу и да их опет једнак |
дан царски престо.{S} А овако изгледаше то као неки разглављени и у делове своје растурени прес |
</p> <pb n="175" /> <p>Маргита говораше то полагано, озбиљно, свечано, готово и нешто мало тужн |
о оно и Рајка, живо благослови.{S} Беше то некакав жив и крепак старац, са бистрим очима испод |
мљивим језиком тако страсно.{S} Не беше то ни Циганка ни Туркиња, и ако је пред Циганиновом чат |
тва к теби скачу, ради како ти Бог кроз то твоје срце казао буде.“</p> <p>Рајко је говорио мирн |
вих се, а он онда поново побесни.{S} Уз то се био пропио, па кад је пијан онда је прави сотона. |
за четири дана твога повратка, а два уз то на поклон! “</p> <p>Рајко се зарумени у образима, по |
анине сребрне и златне жице, а сваки уз то бејаше постављен и оперважен зибелинима.{S} На плашт |
а дебела; он матор, она матора; а он уз то још и пијан, трештен пијан.{S} Хајде почесмо.{S} Нак |
како ме воли, хоће сутра да се венча, и то с киме него с једном Циганчицом!“</p> <p>— „Пих!“ уз |
царевинама, а не да их поново завађа и то због чега него због једне робињице!“</p> <p>„Цареви |
а у здравље паметне Циганчице.{S} Кад и то прође, стари гроф настави:</p> <p>„Сад ево једне при |
ше он.</p> <p>„Не знам то; а можда би и то ваљало" рече Рајко. „Него, чекај молим те, има још и |
поред њега,</p> <p>— „Ене сад, зар си и то видела?“ прихвати старац очевидно изненађен онаким п |
Хоћеш да се бијемо?!“</p> <p>„Можемо и то.{S} Али сад дођох по другом једном послу!“ рече Рајк |
паса, па тражите.{S} А да знам где су и то знам, и казаћу вам: „ено су у божјој руци!“ На пакос |
џарску господу и на оног црног попа. „И то су ми нека господа !“ говораше сам у себи; „и то ми |
нека господа !“ говораше сам у себи; „и то ми је неки духовник!{S} Лист од њихове горе затрепер |
оспода нека прихвати црква.{S} А кад би то моји новци били па се ја питао, ја бих рекао: да се |
на и везана?!{S} Не може то.{S} Било би то и грехота пред Богом и срамота пред људма!{S} Ово је |
су те ваше маџарске молитве.{S} Ми Срби то на краће свршимо!"</p> <pb n="100" /> <p>„О, ти мисл |
, немој да се шалиш са мном...{S} Је ли то доиста Маџарска?!{S} Јест, биће да је кад се у њој н |
далеке ватре на обзорју.</p> <p>„Је ли то доиста Маџарска?!...{S} Рајко, немој да се шалиш са |
граше по оним талирима.</p> <p>„А би ли то исто било да се на челик-потковицу поспе растопљено |
“</p> <p>„ То знам! “</p> <p>— „Знаш ли то по себи?!“</p> <p>„Баш по себи!“</p> <p>„Е, онда нем |
м туђе кошуље, па се хлебом храним, али то своје цвеће ни за које паре не дам!“ Ја јој онда исп |
ку стегне и речима срећу зажели.{S} Али то није ни десети део, о, није ни стотинити део од оног |
ико кеса сребрних грошева. „Не треба ми то !“ рекох му, „него дај ми чету акинџија, да се освет |
грофица од Нађ-Бање!“</p> <p>— „Била си то некад.{S} А шта си сад?“</p> <p>„Маргита, грофица од |
водити; „паметно си синко учинио што си то патеру поверио!{S} Знам ја, вели, има племенитих људ |
сам као какав Србин витез!{S} Је л’ ти то боље по вољи?“</p> <p>— „Само кад си се разведрила, |
екоревајући га.</p> <p>„Море, кабули ти то човече!{S} Не види пророк ноћу!{S} Него дед’ одврни |
иди пророк ноћу!{S} Него дед’ одврни ти то па да сркнемо за срећна наша ортаклука!“</p> <p>— „Д |
да је чисто са сажаљењем. „Па шта си ти то онда чула?!...{S} А питаш ме откуда га ја знан?{S} П |
да цркнем!“</p> <p>— „Какав си болан ти то Мусломанин ?! “ питаше га Рајко као прекоревајући га |
?! “</p> <p>— „Ко ме посла?!{S} Како ти то питаш?“ рече Рајко малко збуњено а нешто мало и срди |
ј асури не удави! “</p> <p>„Ама како ти то говориш?!" питаше Рајко, који и не слућаше о чему Бе |
роф.{S} "Има!“ рече Манда. — „Па што ти то дете кријеш од мене?!“ „За то што јој је осамнаеста |
/p> <p>„Али, драга моја Ружо, о чему ти то говориш?“ питаше је Маргита. „Где је гроф?{S} Страх |
от је слаба а дух је јак!{S} Разумеш ти то?“ </p> <p>Рајко га гледаше пун чуда на толику ученос |
је и другима каже.{S} Што ти знам рећи то је да нисам светац, него грешник пред Богом!“ Ове би |
а си ето баш лепо завршио.{S} Сад немој то да уквариш, него хајде напред, показуј пут у караван |
ун, па да се њиме низ реку пустим!“ Тек то рекох а учини ми се да чујем вику неку и лавеж паса |
девојка, није лепша од ње!“</p> <p>Тек то рече а у једној половини душе његове угаси се светло |
во пуштајте и опростите ми!“</p> <p>Док то патер превођаше Рајко виде да на ћилиму, на коме ста |
</p> <p>— „Па тако; дуго би било да вам то причан; уверих се да њега или и нема, или да баш нећ |
е посребри?“ питаше он.</p> <p>„Не знам то; а можда би и то ваљало" рече Рајко. „Него, чекај мо |
рави његов значај.</p> <p>„Што ја волим то је да ти свесрдно послужим; ето послушаћу те, кад ве |
н!“ говораше старац више сам себи; „ он то довикује Јовану кнезу од Богдања!{S} Није друго иду |
.{S} Ето то ми је доста!“</p> <p>Док он то говораше она спази да јој танка тканица није у реду. |
о?“ и ако ни сам не знађаше коме управо то питање управља.</p> <p>„Шта оно рече?“ питаше старац |
се насмеје него да се заплаче!{S} Него то је баш оно о чему хтедох да те питам.{S} Била си гос |
иромах Марко без речи и вечере.{S} Него то је још најмање јада.{S} Кад се позно у ноћ врати, ис |
хе !“ насмеја се старац срдачно; „а ко то тако из тебе говори? да ли је то госпођа, или робиња |
чала вид и да би сигурније сагледала ко то долази, наднесе леву руку над очи, и гледаше, очевид |
ањ’... чекај молим те!... јест, мањ ако то не буде деспот Ђурађ Смедеревац са његова два сина, |
родичину, али не побожним целивом, како то скромни Хришћани чине, него са једном ватром, са јед |
, моја слатка и милостива госпођо, како то питате?!...{S} Та како да не верујем!{S} Та он једин |
, може да те прогута!{S} Не, не, никако то!{S} Него ето да просецамо стену, па ако је не просеч |
бледа пребледа, само љуљала то на десно то на лево, док је Ружа причала.{S} А кад ова доврши, о |
е.{S} У том послу љуљаше се то на десно то на лево и дуго не могаше да удеси струне како му уху |
љи има људи, који знају за Бога.{S} Ето то ми је доста!“</p> <p>Док он то говораше она спази да |
ту чека млади пар путника.</p> <p>„Ето то је пред нама Нађ-Бања!“ рече Маргита Рајку, показују |
ру и царици Милици много више, него што то овај господин попа воли! “</p> <p>Насмеја се гласно |
она шева и ова земља и оно небо!{S} Зар то није да се човек гласно насмеје?"</p> <p>„Није!“ реч |
раво к њему у двор! “</p> <p>У који час то Маргита рече и устаде, један крепак човек са проседо |
каше се ногама као бесомучан.{S} Али му то ништа не поможе, и само га брже изнураваше.{S} Рајко |
себи на длан и преврташе га то на једну то на другу страну.</p> <p>„Хвалимо те Боже!{S} Ово је |
ма! “ па погледаше са седла то на једну то на другу црвену чизму и намешташе их у широке бакрач |
ица од лискуна, а наш народ вели, да су то љуспе што падају од змајевских панцира, кад се змаје |
а онда одмах мирно настави: „биће да су то цеви од каквог старог водовода.{S} Него ето ћемо се |
стављам!" рече му тихо.</p> <p>— „Нису то никакви труди.{S} Право је да те послужим а и мило м |
„ова гомила кућерака трском покривених то је село; а видиш онај ред високих јабланова? е, то т |
ко тебе дворити.{S} Све што овде хтедох то је, да те склоним да те не бију ветрови.{S} Него ниј |
оме,</l> <l>Хајдмо....“</l> </quote> <p>То су биле његове последње речи.</p> <p>Стигоше мало по |
рече она својим слатким гласом.</p> <p>То није био глас него музика; музика у којој су се тужн |
, ето царству новог Ћуприлића! “</p> <p>То је онај повисок и вижљав младић, што испред самог ст |
ти онда изађи па журно за мном!“</p> <p>То рече, узе чутуру о једно раме, сиџаде пребаци преко |
м?!“ упаде му живо у рен .{S} Маргита; „то је наш маџарски јунак Хуњадија Јанош! “</p> <p>— „Ен |
“ одговори она.</p> <pb n="59" /> <p>— „То си ти!“ рече јој Рајко. „Небо тебе види, па звездом |
ће те извидати!" рече му она.</p> <p>— „То је добро.{S} Па ћемо онда заједно натраг у планине.. |
уће се у Сегедин на венчање!“</p> <p>— „То је истина! “ рече Мартин очајавајући.</p> <p>„Нема д |
а да постеља... младе невесте!“</p> <p>„То је моја постеља... слободно лези... знаш да си ми ка |
ћини, кад муња севну и гром пуче?...{S} Тобож не смеш ни да се сетиш... и ти си ми неки јунак ! |
ривеним осмехом, као оно млада мати кад тобож хоће да покара свога синчића, а у самој јој је ст |
је било одмах после Васкрса.{S} Послаше тобож некога у Цариград да донесе написмено, како сте с |
ијом кад ми дође да се заплачем.{S}" Он тобож пристаде.{S} Откова ме, пусти ме из кавеза.{S} Уз |
с неким младим и лепим везиром, да вас тобож силом одведе, а сад <pb n="193" /> сте код њега у |
реврташе их, све један по један, узе их тобож мерити на длану леве руке, звекну једним о камен |
} Хајде сад, јуначе, ја ћу с тобом и за тобом!“</p> <p>И пођоше заједно и ћуташе.</p> <p>Мало п |
еби више никад не подигнем очи, да пред тобом никад више не приклоним колено своје, и да се ник |
пет милост твоју!{S} Ево ме клечим пред тобом, ево ме дижем очи к теби; кроз сузе моје срце те |
од Расине Рајко.... дај да се Маргита с тобом овде опрости!{S} Дај да се... као брат и сестра.. |
да му помогнеш?" питаше га отац. „Бог с тобом, бабо! нисмо ли с њиме у завади због оних заватин |
е Рајко, па је погледа зачуђено; „Бог с тобом, госпођо, Јанко је наш јунак, и наши други јунаци |
е Рајко на онакво питање.</p> <p>„Бог с тобом, госпођо, шта ти зовеш школом витешта?{S} У нас и |
и од крви ни од секире! “</p> <p>„Бог с тобом, госпођо!{S} Кад смо ми секли главе нашим краљеви |
оред тебе, нити ће ми теже бити да се с тобом растајем.{S} А већ није нам друго!{S} Нека је хва |
емној дворници, снивала сам да сам се с тобом венчавала.{S} Нисам ти онда могла то да кажем.{S} |
као своју жену љуби!...{S} Шта оно би с тобом јутрос у пећини, кад муња севну и гром пуче?...{S |
Млади јуначе!{S} Спремна сам да пођем с тобом кад год ти кажеш!“</p> <p>— „Е, у добри час да бу |
вину од живота, само да тако заједном с тобом изађем пред нашега доброг оца на Вујну!“</p> <p>М |
Нека га !{S} Хајде сад, јуначе, ја ћу с тобом и за тобом!“</p> <p>И пођоше заједно и ћуташе.</p |
.</p> <p>„Еј, мој Рајко! што не остах с тобом у Шумадији!“ проговараше Маргита грцајући. „Не зн |
ече Рајко као да му објасни што му тако товаран дође.</p> <p>„ Ако ти је празна, могао си је ос |
ској господи, јер му се чинило да свега тога нигде ван Србије нема..</p> <p>Патер Хијероними не |
и Ружа наваљиваху да одустане од свега тога. „Немојте тако!“ говораше им она; „пустите ме да и |
ко лепо мислиш и желиш.{S} Али од свега тога не може бити ништа.{S} Не могу ја ни часа часити н |
грофу да из њега три пута сркне.{S} Иза тога баба баци нешто у ватру, што је пукло као гром, св |
него само сажаљења.</p> <p>„Дижи се са тога места, дете моје!“ рече јој благо.{S} И Циганчица |
м ивицом наслонило беше.{S} Него испред тога сниског зида од збијене магле светлуцаху овде онде |
аше, да је милина била видети је.{S} Од тога осмеха као од неког сунчаног зрака осветли се душа |
да врти главом као да му каже: нема од тога ништа мој брајко; мали си ти за такво јунаштво!</p |
в руком као и да покаже, како доиста од тога нема ништа. „ О, немој да ми квариш моје снове на |
онда бегај преко границе.{S} Ето је од тога доба моја робиња!“</p> <p>Овде сад беше згодна при |
тој Гори, да не такну ни једне аспре од тога блага, него да га с благословом његовим предаду, н |
љевски посланик вели: „хвала ти, али од тога сад не може ништа да буде.{S} Његов је посао да ут |
но у завичај оправите.{S} Ето, једно од тога бирајте, ако не знате нешто још боље и сигурније.{ |
SRP18920_C3.7"> <head>7</head> <p>После тога првог и бујног излива суза као да је ових у Маргит |
а зубма а не ножем!“</p> <p>— „Махни се тога!{S} Хвала Богу није нам невоље да крв проливамо.{S |
18920_C2.15"> <head>15</head> <p>У вече тога дана, и кад се већ добро смркло, велика једна гоми |
ћу ти може бити сутра и показати, и без тога меда, који ја за горске пчеле чувам, и без тих ора |
} А пустињаштво има пуно сладости и без тога млека, које ја добивам за једнога мога горског при |
но је лудо, поносно, љуто и бесно и без тога!{S} Него није она моја мајсторица.{S} Она је моја |
анаест великих златних кандила.{S} Осим тога, које са свода, које са гвоздених полуга, што су с |
д босиљка, Мартине?!" </p> <p>— „Немамо тога овде, госпођо!"</p> <p>Пошљи одмах у Сегедин нека |
ити васкрс целог српског народа.{S} Ето тога човека чекамо, на њ погледамо, њему се надамо.{S} |
на веру, да иде да откуп саставља.{S} С тога ме је стриц прозвао „Страхињом“.{S} А његова сина |
отресе тако, да му здрављу нахуди.{S} С тога сам и хтела прво да видим тебе и твога Мартина, па |
ица и је ли му све добро на двору.{S} С тога би царица, чим се смркне, заповедила да се гвозден |
ко лако завађали.{S} Веруј ми нико се с тога не би завадио мањ санџак-бег с Циганином и Циганин |
S} Као да га негде на путу или на крају тога пута чека неко неизмерно благо или нека изванредна |
у Вујан!“ рече Рајко.</p> <p>— „Од <hi>тога</hi> нема ништа!“ прихвати Маргита, ударив живо гл |
адовољна.</p> <milestone unit="*" /> <p>Тога истога дана позно у ноћ ето га Рајко пред врата од |
и добра Ружо!“</p> <p>„ Али ко сте ви у тој чудној ношњи! “ питаше старица, па се изви из Марги |
у растројено и полагано чауши с великим тојагама.{S} Тек би се од часа на час по неко од њих за |
љу Крилатицу, па старог Југ-Богдана, па толике друге наше јунаке!{S} Знаш како је?{S} Бога ми к |
Кад се Бог није хтео да окрене на моје толике молитве и кад ни један светац не хте да ми помог |
Еј, грофице од Нађ-Бање, еј госпођо од толиких баштина, еј девојко око које су се највећа госп |
87" /></p> <p>— „Како пусто?{S} Зар код толиких паса пусто?{S} Кад би и пси знали да пију, онда |
преласни и бујни јуноша, дрскост којега толико изненађује, није нама од стране Сарацена са изве |
/p> <p>„Примичу се скотови!“ рече он не толико уплашен колико љутит, и шкргутну зубма као да кр |
рече Маргита; „видећеш, мој старац мене толико воли, да ће он скелеџији скелу позлатити.{S} Па |
е једноч руком ударих!{S} А ево нећу ни толико !{S} Поздрав и поклон царевом чаушбаши, слушам г |
се ти још смрти бојала?{S} Зар је ниси толико пута преклињала да ти дође па да те избави?{S} З |
Маргита горко; „мој стари гроф, ког сам толико пута хвалила како је добар и како ме воли, хоће |
да ме позна?{S} Силађи Јаноше, зар сам толико остарела да ме не познајете?{S} Бароне Отмаре, з |
езе! “</p> <p>Сељаче није никада видело толико благо у својој руци.{S} Узе грош и узе талир па |
" /></p> <p>„Слатка госпођо, немојте се толикој тузи предавати!{S} Ево вам цвећа!“ рече нежно и |
?“ </p> <p>Рајко га гледаше пун чуда на толику ученост.{S} Размишљаше за неко време као да се г |
ад дотле није његов чисти поглед пао на толику и тако белу нежност, на тако топлу снежност и на |
p>Као да је омађијан Рајко осети жеђ за том слашћу, и као са неким пркосом самом себи рече: „ва |
и да одморим.{S} Седи ту спроћу мене на том ковчегу преко пута па ми причај што.{S} Не; чекај!{ |
а грофових са својом породицом.{S} Пред том кућом кочијаш заустави своје коње.</p> <p>Један вел |
поде лице засветлило.{S} Ништа на целом том путу није могло да загреје срца њихова у брже куцањ |
сово, напојио свога лабуда баш на истом том каменом кориту, над којим се ето мало <pb n="32" /> |
огме ће господа моја поломити мамузе по том камењу!“ рече дежмекасти патер утирући зној, и бриж |
ри-Бекир не смеде да отвори врата.{S} У том викнуше Рајка јаничари оздо од свите, те он похита |
ру, па онда узе да удешава ћемане.{S} У том послу љуљаше се то на десно то на лево и дуго не мо |
па да се мало прихватиш и одмориш, а у том ће ваља да и старац доћи по нас!“</p> <p>У зембилу |
погледима својим, у којима не бејаше у том часу гњева, него само сажаљења.</p> <p>„Дижи се са |
“</p> <p>Било је тако пуно срдачности у том поздраву, да на мах неста зебње у Рајка и у Маргите |
ослободите.{S} Мислио сам како да вам у том помогнем, распитивах пријатеље и нађох да може да б |
еше очевидно узбуђен и збуњен.</p> <p>У том се доста разговетно зачу вика једног громогласног с |
знам да л’ му смемо прићи ?! “</p> <p>У том их је и старац опазио.{S} У место да као какав полу |
имај веру у мој српски образ!“</p> <p>У том часу докотрља се с брда једна каменица и зачу се љу |
први да познаш твоју госпођу!“</p> <p>У том изашла беше на врата од оне кућице једна жена у год |
ер он даје друге пратиоце.{S} Већ смо о томе говорили и са Хасан-агом.{S} И ево ти вели мој пре |
ош од наше горе лист, а знам најбоље по томе, што је прадед или чукундед моје старе мајке, једа |
дња силенција угуши претпоследњу, кад у томе брзоруки момци напунише све пехаре редом, онда јед |
це у сами зид иза олтара.{S} У ходник у томе зиду допирала је од некуд светлост нека, много јач |
а је једина моја срећа на овоме свету у томе, што је мој гроб поред његова.{S} Сахраните ме овд |
гани почеше да удешавају жице.</p> <p>У томе Манда, која дотле узалуд гураше Сокицу да иде да о |
двадесет и четири госта.{S} Ваздух беше топал, загушљив од дима воштаних свећа, испуњен паром о |
оне <pb n="93" /> сузне очи... како је топао дах усана њених... како је пуно милине у гипкости |
лонче, у коме ће око по ноћи сребро да топе.{S} И растадоше се оба задовољна.</p> <milestone u |
да те слушам него да овај мед у устима топим! “ рече Маргита, па јој онако уморној очи затрепт |
замисли притисне један невин пољубац на топла, реци баш на слатка, уста једне поштене младе жен |
но тренуће, склопи очи, и пусти да њене топле усне нађу његове усне и по трећи пут, пољуби их ј |
оји сад не беху више мекана кадифа него топли пламенови од жарког огња у срцу, она му живо рече |
ве, у очи, у уста њена.{S} Осећаше како топли дах њен образе његове милује; виде како она, у сн |
сад са длана руке Рајкове струјаше све топлије чак до у срце његово.{S} По дужем ћутању рећи ћ |
о!“</p> <p>У ње је срце закуцало јаче и топлије; образи јој се заруменише, очи жарко засветлише |
ече Маргита поносито, па јој се очи још топлије засветлише; „у нас је цела властела једна велик |
егом.</p> <p>А кад би сунце просуло још топлији жар, те позлатило и поља и горе, и кад би сваки |
клетве, или син јединац, не би га могла топлијим сузама облити ни дубљим уздасима окадити.</p> |
а тако хладна?" шапуташе Маргита својим топлим дахом.</p> <p>— „Ваља да од ове хладне стене.{S} |
а јој пала о врат и обасула је хиљадама топлих пољубаца.</p> <p>„Е, Рајко,“ рече му ведра, „сад |
а, па га чисто покриваше кадифом својих топлих и меких погледа.{S} Он се живо а застиђен подиже |
Реља од Пазара, Милош Обилић, Милан од Топлице, Љутица Богдан и Краљевић Марко, један за други |
<p>Како јој звечаше глас слатко, пуно и топло!{S} Учини се Рајку као да са неке свете цркве заз |
ргитом и рече јој узбуђеним гласом, али топло и смерно:</p> <p>„Хвала ти госпођо!{S} Бог нека т |
та, па јој онако уморној очи затрепташе топлом ватром, а лице јој се озари новим осмехом.</p> < |
менови у образе.{S} Очи му се разгореше топлом ватром.{S} Изгледаше дивно у <pb n="66" /> оном |
оплотом напајала?...{S} Је л’, каква се топлота из њега и каква милина из те топлоте у те разли |
о себе, те све затрепти од радости и од топлоте!"</p> <p>„Јест, тако је!“ прихвати опет онај та |
ију, — црних и светлих, али без душевне топлоте, као да нису два девојачка ока, него само две ц |
се топлота из њега и каква милина из те топлоте у те разливала?!...{S} Будало једна, прави би ч |
чаробној месечини румен његова сунчевом топлотом напајала?...{S} Је л’, каква се топлота из њег |
севањем само још више изношаше на видик топлоту њеног лица.{S} Лево од старога грофа седела је |
Мерџан је донео у руку његову пријатну топлоту, коју је на грудима њеним у себе упио, и која с |
на толику и тако белу нежност, на тако топлу снежност и на тако свету дражност.{S} Застиде се |
ога сребра, па је онда спуштао као неку топлу месечину на целу дворану, те се у њој свака тварк |
сан Зулуфлија уставио је целу пратњу да топот од копита коњских не прогута ништа од оне сласти, |
ка марама.{S} Из села и у даљини чуо се топот од коња и звркат од многих кола. <pb n="212" /></ |
, али је он нестрпљиво одгурну и рече: „торњај се од мене, црна сотоно, не знам те шта мумлаш!“ |
цигла, па камен; пови се коров, пови се трава, зашушта џбун, а мој стари пријатељ, цар смуковск |
ше, као да се растапала у росу којом се трава свуда у наоколо оросила.{S} Цвет од зове замириса |
нула је.</p> <p>С ону страну ковчега на трави лежало је једно празно бело стакленце.{S} У десну |
се поред ње горе уз брдо, док се није у трави од ледине изгубила.{S} Од широких мраморних плоча |
ини обраслој сниском, густом и мирисном травом, Рајко беше простро своје мало сиџаде и развио с |
одатле, па ево да се посадимо на зелену траву под оним тамо јабланом.</p> <p>Маргита му се насм |
и секли главе вашим краљевима; али нема трага ни од крви ни од секире! “</p> <p>„Бог с тобом, г |
рлају; самсови јуре њушкајући све мојим трагом, па кад ме из далека опазише ударише <pb n="79" |
пута, него се тера преко равнице, а по трагу других кола, правцем на исток к једној умци, на в |
очи к теби; кроз сузе моје срце те моје тражи.{S} Чуј један пут у моме злосрећном животу глас м |
ћем кујем потковице и клинце, само — не тражи ништа више од мене и не ударај ме камџијом кад ми |
душа одлетела у ројеве звезда, да тамо тражи звезду Рајкову.</p> <p>Рајко се нешто мало збунио |
у остатак од градскога рова, па по њему тражила комадиће од горског кристала.</p> <p>„Умориће с |
мој; немилостивношћу својом водиш ме да тражим опет милост твоју!{S} Ево ме клечим пред тобом, |
ено тамо на трпезама.{S} Него хајдмо да тражимо излаз на божје сунце!“</p> <p>Узеше са светњака |
таквим мислима, него да пођемо одмах да тражимо излаза из овога подземнога двора.{S} Ако није д |
ланине, ето вас, а ето и ваших паса, па тражите.{S} А да знам где су и то знам, и казаћу вам: „ |
уке, веза му руке на леђа!{S} Није дуго трајало од онога тренутка кад оно Циганин приђе с усија |
тајанствену светлост.</p> <p>Није дуго трајало па Маргита устаде.{S} Приђе па пољуби икону бог |
г Циганина Бекри-Бекира робује!“</p> <p>Трајало је мало подуже док је патер превео све оно што |
„Весеље?{S} Те какво весеље!{S} Хоће да траје до зоре!{S} Просидба, веридба, свадба, женидба, у |
и твојих и њихових покојних док талира траје.{S} А?... шта велиш?!“</p> <p>— „ Ако хоће господ |
ска и највећи наши јунаци купили, да им траке на застави везује, или да им пољупцем једним на б |
о!{S} Дао си ми ватре ватром од ракије; треба да ти вратим ватру ватром од њеног чардаша!{S} Не |
олим те, има још и друга једна мука!{S} Треба, веле, да се то кује у по ноћи и кад је млад месе |
црних калуђера, е баш брате знају каква треба да је ракија!{S} Жестока!{S} Валах да <pb n="45" |
“ питаше сам себе, и онога часа нађе да треба да то што је она тако безазлено казала, исправи н |
их не прогута ништа од оне сласти, која треба да се слива само у срца људска.{S} Само је <pb n= |
ад ће ваља да већ скорим и пола ноћи па треба наш посао да гледамо!“</p> <pb n="54" /> <p>Али Ц |
а, њиме да искупиш војске колико ти год треба, те да своју земљу од Турчина ослободиш.{S} Бојим |
н га зној пробијаше кад помишљаше да је треба најмање четири, ако не и пет стопа у дужину, две |
зажмурити нећу!“</p> <p>— „Устај!{S} Не треба ми више мали, хоћу сад велики! “ дрекну Циганин п |
ођо шта одзив рене: „живога Бога!“ И не треба нам бољи одговор.{S} Не бојмо се!“</p> <p>„Учинил |
ни цар у Стамбулу ? “</p> <p>„Цару и не треба.{S} Мени треба!{S} Ваш бих ти казао и за што ми т |
аша неколико кеса сребрних грошева. „Не треба ми то !“ рекох му, „него дај ми чету акинџија, да |
1" /> женски стас?!{S} А колико ли више треба једно чисто и јако срце, да се један велики и све |
ј од њене лепоте.</p> <p>„Е, госпођо, и треба тако кад имате своју царевину и своју господу.{S} |
ој онда испричах што милостивој госпођи треба мало босиљка.{S} А баба се заплака: „ех, рече, ка |
треба!{S} Ваш бих ти казао и за што ми треба, кад бих знао да си <pb n="42" /> човек.{S} Је ли |
лу ? “</p> <p>„Цару и не треба.{S} Мени треба!{S} Ваш бих ти казао и за што ми треба, кад бих з |
умеднем да те послужим и подворим како треба док смо заједно, али се не бој да ћу се заборавит |
леда најпре је ли седло притврђено како треба, опипа сваки кајиш својом руком, а млада жена тап |
ју!“</p> <p>„Е, хвала ти синко!{S} Тако треба!“ прихвати старац разведрен. „Ево сад што ћу да т |
ви одаберете грану и наместите све што треба, ја да се мало помолим своме Богу <pb n="157" /> |
де има змајев престо.{S} Спреми све што треба и чекај нас на обали више Гроцке."</p> <pb n="222 |
ањи да останеш док се не спреми све што треба за мој план.{S} Видећеш, мој ће те старац носити |
то кажу да Цариград има!{S} Па онда баш треба из близине да видите кулу ову!“</p> <p>Испеше се |
се тихо насмехну па рече: „Кондору није требала свећа да ме позна! “</p> <p>„Јесте, ви сте и ни |
пошље један или два поуздана човека.{S} Требали су му да проведу Рајка и Маргиту кроз Венчац до |
колена, а руке од рамена до лаката.{S} Требало би времена док би га и ко други одрешио, а већ |
шта.</p> <p>Рајко јој поврати ибрик.{S} Требало је сад да пређе на ствар због које је на њу и ч |
знате нашем господину никад није много требало!{S} Ко није пијан, то је она црна змија Манда и |
оних врата. „Ко зна колико ће нам дуго требати свећа.{S} Да мало приштедимо.{S} Доста је нека |
у оне грошеве. „Носите те сребрне паре, требаће вам за ваше слепце и просјаке! а не бих вам ово |
о не могаше да удеси струне како му уху требаше.{S} Најпосле их удеси, и поче да гуди неописано |
о да милије бејаше да загледа, и ако за тренут, у лице Маргитино, него да завирује у мрачну дуб |
а!“ понављаше старац, па као да за неки тренутак <pb n="13" /> преврташе по своме сећању. „Гроф |
ла низ плећа.{S} Рајко застаде за један тренутак збуњен, како ће да је у таквом положају запоји |
даше га мирно за <pb n="56" /> неколико тренутака, па онда узе још конопаца, натопи их у води и |
ва; гледаше му право у очи, за неколико тренутака, неисказаном нежношћу, па га онда пољуби у ус |
е ни једна реч да изађе.{S} За неколико тренутака владаше мртва тишина.</p> <p>Маргита дође до |
нуо, занемео и задрхтао.{S} За неколико тренутака <pb n="88" /> није ништа ни мислио; заборавио |
те према Рајку и гледаше га за неколико тренутака.</p> <p>„Могао би бити!“ настави даље; „млађи |
ше Рајко, и онда се загледа за неколико тренутака у кадифене завесе од постеље. „Доста је што м |
p> <p>Маргити, која се била за неколико тренутака чисто скаменила, гледајући ово друштво, сад к |
p> <p>Рајко приђе и послуша за неколико тренутака.{S} Доиста се чуо неки чудан а врло тихи шум |
апуташе још некакве молитве за неколико тренутака, па се <pb n="85" /> онда диже и окренув се Р |
{S} Маргита сјахав, застаде за неколико тренутака у забуни и нерешљивости, па онда и сама приђе |
ва дивља лица погледе своје за неколико тренутака, очи јој севаше као у тигрице која се спрема |
ову пећину.</p> <p>Рајку се за неколико тренутака било смркло пред очима, као да га је неко буз |
Ружа.</p> <p>Мартин гледаше за неколико тренутака у Маргиту, па онда подиже руке у вис, склопи |
у њу гледаше.{S} Стаде тако за неколико тренутака, па већ мораде даље за својом господом.</p> < |
је одвуче к чатрљи.</p> <p>За неколико тренутака цела она свита беше занемила као да се скамен |
ом ону тикву с водом.{S} После неколико тренутака био је с водом поред ње.</p> <p>Дохвати један |
о прислони ухо к стени и после неколико тренутака рече: „.јест, гребу ову стену и лају помамно. |
ргити на старца.{S} Него после неколико тренутака, и више да би Маргиту ослободио, рече јој: „а |
оје руке на рамена, загледа се неколико тренутака својим крупним очима у његове очи, и онда доч |
p> <p>Свираше тако Циганин још неколико тренутака, па се онда устави да рекне:</p> <p>„Што је п |
на леђа!{S} Није дуго трајало од онога тренутка кад оно Циганин приђе с усијаним кљештима да к |
двуче старца и кћер, и кроз два или три тренутка не остаде у дворници нико други осим Рајка, Ма |
ни свом душманину да прође кроз онакве тренутке, кроз какве сам у оном часу ја душом својом пр |
и да умирем благосиљајући га за срећне тренутке, које код њега проведосмо.{S} Јест, кад кроз с |
шно!“ <pb n="137" /></p> <p>Али у самом тренутку у коме се својим уснама хтеде дотаћи њезиних, |
цу стегне.</p> <pb n="55" /> <p>У истом тренутку Рајко једним скоком долети те стаде између роб |
</p> <p>Рајко трже пиштољ.{S} Али већ у тренутку, у коме га запе, виде да је грехота убијати пи |
бди.{S} Него га Маргита брзо изведе из тренутне забуне, показав руком танке млазове беле светл |
пламтели образ уз образ његов, за једно тренуће, склопи очи, и пусти да њене топле усне нађу ње |
ив!“ па се сељак гласно насмеје и испод трепавица погледаше поносито у своје дугачке и танко ус |
то као да су од црне кадифе, и оне дуге трепавице и оне дуге и право повучене обрве, и оно снис |
тек сад први пут виде како су јој дуге трепавице и како су јој обрве право повучене, и како је |
атног пехара.{S} Мало час па она подиже трепавице те уморно и жалостиво погледа у Рајка.</p> <p |
, Маргита поче полагано да склапа своје трепавице, и таман „ударише бубњи и свирале, — чауш вик |
уморна сенка, која је на твоје успаване трепавице пала од оног драгог камења и бисера, што га е |
е лепша!{S} Чини ми се занесоше ме њене трепавице.{S} Она трепне а ја клецнем; она на лево пође |
њима полагано и нежно превлачаше чело и трепавице.</p> <p>„О Мартине, зар нема нико у селу ко ј |
м и благим погледима.{S} Па онда склопи трепавице и држаше их склопљене и једва дисаше.{S} Као |
{S} Дрхтала је од милине.{S} Кад отвори трепавице, очи јој беху пуне суза.</p> <p>„Ех!“ рече са |
пастир јагње понео.{S} Она само отвори трепавице па га уморним, и како се Рајку чињаше самртни |
дете, само се осмејкује, па тек спусти трепавице, па подигне очи, па се опет плашљиво осмехне. |
е један пут те други пут, а ја гледам у трепавице младине; она их подиже и погледа невесело и б |
ој су се тужни звек од зебње, и радосни трепер од жудње, и шумна зрачност од надежде, и сребрн |
скиде шубару; гологлав, сав уздрхтан од трепета, као да је пред страшном једном светињом, пригн |
е небо?“ питаше је Рајко неким радосним трепетом и шапутом.</p> <p>„Видех је!“ одговори она.</p |
и се занесоше ме њене трепавице.{S} Она трепне а ја клецнем; она на лево пође, на лево се окрен |
анинама.{S} Неколике јако светле звезде трептаху над мрачном масом, која подупираше јужни крај |
} Загледа се најпре у Рајково лице и не трепташе док он описиваше троглавог Арапина.</p> <quote |
клизнем, јер из њених очију, рекао бих, трепти и светлост и светиња од које нечастиви бега.{S} |
из Раванице видео како као нека звезда трепти над његовим двором у Крушевцу, па би рекао: „хва |
у један панцир од драгог камења.{S} Сва трептим од светлости и блистам се од радости и тако сту |
и болан..." па поче да запиње језиком и трепће очима; „а знаш ти болан.... да је мени Халил-бег |
ун гњева крхаше грозну једну теретемку, тресну једном ногом о под, те му мамуза зазвркта, трже |
p>„Хоћеш или нећеш?! “ цикну он опет па тресну ногом о земљу.</p> <p>Она ни речи не проговори н |
о сто, као да су се помамили.{S} Отмар тресну своју столицу на под и изађе из дворане, кршећи |
овек, брани своју невесту!"</p> <p>Гроф тресну своју наслоњачу о под, па је превали, и онда — у |
>А из друге мавен пламен лиже </l> <l>А трећа му проговара глава.</l> <l>Њега царе на граници х |
е на друга гвоздена врата, па онда и на трећа.{S} Ина њих улажаше Рајко да у просторијама, које |
царичине, краљевске и деспотске.{S} Она трећа трпеза у прочељу беше од углађенога зеленог камен |
врата приклопише.</p> <p>— „Срећа те та трећа полуга држи!{S} Тешко би нама било да си и њу одв |
, а на њима мртвачке ковчеге.{S} Кад из треће просторије изађе Маргита му рече: „чини ми се да |
е по <pb n="150" /> које зрно од стене; трећега дана уставила би се на четвртом или петом ударц |
а оружница онога града била!“</p> <p>На трећем ступњу, а дуж целог круга, — остављајући слобода |
, нечастиви три пута искушавао, како је трећи пут истина поклизнуо, али пао није, јер га је Душ |
и у једну од ових одаја, ја да обијем и трећи катанац, да пустим змијурину да полагано провуче |
арица не изађе.{S} Звизну и други пут и трећи пут. „Шта је сад наопако?!“ мишљаше <pb n="58" /> |
таше.{S} Кад Рајко узе намештати и онај трећи на доњој полузи да му буде на бољој згоди за удар |
је тамо!{S} Пре него што одбијеш и тај трећи катанац, одви мало врхом од копља ова врата, да в |
а њене топле усне нађу његове усне и по трећи пут, пољуби их једним дугим, дугим пољупцем, као |
ојих година!{S} Нисам слушао да се и по трећи пут оженио !{S} Ово мора да је нека пометња!</p> |
а земље.</p> <p>Пети дан, који беше већ трећи како ништа окусили нису, беше склопила руке на ра |
ype="group" xml:id="SRP18920_P3"> <head>ТРЕЋИ ДЕО</head> <head>У МАЏАРСКОЈ</head> <pb n="179" / |
е смештена копља, у другима мачеви, а у трећима буздовани.</p> <p>„А, сад се тек разабирам!“ ре |
ово?“ запита Маргита, пружив руку према трећој прилици.</p> <p>Један висок леп старац, са широк |
И онда приђе полагано бурету једном на трећој степеници, отвори заклопче, диже аспре и пусти и |
нешто много лепше!“ и онда га повуче к трећој прилици на мраморној коцки, лево од оне велике у |
а.{S} Лево од старога грофа седела је у трећој наслоњачи жена већ у годинама, црне масти, одсуд |
} Беше крочила у десно, те стојаше пред трећом једном сликом, која беше намештена лево од оне в |
а ни после кад Марко осече и другу па и трећу главу Арапову, онда већ Рајку поста јасно да она |
ор, она матора; а он уз то још и пијан, трештен пијан.{S} Хајде почесмо.{S} Накриви капу старац |
... ја онда опет једне ноћи кад он беше трештен пијан, покушам поново срећу да бегам.{S} Ишла с |
грофице, не ни пошто!{S} Они су сад сви трештени пијани.{S} Пијан је чак и патер Амброзијус, а |
ном ногом о под, те му мамуза зазвркта, трже онај шпански штилет, па га сјури Рајку под ребра. |
ца.{S} Он се препаде од самога себе.{S} Трже десну руку своју из деснице Маргитине, скиде њену |
име не палацну у образ !“ рече Рајко па трже копље те се врата приклопише.</p> <p>— „Срећа те т |
p>„Ех!“ рече са дубоким уздахом, кад се трже из заноса, „ово се Маргита с Рајком опростила!.. < |
у му: „Душан те гледа!"</p> <p>Рајко се трже и не дотакнув се оне сласти, исправи се, покри лиц |
под ребра. <pb n="209" /></p> <p>Рајко трже пиштољ.{S} Али већ у тренутку, у коме га запе, вид |
<p>„Какве су оно оловне цеви што на два три места стрче кроз зидине и из рушевина?“ питаше она |
е се са камена на коме сеђаше, пође два три корака низ косу, устави се и опет ослушкиваше.{S} П |
их нађе зачепљена изнутра.{S} Удари два три пута песницом у њих.</p> <p>„Шта је бре?!“ дрекну и |
ан воловски рог и даде грофу да из њега три пута сркне.{S} Иза тога баба баци нешто у ватру, шт |
завичајем и за слободом својом.{S} Вала три пута си ми света!{S} Не бој се, госпођо; не сумњај |
е гвоздене полуге, прилично зарђале, са три велика катанца.{S} Рајко удараше копљем неколико пу |
и Турци видели змаја, <pb n="158" /> са три круне и са три главе и са пуно три пара крила; како |
змаја, <pb n="158" /> са три круне и са три главе и са пуно три пара крила; како су поломили ја |
га заклања она шумица, која је двор са три стране обгрлила.{S} Видећеш у њој пуно лепог дрвећа |
лија завршио би цео узбудљиви призор са три речи: „Јес, валах, бињеџија! “</p> <p>Тако је било |
оста једна кола, у која беху запрегнута три обична сељачка коња.{S} Са кола скочи доле Рајко, д |
вораше му нешто маџарски и заврши рекав три пут српски: „напред! напред! напред!“</p> <p>„Пресв |
но нешто ораха и неколико јабука.{S} Од три ораха, које би узео из зембила, Рајко би један и по |
амо драго камење, што се згрнуло на ове три трпезе, могло би да осветли дворану око себе.</p> < |
бе.</p> <p>С једне и с друге стране ове три трпезе поређано је било по шест престола од сребра. |
у онде; виде и с једне и с друге стране три реда камених широких полица на стубовима од камена, |
ном гајтану бејаше о врату; преврети се три пута, пољуби је и онда је десном руком притисну на |
цветове и гране.</p> <p>Од прилике дуж три четвртине круга, а прислоњени уз сами онај четврти |
Рајко.</p> <p>Накашља се старац и два и три пута.{S} Поћута мало, и опет се накашља и онда рече |
погаче, једну или две прегршти ораха и три четири јабуке.{S} Прихватише се својски и не мислећ |
о реду како га је, како рече, нечастиви три пута искушавао, како је трећи пут истина поклизнуо, |
да одвуче старца и кћер, и кроз два или три тренутка не остаде у дворници нико други осим Рајка |
господина!“ Ето тако вам је!{S} Од ово три дана весеље је, а сутра ће зором у Сегедин да се та |
> са три круне и са три главе и са пуно три пара крила; како су поломили јатагане борећи се с њ |
од дворане.{S} Пут тај није био ни пуно три стопе широк.</p> <p>Насмеја се Рајко на онакво пита |
</p> <pb n="144" /> <p>„Ако си човек по три пута те заклињем Богом и светим Јованом, казуј нам |
ет руку твоју!“</p> <p>Рајко се у мраку три пута беше прекрстио, и одмах дође к себи.{S} Сад га |
ним.{S} Пих, скоте један! “ и пљунух му три пута у лице!{S} Нека га !{S} Хајде сад, јуначе, ја |
у.</p> <p>По средини дворане стајале су три високе и широке трпезе.{S} Она у средини била је ск |
и не знајући и не осећајући, чинили су три струне, којима је ово дивно летње вече на вису косм |
ла те затвараху ходник.{S} На њима беху три тешке гвоздене полуге, прилично зарђале, са три вел |
за потковице.{S} Највише да му је било тридесет година.{S} Мало подаље од њега седела је на зе |
Циганин задовољно, па онда усред таквог триумфа осети да му је грло суво, те дохвати чутуру и о |
епенице опет предомисли, те се у бесном трку врати к Маргити.{S} Ова га обема рунама дохвати за |
по могла да види.</p> <p>Маргита узе да трља очи, па онда погледа у немом чуду у Рајка.{S} Рајк |
памет преврнула није.</p> <p>Рајко сад трљаше очи, уштину се у мишицу једну, па другу, скиде ш |
турској и арапској,</l> <l>Вазда сједи троглав Арапине,</l> <l>Једном главом вихар ветар диже, |
ово лице и не трепташе док он описиваше троглавог Арапина.</p> <quote> <l>„На граници турској и |
p>Тежак им беше растанак.{S} Баш се све троје заплакаше. <pb n="166" /></p> <p>„У теби нађох пр |
е ли живи.{S} И хвала Богу, ето смо сви троје као из гроба у живот васкрсли!“</p> <p>„Али ако с |
е, а чистота осећања до витештва, — ово троје, и не знајући и не осећајући, чинили су три струн |
о, умр’о бих не видев тако чудо, све то троје заједно, па још све то троје под рувом јаничарски |
до, све то троје заједно, па још све то троје под рувом јаничарским!“</p> <p>Па онда је посади |
ко скиде своје гуњче, сави га у двоје у троје и положи га на оловни ковчег до саме горње ивице. |
чаша и судова на столу.</p> <p>Кад њих троје дођоше већ до самих двокрилних врата, Мартин их р |
журити да предам госпођу њеном мужу, и тројином хитати да се теби вратим.{S} А вала баш сад и |
узеше гласно усклицавати, а двојица или тројица скидоше калпаке, махаше њима <pb n="10" /> у ви |
зуј нам се!{S} Ако си авет, у име свете Тројице и силом часнога прста, на Коме је Христос распе |
та.</p> <p>Рајко извади из недара једну троуглу кожну амајлицу, која му о црном свиленом гајтан |
МИЈАТОВИЋ</p> <gap unit="graphic" /> <p>ТРОШКОМ</p> <p>КОЛАРЧЕВЕ ЗАДУЖБИНЕ</p> <gap unit="graph |
у златном покову еванђеља, прекрсти се трп пута побожно и шапатом рече: „о часни крсте и свето |
драго камење окованих.{S} Она мало нижа трпеза у зачељу била је од углачаног плавог камена, са |
не, краљевске и деспотске.{S} Она трећа трпеза у прочељу беше од углађенога зеленог камена мала |
гог камења и бисера, што га ено тамо на трпезама.{S} Него хајдмо да тражимо излаз на божје сунц |
дворане стајале су три високе и широке трпезе.{S} Она у средини била је скоро за читаву стопу |
, и управо на средини између њега и оне трпезе са царском круном, стојао је један златан стуб, |
драго камење, што се згрнуло на ове три трпезе, могло би да осветли дворану око себе.</p> <p>С |
/p> <p>С једне и с друге стране ове три трпезе поређано је било по шест престола од сребра.{S} |
иже на ноге, скиде капу, погледа к оној трпези на којој светлуцаху у драгом камењу крстови и у |
ead> <p>Мало после да се вратише к оној трпези од зеленог камена, што беше претрпана пехарима, |
казујући му руком; „ова гомила кућерака трском покривених то је село; а видиш онај ред високих |
а види очи њене.</p> <p>„Срећа те нисам труд!“ рече она са тихим осмехом; „запалио би ме те бих |
ела!“</p> <p>— „Збиља, да запалим парче труда!{S} Биће боље!“ прихвати он; и запали повелико па |
!“ прихвати он; и запали повелико парче труда и махаше њиме десно и лево и пођоше напред корак |
је јадни мој витеже!...{S} На какве те труде стављам!" рече му тихо.</p> <p>— „Нису то никакви |
рече му тихо.</p> <p>— „Нису то никакви труди.{S} Право је да те послужим а и мило ми је.{S} Ка |
{S} Рајко рече Маргити, да са запаљеним трудом остане ту где је, а он сам уђе унутра.{S} Кресну |
аше он сам у себи; „некада су место ове труле дрвене цеви, цеви од сребра бистру воду из мрамор |
пламен у образе. „Да ли је волим ма за трунку?“ питаше сам себе, и онога часа нађе да треба да |
од змијских врата. „Ако ме волиш ма за трунку, онда хајдмо даље од те змијурине!“ </p> <p>„Ако |
змијурине!“ </p> <p>„Ако ме волиш ма за трунку, “ — те речи падоше на срце Рајку као зрна из пу |
росто!{S} Него опет, послаћу момке нека трче од куће до <pb n="214" /> куће, нек разбуде ко год |
их стигнеш, али можеш бар из далека да трчиш за њима!"</p> <p>Маргита се подиже мало, наслони |
хаше поносито свога коња од мегдана.{S} Ту се просто стропошта на под; мало не заплака од бруке |
тупам пред олтар једне велике цркве.{S} Ту пред олтаром погледам ко ми је младожења, кад оно ни |
други просто засути драгим камењем.{S} Ту беху још и неколике мање круне и дијадеме, по свој п |
родица држаше малог Исуса у наручју.{S} Ту се она спусти на колена, а душа јој се вину к девојц |
ље, па их заустави на подножју умке, да ту чека млади пар путника.</p> <p>„Ето то је пред нама |
аушбаше Хасан-аге Зулуфлије вели ти: да ту јадну жену не такнеш ни малим прстом, јер ћеш закука |
под под ноге Душанова коња и намисли да ту будан ноћ проведе. </p> <pb n="138" /> </div> <div t |
митру са њега на престо до њега, и онда ту клону, као да је неко ножем у срце ударио, и једва п |
ушевне муке.{S} Видех, бадава све, нема ту помоћи ни ослобођења.{S} Рекох Бекри-Бекиру: „ево да |
оју десну руку на лево раме Рајково, па ту наслони своју главу. „Пусти ме,“ рече му шапутом; „д |
S} Па онда, слатка моја госпођо, помеша ту воду с некаквим вином, напуни један воловски рог и д |
ину к девојци, мајци божјој.{S} Дуго је ту клечала са склопљеним рукама.{S} Потекоше јој сузе н |
знађаше да није са десна рамена, јер је ту лежала њена рука, на коју она баш мало час наслони л |
Маргити, да са запаљеним трудом остане ту где је, а он сам уђе унутра.{S} Кресну овде, кресну |
лећа живој хоће да откида! “ Маргита се ту устави па се сва стресаше као да је грозничава језа |
— скочих у Мораву! "</p> <p>Маргита се ту устави.{S} Ћуташе и гледаше озбиљно и невесело преда |
оставише и коње и конопце.{S} Ето биће ту негде и твоја ластавица!{S} А кад ја остах сам, ја с |
а, да се у њ није дало гледати.{S} Беше ту још поређан велики број мањих и већих златних крстов |
то га гроф имађаше у Сибињској.{S} Беше ту пуно слугу, који насипаху празне боце и кондире вино |
ћи поред западне зидине од града.{S} Уз ту зидину, која се прилично одржала, прислоњена је била |
но.{S} Благо жени која ће то витештво и ту слободу чистом љубављу за себе да веже!{S} Ах, што н |
ам, хоћу само кости да одморим.{S} Седи ту спроћу мене на том ковчегу преко пута па ми причај ш |
> <p>„Ето ти под главу да имаш.{S} Лези ту па се одмори и испавај док нам старац не дође.{S} А |
нце.{S} Мора бити да су од вајкада били ту намештени па зарђали, јер се прва два брзо распршташ |
!“ говораше им она; „пустите ме да имам ту једну утеху, да сам испунила последњу жељу Рајкову!" |
спаси га, подигни га !{S} Учини ми само ту <hi>једну једину</hi> милост, па да те благосиљам за |
ловне што воде ваздух доле, па да видиш ту белаја!{S} Греби, па копај, па скичи, поплаших се, Б |
зиш и шта говориш и како радиш!“</p> <p>Ту се Рајко мало устави; поћута, али му око усана обигр |
есму јуначку.{S} Ваљало нам је добро да тувимо што пева, јер би нас после питао шта је радио и |
е одвугнуше.{S} Млади гуслар виде каква туга мори срце у његовог старог бабе, и узе да га храбр |
осећање достојанства и неизмерна једна туга и опет жива чежња да чује баш све што гуслар има д |
гледаше само шта ради и све јој се већа туга и хладнија зебња на срце наваљиваше. „Гледаш ме шт |
осетих.{S} Не знам ни да л’ је то управ туга, или нека жудња и чежња.{S} Гледам тебе, а мисли м |
сом.{S} Био је блед; у очима му збиља и туга уједно; обрве саставио, чело наоблачио.{S} Дохвати |
очи, погледима у којима милина, чежња и туга усисаваху у себе погледе његове, и онда полагано н |
„Ко зна,“ рече, „можда је мој старац од туге за мном и умр’о?!{S} Волео ме је !“ <pb n="186" /> |
ени је овде дошло да се од неке нејасне туге заплачем!{S} О, Рајко, та ваља да није што ћеш се |
м дахом, баш као да је хтео да се њеном тугом угуши, или као да се заветовао да умре певајући.{ |
а растопила ми је срце у чудновату неку тугу, какву никада до сада у животу не осетих.{S} Не зн |
а бокора !“ упитах је. „Синко, ја перем туђе кошуље, па се хлебом храним, али то своје цвеће ни |
ду и нежну матер отргао, а мене хладној туђинској нези предао.{S} Ранио си ме другом стрелом, к |
подствен овај старац, како је озбиљан и тужан!{S} Како се невесео загледао у младог гуслара!{S} |
ући без суза.{S} Седе поред њега, па се тужна загледа у његово бледо лице и склопљене очи.{S} У |
оне далеке ватре и пусти се у слатке и тужне и опет слатке мисли. </p> </div> <pb n="177" /> < |
глас него музика; музика у којој су се тужни звек од зебње, и радосни трепер од жудње, и шумна |
дна несрећна жена!“ настави Маргита све тужнија. „Не марим што ћу да се жива у гроб закопам, ал |
одмара.{S} Одмарајући се ношаше се све тужнијим и тужнијим мислима.</p> <p>„Што ћу ето да умре |
Одмарајући се ношаше се све тужнијим и тужнијим мислима.</p> <p>„Што ћу ето да умрем лаганом с |
з њена срца, они јој потамнеше, па рече тужно: „узалуд је што бих хтела!{S} Еј, мој јуначе, од |
а из оног ћеманета, које мало час онако тужно плакаше, сад све саме варнице прште.{S} Погледа к |
, озбиљно, свечано, готово и нешто мало тужно.{S} Гледаше у Рајка неким замишљеним и благим пог |
љ за свој кожни пас.</p> <p>— „Еј, мени тужној ! “ врисну Маргита, па се пљесну рукама, а срце |
рдо, у једном ниском лугу славуј певаше тужну и слатку неку песму, и не прекидаше је ни једним |
<p>„Слатка госпођо, немојте се толикој тузи предавати!{S} Ево вам цвећа!“ рече нежно и жалости |
ну у дружину Сибињанин Јанка!{S} Веруј, тукао се и он за вас као и многи други наш јунак, и пра |
.{S} Биће да су се у старо доба и овуда тукли.{S} Него ходи да се испнемо на тај змајевски прес |
у од змајевских панцира, кад се змајеви туку.{S} Биће да су се у старо доба и овуда тукли.{S} Н |
ренух се и имадох шта да видим!{S} Чета Турака на коњма и читава руља самсова испред њих јуре п |
арева у Крушевцу једна шарена гомила од Турака и ђаура.</p> <p>Крепак један и повисок старац, — |
рштене душе не продају, а слушао сам од Турака да се у Стамбулу најлепша Ђурђијанка робињица мо |
и. „Старац ће доћи по нас кад се отресе Турака.{S} А можда се боји да га иза каквог грма или џб |
Турци са самсовима, или бар самсови без Турака, стигли овамо.{S} Ако нам свети отац <pb n="84" |
лавеж, који се помеша с оним халакањем Турака, да ме језа подухвати и сва се стресох!{S} Шта ћ |
цикну:</p> <p>„Ах, авај мени!...{S} Ево Турака!...{S} Ево самсова! “ <pb n="82" /></p> </div> < |
русом.</p> <p>С њима је ишло и неколико Турака у дугачким зеленим кафтанима и са стамболијским |
шта нам ниси причала о твоме робовању у Турака!{S} Дед’ нам причај што!“ „0, грозим се и да пог |
ли; засукали рукаве до рамена, завалили турбане и сарколе, витлају дугачким татарским камџијама |
им зеленим кафтанима и са стамболијским турбанима, а иза њих једно десетак јаничара са сукненим |
две, а наш ће краљ опет да завојшти на Турке.{S} А дотле би ти могао лепо код нас да останеш и |
"88" /> није ништа ни мислио; заборавио Турке и самсове; заборавио и живот и смрт.{S} Знао је с |
„сваки по реду !...{S} Рекох ево ње.{S} Туркиња, Чивутка, Рацкиња, ко ће је знати!{S} Видим има |
ђима на плетер од чатрље, млада једна — Туркиња.</p> <p>Била се задубла у неке дубоке мисли.{S} |
ко страсно.{S} Не беше то ни Циганка ни Туркиња, и ако је пред Циганиновом чатрљом седела, и по |
маџарске!.... госпођа!.... робиња!.... турска робиња!.... да сам јуче умр’о, умр’о бих не виде |
!“ питаше Рајко.</p> <p>„Вера!{S} Тврда турска вера!“ одговори Циганин.</p> <p>„Ево да ти кажем |
де биле уз зид прикуцане многе заставе, турске, бугарске, маџарске и млетачке.</p> <p>Са онога |
иди преким путем у Београд и извади од турске власти допуст, да мирно сахранимо Рајка на Косма |
Кемењија, погинуо на Косову, бранећи од турске сабље главу Јанкову!“</p> <p>— „Ако ти је неко о |
сани ибрик.{S} На голим ногама имала је турске папуче од жутог сахтијана, извијене у вршак који |
аклањале за издајнички облачак од танке турске ћерћелије.{S} Носила је широке жуте шалваре од н |
намести.</p> <p>»Да ми нису ове широке турске чизме,“ извињаваше се млада Маџарица Рајку, „вид |
цо, приступите слободно.{S} Ако бисте и турске вере били приступите.{S} Уморни путник, ма које |
на час по неко од њих залетео на гомилу турске момчадије и дечурлије, кад би ова гласно повикал |
аше Рајко срдито. <pb n="14" /></p> <p>„Турске ми вере, само је једноч руком ударих!{S} А ево н |
ајко, па се онда окрете и рече нешто на турски Хасан-аги Зулуфлији, и пође напред.{S} Хасан-ага |
часа у гору и склоните се мало.{S} Кад турски самсови дојуре у пећину, наћи ће Маргиту с ножем |
да га иза каквог грма или џбуна шпијуни турски не вребају.{S} Било је пред подне кад нас овде з |
е пред Циганиновом чатрљом седела, и по турски у жутим шалварама и црвеном јелеку одевена била. |
с варницама у очима.{S} Гњевно викну по турски: „овамо, кучко, или ћу ти сад главу размрскати!{ |
-хисарли, један од најбогатијих спахија турских, своме старом пријатељу Хасан-аги дао свога мла |
журила да заклони велику једну тајну од турских погледа.{S} И ништа се више не зачу.</p> <p>Мар |
а јој онда додаде пар црвених а широких турских чизама да их навуче.{S} Она му се сад у свему п |
руди беху покидана, и сам јелек и танко турско ткиво испод њега са грла и нешто мало са средине |
вић Стеван, изгубив очњи вид од беснила турског, постао духом видовит, чим би гусле у руке дохв |
мога мужа није убио човека, који ме је турског ропства ослободио и часно и поштено и пуно вите |
ије!" рече Маргита мирно. „Избављена из турског ропства, витештвом овога младога Србина кога ов |
игао да ослободи род ришћански од јарма турскога!“</p> <p>У радосној раздраганости патер Хијеро |
госпођа из земље маџарске, која бега из турскога ропства, <pb n="71" /> да се спасе ако буде во |
вог Арапина.</p> <quote> <l>„На граници турској и арапској,</l> <l>Вазда сједи троглав Арапине, |
око поклони пред Маргитом, која у њеном турском руву ступи мирно а поносито у дворану праћена Р |
о вита и утегнута, онако као заливена у турском седлу, како, подигнув једну руку у висину, погн |
аља да гледамо шта ћемо. <pb n="139" /> Турци су нашега старца или убили или у Крушевац одвукли |
