| а Вујну?!...{S} Их, куд је себе Морава! а куд још даље моја Расина!{S} Тамо су негде иза оних п |
| требаће вам за ваше слепце и просјаке! а не бих вам овог бунџију поклонио, да ми дајете злато |
| сломио је и свој велики нож из сплава, а није у стени начинио улом колико за своју песницу.{S} |
| де близу нас шева цвркуће, дан свањива, а све то ништа не мари ни за тебе ни за мене, баш као д |
| земља мени јавља ватром својих ритова, а ја је поздрављам ватром свога срца.{S} А за ово опет |
| у и виде како Маргита стоји поред њега, а крупне јој се сузе низ образе ваљају.</p> <p>„Госпођо |
| <p>Од прилике дуж три четвртине круга, а прислоњени уз сами онај четврти ступањ од мрамора, за |
| же да заузме, јер јој с правом припада, а то је: место поред свога мужа!“</p> <p>Праћена Рајком |
| млазове беле светлости, која са свода, а из неких цеви, падаше овамо под земљу, па целу дворан |
| е се растопи, као да је од жутог воска, а <pb n="194" /> не од злата.{S} Па онда, слатка моја г |
| на своју несрећу. „Бесна крв маџарска, а бесно и господско колено.{S} Од многог поноса никоме |
| , четири за четири дана твога повратка, а два уз то на поклон! “</p> <p>Рајко се зарумени у обр |
| у великој дворници.{S} Тек пуче пушка, а господа да се поломе низ степенице. „Дај кола, коње, |
| и од њихове вере запиштала и закукала, а они — просто ни малим прстом да мрдну!{S} Шта ли би м |
| скрену к српској обали далеко од села, а под неке врбе, где неки људи чекаху.{S} То је био Мар |
| дворкиња, као са дванаест горских вила, а ја ево чекам јутрос да њоме прође једна злосрећна роб |
| е пукло као гром, сва се кућа затресла, а кухиња се димом напунила.{S} Баба онда узме грофа за |
| ма ти је спремила у бисаге нешто рубља, а наћи ћеш и брашненица и још понечега чега нам је Бог |
| зијус у мртвој тишини и тек се накашља, а двокрилна се врата расклопише силним једним ударом, М |
| о држаше лице своје скривено на рукама, а кад се мало умири он диже главу, погледа кип Душанов |
| “ врисну Маргита, па се пљесну рукама, а срце јој се следи. „Где си рањен, јадни мој Рајко?!“< |
| је посао да утврди мир међу царевинама, а не да их поново завађа и то због чега него због једне |
| кафтанима и са стамболијским турбанима, а иза њих једно десетак јаничара са сукненим сарколима |
| анцима, о висовима, селима и засеоцима, а још мање о бојевима који су се онуда били, и о јунаци |
| у, па да је мила шћерца од Божуна бана, а некмо ли једна Циганчица!{S} Хајдмо одмах к њему !{S} |
| наручју.{S} Ту се она спусти на колена, а душа јој се вину к девојци, мајци божјој.{S} Дуго је |
| а чврсто ноге Циганинове све до колена, а руке од рамена до лаката.{S} Требало би времена док б |
| опанке и чарапе високе скоро до колена, а лепо у богате шаре од мрког, жутог и зеленкастог плет |
| широких полица на стубовима од камена, а на полицама — дугачки неки ковчези од олова све један |
| мери.</p> <p>— „Зар да ме Кондор позна, а ти да ме не познаш ?{S} О, Ружо слатка, зар не познај |
| !“ „За то што јој је осамнаеста година, а знам шта јој пише у судбини, па је кријем и отимам од |
| нас по земљи пуно пљоскица од лискуна, а наш народ вели, да су то љуспе што падају од змајевск |
| стио и женскадију да стане иза мушкиња, а нас момчадију посадио би на земљу право испред себе, |
| head> <p>Под самим градом кнеза Лазара, а прислоњена уз обрушену једну зидину, која по свој при |
| отиде опет да изближе гледа свога цара, а Маргита остаде да гледа растужена у старог деспота и |
| сувога злата, а жирке његове од сребра, а у многобројне сребрне <pb n="111" /> чашице од жира б |
| њих него у онај плави пламен од ћумура, а ко би знао куд су јој мисли лутале.</p> <p>— „Не!“ ви |
| мора да скине јелек и кошуљу до појаса, а за велики све, баш све, ха, ха, ха!{S} Хо, хо, хо, хо |
| о и грање и лишће беху од сувога злата, а жирке његове од сребра, а у многобројне сребрне <pb n |
| од углађенога зеленог камена малахита, а беше застрвена просто једном хрпом од златних кондира |
| н са мном.{S} А баш је од Бога грехота, а од људи — Бога ми, мал’ не рекох нешто!....{S} Баш је |
| енада како је човек једно грешно ништа, а како је Бог велика, свемогућна и страшна светиња.</p> |
| перивоји пуни шареног и мирисног цвећа, а сада ето крта зова, коју су ветрови засадили, царичин |
| кад тобож хоће да покара свога синчића, а у самој јој је ствари мило што он показује да има сво |
| ...{S} Ено ње горе где од радости јеца, а мени је овде дошло да се од неке нејасне туге заплаче |
| исто по неколико катова широких полица, а на њима мртвачке ковчеге.{S} Кад из треће просторије |
| је била обучена у црно као калуђерица, а тако је била и она друга жена за коју сам ја мислила |
| ве руке на узглавницу од Рајкова гуњца, а спусти главу на руку па рече: </p> <p>„Видим, видим, |
| боде на прса један накит у облику срца, а сав од рујног рубина, и онда мој млади витез рикну ка |
| вис. „Само хајде, свршуј!“</p> <p>— „Е, а мо’ш ли погодити шта је то?“ „Не могу, братац мој! не |
| или нека жудња и чежња.{S} Гледам тебе, а мисли ми се отимљу на доброга старца на Вујну.{S} Јес |
| ју пођеш.{S} Неће проћи година или две, а наш ће краљ опет да завојшти на Турке.{S} А дотле би |
| тине, и сви ви, који сте ми били слуге, а показали сте ми се као верни и нежни пријатељи!{S} Хв |
| пим везиром, да вас тобож силом одведе, а сад <pb n="193" /> сте код њега у двору на мору, где |
| head>4</head> <p>Рајко јој приђе ближе, а старац је узе за обе хладне руке па је дрмаше, као да |
| мо Бог једини чудом каквим спасти може, а друкчије ил’ се ваља предавати, или — мрети!"</p> <p> |
| диван тек расцветан пупољак беле руже, а на једном прсту од леве руке златну бурму.{S} Кад отв |
| хајка!{S} На звериње нема за што да је, а није ни на хајдуке, јер их овуда нема.{S} Чудо ми је |
| „што јест, јест ; и кад спава лепа је, а шта да кажем кад оним крупним црним очима узме да сип |
| а са запаљеним трудом остане ту где је, а он сам уђе унутра.{S} Кресну овде, кресну онде; виде |
| о вам је!{S} Од ово три дана весеље је, а сутра ће зором у Сегедин да се тамо венчају.{S} О, сл |
| ваше земљакиње што онако млада робује, а по мраку ми је светлила светлост господског образа ов |
| , не гините лудо, још није дошло време, а кад дође време доћи ће и човек!{S} И ако онда будем ж |
| > <p>Маргита рече Рајку да пође с њоме, а кочијаша упути да иде у штале.</p> <p>У соби Ружа узе |
| узе од милине.{S} Верујте ми од милине, а не од страха.{S} Зајецах гласно, раширих руке, потрча |
| о дође у ковачницу кад се добро смркне, а Циганин да узајми од једног кујунџије лонче, у коме ћ |
| старим послаником и кроз горко јецање, а са грчевито склопљеним рукама, говораше нешто маџарск |
| а раздрагала па прсла у гласно клицање, а стари би се барон Арпад само осмехнуо и рекао: „красн |
| {S} Они могу да остану да пију до зоре, а зором, рече ми Ружа, кренуће се у Сегедин на венчање! |
| оју несрећу дођох к себи и поправих се, а он онда поново побесни.{S} Уз то се био пропио, па ка |
| мо за немилост твоју.{S} Љубила сам те, а ти си ме гонио.{S} Осмех моје невиности удавио си у п |
| м како је било?“</p> <p>„Дед’ молим те, а и онако је још дуго до пола ноћи!" рече Рајко, па онд |
| и један струк босиљка од твоје Маргите, а ево ти један, који ти незнана наша пријатељица, стара |
| човек, којега невиност иде до простоте, а чистота осећања до витештва, — ово троје, и не знајућ |
| S} Таман је бледа зора почела да свиће, а он рече:</p> <quote> <l>„Голубане....</l> <l>Ја опрем |
| онеки од тканине сребрне и златне жице, а сваки уз то бејаше постављен и оперважен зибелинима.{ |
| нема пута, него се тера преко равнице, а по трагу других кола, правцем на исток к једној умци, |
| јаним кљештима да кида месо с робињице, а он већ лежаше као пањ на земљи.{S} Рајко се диже и гл |
| би чаушбаши на српски што старац рече, а Хасан-ага Зулуфлија завршио би цео узбудљиви призор с |
| ше и старац.{S} Њих се двоје погледаше, а Рајку се промени боја у лицу. „Бога ми, ово иде нека |
| S} Кад га Турци и моји сељаци угледаше, а они куд који, бегај и не обзири се ! „Змај, крилати з |
| ши!{S}" Тако говораше Рајко сам у себи, а кад се врати у ходник к Маргити рече јој: „нема овде |
| !{S} Некако је милије и умрети у теби, а некмо ли живети !...{S} Сећаш ли се, госпођо, како је |
| леже смештена копља, у другима мачеви, а у трећима буздовани.</p> <p>„А, сад се тек разабирам! |
| е и усклицавање, баш као да су сватови, а ено виде се и осветљени прозори од једне велике куће! |
| то ти је пут који из села у двор води, а сам двор одавде не видимо, јер га заклања она шумица, |
| усти га у руку Рајку да јој га придржи, а сама, намештајући ћерћелију на грудма и закопчавајући |
| ен; „да Бог да га вуци живог растрзали, а већ тамо ће га сотоне усијаним клештима вући по паклу |
| чим пусти да му женско око срце запали, а рука његова обгрли <pb n="161" /> женски стас?!{S} А |
| “ па у петом скоку бејаше већ у капели, а на десетом кораку спотаче се о зембил у оном мрачном |
| подземног ходника, у коме сте ви били, а између двојих гвоздених врата!“</p> <p>„Па то ће бити |
| се написмено, како сте се ви потурчили, а неког другог светом оцу у Рим, да донесе благослов за |
| светљена.{S} На једној сниској постељи, а на црвеној поњави, лежала је лепа једна и врло млада |
| Мало подаље од њега седела је на земљи, а наслонив <pb n="11" /> се леђима на плетер од чатрље, |
| а убио прво бих ја сада висио на грани, а ви би двоје скапали доле под земљом!{S} Хвала Богу!{S |
| ом ; тај ћемо положити у ковчег оловни, а овај у ковчег од растовине.{S} На сребрном штиту на о |
| намештена лево од оне велике у средини, а на онако исто посниској коцки мраморној, као оно Рајк |
| на.</p> <p>Испод ове стене у заветрини, а на ледини обраслој сниском, густом и мирисном травом, |
| p> <p>Маргита је сама спавала у пећини, а старац и Рајко седели су горе на градском зиду поред |
| маџарској народној <pb n="3" /> ношњи, а и један дежмекаст човечуљак у дугачкој, црној долами, |
| да рана није опасна.{S} Доћи ће лекари, а на великом су гласу.{S} Неће ваља да тако млад и тако |
| многог поноса никоме лепо да одговори, а најгоре мени своме господару!“</p> <p>„Ама ја дођох д |
| Млађи од њих узеше гласно усклицавати, а двојица или тројица скидоше калпаке, махаше њима <pb |
| а.{S} Него ето ћемо се скоро и растати, а ништа нам ниси причала о твоме робовању у Турака!{S} |
| па рекох: могу у мајстора дуго остати, а неко може доћи па однети и теркије и чутуру !“ рече Р |
| иш.{S} Бојим се неће ме старац пустити, а волела бих да могу и онда да пород тебе будем, да пој |
| <p>Уиђоше у село.{S} Коњи касаху ржући, а кола звекетаху и зврктаху свима лотрама, као да ће св |
| нда ево овај бокор поклањам ја грофици, а овај други носи, па од њега нека госпођа откине који |
| расточио као буре кад му прсну обручи, а по средини остало само сељачко седало — растов пањ!“ |
| ћ видим да нећу доживети његов долазак, а ти си млађи, па по божјој милости и можеш га дочекати |
| његове угаси се светлост те поста мрак, а у другој наста само нека тиха месечина.{S} Све оно бл |
| ед тим младим човеком скинути ни јелек, а камо ли кошуљу до појаса, па ма ме убио! “ рече млада |
| ече : „голубице моја, тебе ћу да љубим, а Циганина ћу да бијем!{S} Како сме псина једна да пиљи |
| ечине, њу појила мирисним дахом својим, а узгред растапала по неки панцир од сребра и по неко ј |
| е!{S} Ето беже, то је све што те молим, а све друго нека ти је просто !“ Смилова се бег на сузе |
| устиник и Рајко.{S} У зрацима сунчаним, а под мирисним <pb n="153" /> мелем-поветарцем планинск |
| своје руке на десном колену старчевом, а онај други, на левој страни, гуђаше у гусле, лице сво |
| це своје подигао горе к лицу старчевом, а уста мало отворио као да пева.{S} Старац се пригнуо м |
| треба, опипа сваки кајиш својом руком, а млада жена тапкаше ластавицу по врату и намешташе јој |
| аргита на покровцу једном пред пећином, а поред ње се беху посадили на маховинасто стење стари |
| сти од воштанице, како се оним отвором, а изнад самог копља, провуче некаква дугачка црна игла, |
| о уморној очи затрепташе топлом ватром, а лице јој се озари новим осмехом.</p> <p>— „Хе хе хе ! |
| казују да је на пољу опет освануо дан, а нашег старца нема!{S} Страх ме њему се некаква велика |
| </p> <p>„Овде, господо," зачу се јасан, а сада и пун свечаности, глас Маргитин; „овде, господо, |
| ута!“</p> <p>Тано викаше Рајко узбуђен, а по ртењачи просуше му се неки хладни жмарци.{S} А Мар |
| се коров, пови се трава, зашушта џбун, а мој стари пријатељ, цар смуковски, право к мени.{S} К |
| и ми младој младу и нежну матер отргао, а мене хладној туђинској нези предао.{S} Ранио си ме др |
| н би ме најпре хладним клештима штипао, а кад ја упорно нећу него стегнем срце и стиснем зубе п |
| им ковчезима, какве је Рајко већ видео, а за које је мислио да су мртвачки.{S} Сад је видео да |
| зео из зембила, Рајко би један и појео, а два кришом натраг у зембил бацио, само да дуже потрај |
| и времена док би га и ко други одрешио, а већ сам да се из тако чврстих веза измигољи није било |
| у сада господа маџарска!“ понови Рајко, а беше га мало и зачудило што га она тако пита.</p> <p> |
| коленима, Богу молила, Маргита немирно, а с прекрштеним рукама, корачаше по соби.{S} Беше се пу |
| !“ питаше он час младу Циганчицу десно, а час матору Циганку лево.</p> <p>„Та зар не провидите |
| види и кажи ми, је ли ово доиста злато, а оно тамо сребро ?! “ <pb n="106" /> говораше Маргита |
| овакве дукате, али видим ово је злато, а оно је тамо сребро.{S} Их, да силна блага ако су сва |
| p> <p>Па онда Ружа остави свећу на сто, а сама паде на колена пред Маргитом; узе јој опет љубит |
| да ми платиш за сваку по овакав талир, а од блага, кад га нађеш, мени четвртина ! “</p> <p>„Ва |
| воримо очи да не крочимо у какав понор, а за друго како Бог да!“ прихвати Рајко.</p> <p>И онда |
| и спасла мога смука, смук мене, ја вас, а Бог све нас.{S} Нека му је слава!“</p> </div> <div ty |
| о вам урвине, ето вам планине, ето вас, а ето и ваших паса, па тражите.{S} А да знам где су и т |
| ни.{S} Пијан је чак и патер Амброзијус, а већ знате нашем господину никад није много требало!{S |
| лободно лези... знаш да си ми као брат, а овако рањен и више си ми!“ говораше Маргита нежно. <p |
| ица, ваша земљакиња, од ваше горе лист, а ето је робиња!{S} Знам да сте ради да је ослободите.{ |
| да је Хуњадија Јанош од наше горе лист, а знам најбоље по томе, што је прадед или чукундед моје |
| таше мамузе, те један пут те други пут, а ја гледам у трепавице младине; она их подиже и поглед |
| оле.{S} У једној је руци носила котлић, а у другој велики један калајисани ибрик.{S} На голим н |
| S} А за све то нека је хвала прво Богу, а после моме пријатељу смуку, који се одазва моме звижд |
| јко. „У нас се крштене душе не продају, а слушао сам од Турака да се у Стамбулу најлепша Ђурђиј |
| спода сама од себе стала да га слушају, а честити Хасан Зулуфлија уставио је целу пратњу да топ |
| но да одговара Циганину на његову вику, а зачу се на вратима од ковачнице весео и гласан поздра |
| пили.{S} Рајко гледаше целу ону велику, а нејасно звезданим небом осветљену, слику, и осећаше к |
| егова, па наслонив главу на десну руку, а подупрв лакат од те руке левицом, гледаше за свитом м |
| лави, али је била обучена у белу свилу, а на повисоком и танком врату носила је низове од бисер |
| Вино се просу по <pb n="203" /> столу, а патеру клецнуше ноге, те паде доле у столицу.</p> <p> |
| оно у своме наручју на сребрном столу, а из златног пехара, водом запаја?....{S} Је ли да је в |
| ира обема рукама те овај паде на земљу, а клеште му одлетеше под мехове.</p> <p>Рајко му клече |
| че од ње, спусти се нечујно низа стену, а њу остави горе саму.</p> <p>Наслонив се леђима на сте |
| раљевић Марко осече прву главу Арапину, а она не рече ни речи, нити мрдну прстом, па ни после к |
| а града била!“</p> <p>На трећем ступњу, а дуж целог круга, — остављајући слободан пролаз тек са |
| о о десном рамену неку повелику чутуру, а под левом мишицом носи велику гужву у сиџадету од тер |
| <p>Рајко извади из недара дугачку кесу, а из ње чисту једну белу крпу, у којој беху лепо увијен |
| ма кога.{S} Ако никога нема зазвиждаћу, а ти онда изађи па журно за мном!“</p> <p>То рече, узе |
| ећи ћу да се одморим, али заспати нећу, а чим чујем старца доћи ћу да те пробудим!“</p> <p>— „П |
| ...{S} Ја из ове пећине жив изаћи нећу, а ти ако жив останеш, сахрани ме негде овде у планини, |
| нета, други загрљени у гомилице певаху, а већина их је седела уз дрвене столове око остатака од |
| чао старцу све како је било у Крушевцу, а после и све што је по Београду слушао о последњем рат |
| о се чисто препаде па устави ластавицу, а руком показа Маргити на старца.{S} Него после неколик |
| а невесело и бојажљиво горе у таваницу, а ја кроз таваницу у облаке, одох, одох у облаке, залут |
| оји у левој руци ношаше своју шубарицу, а десну спустио беше на велики нож за пасом.</p> <p>У в |
| у средини беше крупан као крупан орах, а они други као јаја голубија.{S} Пред круном беше поло |
| јим се ето мало <pb n="32" /> час умих, а сада — сада кривооки Татари и црни Арапи поје овде уп |
| ц на небу !“</p> <p>„Сад је млад месец, а пола ноћи лако ћемо дочекати! одговори Циганин. „Вала |
| причекамо док Цигани сврше овај чардаш, а сад су већ при крају!“</p> <p>Маргита метну своју дес |
| ж’ се, госпођо, моје руке ако се бојиш, а ја ћу његове !“</p> <p>„Не бојим се ја ничега кад има |
| оре, па да се мало прихватиш и одмориш, а у том ће ваља да и старац доћи по нас!“</p> <p>У земб |
| } Причаћу ти све потанко кад се вратиш, а сад само оволико: млади слепи деспотовић казиваше, ка |
| стриц рекао, па онда пређе да се пита: а шта ли би на то рекли Бан Страхиња и Краљевић <pb n=" |
| о тамо горе ритови с ону страну Дунава; а оно тамо иза њих, где су се небо и земља састали, то |
| Ја једина знам шта сам у њему изгубила; а ни ја не знам шта је све његова земља у њему изгубила |
| чи, и не могаше одмах да нађе одговора; а кад га нађе, не смеде уста да отвори, кад виде како ј |
| каст, она дебела; он матор, она матора; а он уз то још и пијан, трештен пијан.{S} Хајде почесмо |
| сам од ћеманета; мајстор сам налбанта; а <pb n="41" /> мајстор сам и од мегдана, и пеливан сам |
| не осрамотим и да ме за смрт причесте; а оно се, ето хвала Богу, њиме сад враћамо из мртвих у |
| на је у дубоком сну, неће се разбудити; а то бар није грех.{S} Ето, питај дванаест сребрних пре |
| д смо на невољи па нек нам Бог опрости; а кад будеш у срећи и у господству сети се на ово !“</p |
| } Не смеде више да погледа ни у мерџан; а још мање у оне сенке у које се мерџан губио.{S} Гледа |
| кућерака трском покривених то је село; а видиш онај ред високих јабланова? е, то ти је пут кој |
| сребри?“ питаше он.</p> <p>„Не знам то; а можда би и то ваљало" рече Рајко. „Него, чекај молим |
| варке, па су имали муке да не поклизну; а ти си био пет дана на тешком месту сам, не са маштама |
| у овим урвинама!“ „Видите да овде нису; а ето вам урвине, ето вам планине, ето вас, а ето и ваш |
| ој се, не бој се; није грех, није грех; а сласт је, сласт, сласт!“</p> <p>Као да је омађијан Ра |
| удри у плач и у кукњаву; <pb n="130" /> а мој стриц Павле као стена хладан, па тек само по једн |
| ним или златним пафтама, <pb n="108" /> а дршком искићеном понеким драгим каменом.</p> <p>Него |
| си дугу пушку о рамену... <pb n="39" /> А, сад видим!...настави она више као да сама себи говор |
| колико смо суза ми за вама пролили !{S} А колико смо вас оплакивали тек ових последњих дана!{S} |
| о знаш!“</p> <p>„Хвала ти, госпођо !{S} А Бог нек нас води!“ рече Рајко радосно узбуђен и пође |
| усти оних поганих Сарацена избавио !{S} А ваља да ће дати да се сад и ова гадна комедија овде н |
| помислих: ето, то је царски престо !{S} А оно се ево престо разглавио у кукове своје и расточио |
| ну, наћи ће Маргиту с ножем у срду !{S} А кад Турци виде да је са мном свршено, неће марити да |
| твртину.... половину.... како беше?!{S} А сад, биће ти доста да видиш и мали!{S} Хеј, Маџарице |
| обгрли <pb n="161" /> женски стас?!{S} А колико ли више треба једно чисто и јако срце, да се ј |
| сподству!{S} Тако што у Цигана нема!{S} А ти безобразна комедијашице, напоље одавде!“</p> <p>Ди |
| !{S} Није друго иду с неким Турцима!{S} А ето сад опет ударише пси у лавеж!{S} Децо, да нам сам |
| одити, па нека је сутра два венчања!{S} А, шта велите?!“</p> <p>Гракнуше пијани гости у смех и |
| е невесео загледао у младог гуслара!{S} А шта ли му овај <pb n="117" /> уз гусле пева?!“ питаше |
| Ето биће ту негде и твоја ластавица!{S} А кад ја остах сам, ја се прекрстих, рекох: „слава теби |
| а је као жив? и коњ жив и јунак жив!{S} А знаш ти ко је ово?“ говораше Рајко с веселим узбуђење |
| S} И он чу моју молитву и подиже је!{S} А Маруша му се једнако и на глас молила: боље да је и з |
| .{S} Није чудо, од кад се то путује!{S} А сутра опет ваља рано ранити; далеко је тиха вода Дуна |
| не бих ја њу дао ни за какве откупе!{S} А шта мислиш пошто бих је могао продати?!“</p> <p>„Шта |
| в се Маргити; „да је авет утекла би!{S} А <pb n="145" /> кад није авет другога се чега баш и не |
| у конаку Бекри-Бекира може да види!{S} А?{S} Чујеш ли ме бесна Маџарице, хоћемо ли један?{S} Х |
| ћној жени, на самрти твојој позајми!{S} А кад смрт по мене дође, наћи ће ме да сам пред ногама |
| него ето ухватио ја њу па не пуштам!{S} А сад, Маџарице, устај па скидај јелек и кошуљу за мали |
| нисам, мањ ево што сад тебе дворим!{S} А није тешко тебе дворити.{S} Све што овде хтедох то је |
| а с Турцима, па одоше својим послом!{S} А ја рекох да огледам да ти послужим, те да се ропства |
| рцу: „бадава, оче, не знам ти ја то!{S} А и како ћу?{S} Ти видиш да сам прост сељак!“</p> <p>„А |
| опет ћу да кажем: нека ти је просто!{S} А прости ти мени што ће младост твоју прерани гроб у ов |
| </p> <p>— „Охо,хо,хо!{S} О хо,хо,хо!{S} А ха,ха,ха,ха! “ смејаше се Циганин. „А знаш ти болан.. |
| добар, добар, већ до слабости добар!{S} А мене воли не само као жену своју, него као да сам му |
| што год затраже, само да одмах дођу!{S} А ти сам врати се амо и викни Ружу своју!“</p> <p>„ Али |
| рати, и анђели његови нек те чувају!{S} А кад се мене у срећи својој сетиш, помоли се својим чи |
| се, Бога ми ће раскопати сву урвину!{S} А мене Турци стегоше; витлају голе јатагане око моје гл |
| и вере, само је једноч руком ударих!{S} А ево нећу ни толико !{S} Поздрав и поклон царевом чауш |
| Може бити баш да ме се и побојаваш!{S} А тако ми образа и српског поштења ево сам те узео на д |
| опет ће једном дан растанка доћи!..{S} А кад тај дан дође, онда, тамо у оном двору, грофица од |
| њем. „Па шта си ти то онда чула?!...{S} А питаш ме откуда га ја знан?{S} Па познао сам га чим с |
| говораше Рајко сам себи. „Ко зна!...{S} А ко зна да л’ ћу икада <pb n="171" /> видети и оног до |
| ге, дуге, и тако страшне несреће!...{S} А шта да вам причам?!...{S} Ко +није сам патио што сам |
| ек је прикопчан, тесно прикопчан!...{S} А куд је оно румени мерџан залутао био?...{S} На каквој |
| мо: сан је лажа а Бог је истина!....{S} А што ли си тако ружно уснила?“ питаше Рајко с неком де |
| м мрачном ходнику приљубила била?...{S} А куд оно залуташе очи твоје, кад је оно у своме наручј |
| ј да плачеш!...{S} Нећу ја умрети...{S} А баш и да умрем, па ништа !....{S} Истина баш не бих в |
| ога ме је стриц прозвао „Страхињом“.{S} А његова сина Марка ми смо сами прозвали Краљевићем Мар |
| ко хоће господа нека прихвати црква.{S} А кад би то моји новци били па се ја питао, ја бих река |
| ће доћи по нас кад се отресе Турака.{S} А можда се боји да га иза каквог грма или џбуна шпијуни |
| лостивој госпођи треба мало босиљка.{S} А баба се заплака: „ех, рече, кад милостива госпођа гро |
| сно то на лево, док је Ружа причала.{S} А кад ова доврши, онда она наслони чело на дрвени сто п |
| уцаше на нас кроз прозор из пиштоља.{S} А кад разбисмо врата нађох је где лежи на поду; обнезна |
| ње!“ викаху, па сви јуриш к шталама.{S} А сељаци се усплахирише и запиташе: „ама шта је то ?{S} |
| ледњем рату између султана и ћесара.{S} А старац њему причаше о српским манастирима на Св. Гори |
| -Лазар и <pb n="9" /> царица Милица.{S} А њих су се двоје много волели.{S} Сад, видиш ли чак на |
| ја је поздрављам ватром свога срца.{S} А за ово опет теби хвала, мој витеже!{S} Него хајдмо са |
| нај?!...{S} Јест Румели-Бенглер-бег.{S} А да није то тамо Бенглер-бег?!“ рече пијани старац, па |
| ђ-Бање!“</p> <p>— „Била си то некад.{S} А шта си сад?“</p> <p>„Маргита, грофица од Нађ-Бање!“ о |
| ма може да отвори двери душе његове.{S} А млад човек прихватив ибрик из њених руку, мало га одл |
| ри и испавај док нам старац не дође.{S} А ја ћу ено тамо поред оног оклопника пред царем Душано |
| и њихових покојних док талира траје.{S} А?... шта велиш?!“</p> <p>— „ Ако хоће господа нека при |
| прут, и грчевито крхаше прсте своје.{S} А кад ветар донесе нов талас од лавежи паса, она као пр |
| ш ће краљ опет да завојшти на Турке.{S} А дотле би ти могао лепо код нас да останеш и да спрема |
| о, надтркујемо и да гађамо из пушке.{S} А радним данима би у вече, кад сврши распоред за сутраш |
| паднув на њу, и саме скристалисале.{S} А овде и онде светлуцаху лиске од лискуна.</p> <p>Испод |
| > <p>— „Ваља да од ове хладне стене.{S} А и твоја је рука хладна! “ рече он.</p> <p>„О, мене је |
| вас, а ето и ваших паса, па тражите.{S} А да знам где су и то знам, и казаћу вам: „ено су у бож |
| старца и благо се на њ осмејкиваше.{S} А старац узе да им прича шта се све десило од како се р |
| знати шта да ради те да те награди.{S} А ја знам како ће.{S} Нека одмах купи јунаке драговољце |
| за Бекри-Бекира да сухо грло овлажи.{S} А већ више и не мишљаше да нуди чутуру своме ортаку.</p |
| је она црна змија Манда и њена кћи.{S} А Манда је готова на свако зло.{S} Начиниће гунгулу и у |
| аставицу!“</p> <p>И оде к ластавици.{S} А Маргита се огрну његовом црвеном кабаницом, изађе на |
| чи просуше му се неки хладни жмарци.{S} А Маргита се сва стресаше од како он помену авет и изго |
| ној а сребрним штитом у другој руци.{S} А на пола хвата од ових оклопника беху два повисока мла |
| <pb n="115" /></p> <p>— „Баш нисам.{S} А откуда ти знаш да је то цар Душан?“ рече Маргита мирн |
| попа теби само смућка што ја причам.{S} А видим те јеси ти и јунак и господин!{S} Знам ја, воле |
| ми теже бити да се с тобом растајем.{S} А већ није нам друго!{S} Нека је хвала Богу који нас, е |
| и тројином хитати да се теби вратим.{S} А вала баш сад и да умрем, слађе ћу умрети после овога |
| па ми обиђи гроб молитвом и поменом.{S} А јави мојима у Расини!“ Саже се па с пуно побожности п |
| к-бег с Циганином и Циганин са мном.{S} А баш је од Бога грехота, а од људи — Бога ми, мал’ не |
| својој цркви да проведе по који дан.{S} А опет би се једнако бринуо како му је царица и је ли м |
| олски пут да по мраку не би залутао.{S} А чим поче да свиће он окрену на лево и подаље од колск |
| и после.{S} И није слутило на добро.{S} А кад доведоше сутра дан младу, све излуде.{S} Она млад |
| опио био велики један царски престо.{S} А овако изгледаше то као неки разглављени и у делове св |
| коцки мраморној, као оно Рајков цар.{S} А кад чу како Рајко узе викати и одјеке изазивати, и ка |
| ају од својих уста да сиротињи даду.{S} А кад дође да се битка бије, онда само: напред, напред, |
| да кликћу од радости и да пљескају.{S} А млада невеста, сва пребледела, <pb n="49" /> дркће, л |
| нас да останеш и да спремаш војску.{S} А кад рат почне, онда ћеш ти као војвода Рајко од Расин |
| готови да се носе у велику дворану.{S} А из те дворане, кроз мало ошкринута двокрилна врата, д |
| и силнији од санџак-бега у Крушевцу.{S} А за све то нека је хвала прво Богу, а после моме прија |
| воју <pb n="167" /> црвену кабаницу.{S} А док је он тако спремао за Маргиту преноћиште, брижљив |
| чну дубину онога ходника испред њих.{S} А Рајко живо кресаше и живо гледаше да види очи њене.</ |
| или и да даду сладак један пољубац.{S} А онај гласић у њему сад шапуташе истом брзином којом м |
| чела само са руже и крина мед купи ?{S} А пустињаштво има пуно сладости и без тога млека, које |
| иди што не би ни у сну могло снити ?{S} А ?! “</p> <p>Она не рече ни речи, само се сва стресе к |
| ову жену себи за друга кроз живот ?{S} А он, на моју препаст, гласно викну: нећу!{S} Тек се из |
| рикну, — Хазуралах! кићени сватови!" — а она... заспа. </p> </div> <div type="chapter" xml:id= |
| чака и момчадије.{S} Сваког празника, — а у нас је, не знам да л’ знаш, пуно празника — искупио |
| не позлаћене грофовске круне спуштаху — а Рајко са тихим уздахом рече: „баш да ми је да седнем. |
| а какви су јунаци људи у њеној земљи?!“ А сад видим, да ако у вас и има много срчаности још виш |
| удбини, па је кријем и отимам од тебе!“ А она кучка зна да га је омађијала и да је он сиромах у |
| братац!" упита патер Рајка изненадно; „ а ко тебе посла с таквим порукама овамо нама ?! “</p> < |
| нога новца цури натраг у буре.</p> <p>„ А, ово не може бити друго, ово је један луд сан!{S} Рај |
| себи понављати оне речи: „плот је слаба а дух је јак, “ па онда чисто са очајањем окрете се ста |
| шља и онда рече: </p> <p>„Плот је слаба а дух је јак!{S} Разумеш ти то?“ </p> <p>Рајко га гледа |
| ко, замишљен ставши између она два лава а пред самим пањем.</p> <p>Маргита се најпре дохвати ру |
| “</p> <p>— „Ми Срби велимо: сан је лажа а Бог је истина!....{S} А што ли си тако ружно уснила?“ |
| запевати пред лицем краљевских јелчија а царевих гостију?“ рекао би запрепашћен <pb n="21" /> |
| ид према прозорима била једна по сниска а велика постеља са меканим свиленим перинама и узглавн |
| евесело преда се; бејаше мало побледела а углови од усана грчевито задрхтаваху, као оно у деце |
| отисну је, скочи у њу, зграби оба весла а Маргити рече, да слободно пусти ластавицу па да прихв |
| ја овде препатила, та клао би га зубма а не ножем!“</p> <p>— „Махни се тога!{S} Хвала Богу ниј |
| у себи, „ни дивна ћерка од Божуна Бана а Јанкова госпођа девојка, није лепша од ње!“</p> <p>Те |
| растужена у старог деспота и у два лепа а слепа млада деспотовића. </p> </div> <div type="chapt |
| о је Милош на Косову показао ко је вера а ко је невера; и онда сваки пође своме селу и своме до |
| дућности.</p> <p>Тек је почело да свита а један млад човек дође пред чесму.{S} Скиде шубару, пр |
| дна владичанска штака, понека од седефа а понека од сребра.{S} У зачељу ових сребрних престола |
| да је покисао.{S} Оно и јесте нека тиха а прилично хладна кишица почела да ромиња.{S} И небо ви |
| е поглед са њеног осмехом озареног лица а саму себи говораше: „смеје се мојој неумешности.{S} И |
| ..{S} Хоћу да паднем, тако ми срце куца а колена клецају!{S} Ох, мој Рајко, што не остасмо код |
| ило чудо, да се показало да је дух слаб а плот јака.{S} Тек опет жао ми је што се преварих!“</p |
| ом пријатељу Хасан-аги дао свога младог а јуначног „кабадахију“ Рајка, да га спроводи и да му п |
| широко причати о пророчанствима слепог а видовитог деспотовића, и о записима неким из књига и |
| и поља и испод дрвећа жураше се напред а све правцем уз Мораву.</p> <p>Целим путем до сванућа |
| атарским камџијама, напуцкавају самсове а сами урлају; самсови јуре њушкајући све мојим трагом, |
| несоше ме њене трепавице.{S} Она трепне а ја клецнем; она на лево пође, на лево се окренем и ја |
| а, која се у врху цепаше у две још тање а устрептане игле, па кивно боцкаше час у напред, час у |
| , није лепша од ње!“</p> <p>Тек то рече а у једној половини душе његове угаси се светлост те по |
| ао, аго!“</p> <p>Њих се двоје насмејаше а Рајко прихвати: „причаћемо ти све по реду оче.{S} Ниј |
| се све славно измири, и њихов господски а рекао бих и — твој сиротињски понос.{S} Ето, нека при |
| е све пехаре редом, онда један старачки а промукли глас озго <pb n="201" /> са зачеља закреча н |
| штеним човеком нећу ти поиграти ни мали а још мање велики!“ говораше она упорно и са свим одсуд |
| ка, коме се десила неприлика, прошао си а ниси ни малим прстом мрднуо да му помогнеш.{S} Што си |
| та на свој ужас опазише при оној слабој а црвенкастој светлости од воштанице, како се оним отво |
| неће се срдити да га теби, тако младој а тако злосрећној жени, на самрти твојој позајми!{S} А |
| на глави, са сребрним наџаком у једној а сребрним штитом у другој руци.{S} А на пола хвата од |
| н паде из пећине унутра у мрачни ходник а с њиме и глас старог пустињика:</p> <p>„Рајко, брзо х |
| ог!{S} О, сачувај ме Боже, остарела сам а овакво чудо до ноћас не видех ни у сну!“ Маргита је п |
| витез.{S} Час ми се чини да га познајем а час да га не познајем.{S} Поп се окрену њему па га за |
| ом па сам зажмурила; али ноћас да умрем а зажмурити нећу!“</p> <p>— „Устај!{S} Не треба ми више |
| какви труди.{S} Право је да те послужим а и мило ми је.{S} Кад будеш у својој земљи у слави и с |
| е на груди; гледаше опет својим широким а меканим погледима у очи Рајку, и узе да врти главом к |
| аше га не са бригом, него са задовољним а једва прикривеним осмехом, као оно млада мати кад тоб |
| е говорити нешто маџарски својим јасним а уздрктаним гласом, и онда седе на стену, покри лице р |
| која је својом брзином и својом ситном а паметном главом издавала бедуинско порекло своје.{S} |
| о скочи унутра у пећину, он пође за њом а за њиме и старац.</p> <p>„Госпођо," узе Рајко да гово |
| питом, узе да маџарској господи шапутом а на латинском језику говори :</p> <p>„Ко нама, о велик |
| дан велики воловски рог, сребром окован а пун вина, који беше дохватио да напије здравицу.{S} В |
| тренутака.{S} Доиста се чуо неки чудан а врло тихи шум с ону страну.{S} Учини му се шта више к |
| је из дубоких мисли изведе један мекан а звучан глас, који је поздрави са: „помози Бог, снахо! |
| ицу ? “</p> <p>„Ево како!“ поче Циганин а чутуру дохвати обема рукама и метну је себи на колено |
| х топлих и меких погледа.{S} Он се живо а застиђен подиже.{S} Беше га некако стид, да она поред |
| ге и право повучене обрве, и оно сниско а право чело, којега су мирну строгост и свечану лепоту |
| чима у његове очи, и онда доче полагано а пуним милозвучним својим гласом да говори:</p> <p>„ О |
| ти то питаш?“ рече Рајко малко збуњено а нешто мало и срдито. „Нико ме други к вама послао ниј |
| аки час брисао своје знојаво и запурено а глатко обријано лице некаквим белим убрусом.</p> <p>С |
| ију!“</p> <p>И онда опет обадвоје мирно а радознало ослушкиваху.{S} Од часа на час Маргита би г |
| , која у њеном турском руву ступи мирно а поносито у дворану праћена Рајком, који у левој руци |
| јеш се мојој простоти!" рече јој гласно а сав поцрвене од стида.</p> <p>„Није, није!“ прихвати |
| асмеја.{S} Њен смех зазвекта као сребро а откри иза оних румених покретних уста два низа белих |
| иња немарно. „Нећу ја ноћас ни мој врат а камо ли груди обнажити пред тим момком тамо, па ти сл |
| ето, и сам признајеш, младост је лудост а ђаво не спава!{S} Видим и сам није ти лако било.{S} С |
| ш ли оно што се каже: младост је лудост а ђаво не спава?!“</p> <p>„ То знам! “</p> <p>— „Знаш л |
| о се држаше једном руком за његову руку а другом за раме његово.{S} Обадвоје стојаху позадуго п |
| их двоје угледаше пред собом једну малу а прилично осветљену капелу.{S} У два велика гвоздена с |
| лу!“</p> <p>Она уведе ластавицу у скелу а он, одрешив уже од коца, отисну је, скочи у њу, зграб |
| ичарски, па јој онда додаде пар црвених а широких турских чизама да их навуче.{S} Она му се сад |
| се њиме низ реку пустим!“ Тек то рекох а учини ми се да чујем вику неку и лавеж паса у даљини. |
| и рекао: „красно момче!{S} Добар јахач а и коњ му добар!“ Патер Хијероними превео <pb n="22" / |
| p>„Их, да грдне бруке да тако и говориш а некмо ли да тако и радиш!“ рече Рајко сав пренеражен. |
| да у поље Косово,</l> <pb n="220" /> <l>А нашему кнезу честитоме,</l> <l>Хајдмо....“</l> </quot |
| <l>А из друге мавен пламен лиже </l> <l>А трећа му проговара глава.</l> <l>Њега царе на граници |
| >Једном главом вихар ветар диже,</l> <l>А из друге мавен пламен лиже </l> <l>А трећа му прогова |
| ачом и јачом дреком довикиваше. </p> <p>А кад маџарска господа наступише баш према њој, она са |
| која беше хладна као иста стена.</p> <p>А стена се опет пови на осовини.{S} Један сутоњски прам |
| а у Нишу да се реше шта да раде.</p> <p>А на путу до Ниша сви погледаху испод ока к Рајку.{S} О |
| д овом или оном каменом белегом.</p> <p>А кад би сунце просуло још топлији жар, те позлатило и |
| ата Мартин је већ био отпутовао.</p> <p>А Мишко његов донесе из Сегедина у два разбијена стара |
| и светао вратиш. <pb n="163" /></p> <p>А сад кад си већ и онако понешто видео, да ти тек понеш |
| јком опростила!.. <pb n="185" /></p> <p>А сад, витеже Рајко, помози грофици од Нађ-Бање да у св |
| каже само једну реч: „бињеџија!“</p> <p>А и у маџарске би се господе лице засветлило.{S} Ништа |
| аче, па поче да једе с њоме липов мед. „А, “ рече она са несташним осмехом на уснама и у онима, |
| } А ха,ха,ха,ха! “ смејаше се Циганин. „А знаш ти болан..." па поче да запиње језиком и трепће |
| то си је и доносио?" прихвати Циганин. „А мени се ето већ смучило !{S} И кад год је намиришем о |
| ише да би Маргиту ослободио, рече јој: „а знаш ко ће то бити?{S} Сад се сетих да сам слушао да |
| ав <pb n="141" /> старац пун искуства; „а колико ти је леп и китњаст тај сан, опет је он само у |
| ковчези од олова све један до другога; „а, ово ће бити да је гробница старе господе од овога гр |
| поче да запиње језиком и трепће очима; „а знаш ти болан.... да је мени Халил-бег Махмут-беговић |
| Хе хе хе !“ насмеја се старац срдачно; „а ко то тако из тебе говори? да ли је то госпођа, или р |
| о.</p> <p>— „У добри час!“ рече патер; „а ја изађох да те к њима зовем.{S} Ходи унутра!“</p> <p |
| зи на ову постељу!“ рече му Маргита. — „А, то не, много је господска!...{S} Куд ћу ја тамо...{S |
| одска прса и јуначка рамена?“</p> <p>— „А, сад видим!...{S} Сад те разумем!{S} Теби је све то т |
| :id="SRP18920_C2.7"> <head>7</head> <p>„А гле, каква је то светлост тамо?“ упита га Маргита, ка |
| вори сељак, па се опет насмеја.</p> <p>„А што вам је вечерас све село пусто?!“ <pb n="187" /></ |
| чи и заиграше по оним талирима.</p> <p>„А би ли то исто било да се на челик-потковицу поспе рас |
| е дугачке и танко усукане брке.</p> <p>„А је ли овде у двору?“</p> <p>— „Је ли овде у двору? — |
| иде иза наслоњаче своје матере.</p> <p>„А ти, гадна црна мађијанко, дижи се са те столице, па о |
| мачеви, а у трећима буздовани.</p> <p>„А, сад се тек разабирам!“ рече Рајко; „ово је подземна |
| бејаше са свим загњурио у вино.</p> <p>„А, тако ли је?{S} Лакрдија, маскарада!“ јечаше промукли |
| чких талира све нових новцатих.</p> <p>„А ево,“ узе патер да говори, „његова те блиставост приз |
| милости и можеш га дочекати !“</p> <p>„А кога то мислиш оче?“ питаше Рајко радознало.</p> <p>— |
| } Ти видиш да сам прост сељак!“</p> <p>„А разумеш ли оно што се каже: младост је лудост а ђаво |
| , па да се више и не пробудим!“</p> <p>„А твоја земља, Маџарска?!“ питаше Рајко.</p> <p>— „Јест |
| је, али оно је тамо цар Душан!“</p> <p>„А шта је ово?“ запита Маргита, пружив руку према трећој |
| и Милоша Обилића, ни Страхињу!“</p> <p>„А, сад тек видим!" упаде му Маргита живо у реч; „сад те |
| цају.{S} Скелеџија и његови људи даваху абер сељанима у околини, да им је нека велика невоља.</ |
| оред старца и просто цикну:</p> <p>„Ах, авај мени!...{S} Ево Турака!...{S} Ево самсова! “ <pb n |
| од господе рече: „дух се јавио, вампир, авет!“ Јао да сте само видели!{S} Дрекнуше сељаци: „беш |
| Богородице!{S} Ако је тамо нека нечиста авет, нека се расточава пред вашом силом, и нека се чис |
| а очи, изгледаше престрављена као да је авет неку угледала.{S} Посрћући пође к њима, удари се р |
| им поуздано, окренув се Маргити; „да је авет утекла би!{S} А <pb n="145" /> кад није авет друго |
| утекла би!{S} А <pb n="145" /> кад није авет другога се чега баш и не бојим.{S} Сад ћемо видети |
| а по целој ширини њиховој.</p> <p>„Није авет!“ рече Рајко са свим поуздано, окренув се Маргити; |
| светим Јованом, казуј нам се!{S} Ако си авет, у име свете Тројице и силом часнога прста, на Ком |
| ргита се сва стресаше од како он помену авет и изговори онакву клетву.{S} Него на све то сав од |
| екнуше сељаци: „беште, ето вампира, ето авети!“ па онда све један преко другог!{S} О, сачувај м |
| д кућа, беху задремале; излетеше пси из авлија и кидисаше на кола и коње што тако лупњавом буди |
| -аги Зулуфлији, и пође напред.{S} Хасан-ага даде заповест јаничарима и чаушима да се устроје по |
| баши на српски што старац рече, а Хасан-ага Зулуфлија завршио би цео узбудљиви призор са три ре |
| жност.{S} И онда си пустио да ме аждаја агарјанска у своју чељуст дохвати.{S} Ох, чинило ми се |
| <p>— „Кабадахија царевог чаушбаше Хасан-аге Зулуфлије вели ти: да ту јадну жену не такнеш ни ма |
| нда окрете и рече нешто на турски Хасан-аги Зулуфлији, и пође напред.{S} Хасан-ага даде заповес |
| а турских, своме старом пријатељу Хасан-аги дао свога младог а јуначног „кабадахију“ Рајка, да |
| му се као да је робовао у конаку Мустаф-агином, па се сад слободан и срећан враћа у завичај да |
| оликог јаничара !{S} Добро си ми дошао, аго!“</p> <p>Њих се двоје насмејаше а Рајко прихвати: „ |
| .{S} Већ смо о томе говорили и са Хасан-агом.{S} И ево ти вели мој пресветли господин десет тал |
| Султан је пратио из свога сараја Хасан-агу Зулуфлију да као чауш-баша <pb n="4" /> у Београду |
| и је дужност.{S} И онда си пустио да ме аждаја агарјанска у своју чељуст дохвати.{S} Ох, чинило |
| и жврчање скакаваца и бубица по ледини, азурни зефири с неба просипали дажду од симпатије на св |
| и руке, па кроз сузе мољаше за мене.{S} Аја!{S} Не да се старац омекшати.{S} Подиже је са колен |
| уке па моли младожењу да ми опрости.{S} Аја! неће пијан младожења ни да чује !{S} Она паде пред |
| ба ми то !“ рекох му, „него дај ми чету акинџија, да се осветим моме крвнику!“ Дадоше ми неке љ |
| Сараценима сараценске главе сећи пушта, ако строгој анализи данашњи инцидент подвргнете, онда ј |
| , све подскакујући, оде у село да нађе, ако може, своју кућу.</p> <p>„Рекао бих да се од двора |
| але.</p> <p>— „Не!“ викну Циганин; „не, ако си ми ортак!{S} Оно је лудо, поносно, љуто и бесно |
| >— „Причаћу ти све на широко кад ми се, ако Бог да, из Маџарске здрав и светао вратиш. <pb n="1 |
| правите.{S} Ето, једно од тога бирајте, ако не знате нешто још боље и сигурније.{S} Тек не може |
| д помишљаше да је треба најмање четири, ако не и пет стопа у дужину, две стопе у ширину и бар ј |
| н дао своју главу, на оном пању одсећи, ако оно није цар Душан. „За ово,“ рече показујући руком |
| м поуздањем. <pb n="38" /></p> <p>"Ево, ако само хоћеш, буди спремна да те ноћас поведем у твој |
| сније чујаше.</p> <p>„Ама немојте тамо, ако Бога знате!{S} Немојте на свечеву пећину, хоће нас |
| у Нишу од посланика доби.</p> <p>„Ето, ако си мајстор, искуј ми ова четири талира у четири пот |
| итање просто, ко је њега нама наметнуо, ако посмотрите непрекидно хвалисање његово са некаквим |
| јко нешто снужден; „вала дао бих главу, ако се она целу ову ноћ Богу не моли, да покрене срца о |
| узживиш... опрости ми рану смрт своју, ако им се жива нећеш да предаш!"</p> <p>Маргита, која ј |
| мо кад ми се што смучи!“</p> <p>„Валах, ако је нећемо пити што си је и доносио?" прихвати Циган |
| ти послужим, те да се ропства избавиш, ако би нам Бог помогао!" говораше Рајко мирно и просто |
| ући се да говори; „светла господа веле: ако је да ко коме поклон чини, не можеш ти њима, него о |
| потковице не посребре, твоја штета!{S} Ако испадне добро, да ми платиш за сваку по овакав тали |
| > <p>„Хвала ти, оче, по хиљаду пута!{S} Ако ми Бог помогне нећу те постидети.{S} Сад ћу се двој |
| ала ти госпођо!{S} Бог нека те чује!{S} Ако сам те задужио ма чим, ево си ми богато платила и п |
| војој земљи, нигде грма, нигде липе!{S} Ако видиш по неки јаблан, то ти је све.{S} Да није да п |
| огом и светим Јованом, казуј нам се!{S} Ако си авет, у име свете Тројице и силом часнога прста, |
| асом: „помози нам Боже и Богородице!{S} Ако је тамо нека нечиста авет, нека се расточава пред в |
| лах, баш да <pb n="43" /> огледнемо!{S} Ако се потковице не посребре, твоја штета!{S} Ако испад |
| души носим?!...{S} Не може тако!...{S} Ако се не мислиш жива предавати, онда... ево ти мој мал |
| најпре изаћи да видим да нема кога.{S} Ако никога нема зазвиждаћу, а ти онда изађи па журно за |
| мо излаза из овога подземнога двора.{S} Ако није друкчије, мојим ножем просећи ћу стену, колико |
| ја идем да растурим лажне пријатеље.{S} Ако ме ко нападне, имаће ко и да ме брани.{S} Ако не би |
| се заруменише, очи жарко засветлише.{S} Ако јој је у истини отаџбина била онако румена и онако |
| сачувај га онима, који су њему мили.{S} Ако нећеш да се смилујеш ни данас мојим сузама, смилуј |
| ко нападне, имаће ко и да ме брани.{S} Ако не би ти хтео, Мартине, ево ко ће!“ рече Маргита, п |
| ар самсови без Турака, стигли овамо.{S} Ако нам свети отац <pb n="84" /> не зна показати каква |
| бојте се децо, приступите слободно.{S} Ако бисте и турске вере били приступите.{S} Уморни путн |
| и нисте при новцу и за такву работу.{S} Ако нисте, онда ево друга начина: нека пођу два млада г |
| никад, никад, никад заборавити нећу.{S} Ако на ономе свету, после смрти, буде слободно да се из |
| Рад бих био да огледам своју срећу.{S} Ако је нађем, ето је и теби! “</p> <p>Осмехну се брк Ци |
| ад Константинов провоцира, придодан?{S} Ако оштроумљу вашем подвргнете питање просто, ко је њег |
| траје.{S} А?... шта велиш?!“</p> <p>— „ Ако хоће господа нека прихвати црква.{S} А кад би то мо |
| асни што му тако товаран дође.</p> <p>„ Ако ти је празна, могао си је оставити у хану!{S} Празн |
| о је тамо сребро.{S} Их, да силна блага ако су сва та бурад пуна! “ говораше Рајко силно узбуђе |
| и људи у њеној земљи?!“ А сад видим, да ако у вас и има много срчаности још више има суза.{S} Н |
| рече:</p> <p>„О Ружо слатка, шта ћу ја ако он умре!“ — „Неће ваља да умрети!“ прихвати Ружа.{S |
| са неким пркосом самом себи рече: „вала ако је само слатко, па баш нека је и грешно!“ <pb n="13 |
| то!{S} Него ето да просецамо стену, па ако је не просечемо, онда ти кад видиш да сам мртва рад |
| воља божја!...{S} Опрости ми твоје муке ако узживиш... опрости ми рану смрт своју, ако им се жи |
| напред.{S} Држ’ се, госпођо, моје руке ако се бојиш, а ја ћу његове !“</p> <p>„Не бојим се ја |
| кога ропства, <pb n="71" /> да се спасе ако буде воља божја!{S} Причаћемо ти све по реду, само |
| свето, да никада и никоме казати нећете ако што будете видели!“</p> <p>„Заклињем се, тако ми Бо |
| ница као да милије бејаше да загледа, и ако за тренут, у лице Маргитино, него да завирује у мра |
| {S} Не беше то ни Циганка ни Туркиња, и ако је пред Циганиновом чатрљом седела, и по турски у ж |
| .. опрости, Бога ми си госпођа и сад, и ако се мучиш као робињица!{S} Молим те, би ли хтела да |
| напукла, па задовољан тим претходним, и ако врло површним, испитом, узе да маџарској господи ша |
| а господо!{S} Ово за службу до данас, и ако је много, опет може да се каже да је за службу вели |
| растанку ни да помињеш!{S} Него опет, и ако ће проћи времена доста, док ти сакупимо драговољце, |
| а кад дође време доћи ће и човек!{S} И ако онда будем жив први ћу вам казати: устајте, ево дођ |
| једном.{S} Нисам ни на то роптала.{S} И ако нисам могла у старцу да нађем одговора чежњи својој |
| силно узбуђен викну: „ама шта је то?“ и ако ни сам не знађаше коме управо то питање управља.</p |
| лео сам своју мајку, волим, је и сада и ако је давно умрла.{S} Волим и своју стрину Круну, која |
| е по истини испричам, па ме онда суди и ако је право баци се на ме и каменом!“ рече Рајко узбуђ |
| који постајаше све тамнији и тамнији и ако се на њ само небо својом мутноплавом ивицом наслони |
| евојку и да ли сам се верио, то нисам и ако у нашој земљи има пуно лепих и добрих девојака!“</p |
| румених покретних уста два низа белих и ако неравних зуба.{S} Не беху „као бисер“, али додаваху |
| епше у нашем говору.{S} Напред ћемо сви ако Бог да!“ Поклони се и свој осталој господи, приђе к |
| из гроба у живот васкрсли!“</p> <p>„Али ако се Турци врате, па још са самсовима?!“ прихвати Мар |
| е рекло: па тебе или никако и нема, или ако те има, ти немаш ни милости ни <pb n="217" /> сажаљ |
| } Ја из ове пећине жив изаћи нећу, а ти ако жив останеш, сахрани ме негде овде у планини, па ми |
| а ти!...{S} Неће нам се на добром проћи ако тамо ударимо! “</p> <p>„ Рекао бих да је глас Милис |
| оче, дај воде или вина ил’ ракије, дај ако се може да одржимо живот, који се у госпође гаси!“ |
| е?!“</p> <p>— „Махни се пања него казуј ако знаш шта је ово?“ рече Маргита па показа руком на о |
| м, мањ’... чекај молим те!... јест, мањ ако то не буде деспот Ђурађ Смедеревац са његова два си |
| ожја!{S} Причаћемо ти све по реду, само ако нас пустиш да се гдегод овде преко ноћ склонимо!"</ |
| прихватити: „хајде, хајде! свршуј само ако имаш још што!{S} Ваља господа да се врате у караван |
| ка у пећини.{S} Рекао бих да се свађају ако се још и не бију!“</p> <p>И онда опет обадвоје мирн |
| ивог.{S} Тада прва мисао Рајкова беше: "ако су Турци убили старца, па нема ко да отвори ову гро |
| узе вући Рајка даље од змијских врата. „Ако ме волиш ма за трунку, онда хајдмо даље од те змију |
| ргиту, па јој врло тихим гласом рече : „ако се деси... јави старцу на Вујну!...{S} О, моја добр |
| ,“ јекну Циганка сва дрхћући од гњева; „ако ваше слуге имају слободу <pb n="205" /> и такве лак |
| ихвати Рајко и доиста се мало застиде; „ако ме питаш да ли сам обегенисао где какву девојку и д |
| p>„Вала, госпођо," рече Рајко Маргити; „ако ти Бог помогне те стигнеш у свој дом, да пошљеш ске |
| ну.</p> <p>„Ко има тамо?“ викну Рајко; „ако си ришћанска душа, кумим те Богом и светим Јованом, |
| ам ја госпођа!“ рече Маргита поносито; „ако су они јунаци, и ја сам кћи једне јуначке земље.{S} |
| еног срца поче да се стишава.</p> <p>— „Ако нас свети отац нема где да сакрије, онда ваља мрети |
| од њих сад поњаве правимо?!“</p> <p>— „Ако су они били господа, била сам ја госпођа!“ рече Мар |
| турске сабље главу Јанкову!“</p> <p>— „Ако ти је неко од твојих на Косову погинуо, еј вала му! |
| од сам рагастов.</p> <pb n="144" /> <p>„Ако си човек по три пута те заклињем Богом и светим Јов |
| хајдмо даље од те змијурине!“ </p> <p>„Ако ме волиш ма за трунку, “ — те речи падоше на срце Р |
| краљеви нису добро пролазили!"</p> <p>„Ако нису они, нисмо ни ми!“ рече Рајко са свим мирно, п |
| с пеном на устима, цикну грозу:</p> <p>„Ако си човек, брани своју невесту!"</p> <p>Гроф тресну |
| аво казати што ћу те питати ? “</p> <p>„Ако нећу теби, који си божји угодник и без онога што си |
| силним једним напором заклопче са првог акова, загњури руку, подиже је у вис и пусти да млаз од |
| а коме беху поређана и ланцима повезана аковчад.{S} Отрже силним једним напором заклопче са прв |
| ла, отварајући овде и онде по неко ново аковче.{S} Па онда враћајући му се пуна усхићења и са п |
| сиђе на четврту степеницу, отвори једно аковче, извади један златан цекин, метну га себи на дла |
| што не може да послуша свога господара, ал’ је теже срцу одолети, <pb n="8" /> да не иде на бој |
| и као кап воде на длану.{S} Он је стар, ал’ је добар, добар, већ до слабости добар!{S} А мене в |
| но у деце кад хоће да бризну у плач.{S} Ал’ се још не заплака него настави:</p> <p>„Кад ме вода |
| ади шта знаш!“</p> <pb n="147" /> <p>— „Ала, не бој се госпођо!{S} Баш сам сигуран да ћу је уби |
| ласног смеха, од дивље вике: „ељен гроф Аладар!{S} Дај чардаш!“ И Цигани почеше да удешавају жи |
| 13" /> преврташе по своме сећању. „Гроф Аладар од Нађ-Бање биће сад да је мојих година!{S} Ниса |
| њих.</p> <p>— „Грофа Аладара!.... грофа Аладара!“ понављаше старац, па као да за неки тренутак |
| аргита, грофица од Нађ-Бање, жена грофа Аладара!““ проговори један од њих.</p> <p>— „Грофа Алад |
| проговори један од њих.</p> <p>— „Грофа Аладара!.... грофа Аладара!“ понављаше старац, па као д |
| ала сам своме мужу и своме завичају.{S} Аладаре, зар ме доиста не познајеш?....{S} Твој слуга и |
| г корита, у коме беху свакојаке ковачке алатке, пробра двоје клеште па, мало посрћући, отиде те |
| е. „Изађох пред пашу, повиках: „Алах-ил-Алах Мухамед ресулах! “ потурчише ме; поклони ми паша н |
| букнуше у пламен и кад ми вичући „Алах—Алах!“ грунусмо у двор, она пуцаше на нас кроз прозор и |
| анин даље. „Изађох пред пашу, повиках: „Алах-ил-Алах Мухамед ресулах! “ потурчише ме; поклони м |
| двора букнуше у пламен и кад ми вичући „Алах—Алах!“ грунусмо у двор, она пуцаше на нас кроз про |
| рав: „сабанахиралах, мајсторе!“</p> <p>„Алахразусум, ефендија!“ одговори Циганин па испаде на п |
| и малим прстом, јер ћеш закукати да сав Алаџа-хисар чује!{S} Јеси л’ ме разумео Циганине?" гово |
| поклисара.{S} У Београду је Мустафа-бег Алаџа-хисарли, један од најбогатијих спахија турских, с |
| алуђера! валах такве ракије нема у свем Алаџа-Хисару!{S} У ком си је манастиру наточио, вере ти |
| главне, и управо једине, улице сеоске у алеју од јабланова, опазише једног сељака који, у некак |
| м златних прстенова, у свакоме по један алем драги камен, крупан <pb n="118" /> као лешник.{S} |
| круна, на којој је блистао крст од пет алемова, од којих онај у средини беше крупан као крупан |
| неравних зуба.{S} Не беху „као бисер“, али додаваху нову драж лепоти лица њеног.</p> <p>Рајко |
| долап се видела једна сиротињска соба, али добро осветљена.{S} На једној сниској постељи, а на |
| их мачева, које пробра из оних ковчега, али не могаше ни с њима много да учини; врхови би им се |
| доше је!{S} Што је доведоше ни по јада, али, кад хтедоше да пођу, ластавица неће да се макне од |
| лепом девојком, истина од простог рода, али која ће му родити два сина, који ће његово име са с |
| јабланом.</p> <p>Маргита му се насмеја, али га послуша.</p> <p>— „Рајко,“ поче Маргита својим н |
| ма школа, где се учи књига и летургија, али нема школа за витештво.{S} Има ли такве шкоде у вас |
| та од оне кућице једна жена у годинама, али још пуно крепка.</p> <p>— „Ружо!“ рече јој Маргита, |
| запрепашћени, неки с отвореним устима, али на која не могаше ни једна реч да изађе.{S} За неко |
| ој горе, и нађе је још са сузним очима, али са осмехом на уснама.</p> <p>„Видиш ли како се свет |
| Бању.{S} Старог грофа и не бејаше дома, али му беше млада грофица.</p> <pb n="50" /> <p>Кад кош |
| — са устима која нису била врло малена, али на којима је било пуно неке чудесне милине и у лини |
| е поред нене?!“ Сав се стресе од ужаса, али не рече ни речи.</p> <pb n="92" /> <p>„Што ти је од |
| тегао јој беше витки стас њен око паса, али мало на више свилена пупад као да нису смела да огл |
| /p> <p>Ту се Рајко мало устави; поћута, али му око усана обиграваше осмех, те га издаваше да ми |
| на прилику у средини, „не знам шта је, али оно је тамо цар Душан!“</p> <p>„А шта је ово?“ запи |
| из воду отиснусмо.{S} Знам ухватиће је, али ће имати штете и дангубе.{S} Сад смо на невољи па н |
| оне жене.{S} Скочи к вратима од чатрље, али их нађе зачепљена изнутра.{S} Удари два три пута пе |
| ружан; сан је био пун лепоте и милине, али, бојим се, ружно ће да значи.{S} Помисли само, виде |
| види боље.{S} Јест љуља се и повија се, али му се све поче око њега да окреће и несвестица га о |
| сле да ме метну на коња.{S} Покајах се, али доцкан.{S} И насмејао бих се, али ми не даде зебња |
| х се, али доцкан.{S} И насмејао бих се, али ми не даде зебња шта ће од вас двоје на крај краја |
| део ни овакве грошеве ни овакве дукате, али видим ово је злато, а оно је тамо сребро.{S} Их, да |
| адића беху у лицу од изванредне лепоте, али у обојице очи беху дубоко упале и — очним поклопцим |
| аничара са сукненим сарколима на глави, али без оружја.{S} По даље иза ове гомиле ишли су растр |
| маслинке.{S} Није имала венац на глави, али је била обучена у белу свилу, а на повисоком и танк |
| pb n="101" /> <p>— „Говорила је српски, али није имала круну; него је била обучена у црно као к |
| и диже руку да је и по други пут удари, али му је у исти мах Рајко дохвати својом левом руком.< |
| и и краљевски посланик вели: „хвала ти, али од тога сад не може ништа да буде.{S} Његов је поса |
| буду на јави истина.{S} Вратићеш се ти, али само као војвода Рајко од Расине, вратићеш се да ос |
| изразом, који је тешко укратко описати, али у коме су се и осећање достојанства и неизмерна јед |
| је да се говори о ономе што може бити, али ми се чини да ни ја тебе никад, и да бих хтео, забо |
| главу у вис, лице јој пуно озбиљности, али и пуно мирне одважности.{S} Сад се тек Рајку учини |
| ! могла бих ти грло овим ножем пресећи, али нећу нож да поганим.{S} Пих, скоте један! “ и пљуну |
| као у тигрице која се спрема да скочи, али се савлада и рече :</p> <p>— „Маргита грофица од На |
| тлости не паде кроз тај отвор у ходник, али и Рајко и Маргита на свој ужас опазише при оној сла |
| марим што ћу да се жива у гроб закопам, али да полагано умирем под притиском страшне мисли, да |
| , опрости ми!{S} Хтедох да ти послужим, али ето није тако воља божја!...{S} Опрости ми твоје му |
| свога, одгурну је обема рукама својим, али тихо, од себе, и крочи неколико корачаја сам за себ |
| перем туђе кошуље, па се хлебом храним, али то своје цвеће ни за које паре не дам!“ Ја јој онда |
| арем Душаном.{S} Лећи ћу да се одморим, али заспати нећу, а чим чујем старца доћи ћу да те проб |
| а покушавала да се глађу и жеђу уморим, али кад већ клонем и обамрем Бекри-Бекир доведе жене, т |
| творен поглед, истина, не сева претњом, али као да гласно казује: <hi>„не бојим се никога до Бо |
| !...“ И онда Рајко поче лаганим гласом, али онако мало као попевајући уз гусле:</p> <quote> <l> |
| д Маргитом и рече јој узбуђеним гласом, али топло и смерно:</p> <p>„Хвала ти госпођо!{S} Бог не |
| ао.{S} Није знао колико је дуго спавао, али кад отвори очи виде да је по рамену покривен својим |
| ђе на ствар због које је на њу и чекао, али некако не могаше да подеси како је најбоље.{S} Узе |
| кну ластавици те ова сама врло пажљиво, али са свим сигурном ногом, изађе на суво, па кад <pb n |
| се чело не баш високо, и пре посниско, али право и лепо срезано и осењено густом кестењавом ко |
| се смучило.{S} У души ми беше помрчало, али је хвала Богу сад опет све светло преда мном.{S} Не |
| ред Богом!“ Ове би се још лепо свршило, али ето их моји сељаци да ме одбране и измоле. „Немој н |
| и подворим како треба док смо заједно, али се не бој да ћу се заборавити ма у чем.{S} И да нис |
| арац уталожи и узе сам да говори мирно, али и опет некако као да заповеда. <pb n="17" /></p> <p |
| ао, како је трећи пут истина поклизнуо, али пао није, јер га је Душан од њених усана отргао.{S} |
| е.{S} Циганка му нешто шапуташе на ухо, али је он нестрпљиво одгурну и рече: „торњај се од мене |
| и.{S} Није имао гусле нити је био слеп, али у њега као да је било срце једнога гуслара, те мрам |
| е да јави своме господару радосну вест, али се на средини степенице опет предомисли, те се у бе |
| онако хладовинастом и мирисном уранку, али опет рече:</p> <p>— „Хоћеш ли ме пустити да се напи |
| <p>Старац изашао беше мало пред пећину, али се одмах врати.</p> <p>„Примичу се скотови!“ рече о |
| {S} Приђе па пољуби икону богородичину, али не побожним целивом, како то скромни Хришћани чине, |
| ушку, па онда хтеде прихватити Маргиту, али се ова, без његове помоћи, једним скоком, као хитра |
| Нико не зна где је и на коме је месту, али веле, кад би човек потковао коња новим сребром у св |
| ме!{S} Не пада смрт моја на твоју душу, али пада на моју душу, што због мене тако млад гинеш.{S |
| лицу и црних очију, — црних и светлих, али без душевне топлоте, као да нису два девојачка ока, |
| из руку.{S} Другог једног дана утекох, али ме Турци ухватише још у самом Крушевцу и доведоше њ |
| они радили.{S} Не можеш да их стигнеш, али можеш бар из далека да трчиш за њима!"</p> <p>Марги |
| околине, „бадава, говори ти што хоћеш, али си ти Рајко човек, који има око за оно што је лепо |
| и ме пред Халил-бегом па сам зажмурила; али ноћас да умрем а зажмурити нећу!“</p> <p>— „Устај!{ |
| те ви Срби секли главе вашим краљевима; али нема трага ни од крви ни од секире! “</p> <p>„Бог с |
| амење у порушеноме двору српскога цара; али се ти њима ниси одазвао.{S} Твој одговор на моје мо |
| } Ја га зовем „Амиџа-заде".{S} Млад је; али се на њ можеш поуздати као на најбољег јунака.{S} Њ |
| је за службу великој и светлој господи; али оно друго не могу вам примити!"</p> <p>Зачудише се |
| женидба, удадба, шта је управо не знам; али да је весеље, весеље је!“ И онда сељак, све подскак |
| ва рамена његова, то не знађаше ни сам; али знађаше да није са десна рамена, јер је ту лежала њ |
| млада за тешки посао кога си се латио; али осећам, ето сад овде у овоме часу, на овом лепом ју |
| икад ништа ни знати...{S} Хајде, добро; али што не притиснеш бар један невин пољубац на њена ус |
| еви, па би и главе своје дали били !{S} Али како ћу ја, један сељак, да дижем и теби за поњаву |
| у жену поред поштеног једног Србина!{S} Али нећеш куд си наумио! “ </p> <p>Чело му беше орожено |
| ем лаганом смрћу не марим, право је!{S} Али што наведох ову јадну жену <pb n="152" /> да пође з |
| плашт свој! “ „И веруј, би се секли!{S} Али су њихови и плаштеви и њихови мачеви, па би и главе |
| мо, може бити никад да се не видимо!{S} Али знај, да ћу на тебе, док сам год жива, са љубављу ј |
| само о теби и о нашем добром старцу!{S} Али нећу ни ја да спавам, хоћу само кости да одморим.{S |
| арушо, децо, овамо те!{S} Овамо !...{S} Али шта ће ми они?!...{S} Јест’, слатка, мила и добра м |
| оспода маџарска била заволела Рајка.{S} Али се синоћ патер Хијероними направио изванредно мудар |
| што пева чему ван песме нема станка.{S} Али ја знам да је Хуњадија Јанош од наше горе лист, а з |
| е над твојом судбом заплакати могла.{S} Али видим није! “ <ref target="#SRP18920_N1" /></p> </d |
| n="34" /> нека обична и проста жена.{S} Али кад јој лице сагледате, нешто малко дугуљасто али л |
| Рајко!</p> <p>„Ти си госпођо уморна.{S} Али се све мислим ови ће сребрни столови бити да су за |
| ледамо шта је све то!“ рече Маргита.{S} Али пре него што ће са <pb n="103" /> прага у дворану к |
| дира; „мени деран тај није подозрив.{S} Али ви познајете боље од нас ове људе овде, па кад ваша |
| добро бити!“ рече Рајко храбрећи је.{S} Али му и самом срце бурно куцаше.</p> <p>Последњим једн |
| е начини читав урнебес од силенције.{S} Али кад последња силенција угуши претпоследњу, кад у то |
| кивали, да ли се што из пећине чује.{S} Али се више ништа није чуло.</p> <pb n="95" /> <p>— „Ха |
| стију и запомагање од Манде Циганке.{S} Али нико од гостију да приђе грофу у помоћ.</p> <p>Рајк |
| опазио, него казиваше песму и даље.{S} Али кад Краљевић Марко осече прву главу Арапину, а она |
| не занесе молитвом к престолу твоме.{S} Али се ево сломио бунт мој; сломио се понос мој; немило |
| ђох!“ говорах у себи и зарадовах се.{S} Али ето, и сам признајеш, младост је лудост а ђаво не с |
| "221" /> више не виде да се заплаче.{S} Али је почешће наређивала да је оставе саму поред мртво |
| трпљиво, па не хте то ни да преводи.{S} Али га старац посланик запита шта Рајко рече, па кад чу |
| и руку стегне и речима срећу зажели.{S} Али то није ни десети део, о, није ни стотинити део од |
| је бити какви козари наложили били.{S} Али кад јој приђоше ближе, опазе да ватра гори пред јед |
| на јави него озбиљне и хладне мисли.{S} Али пре но што је сагледао Мораву с ову страну Ниша, Ра |
| своме цару Отмановићу да их ослепи.{S} Али опет не знам поуздано.{S} За оно тамо знам да је ца |
| е још мало осмехну само да је умири.{S} Али му лице поче нагло да бледи и жути.</p> <p>— „Хајдм |
| збуђења не могаше речи да проговори.{S} Али корачајући поред Маргите и држећи је за руку не ски |
| ће се они млађи људи још и покрвити.{S} Али их старац уталожи и узе сам да говори мирно, али и |
| n="209" /></p> <p>Рајко трже пиштољ.{S} Али већ у тренутку, у коме га запе, виде да је грехота |
| че да узвикује говором неразумљивим.{S} Али кад поче да плаче и да јеца, он се полагано маче од |
| и бацакаше се ногама као бесомучан.{S} Али му то ништа не поможе, и само га брже изнураваше.{S |
| p> <p>Доиста ућутка се плач робињин.{S} Али Бекри-Бекир не смеде да отвори врата.{S} У том викн |
| ме је из наручја матере моје отргао.{S} Али, молим те, Ружо, казуј ми одмах све шта је и како ј |
| с великом вредноћом прегао на посао.{S} Али га је у брзо право очајавање понело да хвата.{S} Из |
| дом, полагаше на врело чело Рајково.{S} Али што се зора примицаше, то његов занос бејаше све ве |
| и да осећа.{S} Беше се као скаменио.{S} Али кад Маргита хитро скочи унутра у пећину, он пође за |
| се ја друкчије винула коњу у седло.{S} Али како ћеш с оваким чизмама! “ па погледаше са седла |
| ти и опростити, и ево ти и праштамо.{S} Али што си осрамотио име које носиш, не можемо ти опрос |
| да се бијемо?!“</p> <p>„Можемо и то.{S} Али сад дођох по другом једном послу!“ рече Рајко, па м |
| кезио зубе, па режи као бесно псето.{S} Али она се не макну с места.</p> <p>„Хоћеш или нећеш?! |
| да пође да види откуда та светлост.{S} Али се побоја да се Маргита не преплаши кад се са молит |
| зембил бацио, само да дуже потрају.{S} Али с јабукама не могаше то исто чудо да чини, те да се |
| му се мир и крепост у срце враћају.{S} Али не смеде ни погледати к оном ковчегу на коме млада |
| ми је да пратим ћесарову посаобину.{S} Али вам се молим, светла господо, не замерите ми, и пус |
| и, да не буде грофица помела памећу.{S} Али не имадоше срца да јој се противе ма у чему.{S} Пос |
| ао да хтедоше да се развуку у осмех.{S} Али се не осмехну и не рече ништа.</p> <p>Рајко јој пов |
| спођо, што тако лепо мислиш и желиш.{S} Али од свега тога не може бити ништа.{S} Не могу ја ни |
| ужо, моја драга и добра Ружо!“</p> <p>„ Али ко сте ви у тој чудној ношњи! “ питаше старица, па |
| ти се амо и викни Ружу своју!“</p> <p>„ Али... молим те... не препадај се!{S} Више ме боли што |
| <p>„Кћи земље маџарске!" рече она мирно али и свечано.</p> <p>Рајко је међу тим био скинуо седл |
| поклони јој се смерно и говораше мирно али са уздрхтаним гласом:</p> <p>"Госпођо, опрости ми!{ |
| ао буде.“</p> <p>Рајко је говорио мирно али с потресеним гласом.{S} Био је блед; у очима му зби |
| ј лице сагледате, нешто малко дугуљасто али лепо сливено, — са устима која нису била врло мален |
| посао да гледамо!“</p> <pb n="54" /> <p>Али Циганин више и не слушаше шта Рајко говори.{S} Диже |
| унацима скеле затворио!</l> </quote> <p>Али кад се оно српске војводе Реља од Пазара, Милош Оби |
| некаквог старог порушеног града.</p> <p>Али се већ мрак ухватио био кад изађоше на тај вис.{S} |
| Нигде никога.{S} Рајко зазвижда.</p> <p>Али Маџарица не изађе.{S} Звизну и други пут и трећи пу |
| о путем од Београда до Крушевца.</p> <p>Али ево сад путем од Крушевца у Ниш Рајко је са свим др |
| јко, па узе и даље да ослушкује.</p> <p>Али га сад нов ужас обузе.{S} Десило му се нешто што ни |
| бољи успех настави прокопавање.</p> <p>Али већ на крају другога дана прокопавања нестаде им и |
| ека је и грешно!“ <pb n="137" /></p> <p>Али у самом тренутку у коме се својим уснама хтеде дота |
| „шта велиш, нисам ли сад лепша?“</p> <p>Али не дочека Рајкова одговора.{S} Као да је жеравицу н |
| ђе до њих. „Окована су гвожђем!“ рече, „али нису забрављена!“ Повуче <pb n="96" /> за алку и вр |
| !“ узвикну Рајко и још нешто промрмља. „Али што да плачеш?{S} Кад те твој господин види, он ће |
| да!“</p> <p>„Да пођемо!“ рече Маргита; „али унапред знам да излаза нећемо наћи!{S} По сну, који |
| ?!“</p> <p>— „Хтедох!“ рече она мирно; „али бадава, не могах; сетих се што ти оно рече да је и |
| он показује да има своју вољу.</p> <p>„Али је ово мајсторски!{S} Је ли да је као жив? и коњ жи |
| као из гроба у живот васкрсли!“</p> <p>„Али ако се Турци врате, па још са самсовима?!“ прихвати |
| комедија овде на добро сврши!“</p> <p>„Али, драга моја Ружо, о чему ти то говориш?“ питаше је |
| ко је Бан Страхиња савладао бесног Влах-Алију, како је Милош на Косову показао ко је вера а ко |
| су забрављена!“ Повуче <pb n="96" /> за алку и врата се отворише.{S} Влажан и хладан ваздух уда |
| екшег зибелина!"</p> <p>„Јест, госпођо, ама су оно плаштеви велике господе и великих јунака, ко |
| скочи; па циче просто да се помаме.{S} Ама само што не проговоре: ето њих двоје одмах иза ове |
| чуо шта она сама у себи говори, рече: „ама и ја се питам, је ли ово сан, или машта, или је ово |
| S} А сељаци се усплахирише и запиташе: „ама шта је то ?{S} Шта се то десило ?!“ Тек неко од гос |
| и беше Рајко који силно узбуђен викну: „ама шта је то?“ и ако ни сам не знађаше коме управо то |
| лепим очима кроз сузе гледа.</p> <p>— „Ама, луда децо, зар не чујете да вас вичем?{S} Што сте |
| амо скелеџија?!“ викну Рајко.</p> <p>— „Ама ето, мало час отиде с весларима у брдо у виноград!“ |
| а ћу ја од тебе да начиним! “</p> <p>— „Ама, ходи, молим те, госпођо да разгледамо све ово чудо |
| ело, и чисто клону пун очајања.</p> <p>„Ама шта нема ништа?{S} Што ми не говориш просто и отвор |
| њаше уз гомилу цигала и камења.</p> <p>„Ама вреди да поломе мамузе.{S} С овога платна можете на |
| ходник у зиду од леве певнице.</p> <p>„Ама ја тебе чеках.{S} Не хтедох у светлост без тебе.{S} |
| од људи све се јасније чујаше.</p> <p>„Ама немојте тамо, ако Бога знате!{S} Немојте на свечеву |
| а дрвени сто па бризну плакати.</p> <p>„Ама шта је све ово, госпођо?!{S} Овај се свет врти око |
| овде на овој асури не удави! “</p> <p>„Ама како ти то говориш?!" питаше Рајко, који и не слућа |
| најгоре мени своме господару!“</p> <p>„Ама ја дођох да те питам: јеси ли ти баш прави мајстор? |
| , и силом Богородичиног сна, који ево у амајлији носим, позивам те, уклањај се са нашега пута!“ |
| ри баш на оно место на коме Рајко своју амајлију притиснуо беше, и онда опет нека дугачка рука |
| пронео кроз Србију на рукама као свету амајлију!“</p> <p>„Е, хвала ти синко!{S} Тако треба!“ п |
| ко извади из недара једну троуглу кожну амајлицу, која му о црном свиленом гајтану бејаше о вра |
| вечеву пећину, хоће нас белај снаћи!{S} Аман беже да скренемо у лево!“ викаше опет онај сељак к |
| н по један на сиџаде пред санџак-бега. „Аман, беже, поклони нам га!“ — „Јок, валах!“ рече бег п |
| одбране и измоле. „Немој нам га, беже, амана ти! лепо он нас учи, вели нам: слушајте царске љу |
| ину! <pb n="83" /> Немој, беже... немој амана ти!...{S} Неће нам се на добром проћи ако тамо уд |
| /> ти службу намењујем, и ето какав ти аманет желим да предам.{S} Да си ми по сто пута рођени |
| и јако срце, да се један велики и свети аманет чува ?!{S} Учинило ми се да је у тебе срце и чис |
| штења ево сам те узео на душу као свети аманет.{S} Могу да не умеднем да те послужим и подворим |
| родбину, која би је чувала и пазила као аманет, док ви не смислите на тенани како да је сигурно |
| Кад оне речи Мартинове пројечаше, патер Амброзијус испусти из руку један велики воловски рог, с |
| нове лозе има реч!“</p> <p>Устаде патер Амброзијус у мртвој тишини и тек се накашља, а двокрилн |
| > <p>„Шут, шут, шшш!“ заћуткиваше патер Амброзијус барона.</p> <p>„Хе, драга моја, како ћу ја д |
| рештени пијани.{S} Пијан је чак и патер Амброзијус, а већ знате нашем господину никад није мног |
| ује здравица, коју ће пречасњејши патер Амброзијус из великог хришћанског милосрђа да напије са |
| н и други, па предали та писмена патеру Амброзијусу.{S} Каже мени мој Мартин: „лажу, лажу; нису |
| а зајеча: „она је моја, за веки векова, амин!“ Е онда ме загрли; ја му поднесох усне, погледах |
| као „од Расине Рајко“.{S} Ја га зовем „Амиџа-заде".{S} Млад је; али се на њ можеш поуздати као |
| ни од једне помисли твоје; врати ми се амо и сам са чистим срцем, ведрим челом и светлим образ |
| амо да одмах дођу!{S} А ти сам врати се амо и викни Ружу своју!“</p> <p>„ Али... молим те... не |
| оше у предворје.</p> <p>„Боље је ходите амо на степенице да дахнете чистим ваздухом.{S} Тако ст |
| и: „посадише ме на ластавицу и доведоше амо.{S} Рекох Турцима: „док ви одаберете грану и намест |
| о је још пијан, нека распитају и доведу амо свакога, ко ма и уображава да нешто зна!“</p> <p>Ка |
| ли да га у тамницу баце, ил’ у прогон у Анадол пошљу!"</p> <p>„Баш сам ти ја једна несрећна жен |
| араценске главе сећи пушта, ако строгој анализи данашњи инцидент подвргнете, онда је неизбежна |
| кроз плач.</p> <p>„Бог нек те прати, и анђели његови нек те чувају!{S} А кад се мене у срећи с |
| м и своје сестре од стричева, Павлију и Анђелију...“</p> <p>„Што говориш као да си дете!{S} Пра |
| </p> <p>Поможе јој да навуче неку стару антерију, опаса је брзо широким и дугачким једним стамб |
| рукама; је ли ово сан, ил’ је јава?{S} Анчи, Марушо, децо, овамо те!{S} Овамо !...{S} Али шта |
| рата Рајко!{S} Спуштај врата! “</p> <p>„Аох! да грдна ли је то нека змијурина !{S} Колики јој ј |
| померили, Манда му световаше да отиде у Арад к некој старој Влахињи врачари, која може да учини |
| ди своју суђеницу.{S} Гроф се одвезао у Арад с Мартином, коме је све причао како је било.{S} От |
| етим моме крвнику!“ Дадоше ми неке љуте арамије.{S} Одјездисмо преко границе, и ударисмо ноћу н |
| х, а сада — сада кривооки Татари и црни Арапи поје овде упорне мазге и ћудљиве и грозне камиле |
| не трепташе док он описиваше троглавог Арапина.</p> <quote> <l>„На граници турској и арапској, |
| и арапској,</l> <l>Вазда сједи троглав Арапине,</l> <l>Једном главом вихар ветар диже,</l> <l> |
| Али кад Краљевић Марко осече прву главу Арапину, а она не рече ни речи, нити мрдну прстом, па н |
| ад Марко осече и другу па и трећу главу Арапову, онда већ Рајку поста јасно да она тихо и равно |
| е куцање тако, као кад гледаху како она арапска сива ластавица лети да стигне, где Рајко може д |
| а.</p> <quote> <l>„На граници турској и арапској,</l> <l>Вазда сједи троглав Арапине,</l> <l>Је |
| ћући отиде те из једне костретне вреће (арара) у сувом куту иза мехова извади једно ћемане.{S} |
| тавио, чело наоблачио.{S} Дохвати своју арнаутку, огледа јој кремен, подасу јој чанак, подасу о |
| ика корача.{S} О рамену носи дугу пушку арнаутку, чврсто се утегао широким шареним пасом, поврх |
| по развалинама двора Лазарева.{S} Барон Арпад Сент-Кираљи од Галамбоша, праћен неколиким синови |
| !</p> <p>„Преподобни!“ прекиде га барон Арпад гласом као да пуку командира; „мени деран тај ниј |
| а у гласно клицање, а стари би се барон Арпад само осмехнуо и рекао: „красно момче!{S} Добар ја |
| за здравље ћесарево.</p> <p>Стари барон Арпад устаде и приђе Рајку, потапка га по рамену, говор |
| трећој степеници, отвори заклопче, диже аспре и пусти их да падају као плева; сиђе на четврту с |
| ра на Светој Гори, да не такну ни једне аспре од тога блага, него да га с благословом његовим п |
| уде, полуде, у мало ме ето овде на овој асури не удави! “</p> <p>„Ама како ти то говориш?!" пит |
| аћајући се на своје место запе ногом за асуру и стропошта се на Рајка.{S} Гласно се сам себи на |
| пио, па кад спусти чутуру поред себе на асуру, рече:</p> <p>„Е да црних калуђера! валах такве р |
| /> платио овде, ево... виш’ овде на ову асуру... овде, двеста сребрних гроша, да је се нагледа |
| ортаклуку!“</p> <p>Посадише се на једну асуру подаље од огњишта и мехова.{S} Рајко одврте чутур |
| напред.{S} Кад већ измакоше из сеоских атара, онда се носачи почешће и подуже одмараху.{S} Сви |
| ки нож! “</p> <p>И Мартин припаса испод атиле ловачки нож.{S} Замоли Маргиту да каже Рајку да о |
| ла неком грађом па им прсла осовина, те Аћим растоварује љуто кунући и кола и мајстора који их |
| као узгред прича, како је у лугу видео Аћима Главоњу како се мучи.{S} Претоварио кола неком гр |
| олове теглиоце. „Ко је <pb n="129" /> с Аћимом?“ запита мој стриц. „Нико! сам је!“ одговори наш |
| уку, једно осје на раме, па право у луг Аћиму!{S} Да му помогнеш кола оправити, натоварити и ку |
| само узвикиваше: „ ах да силног блага! ах да силног блага!{S} Е баш се види да сте царевину им |
| обом да понесеш?"</p> <p>„Баш ништа!{S} Ах, чекај!{S} Да пустим мога славуја из кавеза!“ И онда |
| боду чистом љубављу за себе да веже!{S} Ах, што немам млађу сестру, лепшу од мене и срећнију од |
| е кад се у њој небо и земља састају!{S} Ах, да сам те очима својим опет једном угледати могла, |
| и да те самсови као мрцину вуку?!...{S} Ах!“ јекну Маргита и онда оно севање од узбуђености око |
| рхташе од узбуђења и само узвикиваше: „ ах да силног блага! ах да силног блага!{S} Е баш се вид |
| дах реку. „'Го ће бити Морава!“ рекох, „ах, да ли ћу наћи какав чун, па да се њиме низ реку пус |
| се поред старца и просто цикну:</p> <p>„Ах, авај мени!...{S} Ево Турака!...{S} Ево самсова! “ < |
| ничега умрети!" <pb n="213" /></p> <p>„Ах, ти не знаш, колико је то једно чисто сунце од човек |
| њишту у кухињи.{S} Кад је стигла поноћ, баба расплете своје седе косе, скине се са свим гола и |
| атресла, а кухиња се димом напунила.{S} Баба онда узме грофа за руку, одведе га пред неки као д |
| лахињи у млади петак, кад се смркло.{S} Баба је наложила велику ватру на огњишту у кухињи.{S} К |
| стивој госпођи треба мало босиљка.{S} А баба се заплака: „ех, рече, кад милостива госпођа грофи |
| ?{S} Има ли какав стар човек или каква баба видарица?!“ питаше Маргита све шапутом, као да Рај |
| да из њега три пута сркне.{S} Иза тога баба баци нешто у ватру, што је пукло као гром, сва се |
| тигању.{S} Кад је вода прокључала, онда баба заиште од грофа његову златну бурму, коју је од ве |
| ја да те оките, ево ти један стручак од баба Станије, старе и сироте једне Српкиње, и Бог да те |
| звездица на левом колену стоји!“ викаше баба.{S} И гроф доиста виде тај младеж.{S} Од те ноћи ј |
| е каква туга мори срце у његовог старог бабе, и узе да га храбри, казујући му шта види у оној н |
| прсте да поломи кршећи их, „опрости ми, бабо, молим те, и не брукај ме тако за Бога!“ Па Марков |
| омогнеш?" питаше га отац. „Бог с тобом, бабо! нисмо ли с њиме у завади због оних заватина у пот |
| оје и телесне и душевне муке.{S} Видех, бадава све, нема ту помоћи ни ослобођења.{S} Рекох Бекр |
| “</p> <p>„Е, онда нема ништа!...{S} Све бадава!“ рече старац невесело, и чисто клону пун очајањ |
| /p> <p>— „Хтедох!“ рече она мирно; „али бадава, не могах; сетих се што ти оно рече да је и грех |
| и нека се чисти са нашега пута!“</p> <p>Бадава.{S} Једна лопта или некаква гужва удари баш на о |
| гита Рајку раздрагана лепотом околине, „бадава, говори ти што хоћеш, али си ти Рајко човек, кој |
| могаше да скине својих погледа са ње. „Бадава," рече сам себи, „што јест, јест ; и кад спава л |
| да чисто са очајањем окрете се старцу: „бадава, оче, не знам ти ја то!{S} А и како ћу?{S} Ти ви |
| опуњавало тиху своју хармонију.</p> <p>„Бадава,“ окрете се Маргита Рајку раздрагана лепотом око |
| преда са две сребрне пафте у облику два бадема.{S} Руке јој до изнад лаката, где се бели рукави |
| ао дете сироче радује се да чује понеку бајку, па да је и другима каже.{S} Што ти знам рећи то |
| у такве су, тек добро пристају у овакве бакрачлије!“</p> <p>„Хвала ти брате Јово !{S} Поздрави |
| гу црвену чизму и намешташе их у широке бакрачлије. „Него да видиш, какве су такве су, тек добр |
| есно и гледаше у црвену чизму у широкој бакрачлији.{S} Маргита не знађаше ни шта да мисли ни шт |
| оставити у хану!{S} Празна чутура — ето баксуз !{S} Ниси ваља <pb n="44" /> да дошао на оваки п |
| ви везује, или да им пољупцем једним на балчак од сабље, сабље посвећује, — шта си ти тако тешк |
| ако је Марко укинуо свадбарину, како је Бан Страхиња савладао бесног Влах-Алију, како је Милош |
| еђе да се пита: а шта ли би на то рекли Бан Страхиња и Краљевић <pb n="24" /> Марко?!{S} Завука |
| би радио Краљевић Марко и како би радио Бан Страхиња на твоме месту? па онда ради како видиш да |
| радили онакви српски јунаци какви беху Бан Страхиња и Краљевић Марко.{S} Одлучио се да, чим се |
| раду бијеломе,</l> <l>У онога од Божуна Бана!“</l> </quote> <p>Маргита спусти главу на Рајково |
| е сам у себи, „ни дивна ћерка од Божуна Бана а Јанкова госпођа девојка, није лепша од ње!“</p> |
| невесту, па да је мила шћерца од Божуна бана, а некмо ли једна Циганчица!{S} Хајдмо одмах к њем |
| Марка, па Милоша Обилића, па Страхинића Бана, па Рељу Крилатицу, па старог Југ-Богдана, па толи |
| 31" /> војводи Сибињанин Јанку и јунаку Бановић Секули!{S} И ја знам по неку....{S} Хоћеш да ти |
| утника.</p> <p>„Ето то је пред нама Нађ-Бања!“ рече Маргита Рајку, показујући му руком; „ова го |
| и беху покривени сликама грофова од Нађ-Бање кроз последња два века.{S} Озго са таванице спушта |
| лостива госпођа, грофица Маргита од Нађ-Бање!“</p> <p>И онда се склони на лево и дубоко поклони |
| ви чују: „ево је грофица Маргита од Нађ-Бање!“ <pb n="198" /></p> <p>— Не! премилостива госпођо |
| столицу.</p> <p>„Грофица Маргита од Нађ-Бање!“ промуца стари гроф, и она му се дворана поче да |
| из Сегедина стигне у двор грофа од Нађ-Бање.{S} Управо и нема пута, него се тера преко равнице |
| а рече: „ја сам Маргита, грофица од Нађ-Бање, жена грофа Аладара!““ проговори један од њих.</p> |
| </p> <p>„Ја сам Маргита, грофица од Нађ-Бање!“</p> <p>— „Била си то некад.{S} А шта си сад?“</p |
| и сад?“</p> <p>„Маргита, грофица од Нађ-Бање!“ одговараше она опет мирно.</p> <p>Циганин дохват |
| онда, тамо у оном двору, грофица од Нађ-Бање може само да ти руку стегне и речима срећу зажели. |
| ад крочим ја сам госпођа грофица од Нађ-Бање.{S} Овде сам још слободна, или управо овде сам још |
| рече :</p> <p>— „Маргита грофица од Нађ-Бање — робиња потурченог Циганина Бекри-Бекира !“</p> < |
| е ме на обалу!...{S} Еј, грофице од Нађ-Бање, еј госпођо од толиких баштина, еј девојко око кој |
| тније чух шапат Мораве: „грофице од Нађ-Бање, кћери земље маџарске, кад си се ти још смрти боја |
| овици некадашњој грофици Маргити од Нађ-Бање.</p> <p>„Силенција!{S} Силенција!“ викаше гост гос |
| ад, витеже Рајко, помози грофици од Нађ-Бање да у свој двор уђе!“</p> <p>Узеше се за руке и пођ |
| ше по своме сећању. „Гроф Аладар од Нађ-Бање биће сад да је мојих година!{S} Нисам слушао да се |
| „Молим те, брацо, је ли жив гроф од Нађ-Бање ? !“</p> <p>— „ Је ли жив?{S} Како да није жив!“ п |
| говораше: </p> <p>„Ти ћеш код нас у Нађ-Бањи да останеш док се не спреми све што треба за мој п |
| ко границе, и ударисмо ноћу на двор Нађ-Бању.{S} Старог грофа и не бејаше дома, али му беше мла |
| дајте у кола, да се возимо у дворац Нађ-Бању; жени се стари гроф.“ Хајде, ђи, терај!{S} Ето нас |
| у, лепшу од мене и срећнију од мене!{S} Бар бих се могла понадати да те једнога дана својим зет |
| сваковрсним јестивом и пићем, седело је бар двадесет и четири госта.{S} Ваздух беше топал, загу |
| разбуди. „Уморна је јадница!{S} Нека се бар испава.{S} Ко зна на какве ће се нове јаде и невоље |
| ет стопа у дужину, две стопе у ширину и бар једну стопу у висину просећи!{S} Да л’ ће моћи и до |
| ицу, дотле би и Турци са самсовима, или бар самсови без Турака, стигли овамо.{S} Ако нам свети |
| ј мрачни ходник гдегод каква излаза или бар краја.{S} Очевидно је било да се ходник повија у кр |
| узела сам се онда молити Богу, нека ми бар памет преврне, те да у лудилу и не знам ништа и не |
| спуштајући Маргиту на тај плат, нека си бар између златних лавова и сребрних орлова, између пус |
| ињаше свих девет Југовића редом, да јој бар један брат од заклетве на двору остане ? !{S} Вала |
| у дубоком сну, неће се разбудити; а то бар није грех.{S} Ето, питај дванаест сребрних престола |
| и.{S} Не можеш да их стигнеш, али можеш бар из далека да трчиш за њима!"</p> <p>Маргита се поди |
| .{S} Хајде, добро; али што не притиснеш бар један невин пољубац на њена уста?{S} Она је у дубок |
| а баш не бих волео да ми је гроб овде у бари где нема ни липе ни раста.{S} Еј, славна Шумадијо |
| а верна љубо!</l> <l>Додај мени крстата барјака,</l> <l>Цар ме Лазо на Косово зове!“</l> </quot |
| мало не рекох Османа!{S} Ха, ха, ха!{S} Барон Осман је удовац, могли би се још ноћас погодити, |
| етаху по развалинама двора Лазарева.{S} Барон Арпад Сент-Кираљи од Галамбоша, праћен неколиким |
| дозрив!</p> <p>„Преподобни!“ прекиде га барон Арпад гласом као да пуку командира; „мени деран т |
| а прсла у гласно клицање, а стари би се барон Арпад само осмехнуо и рекао: „красно момче!{S} До |
| отињи за здравље ћесарево.</p> <p>Стари барон Арпад устаде и приђе Рајку, потапка га по рамену, |
| ете?!“ </p> <p>„Устајте господо!" викну барон Отмар, па скочи на ноге; „устајте, господо, ово ј |
| Румели-Беглер-беговицу нека седне поред барона Отмара — гле, мало не рекох Османа!{S} Ха, ха, х |
| шут, шшш!“ заћуткиваше патер Амброзијус барона.</p> <p>„Хе, драга моја, како ћу ја да те познам |
| толико остарела да ме не познајете?{S} Бароне Отмаре, зар ме ни ви не познајете?!“ </p> <p>„Ус |
| " хоће младожења да игра чардаш с неком бароницом.{S} Он дежмекаст, она дебела; он матор, она м |
| дној нози стојећи замишљено загледала у бару испред себе, рекао би човек да је ово све једна бе |
| у. „Да смо џинови и да имамо пун ковчег барута, па овде не би могли пролом учинити.{S} Биће да |
| ју младу, и опалите му врућих четрдесет батина!“ Пијани гости узеше да кликћу од радости и да п |
| заше се силно да збаци са себе Рајка, и бацакаше се ногама као бесомучан.{S} Али му то ништа не |
| ио би нас све, па у поље да се пред њим бацамо камена с рамена, да се надскакујемо, надтркујемо |
| а, бре, вур ђаур!“ </hi> па би се узела бацати комадићима од ћерамида и цигала, или и сувим коњ |
| или у Крушевац одвукли да га у тамницу баце, ил’ у прогон у Анадол пошљу!"</p> <p>„Баш сам ти |
| S} Хоћу да сваки од вас, који сте моји, баци по једну киту у гроб оваквог витеза.</p> <p>Ружа и |
| но.</p> <p>Циганин дохвати један чекић, баци се њиме на њу, па срдито дрекну :</p> <p>„Казуј шт |
| бурму, коју је од венчања с вама носио; баци је у ону кључалу воду, те се растопи, као да је од |
| звади из њега једну високу дијадему.{S} Баци доле јаничарски саркол са главе своје, па онда под |
| з њега три пута сркне.{S} Иза тога баба баци нешто у ватру, што је пукло као гром, сва се кућа |
| киде дијадему, па је брже боље у ковчег баци.{S} Па онда посрћући крочи до најближег сребрног п |
| докопа први камен при руци, те се њиме баци на оно двоје младих људи пред чесмом.</p> <p>Млада |
| за обе руке, па је просто као неко маче баци иза себе на под до зида.</p> <p>Врисну Сокица.{S} |
| спричам, па ме онда суди и ако је право баци се на ме и каменом!“ рече Рајко узбуђен и онда узе |
| и одјеке изазивати, и кад га виде како баци шубару у вис, она му хитро приђе и продрма га за р |
| н и појео, а два кришом натраг у зембил бацио, само да дуже потрају.{S} Али с јабукама не могаш |
| а има негде велика царска остава, — све бачве пуне злата!{S} Нико не зна где је и на коме је ме |
| лили.{S} Доле поред њихових ногу лежаху бачене две круне, <pb n="113" /> два пребијена мача и д |
| рстом лежали су доле поред престола као бачени тамо <pb n="116" /> немарно и небрежљиво.{S} На |
| само понављаше речи: „еј, јаднице моја, баш ти не би суђено да завичај видиш!{S} Еј, јадна жено |
| јко са свим мирно, па онда настави: „е, баш ме копка да знам шта ће овај растов пањ овде?!“</p> |
| ек и кошуљу до појаса, а за велики све, баш све, ха, ха, ха!{S} Хо, хо, хо, хо!</p> <pb n="53" |
| то ништа не мари ни за тебе ни за мене, баш као да нас и није!{S} Све једно; нека госпођа буде |
| ора чује свирање, певање и усклицавање, баш као да су сватови, а ено виде се и осветљени прозор |
| сму, и не прекидаше је ни једним дахом, баш као да је хтео да се њеном тугом угуши, или као да |
| спођо, како је мало среће Бог вама дао, баш вама, који сте <pb n="191" /> према сваком тако пун |
| но да завичај видиш!{S} Еј, јадна жено, баш ниси среће имала! “</p> <p>Подиже је у своме наручј |
| емо дочекати! одговори Циганин. „Валах, баш да <pb n="43" /> огледнемо!{S} Ако се потковице не |
| има на левој страни... како да кажем... баш онде где јој срце куца, један плав младеж.{S} Молим |
| е глас Милисава кнеза из Доње Букве!{S} Баш је он!“ говораше старац више сам себи; „ он то дови |
| у руку: „хвала ти светли господине!{S} Баш си научио што и јесте најлепше у нашем говору.{S} Н |
| 47" /> <p>— „Ала, не бој се госпођо!{S} Баш сам сигуран да ћу је убити!{S} Само се ти склони ма |
| ину!“ рече он.</p> <p>„Јесте, синко!{S} Баш као да је хајка!{S} На звериње нема за што да је, а |
| — Бога ми, мал’ не рекох нешто!....{S} Баш је <pb n="18" /> велим грехота оставити ону младу в |
| ином.</p> <p>Тежак им беше растанак.{S} Баш се све троје заплакаше. <pb n="166" /></p> <p>„У те |
| а <pb n="160" /> учинио, да коме ћу?{S} Баш ћу ти све по истини казати!“ одговори Рајко.</p> <p |
| да плачеш!...{S} Нећу ја умрети...{S} А баш и да умрем, па ништа !....{S} Истина баш не бих вол |
| бег с Циганином и Циганин са мном.{S} А баш је од Бога грехота, а од људи — Бога ми, мал’ не ре |
| ="145" /> кад није авет другога се чега баш и не бојим.{S} Сад ћемо видети шта је !“</p> <p>Па |
| н; уверих се да њега или и нема, или да баш неће да чује моје молитве, нити да види моје муке и |
| но што кажу да Цариград има!{S} Па онда баш треба из близине да видите кулу ову!“</p> <p>Испеше |
| ће поћи на Косово, напојио свога лабуда баш на истом том каменом кориту, над којим се ето мало |
| ном хитати да се теби вратим.{S} А вала баш сад и да умрем, слађе ћу умрети после овога што од |
| аш и да умрем, па ништа !....{S} Истина баш не бих волео да ми је гроб овде у бари где нема ни |
| јер је ту лежала њена рука, на коју она баш мало час наслони лице своје.{S} Тек онај тајни тихи |
| себи рече: „вала ако је само слатко, па баш нека је и грешно!“ <pb n="137" /></p> <p>Али у само |
| повуче.</p> <p>„Ја да црних калуђера, е баш брате знају каква треба да је ракија!{S} Жестока!{S |
| силног блага! ах да силног блага!{S} Е баш се види да сте царевину имали!“ Отвори један повећи |
| е.{S} Узе да се на себе самога срди. „Е баш сам неки сметењак! “ рече сам себи.{S} Па онда виде |
| по рамену као да му одобрава.</p> <p>„Е баш ми је жао, што нас двојица не можемо да се разумемо |
| једну како се Јанко оженио?...{S} Хајде баш!...“ И онда Рајко поче лаганим гласом, али онако ма |
| љеност и суморност учини се свима да је баш подозрива.{S} Није му испало ни до Крушевца ни у Кр |
| смеје него да се заплаче!{S} Него то је баш оно о чему хтедох да те питам.{S} Била си госпођа.. |
| на једна туга и опет жива чежња да чује баш све што гуслар има да каже, стапале.{S} Оба младића |
| тине.{S} Испод шубаре видело се чело не баш високо, и пре посниско, али право и лепо срезано и |
| /p> <p>А кад маџарска господа наступише баш према њој, она са вриском, који срце параше, јурну |
| мор односи, није тешко бити испосник, и баш је слатко бити пустињик !“ </p> <p>"Дете моје, “ уз |
| ише. „Или ме старе моје очи варају, или баш никад не видех тако младоликог јаничара !{S} Добро |
| {S} Једна лопта или некаква гужва удари баш на оно место на коме Рајко своју амајлију притиснуо |
| с ким да подели, и оно може да се сноси баш за то, што може тако да се дели!“</p> <p>„Како лепо |
| и, „његова те блиставост призвала да ти баш каже да се можеш <pb n="27" /> вратити.{S} Нишки па |
| p>„Ама ја дођох да те питам: јеси ли ти баш прави мајстор?“ питаше Рајко.</p> <p>— „Како ода шт |
| „видим немаш вере у мене!{S} Може бити баш да ме се и побојаваш!{S} А тако ми образа и српског |
| исне један невин пољубац на топла, реци баш на слатка, уста једне поштене младе жене, па ћеш чу |
| да си им се доста напричао, и да си ето баш лепо завршио.{S} Сад немој то да уквариш, него хајд |
| друкчије!“</p> <p>Учини му се да нешто баш близу њега зашкрипе.{S} Погледа и не хте очима да в |
| е бег по колену, мишљах пуче чоха. „Зар баш тако?“ питаше. „Јест тако нам очију, лепо нас учи д |
| аслоњена и чињаше му се да јој се живот баш гаси.{S} Тако му се нешто ражали, да с тешким и дуб |
| штаху — а Рајко са тихим уздахом рече: „баш да ми је да седнем... ноге ми клецају!“</p> <p>„Ево |
| ларима у брдо у виноград!“ рече дечко; „баш говорише нико неће тако сабаиле ударати на скелу!“< |
| цара Душана!“ <pb n="115" /></p> <p>— „Баш нисам.{S} А откуда ти знаш да је то цар Душан?“ реч |
| , ил’ у прогон у Анадол пошљу!"</p> <p>„Баш сам ти ја једна несрећна жена!“ настави Маргита све |
| елела одавде собом да понесеш?"</p> <p>„Баш ништа!{S} Ах, чекај!{S} Да пустим мога славуја из к |
| /p> <p>— „Знаш ли то по себи?!“</p> <p>„Баш по себи!“</p> <p>„Е, онда нема ништа!...{S} Све бад |
| сараја Хасан-агу Зулуфлију да као чауш-баша <pb n="4" /> у Београду дочека и у Цариград допрат |
| у.{S} Сва му се Србија чинила као да је баштина његове задруге; свако му је дрво изгледало као |
| фице од Нађ-Бање, еј госпођо од толиких баштина, еј девојко око које су се највећа господа маџа |
| екако стид, да она поред њега успаваног бди.{S} Него га Маргита брзо изведе из тренутне забуне, |
| е друго нека ти је просто !“ Смилова се бег на сузе сељачке, згрну оне дукате и оне слепачке гр |
| , ево дође онај кога чекасмо!“ Удари се бег по колену, мишљах пуче чоха. „Зар баш тако?“ питаше |
| , поклони нам га!“ — „Јок, валах!“ рече бег презриво, па уста те ногом одгурну оне грошеве. „Но |
| е ли?{S} Хајде на вешала с њиме!“ викну бег љутито, па махну сејменима да ме воде.{S} Јаукнуше |
| ког поклисара.{S} У Београду је Мустафа-бег Алаџа-хисарли, један од најбогатијих спахија турски |
| ох да може да буде.{S} Ево како: санџак-бег је овде нов човек, тек је од скора дошао, сиромах ј |
| пет у пећини створиш?“ питаше ме санџак-бег. „Ко шта може јадној раји?{S} Она као дете сироче р |
| нико се с тога не би завадио мањ санџак-бег с Циганином и Циганин са мном.{S} А баш је од Бога |
| ти какав се чардаш овде игра!{S} Халил-бег је матора, хладна дртина, па кад је видео, он полуд |
| ; „а знаш ти болан.... да је мени Халил-бег Махмут-беговић <pb n="51" /> платио овде, ево... ви |
| ! ко је лепши, ја или онај тамо Бенглер-бег?...{S} Ја! тако, то је право, тако се ваља!“ <pb n= |
| нглер-бег.{S} А да није то тамо Бенглер-бег?!“ рече пијани старац, па се окрете према Рајку и г |
| зваше онај?!...{S} Јест Румели-Бенглер-бег.{S} А да није то тамо Бенглер-бег?!“ рече пијани ст |
| о какав полудивљи пустињик, светомрзац, бега од њих у пећину, он их мирно посматраше за неко <p |
| чаја сам за себе у мрак, као да хоће да бега од ње.</p> <p>„Не, Рајко!... не остављај ме саму у |
| а једна госпођа из земље маџарске, која бега из турскога ропства, <pb n="71" /> да се спасе ако |
| и светлост и светиња од које нечастиви бега.{S} Кад ме гледи и кад ми говори, као да ме невидљ |
| Јоване... ој, чујеш ли Јоване!{S} Моли бега да савијемо у лево да не удара хајка на свечеву пе |
| ве један по један на сиџаде пред санџак-бега. „Аман, беже, поклони нам га!“ — „Јок, валах!“ реч |
| <pb n="155" /> дан изведоше пред санџак-бега.{S} Некакав новајлија, дошао го као прст, па син н |
| м ја овде сигурнији и силнији од санџак-бега у Крушевцу.{S} А за све то нека је хвала прво Богу |
| ен.{S} Ето мени кроз који дан од санџак-бега поздрави, поклони и дарови.{S} Сад сам ја овде сиг |
| и моји сељаци угледаше, а они куд који, бегај и не обзири се ! „Змај, крилати змај, цар змајски |
| ивезах је мојим каницама за себе и онда бегај преко границе.{S} Ето је од тога доба моја робиња |
| трештен пијан, покушам поново срећу да бегам.{S} Ишла сам целу ноћ, нисам ни сама знала куда.{ |
| мука и невоља!“</p> <p>„Рајко, хајде да бегамо!{S} Где ти је ластавица?!{S} Оче, нема ли где да |
| ох Бекри-Бекиру: „ево дајем ти реч нећу бегати, пристајем да те служим, да носим воду, да цепам |
| госпођо!“ рече Рајко; „ја те наведох да бегаш, ја те доведох у ову клопку, па зар ја да останем |
| ског милосрђа да напије садашњој Румели Беглер-беговици некадашњој грофици Маргити од Нађ-Бање. |
| гласом стари гроф. „Молим, молим Румели-Беглер-беговицу нека седне поред барона Отмара — гле, м |
| Сад ће Крушевац да ври, како су санџак-бегови Турци видели змаја, <pb n="158" /> са три круне |
| и болан.... да је мени Халил-бег Махмут-беговић <pb n="51" /> платио овде, ево... виш’ овде на |
| лосрђа да напије садашњој Румели Беглер-беговици некадашњој грофици Маргити од Нађ-Бање.</p> <p |
| стари гроф. „Молим, молим Румели-Беглер-беговицу нека седне поред барона Отмара — гле, мало не |
| ним клештима.{S} Пекао си ме пред Халил-бегом па сам зажмурила; али ноћас да умрем а зажмурити |
| о је, једном мрети ваља; него молите се бегу да ми учини милост да заповеди, да ме људи његови |
| него са мном. „Хајде у Крушевац санџак-бегу! “ рекоше ми. „Заветовао сам се,“ прихватих ја, „д |
| Па онда сиромах онај старац!{S} Куд нас беда његова на њ навуче!{S} И кад бих могао да пробијем |
| .{S} О ону страну јарка ишао је повисок бедем, утврђен јаким палисадима.{S} Улазило се у двориш |
| рном сниском калпаку, с кривом сабљом о бедрима, са високим жутим чизмама, на којима зврктаху ш |
| дрангулијама, те га као кићанке бију по бедрима, па ситним звекетом прате сваки његов корак.{S} |
| војом ситном а паметном главом издавала бедуинско порекло своје.{S} Милина је било погледати га |
| да ме одбране и измоле. „Немој нам га, беже, амана ти! лепо он нас учи, вели нам: слушајте цар |
| на свечеву пећину! <pb n="83" /> Немој, беже... немој амана ти!...{S} Неће нам се на добром про |
| едан на сиџаде пред санџак-бега. „Аман, беже, поклони нам га!“ — „Јок, валах!“ рече бег презрив |
| у пећину, хоће нас белај снаћи!{S} Аман беже да скренемо у лево!“ викаше опет онај сељак којега |
| ва скините и у пећину закопајте!{S} Ето беже, то је све што те молим, а све друго нека ти је пр |
| а хтеде прихватити Маргиту, али се ова, без његове помоћи, једним скоком, као хитра срна, спуст |
| својој руци.{S} Узе грош и узе талир па без речи појури к брду.{S} Чим зађе за неко дрвеће, Рај |
| р!...{S} Тек опет хвала му; шта бих сад без њега радила!...{S} Иди види, можемо ли се у собу вр |
| } Нас судбина венчава.{S} Рајко, витеже без замерке, ево се Маргита теби привенчава, да је од с |
| ихвати крму.{S} После живог веслања, не без силног напрезања, сав црвен у лицу и са крупним зно |
| ње ивице од врата и њиховог оквира и не без јаког напрезања одви је од прилике за пола палца.</ |
| те Циганина на прса и мало по мало и не без муке, веза му руке на леђа!{S} Није дуго трајало од |
| оје!“ рече јој благо.{S} И Циганчица се без речи, освојена и оним погледима и оном благошћу, ди |
| риђе ка ковчегу.{S} Дуго и дуго гледаше без речи у мирно лице младога човека, који као да беше |
| ога ћу ти може бити сутра и показати, и без тога меда, који ја за горске пчеле чувам, и без тих |
| меда, који ја за горске пчеле чувам, и без тих ораха, које ја с веверицама делим.{S} Чак и сло |
| Крушевцу да начини кавгу па је срдит, и без сумње премишља <pb n="26" /> и снује нове згоде.{S} |
| самоме врху испупчила се стена, гола и без маховине.{S} Овде онде њен белутак беше прошаран кр |
| ?{S} А пустињаштво има пуно сладости и без тога млека, које ја добивам за једнога мога горског |
| „Ако нећу теби, који си божји угодник и без онога што си мени и овој страници добра <pb n="160" |
| S} Оно је лудо, поносно, љуто и бесно и без тога!{S} Него није она моја мајсторица.{S} Она је м |
| и и Турци са самсовима, или бар самсови без Турака, стигли овамо.{S} Ако нам свети отац <pb n=" |
| ара са сукненим сарколима на глави, али без оружја.{S} По даље иза ове гомиле ишли су растројен |
| у и црних очију, — црних и светлих, али без душевне топлоте, као да нису два девојачка ока, нег |
| шку службу?!" говораше Маргита грцајући без суза.{S} Седе поред њега, па се тужна загледа у њег |
| анских: је ли грех да поштен млад човек без икакве непоштене замисли притисне један невин пољуб |
| о, та ваља да није што ћеш се овуда сам без ње враћати?!...{S} Није то; није то; него ме за грл |
| “</p> <p>На њену кукњаву дотрче сви као без душе.</p> <p>Маргита је лежала мртва.{S} Клечећи по |
| лиш?“</p> <p>„Како да нема?“ рече Рајко без устезања. „Волео сам своју мајку, волим, је и сада |
| рити и кући отерати!“ Оде сиромах Марко без речи и вечере.{S} Него то је још најмање јада.{S} К |
| /head> <p>Путовали су цео тај дан скоро без одмора, јер оно нешто мало времена што проведоше по |
| ја тебе чеках.{S} Не хтедох у светлост без тебе.{S} Ходи!“ рече Рајко и одмах пође напред.</p> |
| сам му се.{S} Сад га љубим.{S} Не могу без њега.{S} Љубим га.{S} Кажите слободно свима да га љ |
| речи: „Србину, од Расине Рајку, витезу без замерке — Маргита.“ Имате ли гдегод босиљка, Мартин |
| аса нађе да треба да то што је она тако безазлено казала, исправи на прави његов значај.</p> <p |
| ебе, рекао би човек да је ово све једна безгласна и безживотна пустиња!“ говораше Рајко.</p> <p |
| и човек да је ово све једна безгласна и безживотна пустиња!“ говораше Рајко.</p> <p>„Ех, у моме |
| тву!{S} Тако што у Цигана нема!{S} А ти безобразна комедијашице, напоље одавде!“</p> <p>Диже се |
| олико момака; извуците на двориште овог безобразника што блене у моју младу, и опалите му врући |
| у.{S} Знаш шта вам казивах мало час кад бејасмо доле на капији, на којој царица преклињаше свих |
| би на колено.</p> <p>„Пре четири године бејах свирач у Сегедину у Маџарској, у дружини чувенога |
| и гледаше озбиљно и невесело преда се; бејаше мало побледела а углови од усана грчевито задрхт |
| ше, или не могаше речи да проговори.{S} Бејаше се у лицу јако променила: образи јој спласли, оч |
| још из даље опази како му Маргита, која бејаше остала са свећом пред оним вратима, маше руком д |
| упили после неколико удараца, јер стена бејаше од оне чврсте врсте од које се жрвњеви праве.{S} |
| ремен.{S} Прамену варница као да милије бејаше да загледа, и ако за тренут, у лице Маргитино, н |
| м и меким погледима својим, у којима не бејаше у том часу гњева, него само сажаљења.</p> <p>„Ди |
| на двор Нађ-Бању.{S} Старог грофа и не бејаше дома, али му беше млада грофица.</p> <pb n="50" |
| један од млађе господе, који се још не бејаше са свим загњурио у вино.</p> <p>„А, тако ли је?{ |
| шену једну зидину, која по свој прилици бејаше остатак од некадашњега спољњег зида градског, би |
| једном мрачном узаном ходнику.{S} Мрак бејаше тако густ и црн да не могаху једно друго видети. |
| не сребрне и златне жице, а сваки уз то бејаше постављен и оперважен зибелинима.{S} На плаштови |
| у клетву.{S} Него на све то сав одговор бејаше, што сад као нека пуна зобница удараше о врата н |
| и што се зора примицаше, то његов занос бејаше све већи.</p> <p>Један пут узе да као уз гусле п |
| ад ћу ти донети воде!“ па у петом скоку бејаше већ у капели, а на десетом кораку спотаче се о з |
| рече Рајко, пољуби се с Јовом, који му бејаше некаква својта, па онда поведе ластавицу за улар |
| јлицу, која му о црном свиленом гајтану бејаше о врату; преврети се три пута, пољуби је и онда |
| питаше Рајко, који и не слућаше о чему Бекир мисли.</p> <p>— „Ето како: за мали чардаш Маџариц |
| не, ја се окренух од њега.{S} Кад Бекри-Бекир узе да ме усијаним клештима наморава да пред Турц |
| како нисам полудела.{S} Кад ме је Бекри-Бекир унео везану у ону мрачну и прљаву јазбину своју у |
| ми веле да је Маџарица, да ју је Бекри-Бекир, — који је се тек пре четири године потурчио, дош |
| Рајко.</p> <p>— „На сабљи!" рече Бекри-Бекир поносито. „Хоћеш да ти причам како је било?“</p> |
| та ућутка се плач робињин.{S} Али Бекри-Бекир не смеде да отвори врата.{S} У том викнуше Рајка |
| рим, али кад већ клонем и обамрем Бекри-Бекир доведе жене, те ми силом сипљу млеко у уста и ко |
| ња коју је овај Циганин, по имену Бекри-Бекир, пре неку годину у Маџарској заробио.{S} Дај да с |
| таде између робиње и Циганина.{S} Гурну Бекира обема рукама те овај паде на земљу, а клеште му |
| p>Овде сад беше згодна прилика за Бекри-Бекира да сухо грло овлажи.{S} А већ више и не мишљаше |
| Бање — робиња потурченог Циганина Бекри-Бекира !“</p> <p>„Тако, кујо једна!“ викну Циганин задо |
| и да и даље у потурченог Циганина Бекри-Бекира робује!“</p> <p>Трајало је мало подуже док је па |
| и!{S} И после то се само у конаку Бекри-Бекира може да види!{S} А?{S} Чујеш ли ме бесна Маџариц |
| у ноћ ето га Рајко пред врата од Бекри-Бекирове ковачнице.{S} Обесио о десном рамену неку пове |
| } Рајко одврте чутуру и додаде је Бекри-Бекиру.{S} Циганин промрмља нешто па наже чутуру и добр |
| ту помоћи ни ослобођења.{S} Рекох Бекри-Бекиру: „ево дајем ти реч нећу бегати, пристајем да те |
| </p> <p>Овде сад беше згодна прилика за Бекри-Бекира да сухо грло овлажи.{S} А већ више и не ми |
| д Нађ-Бање — робиња потурченог Циганина Бекри-Бекира !“</p> <p>„Тако, кујо једна!“ викну Цигани |
| ставити да и даље у потурченог Циганина Бекри-Бекира робује!“</p> <p>Трајало је мало подуже док |
| од мене, ја се окренух од њега.{S} Кад Бекри-Бекир узе да ме усијаним клештима наморава да пре |
| позно у ноћ ето га Рајко пред врата од Бекри-Бекирове ковачнице.{S} Обесио о десном рамену нек |
| ова.{S} Рајко одврте чутуру и додаде је Бекри-Бекиру.{S} Циганин промрмља нешто па наже чутуру |
| им се како нисам полудела.{S} Кад ме је Бекри-Бекир унео везану у ону мрачну и прљаву јазбину с |
| S} Сви ми веле да је Маџарица, да ју је Бекри-Бекир, — који је се тек пре четири године потурчи |
| питаше Рајко.</p> <p>— „На сабљи!" рече Бекри-Бекир поносито. „Хоћеш да ти причам како је било? |
| p>Доиста ућутка се плач робињин.{S} Али Бекри-Бекир не смеде да отвори врата.{S} У том викнуше |
| ђу уморим, али кад већ клонем и обамрем Бекри-Бекир доведе жене, те ми силом сипљу млеко у уста |
| млад си!{S} И после то се само у конаку Бекри-Бекира може да види!{S} А?{S} Чујеш ли ме бесна М |
| а робиња коју је овај Циганин, по имену Бекри-Бекир, пре неку годину у Маџарској заробио.{S} Да |
| нема ту помоћи ни ослобођења.{S} Рекох Бекри-Бекиру: „ево дајем ти реч нећу бегати, пристајем |
| младу вашу земљакињу да оном циганском бекрији робује !“</p> <p>— „Е шта ћеш?{S} Иди па спавај |
| ве снежнобеле груде, по којима се танка бела ћерћелија тек као сива магла у вис тихо повијала и |
| аслона од сребрног престола.{S} Била је бела у лицу као неуглачано сребро; и уста јој беху побл |
| су јој обрве право повучене, и како је бела у лицу, и како чудном милином њен гипки и вити ста |
| {S} Немојте на свечеву пећину, хоће нас белај снаћи!{S} Аман беже да скренемо у лево!“ викаше о |
| да се мало поткрепи, после оног чуда и белаја што га снађе.</p> </div> <div type="chapter" xml |
| не што воде ваздух доле, па да видиш ту белаја!{S} Греби, па копај, па скичи, поплаших се, Бога |
| ула види чак из задужбине цар-Лазарове, беле цркве Раванице.{S} Сећаш ли се! казивао сам вам о |
| тне забуне, показав руком танке млазове беле светлости, која са свода, а из неких цеви, падаше |
| n="111" /> чашице од жира беху утврђене беле воштанице.{S} Поред и једног и другог златног раст |
| обледела и полуотворена показиваху њене беле зубе.{S} Коса јој се пореметила па пала низ плећа. |
| осила један диван тек расцветан пупољак беле руже, а на једном прсту од леве руке златну бурму. |
| ричекајте," рече им; „ја сам већ ударио белеге које ће сељаци оздо из села видети и разумети.{S |
| ирно почиваху под овом или оном каменом белегом.</p> <p>А кад би сунце просуло још топлији жар, |
| ки плашт од златне тканине, у којој све бели кринови сребрном жицом извезени беху; однесе га и |
| ма.{S} Руке јој до изнад лаката, где се бели рукави од кошуље повијаху у гужву, беху голе.{S} У |
| носим заставу <pb n="173" /> црвену са белим крстом!{S} О... та дала бих половину од живота, с |
| апурено а глатко обријано лице некаквим белим убрусом.</p> <p>С њима је ишло и неколико Турака |
| , заробљеног Турчина, како га је хранио белим хлебом и појио црвеником вином, и најпосле пустио |
| за оних румених покретних уста два низа белих и ако неравних зуба.{S} Не беху „као бисер“, али |
| ковчега на трави лежало је једно празно бело стакленце.{S} У десну руку своју грчевито је била |
| посадише на шареном сиџадету око једног белог убруса, на који Рајко положио беше нешто погаче, |
| г зида градског, била је једна чесма од белог мрамора.{S} У оно су је време још једнако звали „ |
| ближе шуме с ону страну долине, стуб од белога дима подизаше се право у вис, ваља да од какве в |
| ладе дворкиње, која би се као живи цвет белога крина жудно запајала сребром тихе месечине, њу п |
| евић Марко, један за другим искупише на белој кули Сибињанин Јанка и узеше рујно вино пити, Мар |
| и повисок старац, — с руменим образима, белом на округло поткресаном брадом, одевен у китњасто |
| овако!{S} Ко зна какав би ми се дух са белом косом и белом брадом и са срдитим погледом испод |
| дљиве и грозне камиле своје!{S} Овом је белом калдрмом некада шетала царица Милица са својих дв |
| зна какав би ми се дух са белом косом и белом брадом и са срдитим погледом испод густих веђа на |
| г од углађене ораховине нека се постави белом свилом ; тај ћемо положити у ковчег оловни, а ова |
| поред ватре седи један старац са дугом белом брадом, у црној ризи до земље и са црном камилавк |
| и млеком тако слатким, и погачом овако белом, и са овако пуно добрих <pb n="72" /> ствари, па |
| његов чисти поглед пао на толику и тако белу нежност, на тако топлу снежност и на тако свету др |
| } На послетку Маргита изађе — обучена у белу свилу, с расплетеном и низ плећа спуштеном косом.{ |
| а венац на глави, али је била обучена у белу свилу, а на повисоком и танком врату носила је низ |
| прстен на твоју руку и ево ти дајем ову белу ружу, знак твога чистог срца и знак своје чисте љу |
| едара дугачку кесу, а из ње чисту једну белу крпу, у којој беху лепо увијени они велики нови но |
| , гола и без маховине.{S} Овде онде њен белутак беше прошаран крупним црвеним гранатима, као да |
| мо право! ко је лепши, ја или онај тамо Бенглер-бег?...{S} Ја! тако, то је право, тако се ваља! |
| умели-Бенглер-бег.{S} А да није то тамо Бенглер-бег?!“ рече пијани старац, па се окрете према Р |
| како се зваше онај?!...{S} Јест Румели-Бенглер-бег.{S} А да није то тамо Бенглер-бег?!“ рече п |
| иташе Рајко показујући на један поширок бео камен, на који Маргита већ седе.</p> <p>„Ово је гро |
| ша нешто као рече да је боље да се ти у Београд вратиш, јер он даје друге пратиоце.{S} Већ смо |
| у Србију.{S} Па онда иди преким путем у Београд и извади од турске власти допуст, да мирно сахр |
| ињеџија! “</p> <p>Тако је било путем од Београда до Крушевца.</p> <p>Али ево сад путем од Круше |
| .4"> <head>4</head> <p>На целом путу од Београда до Крушевца Рајко је био кипео од веселости.{S |
| ило у Крушевцу, а после и све што је по Београду слушао о последњем рату између султана и ћесар |
| луфлију да као чауш-баша <pb n="4" /> у Београду дочека и у Цариград допрати царског поклисара. |
| ариград допрати царског поклисара.{S} У Београду је Мустафа-бег Алаџа-хисарли, један од најбога |
| ДУЖБИНЕ</p> <gap unit="graphic" /> <p>У БЕОГРАДУ</p> <p>У ДРЖАВНОЈ ШТАМПАРИЈИ КРАЉЕВИНЕ СРБИЈЕ< |
| платила и преплатила твојом господском беседом!“</p> <p>Па кад се опет посади, настави да гово |
| и изговори на латинском језику китњасту беседу како овај младић жели да се оних његових шест та |
| кира може да види!{S} А?{S} Чујеш ли ме бесна Маџарице, хоћемо ли један?{S} Хајде да ово мајкин |
| доста да видиш и мали!{S} Хеј, Маџарице бесна!{S} Него искај, млади мој ортаче, имаш какав каји |
| одмах велики чардаш!{S} Чујеш, Маџарице бесна?“</p> <p>„Их, да грдне бруке да тако и говориш а |
| чисто као жалећи се на своју несрећу. „Бесна крв маџарска, а бесно и господско колено.{S} Од м |
| деспотовић Стеван, изгубив очњи вид од беснила турског, постао духом видовит, чим би гусле у р |
| а у неке дубоке мисли.{S} У души јој је беснила тешка једна борба: борба срдње на Бога и брига |
| а своју несрећу. „Бесна крв маџарска, а бесно и господско колено.{S} Од многог поноса никоме ле |
| ортак!{S} Оно је лудо, поносно, љуто и бесно и без тога!{S} Него није она моја мајсторица.{S} |
| на образима, искезио зубе, па режи као бесно псето.{S} Али она се не макну с места.</p> <p>„Хо |
| адбарину, како је Бан Страхиња савладао бесног Влах-Алију, како је Милош на Косову показао ко ј |
| дини степенице опет предомисли, те се у бесном трку врати к Маргити.{S} Ова га обема рунама дох |
| Кидисаше на онај крст у стени као исти бесови, па греби, па хватај зубма стену, па њушкај и ко |
| са себе Рајка, и бацакаше се ногама као бесомучан.{S} Али му то ништа не поможе, и само га брже |
| еменит био.{S} То је био један истински беспрекорни витез.{S} Ја једина знам шта сам у њему изг |
| е и патке, што, дуж брлога испред кућа, беху задремале; излетеше пси из авлија и кидисаше на ко |
| бели рукави од кошуље повијаху у гужву, беху голе.{S} У једној је руци носила котлић, а у друго |
| душевљења у лицу, и онај ватрени коњиц, беху тако пуни живота, да Рајко осети како га чудна јед |
| цана.{S} Маџарица му додаде конопце.{S} Беху већ на замке припремљени, те у њих брзо ухвати и с |
| очним поклопцима поклопљене, као да оба беху слепа.{S} Цела је прилика била пуна лепоте, мирноћ |
| иваше.{S} Иза њих друга два златна лава беху се пропела у вис, па предњим шапама држаху један д |
| ма зауставише проста једна кола, у која беху запрегнута три обична сељачка коња.{S} Са кола ско |
| и.{S} А на пола хвата од ових оклопника беху два повисока млада раста, којима и стабло и грање |
| пречила те затвараху ходник.{S} На њима беху три тешке гвоздене полуге, прилично зарђале, са тр |
| е сребрне <pb n="111" /> чашице од жира беху утврђене беле воштанице.{S} Поред и једног и друго |
| ој широкој и повисокој коцки од мрамора беху саливене па позлаћене некакве људске прилике.{S} Ј |
| међу сваких <pb n="104" /> двојих врата беху уза зид прислоњени гвоздени оклопи са шлемовима и |
| ар има да каже, стапале.{S} Оба младића беху у лицу од изванредне лепоте, али у обојице очи бех |
| два поломљена буздована.{S} Прилике ове беху све у већој него обичној људској величини.{S} Десн |
| осовини и затвори пећину.{S} Њих двоје беху у једном мрачном узаном ходнику.{S} Мрак бејаше та |
| мачка скочи на четврти ступањ, на коме беху поређана и ланцима повезана аковчад.{S} Отрже силн |
| Диже се, отиде до једног корита, у коме беху свакојаке ковачке алатке, пробра двоје клеште па, |
| а низа белих и ако неравних зуба.{S} Не беху „као бисер“, али додаваху нову драж лепоти лица ње |
| опет у Рајка своје погледе, који сад не беху више мекана кадифа него топли пламенови од жарког |
| усне дотакоше твојих усана! како дивне беху оне <pb n="93" /> сузне очи... како је топао дах у |
| сребрним кандилима.{S} Све друге иконе беху поцрнеле и испуцале и само се светлуцаху златни и |
| на друга велика гвоздена врата, која се беху испречила те затвараху ходник.{S} На њима беху три |
| вис, ваља да од какве ватре око које се беху чобани искупили.{S} Рајко гледаше целу ону велику, |
| овцу једном пред пећином, а поред ње се беху посадили на маховинасто стење стари пустиник и Рај |
| .{S} У једној широкој одаји посадили се беху сви заједно с патером око сниске једне софре, прит |
| раста, којима и стабло и грање и лишће беху од сувога злата, а жирке његове од сребра, а у мно |
| та би радили онакви српски јунаци какви беху Бан Страхиња и Краљевић Марко.{S} Одлучио се да, ч |
| и добро осветљену дворану, које зидови беху искићени роговима од јелена и главама од медведа и |
| пасом.</p> <p>У великој дворани зидови беху покривени сликама грофова од Нађ-Бање кроз последњ |
| ку њеном горња пуцад са грла и са груди беху покидана, и сам јелек и танко турско ткиво испод њ |
| ве бели кринови сребрном жицом извезени беху; однесе га и простре пред мрамором на коме стари д |
| од изванредне лепоте, али у обојице очи беху дубоко упале и — очним поклопцима поклопљене, као |
| лицу као неуглачано сребро; и уста јој беху побледела и полуотворена показиваху њене беле зубе |
| илине.{S} Кад отвори трепавице, очи јој беху пуне суза.</p> <p>„Ех!“ рече са дубоким уздахом, к |
| а из ње чисту једну белу крпу, у којој беху лепо увијени они велики нови новцати сребрни талир |
| лада витеза, који се над једним ћивотом беху чврсто загрлили.{S} Доле поред њихових ногу лежаху |
| у гласно јецање.</p> <p>Старац и Рајко беху и сами дубоко узбуђени и погледаху један у другога |
| уги просто засути драгим камењем.{S} Ту беху још и неколике мање круне и дијадеме, по свој прил |
| есто.{S} Што је Рајка највише зачудило, беше што по средини између она два лава, што ричу, и ис |
| беше већ трећи како ништа окусили нису, беше склопила руке на рамену Рајковом, па на њих спусти |
| “</p> <p>Маргита не беше поред њега.{S} Беше крочила у десно, те стојаше пред трећом једном сли |
| <p>Рајка подиђоше мрави од узбуђења.{S} Беше му мило и опет некако тешко.{S} Пригну се и пољуби |
| } Не могаше ни да мисли ни да осећа.{S} Беше се као скаменио.{S} Али кад Маргита хитро скочи ун |
| јвиши врх њен, једно поред , другог.{S} Беше у оној дивној летњој вечери диван поглед.{S} Чароб |
| да.{S} Он се живо а застиђен подиже.{S} Беше га некако стид, да она поред њега успаваног бди.{S |
| рекрштеним рукама, корачаше по соби.{S} Беше се пустила у неке дубоке мисли.{S} У души јој је б |
| у, као оно и Рајка, живо благослови.{S} Беше то некакав жив и крепак старац, са бистрим очима и |
| ницама, да се у њ није дало гледати.{S} Беше ту још поређан велики број мањих и већих златних к |
| бра што га гроф имађаше у Сибињској.{S} Беше ту пуно слугу, који насипаху празне боце и кондире |
| д углађенога зеленог камена малахита, а беше застрвена просто једном хрпом од златних кондира и |
| сада господа маџарска!“ понови Рајко, а беше га мало и зачудило што га она тако пита.</p> <p>„З |
| никог живог.{S} Тада прва мисао Рајкова беше: "ако су Турци убили старца, па нема ко да отвори |
| ако само стајао, миран, скроман, као да беше занемео, видевши изненада како је човек једно греш |
| мирно лице младога човека, који као да беше тек само у неком тихом сну.{S} Па онда узе да му г |
| у за цело!“ довикиваше му Маргита, која беше подалеко од њега одмакла, отварајући овде и онде п |
| стојаше пред трећом једном сликом, која беше намештена лево од оне велике у средини, а на онако |
| ко јој пружи руку те дохвати њену, која беше хладна као иста стена.</p> <p>А стена се опет пови |
| ше не зачу.</p> <p>Маргита се приљубила беше уз Рајка и чврсто се држаше једном руком за његову |
| ату заставу, коју жеља њена већ ставила беше у њене руке.</p> <p>„Хвала теби, госпођо, што тако |
| наш твоју госпођу!“</p> <p>У том изашла беше на врата од оне кућице једна жена у годинама, али |
| <p>За неколико тренутака цела она свита беше занемила као да се скаменила.{S} Први беше Рајко к |
| воју!“</p> <p>Рајко се у мраку три пута беше прекрстио, и одмах дође к себи.{S} Сад га гану њен |
| тога доба моја робиња!“</p> <p>Овде сад беше згодна прилика за Бекри-Бекира да сухо грло овлажи |
| еразумљивим језиком тако страсно.{S} Не беше то ни Циганка ни Туркиња, и ако је пред Циганиново |
| ик: „напред, напред!“</p> <p>Маргита не беше поред њега.{S} Беше крочила у десно, те стојаше пр |
| а и драгим камењем, и поред сваке митре беше прислоњена уз престо по једна владичанска штака, п |
| јој час српски час маџарски, као да се беше и сама претворила у сиву голубицу.{S} Као да су кр |
| <p>Док он тако још збораше, Маргита се беше прегла над најближим буретом, виде да на ланцету н |
| ем куцању срца њеног.</p> <p>И Рајко се беше сав претворио у слух.{S} Већ је и напустио био сва |
| е извести на степенице.</p> <p>Двориште беше празно.{S} Изгледаше као неко пусто разбојиште.{S} |
| е занемила као да се скаменила.{S} Први беше Рајко који силно узбуђен викну: „ама шта је то?“ и |
| ки рог, сребром окован а пун вина, који беше дохватио да напије здравицу.{S} Вино се просу по < |
| е чекић са земље.</p> <p>Пети дан, који беше већ трећи како ништа окусили нису, беше склопила р |
| жутог сахтијана, извијене у вршак који беше назад поврнут.</p> <p>Већ по виткости и лепоти ста |
| е!{S} Нешто ми се смучило.{S} У души ми беше помрчало, али је хвала Богу сад опет све светло пр |
| од пет алемова, од којих онај у средини беше крупан као крупан орах, а они други као јаја голуб |