>„Рајко, брзо хватај твоје оружје да га Турци овде не нађу.{S} Тако...{S} На, хватај и овај зем |
цар смуковски, право к мени.{S} Кад га Турци и моји сељаци угледаше, а они куд који, бегај и н |
Седи тамо у дно пећине, па кад видиш да Турци преко мене мртва к теби скачу, ради како ти Бог к |
ћи ће Маргиту с ножем у срду !{S} А кад Турци виде да је са мном свршено, неће марити да вама з |
у.{S} Другог једног дана утекох, али ме Турци ухватише још у самом Крушевцу и доведоше њему нат |
а ми ће раскопати сву урвину!{S} А мене Турци стегоше; витлају голе јатагане око моје главе; „к |
Јаох, браћо, изгибосмо!{S}" Поломише се Турци низ планину, побацаше и пушке и јатагане, оставиш |
а у живот васкрсли!“</p> <p>„Али ако се Турци врате, па још са самсовима?!“ прихвати Маргита ти |
„Змај, крилати змај, цар змајски, беште Турци да вас пламен његов не дохвати!{S} Јаох, браћо, и |
сељаци помолише опет сребрне грошеве и Турци присташе.{S} Ја се спустих на колена, помолих се |
ја нашао и довео ластавицу, дотле би и Турци са самсовима, или бар самсови без Турака, стигли |
Крушевац да ври, како су санџак-бегови Турци видели змаја, <pb n="158" /> са три круне и са тр |
ој срећи и великој сјајности; да управо Турци и нису вас заробили, него сте се ви договорили с |
стари наш господар прве године, кад вас Турци одведоше, није знао шта ће од жалости за вама.{S} |
бих видео, био би леш његов!{S} Њега су Турци насигурно убили!{S} Не може бити друкчије!“</p> < |
} Тада прва мисао Рајкова беше: "ако су Турци убили старца, па нема ко да отвори ову гробницу, |
а ме усијаним клештима наморава да пред Турцима играм.... ех, не могу вам од зазора ни казати к |
а сакрије, онда ваља мрети, — јер ја се Турцима жива не предајем! “ рече Маргита.{S} Усправила |
_C1.7"> <head>7</head> <p>„Одох право к Турцима!“ причаше Циганин даље. „Изађох пред пашу, пови |
у од Богдања!{S} Није друго иду с неким Турцима!{S} А ето сад опет ударише пси у лавеж!{S} Децо |
они да се због тебе не заметне кавга с Турцима, па одоше својим послом!{S} А ја рекох да оглед |
е на ластавицу и доведоше амо.{S} Рекох Турцима: „док ви одаберете грану и наместите све што тр |
И његова највећа мука, коју мучи, није Турчин, него неслога српска и немаштина новца и оружја, |
ило да га гледа.{S} Па би се онда стари Турчин својим мирним и озбиљним лицем окренуо маџарској |
одио из тамнице свога сужња, заробљеног Турчина, како га је хранио белим хлебом и појио црвеник |
лико ти год треба, те да своју земљу од Турчина ослободиш.{S} Бојим се неће ме старац пустити, |
кад год видео лепшу жену у Србина или у Турчина ?{S} Како се гипкост њена уз тебе у оном мрачно |
ед Шумадије, само не знамо <hi>кад</hi> ће.{S} Нека би ти, синко, Бог дао да га ти дочекаш, па |
једну стопу у висину просећи!{S} Да л’ ће моћи и доживети да је виде просечену ?!</p> <p>Оно м |
идећеш, мој старац мене толико воли, да ће он скелеџији скелу позлатити.{S} Па већ видећеш и са |
ме збиља жалост осваја кад помислим, да ће кроз који дан доћи и дан, у који ми се од тебе раста |
умрети после овога што од тебе чух, да ће доћи онај који ће земљу да ослободи!“</p> <p>Старац |
ије, док се Рајко не узе да побојава да ће се они млађи људи још и покрвити.{S} Али их старац у |
поганих Сарацена избавио !{S} А ваља да ће дати да се сад и ова гадна комедија овде на добро св |
е једну малу ватру.{S} Рајко мишљаше да ће је бити какви козари наложили били.{S} Али кад јој п |
ободу своје земље вратила.{S} Мислим да ће ти се и „госпођа грофица“, у оном двору тамо, умети |
кетаху и зврктаху свима лотрама, као да ће сваког часа да се разглаве у све саставке своје.{S} |
} Сила Бога не моли.{S} Нисам мислио да ће тако да се сврши!“ говораше сам у себи.</p> <p>Отиде |
е надамо.{S} Знамо да ће доћи, знамо да ће изићи некуд исред Шумадије, само не знамо <hi>кад</h |
погледамо, њему се надамо.{S} Знамо да ће доћи, знамо да ће изићи некуд исред Шумадије, само н |
и усрећиш свој народ.{S} И онда... онда ће доћи и дан у који ће се наћи жена, вредна да ти и по |
аше чело, очи и образе Рајкове, па онда ће шапатом да запита:</p> <p>"Ружо, верујеш ли ти у Бог |
кад им преведе Рајкове речи.{S} Па онда ће патер прихватити: „хајде, хајде! свршуј само ако има |
талира.{S} Најми у Сегедину лађу, која ће Тисом па Дунавом да носи мене и ковчег Рајков у Срби |
ојком, истина од простог рода, али која ће му родити два сина, који ће његово име са славом по |
да ти је и слободно.{S} Благо жени која ће то витештво и ту слободу чистом љубављу за себе да в |
ебе, Рајко !{S} Сад ће стићи лекари, па ће те извидати!" рече му она.</p> <p>— „То је добро.{S} |
пођо!{S} Приберите се; Бог је добар, па ће вам помоћи да учините крај свему овом покору!“ говор |
p> <p>— „Немој тако!{S} Бог је добар па ће нам помоћи!" рече Рајко сад већ с великим поуздањем. |
!{S} Од ово три дана весеље је, а сутра ће зором у Сегедин да се тамо венчају.{S} О, слатка мој |
па нема ко да отвори ову гробницу, шта ће да буде од ове јадне жене поред нене?!“ Сав се стрес |
смејао бих се, али ми не даде зебња шта ће од вас двоје на крај краја бити.{S} Да вам дуго не д |
ецо, овамо те!{S} Овамо !...{S} Али шта ће ми они?!...{S} Јест’, слатка, мила и добра моја госп |
дне поштене младе жене, па ћеш чути шта ће ти казати!“</p> <p>Рајку закуца срце бурније.{S} Као |
даш?!“ понови Рајко као у недоумици шта ће то да значи.</p> <p>— „Ех, па не знаш, ја како!“ реч |
а настави: „е, баш ме копка да знам шта ће овај растов пањ овде?!“</p> <p>— „Махни се пања него |
вратима од наше куће, па ослушкујем шта ће бити у великој дворници.{S} Тек пуче пушка, а господ |
еј, мој витеже Рајко, сад тек видим шта ће од тебе да буде!</p> <pb n="107" /> <p>Само нека нас |
, кад вас Турци одведоше, није знао шта ће од жалости за вама.{S} Слао је људе у Цариград, потр |
о зна? можда је Голубан онога јутра кад ће поћи на Косово, напојио свога лабуда баш на истом то |
{S} Тек опет ослушкиваше да ли ће и кад ће онај жубор престати.</p> <p>Па дође нас кад престаде |
Да чекате док се истрезне!“</p> <p>„Кад ће то бити?!{S} Они могу да остану да пију до зоре, а з |
„Ево Маргите поред тебе, Рајко !{S} Сад ће стићи лекари, па ће те извидати!" рече му она.</p> < |
/p> <p>— „Неће, дете моје, неће!{S} Сад ће Крушевац да ври, како су санџак-бегови Турци видели |
м те остави се таквог разговора.{S} Сад ће ваља да већ скорим и пола ноћи па треба наш посао да |
Нека се бар испава.{S} Ко зна на какве ће се нове јаде и невоље разбудити!“ говораше сам у себ |
можеш храбра да будеш!{S} Даће Бог, све ће добро бити!“ рече Рајко храбрећи је.{S} Али му и сам |
Долази од те стране испред нас.{S} Овде ће бити негде нека светиња!"</p> <p>Пођоше још неколико |
рече им; „ја сам већ ударио белеге које ће сељаци оздо из села видети и разумети.{S} Кроз сат и |
то поноса. <pb n="7" /></p> <p>— „Богме ће господа моја поломити мамузе по том камењу!“ рече де |
зајми од једног кујунџије лонче, у коме ће око по ноћи сребро да топе.{S} И растадоше се оба за |
и!{S} По сну, који сам ноћас снила, пре ће бити да ћемо... или боље да кажем <hi>да ћу ја </hi> |
еш чету на манастир па га опљачкати, те ће ме црни калуђери клети црном клетвом.{S} Него деде, |
оспођо уморна.{S} Али се све мислим ови ће сребрни столови бити да су за велике какве светиње.{ |
з Венчац.{S} Има тамо сад хајдука, који ће да пуцају на саркол јаничарски чим га из далека угле |
а, али која ће му родити два сина, који ће његово име са славом по свету да пронесу.{S} Колико |
ј да ми квариш моје снове на јави, који ће једнога дана да буду на јави истина.{S} Вратићеш се |
{S} Ваља да пошљем испред вас људе који ће дати знак да сте наши! “</p> <p>Маргита се била умил |
а што од тебе чух, да ће доћи онај који ће земљу да ослободи!“</p> <p>Старац се раздрагао па уз |
иваше, како види да свањива дан, у који ће од некуд из ових планина, усред Шумадије, да се дигн |
{S} И онда... онда ће доћи и дан у који ће се наћи жена, вредна да ти и по лепоти и по доброти |
ној вици.{S} Тек опет ослушкиваше да ли ће и кад ће онај жубор престати.</p> <p>Па дође нас кад |
аву на његову мишицу.</p> <p>„О, шта ли ће најпосле да буде од нас двоје?!“ рече она својим сла |
оду отиснусмо.{S} Знам ухватиће је, али ће имати штете и дангубе.{S} Сад смо на невољи па нек н |
а копај, па скичи, поплаших се, Бога ми ће раскопати сву урвину!{S} А мене Турци стегоше; витла |
ми милије било што сам поред тебе, нити ће ми теже бити да се с тобом растајем.{S} А већ није н |
зајми!{S} А кад смрт по мене дође, наћи ће ме да сам пред ногама нашег цара, — близу тебе, госп |
ад турски самсови дојуре у пећину, наћи ће Маргиту с ножем у срду !{S} А кад Турци виде да је с |
<p>— „Хајде да погледамо где смо!“ рећи ће Рајко Маргити. „Старац ће доћи по нас кад се отресе |
у срце његово.{S} По дужем ћутању рећи ће Рајко!</p> <p>„Ти си госпођо уморна.{S} Али се све м |
јадна жено! не бој се, дете моје, доћи ће он!“ </hi> — „Ко је тај „он“ ?“ — ја бих се ослободи |
} Даће Бог да рана није опасна.{S} Доћи ће лекари, а на великом су гласу.{S} Неће ваља да тако |
ти и разумети.{S} Кроз сат или два доћи ће двојица да вас пропрате кроз Венчац.{S} Има тамо сад |
није дошло време, а кад дође време доћи ће и човек!{S} И ако онда будем жив први ћу вам казати: |
што треба за мој план.{S} Видећеш, мој ће те старац носити као кап воде на длану.{S} Он је ста |
да се мало прихватиш и одмориш, а у том ће ваља да и старац доћи по нас!“</p> <p>У зембилу стар |
у кликтање и у пљескање.</p> <p>„Мартин ће скупо да плати ову луду шалу! “ промрмља Циганка у љ |
лачеш?{S} Кад те твој господин види, он ће вратити невесту, па да је мила шћерца од Божуна бана |
о миловану однесу старом Дунаву, Дунаво ће те изнети на песак земље маџарске, и предаће те твом |
p>„Немој да ти је тешко, добри оче; ево ће ми одмах лакнути!{S} Него... шта је то?!“ рече Марги |
од олова све један до другога; „а, ово ће бити да је гробница старе господе од овога града изн |
илично одскочило кад угледах реку. „'Го ће бити Морава!“ рекох, „ах, да ли ћу наћи какав чун, п |
брдо.{S} Кад изађоше на врх, и пре него ће ући у густу једну шуму растову, зачуше како од скеле |
во ње.{S} Туркиња, Чивутка, Рацкиња, ко ће је знати!{S} Видим има очи, има стас.{S} Каже ја сам |
и плашт?{S} Та мачевима би се секли, ко ће само пре да ми дода плашт свој! “ „И веруј, би се се |
.{S} Ако не би ти хтео, Мартине, ево ко ће!“ рече Маргита, показав руком на Рајка.</p> <p>— „Та |
Маргиту ослободио, рече јој: „а знаш ко ће то бити?{S} Сад се сетих да сам слушао да овде негде |
„Е, децо моја!“ поче старац весело; „ко ће као Бог?!{S} Право је рекао псалмопевац Давид: „кто |
анку ни да помињеш!{S} Него опет, и ако ће проћи времена доста, док ти сакупимо драговољце, опе |
застаде за један тренутак збуњен, како ће да је у таквом положају запоји.{S} Немаде куд, већ м |
а седог оца и уз гусле казивао му, како ће да пропадне господство њихово и царство српско, и ка |
подство њихово и царство српско, и како ће једна страшна црна ноћ све да застре као мртвачким п |
ади те да те награди.{S} А ја знам како ће.{S} Нека одмах купи јунаке драговољце, нека их наору |
уту од малих оних врата. „Ко зна колико ће нам дуго требати свећа.{S} Да мало приштедимо.{S} До |
да га вуци живог растрзали, а већ тамо ће га сотоне усијаним клештима вући по паклу!{S} О јадн |
н лепоте и милине, али, бојим се, ружно ће да значи.{S} Помисли само, видела сам себе као дивно |
опет удари у маџарске бубњеве.{S} На то ће стари посланик рећи нешто што патер преведе Рајку ов |
двојих гвоздених врата!“</p> <p>„Па то ће бити,“ прекиде га Маргита, „она змијурина коју Рајко |
а ти је просто!{S} А прости ти мени што ће младост твоју прерани гроб у овој гори да покрива!"< |
то!“ рече Маргита.{S} Али пре него што ће са <pb n="103" /> прага у дворану коракнути, Рајко з |
ај змајевски престо, да видиш нешто што ће ти милије бити!“</p> <p>Поможе јој руком својом да с |
и у судбини тек сад срећан да буде, јер ће се убрзо оженити младом и лепом девојком, истина од |
/> у куту од собе своју дугу пушку, јер ће му у случају невоље довољно бити оружје што га за па |
доста, док ти сакупимо драговољце, опет ће једном дан растанка доћи!..{S} А кад тај дан дође, о |
е утишају, те да се чује здравица, коју ће пречасњејши патер Амброзијус из великог хришћанског |
де смо!“ рећи ће Рајко Маргити. „Старац ће доћи по нас кад се отресе Турака.{S} А можда се боји |
еш.{S} Неће проћи година или две, а наш ће краљ опет да завојшти на Турке.{S} А дотле би ти мог |
е, нагну чутуру, па онда узе да удешава ћемане.{S} У том послу љуљаше се то на десно то на лево |
блаке, одох, одох у облаке, залута моје ћемане, изгуби се Борчија, изгуби се чардаш, изгуби ста |
а) у сувом куту иза мехова извади једно ћемане.{S} Враћајући се на своје место запе ногом за ас |
нака, од којих једни играху уз циганска ћеманета, други загрљени у гомилице певаху, а већина их |
тање.{S} Изгледаше Рајку као да из оног ћеманета, које мало час онако тужно плакаше, сад све са |
ода шта!“ рече Циганин; „мајстор сам од ћеманета; мајстор сам налбанта; а <pb n="41" /> мајстор |
не једна гомилица Цигана удешаваше тихо ћеманета.{S} За дугачким и широким столом, који се чист |
у, који сам ноћас снила, пре ће бити да ћемо... или боље да кажем <hi>да ћу ја </hi> своје кост |
им те, хајдмо одавде! “</p> <p>„Па куда ћемо ?! “ питаше Рајко; „,ја велим најбоље је склони се |
че му она.</p> <p>— „То је добро.{S} Па ћемо онда заједно натраг у планине...{S} Знаш, понећеш |
укање њихово !{S} Еј тешко мени!{S} Шта ћемо сад јадни Рајко?“</p> <p>И онда се опет подиже, ск |
биљан; „није вајде, ваља да гледамо шта ћемо. <pb n="139" /> Турци су нашега старца или убили и |
другога се чега баш и не бојим.{S} Сад ћемо видети шта је !“</p> <p>Па онда Рајко узе живо да |
есте најлепше у нашем говору.{S} Напред ћемо сви ако Бог да!“ Поклони се и свој осталој господи |
говор је био: <hi>живога Бога! </hi> Ми ћемо ево у име живога Бога напред.{S} Држ’ се, госпођо, |
пођу два млада господина са мном, отићи ћемо право Циганину, везаћемо га, њу ћемо одвести па је |
вине нека се постави белом свилом ; тај ћемо положити у ковчег оловни, а овај у ковчег од расто |
<p>„Сад је млад месец, а пола ноћи лако ћемо дочекати! одговори Циганин. „Валах, баш да <pb n=" |
; немој да ти срце зебе у часу кад ето ћемо у твој двор! “ </p> </div> <div type="chapter" xml |
од каквог старог водовода.{S} Него ето ћемо се скоро и растати, а ништа нам ниси причала о тво |
ћи ћемо право Циганину, везаћемо га, њу ћемо одвести па је сакрити овде у једну кућу коју ја зн |
hi> па би се узела бацати комадићима од ћерамида и цигала, или и сувим коњским ђубретом, на ону |
азнесене па замењене дугим тамноцрвеним ћерамидама.{S} Из оне старе, дебеле и влажне зидине изн |
ати к ватри, нађе старца и Маргиту како ћеретају као да су пријатељи од вајкада. "</p> <p>„Запо |
„Вала,“ говораше сам у себи, „ни дивна ћерка од Божуна Бана а Јанкова госпођа девојка, није ле |
ежнобеле груде, по којима се танка бела ћерћелија тек као сива магла у вис тихо повијала и још |
е за издајнички облачак од танке турске ћерћелије.{S} Носила је широке жуте шалваре од неке пол |
да јој га придржи, а сама, намештајући ћерћелију на грудма и закопчавајући јелек, мало порумен |
еле сиротињи, нека моли Бога за здравље ћесара, не би ли стигао да ослободи род ришћански од ја |
лушао о последњем рату између султана и ћесара.{S} А старац њему причаше о српским манастирима |
ске, путовао је као изванредни посланик ћесара и краља угарског у Цариград по нарочитом послу, |
расни овај младић корачао је пред самим ћесаревим послаником, овда и онда зауставио би се па ка |
, — да их он подели сиротињи за здравље ћесарево.</p> <p>Стари барон Арпад устаде и приђе Рајку |
у служби вашој; поносно ми је да пратим ћесарову посаобину.{S} Али вам се молим, светла господо |
премаш војску.{S} А кад рат почне, онда ћеш ти као војвода Рајко од Расине, да продреш у руднич |
екну Циганин па избуљи очи на њу. „Вала ћеш да играш и мали и велики па још маџарски да певаш!{ |
атка, уста једне поштене младе жене, па ћеш чути шта ће ти казати!“</p> <p>Рајку закуца срце бу |
јко се поклони старцу и изађе. „Ех, шта ћеш?{S} Сила Бога не моли.{S} Нисам мислио да ће тако д |
нском бекрији робује !“</p> <p>— „Е шта ћеш?{S} Иди па спавај; ваља сутра рано полазити!“ рече |
ватром од њеног чардаша!{S} Него велики ћеш да видиш кад донесеш.... знаш оно.... како је погод |
да се сећам тебе и твоје доброте!{S} Ти ћеш ме, знам, брзо заборавити....{S} И кад она срећна ж |
се помало Маргита говораше: </p> <p>„Ти ћеш код нас у Нађ-Бањи да останеш док се не спреми све |
е спремила у бисаге нешто рубља, а наћи ћеш и брашненица и још понечега чега нам је Бог дао!“</ |
Видећеш у њој пуно лепог дрвећа и наћи ћеш пуно хладовине!“</p> <p>— „Да видиш већ сам се заже |
умети шта је велики чардаш. „Него, како ћеш и да знаш, млад си!{S} И после то се само у конаку |
царевима лицем у лице говорили!{S} Како ћеш да од њих сад поњаве правимо?!“</p> <p>— „Ако су он |
укчије винула коњу у седло.{S} Али како ћеш с оваким чизмама! “ па погледаше са седла то на јед |
, пусти' ме да запевам!“</p> <p>— „Како ћеш запевати пред лицем краљевских јелчија а царевих го |
лачем!{S} О, Рајко, та ваља да није што ћеш се овуда сам без ње враћати?!...{S} Није то; није т |
дну жену не такнеш ни малим прстом, јер ћеш закукати да сав Алаџа-хисар чује!{S} Јеси л’ ме раз |
: кад си у неприлици па не знаш на коју ћеш страну, запитај се: како би радио Краљевић Марко и |
вори нити се помаче.</p> <p>— „Е, валах ћеш сад да скочиш!“ рече Циганин, па из једног другог к |
ше два млада витеза, који се над једним ћивотом беху чврсто загрлили.{S} Доле поред њихових ног |
Док то патер превођаше Рајко виде да на ћилиму, на коме стари посланик незгодно сеђаше, леже по |
е у срце.</p> <p>„Еј, Боже благи, да л’ ћу доживети да њега у оним планинама дочекам?!“ говораш |
сам себи. „Ко зна!...{S} А ко зна да л’ ћу икада <pb n="171" /> видети и оног доброг старца на |
за једнога мога горског пријатеља, кога ћу ти може бити сутра и показати, и без тога меда, који |
никад да се не видимо!{S} Али знај, да ћу на тебе, док сам год жива, са љубављу једне благодар |
е сребрне <pb n="40" /> потковице, и да ћу му по неком великом послу доћи.{S} Иди сад!{S} И Бог |
треба док смо заједно, али се не бој да ћу се заборавити ма у чем.{S} И да ниси госпођа робиња |
е бој се госпођо!{S} Баш сам сигуран да ћу је убити!{S} Само се ти склони мало!“ </p> <p>„Никак |
ити да ћемо... или боље да кажем <hi>да ћу ја </hi> своје кости овде оставити!“</p> <p>— „Ми Ср |
!{S} Нека га !{S} Хајде сад, јуначе, ја ћу с тобом и за тобом!“</p> <p>И пођоше заједно и ћуташ |
овога света, чега тамо да се сећамо, ја ћу изабрати <pb n="183" /> једно једино — да се сећам т |
„Мишко већ јури путем у Сегедин.{S} Ја ћу сад да отпашем младога витеза и да му превијем рану. |
, госпођо, моје руке ако се бојиш, а ја ћу његове !“</p> <p>„Не бојим се ја ничега кад има свет |
испавај док нам старац не дође.{S} А ја ћу ено тамо поред оног оклопника пред царем Душаном.{S} |
е божје да пођемо!“ рече Рајко. „Ево ја ћу најпре изаћи да видим да нема кога.{S} Ако никога не |
бице моја, тебе ћу да љубим, а Циганина ћу да бијем!{S} Како сме псина једна да пиљи у твоје ле |
чајања рече:</p> <p>„О Ружо слатка, шта ћу ја ако он умре!“ — „Неће ваља да умрети!“ прихвати Р |
ени!....{S} Стадох, скамених се!{S} Шта ћу сад јадна!...{S} Гледах их како јуре као да су се по |
језа подухвати и сва се стресох!{S} Шта ћу јадна и кукавна!{S} Ох, не желим ни свом душманину д |
мо лепе земље маџарске, па да видиш шта ћу ја од тебе да начиним! “</p> <p>— „Ама, ходи, молим |
о да викне: „не бој се, госпођо!{S} Сад ћу ти донети воде!“ па у петом скоку бејаше већ у капел |
и Бог помогне нећу те постидети.{S} Сад ћу се двојином журити да предам госпођу њеном мужу, и т |
А, то не, много је господска!...{S} Куд ћу ја тамо...{S} Него ево овде на овај миндерлук испод |
овај миндерлук испод прозора!...{S} Куд ћу ја тамо... оно је,“ па се Рајко опет насмехну, само |
љуби и само рече : „голубице моја, тебе ћу да љубим, а Циганина ћу да бијем!{S} Како сме псина |
им.{S} А вала баш сад и да умрем, слађе ћу умрети после овога што од тебе чух, да ће доћи онај |
ци добра <pb n="160" /> учинио, да коме ћу?{S} Баш ћу ти све по истини казати!“ одговори Рајко. |
е и човек!{S} И ако онда будем жив први ћу вам казати: устајте, ево дође онај кога чекасмо!“ Уд |
?!....{S} О мој слатки завичају, да ли ћу те икада очима видети?!...“</p> <p>И онда се невесел |
„'Го ће бити Морава!“ рекох, „ах, да ли ћу наћи какав чун, па да се њиме низ реку пустим!“ Тек |
вно викну по турски: „овамо, кучко, или ћу ти сад главу размрскати!{S}" Дохвати је за косе и по |
г оклопника пред царем Душаном.{S} Лећи ћу да се одморим, али заспати нећу, а чим чујем старца |
Ако није друкчије, мојим ножем просећи ћу стену, колико да се у пећину живи провучемо, па већ |
седам година живећу о хлебу и води, ићи ћу босонога од села до села, да свету проповедам: како |
и заспати нећу, а чим чујем старца доћи ћу да те пробудим!“</p> <p>— „Па то је преко света!{S} |
ус барона.</p> <p>„Хе, драга моја, како ћу ја да те познам, кад те не познаје онај који те је г |
ава, оче, не знам ти ја то!{S} А и како ћу?{S} Ти видиш да сам прост сељак!“</p> <p>„А разумеш |
и и главе своје дали били !{S} Али како ћу ја, један сељак, да дижем и теби за поњаву додајем п |
прихвати старац разведрен. „Ево сад што ћу да ти кажем : отпрати је у завичај, предај је у руке |
аље одавде; нећу да женско ухо чује што ћу да ти говорим!</p> <p>Одмакоше се подаље од ковачниц |
ођем даље, хоћеш ли ми право казати што ћу те питати ? “</p> <p>„Ако нећу теби, који си божји у |
тави Маргита све тужнија. „Не марим што ћу да се жива у гроб закопам, али да полагано умирем по |
ужнијим и тужнијим мислима.</p> <p>„Што ћу ето да умрем лаганом смрћу не марим, право је!{S} Ал |
{S} Немам шта ја теби да праштам и опет ћу да кажем: нека ти је просто!{S} А прости ти мени што |
b n="160" /> учинио, да коме ћу?{S} Баш ћу ти све по истини казати!“ одговори Рајко.</p> <p>Нак |
и и црни Арапи поје овде упорне мазге и ћудљиве и грозне камиле своје!{S} Овом је белом калдрмо |
едала у њих него у онај плави пламен од ћумура, а ко би знао куд су јој мисли лутале.</p> <p>— |
ође ли цара да служи, ето царству новог Ћуприлића! “</p> <p>То је онај повисок и вижљав младић, |
ар си се збиља,“ поче она после подужег ћутања, „зар си се збиља ти сам у себе поуздао да ми по |
плије чак до у срце његово.{S} По дужем ћутању рећи ће Рајко!</p> <p>„Ти си госпођо уморна.{S} |
раву! "</p> <p>Маргита се ту устави.{S} Ћуташе и гледаше озбиљно и невесело преда се; бејаше ма |
тако дрхћете!“ рече Ружа Маргити, која ћуташе па се само стресаше, као да је у грозници, и лом |
и за тобом!“</p> <p>И пођоше заједно и ћуташе.</p> <p>Мало после па једна сјајна звезда прелет |
ке и пођоше низ ужу ка колима.{S} Рајко ћуташе.{S} Од силног узбуђења не могаше речи да прогово |
знамењу! “</p> <p>И онда корачаше даље ћутећи у све гушћи мрак неких тесних улица на крај Круш |
ратима издисаше.</p> <p>Њих двоје уђоше ћутећки унутра.{S} Рајко метну своју шубару под лево па |
беш, јеси л’ полудео?!{S}" Ништа ја.{S} Ћутим па гледам у њу. <pb n="48" /></p> <p>Повикаше сви |
твачки ковчези.{S} Их, шта их је!{S} Да ћутим, да се оно господско дете не поплаши!{S}" Тако го |
иде те из једне костретне вреће (арара) у сувом куту иза мехова извади једно ћемане.{S} Враћају |
Мислим да ће ти се и „госпођа грофица“, у оном двору тамо, умети господски да захвали.{S} Овде |
ј седамдесет и седам златних прстенова, у свакоме по један алем драги камен, крупан <pb n="118" |
н тајни ужљеб, у ужљебу сребрна кутија, у кутији тајно писмо, које је сам стари деспот на кожи |
ре, изнесе јој у једној заструзи млека, у другој дрвеној здели сат меда, изнесе једну костретну |
но у једној одаји од подземног ходника, у коме сте ви били, а између двојих гвоздених врата!“</ |
ош сам се теби исповедала, теби молила, у тебе уздала и тебе љубила.{S} Предао си младост моју |
блановима зауставише проста једна кола, у која беху запрегнута три обична сељачка коња.{S} Са к |
а у једнима од њих леже смештена копља, у другима мачеви, а у трећима буздовани.</p> <p>„А, сад |
пуно неке чудесне милине и у линијама, у којима су тако правилно изведена, и у гипкој покретљи |
над очи, и гледаше, очевидно узбуђена, у гомилу.{S} Као да и не чујаше што јој Циганин ковач с |
а људског у даљини.{S} Савршена тишина, у којој он само лупање свога срца чујаше, казиваше му д |
ен образе његове милује; виде како она, у сну, прикупља усне, као да их спрема да приме или и д |
ри.{S} Диже се, отиде до једног корита, у коме беху свакојаке ковачке алатке, пробра двоје клеш |
мах с лева била је сниска једна кућица, у којој је становао надзорник добара грофових са својом |
за олтара има у зиду један тајни ужљеб, у ужљебу сребрна кутија, у кутији тајно писмо, које је |
ргити: <pb n="63" /></p> <p>„Хајде сад, у име божје, у седло.“</p> <p>И поможе јој да се намест |
с тобом кад год ти кажеш!“</p> <p>— „Е, у добри час да буде!“ рече Рајко радосно и поносито. „И |
ом главом, гледаше је из близа у обрве, у очи, у уста њена.{S} Осећаше како топли дах њен образ |
е о лепшој будућности сновали.{S} Онде, у присоју под оном стеном, ископаше гроб за Рајка.</p> |
на, па кад је видео, он полуде, полуде, у мало ме ето овде на овој асури не удави! “</p> <p>„Ам |
па онда као слеп потрча, што брже може, у гомиле света по дворишту, лајући као да се помамио; п |
кићеном.{S} Поред њега десно седела је, у онако исто високој и богато искићеној наслоњачи, млад |
"63" /></p> <p>„Хајде сад, у име божје, у седло.“</p> <p>И поможе јој да се намести.</p> <p>»Да |
зане у свакојаке шаре, слике и прилике, у орлове, соколове, лавове, вукове, змије и змајеве.{S} |
а један велики плашт од златне тканине, у којој све бели кринови сребрном жицом извезени беху; |
но!“ рече Рајко меким гласом у коме се, у јасном металном звеку, мешало и нешто поноса. <pb n=" |
ин да узајми од једног кујунџије лонче, у коме ће око по ноћи сребро да топе.{S} И растадоше се |
јабланова, опазише једног сељака који, у некакве дубоке мисли занесен, корачаше лаганим и опет |
S} У последњем рату, имао сам ја, вели, у мојој војсци и Србе драговољце.{S} Откидају од својих |
абри, казујући му шта види у оној ноћи, у којој само манастирска кандила овде онде светлуцају, |
ало је као да су се џиновски оклопници, у пуноме ратничком округу, поређали један до другога, д |
ом, гледаше је из близа у обрве, у очи, у уста њена.{S} Осећаше како топли дах њен образе његов |
му овом покору!“ говораше Ружа, па јој, у једној саћи од калаја, додаде воду. <pb n="192" /></p |
не бејах свирач у Сегедину у Маџарској, у дружини чувенога мајстора Борчија.{S} Једнога дана ре |
пуштао се многокраки позлаћени светњак, у коме је горело ваља да четрдесет воштаница.{S} У једн |
оним широким и меким погледима својим, у којима не бејаше у том часу гњева, него само сажаљења |
еди један старац са дугом белом брадом, у црној ризи до земље и са црном камилавком од грубога |
пазе да ватра гори пред једном пећином, у стени под самим некадашњим градом, и да поред ватре с |
вић казиваше, како види да свањива дан, у који ће од некуд из ових планина, усред Шумадије, да |
розније муке.{S} Дошао је најпосле дан, у који је моје слабо и очајно срце рекло: па тебе или н |
мислим, да ће кроз који дан доћи и дан, у који ми се од тебе растати ваља.{S} Бога ми, да си ми |
кетале.{S} Кад свита изађе мало у брдо, у једном ниском лугу славуј певаше тужну и слатку неку |
у учини да је дивно лепа.</p> <p>„Децо, у урвинама и што би било склоништа од погледа људских, |
тила главу своју.{S} Паде у неки занос, у коме или није чула што јој он говораше, или не могаше |
Јованом, казуј нам се!{S} Ако си авет, у име свете Тројице и силом часнога прста, на Коме је Х |
ије бејаше да загледа, и ако за тренут, у лице Маргитино, него да завирује у мрачну дубину оног |
о придворје и ушли у једну велику собу, у којој је уз зид према прозорима била једна по сниска |
јко трже пиштољ.{S} Али већ у тренутку, у коме га запе, виде да је грехота убијати пијана човек |
ку кесу, а из ње чисту једну белу крпу, у којој беху лепо увијени они велики нови новцати сребр |
а си ти некада ја ли цара ја л’ царицу, у двору царевом дворио!“</p> <p>Насмеја се Рајко па реч |
а пустиња!“ говораше Рајко.</p> <p>„Ех, у моме двору нећеш бити као у пустињи!{S} Бојим се само |
итеље, па онда настави:</p> <p>„Оно.... у неку руку право и велиш!{S} Кад изађох љут од твоје г |
/p> <p>„Да ме.... поведеш.... ноћас.... у мој завичај ?!....{S} О мој слатки завичају, да ли ћу |
оје тешке кићанке падаху му по плећима; у десници држао је го мач, па њиме показивао у напред; |
има манастир деспота Ђурђа Смедеревца; у цркви иза олтара има у зиду један тајни ужљеб, у ужље |
ли с потресеним гласом.{S} Био је блед; у очима му збиља и туга уједно; обрве саставио, чело на |
его кажи ово господину: видиш ову кулу; у њој су најволели да заједно станују цар-Лазар и <pb n |
коме се око чела повијао царски венац; у левој руци држао је крстасту заставу, од које тешке к |
доше калпаке, махаше њима <pb n="10" /> у висину према кули, као да су угледали сен царице Мили |
Зулуфлију да као чауш-баша <pb n="4" /> у Београду дочека и у Цариград допрати царског поклисар |
из далека опазише ударише <pb n="79" /> у лавеж, који се помеша с оним халакањем Турака, да ме |
аже Рајку да остави онде <pb n="199" /> у куту од собе своју дугу пушку, јер ће му у случају не |
Поздрави ми Јевросиму, хвала и њој!{S} У здрављу да Бог да да се опет видимо!" рече Рајко, пољ |
кве ракије нема у свем Алаџа-Хисару!{S} У ком си је манастиру наточио, вере ти?“ </p> <p>„Вере |
Цариград допрати царског поклисара.{S} У Београду је Мустафа-бег Алаџа-хисарли, један од најбо |
леве певнице у сами зид иза олтара.{S} У ходник у томе зиду допирала је од некуд светлост нека |
понека од седефа а понека од сребра.{S} У зачељу ових сребрних престола стојао је један позлаће |
ила је једна чесма од белог мрамора.{S} У оно су је време још једнако звали „госпођином чесмом" |
екри-Бекир не смеде да отвори врата.{S} У том викнуше Рајка јаничари оздо од свите, те он похит |
горело ваља да четрдесет воштаница.{S} У једном куту дворане једна гомилица Цигана удешаваше т |
/p> <p>Узеше да разгледају око себе.{S} У округлој зидини од дворане било је дванаест гвоздених |
ве, лавове, вукове, змије и змајеве.{S} У свакоме столу лежао је по један широки плашт, понеки |
кошуље повијаху у гужву, беху голе.{S} У једној је руци носила котлић, а у другој велики један |
туру, па онда узе да удешава ћемане.{S} У том послу љуљаше се то на десно то на лево и дуго не |
жало је једно празно бело стакленце.{S} У десну руку своју грчевито је била стисла један листак |
Беше се пустила у неке дубоке мисли.{S} У души јој је беснила тешка једна борба: борба срдње на |
е коме најбоље свидело у оној песми.{S} У песми о Страхињи мени се најлепше учинило да је оно, |
н, крупан <pb n="118" /> као лешник.{S} У другима нађоше цветове од бисера и грање од драгог ка |
ешто видео, да ти тек понешто кажем.{S} У Светој Гори има манастир деспота Ђурђа Смедеревца; у |
краја бити.{S} Да вам дуго не дуљим.{S} У Крушевцу ме затворише најпре у кулу, па онда сутра <p |
но узбуђење међу маџарском господом.{S} У једној широкој одаји посадили се беху сви заједно с п |
летеном и низ плећа спуштеном косом.{S} У руци је носила један диван тек расцветан пупољак беле |
и је био честит човек и добар Србин.{S} У задрузи је нашој било пуно дечака и момчадије.{S} Сва |
е је сам стари деспот на кожи писао.{S} У њему вели како је његов син деспотовић Стеван, изгуби |
</p> <p>У том их је и старац опазио.{S} У место да као какав полудивљи пустињик, светомрзац, бе |
инасто стење стари пустиник и Рајко.{S} У зрацима сунчаним, а под мирисним <pb n="153" /> мелем |
; „ево мене!{S} Нешто ми се смучило.{S} У души ми беше помрчало, али је хвала Богу сад опет све |
има племенитих људи у твоме народу.{S} У последњем рату, имао сам ја, вели, у мојој војсци и С |
ну малу а прилично осветљену капелу.{S} У два велика гвоздена светњака, пред иконостасом, горел |
да и поља пред њима и свуда око њих.{S} У даљини мало на десно и право пред њима неразговетно < |
оспођо, шта ти зовеш школом витешта?{S} У нас има по манастирима школа, где се учи књига и лету |
шевац одвукли да га у тамницу баце, ил’ у прогон у Анадол пошљу!"</p> <p>„Баш сам ти ја једна н |
вога злата, а жирке његове од сребра, а у многобројне сребрне <pb n="111" /> чашице од жира бех |
д тобож хоће да покара свога синчића, а у самој јој је ствари мило што он показује да има своју |
еже смештена копља, у другима мачеви, а у трећима буздовани.</p> <p>„А, сад се тек разабирам!“ |
гове угаси се светлост те поста мрак, а у другој наста само нека тиха месечина.{S} Све оно блат |
е.{S} У једној је руци носила котлић, а у другој велики један калајисани ибрик.{S} На голим ног |
е, па да се мало прихватиш и одмориш, а у том ће ваља да и старац доћи по нас!“</p> <p>У зембил |
ка и момчадије.{S} Сваког празника, — а у нас је, не знам да л’ знаш, пуно празника — искупио б |
није лепша од ње!“</p> <p>Тек то рече а у једној половини душе његове угаси се светлост те пост |
ла Богу, ето смо сви троје као из гроба у живот васкрсли!“</p> <p>„Али ако се Турци врате, па ј |
некадашњега двора и града Кнез-Лазарева у Крушевцу једна шарена гомила од Турака и ђаура.</p> < |
b n="152" /> да пође за мном да се жива у гроб закопа!{S} Па онда сиромах онај старац!{S} Куд н |
ве тужнија. „Не марим што ћу да се жива у гроб закопам, али да полагано умирем под притиском ст |
о да ми неко на ухо шапуће, да сам жива у гроб закопана!{S} Чини ми се свисла бих од страха да |
евидљива рука откова срце моје од окова у које га је страх везао био; моја памет, која мало час |
путу није могло да загреје срца њихова у брже куцање тако, као кад гледаху како она арапска си |
или убили или у Крушевац одвукли да га у тамницу баце, ил’ у прогон у Анадол пошљу!"</p> <p>„Б |
а му се примаче још ближе и — пољуби га у уста!</p> <p>Као да је из Маргите муња севнула, и као |
<p>Па онда му приђе к лицу и пољуби га у чело.</p> <p>„Шта то радите за име божје, слатка моја |
а онда Рајко скиде своје гуњче, сави га у двоје у троје и положи га на оловни ковчег до саме го |
пазим га као да ми је син.{S} Поведи га у Стамбол, нека види силу и господство, е да би се заже |
збега у који се завукао био, спусти га у руку Рајку да јој га придржи, а сама, намештајући ћер |
нова једна мисао сину.</p> <p>— „Ето га у брду!{S} Није далеко!"</p> <p>„Чујеш момче, није мени |
агрли; ја му поднесох усне, погледах га у очи, познадох га, вриснух и пробудих се! “ — „Биће да |
пре него што ће са <pb n="103" /> прага у дворану коракнути, Рајко задржа руком Маргиту, па онд |
овде сигурнији и силнији од санџак-бега у Крушевцу.{S} А за све то нека је хвала прво Богу, а п |
онај низ мерџана из тајанственога збега у који се завукао био, спусти га у руку Рајку да јој га |
, Боже благи, да л’ ћу доживети да њега у оним планинама дочекам?!“ говораше Рајко сам себи. „К |
веде, а сад <pb n="193" /> сте код њега у двору на мору, где кад се сетите њега, старца, ви се |
бисером и драгим камењем, и пуно књига у златним корицама и икона у злато и драго камење окова |
после Васкрса.{S} Послаше тобож некога у Цариград да донесе написмено, како сте се ви потурчил |
е и „од Расине Рајко“ јер ми је задруга у Расини.“</p> <p>„Рајко,“ поче она тако милозвучно, да |
} Навуци све то преко твога рува, па да у име божје полазимо!“</p> <p>Поможе јој да навуче неку |
же Рајко, помози грофици од Нађ-Бање да у свој двор уђе!“</p> <p>Узеше се за руке и пођоше низ |
заклони мраморну чесму од сунца, те да у хладу и на миру бистром струјом бруји чудесне приче о |
Богу, нека ми бар памет преврне, те да у лудилу и не знам ништа и не осећам ништа.{S} Па као у |
еку први пут у његовоме животу учини да у његовоме имену има као почетак од некакве песме. „Рај |
а моју грешну старост, отвори ми очи да у овоме тешком часу видим шта је твоја света воља!“</p> |
а моја госпођо, сам вас је Бог довео да у последњем часу спасете и господина свога и кућу своју |
слио да су мртвачки.{S} Сад је видео да у једнима од њих леже смештена копља, у другима мачеви, |
и на трећа.{S} Ина њих улажаше Рајко да у просторијама, које затвараху, нађе онако исто по неко |
упање свога срца чујаше, казиваше му да у пећини нема више никог живог.{S} Тада прва мисао Рајк |
и ме шта да радим с ово двоје младих да у лудо главе не изгубе! “</p> <p>— „Оче!“ прихвати Рајк |
а слатко,</p> <p> како можда још никада у своме младом животу заспала није.</p> <p>Старац и Рај |
, заспала под зидином оног старог града у Крушевцу, ето ње к мени, на сну праћена још једном же |
дновату неку тугу, какву никада до сада у животу не осетих.{S} Не знам ни да л’ је то управ туг |
мих своју ластавицу,</l> <l>Хајдмо сада у поље Косово,</l> <pb n="220" /> <l>А нашему кнезу чес |
даше по њој горе у висину, као да гледа у крстату заставу, коју жеља њена већ ставила беше у ње |
{S} Од муке звао је и Манду да му гледа у пасуљ, хоће ли вас наћи.{S} Она му куја једна причаше |
мен један на ледини, па се онда загледа у Рајка и рече му: „Јеси ли ти помахнитао?{S} Ко је још |
S} Седе поред њега, па се тужна загледа у његово бледо лице и склопљене очи.{S} Узе умакати сво |
млада жена са свим мирно, па се загледа у младића крупним својим очима, какве он дотле никада в |
</p> <p>И онда се невесело опет загледа у сребрни млаз, који сад само тихо мумлаше, падајући у |
езданом небу, погледа око себе, погледа у Рајка и онда тихо и разнежено рече:</p> <p>„Како је д |
одмах иза коњушница почињао.{S} Погледа у звездано небо па се пусти у неке мисли.</p> </div> <d |
аргита узе да трља очи, па онда погледа у немом чуду у Рајка.{S} Рајко, као да је чуо шта она с |
аше опет обадвоје.{S} Ластавица погледа у Рајка, па онда сави главу на десно и гледаше у црвену |
трепавице те уморно и жалостиво погледа у Рајка.</p> <p>„Жао ме те је јадни мој витеже!...{S} Н |
Марко.{S} Одлучио се да, чим се господа у Нишу мало поодморе, изађе пред њих да се е њима опрос |
слугама: сад мени за љубав пођите овуда у околину и наберите пољска цвећа.{S} Хоћу да сваки од |
и ли ти... пре неки дан... прошао овуда у свити маџарске господе ?“</p> <p>„Јесам!“ рече Рајко |
е растапала у росу којом се трава свуда у наоколо оросила.{S} Цвет од зове замириса пунијим дах |
наест гвоздених вратоца, која су некуда у друге ходнике и просторије водила.{S} Једна од тих вр |
амење окованих.{S} Она мало нижа трпеза у зачељу била је од углачаног плавог камена, са млазеви |
љевске и деспотске.{S} Она трећа трпеза у прочељу беше од углађенога зеленог камена малахита, а |
о над њеном главом, гледаше је из близа у обрве, у очи, у уста њена.{S} Осећаше како топли дах |
тинити део оних грозних мука што сам ја у оној зверској јазбини претрпела!{S} Мало по мало па о |
S} Очевидно је било да се ходник повија у круг.{S} Пођоше најпре на десно, прођоше многа гвозде |
сом за који би рекли да је дивна копија у слоновој кости са статуе какве јелинске богиње, да бл |
воје погледаше, а Рајку се промени боја у лицу. „Бога ми, ово иде нека ломњава оздо уз планину! |
во и дубоко поклони пред Маргитом, која у њеном турском руву ступи мирно а поносито у дворану п |
божје сунце!“</p> <p>Узеше са светњака у капели обе велике воштанице, па пођоше да виде има ли |
/p> <p>С њима је ишло и неколико Турака у дугачким зеленим кафтанима и са стамболијским турбани |
и онда се загледа за неколико тренутака у кадифене завесе од постеље. „Доста је што могу да је |
а сјахав, застаде за неколико тренутака у забуни и нерешљивости, па онда и сама приђе к руци ко |
<p>Мартин гледаше за неколико тренутака у Маргиту, па онда подиже руке у вис, склопи их живим ј |
а му на знање, кад год би појачана вика у пећини одјекнула у јачем куцању срца њеног.</p> <p>И |
стену и лају помамно.{S} Велика је вика у пећини.{S} Рекао бих да се свађају ако се још и не би |
његов сабор није од властеле и владика у господским столовима, под кубетом саборне цркве, него |
<p>То није био глас него музика; музика у којој су се тужни звек од зебње, и радосни трепер од |
плати ову луду шалу! “ промрмља Циганка у љубичастој кадифи и подиже према Мартину стегнуту пес |
г камена, са млазевима од златног песка у њему.{S} На њој је, на једној богато извезеној плашта |
онда си пустио да ме аждаја агарјанска у своју чељуст дохвати.{S} Ох, чинило ми се да се мојим |
7" /> черзи и родила.{S} Од тешких мука у оковима била сам стала сама кожа и кост.{S} Он навали |
Космаја.</p> <p>Маргита је сама спавала у пећини, а старац и Рајко седели су горе на градском з |
гаси док не затреба.{S} Није ни гледала у њих него у онај плави пламен од ћумура, а ко би знао |
еном по лицу покривена, па немо гледала у мртвачки ковчег, који је покривен црном чохом лежао п |
тнула котлић, па се замишљено загледала у кристални <pb n="35" /> млаз, који се с оштром звеком |
једној нози стојећи замишљено загледала у бару испред себе, рекао би човек да је ово све једна |
гледима из разрогачених очију загледала у ону шарену гомилу, која се полагано креташе озго са г |
се све више и више, као да се растапала у росу којом се трава свуда у наоколо оросила.{S} Цвет |
једна — Туркиња.</p> <p>Била се задубла у неке дубоке мисли.{S} Као да је душевно болесна, тако |
танка бела ћерћелија тек као сива магла у вис тихо повијала и још тиме спуштала.{S} Никада до т |
образе и низ моје грло; стас сам утегла у један панцир од драгог камења.{S} Сва трептим од свет |
ни на то роптала.{S} И ако нисам могла у старцу да нађем одговора чежњи својој, знала сам шта |
а од сребрног престола.{S} Била је бела у лицу као неуглачано сребро; и уста јој беху побледела |
ој обрве право повучене, и како је бела у лицу, и како чудном милином њен гипки и вити стас диш |
Знаш како ми је?... као да си ме увела у неку цркву! “</p> <p>Врати се Мартин носећи велику чи |
х друга два златна лава беху се пропела у вис, па предњим шапама држаху један дугуљасти штит он |
јабланова? е, то ти је пут који из села у двор води, а сам двор одавде не видимо, јер га заклањ |
дисаше.{S} Као да јој је душа одлетела у ројеве звезда, да тамо тражи звезду Рајкову.</p> <p>Р |
Учини му се као да му се душа поделила у двоје.{S} Једна половина слушаше кроз ухо уз стену пр |
ликом као округла јабука, која се слила у нешто мало дужу но ширу коцку, и кроз мрку преплануло |
превалило.{S} Јевросима ти је спремила у бисаге нешто рубља, а наћи ћеш и брашненица и још пон |
арски, као да се беше и сама претворила у сиву голубицу.{S} Као да су кроз онај тихи сутон, изн |
а, корачаше по соби.{S} Беше се пустила у неке дубоке мисли.{S} У души јој је беснила тешка јед |
докле око допираше; час би опет скочила у остатак од градскога рова, па по њему тражила комадић |
ита не беше поред њега.{S} Беше крочила у десно, те стојаше пред трећом једном сликом, која беш |
и се господа и сама раздрагала па прсла у гласно клицање, а стари би се барон Арпад само осмехн |
год би појачана вика у пећини одјекнула у јачем куцању срца њеног.</p> <p>И Рајко се беше сав п |
</p> <p>Па онда би његова жалост прешла у срдњу.{S} Срдио се на маџарску господу и на оног црно |
а ни ја не знам шта је све његова земља у њему изгубила! “ </p> </div> <div type="chapter" xml: |
ли не имадоше срца да јој се противе ма у чему.{S} После неколико сахата Мартин је већ био отпу |
о, али се не бој да ћу се заборавити ма у чем.{S} И да ниси госпођа робиња си, и да ниси робиња |
а.{S} Рајко, као да је чуо шта она сама у себи говори, рече: „ама и ја се питам, је ли ово сан, |
у руци, с пеном на устима, с варницама у очима.{S} Гњевно викну по турски: „овамо, кучко, или |
црних калуђера! валах такве ракије нема у свем Алаџа-Хисару!{S} У ком си је манастиру наточио, |
урђа Смедеревца; у цркви иза олтара има у зиду један тајни ужљеб, у ужљебу сребрна кутија, у ку |
тура не покаже празна.</p> <p>— „Та има у њој нека пуста калуђерска препеченица.{S} Кад је иска |
гледаше му опет право у очи, погледима у којима милина, чежња и туга усисаваху у себе погледе |
опет својим широким а меканим погледима у очи Рајку, и узе да врти главом као да му каже: нема |
не дај Боже да овде умрем, јави мојима у Расину, и старцу на Вујну...{S} Пошљи паре за ону ске |
об молитвом и поменом.{S} А јави мојима у Расини!“ Саже се па с пуно побожности пољуби старца у |
оклопи са шлемовима и са дугим копљима у гвозденим рукавицама.{S} Изгледало је као да су се џи |
џија и његови људи даваху абер сељанима у околини, да им је нека велика невоља.</p> <p>„Вала, г |
>— „Ама ето, мало час отиде с весларима у брдо у виноград!“ рече дечко; „баш говорише нико неће |
тер из одаје у ходник и удари се прсима у прса с Рајком.</p> <p>„Да ли бих могао да говорим са |
неколико тренутака својим крупним очима у његове очи, и онда доче полагано а пуним милозвучним |
каквом гвозденом кавезу, па још окована у ланце по ногама и по рукама.{S} Молила сам се по цео |
нека ти их преда да с њима једнога дана у Србију пођеш.{S} Неће проћи година или две, а наш ће |
д ми је најтеже бивало, па бих, окупана у сузама, заспала под зидином оног старог града у Круше |
ако вита и утегнута, онако као заливена у турском седлу, како, подигнув једну руку у висину, по |
ед крманошем седела је једна млада жена у црни тешки плашт завијена и црном копреном по лицу по |
беше на врата од оне кућице једна жена у годинама, али још пуно крепка.</p> <p>— „Ружо!“ рече |
ра, а Маргита остаде да гледа растужена у старог деспота и у два лепа а слепа млада деспотовића |
од ока к Рајку.{S} Она очевидна промена у његовом понашању, она његова замишљеност и суморност |
масти, одсудно циганскога типа, обучена у хаљину од љубичасте кадифе, са пуно тешких златних ла |
{S} На послетку Маргита изађе — обучена у белу свилу, с расплетеном и низ плећа спуштеном косом |
ала венац на глави, али је била обучена у белу свилу, а на повисоком и танком врату носила је н |
није имала круну; него је била обучена у црно као калуђерица, а тако је била и она друга жена |
едела су два младића, господски обучена у доламе, на којима су у испупченом везу извезени били |
вде, поред њега.{S} Пошљите кога Србина у рудничке планине старцу Теодосију у Вујан, да му каже |
/p> <p>А Мишко његов донесе из Сегедина у два разбијена стара лонца два пуна и лепа бокора боси |
о ли с њиме у завади због оних заватина у потоку ?!“ рече Марко. „Одмах сикиру у руку, једно ос |
е су три високе и широке трпезе.{S} Она у средини била је скоро за читаву стопу виша од оне дру |
ост нека, много јача но што је била она у капели.{S} Хтеде одмах да пође да види откуда та свет |
ниси од њих к мени послат ? питаше она у чуду; веђе јој се саставише и очи јој засенуше као да |
и пуно књига у златним корицама и икона у злато и драго камење окованих.{S} Она мало нижа трпез |
p> <p>Диже се опет граја од усклицавања у здравље паметне Циганчице.{S} Кад и то прође, стари г |
ифа него топли пламенови од жарког огња у срцу, она му живо рече:</p> <p>„Млади јуначе!{S} Спре |
ика, и онај јунак са изразом одушевљења у лицу, и онај ватрени коњиц, беху тако пуни живота, да |
те чохе, уђе у собу.{S} За њим се ушуња у собу и онај црни рундов и понизно приђе к Маргити, об |
пуно празника — искупио би нас све, па у поље да се пред њим бацамо камена с рамена, да се над |
его да на његово понашање сви мотре, па у Нишу да се реше шта да раде.</p> <p>А на путу до Ниша |
госпођо!{S} Сад ћу ти донети воде!“ па у петом скоку бејаше већ у капели, а на десетом кораку |
реба најмање четири, ако не и пет стопа у дужину, две стопе у ширину и бар једну стопу у висину |
си мајстор, искуј ми ова четири талира у четири потковице!" рече Циганину и положи му их на дл |
це, па овога часа напоље из овога двора у чергу, да не нађеш пут у тамницу!“ И сад из очију Мар |
те, ходите, слатка моја госпођо, унутра у моју собу!{S} Ви и не знате шта се овде збива!{S} Ход |
овек ниско погнут провући некуда унутра у мрак.</p> <p>Кад их старац доведе пред тај отвор, дуб |
н сутоњски прамен паде из пећине унутра у мрачни ходник а с њиме и глас старог пустињика:</p> < |
тина!“ И старица је просто увуче унутра у кућу.</p> <p>Маргита рече Рајку да пође с њоме, а коч |
.{S} Али кад Маргита хитро скочи унутра у пећину, он пође за њом а за њиме и старац.</p> <p>„Го |
азмишљаше за неко време као да се гњура у дубине оне мудрости; узе полагано и више самом себи п |
и ми се да чујем вику неку и лавеж паса у даљини.{S} Окренух се и имадох шта да видим!{S} Чета |
{S} Ти, оче, и Рајко изиђите овога часа у гору и склоните се мало.{S} Кад турски самсови дојуре |
племените одважности и радосног поноса у лицу, благосиљаше два млада витеза, који се над једни |
на којој Богородица држаше малог Исуса у наручју.{S} Ту се она спусти на колена, а душа јој се |
тичицу, пољуби је и пусти је кроз врата у ноћ.</p> <p>„Е, сад у име божје да пођемо!“ рече Рајк |
<p>Прођоше повећи број гвоздених врата у зиду, десно од њих, па онда Рајково копље удари у јед |
једног човека, који би од малених врата у зиду силазио на под дворане или из дворане ишао к вра |
хвати неке влажне и прљаве крпе, обмота у њих десну руку, извуче из жеравице већ усијане кљеште |
ди.{S} Савлада своју радозналост и оста у столу, погледајући час у Маргиту час у ону тајанствен |
их, скоте један! “ и пљунух му три пута у лице!{S} Нека га !{S} Хајде сад, јуначе, ја ћу с тобо |
.{S} Рајко удараше копљем неколико пута у врата, па онда рече: „иза ових врата има нека шупљина |
.{S} Да није да понека шева прне с пута у вис, и да није погдекоје чапље, да се на једној нози |
е поноћи Рајко поче да говори много шта у заносу, час разумљиво, час неразумљиво.{S} Срце му бр |
не зна показати каква сигурна склоништа у овим урвинама, онда нас само Бог једини чудом каквим |
јурну к степеници, која је из дворишта у главно здање водила, као да хоће да јави своме господ |
ином, па се сад слободан и срећан враћа у завичај да види мајку, браћу и родбину.{S} Као да га |
ту црну косу, него јој падаше низ плећа у коврџастим таласима, који се као крило гавраново прел |
а.</p> <p>Али ево сад путем од Крушевца у Ниш Рајко је са свим други човек.</p> <p>Јахао је нап |
дном живот спасао, па му уведох синовца у свој конак за кабадахију, и пазим га као да ми је син |
} Рајку се <pb n="125" /> ширила зеница у очина, те гуташе нови сјај од њене лепоте.</p> <p>„Е, |
пут од једних од оних гвоздених вратоца у зиду доле на под од дворане.{S} Пут тај није био ни п |
ако тешко.{S} Пригну се и пољуби старца у руку: „хвала ти светли господине!{S} Баш си научио шт |
е се па с пуно побожности пољуби старца у руку.{S} Па <pb n="87" /> онда приђе гологлав к Марги |
!“ рекао би Рајко, па узео опет да куца у камен.</p> <p>После свакојаких мука првога дана, и по |
мени што ће младост твоју прерани гроб у овој гори да покрива!"</p> <p>И онда му се примаче јо |
n="24" /> Марко?!{S} Завукао се био сав у црвену сукнену кабаницу, загрејао се, занео се у мисл |
па Дунавом да носи мене и ковчег Рајков у Србију.{S} Па онда иди преким путем у Београд и извад |
вати Рајко.</p> <p>И онда пођоше натраг у лево.{S} Пролазећи поред капеле Рајко угаси своју вош |
и да млаз од златнога новца цури натраг у буре.</p> <p>„ А, ово не може бити друго, ово је једа |
о би један и појео, а два кришом натраг у зембил бацио, само да дуже потрају.{S} Али с јабукама |
е добро.{S} Па ћемо онда заједно натраг у планине...{S} Знаш, понећеш и ону заставу..“ и онда о |
ме Божје за мном, и нека нам је сам Бог у помоћи!“ рече стари Мартин, па пође напред.</p> </div |