| м младом и лепом женом.</p> <p>„Како ти беше име?“ запита га она.</p> <p>— „Рајко,“ одговори он |
| потамнела, свакојако ишаран, утегао јој беше витки стас њен око паса, али мало на више свилена |
| без маховине.{S} Овде онде њен белутак беше прошаран крупним црвеним гранатима, као да је стен |
| ништа не јавише!“ говораше старац и сам беше очевидно узбуђен и збуњен.</p> <p>У том се доста р |
| ељака с хлебом и вином.</p> <p>Тежак им беше растанак.{S} Баш се све троје заплакаше. <pb n="16 |
| себе маџарски и по свој прилици мио им беше онај поглед на околину.{S} Рајко прекиде њихов раз |
| други као јаја голубија.{S} Пред круном беше положен унакрст <pb n="109" /> царски скиптар и ма |
| уњено гледаше шта то би.</p> <p>Циганин беше дошао к себи и напрезаше се силно да збаци са себе |
| како.... ја онда опет једне ноћи кад он беше трештен пијан, покушам поново срећу да бегам.{S} И |
| више Ружа препаде сутра дан.{S} Стигао беше извештај од Мартина, да је најмио лађу и да је у С |
| уласку од пећине.</p> <p>Старац изашао беше мало пред пећину, али се одмах врати.</p> <p>„Прим |
| ног белог убруса, на који Рајко положио беше нешто погаче, млада црна лука, соли и млада сира.{ |
| полећући у висине кликће, тако отворио беше оба кљуна своја.{S} С једну и с другу страну овога |
| ношаше своју шубарицу, а десну спустио беше на велики нож за пасом.</p> <p>У великој дворани з |
| дба.... четвртину.... половину.... како беше?!{S} А сад, биће ти доста да видиш и мали!{S} Хеј, |
| ниском, густом и мирисном травом, Рајко беше простро своје мало сиџаде и развио своју <pb n="16 |
| да је гром поред њега пукао, тако Рајко беше заглунуо, занемео и задрхтао.{S} За неколико трену |
| дугим, дугим пољупцем, као да јој тешко беше да одвоји уста своја од његових.{S} Дрхтала је од |
| ебо својом мутноплавом ивицом наслонило беше.{S} Него испред тога сниског зида од збијене магле |
| е мало на лево па на десно.{S} Очевидно беше му тешко да се на ногама држи.</p> <p>„Има некакво |
| но еванђеље, што му по крилима положено беше.</p> <p>Иза овог златног престола под се подизао н |
| ше к оној трпези од зеленог камена, што беше претрпана пехарима, кондирима, скрињицама и ковчез |
| обележена онаквим истим крстом, као што беше онај у пећини.</p> <p>Прођоше повећи број гвоздени |
| на коме Рајко своју амајлију притиснуо беше, и онда опет нека дугачка рука брисаше врата по це |
| е!" рече Рајко младој Маџарици која већ беше скочила на ноге, па збуњено гледаше шта то би.</p> |
| ветлуцају. <pb n="64" /></p> <p>Кад већ беше лепо свануло угледаше један чардак поред Мораве и |
| аше опет онај сељак којега глас сад већ беше орапавио од многе вике.</p> <p>„Примичу се скотови |
| мач, па њиме показивао у напред; главу беше мало повио налево унатраг, као да се окреће к јуна |
| соколова перја.{S} И још у сваком столу беше уз плашт прислоњен по један дуг и широк мач, већин |
| еспотске.{S} Она трећа трпеза у прочељу беше од углађенога зеленог камена малахита, а беше заст |
| љиво.{S} Срце му брзо куцаше и ватра му беше образе <pb n="219" /> подузела.{S} Маргита се није |
| } Старог грофа и не бејаше дома, али му беше млада грофица.</p> <pb n="50" /> <p>Кад кошеви и с |
| нећеш куд си наумио! “ </p> <p>Чело му беше орожено крупним знојем, који он сад узе брисати ча |
| те по мирисном сену, што у једном куту беше положено, разастре црвени плашт Рајков и на њему у |
| бар двадесет и четири госта.{S} Ваздух беше топал, загушљив од дима воштаних свећа, испуњен па |
| се ! „Змај, крилати змај, цар змајски, беште Турци да вас пламен његов не дохвати!{S} Јаох, бр |
| а сте само видели!{S} Дрекнуше сељаци: „беште, ето вампира, ето авети!“ па онда све један преко |
| ако се мучиш као робињица!{S} Молим те, би ли хтела да се ослободиш и да се у завичај вратиш?! |
| пре да ми дода плашт свој! “ „И веруј, би се секли!{S} Али су њихови и плаштеви и њихови мачев |
| акуца на вратима и преко патера запита: би ли стари господин допустио да му нешто кажем.{S} Поз |
| “ Патер Хијероними превео <pb n="22" /> би чаушбаши на српски што старац рече, а Хасан-ага Зулу |
| ође, не знам како би се свршило!{S} Ил’ би твој смук мене прогутао, ил’ бих ја њему главу размр |
| и заиграше по оним талирима.</p> <p>„А би ли то исто било да се на челик-потковицу поспе расто |
| је ли му све добро на двору.{S} С тога би царица, чим се смркне, заповедила да се гвозден једа |
| жарена лепота, онда је лако могућно, да би је свако витешко срце заволело.{S} Рајку се <pb n="1 |
| мало примаче, она се жена подиже, па да би појачала вид и да би сигурније сагледала ко то долаз |
| мбол, нека види силу и господство, е да би се зажелео да цара служи.{S} Пође ли цара да служи, |
| его после неколико тренутака, и више да би Маргиту ослободио, рече јој: „а знаш ко ће то бити?{ |
| жена подиже, па да би појачала вид и да би сигурније сагледала ко то долази, наднесе леву руку |
| твоме месту? па онда ради како видиш да би они радили.{S} Не можеш да их стигнеш, али можеш бар |
| питаше он.</p> <p>„Не знам то; а можда би и то ваљало" рече Рајко. „Него, чекај молим те, има |
| и за госама својим у двор, и онда, онда би могла да кажеш село пусто!{S} Него журите се, журите |
| то?{S} Кад би и пси знали да пију, онда би и они за госама својим у двор, и онда, онда би могла |
| у једном црном Циганину!</p> <p>Па онда би његова жалост прешла у срдњу.{S} Срдио се на маџарск |
| обро измакнеш, запевај !“</p> <p>И онда би Рајко доиста полетео на својој танкој сивој ластавиц |
| Павле рекао на све ово?!“</p> <p>И онда би узео да премишља шта ли би му стриц рекао, па онда п |
| гне, где Рајко може да запева.{S} Млађа би се господа и сама раздрагала па прсла у гласно клица |
| инске лепоте какве младе дворкиње, која би се као живи цвет белога крина жудно запајала сребром |
| испратили у Расину у моју родбину, која би је чувала и пазила као аманет, док ви не смислите на |
| само не знамо <hi>кад</hi> ће.{S} Нека би ти, синко, Бог дао да га ти дочекаш, па да му ти ово |
| стоји као кип, и са усхићењем погледала би по таласима од зелене горе, који се пружаху на све с |
| се одвајати од Рајка никако.{S} Седела би поред њега с главом наслоњеном на руку у тешким мисл |
| исао, раздраганост срца његова ускипела би и Рајко би се окренуо чаушбаши :</p> <p>„Честити чау |
| а сну праћена још једном женом.{S} Села би поред мене па би ме тако нежно и мило гледала, очи б |
| је зрно од стене; трећега дана уставила би се на четвртом или петом ударцу.{S} Четвртог дана ни |
| ила да запитам. „Твој спас!“ одговорила би она...“</p> <p>„Чекај, молим те,“ упаде јој опет у р |
| окренув се Маргити; „да је авет утекла би!{S} А <pb n="145" /> кад није авет другога се чега б |
| нудио свој мекани плашт?{S} Та мачевима би се секли, ко ће само пре да ми дода плашт свој! “ „И |
| да гађамо из пушке.{S} А радним данима би у вече, кад сврши распоред за сутрашње радове, посад |
| рен престао да куца и спустио руке, она би му из њих извила копљасто длето и буздован-чекић, па |
| се шћућурила на земљи поред мехова, па би их овда и онда повукла да духну у жеравицу на огњишт |
| ица, која је била тако доброга срца, па би се над твојом судбом заплакати могла.{S} Али видим н |
| и мило гледала, очи би јој засузиле, па би тихо проговорила: <hi>„јадна жено, јадна жено! не бо |
| у њихови и плаштеви и њихови мачеви, па би и главе своје дали били !{S} Али како ћу ја, један с |
| репти над његовим двором у Крушевцу, па би рекао: „хвала Богу, моја Милица шаље ми ено звездани |
| кала: <hi>„ха, бре, вур ђаур!“ </hi> па би се узела бацати комадићима од ћерамида и цигала, или |
| и чаушбаши мило било да га гледа.{S} Па би се онда стари Турчин својим мирним и озбиљним лицем |
| једном женом.{S} Села би поред мене па би ме тако нежно и мило гледала, очи би јој засузиле, п |
| ослушкиваху.{S} Од часа на час Маргита би грчевитим притискивањем својих танких прстију у руку |
| и му стриц Павле рекао да је жив, и шта би радили онакви српски јунаци какви беху Бан Страхиња |
| ко је са свим јасно и поуздано знао шта би му стриц Павле рекао да је жив, и шта би радили онак |
| паше гроб за Рајка.</p> <p>Кад већ гроб би доста дубок, Маргита нареди да српски сељаци пођу у |
| је.{S} И боље је овако!{S} Ко зна какав би ми се дух са белом косом и белом брадом и са срдитим |
| омилу турске момчадије и дечурлије, кад би ова гласно повикала: <hi>„ха, бре, вур ђаур!“ </hi> |
| де је и на коме је месту, али веле, кад би човек потковао коња новим сребром у све четири ноге, |
| добра Ружо?“ рече јој Маргита; „о, кад би ти само знала како је он невин, како добар, како мио |
| оњеном на руку у тешким мислима.{S} Кад би он уморен престао да куца и спустио руке, она би му |
| и вашој; опростите ми сузе ваше.{S} Кад би знали како је мој живот био само један ланац горких |
| ?{S} Зар код толиких паса пусто?{S} Кад би и пси знали да пију, онда би и они за госама својим |
| е господа нека прихвати црква.{S} А кад би то моји новци били па се ја питао, ја бих рекао: да |
| или оном каменом белегом.</p> <p>А кад би сунце просуло још топлији жар, те позлатило и поља и |
| собе у којој је, па се опет враћаше кад би је чула да се миче.{S} На послетку Маргита изађе — о |
| жар, те позлатило и поља и горе, и кад би сваки лист на дрвећу, и сваки цвет на пољу, и сваки |
| !“</p> <p>„Цареви не би били цареви кад би се тако лако завађали.{S} Веруј ми нико се с тога не |
| једном љубављу, која је кипела, као кад би нежна кћи после дугог страдања и лутања наишла изнен |
| на од злата саливена кошута.</p> <p>Кад би се она два златна лава што ричу и они усправљени лав |
| уку Рајкову давала му на знање, кад год би појачана вика у пећини одјекнула у јачем куцању срца |
| м светац, него грешник пред Богом!“ Ове би се још лепо свршило, али ето их моји сељаци да ме од |
| но погледала крупним својим очима, које би овда и онда протрла прстима као да се увери да не сн |
| неколико јабука.{S} Од три ораха, које би узео из зембила, Рајко би један и појео, а два кришо |
| м.{S} Дајте да одем да га питам за које би је паре предао вама да је поведете као слободну?{S} |
| реч: „бињеџија!“</p> <p>А и у маџарске би се господе лице засветлило.{S} Ништа на целом том пу |
| овде у једну кућу коју ја знам, одатле би је моји људи после неколико дана испратили у Расину |
| к бих ја нашао и довео ластавицу, дотле би и Турци са самсовима, или бар самсови без Турака, ст |
| љ опет да завојшти на Турке.{S} А дотле би ти могао лепо код нас да останеш и да спремаш војску |
| ле под прстима правог песника одјекнуле би по неком причом, бистре ове воде, и по гдекоји би сл |
| и, нека моли Бога за здравље ћесара, не би ли стигао да ослободи род ришћански од јарма турског |
| } Бога ми, да си ми по сто пута род, не би ми милије било што сам поред тебе, нити ће ми теже б |
| тај вилински стас пригрлио... веруј, не би се она срдила!“ </p> <p>Рајко скочи са свога места к |
| ао да си ти онај кога одавно меркам, не би ли нашао себи једнога дана смену на овоме месту.{S} |
| и брат од заклетве, или син јединац, не би га могла топлијим сузама облити ни дубљим уздасима о |
| очима својим гледала, <pb n="162" /> не би мене нечастиви занео да клизнем, јер из њених очију, |
| бих ја овде вама пуно да казујем.{S} Не би стигла за све ни цела ноћ.{S} Него кажи ово господин |
| живом женом, и младом и красном.{S} Не би ми било чудо, да се показало да је дух слаб а плот ј |
| завађали.{S} Веруј ми нико се с тога не би завадио мањ санџак-бег с Циганином и Циганин са мном |
| н да је убије?!“</p> <p>„Бога ми, да не би госпође, не знам како би се свршило!{S} Ил’ би твој |
| да имамо пун ковчег барута, па овде не би могли пролом учинити.{S} Биће да су се на ову плочу |
| јабуку секла својом руком у кришке и не би загризла своју кришку, док не би видела да је Рајко |
| због једне робињице!“</p> <p>„Цареви не би били цареви кад би се тако лако завађали.{S} Веруј м |
| " /> витез од њих ?!{S} Мислиш да ми не би сваки од њих, да су сад живи онде у столовима, радос |
| pb n="226" /> се крену, да их сељани не би опазили да кроз њиве и поља носе мртваца.{S} По дивн |
| љаше речи: „еј, јаднице моја, баш ти не би суђено да завичај видиш!{S} Еј, јадна жено, баш ниси |
| а.{S} Нема пустињиштва које пустињик не би могао с ким да подели, и оно може да се сноси баш за |
| е и не би загризла своју кришку, док не би видела да је Рајко загризао своју.</p> <p>„Да делимо |
| дмах прекидати да је наглим прекидом не би разбудио, него све лакше и лакше казиваше оно што је |
| адне, имаће ко и да ме брани.{S} Ако не би ти хтео, Мартине, ево ко ће!“ рече Маргита, показав |
| > <p>— „Од запаљених ритова!{S} Како не би?!“ рече Рајко шаљиво.</p> <p>„Ништа за то.{S} Моја с |
| Хајде да ово мајкино момче види што не би ни у сну могло снити ?{S} А ?! “</p> <p>Она не рече |
| раде изаћи на колски пут да по мраку не би залутао.{S} А чим поче да свиће он окрену на лево и |
| све узалуд што ради, како се ви њему не би хтели више вратити, па да вас он са свима маџарским |
| х раздвајаше од пећине и ослушкиваху не би ли што чули.{S} Мало час па она поче грчевито да при |
| но што разумеваше, шта старац сумња, и би му криво.</p> <p>„Молим те, оче, стрпи се док ти све |
| био само један ланац горких несрећа, ви би ми опростили.{S} Све бих заборавила, да нож мога муж |
| о прво бих ја сада висио на грани, а ви би двоје скапали доле под земљом!{S} Хвала Богу!{S} Хва |
| е разливала?!...{S} Будало једна, прави би човек с мушким срцем та слатка уста већ до сада пољу |
| могаше ни с њима много да учини; врхови би им се или извили или затупили после неколико удараца |
| пролаз тек само за једног човека, који би од малених врата у зиду силазио на под дворане или и |
| , — са деликатно срезаним носом за који би рекли да је дивна копија у слоновој кости са статуе |
| м причом, бистре ове воде, и по гдекоји би слепи гуслар на овој мраморној чесми <pb n="31" /> д |
| сто ни малим прстом да мрдну!{S} Шта ли би мој стриц Павле рекао на све ово?!“</p> <p>И онда би |
| као, па онда пређе да се пита: а шта ли би на то рекли Бан Страхиња и Краљевић <pb n="24" /> Ма |
| p> <p>И онда би узео да премишља шта ли би му стриц рекао, па онда пређе да се пита: а шта ли б |
| ха, ха!{S} Барон Осман је удовац, могли би се још ноћас погодити, па нека је сутра два венчања! |
| гала па прсла у гласно клицање, а стари би се барон Арпад само осмехнуо и рекао: „красно момче! |
| цикну Маргита; „где си?!...{S} Шта, ти би ?!...{S} О, дај ми да чујем глас твој!{S} Дај ми опе |
| ин, како добар, како мио и племенит, ти би тек онда мене разумела!"</p> <p>Још се више Ружа пре |
| па би ме тако нежно и мило гледала, очи би јој засузиле, па би тихо проговорила: <hi>„јадна жен |
| јури кликћући као млад соко.</p> <p>Чак би и чаушбаши мило било да га гледа.{S} Па би се онда с |
| а Маџарица није у седлу заспала, и увек би видео њена два велика ока како бистро и бодро светлу |
| лагано чауши с великим тојагама.{S} Тек би се од часа на час по неко од њих залетео на гомилу т |
| на до лаката.{S} Требало би времена док би га и ко други одрешио, а већ сам да се из тако чврст |
| нила турског, постао духом видовит, чим би гусле у руке дохватио.{S} Једног дана седео је уз ко |
| он прозва малим и великим чардашем, он би ме најпре хладним клештима штипао, а кад ја упорно н |
| до сванућа нису ни речи говорили.{S} Он би се само овда и онда окренуо да погледа да ли млада М |
| а га онда пустио да сам бира стазу, коњ би га сам од себе однео на место где је остава.{S} Рад |
| га за неколико тренутака.</p> <p>„Могао би бити!“ настави даље; „млађи је од мене; биће да је и |
| ено загледала у бару испред себе, рекао би човек да је ово све једна безгласна и безживотна пус |
| моје мушко раме може да понесе!“ рекао би Рајко, па узео опет да куца у камен.</p> <p>После св |
| вских јелчија а царевих гостију?“ рекао би запрепашћен <pb n="21" /> Хасан; „него ето, полети н |
| нога што сам ја овде препатила, та клао би га зубма а не ножем!“</p> <p>— „Махни се тога!{S} Хв |
| . <pb n="78" /></p> <p>— „Па тако; дуго би било да вам то причан; уверих се да њега или и нема, |
| ињаваше се млада Маџарица Рајку, „видео би ти како бих се ја друкчије винула коњу у седло.{S} А |
| и и јунак и господин!{S} Знам ја, волео би ти да сазнаш о цар-Лазару и царици Милици много више |
| ну страх ме је прво, што бих видео, био би леш његов!{S} Њега су Турци насигурно убили!{S} Не м |
| ревим послаником, овда и онда зауставио би се па казивао што има да казује, ономе загрејаном и |
| не иза мушкиња, а нас момчадију посадио би на земљу право испред себе, дохватио гусле, превукао |
| д!“ рече она са тихим осмехом; „запалио би ме те бих изгорела!“</p> <p>— „Збиља, да запалим пар |
| нам да л’ знаш, пуно празника — искупио би нас све, па у поље да се пред њим бацамо камена с ра |
| рац рече, а Хасан-ага Зулуфлија завршио би цео узбудљиви призор са три речи: „Јес, валах, бињеџ |
| его у онај плави пламен од ћумура, а ко би знао куд су јој мисли лутале.</p> <p>— „Не!“ викну Ц |
| послужим, те да се ропства избавиш, ако би нам Бог помогао!" говораше Рајко мирно и просто као |
| аш на коју ћеш страну, запитај се: како би радио Краљевић Марко и како би радио Бан Страхиња на |
| <p>Рајко полазећи за њом говораше како би он дао своју главу, на оном пању одсећи, ако оно ниј |
| се: како би радио Краљевић Марко и како би радио Бан Страхиња на твоме месту? па онда ради како |
| Бога ми, да не би госпође, не знам како би се свршило!{S} Ил’ би твој смук мене прогутао, ил’ б |
| и ораха, које би узео из зембила, Рајко би један и појео, а два кришом натраг у зембил бацио, с |
| аганост срца његова ускипела би и Рајко би се окренуо чаушбаши :</p> <p>„Честити чаушбашо, тако |
| Срећа те та трећа полуга држи!{S} Тешко би нама било да си и њу одвалио!“ рече Маргита па се св |
| а руке од рамена до лаката.{S} Требало би времена док би га и ко други одрешио, а већ сам да с |
| што се згрнуло на ове три трпезе, могло би да осветли дворану око себе.</p> <p>С једне и с друг |
| ијана и везана?!{S} Не може то.{S} Било би то и грехота пред Богом и срамота пред људма!{S} Ово |
| о њу као своју жену љуби!...{S} Шта оно би с тобом јутрос у пећини, кад муња севну и гром пуче? |
| чила на ноге, па збуњено гледаше шта то би.</p> <p>Циганин беше дошао к себи и напрезаше се сил |
| но лепа.</p> <p>„Децо, у урвинама и што би било склоништа од погледа људских, нема склоништа од |
| ри да не снива. .</p> <p>— „Имаш ли што би желела одавде собом да понесеш?"</p> <p>„Баш ништа!{ |
| је у своме наручју и однесе је као што би млад пастир јагње понео.{S} Она само отвори трепавиц |
| де је Циганину.{S} Овај се напи као што би се жедан бистре воде напио, па кад спусти чутуру пор |
| је могло друкчије ни да буде?...{S} Зар би маџарски витези могли кћер маџарске земље тако да ос |
| о ону гвоздену чакљу па запали.{S} Цар би онда из Раванице видео како као нека звезда трепти н |
| ло нам је добро да тувимо што пева, јер би нас после питао шта је радио и како је говорио онај |
| о рушевинама од града као веверица; час би се дрско успела на највиши зид па се усправила да ст |
| у на све стране докле око допираше; час би опет скочила у остатак од градскога рова, па по њему |
| у покораваше као дете, и од часа на час би га тек зачуђено погледала крупним својим очима, које |
| цркви да проведе по који дан.{S} А опет би се једнако бринуо како му је царица и је ли му све д |
| д сунца препланулим и са очима од којих би сунце преплануло, и овај красан млад човек, којега н |
| на штиту приближили и саставили, од њих би се склопио био велики један царски престо.{S} А овак |
| у!“ настави Маргита. „Кад ми је најтеже бивало, па бих, окупана у сузама, заспала под зидином о |
| да се макне од пећине.{S} Уједа зубма, бије ногама, себи не да прићи.{S} Море имадоше више мук |
| иротињи даду.{S} А кад дође да се битка бије, онда само: напред, напред, <pb n="29" /> напред!{ |
| аки оде своме завичају, — оста Јанко на бијелој кули, — и са њиме госпођа <pb n="133" /> ђевојк |
| је цуру запросио,</l> <l>У Божуну граду бијеломе,</l> <l>У онога од Божуна Бана!“</l> </quote> |
| оја, тебе ћу да љубим, а Циганина ћу да бијем!{S} Како сме псина једна да пиљи у твоје лепо лиц |
| мегдана, и пеливан сам!{S} Хоћеш да се бијемо?!“</p> <p>„Можемо и то.{S} Али сад дођох по друг |
| ицама и дрангулијама, те га као кићанке бију по бедрима, па ситним звекетом прате сваки његов к |
| де хтедох то је, да те склоним да те не бију ветрови.{S} Него није први пут да ти говориш као д |
| Рекао бих да се свађају ако се још и не бију!“</p> <p>И онда опет обадвоје мирно а радознало ос |
| наши други јунаци нит’ се жене, нит’ се бију, нити вино пију, док не зовну у дружину Сибињанин |
| о?!“</p> <p>— „Ако су они били господа, била сам ја госпођа!“ рече Маргита поносито; „ако су он |
| к од некадашњега спољњег зида градског, била је једна чесма од белог мрамора.{S} У оно су је вр |
| преко наслона од сребрног престола.{S} Била је бела у лицу као неуглачано сребро; и уста јој б |
| срце, ево падох преда те на колена.{S} Била сам у бунту <pb n="216" /> противу тебе.{S} Верова |
| е баш оно о чему хтедох да те питам.{S} Била си госпођа.... опрости, Бога ми си госпођа и сад, |
| ло од песме, док последње врсте „свадба била па се раставила, — сваки оде своме завичају, — ост |
| ламен узбуђености.{S} Цела му је појава била пријатна и допадљива.{S} Није му било више од двад |
| p> <p>Кад се на капију уђе одмах с лева била је сниска једна кућица, у којој је становао надзор |
| ; „ово је подземна оружница онога града била!“</p> <p>На трећем ступњу, а дуж целог круга, — ос |
| каквој нези одрасла, каква сам госпођа била и куда ето доспех, ја падох на земљу као мртва.{S} |
| о да оба беху слепа.{S} Цела је прилика била пуна лепоте, мирноће и нежности, и имала је у себи |
| уту до Крушевца сва су господа маџарска била заволела Рајка.{S} Али се синоћ патер Хијероними н |
| з тебе у оном мрачном ходнику приљубила била?...{S} А куд оно залуташе очи твоје, кад је оно у |
| и онако светла, како је румена и светла била њена љубављу зажарена лепота, онда је лако могућно |
| и и родила.{S} Од тешких мука у оковима била сам стала сама кожа и кост.{S} Он навали да ме хра |
| собу, у којој је уз зид према прозорима била једна по сниска а велика постеља са меканим свилен |
| ргао.{S} Веруј ми, оче, да је она будна била, па да ме је очима својим гледала, <pb n="162" /> |
| утим шалварама и црвеном јелеку одевена била.</p> <p>Дотрча Циганин с чекићем у руци, с пеном н |
| етлише.{S} Ако јој је у истини отаџбина била онако румена и онако светла, како је румена и свет |
| о тако невино осмејкиваше, да је милина била видети је.{S} Од тога осмеха као од неког сунчаног |
| Маргита, која је иначе тако разговорна била, ућутала се и постала суморна.{S} Не хтеде се одва |
| елим кругом дворане.{S} Прва два ступња била су запремљена онаквим оловним ковчезима, какве је |
| ну сјајну господу.</p> <p>Оно су доиста била сјајна господа, што шетаху по развалинама двора Ла |
| сторије водила.{S} Једна од тих вратоца била су она на која њих двоје дођоше.{S} Између сваких |
| љала наша српска царица Милица, која је била тако доброга срца, па би се над твојом судбом запл |
| застрвена је била плаштаницом, која је била дивно извезена свилом, златом и ситним бисером.{S} |
| д црног углађеног мрамора, застрвена је била плаштаницом, која је била дивно извезена свилом, з |
| која се прилично одржала, прислоњена је била овде и онде по која сиротињска чатрља.{S} Пред јед |
| ње је било јаче од веровања; горчина је била јача од љубави.</p> <p>Па онда стаде поред Рајка, |
| е.{S} Није имала венац на глави, али је била обучена у белу свилу, а на повисоком и танком врат |
| и још дивнија душа гледа.</p> <p>Тек је била налила ибрик водом и подметнула котлић, па се зами |
| е српски, али није имала круну; него је била обучена у црно као калуђерица, а тако је била и он |
| бучена у црно као калуђерица, а тако је била и она друга жена за коју сам ја мислила да је свет |
| енце.{S} У десну руку своју грчевито је била стисла један листак хартије.{S} На њему је маџарск |
| куд светлост нека, много јача но што је била она у капели.{S} Хтеде одмах да пође да види откуд |
| ено прво место.</p> <p>Маргити, која се била за неколико тренутака чисто скаменила, гледајући о |
| и знак да сте наши! “</p> <p>Маргита се била умила на бистром планинском извору испод града, па |
| о је дан кад се од старца растависмо; и била је ето једна ноћ; и ето нам ове зраке казују да је |
| исоке и широке трпезе.{S} Она у средини била је скоро за читаву стопу виша од оне друге две, ст |
| Веровала сам да си силан, изгубила сам била веру да си милостив.{S} Знала сам само за немилост |
| ваних.{S} Она мало нижа трпеза у зачељу била је од углачаног плавог камена, са млазевима од зла |
| али лепо сливено, — са устима која нису била врло малена, али на којима је било пуно неке чудес |
| д чатрље, млада једна — Туркиња.</p> <p>Била се задубла у неке дубоке мисли.{S} Као да је душев |
| аргита, грофица од Нађ-Бање!“</p> <p>— „Била си то некад.{S} А шта си сад?“</p> <p>„Маргита, гр |
| воране ишао к вратима, <pb n="105" /> — биле су поређане петачке, све буре до бурета, па повеза |
| дазвао.{S} Твој одговор на моје молитве биле су све нове и све страшније и грозније муке.{S} До |
| им плећима.{S} Изнад њих су овде и онде биле уз зид прикуцане многе заставе, турске, бугарске, |
| , загрејао се, занео се у мисли које су биле више снови на јави него озбиљне и хладне мисли.{S} |
| l> <l>Хајдмо....“</l> </quote> <p>То су биле његове последње речи.</p> <p>Стигоше мало после ле |
| мрамора, запремљени бурадма са златом, били су поређани високи столови од дебеле и већ поцрнел |
| о нас двоје и под земљом <pb n="174" /> били заједно и ево нас под небом заједно, и свуда смо в |
| катанце.{S} Мора бити да су од вајкада били ту намештени па зарђали, јер се прва два брзо расп |
| а још мање о бојевима који су се онуда били, и о јунацима који сад већ мирно почиваху под овом |
| диле; некада су с ону страну ове зидине били царичини перивоји пуни шареног и мирисног цвећа, а |
| те слободно.{S} Ако бисте и турске вере били приступите.{S} Уморни путник, ма које вере био, св |
| испод ових рушевина!“</p> <p>Још су се били разговарали кад поче да свита и кад стигоше оздо и |
| г једне робињице!“</p> <p>„Цареви не би били цареви кад би се тако лако завађали.{S} Веруј ми н |
| аји од подземног ходника, у коме сте ви били, а између двојих гвоздених врата!“</p> <p>„Па то ћ |
| њихови мачеви, па би и главе своје дали били !{S} Али како ћу ја, један сељак, да дижем и теби |
| ?!</p> <p>Оно мало погаче већ су појели били; живели су сад о оно нешто ораха и неколико јабука |
| аше да ће је бити какви козари наложили били.{S} Али кад јој приђоше ближе, опазе да ватра гори |
| обри мој Мартине, и сви ви, који сте ми били слуге, а показали сте ми се као верни и нежни приј |
| на којима су у испупченом везу извезени били двоглави орлови, кринови и лавови, који се пропињу |
| поњаве правимо?!“</p> <p>— „Ако су они били господа, била сам ја госпођа!“ рече Маргита поноси |
| ихвати црква.{S} А кад би то моји новци били па се ја питао, ја бих рекао: да се поделе сиротињ |
| м другом моме брату од стрица, кога смо били звали Сибињанин Јанком...“</p> <p>„Сибињанин Јанко |
| а узе да му говори:</p> <p>„Кад смо оно били у подземној дворници, снивала сам да сам се с тобо |
| ерважен зибелинима.{S} На плаштовима су били понамештани калпаци са челенкама од сребра и злата |
| а и пијана и везана?!{S} Не може то.{S} Било би то и грехота пред Богом и срамота пред људма!{S |
| или џбуна шпијуни турски не вребају.{S} Било је пред подне кад нас овде затвори.{S} По свој при |
| сно, час на лево.{S} Уз њега и око њега било је још неколико млађих људи у маџарској народној < |
| .</p> <p>Рајку се за неколико тренутака било смркло пред очима, као да га је неко буздованом у |
| та трећа полуга држи!{S} Тешко би нама било да си и њу одвалио!“ рече Маргита па се сва као ст |
| еној лепоти, и по њеној доброти.{S} Сад било да то јесте било да то није, тек је то Маџарица, в |
| било широко и пространо.{S} Сад је све било запремљено гомилама и младих и старих сељака и сељ |
| нити је био слеп, али у њега као да је било срце једнога гуслара, те мраморна чесма поче да му |
| нису била врло малена, али на којима је било пуно неке чудесне милине и у линијама, у којима су |
| а бедуинско порекло своје.{S} Милина је било погледати га онако млада, онако красна, онако вита |
| то нећу! то не могу!{S}" Неверовање је било јаче од веровања; горчина је била јача од љубави.< |
| 88" /> зидине од капије.{S} Двориште је било широко и пространо.{S} Сад је све било запремљено |
| S} Рајко је испричао старцу све како је било у Крушевцу, а после и све што је по Београду слуша |
| р поносито. „Хоћеш да ти причам како је било?“</p> <p>„Дед’ молим те, а и онако је још дуго до |
| с Мартином, коме је све причао како је било.{S} Отишао је седој Влахињи у млади петак, кад се |
| ју царевину и своју господу.{S} Тако је било и у нас за нашег цара Душана.{S} Ето, погледај га, |
| „Јес, валах, бињеџија! “</p> <p>Тако је било путем од Београда до Крушевца.</p> <p>Али ево сад |
| друге стране ове три трпезе поређано је било по шест престола од сребра.{S} На свакоме од њих с |
| ва излаза или бар краја.{S} Очевидно је било да се ходник повија у круг.{S} Пођоше најпре на де |
| није право, марш са моје земље!“ То је било одмах после Васкрса.{S} Послаше тобож некога у Цар |
| линце за потковице.{S} Највише да му је било тридесет година.{S} Мало подаље од њега седела је |
| овека доста малених уста.{S} Лице му је било обликом као округла јабука, која се слила у нешто |
| е био кипео од веселости.{S} Срце му је било <pb n="19" /> пуно необичне милине; очи су му свет |
| си ми по сто пута род, не би ми милије било што сам поред тебе, нити ће ми теже бити да се с т |
| н од све момчадије био најјачи.{S} Није било лако ни од шале носити таква јуначка имена.{S} Ваљ |
| свакојаког златног посуђа.{S} И да није било оноликих кандила, само драго камење, што се згрнул |
| Рајка чистијег и племенитијег срца није било.{S} Док је жив био дивила сам му се.{S} Сад га љуб |
| а почела да ромиња.{S} И небо више није било плаво него сиво; Копаоник и Јастребац замотавали с |
| а се из тако чврстих веза измигољи није било ни мислити.</p> <p>Кад се по други пут од њега под |
| о себе.{S} У округлој зидини од дворане било је дванаест гвоздених вратоца, која су некуда у др |
| њеној доброти.{S} Сад било да то јесте било да то није, тек је то Маџарица, ваша земљакиња, од |
| pb n="78" /></p> <p>— „Па тако; дуго би било да вам то причан; уверих се да њега или и нема, ил |
| лепа.</p> <p>„Децо, у урвинама и што би било склоништа од погледа људских, нема склоништа од њу |
| женом, и младом и красном.{S} Не би ми било чудо, да се показало да је дух слаб а плот јака.{S |
| ек и добар Србин.{S} У задрузи је нашој било пуно дечака и момчадије.{S} Сваког празника, — а у |
| о не спава!{S} Видим и сам није ти лако било.{S} Свецима и испосницима су се јављале само маште |
| лад соко.</p> <p>Чак би и чаушбаши мило било да га гледа.{S} Па би се онда стари Турчин својим |
| на, које је лице само сунцем преплануло било, сад пребледе као крпа.{S} Она танка кошуљица на г |
| водом запаја?....{S} Је ли да је вредно било залутати?...{S} Макни мало са лица њена на ниже по |
| ину однео!...{S} Знате како је то чудно било.{S} Ја стојим на вратима од наше куће, па ослушкуј |
| оним талирима.</p> <p>„А би ли то исто било да се на челик-потковицу поспе растопљено сребро т |
| а сам само даље и даље.{S} Сунце је већ било прилично одскочило кад угледах реку. „'Го ће бити |
| C2.16"> <head>16</head> <p>Сунце је већ било село, кад су њих двоје стигли на врх једнога Дунав |
| ише од пола сахата.</p> <p>Сунце је већ било село кад се на оној умци под јаблановима зауставиш |
| а била пријатна и допадљива.{S} Није му било више од двадесет и две године.</p> <p>Красни овај |
| е под божјим небом добро дошао!“</p> <p>Било је тако пуно срдачности у том поздраву, да на мах |
| ришом погледали к прозорима дворским од биљура, и када је са тих прозора, овда и онда, затрепта |
| удљиви призор са три речи: „Јес, валах, бињеџија! “</p> <p>Тако је било путем од Београда до Кр |
| допустио себи да каже само једну реч: „бињеџија!“</p> <p>А и у маџарске би се господе лице зас |
| /> мерџана, што га је око врата носила, био је раскинут и спуштао се у снежнобелу долину између |
| ој, нешто мало снижој, мраморној коцки, био је начињен цар један на ватреном коњу, који се проп |
| стену страх ме је прво, што бих видео, био би леш његов!{S} Њега су Турци насигурно убили!{S} |
| ворио мирно али с потресеним гласом.{S} Био је блед; у очима му збиља и туга уједно; обрве саст |
| ојима зврктаху широке сребрне мамузе, — био је средина, око које се она гомила повијала час нап |
| ву с водом.{S} После неколико тренутака био је с водом поред ње.</p> <p>Дохвати један златан пе |
| д, који је све ситним шареним камичцима био ишаран у свакојаке цветове и гране.</p> <p>Од прили |
| улуфлија куцну руком Рајка, који се сав био изгубио слушајући за њ неразумљиви говор маџарске г |
| менитијег срца није било.{S} Док је жив био дивила сам му се.{S} Сад га љубим.{S} Не могу без њ |
| , тако ми Бог на страшном суду милостив био!“ викну Рајко тако исто свечано.</p> <pb n="89" /> |
| а за витештво!{S} Твој стриц мора да је био <pb n="127" /> честит човек!{S} Нека му је лака зем |
| ребрних светлица.{S} Сам свод као да је био сребром покован, те је светлост од стотине кандила |
| езан крст, нагнуо се у пећину као да је био на каквој осовини.{S} Испод ње се могао човек ниско |
| >5</head> <p>Онај део стене, на коме је био урезан крст, нагнуо се у пећину као да је био на ка |
| двора повлачио се један јарак, који је био пун воде.{S} О ону страну јарка ишао је повисок бед |
| и на њој.{S} Окрете се Мартину, који је био с њиме, па рече: „ето је она моја суђеница!{S} Иди |
| настави да говори: „ Јест, стриц ми је био честит човек и добар Србин.{S} У задрузи је нашој б |
| се у мисли.{S} Није имао гусле нити је био слеп, али у њега као да је било срце једнога гуслар |
| ова прса и плакаше у глас.{S} Да јој је био једини брат од заклетве, или син јединац, не би га |
| .</p> <p>„О, сан није био ружан; сан је био пун лепоте и милине, али, бојим се, ружно ће да зна |
| м путу од Београда до Крушевца Рајко је био кипео од веселости.{S} Срце му је било <pb n="19" / |
| ко је он невин и племенит био.{S} То је био један истински беспрекорни витез.{S} Ја једина знам |
| ке врбе, где неки људи чекаху.{S} То је био Мартин, који је успео да за велике новце најми неко |
| — „Не, не, чуо сам ја добро; одговор је био: <hi>живога Бога! </hi> Ми ћемо ево у име живога Бо |
| њаштва, него што је он од све момчадије био најјачи.{S} Није било лако ни од шале носити таква |
| те му погледи падоше на ибрик.{S} Није био нимало жедан на онако хладовинастом и мирисном уран |
| " /></p> <p>„Према мени Бог никада није био добар.{S} Он мене гони од како ме је из наручја мат |
| Учини се Рајку да јој глас никада није био тако сладак, тако мек и опет тако јасан. </p> <p>„У |
| доле на под од дворане.{S} Пут тај није био ни пуно три стопе широк.</p> <p>Насмеја се Рајко на |
| њском радозналошћу.</p> <p>„О, сан није био ружан; сан је био пун лепоте и милине, али, бојим с |
| а својим слатким гласом.</p> <p>То није био глас него музика; музика у којој су се тужни звек о |
| ступите.{S} Уморни путник, ма које вере био, свуда је под божјим небом добро дошао!“</p> <p>Бил |
| мало по више ове чесме; и окренуо си се био и гледао к мени.{S} Имао си дугу пушку о рамену... |
| вић <pb n="24" /> Марко?!{S} Завукао се био сав у црвену сукнену кабаницу, загрејао се, занео с |
| , а он онда поново побесни.{S} Уз то се био пропио, па кад је пијан онда је прави сотона.{S} Ка |
| а су имали муке да не поклизну; а ти си био пет дана на тешком месту сам, не са маштама и сенка |
| доћи.{S} Иди сад!{S} И Бог ти на помоћи био !“</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18920_ |
| али и свечано.</p> <p>Рајко је међу тим био скинуо седло и узду са ластавице, протро је мало ру |
| у да дохвате звезде.{S} Тако је извезен био и онај велики и широки јермелином постављени плашт, |
| рок мач, којега је држак у крст извијен био.{S} Круна, скиптар и златна јабука с крстом лежали |
| ону проклету Циганку Манду, које је син био негда свирач у Борчије, па се после потурчио што га |
| моје од окова у које га је страх везао био; моја памет, која мало час хтеде да прсне, нађе опе |
| з тајанственога збега у који се завукао био, спусти га у руку Рајку да јој га придржи, а сама, |
| ић у њему, од кога се већ једном препао био, поче да шапуће: <pb n="134" /></p> <p>„Благо оном |
| .{S} А куд је оно румени мерџан залутао био?...{S} На каквој се чаробној месечини румен његова |
| ижили и саставили, од њих би се склопио био велики један царски престо.{S} А овако изгледаше то |
| г града.</p> <p>Али се већ мрак ухватио био кад изађоше на тај вис.{S} Под самим градом опазе ј |
| претворио у слух.{S} Већ је и напустио био сваку наду, да може што разабрати у оној потмулој и |
| цветак, који је од жеђи на суши клонуо био, па се свежом водом заливен крепи и подиже.{S} Благ |
| аснога прста, на Коме је Христос распет био, и силом Богородичиног сна, који ево у амајлији нос |
| ас не зна колико је он невин и племенит био.{S} То је био један истински беспрекорни витез.{S} |
| ваше.{S} Кад би знали како је мој живот био само један ланац горких несрећа, ви би ми опростили |
| {S} После неколико сахата Мартин је већ био отпутовао.</p> <p>А Мишко његов донесе из Сегедина |
| днео на место где је остава.{S} Рад бих био да огледам своју срећу.{S} Ако је нађем, ето је и т |
| ље напред, много нешто замишљен.</p> <p>Био је и невесео и по готову срдит.{S} Невесео од жалос |
| говораше му Маргита озбиљно и свечано; „био си нам свагда веран слуга.{S} Тако ти свега што ти |
| па онда настави пуна збиље и сетности „био је дан кад се од старца растависмо; и била је ето ј |
| е четири ноге, па га онда пустио да сам бира стазу, коњ би га сам од себе однео на место где је |
| завичај оправите.{S} Ето, једно од тога бирајте, ако не знате нешто још боље и сигурније.{S} Те |
| ревалило.{S} Јевросима ти је спремила у бисаге нешто рубља, а наћи ћеш и брашненица и још понеч |
| их и ако неравних зуба.{S} Не беху „као бисер“, али додаваху нову драж лепоти лица њеног.</p> < |
| звади и подиже у висину низове крупнога бисера и бројанице од смарагда, сафира и рубина.{S} Отв |
| оком и танком врату носила је низове од бисера и драгог камења, што својим севањем само још виш |
| лешник.{S} У другима нађоше цветове од бисера и грање од драгог камења, обоце, гривне, просто |
| онесвеснух; од ње полазе све витице од бисера, па се спуштају низ моје образе и низ моје грло; |
| трепавице пала од оног драгог камења и бисера, што га ено тамо на трпезама.{S} Него хајдмо да |
| дивно извезена свилом, златом и ситним бисером.{S} На сред плаштанице стајао је велики златан |
| већих златних крстова, богато искићених бисером и драгим камењем, и пуно књига у златним корица |
| те се децо, приступите слободно.{S} Ако бисте и турске вере били приступите.{S} Уморни путник, |
| очи мирно погледаше на реку, која тако бистра, тако тиха, нешто канда мени шапуташе.{S} И што |
| г песника одјекнуле би по неком причом, бистре ове воде, и по гдекоји би слепи гуслар на овој м |
| ну.{S} Овај се напи као што би се жедан бистре воде напио, па кад спусти чутуру поред себе на а |
| Беше то некакав жив и крепак старац, са бистрим очима испод густих веђа и руменим образима.</p> |
| ину оне црне звери?!{S} Предај се мојим бистрим таласима, пусти нека те загрле, нека те својим |
| увек би видео њена два велика ока како бистро и бодро светлуцају. <pb n="64" /></p> <p>Кад већ |
| наши! “</p> <p>Маргита се била умила на бистром планинском извору испод града, па се осећаше хи |
| крсти се и узе живо да умива лице своје бистром хладном водом, која на дрвену једну цев шибаше |
| чесму од сунца, те да у хладу и на миру бистром струјом бруји чудесне приче о слави старих сунч |
| о ове труле дрвене цеви, цеви од сребра бистру воду из мрамора изводиле; некада су с ону страну |
| зебња шта ће од вас двоје на крај краја бити.{S} Да вам дуго не дуљим.{S} У Крушевцу ме затвори |
| удара буздованом у оне катанце.{S} Мора бити да су од вајкада били ту намештени па зарђали, јер |
| је довикнуо да се држиш десно.{S} Мора бити да је он имао неки узрок за то!“ <pb n="142" /></p |
| ако препадати!{S} Неће ми ваља да ништа бити.{S} Не бој се!“ говораше Рајко, па се још мало осм |
| ило што сам поред тебе, нити ће ми теже бити да се с тобом растајем.{S} А већ није нам друго!{S |
| оца.{S} И сад ето да се растајемо, може бити никад да се не видимо!{S} Али знај, да ћу на тебе, |
| где су ти сад господа маџарска!{S} Може бити да су већ у Стамболу! одговори јој Рајко.</p> <p>М |
| вори; „видим немаш вере у мене!{S} Може бити баш да ме се и побојаваш!{S} А тако ми образа и ср |
| дован те да обијем ове катанце.{S} Може бити отвориће нам се излаз на светлост ! “</p> </div> < |
| тите ми што по незнању замишљам да може бити нисте при новцу и за такву работу.{S} Ако нисте, о |
| га су Турци насигурно убили!{S} Не може бити друкчије!“</p> <p>Учини му се да нешто баш близу њ |
| ш и желиш.{S} Али од свега тога не може бити ништа.{S} Не могу ја ни часа часити на твоме двору |
| нека необично добра душа, и да не може бити да није од великога господскога рода.{S} Веле позн |
| видиш! “</p> <p>— „Ма шта да је не може бити твоја брука и срамота!{S} Казуј, молим те, шта је? |
| натраг у буре.</p> <p>„ А, ово не може бити друго, ово је један луд сан!{S} Рајко, молим те, ј |
| мога горског пријатеља, кога ћу ти може бити сутра и показати, и без тога меда, који ја за горс |
| „тешко је да се говори о ономе што може бити, али ми се чини да ни ја тебе никад, и да бих хтео |
| мислећи шта <pb n="122" /> све још може бити.{S} Па онда Рајко скиде своје гуњче, сави га у дво |
| у малу ватру.{S} Рајко мишљаше да ће је бити какви козари наложили били.{S} Али кад јој приђоше |
| престо, да видиш нешто што ће ти милије бити!“</p> <p>Поможе јој руком својом да се попне по ст |
| тима од наше куће, па ослушкујем шта ће бити у великој дворници.{S} Тек пуче пушка, а господа д |
| ази од те стране испред нас.{S} Овде ће бити негде нека светиња!"</p> <p>Пођоше још неколико ко |
| S} По сну, који сам ноћас снила, пре ће бити да ћемо... или боље да кажем <hi>да ћу ја </hi> св |
| олова све један до другога; „а, ово ће бити да је гробница старе господе од овога града изнад |
| чно одскочило кад угледах реку. „'Го ће бити Морава!“ рекох, „ах, да ли ћу наћи какав чун, па д |
| ојих гвоздених врата!“</p> <p>„Па то ће бити,“ прекиде га Маргита, „она змијурина коју Рајко хт |
| на зове Ефимијом!“</p> <p>„Е, онда неће бити што сам ја домишљао!“ рече Рајко невесело; „ја пом |
| за неколико тренутака.</p> <p>„Могао би бити!“ настави даље; „млађи је од мене; биће да је и ле |
| ли се све мислим ови ће сребрни столови бити да су за велике какве светиње.{S} Хајдмо да седнем |
| о ова рана.{S} Не бој се!...{S} Неће ни бити ништа!" говораше Рајко све тишијим и тишијим гласо |
| је тешко бити испосник, и баш је слатко бити пустињик !“ </p> <p>"Дете моје, “ узе старац благо |
| који оживљава и умор односи, није тешко бити испосник, и баш је слатко бити пустињик !“ </p> <p |
| шку, јер ће му у случају невоље довољно бити оружје што га за пасом има.</p> <p>„Хајдете сад у |
| бра да будеш!{S} Даће Бог, све ће добро бити!“ рече Рајко храбрећи је.{S} Али му и самом срце б |
| ате док се истрезне!“</p> <p>„Кад ће то бити?!{S} Они могу да остану да пију до зоре, а зором, |
| у ослободио, рече јој: „а знаш ко ће то бити?{S} Сад се сетих да сам слушао да овде негде у руд |
| е Рајко.</p> <p>„Ех, у моме двору нећеш бити као у пустињи!{S} Бојим се само да теби, тако озби |
| а да сиротињи даду.{S} А кад дође да се битка бије, онда само: напред, напред, <pb n="29" /> на |
| напред!{S} Те сам речи од њих научио у битци код Сенте.{S} Синко, напред! напред! напред!“ </p |
| .... половину.... како беше?!{S} А сад, биће ти доста да видиш и мали!{S} Хеј, Маџарице бесна!{ |
| {S} Је ли то доиста Маџарска?!{S} Јест, биће да је кад се у њој небо и земља састају!{S} Ах, да |
| бити!“ настави даље; „млађи је од мене; биће да је и лепши од мене!...{S} Хеј ти, гарава моја г |
| pe="notes"> <note xml:id="SRP18920_N1"> Биће да је то царица Милица са својом сродницом калуђер |
| <p>— „Збиља, да запалим парче труда!{S} Биће боље!“ прихвати он; и запали повелико парче труда |
| па овде не би могли пролом учинити.{S} Биће да су се на ову плочу навалиле хрпе од градске руш |
| евских панцира, кад се змајеви туку.{S} Биће да су се у старо доба и овуда тукли.{S} Него ходи |
| своме сећању. „Гроф Аладар од Нађ-Бање биће сад да је мојих година!{S} Нисам слушао да се и по |
| гане, оставише и коње и конопце.{S} Ето биће ту негде и твоја ластавица!{S} А кад ја остах сам, |
| питањем, па онда одмах мирно настави: „биће да су то цеви од каквог старог водовода.{S} Него е |
| ознадох га, вриснух и пробудих се! “ — „Биће да свака млада жена највише о накиту и снива!“ реч |
| не с другима гвозденим ланцима.</p> <p>„Биће да је то каква стара малвасија којом су се наши ст |
| {S} Ил’ би твој смук мене прогутао, ил’ бих ја њему главу размрскао !“ рече Рајко.</p> <p>— „Еј |
| ли ми се чини да ни ја тебе никад, и да бих хтео, заборавит’ не могу!{S} Ево сам се тако привик |
| } Кад бих се већ морала пробудити, онда бих опет волела да прво што видим буде моја витешка зем |
| и то моји новци били па се ја питао, ја бих рекао: да се поделе сиротињи, нека моли Бога за здр |
| ће он!“ </hi> — „Ко је тај „он“ ?“ — ја бих се ослободила да запитам. „Твој спас!“ одговорила б |
| црвену са белим крстом!{S} О... та дала бих половину од живота, само да тако заједном с тобом и |
| ево си погана звери у мојој руци! могла бих ти грло овим ножем пресећи, али нећу нож да поганим |
| јим се неће ме старац пустити, а волела бих да могу и онда да пород тебе будем, да појахам сиву |
| а у гроб закопана!{S} Чини ми се свисла бих од страха да нисам поред тебе!“</p> <p>— „Не бој се |
| Маргита. „Кад ми је најтеже бивало, па бих, окупана у сузама, заспала под зидином оног старог |
| ртин спор!...{S} Тек опет хвала му; шта бих сад без њега радила!...{S} Иди види, можемо ли се у |
| Ваш бих ти казао и за што ми треба, кад бих знао да си <pb n="42" /> човек.{S} Је ли вера, да н |
| дом испод густих веђа на сну јавио, кад бих заспала на зибелинском плашту каквом!{S} Овако, на |
| “ питаше Рајко.</p> <p>— „Јесте.{S} Кад бих се већ морала пробудити, онда бих опет волела да пр |
| д нас беда његова на њ навуче!{S} И кад бих могао да пробијем ову стену страх ме је прво, што б |
| бе однео на место где је остава.{S} Рад бих био да огледам своју срећу.{S} Ако је нађем, ето је |
| ких несрећа, ви би ми опростили.{S} Све бих заборавила, да нож мога мужа није убио човека, који |
| го омилио,“ говораше старац Рајку; „све бих рекао да си ти онај кога одавно меркам, не би ли на |
| аће вам за ваше слепце и просјаке! а не бих вам овог бунџију поклонио, да ми дајете злато на ка |
| е?!“ викну Циганин као пун пуда. „Та не бих ја њу дао ни за какве откупе!{S} А шта мислиш пошто |
| е пијан онда је прави сотона.{S} Кад не бих хтела да му играм што он прозва малим и великим чар |
| ортаклука!“</p> <p>— „Да знаш да је не бих одврнуо да није за хатар нашем ортаклуку!“</p> <p>П |
| о сто пута рођени син, веће ти добро не бих могао желети!“</p> <p>Рајко се диже, скиде шубару и |
| уком на Рајка.</p> <p>— „Та како вас не бих бранио!{S} Бранићу вас па да погинем.{S} Волим пред |
| <p>„Вала да си ми заискао и половину не бих се смео цењкати.{S} Ето, дај длан у длан!“ рече Рај |
| умрем, па ништа !....{S} Истина баш не бих волео да ми је гроб овде у бари где нема ни липе ни |
| слободе и завичаја дођем?!"</p> <p>„Не бих се ја смео поуздати у се да се не поуздах у Бога, и |
| она са тихим осмехом; „запалио би ме те бих изгорела!“</p> <p>— „Збиља, да запалим парче труда! |
| е прсима у прса с Рајком.</p> <p>„Да ли бих могао да говорим са господом?“ питаше Рајко.</p> <p |
| и да има и срца и памети; „госпођо, док бих ја нашао и довео ластавицу, дотле би и Турци са сам |
| ка робиња!.... да сам јуче умр’о, умр’о бих не видев тако чудо, све то троје заједно, па још св |
| " питаше Рајко нешто снужден; „вала дао бих главу, ако се она целу ову ноћ Богу не моли, да пок |
| } Покајах се, али доцкан.{S} И насмејао бих се, али ми не даде зебња шта ће од вас двоје на кра |
| о да клизнем, јер из њених очију, рекао бих, трепти и светлост и светиња од које нечастиви бега |
| о.{S} Велика је вика у пећини.{S} Рекао бих да се свађају ако се још и не бију!“</p> <p>И онда |
| роћи ако тамо ударимо! “</p> <p>„ Рекао бих да је глас Милисава кнеза из Доње Букве!{S} Баш је |
| лавно измири, и њихов господски а рекао бих и — твој сиротињски понос.{S} Ето, нека прихвати <p |
| ђе, ако може, своју кућу.</p> <p>„Рекао бих да се од двора чује свирање, певање и усклицавање, |
| раван-серај на одмор! “ </p> <p>— „Имао бих ја овде вама пуно да казујем.{S} Не би стигла за св |
| „Еј, болан Рајко! па да си га убио прво бих ја сада висио на грани, а ви би двоје скапали доле |
| млада Маџарица Рајку, „видео би ти како бих се ја друкчије винула коњу у седло.{S} Али како ћеш |
| епа и мирисна сва ова околина!{S} Чисто бих волела да овде слатко заспим, па да се више и не пр |
| робијем ову стену страх ме је прво, што бих видео, био би леш његов!{S} Њега су Турци насигурно |
| отамнеше, па рече тужно: „узалуд је што бих хтела!{S} Еј, мој јуначе, од мене је сад већ одбегл |
| за какве откупе!{S} А шта мислиш пошто бих је могао продати?!“</p> <p>„Шта те ја знам!“ одгово |
| епшу од мене и срећнију од мене!{S} Бар бих се могла понадати да те једнога дана својим зетом з |
| „Цару и не треба.{S} Мени треба!{S} Ваш бих ти казао и за што ми треба, кад бих знао да си <pb |
| ја подупираше јужни крај неба.{S} Лак и благ поветарац дуваше отуда.{S} Из најближе шуме с ону |
| таву смести и оружја и један део његова блага.{S} Не хтеде га остављати ни у Руднику ни у Криво |
| ничке планине, да дигнеш нешто од онога блага, њиме да искупиш војске колико ти год треба, те д |
| ори, да не такну ни једне аспре од тога блага, него да га с благословом његовим предаду, недирн |
| , а оно је тамо сребро.{S} Их, да силна блага ако су сва та бурад пуна! “ говораше Рајко силно |
| аше: „ ах да силног блага! ах да силног блага!{S} Е баш се види да сте царевину имали!“ Отвори |
| уђења и само узвикиваше: „ ах да силног блага! ах да силног блага!{S} Е баш се види да сте царе |
| ош у оној подземној дворани, усред оног блага, смишљала!“</p> <pb n="172" /> <p>Доле се посадиш |
| и платиш за сваку по овакав талир, а од блага, кад га нађеш, мени четвртина ! “</p> <p>„Вала да |
| туженост краде у срце.</p> <p>„Еј, Боже благи, да л’ ћу доживети да њега у оним планинама дочек |
| свежом водом заливен крепи и подиже.{S} Благим погледом гледаше у старца и благо се на њ осмејк |
| .{S} Гледаше у Рајка неким замишљеним и благим погледима.{S} Па онда склопи трепавице и држаше |
| тит човек!{S} Нека му је лака земља!{S} Благо њему на ономе свету!“</p> <p>Како јој звечаше гла |
| тешко; сад знам да ти је и слободно.{S} Благо жени која ће то витештво и ту слободу чистом љуба |
| и она црна кучка договорили, да поделе благо нашег јадног старог господина!“ Ето тако вам је!{ |
| .{S} Благим погледом гледаше у старца и благо се на њ осмејкиваше.{S} А старац узе да им прича |
| се са тога места, дете моје!“ рече јој благо.{S} И Циганчица се без речи, освојена и оним погл |
| г дао да га ти дочекаш, па да му ти ово благо предаш.{S} Ето, какву <pb n="165" /> ти службу на |
| /p> <p>Сељаче није никада видело толико благо у својој руци.{S} Узе грош и узе талир па без реч |
| на крају тога пута чека неко неизмерно благо или нека изванредна срећа, тако га је радосна жуд |
| њик !“ </p> <p>"Дете моје, “ узе старац благо да говори, „има сладости у сваком животу, само ка |
| поче да шапуће: <pb n="134" /></p> <p>„Благо оном ко њу као своју жену љуби!...{S} Шта оно би |
| ебе, док сам год жива, са љубављу једне благодарне кћери мислити.{S} И на самртном часу благоси |
| с двоје за вечност заједно, и да умирем благосиљајући га за срећне тренутке, које код њега пров |
| <hi>једну једину</hi> милост, па да те благосиљам за све грозне своје патње, за све страшне не |
| не кћери мислити.{S} И на самртном часу благосиљаћу твоју доброту!“ говораше Маргита кроз плач. |
| те одважности и радосног поноса у лицу, благосиљаше два млада витеза, који се над једним ћивото |
| еког другог светом оцу у Рим, да донесе благослов за венчавање.{S} Тек је пре десетак дана стиг |
| к руци која и њу, као оно и Рајка, живо благослови.{S} Беше то некакав жив и крепак старац, са |
| једне аспре од тога блага, него да га с благословом његовим предаду, недирнуто, ономе ко ослобо |
| речи, освојена и оним погледима и оном благошћу, диже и отиде иза наслоњаче своје матере.</p> |
| оним крупним црним очима узме да сипље благу ватру на све око себе, те све затрепти од радости |
| ста само нека тиха месечина.{S} Све оно блато око њега блеђаше пред њеном лепотом, и мало по ма |
| де пред тај отвор, дубоко узбуђен и сав блед, подиже у вис обе руке, које дрхтаху као прут, па |
| ирно али с потресеним гласом.{S} Био је блед; у очима му збиља и туга уједно; обрве саставио, ч |
| Па се онда окрете према старцу и Рајку, бледа као крпа, отворила уста, разрогачила очи, изгледа |
| “</p> <pb n="196" /> <p>Маргита се, сва бледа пребледа, само љуљала то на десно то на лево, док |
| н Јанком, час са Голубаном.{S} Таман је бледа зора почела да свиће, а он рече:</p> <quote> <l>„ |
| Она гледаше на небо у неколике ситне и бледе звезде и ломљаше грчевито своје прсте.{S} Па онда |
| нај тихи сутон, изнад којега се на небу бледе звезде запаљиваху, и кроз оно једнозвучно журно з |
| је умири.{S} Али му лице поче нагло да бледи и жути.</p> <p>— „Хајдмо одмах у другу собу!“ реч |
| да дахнете чистим ваздухом.{S} Тако сте бледи и тако дрхћете!“ рече Ружа Маргити, која ћуташе п |
| напред и угледаше један мали и сићушан бледи пламичак, који <pb n="97" /> наизменце засветли, |
| оред њега, па се тужна загледа у његово бледо лице и склопљене очи.{S} Узе умакати своје прсте |
| о нека џиновска кита од зеленог лишћа и бледожутог цвећа.{S} Као да је нека тајанствена рука хт |
| сти са статуе какве јелинске богиње, да бледорумене лако уздрктљиве ноздрве не издаваху живот ј |
| ајдмо одмах у другу собу!“ рече Маргита блеђа и од самог рањенога Рајка, па га узе под руку и п |
| иха месечина.{S} Све оно блато око њега блеђаше пред њеном лепотом, и мало по мало па као да га |
| его ето та слуга, или је пијан или луд, блене у младу па не зна шта свира!" — „Блене у младу ?! |
| уците на двориште овог безобразника што блене у моју младу, и опалите му врућих четрдесет батин |
| блене у младу па не зна шта свира!" — „Блене у младу ?!“ викну старац гњевно; „ха, чекај се ти |
| чекај се ти што твојим циганским очима бленеш у моју младу!{S} Мартине, где си ти Мартине ? “ |
| 2.4"> <head>4</head> <p>Рајко јој приђе ближе, а старац је узе за обе хладне руке па је дрмаше, |
| само као да боље чује певача и да му је ближе.{S} Загледа се најпре у Рајково лице и не трепташ |
| и наложили били.{S} Али кад јој приђоше ближе, опазе да ватра гори пред једном пећином, у стени |
| апуташе.{S} И што урлање и лавеж све то ближе долажаху, све то разговетније чух шапат Мораве: „ |
| крива!"</p> <p>И онда му се примаче још ближе и — пољуби га у уста!</p> <p>Као да је из Маргите |
| олагано над њеном главом, гледаше је из близа у обрве, у очи, у уста њена.{S} Осећаше како топл |
| а Цариград има!{S} Па онда баш треба из близине да видите кулу ову!“</p> <p>Испеше се сва госпо |
| ће ме да сам пред ногама нашег цара, — близу тебе, госпођо моја, јадна млада и лепа и добра же |
| м.{S} Позваше га унутра.{S} Уђе и стаде близу самих врата и поче овако:</p> <p>„Ево сам од како |
| ада, вода бруји, цвет мирише, ено негде близу нас шева цвркуће, дан свањива, а све то ништа не |
| е осваја, као да је смрт близу њега или близу нас! — Не, не ; немој да ти срце зебе у часу кад |
| уше и лавеж паса и вику од људи са свим близу пећине.{S} Стена се опет окрете и паде на земљу с |
| } Никада до тада Рајко није стојао тако близу једној младој и тако дражи пуној жени.{S} Никад д |
| ли се! казивао сам вам о њој кад јутрос близу ње пролажасмо.{S} Цар је врло често одлазио својо |
| Јес’, слутња ме осваја, као да је смрт близу њега или близу нас! — Не, не ; немој да ти срце з |
| кчије!“</p> <p>Учини му се да нешто баш близу њега зашкрипе.{S} Погледа и не хте очима да веруј |
| ер преведе Рајку овако :</p> <p>„Његова блиставост узвишени господин царски и краљевски послани |
| А ево,“ узе патер да говори, „његова те блиставост призвала да ти баш каже да се можеш <pb n="2 |
| г камења.{S} Сва трептим од светлости и блистам се од радости и тако ступам пред олтар једне ве |
| ници, стојала царска круна, на којој је блистао крст од пет алемова, од којих онај у средини бе |
| ичем?{S} Што сте се обадвоје скаменили, Бог вас видео?!{S} Овамо, брзо овамо !“ викаше стари пу |
| <hi>кад</hi> ће.{S} Нека би ти, синко, Бог дао да га ти дочекаш, па да му ти ово благо предаш. |
| ебу, сетих се што је наш покојни стриц, Бог да му душу прости, нама момчадији свагда говорио: к |
| воде, слатка госпођо!{S} Приберите се; Бог је добар, па ће вам помоћи да учините крај свему ов |
| и смерно:</p> <p>„Хвала ти госпођо!{S} Бог нека те чује!{S} Ако сам те задужио ма чим, ево си |
| а од надежде!"</p> <p>— „Немој тако!{S} Бог је добар па ће нам помоћи!" рече Рајко сад већ с ве |
| спасла мога смука, смук мене, ја вас, а Бог све нас.{S} Нека му је слава!“</p> </div> <div type |
| знаш!“</p> <p>„Хвала ти, госпођо !{S} А Бог нек нас води!“ рече Рајко радосно узбуђен и пође на |
| /p> <p>— „Ми Срби велимо: сан је лажа а Бог је истина!....{S} А што ли си тако ружно уснила?“ п |
| тихо:</p> <p>„Пун ибрик, пуна срећа да Бог да теби и свакоме твоме помоћнику! “ и напи се, и м |
| ноћ склонимо!"</p> <p>— „У добри час да Бог да!“ узвикну старац; „добар је Бог децо !{S} Камо д |
| Јевросиму, хвала и њој!{S} У здрављу да Бог да да се опет видимо!" рече Рајко, пољуби се с Јово |
| једног!“ викну старац сав поражен; „да Бог да га вуци живог растрзали, а већ тамо ће га сотоне |
| о док не видиш светлост ! и сад нека је Бог с вама!“</p> <p>Зачуше и лавеж паса и вику од људи |
| и брашненица и још понечега чега нам је Бог дао!“</p> <p>Рајко разгледа најпре је ли седло прит |
| је човек једно грешно ништа, а како је Бог велика, свемогућна и страшна светиња.</p> <pb n="98 |
| с да Бог да!“ узвикну старац; „добар је Бог децо !{S} Камо да те боље видим кћери моја!“ па је |
| .{S} О, слатка моја госпођо, сам вас је Бог довео да у последњем часу спасете и господина свога |
| Не знаш ти како је она добра!{S} Кад се Бог није хтео да окрене на моје толике молитве и кад ни |
| како ти можеш храбра да будеш!{S} Даће Бог, све ће добро бити!“ рече Рајко храбрећи је.{S} Али |
| ваља да умрети!“ прихвати Ружа.{S} Даће Бог да рана није опасна.{S} Доћи ће лекари, а на велико |
| јадна моја госпођо, како је мало среће Бог вама дао, баш вама, који сте <pb n="191" /> према с |
| таније, старе и сироте једне Српкиње, и Бог да те прости!{S}" И даде ми оба бокора, и не хтеде |
| ом великом послу доћи.{S} Иди сад!{S} И Бог ти на помоћи био !“</p> </div> <div type="chapter" |
| учан глас, који је поздрави са: „помози Бог, снахо!“</p> <p>— „Добра ти срећа, јуначе!“ прихват |
| вала ти, оче, по хиљаду пута!{S} Ако ми Бог помогне нећу те постидети.{S} Сад ћу се двојином жу |
| е видели!“</p> <p>„Заклињем се, тако ми Бог на страшном суду милостив био!“ викну Рајко тако ис |
| воду. <pb n="192" /></p> <p>„Према мени Бог никада није био добар.{S} Он мене гони од како ме ј |
| кања самсовског.{S} Доиста, само једини Бог чудом својим може да вас спасе !{S} О Господе," узе |
| д: „кто Бог вели, јако Бог наш; ти јеси Бог, творјај чудеса!“ Моји добри сељаци донели ово вино |
| , госпођо," рече Рајко Маргити; „ако ти Бог помогне те стигнеш у свој дом, да пошљеш скелеџији |
| о мене мртва к теби скачу, ради како ти Бог кроз то твоје срце казао буде.“</p> <p>Рајко је гов |
| м, те да се ропства избавиш, ако би нам Бог помогао!" говораше Рајко мирно и просто као о нечем |
| ангубе.{S} Сад смо на невољи па нек нам Бог опрости; а кад будеш у срећи и у господству сети се |
| у живи провучемо, па већ после како нам Бог да!“</p> <p>„Да пођемо!“ рече Маргита; „али унапред |
| у име Божје за мном, и нека нам је сам Бог у помоћи!“ рече стари Мартин, па пође напред.</p> < |
| дарише пси у лавеж!{S} Децо, да нам сам Бог помогне, ово се ваља на нас мука и невоља!“</p> <p> |
| си тако лепе среће! “</p> <p>— „Не дао Бог, да ја њима поклоне чиним!{S} Него, није то тамо мо |
| о моја!“ поче старац весело; „ко ће као Бог?!{S} Право је рекао псалмопевац Давид: „кто Бог вел |
| Причаћу ти све на широко кад ми се, ако Бог да, из Маџарске здрав и светао вратиш. <pb n="163" |
| у нашем говору.{S} Напред ћемо сви ако Бог да!“ Поклони се и свој осталој господи, приђе к руц |
| псалмопевац Давид: „кто Бог вели, јако Бог наш; ти јеси Бог, творјај чудеса!“ Моји добри сељац |
| крочимо у какав понор, а за друго како Бог да!“ прихвати Рајко.</p> <p>И онда пођоше натраг у |
| клоништа у овим урвинама, онда нас само Бог једини чудом каквим спасти може, а друкчије ил’ се |
| Право је рекао псалмопевац Давид: „кто Бог вели, јако Бог наш; ти јеси Бог, творјај чудеса!“ М |
| нудио да му помогнеш?" питаше га отац. „Бог с тобом, бабо! нисмо ли с њиме у завади због оних з |
| !“ рече Рајко, па је погледа зачуђено; „Бог с тобом, госпођо, Јанко је наш јунак, и наши други |
| да маџарска?" запита Маргита.</p> <p>— „Бог зна где су ти сад господа маџарска!{S} Може бити да |
| меја се Рајко на онакво питање.</p> <p>„Бог с тобом, госпођо, шта ти зовеш школом витешта?{S} У |
| у!“ говораше Маргита кроз плач.</p> <p>„Бог нек те прати, и анђели његови нек те чувају!{S} А к |
| рага ни од крви ни од секире! “</p> <p>„Бог с тобом, госпођо!{S} Кад смо ми секли главе нашим к |
| Греби, па копај, па скичи, поплаших се, Бога ми ће раскопати сву урвину!{S} А мене Турци стегош |
| питам.{S} Била си госпођа.... опрости, Бога ми си госпођа и сад, и ако се мучиш као робињица!{ |
| , у који ми се од тебе растати ваља.{S} Бога ми, да си ми по сто пута род, не би ми милије било |
| друге наше јунаке!{S} Знаш како је?{S} Бога ми као да су живи па једнако по народу пролазе.{S} |
| } А баш је од Бога грехота, а од људи — Бога ми, мал’ не рекох нешто!....{S} Баш је <pb n="18" |
| га Бога! </hi> Ми ћемо ево у име живога Бога напред.{S} Држ’ се, госпођо, моје руке ако се боји |
| ам ја добро; одговор је био: <hi>живога Бога! </hi> Ми ћемо ево у име живога Бога напред.{S} Др |
| „чу ли госпођо шта одзив рене: „живога Бога!“ И не треба нам бољи одговор.{S} Не бојмо се!“</p |
| чи: „живога кога?“</p> <p>— <hi>„Живога Бога?!“ </hi> рече Рајко радосно узбуђен; „чу ли госпођ |
| мем.{S} Што ти је те јецаш?{S} Казуј за Бога шта ти је?!“ проговори Рајко пун бриге и забуне.</ |
| бабо, молим те, и не брукај ме тако за Бога!“ Па Маркова мајка, моја добра стрина Круна, удри |
| ="121" /> земљи има људи, који знају за Бога.{S} Ето то ми је доста!“</p> <p>Док он то говораше |
| и старцу и изађе. „Ех, шта ћеш?{S} Сила Бога не моли.{S} Нисам мислио да ће тако да се сврши!“ |
| снила тешка једна борба: борба срдње на Бога и брига за Рајком, борба веровања са неверовањем.{ |
| нином и Циганин са мном.{S} А баш је од Бога грехота, а од људи — Бога ми, мал’ не рекох нешто! |
| } О Господе," узе старац гласно да виче Бога, па се прекрсти неколико пута; „о, Господе, који с |
| рекао: да се поделе сиротињи, нека моли Бога за здравље ћесара, не би ли стигао да ослободи род |
| асно казује: <hi>„не бојим се никога до Бога!“ </hi> Од обрвских саставака полазио је један пра |
| е чујаше.</p> <p>„Ама немојте тамо, ако Бога знате!{S} Немојте на свечеву пећину, хоће нас бела |
| ј се, госпођо; не сумњај се; уздај се у Бога и веруј у моје српско поштење!“</p> <p>Ударише Рај |
| а запита:</p> <p>"Ружо, верујеш ли ти у Бога?!...{S} Верујеш ли да он може да помогне само кад |
| јко радосно и поносито. „Имај надежду у Бога и имај веру у мој српски образ!“</p> <p>У том часу |
| а смео поуздати у се да се не поуздах у Бога, и ево се у њ и уздам!“ рече он скромно.</p> <p>За |
| едаше, а Рајку се промени боја у лицу. „Бога ми, ово иде нека ломњава оздо уз планину!“ рече он |
| :id="SRP18920_C3.5"> <head>5</head> <p>„Бога ми, госпођо, ја сам ти рањен?“ рече Рајко мирно за |
| еђе; „како јадан да је убије?!“</p> <p>„Бога ми, да не би госпође, не знам како би се свршило!{ |
| чарапе високе скоро до колена, а лепо у богате шаре од мрког, жутог и зеленкастог плетива испле |
| ивне, просто да се не зна шта је лепше, богатије и сјајније.{S} Просто им већ очи засенуше.</p> |
| ики број мањих и већих златних крстова, богато искићених бисером и драгим камењем, и пуно књига |
| десно седела је, у онако исто високој и богато искићеној наслоњачи, млада једна девојка, загаси |
| S} Ако сам те задужио ма чим, ево си ми богато платила и преплатила твојом господском беседом!“ |
| г песка у њему.{S} На њој је, на једној богато извезеној плаштаници, стојала царска круна, на к |
| округла, мрка и зажарена лица, одевен у богато маџарско руво, са широким златним пасом, о коме |
| Милош Обилић, Милан од Топлице, Љутица Богдан и Краљевић Марко, један за другим искупише на бе |
| Бана, па Рељу Крилатицу, па старог Југ-Богдана, па толике друге наше јунаке!{S} Знаш како је?{ |
| себи; „ он то довикује Јовану кнезу од Богдања!{S} Није друго иду с неким Турцима!{S} А ето са |
| S} Ко је подигао моју Марушу из великих богиња?{S} Сви лекари и све видарице рекоше: нема ништа |
| да је и закопа, него да јој остави лице богињаво.{S} Па и њу је чуо.{S} Ето у моје Маруше лице |
| Ја му се молих да је придигне, па ма и богињаву и слепу, само нека ми дете живи!{S} И он чу мо |
| слоновој кости са статуе какве јелинске богиње, да бледорумене лако уздрктљиве ноздрве не издав |
| и нешто поноса. <pb n="7" /></p> <p>— „Богме ће господа моја поломити мамузе по том камењу!“ р |
| е може то.{S} Било би то и грехота пред Богом и срамота пред људма!{S} Ово је овако доста за на |
| о је да нисам светац, него грешник пред Богом!“ Ове би се још лепо свршило, али ето их моји сељ |
| Рајко; „ако си ришћанска душа, кумим те Богом и светим Јованом, јави нам се и помози да одавде |
| p>„Ако си човек по три пута те заклињем Богом и светим Јованом, казуј нам се!{S} Ако си авет, у |
| тварам као у неку звер.{S} Завадих се с Богом..“</p> <p>„Како јадна да се завадиш с Богом?!“ пр |
| е: „хвала вам, господо, простите ми и с Богом остајте!“ </p> <p>И онда оде право у коњушницу да |
| м..“</p> <p>„Како јадна да се завадиш с Богом?!“ прекиде је старац запрепашћен. <pb n="78" /></ |
| док не дође пред велику икону на којој Богородица држаше малог Исуса у наручју.{S} Ту се она с |
| жуте воштанице.{S} Пред иконама Исуса и Богородице горело је уље у великим сребрним кандилима.{ |
| ма узбуђеним гласом: „помози нам Боже и Богородице!{S} Ако је тамо нека нечиста авет, нека се р |
| 0" /> <p>„О, ти мислиш ја сам се молила Богородици!?{S} Није, него сам с њоме разговарала као о |
| на Коме је Христос распет био, и силом Богородичиног сна, који ево у амајлији носим, позивам т |
| аргита устаде.{S} Приђе па пољуби икону богородичину, али не побожним целивом, како то скромни |
| ad>6</head> <p>Док се Ружа на коленима, Богу молила, Маргита немирно, а с прекрштеним рукама, к |
| ад смо ето „сиротиња раја.“ Опет, хвала Богу, имамо ми по нешто што ви немате.{S} Имамо ми наше |
| жем!“</p> <p>— „Махни се тога!{S} Хвала Богу није нам невоље да крв проливамо.{S} Него ево у мо |
| двоје скапали доле под земљом!{S} Хвала Богу!{S} Хвала и <pb n="159" /> теби, дете моје!“ додад |
| се роб један у слободу враћа.{S} Хвала Богу на добром знамењу! “</p> <p>И онда корачаше даље ћ |
| А већ није нам друго!{S} Нека је хвала Богу који нас, ето, пред твој двор срећно доведе!“</p> |
| } У души ми беше помрчало, али је хвала Богу сад опет све светло преда мном.{S} Не бој се; ево |
| рчах да видим јесте ли живи.{S} И хвала Богу, ето смо сви троје као из гроба у живот васкрсли!“ |
| е за смрт причесте; а оно се, ето хвала Богу, њиме сад враћамо из мртвих у живе!{S} Дед’, кћери |
| двором у Крушевцу, па би рекао: „хвала Богу, моја Милица шаље ми ено звездани поздрав, и све ј |
| са оседланом ластавицом.</p> <p>„Хвала Богу! рече тај човек Рајку; „побојах се нећете ни доћи |
| што треба, ја да се мало помолим своме Богу <pb n="157" /> овде над пећином!“ Добри моји сељац |
| вис, држаше их тако склопљене као да се Богу моли, па онда се спусти на колена поред ниске софе |
| ђе народ к цркви на сабор.{S} Помоли се Богу, приложи цркви што ко може, искупи се око гуслара |
| {S} Ја се спустих на колена, помолих се Богу из дубине душе, да се смилује на вас и рад вас на |
| да се убијем; узела сам се онда молити Богу, нека ми бар памет преврне, те да у лудилу и не зн |
| бе, спусти се на колена и узе се молити Богу за Рајка.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="S |
| ој сетиш, помоли се својим чистим срцем Богу, да буде милостив грешном старцу Теодосију на Вујн |
| евцу.{S} А за све то нека је хвала прво Богу, а после моме пријатељу смуку, који се одазва моме |
| сред капеле мирно.{S} Није да се молио Богу, него је тако само стајао, миран, скроман, као да |
| сабље посвећује, — шта си ти тако тешко Богу згрешила да те пси као јареб гоне и да те самсови |
| дао бих главу, ако се она целу ову ноћ Богу не моли, да покрене срца ове господе, да је ропств |
| Молила сам се по цео дан и по целу ноћ Богу из гласа и на коленима, купала сам се у сузама, па |
| видео њена два велика ока како бистро и бодро светлуцају. <pb n="64" /></p> <p>Кад већ беше леп |
| на робиња црног једног Циганина!{S} Ја, Боже мој, што ли су ти наши стари тако тешко згрешили т |
| м, ја се прекрстих, рекох: „слава теби, Боже мој, слава теби! “ и потрчах да видим јесте ли жив |
| а растуженост краде у срце.</p> <p>„Еј, Боже благи, да л’ ћу доживети да њега у оним планинама |
| !“ промумла опет старац; „вала, Господе Боже мој, сад ил’никад; умудри ме шта да радим с ово дв |
| ве један преко другог!{S} О, сачувај ме Боже, остарела сам а овакво чудо до ноћас не видех ни у |
| то на другу страну.</p> <p>„Хвалимо те Боже!{S} Ово је у истини и сребро и злато!{S} Нисам ист |
| ском и рече: „о, хвала теби, наш велики Боже!{S} Госпођо, предобра и премила наша госпођо грофи |
| лепо на Космају ?!....{S} Збиља, не дај Боже да овде умрем, јави мојима у Расину, и старцу на В |
| још већма узбуђеним гласом: „помози нам Боже и Богородице!{S} Ако је тамо нека нечиста авет, не |
| ђо!{S} Јест’, то сте ви!..{S} О Боже, о Боже! <pb n="190" /></p> <p>Сам си је ти довео да име с |
| ја госпођо!{S} Јест’, то сте ви!..{S} О Боже, о Боже! <pb n="190" /></p> <p>Сам си је ти довео |
| <pb n="71" /> да се спасе ако буде воља божја!{S} Причаћемо ти све по реду, само ако нас пустиш |
| син уз гусле пева.</p> <p>„Кад је воља божја да тако млада мреш, говораше Рајко, спуштајући Ма |
| да ти послужим, али ето није тако воља божја!...{S} Опрости ми твоје муке ако узживиш... опрос |
| ама.{S} Него хајдмо да тражимо излаз на божје сунце!“</p> <p>Узеше са светњака у капели обе вел |
| исто као оно у капели пред иконом Мајке Божје.</p> <p>Рајко се побоја да није излудела, кад оно |
| га у чело.</p> <p>„Шта то радите за име божје, слатка моја госпођо грофице !" јецаше сиротица с |
| <pb n="63" /></p> <p>„Хајде сад, у име божје, у седло.“</p> <p>И поможе јој да се намести.</p> |
| ци све то преко твога рува, па да у име божје полазимо!“</p> <p>Поможе јој да навуче неку стару |
| кроз врата у ноћ.</p> <p>„Е, сад у име божје да пођемо!“ рече Рајко. „Ево ја ћу најпре изаћи д |
| за пасом има.</p> <p>„Хајдете сад у име Божје за мном, и нека нам је сам Бог у помоћи!“ рече ст |
| тати ? “</p> <p>„Ако нећу теби, који си божји угодник и без онога што си мени и овој страници д |
| путник, ма које вере био, свуда је под божјим небом добро дошао!“</p> <p>Било је тако пуно срд |
| на, а душа јој се вину к девојци, мајци божјој.{S} Дуго је ту клечала са склопљеним рукама.{S} |
| ети његов долазак, а ти си млађи, па по божјој милости и можеш га дочекати !“</p> <p>„А кога то |
| е су и то знам, и казаћу вам: „ено су у божјој руци!“ На пакост, наиђоше на твоју ластавицу и д |
| ожуну граду бијеломе,</l> <l>У онога од Божуна Бана!“</l> </quote> <p>Маргита спусти главу на Р |
| говораше сам у себи, „ни дивна ћерка од Божуна Бана а Јанкова госпођа девојка, није лепша од ње |
| ратити невесту, па да је мила шћерца од Божуна бана, а некмо ли једна Циганчица!{S} Хајдмо одма |
| l> <l>Далеко је цуру запросио,</l> <l>У Божуну граду бијеломе,</l> <l>У онога од Божуна Бана!“< |
| о у моје Маруше лице глатко као лист од божурова цвета!“</p> <p>„Иди, слатка моја, иди клекни и |
| срцу одолети, <pb n="8" /> да не иде на бој на Косово, већ — појаха својега лабуда, поседе га о |
| ворила: <hi>„јадна жено, јадна жено! не бој се, дете моје, доћи ће он!“ </hi> — „Ко је тај „он“ |
| знаш!“</p> <pb n="147" /> <p>— „Ала, не бој се госпођо!{S} Баш сам сигуран да ћу је убити!{S} С |
| ом којом му срце куцаше: „не бој се, не бој се; није грех, није грех; а сласт је, сласт, сласт! |
| ом.{S} Вала три пута си ми света!{S} Не бој се, госпођо; не сумњај се; уздај се у Бога и веруј |
| м да си се препала него ова рана.{S} Не бој се!...{S} Неће ни бити ништа!" говораше Рајко све т |
| и!{S} Неће ми ваља да ништа бити.{S} Не бој се!“ говораше Рајко, па се још мало осмехну само да |
| у сад опет све светло преда мном.{S} Не бој се; ево моје руке!“</p> <p>У мраку наиђоше једно на |
| м како треба док смо заједно, али се не бој да ћу се заборавити ма у чем.{S} И да ниси госпођа |
| </p> <p>Рајко могаше само да викне: „не бој се, госпођо!{S} Сад ћу ти донети воде!“ па у петом |
| истом брзином којом му срце куцаше: „не бој се, не бој се; није грех, није грех; а сласт је, сл |
| раха да нисам поред тебе!“</p> <p>— „Не бој се!“ рече јој Рајко, па узе и даље да ослушкује.</p |
| жалостив глас.</p> <pb n="94" /> <p>„Не бој се, госпођо!“ рече јој; „ево мене!{S} Нешто ми се с |
| а врисну и мало што не паде.</p> <p>„Не бој се!{S} Ходи само да ми будеш сведок!“ рече јој, па |
| се двоје погледаше, а Рајку се промени боја у лицу. „Бога ми, ово иде нека ломњава оздо уз пла |
| вима?!“ прихвати Маргита тихим гласом и бојажљиво.</p> <p>— „Неће, дете моје, неће!{S} Сад ће К |
| ине; она их подиже и погледа невесело и бојажљиво горе у таваницу, а ја кроз таваницу у облаке, |
| p>Њих двоје шапутаху једно другом своје бојазни, да не буде грофица помела памећу.{S} Али не им |
| земље маџарске, кад си се ти још смрти бојала?{S} Зар је ниси толико пута преклињала да ти дођ |
| аслоњачи, млада једна девојка, загасите боје у лицу и црних очију, — црних и светлих, али без д |
| овима, селима и засеоцима, а још мање о бојевима који су се онуда били, и о јунацима који сад в |
| нас кад се отресе Турака.{S} А можда се боји да га иза каквог грма или џбуна шпијуни турски не |
| н; сан је био пун лепоте и милине, али, бојим се, ружно ће да значи.{S} Помисли само, видела са |
| } Видим те јеси некаква убојита делија; бојим се кад <pb n="47" /> ожедниш дигнућеш чету на ман |
| } "Него, ето видите, обнесвеснуо је!{S} Бојим се рана је на злом месту ! “</p> <p>— „Еј, мој Ра |
| моме двору нећеш бити као у пустињи!{S} Бојим се само да теби, тако озбиљном младом човеку, наш |
| да своју земљу од Турчина ослободиш.{S} Бојим се неће ме старац пустити, а волела бих да могу и |
| кад није авет другога се чега баш и не бојим.{S} Сад ћемо видети шта је !“</p> <p>Па онда Рајк |
| тњом, али као да гласно казује: <hi>„не бојим се никога до Бога!“ </hi> Од обрвских саставака п |
| се бојиш, а ја ћу његове !“</p> <p>„Не бојим се ја ничега кад има светлости.{S} Мене је страх |
| .{S} Држ’ се, госпођо, моје руке ако се бојиш, а ја ћу његове !“</p> <p>„Не бојим се ја ничега |
| ена на ниже погледе своје!...{S} Што се бојиш?...{S} Јелек је прикопчан, тесно прикопчан!...{S} |
| га!“ И не треба нам бољи одговор.{S} Не бојмо се!“</p> <p>„Учинило ти се.{S} Одјек је поновио с |
| ако јасан. </p> <p>„Улазите унутра и не бојте се!“ рече им старац.</p> <p>Рајко уђе први, прову |
| ним гласом разговетно викну:</p> <p>"Не бојте се децо, приступите слободно.{S} Ако бисте и турс |
| Накриви капу старац, подбочи се у десни бок, куцну петом у пету, зазвекташе мамузе, те један пу |
| сиромашка Србина младог, онда ево овај бокор поклањам ја грофици, а овај други носи, па од њег |
| две живе душе.{S} Па онда пробра из оба бокора два најлепша струка и стави их у десну руку Рајк |
| , и Бог да те прости!{S}" И даде ми оба бокора, и не хтеде нипошто примити ни поклон у новцу од |
| Ударише Маргити сузе.{S} Узе љубити оба бокора, као да су не само две мирисне него две живе душ |
| а. „Пошто да ми продаш један од ова два бокора !“ упитах је. „Синко, ја перем туђе кошуље, па с |
| а разбијена стара лонца два пуна и лепа бокора босиљка. „Шта си платио за њих?“ упита га Маргит |
| размрскао !“ рече Рајко.</p> <p>— „Еј, болан Рајко! па да си га убио прво бих ја сада висио на |
| м просто да цркнем!“</p> <p>— „Какав си болан ти то Мусломанин ?! “ питаше га Рајко као прекоре |
| ха,ха! “ смејаше се Циганин. „А знаш ти болан..." па поче да запиње језиком и трепће очима; „а |
| пиње језиком и трепће очима; „а знаш ти болан.... да је мени Халил-бег Махмут-беговић <pb n="51 |
| неке дубоке мисли.{S} Као да је душевно болесна, тако се укоченим погледима из разрогачених очи |
| молим те... не препадај се!{S} Више ме боли што те видим да си се препала него ова рана.{S} Не |
| онда ми тек долажаше, да све то с већим болом осећам сву грозност свога положаја, све своје и т |
| Маруша му се једнако и на глас молила: боље да је и закопа, него да јој остави лице богињаво.{ |
| ао почетак од некакве песме. „Рајко!{S} Боље од твојих речи очи ми твоје казују да поштено мисл |
| му ивицу од оловна ковчега, само као да боље чује певача и да му је ближе.{S} Загледа се најпре |
| уку па рече: </p> <p>„Видим, видим, све боље видим где ти је школа за витештво!{S} Твој стриц м |
| воде.{S} Јаукнуше моји сељаци, па брже боље повадише <pb n="156" /> пешкире, одвезаше сребрне |
| а, тако живо скиде дијадему, па је брже боље у ковчег баци.{S} Па онда посрћући крочи до најбли |
| ити.{S} Нишки паша нешто као рече да је боље да се ти у Београд вратиш, јер он даје друге прати |
| рац; „добар је Бог децо !{S} Камо да те боље видим кћери моја!“ па је узе за обе руке и окрену |
| тај није подозрив.{S} Али ви познајете боље од нас ове људе овде, па кад ваша логика каже да ј |
| „Збиља, да запалим парче труда!{S} Биће боље!“ прихвати он; и запали повелико парче труда и мах |
| ми твоје гуњче.{S} Тако; добро је.{S} И боље је овако!{S} Ко зна какав би ми се дух са белом ко |
| јој осовини љуља.{S} Протре очи да види боље.{S} Јест љуља се и повија се, али му се све поче о |
| ноћас снила, пре ће бити да ћемо... или боље да кажем <hi>да ћу ја </hi> своје кости овде остав |
| главу мало на десно, као да левим ухом боље чује.</p> <p>Подиже се са камена на коме сеђаше, п |
| м као какав Србин витез!{S} Је л’ ти то боље по вољи?“</p> <p>— „Само кад си се разведрила, па |
| од тога бирајте, ако не знате нешто још боље и сигурније.{S} Тек не можете земљакињу своју оста |
| ита и Ружа изађоше у предворје.</p> <p>„Боље је ходите амо на степенице да дахнете чистим вазду |
| ајко подиже мало са главе шубарицу; „на бољем месту и није могао погинути!{S} Их, шта је песама |
| ан у десну руку, па с новом надеждом на бољи успех настави прокопавање.</p> <p>Али већ на крају |
| зив рене: „живога Бога!“ И не треба нам бољи одговор.{S} Не бојмо се!“</p> <p>„Учинило ти се.{S |
| нај трећи на доњој полузи да му буде на бољој згоди за ударац, Маргита му метну руку своју на р |
| борба срдње на Бога и брига за Рајком, борба веровања са неверовањем.{S} Узе мрдати главом, ка |
| души јој је беснила тешка једна борба: борба срдње на Бога и брига за Рајком, борба веровања с |
| и.{S} У души јој је беснила тешка једна борба: борба срдње на Бога и брига за Рајком, борба вер |
| и пара крила; како су поломили јатагане борећи се с њиме, и како су устукнули тек кад је змај п |
| раше <pb n="135" /> око себе, као да се бори с неким невидљивим џином. „Лажеш, сотоно!“ муцаше |
| его да се са нашом заједничком несрећом боримо заједно као два верна <pb n="149" /> друга и сав |
| , да се у њима напоји мирисом од јела и борова, па да онда проструји кроз Шумадију, те да је ка |
| Маџарској, у дружини чувенога мајстора Борчија.{S} Једнога дана рече нам Борчија: „хајде, седа |
| ја крив, милостиви грофе! “ брањаше се Борчија; „него ето та слуга, или је пијан или луд, блен |
| у облаке, залута моје ћемане, изгуби се Борчија, изгуби се чардаш, изгуби старац кораке, удариш |
| стора Борчија.{S} Једнога дана рече нам Борчија: „хајде, седајте у кола, да се возимо у дворац |
| знам ни шта свирам.{S} Удари ме једном Борчија гудалом по плећима: „хеј, што гребеш, јеси л’ п |
| у Манду, које је син био негда свирач у Борчије, па се после потурчио што га на вашој свадби из |
| Расрди се старац младожења па право на Борчију да га рукама удави. „Нисам ја крив, милостиви г |
| Станија, шаље!“ И онда покида сав други босиљак и разастре га око главе Рајкове као венац.</p> |
| јена стара лонца два пуна и лепа бокора босиљка. „Шта си платио за њих?“ упита га Маргита. „Нис |
| ако му је дрво изгледало као да је кита босиљка, свака стена румена; и саме вране и свраке нису |
| без замерке — Маргита.“ Имате ли гдегод босиљка, Мартине?!" </p> <p>— „Немамо тога овде, госпођ |
| десну руку Рајкову. „Ево ти један струк босиљка од твоје Маргите, а ево ти један, који ти незна |
| ричах што милостивој госпођи треба мало босиљка.{S} А баба се заплака: „ех, рече, кад милостива |
| , кад милостива госпођа грофица хоће да босиљком окити једног сиромашка Србина младог, онда ево |
| а.{S} Сва су му поља мирисала као да су босиљком засађена.{S} Чинило му се као да кроз растове |
| ам година живећу о хлебу и води, ићи ћу босонога од села до села, да свету проповедам: како је |
| ака од печених јагањаца и око још пуних боца.</p> <p>Кад се на капију уђе одмах с лева била је |
| еше ту пуно слугу, који насипаху празне боце и кондире вином, да буду готови да се носе у велик |
| ве још тање а устрептане игле, па кивно боцкаше час у напред, час у десно, час у лево.{S} Марги |
| је у високој наслоњачи стари гроф, седе браде и седе косе, округла, мрка и зажарена лица, одеве |
| а широким челом, орловским носом, дугом брадом и дугом косом, седео је на престолу, наслонив об |
| устаде, један крепак човек са проседом брадом и косом, одевен у угарско руво од загасите чохе, |
| кав би ми се дух са белом косом и белом брадом и са срдитим погледом испод густих веђа на сну ј |
| ватре седи један старац са дугом белом брадом, у црној ризи до земље и са црном камилавком од |
| образима, белом на округло поткресаном брадом, одевен у китњасто руво маџарско, с високим орло |
| ш ти њима, него они теби!{S} Узми паре, брајко, кад си тако лепе среће! “</p> <p>— „Не дао Бог, |
| као да му каже: нема од тога ништа мој брајко; мали си ти за такво јунаштво!</p> <p>Па онда ка |
| јке, један Кемењија, погинуо на Косову, бранећи од турске сабље главу Јанкову!“</p> <p>— „Ако т |
| има, цикну грозу:</p> <p>„Ако си човек, брани своју невесту!"</p> <p>Гроф тресну своју наслоњач |
| {S} Ако ме ко нападне, имаће ко и да ме брани.{S} Ако не би ти хтео, Мартине, ево ко ће!“ рече |
| аници храни,</l> <l>Да од Срба царевину брани.</l> <l>Он му купи данке и хараче </l> <l>Што ђе |
| на Рајка.</p> <p>— „Та како вас не бих бранио!{S} Бранићу вас па да погинем.{S} Волим пред ног |
| /p> <p>— „Та како вас не бих бранио!{S} Бранићу вас па да погинем.{S} Волим пред ногама моје пл |
| ави. „Нисам ја крив, милостиви грофе! “ брањаше се Борчија; „него ето та слуга, или је пијан ил |
| а школа за витештво.{S} Син учи од оца, брат од брата, властелин од властелина, и сви се надмећ |
| има и свима присутнима:</p> <p>„Није ми брат, није ми вереник, није ми љубазник, није ми никака |
| плакаше у глас.{S} Да јој је био једини брат од заклетве, или син јединац, не би га могла топли |
| девет Југовића редом, да јој бар један брат од заклетве на двору остане ? !{S} Вала као да сад |
| тобом овде опрости!{S} Дај да се... као брат и сестра... пољубимо!“</p> <p>Она се хитро диже, п |
| ао витез, нека ми у овоме часу буде као брат рођени, па нека ми позајми свој нож.{S} Ти, оче, и |
| а... слободно лези... знаш да си ми као брат, а овако рањен и више си ми!“ говораше Маргита неж |
| изао своју.</p> <p>„Да делимо право као брат и сестра!" говораше му. „Овде смо као у гробу и см |
| за витештво.{S} Син учи од оца, брат од брата, властелин од властелина, и сви се надмећу витешк |
| заповеда. <pb n="17" /></p> <p>„Је ли, братац!" упита патер Рајка изненадно; „ а ко тебе посла |
| мо’ш ли погодити шта је то?“ „Не могу, братац мој! него казуј па свршуј!“</p> <p>— „Хоћу, само |
| сово!"</p> <p>— „Куд се ти заносиш, мој братац!“ рече патер малко нестрпљиво, па не хте то ни д |
| е договарати и разговарати.</p> <p>„Мој братац!“ узе патер осмешкујући се да говори; „светла го |
| у овакве бакрачлије!“</p> <p>„Хвала ти брате Јово !{S} Поздрави ми Јевросиму, хвала и њој!{S} |
| че.</p> <p>„Ја да црних калуђера, е баш брате знају каква треба да је ракија!{S} Жестока!{S} Ва |
| ободом и поверљивошћу сестринском према брату своме, наслони своју главу на његову мишицу.</p> |
| “ Шта се опет десило једном другом моме брату од стрица, кога смо били звали Сибињанин Јанком.. |
| а вас пламен његов не дохвати!{S} Јаох, браћо, изгибосмо!{S}" Поломише се Турци низ планину, по |
| наступу заноса да виче: „напред! напред браћо!{S} Ха, нек се зна ко смо!{S} Напред за нашим цар |
| и срећан враћа у завичај да види мајку, браћу и родбину.{S} Као да га негде на путу или на крај |
| кола и викну сељака.</p> <p>„Молим те, брацо, је ли жив гроф од Нађ-Бање ? !“</p> <p>— „ Је ли |
| мила у бисаге нешто рубља, а наћи ћеш и брашненица и још понечега чега нам је Бог дао!“</p> <p> |
| љих голубова; испод погдеког мостића од брвана жабе су невесело крекетале.{S} Кад свита изађе м |
| те се заклони за чесму.</p> <p>Озго са брда долазила је једна млада жена, права и вита као јел |
| ка мирноћа и онај танки сутон застираше брда и поља пред њима и свуда око њих.{S} У даљини мало |
| образ!“</p> <p>У том часу докотрља се с брда једна каменица и зачу се љутита вика и псовка цига |
| шбаша рече, те цела свита пође даље низ брдо.</p> <p>Он сам застаде мало иза њих свих.{S} Стоја |
| а!{S}" И лепо натераше сељаке да ме низ брдо понесу, па после да ме метну на коња.{S} Покајах с |
| ка и свите његове.{S} И онда пођоше низ брдо правцем к чесми, па да изађу на пут у варош.</p> < |
| из вароши, повијала се поред ње горе уз брдо, док се није у трави од ледине изгубила.{S} Од шир |
| >Њих двоје одмах се прихватише уз једно брдо.{S} Кад изађоше на врх, и пре него ће ући у густу |
| „Ама ето, мало час отиде с весларима у брдо у виноград!“ рече дечко; „баш говорише нико неће т |
| ло крекетале.{S} Кад свита изађе мало у брдо, у једном ниском лугу славуј певаше тужну и слатку |
| пустиник давао знак најближем селу под брдом, да му се пошље један или два поуздана човека.{S} |
| е грош и узе талир па без речи појури к брду.{S} Чим зађе за неко дрвеће, Рајко рече Маргити:</ |
| ва једна мисао сину.</p> <p>— „Ето га у брду!{S} Није далеко!"</p> <p>„Чујеш момче, није мени з |
| се к младој жени викну јој оштро: „ха, бре, Маџарице, казуј шта си ти?!“</p> <p>Она окрете гла |
| е, кад би ова гласно повикала: <hi>„ха, бре, вур ђаур!“ </hi> па би се узела бацати комадићима |
| три пута песницом у њих.</p> <p>„Шта је бре?!“ дрекну изнутра Циганин не отварајући.</p> <p>— „ |
| S} Али му то ништа не поможе, и само га брже изнураваше.{S} Рајко га је држао као за земљу прик |
| да ме воде.{S} Јаукнуше моји сељаци, па брже боље повадише <pb n="156" /> пешкире, одвезаше сре |
| тавила, тако живо скиде дијадему, па је брже боље у ковчег баци.{S} Па онда посрћући крочи до н |
| засветли па се чисто угаси.{S} Похиташе брже па се нађоше пред једним кандилом, које изнад једн |
| час обућу, па онда као слеп потрча, што брже може, у гомиле света по дворишту, лајући као да се |
| уту није могло да загреје срца њихова у брже куцање тако, као кад гледаху како она арапска сива |
| , лајући као да се помамио; па онда још брже натраг к <pb n="189" /> њој, око ње, уз њу, па онд |
| танкој сивој ластавици, која је својом брзином и својом ситном а паметном главом издавала беду |
| А онај гласић у њему сад шапуташе истом брзином којом му срце куцаше: „не бој се, не бој се; ни |
| и крочи до најближег сребрног престола, брзо пребаци митру са њега на престо до њега, и онда ту |
| бе и твоје доброте!{S} Ти ћеш ме, знам, брзо заборавити....{S} И кад она срећна жена, којој је |
| и глас старог пустињика:</p> <p>„Рајко, брзо хватај твоје оружје да га Турци овде не нађу.{S} Т |
| је скаменили, Бог вас видео?!{S} Овамо, брзо овамо !“ викаше стари пустињак, па их крепко дохва |
| ни онда, па си морала!{S} Хајде, одмах, брзо, скидај се до појаса!“</p> <p>„Уби ме, сеци ме, пе |
| .. и ову тикву с водом...{S} Дед’, дед’ брзо само!{S} Слушај, <pb n="90" /> корачај на десно до |
| у намештени па зарђали, јер се прва два брзо распршташе.{S} Кад Рајко узе намештати и онај трећ |
| тида.</p> <p>„Није, није!“ прихвати она брзо; „не смејем се теби, који имаш око да спазиш цвет, |
| њега успаваног бди.{S} Него га Маргита брзо изведе из тренутне забуне, показав руком танке мла |
| да навуче неку стару антерију, опаса је брзо широким и дугачким једним стамбулским <pb n="57" / |
| угом миг да се не одмичу далеко и да се брзо врате.{S} Управо је и не губљаху из очију.{S} Виде |
| нда одмах збогом.{S} Ваља ми се враћати брзо светом оцу у Вујан!“ рече Рајко.</p> <p>— „Од <hi> |
| едноћом прегао на посао.{S} Али га је у брзо право очајавање понело да хвата.{S} Изломио је сво |
| разумљиво, час неразумљиво.{S} Срце му брзо куцаше и ватра му беше образе <pb n="219" /> подуз |
| Беху већ на замке припремљени, те у њих брзо ухвати и стеже ноге Циганинове.{S} Па онда једним |
| ајко скочи к отвору из пећине и викну: „Брзо оче, дај воде или вина ил’ ракије, дај ако се може |
| е сад већ не могаше ни зуцнути.</p> <p>„Брзо отвори оно моје сиџаде и додај ми из њих конопце!" |
| иленција угуши претпоследњу, кад у томе брзоруки момци напунише све пехаре редом, онда један ст |
| <p>— „Нећу ти крити, госпођо, да и мене брига обузимље!“ прихвати Рајко исто тако сетан и озбиљ |
| ешка једна борба: борба срдње на Бога и брига за Рајком, борба веровања са неверовањем.{S} Узе |
| .{S} Дуго је тамо остала.{S} Ружа, пуна бриге, одлажаше чешће све на прстима к закључаним врати |
| а Бога шта ти је?!“ проговори Рајко пун бриге и забуне.</p> <p>„Еј, мој Рајко! што не остах с т |
| та ти је витеже млади?“ питаше га не са бригом, него са задовољним а једва прикривеним осмехом, |
| он тако спремао за Маргиту преноћиште, брижљивошћу једне мајке и умешношћу једне танкоруке и о |
| “ рече дежмекасти патер утирући зној, и брижно гледаше за младићем, који се сигурним и лаким ко |
| раше Маргита збуњена и готово збиљски у бризи, да јој се памет преврнула није.</p> <p>Рајко сад |
| задрхтаваху, као оно у деце кад хоће да бризну у плач.{S} Ал’ се још не заплака него настави:</ |
| онда она наслони чело на дрвени сто па бризну плакати.</p> <p>„Ама шта је све ово, госпођо?!{S |
| пуно некаквих меких тканина.</p> <p>„Не брините се, госпођо,“ рече јој Мартин; „Мишко већ јури |
| де по који дан.{S} А опет би се једнако бринуо како му је царица и је ли му све добро на двору. |
| гачкој, црној долами, који је сваки час брисао своје знојаво и запурено а глатко обријано лице |
| орожено крупним знојем, који он сад узе брисати час десним час левим рукавом.{S} Стојећки гледа |
| нуо беше, и онда опет нека дугачка рука брисаше врата по целој ширини њиховој.</p> <p>„Није аве |
| ека рука полагано пружаше уз њих, па их брисаше час на једну час на другу страну.</p> <p>„Ко им |
| ају многобројни ситни ланци са оцилима, бритвицама, чачкалицама, свакојаким зделицама и дрангул |
| ђем, ето је и теби! “</p> <p>Осмехну се брк Циганину, загрејаше му се очи и заиграше по оним та |
| оносито у своје дугачке и танко усукане брке.</p> <p>„А је ли овде у двору?“</p> <p>— „Је ли ов |
| такнуше срдито гуске и патке, што, дуж брлога испред кућа, беху задремале; излетеше пси из авл |
| гледати.{S} Беше ту још поређан велики број мањих и већих златних крстова, богато искићених би |
| ше онај у пећини.</p> <p>Прођоше повећи број гвоздених врата у зиду, десно од њих, па онда Рајк |
| одиже у висину низове крупнога бисера и бројанице од смарагда, сафира и рубина.{S} Отворише дру |
| мим пањем и оштро га посматраше, као да броји прстенове његове старости. <pb n="112" /></p> <p> |
| ашој марљивости.{S} Ето роса пада, вода бруји, цвет мирише, ено негде близу нас шева цвркуће, д |
| се као да кроз растове шуме шумадијске бруји поветарац, који се понео чак отуда са сињега мора |
| те да у хладу и на миру бистром струјом бруји чудесне приче о слави старих сунчаних дана.{S} Је |
| > <p>— „Ма шта да је не може бити твоја брука и срамота!{S} Казуј, молим те, шта је?“</p> <p>„Е |
| и их, „опрости ми, бабо, молим те, и не брукај ме тако за Бога!“ Па Маркова мајка, моја добра с |
| Сам си је ти довео да име свога мужа од бруке спасе!“ И онда старица узе да јој љуби обе руке и |
| то стропошта на под; мало не заплака од бруке и срамоте своје; дуго држаше лице своје скривено |
| , Маџарице бесна?“</p> <p>„Их, да грдне бруке да тако и говориш а некмо ли да тако и радиш!“ ре |
| ачким именом зове!“ Ја да си видела оне бруке и онога јада!{S} Моли се јадан Марко па све прсте |
| кажем!{S} Стид ме је од тебе, да оваку бруку у мом двору видиш! “</p> <p>— „Ма шта да је не мо |
| учно журно зујање и жврчање скакаваца и бубица по ледини, азурни зефири с неба просипали дажду |
| рти главом и онда опет удари у маџарске бубњеве.{S} На то ће стари посланик рећи нешто што пате |
| клапа своје трепавице, и таман „ударише бубњи и свирале, — чауш викну, Дабулана рикну, — Хазура |
| уз зид прикуцане многе заставе, турске, бугарске, маџарске и млетачке.</p> <p>Са онога прага, н |
| на из те топлоте у те разливала?!...{S} Будало једна, прави би човек с мушким срцем та слатка у |
| молим те, јесам ли ја будна? јеси ли ти будан?!{S} Да нисмо обадвоје излудели?!{S} Протрљај, мо |
| под ноге Душанова коња и намисли да ту будан ноћ проведе. </p> <pb n="138" /> </div> <div type |
| ћу.{S} Ако на ономе свету, после смрти, буде слободно да се избере понешто са овога света, чега |
| помоли се својим чистим срцем Богу, да буде милостив грешном старцу Теодосију на Вујну!“ </p> |
| ине душе захваљује.{S} Рајко, ма шта да буде, твоју доброту и твоје витештво никад, никад, ника |
| ла ти, али од тога сад не може ништа да буде.{S} Његов је посао да утврди мир међу царевинама, |
| Рајко, сад тек видим шта ће од тебе да буде!</p> <pb n="107" /> <p>Само нека нас срећа послужи |
| распитивах пријатеље и нађох да може да буде.{S} Ево како: санџак-бег је овде нов човек, тек је |
| ишицу.</p> <p>„О, шта ли ће најпосле да буде од нас двоје?!“ рече она својим слатким гласом.</p |
| ма ко да отвори ову гробницу, шта ће да буде од ове јадне жене поред нене?!“ Сав се стресе од у |
| знам...{S} Та није могло друкчије ни да буде?...{S} Зар би маџарски витези могли кћер маџарске |
| њему стоји у судбини тек сад срећан да буде, јер ће се убрзо оженити младом и лепом девојком, |
| ти кажеш!“</p> <p>— „Е, у добри час да буде!“ рече Рајко радосно и поносито. „Имај надежду у Б |
| нас и није!{S} Све једно; нека госпођа буде робиња, нека робиња буде госпођа, све једно; мари |
| ; нека госпођа буде робиња, нека робиња буде госпођа, све једно; мари ти за то тај твој цвет и |
| утаху једно другом своје бојазни, да не буде грофица помела памећу.{S} Али не имадоше срца да ј |
| пота и њена милина?!{S} За што да ти не буде присна и најприснија, рођена и најрођенија... за ш |
| чекај молим те!... јест, мањ ако то не буде деспот Ђурађ Смедеревац са његова два сина, два де |
| , вредна да ти и по лепоти и по доброти буде мио друг у животу!...{S} Збиља, Рајко.... ето смо |
| онда бих опет волела да прво што видим буде моја витешка земља, Маџарска, и... — ти, мој добри |
| ди како ти Бог кроз то твоје срце казао буде.“</p> <p>Рајко је говорио мирно али с потресеним г |
| ропства, <pb n="71" /> да се спасе ако буде воља божја!{S} Причаћемо ти све по реду, само ако |
| тати и онај трећи на доњој полузи да му буде на бољој згоди за ударац, Маргита му метну руку св |
| показао као витез, нека ми у овоме часу буде као брат рођени, па нека ми позајми свој нож.{S} Т |
| ђе време доћи ће и човек!{S} И ако онда будем жив први ћу вам казати: устајте, ево дође онај ко |
| волела бих да могу и онда да пород тебе будем, да појахам сиву ластавицу, да ти носим заставу < |
| а никада и никоме казати нећете ако што будете видели!“</p> <p>„Заклињем се, тако ми Бог на стр |
| ођо!{S} Знам ја како ти можеш храбра да будеш!{S} Даће Бог, све ће добро бити!“ рече Рајко храб |
| е да те послужим а и мило ми је.{S} Кад будеш у својој земљи у слави и срећи, сетићеш се да и у |
| на невољи па нек нам Бог опрости; а кад будеш у срећи и у господству сети се на ово !“</p> <p>— |
| .</p> <p>„Не бој се!{S} Ходи само да ми будеш сведок!“ рече јој, па је узе за руку и поведе дол |
| слуга.{S} Тако ти свега што ти је мило, буди ми у овоме часу веран пријатељ!{S} Пођи пред нама, |
| n="38" /></p> <p>"Ево, ако само хоћеш, буди спремна да те ноћас поведем у твој завичај!“</p> < |
| оких дрвених димњака.{S} Дан се дизао и будио успаване људе на посао.{S} Озго испод зидина град |
| с учи, вели нам: слушајте царске људе и будите им покорни, не буните се, не гините лудо, још ни |
| дисаше на кола и коње што тако лупњавом будише мир успаваног села. </p> <p>Маргити се поче да с |
| уд сан!{S} Рајко, молим те, јесам ли ја будна? јеси ли ти будан?!{S} Да нисмо обадвоје излудели |
| ана отргао.{S} Веруј ми, оче, да је она будна била, па да ме је очима својим гледала, <pb n="16 |
| асипаху празне боце и кондире вином, да буду готови да се носе у велику дворану.{S} А из те дво |
| снове на јави, који ће једнога дана да буду на јави истина.{S} Вратићеш се ти, али само као во |
| да је страшном клетвом заклео све, који буду игумани његовога манастира на Светој Гори, да не т |
| 1" /> са зачеља закреча несигурно: „наш будући кардинал од винове лозе има реч!“</p> <p>Устаде |
| не призоре прошлости и загонетне визије будућности.</p> <p>Тек је почело да свита а један млад |
| ајко и Маргита тако лепе снове о лепшој будућности сновали.{S} Онде, у присоју под оном стеном, |
| на би му из њих извила копљасто длето и буздован-чекић, па кушала да ломи стену.{S} Првих дана |
| ца, тек колико да има држаље, узе један буздован у десну руку, па с новом надеждом на бољи успе |
| и каква одаја.{S} Идем да донесем један буздован те да обијем ове катанце.{S} Може бити отворић |
| " /> два пребијена мача и два поломљена буздована.{S} Прилике ове беху све у већој него обичној |
| на копља, у другима мачеви, а у трећима буздовани.</p> <p>„А, сад се тек разабирам!“ рече Рајко |
| </p> <p>Па онда Рајко узе живо да удара буздованом у оне катанце.{S} Мора бити да су од вајкада |
| ину да полагано провуче главу, па да је буздованом размрскам!“</p> <p>„Не, не, не!{S} Никако!“ |
| т да буши стену.</p> <p>С муком удараше буздованом у копље, и мораде се сваки час устављати да |
| /head> <p>Враћајући се с великим једним буздованом, Рајко још из даље опази како му Маргита, ко |
| ло смркло пред очима, као да га је неко буздованом у главу ударио.{S} Не могаше ни да мисли ни |
| и сјајна господо, јемчи, да преласни и бујни јуноша, дрскост којега толико изненађује, није на |
| "> <head>7</head> <p>После тога првог и бујног излива суза као да је ових у Маргите са свим нес |
| о бих да је глас Милисава кнеза из Доње Букве!{S} Баш је он!“ говораше старац више сам себи; „ |
| ан <pb n="52" /> увод, који мало час па букну у пламенове и живо кликтање.{S} Изгледаше Рајку к |
| 50" /> <p>Кад кошеви и сењаци око двора букнуше у пламен и кад ми вичући „Алах—Алах!“ грунусмо |
| јте царске људе и будите им покорни, не буните се, не гините лудо, још није дошло време, а кад |
| к престолу твоме.{S} Али се ево сломио бунт мој; сломио се понос мој; немилостивношћу својом в |
| падох преда те на колена.{S} Била сам у бунту <pb n="216" /> противу тебе.{S} Веровала сам да с |
| /p> <p>Пред зору је Рајко почео опет да бунца.{S} Час говори с Краљевићем Марком, час са Сибиња |
| ше слепце и просјаке! а не бих вам овог бунџију поклонио, да ми дајете злато на кантар док га н |
| ро.{S} Их, да силна блага ако су сва та бурад пуна! “ говораше Рајко силно узбуђен. </p> <p>„Пу |
| ј четврти ступањ од мрамора, запремљени бурадма са златом, били су поређани високи столови од д |
| 105" /> — биле су поређане петачке, све буре до бурета, па повезане једне с другима гвозденим л |
| разглавио у кукове своје и расточио као буре кад му прсну обручи, а по средини остало само сеља |
| да млаз од златнога новца цури натраг у буре.</p> <p>„ А, ово не може бити друго, ово је један |
| сребрни новци!" па онда загњури руку у буре, извади је пуну сребрнога ситног новца, и пусти га |
| га да са танким звеком пада на данце од бурета.</p> <p>Па онда као дивља мачка скочи на четврти |
| — биле су поређане петачке, све буре до бурета, па повезане једне с другима гвозденим ланцима.< |
| е, Маргита се беше прегла над најближим буретом, виде да на ланцету нема чепа, него обло једно |
| а чела и лица.{S} И онда приђе полагано бурету једном на трећој степеници, отвори заклопче, диж |
| , а на једном прсту од леве руке златну бурму.{S} Кад отвори врата наиђе на Ружу, која врисну и |
| онда баба заиште од грофа његову златну бурму, коју је од венчања с вама носио; баци је у ону к |
| лем.{S} Рајко осети како му срце закуца бурније и како му удари пламен у образе. „Да ли је воли |
| загрејава и како му срце узе куцати све бурније.{S} Учини му се чисто да чује како цар виче: „н |
| ће ти казати!“</p> <p>Рајку закуца срце бурније.{S} Као да га неко узе за обе руке и повуче, ди |
| ти мир у душу Маргитину, и куцање њеног бурно узбуђеног срца поче да се стишава.</p> <p>— „Ако |
| јко храбрећи је.{S} Али му и самом срце бурно куцаше.</p> <p>Последњим једним живим ускликом и |
| </p> <p>На ове последње речи Рајку срце бурно закуца.{S} Он се препаде од самога себе.{S} Трже |
| ист пламен невине једне љубави, погасио буром мојих уздаха и даждом мојих суза.{S} И опет нисам |
| млаз од воде као да гласније и веселије бућкаше у каменом кориту.{S} Доле у Крушевцу петли се д |
| обра жено!“</p> <p>И онда отиде опет да буши стену.</p> <p>С муком удараше буздованом у копље, |
| >„На граници турској и арапској,</l> <l>Вазда сједи троглав Арапине,</l> <l>Једном главом вихар |
| дело је бар двадесет и четири госта.{S} Ваздух беше топал, загушљив од дима воштаних свећа, исп |
| града; нањушише на цеви оловне што воде ваздух доле, па да видиш ту белаја!{S} Греби, па копај, |
| и врата се отворише.{S} Влажан и хладан ваздух удари им у лице из оне просторије.{S} Рајко рече |
| дите амо на степенице да дахнете чистим ваздухом.{S} Тако сте бледи и тако дрхћете!“ рече Ружа |
| Рајко исто тако сетан и озбиљан; „није вајде, ваља да гледамо шта ћемо. <pb n="139" /> Турци с |
| ту како ћеретају као да су пријатељи од вајкада. "</p> <p>„Заповеди јој оче,“ рече Рајко, „запо |
| ом у оне катанце.{S} Мора бити да су од вајкада били ту намештени па зарђали, јер се прва два б |
| Него деде, како доби на јуначкој сабљи ’ваку робињицу ? “</p> <p>„Ево како!“ поче Циганин а чут |
| брат од заклетве на двору остане ? !{S} Вала као да сад гледам Голубана како силази низ кулу, с |
| ш за завичајем и за слободом својом.{S} Вала три пута си ми света!{S} Не бој се, госпођо; не су |
| рода, властелинка, кнегиња, што ли?{S} Вала могло јој се одмах видети и по очима, и по лицу, и |
| тројином хитати да се теби вратим.{S} А вала баш сад и да умрем, слађе ћу умрети после овога шт |
| је неко од твојих на Косову погинуо, еј вала му!“ па Рајко подиже мало са главе шубарицу; „на б |
| бе канда хвата ракија? “</p> <p>— „ Јок вала; него ето ухватио ја њу па не пуштам!{S} А сад, Ма |
| ом милином њен гипки и вити стас дише. „Вала,“ говораше сам у себи, „ни дивна ћерка од Божуна Б |
| !“ дрекну Циганин па избуљи очи на њу. „Вала ћеш да играш и мали и велики па још маџарски да пе |
| ио!“</p> <p>Насмеја се Рајко па рече : „вала то ни у сну нисам, мањ ево што сад тебе дворим!{S} |
| као са неким пркосом самом себи рече: „вала ако је само слатко, па баш нека је и грешно!“ <pb |
| ад спава?" питаше Рајко нешто снужден; „вала дао бих главу, ако се она целу ову ноћ Богу не мол |
| ичу се скотови!“ промумла опет старац; „вала, Господе Боже мој, сад ил’никад; умудри ме шта да |
| и, да им је нека велика невоља.</p> <p>„Вала, госпођо," рече Рајко Маргити; „ако ти Бог помогне |
| ад га нађеш, мени четвртина ! “</p> <p>„Вала да си ми заискао и половину не бих се смео цењкати |
| право да ме са свим заборавиш!“</p> <p>„Вала госпођо!“ прихвати Рајко озбиљно и невесело, „тешк |
| уру, рече:</p> <p>„Е да црних калуђера! валах такве ракије нема у свем Алаџа-Хисару!{S} У ком с |
| проговори нити се помаче.</p> <p>— „Е, валах ћеш сад да скочиш!“ рече Циганин, па из једног др |
| . „Аман, беже, поклони нам га!“ — „Јок, валах!“ рече бег презриво, па уста те ногом одгурну оне |
| цео узбудљиви призор са три речи: „Јес, валах, бињеџија! “</p> <p>Тако је било путем од Београд |
| S} Ко је још поткивао коње сребром?!{S} Валах, то не чини ни цар у Стамбулу ? “</p> <p>„Цару и |
| аква треба да је ракија!{S} Жестока!{S} Валах да <pb n="45" /> спустиш сребрн талир у њу па да |
| лако ћемо дочекати! одговори Циганин. „Валах, баш да <pb n="43" /> огледнемо!{S} Ако се потков |
| кнем само кад ми се што смучи!“</p> <p>„Валах, ако је нећемо пити што си је и доносио?" прихват |
| исто тако сетан и озбиљан; „није вајде, ваља да гледамо шта ћемо. <pb n="139" /> Турци су нашег |
| ихвати Рајко живо.</p> <p>— „Слушао си, ваља да, да хајдук изгуби и срећу, и мегдан, па и живот |
| од белога дима подизаше се право у вис, ваља да од какве ватре око које се беху чобани искупили |
| </p> <p>— „Е шта ћеш?{S} Иди па спавај; ваља сутра рано полазити!“ рече патер.</p> <p>„ Мислиш |
| хајде! свршуј само ако имаш још што!{S} Ваља господа да се врате у караван-серај на одмор! “ </ |
| осподске руке, па онда одмах збогом.{S} Ваља ми се враћати брзо светом оцу у Вујан!“ рече Рајко |
| аничарски чим га из далека угледају.{S} Ваља да пошљем испред вас људе који ће дати знак да сте |
| ти оних поганих Сарацена избавио !{S} А ваља да ће дати да се сад и ова гадна комедија овде на |
| ас свети отац нема где да сакрије, онда ваља мрети, — јер ја се Турцима жива не предајем! “ реч |
| нејасне туге заплачем!{S} О, Рајко, та ваља да није што ћеш се овуда сам без ње враћати?!...{S |
| е гроб једног надзорника имања, који је ваља да пре својих педесет година умр’о и наредио да га |
| м каквим спасти може, а друкчије ил’ се ваља предавати, или — мрети!"</p> <p>Овај мирни говор п |
| ном и знојавом католичком попу, који се ваља да родио негде међу Хрватима или Словенцима, те ра |
| рно једно уз друго стојали, можеш ми се ваља да поверити... збиља, има ли гдегод жена коју воли |
| S} Децо, да нам сам Бог помогне, ово се ваља на нас мука и невоља!“</p> <p>„Рајко, хајде да бег |
| г?...{S} Ја! тако, то је право, тако се ваља!“ <pb n="207" /></p> <p>Диже се опет граја од ускл |
| е остави се таквог разговора.{S} Сад ће ваља да већ скорим и пола ноћи па треба наш посао да гл |
| се мало прихватиш и одмориш, а у том ће ваља да и старац доћи по нас!“</p> <p>У зембилу старчев |
| лекари, а на великом су гласу.{S} Неће ваља да тако млад и тако красан и тако због ничега умре |
| слатка, шта ћу ја ако он умре!“ — „Неће ваља да умрети!“ прихвати Ружа.{S} Даће Бог да рана ниј |
| „Па немој се тако препадати!{S} Неће ми ваља да ништа бити.{S} Не бој се!“ говораше Рајко, па с |
| S} Празна чутура — ето баксуз !{S} Ниси ваља <pb n="44" /> да дошао на оваки посао са слутњом н |
| оћи и дан, у који ми се од тебе растати ваља.{S} Бога ми, да си ми по сто пута род, не би ми ми |
| емојте људи! све једно је, једном мрети ваља; него молите се бегу да ми учини милост да заповед |
| аки позлаћени светњак, у коме је горело ваља да четрдесет воштаница.{S} У једном куту дворане ј |
| , само да Маргиту охрабри, „оно је тамо ваља да постеља... младе невесте!“</p> <p>„То је моја п |
| а овом тврдом оловном поклопцу, кад ено ваља да педесет широких и дугачких плаштева од меке кад |
| о, од кад се то путује!{S} А сутра опет ваља рано ранити; далеко је тиха вода Дунаво !"</p> <p> |
| l:id="SRP18920_C3.1"> <head>1</head> <p>Ваља терати добра два сахата на колима, па да се из Сег |
| Маргита својим топлим дахом.</p> <p>— „Ваља да од ове хладне стене.{S} А и твоја је рука хладн |
| д њега, а крупне јој се сузе низ образе ваљају.</p> <p>„Госпођо, немој да плачеш!...{S} Нећу ја |
| коме се најпре онако у чуду зауставише, ваљало је силазити преко четири врло широка мраморна ст |
| од шале носити таква јуначка имена.{S} Ваљало је да пазиш и шта говориш и како радиш!“</p> <p> |
| грлом запевао по неку песму јуначку.{S} Ваљало нам је добро да тувимо што пева, јер би нас посл |
| он.</p> <p>„Не знам то; а можда би и то ваљало" рече Рајко. „Него, чекај молим те, има још и др |
| l:id="SRP18920_C1.2"> <head>2</head> <p>Ваљало им је проћи поред западне зидине од града.{S} Уз |
| од вас двоје на крај краја бити.{S} Да вам дуго не дуљим.{S} У Крушевцу ме затворише најпре у |
| и тако страшне несреће!...{S} А шта да вам причам?!...{S} Ко +није сам патио што сам ја патила |
| остала?!“</p> <p>— „Па и не могу све да вам причам.{S} Не можете ви замислити ни стотинити део |
| кво је врзино коло овде!{S} Ох, како да вам кажем?!{S} Па стари се гроф жени!“</p> <p>Као да је |
| да је ослободите.{S} Мислио сам како да вам у том помогнем, распитивах пријатеље и нађох да мож |
| " /></p> <p>— „Па тако; дуго би било да вам то причан; уверих се да њега или и нема, или да баш |
| ну и подиже четири талира.</p> <p>„Нека вам је хвала светла господо!{S} Ово за службу до данас, |
| " /> и такве лакрдије да збијају, хвала вам лепо на господству!{S} Тако што у Цигана нема!{S} А |
| е као верни и нежни пријатељи!{S} Хвала вам на доброти вашој; опростите ми сузе ваше.{S} Кад би |
| уно добрих људи и пуно љубави.{S} Хвала вам добри људи!{S} О, мој Рајко, ево твоје Маргите!"</p |
| еру, и још једном са врата рече: „хвала вам, господо, простите ми и с Богом остајте!“ </p> <p>И |
| спођу своју, царицу Милицу.{S} Знаш шта вам казивах мало час кад бејасмо доле на капији, на кој |
| олимо... покажите ви шта имате тамо где вам срце куца!“</p> <p>Сад се тек диже урнебес од гласн |
| о!{S} Приберите се; Бог је добар, па ће вам помоћи да учините крај свему овом покору!“ говораше |
| ошеве. „Носите те сребрне паре, требаће вам за ваше слепце и просјаке! а не бих вам овог бунџиј |
| је да пратим ћесарову посаобину.{S} Али вам се молим, светла господо, не замерите ми, и пустите |
| е Раванице.{S} Сећаш ли се! казивао сам вам о њој кад јутрос близу ње пролажасмо.{S} Цар је врл |
| мојте се толикој тузи предавати!{S} Ево вам цвећа!“ рече нежно и жалостивно стара Ружа и положи |
| ашег јадног старог господина!“ Ето тако вам је!{S} Од ово три дана весеље је, а сутра ће зором |
| ест тако нам очију, лепо нас учи да ено вам покорни!“ „Учи вас да сте покорни док не дође земан |
| ите да овде нису; а ето вам урвине, ето вам планине, ето вас, а ето и ваших паса, па тражите.{S |
| урвинама!“ „Видите да овде нису; а ето вам урвине, ето вам планине, ето вас, а ето и ваших пас |
| ељак, па се опет насмеја.</p> <p>„А што вам је вечерас све село пусто?!“ <pb n="187" /></p> <p> |
| свечано рече: „закуните ми се свим што вам је на овоме свету свето, да никада и никоме казати |
| а да пред Турцима играм.... ех, не могу вам од зазора ни казати како.... ја онда опет једне ноћ |
| светлој господи; али оно друго не могу вам примити!"</p> <p>Зачудише се маџарска господа.{S} У |
| е у велику дворану па нам рече: „ово су вам од данас госпође.{S} Слушајте њихове заповести.{S} |
| човек!{S} И ако онда будем жив први ћу вам казати: устајте, ево дође онај кога чекасмо!“ Удари |
| S} А да знам где су и то знам, и казаћу вам: „ено су у божјој руци!“ На пакост, наиђоше на твој |
| вам за ваше слепце и просјаке! а не бих вам овог бунџију поклонио, да ми дајете злато на кантар |
| е да је са мном свршено, неће марити да вама зло какво чине!“</p> <p>„Није право што говориш, г |
| орко.</p> <p>„Еј, колико смо суза ми за вама пролили !{S} А колико смо вас оплакивали тек ових |
| дведоше, није знао шта ће од жалости за вама.{S} Слао је људе у Цариград, потрошио грдне паре, |
| на моја госпођо, како је мало среће Бог вама дао, баш вама, који сте <pb n="191" /> према свако |
| на одмор! “ </p> <p>— „Имао бих ја овде вама пуно да казујем.{S} Не би стигла за све ни цела но |
| а нешто мало и срдито. „Нико ме други к вама послао није до жалосна судбина оне ваше земљакиње |
| м да га питам за које би је паре предао вама да је поведете као слободну?{S} Циганина не вреди |
| гову златну бурму, коју је од венчања с вама носио; баци је у ону кључалу воду, те се растопи, |
| не видиш светлост ! и сад нека је Бог с вама!“</p> <p>Зачуше и лавеж паса и вику од људи са сви |
| о, како је мало среће Бог вама дао, баш вама, који сте <pb n="191" /> према сваком тако пуни до |
| ек неко од господе рече: „дух се јавио, вампир, авет!“ Јао да сте само видели!{S} Дрекнуше сеља |
| видели!{S} Дрекнуше сељаци: „беште, ето вампира, ето авети!“ па онда све један преко другог!{S} |
| тафа Хасану, „на дому зову „Страхињом", ван дома је познат као „од Расине Рајко“.{S} Ја га зове |
| и, јер му се чинило да свега тога нигде ван Србије нема..</p> <p>Патер Хијероними не могаше да |
| p>„Е, мој Рајко, много се што пева чему ван песме нема станка.{S} Али ја знам да је Хуњадија Ја |
| l:id="SRP18920_C2.1"> <head>2</head> <p>Ван вароши усред једне ливаде под старом једном липом ч |
| очи зауставише. „Или ме старе моје очи варају, или баш никад не видех тако младоликог јаничара |
| има су се јављале само маште и сеновите варке, па су имали муке да не поклизну; а ти си био пет |
| узе оцилом кресати у кремен.{S} Прамену варница као да милије бејаше да загледа, и ако за трену |
| посут драгим камењем, које тако прскаше варницама, да се у њ није дало гледати.{S} Беше ту још |
| с чекићем у руци, с пеном на устима, с варницама у очима.{S} Гњевно викну по турски: „овамо, к |
| о час онако тужно плакаше, сад све саме варнице прште.{S} Погледа к робињи и виде како јој низ |
| том маџарске господе, која сави путем у варош.{S} Рајку се учини као да она само у њега гледа о |
| о правцем к чесми, па да изађу на пут у варош.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18920_ |
| да за седам година не силазим ни у коју варош.{S} Мојом ногом ја одавде крочити нећу; мањ да ме |
| Стара и узана калдрма, која долажаше из вароши, повијала се поред ње горе уз брдо, док се није |
| ="SRP18920_C2.1"> <head>2</head> <p>Ван вароши усред једне ливаде под старом једном липом чекаш |
| рили с неким младим и лепим везиром, да вас тобож силом одведе, а сад <pb n="193" /> сте код ње |
| ви њему не би хтели више вратити, па да вас он са свима маџарским витезовима на коленима моли д |
| {S} Кроз сат или два доћи ће двојица да вас пропрате кроз Венчац.{S} Има тамо сад хајдука, који |
| а, само једини Бог чудом својим може да вас спасе !{S} О Господе," узе старац гласно да виче Бо |
| <p>— „Ама, луда децо, зар не чујете да вас вичем?{S} Што сте се обадвоје скаменили, Бог вас ви |
| илати змај, цар змајски, беште Турци да вас пламен његов не дохвати!{S} Јаох, браћо, изгибосмо! |
| руку слузи вашем.{S} О, кад доживех да вас опет својим очима видим! “</p> <p>И онда јој приђе, |
| њанин Јанка!{S} Веруј, тукао се и он за вас као и многи други наш јунак, и право је да га се се |
| Ти си спасла мога смука, смук мене, ја вас, а Бог све нас.{S} Нека му је слава!“</p> </div> <d |
| е Богу из дубине душе, да се смилује на вас и рад вас на мене, и кад сврших молитву, не дигох с |
| издаваше да му је криво.</p> <p>— „Шта вас ја знам кад сте!{S} Него ми се некако чини да сам н |
| ?{S} Што сте се обадвоје скаменили, Бог вас видео?!{S} Овамо, брзо овамо !“ викаше стари пустињ |
| Е, стари наш господар прве године, кад вас Турци одведоше, није знао шта ће од жалости за вама |
| дубине душе, да се смилује на вас и рад вас на мене, и кад сврших молитву, не дигох се са клеча |
| лека угледају.{S} Ваља да пошљем испред вас људе који ће дати знак да сте наши! “</p> <p>Маргит |
| бих се, али ми не даде зебња шта ће од вас двоје на крај краја бити.{S} Да вам дуго не дуљим.{ |
| ерите пољска цвећа.{S} Хоћу да сваки од вас, који сте моји, баци по једну киту у гроб оваквог в |
| да се зовеш Краљевић Марко, нити ко од вас, децо, да се усуди да га тим јуначким именом зове!“ |
| најприснији и најмилији род.{S} Нико од вас не зна колико је он невин и племенит био.{S} То је |
| су ме одмах!...{S} Господо, зар нико од вас не може да ме позна?{S} Силађи Јаноше, зар сам толи |
| свако зло.{S} Начиниће гунгулу и убиће вас онде пред ногама господаревим! “</p> <p>„Па шта да |
| је и Манду да му гледа у пасуљ, хоће ли вас наћи.{S} Она му куја једна причаше, како је њему св |
| лепо нас учи да ено вам покорни!“ „Учи вас да сте покорни док не дође земан!{S} Је ли?{S} Хајд |
| венчају.{S} О, слатка моја госпођо, сам вас је Бог довео да у последњем часу спасете и господин |
| не очи, ваш сладак глас!{S} Та прво сам вас по гласу и познала!{S} Слатка, слатка моја госпођо |
| казав руком на Рајка.</p> <p>— „Та како вас не бих бранио!{S} Бранићу вас па да погинем.{S} Вол |
| за ми за вама пролили !{S} А колико смо вас оплакивали тек ових последњих дана!{S} Еј, јадна, ј |
| а ето вам урвине, ето вам планине, ето вас, а ето и ваших паса, па тражите.{S} А да знам где с |
| S} Нека му је по хиљаду пута слава, што вас је из чељусти оних поганих Сарацена избавио !{S} А |
| ла за витештво.{S} Има ли такве шкоде у вас?!“</p> <p>— „У нас,“ рече Маргита поносито, па јој |
| у њеној земљи?!“ А сад видим, да ако у вас и има много срчаности још више има суза.{S} Никада |
| ликој сјајности; да управо Турци и нису вас заробили, него сте се ви договорили с неким младим |
| „Та како вас не бих бранио!{S} Бранићу вас па да погинем.{S} Волим пред ногама моје племените |
| а, рече, доле под земљом пуна пунцата. „Вас двоје сте видели тек само пола од свега онога што с |
| да је остао само с њом сам у свеколикој васељени.{S} И онда опет онај тајни гласић у њему, од к |
| ободи Шумадију, те да има чиме довршити васкрс целог српског народа.{S} Ето тога човека чекамо, |
| са моје земље!“ То је било одмах после Васкрса.{S} Послаше тобож некога у Цариград да донесе н |
| ето смо сви троје као из гроба у живот васкрсли!“</p> <p>„Али ако се Турци врате, па још са са |
| {S} Али кад јој приђоше ближе, опазе да ватра гори пред једном пећином, у стени под самим некад |
| ота, да Рајко осети како га чудна једна ватра загрејава и како му срце узе куцати све бурније.{ |
| ницу!“ И сад из очију Маргитиних сипаше ватра гњева, и она махну руком величанствено, показујућ |
| с неразумљиво.{S} Срце му брзо куцаше и ватра му беше образе <pb n="219" /> подузела.{S} Маргит |
| под самим некадашњим градом, и да поред ватре седи један старац са дугом белом брадом, у црној |