су се пружале од једног зида до другог у сва четири правца, висили су многобројни мањи обручев |
неразговетно одјекивање говора људског у даљини.{S} Савршена тишина, у којој он само лупање св |
нредни посланик ћесара и краља угарског у Цариград по нарочитом послу, од кога је зависило хоће |
и по лепоти и по доброти буде мио друг у животу!...{S} Збиља, Рајко.... ето смо нас двоје и по |
ледња силенција угуши претпоследњу, кад у томе брзоруки момци напунише све пехаре редом, онда ј |
сти је кроз врата у ноћ.</p> <p>„Е, сад у име божје да пођемо!“ рече Рајко. „Ево ја ћу најпре и |
је мало час села на земљу, диже се сад у висину.{S} Приђе к Рајку, положи му обе своје руке на |
х чизама да их навуче.{S} Она му се сад у свему покораваше као дете, и од часа на час би га тек |
то га за пасом има.</p> <p>„Хајдете сад у име Божје за мном, и нека нам је сам Бог у помоћи!“ р |
хрпе од градске рушевине!{S} Хајдмо сад у другом правцу натраг!"</p> <p>„Нешто ме је страх да и |
ађе ми је да те слушам него да овај мед у устима топим! “ рече Маргита, па јој онако уморној оч |
у нас! — Не, не ; немој да ти срце зебе у часу кад ето ћемо у твој двор! “ </p> </div> <div typ |
, и крочи неколико корачаја сам за себе у мрак, као да хоће да бега од ње.</p> <p>„Не, Рајко!.. |
него си дочекао да прво млада жена тебе у уста пољуби...{S} Шта ли сад чекаш?..{S} Јеси л’ кад |
рчина ?{S} Како се гипкост њена уз тебе у оном мрачном ходнику приљубила била?...{S} А куд оно |
на прстима к закључаним вратима од собе у којој је, па се опет враћаше кад би је чула да се мич |
а, као да ће сваког часа да се разглаве у све саставке своје.{S} Разбудише се и такнуше срдито |
е ли ово сан, или машта, или је ово све у истини пред нама јава!“</p> <p>— „Хајде да сиђемо да |
у двор.{S} Стари господин сазва нас све у велику дворану па нам рече: „ово су вам од данас госп |
љена буздована.{S} Прилике ове беху све у већој него обичној људској величини.{S} Десно од њих |
прави нечастиви; избуљио очи па их све у ковитлац окреће, дркће му црна кожа на образима, иске |
па на њих спустила главу своју.{S} Паде у неки занос, у коме или није чула што јој он говораше, |
ећаше како му се нека растуженост краде у срце.</p> <p>„Еј, Боже благи, да л’ ћу доживети да ње |
, и кроз два или три тренутка не остаде у дворници нико други осим Рајка, Маргите и Мартина. </ |
путом прича. „Стари људи казују да овде у планинама има негде велика царска остава, — све бачве |
ина баш не бих волео да ми је гроб овде у бари где нема ни липе ни раста.{S} Еј, славна Шумадиј |
а си се латио; али осећам, ето сад овде у овоме часу, на овом лепом јутру, под овом првом зрако |
ако жив останеш, сахрани ме негде овде у планини, па ми обиђи гроб молитвом и поменом.{S} А ја |
пот све то чуо, заповедио је да се овде у ову оставу смести и оружја и један део његова блага.{ |
анко усукане брке.</p> <p>„А је ли овде у двору?“</p> <p>— „Је ли овде у двору? — Како да није |
ли овде у двору?“</p> <p>— „Је ли овде у двору? — Како да није у двору!“ одговори сељак, па се |
га, њу ћемо одвести па је сакрити овде у једну кућу коју ја знам, одатле би је моји људи после |
ад се сетих да сам слушао да овде негде у рудничким планинама има неки Светогорац испосник, за |
где су?“ веле: „сакрио си их овде негде у овим урвинама!“ „Видите да овде нису; а ето вам урвин |
„Овде смо као у гробу и смрт седи негде у једном од ових столова!{S} Не пита се сад више ко смо |
стеже лед око срца, кад опази да нигде у селу нема свеће или ватре у кући, ни жива човека на у |
да пође с њоме, а кочијаша упути да иде у штале.</p> <p>У соби Ружа узе свећу па загледа добро |
Циганиновој чатрљи.</p> <p>Кад уђе виде у оном нејасном и несигурном осветљењу од лојане свеће |
т померили, Манда му световаше да отиде у Арад к некој старој Влахињи врачари, која може да учи |
ка. <pb n="224" /></p> <p>Па онда отиде у своје горње собе.{S} Дуго је тамо остала.{S} Ружа, пу |
м мога славуја из кавеза!“ И онда отиде у одају иза ковачнице, извади из кавеза птичицу, пољуби |
иха вода Дунаво !"</p> <p>Маргита отиде у пећину те по мирисном сену, што у једном куту беше по |
преклињаше Маргита, те Ружа одмах отиде у један кут од собе, спусти се на колена и узе се молит |
е више муке с њоме него са мном. „Хајде у Крушевац санџак-бегу! “ рекоше ми. „Заветовао сам се, |
не би сваки од њих, да су сад живи онде у столовима, радосно понудио свој мекани плашт?{S} Та м |
е!“ И онда сељак, све подскакујући, оде у село да нађе, ако може, своју кућу.</p> <p>„Рекао бих |
— појаха својега лабуда, поседе га оде у Косово!"</p> <p>— „Куд се ти заносиш, мој братац!“ ре |
кола за витештво.{S} Има ли такве шкоде у вас?!“</p> <p>— „У нас,“ рече Маргита поносито, па јо |
ће од жалости за вама.{S} Слао је људе у Цариград, потрошио грдне паре, па ништа.{S} Мислили с |
лан циганинов.{S} Удесише да Рајко дође у ковачницу кад се добро смркне, а Циганин да узајми од |
ен у угарско руво од загасите чохе, уђе у собу.{S} За њим се ушуња у собу и онај црни рундов и |
и кроз разграђену ограду од врљика уђе у један велики забран, који је одмах иза коњушница почи |
пружи своју десну руку.{S} Она је стеже у својој и, пустив је, рече: „сад, хајде, напред, води |
твор, дубоко узбуђен и сав блед, подиже у вис обе руке, које дрхтаху као прут, па им свечано ре |
рик из њених руку, мало га одли, подиже у вис и рече тихо:</p> <p>„Пун ибрик, пуна срећа да Бог |
: „Рајко, да видиш! “ и извади и подиже у висину низове крупнога бисера и бројанице од смарагда |
вредноћом прегао на посао.{S} Али га је у брзо право очајавање понело да хвата.{S} Изломио је с |
и аманет чува ?!{S} Учинило ми се да је у тебе срце и чисто и јако. „Ево га нађох!“ говорах у с |
за један тренутак збуњен, како ће да је у таквом положају запоји.{S} Немаде куд, већ мораде да |
после лекари из Сегедина и нађоше да је у Рајка срце престало да куца.{S} Кад то рекоше Маргита |
ј од Мартина, да је најмио лађу и да је у Сегедину све готово.{S} Маргита нареди да с њоме пође |
а ћуташе па се само стресаше, као да је у грозници, и ломљаше грчевито своје прсте.{S} Даде се |
свога друга, него због неправде која је у судбини!{S} Је л’ тако?!“</p> <p>„Не може да је тако! |
лепоте, мирноће и нежности, и имала је у себи нешто што је растуживало.</p> <p>„Ко је ово?{S} |
ица.{S} Лево од старога грофа седела је у трећој наслоњачи жена већ у годинама, црне масти, одс |
н невин пољубац на њена уста?{S} Она је у дубоком сну, неће се разбудити; а то бар није грех.{S |
са првог акова, загњури руку, подиже је у вис и пусти да млаз од златнога новца цури натраг у б |
аш ниси среће имала! “</p> <p>Подиже је у своме наручју и однесе је као што би млад пастир јагњ |
ече опет са тешким уздахом, и однесе је у велику дворану.</p> <pb n="151" /> <p>Тамо је најпре |
м светињом, пригну главу и... пољуби је у уста.{S} Она га не пушташе из свога загрљаја, него од |
Маргита, паде јој око врата и пољуби је у образ; Ружо, моја драга и добра Ружо!“</p> <p>„ Али к |
Рајко угаси своју воштаницу и остави је у куту од малих оних врата. „Ко зна колико ће нам дуго |
, који уз гусле гуди.{S} Јунак, који је у животу плашт овај носио, неће се срдити да га теби, т |
ваше поче да говори:</p> <p>„Лепо ми је у служби вашој; поносно ми је да пратим ћесарову посаоб |
Ево сад што ћу да ти кажем : отпрати је у завичај, предај је у руке њеном мужу; нека види да ње |
оју је од венчања с вама носио; баци је у ону кључалу воду, те се растопи, као да је од жутог в |
кажем : отпрати је у завичај, предај је у руке њеном мужу; нека види да њена чистота није посук |
ше, очи жарко засветлише.{S} Ако јој је у истини отаџбина била онако румена и онако светла, как |
ану.</p> <p>„Хвалимо те Боже!{S} Ово је у истини и сребро и злато!{S} Нисам истина никада до са |
/></p> <p>Горе у самом зачељу седео је у високој наслоњачи стари гроф, седе браде и седе косе, |
з планине, па као узгред прича, како је у лугу видео Аћима Главоњу како се мучи.{S} Претоварио |
у да је и по други пут удари, али му је у исти мах Рајко дохвати својом левом руком.</p> <p>„Ст |
ја.{S} Мало час па изађе патер из одаје у ходник и удари се прсима у прса с Рајком.</p> <p>„Да |
по неколико пута, склопи руке на оружје у силаву и стаде на сред капеле мирно.{S} Није да се мо |
је и свој велики нож из сплава, а није у стени начинио улом колико за своју песницу.{S} Покуша |
p>— „Је ли овде у двору? — Како да није у двору!“ одговори сељак, па се опет насмеја.</p> <p>„А |
аше она спази да јој танка тканица није у реду.{S} Извуче онај низ мерџана из тајанственога збе |
уо да погледа да ли млада Маџарица није у седлу заспала, и увек би видео њена два велика ока ка |
а се поред ње горе уз брдо, док се није у трави од ледине изгубила.{S} Од широких мраморних пло |
тице злослутице, него само као старије у црнину завијене сестре плавосивих дивљих голубица, шт |
ња сину, те јој показа шта се све крије у тајанственој појави овога младог човека.</p> <p>„Чека |
ачи, млада једна девојка, загасите боје у лицу и црних очију, — црних и светлих, али без душевн |
ајко скиде своје гуњче, сави га у двоје у троје и положи га на оловни ковчег до саме горње ивиц |
да и лепа и онако добра, оста да робује у потурченог Циганина!{S} Како оно рече патер Хијероним |
дна мука!{S} Треба, веле, да се то кује у по ноћи и кад је млад месец на небу !“</p> <p>„Сад је |
нут, у лице Маргитино, него да завирује у мрачну дубину онога ходника испред њих.{S} А Рајко жи |
на мраморној коцки, лево од оне велике у средини.</p> <p>Рајко полазећи за њом говораше како б |
која беше намештена лево од оне велике у средини, а на онако исто посниској коцки мраморној, к |
еда ни у мерџан; а још мање у оне сенке у које се мерџан губио.{S} Гледаше постојано у лице Мар |
з главне, и управо једине, улице сеоске у алеју од јабланова, опазише једног сељака који, у нек |
она, пренув из мисли, и подиже обе руке у вис као да заустави младића. „Чекај!... чекај један ч |
ренутака у Маргиту, па онда подиже руке у вис, склопи их живим једним пљеском и рече: „о, хвала |
елије бућкаше у каменом кориту.{S} Доле у Крушевцу петли се дозиваху кукурекањем које се разлег |
у, а патеру клецнуше ноге, те паде доле у столицу.</p> <p>„Грофица Маргита од Нађ-Бање!“ промуц |
че јој, па је узе за руку и поведе доле у велику дворницу, где је сад лежало тело Рајково.{S} З |
ког, постао духом видовит, чим би гусле у руке дохватио.{S} Једног дана седео је уз колено свог |
{S} Десило му се нешто што никада дотле у животу.{S} Учини му се као да му се душа поделила у д |
жете земљакињу своју оставити да и даље у потурченог Циганина Бекри-Бекира робује!“</p> <p>Трај |
ногама држи.</p> <p>„Има некакво весеље у двору?“ питаше Маргита живо и под притиском неке зле |
ко живо скиде дијадему, па је брже боље у ковчег баци.{S} Па онда посрћући крочи до најближег с |
конама Исуса и Богородице горело је уље у великим сребрним кандилима.{S} Све друге иконе беху п |
ац. „Бог с тобом, бабо! нисмо ли с њиме у завади због оних заватина у потоку ?!“ рече Марко. „О |
алени градић, који је и онда слабо коме у очи падао.{S} Па онда је страшном клетвом заклео све, |
оја на дрвену једну цев шибаше из чесме у каменито корито пред њом.{S} Извади из недара танки у |
беле и већ поцрнеле растовине, изрезане у свакојаке шаре, слике и прилике, у орлове, соколове, |
на колима, па да се из Сегедина стигне у двор грофа од Нађ-Бање.{S} Управо и нема пута, него с |
ске папуче од жутог сахтијана, извијене у вршак који беше назад поврнут.</p> <p>Већ по виткости |
о та слуга, или је пијан или луд, блене у младу па не зна шта свира!" — „Блене у младу ?!“ викн |
на двориште овог безобразника што блене у моју младу, и опалите му врућих четрдесет батина!“ Пи |
у младу па не зна шта свира!" — „Блене у младу ?!“ викну старац гњевно; „ха, чекај се ти што т |
његови нек те чувају!{S} А кад се мене у срећи својој сетиш, помоли се својим чистим срцем Бог |
иске од лискуна.</p> <p>Испод ове стене у заветрини, а на ледини обраслој сниском, густом и мир |
дах усана њених... како је пуно милине у гипкости овог вилинског стаса, што се тако поверљиво |
више да погледа ни у мерџан; а још мање у оне сенке у које се мерџан губио.{S} Гледаше постојан |
и у том поздраву, да на мах неста зебње у Рајка и у Маргите.{S} Он одмах скиде шубару и приђе к |
ички одазивље и само оно стење и камење у порушеноме двору српскога цара; али се ти њима ниси о |
један на ватреном коњу, који се пропиње у вис да скочи у напред.{S} Цар је имао на глави шлем, |
ако не и пет стопа у дужину, две стопе у ширину и бар једну стопу у висину просећи!{S} Да л’ ћ |
ко снужден да говори; „видим немаш вере у мене!{S} Може бити баш да ме се и побојаваш!{S} А так |
ијати пијана човека.{S} Окрену цев горе у таваницу и одапе.</p> <p>Пуче пуцањ, погасише се скор |
одиже леву руку и погледаше по њој горе у висину, као да гледа у крстату заставу, коју жеља њен |
иже и погледа невесело и бојажљиво горе у таваницу, а ја кроз таваницу у облаке, одох, одох у о |
ли нека мекана лопта, удари високо горе у врата под сам рагастов.</p> <pb n="144" /> <p>„Ако си |
че оне неколике цеви, што их видех горе у зидинама од града! “рече Маргита; па онда настави пун |
цива и пића. <pb n="202" /></p> <p>Горе у самом зачељу седео је у високој наслоњачи стари гроф, |
о подједнако.{S} Ко се од нас двоје пре у гроб сломије, сломиће се пре не због неправде свога д |
и да му је ближе.{S} Загледа се најпре у Рајково лице и не трепташе док он описиваше троглавог |
уљим.{S} У Крушевцу ме затворише најпре у кулу, па онда сутра <pb n="155" /> дан изведоше пред |
зи да нигде у селу нема свеће или ватре у кући, ни жива човека на улици.{S} Тек на самом излазу |
е се мало.{S} Кад турски самсови дојуре у пећину, наћи ће Маргиту с ножем у срду !{S} А кад Тур |
ника, па стадоше на праг, преко кога се у ону округлу дворану силазило, и кад погледаше <pb n=" |
њем, које тако прскаше варницама, да се у њ није дало гледати.{S} Беше ту још поређан велики бр |
ора пао у четинарске горе ужичке, да се у њима напоји мирисом од јела и борова, па да онда прос |
е продају, а слушао сам од Турака да се у Стамбулу најлепша Ђурђијанка робињица може да купи за |
те, би ли хтела да се ослободиш и да се у завичај вратиш?! “</p> <p>Млада жена, које је лице са |
им ножем просећи ћу стену, колико да се у пећину живи провучемо, па већ после како нам Бог да!“ |
образ народа од кога сам!{S} Хоћу да се у Маџарској и Маџарима хвали, како ју је Србин један пр |
пив кабаницу добро око себе, загледа се у оне далеке ватре и пусти се у слатке и тужне и опет с |
вуче некаква дугачка црна игла, која се у врху цепаше у две још тање а устрептане игле, па кивн |
ћки гледаше у лице Маргитино.{S} Она се у сну нешто тако невино осмејкиваше, да је милина била |
на срце Рајку као зрна из пушке, па се у исти мах растопише у сладак мелем.{S} Рајко осети как |
ма испод свода, удараше о зидине, па се у потмулој грмљавини врати к њима двома, неразговетно п |
кад виде како је она очи склопила па се у снове пустила.</p> <p>Мало после па Маргита, дубоко у |
а Маџарска?!{S} Јест, биће да је кад се у њој небо и земља састају!{S} Ах, да сам те очима свој |
редини степенице опет предомисли, те се у бесном трку врати к Маргити.{S} Ова га обема рунама д |
у топлу месечину на целу дворану, те се у њој свака тварка доста лепо могла да види.</p> <p>Мар |
зоре, а зором, рече ми Ружа, кренуће се у Сегедин на венчање!“</p> <p>— „То је истина! “ рече М |
могаше речи да проговори.{S} Бејаше се у лицу јако променила: образи јој спласли, очи дубоко у |
ј ако се може да одржимо живот, који се у госпође гаси!“ </p> </div> <div type="chapter" xml:id |
га радила!...{S} Иди види, можемо ли се у собу вратити!"</p> <p>Ружа оде до врата од оне спаваћ |
агледа се у оне далеке ватре и пусти се у слатке и тужне и опет слатке мисли. </p> </div> <pb n |
е на један камен према чесми и пусти се у мисли.{S} Није имао гусле нити је био слеп, али у њег |
смо.{S} Накриви капу старац, подбочи се у десни бок, куцну петом у пету, зазвекташе мамузе, те |
бој се, госпођо; не сумњај се; уздај се у Бога и веруј у моје српско поштење!“</p> <p>Ударише Р |
Узех радити по ковачници као да сам се у циганској <pb n="77" /> черзи и родила.{S} Од тешких |
у из гласа и на коленима, купала сам се у сузама, па ништа, и никакве помоћи.{S} Неколико сам п |
та носила, био је раскинут и спуштао се у снежнобелу долину између две снежнобеле груде, по кој |
у се да се не поуздах у Бога, и ево се у њ и уздам!“ рече он скромно.</p> <p>Заћуташе опет оба |
сукнену кабаницу, загрејао се, занео се у мисли које су биле више снови на јави него озбиљне и |
ај ми опет руку твоју!“</p> <p>Рајко се у мраку три пута беше прекрстио, и одмах дође к себи.{S |
утврђен јаким палисадима.{S} Улазило се у двориште преко једног дрвеног моста, који се на ланци |
, на коме је био урезан крст, нагнуо се у пећину као да је био на каквој осовини.{S} Испод ње с |
</p> <p>Рајко сад трљаше очи, уштину се у мишицу једну, па другу, скиде шубару, прекрсти се, пр |
, кад се змајеви туку.{S} Биће да су се у старо доба и овуда тукли.{S} Него ходи да се испнемо |
е обамрех.{S} Кад дођох к себи нађох се у некаквом гвозденом кавезу, па још окована у ланце по |
то, полагано и кришом, дао да се донесе у подземне сувоте под овај малени градић, који је и онд |
ондире вином, да буду готови да се носе у велику дворану.{S} А из те дворане, кроз мало ошкрину |
е.{S} Беху већ на замке припремљени, те у њих брзо ухвати и стеже ноге Циганинове.{S} Па онда ј |
ервног организма; па онда кад погледате у оне крупне црне очи што као да су од црне кадифе, и о |
аш још што!{S} Ваља господа да се врате у караван-серај на одмор! “ </p> <p>— „Имао бих ја овде |
дана рече нам Борчија: „хајде, седајте у кола, да се возимо у дворац Нађ-Бању; жени се стари г |
та из њега и каква милина из те топлоте у те разливала?!...{S} Будало једна, прави би човек с м |
и да се вратите; да сте ви тамо где сте у великој срећи и великој сјајности; да управо Турци и |
лопљене очи.{S} Узе умакати своје прсте у сирће од руже, па му онда њима полагано и нежно превл |
притврђеним спреда са две сребрне пафте у облику два бадема.{S} Руке јој до изнад лаката, где с |
м зубе па и не јаукнем, он метне клеште у ватру па ми онда, кад се усијају, месо са мишица и пл |
н <pb n="110" /> да полети, као да хоће у небо да носи оно велико у злато оковано еванђеље, што |
о потрајало док ето Манде и њене Сокице у двор.{S} Стари господин сазва нас све у велику дворан |
лазило из те <pb n="99" /> леве певнице у сами зид иза олтара.{S} У ходник у томе зиду допирала |
елика једна милина растопила ми је срце у чудновату неку тугу, какву никада до сада у животу не |
Млади гуслар виде каква туга мори срце у његовог старог бабе, и узе да га храбри, казујући му |
ежи паса, она као преплашена срна утече у пустињакову пећину.</p> <p>Рајку се за неколико трену |
водиле на више до једне гвоздене плоче у таваници од ходника.</p> <p>„Овуда немамо куда даље!“ |
е па, мало посрћући, отиде те их завуче у жеравицу.</p> <p>„Слободно! слободно! говораше му роб |
n="33" /> једна шамија, која не могаше у своје меке савијутке да прикупи густу црну косу, него |
, готово и нешто мало тужно.{S} Гледаше у Рајка неким замишљеним и благим погледима.{S} Па онда |
="98" /> <p>Маргита најпре и не гледаше у иконостас него у њега.{S} Учини јој се да се он винуо |
ко дође к себи.{S} Отвори очи и гледаше у таваницу.{S} Окрете главу и виде како Маргита стоји п |
, па онда сави главу на десно и гледаше у црвену чизму у широкој бакрачлији.{S} Маргита не знађ |
час левим рукавом.{S} Стојећки гледаше у лице Маргитино.{S} Она се у сну нешто тако невино осм |
пи и подиже.{S} Благим погледом гледаше у старца и благо се на њ осмејкиваше.{S} А старац узе д |
ко нешто као запињући, и збуњен гледаше у мерџан на своме длану.</p> <p>Хтео је нешто друго да |
склони иза леве певнице.{S} Како седаше у један сто, погледи му падоше на једна узана вратóца, |
еликог једног добра што га гроф имађаше у Сибињској.{S} Беше ту пуно слугу, који насипаху празн |
то је са свим обично.</p> <p>Она сеђаше у седлу као да се скаменила, па га гледаше непомично оч |
, а онај други, на левој страни, гуђаше у гусле, лице своје подигао горе к лицу старчевом, а ус |
ду савијаше у лево од олтара и излажаше у једну велику округлу просторију, под једним високим и |
им погледима својим, у којима не бејаше у том часу гњева, него само сажаљења.</p> <p>„Дижи се с |
се с оштром звеком и прштањем разбијаше у металном суду, кад је из дубоких мисли изведе један м |
ед.</p> <p>Узани ходник у зиду савијаше у лево од олтара и излажаше у једну велику округлу прос |
{S} Отворише другу скрињицу и избројаше у њој седамдесет и седам златних прстенова, у свакоме п |
млађима паде на Рајкова прса и плакаше у глас.{S} Да јој је био једини брат од заклетве, или с |
воде као да гласније и веселије бућкаше у каменом кориту.{S} Доле у Крушевцу петли се дозиваху |
о полаганим шапатом, да се овај утапаше у тихи дах, што са меким шумом лептирових крила одлеташ |
угачка црна игла, која се у врху цепаше у две још тање а устрептане игле, па кивно боцкаше час |
врх њен, једно поред , другог.{S} Беше у оној дивној летњој вечери диван поглед.{S} Чаробност |
аставу, коју жеља њена већ ставила беше у њене руке.</p> <p>„Хвала теби, госпођо, што тако лепо |
осамнаеста година, а знам шта јој пише у судбини, па је кријем и отимам од тебе!“ А она кучка |
на из пушке, па се у исти мах растопише у сладак мелем.{S} Рајко осети како му срце закуца бурн |
ем рану.“</p> <p>Маргита и Ружа изађоше у предворје.</p> <p>„Боље је ходите амо на степенице да |
о ме је !“ <pb n="186" /></p> <p>Уиђоше у село.{S} Коњи касаху ржући, а кола звекетаху и звркта |
n="26" /> и снује нове згоде.{S} Уђоше у Ниш са већ готовом одлуком да се с њиме растају. </p> |
пеше се уз камените степенице.{S} Уђоше у пространу једну и добро осветљену дворану, које зидов |
!{S} Баш си научио што и јесте најлепше у нашем говору.{S} Напред ћемо сви ако Бог да!“ Поклони |
p>Кад кошеви и сењаци око двора букнуше у пламен и кад ми вичући „Алах—Алах!“ грунусмо у двор, |
, у којима су тако правилно изведена, и у гипкој покретљивости, којом одговараху сваком покрету |
стирска кандила овде онде светлуцају, и у оној зори што иза те ноћи руди.{S} Причаћу ти све пот |
само једну реч: „бињеџија!“</p> <p>А и у маџарске би се господе лице засветлило.{S} Ништа на ц |
земљи у слави и срећи, сетићеш се да и у овој <pb n="121" /> земљи има људи, који знају за Бог |
а велика лава као да су се усред хода и у сред рикања уставила, скаменила и позлатила, тако при |
ш-баша <pb n="4" /> у Београду дочека и у Цариград допрати царског поклисара.{S} У Београду је |
здраву, да на мах неста зебње у Рајка и у Маргите.{S} Он одмах скиде шубару и приђе к руци стар |
по гдекоја женска марама.{S} Из села и у даљини чуо се топот од коња и звркат од многих кола. |
че она са несташним осмехом на уснама и у онима, „па са медом овако мирисним, и млеком тако сла |
е да гледа растужена у старог деспота и у два лепа а слепа млада деспотовића. </p> </div> <div |
ам заволећеш је кад је познаш, јер је и у тебе срце витешко!“</p> <p>У ње је срце закуцало јаче |
јима је било пуно неке чудесне милине и у линијама, у којима су тако правилно изведена, и у гип |
нуше пијани гости у смех и у кликтање и у пљескање.</p> <p>„Мартин ће скупо да плати ову луду ш |
пећине, па ме после ви мртва скините и у пећину закопајте!{S} Ето беже, то је све што те молим |
ој светлуцаху у драгом камењу крстови и у златном покову еванђеља, прекрсти се трп пута побожно |
ге Циганке, да му гледају у воду, или и у длан, и свака му је то исто готово од речи до речи ла |
ако изгледаше то као неки разглављени и у делове своје растурени престо.{S} Што је Рајка највиш |
нам Бог опрости; а кад будеш у срећи и у господству сети се на ово !“</p> <p>— „Та само да сти |
вину и своју господу.{S} Тако је било и у нас за нашег цара Душана.{S} Ето, погледај га, какав |
ажду од крупних суза из крупних очију и у гласно јецање.</p> <p>Старац и Рајко беху и сами дубо |
“</p> <p>Гракнуше пијани гости у смех и у кликтање и у пљескање.</p> <p>„Мартин ће скупо да пла |
моја добра стрина Круна, удри у плач и у кукњаву; <pb n="130" /> а мој стриц Павле као стена х |
гађамо из пушке.{S} А радним данима би у вече, кад сврши распоред за сутрашње радове, посадио |
оравља и сва се мисао о господству губи у милини на догледу на осећању, готово на сигурном знањ |
неисказаном нежношћу, па га онда пољуби у уста по други пут, промуцав тихо: „збогом!.... хвала |
а и добра Ружо!“</p> <p>„ Али ко сте ви у тој чудној ношњи! “ питаше старица, па се изви из Мар |
их!“</p> <p>Сад Рајку ударише пламенови у образе; нешто као гњев усколеба срце његово.{S} Више |
оштење!“</p> <p>Ударише Рајку пламенови у образе.{S} Очи му се разгореше топлом ватром.{S} Изгл |
узе да га храбри, казујући му шта види у оној ноћи, у којој само манастирска кандила овде онде |
на такав јунак, ја какви су јунаци људи у њеној земљи?!“ А сад видим, да ако у вас и има много |
о њега било је још неколико млађих људи у маџарској народној <pb n="3" /> ношњи, а и један дежм |
!{S} Знам ја, вели, има племенитих људи у твоме народу.{S} У последњем рату, имао сам ја, вели, |
поносито у дворану праћена Рајком, који у левој руци ношаше своју шубарицу, а десну спустио беш |
м жудном пажњом један тихи гласић, који у њему самом и од њега самог тихо шапуташе.{S} Да ли та |
да све то ништа не мари, јер њему стоји у судбини тек сад срећан да буде, јер ће се убрзо ожени |
вораше Маргита збуњена и готово збиљски у бризи, да јој се памет преврнула није.</p> <p>Рајко с |
Циганиновом чатрљом седела, и по турски у жутим шалварама и црвеном јелеку одевена била.</p> <p |
а беху у лицу од изванредне лепоте, али у обојице очи беху дубоко упале и — очним поклопцима по |
зом, који је тешко укратко описати, али у коме су се и осећање достојанства и неизмерна једна т |
} Није имао гусле нити је био слеп, али у њега као да је било срце једнога гуслара, те мраморна |
је и грешно!“ <pb n="137" /></p> <p>Али у самом тренутку у коме се својим уснама хтеде дотаћи њ |
од чисте и невине једне мисли, стапали у чудесну и дивну једну хармонију.</p> </div> <div type |
’ кад год видео лепшу жену у Србина или у Турчина ?{S} Како се гипкост њена уз тебе у оном мрач |
/> Турци су нашега старца или убили или у Крушевац одвукли да га у тамницу баце, ил’ у прогон у |
да му говори:</p> <p>„Кад смо оно били у подземној дворници, снивала сам да сам се с тобом вен |
моји људи после неколико дана испратили у Расину у моју родбину, која би је чувала и пазила као |
к су прешли оно велико придворје и ушли у једну велику собу, у којој је уз зид према прозорима |
бијем!{S} Како сме псина једна да пиљи у твоје лепо лице, кад је само моје ?!“ Сад што да ти д |
мило ми је.{S} Кад будеш у својој земљи у слави и срећи, сетићеш се да и у овој <pb n="121" /> |
ми се довде показао као витез, нека ми у овоме часу буде као брат рођени, па нека ми позајми с |
} Тако ти свега што ти је мило, буди ми у овоме часу веран пријатељ!{S} Пођи пред нама, одведи |
да видим само да те твој господин прими у своје господске руке, па онда одмах збогом.{S} Ваља м |
ти кеса са пет стотина талира.{S} Најми у Сегедину лађу, која ће Тисом па Дунавом да носи мене |
сазнати.{S} Не смеде више да погледа ни у мерџан; а још мање у оне сенке у које се мерџан губио |
ва.{S} Није му испало ни до Крушевца ни у Крушевцу да начини кавгу па је срдит, и без сумње пре |
да ово мајкино момче види што не би ни у сну могло снити ?{S} А ?! “</p> <p>Она не рече ни реч |
гова блага.{S} Не хтеде га остављати ни у Руднику ни у Кривој Реци, где је дворове имао у којим |
х ја, „да за седам година не силазим ни у коју варош.{S} Мојом ногом ја одавде крочити нећу; ма |
>Насмеја се Рајко па рече : „вала то ни у сну нисам, мањ ево што сад тебе дворим!{S} А није теш |
} Не хтеде га остављати ни у Руднику ни у Кривој Реци, где је дворове имао у којима је радо ста |
сам а овакво чудо до ноћас не видех ни у сну!“ Маргита је по свој прилици није ни слушала.{S} |
посланик незгодно сеђаше, леже поређани у два реда десет немачких талира све нових новцатих.</p |
ху уз циганска ћеманета, други загрљени у гомилице певаху, а већина их је седела уз дрвене стол |
ед чесмом.</p> <p>Млада се жена промени у лицу па журно дохвати и котлић и ибрик.</p> <p>„Иди с |
о на поклон! “</p> <p>Рајко се зарумени у образима, поклони се, пригну и подиже четири талира.< |
ако је било.{S} Отишао је седој Влахињи у млади петак, кад се смркло.{S} Баба је наложила велик |
вони сребрно звоно, па му се јека стопи у милозвучно појање црквено, те му потресе срде и на оч |
сно од њих, па онда Рајково копље удари у једна друга велика гвоздена врата, која се беху испре |
роними да врти главом и онда опет удари у маџарске бубњеве.{S} На то ће стари посланик рећи неш |
ска?!“ <pb n="46" /></p> <p>Чекић удари у мехове мимо ње.{S} Она га погледа, не скидаше са њего |
ких месечина, када су џиновски стражари у панцирима од сребра стражарили по зидинама градским и |
ва мајка, моја добра стрина Круна, удри у плач и у кукњаву; <pb n="130" /> а мој стриц Павле ка |
а прса и рекох му: „ево си погана звери у мојој руци! могла бих ти грло овим ножем пресећи, али |
тона, што је из пећине дрзнуо да завири у ону црну гробницу, или — као да се журила да заклони |
, нама момчадији свагда говорио: кад си у неприлици па не знаш на коју ћеш страну, запитај се: |
онио.{S} Осмех моје невиности удавио си у потоку горких суза мојих.{S} Ранио си ме првом стрело |
Турцима!{S} А ето сад опет ударише пси у лавеж!{S} Децо, да нам сам Бог помогне, ово се ваља н |
паша нешто као рече да је боље да се ти у Београд вратиш, јер он даје друге пратиоце.{S} Већ см |
јко; „,ја велим најбоље је склони се ти у једну од ових одаја, ја да обијем и трећи катанац, да |
да запита:</p> <p>"Ружо, верујеш ли ти у Бога?!...{S} Верујеш ли да он може да помогне само ка |
м?!"</p> <p>„Не бих се ја смео поуздати у се да се не поуздах у Бога, и ево се у њ и уздам!“ ре |
се, скине се са свим гола и узме чарати у ватру и кувати неку воду у једном тигању.{S} Кад је в |
о био сваку наду, да може што разабрати у оној потмулој и неразговетној вици.{S} Тек опет ослуш |
вораше Рајко сам у себи, а кад се врати у ходник к Маргити рече јој: „нема овде ништа особито!{ |
ојој руци! “</p> <p>Рајко за тим сврати у прву од оних споредних сувота,те из једног ковчега из |
емо!“ рече Рајко, па узе оцилом кресати у кремен.{S} Прамену варница као да милије бејаше да за |
Шумадијо !{S} Некако је милије и умрети у теби, а некмо ли живети !...{S} Сећаш ли се, госпођо, |
од наше куће, па ослушкујем шта ће бити у великој дворници.{S} Тек пуче пушка, а господа да се |
Ако ти је празна, могао си је оставити у хану!{S} Празна чутура — ето баксуз !{S} Ниси ваља <p |
остави белом свилом ; тај ћемо положити у ковчег оловни, а овај у ковчег од растовине.{S} На ср |
<pb n="48" /></p> <p>Повикаше сви гости у глас: „чардаш! чардаш!" хоће младожења да игра чардаш |
уби старац кораке, ударише пијани гости у смех!...{S} Расрди се старац младожења па право на Бо |
велите?!“</p> <p>Гракнуше пијани гости у смех и у кликтање и у пљескање.</p> <p>„Мартин ће ску |
е старац благо да говори, „има сладости у сваком животу, само кад човек уме да се удуби па да ј |
о!“</p> <p>Било је тако пуно срдачности у том поздраву, да на мах неста зебње у Рајка и у Марги |
{S} Погледа у звездано небо па се пусти у неке мисли.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SR |
ритиском страшне мисли, да сам силазећи у гроб ставила на муке и уморила једну свету старост и |
у! “</p> <p>И онда корачаше даље ћутећи у све гушћи мрак неких тесних улица на крај Крушевца.</ |
} Кад изађоше на врх, и пре него ће ући у густу једну шуму растову, зачуше како од скелеџијског |
моста, који се на ланцима могао привући у вис уз <pb n="188" /> зидине од капије.{S} Двориште ј |
з, који сад само тихо мумлаше, падајући у пун котлић.{S} Склопи руке на груди; гледаше опет сво |
видим!“ увераваше патер и не гледајући у вис. „Само хајде, свршуј!“</p> <p>— „Е, а мо’ш ли пог |
ебра; раширио крила па као да, полећући у висине кликће, тако отворио беше оба кљуна своја.{S} |
овчегу.{S} Дуго и дуго гледаше без речи у мирно лице младога човека, који као да беше тек само |
, одрешив уже од коца, отисну је, скочи у њу, зграби оба весла а Маргити рече, да слободно пуст |
ом коњу, који се пропиње у вис да скочи у напред.{S} Цар је имао на глави шлем, по коме се око |
н, са поносито уздигнутом главом, крочи у дворану и гласно и чисто усклицавајући викну:</p> <p> |
ј ћемо положити у ковчег оловни, а овај у ковчег од растовине.{S} На сребрном штиту на овом рас |
онаквим истим крстом, као што беше онај у пећини.</p> <p>Прођоше повећи број гвоздених врата у |
стао крст од пет алемова, од којих онај у средини беше крупан као крупан орах, а они други као |
ри! “ </p> <p>„Истину велиш?“ упаде јој у реч Рајко изненађен и пуно заинтересован овом причом. |
онда је посади поред ватре, изнесе јој у једној заструзи млека, у другој дрвеној здели сат мед |
педимента процесији <pb n="25" /> нашој у град Константинов провоцира, придодан?{S} Ако оштроум |
; не сумњај се; уздај се у Бога и веруј у моје српско поштење!“</p> <p>Ударише Рајку пламенови |
на велики и широк мач, којега је држак у крст извијен био.{S} Круна, скиптар и златна јабука с |
/> ношњи, а и један дежмекаст човечуљак у дугачкој, црној долами, који је сваки час брисао свој |
ве људске прилике.{S} Један висок човек у владичанском окруту, с митром на глави, с прстом у ру |
одмах пође напред.</p> <p>Узани ходник у зиду савијаше у лево од олтара и излажаше у једну вел |
ј и самој погледи падоше на онај ходник у зиду од леве певнице.</p> <p>„Ама ја тебе чеках.{S} Н |
нице у сами зид иза олтара.{S} У ходник у томе зиду допирала је од некуд светлост нека, много ј |
а на десетом кораку спотаче се о зембил у оном мрачном ходнику и +напипа руком ону тикву с водо |
е ослободите.{S} Мислио сам како да вам у том помогнем, распитивах пријатеље и нађох да може да |
те један пут те други пут, а ја гледам у трепавице младине; она их подиже и погледа невесело и |
удео?!{S}" Ништа ја.{S} Ћутим па гледам у њу. <pb n="48" /></p> <p>Повикаше сви гости у глас: „ |
у хану да оставим моје теркије.{S} Имам у њима нешто чисте преобуке па рекох: могу у мајстора д |
о падох преда те на колена.{S} Била сам у бунту <pb n="216" /> противу тебе.{S} Веровала сам да |
екорни витез.{S} Ја једина знам шта сам у њему изгубила; а ни ја не знам шта је све његова земљ |
ђе кроз онакве тренутке, кроз какве сам у оном часу ја душом својом пролазила!...“</p> <p>„Па о |
И то су ми нека господа !“ говораше сам у себи; „и то ми је неки духовник!{S} Лист од њихове го |
јаде и невоље разбудити!“ говораше сам у себи.</p> <p>И не могаше да одвоји очи од ње.{S} Учин |
о да ће тако да се сврши!“ говораше сам у себи.</p> <p>Отиде полагано преко пространог дворишта |
и вити стас дише. „Вала,“ говораше сам у себи, „ни дивна ћерка од Божуна Бана а Јанкова госпођ |
подужег ћутања, „зар си се збиља ти сам у себе поуздао да ми помогнеш да до слободе и завичаја |
Учини му се да је остао само с њом сам у свеколикој васељени.{S} И онда опет онај тајни гласић |
ња.</p> <p>„Некада су,“ говораше он сам у себи; „некада су место ове труле дрвене цеви, цеви од |
не поплаши!{S}" Тако говораше Рајко сам у себи, а кад се врати у ходник к Маргити рече јој: „не |
ицу и твоју црвену кабаницу!{S} Већ сам у две прилике долазила на мисао, да си ти некада ја ли |
хоћеш, буди спремна да те ноћас поведем у твој завичај!“</p> <p>„Да ме.... поведеш.... ноћас... |
, и онда ту клону, као да је неко ножем у срце ударио, и једва промуца:</p> <p>— „Рајко,... вод |
ојуре у пећину, наћи ће Маргиту с ножем у срду !{S} А кад Турци виде да је са мном свршено, нећ |
етоваше се нешто са патер Хијеронимијем у најбољој одаји караван-сераја.{S} Мало час па изађе п |
витом маџарске господе, која сави путем у варош.{S} Рајку се учини као да она само у њега гледа |
рече јој Мартин; „Мишко већ јури путем у Сегедин.{S} Ја ћу сад да отпашем младога витеза и да |
в у Србију.{S} Па онда иди преким путем у Београд и извади од турске власти допуст, да мирно са |
а била.</p> <p>Дотрча Циганин с чекићем у руци, с пеном на устима, с варницама у очима.{S} Гњев |
јунака, који су с нашим царевима лицем у лице говорили!{S} Како ћеш да од њих сад поњаве прави |
весео и поносан, као да се љубио лицем у лице с оним великим јунацима, и као да се питао с њим |
ише.{S} Влажан и хладан ваздух удари им у лице из оне просторије.{S} Рајко рече Маргити, да са |
да пију, онда би и они за госама својим у двор, и онда, онда би могла да кажеш село пусто!{S} Н |
да те змајеви однесу на крилима својим у Вилиндар, где пробавиш понеки дан и ноћ, па се тек оп |
јатну топлоту, коју је на грудима њеним у себе упио, и која сад са длана руке Рајкове струјаше |
<p>„Еј, мој Рајко! што не остах с тобом у Шумадији!“ проговараше Маргита грцајући. „Не знам как |
ам још робиња, која је се помоћу твојом у слободу своје земље вратила.{S} Мислим да ће ти се и |
им шлемом на глави, са сребрним наџаком у једној а сребрним штитом у другој руци.{S} А на пола |
> <p>Она се хитро диже, повуче га руком у вис, загрли га.{S} Рајко скиде шубару; гологлав, сав |
вој цар Душан!“ па Маргита показа руком у правцу преко целе дворане к оном коњанику на мрамору. |
S} Посрћући пође к њима, удари се руком у чело, стропошта се поред старца и просто цикну:</p> < |
гита је сваку јабуку секла својом руком у кришке и не би загризла своју кришку, док не би видел |
онда Рајко узе живо да удара буздованом у оне катанце.{S} Мора бити да су од вајкада били ту на |
тену.</p> <p>С муком удараше буздованом у копље, и мораде се сваки час устављати да се одмара.{ |
ред очима, као да га је неко буздованом у главу ударио.{S} Не могаше ни да мисли ни да осећа.{S |
о и замахну добро и опали својим дланом у длан циганинов.{S} Удесише да Рајко дође у ковачницу |
лоњен по један дуг и широк мач, већином у зеленим кожним корицама, па са сребрним или златним п |
ад би човек потковао коња новим сребром у све четири ноге, па га онда пустио да сам бира стазу, |
о нека звезда трепти над његовим двором у Крушевцу, па би рекао: „хвала Богу, моја Милица шаље |
во три дана весеље је, а сутра ће зором у Сегедин да се тамо венчају.{S} О, слатка моја госпођо |
на ово платно!“ рече Рајко меким гласом у коме се, у јасном металном звеку, мешало и нешто поно |
ац, подбочи се у десни бок, куцну петом у пету, зазвекташе мамузе, те један пут те други пут, а |
рним наџаком у једној а сребрним штитом у другој руци.{S} А на пола хвата од ових оклопника бех |
кажипрстом; узе се за тим куцати прстом у чело, као да се увери да му лубања није напукла, па з |
ком окруту, с митром на глави, с прстом у руци, с изразом неке племените одважности и радосног |
изнутра.{S} Удари два три пута песницом у њих.</p> <p>„Шта је бре?!“ дрекну изнутра Циганин не |
олико да има држаље, узе један буздован у десну руку, па с новом надеждом на бољи успех настави |
народ.{S} И онда... онда ће доћи и дан у који ће се наћи жена, вредна да ти и по лепоти и по д |
звездом звездама јавља да се роб један у слободу враћа.{S} Хвала Богу на добром знамењу! “</p> |
рац се онда спусти на колена пред један у стени грубо урезани крст и шапуташе још некакве молит |
сами дубоко узбуђени и погледаху један у другога, не знајући шта да почну. <pb n="81" /></p> < |
е бих се смео цењкати.{S} Ето, дај длан у длан!“ рече Рајко и замахну добро и опали својим длан |
све ситним шареним камичцима био ишаран у свакојаке цветове и гране.</p> <p>Од прилике дуж три |
, округла, мрка и зажарена лица, одевен у богато маџарско руво, са широким златним пасом, о ком |
м на округло поткресаном брадом, одевен у китњасто руво маџарско, с високим орловим пером на цр |
овек са проседом брадом и косом, одевен у угарско руво од загасите чохе, уђе у собу.{S} За њим |
ања, не без силног напрезања, сав црвен у лицу и са крупним знојем на челу, Рајко једним скоком |
е закуца бурније и како му удари пламен у образе. „Да ли је волим ма за трунку?“ питаше сам себ |
укли да га у тамницу баце, ил’ у прогон у Анадол пошљу!"</p> <p>„Баш сам ти ја једна несрећна ж |
а, и не хтеде нипошто примити ни поклон у новцу од мене! “ </p> <p>Ударише Маргити сузе.{S} Узе |
ници држао је го мач, па њиме показивао у напред; главу беше мало повио налево унатраг, као да |
ошћу.{S} Чинило му се као да је робовао у конаку Мустаф-агином, па се сад слободан и срећан вра |
пригнуо мало к младићима па се загледао у лице младога гуслара с једним изразом, који је тешко |
ан и тужан!{S} Како се невесео загледао у младог гуслара!{S} А шта ли му овај <pb n="117" /> уз |
од плавичастог мрамора, па онда пружао у широку једну заравањ од руменог мрамора.{S} Од прилик |
види своју суђеницу.{S} Гроф се одвезао у Арад с Мартином, коме је све причао како је било.{S} |
знам ништа и не осећам ништа.{S} Па као у инат онда ми тек долажаше, да све то с већим болом ос |
неколико тренутака, очи јој севаше као у тигрице која се спрема да скочи, али се савлада и реч |
/p> <p>„Ех, у моме двору нећеш бити као у пустињи!{S} Бојим се само да теби, тако озбиљном млад |
па осећах како се и сама претварам као у неку звер.{S} Завадих се с Богом..“</p> <p>„Како јадн |
ред српски соколови!“ па поче и сам као у неком наступу заноса да виче: „напред! напред браћо!{ |
> <p>„Велики чардаш?!“ понови Рајко као у недоумици шта ће то да значи.</p> <p>— „Ех, па не зна |
т и сестра!" говораше му. „Овде смо као у гробу и смрт седи негде у једном од ових столова!{S} |
у ни у Кривој Реци, где је дворове имао у којима је радо становао, него је све то, полагано и к |
еко снежног <pb n="20" /> Дурмитора пао у четинарске горе ужичке, да се у њима напоји мирисом о |
е је светлост од стотине кандила хватао у се, као какав преврнути пехар од углађенога сребра, п |
није ни слушала.{S} Она гледаше на небо у неколике ситне и бледе звезде и ломљаше грчевито свој |
кав ни речи, него само гледаше га право у очи, као да огледа да ли својим меким кадифеним погле |
ру у руку, једно осје на раме, па право у луг Аћиму!{S} Да му помогнеш кола оправити, натоварит |
огом остајте!“ </p> <p>И онда оде право у коњушницу да опреми своју сиву ластавицу.</p> </div> |
, стуб од белога дима подизаше се право у вис, ваља да од какве ватре око које се беху чобани и |
куће!“ рече Рајко.</p> <p>„Терај право у двор!“ викну Маргита кочијашу.</p> <p>Око дворишта од |
у од лица његова, гледаше му опет право у очи, погледима у којима милина, чежња и туга усисавах |
!“ рече Рајко гледајући посланику право у очи; „све ми се чини да овај попа теби само смућка шт |
главу од лица његова; гледаше му право у очи, за неколико тренутака, неисказаном нежношћу, па |
ио, и силом Богородичиног сна, који ево у амајлији носим, позивам те, уклањај се са нашега пута |
ам невоље да крв проливамо.{S} Него ево у моме сиџадету хаљина за тебе.{S} Навуци све то преко |
био: <hi>живога Бога! </hi> Ми ћемо ево у име живога Бога напред.{S} Држ’ се, госпођо, моје рук |
, сад тек видим!" упаде му Маргита живо у реч; „сад тек видим ко су твоји учитељи....{S} Марко. |
> <p>„Сибињанин Јанком?!“ упаде му живо у рен .{S} Маргита; „то је наш маџарски јунак Хуњадија |
ало по мало запајаше, виде да је готово у своме левом наручју загрљену држи, и да је њена глава |
>Сељаче није никада видело толико благо у својој руци.{S} Узе грош и узе талир па без речи поју |
та најпре и не гледаше у иконостас него у њега.{S} Учини јој се да се он винуо некуда високо и |
затреба.{S} Није ни гледала у њих него у онај плави пламен од ћумура, а ко би знао куд су јој |
реним очима око себе, загледа се подуго у Маргиту, па јој врло тихим гласом рече : „ако се деси |
колико јабланова.{S} Са врха те умке до у сами двор грофов нема више од пола сахата.</p> <p>Сун |
уке Рајкове струјаше све топлије чак до у срце његово.{S} По дужем ћутању рећи ће Рајко!</p> <p |
ето, мало час отиде с весларима у брдо у виноград!“ рече дечко; „баш говорише нико неће тако с |
и часно и поштено и пуно витешки довео у дом мој, да ме <pb n="228" /> њему преда.{S} Од Рајка |
каже па се уставио.{S} Мерџан је донео у руку његову пријатну топлоту, коју је на грудима њени |
есто !{S} А оно се ево престо разглавио у кукове своје и расточио као буре кад му прсну обручи, |
г.</p> <p>И Рајко се беше сав претворио у слух.{S} Већ је и напустио био сваку наду, да може шт |
који се још не бејаше са свим загњурио у вино.</p> <p>„А, тако ли је?{S} Лакрдија, маскарада!“ |
/> напред!{S} Те сам речи од њих научио у битци код Сенте.{S} Синко, напред! напред! напред!“ < |
ди у њеној земљи?!“ А сад видим, да ако у вас и има много срчаности још више има суза.{S} Никад |
ку и да ли сам се верио, то нисам и ако у нашој земљи има пуно лепих и добрих девојака!“</p> <p |
ини, те да се једу и да их опет једнако у зембилу има.{S} Маргита је сваку јабуку секла својом |
Са онога прага, на коме се најпре онако у чуду зауставише, ваљало је силазити преко четири врло |
ир доведе жене, те ми силом сипљу млеко у уста и ко зна шта још те ме поврате.{S} Нит’ могу да |
, као да хоће у небо да носи оно велико у злато оковано еванђеље, што му по крилима положено бе |
авице.</p> <p>„О Мартине, зар нема нико у селу ко је вичан ранама ?{S} Има ли какав стар човек |
наопако?!“ мишљаше <pb n="58" /> Рајко у себи, па се врати к Циганиновој чатрљи.</p> <p>Кад уђ |
село крекетале.{S} Кад свита изађе мало у брдо, у једном ниском лугу славуј певаше тужну и слат |
ај јунак, и шта се коме најбоље свидело у оној песми.{S} У песми о Страхињи мени се најлепше уч |
јко је испричао старцу све како је било у Крушевцу, а после и све што је по Београду слушао о п |
оне сласти, која треба да се слива само у срца људска.{S} Само је <pb n="23" /> Рајко јахао и д |
арош.{S} Рајку се учини као да она само у њега гледа онако као што он само у њу гледаше.{S} Ста |
да знаш, млад си!{S} И после то се само у конаку Бекри-Бекира може да види!{S} А?{S} Чујеш ли м |
адога човека, који као да беше тек само у неком тихом сну.{S} Па онда узе да му говори:</p> <p> |
само у њега гледа онако као што он само у њу гледаше.{S} Стаде тако за неколико тренутака, па в |
ад има светлости.{S} Мене је страх само у мраку.{S} Хајдмо!“ рече Маргита.</p> <p>Узеше да разг |
рамору. „И онда, што ти да остајеш само у твоме џемадану, и што ја да лежим на овом тврдом олов |
ћи!..{S} А кад тај дан дође, онда, тамо у оном двору, грофица од Нађ-Бање може само да ти руку |
> <p>Пошљи одмах у Сегедин нека се тамо у српскоме крају потражи.{S} Не жали платити!"</p> <p>М |
пињал; оштар је као гуја.{S} Седи тамо у дно пећине, па кад видиш да Турци преко мене мртва к |
а, и смилуј се ономе добром старцу тамо у планинама !" <pb n="218" /></p> <p>И онда јој поток с |
ече Маргити:</p> <p>„Одјахуј, па хајдмо у скелу!“</p> <p>Она уведе ластавицу у скелу а он, одре |
аг!"</p> <p>„Нешто ме је страх да идемо у лево!“ рече Маргита; „старац ти је довикнуо да се држ |
јеш ли Јоване!{S} Моли бега да савијемо у лево да не удара хајка на свечеву пећину! <pb n="83" |
а?!{S} Оче, нема ли где да се сакријемо у овим урвинама?" питаше Маргита па дркташе као прут, и |
на ово !“</p> <p>— „Та само да стигнемо у Маџарску!" рече Маргита; „видећеш, мој старац мене то |
с белај снаћи!{S} Аман беже да скренемо у лево!“ викаше опет онај сељак којега глас сад већ беш |
мој да ти срце зебе у часу кад ето ћемо у твој двор! “ </p> </div> <div type="chapter" xml:id=" |
а: „хајде, седајте у кола, да се возимо у дворац Нађ-Бању; жени се стари гроф.“ Хајде, ђи, тера |
већ само да отворимо очи да не крочимо у какав понор, а за друго како Бог да!“ прихвати Рајко. |
н и кад ми вичући „Алах—Алах!“ грунусмо у двор, она пуцаше на нас кроз прозор из пиштоља.{S} А |
е се мерџан губио.{S} Гледаше постојано у лице Маргитино и пажљиво је напајаше хладном водом из |
ореше топлом ватром.{S} Изгледаше дивно у <pb n="66" /> оном јутарњем зраку онако узбуђен и она |
своју, погну се напред и гледаше жудно у далеке ватре на обзорју.</p> <p>„Је ли то доиста Маџа |
ао?" питаше га Маргита седајући на сено у кола.</p> <p>— „Не знам ти ни сам казати!{S} Велика ј |
e unit="*" /> <p>Тога истога дана позно у ноћ ето га Рајко пред врата од Бекри-Бекирове ковачни |
то је још најмање јада.{S} Кад се позно у ноћ врати, искупи нас стриц све и старо и младо око о |
куд оно залуташе очи твоје, кад је оно у своме наручју на сребрном столу, а из златног пехара, |
од усана грчевито задрхтаваху, као оно у деце кад хоће да бризну у плач.{S} Ал’ се још не запл |
ласно јецати, готово онако исто као оно у капели пред иконом Мајке Божје.</p> <p>Рајко се побој |
е смислите на тенани како да је сигурно у завичај оправите.{S} Ето, једно од тога бирајте, ако |
и од сељака добивају.{S} Он лежи обично у једној одаји од подземног ходника, у коме сте ви били |
и чарапе високе скоро до колена, а лепо у богате шаре од мрког, жутог и зеленкастог плетива исп |
>У соби Ружа узе свећу па загледа добро у лице Маргитино.{S} Маргита се тихо насмехну па рече: |
ице богињаво.{S} Па и њу је чуо.{S} Ето у моје Маруше лице глатко као лист од божурова цвета!“< |
ном турском руву ступи мирно а поносито у дворану праћена Рајком, који у левој руци ношаше свој |
је и испод трепавица погледаше поносито у своје дугачке и танко усукане брке.</p> <p>„А је ли о |
отиде у пећину те по мирисном сену, што у једном куту беше положено, разастре црвени плашт Рајк |
ала вам лепо на господству!{S} Тако што у Цигана нема!{S} А ти безобразна комедијашице, напоље |
пута сркне.{S} Иза тога баба баци нешто у ватру, што је пукло као гром, сва се кућа затресла, а |
за руку, одведе га пред неки као долап у зиду од кухиње, који кад отвори рекне му: „гледај сад |
е сребром?!{S} Валах, то не чини ни цар у Стамбулу ? “</p> <p>„Цару и не треба.{S} Мени треба!{ |
х да <pb n="45" /> спустиш сребрн талир у њу па да се растопи!" говораше Циганин облизујући се. |
и!"</p> <p>Овај мирни говор поврати мир у душу Маргитину, и куцање њеног бурно узбуђеног срца п |
в зрак светлости не паде кроз тај отвор у ходник, али и Рајко и Маргита на свој ужас опазише пр |
хтеде дотаћи њезиних, један други глас у души његовој викну му: „Душан те гледа!"</p> <p>Рајко |
ветли се душа Рајкова и онај тајни глас у њему умуче.</p> <p>Седе опет поред ње и гледаше је.{S |
ргита говораше: </p> <p>„Ти ћеш код нас у Нађ-Бањи да останеш док се не спреми све што треба за |
пријатељ!{S} Пођи пред нама, одведи нас у дворану где је гроф, отвори врата и викни да сви чују |
гле, па кивно боцкаше час у напред, час у десно, час у лево.{S} Маргита врисну и мало <pb n="14 |
боцкаше час у напред, час у десно, час у лево.{S} Маргита врисну и мало <pb n="146" /> што не |
а устрептане игле, па кивно боцкаше час у напред, час у десно, час у лево.{S} Маргита врисну и |
зналост и оста у столу, погледајући час у Маргиту час у ону тајанствену светлост.</p> <p>Није д |
у столу, погледајући час у Маргиту час у ону тајанствену светлост.</p> <p>Није дуго трајало па |
у љуби!...{S} Шта оно би с тобом јутрос у пећини, кад муња севну и гром пуче?...{S} Тобож не см |
ма реч!“</p> <p>Устаде патер Амброзијус у мртвој тишини и тек се накашља, а двокрилна се врата |
оставе ?! “</p> <p>Па онда, упрев опет у Рајка своје погледе, који сад не беху више мекана кад |
p> <p>„Чекај, молим те,“ упаде јој опет у реч Рајко; „је ли та жена, што ти је на сну долазила, |
обавиш понеки дан и ноћ, па се тек опет у пећини створиш?“ питаше ме санџак-бег. „Ко шта може ј |
е младожењи прибоде на прса један накит у облику срца, а сав од рујног рубина, и онда мој млади |
.{S} Доста је нека нас води та светлост у твојој руци! “</p> <p>Рајко за тим сврати у прву од о |
и!“</p> <p>Осети да му се мир и крепост у срце враћају.{S} Али не смеде ни погледати к оном ков |
још не видех!{S} Кидисаше на онај крст у стени као исти бесови, па греби, па хватај зубма стен |
рдо правцем к чесми, па да изађу на пут у варош.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1892 |
лозвучно, да се младоме човеку први пут у његовоме животу учини да у његовоме имену има као поч |
уквариш, него хајде напред, показуј пут у караван-серај!“ рече му патер.</p> <p>— „Добро, кад т |
је срце те моје тражи.{S} Чуј један пут у моме злосрећном животу глас моје молитве !{S} О, не д |
из овога двора у чергу, да не нађеш пут у тамницу!“ И сад из очију Маргитиних сипаше ватра гњев |
а седела је у трећој наслоњачи жена већ у годинама, црне масти, одсудно циганскога типа, обучен |
нети воде!“ па у петом скоку бејаше већ у капели, а на десетом кораку спотаче се о зембил у оно |
/></p> <p>Рајко трже пиштољ.{S} Али већ у тренутку, у коме га запе, виде да је грехота убијати |
оспода маџарска!{S} Може бити да су већ у Стамболу! одговори јој Рајко.</p> <p>Маргита притегну |
ељени.{S} И онда опет онај тајни гласић у њему, од кога се већ једном препао био, поче да шапућ |
сладак један пољубац.{S} А онај гласић у њему сад шапуташе истом брзином којом му срце куцаше: |
Маргита.{S} Усправила се, подигла главу у вис, лице јој пуно озбиљности, али и пуно мирне одваж |
, а под левом мишицом носи велику гужву у сиџадету од теркије.</p> <p>— „Не смедох у хану да ос |
има нешто чисте преобуке па рекох: могу у мајстора дуго остати, а неко може доћи па однети и те |
Рајко радосно и поносито. „Имај надежду у Бога и имај веру у мој српски образ!“</p> <p>У том ча |
head> <p>Тек је млада робиња унела воду у ковачницу и тек поче упорно да одговара Циганину на њ |
узме чарати у ватру и кувати неку воду у једном тигању.{S} Кад је вода прокључала, онда баба з |
трља очи, па онда погледа у немом чуду у Рајка.{S} Рајко, као да је чуо шта она сама у себи го |
к, Маргита нареди да српски сељаци пођу у најближе село, где има српски поп, да га доведу да оч |
је слала и друге Циганке, да му гледају у воду, или и у длан, и свака му је то исто готово од р |
, какве су такве су, тек добро пристају у овакве бакрачлије!“</p> <p>„Хвала ти брате Јово !{S} |
ина у рудничке планине старцу Теодосију у Вујан, да му каже да смо нас двоје за вечност заједно |
тим притискивањем својих танких прстију у руку Рајкову давала му на знање, кад год би појачана |
ану у ону мрачну и прљаву јазбину своју у Крушевцу, и кад помислих у каквом сам добру и на какв |
ово,“ рече показујући руком на прилику у средини, „не знам шта је, али оно је тамо цар Душан!“ |
n="137" /></p> <p>Али у самом тренутку у коме се својим уснама хтеде дотаћи њезиних, један дру |
да те избави?{S} Зар да те самсови вуку у јазбину оне црне звери?!{S} Предај се мојим бистрим т |
кташе усне као да хтедоше да се развуку у осмех.{S} Али се не осмехну и не рече ништа.</p> <p>Р |
поред њега с главом наслоњеном на руку у тешким мислима.{S} Кад би он уморен престао да куца и |
су сребрни новци!" па онда загњури руку у буре, извади је пуну сребрнога ситног новца, и пусти |
урском седлу, како, подигнув једну руку у висину, погнув се мало унапред по коњићу своме, јури |
!{S} Стид ме је од тебе, да оваку бруку у мом двору видиш! “</p> <p>— „Ма шта да је не може бит |
уту од собе своју дугу пушку, јер ће му у случају невоље довољно бити оружје што га за пасом им |
> <p>„Не, Рајко!... не остављај ме саму у овој гробници!" цикну Маргита; „где си?!...{S} Шта, т |
Право велиш, Рајко; хајдмо право к њему у двор! “</p> <p>У који час то Маргита рече и устаде, ј |
главу на десно и гледаше у црвену чизму у широкој бакрачлији.{S} Маргита не знађаше ни шта да м |
а.{S} Кад ме је Бекри-Бекир унео везану у ону мрачну и прљаву јазбину своју у Крушевцу, и кад п |
’ се бију, нити вино пију, док не зовну у дружину Сибињанин Јанка!{S} Веруј, тукао се и он за в |
ки јунак !...{S} Ниси никада младу жену у уста пољубио, него си дочекао да прво млада жена тебе |
?..{S} Јеси л’ кад год видео лепшу жену у Србина или у Турчина ?{S} Како се гипкост њена уз теб |
ваху, као оно у деце кад хоће да бризну у плач.{S} Ал’ се још не заплака него настави:</p> <p>„ |
е четири године бејах свирач у Сегедину у Маџарској, у дружини чувенога мајстора Борчија.{S} Је |
и чешагијом и одвео је на једну ледину у присоју испод града.{S} Кад се врати к ватри, нађе ст |
, по имену Бекри-Бекир, пре неку годину у Маџарској заробио.{S} Дај да се даље минемо!“ говораш |
после неколико дана испратили у Расину у моју родбину, која би је чувала и пазила као аманет, |
n="52" /> увод, који мало час па букну у пламенове и живо кликтање.{S} Изгледаше Рајку као да |
падаху преда њ на пут само да опет прну у вис, те да се зрак потресе и фијуком зајечи кад се ср |
ва чуло: „воде... воде!...“ и онесвесну у оном сребрном престолу. <pb n="119" /></p> <p>Рајко м |
буђености око лепо срезаних усана прсну у дажду од крупних суза из крупних очију и у гласно јец |
ус; скиде га са зове, сави лепо и метну у џеп од свога гуњца.</p> <p>„Како лепо мирише ова зова |
, па би их овда и онда повукла да духну у жеравицу на огњишту, те да се не угаси док не затреба |
ој је језик!{S} Мало ме њиме не палацну у образ !“ рече Рајко па трже копље те се врата приклоп |
ништа нам ниси причала о твоме робовању у Турака!{S} Дед’ нам причај што!“ „0, грозим се и да п |
ти како бих се ја друкчије винула коњу у седло.{S} Али како ћеш с оваким чизмама! “ па погледа |
шљи одмах овог часа твога Мишка на коњу у Сегедин, <pb n="210" /> нека доведе два најбоља лекар |
у, две стопе у ширину и бар једну стопу у висину просећи!{S} Да л’ ће моћи и доживети да је вид |
азивати, и кад га виде како баци шубару у вис, она му хитро приђе и продрма га за руку.</p> <p> |
осито. „Имај надежду у Бога и имај веру у мој српски образ!“</p> <p>У том часу докотрља се с бр |
у потоку ?!“ рече Марко. „Одмах сикиру у руку, једно осје на раме, па право у луг Аћиму!{S} Да |
воје за руке и повуче — к једном отвору у стени од пећине. </p> </div> <div type="chapter" xml: |
“ рече Мишко; „видех их у српскоме шору у једној малој сиротињској кућици.{S} Изађе преда ме је |
осподски обучена у доламе, на којима су у испупченом везу извезени били двоглави орлови, кринов |
где су и то знам, и казаћу вам: „ено су у божјој руци!“ На пакост, наиђоше на твоју ластавицу и |
да је једина моја срећа на овоме свету у томе, што је мој гроб поред његова.{S} Сахраните ме о |
ревали, и онда — удари песницом Маргиту у лево плеће, и диже руку да је и по други пут удари, а |
вас, који сте моји, баци по једну киту у гроб оваквог витеза.</p> <p>Ружа и Мартин дадоше једн |
аба је наложила велику ватру на огњишту у кухињи.{S} Кад је стигла поноћ, баба расплете своје с |
.{S} Али нико од гостију да приђе грофу у помоћ.</p> <p>Рајко се сам пригну, па га подиже на но |
у којима милина, чежња и туга усисаваху у себе погледе његове, и онда полагано наслони свој усп |
, који се као крило гавраново преливаху у тамноплаве одјеке.{S} На обнаженом повисоком врату са |
, где се бели рукави од кошуље повијаху у гужву, беху голе.{S} У једној је руци носила котлић, |
гледа к оној трпези на којој светлуцаху у драгом камењу крстови и у златном покову еванђеља, пр |
а да каже, стапале.{S} Оба младића беху у лицу од изванредне лепоте, али у обојице очи беху дуб |
ини и затвори пећину.{S} Њих двоје беху у једном мрачном узаном ходнику.{S} Мрак бејаше тако гу |
мо у скелу!“</p> <p>Она уведе ластавицу у скелу а он, одрешив уже од коца, отисну је, скочи у њ |
иво горе у таваницу, а ја кроз таваницу у облаке, одох, одох у облаке, залута моје ћемане, изгу |
ви потурчили, а неког другог светом оцу у Рим, да донесе благослов за венчавање.{S} Тек је пре |
.{S} Ваља ми се враћати брзо светом оцу у Вујан!“ рече Рајко.</p> <p>— „Од <hi>тога</hi> нема н |
ја смео поуздати у се да се не поуздах у Бога, и ево се у њ и уздам!“ рече он скромно.</p> <p> |
тога овде, госпођо!"</p> <p>Пошљи одмах у Сегедин нека се тамо у српскоме крају потражи.{S} Не |
да бледи и жути.</p> <p>— „Хајдмо одмах у другу собу!“ рече Маргита блеђа и од самог рањенога Р |
а да га је омађијала и да је он сиромах у њеној мрежи.{S} Није дуго потрајало док ето Манде и њ |
и чисто и јако. „Ево га нађох!“ говорах у себи и зарадовах се.{S} Али ето, и сам признајеш, мла |
и донели ово вино да ме поткрепе, да их у смрти не осрамотим и да ме за смрт причесте; а оно се |
то на другу црвену чизму и намешташе их у широке бакрачлије. „Него да видиш, какве су такве су, |
а бокора два најлепша струка и стави их у десну руку Рајкову. „Ево ти један струк босиљка од тв |
ка, па онда узе још конопаца, натопи их у води и онда увеза чврсто ноге Циганинове све до колен |
ики нови новцати сребрни талири, што их у Нишу од посланика доби.</p> <p>„Ето, ако си мајстор, |
а. „Нисам ништа!“ рече Мишко; „видех их у српскоме шору у једној малој сиротињској кућици.{S} И |
вог и бујног излива суза као да је ових у Маргите са свим нестало.{S} Нико је <pb n="221" /> ви |
хвала Богу, њиме сад враћамо из мртвих у живе!{S} Дед’, кћери моја, један гутљај!{S} Тако, нек |
азбину своју у Крушевцу, и кад помислих у каквом сам добру и на каквој нези одрасла, каква сам |
дивљи пустињик, светомрзац, бега од њих у пећину, он их мирно посматраше за неко <pb n="70" /> |
аопако, понесох је до мога коња, скочих у седло, привезах је мојим каницама за себе и онда бега |
ласно, раширих руке, потрчах и — скочих у Мораву! "</p> <p>Маргита се ту устави.{S} Ћуташе и гл |
ад изађох љут од твоје господе и стадох у оном забрану иза караван-сераја под звездама на небу, |
„ја те наведох да бегаш, ја те доведох у ову клопку, па зар ја да останем да жив тебе мртву на |
иџадету од теркије.</p> <p>— „Не смедох у хану да оставим моје теркије.{S} Имам у њима нешто чи |
/p> <p>„Ама ја тебе чеках.{S} Не хтедох у светлост без тебе.{S} Ходи!“ рече Рајко и одмах пође |
а ја кроз таваницу у облаке, одох, одох у облаке, залута моје ћемане, изгуби се Борчија, изгуби |
аво или да те отму ил’ откупе, ја рекох у себи: „може им се! немају они <pb n="126" /> ни Краље |
нку Манду, које је син био негда свирач у Борчије, па се после потурчио што га на вашој свадби |
</p> <p>„Пре четири године бејах свирач у Сегедину у Маџарској, у дружини чувенога мајстора Бор |
е послужим а и мило ми је.{S} Кад будеш у својој земљи у слави и срећи, сетићеш се да и у овој |
ољи па нек нам Бог опрости; а кад будеш у срећи и у господству сети се на ово !“</p> <p>— „Та с |
Маргити; „ако ти Бог помогне те стигнеш у свој дом, да пошљеш скелеџији паре што му скелу низ в |
се ти што твојим циганским очима бленеш у моју младу!{S} Мартине, где си ти Мартине ? “ Дође Ма |
као војвода Рајко од Расине, да продреш у рудничке планине, да дигнеш нешто од онога блага, њим |
двор са три стране обгрлила.{S} Видећеш у њој пуно лепог дрвећа и наћи ћеш пуно хладовине!“</p> |
</p> <p>ево ти сребрни грош, да потрчиш у виноград да зовнеш скелеџију, и ево ну носи сребрн та |
дана утекох, али ме Турци ухватише још у самом Крушевцу и доведоше њему натраг.{S} Избише ме љ |
ма од орлова и соколова перја.{S} И још у сваком столу беше уз плашт прислоњен по један дуг и ш |
глас старчев: „О децо, јесте ли ми још у животу?!“</p> <p>Рајко скочи к отвору из пећине и вик |
ајдмо сад доле да ти причам што сам још у оној подземној дворани, усред оног блага, смишљала!“< |
P18920_P1"> <head>ПРВИ ДЕО</head> <head>У КРУШЕВЦУ</head> <pb n="2" /> <div type="chapter" xml: |
18920_P2"> <head>ДРУГИ ДЕО</head> <head>У ШУМАДИЈИ</head> <pb n="62" /> <p> <gap unit="graphic" |
18920_P3"> <head>ТРЕЋИ ДЕО</head> <head>У МАЏАРСКОЈ</head> <pb n="179" /> <pb n="180" /> <div t |
</l> <l>У Божуну граду бијеломе,</l> <l>У онога од Божуна Бана!“</l> </quote> <p>Маргита спусти |
</l> <l>Далеко је цуру запросио,</l> <l>У Божуну граду бијеломе,</l> <l>У онога од Божуна Бана! |
за мишицу стегне.</p> <pb n="55" /> <p>У истом тренутку Рајко једним скоком долети те стаде из |
ЗАДУЖБИНЕ</p> <gap unit="graphic" /> <p>У БЕОГРАДУ</p> <p>У ДРЖАВНОЈ ШТАМПАРИЈИ КРАЉЕВИНЕ СРБИЈ |
l:id="SRP18920_C1.3"> <head>3</head> <p>У караван-серају је те вечери владало прилично узбуђење |
id="SRP18920_C2.15"> <head>15</head> <p>У вече тога дана, и кад се већ добро смркло, велика јед |
а кочијаша упути да иде у штале.</p> <p>У соби Ружа узе свећу па загледа добро у лице Маргитино |
Цигани почеше да удешавају жице.</p> <p>У томе Манда, која дотле узалуд гураше Сокицу да иде да |
тио беше на велики нож за пасом.</p> <p>У великој дворани зидови беху покривени сликама грофова |
беше очевидно узбуђен и збуњен.</p> <p>У том се доста разговетно зачу вика једног громогласног |
е знам да л’ му смемо прићи ?! “</p> <p>У том их је и старац опазио.{S} У место да као какав по |
о; хајдмо право к њему у двор! “</p> <p>У који час то Маргита рече и устаде, један крепак човек |
од ришћански од јарма турскога!“</p> <p>У радосној раздраганости патер Хијероними изговори на л |
м.{S} Не бој се; ево моје руке!“</p> <p>У мраку наиђоше једно на друго.{S} Обема рукама својим |
и имај веру у мој српски образ!“</p> <p>У том часу докотрља се с брда једна каменица и зачу се |
, јер је и у тебе срце витешко!“</p> <p>У ње је срце закуцало јаче и топлије; образи јој се зар |
е ваља да и старац доћи по нас!“</p> <p>У зембилу старчевом нађоше једно парче погаче, једну ил |
и први да познаш твоју госпођу!“</p> <p>У том изашла беше на врата од оне кућице једна жена у г |
unit="graphic" /> <p>У БЕОГРАДУ</p> <p>У ДРЖАВНОЈ ШТАМПАРИЈИ КРАЉЕВИНЕ СРБИЈЕ</p> <p>1892</p> |
> <p>„Шта те ја знам!“ одговори Рајко. „У нас се крштене душе не продају, а слушао сам од Турак |
па јој се очи још топлије засветлише; „у нас је цела властела једна велика школа за витештво.{ |
год овде преко ноћ склонимо!"</p> <p>— „У добри час да Бог да!“ узвикну старац; „добар је Бог д |
м са господом?“ питаше Рајко.</p> <p>— „У добри час!“ рече патер; „а ја изађох да те к њима зов |
} Има ли такве шкоде у вас?!“</p> <p>— „У нас,“ рече Маргита поносито, па јој се очи још топлиј |
троје заплакаше. <pb n="166" /></p> <p>„У теби нађох правога оца.{S} И сад ето да се растајемо, |
ах, брзо, скидај се до појаса!“</p> <p>„Уби ме, сеци ме, пеци ме! пред тим крштеним човеком нећ |
тку, у коме га запе, виде да је грехота убијати пијана човека.{S} Окрену цев горе у таваницу и |
ита, „она змијурина коју Рајко хтеде да убије! “</p> <p>— „Не!“ цикну старац, па састави веђе; |
рац, па састави веђе; „како јадан да је убије?!“</p> <p>„Бога ми, да не би госпође, не знам как |
S} Нит’ могу да утечем, нит’ могу да се убијем; узела сам се онда молити Богу, нека ми бар паме |
b n="139" /> Турци су нашега старца или убили или у Крушевац одвукли да га у тамницу баце, ил’ |
прва мисао Рајкова беше: "ако су Турци убили старца, па нема ко да отвори ову гробницу, шта ће |
и леш његов!{S} Њега су Турци насигурно убили!{S} Не може бити друкчије!“</p> <p>Учини му се да |
</p> <p>— „Еј, болан Рајко! па да си га убио прво бих ја сада висио на грани, а ви би двоје ска |
е бих заборавила, да нож мога мужа није убио човека, који ме је турског ропства ослободио и час |
к, а камо ли кошуљу до појаса, па ма ме убио! “ рече млада Маџарица.</p> <p>„Нећеш?!“ дрекну Ци |
се госпођо!{S} Баш сам сигуран да ћу је убити!{S} Само се ти склони мало!“ </p> <p>„Никако! ник |
ова на свако зло.{S} Начиниће гунгулу и убиће вас онде пред ногама господаревим! “</p> <p>„Па ш |
мем ти казати.{S} Видим те јеси некаква убојита делија; бојим се кад <pb n="47" /> ожедниш дигн |
дбини тек сад срећан да буде, јер ће се убрзо оженити младом и лепом девојком, истина од просто |
разастре црвени плашт Рајков и на њему убрзо заспа слатко,</p> <p> како можда још никада у сво |
наслони грлић од чутуре на своја уста, убриса га рукавом од кошуље и додаде је Циганину.{S} Ов |
асхлади, извади из свога гуњца убрус те убриса зној са чела и лица.{S} И онда приђе полагано бу |
а главу расхлади, извади из свога гуњца убрус те убриса зној са чела и лица.{S} И онда приђе по |
ито пред њом.{S} Извади из недара танки убрус, обриса њиме лице и руке и онда га разви и остави |
! “ рече сам себи.{S} Па онда виде свој убрус; скиде га са зове, сави лепо и метну у џеп од сво |
ше на шареном сиџадету око једног белог убруса, на који Рајко положио беше нешто погаче, млада |
у воде и оцта од руже.{S} Дође и Ружа с убрусима, превојима и пуно некаквих меких тканина.</p> |
о а глатко обријано лице некаквим белим убрусом.</p> <p>С њима је ишло и неколико Турака у дуга |
Одјахуј, па хајдмо у скелу!“</p> <p>Она уведе ластавицу у скелу а он, одрешив уже од коца, отис |
ми је стриц једном живот спасао, па му уведох синовца у свој конак за кабадахију, и пазим га к |
е још конопаца, натопи их у води и онда увеза чврсто ноге Циганинове све до колена, а руке од р |
млада Маџарица није у седлу заспала, и увек би видео њена два велика ока како бистро и бодро с |
...{S} Знаш како ми је?... као да си ме увела у неку цркву! “</p> <p>Врати се Мартин носећи вел |
то као гвоздену чакљу?“ „Видим, видим!“ увераваше патер и не гледајући у вис. „Само хајде, сврш |
за тим куцати прстом у чело, као да се увери да му лубања није напукла, па задовољан тим претх |
и овда и онда протрла прстима као да се увери да не снива. .</p> <p>— „Имаш ли што би желела од |
Па тако; дуго би било да вам то причан; уверих се да њега или и нема, или да баш неће да чује м |
исту једну белу крпу, у којој беху лепо увијени они велики нови новцати сребрни талири, што их |
и руке своје, па их онда склопи, подиже увис, држаше их тако склопљене као да се Богу моли, па |
неописано жалостив један <pb n="52" /> увод, који мало час па букну у пламенове и живо кликтањ |
да зовну Мартина!“ И старица је просто увуче унутра у кућу.</p> <p>Маргита рече Рајку да пође |
ек са проседом брадом и косом, одевен у угарско руво од загасите чохе, уђе у собу.{S} За њим се |
као изванредни посланик ћесара и краља угарског у Цариград по нарочитом послу, од кога је зави |
то рече а у једној половини душе његове угаси се светлост те поста мрак, а у другој наста само |
ухну у жеравицу на огњишту, те да се не угаси док не затреба.{S} Није ни гледала у њих него у о |
у лево.{S} Пролазећи поред капеле Рајко угаси своју воштаницу и остави је у куту од малих оних |
ветли, па побледи, засветли па се чисто угаси.{S} Похиташе брже па се нађоше пред једним кандил |
угачким и широким столом, који се чисто угибао под сваковрсним јестивом и пићем, седело је бар |
ове старе господске куће.{S} Ковчег од углађене ораховине нека се постави белом свилом ; тај ћ |
руге две, стојала је на ногама од црног углађеног мрамора, застрвена је била плаштаницом, која |
.{S} Она трећа трпеза у прочељу беше од углађенога зеленог камена малахита, а беше застрвена пр |
атао у се, као какав преврнути пехар од углађенога сребра, па је онда спуштао као неку топлу ме |
попне по стени, коју су кише и снегови углачали, и онда њих двоје стадоше на највиши врх њен, |
на мало нижа трпеза у зачељу била је од углачаног плавог камена, са млазевима од златног песка |
и прек.{S} Један пут на некаквом весељу угледа једну Циганчицу.{S} Стадоше му очи на њој.{S} Ок |
у на саркол јаничарски чим га из далека угледају.{S} Ваља да пошљем испред вас људе који ће дат |
ледаше престрављена као да је авет неку угледала.{S} Посрћући пође к њима, удари се руком у чел |
="10" /> у висину према кули, као да су угледали сен царице Милице, па је усклицима витешки поз |
Ах, да сам те очима својим опет једном угледати могла, земљо моја!“ <pb n="170" /></p> <p>Па о |
.</p> <p>„Шта ли му је ово сад?!{S} Кад угледах ове златне лавове и сребрног орла помислих: ето |
унце је већ било прилично одскочило кад угледах реку. „'Го ће бити Морава!“ рекох, „ах, да ли ћ |
ска врата од растовине и онда њих двоје угледаше пред собом једну малу а прилично осветљену кап |
p>Пођоше још неколико корачаја напред и угледаше један мали и сићушан бледи пламичак, који <pb |
о к мени.{S} Кад га Турци и моји сељаци угледаше, а они куд који, бегај и не обзири се ! „Змај, |
64" /></p> <p>Кад већ беше лепо свануло угледаше један чардак поред Мораве и на води испод њега |
есело преда се; бејаше мало побледела а углови од усана грчевито задрхтаваху, као оно у деце ка |
“</p> <p>„Ако нећу теби, који си божји угодник и без онога што си мени и овој страници добра < |
иленције.{S} Али кад последња силенција угуши претпоследњу, кад у томе брзоруки момци напунише |
„Рајко,... воде! воде! хоће нешто да ме угуши!... воде!“ Узе грчевито откопчавати јелек са грла |
8" /></p> <p>И онда јој поток суза речи угуши.</p> <p>Рајко дође к себи.{S} Отвори очи и гледаш |
м, баш као да је хтео да се њеном тугом угуши, или као да се заветовао да умре певајући.{S} Чак |
дожења па право на Борчију да га рукама удави. „Нисам ја крив, милостиви грофе! “ брањаше се Бо |
де, у мало ме ето овде на овој асури не удави! “</p> <p>„Ама како ти то говориш?!" питаше Рајко |
ти си ме гонио.{S} Осмех моје невиности удавио си у потоку горких суза мојих.{S} Ранио си ме пр |
{S} Просидба, веридба, свадба, женидба, удадба, шта је управо не знам; али да је весеље, весеље |
је !“</p> <p>Па онда Рајко узе живо да удара буздованом у оне катанце.{S} Мора бити да су од в |
!{S} Моли бега да савијемо у лево да не удара хајка на свечеву пећину! <pb n="83" /> Немој, беж |
само — не тражи ништа више од мене и не ударај ме камџијом кад ми дође да се заплачем.{S}" Он т |
о; „баш говорише нико неће тако сабаиле ударати на скелу!“</p> <p>„Где је виноград?" питаше Рај |
њој полузи да му буде на бољој згоди за ударац, Маргита му метну руку своју на раме па му рече |
или извили или затупили после неколико удараца, јер стена бејаше од оне чврсте врсте од које с |
а његова узе да се пролама испод свода, удараше о зидине, па се у потмулој грмљавини врати к њи |
р бејаше, што сад као нека пуна зобница удараше о врата неколико пута.</p> <p>Рајко извади из н |
цом о сто.{S} Гости прихватише усклик и удараше песницама о сто, као да су се помамили.{S} Отма |
тиде опет да буши стену.</p> <p>С муком удараше буздованом у копље, и мораде се сваки час устав |
арђале, са три велика катанца.{S} Рајко удараше копљем неколико пута у врата, па онда рече: „из |
једе.{S} Отегну песницу, и лево и десно удараше <pb n="135" /> око себе, као да се бори с неким |
неку угледала.{S} Посрћући пође к њима, удари се руком у чело, стропошта се поред старца и прос |
на снежна грудва или нека мекана лопта, удари високо горе у врата под сам рагастов.</p> <pb n=" |
трље, али их нађе зачепљена изнутра.{S} Удари два три пута песницом у њих.</p> <p>„Шта је бре?! |
сох се па већ не знам ни шта свирам.{S} Удари ме једном Борчија гудалом по плећима: „хеј, што г |
аслоњачу о под, па је превали, и онда — удари песницом Маргиту у лево плеће, и диже руку да је |
: устајте, ево дође онај кога чекасмо!“ Удари се бег по колену, мишљах пуче чоха. „Зар баш тако |
адава.{S} Једна лопта или некаква гужва удари баш на оно место на коме Рајко своју амајлију при |
ду, десно од њих, па онда Рајково копље удари у једна друга велика гвоздена врата, која се беху |
час па изађе патер из одаје у ходник и удари се прсима у прса с Рајком.</p> <p>„Да ли бих мога |
ен Силађи!“ викну промукло стари гроф и удари песницом о сто.{S} Гости прихватише усклик и удар |
ја земља Маџарска!“</p> <p>Маргита живо удари руком о руку, па онда обема притиште главу своју, |
р Хијероними да врти главом и онда опет удари у маџарске бубњеве.{S} На то ће стари посланик ре |
плеће, и диже руку да је и по други пут удари, али му је у исти мах Рајко дохвати својом левом |
маџарска?!“ <pb n="46" /></p> <p>Чекић удари у мехове мимо ње.{S} Она га погледа, не скидаше с |
и како му срце закуца бурније и како му удари пламен у образе. „Да ли је волим ма за трунку?“ п |
се отворише.{S} Влажан и хладан ваздух удари им у лице из оне просторије.{S} Рајко рече Маргит |
ога</hi> нема ништа!“ прихвати Маргита, ударив живо гласом на ону другу реч и махнув руком као |
S} Неће нам се на добром проћи ако тамо ударимо! “</p> <p>„ Рекао бих да је глас Милисава кнеза |
ф жени!“</p> <p>Као да је гром поред ње ударио.{S} Маргита скочи са клупе на којој је седела, и |
а ту клону, као да је неко ножем у срце ударио, и једва промуца:</p> <p>— „Рајко,... воде! воде |
> <p>„Причекајте," рече им; „ја сам већ ударио белеге које ће сељаци оздо из села видети и разу |
а, као да га је неко буздованом у главу ударио.{S} Не могаше ни да мисли ни да осећа.{S} Беше с |
арамије.{S} Одјездисмо преко границе, и ударисмо ноћу на двор Нађ-Бању.{S} Старог грофа и не бе |
p>„Турске ми вере, само је једноч руком ударих!{S} А ево нећу ни толико !{S} Поздрав и поклон ц |
изгуби се чардаш, изгуби старац кораке, ударише пијани гости у смех!...{S} Расрди се старац мла |
"80" /></p> <p>„Кад разабрах тај шапут, ударише ми сузе од милине.{S} Верујте ми од милине, а н |
јим трагом, па кад ме из далека опазише ударише <pb n="79" /> у лавеж, који се помеша с оним ха |
иду с неким Турцима!{S} А ето сад опет ударише пси у лавеж!{S} Децо, да нам сам Бог помогне, о |
и је што се преварих!“</p> <p>Сад Рајку ударише пламенови у образе; нешто као гњев усколеба срц |
ти ни поклон у новцу од мене! “ </p> <p>Ударише Маргити сузе.{S} Узе љубити оба бокора, као да |
и веруј у моје српско поштење!“</p> <p>Ударише Рајку пламенови у образе.{S} Очи му се разгореш |
ано да склапа своје трепавице, и таман „ударише бубњи и свирале, — чауш викну, Дабулана рикну, |
рилна се врата расклопише силним једним ударом, Мартин, са поносито уздигнутом главом, крочи у |
на уставила би се на четвртом или петом ударцу.{S} Четвртог дана није могла да подигне чекић са |
на десно то на лево и дуго не могаше да удеси струне како му уху требаше.{S} Најпосле их удеси, |
уне како му уху требаше.{S} Најпосле их удеси, и поче да гуди неописано жалостив један <pb n="5 |
пали својим дланом у длан циганинов.{S} Удесише да Рајко дође у ковачницу кад се добро смркне, |
еја; седе, нагну чутуру, па онда узе да удешава ћемане.{S} У том послу љуљаше се то на десно то |
дар!{S} Дај чардаш!“ И Цигани почеше да удешавају жице.</p> <p>У томе Манда, која дотле узалуд |
дном куту дворане једна гомилица Цигана удешаваше тихо ћеманета.{S} За дугачким и широким столо |
смана!{S} Ха, ха, ха!{S} Барон Осман је удовац, могли би се још ноћас погодити, па нека је сутр |
Маркова мајка, моја добра стрина Круна, удри у плач и у кукњаву; <pb n="130" /> а мој стриц Пав |
сваком животу, само кад човек уме да се удуби па да је нађе.{S} Зар пчела само са руже и крина |
одевен у угарско руво од загасите чохе, уђе у собу.{S} За њим се ушуња у собу и онај црни рундо |
у нешто кажем.{S} Позваше га унутра.{S} Уђе и стаде близу самих врата и поче овако:</p> <p>„Ево |
раја и кроз разграђену ограду од врљика уђе у један велики забран, који је одмах иза коњушница |
врати к Циганиновој чатрљи.</p> <p>Кад уђе виде у оном нејасном и несигурном осветљењу од лоја |
љеним трудом остане ту где је, а он сам уђе унутра.{S} Кресну овде, кресну онде; виде и с једне |
плоче што изнад њега висаше.{S} За њим уђе Маргита.{S} Плоча се вину на својој осовини и затво |
бојте се!“ рече им старац.</p> <p>Рајко уђе први, провукав се готово на коленима испод огромне |
мози грофици од Нађ-Бање да у свој двор уђе!“</p> <p>Узеше се за руке и пођоше низ ужу ка колим |
још пуних боца.</p> <p>Кад се на капију уђе одмах с лева била је сниска једна кућица, у којој ј |
ља <pb n="26" /> и снује нове згоде.{S} Уђоше у Ниш са већ готовом одлуком да се с њиме растају |
{S} Успеше се уз камените степенице.{S} Уђоше у пространу једну и добро осветљену дворану, које |
пред вратима издисаше.</p> <p>Њих двоје уђоше ћутећки унутра.{S} Рајко метну своју шубару под л |
аље да ослушкује.</p> <p>Али га сад нов ужас обузе.{S} Десило му се нешто што никада дотле у жи |
у ходник, али и Рајко и Маргита на свој ужас опазише при оној слабој а црвенкастој светлости од |
ако!“ врискаше Маргита стресајући се од ужаса, па свом снагом узе вући Рајка даље од змијских в |
дне жене поред нене?!“ Сав се стресе од ужаса, али не рече ни речи.</p> <pb n="92" /> <p>„Што т |
а уведе ластавицу у скелу а он, одрешив уже од коца, отисну је, скочи у њу, зграби оба весла а |
од своје кабанице и сиџадета начини што ужи свитак и кад га привеза за седло Рајко рече Маргити |
"20" /> Дурмитора пао у четинарске горе ужичке, да се у њима напоји мирисом од јела и борова, п |
цркви иза олтара има у зиду један тајни ужљеб, у ужљебу сребрна кутија, у кутији тајно писмо, к |
олтара има у зиду један тајни ужљеб, у ужљебу сребрна кутија, у кутији тајно писмо, које је са |
!“</p> <p>Узеше се за руке и пођоше низ ужу ка колима.{S} Рајко ћуташе.{S} Од силног узбуђења н |
же натраг к <pb n="189" /> њој, око ње, уз њу, па онда јурну к степеници, која је из дворишта у |
ара!{S} А шта ли му овај <pb n="117" /> уз гусле пева?!“ питаше Маргита и осећаше како јој се с |
проћи поред западне зидине од града.{S} Уз ту зидину, која се прилично одржала, прислоњена је б |
правих се, а он онда поново побесни.{S} Уз то се био пропио, па кад је пијан онда је прави сото |
с напред, час на десно, час на лево.{S} Уз њега и око њега било је још неколико млађих људи у м |
ри за четири дана твога повратка, а два уз то на поклон! “</p> <p>Рајко се зарумени у образима, |
гомилице певаху, а већина их је седела уз дрвене столове око остатака од печених јагањаца и ок |
или у Турчина ?{S} Како се гипкост њена уз тебе у оном мрачном ходнику приљубила била?...{S} А |
самим градом кнеза Лазара, а прислоњена уз обрушену једну зидину, која по свој прилици бејаше о |
ем, и поред сваке митре беше прислоњена уз престо по једна владичанска штака, понека од седефа |
n="114" /> као да из сваког оног оклопа уз зидине одјекиваше узвик: „напред, напред!“</p> <p>Ма |
и ушли у једну велику собу, у којој је уз зид према прозорима била једна по сниска а велика по |
руке дохватио.{S} Једног дана седео је уз колено свога седог оца и уз гусле казивао му, како ћ |
ећима.{S} Изнад њих су овде и онде биле уз зид прикуцане многе заставе, турске, бугарске, маџар |
од неке полусвилене тканине, привезане уз витки стас и танки пас узаним једним стамболијским ш |
ше из вароши, повијала се поред ње горе уз брдо, док се није у трави од ледине изгубила.{S} Од |
е или мање пијаних сељака.{S} Успеше се уз камените степенице.{S} Уђоше у пространу једну и доб |
укави од дебела сељачка платна, који се уз доручне зглавке припијаху доручницима лепо и пуно цр |
а, као да се нека рука полагано пружаше уз њих, па их брисаше час на једну час на другу страну. |
иза овог растављеног престола подизаше уз зидину.</p> <p>На једној широкој и повисокој коцки о |
који се сигурним и лаким кораком пењаше уз гомилу цигала и камења.</p> <p>„Ама вреди да поломе |
зачу.</p> <p>Маргита се приљубила беше уз Рајка и чврсто се држаше једном руком за његову руку |
ова перја.{S} И још у сваком столу беше уз плашт прислоњен по један дуг и широк мач, већином у |
у.</p> <p>Њих двоје одмах се прихватише уз једно брдо.{S} Кад изађоше на врх, и пре него ће ући |
полагано наслони свој успламтели образ уз образ његов, за једно тренуће, склопи очи, и пусти д |
на седео је уз колено свога седог оца и уз гусле казивао му, како ће да пропадне господство њих |
ног престола и једног деспотовића, који уз гусле гуди.{S} Јунак, који је у животу плашт овај но |
тканине сребрне и златне жице, а сваки уз то бејаше постављен и оперважен зибелинима.{S} На пл |
е дуж три четвртине круга, а прислоњени уз сами онај четврти ступањ од мрамора, запремљени бура |
м гласом, али онако мало као попевајући уз гусле:</p> <quote> <l>„Кад се жени од Сибиња Јанко < |
д дрвећа жураше се напред а све правцем уз Мораву.</p> <p>Целим путем до сванућа нису ни речи г |
спот Ђурађ слушаше шта му ослепљени син уз гусле пева.</p> <p>„Кад је воља божја да тако млада |
она дебела; он матор, она матора; а он уз то још и пијан, трештен пијан.{S} Хајде почесмо.{S} |
е све већи.</p> <p>Један пут узе да као уз гусле попева:</p> <quote> <l>„Ој, Маргито, моја верн |
цу. „Бога ми, ово иде нека ломњава оздо уз планину!“ рече он.</p> <p>„Јесте, синко!{S} Баш као |
небом заједно, и свуда смо верно једно уз друго стојали, можеш ми се ваља да поверити... збиља |
оје.{S} Једна половина слушаше кроз ухо уз стену прислоњено, да ли се тамо иза стене што збива; |
који се на ланцима могао привући у вис уз <pb n="188" /> зидине од капије.{S} Двориште је било |
ељака и сељанака, од којих једни играху уз циганска ћеманета, други загрљени у гомилице певаху, |
ону страну ове стене.{S} Гребу и скачу уз њу скамучући !{S} Молим те метни ухо на сам камен па |
вилинског стаса, што се тако поверљиво уза те приљубљује... шта ли је слађе: живети па љубити |
сваких <pb n="104" /> двојих врата беху уза зид прислоњени гвоздени оклопи са шлемовима и са ду |
чницу кад се добро смркне, а Циганин да узајми од једног кујунџије лонче, у коме ће око по ноћи |
му куја једна причаше, како је њему све узалуд што ради, како се ви њему не би хтели више врати |
у жице.</p> <p>У томе Манда, која дотле узалуд гураше Сокицу да иде да опет заузме десну наслоњ |
али више Гроцке."</p> <pb n="222" /> <p>Узалуд и Мартин и Ружа наваљиваху да одустане од свега |
рца, они јој потамнеше, па рече тужно: „узалуд је што бих хтела!{S} Еј, мој јуначе, од мене је |
у један сто, погледи му падоше на једна узана вратóца, која стајаху ошкринута, и на која се ула |
о звали „госпођином чесмом".{S} Стара и узана калдрма, која долажаше из вароши, повијала се пор |
рече Рајко и одмах пође напред.</p> <p>Узани ходник у зиду савијаше у лево од олтара и излажаш |
не, привезане уз витки стас и танки пас узаним једним стамболијским шалом, притврђеним спреда с |
ину.{S} Њих двоје беху у једном мрачном узаном ходнику.{S} Мрак бејаше тако густ и црн да не мо |
е, а Хасан-ага Зулуфлија завршио би цео узбудљиви призор са три речи: „Јес, валах, бињеџија! “< |
јко задржа руком Маргиту, па онда онако узбуђен викну: „има ли овде живога кога ?“</p> <p>Вика |
<pb n="66" /> оном јутарњем зраку онако узбуђен и онако поносито стојећи пред оном младом и леп |
во баци се на ме и каменом!“ рече Рајко узбуђен и онда узе причати све по реду како га је, како |
нашега пута!“</p> <p>Тано викаше Рајко узбуђен, а по ртењачи просуше му се неки хладни жмарци. |
их старац доведе пред тај отвор, дубоко узбуђен и сав блед, подиже у вис обе руке, које дрхтаху |
е!“ говораше старац и сам беше очевидно узбуђен и збуњен.</p> <p>У том се доста разговетно зачу |
каменила.{S} Први беше Рајко који силно узбуђен викну: „ама шта је то?“ и ако ни сам не знађаше |
а та бурад пуна! “ говораше Рајко силно узбуђен. </p> <p>„Пуна су сва!{S} Пуна су за цело!“ дов |
Живога Бога?!“ </hi> рече Рајко радосно узбуђен; „чу ли госпођо шта одзив рене: „живога Бога!“ |
А Бог нек нас води!“ рече Рајко радосно узбуђен и пође напред. </p> <milestone unit="*" /> <p>С |
</head> <p>И Маргита се осећаше не само узбуђена, него и растужена и пуна неке чудне слутње. „К |
леву руку над очи, и гледаше, очевидно узбуђена, у гомилу.{S} Као да и не чујаше што јој Циган |
p> <p>Старац и Рајко беху и сами дубоко узбуђени и погледаху један у другога, не знајући шта да |
на гвоздена врата и викну сад још већма узбуђеним гласом: „помози нам Боже и Богородице!{S} Ако |
у и поклони се пред Маргитом и рече јој узбуђеним гласом, али топло и смерно:</p> <p>„Хвала ти |
у душу Маргитину, и куцање њеног бурно узбуђеног срца поче да се стишава.</p> <p>— „Ако нас св |
Ах!“ јекну Маргита и онда оно севање од узбуђености око лепо срезаних усана прсну у дажду од кр |
лако пробијаше румен младости и пламен узбуђености.{S} Цела му је појава била пријатна и допад |
а колима.{S} Рајко ћуташе.{S} Од силног узбуђења не могаше речи да проговори.{S} Али корачајући |
засенуше.</p> <p>Маргита сва дрхташе од узбуђења и само узвикиваше: „ ах да силног блага! ах да |
апред!“ </p> <p>Рајка подиђоше мрави од узбуђења.{S} Беше му мило и опет некако тешко.{S} Пригн |
ан-серају је те вечери владало прилично узбуђење међу маџарском господом.{S} У једној широкој о |
ти ко је ово?“ говораше Рајко с веселим узбуђењем, па накриви мало своју шубару.</p> <p>— „Отку |
сваког оног оклопа уз зидине одјекиваше узвик: „напред, напред!“</p> <p>Маргита не беше поред њ |
>Маргита сва дрхташе од узбуђења и само узвикиваше: „ ах да силног блага! ах да силног блага!{S |
имо!"</p> <p>— „У добри час да Бог да!“ узвикну старац; „добар је Бог децо !{S} Камо да те боље |
о с једном Циганчицом!“</p> <p>— „Пих!“ узвикну Рајко и још нешто промрмља. „Али што да плачеш? |
е, која јој под руку дође, отвори је па узвикну упрепашћена: „Рајко, да видиш! “ и извади и под |
обоја да није излудела, кад оно поче да узвикује говором неразумљивим.{S} Али кад поче да плаче |
Рајку овако :</p> <p>„Његова блиставост узвишени господин царски и краљевски посланик вели: „хв |
постеља са меканим свиленим перинама и узглавницима, кадифеним покривачима и завесама, које се |
иже мало, наслони лакат од леве руке на узглавницу од Рајкова гуњца, а спусти главу на руку па |
ине, њу појила мирисним дахом својим, а узгред растапала по неки панцир од сребра и по неко јун |
ашег Краљевића Марка из планине, па као узгред прича, како је у лугу видео Аћима Главоњу како с |
а!{S} Не бој се, госпођо; не сумњај се; уздај се у Бога и веруј у моје српско поштење!“</p> <p> |
се теби исповедала, теби молила, у тебе уздала и тебе љубила.{S} Предао си младост моју старцу |
да се не поуздах у Бога, и ево се у њ и уздам!“ рече он скромно.</p> <p>Заћуташе опет обадвоје. |
се мојим молитвама, мојим сузама, мојим уздасима, симпатички одазивље и само оно стење и камење |
могла топлијим сузама облити ни дубљим уздасима окадити.</p> <p>Кад је силом подигоше, она кро |
на грудима затрепери.{S} Један се дубок уздах оте из њена срца, они јој потамнеше, па рече тужн |
евине једне љубави, погасио буром мојих уздаха и даждом мојих суза.{S} И опет нисам роптала.{S} |
а.</p> <p>Мало после па Маргита, дубоко уздахнув, отвори очи.{S} Погледа по звезданом небу, пог |
пуне суза.</p> <p>„Ех!“ рече са дубоким уздахом, кад се трже из заноса, „ово се Маргита с Рајко |
„Еј, јаднице моја!“ рече опет са тешким уздахом, и однесе је у велику дворану.</p> <pb n="151" |
овске круне спуштаху — а Рајко са тихим уздахом рече: „баш да ми је да седнем... ноге ми клецај |
вори јој Рајко.</p> <p>Маргита притегну узде па устави ластавицу.</p> <p>„Шта рече?!“ питаше га |
лним једним ударом, Мартин, са поносито уздигнутом главом, крочи у дворану и гласно и чисто уск |
се нешто ражали, да с тешким и дубоким уздисајима само понављаше речи: „еј, јаднице моја, баш |
говорити нешто маџарски својим јасним а уздрктаним гласом, и онда седе на стену, покри лице рук |
ве јелинске богиње, да бледорумене лако уздрктљиве ноздрве не издаваху живот једног високо зате |
а.{S} Рајко скиде шубару; гологлав, сав уздрхтан од трепета, као да је пред страшном једном све |
и јој се смерно и говораше мирно али са уздрхтаним гласом:</p> <p>"Госпођо, опрости ми!{S} Хтед |
<p>Рајко је међу тим био скинуо седло и узду са ластавице, протро је мало рукама својим и чешаг |
својих погледа са Рајка.</p> <p>„Видим! узе Рајко снужден да говори; „видим немаш вере у мене!{ |
о више мирноће.</p> <p>„Ево да чујете!" узе Ружа да прича. </p> </div> <div type="chapter" xml: |
ојим може да вас спасе !{S} О Господе," узе старац гласно да виче Бога, па се прекрсти неколико |
м а за њиме и старац.</p> <p>„Госпођо," узе Рајко да говори као из сна пробуђен и тек осетивши |
да опет заузме десну наслоњачу, устаде, узе своју кћер љутито за руку и одвуче је и посади на њ |
амог оштрица, тек колико да има држаље, узе један буздован у десну руку, па с новом надеждом на |
зађи па журно за мном!“</p> <p>То рече, узе чутуру о једно раме, сиџаде пребаци преко другог, п |
ружи обе руке према оној даљној даљини, узе говорити нешто маџарски својим јасним а уздрктаним |
ог живог цвета, и онда, радосно лајући, узе подскакивати око ње.{S} Лизаше јој час руке, час об |
.</p> <p>Врисну Сокица.{S} Манда скочи, узе чупати своје косе, па, с пеном на устима, цикну гро |
етходним, и ако врло површним, испитом, узе да маџарској господи шапутом а на латинском језику |
даше, преврташе их, све један по један, узе их тобож мерити на длану леве руке, звекну једним о |
као да се гњура у дубине оне мудрости; узе полагано и више самом себи понављати оне речи: „пло |
о, а сама паде на колена пред Маргитом; узе јој опет љубити руке по стотину пута, љубљаше јој к |
врх од свога дугачког носа кажипрстом; узе се за тим куцати прстом у чело, као да се увери да |
ојим.{S} Очи јој се напунише сузама.{S} Узе кршити руке своје, па их онда склопи, подиже увис, |
ене! “ </p> <p>Ударише Маргити сузе.{S} Узе љубити оба бокора, као да су не само две мирисне не |
не могаше да подеси како је најбоље.{S} Узе да се на себе самога срди. „Е баш сам неки сметењак |
а видело толико благо у својој руци.{S} Узе грош и узе талир па без речи појури к брду.{S} Чим |
у његово бледо лице и склопљене очи.{S} Узе умакати своје прсте у сирће од руже, па му онда њим |
јком, борба веровања са неверовањем.{S} Узе мрдати главом, као да сама себи каже: „не, не, то н |
.{S} Гледаше га неизмерном нежношћу.{S} Узе опет да му чело и очне поклопце превлачи мирисним п |
бити пустињик !“ </p> <p>"Дете моје, “ узе старац благо да говори, „има сладости у сваком живо |
воде! хоће нешто да ме угуши!... воде!“ Узе грчевито откопчавати јелек са грла и са груди своји |
вори Циганин.</p> <p>„Ево да ти кажем!“ Узе Рајко да му шапутом прича. „Стари људи казују да ов |
ати и разговарати.</p> <p>„Мој братац!“ узе патер осмешкујући се да говори; „светла господа вел |
ред!“</p> <p>„Пресветли господин вели,“ узе патер преводити; „паметно си синко учинио што си то |
ира све нових новцатих.</p> <p>„А ево,“ узе патер да говори, „његова те блиставост призвала да |
ајте само, слатка и милостива госпођо,“ узе Ружа да говори; „гледајте само како се сви очистише |
овде живога кога ?“</p> <p>Вика његова узе да се пролама испод свода, удараше о зидине, па се |
блеђа и од самог рањенога Рајка, па га узе под руку и поведе. „Мартине, преклињем те, пошљи од |
b n="56" /> неколико тренутака, па онда узе још конопаца, натопи их у води и онда увеза чврсто |
би насмеја; седе, нагну чутуру, па онда узе да удешава ћемане.{S} У том послу љуљаше се то на д |
тек само у неком тихом сну.{S} Па онда узе да му говори:</p> <p>„Кад смо оно били у подземној |
е и каменом!“ рече Рајко узбуђен и онда узе причати све по реду како га је, како рече, нечастив |
пути да иде у штале.</p> <p>У соби Ружа узе свећу па загледа добро у лице Маргитино.{S} Маргита |
нашим царем, напред!“ И његова се вика узе да ломи испод свода и по зидинама, и загрме сва дво |
па не знаш, ја како!“ рече Циганин, па узе да мига и да се криви на Рајка, као да му тако даде |
!“</p> <p>— „Да пођемо!“ рече Рајко, па узе оцилом кресати у кремен.{S} Прамену варница као да |
p> <p>— „Не бој се!“ рече јој Рајко, па узе и даље да ослушкује.</p> <p>Али га сад нов ужас обу |
Никако!“ викаше Маргита преплашено, па узе вући Рајка за рукав од гуњца. »Можеш ти њу да не по |
слободи!“</p> <p>Старац се раздрагао па узе на широко причати о пророчанствима слепог а видовит |
оста лепо могла да види.</p> <p>Маргита узе да трља очи, па онда погледа у немом чуду у Рајка.{ |
га мужа од бруке спасе!“ И онда старица узе да јој љуби обе руке и заплака се љубећи их.</p> <p |
еше орожено крупним знојем, који он сад узе брисати час десним час левим рукавом.{S} Стојећки г |
мо да ми будеш сведок!“ рече јој, па је узе за руку и поведе доле у велику дворницу, где је сад |
амо да те боље видим кћери моја!“ па је узе за обе руке и окрену лицем к ватри, те је са пуно о |
> <p>Рајко јој приђе ближе, а старац је узе за обе хладне руке па је дрмаше, као да хоће да је |
ве гласније и гласније, док се Рајко не узе да побојава да ће се они млађи људи још и покрвити. |
на једна ватра загрејава и како му срце узе куцати све бурније.{S} Учини му се чисто да чује ка |
ца, па се изви из Маргитина загрљаја, и узе да је очима мери.</p> <p>— „Зар да ме Кондор позна, |
туга мори срце у његовог старог бабе, и узе да га храбри, казујући му шта види у оној ноћи, у к |
оким а меканим погледима у очи Рајку, и узе да врти главом као да му каже: нема од тога ништа м |
онда седе на стену, покри лице рукама и узе гласно јецати, готово онако исто као оно у капели п |
едан кут од собе, спусти се на колена и узе се молити Богу за Рајка.</p> </div> <div type="chap |
д чесму.{S} Скиде шубару, прекрсти се и узе живо да умива лице своје бистром хладном водом, кој |
и покрвити.{S} Али их старац уталожи и узе сам да говори мирно, али и опет некако као да запов |
лико благо у својој руци.{S} Узе грош и узе талир па без речи појури к брду.{S} Чим зађе за нек |
стресајући се од ужаса, па свом снагом узе вући Рајка даље од змијских врата. „Ако ме волиш ма |
закуца срце бурније.{S} Као да га неко узе за обе руке и повуче, диже се и приђе к Маргити.{S} |
о видети шта је !“</p> <p>Па онда Рајко узе живо да удара буздованом у оне катанце.{S} Мора бит |
прва два брзо распршташе.{S} Кад Рајко узе намештати и онај трећи на доњој полузи да му буде н |
оно Рајков цар.{S} А кад чу како Рајко узе викати и одјеке изазивати, и кад га виде како баци |
о изађе зловољан из њихове одаје, патер узе вртити главом; подупре врх од свога дугачког носа к |
се окренух од њега.{S} Кад Бекри-Бекир узе да ме усијаним клештима наморава да пред Турцима иг |
занос бејаше све већи.</p> <p>Један пут узе да као уз гусле попева:</p> <quote> <l>„Ој, Маргито |
благо се на њ осмејкиваше.{S} А старац узе да им прича шта се све десило од како се растадоше, |
ког образа ових витезова овде !“</p> <p>Узе патер Хијероними да врти главом и онда опет удари у |
могу да утечем, нит’ могу да се убијем; узела сам се онда молити Богу, нека ми бар памет преврн |
<hi>„ха, бре, вур ђаур!“ </hi> па би се узела бацати комадићима од ћерамида и цигала, или и сув |
е стари господин постао други човек.{S} Узео је да пије много више но пре, постао је љут и прек |
аме може да понесе!“ рекао би Рајко, па узео опет да куца у камен.</p> <p>После свакојаких мука |
ми образа и српског поштења ево сам те узео на душу као свети аманет.{S} Могу да не умеднем да |
ле рекао на све ово?!“</p> <p>И онда би узео да премишља шта ли би му стриц рекао, па онда пређ |
колико јабука.{S} Од три ораха, које би узео из зембила, Рајко би један и појео, а два кришом н |
е.{S} Откова ме, пусти ме из кавеза.{S} Узех радити по ковачници као да сам се у циганској <pb |
у; „побојах се нећете ни доћи и ево чак узех премишљати да ниси погинуо!{S} Гледај па хватај пу |
х молитву, не дигох се са клечања, него узех — звиждати.{S} Звиждах, звиждах, док ти се поче да |
/p> <p>Зачудише се маџарска господа.{S} Узеше се договарати и разговарати.</p> <p>„Мој братац!“ |
запињаше о оно црвено вино на софри.{S} Узеше се господа маџарска световати.{S} Почеше лепо и п |
те злато на кантар док га не претегне!“ Узеше моји јадни сељаци помаљати и по који дукат, те га |
скупише на белој кули Сибињанин Јанка и узеше рујно вино пити, Маргита поче полагано да склапа |
ј не могаше да ухвати.{S} Тек сви гости узеше викати: „е, е, е, то је много!{S} Доста лакрдије! |
врућих четрдесет батина!“ Пијани гости узеше да кликћу од радости и да пљескају.{S} А млада не |
поди маџарској преведе.{S} Млађи од њих узеше гласно усклицавати, а двојица или тројица скидоше |
мраку.{S} Хајдмо!“ рече Маргита.</p> <p>Узеше да разгледају око себе.{S} У округлој зидини од д |
од Нађ-Бање да у свој двор уђе!“</p> <p>Узеше се за руке и пођоше низ ужу ка колима.{S} Рајко ћ |
а тражимо излаз на божје сунце!“</p> <p>Узеше са светњака у капели обе велике воштанице, па пођ |
божја!...{S} Опрости ми твоје муке ако узживиш... опрости ми рану смрт своју, ако им се жива н |
исоко и далеко мислима, те њу више и не узима на ум.{S} Отиде за тим полагано и све на прстима |
се сребрни таламбас витих крила њихових узлепрша.{S} Ништа се оку његовом измакло није: ни орао |
енила да једнога дана поред тебе стане, узме да носи твоје витешко име, онда је и право да ме с |
кухиња се димом напунила.{S} Баба онда узме грофа за руку, одведе га пред неки као долап у зид |
а да кажем кад оним крупним црним очима узме да сипље благу ватру на све око себе, те све затре |
воје седе косе, скине се са свим гола и узме чарати у ватру и кувати неку воду у једном тигању. |
е окрену њему па га запита: хоћеш ли да узмеш ову жену себи за друга кроз живот ?{S} А он, на м |
!{S} О, само не дај ми Рајка смрти !{S} Узми од мене све друго што хоћеш, врати ме на нове муке |
ни, не можеш ти њима, него они теби!{S} Узми паре, брајко, кад си тако лепе среће! “</p> <p>— „ |
нда паде натраг на ону клупу.</p> <p>— „Узмите мало воде, слатка госпођо!{S} Приберите се; Бог |
.{S} Не знаш ти какви су Маџари, кад се узму да часте и проводе !{S} Него да седнемо мало на ов |
десно.{S} Мора бити да је он имао неки узрок за то!“ <pb n="142" /></p> <p>— „Та већ само да о |
S} Волео ме је !“ <pb n="186" /></p> <p>Уиђоше у село.{S} Коњи касаху ржући, а кола звекетаху и |
аставица неће да се макне од пећине.{S} Уједа зубма, бије ногама, себи не да прићи.{S} Море има |
јко скочи са свога места као да га гуја уједе.{S} Отегну песницу, и лево и десно удараше <pb n= |
S} Био је блед; у очима му збиља и туга уједно; обрве саставио, чело наоблачио.{S} Дохвати свој |
то баш лепо завршио.{S} Сад немој то да уквариш, него хајде напред, показуј пут у караван-серај |
и се око гуслара да чује: како је Марко укинуо свадбарину, како је Бан Страхиња савладао бесног |
који ево у амајлији носим, позивам те, уклањај се са нашега пута!“</p> <p>Тано викаше Рајко уз |
тело Рајково.{S} Замоли све друге да се уклоне и да оставе само њу и Ружу саме поред мртваца.</ |
дијаша Мартина?{S} Шта сте се следили и укопали?{S} Та ово је маскарада!“ викаше оздо иза стола |
стаде мало иза њих свих.{S} Стојаше као укопан.{S} Прођоше га мравци кад из чатрље зачу пиштање |
.{S} Као да је душевно болесна, тако се укоченим погледима из разрогачених очију загледала у он |
гуслара с једним изразом, који је тешко укратко описати, али у коме су се и осећање достојанств |
а врата, па онда и на трећа.{S} Ина њих улажаше Рајко да у просторијама, које затвараху, нађе о |
сок бедем, утврђен јаким палисадима.{S} Улазило се у двориште преко једног дрвеног моста, који |
а, која стајаху ошкринута, и на која се улазило из те <pb n="99" /> леве певнице у сами зид иза |
к, тако мек и опет тако јасан. </p> <p>„Улазите унутра и не бојте се!“ рече им старац.</p> <p>Р |
ква својта, па онда поведе ластавицу за улар.</p> <p>Постало је много мрачније, те Рајко мораде |
/> по земљи једно поред другог на самом уласку од пећине.</p> <p>Старац изашао беше мало пред п |
ље ћутећи у све гушћи мрак неких тесних улица на крај Крушевца.</p> <pb n="60" /> </div> <pb n= |
амом излазу из главне, и управо једине, улице сеоске у алеју од јабланова, опазише једног сељак |
еће или ватре у кући, ни жива човека на улици.{S} Тек на самом излазу из главне, и управо једин |
и нож из сплава, а није у стени начинио улом колико за своју песницу.{S} Покушао <pb n="148" /> |
рата гораше сад већ последњим капљицама уља, те пршташе као да се гласно срди што ово двоје дођ |
ед иконама Исуса и Богородице горело је уље у великим сребрним кандилима.{S} Све друге иконе бе |
алеко мислима, те њу више и не узима на ум.{S} Отиде за тим полагано и све на прстима до самог |
гово бледо лице и склопљене очи.{S} Узе умакати своје прсте у сирће од руже, па му онда њима по |
Рајко. „Циганину кажи да сам те питао, уме ли он да кује сребрне <pb n="40" /> потковице, и да |
ладости у сваком животу, само кад човек уме да се удуби па да је нађе.{S} Зар пчела само са руж |