| арским!“</p> <p>Па онда је посади поред ватре, изнесе јој у једној заструзи млека, у другој дрв |
| о седели су горе на градском зиду поред ватре.</p> <p>„Ти си ми се, синко, много омилио,“ говор |
| дизаше се право у вис, ваља да од какве ватре око које се беху чобани искупили.{S} Рајко гледаш |
| добро око себе, загледа се у оне далеке ватре и пусти се у слатке и тужне и опет слатке мисли. |
| огну се напред и гледаше жудно у далеке ватре на обзорју.</p> <p>„Је ли то доиста Маџарска?!... |
| јене магле светлуцаху овде онде дугачке ватре.</p> <p>„Видиш ли те ватре тамо?“ питаше је Рајко |
| онде дугачке ватре.</p> <p>„Видиш ли те ватре тамо?“ питаше је Рајко, показујући јој руком ватр |
| несигурном осветљењу од лојане свеће и ватре с огњишта како Маџарица стоји поред Циганина, ста |
| ад опази да нигде у селу нема свеће или ватре у кући, ни жива човека на улици.{S} Тек на самом |
| > <p>„Што је право, право!{S} Дао си ми ватре ватром од ракије; треба да ти вратим ватру ватром |
| “ питаше је Рајко, показујући јој руком ватре на далекој ивици видика; „знаш ли шта је то?!“</p |
| Вујну!“</p> <p>Маргита говораше с пуно ватре; подиже леву руку и погледаше по њој горе у висин |
| ак са изразом одушевљења у лицу, и онај ватрени коњиц, беху тако пуни живота, да Рајко осети ка |
| рукама, говораше нешто маџарски живо и ватрено.</p> <p>Млади Рајко, који је неколико корачаја |
| рној коцки, био је начињен цар један на ватреном коњу, који се пропиње у вис да скочи у напред. |
| присоју испод града.{S} Кад се врати к ватри, нађе старца и Маргиту како ћеретају као да су пр |
| па је узе за обе руке и окрену лицем к ватри, те је са пуно очинског саучешћа гледаше, па глед |
| ц и Рајко остадоше да преноће поред оне ватрице испред пећине.{S} Рајко је испричао старцу све |
| ишта за то.{S} Моја се земља мени јавља ватром својих ритова, а ја је поздрављам ватром свога с |
| Што је право, право!{S} Дао си ми ватре ватром од ракије; треба да ти вратим ватру ватром од ње |
| атром својих ритова, а ја је поздрављам ватром свога срца.{S} А за ово опет теби хвала, мој вит |
| јој онако уморној очи затрепташе топлом ватром, а лице јој се озари новим осмехом.</p> <p>— „Хе |
| у образе.{S} Очи му се разгореше топлом ватром.{S} Изгледаше дивно у <pb n="66" /> оном јутарње |
| о скромни Хришћани чине, него са једном ватром, са једном страшћу, са једном љубављу, која је к |
| ром од ракије; треба да ти вратим ватру ватром од њеног чардаша!{S} Него велики ћеш да видиш ка |
| да носим воду, да цепам дрва, да ложим ватру, да чистим ковачницу, да перем и да кувам, да чек |
| ре ватром од ракије; треба да ти вратим ватру ватром од њеног чардаша!{S} Него велики ћеш да ви |
| зубе па и не јаукнем, он метне клеште у ватру па ми онда, кад се усијају, месо са мишица и плећ |
| , скине се са свим гола и узме чарати у ватру и кувати неку воду у једном тигању.{S} Кад је вод |
| та сркне.{S} Иза тога баба баци нешто у ватру, што је пукло као гром, сва се кућа затресла, а к |
| крупним црним очима узме да сипље благу ватру на све око себе, те све затрепти од радости и од |
| д се смркло.{S} Баба је наложила велику ватру на огњишту у кухињи.{S} Кад је стигла поноћ, баба |
| с.{S} Под самим градом опазе једну малу ватру.{S} Рајко мишљаше да ће је бити какви козари нало |
| ћута дуго, па тек рече:</p> <p>„Нека ми ватруштина мозак дохвати...{S} Ова ми се соба окреће... |
| и нико други!{S} Ваше јединствене очи, ваш сладак глас!{S} Та прво сам вас по гласу и познала! |
| <p>„Цару и не треба.{S} Мени треба!{S} Ваш бих ти казао и за што ми треба, кад бих знао да си |
| те било да то није, тек је то Маџарица, ваша земљакиња, од ваше горе лист, а ето је робиња!{S} |
| ајете боље од нас ове људе овде, па кад ваша логика каже да је младић овај подозрив, моја логик |
| </p> <p>„Јесте, ви сте и нико други!{S} Ваше јединствене очи, ваш сладак глас!{S} Та прво сам в |
| „Носите те сребрне паре, требаће вам за ваше слепце и просјаке! а не бих вам овог бунџију покло |
| тек је то Маџарица, ваша земљакиња, од ваше горе лист, а ето је робиња!{S} Знам да сте ради да |
| вам на доброти вашој; опростите ми сузе ваше.{S} Кад би знали како је мој живот био само један |
| вама послао није до жалосна судбина оне ваше земљакиње што онако млада робује, а по мраку ми је |
| ека је како год хоћеш.{S} Дугачке су те ваше маџарске молитве.{S} Ми Срби то на краће свршимо!" |
| екну Циганка сва дрхћући од гњева; „ако ваше слуге имају слободу <pb n="205" /> и такве лакрдиј |
| грофице!{S} Дајте милостиву руку слузи вашем.{S} О, кад доживех да вас опет својим очима видим |
| в провоцира, придодан?{S} Ако оштроумљу вашем подвргнете питање просто, ко је њега нама наметну |
| о чини да сам негде и некад слушала, да ваши краљеви нису добро пролазили!"</p> <p>„Ако нису он |
| жда пањ на коме сте ви Срби секли главе вашим краљевима; али нема трага ни од крви ни од секире |
| вине, ето вам планине, ето вас, а ето и ваших паса, па тражите.{S} А да знам где су и то знам, |
| Борчије, па се после потурчио што га на вашој свадби избише?{S} Е, стари наш господар прве годи |
| да говори:</p> <p>„Лепо ми је у служби вашој; поносно ми је да пратим ћесарову посаобину.{S} А |
| ежни пријатељи!{S} Хвала вам на доброти вашој; опростите ми сузе ваше.{S} Кад би знали како је |
| ка нечиста авет, нека се расточава пред вашом силом, и нека се чисти са нашега пута!“</p> <p>Ба |
| 18" /> велим грехота оставити ону младу вашу земљакињу да оном циганском бекрији робује !“</p> |
| S} Вераше се по рушевинама од града као веверица; час би се дрско успела на највиши зид па се у |
| пчеле чувам, и без тих ораха, које ја с веверицама делим.{S} Чак и слободу делим с орловима, ко |
| их пољубаца.</p> <p>„Е, Рајко,“ рече му ведра, „сад сам се исплакала, сад ми је лакнуло.{S} Осе |
| врати ми се амо и сам са чистим срцем, ведрим челом и светлим образом и остани поред мене, да |
| к старац, са бистрим очима испод густих веђа и руменим образима.</p> <p>„Куд сте ви двоје млади |
| адом и са срдитим погледом испод густих веђа на сну јавио, кад бих заспала на зибелинском плашт |
| њих к мени послат ? питаше она у чуду; веђе јој се саставише и очи јој засенуше као да је на њ |
| том кестењавом косом.{S} Погусте и дуге веђе лепо се повијају изнад два црна ока, која свагда п |
| /p> <p>— „Не!“ цикну старац, па састави веђе; „како јадан да је убије?!“</p> <p>„Бога ми, да не |
| и ту слободу чистом љубављу за себе да веже!{S} Ах, што немам млађу сестру, лепшу од мене и ср |
| а на прса и мало по мало и не без муке, веза му руке на леђа!{S} Није дуго трајало од онога тре |
| дрешио, а већ сам да се из тако чврстих веза измигољи није било ни мислити.</p> <p>Кад се по др |
| {S} Рајко, као неком тајанственом силом везан, не могаше да скине својих погледа са ње. „Бадава |
| небрежљиво, и мало више на леву страну, везана жута <pb n="33" /> једна шамија, која не могаше |
| рну. „Како да закољем човека и пијана и везана?!{S} Не може то.{S} Било би то и грехота пред Бо |
| полудела.{S} Кад ме је Бекри-Бекир унео везану у ону мрачну и прљаву јазбину своју у Крушевцу, |
| а срце моје од окова у које га је страх везао био; моја памет, која мало час хтеде да прсне, на |
| ина са мном, отићи ћемо право Циганину, везаћемо га, њу ћемо одвести па је сакрити овде у једну |
| идох јој с врата црвену свилену мараму, везах јој руке наопако, понесох је до мога коња, скочих |
| се ви договорили с неким младим и лепим везиром, да вас тобож силом одведе, а сад <pb n="193" / |
| ена у доламе, на којима су у испупченом везу извезени били двоглави орлови, кринови и лавови, к |
| и јунаци купили, да им траке на застави везује, или да им пољупцем једним на балчак од сабље, с |
| а грофова од Нађ-Бање кроз последња два века.{S} Озго са таванице спуштао се многокраки позлаће |
| Д РАСИНЕ</p> <p>ПРИПОВЕТКА С КРАЈА XVII ВЕКА</p> <p>НАПИСАО</p> <p>ЧЕД.{S} МИЈАТОВИЋ</p> <gap u |
| в да сва црква зајеча: „она је моја, за веки векова, амин!“ Е онда ме загрли; ја му поднесох ус |
| сва црква зајеча: „она је моја, за веки векова, амин!“ Е онда ме загрли; ја му поднесох усне, п |
| , има још и друга једна мука!{S} Треба, веле, да се то кује у по ноћи и кад је млад месец на не |
| а није од великога господскога рода.{S} Веле познаје се то и по њеној лепоти, и по њеној доброт |
| атагане око моје главе; „казуј где су?“ веле: „сакрио си их овде негде у овим урвинама!“ „Видит |
| витешки поздрављају.</p> <p>„Е, господа веле да си им се доста напричао, и да си ето баш лепо з |
| мешкујући се да говори; „светла господа веле: ако је да ко коме поклон чини, не можеш ти њима, |
| о не зна где је и на коме је месту, али веле, кад би човек потковао коња новим сребром у све че |
| Распитивах их о оној робињи.{S} Сви ми веле да је Маџарица, да ју је Бекри-Бекир, — који је се |
| екуда из Маџарске, — заробио.{S} Сви ми веле да је нека необично добра душа, и да не може бити |
| о што си то патеру поверио!{S} Знам ја, вели, има племенитих људи у твоме народу.{S} У последње |
| роду.{S} У последњем рату, имао сам ја, вели, у мојој војсци и Србе драговољце.{S} Откидају од |
| ам га, беже, амана ти! лепо он нас учи, вели нам: слушајте царске људе и будите им покорни, не |
| во је рекао псалмопевац Давид: „кто Бог вели, јако Бог наш; ти јеси Бог, творјај чудеса!“ Моји |
| и пуно пљоскица од лискуна, а наш народ вели, да су то љуспе што падају од змајевских панцира, |
| ја царевог чаушбаше Хасан-аге Зулуфлије вели ти: да ту јадну жену не такнеш ни малим прстом, је |
| е говорили и са Хасан-агом.{S} И ево ти вели мој пресветли господин десет талира: четири за чет |
| ни господин царски и краљевски посланик вели: „хвала ти, али од тога сад не може ништа да буде. |
| ед! напред!“</p> <p>„Пресветли господин вели,“ узе патер преводити; „паметно си синко учинио шт |
| м стари деспот на кожи писао.{S} У њему вели како је његов син деспотовић Стеван, изгубив очњи |
| е тога дана, и кад се већ добро смркло, велика једна гомила сувог грања горела је на највишој и |
| </p> <p>— „Не знам ти ни сам казати!{S} Велика једна милина растопила ми је срце у чудновату не |
| ест, гребу ову стену и лају помамно.{S} Велика је вика у пећини.{S} Рекао бих да се свађају ако |
| према прозорима била једна по сниска а велика постеља са меканим свиленим перинама и узглавниц |
| седлу заспала, и увек би видео њена два велика ока како бистро и бодро светлуцају. <pb n="64" / |
| емљу, па целу дворану прекршташе са два велика крста од сунчаних зракова.</p> <p>„Сад знам шта |
| S} Од прилике на средини те заравњи два велика лава као да су се усред хода и у сред рикања уст |
| у а прилично осветљену капелу.{S} У два велика гвоздена светњака, пред иконостасом, гореле су д |
| тарца нема!{S} Страх ме њему се некаква велика невоља десила те нам не долази! “</p> <p>— „Нећу |
| онда Рајково копље удари у једна друга велика гвоздена врата, која се беху испречила те затвар |
| абер сељанима у околини, да им је нека велика невоља.</p> <p>„Вала, госпођо," рече Рајко Марги |
| светлише; „у нас је цела властела једна велика школа за витештво.{S} Син учи од оца, брат од бр |
| } Ето видиш, кад оно твоји земљаци, она велика господа, не хтеше да чују што им ја говорим, да |
| човек једно грешно ништа, а како је Бог велика, свемогућна и страшна светиња.</p> <pb n="98" /> |
| оно рече патер Хијероними, да је она од велика господска рода, властелинка, кнегиња, што ли?{S} |
| ди казују да овде у планинама има негде велика царска остава, — све бачве пуне злата!{S} Нико н |
| е страшна твоја немилост и опет како је велика твоја милост !{S} О, само не дај ми Рајка смрти |
| оздене полуге, прилично зарђале, са три велика катанца.{S} Рајко удараше копљем неколико пута у |
| тако своје четири стопе висок, на њему велика златна јабука, на јабуци велики двоглави орао од |
| } То је био Мартин, који је успео да за велике новце најми неколике сељаке да, ником ништа не к |
| им ови ће сребрни столови бити да су за велике какве светиње.{S} Хајдмо да седнемо на који од о |
| “</p> <p>Узеше са светњака у капели обе велике воштанице, па пођоше да виде има ли онај мрачни |
| етњака, пред иконостасом, гореле су две велике жуте воштанице.{S} Пред иконама Исуса и Богороди |
| но виде се и осветљени прозори од једне велике куће!“ рече Рајко.</p> <p>„Терај право у двор!“ |
| радости и тако ступам пред олтар једне велике цркве.{S} Ту пред олтаром погледам ко ми је млад |
| прилици на мраморној коцки, лево од оне велике у средини.</p> <p>Рајко полазећи за њом говораше |
| сликом, која беше намештена лево од оне велике у средини, а на онако исто посниској коцки мрамо |
| у пуну јабука.{S} Изнесе некакве мале и велике чутуре.{S} Све то метну пред њу и око ње и наваљ |
| <p>„Јест, госпођо, ама су оно плаштеви велике господе и великих јунака, који су с нашим цареви |
| ер ми вечерас сви рекоше да је он одбио велике новце <pb n="16" /> које су му неке овдашње спах |
| да скине јелек и кошуљу до појаса, а за велики све, баш све, ха, ха, ха!{S} Хо, хо, хо, хо!</p> |
| ео је на престолу, наслонив обе руке на велики и широк мач, којега је држак у крст извијен био. |
| своју шубарицу, а десну спустио беше на велики нож за пасом.</p> <p>У великој дворани зидови бе |
| ебрних гроша, да је се нагледа кад игра велики чардаш?!“</p> <p>„Велики чардаш?!“ понови Рајко |
| тај!{S} Не треба ми више мали, хоћу сад велики! “ дрекну Циганин па већ запенуши.{S} Изгледаше |
| ка, као да му тако даде разумети шта је велики чардаш. „Него, како ћеш и да знаш, млад си!{S} И |
| исером.{S} На сред плаштанице стајао је велики златан крст сав посут драгим камењем, које тако |
| ком нећу ти поиграти ни мали а још мање велики!“ говораше она упорно и са свим одсудно.</p> <p> |
| полошке.{S} Са средине штита дизаше се велики двоглави орао од сребра; раширио крила па као да |
| очи на њу. „Вала ћеш да играш и мали и велики па још маџарски да певаш!{S} Знаш, ниси хтела ни |
| елу крпу, у којој беху лепо увијени они велики нови новцати сребрни талири, што их у Нишу од по |
| на њему велика златна јабука, на јабуци велики двоглави орао од сребра, погнуо се, раширио крил |
| е звезде.{S} Тако је извезен био и онај велики и широки јермелином постављени плашт, који је са |
| е своја два мала ножа, сломио је и свој велики нож из сплава, а није у стени начинио улом колик |
| едној је руци носила котлић, а у другој велики један калајисани ибрик.{S} На голим ногама имала |
| к оним растовим столовима, изабра један велики плашт од златне тканине, у којој све бели кринов |
| ба једно чисто и јако срце, да се један велики и свети аманет чува ?!{S} Учинило ми се да је у |
| разграђену ограду од врљика уђе у један велики забран, који је одмах иза коњушница почињао.{S} |
| патер Амброзијус испусти из руку један велики воловски рог, сребром окован а пун вина, који бе |
| чијаш заустави своје коње.</p> <p>Један велики црни рундов скочи на коње, па на кочијаша и нека |
| је дало гледати.{S} Беше ту још поређан велики број мањих и већих златних крстова, богато искић |
| ватру ватром од њеног чардаша!{S} Него велики ћеш да видиш кад донесеш.... знаш оно.... како ј |
| и и саставили, од њих би се склопио био велики један царски престо.{S} А овако изгледаше то као |
| се један гвозден ланац, о коме је висио велики један и поширок златан обруч; са обруча се о зла |
| 3" /> <p>Видим ја, хоће мој ортак одмах велики чардаш!{S} Чујеш, Маџарице бесна?“</p> <p>„Их, д |
| ним пљеском и рече: „о, хвала теби, наш велики Боже!{S} Госпођо, предобра и премила наша госпођ |
| гледа кад игра велики чардаш?!“</p> <p>„Велики чардаш?!“ понови Рајко као у недоумици шта ће то |
| хтела да му играм што он прозва малим и великим чардашем, он би ме најпре хладним клештима штип |
| ан, као да се љубио лицем у лице с оним великим јунацима, и као да се питао с њима за јуначко з |
| .12"> <head>12</head> <p>Враћајући се с великим једним буздованом, Рајко још из даље опази како |
| е ишли су растројено и полагано чауши с великим тојагама.{S} Тек би се од часа на час по неко о |
| па ће нам помоћи!" рече Рајко сад већ с великим поуздањем. <pb n="38" /></p> <p>"Ево, ако само |
| нама Исуса и Богородице горело је уље у великим сребрним кандилима.{S} Све друге иконе беху поц |
| е може!{S} Ко је подигао моју Марушу из великих богиња?{S} Сви лекари и све видарице рекоше: не |
| о, ама су оно плаштеви велике господе и великих јунака, који су с нашим царевима лицем у лице г |
| се о златним ланцима спуштало дванаест великих златних кандила.{S} Осим тога, које са свода, к |
| >Рајку се најпре учини да се негде неко велико сребрно кандило гаси прштећи, и потраја неко вре |
| ишијим гласом.</p> <p>Тек су прешли оно велико придворје и ушли у једну велику собу, у којој је |
| полети, као да хоће у небо да носи оно велико у злато оковано еванђеље, што му по крилима поло |
| а, све то споменима на лов, по гудурама великог једног добра што га гроф имађаше у Сибињској.{S |
| коју ће пречасњејши патер Амброзијус из великог хришћанског милосрђа да напије садашњој Румели |
| обра душа, и да не може бити да није од великога господскога рода.{S} Веле познаје се то и по њ |
| а сте ви тамо где сте у великој срећи и великој сјајности; да управо Турци и нису вас заробили, |
| да се вратите; да сте ви тамо где сте у великој срећи и великој сјајности; да управо Турци и ни |
| наше куће, па ослушкујем шта ће бити у великој дворници.{S} Тек пуче пушка, а господа да се по |
| о беше на велики нож за пасом.</p> <p>У великој дворани зидови беху покривени сликама грофова о |
| о, опет може да се каже да је за службу великој и светлој господи; али оно друго не могу вам пр |
| на није опасна.{S} Доћи ће лекари, а на великом су гласу.{S} Неће ваља да тако млад и тако крас |
| ="40" /> потковице, и да ћу му по неком великом послу доћи.{S} Иди сад!{S} И Бог ти на помоћи б |
| 0_C2.13"> <head>13</head> <p>Рајко је с великом вредноћом прегао на посао.{S} Али га је у брзо |
| ском језику говори :</p> <p>„Ко нама, о великомоћна и сјајна господо, јемчи, да преласни и бујн |
| так, кад се смркло.{S} Баба је наложила велику ватру на огњишту у кухињи.{S} Кад је стигла поно |
| ледаше све иконе редом док не дође пред велику икону на којој Богородица држаше малог Исуса у н |
| ницу, или — као да се журила да заклони велику једну тајну од турских погледа.{S} И ништа се ви |
| велику чутуру, а под левом мишицом носи велику гужву у сиџадету од теркије.</p> <p>— „Не смедох |
| цркву! “</p> <p>Врати се Мартин носећи велику чинију воде и оцта од руже.{S} Дође и Ружа с убр |
| двор.{S} Стари господин сазва нас све у велику дворану па нам рече: „ово су вам од данас госпођ |
| е опет са тешким уздахом, и однесе је у велику дворану.</p> <pb n="151" /> <p>Тамо је најпре сп |
| јој, па је узе за руку и поведе доле у велику дворницу, где је сад лежало тело Рајково.{S} Зам |
| дире вином, да буду готови да се носе у велику дворану.{S} А из те дворане, кроз мало ошкринута |
| аше у лево од олтара и излажаше у једну велику округлу просторију, под једним високим и широким |
| шли оно велико придворје и ушли у једну велику собу, у којој је уз зид према прозорима била јед |
| ани искупили.{S} Рајко гледаше целу ону велику, а нејасно звезданим небом осветљену, слику, и о |
| екох нешто!....{S} Баш је <pb n="18" /> велим грехота оставити ону младу вашу земљакињу да оном |
| то је много!{S} Доста лакрдије!“ „И ја велим: доста лакрдије!" рече Маргита мирно. „Избављена |
| p>„Па куда ћемо ?! “ питаше Рајко; „,ја велим најбоље је склони се ти у једну од ових одаја, ја |
| кости овде оставити!“</p> <p>— „Ми Срби велимо: сан је лажа а Бог је истина!....{S} А што ли си |
| па нека је сутра два венчања!{S} А, шта велите?!“</p> <p>Гракнуше пијани гости у смех и у кликт |
| х сипаше ватра гњева, и она махну руком величанствено, показујући Циганки пут к вратима.</p> <p |
| е беху све у већој него обичној људској величини.{S} Десно од њих на једној, нешто мало снижој, |
| покојних док талира траје.{S} А?... шта велиш?!“</p> <p>— „ Ако хоће господа нека прихвати цркв |
| једног сујетног детета рече Рајку: „шта велиш, нисам ли сад лепша?“</p> <p>Али не дочека Рајков |
| весрдно послужим; ето послушаћу те, кад велиш.{S} Хајдмо да сечемо стену.{S} Друго нам сад и не |
| ви:</p> <p>„Оно.... у неку руку право и велиш!{S} Кад изађох љут од твоје господе и стадох у он |
| радости!"</p> <pb n="197" /> <p>„Право велиш, Рајко; хајдмо право к њему у двор! “</p> <p>У ко |
| на сну да ме храбри! “ </p> <p>„Истину велиш?“ упаде јој у реч Рајко изненађен и пуно заинтере |
| о само две црне маслинке.{S} Није имала венац на глави, али је била обучена у белу свилу, а на |
| лем, по коме се око чела повијао царски венац; у левој руци држао је крстасту заставу, од које |
| љак и разастре га око главе Рајкове као венац.</p> <p>Ружа је гледаше само шта ради и све јој с |
| добар и како ме воли, хоће сутра да се венча, и то с киме него с једном Циганчицом!“</p> <p>— |
| {S} Ево ти сада казујем.{S} Нас судбина венчава.{S} Рајко, витеже без замерке, ево се Маргита т |
| дворници, снивала сам да сам се с тобом венчавала.{S} Нисам ти онда могла то да кажем.{S} Ево т |
| ветом оцу у Рим, да донесе благослов за венчавање.{S} Тек је пре десетак дана стигао овамо и је |
| , а сутра ће зором у Сегедин да се тамо венчају.{S} О, слатка моја госпођо, сам вас је Бог дове |
| овога и онога света.{S} Стављам ти свој венчани <pb n="225" /> прстен на твоју руку и ево ти да |
| ош ноћас погодити, па нека је сутра два венчања!{S} А, шта велите?!“</p> <p>Гракнуше пијани гос |
| д грофа његову златну бурму, коју је од венчања с вама носио; баци је у ону кључалу воду, те се |
| , рече ми Ружа, кренуће се у Сегедин на венчање!“</p> <p>— „То је истина! “ рече Мартин очајава |
| ва доћи ће двојица да вас пропрате кроз Венчац.{S} Има тамо сад хајдука, који ће да пуцају на с |
| и су му да проведу Рајка и Маргиту кроз Венчац до Космаја.</p> <p>Маргита је сама спавала у пећ |
| ше Рајко.</p> <p>„Вера!{S} Тврда турска вера!“ одговори Циганин.</p> <p>„Ево да ти кажем!“ Узе |
| , како је Милош на Косову показао ко је вера а ко је невера; и онда сваки пође своме селу и сво |
| нао да си <pb n="42" /> човек.{S} Је ли вера, да ником казати нећеш?!“ питаше Рајко.</p> <p>„Ве |
| м казати нећеш?!“ питаше Рајко.</p> <p>„Вера!{S} Тврда турска вера!“ одговори Циганин.</p> <p>„ |
| а озбиљно и свечано; „био си нам свагда веран слуга.{S} Тако ти свега што ти је мило, буди ми у |
| га што ти је мило, буди ми у овоме часу веран пријатељ!{S} Пођи пред нама, одведи нас у дворану |
| као срна и свежа као тица на грани.{S} Вераше се по рушевинама од града као веверица; час би с |
| сару!{S} У ком си је манастиру наточио, вере ти?“ </p> <p>„Вере ми моје, не смем ти казати.{S} |
| млада робиња од њихова рода и од њихове вере запиштала и закукала, а они — просто ни малим прст |
| и приступите.{S} Уморни путник, ма које вере био, свуда је под божјим небом добро дошао!“</p> < |
| ступите слободно.{S} Ако бисте и турске вере били приступите.{S} Уморни путник, ма које вере би |
| срдито. <pb n="14" /></p> <p>„Турске ми вере, само је једноч руком ударих!{S} А ево нећу ни тол |
| е Рајко снужден да говори; „видим немаш вере у мене!{S} Може бити баш да ме се и побојаваш!{S} |
| е манастиру наточио, вере ти?“ </p> <p>„Вере ми моје, не смем ти казати.{S} Видим те јеси некак |
| т ми је милији но да ми је и љубазник и вереник и најприснији и најмилији род.{S} Нико од вас н |
| исутнима:</p> <p>„Није ми брат, није ми вереник, није ми љубазник, није ми никакав род, и опет |
| {S} Хоће да траје до зоре!{S} Просидба, веридба, свадба, женидба, удадба, шта је управо не знам |
| енисао где какву девојку и да ли сам се верио, то нисам и ако у нашој земљи има пуно лепих и до |
| >„Кажи господи: на ову је кулу Голубан, верна слуга српског цар-Лазара, на својим рукама изнео |
| дничком несрећом боримо заједно као два верна <pb n="149" /> друга и сав терет да делимо подјед |
| пева:</p> <quote> <l>„Ој, Маргито, моја верна љубо!</l> <l>Додај мени крстата барјака,</l> <l>Ц |
| нешто што ми је много драже.{S} Ја сам верна љуба од Расине Рајка! — Сад нека дођу људи, нека |
| земља, Маџарска, и... — ти, мој добри и верни витеже! “</p> <pb n="176" /> <p>„Е, само кад си з |
| ави и тепаше му: „моје верно псето, мој верни стари Кондоре! ти си први да познаш твоју госпођу |
| ми били слуге, а показали сте ми се као верни и нежни пријатељи!{S} Хвала вам на доброти вашој; |
| нда тапкаше по глави и тепаше му: „моје верно псето, мој верни стари Кондоре! ти си први да поз |
| ево нас под небом заједно, и свуда смо верно једно уз друго стојали, можеш ми се ваља да повер |
| Зар тако маџарски племић дочекује своју верну жену?{S} Не срамоти свој образ и не греши своје д |
| у бунту <pb n="216" /> противу тебе.{S} Веровала сам да си силан, изгубила сам била веру да си |
| срдње на Бога и брига за Рајком, борба веровања са неверовањем.{S} Узе мрдати главом, као да с |
| не могу!{S}" Неверовање је било јаче од веровања; горчина је била јача од љубави.</p> <p>Па онд |
| вала сам да си силан, изгубила сам била веру да си милостив.{S} Знала сам само за немилост твој |
| о црвеником вином, и најпосле пустио на веру, да иде да откуп саставља.{S} С тога ме је стриц п |
| и поносито. „Имај надежду у Бога и имај веру у мој српски образ!“</p> <p>У том часу докотрља се |
| м да си витез.{S} Стављам ево сву своју веру на твој српски образ!{S} Рајко, витеже, дај ми тво |
| распучио, тај вилински стас пригрлио... веруј, не би се она срдила!“ </p> <p>Рајко скочи са сво |
| не зовну у дружину Сибињанин Јанка!{S} Веруј, тукао се и он за вас као и многи други наш јунак |
| цареви кад би се тако лако завађали.{S} Веруј ми нико се с тога не би завадио мањ санџак-бег с |
| р га је Душан од њених усана отргао.{S} Веруј ми, оче, да је она будна била, па да ме је очима |
| оспођо; не сумњај се; уздај се у Бога и веруј у моје српско поштење!“</p> <p>Ударише Рајку плам |
| ће само пре да ми дода плашт свој! “ „И веруј, би се секли!{S} Али су њихови и плаштеви и њихов |
| зашкрипе.{S} Погледа и не хте очима да верује.{S} Учини му се да се она стена с крстом полаган |
| о, како то питате?!...{S} Та како да не верујем!{S} Та он једини и може да помогне кад нико дру |
| нда ће шапатом да запита:</p> <p>"Ружо, верујеш ли ти у Бога?!...{S} Верујеш ли да он може да п |
| <p>"Ружо, верујеш ли ти у Бога?!...{S} Верујеш ли да он може да помогне само кад хоће, и веруј |
| да он може да помогне само кад хоће, и верујеш ли да он хоће да чује молитве?!“</p> <p>— „Јаох |
| ај шапут, ударише ми сузе од милине.{S} Верујте ми од милине, а не од страха.{S} Зајецах гласно |
| те га издаваше да мисли на нешто што га весели.{S} Па онда опет настави:</p> <p>"Један пут пред |
| дахом, и млаз од воде као да гласније и веселије бућкаше у каменом кориту.{S} Доле у Крушевцу п |
| А знаш ти ко је ово?“ говораше Рајко с веселим узбуђењем, па накриви мало своју шубару.</p> <p |
| > <head>4</head> <p>Прођоше кроз гомиле веселих и више или мање пијаних сељака.{S} Успеше се уз |
| уре.</p> <p>„Е, децо моја!“ поче старац весело; „ко ће као Бог?!{S} Право је рекао псалмопевац |
| утљај од жупскога лека!“ </p> <p>Старац весело додаваше чутурицу и Маргити и Рајку, напивши се |
| града до Крушевца Рајко је био кипео од веселости.{S} Срце му је било <pb n="19" /> пуно необич |
| о озбиљном младом човеку, наша маџарска весеља не додијају.{S} Не знаш ти какви су Маџари, кад |
| иј, лупај, свирај, целу ноћ.{S} Онаквог весеља не видех ни пре ни после.{S} И није слутило на д |
| та је управо не знам; али да је весеље, весеље је!“ И онда сељак, све подскакујући, оде у село |
| а!“ Ето тако вам је!{S} Од ово три дана весеље је, а сутра ће зором у Сегедин да се тамо венчај |
| дадба, шта је управо не знам; али да је весеље, весеље је!“ И онда сељак, све подскакујући, оде |
| е слутње.</p> <p>— „Весеље?{S} Те какво весеље!{S} Хоће да траје до зоре!{S} Просидба, веридба, |
| се на ногама држи.</p> <p>„Има некакво весеље у двору?“ питаше Маргита живо и под притиском не |
| од притиском неке зле слутње.</p> <p>— „Весеље?{S} Те какво весеље!{S} Хоће да траје до зоре!{S |
| је љут и прек.{S} Један пут на некаквом весељу угледа једну Циганчицу.{S} Стадоше му очи на њој |
| вику, а зачу се на вратима од ковачнице весео и гласан поздрав: „сабанахиралах, мајсторе!“</p> |
| онда сваки пође своме селу и своме дому весео и поносан, као да се љубио лицем у лице с оним ве |
| коца, отисну је, скочи у њу, зграби оба весла а Маргити рече, да слободно пусти ластавицу па да |
| ицу па да прихвати крму.{S} После живог веслања, не без силног напрезања, сав црвен у лицу и са |
| ко.</p> <p>— „Ама ето, мало час отиде с весларима у брдо у виноград!“ рече дечко; „баш говорише |
| да хоће да јави своме господару радосну вест, али се на средини степенице опет предомисли, те с |
| и грчевито крхаше прсте своје.{S} А кад ветар донесе нов талас од лавежи паса, она као преплаше |
| лав Арапине,</l> <l>Једном главом вихар ветар диже,</l> <l>А из друге мавен пламен лиже </l> <l |
| о се сви очистише!..{S} Као да је вихор ветар духнуо па их као плеву и прашину однео!...{S} Зна |
| едох то је, да те склоним да те не бију ветрови.{S} Него није први пут да ти говориш као да си |
| ог цвећа, а сада ето крта зова, коју су ветрови засадили, царичиној чесми од мрамора хладовину |
| таквом положају запоји.{S} Немаде куд, већ мораде да јој својом левом руком прихвати густу кос |
| pb n="8" /> да не иде на бој на Косово, већ — појаха својега лабуда, поседе га оде у Косово!"</ |
| ну.{S} Он је стар, ал’ је добар, добар, већ до слабости добар!{S} А мене воли не само као жену |
| еду оче.{S} Није ово младолики јаничар, већ је ово млада једна госпођа из земље маџарске, која |
| ју-шареницу и твоју црвену кабаницу!{S} Већ сам у две прилике долазила на мисао, да си ти некад |
| вратиш, јер он даје друге пратиоце.{S} Већ смо о томе говорили и са Хасан-агом.{S} И ево ти ве |
| Рајко се беше сав претворио у слух.{S} Већ је и напустио био сваку наду, да може што разабрати |
| ; „да Бог да га вуци живог растрзали, а већ тамо ће га сотоне усијаним клештима вући по паклу!{ |
| времена док би га и ко други одрешио, а већ сам да се из тако чврстих веза измигољи није било н |
| .{S} Пијан је чак и патер Амброзијус, а већ знате нашем господину никад није много требало!{S} |
| Бекри-Бекира да сухо грло овлажи.{S} А већ више и не мишљаше да нуди чутуру своме ортаку.</p> |
| теже бити да се с тобом растајем.{S} А већ није нам друго!{S} Нека је хвала Богу који нас, ето |
| ме за грло хвата и дави луда мисао, да већ можда никада ни видети нећу ове дивне горе и планин |
| се таквог разговора.{S} Сад ће ваља да већ скорим и пола ноћи па треба наш посао да гледамо!“< |
| и другу па и трећу главу Арапову, онда већ Рајку поста јасно да она тихо и равномерно дише, и |
| у свету оставу, кад мене нестане.{S} Ја већ видим да нећу доживети његов долазак, а ти си млађи |
| нопце!" рече Рајко младој Маџарици која већ беше скочила на ноге, па збуњено гледаше шта то би. |
| грофа седела је у трећој наслоњачи жена већ у годинама, црне масти, одсудно циганскога типа, об |
| гледа у крстату заставу, коју жеља њена већ ставила беше у њене руке.</p> <p>„Хвала теби, госпо |
| S} Стаде тако за неколико тренутака, па већ мораде даље за својом господом.</p> </div> <div typ |
| олико да се у пећину живи провучемо, па већ после како нам Бог да!“</p> <p>„Да пођемо!“ рече Ма |
| ће он скелеџији скелу позлатити.{S} Па већ видећеш и сам ! “</p> </div> <div type="chapter" xm |
| другу страну.</p> <p>Циганин устаде па већ посрћући отиде те из једне костретне вреће (арара) |
| за сунцем!{S} Занесох се, занесох се па већ не знам ни шта свирам.{S} Удари ме једном Борчија г |
| и, хоћу сад велики! “ дрекну Циганин па већ запенуши.{S} Изгледаше као прави нечастиви; избуљио |
| > и снује нове згоде.{S} Уђоше у Ниш са већ готовом одлуком да се с њиме растају. </p> <p>Кад с |
| рок за то!“ <pb n="142" /></p> <p>— „Та већ само да отворимо очи да не крочимо у какав понор, а |
| едан поширок бео камен, на који Маргита већ седе.</p> <p>„Ово је гроб једног надзорника имања, |
| би човек с мушким срцем та слатка уста већ до сада пољубио, тај јелек распучио, тај вилински с |
| од свите, те он похита за њима.{S} Кад већ сиђе к чесми, стаде и окрете се.{S} Пред чатрљом Ци |
| ли су све корак по корак напред.{S} Кад већ измакоше из сеоских атара, онда се носачи почешће и |
| вала да се глађу и жеђу уморим, али кад већ клонем и обамрем Бекри-Бекир доведе жене, те ми сил |
| ном, ископаше гроб за Рајка.</p> <p>Кад већ гроб би доста дубок, Маргита нареди да српски сељац |
| ро светлуцају. <pb n="64" /></p> <p>Кад већ беше лепо свануло угледаше један чардак поред Морав |
| тела!{S} Еј, мој јуначе, од мене је сад већ одбегла и сама сенка од надежде!"</p> <p>— „Немој т |
| и напуни му њима уста као чепом, те сад већ не могаше ни зуцнути.</p> <p>„Брзо отвори оно моје |
| едних сниских растових врата гораше сад већ последњим капљицама уља, те пршташе као да се гласн |
| су се онуда били, и о јунацима који сад већ мирно почиваху под овом или оном каменом белегом.</ |
| добар па ће нам помоћи!" рече Рајко сад већ с великим поуздањем. <pb n="38" /></p> <p>"Ево, ако |
| викаше опет онај сељак којега глас сад већ беше орапавио од многе вике.</p> <p>„Примичу се ско |
| она више као да сама себи говори; „сад већ све знам...{S} Та није могло друкчије ни да буде?.. |
| емила сам само даље и даље.{S} Сунце је већ било прилично одскочило кад угледах реку. „'Го ће б |
| 920_C2.16"> <head>16</head> <p>Сунце је већ било село, кад су њих двоје стигли на врх једнога Д |
| ма више од пола сахата.</p> <p>Сунце је већ било село кад се на оној умци под јаблановима зауст |
| ему.{S} После неколико сахата Мартин је већ био отпутовао.</p> <p>А Мишко његов донесе из Сегед |
| ет онај тајни гласић у њему, од кога се већ једном препао био, поче да шапуће: <pb n="134" /></ |
| 15</head> <p>У вече тога дана, и кад се већ добро смркло, велика једна гомила сувог грања горел |
| г старог порушеног града.</p> <p>Али се већ мрак ухватио био кад изађоше на тај вис.{S} Под сам |
| е Рајко.</p> <p>— „Јесте.{S} Кад бих се већ морала пробудити, онда бих опет волела да прво што |
| ичај што.{S} Не; чекај!{S} Хтела сам те већ једном питати: где си ти учио школу витештва?!“</p> |
| та у њих десну руку, извуче из жеравице већ усијане кљеште, па онда право к робињи да је њима з |
| иде просечену ?!</p> <p>Оно мало погаче већ су појели били; живели су сад о оно нешто ораха и н |
| и донети воде!“ па у петом скоку бејаше већ у капели, а на десетом кораку спотаче се о зембил у |
| ић са земље.</p> <p>Пети дан, који беше већ трећи како ништа окусили нису, беше склопила руке н |
| а на столу.</p> <p>Кад њих троје дођоше већ до самих двокрилних врата, Мартин их руком устави, |
| су поређани високи столови од дебеле и већ поцрнеле растовине, изрезане у свакојаке шаре, слик |
| 09" /></p> <p>Рајко трже пиштољ.{S} Али већ у тренутку, у коме га запе, виде да је грехота убиј |
| и успех настави прокопавање.</p> <p>Али већ на крају другога дана прокопавања нестаде им и посл |
| тиш. <pb n="163" /></p> <p>А сад кад си већ и онако понешто видео, да ти тек понешто кажем.{S} |
| .</p> <p>„Причекајте," рече им; „ја сам већ ударио белеге које ће сељаци оздо из села видети и |
| ним и промуклим гласом, као да је и сам већ неколико ноћи пио и певао те промукао.</p> <p>„Конд |
| епше, богатије и сјајније.{S} Просто им већ очи засенуше.</p> <p>Маргита сва дрхташе од узбуђењ |
| кљештима да кида месо с робињице, а он већ лежаше као пањ на земљи.{S} Рајко се диже и гледаше |
| речи до речи лагала.{S} Кад су му тако већ мало памет померили, Манда му световаше да отиде у |
| аквим оловним ковчезима, какве је Рајко већ видео, а за које је мислио да су мртвачки.{S} Сад ј |
| е се, госпођо,“ рече јој Мартин; „Мишко већ јури путем у Сегедин.{S} Ја ћу сад да отпашем младо |
| осио?" прихвати Циганин. „А мени се ето већ смучило !{S} И кад год је намиришем одмах ми се сму |
| ад господа маџарска!{S} Може бити да су већ у Стамболу! одговори јој Рајко.</p> <p>Маргита прит |
| док Цигани сврше овај чардаш, а сад су већ при крају!“</p> <p>Маргита метну своју десну руку н |
| {S} Маџарица му додаде конопце.{S} Беху већ на замке припремљени, те у њих брзо ухвати и стеже |
| ћеш пуно хладовине!“</p> <p>— „Да видиш већ сам се зажелео и шуме и шумског хлада.{S} Ево два д |
| у вршак који беше назад поврнут.</p> <p>Већ по виткости и лепоти стаса, и по оном поноситом гип |
| а је гледаше само шта ради и све јој се већа туга и хладнија зебња на срце наваљиваше. „Гледаш |
| ам.{S} Да си ми по сто пута рођени син, веће ти добро не бих могао желети!“</p> <p>Рајко се диж |
| Нисам више грофица!{S} Нешто сам далеко веће и много више, и нешто што ми је много драже.{S} Ја |
| ра примицаше, то његов занос бејаше све већи.</p> <p>Један пут узе да као уз гусле попева:</p> |
| нудиш твоје мало гуњче; за што да си ти већи <pb n="123" /> витез од њих ?!{S} Мислиш да ми не |
| од пећине растављаше.{S} Дуго су са све већим напрезањем и притајивањем свога дихања ослушкивал |
| инат онда ми тек долажаше, да све то с већим болом осећам сву грозност свога положаја, све сво |
| та, други загрљени у гомилице певаху, а већина их је седела уз дрвене столове око остатака од п |
| ашт прислоњен по један дуг и широк мач, већином у зеленим кожним корицама, па са сребрним или з |
| Беше ту још поређан велики број мањих и већих златних крстова, богато искићених бисером и драги |
| тисну на гвоздена врата и викну сад још већма узбуђеним гласом: „помози нам Боже и Богородице!{ |
| на буздована.{S} Прилике ове беху све у већој него обичној људској величини.{S} Десно од њих на |
| Стена се опет окрете и паде на земљу са већом силином но пре, као да хоће да згњечи онај прамен |
| да опет настави:</p> <p>"Један пут пред вече ето ти нашег Краљевића Марка из планине, па као уз |
| nit="graphic" /> <head>1</head> <p>Пред вече једнога лепога летњега дана године 1699 пролазила |
| у три струне, којима је ово дивно летње вече на вису космајском допуњавало тиху своју хармонију |
| ађамо из пушке.{S} А радним данима би у вече, кад сврши распоред за сутрашње радове, посадио св |
| ="SRP18920_C2.15"> <head>15</head> <p>У вече тога дана, и кад се већ добро смркло, велика једна |
| а се опет насмеја.</p> <p>„А што вам је вечерас све село пусто?!“ <pb n="187" /></p> <p>— „Како |
| ну?{S} Циганина не вреди питати, јер ми вечерас сви рекоше да је он одбио велике новце <pb n="1 |
| отерати!“ Оде сиромах Марко без речи и вечере.{S} Него то је још најмање јада.{S} Кад се позно |
| head>3</head> <p>У караван-серају је те вечери владало прилично узбуђење међу маџарском господо |
| , другог.{S} Беше у оној дивној летњој вечери диван поглед.{S} Чаробност му је порасла тајанст |
| у Вујан, да му каже да смо нас двоје за вечност заједно, и да умирем благосиљајући га за срећне |
| ок не дође земан!{S} Је ли?{S} Хајде на вешала с њиме!“ викну бег љутито, па махну сејменима да |
| от био само један ланац горких несрећа, ви би ми опростили.{S} Све бих заборавила, да нож мога |
| а мору, где кад се сетите њега, старца, ви се грохотом насмејете.{S} Па онда му је казала да св |
| ала свећа да ме позна! “</p> <p>„Јесте, ви сте и нико други!{S} Ваше јединствене очи, ваш слада |
| “</p> <p>— „Ох, слатка моја госпођо!{S} Ви не знате какво је врзино коло овде!{S} Ох, како да в |
| ка моја госпођо, унутра у моју собу!{S} Ви и не знате шта се овде збива!{S} Ходите унутра док ј |
| убио прво бих ја сада висио на грани, а ви би двоје скапали доле под земљом!{S} Хвала Богу!{S} |
| јближе дрво до моје пећине, па ме после ви мртва скините и у пећину закопајте!{S} Ето беже, то |
| Турци и нису вас заробили, него сте се ви договорили с неким младим и лепим везиром, да вас то |
| риград да донесе написмено, како сте се ви потурчили, а неког другог светом оцу у Рим, да донес |
| ко је њему све узалуд што ради, како се ви њему не би хтели више вратити, па да вас он са свима |
| не могу све да вам причам.{S} Не можете ви замислити ни стотинити део оних грозних мука што сам |
| деж.{S} Молимо...{S} Молимо... покажите ви шта имате тамо где вам срце куца!“</p> <p>Сад се тек |
| на коленима моли да се вратите; да сте ви тамо где сте у великој срећи и великој сјајности; да |
| еђа и руменим образима.</p> <p>„Куд сте ви двоје млади овако позно залутали на овај вис?" прого |
| лила сам да је то можда пањ на коме сте ви Срби секли главе вашим краљевима; али нема трага ни |
| одаји од подземног ходника, у коме сте ви били, а између двојих гвоздених врата!“</p> <p>„Па т |
| рага и добра Ружо!“</p> <p>„ Али ко сте ви у тој чудној ношњи! “ питаше старица, па се изви из |
| и добра моја госпођо!{S} Јест’, то сте ви!..{S} О Боже, о Боже! <pb n="190" /></p> <p>Сам си ј |
| ка моја Ружо и добри мој Мартине, и сви ви, који сте ми били слуге, а показали сте ми се као ве |
| ; „мени деран тај није подозрив.{S} Али ви познајете боље од нас ове људе овде, па кад ваша лог |
| познајете?{S} Бароне Отмаре, зар ме ни ви не познајете?!“ </p> <p>„Устајте господо!" викну бар |
| а би је чувала и пазила као аманет, док ви не смислите на тенани како да је сигурно у завичај о |
| и доведоше амо.{S} Рекох Турцима: „док ви одаберете грану и наместите све што треба, ја да се |
| , који се одазва моме звиждању.{S} Него ви за то и не знате.{S} Има овде од непамћених година ј |
| Опет, хвала Богу, имамо ми по нешто што ви немате.{S} Имамо ми нашег Краљевића Марка, па Милоша |
| , она се жена подиже, па да би појачала вид и да би сигурније сагледала ко то долази, наднесе л |
| гов син деспотовић Стеван, изгубив очњи вид од беснила турског, постао духом видовит, чим би гу |
| >ПОСВЕЋЕНО</p> <p>ИМЕНУ</p> <p>МИЛОВАНА ВИДАКОВИЋА</p> </quote> </div> <pb n="vi" /> <pb n="vii |
| Има ли какав стар човек или каква баба видарица?!“ питаше Маргита све шапутом, као да Рајка не |
| из великих богиња?{S} Сви лекари и све видарице рекоше: нема ништа од ње!{S} Ја му се молих да |
| {S} Али већ у тренутку, у коме га запе, виде да је грехота убијати пијана човека.{S} Окрену цев |
| игне.{S} Како је мало по мало запајаше, виде да је готово у своме левом наручју загрљену држи, |
| а се беше прегла над најближим буретом, виде да на ланцету нема чепа, него обло једно заклопче, |
| ђе унутра.{S} Кресну овде, кресну онде; виде и с једне и с друге стране три реда камених широки |
| ако топли дах њен образе његове милује; виде како она, у сну, прикупља усне, као да их спрема д |
| узе викати и одјеке изазивати, и кад га виде како баци шубару у вис, она му хитро приђе и продр |
| пели обе велике воштанице, па пођоше да виде има ли онај мрачни ходник гдегод каква излаза или |
| и сметењак! “ рече сам себи.{S} Па онда виде свој убрус; скиде га са зове, сави лепо и метну у |
| у стоји!“ викаше баба.{S} И гроф доиста виде тај младеж.{S} Од те ноћи је стари господин постао |
| д га нађе, не смеде уста да отвори, кад виде како је она очи склопила па се у снове пустила.</p |
| аше за неко <pb n="70" /> време, па кад виде да се устручавају да му приђу, он им за чудојасним |
| аменила, гледајући ово друштво, сад кад виде шта Манда на њене очи учини <pb n="208" /> прекипе |
| ти к Циганиновој чатрљи.</p> <p>Кад уђе виде у оном нејасном и несигурном осветљењу од лојане с |
| сећи!{S} Да л’ ће моћи и доживети да је виде просечену ?!</p> <p>Оно мало погаче већ су појели |
| тало.{S} Нико је <pb n="221" /> више не виде да се заплаче.{S} Али је почешће наређивала да је |
| ме варнице прште.{S} Погледа к робињи и виде како јој низ образе једна суза другу стиже.</p> <p |
| и гледаше у таваницу.{S} Окрете главу и виде како Маргита стоји поред њега, а крупне јој се суз |
| Маргиту с ножем у срду !{S} А кад Турци виде да је са мном свршено, неће марити да вама зло как |
| лико је дуго спавао, али кад отвори очи виде да је по рамену покривен својим малим гуњцем и да |
| и!“</p> <p>Док то патер превођаше Рајко виде да на ћилиму, на коме стари посланик незгодно сеђа |
| клицавање, баш као да су сватови, а ено виде се и осветљени прозори од једне велике куће!“ рече |
| усле, те ове одвугнуше.{S} Млади гуслар виде каква туга мори срце у његовог старог бабе, и узе |
| ње.{S} Учини му се да тек сад први пут виде како су јој дуге трепавице и како су јој обрве пра |
| јури к младом месецу на западу.</p> <p>„Виде ли ону звезду што прелете небо?“ питаше је Рајко н |
| ња!.... да сам јуче умр’о, умр’о бих не видев тако чудо, све то троје заједно, па још све то тр |
| о, миран, скроман, као да беше занемео, видевши изненада како је човек једно грешно ништа, а ка |
| се, ружно ће да значи.{S} Помисли само, видела сам себе као дивно опремљену <pb n="140" /> млад |
| о звати одмором.{S} Жураху се да још за видела изађу на један вис, на коме из далека видеше зид |
| це, догега до на место са кога се чесма видела, и онда гњевно докопа први камен при руци, те се |
| еницу да не погрешиш?{S}" Кроз долап се видела једна сиротињска соба, али добро осветљена.{S} Н |
| не би загризла своју кришку, док не би видела да је Рајко загризао своју.</p> <p>„Да делимо пр |
| га тим јуначким именом зове!“ Ја да си видела оне бруке и онога јада!{S} Моли се јадан Марко п |
| ед њега,</p> <p>— „Ене сад, зар си и то видела?“ прихвати старац очевидно изненађен онаким пита |
| е, сад се добро сећам!“ прихвати она.' „Видела сам те кад си застао иза свите; стојао си сам ма |
| а и никоме казати нећете ако што будете видели!“</p> <p>„Заклињем се, тако ми Бог на страшном с |
| под земљом пуна пунцата. „Вас двоје сте видели тек само пола од свега онога што све има под сво |
| вац да ври, како су санџак-бегови Турци видели змаја, <pb n="158" /> са три круне и са три глав |
| е јавио, вампир, авет!“ Јао да сте само видели!{S} Дрекнуше сељаци: „беште, ето вампира, ето ав |
| ас превезе! “</p> <p>Сељаче није никада видело толико благо у својој руци.{S} Узе грош и узе та |
| бара од црне јагњетине.{S} Испод шубаре видело се чело не баш високо, и пре посниско, али право |
| ред њима неразговетно <pb n="169" /> се видело као једно уско и дугачко платно, па даље иза њег |
| ја знан?{S} Па познао сам га чим сам га видео.{S} То је он и нико други!“</p> <p>— „Кад си ти в |
| ним својим очима, какве он дотле никада видео није.{S} Готово се он сам застиде, и нехотице обо |
| и злато!{S} Нисам истина никада до сада видео ни овакве грошеве ни овакве дукате, али видим ово |
| Шта ли сад чекаш?..{S} Јеси л’ кад год видео лепшу жену у Србина или у Турчина ?{S} Како се ги |
| бег је матора, хладна дртина, па кад је видео, он полуде, полуде, у мало ме ето овде на овој ас |
| оје је мислио да су мртвачки.{S} Сад је видео да у једнима од њих леже смештена копља, у другим |
| у па запали.{S} Цар би онда из Раванице видео како као нека звезда трепти над његовим двором у |
| мио своје ножеве и исекао своје руке, и видео да са мачевима не може ништа, Рајко се присети те |
| ј чесми <pb n="31" /> духом прогледао и видео дивне призоре прошлости и загонетне визије будућн |
| аџарица није у седлу заспала, и увек би видео њена два велика ока како бистро и бодро светлуцај |
| е он и нико други!“</p> <p>— „Кад си ти видео цара Душана, те да га можеш одмах да познаш?...{S |
| оњена на срце његово.{S} И још је нешто видео.</p> <p>На јелеку њеном горња пуцад са грла и са |
| /p> <p>А сад кад си већ и онако понешто видео, да ти тек понешто кажем.{S} У Светој Гори има ма |
| Што сте се обадвоје скаменили, Бог вас видео?!{S} Овамо, брзо овамо !“ викаше стари пустињак, |
| м оловним ковчезима, какве је Рајко већ видео, а за које је мислио да су мртвачки.{S} Сад је ви |
| не, па као узгред прича, како је у лугу видео Аћима Главоњу како се мучи.{S} Претоварио кола не |
| јем ову стену страх ме је прво, што бих видео, био би леш његов!{S} Њега су Турци насигурно уби |
| ,“ извињаваше се млада Маџарица Рајку, „видео би ти како бих се ја друкчије винула коњу у седло |
| А ко зна да л’ ћу икада <pb n="171" /> видети и оног доброг старца на Вујну?!...{S} Их, куд је |
| арио белеге које ће сељаци оздо из села видети и разумети.{S} Кроз сат или два доћи ће двојица |
| о невино осмејкиваше, да је милина била видети је.{S} Од тога осмеха као од неког сунчаног зрак |
| латки завичају, да ли ћу те икада очима видети?!...“</p> <p>И онда се невесело опет загледа у с |
| дави луда мисао, да већ можда никада ни видети нећу ове дивне горе и планине!“</p> <p>„О, Рајко |
| ако густ и црн да не могаху једно друго видети.</p> <p>— „Рајко !“ дозиваше га Маргита шапутом; |
| лова, ни јастребова није се нигде могло видети; још мање јата дивљих голубова; испод погдеког м |
| ога се чега баш и не бојим.{S} Сад ћемо видети шта је !“</p> <p>Па онда Рајко узе живо да удара |
| види једну светињу, коју није слободно видети, и као да је дрзнуо да сазна једну страшну тајну |
| иња, што ли?{S} Вала могло јој се одмах видети и по очима, и по лицу, и по стасу, и по кроку, д |
| која је двор са три стране обгрлила.{S} Видећеш у њој пуно лепог дрвећа и наћи ћеш пуно хладови |
| ју, него као да сам му кћи мезимица.{S} Видећеш, неће знати шта да ради те да те награди.{S} А |
| не спреми све што треба за мој план.{S} Видећеш, мој ће те старац носити као кап воде на длану. |
| он скелеџији скелу позлатити.{S} Па већ видећеш и сам ! “</p> </div> <div type="chapter" xml:id |
| да стигнемо у Маџарску!" рече Маргита; „видећеш, мој старац мене толико воли, да ће он скелеџиј |
| све своје и телесне и душевне муке.{S} Видех, бадава све, нема ту помоћи ни ослобођења.{S} Рек |
| ости још више има суза.{S} Никада ја не видех нашу Српкињу да такве сузе лије!{S} Немој, госпођ |
| свирај, целу ноћ.{S} Онаквог весеља не видех ни пре ни после.{S} И није слутило на добро.{S} А |
| старе моје очи варају, или баш никад не видех тако младоликог јаничара !{S} Добро си ми дошао, |
| остарела сам а овакво чудо до ноћас не видех ни у сну!“ Маргита је по свој прилици није ни слу |
| а поганих самсова; онаког зверја још не видех!{S} Кидисаше на онај крст у стени као исти бесови |
| нам шта значе оне неколике цеви, што их видех горе у зидинама од града! “рече Маргита; па онда |
| га Маргита. „Нисам ништа!“ рече Мишко; „видех их у српскоме шору у једној малој сиротињској кућ |
| им радосним трепетом и шапутом.</p> <p>„Видех је!“ одговори она.</p> <pb n="59" /> <p>— „То си |
| {S} Управо је и не губљаху из очију.{S} Видеше је како клече пред ковчег Рајков и како обе руке |
| а изађу на један вис, на коме из далека видеше зидине од некаквог старог порушеног града.</p> < |
| ојој неумешности.{S} Има жена право!{S} Види да сам гејак!“</p> <p>„Смејеш се мојој простоти!" |
| у њој свака тварка доста лепо могла да види.</p> <p>Маргита узе да трља очи, па онда погледа у |
| она у капели.{S} Хтеде одмах да пође да види откуда та светлост.{S} Али се побоја да се Маргита |
| о се само у конаку Бекри-Бекира може да види!{S} А?{S} Чујеш ли ме бесна Маџарице, хоћемо ли је |
| А Рајко живо кресаше и живо гледаше да види очи њене.</p> <p>„Срећа те нисам труд!“ рече она с |
| Влахињи врачари, која може да учини да види своју суђеницу.{S} Гроф се одвезао у Арад с Мартин |
| баш неће да чује моје молитве, нити да види моје муке и моје сузе; он се окренуо од мене, ја с |
| а својој осовини љуља.{S} Протре очи да види боље.{S} Јест љуља се и повија се, али му се све п |
| ад слободан и срећан враћа у завичај да види мајку, браћу и родбину.{S} Као да га негде на путу |
| буни се као да је крив што је дрзнуо да види једну светињу, коју није слободно видети, и као да |
| ми је син.{S} Поведи га у Стамбол, нека види силу и господство, е да би се зажелео да цара служ |
| ичај, предај је у руке њеном мужу; нека види да њена чистота није посукнула ни од једне помисли |
| лепо да преведеш!{S} Видиш, ова се кула види чак из задужбине цар-Лазарове, беле цркве Раванице |
| ?!{S} Протрљај, молим те, своје очи, па види и кажи ми, је ли ово доиста злато, а оно тамо среб |
| бе, и узе да га храбри, казујући му шта види у оној ноћи, у којој само манастирска кандила овде |
| „То си ти!“ рече јој Рајко. „Небо тебе види, па звездом звездама јавља да се роб један у слобо |
| а му тиме обрати пажњу на страхоте које види и од којих стрепи.</p> <p>„Чујеш ли самсове?" пита |
| p> <p>„Море, кабули ти то човече!{S} Не види пророк ноћу!{S} Него дед’ одврни ти то па да сркне |
| аши кад се са молитве дигне, па њега не види.{S} Савлада своју радозналост и оста у столу, погл |
| блага! ах да силног блага!{S} Е баш се види да сте царевину имали!“ Отвори један повећи ковчеж |
| ли један?{S} Хајде да ово мајкино момче види што не би ни у сну могло снити ?{S} А ?! “</p> <p> |
| рече: „ето је она моја суђеница!{S} Иди види чија је!“ „Па то је Мандина најмлађа кћи Сокица!“ |
| шта бих сад без њега радила!...{S} Иди види, можемо ли се у собу вратити!"</p> <p>Ружа оде до |
| што да плачеш?{S} Кад те твој господин види, он ће вратити невесту, па да је мила шћерца од Бо |
| : млади слепи деспотовић казиваше, како види да свањива дан, у који ће од некуд из ових планина |
| ек мало нагарила и остављаше да се лепо види румени лук горње усне од добро срезаних и за човек |
| војим севањем само још више изношаше на видик топлоту њеног лица.{S} Лево од старога грофа седе |
| зујући јој руком ватре на далекој ивици видика; „знаш ли шта је то?!“</p> <p>— „Не знам!“ рече |
| куле нешто као гвоздену чакљу?“ „Видим, видим!“ увераваше патер и не гледајући у вис. „Само хај |
| главу на руку па рече: </p> <p>„Видим, видим, све боље видим где ти је школа за витештво!{S} Т |
| , младост је лудост а ђаво не спава!{S} Видим и сам није ти лако било.{S} Свецима и испосницима |
| а, Чивутка, Рацкиња, ко ће је знати!{S} Видим има очи, има стас.{S} Каже ја сам грофица Маргита |
| <p>„Вере ми моје, не смем ти казати.{S} Видим те јеси некаква убојита делија; бојим се кад <pb |
| ш, витешки осећаш и искрено говориш.{S} Видим те много млада за тешки посао кога си се латио; а |
| па теби само смућка што ја причам.{S} А видим те јеси ти и јунак и господин!{S} Знам ја, волео |
| у даљини.{S} Окренух се и имадох шта да видим!{S} Чета Турака на коњма и читава руља самсова ис |
| рече Рајко. „Ево ја ћу најпре изаћи да видим да нема кога.{S} Ако никога нема зазвиждаћу, а ти |
| у нахуди.{S} С тога сам и хтела прво да видим тебе и твога Мартина, па да га мало спремите!“</p |
| ни часа часити на твоме двору, него да видим само да те твој господин прими у своје господске |
| и, Боже мој, слава теби! “ и потрчах да видим јесте ли живи.{S} И хвала Богу, ето смо сви троје |
| О, кад доживех да вас опет својим очима видим! “</p> <p>И онда јој приђе, и обасу јој руке пољу |
| пушку о рамену... <pb n="39" /> А, сад видим!...настави она више као да сама себи говори; „сад |
| рса и јуначка рамена?“</p> <p>— „А, сад видим!...{S} Сад те разумем!{S} Теби је све то тамо све |
| и су јунаци људи у њеној земљи?!“ А сад видим, да ако у вас и има много срчаности још више има |
| а рече: </p> <p>„Видим, видим, све боље видим где ти је школа за витештво!{S} Твој стриц мора д |
| „добар је Бог децо !{S} Камо да те боље видим кћери моја!“ па је узе за обе руке и окрену лицем |
| не препадај се!{S} Више ме боли што те видим да си се препала него ова рана.{S} Не бој се!...{ |
| ни овакве грошеве ни овакве дукате, али видим ово је злато, а оно је тамо сребро.{S} Их, да сил |
| д твојом судбом заплакати могла.{S} Али видим није! “ <ref target="#SRP18920_N1" /></p> </div> |
| илића, ни Страхињу!“</p> <p>„А, сад тек видим!" упаде му Маргита живо у реч; „сад тек видим ко |
| ти рече: „еј, мој витеже Рајко, сад тек видим шта ће од тебе да буде!</p> <pb n="107" /> <p>Сам |
| " упаде му Маргита живо у реч; „сад тек видим ко су твоји учитељи....{S} Марко...{S} Милош...{S |
| удити, онда бих опет волела да прво што видим буде моја витешка земља, Маџарска, и... — ти, мој |
| ву своју несрећу на свет погледам, опет видим како на њему још има пуно добрих људи и пуно љуба |
| ету оставу, кад мене нестане.{S} Ја већ видим да нећу доживети његов долазак, а ти си млађи, па |
| т, отвори ми очи да у овоме тешком часу видим шта је твоја света воља!“</p> <p>И старац се онда |
| S} Хо, хо, хо, хо!</p> <pb n="53" /> <p>Видим ја, хоће мој ортак одмах велики чардаш!{S} Чујеш, |
| p>„Видим! узе Рајко снужден да говори; „видим немаш вере у мене!{S} Може бити баш да ме се и по |
| ини од куле нешто као гвоздену чакљу?“ „Видим, видим!“ увераваше патер и не гледајући у вис. „С |
| спусти главу на руку па рече: </p> <p>„Видим, видим, све боље видим где ти је школа за витештв |
| кидаше својих погледа са Рајка.</p> <p>„Видим! узе Рајко снужден да говори; „видим немаш вере у |
| одви мало врхом од копља ова врата, да видимо има ли светлости тамо!“</p> <p>Рајко је послуша. |
| села у двор води, а сам двор одавде не видимо, јер га заклања она шумица, која је двор са три |
| се растајемо, може бити никад да се не видимо!{S} Али знај, да ћу на тебе, док сам год жива, с |
| њој!{S} У здрављу да Бог да да се опет видимо!" рече Рајко, пољуби се с Јовом, који му бејаше |
| зе.{S} С овога платна можете најбоље да видите, како је град некада имао двојаких зидина, као о |
| има!{S} Па онда баш треба из близине да видите кулу ову!“</p> <p>Испеше се сва господа за њим н |
| итештвом овога младога Србина кога овде видите, похитала сам своме мужу и своме завичају.{S} Ал |
| говораше Мартин шапутом.{S} "Него, ето видите, обнесвеснуо је!{S} Бојим се рана је на злом мес |
| рио си их овде негде у овим урвинама!“ „Видите да овде нису; а ето вам урвине, ето вам планине, |
| А њих су се двоје много волели.{S} Сад, видиш ли чак на врху на највишој зидини од куле нешто к |
| и цела ноћ.{S} Него кажи ово господину: видиш ову кулу; у њој су најволели да заједно станују ц |
| „Хоћу, само ти све лепо да преведеш!{S} Видиш, ова се кула види чак из задужбине цар-Лазарове, |
| ућерака трском покривених то је село; а видиш онај ред високих јабланова? е, то ти је пут који |
| и је па узвикну упрепашћена: „Рајко, да видиш! “ и извади и подиже у висину низове крупнога бис |
| се испнемо на тај змајевски престо, да видиш нешто што ће ти милије бити!“</p> <p>Поможе јој р |
| се дохватимо лепе земље маџарске, па да видиш шта ћу ја од тебе да начиним! “</p> <p>— „Ама, хо |
| цеви оловне што воде ваздух доле, па да видиш ту белаја!{S} Греби, па копај, па скичи, поплаших |
| како беше?!{S} А сад, биће ти доста да видиш и мали!{S} Хеј, Маџарице бесна!{S} Него искај, мл |
| жеш одмах да познаш?...{S} Него ходи да видиш нешто много лепше!“ и онда га повуче к трећој при |
| ешташе их у широке бакрачлије. „Него да видиш, какве су такве су, тек добро пристају у овакве б |
| од њеног чардаша!{S} Него велики ћеш да видиш кад донесеш.... знаш оно.... како је погодба.... |
| наћи ћеш пуно хладовине!“</p> <p>— „Да видиш већ сам се зажелео и шуме и шумског хлада.{S} Ево |
| гуја.{S} Седи тамо у дно пећине, па кад видиш да Турци преко мене мртва к теби скачу, ради како |
| ну, па ако је не просечемо, онда ти кад видиш да сам мртва ради шта знаш!“</p> <pb n="147" /> < |
| , <pb n="90" /> корачај на десно док не видиш светлост ! и сад нека је Бог с вама!“</p> <p>Зачу |
| не знам ти ја то!{S} А и како ћу?{S} Ти видиш да сам прост сељак!“</p> <p>„А разумеш ли оно што |
| це моја, баш ти не би суђено да завичај видиш!{S} Еј, јадна жено, баш ниси среће имала! “</p> < |
| ј земљи, нигде грма, нигде липе!{S} Ако видиш по неки јаблан, то ти је све.{S} Да није да понек |
| ахиња на твоме месту? па онда ради како видиш да би они радили.{S} Не можеш да их стигнеш, али |
| питао с њима за јуначко здравље.{S} Ето видиш, кад оно твоји земљаци, она велика господа, не хт |
| тајном гласићу; „лажеш! криво ти је што видиш поштену једну жену поред поштеног једног Србина!{ |
| је од тебе, да оваку бруку у мом двору видиш! “</p> <p>— „Ма шта да је не може бити твоја брук |
| чима, али са осмехом на уснама.</p> <p>„Видиш ли како се светли земља маџарска?!“ питаше га она |
| луцаху овде онде дугачке ватре.</p> <p>„Видиш ли те ватре тамо?“ питаше је Рајко, показујући јо |
| њи вид од беснила турског, постао духом видовит, чим би гусле у руке дохватио.{S} Једног дана с |