на душу као свети аманет.{S} Могу да не умеднем да те послужим и подворим како треба док смо за |
и „госпођа грофица“, у оном двору тамо, умети господски да захвали.{S} Овде ти некадашња робиња |
у преноћиште, брижљивошћу једне мајке и умешношћу једне танкоруке и окретне девојке, она обема |
Скиде шубару, прекрсти се и узе живо да умива лице своје бистром хладном водом, која на дрвену |
к да сте наши! “</p> <p>Маргита се била умила на бистром планинском извору испод града, па се о |
смо нас двоје за вечност заједно, и да умирем благосиљајући га за срећне тренутке, које код ње |
се жива у гроб закопам, али да полагано умирем под притиском страшне мисли, да сам силазећи у г |
ајко, па се још мало осмехну само да је умири.{S} Али му лице поче нагло да бледи и жути.</p> < |
своје скривено на рукама, а кад се мало умири он диже главу, погледа кип Душанов и рече полаган |
над којим се ето мало <pb n="32" /> час умих, а сада — сада кривооки Татари и црни Арапи поје о |
ађено неколико јабланова.{S} Са врха те умке до у сами двор грофов нема више од пола сахата.</p |
е коње даље, па их заустави на подножју умке, да ту чека млади пар путника.</p> <p>„Ето то је п |
> <p>Није мислио да заспи, и опет га је умор савладао те је заспао.{S} Није знао колико је дуго |
вако свежим поветарцем, који оживљава и умор односи, није тешко бити испосник, и баш је слатко |
S} Гладна, жедна, прашњава, посрћући од умора, стремила сам само даље и даље.{S} Сунце је већ б |
на руку у тешким мислима.{S} Кад би он уморен престао да куца и спустио руке, она би му из њих |
друго што хоћеш, врати ме на нове муке, умори ме лаганом смрћу, само одржи њега и подигни га, и |
а сам силазећи у гроб ставила на муке и уморила једну свету старост и једну невину младост... о |
сам пута покушавала да се глађу и жеђу уморим, али кад већ клонем и обамрем Бекри-Бекир доведе |
а комадиће од горског кристала.</p> <p>„Умориће се те нећемо моћи путем одмицати; него да је зо |
, „заповеди јој да иде да се испава.{S} Уморна је.{S} Није чудо, од кад се то путује!{S} А сутр |
њу рећи ће Рајко!</p> <p>„Ти си госпођо уморна.{S} Али се све мислим ови ће сребрни столови бит |
леп и китњаст тај сан, опет је он само уморна сенка, која је на твоје успаване трепавице пала |
Не смеде да се макне да је не разбуди. „Уморна је јадница!{S} Нека се бар испава.{S} Ко зна на |
бисте и турске вере били приступите.{S} Уморни путник, ма које вере био, свуда је под божјим не |
нео.{S} Она само отвори трепавице па га уморним, и како се Рајку чињаше самртничким, погледом г |
{S} Мало час па она подиже трепавице те уморно и жалостиво погледа у Рајка.</p> <p>„Жао ме те ј |
има топим! “ рече Маргита, па јој онако уморној очи затрепташе топлом ватром, а лице јој се оза |
. турска робиња!.... да сам јуче умр’о, умр’о бих не видев тако чудо, све то троје заједно, па |
ји је ваља да пре својих педесет година умр’о и наредио да га овде сахране! “</p> <p>— „Ух!“ ре |
иња!.... турска робиња!.... да сам јуче умр’о, умр’о бих не видев тако чудо, све то троје зајед |
„можда је мој старац од туге за мном и умр’о?!{S} Волео ме је !“ <pb n="186" /></p> <p>Уиђоше |
тугом угуши, или као да се заветовао да умре певајући.{S} Чак су и маџарска господа сама од себ |
/p> <p>„О Ружо слатка, шта ћу ја ако он умре!“ — „Неће ваља да умрети!“ прихвати Ружа.{S} Даће |
се теби вратим.{S} А вала баш сад и да умрем, слађе ћу умрети после овога што од тебе чух, да |
!...{S} Нећу ја умрети...{S} А баш и да умрем, па ништа !....{S} Истина баш не бих волео да ми |
тужнијим мислима.</p> <p>„Што ћу ето да умрем лаганом смрћу не марим, право је!{S} Али што наве |
ил-бегом па сам зажмурила; али ноћас да умрем а зажмурити нећу!“</p> <p>— „Устај!{S} Не треба м |
ре нека ме и самсови растргну, пре нека умрем сваком другом смрћу, само да ме гадна једна змију |
ју ?!....{S} Збиља, не дај Боже да овде умрем, јави мојима у Расину, и старцу на Вујну...{S} По |
о млад и тако красан и тако због ничега умрети!" <pb n="213" /></p> <p>„Ах, ти не знаш, колико |
шта ћу ја ако он умре!“ — „Неће ваља да умрети!“ прихвати Ружа.{S} Даће Бог да рана није опасна |
Госпођо, немој да плачеш!...{S} Нећу ја умрети...{S} А баш и да умрем, па ништа !....{S} Истина |
славна Шумадијо !{S} Некако је милије и умрети у теби, а некмо ли живети !...{S} Сећаш ли се, г |
{S} А вала баш сад и да умрем, слађе ћу умрети после овога што од тебе чух, да ће доћи онај кој |
, може она да те жацне, па да на пречац умреш, може да те прогута!{S} Не, не, никако то!{S} Нег |
мајку, волим, је и сада и ако је давно умрла.{S} Волим и своју стрину Круну, која ме је очувал |
„вала, Господе Боже мој, сад ил’никад; умудри ме шта да радим с ово двоје младих да у лудо гла |
е душа Рајкова и онај тајни глас у њему умуче.</p> <p>Седе опет поред ње и гледаше је.{S} Она п |
других кола, правцем на исток к једној умци, на врху које има засађено неколико јабланова.{S} |
p>Сунце је већ било село кад се на оној умци под јаблановима зауставише проста једна кола, у ко |
а голубија.{S} Пред круном беше положен унакрст <pb n="109" /> царски скиптар и мач, и један и |
</p> <p>„Да пођемо!“ рече Маргита; „али унапред знам да излаза нећемо наћи!{S} По сну, који сам |
нув једну руку у висину, погнув се мало унапред по коњићу своме, јури кликћући као млад соко.</ |
у напред; главу беше мало повио налево унатраг, као да се окреће к јунацима својим и као да им |
> <head>6</head> <p>Тек је млада робиња унела воду у ковачницу и тек поче упорно да одговара Ци |
исам полудела.{S} Кад ме је Бекри-Бекир унео везану у ону мрачну и прљаву јазбину своју у Круше |
p>„Ходите, ходите, слатка моја госпођо, унутра у моју собу!{S} Ви и не знате шта се овде збива! |
пустио да му нешто кажем.{S} Позваше га унутра.{S} Уђе и стаде близу самих врата и поче овако:< |
могао човек ниско погнут провући некуда унутра у мрак.</p> <p>Кад их старац доведе пред тај отв |
м трудом остане ту где је, а он сам уђе унутра.{S} Кресну овде, кресну онде; виде и с једне и с |
S} Један сутоњски прамен паде из пећине унутра у мрачни ходник а с њиме и глас старог пустињика |
и не знате шта се овде збива!{S} Ходите унутра док ја пошљем децу да зовну Мартина!“ И старица |
мек и опет тако јасан. </p> <p>„Улазите унутра и не бојте се!“ рече им старац.</p> <p>Рајко уђе |
вну Мартина!“ И старица је просто увуче унутра у кућу.</p> <p>Маргита рече Рајку да пође с њоме |
а ја изађох да те к њима зовем.{S} Ходи унутра!“</p> <p>Рајко скиде шубарицу, поклони се пред с |
здисаше.</p> <p>Њих двоје уђоше ћутећки унутра.{S} Рајко метну своју шубару под лево пазухо, пр |
каменио.{S} Али кад Маргита хитро скочи унутра у пећину, он пође за њом а за њиме и старац.</p> |
распитају и доведу амо свакога, ко ма и уображава да нешто зна!“</p> <p>Кад Мартин отиде Маргит |
и Страхињу!“</p> <p>„А, сад тек видим!" упаде му Маргита живо у реч; „сад тек видим ко су твоји |
Јанком...“</p> <p>„Сибињанин Јанком?!“ упаде му живо у рен .{S} Маргита; „то је наш маџарски ј |
ла би она...“</p> <p>„Чекај, молим те,“ упаде јој опет у реч Рајко; „је ли та жена, што ти је н |
да ме храбри! “ </p> <p>„Истину велиш?“ упаде јој у реч Рајко изненађен и пуно заинтересован ов |
оменила: образи јој спласли, очи дубоко упале, испод очију црни широки прстенови.{S} Рајко осет |
е лепоте, али у обојице очи беху дубоко упале и — очним поклопцима поклопљене, као да оба беху |
оплоту, коју је на грудима њеним у себе упио, и која сад са длана руке Рајкове струјаше све топ |
. <pb n="17" /></p> <p>„Је ли, братац!" упита патер Рајка изненадно; „ а ко тебе посла с таквим |
<p>„А гле, каква је то светлост тамо?“ упита га Маргита, кад јој и самој погледи падоше на она |
бокора босиљка. „Шта си платио за њих?“ упита га Маргита. „Нисам ништа!“ рече Мишко; „видех их |
да ми продаш један од ова два бокора !“ упитах је. „Синко, ја перем туђе кошуље, па се хлебом х |
„Примичу се скотови!“ рече он не толико уплашен колико љутит, и шкргутну зубма као да кроз њих |
кривооки Татари и црни Арапи поје овде упорне мазге и ћудљиве и грозне камиле своје!{S} Овом ј |
ајпре хладним клештима штипао, а кад ја упорно нећу него стегнем срце и стиснем зубе па и не ја |
и мали а још мање велики!“ говораше она упорно и са свим одсудно.</p> <p>— „Комшија!“ прихвати |
обиња унела воду у ковачницу и тек поче упорно да одговара Циганину на његову вику, а зачу се н |
ту не осетих.{S} Не знам ни да л’ је то управ туга, или нека жудња и чежња.{S} Гледам тебе, а м |
ни сам не знађаше коме управо то питање управља.</p> <p>„Шта оно рече?“ питаше старац посланик, |
ина стигне у двор грофа од Нађ-Бање.{S} Управо и нема пута, него се тера преко равнице, а по тр |
не одмичу далеко и да се брзо врате.{S} Управо је и не губљаху из очију.{S} Видеше је како клеч |
у великој срећи и великој сјајности; да управо Турци и нису вас заробили, него сте се ви догово |
еридба, свадба, женидба, удадба, шта је управо не знам; али да је весеље, весеље је!“ И онда се |
та је то?“ и ако ни сам не знађаше коме управо то питање управља.</p> <p>„Шта оно рече?“ питаше |
г и другог златног раста, стојала је, и управо иза њега плашљиво на златне лавове погледала, по |
ци.{S} Тек на самом излазу из главне, и управо једине, улице сеоске у алеју од јабланова, опази |
штаком.{S} Пред самим тим престолом, и управо на средини између њега и оне трпезе са царском к |
Нађ-Бање.{S} Овде сам још слободна, или управо овде сам још робиња, која је се помоћу твојом у |
мље тако да оставе ?! “</p> <p>Па онда, упрев опет у Рајка своје погледе, који сад не беху више |
јој под руку дође, отвори је па узвикну упрепашћена: „Рајко, да видиш! “ и извади и подиже у ви |
живети па љубити онако слатка уста, или упрети љубећи их?...{S} Лудо једна! је л’ ти она род ка |
пним црвеним гранатима, као да је стена упрскана џиновским капљама крви, које су се, паднув на |
а рече Рајку да пође с њоме, а кочијаша упути да иде у штале.</p> <p>У соби Ружа узе свећу па з |
жедан на онако хладовинастом и мирисном уранку, али опет рече:</p> <p>— „Хоћеш ли ме пустити да |
показати каква сигурна склоништа у овим урвинама, онда нас само Бог једини чудом каквим спасти |
“ веле: „сакрио си их овде негде у овим урвинама!“ „Видите да овде нису; а ето вам урвине, ето |
Оче, нема ли где да се сакријемо у овим урвинама?" питаше Маргита па дркташе као прут, и грчеви |
учини да је дивно лепа.</p> <p>„Децо, у урвинама и што би било склоништа од погледа људских, не |
о казивање маџарској господи.</p> <p>Од урвине старе цркве Лазарице младић пође напред к једном |
инама!“ „Видите да овде нису; а ето вам урвине, ето вам планине, ето вас, а ето и ваших паса, п |
, поплаших се, Бога ми ће раскопати сву урвину!{S} А мене Турци стегоше; витлају голе јатагане |
сребрном штиту на овом растовом нека се урежу речи: „Србину, од Расине Рајку, витезу без замерк |
head> <p>Онај део стене, на коме је био урезан крст, нагнуо се у пећину као да је био на каквој |
усти на колена пред један у стени грубо урезани крст и шапуташе још некакве молитве за неколико |
м камџијама, напуцкавају самсове а сами урлају; самсови јуре њушкајући све мојим трагом, па кад |
ха, нешто канда мени шапуташе.{S} И што урлање и лавеж све то ближе долажаху, све то разговетни |
!“ викаше гост госту те се начини читав урнебес од силенције.{S} Али кад последња силенција угу |
вам срце куца!“</p> <p>Сад се тек диже урнебес од гласног смеха, од дивље вике: „ељен гроф Ала |
а се; бејаше мало побледела а углови од усана грчевито задрхтаваху, као оно у деце кад хоће да |
е Рајко мало устави; поћута, али му око усана обиграваше осмех, те га издаваше да мисли на нешт |
="93" /> сузне очи... како је топао дах усана њених... како је пуно милине у гипкости овог вили |
у муња кад се њене усне дотакоше твојих усана! како дивне беху оне <pb n="93" /> сузне очи... к |
севање од узбуђености око лепо срезаних усана прсну у дажду од крупних суза из крупних очију и |
рових крила одлеташе са полурастављених усана Маргитиних.</p> <p>Рајко ућута.{S} Слушаше и глед |
али пао није, јер га је Душан од њених усана отргао.{S} Веруј ми, оче, да је она будна била, п |
метне клеште у ватру па ми онда, кад се усијају, месо са мишица и плећа живој хоће да откида! “ |
њих десну руку, извуче из жеравице већ усијане кљеште, па онда право к робињи да је њима за ми |
х од њега.{S} Кад Бекри-Бекир узе да ме усијаним клештима наморава да пред Турцима играм.... ех |
ивог растрзали, а већ тамо ће га сотоне усијаним клештима вући по паклу!{S} О јадна кћери, како |
тамо, па ти слободно кидај с мене месо усијаним клештима.{S} Пекао си ме пред Халил-бегом па с |
онога тренутка кад оно Циганин приђе с усијаним кљештима да кида месо с робињице, а он већ леж |
погледима у којима милина, чежња и туга усисаваху у себе погледе његове, и онда полагано наслон |
право к њеном лицу, њушкаше живо као да усише мирис од овог живог цвета, и онда, радосно лајући |
им концем извезеним.{S} Имао је на себи уске чакшире од загасито плаве чохе опточене црним гајт |
ије замирисао, раздраганост срца његова ускипела би и Рајко би се окренуо чаушбаши :</p> <p>„Че |
ари песницом о сто.{S} Гости прихватише усклик и удараше песницама о сто, као да су се помамили |
обема рукама, отвори га, и онда гласно ускликну: „каква малвасија ?{S} Та ово су сребрни новци |
о куцаше.</p> <p>Последњим једним живим ускликом и шкрипутом жица стаде чардаш као да је сабљом |
лавом, крочи у дворану и гласно и чисто усклицавајући викну:</p> <p>„Њено високоблагородије, пр |
n="207" /></p> <p>Диже се опет граја од усклицавања у здравље паметне Циганчице.{S} Кад и то пр |
х да се од двора чује свирање, певање и усклицавање, баш као да су сватови, а ено виде се и осв |
чен.{S} Осу се лупање песницама о сто и усклицавање гостију.{S} Па онда неко повика да се утиша |
ј преведе.{S} Млађи од њих узеше гласно усклицавати, а двојица или тројица скидоше калпаке, мах |
да су угледали сен царице Милице, па је усклицима витешки поздрављају.</p> <p>„Е, господа веле |
етно <pb n="169" /> се видело као једно уско и дугачко платно, па даље иза њега један снизак и |
рише пламенови у образе; нешто као гњев усколеба срце његово.{S} Више осећаше и нагађаше, но шт |
то?!“</p> <p>— „Не знам!“ рече Маргита усколебаним гласом и нешто као устежући се.</p> <p>„Оно |
још са сузним очима, али са осмехом на уснама.</p> <p>„Видиш ли како се светли земља маџарска? |
„А, “ рече она са несташним осмехом на уснама и у онима, „па са медом овако мирисним, и млеком |
p>Али у самом тренутку у коме се својим уснама хтеде дотаћи њезиних, један други глас у души ње |
милује; виде како она, у сну, прикупља усне, као да их спрема да приме или и да даду сладак је |
и пусти да њене топле усне нађу његове усне и по трећи пут, пољуби их једним дугим, дугим пољу |
нуће, склопи очи, и пусти да њене топле усне нађу његове усне и по трећи пут, пољуби их једним |
</p> <p>„Како оно сину муња кад се њене усне дотакоше твојих усана! како дивне беху оне <pb n=" |
ављаше да се лепо види румени лук горње усне од добро срезаних и за човека доста малених уста.{ |
рече ништа.{S} Само јој мало задркташе усне као да хтедоше да се развуку у осмех.{S} Али се не |
амин!“ Е онда ме загрли; ја му поднесох усне, погледах га у очи, познадох га, вриснух и пробуди |
е истина!....{S} А што ли си тако ружно уснила?“ питаше Рајко с неком детињском радозналошћу.</ |
нека те загрле, нека те својим шапутом успавају, нека те успавану љубе, нека те нежно миловану |
он само уморна сенка, која је на твоје успаване трепавице пала од оног драгог камења и бисера, |
рвених димњака.{S} Дан се дизао и будио успаване људе на посао.{S} Озго испод зидина градских з |
Беше га некако стид, да она поред њега успаваног бди.{S} Него га Маргита брзо изведе из тренут |
ола и коње што тако лупњавом будише мир успаваног села. </p> <p>Маргити се поче да стеже лед ок |
ека те својим шапутом успавају, нека те успавану љубе, нека те нежно миловану однесу старом Дун |
од града као веверица; час би се дрско успела на највиши зид па се усправила да стоји као кип, |
ди чекаху.{S} То је био Мартин, који је успео да за велике новце најми неколике сељаке да, нико |
десну руку, па с новом надеждом на бољи успех настави прокопавање.</p> <p>Али већ на крају друг |
елих и више или мање пијаних сељака.{S} Успеше се уз камените степенице.{S} Уђоше у пространу ј |
де његове, и онда полагано наслони свој успламтели образ уз образ његов, за једно тренуће, скло |
твено кружио, ни зец који погурен и сав усплахирен скакаше од џбуна до џбуна.{S} Сва су му поља |
} Него... шта је то?!“ рече Маргита сва усплахирена, па сави главу мало на десно, као да левим |
па сви јуриш к шталама.{S} А сељаци се усплахирише и запиташе: „ама шта је то ?{S} Шта се то д |
pb n="112" /></p> <p>— „Не, нема!“ рече усправивши се. „Мислила сам да је то можда пањ на коме |
ма жива не предајем! “ рече Маргита.{S} Усправила се, подигла главу у вис, лице јој пуно озбиљн |
би се дрско успела на највиши зид па се усправила да стоји као кип, и са усхићењем погледала би |
и се она два златна лава што ричу и они усправљени лавови с орлом на штиту приближили и састави |
ан, у који ће од некуд из ових планина, усред Шумадије, да се дигне човек, да народ ослободи.{S |
м што сам још у оној подземној дворани, усред оног блага, смишљала!“</p> <pb n="172" /> <p>Доле |
една!“ викну Циганин задовољно, па онда усред таквог триумфа осети да му је грло суво, те дохва |
те заравњи два велика лава као да су се усред хода и у сред рикања уставила, скаменила и позлат |
920_C2.1"> <head>2</head> <p>Ван вароши усред једне ливаде под старом једном липом чекаше их чо |
о од Расине, вратићеш се да ослободиш и усрећиш свој народ.{S} И онда... онда ће доћи и дан у к |
н пољубац на топла, реци баш на слатка, уста једне поштене младе жене, па ћеш чути шта ће ти ка |
своје подигао горе к лицу старчевом, а уста мало отворио као да пева.{S} Старац се пригнуо мал |
а онда наслони грлић од чутуре на своја уста, убриса га рукавом од кошуље и додаде је Циганину. |
својим и као да им кроз отворена своја уста довикује: „овамо, напред! ко је Србин и српскога р |
прави би човек с мушким срцем та слатка уста већ до сада пољубио, тај јелек распучио, тај вилин |
је слађе: живети па љубити онако слатка уста, или упрети љубећи их?...{S} Лудо једна! је л’ ти |
тарцу и Рајку, бледа као крпа, отворила уста, разрогачила очи, изгледаше престрављена као да је |
с руке оне влажне крпе и напуни му њима уста као чепом, те сад већ не могаше ни зуцнути.</p> <p |
итиснеш бар један невин пољубац на њена уста?{S} Она је у дубоком сну, неће се разбудити; а то |
“ — „Јок, валах!“ рече бег презриво, па уста те ногом одгурну оне грошеве. „Носите те сребрне п |
нађе одговора; а кад га нађе, не смеде уста да отвори, кад виде како је она очи склопила па се |
је бела у лицу као неуглачано сребро; и уста јој беху побледела и полуотворена показиваху њене |
љупцем, као да јој тешко беше да одвоји уста своја од његових.{S} Дрхтала је од милине.{S} Кад |
, гледаше је из близа у обрве, у очи, у уста њена.{S} Осећаше како топли дах њен образе његове |
му се примаче још ближе и — пољуби га у уста!</p> <p>Као да је из Маргите муња севнула, и као д |
го си дочекао да прво млада жена тебе у уста пољуби...{S} Шта ли сад чекаш?..{S} Јеси л’ кад го |
светињом, пригну главу и... пољуби је у уста.{S} Она га не пушташе из свога загрљаја, него одма |
исказаном нежношћу, па га онда пољуби у уста по други пут, промуцав тихо: „збогом!.... хвала ти |
доведе жене, те ми силом сипљу млеко у уста и ко зна шта још те ме поврате.{S} Нит’ могу да ут |
јунак !...{S} Ниси никада младу жену у уста пољубио, него си дочекао да прво млада жена тебе у |
Србе драговољце.{S} Откидају од својих уста да сиротињи даду.{S} А кад дође да се битка бије, |
обро срезаних и за човека доста малених уста.{S} Лице му је било обликом као округла јабука, ко |
ебро а откри иза оних румених покретних уста два низа белих и ако неравних зуба.{S} Не беху „ка |
е сеђаше, пође два три корака низ косу, устави се и опет ослушкиваше.{S} Па се онда окрете прем |
анин још неколико тренутака, па се онда устави да рекне:</p> <p>„Што је право, право!{S} Дао си |
глави.</p> <p>Рајко се чисто препаде па устави ластавицу, а руком показа Маргити на старца.{S} |
Рајко.</p> <p>Маргита притегну узде па устави ластавицу.</p> <p>„Шта рече?!“ питаше га сва пре |
т несигурним кораком к селу.{S} Маргита устави кола и викну сељака.</p> <p>„Молим те, брацо, је |
самих двокрилних врата, Мартин их руком устави, па онда шапну <pb n="200" /> Маргити: „да приче |
н ово !“</p> <p>Па се онда Циганин мало устави.{S} Наже чутуру и опет се добро напи, као да се |
и како радиш!“</p> <p>Ту се Рајко мало устави; поћута, али му око усана обиграваше осмех, те г |
а живој хоће да откида! “ Маргита се ту устави па се сва стресаше као да је грозничава језа ухв |
скочих у Мораву! "</p> <p>Маргита се ту устави.{S} Ћуташе и гледаше озбиљно и невесело преда се |
50" /> које зрно од стене; трећега дана уставила би се на четвртом или петом ударцу.{S} Четврто |
као да су се усред хода и у сред рикања уставила, скаменила и позлатила, тако природно изгледах |
а га слушају, а честити Хасан Зулуфлија уставио је целу пратњу да топот од копита коњских не пр |
p> <p>Хтео је нешто друго да каже па се уставио.{S} Мерџан је донео у руку његову пријатну топл |
<pb n="102" /> пред собом, обадвоје се уставише и занемеше од чуда.</p> <p>Озго са сред среде |
здованом у копље, и мораде се сваки час устављати да се одмара.{S} Одмарајући се ношаше се све |
да иде да опет заузме десну наслоњачу, устаде, узе своју кћер љутито за руку и одвуче је и пос |
ст.</p> <p>Није дуго трајало па Маргита устаде.{S} Приђе па пољуби икону богородичину, али не п |
авље ћесарево.</p> <p>Стари барон Арпад устаде и приђе Рајку, потапка га по рамену, говораше му |
! “</p> <p>У који час то Маргита рече и устаде, један крепак човек са проседом брадом и косом, |
е главу на другу страну.</p> <p>Циганин устаде па већ посрћући отиде те из једне костретне врећ |
ардинал од винове лозе има реч!“</p> <p>Устаде патер Амброзијус у мртвој тишини и тек се накашљ |
да погледаш на свој двор?{S} Молим те, устај одатле, па ево да се посадимо на зелену траву под |
ја њу па не пуштам!{S} А сад, Маџарице, устај па скидај јелек и кошуљу за мали чардаш!“ Па Цига |
с да умрем а зажмурити нећу!“</p> <p>— „Устај!{S} Не треба ми више мали, хоћу сад велики! “ дре |
ако онда будем жив први ћу вам казати: устајте, ево дође онај кога чекасмо!“ Удари се бег по к |
" викну барон Отмар, па скочи на ноге; „устајте, господо, ово је доиста глас грофице Маргите!“< |
, зар ме ни ви не познајете?!“ </p> <p>„Устајте господо!" викну барон Отмар, па скочи на ноге; |
Маргита усколебаним гласом и нешто као устежући се.</p> <p>„Оно тамо горе ритови с ону страну |
“</p> <p>„Како да нема?“ рече Рајко без устезања. „Волео сам своју мајку, волим, је и сада и ак |
, узе чупати своје косе, па, с пеном на устима, цикну грозу:</p> <p>„Ако си човек, брани своју |
ча Циганин с чекићем у руци, с пеном на устима, с варницама у очима.{S} Гњевно викну по турски: |
малко дугуљасто али лепо сливено, — са устима која нису била врло малена, али на којима је бил |
гледаху запрепашћени, неки с отвореним устима, али на која не могаше ни једна реч да изађе.{S} |
е ми је да те слушам него да овај мед у устима топим! “ рече Маргита, па јој онако уморној очи |
која се у врху цепаше у две још тање а устрептане игле, па кивно боцкаше час у напред, час у д |
p>„Чујеш ли самсове?" питаше га тихим и устрептаним шапутом на ухо.</p> <p>— „Не чујем?“ одгово |
аде заповест јаничарима и чаушима да се устроје по странама рад заштите посланика и свите његов |
<pb n="70" /> време, па кад виде да се устручавају да му приђу, он им за чудојасним гласом раз |
ли јатагане борећи се с њиме, и како су устукнули тек кад је змај почео да пушта модар пламен.{ |
евић Марко, нити ко од вас, децо, да се усуди да га тим јуначким именом зове!“ Ја да си видела |
и опростити.{S} Него од сада да се ниси усудио да се зовеш Краљевић Марко, нити ко од вас, децо |
ледаше поносито у своје дугачке и танко усукане брке.</p> <p>„А је ли овде у двору?“</p> <p>— „ |
аковче.{S} Па онда враћајући му се пуна усхићења и са пуно поузданости рече: „еј, мој витеже Ра |
па се усправила да стоји као кип, и са усхићењем погледала би по таласима од зелене горе, који |
и људи још и покрвити.{S} Али их старац уталожи и узе сам да говори мирно, али и опет некако ка |
вори тако полаганим шапатом, да се овај утапаше у тихи дах, што са меким шумом лептирових крила |
оже ништа да буде.{S} Његов је посао да утврди мир међу царевинама, а не да их поново завађа и |
ону страну јарка ишао је повисок бедем, утврђен јаким палисадима.{S} Улазило се у двориште прек |
брне <pb n="111" /> чашице од жира беху утврђене беле воштанице.{S} Поред и једног и другог зла |
је одавно потамнела, свакојако ишаран, утегао јој беше витки стас њен око паса, али мало на ви |
ену носи дугу пушку арнаутку, чврсто се утегао широким шареним пасом, поврх овога црвен силав с |
з моје образе и низ моје грло; стас сам утегла у један панцир од драгог камења.{S} Сва трептим |
онако млада, онако красна, онако вита и утегнута, онако као заливена у турском седлу, како, под |
уздано, окренув се Маргити; „да је авет утекла би!{S} А <pb n="145" /> кад није авет другога се |
трже нож из руку.{S} Другог једног дана утекох, али ме Турци ухватише још у самом Крушевцу и до |
уче пуцањ, погасише се скоро све свеће, утекоше Цигани свирачи, утекоше гости, Манда одвуче ста |
коро све свеће, утекоше Цигани свирачи, утекоше гости, Манда одвуче старца и кћер, и кроз два и |
ше им она; „пустите ме да имам ту једну утеху, да сам испунила последњу жељу Рајкову!"</p> <p>Њ |
од лавежи паса, она као преплашена срна утече у пустињакову пећину.</p> <p>Рајку се за неколико |
шта још те ме поврате.{S} Нит’ могу да утечем, нит’ могу да се убијем; узела сам се онда молит |
е по том камењу!“ рече дежмекасти патер утирући зној, и брижно гледаше за младићем, који се сиг |
е гостију.{S} Па онда неко повика да се утишају, те да се чује здравица, коју ће пречасњејши па |
ахаше рукама, дајући знак гостима да се утишају, па се онда диже.{S} Циганка му нешто шапуташе |
ад отвори рекне му: „гледај сад и добро утуви своју суђеницу да не погрешиш?{S}" Кроз долап се |
о.{S} Кад изађоше на врх, и пре него ће ући у густу једну шуму растову, зачуше како од скелеџиј |
тављених усана Маргитиних.</p> <p>Рајко ућута.{S} Слушаше и гледаше само како Маргита дише.{S} |
та, која је иначе тако разговорна била, ућутала се и постала суморна.{S} Не хтеде се одвајати о |
одговори Циганин понизно.</p> <p>Доиста ућутка се плач робињин.{S} Али Бекри-Бекир не смеде да |
“ рече Маргита па се сва као стресаше. „Ух, пре нека ме и самсови растргну, пре нека умрем свак |
наредио да га овде сахране! “</p> <p>— „Ух!“ рече Рајко, као згрозив се, „како можеш с једног г |
аја, којој се прави значај не могаше да ухвати.{S} Тек сви гости узеше викати: „е, е, е, то је |
већ на замке припремљени, те у њих брзо ухвати и стеже ноге Циганинове.{S} Па онда једним живим |
сва стресаше као да је грозничава језа ухватила.</p> <p>„Ја да скота једног!“ викну старац сав |
рече он.</p> <p>„О, мене је страва нека ухватила.{S} Као да ми неко на ухо шапуће, да сам жива |
порушеног града.</p> <p>Али се већ мрак ухватио био кад изађоше на тај вис.{S} Под самим градом |
ракија? “</p> <p>— „ Јок вала; него ето ухватио ја њу па не пуштам!{S} А сад, Маџарице, устај п |
то му скелу низ воду отиснусмо.{S} Знам ухватиће је, али ће имати штете и дангубе.{S} Сад смо н |
Другог једног дана утекох, али ме Турци ухватише још у самом Крушевцу и доведоше њему натраг.{S |
а диже.{S} Циганка му нешто шапуташе на ухо, али је он нестрпљиво одгурну и рече: „торњај се од |
иташе га тихим и устрептаним шапутом на ухо.</p> <p>— „Не чујем?“ одговори он тако исто шапутом |
ава нека ухватила.{S} Као да ми неко на ухо шапуће, да сам жива у гроб закопана!{S} Чини ми се |
у двоје.{S} Једна половина слушаше кроз ухо уз стену прислоњено, да ли се тамо иза стене што зб |
ј!“</p> <pb n="91" /> <p>Рајко прислони ухо к стени и после неколико тренутака рече: „.јест, гр |
ачу уз њу скамучући !{S} Молим те метни ухо на сам камен па слушај!“</p> <pb n="91" /> <p>Рајко |
јдмо мало подаље одавде; нећу да женско ухо чује што ћу да ти говорим!</p> <p>Одмакоше се подаљ |
сави главу мало на десно, као да левим ухом боље чује.</p> <p>Подиже се са камена на коме сеђа |
дуго не могаше да удеси струне како му уху требаше.{S} Најпосле их удеси, и поче да гуди неопи |
<p>Рајко га гледаше пун чуда на толику ученост.{S} Размишљаше за неко време као да се гњура у |
У нас има по манастирима школа, где се учи књига и летургија, али нема школа за витештво.{S} И |
једна велика школа за витештво.{S} Син учи од оца, брат од брата, властелин од властелина, и с |
мој нам га, беже, амана ти! лепо он нас учи, вели нам: слушајте царске људе и будите им покорни |
питаше. „Јест тако нам очију, лепо нас учи да ено вам покорни!“ „Учи вас да сте покорни док не |
ију, лепо нас учи да ено вам покорни!“ „Учи вас да сте покорни док не дође земан!{S} Је ли?{S} |
!{S} Отми га, спаси га, подигни га !{S} Учини ми само ту <hi>једну једину</hi> милост, па да те |
ј звечаше глас слатко, пуно и топло!{S} Учини се Рајку као да са неке свете цркве зазвони сребр |
не гледаше у иконостас него у њега.{S} Учини јој се да се он винуо некуда високо и далеко мисл |
и мало по мало па као да га нестаде.{S} Учини му се да је остао само с њом сам у свеколикој вас |
како му срце узе куцати све бурније.{S} Учини му се чисто да чује како цар виче: „напред, јунац |
S} Погледа и не хте очима да верује.{S} Учини му се да се она стена с крстом полагано креће и н |
<p>И не могаше да одвоји очи од ње.{S} Учини му се да тек сад први пут виде како су јој дуге т |
ше Маргита мирно, озбиљно и свечано.{S} Учини се Рајку да јој глас никада није био тако сладак, |
чудан а врло тихи шум с ону страну.{S} Учини му се шта више као да неко пипа одонуд врата, као |
се нешто што никада дотле у животу.{S} Учини му се као да му се душа поделила у двоје.{S} Једн |
е њиме низ реку пустим!“ Тек то рекох а учини ми се да чујем вику неку и лавеж паса у даљини.{S |
ој старој Влахињи врачари, која може да учини да види своју суђеницу.{S} Гроф се одвезао у Арад |
вчега, али не могаше ни с њима много да учини; врхови би им се или извили или затупили после не |
цајући од плача.</p> <p>Рајку се најпре учини да се негде неко велико сребрно кандило гаси пршт |
оно рече, ко је она?!“</p> <p>„Мени се учини да рече: „ја сам Маргита, грофица од Нађ-Бање, же |
е, која сави путем у варош.{S} Рајку се учини као да она само у њега гледа онако као што он сам |
м мрети ваља; него молите се бегу да ми учини милост да заповеди, да ме људи његови обесе о нај |
тво, сад кад виде шта Манда на њене очи учини <pb n="208" /> прекипе.{S} Она дохвати девојку за |
ању, она његова замишљеност и суморност учини се свима да је баш подозрива.{S} Није му испало н |
о мирне одважности.{S} Сад се тек Рајку учини да је дивно лепа.</p> <p>„Децо, у урвинама и што |
адоме човеку први пут у његовоме животу учини да у његовоме имену има као почетак од некакве пе |
били!{S} Не може бити друкчије!“</p> <p>Учини му се да нешто баш близу њега зашкрипе.{S} Поглед |
обито!{S} Хајдмо даље!“</p> <p>Једва су учинили седам или осам корачаја, па наиђоше на друга гв |
један велики и свети аманет чува ?!{S} Учинило ми се да је у тебе срце и чисто и јако. „Ево га |
се љутита вика и псовка циганинова.{S} Учинило му се да му је робиња необично дуго на чесми; о |
{S} У песми о Страхињи мени се најлепше учинило да је оно, како је тај наш јунак изводио из там |
бољи одговор.{S} Не бојмо се!“</p> <p>„Учинило ти се.{S} Одјек је поновио само твоје речи!“ го |
ни и овој страници добра <pb n="160" /> учинио, да коме ћу?{S} Баш ћу ти све по истини казати!“ |
узе патер преводити; „паметно си синко учинио што си то патеру поверио!{S} Знам ја, вели, има |
е се; Бог је добар, па ће вам помоћи да учините крај свему овом покору!“ говораше Ружа, па јој, |
вчег барута, па овде не би могли пролом учинити.{S} Биће да су се на ову плочу навалиле хрпе од |
ела сам те већ једном питати: где си ти учио школу витештва?!“</p> </div> <div type="chapter" x |
млада Маџарица од онаких јунака начини учитеље, па онда настави:</p> <p>„Оно.... у неку руку п |
живо у реч; „сад тек видим ко су твоји учитељи....{S} Марко...{S} Милош...{S} Страхиња!"</p> < |
<p>Тек су прешли оно велико придворје и ушли у једну велику собу, у којој је уз зид према прозо |
ону стену испод које су из пећине овамо ушли.{S} Опазише сад да је она и с ове стране обележена |
нула није.</p> <p>Рајко сад трљаше очи, уштину се у мишицу једну, па другу, скиде шубару, прекр |
загасите чохе, уђе у собу.{S} За њим се ушуња у собу и онај црни рундов и понизно приђе к Марги |
пет прну у вис, те да се зрак потресе и фијуком зајечи кад се сребрни таламбас витих крила њихо |
над и десног и левог кука, лепе сребрне Фишеклије притврђене дебелим црвеним <pb n="5" /> гајта |
јаса, а за велики све, баш све, ха, ха, ха!{S} Хо, хо, хо, хо!</p> <pb n="53" /> <p>Видим ја, х |
наје онај који те је грлио?!{S} Ха, ха, ха!{S} О хо, хо, хо!“ церекаше се пијани Силађије. <pb |
— гле, мало не рекох Османа!{S} Ха, ха, ха!{S} Барон Осман је удовац, могли би се још ноћас пог |
о појаса, а за велики све, баш све, ха, ха, ха!{S} Хо, хо, хо, хо!</p> <pb n="53" /> <p>Видим ј |
познаје онај који те је грлио?!{S} Ха, ха, ха!{S} О хо, хо, хо!“ церекаше се пијани Силађије. |
ара — гле, мало не рекох Османа!{S} Ха, ха, ха!{S} Барон Осман је удовац, могли би се још ноћас |
љу до појаса, а за велики све, баш све, ха, ха, ха!{S} Хо, хо, хо, хо!</p> <pb n="53" /> <p>Вид |
е не познаје онај који те је грлио?!{S} Ха, ха, ха!{S} О хо, хо, хо!“ церекаше се пијани Силађи |
Отмара — гле, мало не рекох Османа!{S} Ха, ха, ха!{S} Барон Осман је удовац, могли би се још н |
аш господство њихово!{S} Него чекај!{S} Ха, ево ми сијну, таман да се све славно измири, и њихо |
носа да виче: „напред! напред браћо!{S} Ха, нек се зна ко смо!{S} Напред за нашим царем, напред |
p> <p>— „Охо,хо,хо!{S} О хо,хо,хо!{S} А ха,ха,ха,ха! “ смејаше се Циганин. „А знаш ти болан..." |
<p>— „Охо,хо,хо!{S} О хо,хо,хо!{S} А ха,ха,ха,ха! “ смејаше се Циганин. „А знаш ти болан..." па |
— „Охо,хо,хо!{S} О хо,хо,хо!{S} А ха,ха,ха,ха! “ смејаше се Циганин. „А знаш ти болан..." па по |
Охо,хо,хо!{S} О хо,хо,хо!{S} А ха,ха,ха,ха! “ смејаше се Циганин. „А знаш ти болан..." па поче |
енув се к младој жени викну јој оштро: „ха, бре, Маџарице, казуј шта си ти?!“</p> <p>Она окрете |
Блене у младу ?!“ викну старац гњевно; „ха, чекај се ти што твојим циганским очима бленеш у мој |
рлије, кад би ова гласно повикала: <hi>„ха, бре, вур ђаур!“ </hi> па би се узела бацати комадић |
вирале, — чауш викну, Дабулана рикну, — Хазуралах! кићени сватови!" — а она... заспа. </p> </di |
теже у својој и, пустив је, рече: „сад, хајде, напред, води како знаш!“</p> <p>„Хвала ти, госпо |
S} Па онда ће патер прихватити: „хајде, хајде! свршуј само ако имаш још што!{S} Ваља господа да |
а на нас мука и невоља!“</p> <p>„Рајко, хајде да бегамо!{S} Где ти је ластавица?!{S} Оче, нема |
нух му три пута у лице!{S} Нека га !{S} Хајде сад, јуначе, ја ћу с тобом и за тобом!“</p> <p>И |
ш, ниси хтела ни онда, па си морала!{S} Хајде, одмах, брзо, скидај се до појаса!“</p> <p>„Уби м |
кажем једну како се Јанко оженио?...{S} Хајде баш!...“ И онда Рајко поче лаганим гласом, али он |
мелица нећеш никад ништа ни знати...{S} Хајде, добро; али што не притиснеш бар један невин пољу |
он уз то још и пијан, трештен пијан.{S} Хајде почесмо.{S} Накриви капу старац, подбочи се у дес |
покорни док не дође земан!{S} Је ли?{S} Хајде на вешала с њиме!“ викну бег љутито, па махну сеј |
ме бесна Маџарице, хоћемо ли један?{S} Хајде да ово мајкино момче види што не би ни у сну могл |
у дворац Нађ-Бању; жени се стари гроф.“ Хајде, ђи, терај!{S} Ето нас тамо.{S} Свирај, певај, пи |
вршио.{S} Сад немој то да уквариш, него хајде напред, показуј пут у караван-серај!“ рече му пат |
аваше патер и не гледајући у вис. „Само хајде, свршуј!“</p> <p>— „Е, а мо’ш ли погодити шта је |
имадоше више муке с њоме него са мном. „Хајде у Крушевац санџак-бегу! “ рекоше ми. „Заветовао с |
ија.{S} Једнога дана рече нам Борчија: „хајде, седајте у кола, да се возимо у дворац Нађ-Бању; |
речи.{S} Па онда ће патер прихватити: „хајде, хајде! свршуј само ако имаш још што!{S} Ваља гос |
ишта није чуло.</p> <pb n="95" /> <p>— „Хајде да погледамо где смо!“ рећи ће Рајко Маргити. „Ст |
све у истини пред нама јава!“</p> <p>— „Хајде да сиђемо да разгледамо шта је све то!“ рече Марг |
јко рече Маргити: <pb n="63" /></p> <p>„Хајде сад, у име божје, у седло.“</p> <p>И поможе јој д |
ити оружје што га за пасом има.</p> <p>„Хајдете сад у име Божје за мном, и нека нам је сам Бог |
гано као жабу неку!{S} Рајко, молим те, хајдмо одавде! “</p> <p>„Па куда ћемо ?! “ питаше Рајко |
<pb n="197" /> <p>„Право велиш, Рајко; хајдмо право к њему у двор! “</p> <p>У који час то Марг |
на бана, а некмо ли једна Циганчица!{S} Хајдмо одмах к њему !{S} Нема места данас сузи од жалос |
у навалиле хрпе од градске рушевине!{S} Хајдмо сад у другом правцу натраг!"</p> <p>„Нешто ме је |
рече јој: „нема овде ништа особито!{S} Хајдмо даље!“</p> <p>Једва су учинили седам или осам ко |
бити да су за велике какве светиње.{S} Хајдмо да седнемо на који од оних ковчега горе, па да с |
ости.{S} Мене је страх само у мраку.{S} Хајдмо!“ рече Маргита.</p> <p>Узеше да разгледају око с |
служим; ето послушаћу те, кад велиш.{S} Хајдмо да сечемо стену.{S} Друго нам сад и нема!“ </p> |
врата. „Ако ме волиш ма за трунку, онда хајдмо даље од те змијурине!“ </p> <p>„Ако ме волиш ма |
Рајко рече Маргити:</p> <p>„Одјахуј, па хајдмо у скелу!“</p> <p>Она уведе ластавицу у скелу а о |
во опет теби хвала, мој витеже!{S} Него хајдмо сад доле да ти причам што сам још у оној подземн |
а, што га ено тамо на трпезама.{S} Него хајдмо да тражимо излаз на божје сунце!“</p> <p>Узеше с |
/> <l>А нашему кнезу честитоме,</l> <l>Хајдмо....“</l> </quote> <p>То су биле његове последње |
> <l>Ја опремих своју ластавицу,</l> <l>Хајдмо сада у поље Косово,</l> <pb n="220" /> <l>А наше |
јко, па махну мало главом на Циганина. „Хајдмо мало подаље одавде; нећу да женско ухо чује што |
е поче нагло да бледи и жути.</p> <p>— „Хајдмо одмах у другу собу!“ рече Маргита блеђа и од сам |
живо.</p> <p>— „Слушао си, ваља да, да хајдук изгуби и срећу, и мегдан, па и живот, чим пусти |
с пропрате кроз Венчац.{S} Има тамо сад хајдука, који ће да пуцају на саркол јаничарски чим га |
звериње нема за што да је, а није ни на хајдуке, јер их овуда нема.{S} Чудо ми је да ми сељаци |
оли бега да савијемо у лево да не удара хајка на свечеву пећину! <pb n="83" /> Немој, беже... н |
</p> <p>„Јесте, синко!{S} Баш као да је хајка!{S} На звериње нема за што да је, а није ни на ха |
="79" /> у лавеж, који се помеша с оним халакањем Турака, да ме језа подухвати и сва се стресох |
е знаш ти какав се чардаш овде игра!{S} Халил-бег је матора, хладна дртина, па кад је видео, он |
усијаним клештима.{S} Пекао си ме пред Халил-бегом па сам зажмурила; али ноћас да умрем а зажм |
очима; „а знаш ти болан.... да је мени Халил-бег Махмут-беговић <pb n="51" /> платио овде, ево |
проливамо.{S} Него ево у моме сиџадету хаљина за тебе.{S} Навуци све то преко твога рува, па д |
сти, одсудно циганскога типа, обучена у хаљину од љубичасте кадифе, са пуно тешких златних лана |
ко ти је празна, могао си је оставити у хану!{S} Празна чутура — ето баксуз !{S} Ниси ваља <pb |
адету од теркије.</p> <p>— „Не смедох у хану да оставим моје теркије.{S} Имам у њима нешто чист |
, поврх овога црвен силав с пиштољима и ханџарем; испод сплава, изнад и десног и левог кука, ле |
ревину брани.</l> <l>Он му купи данке и хараче </l> <l>Што ђе отме да питања нема,</l> <pb n="1 |
а вису космајском допуњавало тиху своју хармонију.</p> <p>„Бадава,“ окрете се Маргита Рајку раз |
мисли, стапали у чудесну и дивну једну хармонију.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18 |
ју грчевито је била стисла један листак хартије.{S} На њему је маџарски писало ово:</p> <p>„Сла |
ју?“ рекао би запрепашћен <pb n="21" /> Хасан; „него ето, полети на коњу, па кад се добро измак |
Хасан-аги Зулуфлији, и пође напред.{S} Хасан-ага даде заповест јаничарима и чаушима да се устр |
и чаушбаши на српски што старац рече, а Хасан-ага Зулуфлија завршио би цео узбудљиви призор са |
не.{S} Султан је пратио из свога сараја Хасан-агу Зулуфлију да као чауш-баша <pb n="4" /> у Бео |
атиоце.{S} Већ смо о томе говорили и са Хасан-агом.{S} И ево ти вели мој пресветли господин дес |
.</p> <p>— „Кабадахија царевог чаушбаше Хасан-аге Зулуфлије вели ти: да ту јадну жену не такнеш |
ио.{S} Дај да се даље минемо!“ говораше Хасан.</p> <p>Рајко преведе на српски што чаушбаша рече |
а се онда окрете и рече нешто на турски Хасан-аги Зулуфлији, и пође напред.{S} Хасан-ага даде з |
од себе стала да га слушају, а честити Хасан Зулуфлија уставио је целу пратњу да топот од копи |
спахија турских, своме старом пријатељу Хасан-аги дао свога младог а јуначног „кабадахију“ Рајк |
{S} Ово мора да је нека пометња!</p> <p>Хасан Зулуфлија куцну руком Рајка, који се сав био изгу |
е.</p> <p>„Његови га,“ говораше Мустафа Хасану, „на дому зову „Страхињом", ван дома је познат к |
Да знаш да је не бих одврнуо да није за хатар нашем ортаклуку!“</p> <p>Посадише се на једну асу |
рукама као свету амајлију!“</p> <p>„Е, хвала ти синко!{S} Тако треба!“ прихвати старац разведр |
опи их живим једним пљеском и рече: „о, хвала теби, наш велики Боже!{S} Госпођо, предобра и пре |
мо и сад смо ето „сиротиња раја.“ Опет, хвала Богу, имамо ми по нешто што ви немате.{S} Имамо м |
n="205" /> и такве лакрдије да збијају, хвала вам лепо на господству!{S} Тако што у Цигана нема |
брате Јово !{S} Поздрави ми Јевросиму, хвала и њој!{S} У здрављу да Бог да да се опет видимо!" |
други пут, промуцав тихо: „збогом!.... хвала ти!“ Одмаче опет главу своју од лица његова, глед |
не ножем!“</p> <p>— „Махни се тога!{S} Хвала Богу није нам невоље да крв проливамо.{S} Него ев |
е ми се као верни и нежни пријатељи!{S} Хвала вам на доброти вашој; опростите ми сузе ваше.{S} |
ви би двоје скапали доле под земљом!{S} Хвала Богу!{S} Хвала и <pb n="159" /> теби, дете моје!“ |
пали доле под земљом!{S} Хвала Богу!{S} Хвала и <pb n="159" /> теби, дете моје!“ додаде старац, |
бра госпођо, колико ти досађујем!...{S} Хвала ти... и опрости ми! “</p> <p>Маргита не могаше ре |
вља да се роб један у слободу враћа.{S} Хвала Богу на добром знамењу! “</p> <p>И онда корачаше |
има пуно добрих људи и пуно љубави.{S} Хвала вам добри људи!{S} О, мој Рајко, ево твоје Маргит |
:</p> <p>„ О витеже, од Расине Рајко, — хвала теби на витештву твоме!{S} Не пада смрт моја на т |
ем.{S} А већ није нам друго!{S} Нека је хвала Богу који нас, ето, пред твој двор срећно доведе! |
бега у Крушевцу.{S} А за све то нека је хвала прво Богу, а после моме пријатељу смуку, који се |
ило.{S} У души ми беше помрчало, али је хвала Богу сад опет све светло преда мном.{S} Не бој се |
диже четири талира.</p> <p>„Нека вам је хвала светла господо!{S} Ово за службу до данас, и ако |
и потрчах да видим јесте ли живи.{S} И хвала Богу, ето смо сви троје као из гроба у живот васк |
атром свога срца.{S} А за ово опет теби хвала, мој витеже!{S} Него хајдмо сад доле да ти причам |
и да ме за смрт причесте; а оно се, ето хвала Богу, њиме сад враћамо из мртвих у живе!{S} Дед’, |
ако је твој Мартин спор!...{S} Тек опет хвала му; шта бих сад без њега радила!...{S} Иди види, |
и патеру, и још једном са врата рече: „хвала вам, господо, простите ми и с Богом остајте!“ </p |
один царски и краљевски посланик вели: „хвала ти, али од тога сад не може ништа да буде.{S} Њег |
еговим двором у Крушевцу, па би рекао: „хвала Богу, моја Милица шаље ми ено звездани поздрав, и |
.{S} Пригну се и пољуби старца у руку: „хвала ти светли господине!{S} Баш си научио што и јесте |
а већ ставила беше у њене руке.</p> <p>„Хвала теби, госпођо, што тако лепо мислиш и желиш.{S} А |
убару и приђе к руци старчевој.</p> <p>„Хвала ти, оче, по хиљаду пута!{S} Ако ми Бог помогне не |
човек са оседланом ластавицом.</p> <p>„Хвала Богу! рече тај човек Рајку; „побојах се нећете ни |
ним гласом, али топло и смерно:</p> <p>„Хвала ти госпођо!{S} Бог нека те чује!{S} Ако сам те за |
пристају у овакве бакрачлије!“</p> <p>„Хвала ти брате Јово !{S} Поздрави ми Јевросиму, хвала и |
хајде, напред, води како знаш!“</p> <p>„Хвала ти, госпођо !{S} А Бог нек нас води!“ рече Рајко |
м!{S} Хоћу да се у Маџарској и Маџарима хвали, како ју је Србин један пронео кроз Србију на рук |
о; „мој стари гроф, ког сам толико пута хвалила како је добар и како ме воли, хоће сутра да се |
то на једну то на другу страну.</p> <p>„Хвалимо те Боже!{S} Ово је у истини и сребро и злато!{S |
ама наметнуо, ако посмотрите непрекидно хвалисање његово са некаквим ове земље јунацима, даже ц |
га је у брзо право очајавање понело да хвата.{S} Изломио је своја два мала ножа, сломио је и с |
ко сав пренеражен. „Комшија, тебе канда хвата ракија? “</p> <p>— „ Јок вала; него ето ухватио ј |
рним штитом у другој руци.{S} А на пола хвата од ових оклопника беху два повисока млада раста, |
..{S} Није то; није то; него ме за грло хвата и дави луда мисао, да већ можда никада ни видети |
а Турци овде не нађу.{S} Тако...{S} На, хватај и овај зембил... и ову тикву с водом...{S} Дед’, |
т у стени као исти бесови, па греби, па хватај зубма стену, па њушкај и копај под, па опет скоч |
ремишљати да ниси погинуо!{S} Гледај па хватај пут.{S} По ноћи је превалило.{S} Јевросима ти је |
с старог пустињика:</p> <p>„Рајко, брзо хватај твоје оружје да га Турци овде не нађу.{S} Тако.. |
ован, те је светлост од стотине кандила хватао у се, као какав преврнути пехар од углађенога ср |
се озари новим осмехом.</p> <p>— „Хе хе хе !“ насмеја се старац срдачно; „а ко то тако из тебе |
ој се озари новим осмехом.</p> <p>— „Хе хе хе !“ насмеја се старац срдачно; „а ко то тако из те |
е јој се озари новим осмехом.</p> <p>— „Хе хе хе !“ насмеја се старац срдачно; „а ко то тако из |
киваше патер Амброзијус барона.</p> <p>„Хе, драга моја, како ћу ја да те познам, кад те не позн |
на са старим мужем одбегла за младим... хеј, патеру, како се зваше онај ?!...{S} Мандо, како се |
сад, биће ти доста да видиш и мали!{S} Хеј, Маџарице бесна!{S} Него искај, млади мој ортаче, и |
мене; биће да је и лепши од мене!...{S} Хеј ти, гарава моја голубице, где си?{S} Дед’ овамо, пр |
ме једном Борчија гудалом по плећима: „хеј, што гребеш, јеси л’ полудео?!{S}" Ништа ја.{S} Ћут |
те разумевао и говорио српски.{S} Патер Хијероними, који је пратио посаобину као секретар, прев |
S} Добар јахач а и коњ му добар!“ Патер Хијероними превео <pb n="22" /> би чаушбаши на српски ш |
ових витезова овде !“</p> <p>Узе патер Хијероними да врти главом и онда опет удари у маџарске |
рченог Циганина!{S} Како оно рече патер Хијероними, да је она од велика господска рода, властел |
“</p> <p>У радосној раздраганости патер Хијероними изговори на латинском језику китњасту беседу |
“</p> <p>Насмеја се гласно и сам патер Хијероними, и насмејаше се сва господа кад им преведе Р |
а заволела Рајка.{S} Али се синоћ патер Хијероними направио изванредно мудар и прозорљив.{S} Ка |
га нигде ван Србије нема..</p> <p>Патер Хијероними не могаше да стигне да забележи ни стоти део |
ска господа световаше се нешто са патер Хијеронимијем у најбољој одаји караван-сераја.{S} Мало |
своју, па јој пала о врат и обасула је хиљадама топлих пољубаца.</p> <p>„Е, Рајко,“ рече му ве |
ва је то гадна звер !{S} Да си ти патио хиљадити део онога што сам ја овде препатила, та клао б |
пша Ђурђијанка робињица може да купи за хиљаду гроша! “</p> <p>— „Охо,хо,хо!{S} О хо,хо,хо!{S} |
ци старчевој.</p> <p>„Хвала ти, оче, по хиљаду пута!{S} Ако ми Бог помогне нећу те постидети.{S |
Тек, шта ја говорим?!{S} Нека му је по хиљаду пута слава, што вас је из чељусти оних поганих С |
м прстом, јер ћеш закукати да сав Алаџа-хисар чује!{S} Јеси л’ ме разумео Циганине?" говораше Р |
ара.{S} У Београду је Мустафа-бег Алаџа-хисарли, један од најбогатијих спахија турских, своме с |
а! валах такве ракије нема у свем Алаџа-Хисару!{S} У ком си је манастиру наточио, вере ти?“ </p |
а предам госпођу њеном мужу, и тројином хитати да се теби вратим.{S} А вала баш сад и да умрем, |
нском извору испод града, па се осећаше хитра као срна и свежа као тица на грани.{S} Вераше се |
, без његове помоћи, једним скоком, као хитра срна, спусти на земљу.{S} Рече нешто на маџарски |
та поред свих шалвара, кафтана и чизама хитро искочи — он онда пусти скелу низ Мораву.</p> <p>Њ |
еше се као скаменио.{S} Али кад Маргита хитро скочи унутра у пећину, он пође за њом а за њиме и |
ат и сестра... пољубимо!“</p> <p>Она се хитро диже, повуче га руком у вис, загрли га.{S} Рајко |
јем воде из ибрика?“</p> <p>Она се сави хитро као видра, лако подиже пун ибрик као да су јој ми |
га виде како баци шубару у вис, она му хитро приђе и продрма га за руку.</p> <p>„Јеси ли при с |
диш већ сам се зажелео и шуме и шумског хлада.{S} Ево два дана како се возимо по твојој земљи, |
рсте врсте од које се жрвњеви праве.{S} Хладан га зној пробијаше кад помишљаше да је треба најм |
n="130" /> а мој стриц Павле као стена хладан, па тек само по једну: „не може!...“ „нек се пот |
а алку и врата се отворише.{S} Влажан и хладан ваздух удари им у лице из оне просторије.{S} Рај |
рдаш овде игра!{S} Халил-бег је матора, хладна дртина, па кад је видео, он полуде, полуде, у ма |
ове хладне стене.{S} А и твоја је рука хладна! “ рече он.</p> <p>„О, мене је страва нека ухват |
ј пружи руку те дохвати њену, која беше хладна као иста стена.</p> <p>А стена се опет пови на о |
/> <p>„Што ти је од једанпут рука тако хладна?" шапуташе Маргита својим топлим дахом.</p> <p>— |
ао.{S} Оно и јесте нека тиха а прилично хладна кишица почела да ромиња.{S} И небо више није бил |
јој приђе ближе, а старац је узе за обе хладне руке па је дрмаше, као да хоће да је из заноса р |
топлим дахом.</p> <p>— „Ваља да од ове хладне стене.{S} А и твоја је рука хладна! “ рече он.</ |
биле више снови на јави него озбиљне и хладне мисли.{S} Али пре но што је сагледао Мораву с ов |
Маргити да дође.</p> <p>"Метнуо сам му хладне крпе на рану и привезао је!“ говораше Мартин шап |
збуђен, а по ртењачи просуше му се неки хладни жмарци.{S} А Маргита се сва стресаше од како он |
само шта ради и све јој се већа туга и хладнија зебња на срце наваљиваше. „Гледаш ме шта радим |
лим и великим чардашем, он би ме најпре хладним клештима штипао, а кад ја упорно нећу него стег |
смислила!“ рече Маргита мирно и готово хладно. „Рајко, који ми се довде показао као витез, нек |
адој младу и нежну матер отргао, а мене хладној туђинској нези предао.{S} Ранио си ме другом ст |
својим грудима носила, па их, натопљене хладном водом, полагаше на врело чело Рајково.{S} Али ш |
у лице Маргитино и пажљиво је напајаше хладном водом из златног пехара.{S} Мало час па она под |
и узе живо да умива лице своје бистром хладном водом, која на дрвену једну цев шибаше из чесме |
брик.{S} Није био нимало жедан на онако хладовинастом и мирисном уранку, али опет рече:</p> <p> |
у њој пуно лепог дрвећа и наћи ћеш пуно хладовине!“</p> <p>— „Да видиш већ сам се зажелео и шум |
нствена рука хтела да танком и мирисном хладовином заклони мраморну чесму од сунца, те да у хла |
ви засадили, царичиној чесми од мрамора хладовину гради; некада су царске слуге појиле коње цар |
аклони мраморну чесму од сунца, те да у хладу и на миру бистром струјом бруји чудесне приче о с |
је. „Синко, ја перем туђе кошуље, па се хлебом храним, али то своје цвеће ни за које паре не да |
бљеног Турчина, како га је хранио белим хлебом и појио црвеником вином, и најпосле пустио на ве |
оше под једним грмом, заложивши се мало хлебом, једва <pb n="69" /> да се могло звати одмором.{ |
и кад стигоше оздо из села два сељака с хлебом и вином.</p> <p>Тежак им беше растанак.{S} Баш с |
ти се заветујем: седам година живећу о хлебу и води, ићи ћу босонога од села до села, да свету |
ве, баш све, ха, ха, ха!{S} Хо, хо, хо, хо!</p> <pb n="53" /> <p>Видим ја, хоће мој ортак одмах |
ки све, баш све, ха, ха, ха!{S} Хо, хо, хо, хо!</p> <pb n="53" /> <p>Видим ја, хоће мој ортак о |
је грлио?!{S} Ха, ха, ха!{S} О хо, хо, хо!“ церекаше се пијани Силађије. <pb n="206" /></p> <p |
велики све, баш све, ха, ха, ха!{S} Хо, хо, хо, хо!</p> <pb n="53" /> <p>Видим ја, хоће мој орт |
и те је грлио?!{S} Ха, ха, ха!{S} О хо, хо, хо!“ церекаше се пијани Силађије. <pb n="206" /></p |
за велики све, баш све, ха, ха, ха!{S} Хо, хо, хо, хо!</p> <pb n="53" /> <p>Видим ја, хоће мој |
који те је грлио?!{S} Ха, ха, ха!{S} О хо, хо, хо!“ церекаше се пијани Силађије. <pb n="206" / |
љаду гроша! “</p> <p>— „Охо,хо,хо!{S} О хо,хо,хо!{S} А ха,ха,ха,ха! “ смејаше се Циганин. „А зн |
у гроша! “</p> <p>— „Охо,хо,хо!{S} О хо,хо,хо!{S} А ха,ха,ха,ха! “ смејаше се Циганин. „А знаш |
роша! “</p> <p>— „Охо,хо,хо!{S} О хо,хо,хо!{S} А ха,ха,ха,ха! “ смејаше се Циганин. „А знаш ти |
упи за хиљаду гроша! “</p> <p>— „Охо,хо,хо!{S} О хо,хо,хо!{S} А ха,ха,ха,ха! “ смејаше се Циган |
а купи за хиљаду гроша! “</p> <p>— „Охо,хо,хо!{S} О хо,хо,хо!{S} А ха,ха,ха,ха! “ смејаше се Ци |
авњи два велика лава као да су се усред хода и у сред рикања уставила, скаменила и позлатила, т |
ја од тебе да начиним! “</p> <p>— „Ама, ходи, молим те, госпођо да разгледамо све ово чудо око |
мало што не паде.</p> <p>„Не бој се!{S} Ходи само да ми будеш сведок!“ рече јој, па је узе за р |
х.{S} Не хтедох у светлост без тебе.{S} Ходи!“ рече Рајко и одмах пође напред.</p> <p>Узани ход |
ер; „а ја изађох да те к њима зовем.{S} Ходи унутра!“</p> <p>Рајко скиде шубарицу, поклони се п |
да га можеш одмах да познаш?...{S} Него ходи да видиш нешто много лепше!“ и онда га повуче к тр |
се у старо доба и овуда тукли.{S} Него ходи да се испнемо на тај змајевски престо, да видиш не |
примаче, она му живо шапутом казиваше: „ходи да чујеш, има неко с ону страну врата!“</p> <p>Рај |
и заплака се љубећи их.</p> <p>„Ходите, ходите, слатка моја госпођо, унутра у моју собу!{S} Ви |
{S} Ви и не знате шта се овде збива!{S} Ходите унутра док ја пошљем децу да зовну Мартина!“ И с |
жа изађоше у предворје.</p> <p>„Боље је ходите амо на степенице да дахнете чистим ваздухом.{S} |
бе руке и заплака се љубећи их.</p> <p>„Ходите, ходите, слатка моја госпођо, унутра у моју собу |
ли бар краја.{S} Очевидно је било да се ходник повија у круг.{S} Пођоше најпре на десно, прођош |
Рајко и одмах пође напред.</p> <p>Узани ходник у зиду савијаше у лево од олтара и излажаше у је |
е, па пођоше да виде има ли онај мрачни ходник гдегод каква излаза или бар краја.{S} Очевидно ј |
и прамен паде из пећине унутра у мрачни ходник а с њиме и глас старог пустињика:</p> <p>„Рајко, |
кад јој и самој погледи падоше на онај ходник у зиду од леве певнице.</p> <p>„Ама ја тебе чека |
вих врата има нека шупљина; или је опет ходник, <pb n="143" /> или каква одаја.{S} Идем да доне |
еве певнице у сами зид иза олтара.{S} У ходник у томе зиду допирала је од некуд светлост нека, |
.{S} Мало час па изађе патер из одаје у ходник и удари се прсима у прса с Рајком.</p> <p>„Да ли |
раше Рајко сам у себи, а кад се врати у ходник к Маргити рече јој: „нема овде ништа особито!{S} |
зрак светлости не паде кроз тај отвор у ходник, али и Рајко и Маргита на свој ужас опазише при |
та, која се беху испречила те затвараху ходник.{S} На њима беху три тешке гвоздене полуге, прил |
него да завирује у мрачну дубину онога ходника испред њих.{S} А Рајко живо кресаше и живо глед |
лежи обично у једној одаји од подземног ходника, у коме сте ви били, а између двојих гвоздених |
е до једне гвоздене плоче у таваници од ходника.</p> <p>„Овуда немамо куда даље!“ рече Рајко по |
им кубетом.{S} Кад њих двоје изиђоше из ходника, па стадоше на праг, преко кога се у ону округл |
оздених вратоца, која су некуда у друге ходнике и просторије водила.{S} Једна од тих вратоца би |
Њих двоје беху у једном мрачном узаном ходнику.{S} Мрак бејаше тако густ и црн да не могаху је |
се гипкост њена уз тебе у оном мрачном ходнику приљубила била?...{S} А куд оно залуташе очи тв |
раку спотаче се о зембил у оном мрачном ходнику и +напипа руком ону тикву с водом.{S} После нек |
епоти стаса, и по оном поноситом гипком ходу, изгледало је да то није <pb n="34" /> нека обична |
у вика једног громогласног сељака: „ој, хој,хој, Јоване... море Јоване... ој, чујеш ли Јоване!{ |
ка једног громогласног сељака: „ој, хој,хој, Јоване... море Јоване... ој, чујеш ли Јоване!{S} М |
ромуца:</p> <p>— „Рајко,... воде! воде! хоће нешто да ме угуши!... воде!“ Узе грчевито откопчав |
тарац: попе, питај мене, ја сам им кум! хоће се они, хоће, само се ово момче стиди да призна; н |
аше сви гости у глас: „чардаш! чардаш!" хоће младожења да игра чардаш с неком бароницом.{S} Он |
хо, хо!</p> <pb n="53" /> <p>Видим ја, хоће мој ортак одмах велики чардаш!{S} Чујеш, Маџарице |
а хвалила како је добар и како ме воли, хоће сутра да се венча, и то с киме него с једном Циган |
питај мене, ја сам им кум! хоће се они, хоће, само се ово момче стиди да призна; него чекај, да |
ке звао је и Манду да му гледа у пасуљ, хоће ли вас наћи.{S} Она му куја једна причаше, како је |
га знате!{S} Немојте на свечеву пећину, хоће нас белај снаћи!{S} Аман беже да скренемо у лево!“ |
p> <p>— „Весеље?{S} Те какво весеље!{S} Хоће да траје до зоре!{S} Просидба, веридба, свадба, же |
обе руке пребаци преко њега, као да га хоће да загрли.</p> <p>Са једном малом китом ивањскога |
дворишта у главно здање водила, као да хоће да јави своме господару радосну вест, али се на ср |
а земљу са већом силином но пре, као да хоће да згњечи онај прамен сутона, што је из пећине дрз |
за обе хладне руке па је дрмаше, као да хоће да је из заноса разбуди.</p> <p>„Какви самсови, кћ |
таман <pb n="110" /> да полети, као да хоће у небо да носи оно велико у злато оковано еванђеље |
ико корачаја сам за себе у мрак, као да хоће да бега од ње.</p> <p>„Не, Рајко!... не остављај м |
онда обема притиште главу своју, као да хоће да стегне сву памет своју, погну се напред и гледа |
ех, рече, кад милостива госпођа грофица хоће да босиљком окити једног сиромашка Србина младог, |
рчевито задрхтаваху, као оно у деце кад хоће да бризну у плач.{S} Ал’ се још не заплака него на |
рујеш ли да он може да помогне само кад хоће, и верујеш ли да он хоће да чује молитве?!“</p> <p |
м осмехом, као оно млада мати кад тобож хоће да покара свога синчића, а у самој јој је ствари м |
е усијају, месо са мишица и плећа живој хоће да откида! “ Маргита се ту устави па се сва стреса |
могне само кад хоће, и верујеш ли да он хоће да чује молитве?!“</p> <p>— „Јаох мени, моја слатк |
е.{S} А?... шта велиш?!“</p> <p>— „ Ако хоће господа нека прихвати црква.{S} А кад би то моји н |
по нарочитом послу, од кога је зависило хоће ли се истом закључени мир одржати или не.{S} Султа |
и!{S} А?{S} Чујеш ли ме бесна Маџарице, хоћемо ли један?{S} Хајде да ово мајкино момче види што |
воме месту.{S} Него, док не пођем даље, хоћеш ли ми право казати што ћу те питати ? “</p> <p>„А |
ем.{S} Поп се окрену њему па га запита: хоћеш ли да узмеш ову жену себи за друга кроз живот ?{S |
тор сам и од мегдана, и пеливан сам!{S} Хоћеш да се бијемо?!“</p> <p>„Можемо и то.{S} Али сад д |
вић Секули!{S} И ја знам по неку....{S} Хоћеш да ти кажем једну како се Јанко оженио?...{S} Хај |
азведрила, па не мари, нека је како год хоћеш.{S} Дугачке су те ваше маџарске молитве.{S} Ми Ср |
ем. <pb n="38" /></p> <p>"Ево, ако само хоћеш, буди спремна да те ноћас поведем у твој завичај! |
лепотом околине, „бадава, говори ти што хоћеш, али си ти Рајко човек, који има око за оно што ј |
а смрти !{S} Узми од мене све друго што хоћеш, врати ме на нове муке, умори ме лаганом смрћу, с |
„На сабљи!" рече Бекри-Бекир поносито. „Хоћеш да ти причам како је било?“</p> <p>„Дед’ молим те |
рисном уранку, али опет рече:</p> <p>— „Хоћеш ли ме пустити да се напијем воде из ибрика?“</p> |
S} Али она се не макну с места.</p> <p>„Хоћеш или нећеш?! “ цикну он опет па тресну ногом о зем |
радосно куца кад сам себи кажем: јесте, хоћу да светао сачувам и њен образ, и мој образ, и обра |
<p>— „Устај!{S} Не треба ми више мали, хоћу сад велики! “ дрекну Циганин па већ запенуши.{S} И |
ом старцу!{S} Али нећу ни ја да спавам, хоћу само кости да одморим.{S} Седи ту спроћу мене на т |
ј образ, и образ народа од кога сам!{S} Хоћу да се у Маџарској и Маџарима хвали, како ју је Срб |
шапутом; „да се на тебе наслоним....{S} Хоћу да паднем, тако ми срце куца а колена клецају!{S} |
а у околину и наберите пољска цвећа.{S} Хоћу да сваки од вас, који сте моји, баци по једну киту |
ц мој! него казуј па свршуј!“</p> <p>— „Хоћу, само ти све лепо да преведеш!{S} Видиш, ова се ку |
аџар витез!{S} Мрштиш се?!{S} Е, добро, храбра сам као какав Србин витез!{S} Је л’ ти то боље п |
лакнуло.{S} Осећам се лака као птица, и храбра као сваки Маџар витез!{S} Мрштиш се?!{S} Е, добр |
срце, госпођо!{S} Знам ја како ти можеш храбра да будеш!{S} Даће Бог, све ће добро бити!“ рече |
аће Бог, све ће добро бити!“ рече Рајко храбрећи је.{S} Али му и самом срце бурно куцаше.</p> < |
срце у његовог старог бабе, и узе да га храбри, казујући му шта види у оној ноћи, у којој само |
вљаше ме, него ми долажаше на сну да ме храбри! “ </p> <p>„Истину велиш?“ упаде јој у реч Рајко |
убила сам је и ево ме сад са оживелим и храбрим срцем!{S} Не знаш ти како је она добра!{S} Кад |
ла сама кожа и кост.{S} Он навали да ме храни сутлијашем.{S} На моју несрећу дођох к себи и поп |
вара глава.</l> <l>Њега царе на граници храни,</l> <l>Да од Срба царевину брани.</l> <l>Он му к |
нко, ја перем туђе кошуље, па се хлебом храним, али то своје цвеће ни за које паре не дам!“ Ја |
а сужња, заробљеног Турчина, како га је хранио белим хлебом и појио црвеником вином, и најпосле |
попу, који се ваља да родио негде међу Хрватима или Словенцима, те разумевао и говорио српски. |
ојице и силом часнога прста, на Коме је Христос распет био, и силом Богородичиног сна, који ево |
ли не побожним целивом, како то скромни Хришћани чине, него са једном ватром, са једном страшћу |
пречасњејши патер Амброзијус из великог хришћанског милосрђа да напије садашњој Румели Беглер-б |
{S} Биће да су се на ову плочу навалиле хрпе од градске рушевине!{S} Хајдмо сад у другом правцу |
алахита, а беше застрвена просто једном хрпом од златних кондира и пехара, од сребрних скриња и |
ац!“ рече патер малко нестрпљиво, па не хте то ни да преводи.{S} Али га старац посланик запита |
аш близу њега зашкрипе.{S} Погледа и не хте очима да верује.{S} Учини му се да се она стена с к |
толике молитве и кад ни један светац не хте да ми помогне, она једина не остављаше ме, него ми |
го јача но што је била она у капели.{S} Хтеде одмах да пође да види откуда та светлост.{S} Али |
ајпре из сена своју дугу пушку, па онда хтеде прихватити Маргиту, али се ова, без његове помоћи |
самом тренутку у коме се својим уснама хтеде дотаћи њезиних, један други глас у души његовој в |
оружја и један део његова блага.{S} Не хтеде га остављати ни у Руднику ни у Кривој Реци, где ј |
равномерно дише, и да је заспала.{S} Не хтеде се одмах прекидати да је наглим прекидом не би ра |
ла, ућутала се и постала суморна.{S} Не хтеде се одвајати од Рајка никако.{S} Седела би поред њ |
прости!{S}" И даде ми оба бокора, и не хтеде нипошто примити ни поклон у новцу од мене! “ </p> |
е га Маргита, „она змијурина коју Рајко хтеде да убије! “</p> <p>— „Не!“ цикну старац, па саста |
ах везао био; моја памет, која мало час хтеде да прсне, нађе опет своју присебност.{S} Моје очи |
гласом:</p> <p>"Госпођо, опрости ми!{S} Хтедох да ти послужим, али ето није тако воља божја!... |
х на земљу као мртва.{S} Једног се дана хтедох заклати, па ми он истрже нож из руку.{S} Другог |
ије тешко тебе дворити.{S} Све што овде хтедох то је, да те склоним да те не бију ветрови.{S} Н |
внице.</p> <p>„Ама ја тебе чеках.{S} Не хтедох у светлост без тебе.{S} Ходи!“ рече Рајко и одма |
е заплаче!{S} Него то је баш оно о чему хтедох да те питам.{S} Била си госпођа.... опрости, Бог |
ражен. „Да га ниси заклала?!“</p> <p>— „Хтедох!“ рече она мирно; „али бадава, не могах; сетих с |
{S} Само јој мало задркташе усне као да хтедоше да се развуку у осмех.{S} Али се не осмехну и н |
S} Што је доведоше ни по јада, али, кад хтедоше да пођу, ластавица неће да се макне од пећине.{ |
пута па ми причај што.{S} Не; чекај!{S} Хтела сам те већ једном питати: где си ти учио школу ви |
ећа.{S} Као да је нека тајанствена рука хтела да танком и мирисном хладовином заклони мраморну |
, да му здрављу нахуди.{S} С тога сам и хтела прво да видим тебе и твога Мартина, па да га мало |
мучиш као робињица!{S} Молим те, би ли хтела да се ослободиш и да се у завичај вратиш?! “</p> |
па још маџарски да певаш!{S} Знаш, ниси хтела ни онда, па си морала!{S} Хајде, одмах, брзо, ски |
јан онда је прави сотона.{S} Кад не бих хтела да му играм што он прозва малим и великим чардаше |
неше, па рече тужно: „узалуд је што бих хтела!{S} Еј, мој јуначе, од мене је сад већ одбегла и |
узалуд што ради, како се ви њему не би хтели више вратити, па да вас он са свима маџарским вит |
идаше је ни једним дахом, баш као да је хтео да се њеном тугом угуши, или као да се заветовао д |
и како је она добра!{S} Кад се Бог није хтео да окрене на моје толике молитве и кад ни један св |
имаће ко и да ме брани.{S} Ако не би ти хтео, Мартине, ево ко ће!“ рече Маргита, показав руком |
и се чини да ни ја тебе никад, и да бих хтео, заборавит’ не могу!{S} Ево сам се тако привикнуо |
гледаше у мерџан на своме длану.</p> <p>Хтео је нешто друго да каже па се уставио.{S} Мерџан је |
о твоји земљаци, она велика господа, не хтеше да чују што им ја говорим, да је право или да те |
песме нема станка.{S} Али ја знам да је Хуњадија Јанош од наше горе лист, а знам најбоље по том |
.{S} Маргита; „то је наш маџарски јунак Хуњадија Јанош! “</p> <p>— „Ене сад!“ рече Рајко, па је |
, погледи му падоше на једна узана вратóца, која стајаху ошкринута, и на која се улазило из те |
ј и не обзири се ! „Змај, крилати змај, цар змајски, беште Турци да вас пламен његов не дохвати |
ва, зашушта џбун, а мој стари пријатељ, цар смуковски, право к мени.{S} Кад га Турци и моји сељ |
се пропиње у вис да скочи у напред.{S} Цар је имао на глави шлем, по коме се око чела повијао |
беси о ону гвоздену чакљу па запали.{S} Цар би онда из Раванице видео како као нека звезда треп |
њој кад јутрос близу ње пролажасмо.{S} Цар је врло често одлазио својој цркви да проведе по ко |
сниској коцки мраморној, као оно Рајков цар.{S} А кад чу како Рајко узе викати и одјеке изазива |
ву је кулу Голубан, верна слуга српског цар-Лазара, на својим рукама изнео госпођу своју, цариц |
нам поуздано.{S} За оно тамо знам да је цар Душан.{S} Еј, капе!“ И Рајко отиде опет да изближе |
лаву, на оном пању одсећи, ако оно није цар Душан. „За ово,“ рече показујући руком на прилику у |
а кроз дворану право к мрамору, на коме цар Душан јахаше поносито свога коња од мегдана.{S} Ту |
идиш, ова се кула види чак из задужбине цар-Лазарове, беле цркве Раванице.{S} Сећаш ли се! кази |
коње сребром?!{S} Валах, то не чини ни цар у Стамбулу ? “</p> <p>„Цару и не треба.{S} Мени тре |
а!{S} Гледај само где ти је далеко твој цар Душан!“ па Маргита показа руком у правцу преко целе |
снижој, мраморној коцки, био је начињен цар један на ватреном коњу, који се пропиње у вис да ск |
ин!{S} Знам ја, волео би ти да сазнаш о цар-Лазару и царици Милици много више, него што то овај |
није.{S} Учини му се чисто да чује како цар виче: „напред, јунаци! напред српски соколови!“ па |
едини, „не знам шта је, али оно је тамо цар Душан!“</p> <p>„А шта је ово?“ запита Маргита, пруж |
Баш нисам.{S} А откуда ти знаш да је то цар Душан?“ рече Маргита мирно.</p> <p>„Ниси чула за на |
; у њој су најволели да заједно станују цар-Лазар и <pb n="9" /> царица Милица.{S} А њих су се |
та.</p> <p>„Е да ти кажем!{S} То је наш цар Душан!{S} Чула си за српскога цара Душана!“ <pb n=" |
> <l>Додај мени крстата барјака,</l> <l>Цар ме Лазо на Косово зове!“</l> </quote> <p>Још једном |
Рајко отиде опет да изближе гледа свога цара, а Маргита остаде да гледа растужена у старог десп |
е наш цар Душан!{S} Чула си за српскога цара Душана!“ <pb n="115" /></p> <p>— „Баш нисам.{S} А |
ње и камење у порушеноме двору српскога цара; али се ти њима ниси одазвао.{S} Твој одговор на м |
илу и господство, е да би се зажелео да цара служи.{S} Пође ли цара да служи, ето царству новог |
ргита мирно.</p> <p>„Ниси чула за нашег цара Душана!“ викну Рајко запрепашћен и погледа је чист |
споду.{S} Тако је било и у нас за нашег цара Душана.{S} Ето, погледај га, какав је то соко !{S} |
ђе, наћи ће ме да сам пред ногама нашег цара, — близу тебе, госпођо моја, јадна млада и лепа и |
олазила на мисао, да си ти некада ја ли цара ја л’ царицу, у двору царевом дворио!“</p> <p>Насм |
би се зажелео да цара служи.{S} Пође ли цара да служи, ето царству новог Ћуприлића! “</p> <p>То |
нико други!“</p> <p>— „Кад си ти видео цара Душана, те да га можеш одмах да познаш?...{S} Него |
n="168" /> ми као да је мраморни престо цара змајског, и на овој простирци од зелене кадифе ти |
А трећа му проговара глава.</l> <l>Њега царе на граници храни,</l> <l>Да од Срба царевину брани |
ип Душанов и рече полагано: „опрости ми царе господине!{S}" Па онда се диже на ноге, скиде капу |
ади; некада су царске слуге појиле коње цареве на овој чесми; ко зна? можда је Голубан онога ју |
а, да га спроводи и да му помогне да се цареви гости ни на шта не потуже.</p> <p>„Његови га,“ г |
не робињице!“</p> <p>„Цареви не би били цареви кад би се тако лако завађали.{S} Веруј ми нико с |
чега него због једне робињице!“</p> <p>„Цареви не би били цареви кад би се тако лако завађали.{ |
во са некаквим ове земље јунацима, даже царевима, које он пред Сараценима сараценске главе сећи |
споде и великих јунака, који су с нашим царевима лицем у лице говорили!{S} Како ћеш да од њих с |
е.{S} Његов је посао да утврди мир међу царевинама, а не да их поново завађа и то због чега нег |
аре на граници храни,</l> <l>Да од Срба царевину брани.</l> <l>Он му купи данке и хараче </l> < |
а силног блага!{S} Е баш се види да сте царевину имали!“ Отвори један повећи ковчежић.{S} Извад |
, госпођо, и треба тако кад имате своју царевину и своју господу.{S} Тако је било и у нас за на |
апевати пред лицем краљевских јелчија а царевих гостију?“ рекао би запрепашћен <pb n="21" /> Ха |
нин не отварајући.</p> <p>— „Кабадахија царевог чаушбаше Хасан-аге Зулуфлије вели ти: да ту јад |
во нећу ни толико !{S} Поздрав и поклон царевом чаушбаши, слушам га! “ одговори Циганин понизно |
бојао се да се није што незгодно десило царевом госту.{S} Стадоше му очи на младој жени која се |
некада ја ли цара ја л’ царицу, у двору царевом дворио!“</p> <p>Насмеја се Рајко па рече : „вал |
ме луда раја прича, да се разговараш са царем змајским и да те змајеви однесу на крилима својим |
а ћу ено тамо поред оног оклопника пред царем Душаном.{S} Лећи ћу да се одморим, али заспати не |
, нек се зна ко смо!{S} Напред за нашим царем, напред!“ И његова се вика узе да ломи испод свод |
ао двојаких зидина, као оно што кажу да Цариград има!{S} Па онда баш треба из близине да видите |
осле Васкрса.{S} Послаше тобож некога у Цариград да донесе написмено, како сте се ви потурчили, |
едни посланик ћесара и краља угарског у Цариград по нарочитом послу, од кога је зависило хоће л |
е од жалости за вама.{S} Слао је људе у Цариград, потрошио грдне паре, па ништа.{S} Мислили смо |
баша <pb n="4" /> у Београду дочека и у Цариград допрати царског поклисара.{S} У Београду је Му |
аједно станују цар-Лазар и <pb n="9" /> царица Милица.{S} А њих су се двоје много волели.{S} Са |
омислих да ти се то јављала наша српска царица Милица, која је била тако доброга срца, па би се |
S} Овом је белом калдрмом некада шетала царица Милица са својих дванаест дворкиња, као са двана |
А опет би се једнако бринуо како му је царица и је ли му све добро на двору.{S} С тога би цари |
ли му све добро на двору.{S} С тога би царица, чим се смркне, заповедила да се гвозден један к |
ас кад бејасмо доле на капији, на којој царица преклињаше свих девет Југовића редом, да јој бар |
ote xml:id="SRP18920_N1"> Биће да је то царица Милица са својом сродницом калуђерицом Ефимијом? |
сину према кули, као да су угледали сен царице Милице, па је усклицима витешки поздрављају.</p> |
а, волео би ти да сазнаш о цар-Лазару и царици Милици много више, него што то овај господин поп |
, на својим рукама изнео госпођу своју, царицу Милицу.{S} Знаш шта вам казивах мало час кад беј |
мисао, да си ти некада ја ли цара ја л’ царицу, у двору царевом дворио!“</p> <p>Насмеја се Рајк |
мање круне и дијадеме, по свој прилици царичине, краљевске и деспотске.{S} Она трећа трпеза у |
некада су с ону страну ове зидине били царичини перивоји пуни шареног и мирисног цвећа, а сада |
то крта зова, коју су ветрови засадили, царичиној чесми од мрамора хладовину гради; некада су ц |
ју да овде у планинама има негде велика царска остава, — све бачве пуне злата!{S} Нико не зна г |
ој богато извезеној плаштаници, стојала царска круна, на којој је блистао крст од пет алемова, |
ти! лепо он нас учи, вели нам: слушајте царске људе и будите им покорни, не буните се, не гинит |
и од мрамора хладовину гради; некада су царске слуге појиле коње цареве на овој чесми; ко зна? |
ном беше положен унакрст <pb n="109" /> царски скиптар и мач, и један и други просто засути дра |
ве и сребрног орла помислих: ето, то је царски престо !{S} А оно се ево престо разглавио у куко |
, од њих би се склопио био велики један царски престо.{S} А овако изгледаше то као неки разглав |
<p>„Његова блиставост узвишени господин царски и краљевски посланик вели: „хвала ти, али од тог |
глави шлем, по коме се око чела повијао царски венац; у левој руци држао је крстасту заставу, о |
у Београду дочека и у Цариград допрати царског поклисара.{S} У Београду је Мустафа-бег Алаџа-х |
на средини између њега и оне трпезе са царском круном, стојао је један златан стуб, тако своје |
како ће да пропадне господство њихово и царство српско, и како ће једна страшна црна ноћ све да |
ра служи.{S} Пође ли цара да служи, ето царству новог Ћуприлића! “</p> <p>То је онај повисок и |
ва, проклета Јерина, послала зету своме цару Отмановићу да их ослепи.{S} Али опет не знам поузд |
о не чини ни цар у Стамбулу ? “</p> <p>„Цару и не треба.{S} Мени треба!{S} Ваш бих ти казао и з |
рљивости.{S} Ето роса пада, вода бруји, цвет мирише, ено негде близу нас шева цвркуће, дан свањ |
ом се трава свуда у наоколо оросила.{S} Цвет од зове замириса пунијим дахом, и млаз од воде као |
кве младе дворкиње, која би се као живи цвет белога крина жудно запајала сребром тихе месечине, |
и кад би сваки лист на дрвећу, и сваки цвет на пољу, и сваки џбун дуж пута, још силније замири |
пођа, све једно; мари ти за то тај твој цвет и она шева и ова земља и оно небо!{S} Зар то није |
смејем се теби, који имаш око да спазиш цвет, него се <pb n="37" /> смејем кад помислим каквим |
Маруше лице глатко као лист од божурова цвета!“</p> <p>„Иди, слатка моја, иди клекни и моли му |
е живо као да усише мирис од овог живог цвета, и онда, радосно лајући, узе подскакивати око ње. |
стабљике повиле се под теретом крупног цвета и наднеле над руменим кровом од чесме као нека џи |
а и оставише их да на њима пољско цвеће цвета.</p> <pb n="229" /> </div> </div> </body> <back> |
рцем планинским, Маргита оживљаваше као цветак, који је од жеђи на суши клонуо био, па се свежо |
ареним камичцима био ишаран у свакојаке цветове и гране.</p> <p>Од прилике дуж три четвртине кр |
118" /> као лешник.{S} У другима нађоше цветове од бисера и грање од драгог камења, обоце, грив |
</p> <p>Са једном малом китом ивањскога цвећа и дивљег каранфила и мајкине душице Ружа се прва |
ођите овуда у околину и наберите пољска цвећа.{S} Хоћу да сваки од вас, који сте моји, баци по |
ричини перивоји пуни шареног и мирисног цвећа, а сада ето крта зова, коју су ветрови засадили, |
вска кита од зеленог лишћа и бледожутог цвећа.{S} Као да је нека тајанствена рука хтела да танк |
е се толикој тузи предавати!{S} Ево вам цвећа!“ рече нежно и жалостивно стара Ружа и положи сво |
шуље, па се хлебом храним, али то своје цвеће ни за које паре не дам!“ Ја јој онда испричах што |
сузама и оставише их да на њима пољско цвеће цвета.</p> <pb n="229" /> </div> </div> </body> < |
, цвет мирише, ено негде близу нас шева цвркуће, дан свањива, а све то ништа не мари ни за тебе |
ром хладном водом, која на дрвену једну цев шибаше из чесме у каменито корито пред њом.{S} Изва |
рехота убијати пијана човека.{S} Окрену цев горе у таваницу и одапе.</p> <p>Пуче пуцањ, погасиш |
„некада су место ове труле дрвене цеви, цеви од сребра бистру воду из мрамора изводиле; некада |
оље, па на зидине од града; нањушише на цеви оловне што воде ваздух доле, па да видиш ту белаја |
/p> <p>„Сад знам шта значе оне неколике цеви, што их видех горе у зидинама од града! “рече Марг |
b n="75" /></p> <p>„Какве су оно оловне цеви што на два три места стрче кроз зидине и из рушеви |
себи; „некада су место ове труле дрвене цеви, цеви од сребра бистру воду из мрамора изводиле; н |
нда одмах мирно настави: „биће да су то цеви од каквог старог водовода.{S} Него ето ћемо се ско |
ле светлости, која са свода, а из неких цеви, падаше овамо под земљу, па целу дворану прекршташ |
твори једно аковче, извади један златан цекин, метну га себи на длан и преврташе га то на једну |
а поклопљене, као да оба беху слепа.{S} Цела је прилика била пуна лепоте, мирноће и нежности, и |
румен младости и пламен узбуђености.{S} Цела му је појава била пријатна и допадљива.{S} Није му |
, напред! ко је Србин и српскога рода!“ Цела та прилика, и онај јунак са изразом одушевљења у л |
к чатрљи.</p> <p>За неколико тренутака цела она свита беше занемила као да се скаменила.{S} Пр |
е очи још топлије засветлише; „у нас је цела властела једна велика школа за витештво.{S} Син уч |
преведе на српски што чаушбаша рече, те цела свита пође даље низ брдо.</p> <p>Он сам застаде ма |
о да казујем.{S} Не би стигла за све ни цела ноћ.{S} Него кажи ово господину: видиш ову кулу; у |
па Маргита показа руком у правцу преко целе дворане к оном коњанику на мрамору. „И онда, што т |
гама <pb n="12" /> старчевим! савијаше, целиваше небројено пута његову маџарску сабљу и говораш |
уби икону богородичину, али не побожним целивом, како то скромни Хришћани чине, него са једном |
од саме дворане.{S} Ти су ступњеви ишли целим кругом дворане.{S} Прва два ступња била су запрем |
напред а све правцем уз Мораву.</p> <p>Целим путем до сванућа нису ни речи говорили.{S} Он би |
ен. </p> <p>„Пуна су сва!{S} Пуна су за цело!“ довикиваше му Маргита, која беше подалеко од њег |
а била!“</p> <p>На трећем ступњу, а дуж целог круга, — остављајући слободан пролаз тек само за |
умадију, те да има чиме довршити васкрс целог српског народа.{S} Ето тога човека чекамо, на њ п |
опет нека дугачка рука брисаше врата по целој ширини њиховој.</p> <p>„Није авет!“ рече Рајко са |
се господе лице засветлило.{S} Ништа на целом том путу није могло да загреје срца њихова у брже |
d="SRP18920_C1.4"> <head>4</head> <p>На целом путу од Београда до Крушевца Рајко је био кипео о |
.{S} Свирај, певај, пиј, лупај, свирај, целу ноћ.{S} Онаквог весеља не видех ни пре ни после.{S |
онда спуштао као неку топлу месечину на целу дворану, те се у њој свака тварка доста лепо могла |
нужден; „вала дао бих главу, ако се она целу ову ноћ Богу не моли, да покрене срца ове господе, |
неких цеви, падаше овамо под земљу, па целу дворану прекршташе са два велика крста од сунчаних |
у, а честити Хасан Зулуфлија уставио је целу пратњу да топот од копита коњских не прогута ништа |
беху чобани искупили.{S} Рајко гледаше целу ону велику, а нејасно звезданим небом осветљену, с |
ушам поново срећу да бегам.{S} Ишла сам целу ноћ, нисам ни сама знала куда.{S} Гладна, жедна, п |
укама.{S} Молила сам се по цео дан и по целу ноћ Богу из гласа и на коленима, купала сам се у с |
си ми заискао и половину не бих се смео цењкати.{S} Ето, дај длан у длан!“ рече Рајко и замахну |
рече, а Хасан-ага Зулуфлија завршио би цео узбудљиви призор са три речи: „Јес, валах, бињеџија |
ногама и по рукама.{S} Молила сам се по цео дан и по целу ноћ Богу из гласа и на коленима, купа |
20_C2.2"> <head>2</head> <p>Путовали су цео тај дан скоро без одмора, јер оно нешто мало времен |
истајем да те служим, да носим воду, да цепам дрва, да ложим ватру, да чистим ковачницу, да пер |
каква дугачка црна игла, која се у врху цепаше у две још тање а устрептане игле, па кивно боцка |
рлио?!{S} Ха, ха, ха!{S} О хо, хо, хо!“ церекаше се пијани Силађије. <pb n="206" /></p> <p>„Еље |
е узела бацати комадићима од ћерамида и цигала, или и сувим коњским ђубретом, на ону сјајну гос |
гурним и лаким кораком пењаше уз гомилу цигала и камења.</p> <p>„Ама вреди да поломе мамузе.{S} |
S} У једном куту дворане једна гомилица Цигана удешаваше тихо ћеманета.{S} За дугачким и широки |
а вам лепо на господству!{S} Тако што у Цигана нема!{S} А ти безобразна комедијашице, напоље од |
ажаше кроз дивљи некакав чардаш, што га Цигани свираху, врева од живог разговора и звека од пех |
њ, погасише се скоро све свеће, утекоше Цигани свирачи, утекоше гости, Манда одвуче старца и кћ |
е: „ељен гроф Аладар!{S} Дај чардаш!“ И Цигани почеше да удешавају жице.</p> <p>У томе Манда, к |
b n="200" /> Маргити: „да причекамо док Цигани сврше овај чардаш, а сад су већ при крају!“</p> |
рте чутуру и додаде је Бекри-Бекиру.{S} Циганин промрмља нешто па наже чутуру и добро повуче.</ |
дође у ковачницу кад се добро смркне, а Циганин да узајми од једног кујунџије лонче, у коме ће |
у запамтиће он ово !“</p> <p>Па се онда Циганин мало устави.{S} Наже чутуру и опет се добро нап |
идај јелек и кошуљу за мали чардаш!“ Па Циганин превуче гудалом по струнама.</p> <p>„Нећу ти ја |
х.</p> <p>„Шта је бре?!“ дрекну изнутра Циганин не отварајући.</p> <p>— „Кабадахија царевог чау |
еном јелеку одевена била.</p> <p>Дотрча Циганин с чекићем у руци, с пеном на устима, с варницам |
о,хо,хо!{S} А ха,ха,ха,ха! “ смејаше се Циганин. „А знаш ти болан..." па поче да запиње језиком |
тај! “ “</p> <p>„Таква ти је она!“ рече Циганин чисто као жалећи се на своју несрећу. „Бесна кр |
ше Рајко.</p> <p>— „Како ода шта!“ рече Циганин; „мајстор сам од ћеманета; мајстор сам налбанта |
p> <p>— „Ех, па не знаш, ја како!“ рече Циганин, па узе да мига и да се криви на Рајка, као да |
<p>— „Е, валах ћеш сад да скочиш!“ рече Циганин, па из једног другог корита дохвати неке влажне |
ку робињицу ? “</p> <p>„Ево како!“ поче Циганин а чутуру дохвати обема рукама и метну је себи н |
талир у њу па да се растопи!" говораше Циганин облизујући се.</p> <p>„Да је додамо мало и твој |
о са слутњом на празну срећу?“ говораше Циганин са очевидном зебњом да се чутура не покаже праз |
ead> <p>„Одох право к Турцима!“ причаше Циганин даље. „Изађох пред пашу, повиках: „Алах-ил-Алах |
би завадио мањ санџак-бег с Циганином и Циганин са мном.{S} А баш је од Бога грехота, а од људи |
о да гледамо!“</p> <pb n="54" /> <p>Али Циганин више и не слушаше шта Рајко говори.{S} Диже се, |
и подалеко од других, седео је на земљи Циганин, па ковао клинце за потковице.{S} Највише да му |
пола ноћи лако ћемо дочекати! одговори Циганин. „Валах, баш да <pb n="43" /> огледнемо!{S} Ако |
царевом чаушбаши, слушам га! “ одговори Циганин понизно.</p> <p>Доиста ућутка се плач робињин.{ |
p> <p>„Алахразусум, ефендија!“ одговори Циганин па испаде на праг.</p> <p>— „Питах твоју мајсто |
>„Вера!{S} Тврда турска вера!“ одговори Циганин.</p> <p>„Ево да ти кажем!“ Узе Рајко да му шапу |
емо пити што си је и доносио?" прихвати Циганин. „А мени се ето већ смучило !{S} И кад год је н |
ље!{S} Ово је једна робиња коју је овај Циганин, по имену Бекри-Бекир, пре неку годину у Маџарс |
у гомилу.{S} Као да и не чујаше што јој Циганин ковач срдито и све јачом и јачом дреком довикив |
а суза другу стиже.</p> <p>Свираше тако Циганин још неколико тренутака, па се онда устави да ре |
дуго трајало од онога тренутка кад оно Циганин приђе с усијаним кљештима да кида месо с робињи |
ми више мали, хоћу сад велики! “ дрекну Циганин па већ запенуши.{S} Изгледаше као прави нечасти |
млада Маџарица.</p> <p>„Нећеш?!“ дрекну Циганин па избуљи очи на њу. „Вала ћеш да играш и мали |
ече Рајко.</p> <p>— „На откупе?!“ викну Циганин као пун пуда. „Та не бих ја њу дао ни за какве |
ира !“</p> <p>„Тако, кујо једна!“ викну Циганин задовољно, па онда усред таквог триумфа осети д |
јој мисли лутале.</p> <p>— „Не!“ викну Циганин; „не, ако си ми ортак!{S} Оно је лудо, поносно, |
/p> <p>Рајко му клече на прса и док још Циганин не дође к себи од чуда, скиде му с руке оне вла |
е, па збуњено гледаше шта то би.</p> <p>Циганин беше дошао к себи и напрезаше се силно да збаци |
Циганину и положи му их на длан.</p> <p>Циганин их загледаше, преврташе их, све један по један, |
ање!“ одговараше она опет мирно.</p> <p>Циганин дохвати један чекић, баци се њиме на њу, па срд |
и окрете главу на другу страну.</p> <p>Циганин устаде па већ посрћући отиде те из једне костре |
ао вама да је поведете као слободну?{S} Циганина не вреди питати, јер ми вечерас сви рекоше да |
е : „голубице моја, тебе ћу да љубим, а Циганина ћу да бијем!{S} Како сме псина једна да пиљи у |
у!“ рече Рајко, па махну мало главом на Циганина. „Хајдмо мало подаље одавде; нећу да женско ух |
ође једна злосрећна робиња црног једног Циганина!{S} Ја, Боже мој, што ли су ти наши стари тако |
грофица од Нађ-Бање — робиња потурченог Циганина Бекри-Бекира !“</p> <p>„Тако, кујо једна!“ вик |
нако добра, оста да робује у потурченог Циганина!{S} Како оно рече патер Хијероними, да је она |
у своју оставити да и даље у потурченог Циганина Бекри-Бекира робује!“</p> <p>Трајало је мало п |
тре с огњишта како Маџарица стоји поред Циганина, ставши му једном ногом на прса.</p> <p>„Еј, з |
{S} Па онда једним живим напором окрете Циганина на прса и мало по мало и не без муке, веза му |
скоком долети те стаде између робиње и Циганина.{S} Гурну Бекира обема рукама те овај паде на |
Алаџа-хисар чује!{S} Јеси л’ ме разумео Циганине?" говораше Рајко срдито. <pb n="14" /></p> <p> |
ахну добро и опали својим дланом у длан циганинов.{S} Удесише да Рајко дође у ковачницу кад се |
каменица и зачу се љутита вика и псовка циганинова.{S} Учинило му се да му је робиња необично д |
љени, те у њих брзо ухвати и стеже ноге Циганинове.{S} Па онда једним живим напором окрете Цига |
топи их у води и онда увеза чврсто ноге Циганинове све до колена, а руке од рамена до лаката.{S |
b n="58" /> Рајко у себи, па се врати к Циганиновој чатрљи.</p> <p>Кад уђе виде у оном нејасном |
то ни Циганка ни Туркиња, и ако је пред Циганиновом чатрљом седела, и по турски у жутим шалвара |
сми, стаде и окрете се.{S} Пред чатрљом Циганиновом стајала је као кип робиња његова, па наслон |
е с тога не би завадио мањ санџак-бег с Циганином и Циганин са мном.{S} А баш је од Бога грехот |
ковачницу и тек поче упорно да одговара Циганину на његову вику, а зачу се на вратима од ковачн |
убриса га рукавом од кошуље и додаде је Циганину.{S} Овај се напи као што би се жедан бистре во |
четири талира у четири потковице!" рече Циганину и положи му их на длан.</p> <p>Циганин их загл |
Чауши је прихватише за руке и помогоше Циганину да је одвуче к чатрљи.</p> <p>За неколико трен |
ето је и теби! “</p> <p>Осмехну се брк Циганину, загрејаше му се очи и заиграше по оним талири |
та и она младост да робују једном црном Циганину!</p> <p>Па онда би његова жалост прешла у срдњ |
ада господина са мном, отићи ћемо право Циганину, везаћемо га, њу ћемо одвести па је сакрити ов |
<p>„Иди сад!{S} Иди!“ рече јој Рајко. „Циганину кажи да сам те питао, уме ли он да кује сребрн |
тима да се утишају, па се онда диже.{S} Циганка му нешто шапуташе на ухо, али је он нестрпљиво |
купо да плати ову луду шалу! “ промрмља Циганка у љубичастој кадифи и подиже према Мартину стег |
језиком тако страсно.{S} Не беше то ни Циганка ни Туркиња, и ако је пред Циганиновом чатрљом с |
вратима.</p> <p>„0, о, о, грофе,“ јекну Циганка сва дрхћући од гњева; „ако ваше слуге имају сло |
азивала.{S} Па онда му је слала и друге Циганке, да му гледају у воду, или и у длан, и свака му |
а вика од гостију и запомагање од Манде Циганке.{S} Али нико од гостију да приђе грофу у помоћ. |
а махну руком величанствено, показујући Циганки пут к вратима.</p> <p>„0, о, о, грофе,“ јекну Ц |
час младу Циганчицу десно, а час матору Циганку лево.</p> <p>„Та зар не провидите лукаву игру с |
> <head>3</head> <p>„Знате ону проклету Циганку Манду, које је син био негда свирач у Борчије, |
ка и сељанака, од којих једни играху уз циганска ћеманета, други загрљени у гомилице певаху, а |
рац гњевно; „ха, чекај се ти што твојим циганским очима бленеш у моју младу!{S} Мартине, где си |
добре госпође погинути, него поред оних циганских врачара господовати!{S} Ружо, дај ми мој лова |
ена већ у годинама, црне масти, одсудно циганскога типа, обучена у хаљину од љубичасте кадифе, |
зех радити по ковачници као да сам се у циганској <pb n="77" /> черзи и родила.{S} Од тешких му |
тавити ону младу вашу земљакињу да оном циганском бекрији робује !“</p> <p>— „Е шта ћеш?{S} Иди |
шћерца од Божуна бана, а некмо ли једна Циганчица!{S} Хајдмо одмах к њему !{S} Нема места данас |
места, дете моје!“ рече јој благо.{S} И Циганчица се без речи, освојена и оним погледима и оном |
ва тишина.</p> <p>Маргита дође до младе Циганчице.{S} Погледа је оним широким и меким погледима |
граја од усклицавања у здравље паметне Циганчице.{S} Кад и то прође, стари гроф настави:</p> < |
да се венча, и то с киме него с једном Циганчицом!“</p> <p>— „Пих!“ узвикну Рајко и још нешто |
а то рече Мартин?!“ питаше он час младу Циганчицу десно, а час матору Циганку лево.</p> <p>„Та |
дан пут на некаквом весељу угледа једну Циганчицу.{S} Стадоше му очи на њој.{S} Окрете се Марти |
поче да котрља озго са рушевина понека цигла, па камен; пови се коров, пови се трава, зашушта |
. не остављај ме саму у овој гробници!" цикну Маргита; „где си?!...{S} Шта, ти би ?!...{S} О, д |
пати своје косе, па, с пеном на устима, цикну грозу:</p> <p>„Ако си човек, брани своју невесту! |
ну с места.</p> <p>„Хоћеш или нећеш?! “ цикну он опет па тресну ногом о земљу.</p> <p>Она ни ре |
Рајко хтеде да убије! “</p> <p>— „Не!“ цикну старац, па састави веђе; „како јадан да је убије? |
ело, стропошта се поред старца и просто цикну:</p> <p>„Ах, авај мени!...{S} Ево Турака!...{S} Е |
а њушкај и копај под, па опет скочи; па циче просто да се помаме.{S} Ама само што не проговоре: |
егао широким шареним пасом, поврх овога црвен силав с пиштољима и ханџарем; испод сплава, изнад |
г веслања, не без силног напрезања, сав црвен у лицу и са крупним знојем на челу, Рајко једним |
ак.{S} По прсима је притегао џемадан од црвена сукна, из којега се од рамена спуштаху пошироки |
о у једном куту беше положено, разастре црвени плашт Рајков и на њему убрзо заспа слатко,</p> < |
како га је хранио белим хлебом и појио црвеником вином, и најпосле пустио на веру, да иде да о |
ке једне софре, притиснуте кондирима са црвеним жупским вином, па разговараху о ономе што се зб |
пе сребрне Фишеклије притврђене дебелим црвеним <pb n="5" /> гајтанима са којих се спуштају мно |
онде њен белутак беше прошаран крупним црвеним гранатима, као да је стена упрскана џиновским к |
лавке припијаху доручницима лепо и пуно црвеним концем извезеним.{S} Имао је на себи уске чакши |
ркол јаничарски, па јој онда додаде пар црвених а широких турских чизама да их навуче.{S} Она м |
на свој ужас опазише при оној слабој а црвенкастој светлости од воштанице, како се оним отворо |
{S} Много му сметаше што запињаше о оно црвено вино на софри.{S} Узеше се господа маџарска свет |
груди размакнуто.{S} И онај низ крупног црвеног <pb n="120" /> мерџана, што га је око врата нос |
исоком врату савио се један низ крупног црвеног мерџана.{S} Јелек од загасито зелене чохе па ср |
ена.{S} На једној сниској постељи, а на црвеној поњави, лежала је лепа једна и врло млада девој |
седела, и по турски у жутим шалварама и црвеном јелеку одевена била.</p> <p>Дотрча Циганин с че |
аставици.{S} А Маргита се огрну његовом црвеном кабаницом, изађе на врх стене и седе, прикупив |
ицу, да ти носим заставу <pb n="173" /> црвену са белим крстом!{S} О... та дала бих половину од |
ло сиџаде и развио своју <pb n="167" /> црвену кабаницу.{S} А док је он тако спремао за Маргиту |
; обнезнанила се.{S} Скидох јој с врата црвену свилену мараму, везах јој руке наопако, понесох |
"24" /> Марко?!{S} Завукао се био сав у црвену сукнену кабаницу, загрејао се, занео се у мисли |
па онда сави главу на десно и гледаше у црвену чизму у широкој бакрачлији.{S} Маргита не знађаш |
ледаше са седла то на једну то на другу црвену чизму и намешташе их у широке бакрачлије. „Него |
кадифе ти шириш своју-шареницу и твоју црвену кабаницу!{S} Већ сам у две прилике долазила на м |
ос.{S} Ето, нека прихвати <pb n="28" /> црква те талире, нека се пале свеће за душе и твојих и |
да мој млади витез рикну као лав да сва црква зајеча: „она је моја, за веки векова, амин!“ Е он |
> <p>— „ Ако хоће господа нека прихвати црква.{S} А кад би то моји новци били па се ја питао, ј |
ам јој, да ти не замери што си од друге цркве, јер си добар и имаш дух витешки.{S} Исплакала са |
и и тако ступам пред олтар једне велике цркве.{S} Ту пред олтаром погледам ко ми је младожења, |
иди чак из задужбине цар-Лазарове, беле цркве Раванице.{S} Сећаш ли се! казивао сам вам о њој к |
сподским столовима, под кубетом саборне цркве, него је то сабор од сељака искупљених око једног |
џарској господи.</p> <p>Од урвине старе цркве Лазарице младић пође напред к једном обрваном пла |
{S} Учини се Рајку као да са неке свете цркве зазвони сребрно звоно, па му се јека стопи у мило |
па му се јека стопи у милозвучно појање црквено, те му потресе срде и на очи натера сузу.{S} Он |
ви на сабор.{S} Помоли се Богу, приложи цркви што ко може, искупи се око гуслара да чује: како |
мо.{S} Цар је врло често одлазио својој цркви да проведе по који дан.{S} А опет би се једнако б |
нако по народу пролазе.{S} Пође народ к цркви на сабор.{S} Помоли се Богу, приложи цркви што ко |
ма манастир деспота Ђурђа Смедеревца; у цркви иза олтара има у зиду један тајни ужљеб, у ужљебу |
струји кроз Шумадију, те да је као неку цркву тамњаном окади.{S} На све то и на сваку ситницу о |
ако ми је?... као да си ме увела у неку цркву! “</p> <p>Врати се Мартин носећи велику чинију во |
х ми се смучи, и да не сркнем просто да цркнем!“</p> <p>— „Какав си болан ти то Мусломанин ?! “ |
ном ходнику.{S} Мрак бејаше тако густ и црн да не могаху једно друго видети.</p> <p>— „Рајко !“ |
иво одгурну и рече: „торњај се од мене, црна сотоно, не знам те шта мумлаш!“ па се онда окрете |
а јој подигне главу и онда врисну: „еј, црна жалости наша!{S} Мартине, Мишко, децо, овамо ! “</ |
и дуге веђе лепо се повијају изнад два црна ока, која свагда право гледају; из њих светао отво |
Рајко положио беше нешто погаче, млада црна лука, соли и млада сира.{S} Прихватајући се помало |
ад самог копља, провуче некаква дугачка црна игла, која се у врху цепаше у две још тање а устре |
оњаче своје матере.</p> <p>„А ти, гадна црна мађијанко, дижи се са те столице, па овога часа на |
го требало!{S} Ко није пијан, то је она црна змија Манда и њена кћи.{S} А Манда је готова на св |
едина; него су се онај црни патер и она црна кучка договорили, да поделе благо нашег јадног ста |
царство српско, и како ће једна страшна црна ноћ све да застре као мртвачким покровом.{S} Стари |
и па их све у ковитлац окреће, дркће му црна кожа на образима, искезио зубе, па режи као бесно |
у трећој наслоњачи жена већ у годинама, црне масти, одсудно циганскога типа, обучена у хаљину о |
ене.{S} На глави му је сниска шубара од црне јагњетине.{S} Испод шубаре видело се чело не баш в |
у оне крупне црне очи што као да су од црне кадифе, и оне дуге трепавице и оне дуге и право по |
а нису два девојачка ока, него само две црне маслинке.{S} Није имала венац на глави, али је бил |
S} Зар да те самсови вуку у јазбину оне црне звери?!{S} Предај се мојим бистрим таласима, пусти |
зма; па онда кад погледате у оне крупне црне очи што као да су од црне кадифе, и оне дуге трепа |
строгост и свечану лепоту густе витице црне косе сенком својом само размекшавале, те још лепшо |
у на манастир па га опљачкати, те ће ме црни калуђери клети црном клетвом.{S} Него деде, како д |
с умих, а сада — сада кривооки Татари и црни Арапи поје овде упорне мазге и ћудљиве и грозне ка |
аустави своје коње.</p> <p>Један велики црни рундов скочи на коње, па на кочијаша и некако срди |
они макли из Сегедина; него су се онај црни патер и она црна кучка договорили, да поделе благо |
собу.{S} За њим се ушуња у собу и онај црни рундов и понизно приђе к Маргити, облизујући се и |
крманошем седела је једна млада жена у црни тешки плашт завијена и црном копреном по лицу покр |
спласли, очи дубоко упале, испод очију црни широки прстенови.{S} Рајко осети како је клонула с |
чакшире од загасито плаве чохе опточене црним гајтаном; носио је пресне опанке и чарапе високе |
епа је, а шта да кажем кад оним крупним црним очима узме да сипље благу ватру на све око себе, |
ице злослутице, него само као старије у црнину завијене сестре плавосивих дивљих голубица, што |
, загасите боје у лицу и црних очију, — црних и светлих, али без душевне топлоте, као да нису д |
же чутуру и добро повуче.</p> <p>„Ја да црних калуђера, е баш брате знају каква треба да је рак |
поред себе на асуру, рече:</p> <p>„Е да црних калуђера! валах такве ракије нема у свем Алаџа-Хи |
а једна девојка, загасите боје у лицу и црних очију, — црних и светлих, али без душевне топлоте |
ије имала круну; него је била обучена у црно као калуђерица, а тако је била и она друга жена за |
ос да њоме прође једна злосрећна робиња црног једног Циганина!{S} Ја, Боже мој, што ли су ти на |
само да их понуди гутљајем неког јаког црног вина из једне мале чутуре.</p> <p>„Е, децо моја!“ |
Срдио се на маџарску господу и на оног црног попа. „И то су ми нека господа !“ говораше сам у |
оне друге две, стојала је на ногама од црног углађеног мрамора, застрвена је била плаштаницом, |
да љутито; пала међу нас из ноћи као из црног пакла!“</p> <p>„Молим!“ викну старац строго; „сва |
и један дежмекаст човечуљак у дугачкој, црној долами, који је сваки час брисао своје знојаво и |
и један старац са дугом белом брадом, у црној ризи до земље и са црном камилавком од грубога су |
во маџарско, с високим орловим пером на црном сниском калпаку, с кривом сабљом о бедрима, са ви |
елом брадом, у црној ризи до земље и са црном камилавком од грубога сукна на глави.</p> <p>Рајк |
лада жена у црни тешки плашт завијена и црном копреном по лицу покривена, па немо гледала у мрт |
опљачкати, те ће ме црни калуђери клети црном клетвом.{S} Него деде, како доби на јуначкој сабљ |
а лепота и она младост да робују једном црном Циганину!</p> <p>Па онда би његова жалост прешла |
ала у мртвачки ковчег, који је покривен црном чохом лежао пред њом.</p> <p>Шајку скрену к српск |
једну троуглу кожну амајлицу, која му о црном свиленом гајтану бејаше о врату; преврети се три |
што је из пећине дрзнуо да завири у ону црну гробницу, или — као да се журила да заклони велику |
у своје меке савијутке да прикупи густу црну косу, него јој падаше низ плећа у коврџастим талас |
е да питања нема,</l> <pb n="132" /> <l>Цурама је срећу заставио,</l> <l>Јунацима скеле затвори |
у вис и пусти да млаз од златнога новца цури натраг у буре.</p> <p>„ А, ово не може бити друго, |
жени од Сибиња Јанко </l> <l>Далеко је цуру запросио,</l> <l>У Божуну граду бијеломе,</l> <l>У |
ао да се заветовао да умре певајући.{S} Чак су и маџарска господа сама од себе стала да га слуш |
х ораха, које ја с веверицама делим.{S} Чак и слободу делим с орловима, који изнад овог виса во |
су сад сви трештени пијани.{S} Пијан је чак и патер Амброзијус, а већ знате нашем господину ник |
длана руке Рајкове струјаше све топлије чак до у срце његово.{S} По дужем ћутању рећи ће Рајко! |
да преведеш!{S} Видиш, ова се кула види чак из задужбине цар-Лазарове, беле цркве Раванице.{S} |
се двоје много волели.{S} Сад, видиш ли чак на врху на највишој зидини од куле нешто као гвозде |
Рајку; „побојах се нећете ни доћи и ево чак узех премишљати да ниси погинуо!{S} Гледај па хвата |
мадијске бруји поветарац, који се понео чак отуда са сињега мора, па преко снежног <pb n="20" / |
ме, јури кликћући као млад соко.</p> <p>Чак би и чаушбаши мило било да га гледа.{S} Па би се он |
вишој зидини од куле нешто као гвоздену чакљу?“ „Видим, видим!“ увераваше патер и не гледајући |
аном, да се све то обеси о ону гвоздену чакљу па запали.{S} Цар би онда из Раванице видео како |
нцем извезеним.{S} Имао је на себи уске чакшире од загасито плаве чохе опточене црним гајтаном; |
арнаутку, огледа јој кремен, подасу јој чанак, подасу оба пиштоља, па их онда намешташе <pb n=" |
прне с пута у вис, и да није погдекоје чапље, да се на једној нози стојећи замишљено загледала |
рним гајтаном; носио је пресне опанке и чарапе високе скоро до колена, а лепо у богате шаре од |
седе косе, скине се са свим гола и узме чарати у ватру и кувати неку воду у једном тигању.{S} К |
ад већ беше лепо свануло угледаше један чардак поред Мораве и на води испод њега скелу.</p> <p> |
му растову, зачуше како од скелеџијског чардака пушке пуцају.{S} Скелеџија и његови људи даваху |
<p>Повикаше сви гости у глас: „чардаш! чардаш!" хоће младожења да игра чардаш с неком бароницо |
чардаш! чардаш!" хоће младожења да игра чардаш с неком бароницом.{S} Он дежмекаст, она дебела; |
илна врата, долажаше кроз дивљи некакав чардаш, што га Цигани свираху, врева од живог разговора |
м живим ускликом и шкрипутом жица стаде чардаш као да је сабљом пресечен.{S} Осу се лупање песн |
озак не преврне.{S} Не знаш ти какав се чардаш овде игра!{S} Халил-бег је матора, хладна дртина |
је ћемане, изгуби се Борчија, изгуби се чардаш, изгуби старац кораке, ударише пијани гости у см |
гроша, да је се нагледа кад игра велики чардаш?!“</p> <p>„Велики чардаш?!“ понови Рајко као у н |
да му тако даде разумети шта је велики чардаш. „Него, како ћеш и да знаш, млад си!{S} И после |
p>Видим ја, хоће мој ортак одмах велики чардаш!{S} Чујеш, Маџарице бесна?“</p> <p>„Их, да грдне |
ад игра велики чардаш?!“</p> <p>„Велики чардаш?!“ понови Рајко као у недоумици шта ће то да зна |
екир мисли.</p> <p>— „Ето како: за мали чардаш Маџарица мора да скине јелек и кошуљу до појаса, |
устај па скидај јелек и кошуљу за мали чардаш!“ Па Циганин превуче гудалом по струнама.</p> <p |
ти: „да причекамо док Цигани сврше овај чардаш, а сад су већ при крају!“</p> <p>Маргита метну с |
д дивље вике: „ељен гроф Аладар!{S} Дај чардаш!“ И Цигани почеше да удешавају жице.</p> <p>У то |
" /></p> <p>Повикаше сви гости у глас: „чардаш! чардаш!" хоће младожења да игра чардаш с неком |
реба да ти вратим ватру ватром од њеног чардаша!{S} Него велики ћеш да видиш кад донесеш.... зн |