| о није први пут да ти говориш као да си видовита.{S} Овде је око нас по земљи пуно пљоскица од |
| ироко причати о пророчанствима слепог а видовитог деспотовића, и о записима неким из књига и ли |
| з ибрика?“</p> <p>Она се сави хитро као видра, лако подиже пун ибрик као да су јој мишице од че |
| уприлића! “</p> <p>То је онај повисок и вижљав младић, што испред самог старог посланика корача |
| део дивне призоре прошлости и загонетне визије будућности.</p> <p>Тек је почело да свита а једа |
| давала му на знање, кад год би појачана вика у пећини одјекнула у јачем куцању срца њеног.</p> |
| ене столице, и паде.{S} Диже се страшна вика од гостију и запомагање од Манде Циганке.{S} Али н |
| с брда једна каменица и зачу се љутита вика и псовка циганинова.{S} Учинило му се да му је роб |
| ову стену и лају помамно.{S} Велика је вика у пећини.{S} Рекао бих да се свађају ако се још и |
| ед за нашим царем, напред!“ И његова се вика узе да ломи испод свода и по зидинама, и загрме св |
| неку крупну псовку.</p> <p>Лавеж паса и вика од људи све се јасније чујаше.</p> <p>„Ама немојте |
| .</p> <p>У том се доста разговетно зачу вика једног громогласног сељака: „ој, хој,хој, Јоване.. |
| кну: „има ли овде живога кога ?“</p> <p>Вика његова узе да се пролама испод свода, удараше о зи |
| Рајков цар.{S} А кад чу како Рајко узе викати и одјеке изазивати, и кад га виде како баци шуба |
| огаше да ухвати.{S} Тек сви гости узеше викати: „е, е, е, то је много!{S} Доста лакрдије!“ „И ј |
| е!{S} Кола, кола овамо!{S} Прежи коње!“ викаху, па сви јуриш к шталама.{S} А сељаци се усплахир |
| р!{S}" Зар да лајеш на своју госпођу? “ викаше Маргита, па сишав с кола приђе право к рундову, |
| Бог вас видео?!{S} Овамо, брзо овамо !“ викаше стари пустињак, па их крепко дохвати обадвоје за |
| или и укопали?{S} Та ово је маскарада!“ викаше оздо иза стола један од млађе господе, који се ј |
| Бање.</p> <p>„Силенција!{S} Силенција!“ викаше гост госту те се начини читав урнебес од силенци |
| ој као звездица на левом колену стоји!“ викаше баба.{S} И гроф доиста виде тај младеж.{S} Од те |
| наћи!{S} Аман беже да скренемо у лево!“ викаше опет онај сељак којега глас сад већ беше орапави |
| рскам!“</p> <p>„Не, не, не!{S} Никако!“ викаше Маргита преплашено, па узе вући Рајка за рукав о |
| е и планине!“</p> <p>„О, Рајко, Рајко!“ викаше га озго Маргита.</p> <p>Онога часа заборави свој |
| уклањај се са нашега пута!“</p> <p>Тано викаше Рајко узбуђен, а по ртењачи просуше му се неки х |
| ега глас сад већ беше орапавио од многе вике.</p> <p>„Примичу се скотови!“ промумла опет старац |
| диже урнебес од гласног смеха, од дивље вике: „ељен гроф Аладар!{S} Дај чардаш!“ И Цигани почеш |
| n="119" /></p> <p>Рајко могаше само да викне: „не бој се, госпођо!{S} Сад ћу ти донети воде!“ |
| с у дворану где је гроф, отвори врата и викни да сви чују: „ево је грофица Маргита од Нађ-Бање! |
| одмах дођу!{S} А ти сам врати се амо и викни Ружу своју!“</p> <p>„ Али... молим те... не препа |
| познајете?!“ </p> <p>„Устајте господо!" викну барон Отмар, па скочи на ноге; „устајте, господо, |
| у обалу Мораве, привуче скелу конопцем, викну ластавици те ова сама врло пажљиво, али са свим с |
| не зна шта свира!" — „Блене у младу ?!“ викну старац гњевно; „ха, чекај се ти што твојим циганс |
| /p> <pb n="67" /> <p>„Камо скелеџија?!“ викну Рајко.</p> <p>— „Ама ето, мало час отиде с веслар |
| ио ! рече Рајко.</p> <p>— „На откупе?!“ викну Циганин као пун пуда. „Та не бих ја њу дао ни за |
| та кажеш?!....{S} Стари се гроф жени?!“ викну она гњевно и сва пренеражена, па онда паде натраг |
| p> <p>„Ниси чула за нашег цара Душана!“ викну Рајко запрепашћен и погледа је чисто са сажаљењем |
| ри-Бекира !“</p> <p>„Тако, кујо једна!“ викну Циганин задовољно, па онда усред таквог триумфа о |
| ухватила.</p> <p>„Ја да скота једног!“ викну старац сав поражен; „да Бог да га вуци живог раст |
| !{S} Је ли?{S} Хајде на вешала с њиме!“ викну бег љутито, па махну сејменима да ме воде.{S} Јау |
| куд су јој мисли лутале.</p> <p>— „Не!“ викну Циганин; „не, ако си ми ортак!{S} Оно је лудо, по |
| е. <pb n="206" /></p> <p>„Ељен Силађи!“ викну промукло стари гроф и удари песницом о сто.{S} Го |
| ви овога младог човека.</p> <p>„Чекај!“ викну она, пренув из мисли, и подиже обе руке у вис као |
| ћи као из црног пакла!“</p> <p>„Молим!“ викну старац строго; „сваки по реду !...{S} Рекох ево њ |
| ми Бог на страшном суду милостив био!“ викну Рајко тако исто свечано.</p> <pb n="89" /> <p>— „ |
| ече Рајко.</p> <p>„Терај право у двор!“ викну Маргита кочијашу.</p> <p>Око дворишта од двора по |
| на другу страну.</p> <p>„Ко има тамо?“ викну Рајко; „ако си ришћанска душа, кумим те Богом и с |
| ораком к селу.{S} Маргита устави кола и викну сељака.</p> <p>„Молим те, брацо, је ли жив гроф о |
| сном руком притисну на гвоздена врата и викну сад још већма узбуђеним гласом: „помози нам Боже |
| /p> <p>Рајко скочи к отвору из пећине и викну: „Брзо оче, дај воде или вина ил’ ракије, дај ако |
| а!{S}" Па онда окренув се к младој жени викну јој оштро: „ха, бре, Маџарице, казуј шта си ти?!“ |
| дворану и гласно и чисто усклицавајући викну:</p> <p>„Њено високоблагородије, премилостива гос |
| езиних, један други глас у души његовој викну му: „Душан те гледа!"</p> <p>Рајко се трже и не д |
| жа руком Маргиту, па онда онако узбуђен викну: „има ли овде живога кога ?“</p> <p>Вика његова у |
| .{S} Први беше Рајко који силно узбуђен викну: „ама шта је то?“ и ако ни сам не знађаше коме уп |
| устима, с варницама у очима.{S} Гњевно викну по турски: „овамо, кучко, или ћу ти сад главу раз |
| ивот ?{S} А он, на моју препаст, гласно викну: нећу!{S} Тек се иза нас продра мој старац: попе, |
| , он им за чудојасним гласом разговетно викну:</p> <p>"Не бојте се децо, приступите слободно.{S |
| таман „ударише бубњи и свирале, — чауш викну, Дабулана рикну, — Хазуралах! кићени сватови!" — |
| не дођу,“ рече Рајко старцу, па је онда викнуше. <pb n="75" /></p> <p>„Какве су оно оловне цеви |
| екир не смеде да отвори врата.{S} У том викнуше Рајка јаничари оздо од свите, те он похита за њ |
| г с вама!“</p> <p>Зачуше и лавеж паса и вику од људи са свим близу пећине.{S} Стена се опет окр |
| м!“ Тек то рекох а учини ми се да чујем вику неку и лавеж паса у даљини.{S} Окренух се и имадох |
| е упорно да одговара Циганину на његову вику, а зачу се на вратима од ковачнице весео и гласан |
| наест дворкиња, као са дванаест горских вила, а ја ево чекам јутрос да њоме прође једна злосрећ |
| а те змајеви однесу на крилима својим у Вилиндар, где пробавиш понеки дан и ноћ, па се тек опет |
| онда, затрептавала звездана светлост од вилинске лепоте какве младе дворкиње, која би се као жи |
| о сада пољубио, тај јелек распучио, тај вилински стас пригрлио... веруј, не би се она срдила!“ |
| ... како је пуно милине у гипкости овог вилинског стаса, што се тако поверљиво уза те приљубљуј |
| да их понуди гутљајем неког јаког црног вина из једне мале чутуре.</p> <p>„Е, децо моја!“ поче |
| пећине и викну: „Брзо оче, дај воде или вина ил’ ракије, дај ако се може да одржимо живот, који |
| лики воловски рог, сребром окован а пун вина, који беше дохватио да напије здравицу.{S} Вино се |
| ји беше дохватио да напије здравицу.{S} Вино се просу по <pb n="203" /> столу, а патеру клецнуш |
| јунаци нит’ се жене, нит’ се бију, нити вино пију, док не зовну у дружину Сибињанин Јанка!{S} В |
| ј чудеса!“ Моји добри сељаци донели ово вино да ме поткрепе, да их у смрти не осрамотим и да ме |
| го му сметаше што запињаше о оно црвено вино на софри.{S} Узеше се господа маџарска световати.{ |
| елој кули Сибињанин Јанка и узеше рујно вино пити, Маргита поче полагано да склапа своје трепав |
| оји се још не бејаше са свим загњурио у вино.</p> <p>„А, тако ли је?{S} Лакрдија, маскарада!“ ј |
| реча несигурно: „наш будући кардинал од винове лозе има реч!“</p> <p>Устаде патер Амброзијус у |
| баиле ударати на скелу!“</p> <p>„Где је виноград?" питаше Рајко, коме нова једна мисао сину.</p |
| то, мало час отиде с весларима у брдо у виноград!“ рече дечко; „баш говорише нико неће тако саб |
| p> <p>ево ти сребрни грош, да потрчиш у виноград да зовнеш скелеџију, и ево ну носи сребрн тали |
| гу, који насипаху празне боце и кондире вином, да буду готови да се носе у велику дворану.{S} А |
| гоше оздо из села два сељака с хлебом и вином.</p> <p>Тежак им беше растанак.{S} Баш се све тро |
| моја госпођо, помеша ту воду с некаквим вином, напуни један воловски рог и даде грофу да из њег |
| притиснуте кондирима са црвеним жупским вином, па разговараху о ономе што се збило.{S} Око неко |
| е хранио белим хлебом и појио црвеником вином, и најпосле пустио на веру, да иде да откуп саста |
| аше.{S} За њим уђе Маргита.{S} Плоча се вину на својој осовини и затвори пећину.{S} Њих двоје б |
| се она спусти на колена, а душа јој се вину к девојци, мајци божјој.{S} Дуго је ту клечала са |
| у, „видео би ти како бих се ја друкчије винула коњу у седло.{S} Али како ћеш с оваким чизмама! |
| с него у њега.{S} Учини јој се да се он винуо некуда високо и далеко мислима, те њу више и не у |
| дмараху.{S} Свитало је кад су стигли на вис на оно место, где су недавно Рајко и Маргита тако л |
| јући, помогну изнети ковчег на најближи вис космајски.{S} Чекали су да падне сутон, па тек да < |
| воје млади овако позно залутали на овај вис?" проговори старац, погледајући час на Рајка час на |
| већ мрак ухватио био кад изађоше на тај вис.{S} Под самим градом опазе једну малу ватру.{S} Рај |
| раху се да још за видела изађу на један вис, на коме из далека видеше зидине од некаквог старог |
| нка бела ћерћелија тек као сива магла у вис тихо повијала и још тиме спуштала.{S} Никада до тад |
| друга два златна лава беху се пропела у вис, па предњим шапама држаху један дугуљасти штит онак |
| S} Да није да понека шева прне с пута у вис, и да није погдекоје чапље, да се на једној нози ст |
| ор, дубоко узбуђен и сав блед, подиже у вис обе руке, које дрхтаху као прут, па им свечано рече |
| к из њених руку, мало га одли, подиже у вис и рече тихо:</p> <p>„Пун ибрик, пуна срећа да Бог д |
| првог акова, загњури руку, подиже је у вис и пусти да млаз од златнога новца цури натраг у бур |
| а, пренув из мисли, и подиже обе руке у вис као да заустави младића. „Чекај!... чекај један час |
| нутака у Маргиту, па онда подиже руке у вис, склопи их живим једним пљеском и рече: „о, хвала т |
| дан на ватреном коњу, који се пропиње у вис да скочи у напред.{S} Цар је имао на глави шлем, по |
| ста, који се на ланцима могао привући у вис уз <pb n="188" /> зидине од капије.{S} Двориште је |
| идим!“ увераваше патер и не гледајући у вис. „Само хајде, свршуј!“</p> <p>— „Е, а мо’ш ли погод |
| <p>Она се хитро диже, повуче га руком у вис, загрли га.{S} Рајко скиде шубару; гологлав, сав уз |
| стуб од белога дима подизаше се право у вис, ваља да од какве ватре око које се беху чобани иск |
| ргита.{S} Усправила се, подигла главу у вис, лице јој пуно озбиљности, али и пуно мирне одважно |
| даху преда њ на пут само да опет прну у вис, те да се зрак потресе и фијуком зајечи кад се среб |
| ивати, и кад га виде како баци шубару у вис, она му хитро приђе и продрма га за руку.</p> <p>„Ј |
| ободу делим с орловима, који изнад овог виса воле да се носе, и тишину делим с овим стенама и з |
| под огромне камене плоче што изнад њега висаше.{S} За њим уђе Маргита.{S} Плоча се вину на свој |
| ног зида до другог у сва четири правца, висили су многобројни мањи обручеви од сребра са сребрн |
| ра; раширио крила па као да, полећући у висине кликће, тако отворио беше оба кљуна своја.{S} С |
| ше калпаке, махаше њима <pb n="10" /> у висину према кули, као да су угледали сен царице Милице |
| е мало час села на земљу, диже се сад у висину.{S} Приђе к Рајку, положи му обе своје руке на р |
| „Рајко, да видиш! “ и извади и подиже у висину низове крупнога бисера и бројанице од смарагда, |
| иже леву руку и погледаше по њој горе у висину, као да гледа у крстату заставу, коју жеља њена |
| ском седлу, како, подигнув једну руку у висину, погнув се мало унапред по коњићу своме, јури кл |
| две стопе у ширину и бар једну стопу у висину просећи!{S} Да л’ ће моћи и доживети да је виде |
| ајко! па да си га убио прво бих ја сада висио на грани, а ви би двоје скапали доле под земљом!{ |
| во, са широким златним пасом, о коме је висио један кратак шпански штилет, са дршком позлаћеном |
| уштао се један гвозден ланац, о коме је висио велики један и поширок златан обруч; са обруча се |
| једнога Дунаву најближега од космајских висова.</p> <p>На самоме врху испупчила се стена, гола |
| Рајко казиваше о планинским ланцима, о висовима, селима и засеоцима, а још мање о бојевима кој |
| ан златан стуб, тако своје четири стопе висок, на њему велика златна јабука, на јабуци велики д |
| лаћене некакве људске прилике.{S} Један висок човек у владичанском окруту, с митром на глави, с |
| страну овога знамења стојао је по један висок оклопник, са сребрним оклопом на прсима, са сребр |
| руку према трећој прилици.</p> <p>Један висок леп старац, са широким челом, орловским носом, ду |
| јтаном; носио је пресне опанке и чарапе високе скоро до колена, а лепо у богате шаре од мрког, |
| p> <p>По средини дворане стајале су три високе и широке трпезе.{S} Она у средини била је скоро |
| ени бурадма са златом, били су поређани високи столови од дебеле и већ поцрнеле растовине, изре |
| ан од зелене чохе, намести јој на главу високи сукнени саркол јаничарски, па јој онда додаде па |
| калпаку, с кривом сабљом о бедрима, са високим жутим чизмама, на којима зврктаху широке сребрн |
| у велику округлу просторију, под једним високим и широким сводом као под неким кубетом.{S} Кад |
| дом, одевен у китњасто руво маџарско, с високим орловим пером на црном сниском калпаку, с криво |
| покривених то је село; а видиш онај ред високих јабланова? е, то ти је пут који из села у двор |
| .{S} Учини јој се да се он винуо некуда високо и далеко мислима, те њу више и не узима на ум.{S |
| ктљиве ноздрве не издаваху живот једног високо затегнутог и врло осетљивог нервног организма; п |
| у његовом измакло није: ни орао који је високо под небом господствено кружио, ни зец који погур |
| спушташе к западу.{S} На тамно плавом и високо издигнутом небу пуно звезда.{S} Свеж поветарац д |
| жна грудва или нека мекана лопта, удари високо горе у врата под сам рагастов.</p> <pb n="144" / |
| .{S} Испод шубаре видело се чело не баш високо, и пре посниско, али право и лепо срезано и осењ |
| чисто усклицавајући викну:</p> <p>„Њено високоблагородије, премилостива госпођа, грофица Маргит |
| оред њега десно седела је, у онако исто високој и богато искићеној наслоњачи, млада једна девој |
| ></p> <p>Горе у самом зачељу седео је у високој наслоњачи стари гроф, седе браде и седе косе, о |
| платну од зидина, које се наслањаше на високу кулу једну.</p> <p>„Ево, да сад изађемо на ово п |
| овећи ковчежић.{S} Извади из њега једну високу дијадему.{S} Баци доле јаничарски саркол са глав |
| руне, којима је ово дивно летње вече на вису космајском допуњавало тиху своју хармонију.</p> <p |
| а долазила је једна млада жена, права и вита као јела.{S} На глави јој је небрежљиво, и мало ви |
| ати га онако млада, онако красна, онако вита и утегнута, онако као заливена у турском седлу, ка |
| ростила!.. <pb n="185" /></p> <p>А сад, витеже Рајко, помози грофици од Нађ-Бање да у свој двор |
| ју веру на твој српски образ!{S} Рајко, витеже, дај ми твоју руку!“</p> <p>Он јој пружи своју д |
| ујем.{S} Нас судбина венчава.{S} Рајко, витеже без замерке, ево се Маргита теби привенчава, да |
| >„Јеси ли при себи Рајко ?{S} Шта ти је витеже млади?“ питаше га не са бригом, него са задовољн |
| Маџарска, и... — ти, мој добри и верни витеже! “</p> <pb n="176" /> <p>„Е, само кад си задовољ |
| срца.{S} А за ово опет теби хвала, мој витеже!{S} Него хајдмо сад доле да ти причам што сам јо |
| ња и са пуно поузданости рече: „еј, мој витеже Рајко, сад тек видим шта ће од тебе да буде!</p> |
| " /> што Маргита осећа.{S} Рајко... мој витеже од Расине Рајко.... дај да се Маргита с тобом ов |
| у Рајка.</p> <p>„Жао ме те је јадни мој витеже!...{S} На какве те труде стављам!" рече му тихо. |
| ним својим гласом да говори:</p> <p>„ О витеже, од Расине Рајко, — хвала теби на витештву твоме |
| че; за што да си ти већи <pb n="123" /> витез од њих ?!{S} Мислиш да ми не би сваки од њих, да |
| сав од рујног рубина, и онда мој млади витез рикну као лав да сва црква зајеча: „она је моја, |
| S} То је био један истински беспрекорни витез.{S} Ја једина знам шта сам у њему изгубила; а ни |
| вом првом зраком сунчаном, осећам да си витез.{S} Стављам ево сву своју веру на твој српски обр |
| ој стари чича, него млад и красан један витез.{S} Час ми се чини да га познајем а час да га не |
| S} Е, добро, храбра сам као какав Србин витез!{S} Је л’ ти то боље по вољи?“</p> <p>— „Само кад |
| о. „Рајко, који ми се довде показао као витез, нека ми у овоме часу буде као брат рођени, па не |
| ака као птица, и храбра као сваки Маџар витез!{S} Мрштиш се?!{S} Е, добро, храбра сам као какав |
| егедин.{S} Ја ћу сад да отпашем младога витеза и да му превијем рану.“</p> <p>Маргита и Ружа из |
| ог поноса у лицу, благосиљаше два млада витеза, који се над једним ћивотом беху чврсто загрлили |
| моји, баци по једну киту у гроб оваквог витеза.</p> <p>Ружа и Мартин дадоше једно другом миг да |
| моли му се нек не да смрти младог овог витеза!“ шапатом <pb n="215" /> је преклињаше Маргита, |
| кчије ни да буде?...{S} Зар би маџарски витези могли кћер маџарске земље тако да оставе ?! “</p |
| ветлила светлост господског образа ових витезова овде !“</p> <p>Узе патер Хијероними да врти гл |
| ратити, па да вас он са свима маџарским витезовима на коленима моли да се вратите; да сте ви та |
| е урежу речи: „Србину, од Расине Рајку, витезу без замерке — Маргита.“ Имате ли гдегод босиљка, |
| опет волела да прво што видим буде моја витешка земља, Маџарска, и... — ти, мој добри и верни в |
| очи ми твоје казују да поштено мислиш, витешки осећаш и искрено говориш.{S} Видим те много мла |
| дали сен царице Милице, па је усклицима витешки поздрављају.</p> <p>„Е, господа веле да си им с |
| ства ослободио и часно и поштено и пуно витешки довео у дом мој, да ме <pb n="228" /> њему пред |
| од друге цркве, јер си добар и имаш дух витешки.{S} Исплакала сам се на њеном крилу, ижљубила с |
| на поред тебе стане, узме да носи твоје витешко име, онда је и право да ме са свим заборавиш!“< |
| је кад је познаш, јер је и у тебе срце витешко!“</p> <p>У ње је срце закуцало јаче и топлије; |
| ојака!“</p> <p>„Знала сам да ти је срце витешко; сад знам да ти је и слободно.{S} Благо жени ко |
| а, онда је лако могућно, да би је свако витешко срце заволело.{S} Рајку се <pb n="125" /> ширил |
| астелин од властелина, и сви се надмећу витешком службом слабом женскињу, нејакој сирочади, пра |
| ајко, зар ово да ти је награда за твоју витешку службу?!" говораше Маргита грцајући без суза.{S |
| г с тобом, госпођо, шта ти зовеш школом витешта?{S} У нас има по манастирима школа, где се учи |
| емља румена од јуначке крви и светла од витештва.{S} Знам заволећеш је кад је познаш, јер је и |
| т иде до простоте, а чистота осећања до витештва, — ово троје, и не знајући и не осећајући, чин |
| већ једном питати: где си ти учио школу витештва?!“</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1 |
| је цела властела једна велика школа за витештво.{S} Син учи од оца, брат од брата, властелин о |
| чи књига и летургија, али нема школа за витештво.{S} Има ли такве шкоде у вас?!“</p> <p>— „У на |
| идим, све боље видим где ти је школа за витештво!{S} Твој стриц мора да је био <pb n="127" /> ч |
| , ма шта да буде, твоју доброту и твоје витештво никад, никад, никад заборавити нећу.{S} Ако на |
| је и слободно.{S} Благо жени која ће то витештво и ту слободу чистом љубављу за себе да веже!{S |
| а мирно. „Избављена из турског ропства, витештвом овога младога Србина кога овде видите, похита |
| итеже, од Расине Рајко, — хвала теби на витештву твоме!{S} Не пада смрт моја на твоју душу, али |
| лицу, и како чудном милином њен гипки и вити стас дише. „Вала,“ говораше сам у себи, „ни дивна |
| фијуком зајечи кад се сребрни таламбас витих крила њихових узлепрша.{S} Ништа се оку његовом и |
| којом јуче онесвеснух; од ње полазе све витице од бисера, па се спуштају низ моје образе и низ |
| у мирну строгост и свечану лепоту густе витице црне косе сенком својом само размекшавале, те јо |
| а и красним облицима, и ова млада жена, витка и танкострука, с лепим лицем од сунца препланулим |
| нела, свакојако ишаран, утегао јој беше витки стас њен око паса, али мало на више свилена пупад |
| неке полусвилене тканине, привезане уз витки стас и танки пас узаним једним стамболијским шало |
| који беше назад поврнут.</p> <p>Већ по виткости и лепоти стаса, и по оном поноситом гипком ход |
| до рамена, завалили турбане и сарколе, витлају дугачким татарским камџијама, напуцкавају самсо |
| ти сву урвину!{S} А мене Турци стегоше; витлају голе јатагане око моје главе; „казуј где су?“ в |
| и троглав Арапине,</l> <l>Једном главом вихар ветар диже,</l> <l>А из друге мавен пламен лиже < |
| мо како се сви очистише!..{S} Као да је вихор ветар духнуо па их као плеву и прашину однео!...{ |
| забрати у оној потмулој и неразговетној вици.{S} Тек опет ослушкиваше да ли ће и кад ће онај жу |
| >„О Мартине, зар нема нико у селу ко је вичан ранама ?{S} Има ли какав стар човек или каква баб |
| оче и сам као у неком наступу заноса да виче: „напред! напред браћо!{S} Ха, нек се зна ко смо!{ |
| е !{S} О Господе," узе старац гласно да виче Бога, па се прекрсти неколико пута; „о, Господе, к |
| .{S} Учини му се чисто да чује како цар виче: „напред, јунаци! напред српски соколови!“ па поче |
| — „Ама, луда децо, зар не чујете да вас вичем?{S} Што сте се обадвоје скаменили, Бог вас видео? |
| аци око двора букнуше у пламен и кад ми вичући „Алах—Алах!“ грунусмо у двор, она пуцаше на нас |
| говић <pb n="51" /> платио овде, ево... виш’ овде на ову асуру... овде, двеста сребрних гроша, |
| у средини била је скоро за читаву стопу виша од оне друге две, стојала је на ногама од црног уг |
| свим нестало.{S} Нико је <pb n="221" /> више не виде да се заплаче.{S} Али је почешће наређивал |
| „ Али... молим те... не препадај се!{S} Више ме боли што те видим да си се препала него ова ран |
| нешто као гњев усколеба срце његово.{S} Више осећаше и нагађаше, но што разумеваше, шта старац |
| приклоним колено своје, и да се никада више срце моје не занесе молитвом к престолу твоме.{S} |
| врха те умке до у сами двор грофов нема више од пола сахата.</p> <p>Сунце је већ било село кад |
| ца чујаше, казиваше му да у пећини нема више никог живог.{S} Тада прва мисао Рајкова беше: "ако |
| степенице од камена, које су водиле на више до једне гвоздене плоче у таваници од ходника.</p> |
| ше витки стас њен око паса, али мало на више свилена пупад као да нису смела да огледају своју |
| b n="39" /> А, сад видим!...настави она више као да сама себи говори; „сад већ све знам...{S} Т |
| хи шум с ону страну.{S} Учини му се шта више као да неко пипа одонуд врата, као да се нека рука |
| тковице и клинце, само — не тражи ништа више од мене и не ударај ме камџијом кад ми дође да се |
| ад не подигнем очи, да пред тобом никад више не приклоним колено своје, и да се никада више срц |
| дном од ових столова!{S} Не пита се сад више ко смо и шта смо.{S} Него да се са нашом заједничк |
| маглица ранога јутра растањивала се све више и више, као да се растапала у росу којом се трава |
| коју није слободно сазнати.{S} Не смеде више да погледа ни у мерџан; а још мање у оне сенке у к |
| гледам ко ми је младожења, кад оно није више мој стари чича, него млад и красан један витез.{S} |
| рејао се, занео се у мисли које су биле више снови на јави него озбиљне и хладне мисли.{S} Али |
| шкргутну зубма као да кроз њих меље не више какву кратку молитву, него неку крупну псовку.</p> |
| волела да овде слатко заспим, па да се више и не пробудим!“</p> <p>„А твоја земља, Маџарска?!“ |
| тајну од турских погледа.{S} И ништа се више не зачу.</p> <p>Маргита се приљубила беше уз Рајка |
| да ли се што из пећине чује.{S} Али се више ништа није чуло.</p> <pb n="95" /> <p>— „Хајде да |
| умена; и саме вране и свраке нису му се више чиниле да су тице злослутице, него само као стариј |
| тек онда мене разумела!"</p> <p>Још се више Ружа препаде сутра дан.{S} Стигао беше извештај од |
| учешћа гледаше, па гледајући је збораше више као самом себи: „кћи земље маџарске!.... госпођа!. |
| гама, себи не да прићи.{S} Море имадоше више муке с њоме него са мном. „Хајде у Крушевац санџак |
| ца.{S} Него после неколико тренутака, и више да би Маргиту ослободио, рече јој: „а знаш ко ће т |
| ранога јутра растањивала се све више и више, као да се растапала у росу којом се трава свуда у |
| знаш да си ми као брат, а овако рањен и више си ми!“ говораше Маргита нежно. <pb n="211" /></p> |
| а у дубине оне мудрости; узе полагано и више самом себи понављати оне речи: „плот је слаба а ду |
| /head> <p>Прођоше кроз гомиле веселих и више или мање пијаних сељака.{S} Успеше се уз камените |
| ња!{S} И онда сам се заверила да к теби више никад не подигнем очи, да пред тобом никад више не |
| са сребрним кандилима, неки ниже други више, те изгледаше као да под сводом лебди читав рој од |
| n="161" /> женски стас?!{S} А колико ли више треба једно чисто и јако срце, да се један велики |
| реми све што треба и чекај нас на обали више Гроцке."</p> <pb n="222" /> <p>Узалуд и Мартин и Р |
| д што ради, како се ви њему не би хтели више вратити, па да вас он са свима маџарским витезовим |
| нећу!“</p> <p>— „Устај!{S} Не треба ми више мали, хоћу сад велики! “ дрекну Циганин па већ зап |
| цаше сиротица стара Ружа.</p> <p>„Нисам више грофица!{S} Нешто сам далеко веће и много више, и |
| дамо!“</p> <pb n="54" /> <p>Али Циганин више и не слушаше шта Рајко говори.{S} Диже се, отиде д |
| адна кишица почела да ромиња.{S} И небо више није било плаво него сиво; Копаоник и Јастребац за |
| о други човек.{S} Узео је да пије много више но пре, постао је љут и прек.{S} Један пут на нека |
| офица!{S} Нешто сам далеко веће и много више, и нешто што ми је много драже.{S} Ја сам верна љу |
| знаш о цар-Лазару и царици Милици много више, него што то овај господин попа воли! “</p> <p>Нас |
| .{S} На глави јој је небрежљиво, и мало више на леву страну, везана жута <pb n="33" /> једна ша |
| ко је?!“ говораше Маргита са нешто мало више мирноће.</p> <p>„Ево да чујете!" узе Ружа да прича |
| а пријатна и допадљива.{S} Није му било више од двадесет и две године.</p> <p>Красни овај млади |
| застао иза свите; стојао си сам мало по више ове чесме; и окренуо си се био и гледао к мени.{S} |
| ри-Бекира да сухо грло овлажи.{S} А већ више и не мишљаше да нуди чутуру своме ортаку.</p> <p>„ |
| о некуда високо и далеко мислима, те њу више и не узима на ум.{S} Отиде за тим полагано и све н |
| у Рајка своје погледе, који сад не беху више мекана кадифа него топли пламенови од жарког огња |
| е Букве!{S} Баш је он!“ говораше старац више сам себи; „ он то довикује Јовану кнезу од Богдања |
| да ако у вас и има много срчаности још више има суза.{S} Никада ја не видех нашу Српкињу да та |
| гог камења, што својим севањем само још више изношаше на видик топлоту њеног лица.{S} Лево од с |
| и сребрни окови на по некима од њих.{S} Владала је нека света тишина, прекидана само прштањем о |
| /head> <p>У караван-серају је те вечери владало прилично узбуђење међу маџарском господом.{S} У |
| реч да изађе.{S} За неколико тренутака владаше мртва тишина.</p> <p>Маргита дође до младе Цига |
| табла; и његов сабор није од властеле и владика у господским столовима, под кубетом саборне црк |
| } На свакоме од њих стојала је по једна владичанска митра, искићена иконицама и драгим камењем, |
| итре беше прислоњена уз престо по једна владичанска штака, понека од седефа а понека од сребра. |
| } Ето, питај дванаест сребрних престола владичанских: је ли грех да поштен млад човек без икакв |
| људске прилике.{S} Један висок човек у владичанском окруту, с митром на глави, с прстом у руци |
| "96" /> за алку и врата се отворише.{S} Влажан и хладан ваздух удари им у лице из оне просториј |
| па из једног другог корита дохвати неке влажне и прљаве крпе, обмота у њих десну руку, извуче и |
| ође к себи од чуда, скиде му с руке оне влажне крпе и напуни му њима уста као чепом, те сад већ |
| м ћерамидама.{S} Из оне старе, дебеле и влажне зидине изнад ње избио је читав џбун зовина дрвет |
| још топлије засветлише; „у нас је цела властела једна велика школа за витештво.{S} Син учи од |
| д растова стабла; и његов сабор није од властеле и владика у господским столовима, под кубетом |
| штво.{S} Син учи од оца, брат од брата, властелин од властелина, и сви се надмећу витешком служ |
| учи од оца, брат од брата, властелин од властелина, и сви се надмећу витешком службом слабом же |
| ми, да је она од велика господска рода, властелинка, кнегиња, што ли?{S} Вала могло јој се одма |
| еким путем у Београд и извади од турске власти допуст, да мирно сахранимо Рајка на Космају, на |
| у, како је Бан Страхиња савладао бесног Влах-Алију, како је Милош на Косову показао ко је вера |
| причао како је било.{S} Отишао је седој Влахињи у млади петак, кад се смркло.{S} Баба је наложи |
| ветоваше да отиде у Арад к некој старој Влахињи врачари, која може да учини да види своју суђен |
| ара нашој марљивости.{S} Ето роса пада, вода бруји, цвет мирише, ено негде близу нас шева цврку |
| а опет ваља рано ранити; далеко је тиха вода Дунаво !"</p> <p>Маргита отиде у пећину те по мири |
| ти неку воду у једном тигању.{S} Кад је вода прокључала, онда баба заиште од грофа његову златн |
| не заплака него настави:</p> <p>„Кад ме вода изнесе горе, два ме самсова дохватише.{S} На левој |
| едва промуца:</p> <p>— „Рајко,... воде! воде! хоће нешто да ме угуши!... воде!“ Узе грчевито от |
| воде! воде! хоће нешто да ме угуши!... воде!“ Узе грчевито откопчавати јелек са грла и са груд |
| о, и једва промуца:</p> <p>— „Рајко,... воде! воде! хоће нешто да ме угуши!... воде!“ Узе грчев |
| а још једном да се једва чуло: „воде... воде!...“ и онесвесну у оном сребрном престолу. <pb n=" |
| зове замириса пунијим дахом, и млаз од воде као да гласније и веселије бућкаше у каменом корит |
| дјекнуле би по неком причом, бистре ове воде, и по гдекоји би слепи гуслар на овој мраморној че |
| ну бег љутито, па махну сејменима да ме воде.{S} Јаукнуше моји сељаци, па брже боље повадише <p |
| Овај се напи као што би се жедан бистре воде напио, па кад спусти чутуру поред себе на асуру, р |
| прокопавања нестаде им и последње капи воде, и осташе само са неколико ораха.{S} Маргита, која |
| не бој се, госпођо!{S} Сад ћу ти донети воде!“ па у петом скоку бејаше већ у капели, а на десет |
| твору из пећине и викну: „Брзо оче, дај воде или вина ил’ ракије, дај ако се може да одржимо жи |
| <p>— „Хоћеш ли ме пустити да се напијем воде из ибрика?“</p> <p>Она се сави хитро као видра, ла |
| овлачио се један јарак, који је био пун воде.{S} О ону страну јарка ишао је повисок бедем, утвр |
| раг на ону клупу.</p> <p>— „Узмите мало воде, слатка госпођо!{S} Приберите се; Бог је добар, па |
| е од града; нањушише на цеви оловне што воде ваздух доле, па да видиш ту белаја!{S} Греби, па к |
| идећеш, мој ће те старац носити као кап воде на длану.{S} Он је стар, ал’ је добар, добар, већ |
| <p>Врати се Мартин носећи велику чинију воде и оцта од руже.{S} Дође и Ружа с убрусима, превоји |
| један златан пехар, исплакну га и насу воде и онда јој приђе.</p> <p>Маргита је лежала и главо |
| , промуца још једном да се једва чуло: „воде... воде!...“ и онесвесну у оном сребрном престолу. |
| , пустив је, рече: „сад, хајде, напред, води како знаш!“</p> <p>„Хвала ти, госпођо !{S} А Бог н |
| угледаше један чардак поред Мораве и на води испод њега скелу.</p> <p>„Да нису тамо господа маџ |
| аветујем: седам година живећу о хлебу и води, ићи ћу босонога од села до села, да свету пропове |
| ва? е, то ти је пут који из села у двор води, а сам двор одавде не видимо, јер га заклања она ш |
| а мало приштедимо.{S} Доста је нека нас води та светлост у твојој руци! “</p> <p>Рајко за тим с |
| p>„Хвала ти, госпођо !{S} А Бог нек нас води!“ рече Рајко радосно узбуђен и пође напред. </p> < |
| , па онда узе још конопаца, натопи их у води и онда увеза чврсто ноге Циганинове све до колена, |
| су некуда у друге ходнике и просторије водила.{S} Једна од тих вратоца била су она на која њих |
| ици, која је из дворишта у главно здање водила, као да хоће да јави своме господару радосну вес |
| е на једне степенице од камена, које су водиле на више до једне гвоздене плоче у таваници од хо |
| ајково, и онога на коме је Рајко седео, водио је пут од једних од оних гвоздених вратоца у зиду |
| а она тако пита.</p> <p>„Зар ти мене не водиш к њима?{S} Зар ти ниси од њих к мени послат ? пит |
| ио се понос мој; немилостивношћу својом водиш ме да тражим опет милост твоју!{S} Ево ме клечим |
| и: „биће да су то цеви од каквог старог водовода.{S} Него ето ћемо се скоро и растати, а ништа |
| на сребрном столу, а из златног пехара, водом запаја?....{S} Је ли да је вредно било залутати?. |
| гледа.</p> <p>Тек је била налила ибрик водом и подметнула котлић, па се замишљено загледала у |
| д жеђи на суши клонуо био, па се свежом водом заливен крепи и подиже.{S} Благим погледом гледаш |
| рудима носила, па их, натопљене хладном водом, полагаше на врело чело Рајково.{S} Али што се зо |
| Маргитино и пажљиво је напајаше хладном водом из златног пехара.{S} Мало час па она подиже треп |
| иво да умива лице своје бистром хладном водом, која на дрвену једну цев шибаше из чесме у камен |
| м.{S} После неколико тренутака био је с водом поред ње.</p> <p>Дохвати један златан пехар, испл |
| , хватај и овај зембил... и ову тикву с водом...{S} Дед’, дед’ брзо само!{S} Слушај, <pb n="90" |
| ном ходнику и +напипа руком ону тикву с водом.{S} После неколико тренутака био је с водом поред |
| d>6</head> <p>Тек је млада робиња унела воду у ковачницу и тек поче упорно да одговара Циганину |
| па јој, у једној саћи од калаја, додаде воду. <pb n="192" /></p> <p>„Према мени Бог никада није |
| пошљеш скелеџији паре што му скелу низ воду отиснусмо.{S} Знам ухватиће је, али ће имати штете |
| егати, пристајем да те служим, да носим воду, да цепам дрва, да ложим ватру, да чистим ковачниц |
| слала и друге Циганке, да му гледају у воду, или и у длан, и свака му је то исто готово од реч |
| ола и узме чарати у ватру и кувати неку воду у једном тигању.{S} Кад је вода прокључала, онда б |
| ања с вама носио; баци је у ону кључалу воду, те се растопи, као да је од жутог воска, а <pb n= |
| руле дрвене цеви, цеви од сребра бистру воду из мрамора изводиле; некада су с ону страну ове зи |
| Па онда, слатка моја госпођо, помеша ту воду с некаквим вином, напуни један воловски рог и даде |
| Борчија: „хајде, седајте у кола, да се возимо у дворац Нађ-Бању; жени се стари гроф.“ Хајде, ђ |
| шумског хлада.{S} Ево два дана како се возимо по твојој земљи, нигде грма, нигде липе!{S} Ако |
| ку.{S} А кад рат почне, онда ћеш ти као војвода Рајко од Расине, да продреш у рудничке планине, |
| истина.{S} Вратићеш се ти, али само као војвода Рајко од Расине, вратићеш се да ослободиш и уср |
| !</l> </quote> <p>Али кад се оно српске војводе Реља од Пазара, Милош Обилић, Милан од Топлице, |
| песама мој стриц знао о <pb n="131" /> војводи Сибињанин Јанку и јунаку Бановић Секули!{S} И ј |
| ш нешто од онога блага, њиме да искупиш војске колико ти год треба, те да своју земљу од Турчин |
| ао лепо код нас да останеш и да спремаш војску.{S} А кад рат почне, онда ћеш ти као војвода Рај |
| ледњем рату, имао сам ја, вели, у мојој војсци и Србе драговољце.{S} Откидају од својих уста да |
| делим с орловима, који изнад овог виса воле да се носе, и тишину делим с овим стенама и зидина |
| .{S} Бојим се неће ме старац пустити, а волела бих да могу и онда да пород тебе будем, да појах |
| се већ морала пробудити, онда бих опет волела да прво што видим буде моја витешка земља, Маџар |
| и мирисна сва ова околина!{S} Чисто бих волела да овде слатко заспим, па да се више и не пробуд |
| рица Милица.{S} А њих су се двоје много волели.{S} Сад, видиш ли чак на врху на највишој зидини |
| јеси ти и јунак и господин!{S} Знам ја, волео би ти да сазнаш о цар-Лазару и царици Милици мног |
| мој старац од туге за мном и умр’о?!{S} Волео ме је !“ <pb n="186" /></p> <p>Уиђоше у село.{S} |
| ем, па ништа !....{S} Истина баш не бих волео да ми је гроб овде у бари где нема ни липе ни рас |
| ако да нема?“ рече Рајко без устезања. „Волео сам своју мајку, волим, је и сада и ако је давно |
| го више, него што то овај господин попа воли! “</p> <p>Насмеја се гласно и сам патер Хијероними |
| ко пута хвалила како је добар и како ме воли, хоће сутра да се венча, и то с киме него с једном |
| добар, већ до слабости добар!{S} А мене воли не само као жену своју, него као да сам му кћи мез |
| ргита; „видећеш, мој старац мене толико воли, да ће он скелеџији скелу позлатити.{S} Па већ вид |
| своју стрину Круну, која ме је очувала, волим и своје сестре од стричева, Павлију и Анђелију... |
| о без устезања. „Волео сам своју мајку, волим, је и сада и ако је давно умрла.{S} Волим и своју |
| лим, је и сада и ако је давно умрла.{S} Волим и своју стрину Круну, која ме је очувала, волим и |
| ранио!{S} Бранићу вас па да погинем.{S} Волим пред ногама моје племените и добре госпође погину |
| и на прави његов значај.</p> <p>„Што ја волим то је да ти свесрдно послужим; ето послушаћу те, |
| ако му удари пламен у образе. „Да ли је волим ма за трунку?“ питаше сам себе, и онога часа нађе |
| и Рајка даље од змијских врата. „Ако ме волиш ма за трунку, онда хајдмо даље од те змијурине!“ |
| даље од те змијурине!“ </p> <p>„Ако ме волиш ма за трунку, “ — те речи падоше на срце Рајку ка |
| ерити... збиља, има ли гдегод жена коју волиш?“</p> <p>„Како да нема?“ рече Рајко без устезања. |
| нући и кола и мајстора који их начини и волове теглиоце. „Ко је <pb n="129" /> с Аћимом?“ запит |
| Амброзијус испусти из руку један велики воловски рог, сребром окован а пун вина, који беше дохв |
| ту воду с некаквим вином, напуни један воловски рог и даде грофу да из њега три пута сркне.{S} |
| ме тешком часу видим шта је твоја света воља!“</p> <p>И старац се онда спусти на колена пред је |
| тва, <pb n="71" /> да се спасе ако буде воља божја!{S} Причаћемо ти све по реду, само ако нас п |
| пљени син уз гусле пева.</p> <p>„Кад је воља божја да тако млада мреш, говораше Рајко, спуштају |
| тедох да ти послужим, али ето није тако воља божја!...{S} Опрости ми твоје муке ако узживиш... |
| кав Србин витез!{S} Је л’ ти то боље по вољи?“</p> <p>— „Само кад си се разведрила, па не мари, |
| твари мило што он показује да има своју вољу.</p> <p>„Али је ово мајсторски!{S} Је ли да је као |
| воду, те се растопи, као да је од жутог воска, а <pb n="194" /> не од злата.{S} Па онда, слатка |
| {S} Ваздух беше топал, загушљив од дима воштаних свећа, испуњен паром од пецива и пића. <pb n=" |
| њак, у коме је горело ваља да четрдесет воштаница.{S} У једном куту дворане једна гомилица Цига |
| оној слабој а црвенкастој светлости од воштанице, како се оним отвором, а изнад самог копља, п |
| p>Узеше са светњака у капели обе велике воштанице, па пођоше да виде има ли онај мрачни ходник |
| 1" /> чашице од жира беху утврђене беле воштанице.{S} Поред и једног и другог златног раста, ст |
| иконостасом, гореле су две велике жуте воштанице.{S} Пред иконама Исуса и Богородице горело је |
| ролазећи поред капеле Рајко угаси своју воштаницу и остави је у куту од малих оних врата. „Ко з |
| ита босиљка, свака стена румена; и саме вране и свраке нису му се више чиниле да су тице злослу |
| н сто, погледи му падоше на једна узана вратóца, која стајаху ошкринута, и на која се улазило и |
| Ова га обема рунама дохвати за кудрави врат, па га онда тапкаше по глави и тепаше му: „моје ве |
| у робиња немарно. „Нећу ја ноћас ни мој врат а камо ли груди обнажити пред тим момком тамо, па |
| још нежнију матер своју, па јој пала о врат и обасула је хиљадама топлих пољубаца.</p> <p>„Е, |
| и катанац, одви мало врхом од копља ова врата, да видимо има ли светлости тамо!“</p> <p>Рајко ј |
| се гаси.</p> <p>Рајко отвори она сниска врата од растовине и онда њих двоје угледаше пред собом |
| у госпођу!“</p> <p>У том изашла беше на врата од оне кућице једна жена у годинама, али још пуно |
| најпре на десно, прођоше многа гвоздена врата и најпосле стигоше на једне степенице од камена, |
| корачаја, па наиђоше на друга гвоздена врата, па онда и на трећа.{S} Ина њих улажаше Рајко да |
| пље удари у једна друга велика гвоздена врата, која се беху испречила те затвараху ходник.{S} Н |
| да је десном руком притисну на гвоздена врата и викну сад још већма узбуђеним гласом: „помози н |
| дворане, кроз мало ошкринута двокрилна врата, долажаше кроз дивљи некакав чардаш, што га Циган |
| приђе к руци и патеру, и још једном са врата рече: „хвала вам, господо, простите ми и с Богом |
| тога дана позно у ноћ ето га Рајко пред врата од Бекри-Бекирове ковачнице.{S} Обесио о десном р |
| х од копља завуче између горње ивице од врата и њиховог оквира и не без јаког напрезања одви је |
| му се шта више као да неко пипа одонуд врата, као да се нека рука полагано пружаше уз њих, па |
| тишини и тек се накашља, а двокрилна се врата расклопише силним једним ударом, Мартин, са понос |
| образ !“ рече Рајко па трже копље те се врата приклопише.</p> <p>— „Срећа те та трећа полуга др |
| , и онда опет нека дугачка рука брисаше врата по целој ширини њиховој.</p> <p>„Није авет!“ рече |
| веза птичицу, пољуби је и пусти је кроз врата у ноћ.</p> <p>„Е, сад у име божје да пођемо!“ реч |
| ављена!“ Повуче <pb n="96" /> за алку и врата се отворише.{S} Влажан и хладан ваздух удари им у |
| дведи нас у дворану где је гроф, отвори врата и викни да сви чују: „ево је грофица Маргита од Н |
| .{S} Али Бекри-Бекир не смеде да отвори врата.{S} У том викнуше Рајка јаничари оздо од свите, т |
| д леве руке златну бурму.{S} Кад отвори врата наиђе на Ружу, која врисну и мало што не паде.</p |
| — „јух, змија! змија! змија!{S} Спуштај врата Рајко!{S} Спуштај врата! “</p> <p>„Аох! да грдна |
| ија!{S} Спуштај врата Рајко!{S} Спуштај врата! “</p> <p>„Аох! да грдна ли је то нека змијурина |
| што сад као нека пуна зобница удараше о врата неколико пута.</p> <p>Рајко извади из недара једн |
| се у собу вратити!"</p> <p>Ружа оде до врата од оне спаваће собе, ошкрину их, завири и онда ма |
| г <pb n="120" /> мерџана, што га је око врата носила, био је раскинут и спуштао се у снежнобелу |
| на најтање свилене тканине, које је око врата и на својим грудима носила, па их, натопљене хлад |
| „Ружо!“ рече јој Маргита, паде јој око врата и пољуби је у образ; Ружо, моја драга и добра Руж |
| оз прозор из пиштоља.{S} А кад разбисмо врата нађох је где лежи на поду; обнезнанила се.{S} Ски |
| а поду; обнезнанила се.{S} Скидох јој с врата црвену свилену мараму, везах јој руке наопако, по |
| S} Рајко удараше копљем неколико пута у врата, па онда рече: „иза ових врата има нека шупљина; |
| нека мекана лопта, удари високо горе у врата под сам рагастов.</p> <pb n="144" /> <p>„Ако си ч |
| : „ходи да чујеш, има неко с ону страну врата!“</p> <p>Рајко приђе и послуша за неколико тренут |
| о пута у врата, па онда рече: „иза ових врата има нека шупљина; или је опет ходник, <pb n="143" |
| лом, које изнад једних сниских растових врата гораше сад већ последњим капљицама уља, те пршташ |
| {S} Између сваких <pb n="104" /> двојих врата беху уза зид прислоњени гвоздени оклопи са шлемов |
| снагом узе вући Рајка даље од змијских врата. „Ако ме волиш ма за трунку, онда хајдмо даље од |
| е га унутра.{S} Уђе и стаде близу самих врата и поче овако:</p> <p>„Ево сам од како се смркло о |
| пред корак по корак.</p> <p>„Ево једних врата!“ привика Маргита живо, и показа руком лево од се |
| и.</p> <p>Прођоше повећи број гвоздених врата у зиду, десно од њих, па онда Рајково копље удари |
| сте ви били, а између двојих гвоздених врата!“</p> <p>„Па то ће бити,“ прекиде га Маргита, „он |
| мо за једног човека, који би од малених врата у зиду силазио на под дворане или из дворане ишао |
| их троје дођоше већ до самих двокрилних врата, Мартин их руком устави, па онда шапну <pb n="200 |
| таницу и остави је у куту од малих оних врата. „Ко зна колико ће нам дуго требати свећа.{S} Да |
| ако имаш још што!{S} Ваља господа да се врате у караван-серај на одмор! “ </p> <p>— „Имао бих ј |
| вот васкрсли!“</p> <p>„Али ако се Турци врате, па још са самсовима?!“ прихвати Маргита тихим гл |
| миг да се не одмичу далеко и да се брзо врате.{S} Управо је и не губљаху из очију.{S} Видеше је |
| !{S} Узми од мене све друго што хоћеш, врати ме на нове муке, умори ме лаганом смрћу, само одр |
| је посукнула ни од једне помисли твоје; врати ми се амо и сам са чистим срцем, ведрим челом и с |
| каранфила и мајкине душице Ружа се прва врати. <pb n="227" /></p> <p>„Слатка госпођо, немојте с |
| шљаше <pb n="58" /> Рајко у себи, па се врати к Циганиновој чатрљи.</p> <p>Кад уђе виде у оном |
| ледину у присоју испод града.{S} Кад се врати к ватри, нађе старца и Маргиту како ћеретају као |
| ако говораше Рајко сам у себи, а кад се врати у ходник к Маргити рече јој: „нема овде ништа осо |
| ше о зидине, па се у потмулој грмљавини врати к њима двома, неразговетно понављајући последње д |
| атраже, само да одмах дођу!{S} А ти сам врати се амо и викни Ружу своју!“</p> <p>„ Али... молим |
| још најмање јада.{S} Кад се позно у ноћ врати, искупи нас стриц све и старо и младо око огњишта |
| це опет предомисли, те се у бесном трку врати к Маргити.{S} Ова га обема рунама дохвати за кудр |
| шао беше мало пред пећину, али се одмах врати.</p> <p>„Примичу се скотови!“ рече он не толико у |
| о да си ме увела у неку цркву! “</p> <p>Врати се Мартин носећи велику чинију воде и оцта од руж |
| се помоћу твојом у слободу своје земље вратила.{S} Мислим да ће ти се и „госпођа грофица“, у о |
| не замерите ми, и пустите ме да се дома вратим.{S} Не питајте за што.{S} Него ме милостиво пушт |
| еном мужу, и тројином хитати да се теби вратим.{S} А вала баш сад и да умрем, слађе ћу умрети п |
| ми ватре ватром од ракије; треба да ти вратим ватру ватром од њеног чардаша!{S} Него велики ће |
| неко доба <pb n="15" /> Рајко закуца на вратима и преко патера запита: би ли стари господин доп |
| а Циганину на његову вику, а зачу се на вратима од ковачнице весео и гласан поздрав: „сабанахир |
| како је то чудно било.{S} Ја стојим на вратима од наше куће, па ослушкујем шта ће бити у велик |
| а само прштањем онога кандиоца што пред вратима издисаше.</p> <p>Њих двоје уђоше ћутећки унутра |
| е и гласно плакање оне жене.{S} Скочи к вратима од чатрље, али их нађе зачепљена изнутра.{S} Уд |
| ио на под дворане или из дворане ишао к вратима, <pb n="105" /> — биле су поређане петачке, све |
| величанствено, показујући Циганки пут к вратима.</p> <p>„0, о, о, грофе,“ јекну Циганка сва дрх |
| ажаше чешће све на прстима к закључаним вратима од собе у којој је, па се опет враћаше кад би ј |
| која бејаше остала са свећом пред оним вратима, маше руком да јој што пре дође; па кад јој се |
| рским витезовима на коленима моли да се вратите; да сте ви тамо где сте у великој срећи и велик |
| а ти баш каже да се можеш <pb n="27" /> вратити.{S} Нишки паша нешто као рече да је боље да се |
| еш?{S} Кад те твој господин види, он ће вратити невесту, па да је мила шћерца од Божуна бана, а |
| ради, како се ви њему не би хтели више вратити, па да вас он са свима маџарским витезовима на |
| ла!...{S} Иди види, можемо ли се у собу вратити!"</p> <p>Ружа оде до врата од оне спаваће собе, |
| , али само као војвода Рајко од Расине, вратићеш се да ослободиш и усрећиш свој народ.{S} И онд |
| једнога дана да буду на јави истина.{S} Вратићеш се ти, али само као војвода Рајко од Расине, в |
| као рече да је боље да се ти у Београд вратиш, јер он даје друге пратиоце.{S} Већ смо о томе г |
| руди.{S} Причаћу ти све потанко кад се вратиш, а сад само оволико: млади слепи деспотовић кази |
| хтела да се ослободиш и да се у завичај вратиш?! “</p> <p>Млада жена, које је лице само сунцем |
| ако Бог да, из Маџарске здрав и светао вратиш. <pb n="163" /></p> <p>А сад кад си већ и онако |
| .8"> <head>8</head> <p>Мало после да се вратише к оној трпези од зеленог камена, што беше претр |
| ом да се с њиме растају. </p> <p>Кад се вратише са походе паши нишком маџарска господа световаш |
| ељустима и са мало спуштеним и одуженим вратом, које густа грива покриваше.{S} Иза њих друга дв |
| и од дворане било је дванаест гвоздених вратоца, која су некуда у друге ходнике и просторије во |
| одио је пут од једних од оних гвоздених вратоца у зиду доле на под од дворане.{S} Пут тај није |
| ке и просторије водила.{S} Једна од тих вратоца била су она на која њих двоје дођоше.{S} Између |
| а у белу свилу, а на повисоком и танком врату носила је низове од бисера и драгог камења, што с |
| плаве одјеке.{S} На обнаженом повисоком врату савио се један низ крупног црвеног мерџана.{S} Је |
| кадифе, са пуно тешких златних ланаца о врату и по грудима.</p> <p>Кад оне речи Мартинове проје |
| ја му о црном свиленом гајтану бејаше о врату; преврети се три пута, пољуби је и онда је десном |
| уком, а млада жена тапкаше ластавицу по врату и намешташе јој чупу од гриве изнад чела и тепаше |
| таф-агином, па се сад слободан и срећан враћа у завичај да види мајку, браћу и родбину.{S} Као |
| вездама јавља да се роб један у слободу враћа.{S} Хвала Богу на добром знамењу! “</p> <p>И онда |
| <p>Осети да му се мир и крепост у срце враћају.{S} Али не смеде ни погледати к оном ковчегу на |
| куту иза мехова извади једно ћемане.{S} Враћајући се на своје место запе ногом за асуру и строп |
| и онде по неко ново аковче.{S} Па онда враћајући му се пуна усхићења и са пуно поузданости реч |
| id="SRP18920_C2.12"> <head>12</head> <p>Враћајући се с великим једним буздованом, Рајко још из |
| сте; а оно се, ето хвала Богу, њиме сад враћамо из мртвих у живе!{S} Дед’, кћери моја, један гу |
| аља да није што ћеш се овуда сам без ње враћати?!...{S} Није то; није то; него ме за грло хвата |
| ке, па онда одмах збогом.{S} Ваља ми се враћати брзо светом оцу у Вујан!“ рече Рајко.</p> <p>— |
| вратима од собе у којој је, па се опет враћаше кад би је чула да се миче.{S} На послетку Марги |
| ође погинути, него поред оних циганских врачара господовати!{S} Ружо, дај ми мој ловачки нож! “ |
| да отиде у Арад к некој старој Влахињи врачари, која може да учини да види своју суђеницу.{S} |
| рпској обали далеко од села, а под неке врбе, где неки људи чекаху.{S} То је био Мартин, који ј |
| као неко тихо звиждање или као пиштање врбове пиштаљке.{S} Па онда, као да једна снежна грудва |
| каквог грма или џбуна шпијуни турски не вребају.{S} Било је пред подне кад нас овде затвори.{S} |
| некакав чардаш, што га Цигани свираху, врева од живог разговора и звека од пехара, чаша и судо |
| уз гомилу цигала и камења.</p> <p>„Ама вреди да поломе мамузе.{S} С овога платна можете најбољ |
| е поведете као слободну?{S} Циганина не вреди питати, јер ми вечерас сви рекоше да је он одбио |
| а ће доћи и дан у који ће се наћи жена, вредна да ти и по лепоти и по доброти буде мио друг у ж |
| ехара, водом запаја?....{S} Је ли да је вредно било залутати?...{S} Макни мало са лица њена на |
| > <head>13</head> <p>Рајко је с великом вредноћом прегао на посао.{S} Али га је у брзо право оч |
| тамо моја зарада!"</p> <p>„Ма, човече, вређаш господство њихово!{S} Него чекај!{S} Ха, ево ми |
| х, натопљене хладном водом, полагаше на врело чело Рајково.{S} Али што се зора примицаше, то ње |
| мирно посматраше за неко <pb n="70" /> време, па кад виде да се устручавају да му приђу, он им |
| лудо, још није дошло време, а кад дође време доћи ће и човек!{S} И ако онда будем жив први ћу |
| чесма од белог мрамора.{S} У оно су је време још једнако звали „госпођином чесмом".{S} Стара и |
| а толику ученост.{S} Размишљаше за неко време као да се гњура у дубине оне мудрости; узе полага |
| <p>Кад Мартин отиде Маргита још за неко време својим, од ружиног оцта мирисним, прстима, милова |
| но кандило гаси прштећи, и потраја неко време док се разабра да то Маргита јеца.{S} Приђе јој п |
| ните се, не гините лудо, још није дошло време, а кад дође време доћи ће и човек!{S} И ако онда |
| ече Рајко пун задовољства, па се диже. „Време је, да погледам мало своју ластавицу!“</p> <p>И о |
| руке од рамена до лаката.{S} Требало би времена док би га и ко други одрешио, а већ сам да се и |
| а помињеш!{S} Него опет, и ако ће проћи времена доста, док ти сакупимо драговољце, опет ће једн |
| ан скоро без одмора, јер оно нешто мало времена што проведоше под једним грмом, заложивши се ма |
| ећ посрћући отиде те из једне костретне вреће (арара) у сувом куту иза мехова извади једно ћема |
| здели сат меда, изнесе једну костретну врећицу старих ораја и лешника и другу једну сељачку ша |
| а моја госпођо!{S} Ви не знате какво је врзино коло овде!{S} Ох, како да вам кажем?!{S} Па стар |
| дете моје, неће!{S} Сад ће Крушевац да ври, како су санџак-бегови Турци видели змаја, <pb n="1 |
| склони мало!“ </p> <p>„Никако! никако!“ врискаше Маргита стресајући се од ужаса, па свом снагом |
| господа наступише баш према њој, она са вриском, који срце параше, јурну к њима, одгурну чауше |
| ожни пас.</p> <p>— „Еј, мени тужној ! “ врисну Маргита, па се пљесну рукама, а срце јој се след |
| гиту?“</p> <p>„Исусе, Маријо и Јосифе!“ врисну старица, па се пљесну рукама; је ли ово сан, ил’ |
| жа се сагну да јој подигне главу и онда врисну: „еј, црна жалости наша!{S} Мартине, Мишко, децо |
| S} Кад отвори врата наиђе на Ружу, која врисну и мало што не паде.</p> <p>„Не бој се!{S} Ходи с |
| ед, час у десно, час у лево.{S} Маргита врисну и мало <pb n="146" /> што не испусти свећу: — „ј |
| че баци иза себе на под до зида.</p> <p>Врисну Сокица.{S} Манда скочи, узе чупати своје косе, п |
| х усне, погледах га у очи, познадох га, вриснух и пробудих се! “ — „Биће да свака млада жена на |
| клузија логике, да је овај јуноша врло, врло подозрив!</p> <p>„Преподобни!“ прекиде га барон Ар |
| ренутака.{S} Доиста се чуо неки чудан а врло тихи шум с ону страну.{S} Учини му се шта више као |
| епо сливено, — са устима која нису била врло малена, али на којима је било пуно неке чудесне ми |
| у конопцем, викну ластавици те ова сама врло пажљиво, али са свим сигурном ногом, изађе на суво |
| на конклузија логике, да је овај јуноша врло, врло подозрив!</p> <p>„Преподобни!“ прекиде га ба |
| д јутрос близу ње пролажасмо.{S} Цар је врло често одлазио својој цркви да проведе по који дан. |
| црвеној поњави, лежала је лепа једна и врло млада девојка, готово са свим нага. „Гледај добро, |
| даваху живот једног високо затегнутог и врло осетљивог нервног организма; па онда кад погледате |
| тавише, ваљало је силазити преко четири врло широка мраморна ступња, па да се сиђе на под од са |
| бе, загледа се подуго у Маргиту, па јој врло тихим гласом рече : „ако се деси... јави старцу на |
| кла, па задовољан тим претходним, и ако врло површним, испитом, узе да маџарској господи шапуто |
| аван-сераја и кроз разграђену ограду од врљика уђе у један велики забран, који је одмах иза коњ |
| то је још остало од песме, док последње врсте „свадба била па се раставила, — сваки оде своме з |
| удараца, јер стена бејаше од оне чврсте врсте од које се жрвњеви праве.{S} Хладан га зној проби |
| меканим погледима у очи Рајку, и узе да врти главом као да му каже: нема од тога ништа мој брај |
| овде !“</p> <p>Узе патер Хијероними да врти главом и онда опет удари у маџарске бубњеве.{S} На |
| а је све ово, госпођо?!{S} Овај се свет врти око нене.{S} Ништа ти га не разумем.{S} Што ти је |
| ађе зловољан из њихове одаје, патер узе вртити главом; подупре врх од свога дугачког носа кажип |
| ка што блене у моју младу, и опалите му врућих четрдесет батина!“ Пијани гости узеше да кликћу |
| рну његовом црвеном кабаницом, изађе на врх стене и седе, прикупив кабаницу добро око себе, заг |
| ватише уз једно брдо.{S} Кад изађоше на врх, и пре него ће ући у густу једну шуму растову, зачу |
| ћ било село, кад су њих двоје стигли на врх једнога Дунаву најближега од космајских висова.</p> |
| одаје, патер узе вртити главом; подупре врх од свога дугачког носа кажипрстом; узе се за тим ку |
| амо!“</p> <p>Рајко је послуша.{S} Оштри врх од копља завуче између горње ивице од врата и њихов |
| ли, и онда њих двоје стадоше на највиши врх њен, једно поред , другог.{S} Беше у оној дивној ле |
| има засађено неколико јабланова.{S} Са врха те умке до у сами двор грофов нема више од пола са |
| али не могаше ни с њима много да учини; врхови би им се или извили или затупили после неколико |
| одбијеш и тај трећи катанац, одви мало врхом од копља ова врата, да видимо има ли светлости та |
| ола, правцем на исток к једној умци, на врху које има засађено неколико јабланова.{S} Са врха т |
| е много волели.{S} Сад, видиш ли чак на врху на највишој зидини од куле нешто као гвоздену чакљ |
| од космајских висова.</p> <p>На самоме врху испупчила се стена, гола и без маховине.{S} Овде о |
| че некаква дугачка црна игла, која се у врху цепаше у две још тање а устрептане игле, па кивно |
| е папуче од жутог сахтијана, извијене у вршак који беше назад поврнут.</p> <p>Већ по виткости и |
| а у рудничке планине старцу Теодосију у Вујан, да му каже да смо нас двоје за вечност заједно, |
| S} Ваља ми се враћати брзо светом оцу у Вујан!“ рече Рајко.</p> <p>— „Од <hi>тога</hi> нема ниш |
| тобом изађем пред нашега доброг оца на Вујну!“</p> <p>Маргита говораше с пуно ватре; подиже ле |
| мисли ми се отимљу на доброга старца на Вујну.{S} Јес’, слутња ме осваја, као да је смрт близу |
| "171" /> видети и оног доброг старца на Вујну?!...{S} Их, куд је себе Морава! а куд још даље мо |
| де милостив грешном старцу Теодосију на Вујну!“ </p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1892 |
| мрем, јави мојима у Расину, и старцу на Вујну...{S} Пошљи паре за ону скелу !...“</p> <p>Поћута |
| м рече : „ако се деси... јави старцу на Вујну!...{S} О, моја добра госпођо, колико ти досађујем |
| анредна срећа, тако га је радосна жудња вукла некуда — и сам није знао куда, и к нечему — и сам |
| и прилике, у орлове, соколове, лавове, вукове, змије и змајеве.{S} У свакоме столу лежао је по |
| е па да те избави?{S} Зар да те самсови вуку у јазбину оне црне звери?!{S} Предај се мојим бист |
| о јареб гоне и да те самсови као мрцину вуку?!...{S} Ах!“ јекну Маргита и онда оно севање од уз |
| д би ова гласно повикала: <hi>„ха, бре, вур ђаур!“ </hi> па би се узела бацати комадићима од ће |
| већ тамо ће га сотоне усијаним клештима вући по паклу!{S} О јадна кћери, како си од таког чуда |
| ако!“ викаше Маргита преплашено, па узе вући Рајка за рукав од гуњца. »Можеш ти њу да не подеси |
| есајући се од ужаса, па свом снагом узе вући Рајка даље од змијских врата. „Ако ме волиш ма за |
| викну старац сав поражен; „да Бог да га вуци живог растрзали, а већ тамо ће га сотоне усијаним |
| е у бесном трку врати к Маргити.{S} Ова га обема рунама дохвати за кудрави врат, па га онда тап |
| ладог а јуначног „кабадахију“ Рајка, да га спроводи и да му помогне да се цареви гости ни на шт |
| у најближе село, где има српски поп, да га доведу да очита молитву и гроб прелије.{S} Па онда р |
| маџарска господа сама од себе стала да га слушају, а честити Хасан Зулуфлија уставио је целу п |
| } Љубим га.{S} Кажите слободно свима да га љубим и да је једина моја срећа на овоме свету у том |
| м и отимам од тебе!“ А она кучка зна да га је омађијала и да је он сиромах у њеној мрежи.{S} Ни |
| во да видим тебе и твога Мартина, па да га мало спремите!“</p> <p>— „Ох, слатка моја госпођо!{S |
| !“ викну старац сав поражен; „да Бог да га вуци живог растрзали, а већ тамо ће га сотоне усијан |