му играм што он прозва малим и великим чардашем, он би ме најпре хладним клештима штипао, а ка |
мерџан залутао био?...{S} На каквој се чаробној месечини румен његова сунчевом топлотом напаја |
ј дивној летњој вечери диван поглед.{S} Чаробност му је порасла тајанственошћу којом она дубока |
које се она гомила повијала час напред, час на десно, час на лево.{S} Уз њега и око њега било ј |
не игле, па кивно боцкаше час у напред, час у десно, час у лево.{S} Маргита врисну и мало <pb n |
акивати око ње.{S} Лизаше јој час руке, час обућу, па онда као слеп потрча, што брже може, у го |
евићем Марком, час са Сибињанин Јанком, час са Голубаном.{S} Таман је бледа зора почела да свић |
нца.{S} Час говори с Краљевићем Марком, час са Сибињанин Јанком, час са Голубаном.{S} Таман је |
вори много шта у заносу, час разумљиво, час неразумљиво.{S} Срце му брзо куцаше и ватра му беше |
мила повијала час напред, час на десно, час на лево.{S} Уз њега и око њега било је још неколико |
ивно боцкаше час у напред, час у десно, час у лево.{S} Маргита врисну и мало <pb n="146" /> што |
ајко поче да говори много шта у заносу, час разумљиво, час неразумљиво.{S} Срце му брзо куцаше |
се по рушевинама од града као веверица; час би се дрско успела на највиши зид па се усправила д |
ужаху на све стране докле око допираше; час би опет скочила у остатак од градскога рова, па по |
ту, над којим се ето мало <pb n="32" /> час умих, а сада — сада кривооки Татари и црни Арапи по |
д зору је Рајко почео опет да бунца.{S} Час говори с Краљевићем Марком, час са Сибињанин Јанком |
ича, него млад и красан један витез.{S} Час ми се чини да га познајем а час да га не познајем.{ |
питаше он час младу Циганчицу десно, а час матору Циганку лево.</p> <p>„Та зар не провидите лу |
тез.{S} Час ми се чини да га познајем а час да га не познајем.{S} Поп се окрену њему па га запи |
говори старац, погледајући час на Рајка час на Маргиту, па му се најпосле на овој очи зауставиш |
редина, око које се она гомила повијала час напред, час на десно, час на лево.{S} Уз њега и око |
а радознало ослушкиваху.{S} Од часа на час Маргита би грчевитим притискивањем својих танких пр |
ликим тојагама.{S} Тек би се од часа на час по неко од њих залетео на гомилу турске момчадије и |
свему покораваше као дете, и од часа на час би га тек зачуђено погледала крупним својим очима, |
ање а устрептане игле, па кивно боцкаше час у напред, час у десно, час у лево.{S} Маргита врисн |
полагано пружаше уз њих, па их брисаше час на једну час на другу страну.</p> <p>„Ко има тамо?“ |
мо право к њему у двор! “</p> <p>У који час то Маргита рече и устаде, један крепак човек са про |
у дугачкој, црној долами, који је сваки час брисао своје знојаво и запурено а глатко обријано л |
е буздованом у копље, и мораде се сваки час устављати да се одмара.{S} Одмарајући се ношаше се |
риви и по глави и гукаше јој час српски час маџарски, као да се беше и сама претворила у сиву г |
кад год ти кажеш!“</p> <p>— „Е, у добри час да буде!“ рече Рајко радосно и поносито. „Имај наде |
преко ноћ склонимо!"</p> <p>— „У добри час да Бог да!“ узвикну старац; „добар је Бог децо !{S} |
подом?“ питаше Рајко.</p> <p>— „У добри час!“ рече патер; „а ја изађох да те к њима зовем.{S} Х |
крупним знојем, који он сад узе брисати час десним час левим рукавом.{S} Стојећки гледаше у лиц |
радозналост и оста у столу, погледајући час у Маргиту час у ону тајанствену светлост.</p> <p>Ни |
вај вис?" проговори старац, погледајући час на Рајка час на Маргиту, па му се најпосле на овој |
узе подскакивати око ње.{S} Лизаше јој час руке, час обућу, па онда као слеп потрча, што брже |
тавицу по гриви и по глави и гукаше јој час српски час маџарски, као да се беше и сама претвори |
јем, који он сад узе брисати час десним час левим рукавом.{S} Стојећки гледаше у лице Маргитино |
креће. „Шта то рече Мартин?!“ питаше он час младу Циганчицу десно, а час матору Циганку лево.</ |
!“ викну Рајко.</p> <p>— „Ама ето, мало час отиде с весларима у брдо у виноград!“ рече дечко; „ |
најбољој одаји караван-сераја.{S} Мало час па изађе патер из одаје у ходник и удари се прсима |
ладном водом из златног пехара.{S} Мало час па она подиже трепавице те уморно и жалостиво погле |
ослушкиваху не би ли што чули.{S} Мало час па она поче грчевито да притискује руку његову, као |
<p>„Какви самсови, кћери моја?{S} Мало час си о њима причала, па ти се причињава да их чујеш!“ |
страх везао био; моја памет, која мало час хтеде да прсне, нађе опет своју присебност.{S} Моје |
а предаш!"</p> <p>Маргита, која је мало час села на земљу, диже се сад у висину.{S} Приђе к Рај |
ајку као да из оног ћеманета, које мало час онако тужно плакаше, сад све саме варнице прште.{S} |
тив један <pb n="52" /> увод, који мало час па букну у пламенове и живо кликтање.{S} Изгледаше |
цу Милицу.{S} Знаш шта вам казивах мало час кад бејасмо доле на капији, на којој царица преклињ |
лежала њена рука, на коју она баш мало час наслони лице своје.{S} Тек онај тајни тихи гласић ш |
жаше уз њих, па их брисаше час на једну час на другу страну.</p> <p>„Ко има тамо?“ викну Рајко; |
оста у столу, погледајући час у Маргиту час у ону тајанствену светлост.</p> <p>Није дуго трајал |
ијанко, дижи се са те столице, па овога часа напоље из овога двора у чергу, да не нађеш пут у т |
нож.{S} Ти, оче, и Рајко изиђите овога часа у гору и склоните се мало.{S} Кад турски самсови д |
ма за трунку?“ питаше сам себе, и онога часа нађе да треба да то што је она тако безазлено каза |
!“ викаше га озго Маргита.</p> <p>Онога часа заборави своју слутњу.{S} Отрча јој горе, и нађе ј |
Мартине, преклињем те, пошљи одмах овог часа твога Мишка на коњу у Сегедин, <pb n="210" /> нека |
врктаху свима лотрама, као да ће сваког часа да се разглаве у све саставке своје.{S} Разбудише |
је мирно а радознало ослушкиваху.{S} Од часа на час Маргита би грчевитим притискивањем својих т |
уши с великим тојагама.{S} Тек би се од часа на час по неко од њих залетео на гомилу турске мом |
е сад у свему покораваше као дете, и од часа на час би га тек зачуђено погледала крупним својим |
га не може бити ништа.{S} Не могу ја ни часа часити на твоме двору, него да видим само да те тв |
аустави младића. „Чекај!... чекај један часак!...{S} Ниси ли ти... пре неки дан... прошао овуда |
може бити ништа.{S} Не могу ја ни часа часити на твоме двору, него да видим само да те твој го |
се трп пута побожно и шапатом рече: „о часни крсте и свето еванђеље, одбите од мене нечастивог |
који ме је турског ропства ослободио и часно и поштено и пуно витешки довео у дом мој, да ме < |
ко си авет, у име свете Тројице и силом часнога прста, на Коме је Христос распет био, и силом Б |
знаш ти какви су Маџари, кад се узму да часте и проводе !{S} Него да седнемо мало на ову плочу! |
латио; али осећам, ето сад овде у овоме часу, на овом лепом јутру, под овом првом зраком сунчан |
овде показао као витез, нека ми у овоме часу буде као брат рођени, па нека ми позајми свој нож. |
и свега што ти је мило, буди ми у овоме часу веран пријатељ!{S} Пођи пред нама, одведи нас у дв |
ђо, сам вас је Бог довео да у последњем часу спасете и господина свога и кућу своју! “</p> <pb |
тарост, отвори ми очи да у овоме тешком часу видим шта је твоја света воља!“</p> <p>И старац се |
онакве тренутке, кроз какве сам у оном часу ја душом својом пролазила!...“</p> <p>„Па онда... |
годарне кћери мислити.{S} И на самртном часу благосиљаћу твоју доброту!“ говораше Маргита кроз |
ледима својим, у којима не бејаше у том часу гњева, него само сажаљења.</p> <p>„Дижи се са тога |
веру у мој српски образ!“</p> <p>У том часу докотрља се с брда једна каменица и зачу се љутита |
нас! — Не, не ; немој да ти срце зебе у часу кад ето ћемо у твој двор! “ </p> </div> <div type= |
је била овде и онде по која сиротињска чатрља.{S} Пред једном, која је стајала за себе и подал |
плакање оне жене.{S} Скочи к вратима од чатрље, али их нађе зачепљена изнутра.{S} Удари два три |
ив <pb n="11" /> се леђима на плетер од чатрље, млада једна — Туркиња.</p> <p>Била се задубла у |
као укопан.{S} Прођоше га мравци кад из чатрље зачу пиштање и гласно плакање оне жене.{S} Скочи |
Рајко у себи, па се врати к Циганиновој чатрљи.</p> <p>Кад уђе виде у оном нејасном и несигурно |
руке и помогоше Циганину да је одвуче к чатрљи.</p> <p>За неколико тренутака цела она свита беш |
иђе к чесми, стаде и окрете се.{S} Пред чатрљом Циганиновом стајала је као кип робиња његова, п |
а ни Туркиња, и ако је пред Циганиновом чатрљом седела, и по турски у жутим шалварама и црвеном |
це, и таман „ударише бубњи и свирале, — чауш викну, Дабулана рикну, — Хазуралах! кићени сватови |
свога сараја Хасан-агу Зулуфлију да као чауш-баша <pb n="4" /> у Београду дочека и у Цариград д |
сан.</p> <p>Рајко преведе на српски што чаушбаша рече, те цела свита пође даље низ брдо.</p> <p |
тварајући.</p> <p>— „Кабадахија царевог чаушбаше Хасан-аге Зулуфлије вели ти: да ту јадну жену |
кликћући као млад соко.</p> <p>Чак би и чаушбаши мило било да га гледа.{S} Па би се онда стари |
атер Хијероними превео <pb n="22" /> би чаушбаши на српски што старац рече, а Хасан-ага Зулуфли |
ни толико !{S} Поздрав и поклон царевом чаушбаши, слушам га! “ одговори Циганин понизно.</p> <p |
егова ускипела би и Рајко би се окренуо чаушбаши :</p> <p>„Честити чаушбашо, тако ти среће, пус |
и се окренуо чаушбаши :</p> <p>„Честити чаушбашо, тако ти среће, пусти' ме да запевам!“</p> <p> |
који срце параше, јурну к њима, одгурну чауше и јаничаре натприродном снагом, коју само очајање |
ти!{S}" Дохвати је за косе и повуче.{S} Чауши је прихватише за руке и помогоше Циганину да је о |
ве гомиле ишли су растројено и полагано чауши с великим тојагама.{S} Тек би се од часа на час п |
S} Хасан-ага даде заповест јаничарима и чаушима да се устроје по странама рад заштите посланика |
јни ситни ланци са оцилима, бритвицама, чачкалицама, свакојаким зделицама и дрангулијама, те га |
а од живог разговора и звека од пехара, чаша и судова на столу.</p> <p>Кад њих троје дођоше већ |
а у многобројне сребрне <pb n="111" /> чашице од жира беху утврђене беле воштанице.{S} Поред и |
колико удараца, јер стена бејаше од оне чврсте врсте од које се жрвњеви праве.{S} Хладан га зно |
други одрешио, а већ сам да се из тако чврстих веза измигољи није било ни мислити.</p> <p>Кад |
.{S} О рамену носи дугу пушку арнаутку, чврсто се утегао широким шареним пасом, поврх овога црв |
конопаца, натопи их у води и онда увеза чврсто ноге Циганинове све до колена, а руке од рамена |
<p>Маргита се приљубила беше уз Рајка и чврсто се држаше једном руком за његову руку а другом з |
витеза, који се над једним ћивотом беху чврсто загрлили.{S} Доле поред њихових ногу лежаху баче |
но да се избере понешто са овога света, чега тамо да се сећамо, ја ћу изабрати <pb n="183" /> ј |
а наћи ћеш и брашненица и још понечега чега нам је Бог дао!“</p> <p>Рајко разгледа најпре је л |
ама, а не да их поново завађа и то због чега него због једне робињице!“</p> <p>„Цареви не би би |
<pb n="145" /> кад није авет другога се чега баш и не бојим.{S} Сад ћемо видети шта је !“</p> < |
С КРАЈА XVII ВЕКА</p> <p>НАПИСАО</p> <p>ЧЕД.{S} МИЈАТОВИЋ</p> <gap unit="graphic" /> <p>ТРОШКОМ |
ник!{S} Лист од њихове горе затреперио, чедо од њихове колевке заплакало, млада робиња од њихов |
право у очи, погледима у којима милина, чежња и туга усисаваху у себе погледе његове, и онда по |
ства и неизмерна једна туга и опет жива чежња да чује баш све што гуслар има да каже, стапале.{ |
а л’ је то управ туга, или нека жудња и чежња.{S} Гледам тебе, а мисли ми се отимљу на доброга |
нисам могла у старцу да нађем одговора чежњи својој, знала сам шта ми је дужност.{S} И онда си |
га негде на путу или на крају тога пута чека неко неизмерно благо или нека изванредна срећа, та |
па их заустави на подножју умке, да ту чека млади пар путника.</p> <p>„Ето то је пред нама Нађ |
е у младу ?!“ викну старац гњевно; „ха, чекај се ти што твојим циганским очима бленеш у моју мл |
ожда би и то ваљало" рече Рајко. „Него, чекај молим те, има још и друга једна мука!{S} Треба, в |
да понесеш?"</p> <p>„Баш ништа!{S} Ах, чекај!{S} Да пустим мога славуја из кавеза!“ И онда оти |
вис као да заустави младића. „Чекај!... чекај један часак!...{S} Ниси ли ти... пре неки дан... |
Не знам!“ рече Рајко; "не знам, мањ’... чекај молим те!... јест, мањ ако то не буде деспот Ђура |
егу преко пута па ми причај што.{S} Не; чекај!{S} Хтела сам те већ једном питати: где си ти учи |
мајев престо.{S} Спреми све што треба и чекај нас на обали више Гроцке."</p> <pb n="222" /> <p> |
само се ово момче стиди да призна; него чекај, да му најпре наместим срце!{S} Па онда мој стари |
вече, вређаш господство њихово!{S} Него чекај!{S} Ха, ево ми сијну, таман да се све славно изми |
бе руке у вис као да заустави младића. „Чекај!... чекај један часак!...{S} Ниси ли ти... пре не |
“ рече му Маргита нестрпљиво.</p> <p>— „Чекај молим те, госпођо!“ прихвати Рајко и доиста се ма |
ној појави овога младог човека.</p> <p>„Чекај!“ викну она, пренув из мисли, и подиже обе руке у |
руку своју на раме па му рече :</p> <p>„Чекај молим те!{S} Ко зна шта је тамо!{S} Пре него што |
ој спас!“ одговорила би она...“</p> <p>„Чекај, молим те,“ упаде јој опет у реч Рајко; „је ли та |
ти ковчег на најближи вис космајски.{S} Чекали су да падне сутон, па тек да <pb n="226" /> се к |
као са дванаест горских вила, а ја ево чекам јутрос да њоме прође једна злосрећна робиња црног |
елог српског народа.{S} Ето тога човека чекамо, на њ погледамо, њему се надамо.{S} Знамо да ће |
еко!"</p> <p>„Чујеш момче, није мени за чекање.{S} Него</p> <p>ево ти сребрни грош, да потрчиш |
да пређе на ствар због које је на њу и чекао, али некако не могаше да подеси како је најбоље.{ |
вам казати: устајте, ево дође онај кога чекасмо!“ Удари се бег по колену, мишљах пуче чоха. „За |
/p> <p>„Па шта да чиним ?!“</p> <p>— Да чекате док се истрезне!“</p> <p>„Кад ће то бити?!{S} Он |
ад нас овде затвори.{S} По свој прилици чекаће да се добро смркне па да нас изведе!“</p> <p>„Он |
ду од леве певнице.</p> <p>„Ама ја тебе чеках.{S} Не хтедох у светлост без тебе.{S} Ходи!“ рече |
од села, а под неке врбе, где неки људи чекаху.{S} То је био Мартин, који је успео да за велике |
ена тебе у уста пољуби...{S} Шта ли сад чекаш?..{S} Јеси л’ кад год видео лепшу жену у Србина и |
ед једне ливаде под старом једном липом чекаше их човек са оседланом ластавицом.</p> <p>„Хвала |
{S} Четвртог дана није могла да подигне чекић са земље.</p> <p>Пети дан, који беше већ трећи ка |
еобично дуго на чесми; остави наковањ и чекић и клинце, догега до на место са кога се чесма вид |
пет мирно.</p> <p>Циганин дохвати један чекић, баци се њиме на њу, па срдито дрекну :</p> <p>„К |
из њих извила копљасто длето и буздован-чекић, па кушала да ломи стену.{S} Првих дана могла је |
, кујо маџарска?!“ <pb n="46" /></p> <p>Чекић удари у мехове мимо ње.{S} Она га погледа, не ски |
о испод зидина градских зачу се куцкање чекића о наковањ.</p> <p>„Ево је иде!“ рече младић па с |
стим ковачницу, да перем и да кувам, да чекићем кујем потковице и клинце, само — не тражи ништа |
у одевена била.</p> <p>Дотрча Циганин с чекићем у руци, с пеном на устима, с варницама у очима. |
из свога гуњца убрус те убриса зној са чела и лица.{S} И онда приђе полагано бурету једном на |
ату и намешташе јој чупу од гриве изнад чела и тепаше јој нешто маџарски.{S} Кад од своје кабан |
р је имао на глави шлем, по коме се око чела повијао царски венац; у левој руци држао је крстас |
аштовима су били понамештани калпаци са челенкама од сребра и злата, или и са перјаницама од ор |
ободи.{S} Његови јунаци не носе сребрне челенке, него само лишће од жирородног грма; његов прес |
.</p> <p>„А би ли то исто било да се на челик-потковицу поспе растопљено сребро те посребри?“ п |
одиже пун ибрик као да су јој мишице од челика, и додаде му га не рекав ни речи, него само глед |
му збиља и туга уједно; обрве саставио, чело наоблачио.{S} Дохвати своју арнаутку, огледа јој к |
не јагњетине.{S} Испод шубаре видело се чело не баш високо, и пре посниско, али право и лепо ср |
ужиног оцта мирисним, прстима, миловаше чело, очи и образе Рајкове, па онда ће шапатом да запит |
у онда њима полагано и нежно превлачаше чело и трепавице.</p> <p>„О Мартине, зар нема нико у се |
.{S} А кад ова доврши, онда она наслони чело на дрвени сто па бризну плакати.</p> <p>„Ама шта ј |
во повучене обрве, и оно сниско а право чело, којега су мирну строгост и свечану лепоту густе в |
опљене хладном водом, полагаше на врело чело Рајково.{S} Али што се зора примицаше, то његов за |
p>Па онда му приђе к лицу и пољуби га у чело.</p> <p>„Шта то радите за име божје, слатка моја г |
Посрћући пође к њима, удари се руком у чело, стропошта се поред старца и просто цикну:</p> <p> |
жипрстом; узе се за тим куцати прстом у чело, као да се увери да му лубања није напукла, па зад |
неизмерном нежношћу.{S} Узе опет да му чело и очне поклопце превлачи мирисним прстима својим.{ |
!{S} Али нећеш куд си наумио! “ </p> <p>Чело му беше орожено крупним знојем, који он сад узе бр |
> <p>Један висок леп старац, са широким челом, орловским носом, дугом брадом и дугом косом, сед |
ми се амо и сам са чистим срцем, ведрим челом и светлим образом и остани поред мене, да прихват |
сав црвен у лицу и са крупним знојем на челу, Рајко једним скоком искочи на леву обалу Мораве, |
пустио да ме аждаја агарјанска у своју чељуст дохвати.{S} Ох, чинило ми се да се мојим молитва |
је по хиљаду пута слава, што вас је из чељусти оних поганих Сарацена избавио !{S} А ваља да ће |
а, тако природно изгледаху са отвореним чељустима и са мало спуштеним и одуженим вратом, које г |
али се не бој да ћу се заборавити ма у чем.{S} И да ниси госпођа робиња си, и да ниси робиња ж |
/p> <p>„Е, мој Рајко, много се што пева чему ван песме нема станка.{S} Али ја знам да је Хуњади |
ао куда, и к нечему — и сам није знао к чему.{S} Сва му се Србија чинила као да је баштина њего |
сврши!“</p> <p>„Али, драга моја Ружо, о чему ти то говориш?“ питаше је Маргита. „Где је гроф?{S |
иш?!" питаше Рајко, који и не слућаше о чему Бекир мисли.</p> <p>— „Ето како: за мали чардаш Ма |
да се заплаче!{S} Него то је баш оно о чему хтедох да те питам.{S} Била си госпођа.... опрости |
не имадоше срца да јој се противе ма у чему.{S} После неколико сахата Мартин је већ био отпуто |
ближим буретом, виде да на ланцету нема чепа, него обло једно заклопче, продрма га обема рукама |
е влажне крпе и напуни му њима уста као чепом, те сад већ не могаше ни зуцнути.</p> <p>„Брзо от |
, па овога часа напоље из овога двора у чергу, да не нађеш пут у тамницу!“ И сад из очију Марги |
као да сам се у циганској <pb n="77" /> черзи и родила.{S} Од тешких мука у оковима била сам ст |
га спољњег зида градског, била је једна чесма од белог мрамора.{S} У оно су је време још једнак |
било срце једнога гуслара, те мраморна чесма поче да му изводи пред очи свакојака привиђања.</ |
и клинце, догега до на место са кога се чесма видела, и онда гњевно докопа први камен при руци, |
г цвета и наднеле над руменим кровом од чесме као нека џиновска кита од зеленог лишћа и бледожу |
а свите; стојао си сам мало по више ове чесме; и окренуо си се био и гледао к мени.{S} Имао си |
дом, која на дрвену једну цев шибаше из чесме у каменито корито пред њом.{S} Извади из недара т |
ши.{S} Он сам седе на један камен према чесми и пусти се у мисли.{S} Није имао гусле нити је би |
му се да му је робиња необично дуго на чесми; остави наковањ и чекић и клинце, догега до на ме |
царске слуге појиле коње цареве на овој чесми; ко зна? можда је Голубан онога јутра кад ће поћи |
ва, коју су ветрови засадили, царичиној чесми од мрамора хладовину гради; некада су царске слуг |
екоји би слепи гуслар на овој мраморној чесми <pb n="31" /> духом прогледао и видео дивне призо |
те он похита за њима.{S} Кад већ сиђе к чесми, стаде и окрете се.{S} Пред чатрљом Циганиновом с |
ве.{S} И онда пођоше низ брдо правцем к чесми, па да изађу на пут у варош.</p> </div> <div type |
њиме баци на оно двоје младих људи пред чесмом.</p> <p>Млада се жена промени у лицу па журно до |
је време још једнако звали „госпођином чесмом".{S} Стара и узана калдрма, која долажаше из вар |
а онога камена и пређе те се заклони за чесму.</p> <p>Озго са брда долазила је једна млада жена |
о да свита а један млад човек дође пред чесму.{S} Скиде шубару, прекрсти се и узе живо да умива |
и мирисном хладовином заклони мраморну чесму од сунца, те да у хладу и на миру бистром струјом |
вој стриц мора да је био <pb n="127" /> честит човек!{S} Нека му је лака земља!{S} Благо њему н |
тави да говори: „ Јест, стриц ми је био честит човек и добар Србин.{S} У задрузи је нашој било |
ода сама од себе стала да га слушају, а честити Хасан Зулуфлија уставио је целу пратњу да топот |
Рајко би се окренуо чаушбаши :</p> <p>„Честити чаушбашо, тако ти среће, пусти' ме да запевам!“ |
о,</l> <pb n="220" /> <l>А нашему кнезу честитоме,</l> <l>Хајдмо....“</l> </quote> <p>То су бил |
рос близу ње пролажасмо.{S} Цар је врло често одлазио својој цркви да проведе по који дан.{S} А |
S} Окренух се и имадох шта да видим!{S} Чета Турака на коњма и читава руља самсова испред њих ј |
/p> <p>Па онда као дивља мачка скочи на четврти ступањ, на коме беху поређана и ланцима повезан |
вртине круга, а прислоњени уз сами онај четврти ступањ од мрамора, запремљени бурадма са златом |
в талир, а од блага, кад га нађеш, мени четвртина ! “</p> <p>„Вала да си ми заискао и половину |
тове и гране.</p> <p>Од прилике дуж три четвртине круга, а прислоњени уз сами онај четврти ступ |
еш.... знаш оно.... како је погодба.... четвртину.... половину.... како беше?!{S} А сад, биће т |
би се на четвртом или петом ударцу.{S} Четвртог дана није могла да подигне чекић са земље.</p> |
д стене; трећега дана уставила би се на четвртом или петом ударцу.{S} Четвртог дана није могла |
и пусти их да падају као плева; сиђе на четврту степеницу, отвори једно аковче, извади један зл |
о снежног <pb n="20" /> Дурмитора пао у четинарске горе ужичке, да се у њима напоји мирисом од |
тири за четири дана твоје службе довде, четири за четири дана твога повратка, а два уз то на по |
ли мој пресветли господин десет талира: четири за четири дана твоје службе довде, четири за чет |
> <p>„Ето, ако си мајстор, искуј ми ова четири талира у четири потковице!" рече Циганину и поло |
пружале од једног зида до другог у сва четири правца, висили су многобројни мањи обручеви од с |
тири дана твоје службе довде, четири за четири дана твога повратка, а два уз то на поклон! “</p |
светли господин десет талира: четири за четири дана твоје службе довде, четири за четири дана т |
човек потковао коња новим сребром у све четири ноге, па га онда пустио да сам бира стазу, коњ б |
у образима, поклони се, пригну и подиже четири талира.</p> <p>„Нека вам је хвала светла господо |
стојао је један златан стуб, тако своје четири стопе висок, на њему велика златна јабука, на ја |
ијаше кад помишљаше да је треба најмање четири, ако не и пет стопа у дужину, две стопе у ширину |
ју је Бекри-Бекир, — који је се тек пре четири године потурчио, дошав и сам од некуда из Маџарс |
и метну је себи на колено.</p> <p>„Пре четири године бејах свирач у Сегедину у Маџарској, у др |
тивом и пићем, седело је бар двадесет и четири госта.{S} Ваздух беше топал, загушљив од дима во |
аче, једну или две прегршти ораха и три четири јабуке.{S} Прихватише се својски и не мислећи шт |
ду зауставише, ваљало је силазити преко четири врло широка мраморна ступња, па да се сиђе на по |
и мајстор, искуј ми ова четири талира у четири потковице!" рече Циганину и положи му их на длан |
аћени светњак, у коме је горело ваља да четрдесет воштаница.{S} У једном куту дворане једна гом |
блене у моју младу, и опалите му врућих четрдесет батина!“ Пијани гости узеше да кликћу од радо |
е треба ми то !“ рекох му, „него дај ми чету акинџија, да се осветим моме крвнику!“ Дадоше ми н |
м се кад <pb n="47" /> ожедниш дигнућеш чету на манастир па га опљачкати, те ће ме црни калуђер |
ставице, протро је мало рукама својим и чешагијом и одвео је на једну ледину у присоју испод гр |
о остала.{S} Ружа, пуна бриге, одлажаше чешће све на прстима к закључаним вратима од собе у кој |
реду !...{S} Рекох ево ње.{S} Туркиња, Чивутка, Рацкиња, ко ће је знати!{S} Видим има очи, има |
и Маргита поред свих шалвара, кафтана и чизама хитро искочи — он онда пусти скелу низ Мораву.</ |
да додаде пар црвених а широких турских чизама да их навуче.{S} Она му се сад у свему покораваш |
коњу у седло.{S} Али како ћеш с оваким чизмама! “ па погледаше са седла то на једну то на друг |
ивом сабљом о бедрима, са високим жутим чизмама, на којима зврктаху широке сребрне мамузе, — би |
и.</p> <p>»Да ми нису ове широке турске чизме,“ извињаваше се млада Маџарица Рајку, „видео би т |
је и грехота и срамота; него му стадох чизмом на прса и рекох му: „ево си погана звери у мојој |
сави главу на десно и гледаше у црвену чизму у широкој бакрачлији.{S} Маргита не знађаше ни шт |
са седла то на једну то на другу црвену чизму и намешташе их у широке бакрачлије. „Него да види |
„ето је она моја суђеница!{S} Иди види чија је!“ „Па то је Мандина најмлађа кћи Сокица!“ прихв |
иња и Краљевић Марко.{S} Одлучио се да, чим се господа у Нишу мало поодморе, изађе пред њих да |
ве добро на двору.{S} С тога би царица, чим се смркне, заповедила да се гвозден један котарац н |
беснила турског, постао духом видовит, чим би гусле у руке дохватио.{S} Једног дана седео је у |
к изгуби и срећу, и мегдан, па и живот, чим пусти да му женско око срце запали, а рука његова о |
узе талир па без речи појури к брду.{S} Чим зађе за неко дрвеће, Рајко рече Маргити:</p> <p>„Од |
и ћу да се одморим, али заспати нећу, а чим чујем старца доћи ћу да те пробудим!“</p> <p>— „Па |
ски пут да по мраку не би залутао.{S} А чим поче да свиће он окрену на лево и подаље од колског |
откуда га ја знан?{S} Па познао сам га чим сам га видео.{S} То је он и нико други!“</p> <p>— „ |
нека те чује!{S} Ако сам те задужио ма чим, ево си ми богато платила и преплатила твојом госпо |
који ће да пуцају на саркол јаничарски чим га из далека угледају.{S} Ваља да пошљем испред вас |
, ономе ко ослободи Шумадију, те да има чиме довршити васкрс целог српског народа.{S} Ето тога |
ожним целивом, како то скромни Хришћани чине, него са једном ватром, са једном страшћу, са једн |
свршено, неће марити да вама зло какво чине!“</p> <p>„Није право што говориш, госпођо!“ рече Р |
шапуће, да сам жива у гроб закопана!{S} Чини ми се свисла бих од страха да нисам поред тебе!“</ |
во осмехне.{S} Не знаш кад је лепша!{S} Чини ми се занесоше ме њене трепавице.{S} Она трепне а |
е је!{S} Ово је канда нека гробница.{S} Чини ми се да миришем кости мртвачке ! “</p> <p>Рајко ј |
ли с јабукама не могаше то исто чудо да чини, те да се једу и да их опет једнако у зембилу има. |
ц испосник, за кога народ прича да чуда чини.{S} Не знам да л’ му смемо прићи ?! “</p> <p>У том |
поткивао коње сребром?!{S} Валах, то не чини ни цар у Стамбулу ? “</p> <p>„Цару и не треба.{S} |
ајући посланику право у очи; „све ми се чини да овај попа теби само смућка што ја причам.{S} А |
говори о ономе што може бити, али ми се чини да ни ја тебе никад, и да бих хтео, заборавит’ не |
млад и красан један витез.{S} Час ми се чини да га познајем а час да га не познајем.{S} Поп се |
господа веле: ако је да ко коме поклон чини, не можеш ти њима, него они теби!{S} Узми паре, бр |
с ја знам кад сте!{S} Него ми се некако чини да сам негде и некад слушала, да ваши краљеви нису |
реће просторије изађе Маргита му рече: „чини ми се да миришем тамњан.{S} Долази од те стране ис |
“</p> <p>Врати се Мартин носећи велику чинију воде и оцта од руже.{S} Дође и Ружа с убрусима, |
м није знао к чему.{S} Сва му се Србија чинила као да је баштина његове задруге; свако му је др |
; и саме вране и свраке нису му се више чиниле да су тице злослутице, него само као старије у ц |
својом само размекшавале, те још лепшом чиниле, — кад погледате то лице и нарочито оне очи, онд |
ово троје, и не знајући и не осећајући, чинили су три струне, којима је ово дивно летње вече на |
арјанска у своју чељуст дохвати.{S} Ох, чинило ми се да се мојим молитвама, мојим сузама, мојим |
ирисала као да су босиљком засађена.{S} Чинило му се као да кроз растове шуме шумадијске бруји |
су му светлеле неисказаном радошћу.{S} Чинило му се као да је робовао у конаку Мустаф-агином, |
е он пажњу маџарској господи, јер му се чинило да свега тога нигде ван Србије нема..</p> <p>Пат |
огама господаревим! “</p> <p>„Па шта да чиним ?!“</p> <p>— Да чекате док се истрезне!“</p> <p>„ |
p> <p>— „Не дао Бог, да ја њима поклоне чиним!{S} Него, није то тамо моја зарада!"</p> <p>„Ма, |
клонула са свим онако на њ наслоњена и чињаше му се да јој се живот баш гаси.{S} Тако му се не |
репавице па га уморним, и како се Рајку чињаше самртничким, погледом гледаше.{S} Пролазећи кроз |
релом, кад си мој први девојачки занос, чист пламен невине једне љубави, погасио буром мојих уз |
зрачност од надежде, и сребрн талас од чисте и невине једне мисли, стапали у чудесну и дивну ј |
жу, знак твога чистог срца и знак своје чисте љубави према теби!“</p> <p>Па онда му приђе к лиц |
авим моје теркије.{S} Имам у њима нешто чисте преобуке па рекох: могу у мајстора дуго остати, а |
и пуној жени.{S} Никад дотле није његов чисти поглед пао на толику и тако белу нежност, на тако |
е расточава пред вашом силом, и нека се чисти са нашега пута!“</p> <p>Бадава.{S} Једна лопта ил |
<pb n="228" /> њему преда.{S} Од Рајка чистијег и племенитијег срца није било.{S} Док је жив б |
воду, да цепам дрва, да ложим ватру, да чистим ковачницу, да перем и да кувам, да чекићем кујем |
помисли твоје; врати ми се амо и сам са чистим срцем, ведрим челом и светлим образом и остани п |
е је ходите амо на степенице да дахнете чистим ваздухом.{S} Тако сте бледи и тако дрхћете!“ реч |
у срећи својој сетиш, помоли се својим чистим срцем Богу, да буде милостив грешном старцу Теод |
о је лепа и мирисна сва ова околина!{S} Чисто бих волела да овде слатко заспим, па да се више и |
S} Оклопила руке на своја колена, па га чисто покриваше кадифом својих топлих и меких погледа.{ |
„плот је слаба а дух је јак, “ па онда чисто са очајањем окрете се старцу: „бадава, оче, не зн |
ити, која се била за неколико тренутака чисто скаменила, гледајући ово друштво, сад кад виде шт |
!“ викну Рајко запрепашћен и погледа је чисто са сажаљењем. „Па шта си ти то онда чула?!...{S} |
це засветли, па побледи, засветли па се чисто угаси.{S} Похиташе брже па се нађоше пред једним |
} За дугачким и широким столом, који се чисто угибао под сваковрсним јестивом и пићем, седело ј |
грубога сукна на глави.</p> <p>Рајко се чисто препаде па устави ластавицу, а руком показа Марги |
узе куцати све бурније.{S} Учини му се чисто да чује како цар виче: „напред, јунаци! напред ср |
S} Све бадава!“ рече старац невесело, и чисто клону пун очајања.</p> <p>„Ама шта нема ништа?{S} |
?!{S} Учинило ми се да је у тебе срце и чисто и јако. „Ево га нађох!“ говорах у себи и зарадова |
утом главом, крочи у дворану и гласно и чисто усклицавајући викну:</p> <p>„Њено високоблагороди |
</p> <p>„Таква ти је она!“ рече Циганин чисто као жалећи се на своју несрећу. „Бесна крв маџарс |
стас?!{S} А колико ли више треба једно чисто и јако срце, да се један велики и свети аманет чу |
<p>„Ах, ти не знаш, колико је то једно чисто сунце од човека!...{S} Него како је твој Мартин с |
ево ти дајем ову белу ружу, знак твога чистог срца и знак своје чисте љубави према теби!“</p> |
о жени која ће то витештво и ту слободу чистом љубављу за себе да веже!{S} Ах, што немам млађу |
век, којега невиност иде до простоте, а чистота осећања до витештва, — ово троје, и не знајући |
је у руке њеном мужу; нека види да њена чистота није посукнула ни од једне помисли твоје; врати |
им сузама, смилуј се његовој младости и чистоти срца његова, и смилуј се ономе добром старцу та |
извади из недара дугачку кесу, а из ње чисту једну белу крпу, у којој беху лепо увијени они ве |
ебеле и влажне зидине изнад ње избио је читав џбун зовина дрвета.{S} Танке стабљике повиле се п |
е, те изгледаше као да под сводом лебди читав рој од некаквих џиновских златних и сребрних свет |
енција!“ викаше гост госту те се начини читав урнебес од силенције.{S} Али кад последња силенци |
шта да видим!{S} Чета Турака на коњма и читава руља самсова испред њих јуре право к мени!....{S |
пезе.{S} Она у средини била је скоро за читаву стопу виша од оне друге две, стојала је на ногам |
младожења, кад оно није више мој стари чича, него млад и красан један витез.{S} Час ми се чини |
ваља да од какве ватре око које се беху чобани искупили.{S} Рајко гледаше целу ону велику, а не |
треба, кад бих знао да си <pb n="42" /> човек.{S} Је ли вера, да ником казати нећеш?!“ питаше Р |
де.{S} Ево како: санџак-бег је овде нов човек, тек је од скора дошао, сиромах је и дрхће за пар |
„има сладости у сваком животу, само кад човек уме да се удуби па да је нађе.{S} Зар пчела само |
да отвори двери душе његове.{S} А млад човек прихватив ибрик из њених руку, мало га одли, поди |
<p>Тек је почело да свита а један млад човек дође пред чесму.{S} Скиде шубару, прекрсти се и у |
би сунце преплануло, и овај красан млад човек, којега невиност иде до простоте, а чистота осећа |
владичанских: је ли грех да поштен млад човек без икакве непоштене замисли притисне један невин |
беше занемео, видевши изненада како је човек једно грешно ништа, а како је Бог велика, свемогу |
их планина, усред Шумадије, да се дигне човек, да народ ослободи.{S} Његови јунаци не носе среб |
земља и оно небо!{S} Зар то није да се човек гласно насмеје?"</p> <p>„Није!“ рече Рајко пресуд |
дошло време, а кад дође време доћи ће и човек!{S} И ако онда будем жив први ћу вам казати: уста |
је и на коме је месту, али веле, кад би човек потковао коња новим сребром у све четири ноге, па |
азливала?!...{S} Будало једна, прави би човек с мушким срцем та слатка уста већ до сада пољубио |
загледала у бару испред себе, рекао би човек да је ово све једна безгласна и безживотна пустињ |
д Крушевца у Ниш Рајко је са свим други човек.</p> <p>Јахао је напред сам и замишљен.{S} Изглед |
те ноћи је стари господин постао други човек.{S} Узео је да пије много више но пре, постао је |
рагастов.</p> <pb n="144" /> <p>„Ако си човек по три пута те заклињем Богом и светим Јованом, к |
на устима, цикну грозу:</p> <p>„Ако си човек, брани своју невесту!"</p> <p>Гроф тресну своју н |
аставицом.</p> <p>„Хвала Богу! рече тај човек Рајку; „побојах се нећете ни доћи и ево чак узех |
то Маргита рече и устаде, један крепак човек са проседом брадом и косом, одевен у угарско руво |
некакве људске прилике.{S} Један висок човек у владичанском окруту, с митром на глави, с прсто |
на каквој осовини.{S} Испод ње се могао човек ниско погнут провући некуда унутра у мрак.</p> <p |
а, говори ти што хоћеш, али си ти Рајко човек, који има око за оно што је лепо и господско!{S} |
је вичан ранама ?{S} Има ли какав стар човек или каква баба видарица?!“ питаше Маргита све шап |
иц мора да је био <pb n="127" /> честит човек!{S} Нека му је лака земља!{S} Благо њему на ономе |
говори: „ Јест, стриц ми је био честит човек и добар Србин.{S} У задрузи је нашој било пуно де |
иваде под старом једном липом чекаше их човек са оседланом ластавицом.</p> <p>„Хвала Богу! рече |
лу нема свеће или ватре у кући, ни жива човека на улици.{S} Тек на самом излазу из главне, и уп |
о гледаше без речи у мирно лице младога човека, који као да беше тек само у неком тихом сну.{S} |
аскрс целог српског народа.{S} Ето тога човека чекамо, на њ погледамо, њему се надамо.{S} Знамо |
и лук горње усне од добро срезаних и за човека доста малених уста.{S} Лице му је било обликом к |
, да му се пошље један или два поуздана човека.{S} Требали су му да проведу Рајка и Маргиту кро |
запе, виде да је грехота убијати пијана човека.{S} Окрену цев горе у таваницу и одапе.</p> <p>П |
рије у тајанственој појави овога младог човека.</p> <p>„Чекај!“ викну она, пренув из мисли, и п |
јући слободан пролаз тек само за једног човека, који би од малених врата у зиду силазио на под |
у те пред свима: „прошао си данас поред човека, коме се десила неприлика, прошао си а ниси ни м |
знаш, колико је то једно чисто сунце од човека!...{S} Него како је твој Мартин спор!...{S} Тек |
тихо од себе одгурну. „Како да закољем човека и пијана и везана?!{S} Не може то.{S} Било би то |
заборавила, да нож мога мужа није убио човека, који ме је турског ропства ослободио и часно и |
p> <p>„Нећу ти ја ноћас пред тим младим човеком скинути ни јелек, а камо ли кошуљу до појаса, п |
ме, сеци ме, пеци ме! пред тим крштеним човеком нећу ти поиграти ни мали а још мање велики!“ го |
поче она тако милозвучно, да се младоме човеку први пут у његовоме животу учини да у његовоме и |
м се само да теби, тако озбиљном младом човеку, наша маџарска весеља не додијају.{S} Не знаш ти |
није то тамо моја зарада!"</p> <p>„Ма, човече, вређаш господство њихово!{S} Него чекај!{S} Ха, |
ревајући га.</p> <p>„Море, кабули ти то човече!{S} Не види пророк ноћу!{S} Него дед’ одврни ти |
<pb n="3" /> ношњи, а и један дежмекаст човечуљак у дугачкој, црној долами, који је сваки час б |
о!“ Удари се бег по колену, мишљах пуче чоха. „Зар баш тако?“ питаше. „Јест тако нам очију, леп |
на себи уске чакшире од загасито плаве чохе опточене црним гајтаном; носио је пресне опанке и |
ем, поможе јој обући и кафтан од зелене чохе, намести јој на главу високи сукнени саркол јанича |
ог мерџана.{S} Јелек од загасито зелене чохе па срмом, која је одавно потамнела, свакојако ишар |
осом, одевен у угарско руво од загасите чохе, уђе у собу.{S} За њим се ушуња у собу и онај црни |
мртвачки ковчег, који је покривен црном чохом лежао пред њом.</p> <p>Шајку скрену к српској оба |
с кола приђе право к рундову, који, кад чу њен глас, стаде као да се скаменио, подиже главу сво |
мраморној, као оно Рајков цар.{S} А кад чу како Рајко узе викати и одјеке изазивати, и кад га в |
посланик запита шта Рајко рече, па кад чу приђе к младићу и потапка га по рамену као да му одо |
слепу, само нека ми дете живи!{S} И он чу моју молитву и подиже је!{S} А Маруша му се једнако |
а?!“ </hi> рече Рајко радосно узбуђен; „чу ли госпођо шта одзив рене: „живога Бога!“ И не треба |
срце, да се један велики и свети аманет чува ?!{S} Учинило ми се да је у тебе срце и чисто и ја |
м округу, поређали један до другога, да чувају стражу и да подупру зидину својим гвозденим плећ |
ог нек те прати, и анђели његови нек те чувају!{S} А кад се мене у срећи својој сетиш, помоли с |
или у Расину у моју родбину, која би је чувала и пазила као аманет, док ви не смислите на тенан |
без тога меда, који ја за горске пчеле чувам, и без тих ораха, које ја с веверицама делим.{S} |
ом и остани поред мене, да прихватиш да чуваш ову свету оставу, кад мене нестане.{S} Ја већ вид |
>Сиђоше ка скели.{S} Једно младо сељаче чуваше је.</p> <pb n="67" /> <p>„Камо скелеџија?!“ викн |
вирач у Сегедину у Маџарској, у дружини чувенога мајстора Борчија.{S} Једнога дана рече нам Бор |
огорац испосник, за кога народ прича да чуда чини.{S} Не знам да л’ му смемо прићи ?! “</p> <p> |
клу!{S} О јадна кћери, како си од таког чуда жива остала?!“</p> <p>— „Па и не могу све да вам п |
пи, као да се мало поткрепи, после оног чуда и белаја што га снађе.</p> </div> <div type="chapt |
ни шта да каже, него онако занемела од чуда, не скидаше својих погледа са Рајка.</p> <p>„Видим |
бом, обадвоје се уставише и занемеше од чуда.</p> <p>Озго са сред среде свода спуштао се један |
рса и док још Циганин не дође к себи од чуда, скиде му с руке оне влажне крпе и напуни му њима |
еш ти то?“ </p> <p>Рајко га гледаше пун чуда на толику ученост.{S} Размишљаше за неко време као |
колико тренутака.{S} Доиста се чуо неки чудан а врло тихи шум с ону страну.{S} Учини му се шта |
ели, јако Бог наш; ти јеси Бог, творјај чудеса!“ Моји добри сељаци донели ово вино да ме поткре |
малена, али на којима је било пуно неке чудесне милине и у линијама, у којима су тако правилно |
у хладу и на миру бистром струјом бруји чудесне приче о слави старих сунчаних дана.{S} Јест, и |
д чисте и невине једне мисли, стапали у чудесну и дивну једну хармонију.</p> </div> <div type=" |
..{S} Речима се то не да описати....{S} Чудим се како нисам полудела.{S} Кад ме је Бекри-Бекир |
ако пуни живота, да Рајко осети како га чудна једна ватра загрејава и како му срце узе куцати с |
узбуђена, него и растужена и пуна неке чудне слутње. „Ко зна,“ рече, „можда је мој старац од т |
и прашину однео!...{S} Знате како је то чудно било.{S} Ја стојим на вратима од наше куће, па ос |
ика једна милина растопила ми је срце у чудновату неку тугу, какву никада до сада у животу не о |
бра Ружо!“</p> <p>„ Али ко сте ви у тој чудној ношњи! “ питаше старица, па се изви из Маргитина |
повучене, и како је бела у лицу, и како чудном милином њен гипки и вити стас дише. „Вала,“ гово |
} Тамо су негде иза оних планина!...{S} Чудо, како ми се нека тежина на срце наваљује!...{S} Ен |
је ни на хајдуке, јер их овуда нема.{S} Чудо ми је да ми сељаци ништа не јавише!“ говораше стар |
иде да се испава.{S} Уморна је.{S} Није чудо, од кад се то путује!{S} А сутра опет ваља рано ра |
сачувај ме Боже, остарела сам а овакво чудо до ноћас не видех ни у сну!“ Маргита је по свој пр |
молим те, госпођо да разгледамо све ово чудо око нас!“ рече јој Рајко, па онда с њоме заједно с |
сам јуче умр’о, умр’о бих не видев тако чудо, све то троје заједно, па још све то троје под рув |
м, и младом и красном.{S} Не би ми било чудо, да се показало да је дух слаб а плот јака.{S} Тек |
ју.{S} Али с јабукама не могаше то исто чудо да чини, те да се једу и да их опет једнако у земб |
да се устручавају да му приђу, он им за чудојасним гласом разговетно викну:</p> <p>"Не бојте се |
самсовског.{S} Доиста, само једини Бог чудом својим може да вас спасе !{S} О Господе," узе ста |
овим урвинама, онда нас само Бог једини чудом каквим спасти може, а друкчије ил’ се ваља предав |
зе да трља очи, па онда погледа у немом чуду у Рајка.{S} Рајко, као да је чуо шта она сама у се |
иси од њих к мени послат ? питаше она у чуду; веђе јој се саставише и очи јој засенуше као да ј |
онога прага, на коме се најпре онако у чуду зауставише, ваљало је силазити преко четири врло ш |
; кроз сузе моје срце те моје тражи.{S} Чуј један пут у моме злосрећном животу глас моје молитв |
шина, у којој он само лупање свога срца чујаше, казиваше му да у пећини нема више никог живог.{ |
авеж паса и вика од људи све се јасније чујаше.</p> <p>„Ама немојте тамо, ако Бога знате!{S} Не |
идно узбуђена, у гомилу.{S} Као да и не чујаше што јој Циганин ковач срдито и све јачом и јачом |
измерна једна туга и опет жива чежња да чује баш све што гуслар има да каже, стапале.{S} Оба мл |
и што ко може, искупи се око гуслара да чује: како је Марко укинуо свадбарину, како је Бан Стра |
ји?{S} Она као дете сироче радује се да чује понеку бајку, па да је и другима каже.{S} Што ти з |
да њега или и нема, или да баш неће да чује моје молитве, нити да види моје муке и моје сузе; |
мо кад хоће, и верујеш ли да он хоће да чује молитве?!“</p> <p>— „Јаох мени, моја слатка и мило |
сти.{S} Аја! неће пијан младожења ни да чује !{S} Она паде преда њ на колена, склопи руке, па к |
ти све бурније.{S} Учини му се чисто да чује како цар виче: „напред, јунаци! напред српски соко |
кућу.</p> <p>„Рекао бих да се од двора чује свирање, певање и усклицавање, баш као да су свато |
ицу од оловна ковчега, само као да боље чује певача и да му је ближе.{S} Загледа се најпре у Ра |
у мало на десно, као да левим ухом боље чује.</p> <p>Подиже се са камена на коме сеђаше, пође д |
ања ослушкивали, да ли се што из пећине чује.{S} Али се више ништа није чуло.</p> <pb n="95" /> |
нда неко повика да се утишају, те да се чује здравица, коју ће пречасњејши патер Амброзијус из |
p> <p>„Хвала ти госпођо!{S} Бог нека те чује!{S} Ако сам те задужио ма чим, ево си ми богато пл |
мало подаље одавде; нећу да женско ухо чује што ћу да ти говорим!</p> <p>Одмакоше се подаље од |
ом, јер ћеш закукати да сав Алаџа-хисар чује!{S} Јеси л’ ме разумео Циганине?" говораше Рајко с |
пустим!“ Тек то рекох а учини ми се да чујем вику неку и лавеж паса у даљини.{S} Окренух се и |
...{S} Шта, ти би ?!...{S} О, дај ми да чујем глас твој!{S} Дај ми опет руку твоју!“</p> <p>Рај |
„Није, није оче!{S} Чула сам, ево и сад чујем лавеж и скамукање њихово !{S} Еј тешко мени!{S} Ш |
стрептаним шапутом на ухо.</p> <p>— „Не чујем?“ одговори он тако исто шапутом.</p> <p>„О, ја их |
да се одморим, али заспати нећу, а чим чујем старца доћи ћу да те пробудим!“</p> <p>— „Па то ј |
он тако исто шапутом.</p> <p>„О, ја их чујем!{S} Ето их с ону страну ове стене.{S} Гребу и ска |
нешто мало више мирноће.</p> <p>„Ево да чујете!" узе Ружа да прича. </p> </div> <div type="chap |
гледа.</p> <p>— „Ама, луда децо, зар не чујете да вас вичем?{S} Што сте се обадвоје скаменили, |
, хој,хој, Јоване... море Јоване... ој, чујеш ли Јоване!{S} Моли бега да савијемо у лево да не |
хоће мој ортак одмах велики чардаш!{S} Чујеш, Маџарице бесна?“</p> <p>„Их, да грдне бруке да т |
аку Бекри-Бекира може да види!{S} А?{S} Чујеш ли ме бесна Маџарице, хоћемо ли један?{S} Хајде д |
она му живо шапутом казиваше: „ходи да чујеш, има неко с ону страну врата!“</p> <p>Рајко приђе |
њима причала, па ти се причињава да их чујеш!“ рече јој старац.</p> <p>— „Није, није оче!{S} Ч |
Ето га у брду!{S} Није далеко!"</p> <p>„Чујеш момче, није мени за чекање.{S} Него</p> <p>ево ти |
те које види и од којих стрепи.</p> <p>„Чујеш ли самсове?" питаше га тихим и устрептаним шапуто |
вадила из некаквог зембила, па му једва чујним шапатом рече:</p> <p>„Закољи га!“</p> <p>— „Иди |
емљаци, она велика господа, не хтеше да чују што им ја говорим, да је право или да те отму ил’ |
де је гроф, отвори врата и викни да сви чују: „ево је грофица Маргита од Нађ-Бање!“ <pb n="198" |
знам најбоље по томе, што је прадед или чукундед моје старе мајке, један Кемењија, погинуо на К |
ој старац.</p> <p>— „Није, није оче!{S} Чула сам, ево и сад чујем лавеж и скамукање њихово !{S} |
да ти кажем!{S} То је наш цар Душан!{S} Чула си за српскога цара Душана!“ <pb n="115" /></p> <p |
сто са сажаљењем. „Па шта си ти то онда чула?!...{S} А питаш ме откуда га ја знан?{S} Па познао |
којој је, па се опет враћаше кад би је чула да се миче.{S} На послетку Маргита изађе — обучена |
.{S} Паде у неки занос, у коме или није чула што јој он говораше, или не могаше речи да прогово |
ушан?“ рече Маргита мирно.</p> <p>„Ниси чула за нашег цара Душана!“ викну Рајко запрепашћен и п |
ше од пећине и ослушкиваху не би ли што чули.{S} Мало час па она поче грчевито да притискује ру |
својих, промуца још једном да се једва чуло: „воде... воде!...“ и онесвесну у оном сребрном пр |
пећине чује.{S} Али се више ништа није чуло.</p> <pb n="95" /> <p>— „Хајде да погледамо где см |
орава!“ рекох, „ах, да ли ћу наћи какав чун, па да се њиме низ реку пустим!“ Тек то рекох а учи |
говораше му Маргита.</p> <p>— „Не, не, чуо сам ја добро; одговор је био: <hi>живога Бога! </hi |
немом чуду у Рајка.{S} Рајко, као да је чуо шта она сама у себи говори, рече: „ама и ја се пита |
јој остави лице богињаво.{S} Па и њу је чуо.{S} Ето у моје Маруше лице глатко као лист од божур |
уша за неколико тренутака.{S} Доиста се чуо неки чудан а врло тихи шум с ону страну.{S} Учини м |
ја женска марама.{S} Из села и у даљини чуо се топот од коња и звркат од многих кола. <pb n="21 |
сиротиња.{S} Кад је стари деспот све то чуо, заповедио је да се овде у ову оставу смести и оруж |
> <p>Врисну Сокица.{S} Манда скочи, узе чупати своје косе, па, с пеном на устима, цикну грозу:< |
каше ластавицу по врату и намешташе јој чупу од гриве изнад чела и тепаше јој нешто маџарски.{S |
, уста једне поштене младе жене, па ћеш чути шта ће ти казати!“</p> <p>Рајку закуца срце бурниј |
могао си је оставити у хану!{S} Празна чутура — ето баксуз !{S} Ниси ваља <pb n="44" /> да дош |
ораше Циганин са очевидном зебњом да се чутура не покаже празна.</p> <p>— „Та има у њој нека пу |
!" рече Рајко, па онда наслони грлић од чутуре на своја уста, убриса га рукавом од кошуље и дод |
јабука.{S} Изнесе некакве мале и велике чутуре.{S} Све то метну пред њу и око ње и наваљиваше н |
ем неког јаког црног вина из једне мале чутуре.</p> <p>„Е, децо моја!“ поче старац весело; „ко |
а лека!“ </p> <p>Старац весело додаваше чутурицу и Маргити и Рајку, напивши се и сам, па онда о |
у ? “</p> <p>„Ево како!“ поче Циганин а чутуру дохвати обема рукама и метну је себи на колено.< |
Па се онда Циганин мало устави.{S} Наже чутуру и опет се добро напи, као да се мало поткрепи, п |
киру.{S} Циганин промрмља нешто па наже чутуру и добро повуче.</p> <p>„Ја да црних калуђера, е |
па журно за мном!“</p> <p>То рече, узе чутуру о једно раме, сиџаде пребаци преко другог, па по |
ље од огњишта и мехова.{S} Рајко одврте чутуру и додаде је Бекри-Бекиру.{S} Циганин промрмља не |
а неко може доћи па однети и теркије и чутуру !“ рече Рајко као да му објасни што му тако това |
ажи.{S} А већ више и не мишљаше да нуди чутуру своме ортаку.</p> <p>„Могао си леп новац добити, |
фа осети да му је грло суво, те дохвати чутуру и опет повуче добро.</p> <p>„Јеси ли је купио ил |
жедан бистре воде напио, па кад спусти чутуру поред себе на асуру, рече:</p> <p>„Е да црних ка |
S} Обесио о десном рамену неку повелику чутуру, а под левом мишицом носи велику гужву у сиџадет |
Гласно се сам себи насмеја; седе, нагну чутуру, па онда узе да удешава ћемане.{S} У том послу љ |
слађе ћу умрети после овога што од тебе чух, да ће доћи онај који ће земљу да ослободи!“</p> <p |
то ближе долажаху, све то разговетније чух шапат Мораве: „грофице од Нађ-Бање, кћери земље маџ |
ла да је света Марија Магдалена, док не чух да је она зове Ефимијом!“</p> <p>„Е, онда неће бити |
; пови се коров, пови се трава, зашушта џбун, а мој стари пријатељ, цар смуковски, право к мени |
и влажне зидине изнад ње избио је читав џбун зовина дрвета.{S} Танке стабљике повиле се под тер |
а дрвећу, и сваки цвет на пољу, и сваки џбун дуж пута, још силније замирисао, раздраганост срца |
оји погурен и сав усплахирен скакаше од џбуна до џбуна.{S} Сва су му поља мирисала као да су бо |
можда се боји да га иза каквог грма или џбуна шпијуни турски не вребају.{S} Било је пред подне |
ен и сав усплахирен скакаше од џбуна до џбуна.{S} Сва су му поља мирисала као да су босиљком за |
и његов корак.{S} По прсима је притегао џемадан од црвена сукна, из којега се од рамена спуштах |
„И онда, што ти да остајеш само у твоме џемадану, и што ја да лежим на овом тврдом оловном покл |
; скиде га са зове, сави лепо и метну у џеп од свога гуњца.</p> <p>„Како лепо мирише ова зова ј |
и да плећима подигне ону плочу. „Да смо џинови и да имамо пун ковчег барута, па овде не би могл |
ле над руменим кровом од чесме као нека џиновска кита од зеленог лишћа и бледожутог цвећа.{S} К |
укавицама.{S} Изгледало је као да су се џиновски оклопници, у пуноме ратничком округу, поређали |
дости негдашњих меких месечина, када су џиновски стражари у панцирима од сребра стражарили по з |
ним гранатима, као да је стена упрскана џиновским капљама крви, које су се, паднув на њу, и сам |
под сводом лебди читав рој од некаквих џиновских златних и сребрних светлица.{S} Сам свод као |
себе, као да се бори с неким невидљивим џином. „Лажеш, сотоно!“ муцаше он ономе тајном гласићу; |
„Само хајде, свршуј!“</p> <p>— „Е, а мо’ш ли погодити шта је то?“ „Не могу, братац мој! него ка |
дана пловила је Дунавом повелика једна шајка.{S} Пред крманошем седела је једна млада жена у ц |