| ри срце у његовог старог бабе, и узе да га храбри, казујући му шта види у оној ноћи, у којој са |
| и многи други наш јунак, и право је да га се сећате! “</p> <p>„Е, мој Рајко, много се што пева |
| <p>„Рајко, брзо хватај твоје оружје да га Турци овде не нађу.{S} Тако...{S} На, хватај и овај |
| е Маргита. „Где је гроф?{S} Страх ме да га мој изненадни појав не потресе тако, да му здрављу н |
| p>— „Кад си ти видео цара Душана, те да га можеш одмах да познаш?...{S} Него ходи да видиш нешт |
| се гласно срди што ово двоје дођоше да га гледају нако се гаси.</p> <p>Рајко отвори она сниска |
| је само да пред њим стоји Маргита, и да га својим лепим очима кроз сузе гледа.</p> <p>— „Ама, л |
| о, нити ко од вас, децо, да се усуди да га тим јуначким именом зове!“ Ја да си видела оне бруке |
| се отресе Турака.{S} А можда се боји да га иза каквог грма или џбуна шпијуни турски не вребају. |
| рца или убили или у Крушевац одвукли да га у тамницу баце, ил’ у прогон у Анадол пошљу!"</p> <p |
| расан један витез.{S} Час ми се чини да га познајем а час да га не познајем.{S} Поп се окрену њ |
| оту плашт овај носио, неће се срдити да га теби, тако младој а тако злосрећној жени, на самрти |
| е и дрхће за паром.{S} Дајте да одем да га питам за које би је паре предао вама да је поведете |
| i> ће.{S} Нека би ти, синко, Бог дао да га ти дочекаш, па да му ти ово благо предаш.{S} Ето, ка |
| ако обе руке пребаци преко њега, као да га хоће да загрли.</p> <p>Са једном малом китом ивањско |
| ренутака било смркло пред очима, као да га је неко буздованом у главу ударио.{S} Не могаше ни д |
| <p>Рајку закуца срце бурније.{S} Као да га неко узе за обе руке и повуче, диже се и приђе к Мар |
| види мајку, браћу и родбину.{S} Као да га негде на путу или на крају тога пута чека неко неизм |
| њеном лепотом, и мало по мало па као да га нестаде.{S} Учини му се да је остао само с њом сам у |
| p> <p>Рајко скочи са свога места као да га гуја уједе.{S} Отегну песницу, и лево и десно удараш |
| у ни једне аспре од тога блага, него да га с благословом његовим предаду, недирнуто, ономе ко о |
| војих педесет година умр’о и наредио да га овде сахране! “</p> <p>— „Ух!“ рече Рајко, као згроз |
| .</p> <p>Чак би и чаушбаши мило било да га гледа.{S} Па би се онда стари Турчин својим мирним и |
| Час ми се чини да га познајем а час да га не познајем.{S} Поп се окрену њему па га запита: хоћ |
| старац младожења па право на Борчију да га рукама удави. „Нисам ја крив, милостиви грофе! “ бра |
| нице!" зајеча Рајко сав пренеражен. „Да га ниси заклала?!“</p> <p>— „Хтедох!“ рече она мирно; „ |
| оди да видиш нешто много лепше!“ и онда га повуче к трећој прилици на мраморној коцки, лево од |
| и убрус, обриса њиме лице и руке и онда га разви и остави да се на зовином грању суши.{S} Он са |
| то онда чула?!...{S} А питаш ме откуда га ја знан?{S} Па познао сам га чим сам га видео.{S} То |
| је познат као „од Расине Рајко“.{S} Ја га зовем „Амиџа-заде".{S} Млад је; али се на њ можеш по |
| “ и пљунух му три пута у лице!{S} Нека га !{S} Хајде сад, јуначе, ја ћу с тобом и за тобом!“</ |
| ка госпођа откине који стручак, па нека га метне на прса младом <pb n="223" /> покојнику, па не |
| рон Арпад устаде и приђе Рајку, потапка га по рамену, говораше му нешто маџарски и заврши рекав |
| че, па кад чу приђе к младићу и потапка га по рамену као да му одобрава.</p> <p>„Е баш ми је жа |
| чепа, него обло једно заклопче, продрма га обема рукама, отвори га, и онда гласно ускликну: „ка |
| ару у вис, она му хитро приђе и продрма га за руку.</p> <p>„Јеси ли при себи Рајко ?{S} Шта ти |
| гну главу и... пољуби је у уста.{S} Она га не пушташе из свога загрљаја, него одмаче мало своју |
| <p>Чекић удари у мехове мимо ње.{S} Она га погледа, не скидаше са његова дивља лица погледе сво |
| ита блеђа и од самог рањенога Рајка, па га узе под руку и поведе. „Мартине, преклињем те, пошљи |
| сеђаше у седлу као да се скаменила, па га гледаше непомично очима ширимице отвореним. <pb n="6 |
| а.{S} Оклопила руке на своја колена, па га чисто покриваше кадифом својих топлих и меких поглед |
| оња новим сребром у све четири ноге, па га онда пустио да сам бира стазу, коњ би га сам од себе |
| бема рунама дохвати за кудрави врат, па га онда тапкаше по глави и тепаше му: „моје верно псето |
| зазвркта, трже онај шпански штилет, па га сјури Рајку под ребра. <pb n="209" /></p> <p>Рајко т |
| у помоћ.</p> <p>Рајко се сам пригну, па га подиже на ноге.{S} Гроф пун гњева крхаше грозну једн |
| ико тренутака, неисказаном нежношћу, па га онда пољуби у уста по други пут, промуцав тихо: „збо |
| понео.{S} Она само отвори трепавице па га уморним, и како се Рајку чињаше самртничким, погледо |
| па ми срдито рече: „ено где је, иди па га питај! “ “</p> <p>„Таква ти је она!“ рече Циганин чи |
| /> ожедниш дигнућеш чету на манастир па га опљачкати, те ће ме црни калуђери клети црном клетво |
| а не познајем.{S} Поп се окрену њему па га запита: хоћеш ли да узмеш ову жену себи за друга кро |
| и грлић од чутуре на своја уста, убриса га рукавом од кошуље и додаде је Циганину.{S} Овај се н |
| еном.</p> <p>„Како ти беше име?“ запита га она.</p> <p>— „Рајко,“ одговори он; „зову ме и „од Р |
| гле, каква је то светлост тамо?“ упита га Маргита, кад јој и самој погледи падоше на онај ходн |
| босиљка. „Шта си платио за њих?“ упита га Маргита. „Нисам ништа!“ рече Мишко; „видех их у српс |
| оким и покретним ноздрвама.{S} Наусница га је <pb n="6" /> тек мало нагарила и остављаше да се |
| ве поче око њега да окреће и несвестица га обузе, из које прену тек кад зајеча јасан глас старч |
| сваку по овакав талир, а од блага, кад га нађеш, мени четвртина ! “</p> <p>„Вала да си ми заис |
| ељ, цар смуковски, право к мени.{S} Кад га Турци и моји сељаци угледаше, а они куд који, бегај |
| не могаше одмах да нађе одговора; а кад га нађе, не смеде уста да отвори, кад виде како је она |
| ко узе викати и одјеке изазивати, и кад га виде како баци шубару у вис, она му хитро приђе и пр |
| и сиџадета начини што ужи свитак и кад га привеза за седло Рајко рече Маргити: <pb n="63" /></ |
| Док је жив био дивила сам му се.{S} Сад га љубим.{S} Не могу без њега.{S} Љубим га.{S} Кажите с |
| прекрстио, и одмах дође к себи.{S} Сад га гану њен жалостив глас.</p> <pb n="94" /> <p>„Не бој |
| S} Баба онда узме грофа за руку, одведе га пред неки као долап у зиду од кухиње, који кад отвор |
| во, већ — појаха својега лабуда, поседе га оде у Косово!"</p> <p>— „Куд се ти заносиш, мој брат |
| а и један део његова блага.{S} Не хтеде га остављати ни у Руднику ни у Кривој Реци, где је двор |
| еба...“</p> <p>— „Није с неба!“ прекиде га Манда љутито; пала међу нас из ноћи као из црног пак |
| подозрив!</p> <p>„Преподобни!“ прекиде га барон Арпад гласом као да пуку командира; „мени дера |
| врата!“</p> <p>„Па то ће бити,“ прекиде га Маргита, „она змијурина коју Рајко хтеде да убије! “ |
| себи.{S} Па онда виде свој убрус; скиде га са зове, сави лепо и метну у џеп од свога гуњца.</p> |
| а рука откова срце моје од окова у које га је страх везао био; моја памет, која мало час хтеде |
| е пиштољ.{S} Али већ у тренутку, у коме га запе, виде да је грехота убијати пијана човека.{S} О |
| нда покида сав други босиљак и разастре га око главе Рајкове као венац.</p> <p>Ружа је гледаше |
| ви сребрном жицом извезени беху; однесе га и простре пред мрамором на коме стари деспот Ђурађ с |
| свакојаким зделицама и дрангулијама, те га као кићанке бију по бедрима, па ситним звекетом прат |
| дни сељаци помаљати и по који дукат, те га додавати на оне сребрне купе, док ја не прихватих: „ |
| , али му око усана обиграваше осмех, те га издаваше да мисли на нешто што га весели.{S} Па онда |
| га вуци живог растрзали, а већ тамо ће га сотоне усијаним клештима вући по паклу!{S} О јадна к |
| бимо!“</p> <p>Она се хитро диже, повуче га руком у вис, загрли га.{S} Рајко скиде шубару; голог |
| допустио да му нешто кажем.{S} Позваше га унутра.{S} Уђе и стаде близу самих врата и поче овак |
| уго видети.</p> <p>— „Рајко !“ дозиваше га Маргита шапутом; „Рајко, где си?{S} Дај ми руку твој |
| нешто теже и спорије дисаше.{S} Гледаше га неизмерном нежношћу.{S} Узе опет да му чело и очне п |
| ањ на земљи.{S} Рајко се диже и гледаше га мирно за <pb n="56" /> неколико тренутака, па онда у |
| рац, па се окрете према Рајку и гледаше га за неколико тренутака.</p> <p>„Могао би бити!“ наста |
| га не рекав ни речи, него само гледаше га право у очи, као да огледа да ли својим меким кадифе |
| нине!“</p> <p>„О, Рајко, Рајко!“ викаше га озго Маргита.</p> <p>Онога часа заборави своју слутњ |
| репи.</p> <p>„Чујеш ли самсове?" питаше га тихим и устрептаним шапутом на ухо.</p> <p>— „Не чуј |
| а.</p> <p>„Што си тако заћутао?" питаше га Маргита седајући на сено у кола.</p> <p>— „Не знам т |
| и му се понудио да му помогнеш?" питаше га отац. „Бог с тобом, бабо! нисмо ли с њиме у завади з |
| в си болан ти то Мусломанин ?! “ питаше га Рајко као прекоревајући га.</p> <p>„Море, кабули ти |
| како се светли земља маџарска?!“ питаше га она.</p> <p>— „Од запаљених ритова!{S} Како не би?!“ |
| и ластавицу.</p> <p>„Шта рече?!“ питаше га сва пренеражена.</p> <p>— „Не знам ти ја казати где |
| ко ?{S} Шта ти је витеже млади?“ питаше га не са бригом, него са задовољним а једва прикривеним |
| екин, метну га себи на длан и преврташе га то на једну то на другу страну.</p> <p>„Хвалимо те Б |
| } Он се живо а застиђен подиже.{S} Беше га некако стид, да она поред њега успаваног бди.{S} Нег |
| господа маџарска!“ понови Рајко, а беше га мало и зачудило што га она тако пита.</p> <p>„Зар ти |
| свих.{S} Стојаше као укопан.{S} Прођоше га мравци кад из чатрље зачу пиштање и гласно плакање о |
| рат од заклетве, или син јединац, не би га могла топлијим сузама облити ни дубљим уздасима окад |
| до лаката.{S} Требало би времена док би га и ко други одрешио, а већ сам да се из тако чврстих |
| а онда пустио да сам бира стазу, коњ би га сам од себе однео на место где је остава.{S} Рад бих |
| а што сам ја овде препатила, та клао би га зубма а не ножем!“</p> <p>— „Махни се тога!{S} Хвала |
| окораваше као дете, и од часа на час би га тек зачуђено погледала крупним својим очима, које би |
| онда му се примаче још ближе и — пољуби га у уста!</p> <p>Као да је из Маргите муња севнула, и |
| /p> <p>Па онда му приђе к лицу и пољуби га у чело.</p> <p>„Шта то радите за име божје, слатка м |
| } Па онда Рајко скиде своје гуњче, сави га у двоје у троје и положи га на оловни ковчег до саме |
| сти ни на шта не потуже.</p> <p>„Његови га,“ говораше Мустафа Хасану, „на дому зову „Страхињом" |
| и пазим га као да ми је син.{S} Поведи га у Стамбол, нека види силу и господство, е да би се з |
| гуњче, сави га у двоје у троје и положи га на оловни ковчег до саме горње ивице.</p> <p>„Ето ти |
| аном.</p> <p>Маргита му се насмеја, али га послуша.</p> <p>— „Рајко,“ поче Маргита својим најме |
| иво, па не хте то ни да преводи.{S} Али га старац посланик запита шта Рајко рече, па кад чу при |
| ликом вредноћом прегао на посао.{S} Али га је у брзо право очајавање понело да хвата.{S} Изломи |
| па узе и даље да ослушкује.</p> <p>Али га сад нов ужас обузе.{S} Десило му се нешто што никада |
| тро диже, повуче га руком у вис, загрли га.{S} Рајко скиде шубару; гологлав, сав уздрхтан од тр |
| два чујним шапатом рече:</p> <p>„Закољи га!“</p> <p>— „Иди жено!“ рече јој Рајко изненађен, па |
| тве !{S} О, не дај Рајка смрти!{S} Отми га, спаси га, подигни га !{S} Учини ми само ту <hi>једн |
| ка смрти!{S} Отми га, спаси га, подигни га !{S} Учини ми само ту <hi>једну једину</hi> милост, |
| аганом смрћу, само одржи њега и подигни га, и сачувај га онима, који су њему мили.{S} Ако нећеш |
| клопче, продрма га обема рукама, отвори га, и онда гласно ускликну: „каква малвасија ?{S} Та ов |
| ко.</p> <p>— „Еј, болан Рајко! па да си га убио прво бих ја сада висио на грани, а ви би двоје |
| , не дај Рајка смрти!{S} Отми га, спаси га, подигни га !{S} Учини ми само ту <hi>једну једину</ |
| Овај се свет врти око нене.{S} Ништа ти га не разумем.{S} Што ти је те јецаш?{S} Казуј за Бога |
| екло своје.{S} Милина је било погледати га онако млада, онако красна, онако вита и утегнута, он |
| је пуну сребрнога ситног новца, и пусти га да са танким звеком пада на данце од бурета.</p> <p> |
| ога збега у који се завукао био, спусти га у руку Рајку да јој га придржи, а сама, намештајући |
| ?! “ питаше га Рајко као прекоревајући га.</p> <p>„Море, кабули ти то човече!{S} Не види проро |
| ност заједно, и да умирем благосиљајући га за срећне тренутке, које код њега проведосмо.{S} Јес |
| јкова ковчега, загрливши га и пољубивши га, издахнула је.</p> <p>С ону страну ковчега на трави |
| лечећи поред Рајкова ковчега, загрливши га и пољубивши га, издахнула је.</p> <p>С ону страну ко |
| само одржи њега и подигни га, и сачувај га онима, који су њему мили.{S} Ако нећеш да се смилује |
| за нашег цара Душана.{S} Ето, погледај га, какав је то соко !{S} Него — ми имадосмо па изгубис |
| укао био, спусти га у руку Рајку да јој га придржи, а сама, намештајући ћерћелију на грудма и з |
| лонио, да ми дајете злато на кантар док га не претегне!“ Узеше моји јадни сељаци помаљати и по |
| д санџак-бега. „Аман, беже, поклони нам га!“ — „Јок, валах!“ рече бег презриво, па уста те ного |
| љаци да ме одбране и измоле. „Немој нам га, беже, амана ти! лепо он нас учи, вели нам: слушајте |
| га ја знан?{S} Па познао сам га чим сам га видео.{S} То је он и нико други!“</p> <p>— „Кад си т |
| ме откуда га ја знан?{S} Па познао сам га чим сам га видео.{S} То је он и нико други!“</p> <p> |
| здрав и поклон царевом чаушбаши, слушам га! “ одговори Циганин понизно.</p> <p>Доиста ућутка се |
| га љубим.{S} Не могу без њега.{S} Љубим га.{S} Кажите слободно свима да га љубим и да је једина |
| вца у свој конак за кабадахију, и пазим га као да ми је син.{S} Поведи га у Стамбол, нека види |
| и ће да пуцају на саркол јаничарски чим га из далека угледају.{S} Ваља да пошљем испред вас људ |
| сте од које се жрвњеви праве.{S} Хладан га зној пробијаше кад помишљаше да је треба најмање чет |
| да је у тебе срце и чисто и јако. „Ево га нађох!“ говорах у себи и зарадовах се.{S} Али ето, и |
| ргита не могаше речи да проговори, него га погледима из сузних очију миловаше нежно.</p> <p>Пре |
| а она поред њега успаваног бди.{S} Него га Маргита брзо изведе из тренутне забуне, показав руко |
| е свога сужња, заробљеног Турчина, како га је хранио белим хлебом и појио црвеником вином, и на |
| у тако пуни живота, да Рајко осети како га чудна једна ватра загрејава и како му срце узе куцат |
| ђен и онда узе причати све по реду како га је, како рече, нечастиви три пута искушавао, како је |
| о благо или нека изванредна срећа, тако га је радосна жудња вукла некуда — и сам није знао куда |
| же, и само га брже изнураваше.{S} Рајко га је држао као за земљу прикуцана.{S} Маџарица му дода |
| е јак!{S} Разумеш ти то?“ </p> <p>Рајко га гледаше пун чуда на толику ученост.{S} Размишљаше за |
| век прихватив ибрик из њених руку, мало га одли, подиже у вис и рече тихо:</p> <p>„Пун ибрик, п |
| н.{S} Али му то ништа не поможе, и само га брже изнураваше.{S} Рајко га је држао као за земљу п |
| ом, отићи ћемо право Циганину, везаћемо га, њу ћемо одвести па је сакрити овде у једну кућу кој |
| ти за његову опрему.</p> <p>„Опремићемо га," говораше Мартину, "као да је племић од ове старе г |
| ј подозрив, моја логика каже: „отерајмо га!“</p> <p>Млађа господа замолише да се Рајко не отпуш |
| се ниско пригну над самим пањем и оштро га посматраше, као да броји прстенове његове старости. |
| /> <p>Тога истога дана позно у ноћ ето га Рајко пред врата од Бекри-Бекирове ковачнице.{S} Обе |
| ме нова једна мисао сину.</p> <p>— „Ето га у брду!{S} Није далеко!"</p> <p>„Чујеш момче, није м |
| ног црвеног <pb n="120" /> мерџана, што га је око врата носила, био је раскинут и спуштао се у |
| ала од оног драгог камења и бисера, што га ено тамо на трпезама.{S} Него хајдмо да тражимо изла |
| долажаше кроз дивљи некакав чардаш, што га Цигани свираху, врева од живог разговора и звека од |
| поткрепи, после оног чуда и белаја што га снађе.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP189 |
| в, по гудурама великог једног добра што га гроф имађаше у Сибињској.{S} Беше ту пуно слугу, кој |
| случају невоље довољно бити оружје што га за пасом има.</p> <p>„Хајдете сад у име Божје за мно |
| рач у Борчије, па се после потурчио што га на вашој свадби избише?{S} Е, стари наш господар прв |
| као на друштво пустиника и на млеко што га они од сељака добивају.{S} Он лежи обично у једној о |
| ви Рајко, а беше га мало и зачудило што га она тако пита.</p> <p>„Зар ти мене не водиш к њима?{ |
| х, те га издаваше да мисли на нешто што га весели.{S} Па онда опет настави:</p> <p>"Један пут п |
| пут истина поклизнуо, али пао није, јер га је Душан од њених усана отргао.{S} Веруј ми, оче, да |
| води, а сам двор одавде не видимо, јер га заклања она шумица, која је двор са три стране обгрл |
| </head> <p>Није мислио да заспи, и опет га је умор савладао те је заспао.{S} Није знао колико ј |
| да су јој мишице од челика, и додаде му га не рекав ни речи, него само гледаше га право у очи, |
| <p>Дохвати један златан пехар, исплакну га и насу воде и онда јој приђе.</p> <p>Маргита је лежа |
| ковче, извади један златан цекин, метну га себи на длан и преврташе га то на једну то на другу |
| е загрли; ја му поднесох усне, погледах га у очи, познадох га, вриснух и пробудих се! “ — „Биће |
| несох усне, погледах га у очи, познадох га, вриснух и пробудих се! “ — „Биће да свака млада жен |
| си млађи, па по божјој милости и можеш га дочекати !“</p> <p>„А кога то мислиш оче?“ питаше Ра |
| коврџастим таласима, који се као крило гавраново преливаху у тамноплаве одјеке.{S} На обнажено |
| а наслоњаче своје матере.</p> <p>„А ти, гадна црна мађијанко, дижи се са те столице, па овога ч |
| !{S} А ваља да ће дати да се сад и ова гадна комедија овде на добро сврши!“</p> <p>„Али, драга |
| а умрем сваком другом смрћу, само да ме гадна једна змијурина не гута полагано као жабу неку!{S |
| ребу!“</p> <p>„0 ти не знаш каква је то гадна звер !{S} Да си ти патио хиљадити део онога што с |
| а, да се надскакујемо, надтркујемо и да гађамо из пушке.{S} А радним данима би у вече, кад сврш |
| притврђене дебелим црвеним <pb n="5" /> гајтанима са којих се спуштају многобројни ситни ланци |
| е од загасито плаве чохе опточене црним гајтаном; носио је пресне опанке и чарапе високе скоро |
| ожну амајлицу, која му о црном свиленом гајтану бејаше о врату; преврети се три пута, пољуби је |
| Лазарева.{S} Барон Арпад Сент-Кираљи од Галамбоша, праћен неколиким синовима највеће господе ма |
| екрстио, и одмах дође к себи.{S} Сад га гану њен жалостив глас.</p> <pb n="94" /> <p>„Не бој се |
| ће да је и лепши од мене!...{S} Хеј ти, гарава моја голубице, где си?{S} Дед’ овамо, право и са |
| оже да одржимо живот, који се у госпође гаси!“ </p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18920 |
| ово двоје дођоше да га гледају нако се гаси.</p> <p>Рајко отвори она сниска врата од растовине |
| да се негде неко велико сребрно кандило гаси прштећи, и потраја неко време док се разабра да то |
| њена и чињаше му се да јој се живот баш гаси.{S} Тако му се нешто ражали, да с тешким и дубоким |
| једним кроком дође до њих. „Окована су гвожђем!“ рече, „али нису забрављена!“ Повуче <pb n="96 |
| царица, чим се смркне, заповедила да се гвозден један котарац напуни лучем и катраном, да се св |
| го са сред среде свода спуштао се један гвозден ланац, о коме је висио велики један и поширок з |
| } Пођоше најпре на десно, прођоше многа гвоздена врата и најпосле стигоше на једне степенице од |
| или осам корачаја, па наиђоше на друга гвоздена врата, па онда и на трећа.{S} Ина њих улажаше |
| лично осветљену капелу.{S} У два велика гвоздена светњака, пред иконостасом, гореле су две вели |
| ајково копље удари у једна друга велика гвоздена врата, која се беху испречила те затвараху ход |
| и је и онда је десном руком притисну на гвоздена врата и викну сад још већма узбуђеним гласом: |
| араху ходник.{S} На њима беху три тешке гвоздене полуге, прилично зарђале, са три велика катанц |
| камена, које су водиле на више до једне гвоздене плоче у таваници од ходника.</p> <p>„Овуда нем |
| /> двојих врата беху уза зид прислоњени гвоздени оклопи са шлемовима и са дугим копљима у гвозд |
| до бурета, па повезане једне с другима гвозденим ланцима.</p> <p>„Биће да је то каква стара ма |
| увају стражу и да подупру зидину својим гвозденим плећима.{S} Изнад њих су овде и онде биле уз |
| клопи са шлемовима и са дугим копљима у гвозденим рукавицама.{S} Изгледало је као да су се џино |
| а.{S} Осим тога, које са свода, које са гвоздених полуга, што су се пружале од једног зида до д |
| ај у пећини.</p> <p>Прођоше повећи број гвоздених врата у зиду, десно од њих, па онда Рајково к |
| глој зидини од дворане било је дванаест гвоздених вратоца, која су некуда у друге ходнике и про |
| ка, у коме сте ви били, а између двојих гвоздених врата!“</p> <p>„Па то ће бити,“ прекиде га Ма |
| о седео, водио је пут од једних од оних гвоздених вратоца у зиду доле на под од дворане.{S} Пут |
| S} Кад дођох к себи нађох се у некаквом гвозденом кавезу, па још окована у ланце по ногама и по |
| ху на највишој зидини од куле нешто као гвоздену чакљу?“ „Видим, видим!“ увераваше патер и не г |
| ем и катраном, да се све то обеси о ону гвоздену чакљу па запали.{S} Цар би онда из Раванице ви |
| шта?{S} У нас има по манастирима школа, где се учи књига и летургија, али нема школа за витештв |
| ва бадема.{S} Руке јој до изнад лаката, где се бели рукави од кошуље повијаху у гужву, беху гол |
| обали далеко од села, а под неке врбе, где неки људи чекаху.{S} То је био Мартин, који је успе |
| арапска сива ластавица лети да стигне, где Рајко може да запева.{S} Млађа би се господа и сама |
| очима бленеш у моју младу!{S} Мартине, где си ти Мартине ? “ Дође Мартин, надзорник од имања. |
| не!...{S} Хеј ти, гарава моја голубице, где си?{S} Дед’ овамо, право и само право! ко је лепши, |
| стављати ни у Руднику ни у Кривој Реци, где је дворове имао у којима је радо становао, него је |
| S} Ова ми се соба окреће...{S} Госпођо, где је Маргита ?“ „Ево Маргите поред тебе, Рајко !{S} С |
| !“ дозиваше га Маргита шапутом; „Рајко, где си?{S} Дај ми руку твоју.{S} Страх ме је!{S} Ово је |
| да српски сељаци пођу у најближе село, где има српски поп, да га доведу да очита молитву и гро |
| о је кад су стигли на вис на оно место, где су недавно Рајко и Маргита тако лепе снове о лепшој |
| ви однесу на крилима својим у Вилиндар, где пробавиш понеки дан и ноћ, па се тек опет у пећини |
| нимо Рајка на Космају, на оном изданку, где има змајев престо.{S} Спреми све што треба и чекај |
| ="193" /> сте код њега у двору на мору, где кад се сетите њега, старца, ви се грохотом насмејет |
| а руку и поведе доле у велику дворницу, где је сад лежало тело Рајково.{S} Замоли све друге да |
| ону страну Дунава; а оно тамо иза њих, где су се небо и земља састали, то је — твоја земља Маџ |
| кај!{S} Хтела сам те већ једном питати: где си ти учио школу витештва?!“</p> </div> <div type=" |
| ља!“</p> <p>„Рајко, хајде да бегамо!{S} Где ти је ластавица?!{S} Оче, нема ли где да се сакрије |
| шава.</p> <p>— „Ако нас свети отац нема где да сакрије, онда ваља мрети, — јер ја се Турцима жи |
| ска?" запита Маргита.</p> <p>— „Бог зна где су ти сад господа маџарска!{S} Може бити да су већ |
| — све бачве пуне злата!{S} Нико не зна где је и на коме је месту, али веле, кад би човек потко |
| вој страни... како да кажем... баш онде где јој срце куца, један плав младеж.{S} Молимо...{S} М |
| штоља.{S} А кад разбисмо врата нађох је где лежи на поду; обнезнанила се.{S} Скидох јој с врата |
| {S} На левој мишици и сад ми се познаје где ме је један зубима докопао.{S} Извукоше ме на обалу |
| ина на срце наваљује!...{S} Ено ње горе где од радости јеца, а мени је овде дошло да се од неке |
| } Где ти је ластавица?!{S} Оче, нема ли где да се сакријемо у овим урвинама?" питаше Маргита па |
| не бих волео да ми је гроб овде у бари где нема ни липе ни раста.{S} Еј, славна Шумадијо !{S} |
| еражена.</p> <p>— „Не знам ти ја казати где су сада господа маџарска!“ понови Рајко, а беше га |
| ју голе јатагане око моје главе; „казуј где су?“ веле: „сакрио си их овде негде у овим урвинама |
| и ваших паса, па тражите.{S} А да знам где су и то знам, и казаћу вам: „ено су у божјој руци!“ |
| : </p> <p>„Видим, видим, све боље видим где ти је школа за витештво!{S} Твој стриц мора да је б |
| иде; „ако ме питаш да ли сам обегенисао где какву девојку и да ли сам се верио, то нисам и ако |
| <pb n="95" /> <p>— „Хајде да погледамо где смо!“ рећи ће Рајко Маргити. „Старац ће доћи по нас |
| — „Па то је преко света!{S} Гледај само где ти је далеко твој цар Душан!“ па Маргита показа рук |
| S} Молимо... покажите ви шта имате тамо где вам срце куца!“</p> <p>Сад се тек диже урнебес од г |
| нима моли да се вратите; да сте ви тамо где сте у великој срећи и великој сјајности; да управо |
| стор од заната, па ми срдито рече: „ено где је, иди па га питај! “ “</p> <p>„Таква ти је она!“ |
| у, коњ би га сам од себе однео на место где је остава.{S} Рад бих био да огледам своју срећу.{S |
| S} Пођи пред нама, одведи нас у дворану где је гроф, отвори врата и викни да сви чују: „ево је |
| ргити, да са запаљеним трудом остане ту где је, а он сам уђе унутра.{S} Кресну овде, кресну онд |
| ему ти то говориш?“ питаше је Маргита. „Где је гроф?{S} Страх ме да га мој изненадни појав не п |
| се пљесну рукама, а срце јој се следи. „Где си рањен, јадни мој Рајко?!“</p> <p>„Па немој се та |
| саму у овој гробници!" цикну Маргита; „где си?!...{S} Шта, ти би ?!...{S} О, дај ми да чујем г |
| тако сабаиле ударати на скелу!“</p> <p>„Где је виноград?" питаше Рајко, коме нова једна мисао с |
| све по реду, само ако нас пустиш да се гдегод овде преко ноћ склонимо!"</p> <p>— „У добри час |
| ми се ваља да поверити... збиља, има ли гдегод жена коју волиш?“</p> <p>„Како да нема?“ рече Ра |
| витезу без замерке — Маргита.“ Имате ли гдегод босиљка, Мартине?!" </p> <p>— „Немамо тога овде, |
| ођоше да виде има ли онај мрачни ходник гдегод каква излаза или бар краја.{S} Очевидно је било |
| ; овде и онде понеки сељачки шешир и по гдекоја женска марама.{S} Из села и у даљини чуо се топ |
| по неком причом, бистре ове воде, и по гдекоји би слепи гуслар на овој мраморној чесми <pb n=" |
| ости.{S} Има жена право!{S} Види да сам гејак!“</p> <p>„Смејеш се мојој простоти!" рече јој гла |
| а на моју душу, што због мене тако млад гинеш.{S} Немам шта ја теби да праштам и опет ћу да каж |
| е и будите им покорни, не буните се, не гините лудо, још није дошло време, а кад дође време доћ |
| бела у лицу, и како чудном милином њен гипки и вити стас дише. „Вала,“ говораше сам у себи, „н |
| на Рајково гуњче, намести се и пови се гипко телом до на саму ивицу од оловна ковчега, само ка |
| у којима су тако правилно изведена, и у гипкој покретљивости, којом одговараху сваком покрету д |
| сти и лепоти стаса, и по оном поноситом гипком ходу, изгледало је да то није <pb n="34" /> нека |
| ену у Србина или у Турчина ?{S} Како се гипкост њена уз тебе у оном мрачном ходнику приљубила б |
| ах усана њених... како је пуно милине у гипкости овог вилинског стаса, што се тако поверљиво уз |
| вом наручју загрљену држи, и да је њена глава наслоњена на срце његово.{S} И још је нешто видео |
| ламен лиже </l> <l>А трећа му проговара глава.</l> <l>Њега царе на граници храни,</l> <l>Да од |
| дови беху искићени роговима од јелена и главама од медведа и курјакова, све то споменима на лов |
| дему.{S} Баци доле јаничарски саркол са главе своје, па онда подиже дијадему и метну је на свој |
| о, еј вала му!“ па Рајко подиже мало са главе шубарицу; „на бољем месту и није могао погинути!{ |
| стегоше; витлају голе јатагане око моје главе; „казуј где су?“ веле: „сакрио си их овде негде у |
| има, које он пред Сараценима сараценске главе сећи пушта, ако строгој анализи данашњи инцидент |
| ови и плаштеви и њихови мачеви, па би и главе своје дали били !{S} Али како ћу ја, један сељак, |
| то можда пањ на коме сте ви Срби секли главе вашим краљевима; али нема трага ни од крви ни од |
| г с тобом, госпођо!{S} Кад смо ми секли главе нашим краљевима?" питаше Рајко гласом који издава |
| а, <pb n="158" /> са три круне и са три главе и са пуно три пара крила; како су поломили јатага |
| а да радим с ово двоје младих да у лудо главе не изгубе! “</p> <p>— „Оче!“ прихвати Рајко смерн |
| ида сав други босиљак и разастре га око главе Рајкове као венац.</p> <p>Ружа је гледаше само шт |
| иво; Копаоник и Јастребац замотавали су главе своје магловитом копреном; ни орлова, ни јастребо |
| лада жена, права и вита као јела.{S} На глави јој је небрежљиво, и мало више на леву страну, ве |
| и зеленкастог плетива исплетене.{S} На глави му је сниска шубара од црне јагњетине.{S} Испод ш |
| ену <pb n="140" /> младу невесту.{S} На глави ми она дијадема, под којом јуче онесвеснух; од ње |
| сетак јаничара са сукненим сарколима на глави, али без оружја.{S} По даље иза ове гомиле ишли с |
| са црном камилавком од грубога сукна на глави.</p> <p>Рајко се чисто препаде па устави ластавиц |
| клопом на прсима, са сребрним шлемом на глави, са сребрним наџаком у једној а сребрним штитом у |
| овек у владичанском окруту, с митром на глави, с прстом у руци, с изразом неке племените одважн |
| ис да скочи у напред.{S} Цар је имао на глави шлем, по коме се око чела повијао царски венац; у |
| зила, говорила српски и носила круну на глави?!“</p> <pb n="101" /> <p>— „Говорила је српски, а |
| е црне маслинке.{S} Није имала венац на глави, али је била обучена у белу свилу, а на повисоком |
| за кудрави врат, па га онда тапкаше по глави и тепаше му: „моје верно псето, мој верни стари К |
| рукама миловаше ластавицу по гриви и по глави и гукаше јој час српски час маџарски, као да се б |
| ека на улици.{S} Тек на самом излазу из главне, и управо једине, улице сеоске у алеју од јаблан |
| урну к степеници, која је из дворишта у главно здање водила, као да хоће да јави своме господар |
| а јој приђе.</p> <p>Маргита је лежала и главом и једном руком преко наслона од сребрног престол |
| веровања са неверовањем.{S} Узе мрдати главом, као да сама себи каже: „не, не, то нећу! то не |
| вољан из њихове одаје, патер узе вртити главом; подупре врх од свога дугачког носа кажипрстом; |
| им погледима у очи Рајку, и узе да врти главом као да му каже: нема од тога ништа мој брајко; м |
| !“</p> <p>Узе патер Хијероними да врти главом и онда опет удари у маџарске бубњеве.{S} На то ћ |
| да сједи троглав Арапине,</l> <l>Једном главом вихар ветар диже,</l> <l>А из друге мавен пламен |
| аргити.{S} Пригну се полагано над њеном главом, гледаше је из близа у обрве, у очи, у уста њена |
| ојом брзином и својом ситном а паметном главом издавала бедуинско порекло своје.{S} Милина је б |
| је живо.{S} И овај мали коњиц са ситном главом, паметним очима и красним облицима, и ова млада |
| ударом, Мартин, са поносито уздигнутом главом, крочи у дворану и гласно и чисто усклицавајући |
| едном послу!“ рече Рајко, па махну мало главом на Циганина. „Хајдмо мало подаље одавде; нећу да |
| Рајка никако.{S} Седела би поред њега с главом наслоњеном на руку у тешким мислима.{S} Кад би о |
| згред прича, како је у лугу видео Аћима Главоњу како се мучи.{S} Претоварио кола неком грађом п |
| је го мач, па њиме показивао у напред; главу беше мало повио налево унатраг, као да се окреће |
| рсте кроз косу један пут и други пут да главу расхлади, извади из свога гуњца убрус те убриса з |
| рече Маргита.{S} Усправила се, подигла главу у вис, лице јој пуно озбиљности, али и пуно мирне |
| на рамену Рајковом, па на њих спустила главу своју.{S} Паде у неки занос, у коме или није чула |
| и кафтан од зелене чохе, намести јој на главу високи сукнени саркол јаничарски, па јој онда дод |
| кова одговора.{S} Као да је жеравицу на главу ставила, тако живо скиде дијадему, па је брже бољ |
| а је као кип робиња његова, па наслонив главу на десну руку, а подупрв лакат од те руке левицом |
| по турски: „овамо, кучко, или ћу ти сад главу размрскати!{S}" Дохвати је за косе и повуче.{S} Ч |
| коме је Маргита легла, положив себи под главу гуњче <pb n="124" /> Рајково, и онога на коме је |
| до саме горње ивице.</p> <p>„Ето ти под главу да имаш.{S} Лези ту па се одмори и испавај док на |
| н од оловних ковчега, подметнув јој под главу опет своје гуњче.{S} Отиде за тим доле к оним рас |
| на рукама, а кад се мало умири он диже главу, погледа кип Душанов и рече полагано: „опрости ми |
| глас, стаде као да се скаменио, подиже главу своју право к њеном лицу, њушкаше живо као да уси |
| инуо на Косову, бранећи од турске сабље главу Јанкову!“</p> <p>— „Ако ти је неко од твојих на К |
| ртаче, имаш какав кајиш?{S} Стегни њиме главу да ти се мозак не преврне.{S} Не знаш ти какав се |
| ну.</p> <p>Ружа се сагну да јој подигне главу и онда врисну: „еј, црна жалости наша!{S} Мартине |
| ори очи и гледаше у таваницу.{S} Окрете главу и виде како Маргита стоји поред њега, а крупне јо |
| е, казуј шта си ти?!“</p> <p>Она окрете главу према њима па рече са свим мирно:</p> <p>„Ја сам |
| а јој дође наступ од грознице, и окрете главу на другу страну.</p> <p>Циганин устаде па већ пос |
| ри руком о руку, па онда обема притиште главу своју, као да хоће да стегне сву памет своју, пог |
| да пустим змијурину да полагано провуче главу, па да је буздованом размрскам!“</p> <p>„Не, не, |
| Ластавица погледа у Рајка, па онда сави главу на десно и гледаше у црвену чизму у широкој бакра |
| “ рече Маргита сва усплахирена, па сави главу мало на десно, као да левим ухом боље чује.</p> < |
| а узглавницу од Рајкова гуњца, а спусти главу на руку па рече: </p> <p>„Видим, видим, све боље |
| а Бана!“</l> </quote> <p>Маргита спусти главу на Рајково гуњче, намести се и пови се гипко тело |
| хо: „збогом!.... хвала ти!“ Одмаче опет главу своју од лица његова, гледаше му опет право у очи |
| д очима, као да га је неко буздованом у главу ударио.{S} Не могаше ни да мисли ни да осећа.{S} |
| е.{S} Али кад Краљевић Марко осече прву главу Арапину, а она не рече ни речи, нити мрдну прстом |
| нда подиже дијадему и метну је на своју главу и с осмехом једног сујетног детета рече Рајку: „ш |
| инском према брату своме, наслони своју главу на његову мишицу.</p> <p>„О, шта ли ће најпосле д |
| лево раме Рајково, па ту наслони своју главу. „Пусти ме,“ рече му шапутом; „да се на тебе насл |
| ћи за њом говораше како би он дао своју главу, на оном пању одсећи, ако оно није цар Душан. „За |
| свога загрљаја, него одмаче мало своју главу од лица његова; гледаше му право у очи, за неколи |
| вој смук мене прогутао, ил’ бих ја њему главу размрскао !“ рече Рајко.</p> <p>— „Еј, болан Рајк |
| е пред страшном једном светињом, пригну главу и... пољуби је у уста.{S} Она га не пушташе из св |
| левом руком прихвати густу косу и лепу главу, да ову мало подигне.{S} Како је мало по мало зап |
| осле кад Марко осече и другу па и трећу главу Арапову, онда већ Рајку поста јасно да она тихо и |
| таше Рајко нешто снужден; „вала дао бих главу, ако се она целу ову ноћ Богу не моли, да покрене |
| целу ноћ, нисам ни сама знала куда.{S} Гладна, жедна, прашњава, посрћући од умора, стремила са |
| .{S} Неколико сам пута покушавала да се глађу и жеђу уморим, али кад већ клонем и обамрем Бекри |
| зачу се јасан, а сада и пун свечаности, глас Маргитин; „овде, господо, има <pb n="204" /> само |
| у лево!“ викаше опет онај сељак којега глас сад већ беше орапавио од многе вике.</p> <p>„Прими |
| диже је!{S} А Маруша му се једнако и на глас молила: боље да је и закопа, него да јој остави ли |
| ноге; „устајте, господо, ово је доиста глас грофице Маргите!“</p> <p>„Шут, шут, шшш!“ заћуткив |
| ође к себи.{S} Сад га гану њен жалостив глас.</p> <pb n="94" /> <p>„Не бој се, госпођо!“ рече ј |
| амо ударимо! “</p> <p>„ Рекао бих да је глас Милисава кнеза из Доње Букве!{S} Баш је он!“ говор |
| а ономе свету!“</p> <p>Како јој звечаше глас слатко, пуно и топло!{S} Учини се Рајку као да са |
| ећине унутра у мрачни ходник а с њиме и глас старог пустињика:</p> <p>„Рајко, брзо хватај твоје |
| снама хтеде дотаћи њезиних, један други глас у души његовој викну му: „Душан те гледа!"</p> <p> |
| е редом, онда један старачки а промукли глас озго <pb n="201" /> са зачеља закреча несигурно: „ |
| ка осветли се душа Рајкова и онај тајни глас у њему умуче.</p> <p>Седе опет поред ње и гледаше |
| љно и свечано.{S} Учини се Рајку да јој глас никада није био тако сладак, тако мек и опет тако |
| ги!{S} Ваше јединствене очи, ваш сладак глас!{S} Та прво сам вас по гласу и познала!{S} Слатка, |
| Шта, ти би ?!...{S} О, дај ми да чујем глас твој!{S} Дај ми опет руку твоју!“</p> <p>Рајко се |
| узе, из које прену тек кад зајеча јасан глас старчев: „О децо, јесте ли ми још у животу?!“</p> |
| боких мисли изведе један мекан а звучан глас, који је поздрави са: „помози Бог, снахо!“</p> <p> |
| приђе право к рундову, који, кад чу њен глас, стаде као да се скаменио, подиже главу своју прав |
| ојим слатким гласом.</p> <p>То није био глас него музика; музика у којој су се тужни звек од зе |
| лађима паде на Рајкова прса и плакаше у глас.{S} Да јој је био једини брат од заклетве, или син |
| b n="48" /></p> <p>Повикаше сви гости у глас: „чардаш! чардаш!" хоће младожења да игра чардаш с |
| Чуј један пут у моме злосрећном животу глас моје молитве !{S} О, не дај Рајка смрти!{S} Отми г |
| сам се по цео дан и по целу ноћ Богу из гласа и на коленима, купала сам се у сузама, па ништа, |
| зачу се на вратима од ковачнице весео и гласан поздрав: „сабанахиралах, мајсторе!“</p> <p>„Алах |
| кој васељени.{S} И онда опет онај тајни гласић у њему, од кога се већ једном препао био, поче д |
| лони лице своје.{S} Тек онај тајни тихи гласић шапуташе:</p> <p>„Како оно сину муња кад се њене |
| е истом таквом жудном пажњом један тихи гласић, који у њему самом и од њега самог тихо шапуташе |
| да даду сладак један пољубац.{S} А онај гласић у њему сад шапуташе истом брзином којом му срце |
| „Лажеш, сотоно!“ муцаше он ономе тајном гласићу; „лажеш! криво ти је што видиш поштену једну же |
| са пунијим дахом, и млаз од воде као да гласније и веселије бућкаше у каменом кориту.{S} Доле у |
| о, па пођоше све јасније и јасније, све гласније и гласније, док се Рајко не узе да побојава да |
| е све јасније и јасније, све гласније и гласније, док се Рајко не узе да побојава да ће се они |
| кроз живот ?{S} А он, на моју препаст, гласно викну: нећу!{S} Тек се иза нас продра мој старац |
| ом за асуру и стропошта се на Рајка.{S} Гласно се сам себи насмеја; седе, нагну чутуру, па онда |
| урске момчадије и дечурлије, кад би ова гласно повикала: <hi>„ха, бре, вур ђаур!“ </hi> па би с |
| ед, истина, не сева претњом, али као да гласно казује: <hi>„не бојим се никога до Бога!“ </hi> |
| дрма га обема рукама, отвори га, и онда гласно ускликну: „каква малвасија ?{S} Та ово су сребрн |
| , тек да нешто почне.</p> <p>Она се сад гласно насмеја.{S} Њен смех зазвекта као сребро а откри |
| седе на стену, покри лице рукама и узе гласно јецати, готово онако исто као оно у капели пред |
| њим капљицама уља, те пршташе као да се гласно срди што ово двоје дођоше да га гледају нако се |
| господин попа воли! “</p> <p>Насмеја се гласно и сам патер Хијероними, и насмејаше се сва госпо |
| Како лепо мирише ова зова јутрос!“ рече гласно, тек да нешто почне.</p> <p>Она се сад гласно на |
| текоше јој сузе низ образе, и онда поче гласно да јеца, просто грцајући од плача.</p> <p>Рајку |
| аџарској преведе.{S} Млађи од њих узеше гласно усклицавати, а двојица или тројица скидоше калпа |
| га мравци кад из чатрље зачу пиштање и гласно плакање оне жене.{S} Скочи к вратима од чатрље, |
| то уздигнутом главом, крочи у дворану и гласно и чисто усклицавајући викну:</p> <p>„Њено високо |
| <p>„Смејеш се мојој простоти!" рече јој гласно а сав поцрвене од стида.</p> <p>„Није, није!“ пр |
| жив?{S} Како да није жив!“ па се сељак гласно насмеје и испод трепавица погледаше поносито у с |
| и оно небо!{S} Зар то није да се човек гласно насмеје?"</p> <p>„Није!“ рече Рајко пресудно; „н |
| се господа и сама раздрагала па прсла у гласно клицање, а стари би се барон Арпад само осмехнуо |
| ду од крупних суза из крупних очију и у гласно јецање.</p> <p>Старац и Рајко беху и сами дубоко |
| и од милине, а не од страха.{S} Зајецах гласно, раширих руке, потрчах и — скочих у Мораву! "</p |
| а вас спасе !{S} О Господе," узе старац гласно да виче Бога, па се прекрсти неколико пута; „о, |
| уца!“</p> <p>Сад се тек диже урнебес од гласног смеха, од дивље вике: „ељен гроф Аладар!{S} Дај |
| омљаше грчевито своје прсте.{S} Па онда гласом пуним очајања рече:</p> <p>„О Ружо слатка, шта ћ |
| <p>„Преподобни!“ прекиде га барон Арпад гласом као да пуку командира; „мени деран тај није подо |
| че Маргита својим најмекшим и најслађим гласом, „Рајко, ето мога двора.{S} Тамо ногом кад крочи |
| !" говораше Рајко све тишијим и тишијим гласом.</p> <p>Тек су прешли оно велико придворје и ушл |
| оче полагано а пуним милозвучним својим гласом да говори:</p> <p>„ О витеже, од Расине Рајко, — |
| зађемо на ово платно!“ рече Рајко меким гласом у коме се, у јасном металном звеку, мешало и неш |
| од нас двоје?!“ рече она својим слатким гласом.</p> <p>То није био глас него музика; музика у к |
| Лакрдија, маскарада!“ јечаше промуклим гласом стари гроф. „Молим, молим Румели-Беглер-беговицу |
| о и зловољно лајаше крупним и промуклим гласом, као да је и сам већ неколико ноћи пио и певао т |
| p>— „Не знам!“ рече Маргита усколебаним гласом и нешто као устежући се.</p> <p>„Оно тамо горе р |
| ајде баш!...“ И онда Рајко поче лаганим гласом, али онако мало као попевајући уз гусле:</p> <qu |
| што маџарски својим јасним а уздрктаним гласом, и онда седе на стену, покри лице рукама и узе г |
| ерно и говораше мирно али са уздрхтаним гласом:</p> <p>"Госпођо, опрости ми!{S} Хтедох да ти по |
| а врата и викну сад још већма узбуђеним гласом: „помози нам Боже и Богородице!{S} Ако је тамо н |
| и се пред Маргитом и рече јој узбуђеним гласом, али топло и смерно:</p> <p>„Хвала ти госпођо!{S |
| Рајко је говорио мирно али с потресеним гласом.{S} Био је блед; у очима му збиља и туга уједно; |
| чавају да му приђу, он им за чудојасним гласом разговетно викну:</p> <p>"Не бојте се децо, прис |
| са самсовима?!“ прихвати Маргита тихим гласом и бојажљиво.</p> <p>— „Неће, дете моје, неће!{S} |
| се подуго у Маргиту, па јој врло тихим гласом рече : „ако се деси... јави старцу на Вујну!...{ |
| а ништа!“ прихвати Маргита, ударив живо гласом на ону другу реч и махнув руком као и да покаже, |
| ли главе нашим краљевима?" питаше Рајко гласом који издаваше да му је криво.</p> <p>— „Шта вас |
| ваш сладак глас!{S} Та прво сам вас по гласу и познала!{S} Слатка, слатка моја госпођо !“</p> |
| сна.{S} Доћи ће лекари, а на великом су гласу.{S} Неће ваља да тако млад и тако красан и тако з |
| и час брисао своје знојаво и запурено а глатко обријано лице некаквим белим убрусом.</p> <p>С њ |
| и њу је чуо.{S} Ето у моје Маруше лице глатко као лист од божурова цвета!“</p> <p>„Иди, слатка |
| говицу нека седне поред барона Отмара — гле, мало не рекох Османа!{S} Ха, ха, ха!{S} Барон Осма |
| d="SRP18920_C2.7"> <head>7</head> <p>„А гле, каква је то светлост тамо?“ упита га Маргита, кад |
| p> <p>Чак би и чаушбаши мило било да га гледа.{S} Па би се онда стари Турчин својим мирним и оз |
| } Рајку се учини као да она само у њега гледа онако као што он само у њу гледаше.{S} Стаде тако |
| е гледа свога цара, а Маргита остаде да гледа растужена у старог деспота и у два лепа а слепа м |
| погледаше по њој горе у висину, као да гледа у крстату заставу, коју жеља њена већ ставила беш |
| да кроз оне дивне очи још дивнија душа гледа.</p> <p>Тек је била налила ибрик водом и подметну |
| ј, капе!“ И Рајко отиде опет да изближе гледа свога цара, а Маргита остаде да гледа растужена у |
| а, и да га својим лепим очима кроз сузе гледа.</p> <p>— „Ама, луда децо, зар не чујете да вас в |
| глас у души његовој викну му: „Душан те гледа!"</p> <p>Рајко се трже и не дотакнув се оне сласт |
| снуће.{S} Од муке звао је и Манду да му гледа у пасуљ, хоће ли вас наћи.{S} Она му куја једна п |
| ка, готово са свим нага. „Гледај добро, гледај; не заборави онај младеж што јој као звездица на |
| им!“</p> <p>— „Па то је преко света!{S} Гледај само где ти је далеко твој цар Душан!“ па Маргит |
| чак узех премишљати да ниси погинуо!{S} Гледај па хватај пут.{S} По ноћи је превалило.{S} Јевро |
| ло млада девојка, готово са свим нага. „Гледај добро, гледај; не заборави онај младеж што јој к |
| у од кухиње, који кад отвори рекне му: „гледај сад и добро утуви своју суђеницу да не погрешиш? |
| илостива госпођо,“ узе Ружа да говори; „гледајте само како се сви очистише!..{S} Као да је вихо |
| од многих кола. <pb n="212" /></p> <p>„Гледајте само, слатка и милостива госпођо,“ узе Ружа да |
| гласно срди што ово двоје дођоше да га гледају нако се гаси.</p> <p>Рајко отвори она сниска вр |
| у изнад два црна ока, која свагда право гледају; из њих светао отворен поглед, истина, не сева |
| онда му је слала и друге Циганке, да му гледају у воду, или и у длан, и свака му је то исто гот |
| за неколико тренутака чисто скаменила, гледајући ово друштво, сад кад виде шта Манда на њене о |
| е са пуно очинског саучешћа гледаше, па гледајући је збораше више као самом себи: „кћи земље ма |
| ?“ „Видим, видим!“ увераваше патер и не гледајући у вис. „Само хајде, свршуј!“</p> <p>— „Е, а м |
| а не можемо да се разумемо!“ рече Рајко гледајући посланику право у очи; „све ми се чини да ова |
| се не угаси док не затреба.{S} Није ни гледала у њих него у онај плави пламен од ћумура, а ко |
| на будна била, па да ме је очима својим гледала, <pb n="162" /> не би мене нечастиви занео да к |
| и поред мене па би ме тако нежно и мило гледала, очи би јој засузиле, па би тихо проговорила: < |
| ном копреном по лицу покривена, па немо гледала у мртвачки ковчег, који је покривен црном чохом |
| управ туга, или нека жудња и чежња.{S} Гледам тебе, а мисли ми се отимљу на доброга старца на |
| мамузе, те један пут те други пут, а ја гледам у трепавице младине; она их подиже и погледа нев |
| л’ полудео?!{S}" Ништа ја.{S} Ћутим па гледам у њу. <pb n="48" /></p> <p>Повикаше сви гости у |
| на двору остане ? !{S} Вала као да сад гледам Голубана како силази низ кулу, сетан невесео, те |
| о сетан и озбиљан; „није вајде, ваља да гледамо шта ћемо. <pb n="139" /> Турци су нашега старца |
| корим и пола ноћи па треба наш посао да гледамо!“</p> <pb n="54" /> <p>Али Циганин више и не сл |
| ио што сам ја патила, или ко није очима гледао моје муке, тај не може да замисли сву страхоту њ |
| о више ове чесме; и окренуо си се био и гледао к мени.{S} Имао си дугу пушку о рамену... <pb n= |
| прскаше варницама, да се у њ није дало гледати.{S} Беше ту још поређан велики број мањих и већ |
| скамених се!{S} Шта ћу сад јадна!...{S} Гледах их како јуре као да су се помамили; засукали рук |
| срца њихова у брже куцање тако, као кад гледаху како она арапска сива ластавица лети да стигне, |
| ено право к зачељу.{S} Сви је гости сад гледаху запрепашћени, неки с отвореним устима, али на к |
| а и хладнија зебња на срце наваљиваше. „Гледаш ме шта радим, моја добра Ружо?“ рече јој Маргита |
| Одмаче опет главу своју од лица његова, гледаше му опет право у очи, погледима у којима милина, |
| S} Пригну се полагано над њеном главом, гледаше је из близа у обрве, у очи, у уста њена.{S} Осе |
| ку, а подупрв лакат од те руке левицом, гледаше за свитом маџарске господе, која сави путем у в |
| одмаче мало своју главу од лица његова; гледаше му право у очи, за неколико тренутака, неисказа |
| у пун котлић.{S} Склопи руке на груди; гледаше опет својим широким а меканим погледима у очи Р |
| а, који нешто теже и спорије дисаше.{S} Гледаше га неизмерном нежношћу.{S} Узе опет да му чело |
| ote> <p>Још једном дође лепо к себи.{S} Гледаше пуно отвореним очима око себе, загледа се подуг |
| у оне сенке у које се мерџан губио.{S} Гледаше постојано у лице Маргитино и пажљиво је напајаш |
| свечано, готово и нешто мало тужно.{S} Гледаше у Рајка неким замишљеним и благим погледима.{S} |
| ђаше у седлу као да се скаменила, па га гледаше непомично очима ширимице отвореним. <pb n="65" |
| ак!{S} Разумеш ти то?“ </p> <p>Рајко га гледаше пун чуда на толику ученост.{S} Размишљаше за не |
| по свој прилици није ни слушала.{S} Она гледаше на небо у неколике ситне и бледе звезде и ломља |
| ватри, те је са пуно очинског саучешћа гледаше, па гледајући је збораше више као самом себи: „ |
| главе Рајкове као венац.</p> <p>Ружа је гледаше само шта ради и све јој се већа туга и хладнија |
| p> <pb n="98" /> <p>Маргита најпре и не гледаше у иконостас него у њега.{S} Учини јој се да се |
| то долази, наднесе леву руку над очи, и гледаше, очевидно узбуђена, у гомилу.{S} Као да и не чу |
| егне сву памет своју, погну се напред и гледаше жудно у далеке ватре на обзорју.</p> <p>„Је ли |
| ше као пањ на земљи.{S} Рајко се диже и гледаше га мирно за <pb n="56" /> неколико тренутака, п |
| њему умуче.</p> <p>Седе опет поред ње и гледаше је.{S} Она поче нешто спорије и теже да дише.{S |
| p> <p>Маргита се ту устави.{S} Ћуташе и гледаше озбиљно и невесело преда се; бејаше мало поблед |
| тиних.</p> <p>Рајко ућута.{S} Слушаше и гледаше само како Маргита дише.{S} Не смеде да се макне |
| > <p>Рајко дође к себи.{S} Отвори очи и гледаше у таваницу.{S} Окрете главу и виде како Маргита |
| у Рајка, па онда сави главу на десно и гледаше у црвену чизму у широкој бакрачлији.{S} Маргита |
| јани старац, па се окрете према Рајку и гледаше га за неколико тренутака.</p> <p>„Могао би бити |
| с десним час левим рукавом.{S} Стојећки гледаше у лице Маргитино.{S} Она се у сну нешто тако не |
| о се Рајку чињаше самртничким, погледом гледаше.{S} Пролазећи кроз капелу Рајко се заустави под |
| ивен крепи и подиже.{S} Благим погледом гледаше у старца и благо се на њ осмејкиваше.{S} А стар |
| рече Рајко нешто као запињући, и збуњен гледаше у мерџан на своме длану.</p> <p>Хтео је нешто д |
| о је ово ?!“ питаше Ружа.</p> <p>Мартин гледаше за неколико тренутака у Маргиту, па онда подиже |
| ред њих.{S} А Рајко живо кресаше и живо гледаше да види очи њене.</p> <p>„Срећа те нисам труд!“ |
| да она приђе ка ковчегу.{S} Дуго и дуго гледаше без речи у мирно лице младога човека, који као |
| које се беху чобани искупили.{S} Рајко гледаше целу ону велику, а нејасно звезданим небом осве |
| одаде му га не рекав ни речи, него само гледаше га право у очи, као да огледа да ли својим меки |
| ја већ беше скочила на ноге, па збуњено гледаше шта то би.</p> <p>Циганин беше дошао к себи и н |
| дежмекасти патер утирући зној, и брижно гледаше за младићем, који се сигурним и лаким кораком п |
| у њега гледа онако као што он само у њу гледаше.{S} Стаде тако за неколико тренутака, па већ мо |
| етиња од које нечастиви бега.{S} Кад ме гледи и кад ми говори, као да ме невидљивим крилом закр |
| у ударише пламенови у образе; нешто као гњев усколеба срце његово.{S} Више осећаше и нагађаше, |
| И сад из очију Маргитиних сипаше ватра гњева, и она махну руком величанствено, показујући Цига |
| о, грофе,“ јекну Циганка сва дрхћући од гњева; „ако ваше слуге имају слободу <pb n="205" /> и т |
| игну, па га подиже на ноге.{S} Гроф пун гњева крхаше грозну једну теретемку, тресну једном ного |
| а својим, у којима не бејаше у том часу гњева, него само сажаљења.</p> <p>„Дижи се са тога мест |
| еном на устима, с варницама у очима.{S} Гњевно викну по турски: „овамо, кучко, или ћу ти сад гл |
| а место са кога се чесма видела, и онда гњевно докопа први камен при руци, те се њиме баци на о |
| ....{S} Стари се гроф жени?!“ викну она гњевно и сва пренеражена, па онда паде натраг на ону кл |
| ира!" — „Блене у младу ?!“ викну старац гњевно; „ха, чекај се ти што твојим циганским очима бле |
| .{S} Размишљаше за неко време као да се гњура у дубине оне мудрости; узе полагано и више самом |
| адаху му по плећима; у десници држао је го мач, па њиме показивао у напред; главу беше мало пов |
| анџак-бега.{S} Некакав новајлија, дошао го као прст, па син навалио да се што пре и одене и огр |
| прилично одскочило кад угледах реку. „'Го ће бити Морава!“ рекох, „ах, да ли ћу наћи какав чун |
| био изгубио слушајући за њ неразумљиви говор маџарске господе.</p> <p>Реци господи да се мичем |
| давати, или — мрети!"</p> <p>Овај мирни говор поврати мир у душу Маргитину, и куцање њеног бурн |
| и се и последње неразговетно одјекивање говора људског у даљини.{S} Савршена тишина, у којој он |
| бе срце и чисто и јако. „Ево га нађох!“ говорах у себи и зарадовах се.{S} Али ето, и сам призна |
| у жеравицу.</p> <p>„Слободно! слободно! говораше му робиња немарно. „Нећу ја ноћас ни мој врат |
| и је награда за твоју витешку службу?!" говораше Маргита грцајући без суза.{S} Седе поред њега, |
| <p>„Да делимо право као брат и сестра!" говораше му. „Овде смо као у гробу и смрт седи негде у |
| } Не бој се!...{S} Неће ни бити ништа!" говораше Рајко све тишијим и тишијим гласом.</p> <p>Тек |
| иш сребрн талир у њу па да се растопи!" говораше Циганин облизујући се.</p> <p>„Да је додамо ма |
| пства избавиш, ако би нам Бог помогао!" говораше Рајко мирно и просто као о нечем што је са сви |
| његову опрему.</p> <p>„Опремићемо га," говораше Мартину, "као да је племић од ове старе господ |
| чује!{S} Јеси л’ ме разумео Циганине?" говораше Рајко срдито. <pb n="14" /></p> <p>„Турске ми |
| ецање, а са грчевито склопљеним рукама, говораше нешто маџарски живо и ватрено.</p> <p>Млади Ра |
| де и приђе Рајку, потапка га по рамену, говораше му нешто маџарски и заврши рекав три пут српск |
| >„Кад је воља божја да тако млада мреш, говораше Рајко, спуштајући Маргиту на тај плат, нека си |
| , а оно тамо сребро ?! “ <pb n="106" /> говораше Маргита збуњена и готово збиљски у бризи, да ј |
| силна блага ако су сва та бурад пуна! “ говораше Рајко силно узбуђен. </p> <p>„Пуна су сва!{S} |
| црног попа. „И то су ми нека господа !“ говораше сам у себи; „и то ми је неки духовник!{S} Лист |
| казуј ми одмах све шта је и како је?!“ говораше Маргита са нешто мало више мирноће.</p> <p>„Ев |
| ети да њега у оним планинама дочекам?!“ говораше Рајко сам себи. „Ко зна!...{S} А ко зна да л’ |
| једна безгласна и безживотна пустиња!“ говораше Рајко.</p> <p>„Ех, у моме двору нећеш бити као |
| рите се, журите се, док не попију све!“ говораше сељак и посрташе мало на лево па на десно.{S} |
| му хладне крпе на рану и привезао је!“ говораше Мартин шапутом.{S} "Него, ето видите, обнесвес |
| е ми ваља да ништа бити.{S} Не бој се!“ говораше Рајко, па се још мало осмехну само да је умири |
| земљом моје отаџбине.... заклињем се!“ говораше Маргита мирно, озбиљно и свечано.{S} Учини се |
| до ми је да ми сељаци ништа не јавише!“ говораше старац и сам беше очевидно узбуђен и збуњен.</ |
| ти поиграти ни мали а још мање велики!“ говораше она упорно и са свим одсудно.</p> <p>— „Комшиј |
| као брат, а овако рањен и више си ми!“ говораше Маргита нежно. <pb n="211" /></p> <p>— „Твоја |
| ве ће се нове јаде и невоље разбудити!“ говораше сам у себи.</p> <p>И не могаше да одвоји очи о |
| .{S} Одјек је поновио само твоје речи!“ говораше му Маргита.</p> <p>— „Не, не, чуо сам ја добро |
| } Нисам мислио да ће тако да се сврши!“ говораше сам у себи.</p> <p>Отиде полагано преко простр |
| ава кнеза из Доње Букве!{S} Баш је он!“ говораше старац више сам себи; „ он то довикује Јовану |
| одустане од свега тога. „Немојте тако!“ говораше им она; „пустите ме да имам ту једну утеху, да |
| кој заробио.{S} Дај да се даље минемо!“ говораше Хасан.</p> <p>Рајко преведе на српски што чауш |
| оћи да учините крај свему овом покору!“ говораше Ружа, па јој, у једној саћи од калаја, додаде |
| мртном часу благосиљаћу твоју доброту!“ говораше Маргита кроз плач.</p> <p>„Бог нек те прати, и |
| и на шта не потуже.</p> <p>„Његови га,“ говораше Мустафа Хасану, „на дому зову „Страхињом", ван |
| ном њен гипки и вити стас дише. „Вала,“ говораше сам у себи, „ни дивна ћерка од Божуна Бана а Ј |
| окваси понеком сузом.</p> <p>„Мартине,“ говораше му Маргита озбиљно и свечано; „био си нам сваг |
| <p>„Ти си ми се, синко, много омилио,“ говораше старац Рајку; „све бих рекао да си ти онај ког |
| вакојака привиђања.</p> <p>„Некада су,“ говораше он сам у себи; „некада су место ове труле дрве |
| в и јунак жив!{S} А знаш ти ко је ово?“ говораше Рајко с веселим узбуђењем, па накриви мало сво |
| ваки посао са слутњом на празну срећу?“ говораше Циганин са очевидном зебњом да се чутура не по |
| сира.{S} Прихватајући се помало Маргита говораше: </p> <p>„Ти ћеш код нас у Нађ-Бањи да останеш |
| м зовем!“</p> <pb n="175" /> <p>Маргита говораше то полагано, озбиљно, свечано, готово и нешто |
| га доброг оца на Вујну!“</p> <p>Маргита говораше с пуно ватре; подиже леву руку и погледаше по |
| у руку на срце, поклони јој се смерно и говораше мирно али са уздрхтаним гласом:</p> <p>"Госпођ |
| небројено пута његову маџарску сабљу и говораше за њ неразумљивим језиком тако страсно.{S} Не |
| њеног осмехом озареног лица а саму себи говораше: „смеје се мојој неумешности.{S} Има жена прав |
| у средини.</p> <p>Рајко полазећи за њом говораше како би он дао своју главу, на оном пању одсећ |
| занос, у коме или није чула што јој он говораше, или не могаше речи да проговори.{S} Бејаше се |
| оно господско дете не поплаши!{S}" Тако говораше Рајко сам у себи, а кад се врати у ходник к Ма |
| } Ето то ми је доста!“</p> <p>Док он то говораше она спази да јој танка тканица није у реду.{S} |
| ку раздрагана лепотом околине, „бадава, говори ти што хоћеш, али си ти Рајко човек, који има ок |
| латка и милостива госпођо,“ узе Ружа да говори; „гледајте само како се сви очистише!..{S} Као д |
| ој братац!“ узе патер осмешкујући се да говори; „светла господа веле: ако је да ко коме поклон |
| док се матер нешто накашљиваше поче да говори:</p> <p>„Лепо ми је у служби вашој; поносно ми ј |
| софе, на којој Рајко лежаше, и поче да говори:</p> <p>„Ево ти опет подигох руке, и очи, и срце |
| есну.</p> <p>После поноћи Рајко поче да говори много шта у заносу, час разумљиво, час неразумљи |
| p> <p>Па кад се опет посади, настави да говори: „ Јест, стриц ми је био честит човек и добар Ср |
| .{S} Али их старац уталожи и узе сам да говори мирно, али и опет некако као да заповеда. <pb n= |
| но а пуним милозвучним својим гласом да говори:</p> <p>„ О витеже, од Расине Рајко, — хвала теб |
| ка.</p> <p>„Видим! узе Рајко снужден да говори; „видим немаш вере у мене!{S} Може бити баш да м |
| p> <p>"Дете моје, “ узе старац благо да говори, „има сладости у сваком животу, само кад човек у |
| старац.</p> <p>„Госпођо," узе Рајко да говори као из сна пробуђен и тек осетивши да има и срца |
| новцатих.</p> <p>„А ево,“ узе патер да говори, „његова те блиставост призвала да ти баш каже д |
| е старац срдачно; „а ко то тако из тебе говори? да ли је то госпођа, или робиња, или кћи земље |
| јко озбиљно и невесело, „тешко је да се говори о ономе што може бити, али ми се чини да ни ја т |
| им!...настави она више као да сама себи говори; „сад већ све знам...{S} Та није могло друкчије |
| ајко, као да је чуо шта она сама у себи говори, рече: „ама и ја се питам, је ли ово сан, или ма |
| ечастиви бега.{S} Кад ме гледи и кад ми говори, као да ме невидљивим крилом закриљује од сваке |
| Али Циганин више и не слушаше шта Рајко говори.{S} Диже се, отиде до једног корита, у коме беху |
| ру је Рајко почео опет да бунца.{S} Час говори с Краљевићем Марком, час са Сибињанин Јанком, ча |
| ј господи шапутом а на латинском језику говори :</p> <p>„Ко нама, о великомоћна и сјајна господ |
| у неком тихом сну.{S} Па онда узе да му говори:</p> <p>„Кад смо оно били у подземној дворници, |
| ли та жена, што ти је на сну долазила, говорила српски и носила круну на глави?!“</p> <pb n="1 |