ивен црном чохом лежао пред њом.</p> <p>Шајку скрену к српској обали далеко од села, а под неке |
" /> за ластавицом и Маргита поред свих шалвара, кафтана и чизама хитро искочи — он онда пусти |
вом чатрљом седела, и по турски у жутим шалварама и црвеном јелеку одевена била.</p> <p>Дотрча |
ске ћерћелије.{S} Носила је широке жуте шалваре од неке полусвилене тканине, привезане уз витки |
је био најјачи.{S} Није било лако ни од шале носити таква јуначка имена.{S} Ваљало је да пазиш |
ста Маџарска?!...{S} Рајко, немој да се шалиш са мном...{S} Је ли то доиста Маџарска?!{S} Јест, |
и танки пас узаним једним стамболијским шалом, притврђеним спреда са две сребрне пафте у облику |
> <p>„Мартин ће скупо да плати ову луду шалу! “ промрмља Циганка у љубичастој кадифи и подиже п |
аша пријатељица, стара Српкиња Станија, шаље!“ И онда покида сав други босиљак и разастре га ок |
, па би рекао: „хвала Богу, моја Милица шаље ми ено звездани поздрав, и све је добро!““</p> <p> |
них ритова!{S} Како не би?!“ рече Рајко шаљиво.</p> <p>„Ништа за то.{S} Моја се земља мени јављ |
страну, везана жута <pb n="33" /> једна шамија, која не могаше у своје меке савијутке да прикуп |
лава беху се пропела у вис, па предњим шапама држаху један дугуљасти штит онако полошке.{S} Са |
ако је!“ прихвати опет онај тајанствени шапат; „него још ти и не знаш колико је <pb n="136" /> |
ближе долажаху, све то разговетније чух шапат Мораве: „грофице од Нађ-Бање, кћери земље маџарск |
се нек не да смрти младог овог витеза!“ шапатом <pb n="215" /> је преклињаше Маргита, те Ружа о |
чело, очи и образе Рајкове, па онда ће шапатом да запита:</p> <p>"Ружо, верујеш ли ти у Бога?! |
ванђеља, прекрсти се трп пута побожно и шапатом рече: „о часни крсте и свето еванђеље, одбите о |
ђевојка," — не изговори тако полаганим шапатом, да се овај утапаше у тихи дах, што са меким шу |
из некаквог зембила, па му једва чујним шапатом рече:</p> <p>„Закољи га!“</p> <p>— „Иди жено!“ |
врата, Мартин их руком устави, па онда шапну <pb n="200" /> Маргити: „да причекамо док Цигани |
њега самог тихо шапуташе.{S} Да ли тај шапут долажаше из срца његова, или са лева рамена његов |
<pb n="80" /></p> <p>„Кад разабрах тај шапут, ударише ми сузе од милине.{S} Верујте ми од мили |
оследњу жељу Рајкову!"</p> <p>Њих двоје шапутаху једно другом своје бојазни, да не буде грофица |
то ти је од једанпут рука тако хладна?" шапуташе Маргита својим топлим дахом.</p> <p>— „Ваља да |
ан пољубац.{S} А онај гласић у њему сад шапуташе истом брзином којом му срце куцаше: „не бој се |
пред један у стени грубо урезани крст и шапуташе још некакве молитве за неколико тренутака, па |
ако бистра, тако тиха, нешто канда мени шапуташе.{S} И што урлање и лавеж све то ближе долажаху |
ну право ка кубету од дворане.{S} Нешто шапуташе, па се опет осмејкиваше и изгледаше тако срећн |
у, па се онда диже.{S} Циганка му нешто шапуташе на ухо, али је он нестрпљиво одгурну и рече: „ |
који у њему самом и од њега самог тихо шапуташе.{S} Да ли тај шапут долажаше из срца његова, и |
це своје.{S} Тек онај тајни тихи гласић шапуташе:</p> <p>„Како оно сину муња кад се њене усне д |
</p> <p>— „Рајко !“ дозиваше га Маргита шапутом; „Рајко, где си?{S} Дај ми руку твоју.{S} Страх |
ква баба видарица?!“ питаше Маргита све шапутом, као да Рајка не разбуди.</p> <p>— „Па нема, го |
таше је Рајко неким радосним трепетом и шапутом.</p> <p>„Видех је!“ одговори она.</p> <pb n="59 |
шним, испитом, узе да маџарској господи шапутом а на латинском језику говори :</p> <p>„Ко нама, |
а, пусти нека те загрле, нека те својим шапутом успавају, нека те успавану љубе, нека те нежно |
самсове?" питаше га тихим и устрептаним шапутом на ухо.</p> <p>— „Не чујем?“ одговори он тако и |
на рану и привезао је!“ говораше Мартин шапутом.{S} "Него, ето видите, обнесвеснуо је!{S} Бојим |
ође; па кад јој се примаче, она му живо шапутом казиваше: „ходи да чујеш, има неко с ону страну |
<p>— „Не чујем?“ одговори он тако исто шапутом.</p> <p>„О, ја их чујем!{S} Ето их с ону страну |
руком њеног рамена, и рече само — опет шапутом као да не разбуди свеце — „госпођо, прибери се! |
> <p>„Ево да ти кажем!“ Узе Рајко да му шапутом прича. „Стари људи казују да овде у планинама и |
аслони своју главу. „Пусти ме,“ рече му шапутом; „да се на тебе наслоним....{S} Хоћу да паднем, |
кога се већ једном препао био, поче да шапуће: <pb n="134" /></p> <p>„Благо оном ко њу као сво |
нека ухватила.{S} Као да ми неко на ухо шапуће, да сам жива у гроб закопана!{S} Чини ми се свис |
оцрнеле растовине, изрезане у свакојаке шаре, слике и прилике, у орлове, соколове, лавове, вуко |
високе скоро до колена, а лепо у богате шаре од мрког, жутог и зеленкастог плетива исплетене.{S |
и града Кнез-Лазарева у Крушевцу једна шарена гомила од Турака и ђаура.</p> <p>Крепак један и |
ушку арнаутку, чврсто се утегао широким шареним пасом, поврх овога црвен силав с пиштољима и ха |
не степенице на под, који је све ситним шареним камичцима био ишаран у свакојаке цветове и гран |
х ораја и лешника и другу једну сељачку шареницу пуну јабука.{S} Изнесе некакве мале и велике ч |
остирци од зелене кадифе ти шириш своју-шареницу и твоју црвену кабаницу!{S} Већ сам у две прил |
ове зидине били царичини перивоји пуни шареног и мирисног цвећа, а сада ето крта зова, коју су |
> <pb n="172" /> <p>Доле се посадише на шареном сиџадету око једног белог убруса, на који Рајко |
а из разрогачених очију загледала у ону шарену гомилу, која се полагано креташе озго са града.{ |
лан, то ти је све.{S} Да није да понека шева прне с пута у вис, и да није погдекоје чапље, да с |
едно; мари ти за то тај твој цвет и она шева и ова земља и оно небо!{S} Зар то није да се човек |
бруји, цвет мирише, ено негде близу нас шева цвркуће, дан свањива, а све то ништа не мари ни за |
ране ове три трпезе поређано је било по шест престола од сребра.{S} На свакоме од њих стојала ј |
ако овај младић жели да се оних његових шест талира предаду њему — патеру, — да их он подели си |
своје!{S} Овом је белом калдрмом некада шетала царица Милица са својих дванаест дворкиња, као с |
>Оно су доиста била сјајна господа, што шетаху по развалинама двора Лазарева.{S} Барон Арпад Се |
ацане клупе; овде и онде понеки сељачки шешир и по гдекоја женска марама.{S} Из села и у даљини |
хладном водом, која на дрвену једну цев шибаше из чесме у каменито корито пред њом.{S} Извади и |
це заволело.{S} Рајку се <pb n="125" /> ширила зеница у очина, те гуташе нови сјај од њене лепо |
каменила, па га гледаше непомично очима ширимице отвореним. <pb n="65" /></p> <p>„Зар си се зби |
ека дугачка рука брисаше врата по целој ширини њиховој.</p> <p>„Није авет!“ рече Рајко са свим |
ко не и пет стопа у дужину, две стопе у ширину и бар једну стопу у висину просећи!{S} Да л’ ће |
и на овој простирци од зелене кадифе ти шириш своју-шареницу и твоју црвену кабаницу!{S} Већ са |
.{S} Пут тај није био ни пуно три стопе широк.</p> <p>Насмеја се Рајко на онакво питање.</p> <p |
беше уз плашт прислоњен по један дуг и широк мач, већином у зеленим кожним корицама, па са сре |
престолу, наслонив обе руке на велики и широк мач, којега је држак у крст извијен био.{S} Круна |
е, ваљало је силазити преко четири врло широка мраморна ступња, па да се сиђе на под од саме дв |
ј да се намести.</p> <p>»Да ми нису ове широке турске чизме,“ извињаваше се млада Маџарица Рајк |
од танке турске ћерћелије.{S} Носила је широке жуте шалваре од неке полусвилене тканине, привез |
средини дворане стајале су три високе и широке трпезе.{S} Она у средини била је скоро за читаву |
на другу црвену чизму и намешташе их у широке бакрачлије. „Него да видиш, какве су такве су, т |
соким жутим чизмама, на којима зврктаху широке сребрне мамузе, — био је средина, око које се он |
{S} Тако је извезен био и онај велики и широки јермелином постављени плашт, који је са рамена о |
сли, очи дубоко упале, испод очију црни широки прстенови.{S} Рајко осети како је клонула са сви |
е.{S} У свакоме столу лежао је по један широки плашт, понеки од свиле, понеки од кадифе, понеки |
лица, одевен у богато маџарско руво, са широким златним пасом, о коме је висио један кратак шпа |
лици.</p> <p>Један висок леп старац, са широким челом, орловским носом, дугом брадом и дугом ко |
круглу просторију, под једним високим и широким сводом као под неким кубетом.{S} Кад њих двоје |
ешаваше тихо ћеманета.{S} За дугачким и широким столом, који се чисто угибао под сваковрсним је |
лопи руке на груди; гледаше опет својим широким а меканим погледима у очи Рајку, и узе да врти |
до младе Циганчице.{S} Погледа је оним широким и меким погледима својим, у којима не бејаше у |
и дугу пушку арнаутку, чврсто се утегао широким шареним пасом, поврх овога црвен силав с пиштољ |
вуче неку стару антерију, опаса је брзо широким и дугачким једним стамбулским <pb n="57" /> пој |
а полазио је један прав нос са прилично широким и покретним ноздрвама.{S} Наусница га је <pb n= |
арски, па јој онда додаде пар црвених а широких турских чизама да их навуче.{S} Она му се сад у |
аху, нађе онако исто по неколико катова широких полица, а на њима мртвачке ковчеге.{S} Кад из т |
није у трави од ледине изгубила.{S} Од широких мраморних плоча, које су јој теме покривале, ос |
онде извијаше се танак стуб од дима из широких дрвених димњака.{S} Дан се дизао и будио успава |
овном поклопцу, кад ено ваља да педесет широких и дугачких плаштева од меке кадифе и још мекшег |
једне и с друге стране три реда камених широких полица на стубовима од камена, а на полицама — |
радознало.</p> <p>— „Причаћу ти све на широко кад ми се, ако Бог да, из Маџарске здрав и света |
!“</p> <p>Старац се раздрагао па узе на широко причати о пророчанствима слепог а видовитог десп |
> зидине од капије.{S} Двориште је било широко и пространо.{S} Сад је све било запремљено гомил |
ла подизаше уз зидину.</p> <p>На једној широкој и повисокој коцки од мрамора беху саливене па п |
ње међу маџарском господом.{S} У једној широкој одаји посадили се беху сви заједно с патером ок |
аву на десно и гледаше у црвену чизму у широкој бакрачлији.{S} Маргита не знађаше ни шта да мис |
д плавичастог мрамора, па онда пружао у широку једну заравањ од руменог мрамора.{S} Од прилике |
ука, која се слила у нешто мало дужу но ширу коцку, и кроз мрку препланулост од сунца на образи |
нема школа за витештво.{S} Има ли такве шкоде у вас?!“</p> <p>— „У нас,“ рече Маргита поносито, |
е; „у нас је цела властела једна велика школа за витештво.{S} Син учи од оца, брат од брата, вл |
где се учи књига и летургија, али нема школа за витештво.{S} Има ли такве шкоде у вас?!“</p> < |
ом витешта?{S} У нас има по манастирима школа, где се учи књига и летургија, али нема школа за |
„Видим, видим, све боље видим где ти је школа за витештво!{S} Твој стриц мора да је био <pb n=" |
<p>„Бог с тобом, госпођо, шта ти зовеш школом витешта?{S} У нас има по манастирима школа, где |
ам те већ једном питати: где си ти учио школу витештва?!“</p> </div> <div type="chapter" xml:id |
че он не толико уплашен колико љутит, и шкргутну зубма као да кроз њих меље не више какву кратк |
p> <p>Последњим једним живим ускликом и шкрипутом жица стаде чардаш као да је сабљом пресечен.{ |
скочи у напред.{S} Цар је имао на глави шлем, по коме се око чела повијао царски венац; у левој |
у уза зид прислоњени гвоздени оклопи са шлемовима и са дугим копљима у гвозденим рукавицама.{S} |
сребрним оклопом на прсима, са сребрним шлемом на глави, са сребрним наџаком у једној а сребрни |
ишта!“ рече Мишко; „видех их у српскоме шору у једној малој сиротињској кућици.{S} Изађе преда |
о под, те му мамуза зазвркта, трже онај шпански штилет, па га сјури Рајку под ребра. <pb n="209 |
ним пасом, о коме је висио један кратак шпански штилет, са дршком позлаћеном и драгим камењем и |
се боји да га иза каквог грма или џбуна шпијуни турски не вребају.{S} Било је пред подне кад на |
ти, па нека је сутра два венчања!{S} А, шта велите?!“</p> <p>Гракнуше пијани гости у смех и у к |
идба, веридба, свадба, женидба, удадба, шта је управо не знам; али да је весеље, весеље је!“ И |
им очајања рече:</p> <p>„О Ружо слатка, шта ћу ја ако он умре!“ — „Неће ваља да умрети!“ прихва |
ја брука и срамота!{S} Казуј, молим те, шта је?“</p> <p>„Ето, шта је!“ прихвати Маргита горко; |
осећаше и нагађаше, но што разумеваше, шта старац сумња, и би му криво.</p> <p>„Молим те, оче, |
ом тако пуни доброте и милости!{S} Тек, шта ја говорим?!{S} Нека му је по хиљаду пута слава, шт |
воју главу на његову мишицу.</p> <p>„О, шта ли ће најпосле да буде од нас двоје?!“ рече она сво |
о питање.</p> <p>„Бог с тобом, госпођо, шта ти зовеш школом витешта?{S} У нас има по манастирим |
Казуј, молим те, шта је?“</p> <p>„Ето, шта је!“ прихвати Маргита горко; „мој стари гроф, ког с |
рца, па нема ко да отвори ову гробницу, шта ће да буде од ове јадне жене поред нене?!“ Сав се с |
} Рајко се поклони старцу и изађе. „Ех, шта ћеш?{S} Сила Бога не моли.{S} Нисам мислио да ће та |
љем месту и није могао погинути!{S} Их, шта је песама мој стриц знао о <pb n="131" /> војводи С |
, и ово су све мртвачки ковчези.{S} Их, шта их је!{S} Да ћутим, да се оно господско дете не поп |
вих покојних док талира траје.{S} А?... шта велиш?!“</p> <p>— „ Ако хоће господа нека прихвати |
се тако поверљиво уза те приљубљује... шта ли је слађе: живети па љубити онако слатка уста, ил |
че; ево ће ми одмах лакнути!{S} Него... шта је то?!“ рече Маргита сва усплахирена, па сави глав |
ј Мартин спор!...{S} Тек опет хвала му; шта бих сад без њега радила!...{S} Иди види, можемо ли |
к мени!....{S} Стадох, скамених се!{S} Шта ћу сад јадна!...{S} Гледах их како јуре као да су с |
скамукање њихово !{S} Еј тешко мени!{S} Шта ћемо сад јадни Рајко?“</p> <p>И онда се опет подиже |
и — просто ни малим прстом да мрдну!{S} Шта ли би мој стриц Павле рекао на све ово?!“</p> <p>И |
ме језа подухвати и сва се стресох!{S} Шта ћу јадна и кукавна!{S} Ох, не желим ни свом душмани |
обници!" цикну Маргита; „где си?!...{S} Шта, ти би ?!...{S} О, дај ми да чујем глас твој!{S} Да |
о оном ко њу као своју жену љуби!...{S} Шта оно би с тобом јутрос у пећини, кад муња севну и гр |
рво млада жена тебе у уста пољуби...{S} Шта ли сад чекаш?..{S} Јеси л’ кад год видео лепшу жену |
ку.</p> <p>„Јеси ли при себи Рајко ?{S} Шта ти је витеже млади?“ питаше га не са бригом, него с |
ахирише и запиташе: „ама шта је то ?{S} Шта се то десило ?!“ Тек неко од господе рече: „дух се |
каву игру старог лакрдијаша Мартина?{S} Шта сте се следили и укопали?{S} Та ово је маскарада!“ |
на балчак од сабље, сабље посвећује, — шта си ти тако тешко Богу згрешила да те пси као јареб |
„нек се потруди, па нека опет заслужи!“ Шта се опет десило једном другом моме брату од стрица, |
што јест, јест ; и кад спава лепа је, а шта да кажем кад оним крупним црним очима узме да сипље |
триц рекао, па онда пређе да се пита: а шта ли би на то рекли Бан Страхиња и Краљевић <pb n="24 |
невесео загледао у младог гуслара!{S} А шта ли му овај <pb n="117" /> уз гусле пева?!“ питаше М |
бих ја њу дао ни за какве откупе!{S} А шта мислиш пошто бих је могао продати?!“</p> <p>„Шта те |
, дуге, и тако страшне несреће!...{S} А шта да вам причам?!...{S} Ко +није сам патио што сам ја |
Бање!“</p> <p>— „Била си то некад.{S} А шта си сад?“</p> <p>„Маргита, грофица од Нађ-Бање!“ одг |
, али оно је тамо цар Душан!“</p> <p>„А шта је ово?“ запита Маргита, пружив руку према трећој п |
S} Што ти је те јецаш?{S} Казуј за Бога шта ти је?!“ проговори Рајко пун бриге и забуне.</p> <p |
стор?“ питаше Рајко.</p> <p>— „Како ода шта!“ рече Циганин; „мајстор сам од ћеманета; мајстор с |
ој од једанпут муња сину, те јој показа шта се све крије у тајанственој појави овога младог чов |
во?!“</p> <p>И онда би узео да премишља шта ли би му стриц рекао, па онда пређе да се пита: а ш |
из дубине душе захваљује.{S} Рајко, ма шта да буде, твоју доброту и твоје витештво никад, ника |
бруку у мом двору видиш! “</p> <p>— „Ма шта да је не може бити твоја брука и срамота!{S} Казуј, |
сељаци се усплахирише и запиташе: „ама шта је то ?{S} Шта се то десило ?!“ Тек неко од господе |
ше Рајко који силно узбуђен викну: „ама шта је то?“ и ако ни сам не знађаше коме управо то пита |
и чисто клону пун очајања.</p> <p>„Ама шта нема ништа?{S} Што ми не говориш просто и отворено; |
вени сто па бризну плакати.</p> <p>„Ама шта је све ово, госпођо?!{S} Овај се свет врти око нене |
да му помогне да се цареви гости ни на шта не потуже.</p> <p>„Његови га,“ говораше Мустафа Хас |
пијан или луд, блене у младу па не зна шта свира!" — „Блене у младу ?!“ викну старац гњевно; „ |
ења, обоце, гривне, просто да се не зна шта је лепше, богатије и сјајније.{S} Просто им већ очи |
ече :</p> <p>„Чекај молим те!{S} Ко зна шта је тамо!{S} Пре него што одбијеш и тај трећи катана |
те ми силом сипљу млеко у уста и ко зна шта још те ме поврате.{S} Нит’ могу да утечем, нит’ мог |
И насмејао бих се, али ми не даде зебња шта ће од вас двоје на крај краја бити.{S} Да вам дуго |
ен и погледа је чисто са сажаљењем. „Па шта си ти то онда чула?!...{S} А питаш ме откуда га ја |
пред ногама господаревим! “</p> <p>„Па шта да чиним ?!“</p> <p>— Да чекате док се истрезне!“</ |
еводи.{S} Али га старац посланик запита шта Рајко рече, па кад чу приђе к младићу и потапка га |
смејкиваше.{S} А старац узе да им прича шта се све десило од како се растадоше, па се прекидаше |
циганском бекрији робује !“</p> <p>— „Е шта ћеш?{S} Иди па спавај; ваља сутра рано полазити!“ р |
Али, молим те, Ружо, казуј ми одмах све шта је и како је?!“ говораше Маргита са нешто мало више |
ла, гледајући ово друштво, сад кад виде шта Манда на њене очи учини <pb n="208" /> прекипе.{S} |
споде Боже мој, сад ил’никад; умудри ме шта да радим с ово двоје младих да у лудо главе не изгу |
ја зебња на срце наваљиваше. „Гледаш ме шта радим, моја добра Ружо?“ рече јој Маргита; „о, кад |
о тихи шум с ону страну.{S} Учини му се шта више као да неко пипа одонуд врата, као да се нека |
њај се од мене, црна сотоно, не знам те шта мумлаш!“ па се онда окрете гостима и поче што јасни |
о, унутра у моју собу!{S} Ви и не знате шта се овде збива!{S} Ходите унутра док ја пошљем децу |
еше скочила на ноге, па збуњено гледаше шта то би.</p> <p>Циганин беше дошао к себи и напрезаше |
ором на коме стари деспот Ђурађ слушаше шта му ослепљени син уз гусле пева.</p> <p>„Кад је воља |
54" /> <p>Али Циганин више и не слушаше шта Рајко говори.{S} Диже се, отиде до једног корита, у |
онашање сви мотре, па у Нишу да се реше шта да раде.</p> <p>А на путу до Ниша сви погледаху исп |
та би му стриц Павле рекао да је жив, и шта би радили онакви српски јунаци какви беху Бан Страх |
е радио и како је говорио онај јунак, и шта се коме најбоље свидело у оној песми.{S} У песми о |
толова!{S} Не пита се сад више ко смо и шта смо.{S} Него да се са нашом заједничком несрећом бо |
јуначка имена.{S} Ваљало је да пазиш и шта говориш и како радиш!“</p> <p>Ту се Рајко мало уста |
.{S} Молимо...{S} Молимо... покажите ви шта имате тамо где вам срце куца!“</p> <p>Сад се тек ди |
мо, онда ти кад видиш да сам мртва ради шта знаш!“</p> <pb n="147" /> <p>— „Ала, не бој се госп |
ватре на далекој ивици видика; „знаш ли шта је то?!“</p> <p>— „Не знам!“ рече Маргита усколебан |
о, децо, овамо те!{S} Овамо !...{S} Али шта ће ми они?!...{S} Јест’, слатка, мила и добра моја |
ој бакрачлији.{S} Маргита не знађаше ни шта да мисли ни шта да каже, него онако занемела од чуд |
} Маргита не знађаше ни шта да мисли ни шта да каже, него онако занемела од чуда, не скидаше св |
анесох се, занесох се па већ не знам ни шта свирам.{S} Удари ме једном Борчија гудалом по плећи |
му кћи мезимица.{S} Видећеш, неће знати шта да ради те да те награди.{S} А ја знам како ће.{S} |
чега баш и не бојим.{S} Сад ћемо видети шта је !“</p> <p>Па онда Рајко узе живо да удара буздов |
на Рајка, као да му тако даде разумети шта је велики чардаш. „Него, како ћеш и да знаш, млад с |
вршуј!“</p> <p>— „Е, а мо’ш ли погодити шта је то?“ „Не могу, братац мој! него казуј па свршуј! |
а једне поштене младе жене, па ћеш чути шта ће ти казати!“</p> <p>Рајку закуца срце бурније.{S} |
.{S} Прихватише се својски и не мислећи шта <pb n="122" /> све још може бити.{S} Па онда Рајко |
и погледаху један у другога, не знајући шта да почну. <pb n="81" /></p> <p>„Госпођо," поче Рајк |
чардаш?!“ понови Рајко као у недоумици шта ће то да значи.</p> <p>— „Ех, па не знаш, ја како!“ |
ну јој оштро: „ха, бре, Маџарице, казуј шта си ти?!“</p> <p>Она окрете главу према њима па рече |
на њу, па срдито дрекну :</p> <p>„Казуј шта си сада, кујо маџарска?!“ <pb n="46" /></p> <p>Чеки |
што због мене тако млад гинеш.{S} Немам шта ја теби да праштам и опет ћу да кажем: нека ти је п |
то што јој је осамнаеста година, а знам шта јој пише у судбини, па је кријем и отимам од тебе!“ |
онда настави: „е, баш ме копка да знам шта ће овај растов пањ овде?!“</p> <p>— „Махни се пања |
ки беспрекорни витез.{S} Ја једина знам шта сам у њему изгубила; а ни ја не знам шта је све њег |
а од сунчаних зракова.</p> <p>„Сад знам шта значе оне неколике цеви, што их видех горе у зидина |
та сам у њему изгубила; а ни ја не знам шта је све његова земља у њему изгубила! “ </p> </div> |
ћи руком на прилику у средини, „не знам шта је, али оно је тамо цар Душан!“</p> <p>„А шта је ов |
нађем одговора чежњи својој, знала сам шта ми је дужност.{S} И онда си пустио да ме аждаја ага |
на вратима од наше куће, па ослушкујем шта ће бити у великој дворници.{S} Тек пуче пушка, а го |
е: „еј, мој витеже Рајко, сад тек видим шта ће од тебе да буде!</p> <pb n="107" /> <p>Само нека |
ори ми очи да у овоме тешком часу видим шта је твоја света воља!“</p> <p>И старац се онда спуст |
дине, кад вас Турци одведоше, није знао шта ће од жалости за вама.{S} Слао је људе у Цариград, |
Рајко је са свим јасно и поуздано знао шта би му стриц Павле рекао да је жив, и шта би радили |
тувимо што пева, јер би нас после питао шта је радио и како је говорио онај јунак, и шта се ком |
После поноћи Рајко поче да говори много шта у заносу, час разумљиво, час неразумљиво.{S} Срце м |
е Рајко радосно узбуђен; „чу ли госпођо шта одзив рене: „живога Бога!“ И не треба нам бољи одго |
ини створиш?“ питаше ме санџак-бег. „Ко шта може јадној раји?{S} Она као дете сироче радује се |
и озбиљан; „није вајде, ваља да гледамо шта ћемо. <pb n="139" /> Турци су нашега старца или уби |
/p> <p>— „Хајде да сиђемо да разгледамо шта је све то!“ рече Маргита.{S} Али пре него што ће са |
као венац.</p> <p>Ружа је гледаше само шта ради и све јој се већа туга и хладнија зебња на срц |
м чуду у Рајка.{S} Рајко, као да је чуо шта она сама у себи говори, рече: „ама и ја се питам, ј |
г бабе, и узе да га храбри, казујући му шта види у оној ноћи, у којој само манастирска кандила |
ж паса у даљини.{S} Окренух се и имадох шта да видим!{S} Чета Турака на коњма и читава руља сам |
о госпођу своју, царицу Милицу.{S} Знаш шта вам казивах мало час кад бејасмо доле на капији, на |
<p>— „Махни се пања него казуј ако знаш шта је ово?“ рече Маргита па показа руком на оно што се |
ватимо лепе земље маџарске, па да видиш шта ћу ја од тебе да начиним! “</p> <p>— „Ама, ходи, мо |
лонца два пуна и лепа бокора босиљка. „Шта си платио за њих?“ упита га Маргита. „Нисам ништа!“ |
ф, и она му се дворана поче да окреће. „Шта то рече Мартин?!“ питаше он час младу Циганчицу дес |
ђе.{S} Звизну и други пут и трећи пут. „Шта је сад наопако?!“ мишљаше <pb n="58" /> Рајко у себ |
хом једног сујетног детета рече Рајку: „шта велиш, нисам ли сад лепша?“</p> <p>Али не дочека Ра |
окренув се Рајку и Маргити запита их: „шта мислите?“</p> <p>„ Ја сам се смислила!“ рече Маргит |
енув се млађој господи из своје свите; „шта оно рече, ко је она?!“</p> <p>„Мени се учини да реч |
који издаваше да му је криво.</p> <p>— „Шта вас ја знам кад сте!{S} Него ми се некако чини да с |
коме управо то питање управља.</p> <p>„Шта оно рече?“ питаше старац посланик, окренув се млађо |
ну обе руке на своје слепе очи.</p> <p>„Шта кажеш?!....{S} Стари се гроф жени?!“ викну она гњев |
и равно пресечен — растов пањ.</p> <p>„Шта ли му је ово сад?!{S} Кад угледах ове златне лавове |
риђе к лицу и пољуби га у чело.</p> <p>„Шта то радите за име божје, слатка моја госпођо грофице |
тегну узде па устави ластавицу.</p> <p>„Шта рече?!“ питаше га сва пренеражена.</p> <p>— „Не зна |
ри два три пута песницом у њих.</p> <p>„Шта је бре?!“ дрекну изнутра Циганин не отварајући.</p> |
ш пошто бих је могао продати?!“</p> <p>„Шта те ја знам!“ одговори Рајко. „У нас се крштене душе |
ислоњена уз престо по једна владичанска штака, понека од седефа а понека од сребра.{S} У зачељу |
аћен престо са златном митром и златном штаком.{S} Пред самим тим престолом, и управо на средин |
{S} Прежи коње!“ викаху, па сви јуриш к шталама.{S} А сељаци се усплахирише и запиташе: „ама шт |
пође с њоме, а кочијаша упути да иде у штале.</p> <p>У соби Ружа узе свећу па загледа добро у |
hic" /> <p>У БЕОГРАДУ</p> <p>У ДРЖАВНОЈ ШТАМПАРИЈИ КРАЉЕВИНЕ СРБИЈЕ</p> <p>1892</p> </div> <pb |
{S} Ако се потковице не посребре, твоја штета!{S} Ако испадне добро, да ми платиш за сваку по о |
усмо.{S} Знам ухватиће је, али ће имати штете и дангубе.{S} Сад смо на невољи па нек нам Бог оп |
е му мамуза зазвркта, трже онај шпански штилет, па га сјури Рајку под ребра. <pb n="209" /></p> |
м, о коме је висио један кратак шпански штилет, са дршком позлаћеном и драгим камењем искићеном |
дашем, он би ме најпре хладним клештима штипао, а кад ја упорно нећу него стегнем срце и стисне |
а предњим шапама држаху један дугуљасти штит онако полошке.{S} Са средине штита дизаше се велик |
љасти штит онако полошке.{S} Са средине штита дизаше се велики двоглави орао од сребра; раширио |
са сребрним наџаком у једној а сребрним штитом у другој руци.{S} А на пола хвата од ових оклопн |
на два лава, што ричу, и испред орла на штиту, стојаше поснизак један, право и равно пресечен — |
ричу и они усправљени лавови с орлом на штиту приближили и саставили, од њих би се склопио био |
ј у ковчег од растовине.{S} На сребрном штиту на овом растовом нека се урежу речи: „Србину, од |
бриге и забуне.</p> <p>„Еј, мој Рајко! што не остах с тобом у Шумадији!“ проговараше Маргита г |
еше што по средини између она два лава, што ричу, и испред орла на штиту, стојаше поснизак једа |
м?!{S} Нека му је по хиљаду пута слава, што вас је из чељусти оних поганих Сарацена избавио !{S |
оје са свода, које са гвоздених полуга, што су се пружале од једног зида до другог у сва четири |
не к оном коњанику на мрамору. „И онда, што ти да остајеш само у твоме џемадану, и што ја да ле |
> <p>Оно су доиста била сјајна господа, што шетаху по развалинама двора Лазарева.{S} Барон Арпа |
крупног црвеног <pb n="120" /> мерџана, што га је око врата носила, био је раскинут и спуштао с |
е јој опет у реч Рајко; „је ли та жена, што ти је на сну долазила, говорила српски и носила кру |
ратише к оној трпези од зеленог камена, што беше претрпана пехарима, кондирима, скрињицама и ко |
о да хоће да згњечи онај прамен сутона, што је из пећине дрзнуо да завири у ону црну гробницу, |
ла је низове од бисера и драгог камења, што својим севањем само још више изношаше на видик топл |
а господска рода, властелинка, кнегиња, што ли?{S} Вала могло јој се одмах видети и по очима, и |
це пала од оног драгог камења и бисера, што га ено тамо на трпезама.{S} Него хајдмо да тражимо |
милине у гипкости овог вилинског стаса, што се тако поверљиво уза те приљубљује... шта ли је сл |
јене сестре плавосивих дивљих голубица, што падаху преда њ на пут само да опет прну у вис, те д |
ке, час обућу, па онда као слеп потрча, што брже може, у гомиле света по дворишту, лајући као д |
дише се и такнуше срдито гуске и патке, што, дуж брлога испред кућа, беху задремале; излетеше п |
си оно велико у злато оковано еванђеље, што му по крилима положено беше.</p> <p>Иза овог златно |
наше горе лист, а знам најбоље по томе, што је прадед или чукундед моје старе мајке, један Кеме |
едина моја срећа на овоме свету у томе, што је мој гроб поред његова.{S} Сахраните ме овде, пор |
ло оноликих кандила, само драго камење, што се згрнуло на ове три трпезе, могло би да осветли д |
.{S} Него на све то сав одговор бејаше, што сад као нека пуна зобница удараше о врата неколико |
>„Сад знам шта значе оне неколике цеви, што их видех горе у зидинама од града! “рече Маргита; п |
они велики нови новцати сребрни талири, што их у Нишу од посланика доби.</p> <p>„Ето, ако си ма |
едном Борчија гудалом по плећима: „хеј, што гребеш, јеси л’ полудео?!{S}" Ништа ја.{S} Ћутим па |
црног једног Циганина!{S} Ја, Боже мој, што ли су ти наши стари тако тешко згрешили те овако љу |
а му одобрава.</p> <p>„Е баш ми је жао, што нас двојица не можемо да се разумемо!“ рече Рајко г |
да пробијем ову стену страх ме је прво, што бих видео, био би леш његов!{S} Њега су Турци насиг |
њене руке.</p> <p>„Хвала теби, госпођо, што тако лепо мислиш и желиш.{S} Али од свега тога не м |
уца а колена клецају!{S} Ох, мој Рајко, што не остасмо код онога доброг старца!{S} Ох, куда ли |
дели, и оно може да се сноси баш за то, што може тако да се дели!“</p> <p>„Како лепо говориш!{S |
<p>То је онај повисок и вижљав младић, што испред самог старог посланика корача.{S} О рамену н |
ита отиде у пећину те по мирисном сену, што у једном куту беше положено, разастре црвени плашт |
е.{S} Иза тога баба баци нешто у ватру, што је пукло као гром, сва се кућа затресла, а кухиња с |
а на твоју душу, али пада на моју душу, што због мене тако млад гинеш.{S} Немам шта ја теби да |
чистом љубављу за себе да веже!{S} Ах, што немам млађу сестру, лепшу од мене и срећнију од мен |
шапатом, да се овај утапаше у тихи дах, што са меким шумом лептирових крила одлеташе са полурас |
та, долажаше кроз дивљи некакав чардаш, што га Цигани свираху, врева од живог разговора и звека |
S} Што ми не говориш просто и отворено; што ме не питаш право?" прихвати Рајко живо.</p> <p>— „ |
и стотинити део од онога <pb n="184" /> што Маргита осећа.{S} Рајко... мој витеже од Расине Рај |
S} Маргита врисну и мало <pb n="146" /> што не испусти свећу: — „јух, змија! змија! змија!{S} С |
ше на твоју ластавицу и доведоше је!{S} Што је доведоше ни по јада, али, кад хтедоше да пођу, л |
лица њена на ниже погледе своје!...{S} Што се бојиш?...{S} Јелек је прикопчан, тесно прикопчан |
неку бајку, па да је и другима каже.{S} Што ти знам рећи то је да нисам светац, него грешник пр |
око нене.{S} Ништа ти га не разумем.{S} Што ти је те јецаш?{S} Казуј за Бога шта ти је?!“ прого |
и и у делове своје растурени престо.{S} Што је Рајка највише зачудило, беше што по средини изме |
малим прстом мрднуо да му помогнеш.{S} Што си тако мене и задругу нашу осрамотио, ја и задруга |
очајања.</p> <p>„Ама шта нема ништа?{S} Што ми не говориш просто и отворено; што ме не питаш пр |
да децо, зар не чујете да вас вичем?{S} Што сте се обадвоје скаменили, Бог вас видео?!{S} Овамо |
: сан је лажа а Бог је истина!....{S} А што ли си тако ружно уснила?“ питаше Рајко с неком дети |
ри сељак, па се опет насмеја.</p> <p>„А што вам је вечерас све село пусто?!“ <pb n="187" /></p> |
а.</p> <p>Кад би се она два златна лава што ричу и они усправљени лавови с орлом на штиту прибл |
ам свагда веран слуга.{S} Тако ти свега што ти је мило, буди ми у овоме часу веран пријатељ!{S} |
и да умрем, слађе ћу умрети после овога што од тебе чух, да ће доћи онај који ће земљу да ослоб |
сте видели тек само пола од свега онога што све има под сводовима испод ових рушевина!“</p> <p> |
да забележи ни стоти део од свега онога што му Рајко казиваше о планинским ланцима, о висовима, |
теби, који си божји угодник и без онога што си мени и овој страници добра <pb n="160" /> учинио |
!{S} Да си ти патио хиљадити део онога што сам ја овде препатила, та клао би га зубма а не нож |
најприснија, рођена и најрођенија... за што да је јаком својом мишицом не загрлиш и на мушка св |
ље.{S} Ти ми нудиш твоје мало гуњче; за што да си ти већи <pb n="123" /> витез од њих ?!{S} Мис |
дост, њена лепота и њена милина?!{S} За што да ти не буде присна и најприснија, рођена и најрођ |
као да је хајка!{S} На звериње нема за што да је, а није ни на хајдуке, јер их овуда нема.{S} |
ме да се дома вратим.{S} Не питајте за што.{S} Него ме милостиво пуштајте и опростите ми!“</p> |
S} Мени треба!{S} Ваш бих ти казао и за што ми треба, кад бих знао да си <pb n="42" /> човек.{S |
мало поткрепи, после оног чуда и белаја што га снађе.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SR |
извуците на двориште овог безобразника што блене у моју младу, и опалите му врућих четрдесет б |
и се чини да овај попа теби само смућка што ја причам.{S} А видим те јеси ти и јунак и господин |
лити ни стотинити део оних грозних мука што сам ја у оној зверској јазбини претрпела!{S} Мало п |
Паде у неки занос, у коме или није чула што јој он говораше, или не могаше речи да проговори.{S |
без одмора, јер оно нешто мало времена што проведоше под једним грмом, заложивши се мало хлебо |
5" /> гроф.{S} "Има!“ рече Манда. — „Па што ти то дете кријеш од мене?!“ „За то што јој је осам |
а лов, по гудурама великог једног добра што га гроф имађаше у Сибињској.{S} Беше ту пуно слугу, |
и за њих оседлане коње, и нека им обећа што год затраже, само да одмах дођу!{S} А ти сам врати |
прекидана само прштањем онога кандиоца што пред вратима издисаше.</p> <p>Њих двоје уђоше ћутећ |
е сам од себе и збуни се као да је крив што је дрзнуо да види једну светињу, коју није слободно |
оје лепо лице, кад је само моје ?!“ Сад што да ти дуљим — извукоше ме и истукоше ме.{S} Кад се |
а!“ прихвати старац разведрен. „Ево сад што ћу да ти кажем : отпрати је у завичај, предај је у |
једна причаше, како је њему све узалуд што ради, како се ви њему не би хтели више вратити, па |
м!{S} А није тешко тебе дворити.{S} Све што овде хтедох то је, да те склоним да те не бију ветр |
еба просипали дажду од симпатије на све што је живо.{S} И овај мали коњиц са ситном главом, пам |
ећину закопајте!{S} Ето беже, то је све што те молим, а све друго нека ти је просто !“ Смилова |
„док ви одаберете грану и наместите све што треба, ја да се мало помолим своме Богу <pb n="157" |
како је било у Крушевцу, а после и све што је по Београду слушао о последњем рату између султа |
у, где има змајев престо.{S} Спреми све што треба и чекај нас на обали више Гроцке."</p> <pb n= |
ађ-Бањи да останеш док се не спреми све што треба за мој план.{S} Видећеш, мој ће те старац нос |
туга и опет жива чежња да чује баш све што гуслар има да каже, стапале.{S} Оба младића беху у |
ћ је и напустио био сваку наду, да може што разабрати у оној потмулој и неразговетној вици.{S} |
у кадифене завесе од постеље. „Доста је што могу да је одавде погледам...{S} Знаш како ми је?.. |
ој потамнеше, па рече тужно: „узалуд је што бих хтела!{S} Еј, мој јуначе, од мене је сад већ од |
слаб а плот јака.{S} Тек опет жао ми је што се преварих!“</p> <p>Сад Рајку ударише пламенови у |
оме тајном гласићу; „лажеш! криво ти је што видиш поштену једну жену поред поштеног једног Срби |
зи низ кулу, сетан невесео, тешко му је што не може да послуша свога господара, ал’ је теже срц |
му у случају невоље довољно бити оружје што га за пасом има.</p> <p>„Хајдете сад у име Божје за |
заплачем!{S} О, Рајко, та ваља да није што ћеш се овуда сам без ње враћати?!...{S} Није то; ни |
до посланика.{S} Побојао се да се није што незгодно десило царевом госту.{S} Стадоше му очи на |
подаље одавде; нећу да женско ухо чује што ћу да ти говорим!</p> <p>Одмакоше се подаље од кова |
евесело, „тешко је да се говори о ономе што може бити, али ми се чини да ни ја тебе никад, и да |
м жупским вином, па разговараху о ономе што се збило.{S} Око неко доба <pb n="15" /> Рајко заку |
идине од града; нањушише на цеви оловне што воде ваздух доле, па да видиш ту белаја!{S} Греби, |
ену прислоњено, да ли се тамо иза стене што збива; друга половина слушаше истом таквом жудном п |
е до жалосна судбина оне ваше земљакиње што онако млада робује, а по мраку ми је светлила светл |
пси из авлија и кидисаше на кола и коње што тако лупњавом будише мир успаваног села. </p> <p>Ма |
скуна, а наш народ вели, да су то љуспе што падају од змајевских панцира, кад се змајеви туку.{ |
еш у свој дом, да пошљеш скелеџији паре што му скелу низ воду отиснусмо.{S} Знам ухватиће је, а |
дошао го као прст, па син навалио да се што пре и одене и огреје. „Јеси ли ти онај светац о ком |
ањем свога дихања ослушкивали, да ли се што из пећине чује.{S} Али се више ништа није чуло.</p> |
ас пити.{S} Ја је сркнем само кад ми се што смучи!“</p> <p>„Валах, ако је нећемо пити што си је |
ећате! “</p> <p>„Е, мој Рајко, много се што пева чему ван песме нема станка.{S} Али ја знам да |
н-сераја под звездама на небу, сетих се што је наш покојни стриц, Бог да му душу прости, нама м |
мирно; „али бадава, не могах; сетих се што ти оно рече да је и грехота и срамота; него му стад |
на коленима испод огромне камене плоче што изнад њега висаше.{S} За њим уђе Маргита.{S} Плоча |
млаш!“ па се онда окрете гостима и поче што јасније могаше:</p> <p>„Сви знамо како је грофица М |
буђена, у гомилу.{S} Као да и не чујаше што јој Циганин ковач срдито и све јачом и јачом дреком |
оно што Рајко рече.{S} Много му сметаше што запињаше о оно црвено вино на софри.{S} Узеше се го |
{S} Што је Рајка највише зачудило, беше што по средини између она два лава, што ричу, и испред |
добро, гледај; не заборави онај младеж што јој као звездица на левом колену стоји!“ викаше баб |
ти да остајеш само у твоме џемадану, и што ја да лежим на овом тврдом оловном поклопцу, кад ен |
о тиха, нешто канда мени шапуташе.{S} И што урлање и лавеж све то ближе долажаху, све то разгов |
дивно лепа.</p> <p>„Децо, у урвинама и што би било склоништа од погледа људских, нема склоништ |
75" /></p> <p>„Какве су оно оловне цеви што на два три места стрче кроз зидине и из рушевина?“ |
сабор.{S} Помоли се Богу, приложи цркви што ко може, искупи се око гуслара да чује: како је Мар |
дан?{S} Хајде да ово мајкино момче види што не би ни у сну могло снити ?{S} А ?! “</p> <p>Она н |
а уља, те пршташе као да се гласно срди што ово двоје дођоше да га гледају нако се гаси.</p> <p |
е Хасан.</p> <p>Рајко преведе на српски што чаушбаша рече, те цела свита пође даље низ брдо.</p |
вео <pb n="22" /> би чаушбаши на српски што старац рече, а Хасан-ага Зулуфлија завршио би цео у |
вајаше од пећине и ослушкиваху не би ли што чули.{S} Мало час па она поче грчевито да притискуј |
увери да не снива. .</p> <p>— „Имаш ли што би желела одавде собом да понесеш?"</p> <p>„Баш ниш |
ништа ни знати...{S} Хајде, добро; али што не притиснеш бар један невин пољубац на њена уста?{ |
аганом смрћу не марим, право је!{S} Али што наведох ову јадну жену <pb n="152" /> да пође за мн |
полагаше на врело чело Рајково.{S} Али што се зора примицаше, то његов занос бејаше све већи.< |
опростити, и ево ти и праштамо.{S} Али што си осрамотио име које носиш, не можемо ти опростити |
звикну Рајко и још нешто промрмља. „Али што да плачеш?{S} Кад те твој господин види, он ће врат |
м те... не препадај се!{S} Више ме боли што те видим да си се препала него ова рана.{S} Не бој |
овдашње спахије нудиле.{S} Опростите ми што по незнању замишљам да може бити нисте при новцу и |
нека ти је просто!{S} А прости ти мени што ће младост твоју прерани гроб у овој гори да покрив |
Кад од своје кабанице и сиџадета начини што ужи свитак и кад га привеза за седло Рајко рече Мар |
чутуру !“ рече Рајко као да му објасни што му тако товаран дође.</p> <p>„ Ако ти је празна, мо |
о си ти, рекла сам јој, да ти не замери што си од друге цркве, јер си добар и имаш дух витешки. |
ила овде онде светлуцају, и у оној зори што иза те ноћи руди.{S} Причаћу ти све потанко кад се |
“ викну старац гњевно; „ха, чекај се ти што твојим циганским очима бленеш у моју младу!{S} Март |
ана лепотом околине, „бадава, говори ти што хоћеш, али си ти Рајко човек, који има око за оно ш |
не пођем даље, хоћеш ли ми право казати што ћу те питати ? “</p> <p>„Ако нећу теби, који си бож |
ве Ефимијом!“</p> <p>„Е, онда неће бити што сам ја домишљао!“ рече Рајко невесело; „ја помислих |
учи!“</p> <p>„Валах, ако је нећемо пити што си је и доносио?" прихвати Циганин. „А мени се ето |
нда кад погледате у оне крупне црне очи што као да су од црне кадифе, и оне дуге трепавице и он |
на том ковчегу преко пута па ми причај што.{S} Не; чекај!{S} Хтела сам те већ једном питати: г |
е робовању у Турака!{S} Дед’ нам причај што!“ „0, грозим се и да погледам натраг!“ рече Маргита |
ом пред оним вратима, маше руком да јој што пре дође; па кад јој се примаче, она му живо шапуто |
сотона.{S} Кад не бих хтела да му играм што он прозва малим и великим чардашем, он би ме најпре |
е!{S} Него хајдмо сад доле да ти причам што сам још у оној подземној дворани, усред оног блага, |
вораше Рајко мирно и просто као о нечем што је са свим обично.</p> <p>Она сеђаше у седлу као да |
а им свечано рече: „закуните ми се свим што вам је на овоме свету свето, да никада и никоме каз |
настави Маргита све тужнија. „Не марим што ћу да се жива у гроб закопам, али да полагано умире |
<p>Још су дуго стојали пред оном стеном што их од пећине растављаше.{S} Дуго су са све већим на |
овда и онда зауставио би се па казивао што има да казује, ономе загрејаном и знојавом католичк |
ане обележена онаквим истим крстом, као што беше онај у пећини.</p> <p>Прођоше повећи број гвоз |
диже је у своме наручју и однесе је као што би млад пастир јагње понео.{S} Она само отвори треп |
додаде је Циганину.{S} Овај се напи као што би се жедан бистре воде напио, па кад спусти чутуру |
као да она само у њега гледа онако као што он само у њу гледаше.{S} Стаде тако за неколико тре |
ама зло какво чине!“</p> <p>„Није право што говориш, госпођо!“ рече Рајко; „ја те наведох да бе |
рече : „вала то ни у сну нисам, мањ ево што сад тебе дворим!{S} А није тешко тебе дворити.{S} С |
пробудити, онда бих опет волела да прво што видим буде моја витешка земља, Маџарска, и... — ти, |
љевићем Марком, не због имењаштва, него што је он од све момчадије био најјачи.{S} Није било ла |
Лазару и царици Милици много више, него што то овај господин попа воли! “</p> <p>Насмеја се гла |
те!{S} Ко зна шта је тамо!{S} Пре него што одбијеш и тај трећи катанац, одви мало врхом од коп |
све то!“ рече Маргита.{S} Али пре него што ће са <pb n="103" /> прага у дворану коракнути, Рај |
Рајка смрти !{S} Узми од мене све друго што хоћеш, врати ме на нове муке, умори ме лаганом смрћ |
тер преводити; „паметно си синко учинио што си то патеру поверио!{S} Знам ја, вели, има племени |
а вам причам?!...{S} Ко +није сам патио што сам ја патила, или ко није очима гледао моје муке, |
свирач у Борчије, па се после потурчио што га на вашој свадби избише?{S} Е, стари наш господар |
а ти светли господине!{S} Баш си научио што и јесте најлепше у нашем говору.{S} Напред ћемо сви |
о, да никада и никоме казати нећете ако што будете видели!“</p> <p>„Заклињем се, тако ми Бог на |
, хвала вам лепо на господству!{S} Тако што у Цигана нема!{S} А ти безобразна комедијашице, нап |
навикао на друштво пустиника и на млеко што га они од сељака добивају.{S} Он лежи обично у једн |
“ прихвати старац; "ево ми је сад тешко што те наведох да причаш!“</p> <p>„Немој да ти је тешко |
ме твоме помоћнику! “ и напи се, и мало што се не загрцну као неко дете. <pb n="36" /></p> <p>И |
врата наиђе на Ружу, која врисну и мало што не паде.</p> <p>„Не бој се!{S} Ходи само да ми буде |
и по сто пута род, не би ми милије било што сам поред тебе, нити ће ми теже бити да се с тобом |
понови Рајко, а беше га мало и зачудило што га она тако пита.</p> <p>„Зар ти мене не водиш к њи |
а синчића, а у самој јој је ствари мило што он показује да има своју вољу.</p> <p>„Али је ово м |
а циче просто да се помаме.{S} Ама само што не проговоре: ето њих двоје одмах иза ове стене!{S} |
начку.{S} Ваљало нам је добро да тувимо што пева, јер би нас после питао шта је радио и како је |
његово.{S} Више осећаше и нагађаше, но што разумеваше, шта старац сумња, и би му криво.</p> <p |
е од некуд светлост нека, много јача но што је била она у капели.{S} Хтеде одмах да пође да вид |
о озбиљне и хладне мисли.{S} Али пре но што је сагледао Мораву с ову страну Ниша, Рајко је са с |
си ти Рајко човек, који има око за оно што је лепо и господско!{S} Та стена горе изгледа <pb n |
о?“ рече Маргита па показа руком на оно што се иза овог растављеног престола подизаше уз зидину |
мало подуже док је патер превео све оно што Рајко рече.{S} Много му сметаше што запињаше о оно |
ио, него све лакше и лакше казиваше оно што је још остало од песме, док последње врсте „свадба |
прост сељак!“</p> <p>„А разумеш ли оно што се каже: младост је лудост а ђаво не спава?!“</p> < |
ад некада имао двојаких зидина, као оно што кажу да Цариград има!{S} Па онда баш треба из близи |
себе, и онога часа нађе да треба да то што је она тако безазлено казала, исправи на прави њего |
што ти то дете кријеш од мене?!“ „За то што јој је осамнаеста година, а знам шта јој пише у суд |
осмех, те га издаваше да мисли на нешто што га весели.{S} Па онда опет настави:</p> <p>"Један п |
д нов ужас обузе.{S} Десило му се нешто што никада дотле у животу.{S} Учини му се као да му се |
о сам далеко веће и много више, и нешто што ми је много драже.{S} Ја сам верна љуба од Расине Р |
оће и нежности, и имала је у себи нешто што је растуживало.</p> <p>„Ко је ово?{S} Како је госпо |
.{S} На то ће стари посланик рећи нешто што патер преведе Рајку овако :</p> <p>„Његова блиставо |
а.“ Опет, хвала Богу, имамо ми по нешто што ви немате.{S} Имамо ми нашег Краљевића Марка, па Ми |
на тај змајевски престо, да видиш нешто што ће ти милије бити!“</p> <p>Поможе јој руком својом |
у на западу.</p> <p>„Виде ли ону звезду што прелете небо?“ питаше је Рајко неким радосним трепе |
и, она велика господа, не хтеше да чују што им ја говорим, да је право или да те отму ил’ откуп |
трахиња!"</p> <p>Рајко се мало насмехну што ова млада Маџарица од онаких јунака начини учитеље, |
које паре не дам!“ Ја јој онда испричах што милостивој госпођи треба мало босиљка.{S} А баба се |
„хајде, хајде! свршуј само ако имаш још што!{S} Ваља господа да се врате у караван-серај на одм |
l> <l>Он му купи данке и хараче </l> <l>Што ђе отме да питања нема,</l> <pb n="132" /> <l>Цурам |
огледа са ње. „Бадава," рече сам себи, „што јест, јест ; и кад спава лепа је, а шта да кажем ка |
не рече ни речи.</p> <pb n="92" /> <p>„Што ти је од једанпут рука тако хладна?" шапуташе Марги |
ве тужнијим и тужнијим мислима.</p> <p>„Што ћу ето да умрем лаганом смрћу не марим, право је!{S |
аше својих погледа с лица њена.</p> <p>„Што си тако заћутао?" питаше га Маргита седајући на сен |
исправи на прави његов значај.</p> <p>„Што ја волим то је да ти свесрдно послужим; ето послуша |
ка, па се онда устави да рекне:</p> <p>„Што је право, право!{S} Дао си ми ватре ватром од ракиј |
тричева, Павлију и Анђелију...“</p> <p>„Што говориш као да си дете!{S} Правиш се само, јер ти ј |
и, он ће вратити невесту, па да је мила шћерца од Божуна бана, а некмо ли једна Циганчица!{S} Х |
е Рајко погледав к младој жени, која се шћућурила на земљи поред мехова, па би их овда и онда п |
ива исплетене.{S} На глави му је сниска шубара од црне јагњетине.{S} Испод шубаре видело се чел |
иска шубара од црне јагњетине.{S} Испод шубаре видело се чело не баш високо, и пре посниско, ал |
вала му!“ па Рајко подиже мало са главе шубарицу; „на бољем месту и није могао погинути!{S} Их, |
а очи натера сузу.{S} Он се диже, скиде шубарицу и поклони се пред Маргитом и рече јој узбуђени |
ем.{S} Ходи унутра!“</p> <p>Рајко скиде шубарицу, поклони се пред старим послаником, и док се м |
Рајком, који у левој руци ношаше своју шубарицу, а десну спустио беше на велики нож за пасом.< |
p>— „Оче!“ прихвати Рајко смерно скинув шубару. „Опрости ми!...{S} Ја из ове пећине жив изаћи н |
ао желети!“</p> <p>Рајко се диже, скиде шубару и приђе к руци старчевој.</p> <p>„Хвала ти, оче, |
тину се у мишицу једну, па другу, скиде шубару, прекрсти се, провуче прсте кроз косу један пут |
ан млад човек дође пред чесму.{S} Скиде шубару, прекрсти се и узе живо да умива лице своје бист |
руком у вис, загрли га.{S} Рајко скиде шубару; гологлав, сав уздрхтан од трепета, као да је пр |
у Рајка и у Маргите.{S} Он одмах скиде шубару и приђе к руци старчевој.{S} Маргита сјахав, зас |
јеке изазивати, и кад га виде како баци шубару у вис, она му хитро приђе и продрма га за руку.< |
еселим узбуђењем, па накриви мало своју шубару.</p> <p>— „Откуд ја могу знати ко је!“ рече Марг |
ше ћутећки унутра.{S} Рајко метну своју шубару под лево пазухо, преврети се по неколико пута, с |
S} Доиста се чуо неки чудан а врло тихи шум с ону страну.{S} Учини му се шта више као да неко п |
ће доћи, знамо да ће изићи некуд исред Шумадије, само не знамо <hi>кад</hi> ће.{S} Нека би ти, |
који ће од некуд из ових планина, усред Шумадије, да се дигне човек, да народ ослободи.{S} Њего |
>„Еј, мој Рајко! што не остах с тобом у Шумадији!“ проговараше Маргита грцајући. „Не знам како |
920_P2"> <head>ДРУГИ ДЕО</head> <head>У ШУМАДИЈИ</head> <pb n="62" /> <p> <gap unit="graphic" / |
де нема ни липе ни раста.{S} Еј, славна Шумадијо !{S} Некако је милије и умрети у теби, а некмо |
} Чинило му се као да кроз растове шуме шумадијске бруји поветарац, који се понео чак отуда са |
ела и борова, па да онда проструји кроз Шумадију, те да је као неку цркву тамњаном окади.{S} На |
м предаду, недирнуто, ономе ко ослободи Шумадију, те да има чиме довршити васкрс целог српског |
на.{S} Чинило му се као да кроз растове шуме шумадијске бруји поветарац, који се понео чак отуд |
поветарац дуваше отуда.{S} Из најближе шуме с ону страну долине, стуб од белога дима подизаше |
/p> <p>— „Да видиш већ сам се зажелео и шуме и шумског хлада.{S} Ево два дана како се возимо по |
ор одавде не видимо, јер га заклања она шумица, која је двор са три стране обгрлила.{S} Видећеш |
од зебње, и радосни трепер од жудње, и шумна зрачност од надежде, и сребрн талас од чисте и не |
е овај утапаше у тихи дах, што са меким шумом лептирових крила одлеташе са полурастављених усан |
— „Да видиш већ сам се зажелео и шуме и шумског хлада.{S} Ево два дана како се возимо по твојој |
на врх, и пре него ће ући у густу једну шуму растову, зачуше како од скелеџијског чардака пушке |
па онда рече: „иза ових врата има нека шупљина; или је опет ходник, <pb n="143" /> или каква о |
ста глас грофице Маргите!“</p> <p>„Шут, шут, шшш!“ заћуткиваше патер Амброзијус барона.</p> <p> |
е доиста глас грофице Маргите!“</p> <p>„Шут, шут, шшш!“ заћуткиваше патер Амброзијус барона.</p |
лас грофице Маргите!“</p> <p>„Шут, шут, шшш!“ заћуткиваше патер Амброзијус барона.</p> <p>„Хе, |
,</l> <l>Јунацима скеле затворио!</l> </quote> <p>Али кад се оно српске војводе Реља од Пазара, |
,</l> <l>У онога од Божуна Бана!“</l> </quote> <p>Маргита спусти главу на Рајково гуњче, намест |
> <l>Цар ме Лазо на Косово зове!“</l> </quote> <p>Још једном дође лепо к себи.{S} Гледаше пуно |
езу честитоме,</l> <l>Хајдмо....“</l> </quote> <p>То су биле његове последње речи.</p> <p>Стиго |
>ИМЕНУ</p> <p>МИЛОВАНА ВИДАКОВИЋА</p> </quote> </div> <pb n="vi" /> <pb n="vii" /> <pb n="viii" |
/> <pb n="v" /> <div type="titlepage"> <quote> <p>ПОСВЕЋЕНО</p> <p>ИМЕНУ</p> <p>МИЛОВАНА ВИДАКО |
ок он описиваше троглавог Арапина.</p> <quote> <l>„На граници турској и арапској,</l> <l>Вазда |
ан пут узе да као уз гусле попева:</p> <quote> <l>„Ој, Маргито, моја верна љубо!</l> <l>Додај м |
нако мало као попевајући уз гусле:</p> <quote> <l>„Кад се жени од Сибиња Јанко </l> <l>Далеко ј |
а зора почела да свиће, а он рече:</p> <quote> <l>„Голубане....</l> <l>Ја опремих своју ластави |