| ну на глави?!“</p> <pb n="101" /> <p>— „Говорила је српски, али није имала круну; него је била |
| даје друге пратиоце.{S} Већ смо о томе говорили и са Хасан-агом.{S} И ево ти вели мој пресветл |
| , који су с нашим царевима лицем у лице говорили!{S} Како ћеш да од њих сад поњаве правимо?!“</ |
| <p>Целим путем до сванућа нису ни речи говорили.{S} Он би се само овда и онда окренуо да погле |
| са с Рајком.</p> <p>„Да ли бих могао да говорим са господом?“ питаше Рајко.</p> <p>— „У добри ч |
| пуни доброте и милости!{S} Тек, шта ја говорим?!{S} Нека му је по хиљаду пута слава, што вас ј |
| ика господа, не хтеше да чују што им ја говорим, да је право или да те отму ил’ откупе, ја реко |
| е; нећу да женско ухо чује што ћу да ти говорим!</p> <p>Одмакоше се подаље од ковачнице на зеле |
| а му душу прости, нама момчадији свагда говорио: кад си у неприлици па не знаш на коју ћеш стра |
| нас после питао шта је радио и како је говорио онај јунак, и шта се коме најбоље свидело у оно |
| твоје срце казао буде.“</p> <p>Рајко је говорио мирно али с потресеним гласом.{S} Био је блед; |
| Хрватима или Словенцима, те разумевао и говорио српски.{S} Патер Хијероними, који је пратио пос |
| обе руке према оној даљној даљини, узе говорити нешто маџарски својим јасним а уздрктаним глас |
| ачка имена.{S} Ваљало је да пазиш и шта говориш и како радиш!“</p> <p>Ту се Рајко мало устави; |
| p> <p>„Ама шта нема ништа?{S} Што ми не говориш просто и отворено; што ме не питаш право?" прих |
| ?“</p> <p>„Их, да грдне бруке да тако и говориш а некмо ли да тако и радиш!“ рече Рајко сав пре |
| ју ветрови.{S} Него није први пут да ти говориш као да си видовита.{S} Овде је око нас по земљи |
| оштено мислиш, витешки осећаш и искрено говориш.{S} Видим те много млада за тешки посао кога си |
| оже тако да се дели!“</p> <p>„Како лепо говориш!{S} Слађе ми је да те слушам него да овај мед у |
| сури не удави! “</p> <p>„Ама како ти то говориш?!" питаше Рајко, који и не слућаше о чему Бекир |
| <p>„Али, драга моја Ружо, о чему ти то говориш?“ питаше је Маргита. „Где је гроф?{S} Страх ме |
| зло какво чине!“</p> <p>„Није право што говориш, госпођо!“ рече Рајко; „ја те наведох да бегаш, |
| ева, Павлију и Анђелију...“</p> <p>„Што говориш као да си дете!{S} Правиш се само, јер ти је му |
| ма у брдо у виноград!“ рече дечко; „баш говорише нико неће тако сабаиле ударати на скелу!“</p> |
| није излудела, кад оно поче да узвикује говором неразумљивим.{S} Али кад поче да плаче и да јец |
| си научио што и јесте најлепше у нашем говору.{S} Напред ћемо сви ако Бог да!“ Поклони се и св |
| у руку Рајкову давала му на знање, кад год би појачана вика у пећини одјекнула у јачем куцању |
| .{S} Шта ли сад чекаш?..{S} Јеси л’ кад год видео лепшу жену у Србина или у Турчина ?{S} Како с |
| . „А мени се ето већ смучило !{S} И кад год је намиришем одмах ми се смучи, и да не сркнем прос |
| че!{S} Спремна сам да пођем с тобом кад год ти кажеш!“</p> <p>— „Е, у добри час да буде!“ рече |
| блага, њиме да искупиш војске колико ти год треба, те да своју земљу од Турчина ослободиш.{S} Б |
| мо!{S} Али знај, да ћу на тебе, док сам год жива, са љубављу једне благодарне кћери мислити.{S} |
| до <pb n="214" /> куће, нек разбуде ко год спава, нек растрезне ко је још пијан, нека распитај |
| се разведрила, па не мари, нека је како год хоћеш.{S} Дугачке су те ваше маџарске молитве.{S} М |
| а славом по свету да пронесу.{S} Колико год ју је пута призивао, свагда му је то исто казивала. |
| њих оседлане коње, и нека им обећа што год затраже, само да одмах дођу!{S} А ти сам врати се а |
| од мене?!“ „За то што јој је осамнаеста година, а знам шта јој пише у судбини, па је кријем и о |
| нога дана у Србију пођеш.{S} Неће проћи година или две, а наш ће краљ опет да завојшти на Турке |
| и твоје !{S} Ево ти се заветујем: седам година живећу о хлебу и води, ићи ћу босонога од села д |
| вао сам се,“ прихватих ја, „да за седам година не силазим ни у коју варош.{S} Мојом ногом ја од |
| уђера рекоше ми: има јој двадесет и пет година.{S} Ја је носим да ми се нађе рад лека.{S} Нећем |
| ања, који је ваља да пре својих педесет година умр’о и наредио да га овде сахране! “</p> <p>— „ |
| вице.{S} Највише да му је било тридесет година.{S} Мало подаље од њега седела је на земљи, а на |
| Аладар од Нађ-Бање биће сад да је мојих година!{S} Нисам слушао да се и по трећи пут оженио !{S |
| о и не знате.{S} Има овде од непамћених година један смук, добрих десет стопа дугачак, који се |
| еше на врата од оне кућице једна жена у годинама, али још пуно крепка.</p> <p>— „Ружо!“ рече јо |
| седела је у трећој наслоњачи жена већ у годинама, црне масти, одсудно циганскога типа, обучена |
| p>Пред вече једнога лепога летњега дана године 1699 пролазила је по рушевинама од некадашњега д |
| {S} Није му било више од двадесет и две године.</p> <p>Красни овај младић корачао је пред самим |
| и избише?{S} Е, стари наш господар прве године, кад вас Турци одведоше, није знао шта ће од жал |
| екри-Бекир, — који је се тек пре четири године потурчио, дошав и сам од некуда из Маџарске, — з |
| у је себи на колено.</p> <p>„Пре четири године бејах свирач у Сегедину у Маџарској, у дружини ч |
| Циганин, по имену Бекри-Бекир, пре неку годину у Маџарској заробио.{S} Дај да се даље минемо!“ |
| > <p>На самоме врху испупчила се стена, гола и без маховине.{S} Овде онде њен белутак беше прош |
| плете своје седе косе, скине се са свим гола и узме чарати у ватру и кувати неку воду у једном |
| рвину!{S} А мене Турци стегоше; витлају голе јатагане око моје главе; „казуј где су?“ веле: „са |
| рукави од кошуље повијаху у гужву, беху голе.{S} У једној је руци носила котлић, а у другој вел |
| ој велики један калајисани ибрик.{S} На голим ногама имала је турске папуче од жутог сахтијана, |
| вис, загрли га.{S} Рајко скиде шубару; гологлав, сав уздрхтан од трепета, као да је пред страш |
| у руку.{S} Па <pb n="87" /> онда приђе гологлав к Маргити, метну руку на срце, поклони јој се |
| цареве на овој чесми; ко зна? можда је Голубан онога јутра кад ће поћи на Косово, напојио свог |
| в:</p> <p>„Кажи господи: на ову је кулу Голубан, верна слуга српског цар-Лазара, на својим рука |
| ру остане ? !{S} Вала као да сад гледам Голубана како силази низ кулу, сетан невесео, тешко му |
| ла да свиће, а он рече:</p> <quote> <l>„Голубане....</l> <l>Ја опремих своју ластавицу,</l> <l> |
| Марком, час са Сибињанин Јанком, час са Голубаном.{S} Таман је бледа зора почела да свиће, а он |
| н као крупан орах, а они други као јаја голубија.{S} Пред круном беше положен унакрст <pb n="10 |
| рнину завијене сестре плавосивих дивљих голубица, што падаху преда њ на пут само да опет прну у |
| епши од мене!...{S} Хеј ти, гарава моја голубице, где си?{S} Дед’ овамо, право и само право! ко |
| е пред свима нама пољуби и само рече : „голубице моја, тебе ћу да љубим, а Циганина ћу да бијем |
| као да се беше и сама претворила у сиву голубицу.{S} Као да су кроз онај тихи сутон, изнад које |
| игде могло видети; још мање јата дивљих голубова; испод погдеког мостића од брвана жабе су неве |
| аргита Рајку, показујући му руком; „ова гомила кућерака трском покривених то је село; а видиш о |
| и кад се већ добро смркло, велика једна гомила сувог грања горела је на највишој и најширој зид |
| а Кнез-Лазарева у Крушевцу једна шарена гомила од Турака и ђаура.</p> <p>Крепак један и повисок |
| музе, — био је средина, око које се она гомила повијала час напред, час на десно, час на лево.{ |
| ространо.{S} Сад је све било запремљено гомилама и младих и старих сељака и сељанака, од којих |
| ави, али без оружја.{S} По даље иза ове гомиле ишли су растројено и полагано чауши с великим то |
| 0_C3.4"> <head>4</head> <p>Прођоше кроз гомиле веселих и више или мање пијаних сељака.{S} Успеш |
| онда као слеп потрча, што брже може, у гомиле света по дворишту, лајући као да се помамио; па |
| штаница.{S} У једном куту дворане једна гомилица Цигана удешаваше тихо ћеманета.{S} За дугачким |
| уз циганска ћеманета, други загрљени у гомилице певаху, а већина их је седела уз дрвене столов |
| д часа на час по неко од њих залетео на гомилу турске момчадије и дечурлије, кад би ова гласно |
| и се сигурним и лаким кораком пењаше уз гомилу цигала и камења.</p> <p>„Ама вреди да поломе мам |
| ад очи, и гледаше, очевидно узбуђена, у гомилу.{S} Као да и не чујаше што јој Циганин ковач срд |
| зрогачених очију загледала у ону шарену гомилу, која се полагано креташе озго са града.{S} Кад |
| тешко Богу згрешила да те пси као јареб гоне и да те самсови као мрцину вуку?!...{S} Ах!“ јекну |
| и Бог никада није био добар.{S} Он мене гони од како ме је из наручја матере моје отргао.{S} Ал |
| ост твоју.{S} Љубила сам те, а ти си ме гонио.{S} Осмех моје невиности удавио си у потоку горки |
| оје изнад једних сниских растових врата гораше сад већ последњим капљицама уља, те пршташе као |
| јдмо да седнемо на који од оних ковчега горе, па да се мало прихватиш и одмориш, а у том ће ваљ |
| но што је лепо и господско!{S} Та стена горе изгледа <pb n="168" /> ми као да је мраморни прест |
| та убијати пијана човека.{S} Окрену цев горе у таваницу и одапе.</p> <p>Пуче пуцањ, погасише се |
| ми је неки духовник!{S} Лист од њихове горе затреперио, чедо од њихове колевке заплакало, млад |
| pb n="20" /> Дурмитора пао у четинарске горе ужичке, да се у њима напоји мирисом од јела и боро |
| ћ можда никада ни видети нећу ове дивне горе и планине!“</p> <p>„О, Рајко, Рајко!“ викаше га оз |
| ењем погледала би по таласима од зелене горе, који се пружаху на све стране докле око допираше; |
| олажаше из вароши, повијала се поред ње горе уз брдо, док се није у трави од ледине изгубила.{S |
| а тежина на срце наваљује!...{S} Ено ње горе где од радости јеца, а мени је овде дошло да се од |
| его настави:</p> <p>„Кад ме вода изнесе горе, два ме самсова дохватише.{S} На левој мишици и са |
| је то Маџарица, ваша земљакиња, од ваше горе лист, а ето је робиња!{S} Знам да сте ради да је о |
| ли ја знам да је Хуњадија Јанош од наше горе лист, а знам најбоље по томе, што је прадед или чу |
| још топлији жар, те позлатило и поља и горе, и кад би сваки лист на дрвећу, и сваки цвет на по |
| усти се нечујно низа стену, а њу остави горе саму.</p> <p>Наслонив се леђима на стену Рајко пус |
| аса заборави своју слутњу.{S} Отрча јој горе, и нађе је још са сузним очима, али са осмехом на |
| ре; подиже леву руку и погледаше по њој горе у висину, као да гледа у крстату заставу, коју жељ |
| ани, гуђаше у гусле, лице своје подигао горе к лицу старчевом, а уста мало отворио као да пева. |
| х подиже и погледа невесело и бојажљиво горе у таваницу, а ја кроз таваницу у облаке, одох, одо |
| два или нека мекана лопта, удари високо горе у врата под сам рагастов.</p> <pb n="144" /> <p>„А |
| нешто као устежући се.</p> <p>„Оно тамо горе ритови с ону страну Дунава; а оно тамо иза њих, гд |
| ла у пећини, а старац и Рајко седели су горе на градском зиду поред ватре.</p> <p>„Ти си ми се, |
| а значе оне неколике цеви, што их видех горе у зидинама од града! “рече Маргита; па онда настав |
| од пецива и пића. <pb n="202" /></p> <p>Горе у самом зачељу седео је у високој наслоњачи стари |
| смркло, велика једна гомила сувог грања горела је на највишој и најширој зидини од разваљеног г |
| ка гвоздена светњака, пред иконостасом, гореле су две велике жуте воштанице.{S} Пред иконама Ис |
| многокраки позлаћени светњак, у коме је горело ваља да четрдесет воштаница.{S} У једном куту дв |
| ице.{S} Пред иконама Исуса и Богородице горело је уље у великим сребрним кандилима.{S} Све друг |
| му причаше о српским манастирима на Св. Гори и о светогорским испосницима.{S} Разговараху се та |
| и кад јој приђоше ближе, опазе да ватра гори пред једном пећином, у стени под самим некадашњим |
| то ће младост твоју прерани гроб у овој гори да покрива!"</p> <p>И онда му се примаче још ближе |
| ду игумани његовога манастира на Светој Гори, да не такну ни једне аспре од тога блага, него да |
| о, да ти тек понешто кажем.{S} У Светој Гори има манастир деспота Ђурђа Смедеревца; у цркви иза |
| Осмех моје невиности удавио си у потоку горких суза мојих.{S} Ранио си ме првом стрелом, кад си |
| како је мој живот био само један ланац горких несрећа, ви би ми опростили.{S} Све бих заборави |
| </p> <p>„Ето, шта је!“ прихвати Маргита горко; „мој стари гроф, ког сам толико пута хвалила как |
| , љубљаше јој колена и скуте, и плакаше горко.</p> <p>„Еј, колико смо суза ми за вама пролили ! |
| на колена пред старим послаником и кроз горко јецање, а са грчевито склопљеним рукама, говораше |
| едну невину младост... ох, како је то и горко и грозно!“</p> <p>— „Не подаји се таквим мислима, |
| је нешто видео.</p> <p>На јелеку њеном горња пуцад са грла и са груди беху покидана, и сам јел |
| n="224" /></p> <p>Па онда отиде у своје горње собе.{S} Дуго је тамо остала.{S} Ружа, пуна бриге |
| је и положи га на оловни ковчег до саме горње ивице.</p> <p>„Ето ти под главу да имаш.{S} Лези |
| и остављаше да се лепо види румени лук горње усне од добро срезаних и за човека доста малених |
| ша.{S} Оштри врх од копља завуче између горње ивице од врата и њиховог оквира и не без јаког на |
| и показати, и без тога меда, који ја за горске пчеле чувам, и без тих ораха, које ја с веверица |
| ојих дванаест дворкиња, као са дванаест горских вила, а ја ево чекам јутрос да њоме прође једна |
| млека, које ја добивам за једнога мога горског пријатеља, кога ћу ти може бити сутра и показат |
| га рова, па по њему тражила комадиће од горског кристала.</p> <p>„Умориће се те нећемо моћи пут |
| } Ти, оче, и Рајко изиђите овога часа у гору и склоните се мало.{S} Кад турски самсови дојуре у |
| }" Неверовање је било јаче од веровања; горчина је била јача од љубави.</p> <p>Па онда стаде по |
| и и пси знали да пију, онда би и они за госама својим у двор, и онда, онда би могла да кажеш се |
| клицима витешки поздрављају.</p> <p>„Е, господа веле да си им се доста напричао, и да си ето ба |
| великој дворници.{S} Тек пуче пушка, а господа да се поломе низ степенице. „Дај кола, коње, да |
| ам патер Хијероними, и насмејаше се сва господа кад им преведе Рајкове речи.{S} Па онда ће пате |
| видите кулу ову!“</p> <p>Испеше се сва господа за њим на ону зидину до куле.{S} Разговараху не |
| Диже се старац, скочише и сва она млада господа на ноге.{S} Старац господски махну руком Рајку, |
| <p>— „Не знам ти ја казати где су сада господа маџарска!“ понови Рајко, а беше га мало и зачуд |
| огика каже: „отерајмо га!“</p> <p>Млађа господа замолише да се Рајко не отпушта одмах, него да |
| и на оног црног попа. „И то су ми нека господа !“ говораше сам у себи; „и то ми је неки духовн |
| идиш, кад оно твоји земљаци, она велика господа, не хтеше да чују што им ја говорим, да је прав |
| еком довикиваше. </p> <p>А кад маџарска господа наступише баш према њој, она са вриском, који с |
| м примити!"</p> <p>Зачудише се маџарска господа.{S} Узеше се договарати и разговарати.</p> <p>„ |
| да умре певајући.{S} Чак су и маџарска господа сама од себе стала да га слушају, а честити Хас |
| вратише са походе паши нишком маџарска господа световаше се нешто са патер Хијеронимијем у нај |
| патер осмешкујући се да говори; „светла господа веле: ако је да ко коме поклон чини, не можеш т |
| ! свршуј само ако имаш још што!{S} Ваља господа да се врате у караван-серај на одмор! “ </p> <p |
| споду.</p> <p>Оно су доиста била сјајна господа, што шетаху по развалинама двора Лазарева.{S} Б |
| тина, еј девојко око које су се највећа господа маџарска и највећи наши јунаци купили, да им тр |
| аргита.</p> <p>— „Бог зна где су ти сад господа маџарска!{S} Може бити да су већ у Стамболу! од |
| о оно црвено вино на софри.{S} Узеше се господа маџарска световати.{S} Почеше лепо и полагано, |
| де Рајко може да запева.{S} Млађа би се господа и сама раздрагала па прсла у гласно клицање, а |
| раљевић Марко.{S} Одлучио се да, чим се господа у Нишу мало поодморе, изађе пред њих да се е њи |
| поноса. <pb n="7" /></p> <p>— „Богме ће господа моја поломити мамузе по том камењу!“ рече дежме |
| А?... шта велиш?!“</p> <p>— „ Ако хоће господа нека прихвати црква.{S} А кад би то моји новци |
| лвасија којом су се наши стари јунаци и господа појили!" рече Рајко.</p> <p>Док он тако још збо |
| ве правимо?!“</p> <p>— „Ако су они били господа, била сам ја госпођа!“ рече Маргита поносито; „ |
| испод њега скелу.</p> <p>„Да нису тамо господа маџарска?" запита Маргита.</p> <p>— „Бог зна гд |
| ости.</p> <p>На путу до Крушевца сва су господа маџарска била заволела Рајка.{S} Али се синоћ п |
| на вашој свадби избише?{S} Е, стари наш господар прве године, кад вас Турци одведоше, није знао |
| ешко му је што не може да послуша свога господара, ал’ је теже срцу одолети, <pb n="8" /> да не |
| ће гунгулу и убиће вас онде пред ногама господаревим! “</p> <p>„Па шта да чиним ?!“</p> <p>— Да |
| здање водила, као да хоће да јави своме господару радосну вест, али се на средини степенице опе |
| лепо да одговори, а најгоре мени своме господару!“</p> <p>„Ама ја дођох да те питам: јеси ли т |
| гао си леп новац добити, да си је њеном господару на откупе понудио ! рече Рајко.</p> <p>— „На |
| скотови!“ промумла опет старац; „вала, Господе Боже мој, сад ил’никад; умудри ме шта да радим |
| Бога, па се прекрсти неколико пута; „о, Господе, који си и милостив и свесилан, смилуј се на ов |
| о ?{S} Шта се то десило ?!“ Тек неко од господе рече: „дух се јавио, вампир, авет!“ Јао да сте |
| у ноћ Богу не моли, да покрене срца ове господе, да је ропства ослободе!“</p> <p>Диже се старац |
| !“ викаше оздо иза стола један од млађе господе, који се још не бејаше са свим загњурио у вино. |
| аво и велиш!{S} Кад изађох љут од твоје господе и стадох у оном забрану иза караван-сераја под |
| ст, госпођо, ама су оно плаштеви велике господе и великих јунака, који су с нашим царевима лице |
| ки дан... прошао овуда у свити маџарске господе ?“</p> <p>„Јесам!“ рече Рајко мирно.</p> <p>„Је |
| уке левицом, гледаше за свитом маџарске господе, која сави путем у варош.{S} Рајку се учини као |
| ушајући за њ неразумљиви говор маџарске господе.</p> <p>Реци господи да се мичемо даље!{S} Ово |
| а; „а, ово ће бити да је гробница старе господе од овога града изнад нас, и ово су све мртвачки |
| „бињеџија!“</p> <p>А и у маџарске би се господе лице засветлило.{S} Ништа на целом том путу ниј |
| боша, праћен неколиким синовима највеће господе маџарске, путовао је као изванредни посланик ће |
| г чудом својим може да вас спасе !{S} О Господе," узе старац гласно да виче Бога, па се прекрст |
| кнув патера руком и рекав:</p> <p>„Кажи господи: на ову је кулу Голубан, верна слуга српског ца |
| иви говор маџарске господе.</p> <p>Реци господи да се мичемо даље!{S} Ово је једна робиња коју |
| таше старац посланик, окренув се млађој господи из своје свите; „шта оно рече, ко је она?!“</p> |
| рло површним, испитом, узе да маџарској господи шапутом а на латинском језику говори :</p> <p>„ |
| , преводио је његово казивање маџарској господи.</p> <p>Од урвине старе цркве Лазарице младић п |
| рним и озбиљним лицем окренуо маџарској господи и показујући руком на младог коњаника, допустио |
| у ситницу обраћао је он пажњу маџарској господи, јер му се чинило да свега тога нигде ван Србиј |
| ако Бог да!“ Поклони се и свој осталој господи, приђе к руци и патеру, и још једном са врата р |
| каже да је за службу великој и светлој господи; али оно друго не могу вам примити!"</p> <p>Зач |
| и све је добро!““</p> <p>Доиста се ово господи маџарској преведе.{S} Млађи од њих узеше гласно |
| причам.{S} А видим те јеси ти и јунак и господин!{S} Знам ја, волео би ти да сазнаш о цар-Лазар |
| ан-агом.{S} И ево ти вели мој пресветли господин десет талира: четири за четири дана твоје служ |
| ред! напред! напред!“</p> <p>„Пресветли господин вели,“ узе патер преводити; „паметно си синко |
| ко :</p> <p>„Његова блиставост узвишени господин царски и краљевски посланик вели: „хвала ти, а |
| то Манде и њене Сокице у двор.{S} Стари господин сазва нас све у велику дворану па нам рече: „о |
| виде тај младеж.{S} Од те ноћи је стари господин постао други човек.{S} Узео је да пије много в |
| тима и преко патера запита: би ли стари господин допустио да му нешто кажем.{S} Позваше га унут |
| пре наместим срце!{S} Па онда мој стари господин изађе напред, те моме младожењи прибоде на прс |
| ици Милици много више, него што то овај господин попа воли! “</p> <p>Насмеја се гласно и сам па |
| ме двору, него да видим само да те твој господин прими у своје господске руке, па онда одмах зб |
| мља. „Али што да плачеш?{S} Кад те твој господин види, он ће вратити невесту, па да је мила шће |
| а ево друга начина: нека пођу два млада господина са мном, отићи ћемо право Циганину, везаћемо |
| ли, да поделе благо нашег јадног старог господина!“ Ето тако вам је!{S} Од ово три дана весеље |
| Бог довео да у последњем часу спасете и господина свога и кућу своју! “</p> <pb n="196" /> <p>М |
| шанов и рече полагано: „опрости ми царе господине!{S}" Па онда се диже на ноге, скиде капу, пог |
| пољуби старца у руку: „хвала ти светли господине!{S} Баш си научио што и јесте најлепше у наше |
| хвати својом левом руком.</p> <p>„Стани господине!{S} Зар тако маџарски племић дочекује своју в |
| к и патер Амброзијус, а већ знате нашем господину никад није много требало!{S} Ко није пијан, т |
| ла за све ни цела ноћ.{S} Него кажи ово господину: видиш ову кулу; у њој су најволели да заједн |
| и пун свечаности, глас Маргитин; „овде, господо, има <pb n="204" /> само једно место, које гроф |
| Мартину стегнуту песницу.</p> <p>„Овде, господо," зачу се јасан, а сада и пун свечаности, глас |
| арон Отмар, па скочи на ноге; „устајте, господо, ово је доиста глас грофице Маргите!“</p> <p>„Ш |
| и још једном са врата рече: „хвала вам, господо, простите ми и с Богом остајте!“ </p> <p>И онда |
| твоје псето познали су ме одмах!...{S} Господо, зар нико од вас не може да ме позна?{S} Силађи |
| посаобину.{S} Али вам се молим, светла господо, не замерите ми, и пустите ме да се дома вратим |
| алира.</p> <p>„Нека вам је хвала светла господо!{S} Ово за службу до данас, и ако је много, опе |
| /p> <p>„Ко нама, о великомоћна и сјајна господо, јемчи, да преласни и бујни јуноша, дрскост кој |
| ни ви не познајете?!“ </p> <p>„Устајте господо!" викну барон Отмар, па скочи на ноге; „устајте |
| нути, него поред оних циганских врачара господовати!{S} Ружо, дај ми мој ловачки нож! “</p> <p> |
| .</p> <p>„Да ли бих могао да говорим са господом?“ питаше Рајко.</p> <p>— „У добри час!“ рече п |
| тренутака, па већ мораде даље за својом господом.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP189 |
| ладало прилично узбуђење међу маџарском господом.{S} У једној широкој одаји посадили се беху св |
| е патер Хијероними, да је она од велика господска рода, властелинка, кнегиња, што ли?{S} Вала м |
| лицу, и по стасу, и по кроку, да је од господска рода!{S} Па то господство, и онака лепота и о |
| рече му Маргита. — „А, то не, много је господска!...{S} Куд ћу ја тамо...{S} Него ево овде на |
| поњаву додајем плашт, који је покривао господска прса и јуначка рамена?“</p> <p>— „А, сад види |
| само да те твој господин прими у своје господске руке, па онда одмах збогом.{S} Ваља ми се вра |
| Мартину, "као да је племић од ове старе господске куће.{S} Ковчег од углађене ораховине нека се |
| ници од престола седела су два младића, господски обучена у доламе, на којима су у испупченом в |
| таман да се све славно измири, и њихов господски а рекао бих и — твој сиротињски понос.{S} Ето |
| пођа грофица“, у оном двору тамо, умети господски да захвали.{S} Овде ти некадашња робиња из ду |
| ва она млада господа на ноге.{S} Старац господски махну руком Рајку, дајући му знак да може ићи |
| егов сабор није од властеле и владика у господским столовима, под кубетом саборне цркве, него ј |
| несрећу. „Бесна крв маџарска, а бесно и господско колено.{S} Од многог поноса никоме лепо да од |
| овек, који има око за оно што је лепо и господско!{S} Та стена горе изгледа <pb n="168" /> ми к |
| } Их, шта их је!{S} Да ћутим, да се оно господско дете не поплаши!{S}" Тако говораше Рајко сам |
| ује, а по мраку ми је светлила светлост господског образа ових витезова овде !“</p> <p>Узе пате |
| , и да не може бити да није од великога господскога рода.{S} Веле познаје се то и по њеној лепо |
| и ми богато платила и преплатила твојом господском беседом!“</p> <p>Па кад се опет посади, наст |
| туживало.</p> <p>„Ко је ово?{S} Како је господствен овај старац, како је озбиљан и тужан!{S} Ка |
| Рајком, као сенком својом, она корачаше господствено право к зачељу.{S} Сви је гости сад гледах |
| није: ни орао који је високо под небом господствено кружио, ни зец који погурен и сав усплахир |
| з гусле казивао му, како ће да пропадне господство њихово и царство српско, и како ће једна стр |
| } Поведи га у Стамбол, нека види силу и господство, е да би се зажелео да цара служи.{S} Пође л |
| року, да је од господска рода!{S} Па то господство, и онака лепота и она младост да робују једн |
| оја зарада!"</p> <p>„Ма, човече, вређаш господство њихово!{S} Него чекај!{S} Ха, ево ми сијну, |
| лакрдије да збијају, хвала вам лепо на господству!{S} Тако што у Цигана нема!{S} А ти безобраз |
| милина стаса заборавља и сва се мисао о господству губи у милини на догледу на осећању, готово |
| ам Бог опрости; а кад будеш у срећи и у господству сети се на ово !“</p> <p>— „Та само да стигн |
| а тако кад имате своју царевину и своју господу.{S} Тако је било и у нас за нашег цара Душана.{ |
| прешла у срдњу.{S} Срдио се на маџарску господу и на оног црног попа. „И то су ми нека господа |
| и сувим коњским ђубретом, на ону сјајну господу.</p> <p>Оно су доиста била сјајна господа, што |
| ао самом себи: „кћи земље маџарске!.... госпођа!.... робиња!.... турска робиња!.... да сам јуче |
| ба се заплака: „ех, рече, кад милостива госпођа грофица хоће да босиљком окити једног сиромашка |
| p>„Њено високоблагородије, премилостива госпођа, грофица Маргита од Нађ-Бање!“</p> <p>И онда се |
| ни дивна ћерка од Божуна Бана а Јанкова госпођа девојка, није лепша од ње!“</p> <p>Тек то рече |
| — „Ако су они били господа, била сам ја госпођа!“ рече Маргита поносито; „ако су они јунаци, и |
| ш као да нас и није!{S} Све једно; нека госпођа буде робиња, нека робиња буде госпођа, све једн |
| ици, а овај други носи, па од њега нека госпођа откине који стручак, па нека га метне на прса м |
| адолики јаничар, већ је ово млада једна госпођа из земље маџарске, која бега из турскога ропств |
| а госпођа буде робиња, нека робиња буде госпођа, све једно; мари ти за то тај твој цвет и она ш |
| оста Јанко на бијелој кули, — и са њиме госпођа <pb n="133" /> ђевојка," — не изговори тако пол |
| о о чему хтедох да те питам.{S} Била си госпођа.... опрости, Бога ми си госпођа и сад, и ако се |
| Била си госпођа.... опрости, Бога ми си госпођа и сад, и ако се мучиш као робињица!{S} Молим те |
| ћу се заборавити ма у чем.{S} И да ниси госпођа робиња си, и да ниси робиња жена си, жудиш за з |
| бру и на каквој нези одрасла, каква сам госпођа била и куда ето доспех, ја падох на земљу као м |
| двора.{S} Тамо ногом кад крочим ја сам госпођа грофица од Нађ-Бање.{S} Овде сам још слободна, |
| ко то тако из тебе говори? да ли је то госпођа, или робиња, или кћи земље маџарске?!“ <pb n="7 |
| земље вратила.{S} Мислим да ће ти се и „госпођа грофица“, у оном двору тамо, умети господски да |
| олим пред ногама моје племените и добре госпође погинути, него поред оних циганских врачара гос |
| а је убије?!“</p> <p>„Бога ми, да не би госпође, не знам како би се свршило!{S} Ил’ би твој сму |
| орану па нам рече: „ово су вам од данас госпође.{S} Слушајте њихове заповести.{S} Коме није пра |
| ако се може да одржимо живот, који се у госпође гаси!“ </p> </div> <div type="chapter" xml:id=" |
| м!“ Ја јој онда испричах што милостивој госпођи треба мало босиљка.{S} А баба се заплака: „ех, |
| S} У оно су је време још једнако звали „госпођином чесмом".{S} Стара и узана калдрма, која дола |
| им је нека велика невоља.</p> <p>„Вала, госпођо," рече Рајко Маргити; „ако ти Бог помогне те ст |
| да Рајка не разбуди.</p> <p>— „Па нема, госпођо; све је то просто!{S} Него опет, послаћу момке |
| ше нови сјај од њене лепоте.</p> <p>„Е, госпођо, и треба тако кад имате своју царевину и своју |
| м пред ногама нашег цара, — близу тебе, госпођо моја, јадна млада и лепа и добра жено!“</p> <p> |
| Мартине?!" </p> <p>— „Немамо тога овде, госпођо!"</p> <p>Пошљи одмах у Сегедин нека се тамо у с |
| о у име живога Бога напред.{S} Држ’ се, госпођо, моје руке ако се бојиш, а ја ћу његове !“</p> |
| х меких тканина.</p> <p>„Не брините се, госпођо,“ рече јој Мартин; „Мишко већ јури путем у Сеге |
| а некмо ли живети !...{S} Сећаш ли се, госпођо, како је лепо на Космају ?!....{S} Збиља, не да |
| ала три пута си ми света!{S} Не бој се, госпођо; не сумњај се; уздај се у Бога и веруј у моје с |
| Рајко могаше само да викне: „не бој се, госпођо!{S} Сад ћу ти донети воде!“ па у петом скоку бе |
| глас.</p> <pb n="94" /> <p>„Не бој се, госпођо!“ рече јој; „ево мене!{S} Нешто ми се смучило.{ |
| чиним! “</p> <p>— „Ама, ходи, молим те, госпођо да разгледамо све ово чудо око нас!“ рече јој Р |
| а нестрпљиво.</p> <p>— „Чекај молим те, госпођо!“ прихвати Рајко и доиста се мало застиде; „ако |
| д идемо?!“</p> <p>„Притврди своје срце, госпођо!{S} Знам ја како ти можеш храбра да будеш!{S} Д |
| а беше у њене руке.</p> <p>„Хвала теби, госпођо, што тако лепо мислиш и желиш.{S} Али од свега |
| 8920_C3.5"> <head>5</head> <p>„Бога ми, госпођо, ја сам ти рањен?“ рече Рајко мирно задевајући |
| ред, води како знаш!“</p> <p>„Хвала ти, госпођо !{S} А Бог нек нас води!“ рече Рајко радосно уз |
| м не долази! “</p> <p>— „Нећу ти крити, госпођо, да и мене брига обузимље!“ прихвати Рајко исто |
| у Српкињу да такве сузе лије!{S} Немој, госпођо; пусти нека опет сине јуначко срце и нека одгон |
| , па је погледа зачуђено; „Бог с тобом, госпођо, Јанко је наш јунак, и наши други јунаци нит’ с |
| на онакво питање.</p> <p>„Бог с тобом, госпођо, шта ти зовеш школом витешта?{S} У нас има по м |
| ви ни од секире! “</p> <p>„Бог с тобом, госпођо!{S} Кад смо ми секли главе нашим краљевима?" пи |
| ну плакати.</p> <p>„Ама шта је све ово, госпођо?!{S} Овај се свет врти око нене.{S} Ништа ти га |
| е и још мекшег зибелина!"</p> <p>„Јест, госпођо, ама су оно плаштеви велике господе и великих ј |
| чине!“</p> <p>„Није право што говориш, госпођо!“ рече Рајко; „ја те наведох да бегаш, ја те до |
| че: „о, хвала теби, наш велики Боже!{S} Госпођо, предобра и премила наша госпођо грофице!{S} Да |
| хвати...{S} Ова ми се соба окреће...{S} Госпођо, где је Маргита ?“ „Ево Маргите поред тебе, Рај |
| > <p>„Гледајте само, слатка и милостива госпођо,“ узе Ружа да говори; „гледајте само како се св |
| p>— „Јаох мени, моја слатка и милостива госпођо, како то питате?!...{S} Та како да не верујем!{ |
| pb n="198" /></p> <p>— Не! премилостива госпођо грофице, не ни пошто!{S} Они су сад сви трештен |
| тешког неког облака.</p> <p>— „Е, моја госпођо!{S} Побојаше се они да се због тебе не заметне |
| /> не од злата.{S} Па онда, слатка моја госпођо, помеша ту воду с некаквим вином, напуни један |
| гласу и познала!{S} Слатка, слатка моја госпођо !“</p> <p>Па онда Ружа остави свећу на сто, а с |
| Шта то радите за име божје, слатка моја госпођо грофице !" јецаше сиротица стара Ружа.</p> <p>„ |
| их.</p> <p>„Ходите, ходите, слатка моја госпођо, унутра у моју собу!{S} Ви и не знате шта се ов |
| н да се тамо венчају.{S} О, слатка моја госпођо, сам вас је Бог довео да у последњем часу спасе |
| ло спремите!“</p> <p>— „Ох, слатка моја госпођо!{S} Ви не знате какво је врзино коло овде!{S} О |
| оследњих дана!{S} Еј, јадна, јадна моја госпођо, како је мало среће Бог вама дао, баш вама, кој |
| ...{S} Јест’, слатка, мила и добра моја госпођо!{S} Јест’, то сте ви!..{S} О Боже, о Боже! <pb |
| упу.</p> <p>— „Узмите мало воде, слатка госпођо!{S} Приберите се; Бог је добар, па ће вам помоћ |
| ва врати. <pb n="227" /></p> <p>„Слатка госпођо, немојте се толикој тузи предавати!{S} Ево вам |
| да ме са свим заборавиш!“</p> <p>„Вала госпођо!“ прихвати Рајко озбиљно и невесело, „тешко је |
| ви старцу на Вујну!...{S} О, моја добра госпођо, колико ти досађујем!...{S} Хвала ти... и опрос |
| же!{S} Госпођо, предобра и премила наша госпођо грофице!{S} Дајте милостиву руку слузи вашем.{S |
| /p> <pb n="147" /> <p>— „Ала, не бој се госпођо!{S} Баш сам сигуран да ћу је убити!{S} Само се |
| /hi> рече Рајко радосно узбуђен; „чу ли госпођо шта одзив рене: „живога Бога!“ И не треба нам б |
| жем ћутању рећи ће Рајко!</p> <p>„Ти си госпођо уморна.{S} Али се све мислим ови ће сребрни сто |
| м, али топло и смерно:</p> <p>„Хвала ти госпођо!{S} Бог нека те чује!{S} Ако сам те задужио ма |
| балу!...{S} Еј, грофице од Нађ-Бање, еј госпођо од толиких баштина, еј девојко око које су се н |
| мирно али са уздрхтаним гласом:</p> <p>"Госпођо, опрости ми!{S} Хтедох да ти послужим, али ето |
| и тек осетивши да има и срца и памети; „госпођо, док бих ја нашао и довео ластавицу, дотле би и |
| опет шапутом као да не разбуди свеце — „госпођо, прибери се!“</p> <p>Она нежно скиде руку његов |
| јој се сузе низ образе ваљају.</p> <p>„Госпођо, немој да плачеш!...{S} Нећу ја умрети...{S} А |
| пође за њом а за њиме и старац.</p> <p>„Госпођо," узе Рајко да говори као из сна пробуђен и тек |
| ући шта да почну. <pb n="81" /></p> <p>„Госпођо," поче Рајко; „док си причала ја све себе питах |
| {S} Сад ћу се двојином журити да предам госпођу њеном мужу, и тројином хитати да се теби вратим |
| ског цар-Лазара, на својим рукама изнео госпођу своју, царицу Милицу.{S} Знаш шта вам казивах м |
| ндор, Кондор!{S}" Зар да лајеш на своју госпођу? “ викаше Маргита, па сишав с кола приђе право |
| ари Кондоре! ти си први да познаш твоју госпођу!“</p> <p>У том изашла беше на врата од оне кући |
| p> <p>„Силенција!{S} Силенција!“ викаше гост госту те се начини читав урнебес од силенције.{S} |
| пићем, седело је бар двадесет и четири госта.{S} Ваздух беше топал, загушљив од дима воштаних |
| о стари гроф и удари песницом о сто.{S} Гости прихватише усклик и удараше песницама о сто, као |
| господствено право к зачељу.{S} Сви је гости сад гледаху запрепашћени, неки с отвореним устима |
| свеће, утекоше Цигани свирачи, утекоше гости, Манда одвуче старца и кћер, и кроз два или три т |
| а спроводи и да му помогне да се цареви гости ни на шта не потуже.</p> <p>„Његови га,“ говораше |
| у њу. <pb n="48" /></p> <p>Повикаше сви гости у глас: „чардаш! чардаш!" хоће младожења да игра |
| значај не могаше да ухвати.{S} Тек сви гости узеше викати: „е, е, е, то је много!{S} Доста лак |
| ите му врућих четрдесет батина!“ Пијани гости узеше да кликћу од радости и да пљескају.{S} А мл |
| ш, изгуби старац кораке, ударише пијани гости у смех!...{S} Расрди се старац младожења па право |
| А, шта велите?!“</p> <p>Гракнуше пијани гости у смех и у кликтање и у пљескање.</p> <p>„Мартин |
| ице, и паде.{S} Диже се страшна вика од гостију и запомагање од Манде Циганке.{S} Али нико од г |
| магање од Манде Циганке.{S} Али нико од гостију да приђе грофу у помоћ.</p> <p>Рајко се сам при |
| се лупање песницама о сто и усклицавање гостију.{S} Па онда неко повика да се утишају, те да се |
| пред лицем краљевских јелчија а царевих гостију?“ рекао би запрепашћен <pb n="21" /> Хасан; „не |
| знам те шта мумлаш!“ па се онда окрете гостима и поче што јасније могаше:</p> <p>„Сви знамо ка |
| p>Стари гроф махаше рукама, дајући знак гостима да се утишају, па се онда диже.{S} Циганка му н |
| да се није што незгодно десило царевом госту.{S} Стадоше му очи на младој жени која се пред но |
| >„Силенција!{S} Силенција!“ викаше гост госту те се начини читав урнебес од силенције.{S} Али к |
| а змија Манда и њена кћи.{S} А Манда је готова на свако зло.{S} Начиниће гунгулу и убиће вас он |
| ху празне боце и кондире вином, да буду готови да се носе у велику дворану.{S} А из те дворане, |
| ала је лепа једна и врло млада девојка, готово са свим нага. „Гледај добро, гледај; не заборави |
| покри лице рукама и узе гласно јецати, готово онако исто као оно у капели пред иконом Мајке Бо |
| говораше то полагано, озбиљно, свечано, готово и нешто мало тужно.{S} Гледаше у Рајка неким зам |
| ву губи у милини на догледу на осећању, готово на сигурном знању, да кроз оне дивне очи још див |
| а, какве он дотле никада видео није.{S} Готово се он сам застиде, и нехотице обори очи, те му п |
| а је најмио лађу и да је у Сегедину све готово.{S} Маргита нареди да с њоме пође Ружа, Мишко и |
| ко је мало по мало запајаше, виде да је готово у своме левом наручју загрљену држи, и да је њен |
| рац.</p> <p>Рајко уђе први, провукав се готово на коленима испод огромне камене плоче што изнад |
| а и по зидинама, и загрме сва дворана и готово <pb n="114" /> као да из сваког оног оклопа уз з |
| b n="106" /> говораше Маргита збуњена и готово збиљски у бризи, да јој се памет преврнула није. |
| сам се смислила!“ рече Маргита мирно и готово хладно. „Рајко, који ми се довде показао као вит |
| ду, или и у длан, и свака му је то исто готово од речи до речи лагала.{S} Кад су му тако већ ма |
| снује нове згоде.{S} Уђоше у Ниш са већ готовом одлуком да се с њиме растају. </p> <p>Кад се вр |
| замишљен.</p> <p>Био је и невесео и по готову срдит.{S} Невесео од жалости која му притискиваш |
| латна можете најбоље да видите, како је град некада имао двојаких зидина, као оно што кажу да Ц |
| димента процесији <pb n="25" /> нашој у град Константинов провоцира, придодан?{S} Ако оштроумљу |
| и да је гробница старе господе од овога града изнад нас, и ово су све мртвачки ковчези.{S} Их, |
| Рајко; „ово је подземна оружница онога града била!“</p> <p>На трећем ступњу, а дуж целог круга |
| омилу, која се полагано креташе озго са града.{S} Кад се свита мало примаче, она се жена подиже |
| ајвишој и најширој зидини од разваљеног града.{S} То је стари пустиник давао знак најближем сел |
| еше зидине од некаквог старог порушеног града.</p> <p>Али се већ мрак ухватио био кад изађоше н |
| сузама, заспала под зидином оног старог града у Крушевцу, ето ње к мени, на сну праћена још јед |
| на грани.{S} Вераше се по рушевинама од града као веверица; час би се дрско успела на највиши з |
| е цеви, што их видех горе у зидинама од града! “рече Маргита; па онда настави пуна збиље и сетн |
| <pb n="154" /> напоље, па на зидине од града; нањушише на цеви оловне што воде ваздух доле, па |
| ало им је проћи поред западне зидине од града.{S} Уз ту зидину, која се прилично одржала, присл |
| двео је на једну ледину у присоју испод града.{S} Кад се врати к ватри, нађе старца и Маргиту к |
| мила на бистром планинском извору испод града, па се осећаше хитра као срна и свежа као тица на |
| је по рушевинама од некадашњега двора и града Кнез-Лазарева у Крушевцу једна шарена гомила од Т |
| и, царичиној чесми од мрамора хладовину гради; некада су царске слуге појиле коње цареве на ово |
| онесе у подземне сувоте под овај малени градић, који је и онда слабо коме у очи падао.{S} Па он |
| ио кад изађоше на тај вис.{S} Под самим градом опазе једну малу ватру.{S} Рајко мишљаше да ће ј |
| 8920_C1.5"> <head>5</head> <p>Под самим градом кнеза Лазара, а прислоњена уз обрушену једну зид |
| м пећином, у стени под самим некадашњим градом, и да поред ватре седи један старац са дугом бел |
| да су се на ову плочу навалиле хрпе од градске рушевине!{S} Хајдмо сад у другом правцу натраг! |
| цирима од сребра стражарили по зидинама градским и кроз све јунаштво своје кришом погледали к п |
| ане људе на посао.{S} Озго испод зидина градских зачу се куцкање чекића о наковањ.</p> <p>„Ево |
| аше остатак од некадашњега спољњег зида градског, била је једна чесма од белог мрамора.{S} У он |
| ираше; час би опет скочила у остатак од градскога рова, па по њему тражила комадиће од горског |
| ини, а старац и Рајко седели су горе на градском зиду поред ватре.</p> <p>„Ти си ми се, синко, |
| алеко је цуру запросио,</l> <l>У Божуну граду бијеломе,</l> <l>У онога од Божуна Бана!“</l> </q |
| како се мучи.{S} Претоварио кола неком грађом па им прсла осовина, те Аћим растоварује љуто ку |
| е, напоље одавде!“</p> <p>Диже се једна граја, којој се прави значај не могаше да ухвати.{S} Те |
| ља!“ <pb n="207" /></p> <p>Диже се опет граја од усклицавања у здравље паметне Циганчице.{S} Ка |
| два венчања!{S} А, шта велите?!“</p> <p>Гракнуше пијани гости у смех и у кликтање и у пљескање. |
| н белутак беше прошаран крупним црвеним гранатима, као да је стена упрскана џиновским капљама к |
| ичцима био ишаран у свакојаке цветове и гране.</p> <p>Од прилике дуж три четвртине круга, а при |
| ћаше хитра као срна и свежа као тица на грани.{S} Вераше се по рушевинама од града као веверица |
| да си га убио прво бих ја сада висио на грани, а ви би двоје скапали доле под земљом!{S} Хвала |
| јим каницама за себе и онда бегај преко границе.{S} Ето је од тога доба моја робиња!“</p> <p>Ов |
| неке љуте арамије.{S} Одјездисмо преко границе, и ударисмо ноћу на двор Нађ-Бању.{S} Старог гр |
| му проговара глава.</l> <l>Њега царе на граници храни,</l> <l>Да од Срба царевину брани.</l> <l |
| е троглавог Арапина.</p> <quote> <l>„На граници турској и арапској,</l> <l>Вазда сједи троглав |
| мо.{S} Рекох Турцима: „док ви одаберете грану и наместите све што треба, ја да се мало помолим |
| добро смркло, велика једна гомила сувог грања горела је на највишој и најширој зидини од разваљ |
| S} У другима нађоше цветове од бисера и грање од драгог камења, обоце, гривне, просто да се не |
| повисока млада раста, којима и стабло и грање и лишће беху од сувога злата, а жирке његове од с |
| онда га разви и остави да се на зовином грању суши.{S} Он сам седе на један камен према чесми и |
| ко!{S} Спуштај врата! “</p> <p>„Аох! да грдна ли је то нека змијурина !{S} Колики јој је језик! |
| Чујеш, Маџарице бесна?“</p> <p>„Их, да грдне бруке да тако и говориш а некмо ли да тако и ради |
| а.{S} Слао је људе у Цариград, потрошио грдне паре, па ништа.{S} Мислили смо свиснуће.{S} Од му |
| м Борчија гудалом по плећима: „хеј, што гребеш, јеси л’ полудео?!{S}" Ништа ја.{S} Ћутим па гле |
| ваздух доле, па да видиш ту белаја!{S} Греби, па копај, па скичи, поплаших се, Бога ми ће раск |
| а онај крст у стени као исти бесови, па греби, па хватај зубма стену, па њушкај и копај под, па |
| после неколико тренутака рече: „.јест, гребу ову стену и лају помамно.{S} Велика је вика у пећ |
| м!{S} Ето их с ону страну ове стене.{S} Гребу и скачу уз њу скамучући !{S} Молим те метни ухо н |
| „не бој се, не бој се; није грех, није грех; а сласт је, сласт, сласт!“</p> <p>Као да је омађи |
| рце куцаше: „не бој се, не бој се; није грех, није грех; а сласт је, сласт, сласт!“</p> <p>Као |
| м сну, неће се разбудити; а то бар није грех.{S} Ето, питај дванаест сребрних престола владичан |
| т сребрних престола владичанских: је ли грех да поштен млад човек без икакве непоштене замисли |
| и Циганин са мном.{S} А баш је од Бога грехота, а од људи — Бога ми, мал’ не рекох нешто!....{ |
| у тренутку, у коме га запе, виде да је грехота убијати пијана човека.{S} Окрену цев горе у тав |
| могах; сетих се што ти оно рече да је и грехота и срамота; него му стадох чизмом на прса и реко |
| везана?!{S} Не може то.{S} Било би то и грехота пред Богом и срамота пред људма!{S} Ово је овак |
| ешто!....{S} Баш је <pb n="18" /> велим грехота оставити ону младу вашу земљакињу да оном циган |
| рну жену?{S} Не срамоти свој образ и не греши своје душе?“ рече Рајко, па онда одби старчеву ру |
| и знам рећи то је да нисам светац, него грешник пред Богом!“ Ове би се још лепо свршило, али ет |
| ла ако је само слатко, па баш нека је и грешно!“ <pb n="137" /></p> <p>Али у самом тренутку у к |
| о, видевши изненада како је човек једно грешно ништа, а како је Бог велика, свемогућна и страшн |
| јим чистим срцем Богу, да буде милостив грешном старцу Теодосију на Вујну!“ </p> </div> <div ty |
| се на ову децу!{S} Смилуј се и на моју грешну старост, отвори ми очи да у овоме тешком часу ви |
| спуштеним и одуженим вратом, које густа грива покриваше.{S} Иза њих друга два златна лава беху |
| тавицу по врату и намешташе јој чупу од гриве изнад чела и тепаше јој нешто маџарски.{S} Кад од |
| она обема рукама миловаше ластавицу по гриви и по глави и гукаше јој час српски час маџарски, |
| бисера и грање од драгог камења, обоце, гривне, просто да се не зна шта је лепше, богатије и сј |
| елек и танко турско ткиво испод њега са грла и нешто мало са средине груди размакнуто.{S} И она |
| .</p> <p>На јелеку њеном горња пуцад са грла и са груди беху покидана, и сам јелек и танко турс |
| оде!“ Узе грчевито откопчавати јелек са грла и са груди својих, промуца још једном да се једва |
| знам, кад те не познаје онај који те је грлио?!{S} Ха, ха, ха!{S} О хо, хо, хо!“ церекаше се пи |
| пола ноћи!" рече Рајко, па онда наслони грлић од чутуре на своја уста, убриса га рукавом од кош |
| ти?!...{S} Није то; није то; него ме за грло хвата и дави луда мисао, да већ можда никада ни ви |
| нда усред таквог триумфа осети да му је грло суво, те дохвати чутуру и опет повуче добро.</p> < |
| се спуштају низ моје образе и низ моје грло; стас сам утегла у један панцир од драгог камења.{ |
| погана звери у мојој руци! могла бих ти грло овим ножем пресећи, али нећу нож да поганим.{S} Пи |
| згодна прилика за Бекри-Бекира да сухо грло овлажи.{S} А већ више и не мишљаше да нуди чутуру |
| ико пута, па <pb n="128" /> онда јасним грлом запевао по неку песму јуначку.{S} Ваљало нам је д |
| ка.{S} А можда се боји да га иза каквог грма или џбуна шпијуни турски не вребају.{S} Било је пр |
| о сабор од сељака искупљених око једног грма!{S} И његова највећа мука, коју мучи, није Турчин, |
| челенке, него само лишће од жирородног грма; његов престо <pb n="164" /> није ни од сребра ни |
| а како се возимо по твојој земљи, нигде грма, нигде липе!{S} Ако видиш по неки јаблан, то ти је |
| ода, удараше о зидине, па се у потмулој грмљавини врати к њима двома, неразговетно понављајући |
| ди да ме обесе ето овде о један од ових грмова!...{S} Деде, кћери моја, гутни један гутљај од ж |
| о мало времена што проведоше под једним грмом, заложивши се мало хлебом, једва <pb n="69" /> да |
| ...{S} Истина баш не бих волео да ми је гроб овде у бари где нема ни липе ни раста.{S} Еј, слав |
| а који Маргита већ седе.</p> <p>„Ово је гроб једног надзорника имања, који је ваља да пре своји |
| де, у присоју под оном стеном, ископаше гроб за Рајка.</p> <p>Кад већ гроб би доста дубок, Марг |
| ки поп, да га доведу да очита молитву и гроб прелије.{S} Па онда рече Ружи, Мартину и свима сво |
| ни ме негде овде у планини, па ми обиђи гроб молитвом и поменом.{S} А јави мојима у Расини!“ Са |
| ти ти мени што ће младост твоју прерани гроб у овој гори да покрива!"</p> <p>И онда му се прима |
| срећа на овоме свету у томе, што је мој гроб поред његова.{S} Сахраните ме овде, поред њега.{S} |
| ископаше гроб за Рајка.</p> <p>Кад већ гроб би доста дубок, Маргита нареди да српски сељаци по |
| n="152" /> да пође за мном да се жива у гроб закопа!{S} Па онда сиромах онај старац!{S} Куд нас |
| тужнија. „Не марим што ћу да се жива у гроб закопам, али да полагано умирем под притиском стра |
| да ми неко на ухо шапуће, да сам жива у гроб закопана!{S} Чини ми се свисла бих од страха да ни |
| подједнако.{S} Ко се од нас двоје пре у гроб сломије, сломиће се пре не због неправде свога дру |
| тиском страшне мисли, да сам силазећи у гроб ставила на муке и уморила једну свету старост и је |
| ас, који сте моји, баци по једну киту у гроб оваквог витеза.</p> <p>Ружа и Мартин дадоше једно |
| о, као згрозив се, „како можеш с једног гроба да погледаш на свој двор?{S} Молим те, устај одат |
| И хвала Богу, ето смо сви троје као из гроба у живот васкрсли!“</p> <p>„Али ако се Турци врате |
| у.{S} Страх ме је!{S} Ово је канда нека гробница.{S} Чини ми се да миришем кости мртвачке ! “</ |
| један до другога; „а, ово ће бити да је гробница старе господе од овога града изнад нас, и ово |
| е, Рајко!... не остављај ме саму у овој гробници!" цикну Маргита; „где си?!...{S} Шта, ти би ?! |
| убили старца, па нема ко да отвори ову гробницу, шта ће да буде од ове јадне жене поред нене?! |
| е из пећине дрзнуо да завири у ону црну гробницу, или — као да се журила да заклони велику једн |
| анише их једно поред другог; прелише им гробове сузама и оставише их да на њима пољско цвеће цв |
| о исто свечано.</p> <pb n="89" /> <p>— „Гробом моје мајке... небом и земљом моје отаџбине.... з |
| и сестра!" говораше му. „Овде смо као у гробу и смрт седи негде у једном од ових столова!{S} Не |
| у Турака!{S} Дед’ нам причај што!“ „0, грозим се и да погледам натраг!“ рече Маргита, па се св |
| /hi> милост, па да те благосиљам за све грозне своје патње, за све страшне немилости твоје !{S} |
| рапи поје овде упорне мазге и ћудљиве и грозне камиле своје!{S} Овом је белом калдрмом некада ш |
| итве биле су све нове и све страшније и грозније муке.{S} Дошао је најпосле дан, у који је моје |
| жете ви замислити ни стотинити део оних грозних мука што сам ја у оној зверској јазбини претрпе |
| се сва стресе као да јој дође наступ од грознице, и окрете главу на другу страну.</p> <p>Цигани |
| ћуташе па се само стресаше, као да је у грозници, и ломљаше грчевито своје прсте.{S} Даде се ка |
| ту устави па се сва стресаше као да је грозничава језа ухватила.</p> <p>„Ја да скота једног!“ |
| ину младост... ох, како је то и горко и грозно!“</p> <p>— „Не подаји се таквим мислима, него да |
| аше, да све то с већим болом осећам сву грозност свога положаја, све своје и телесне и душевне |
| одиже на ноге.{S} Гроф пун гњева крхаше грозну једну теретемку, тресну једном ногом о под, те м |
| воје косе, па, с пеном на устима, цикну грозу:</p> <p>„Ако си човек, брани своју невесту!"</p> |
| је из Маргите муња севнула, и као да је гром поред њега пукао, тако Рајко беше заглунуо, занеме |
| а стари се гроф жени!“</p> <p>Као да је гром поред ње ударио.{S} Маргита скочи са клупе на којо |
| тобом јутрос у пећини, кад муња севну и гром пуче?...{S} Тобож не смеш ни да се сетиш... и ти с |
| ба баци нешто у ватру, што је пукло као гром, сва се кућа затресла, а кухиња се димом напунила. |
| ом се доста разговетно зачу вика једног громогласног сељака: „ој, хој,хој, Јоване... море Јован |
| левом колену?“ питаше је <pb n="195" /> гроф.{S} "Има!“ рече Манда. — „Па што ти то дете кријеш |
| се сам пригну, па га подиже на ноге.{S} Гроф пун гњева крхаше грозну једну теретемку, тресну је |
| оже да учини да види своју суђеницу.{S} Гроф се одвезао у Арад с Мартином, коме је све причао к |
| по гудурама великог једног добра што га гроф имађаше у Сибињској.{S} Беше ту пуно слугу, који н |
| ака.</p> <p>„Молим те, брацо, је ли жив гроф од Нађ-Бање ? !“</p> <p>— „ Је ли жив?{S} Како да |
| пред нама, одведи нас у дворану где је гроф, отвори врата и викни да сви чују: „ево је грофица |
| то говориш?“ питаше је Маргита. „Где је гроф?{S} Страх ме да га мој изненадни појав не потресе |
| чи.</p> <p>„Шта кажеш?!....{S} Стари се гроф жени?!“ викну она гњевно и сва пренеражена, па онд |
| Ох, како да вам кажем?!{S} Па стари се гроф жени!“</p> <p>Као да је гром поред ње ударио.{S} М |
| левом колену стоји!“ викаше баба.{S} И гроф доиста виде тај младеж.{S} Од те ноћи је стари гос |
| тне Циганчице.{S} Кад и то прође, стари гроф настави:</p> <p>„Сад ево једне прилике, пала овде |
| ица Маргита од Нађ-Бање!“ промуца стари гроф, и она му се дворана поче да окреће. „Шта то рече |
| возимо у дворац Нађ-Бању; жени се стари гроф.“ Хајде, ђи, терај!{S} Ето нас тамо.{S} Свирај, пе |
| чељу седео је у високој наслоњачи стари гроф, седе браде и седе косе, округла, мрка и зажарена |
| је!“ прихвати Маргита горко; „мој стари гроф, ког сам толико пута хвалила како је добар и како |
| скарада!“ јечаше промуклим гласом стари гроф. „Молим, молим Румели-Беглер-беговицу нека седне п |
| <p>„Ељен Силађи!“ викну промукло стари гроф и удари песницом о сто.{S} Гости прихватише усклик |
| кроз зубе маџарске псовке.</p> <p>Стари гроф махаше рукама, дајући знак гостима да се утишају, |
| од гласног смеха, од дивље вике: „ељен гроф Аладар!{S} Дај чардаш!“ И Цигани почеше да удешава |
| си човек, брани своју невесту!"</p> <p>Гроф тресну своју наслоњачу о под, па је превали, и онд |
| нда одби старчеву руку на десно.</p> <p>Гроф се спотаче, посрну преко своје оборене столице, и |
| b n="13" /> преврташе по своме сећању. „Гроф Аладар од Нађ-Бање биће сад да је мојих година!{S} |
| ан од њих.</p> <p>— „Грофа Аладара!.... грофа Аладара!“ понављаше старац, па као да за неки тре |
| топлоту њеног лица.{S} Лево од старога грофа седела је у трећој наслоњачи жена већ у годинама, |
| сам Маргита, грофица од Нађ-Бање, жена грофа Аладара!““ проговори један од њих.</p> <p>— „Гроф |
| арисмо ноћу на двор Нађ-Бању.{S} Старог грофа и не бејаше дома, али му беше млада грофица.</p> |
| је вода прокључала, онда баба заиште од грофа његову златну бурму, коју је од венчања с вама но |
| ња се димом напунила.{S} Баба онда узме грофа за руку, одведе га пред неки као долап у зиду од |
| има, па да се из Сегедина стигне у двор грофа од Нађ-Бање.{S} Управо и нема пута, него се тера |
| ра!““ проговори један од њих.</p> <p>— „Грофа Аладара!.... грофа Аладара!“ понављаше старац, па |
| Циганки пут к вратима.</p> <p>„0, о, о, грофе,“ јекну Циганка сва дрхћући од гњева; „ако ваше с |
| рукама удави. „Нисам ја крив, милостиви грофе! “ брањаше се Борчија; „него ето та слуга, или је |
| исокоблагородије, премилостива госпођа, грофица Маргита од Нађ-Бање!“</p> <p>И онда се склони н |
| Мени се учини да рече: „ја сам Маргита, грофица од Нађ-Бање, жена грофа Аладара!““ проговори је |
| са свим мирно:</p> <p>„Ја сам Маргита, грофица од Нађ-Бање!“</p> <p>— „Била си то некад.{S} А |
| кад.{S} А шта си сад?“</p> <p>„Маргита, грофица од Нађ-Бање!“ одговараше она опет мирно.</p> <p |
| тај дан дође, онда, тамо у оном двору, грофица од Нађ-Бање може само да ти руку стегне и речим |
| аже ја сам грофица Маргита!{S} Е, лепо; грофица Маргита има на левој страни... како да кажем... |
| офа и не бејаше дома, али му беше млада грофица.</p> <pb n="50" /> <p>Кад кошеви и сењаци око д |
| плака: „ех, рече, кад милостива госпођа грофица хоће да босиљком окити једног сиромашка Србина |
| S} Тамо ногом кад крочим ја сам госпођа грофица од Нађ-Бање.{S} Овде сам још слободна, или упра |
| атила.{S} Мислим да ће ти се и „госпођа грофица“, у оном двору тамо, умети господски да захвали |
| и се савлада и рече :</p> <p>— „Маргита грофица од Нађ-Бање — робиња потурченог Циганина Бекри- |
| једно другом своје бојазни, да не буде грофица помела памећу.{S} Али не имадоше срца да јој се |
| вори врата и викни да сви чују: „ево је грофица Маргита од Нађ-Бање!“ <pb n="198" /></p> <p>— Н |
| сније могаше:</p> <p>„Сви знамо како је грофица Маргита као неблагодарна куја, незадовољна са с |
| а <pb n="204" /> само једно место, које грофица Маргита може да заузме, јер јој с правом припад |
| сиротица стара Ружа.</p> <p>„Нисам више грофица!{S} Нешто сам далеко веће и много више, и нешто |
| Видим има очи, има стас.{S} Каже ја сам грофица Маргита!{S} Е, лепо; грофица Маргита има на лев |
| е ноге, те паде доле у столицу.</p> <p>„Грофица Маргита од Нађ-Бање!“ промуца стари гроф, и она |
| пао.{S} Извукоше ме на обалу!...{S} Еј, грофице од Нађ-Бање, еј госпођо од толиких баштина, еј |
| 8" /></p> <p>— Не! премилостива госпођо грофице, не ни пошто!{S} Они су сад сви трештени пијани |
| адите за име божје, слатка моја госпођо грофице !" јецаше сиротица стара Ружа.</p> <p>„Нисам ви |
| оспођо, предобра и премила наша госпођо грофице!{S} Дајте милостиву руку слузи вашем.{S} О, кад |
| ; „устајте, господо, ово је доиста глас грофице Маргите!“</p> <p>„Шут, шут, шшш!“ заћуткиваше п |
| све то разговетније чух шапат Мораве: „грофице од Нађ-Бање, кћери земље маџарске, кад си се ти |
| младог, онда ево овај бокор поклањам ја грофици, а овај други носи, па од њега нека госпођа отк |
| " /></p> <p>А сад, витеже Рајко, помози грофици од Нађ-Бање да у свој двор уђе!“</p> <p>Узеше с |
| ашњој Румели Беглер-беговици некадашњој грофици Маргити од Нађ-Бање.</p> <p>„Силенција!{S} Силе |
| аш ?{S} О, Ружо слатка, зар не познајеш грофицу Маргиту?“</p> <p>„Исусе, Маријо и Јосифе!“ врис |
| нова.{S} Са врха те умке до у сами двор грофов нема више од пола сахата.</p> <p>Сунце је већ би |
| ј дворани зидови беху покривени сликама грофова од Нађ-Бање кроз последња два века.{S} Озго са |
| а, у којој је становао надзорник добара грофових са својом породицом.{S} Пред том кућом кочијаш |
| које се са таванице из једне позлаћене грофовске круне спуштаху — а Рајко са тихим уздахом реч |
| вином, напуни један воловски рог и даде грофу да из њега три пута сркне.{S} Иза тога баба баци |
| иганке.{S} Али нико од гостију да приђе грофу у помоћ.</p> <p>Рајко се сам пригну, па га подиже |
| е ме.{S} Кад се дигох рекох им: „кажите грофу запамтиће он ово !“</p> <p>Па се онда Циганин мал |
| , где кад се сетите њега, старца, ви се грохотом насмејете.{S} Па онда му је казала да све то н |
| све што треба и чекај нас на обали више Гроцке."</p> <pb n="222" /> <p>Узалуд и Мартин и Ружа н |
| дело толико благо у својој руци.{S} Узе грош и узе талир па без речи појури к брду.{S} Чим зађе |
| а чекање.{S} Него</p> <p>ево ти сребрни грош, да потрчиш у виноград да зовнеш скелеџију, и ево |
| ђијанка робињица може да купи за хиљаду гроша! “</p> <p>— „Охо,хо,хо!{S} О хо,хо,хо!{S} А ха,ха |
| е на ову асуру... овде, двеста сребрних гроша, да је се нагледа кад игра велики чардаш?!“</p> < |
| поклони ми паша неколико кеса сребрних грошева. „Не треба ми то !“ рекох му, „него дај ми чету |
| м истина никада до сада видео ни овакве грошеве ни овакве дукате, али видим ово је злато, а оно |
| ељачке, згрну оне дукате и оне слепачке грошеве, и заповеди да ме обесе ето овде о један од ови |
| презриво, па уста те ногом одгурну оне грошеве. „Носите те сребрне паре, требаће вам за ваше с |
| pb n="156" /> пешкире, одвезаше сребрне грошеве, те све један по један на сиџаде пред санџак-бе |
| Добри моји сељаци помолише опет сребрне грошеве и Турци присташе.{S} Ја се спустих на колена, п |
| нда спусти на колена пред један у стени грубо урезани крст и шапуташе још некакве молитве за не |
| ризи до земље и са црном камилавком од грубога сукна на глави.</p> <p>Рајко се чисто препаде п |
| штаљке.{S} Па онда, као да једна снежна грудва или нека мекана лопта, удари високо горе у врата |
| снежнобелу долину између две снежнобеле груде, по којима се танка бела ћерћелија тек као сива м |
| адајући у пун котлић.{S} Склопи руке на груди; гледаше опет својим широким а меканим погледима |
| а јелеку њеном горња пуцад са грла и са груди беху покидана, и сам јелек и танко турско ткиво и |
| грчевито откопчавати јелек са грла и са груди својих, промуца још једном да се једва чуло: „вод |
| огледају своју растегљивост о девојачке груди ове младе жене, које су се стидљиво заклањале за |
| од њега са грла и нешто мало са средине груди размакнуто.{S} И онај низ крупног црвеног <pb n=" |
| о. „Нећу ја ноћас ни мој врат а камо ли груди обнажити пред тим момком тамо, па ти слободно кид |
| леде као крпа.{S} Она танка кошуљица на грудима затрепери.{S} Један се дубок уздах оте из њена |
| уку његову пријатну топлоту, коју је на грудима њеним у себе упио, и која сад са длана руке Рај |
| тканине, које је око врата и на својим грудима носила, па их, натопљене хладном водом, полагаш |
| пуно тешких златних ланаца о врату и по грудима.</p> <p>Кад оне речи Мартинове пројечаше, патер |
| идржи, а сама, намештајући ћерћелију на грудма и закопчавајући јелек, мало порумене.</p> <p>„Ка |
| е у пламен и кад ми вичући „Алах—Алах!“ грунусмо у двор, она пуцаше на нас кроз прозор из пишто |
| тобом у Шумадији!“ проговараше Маргита грцајући. „Не знам како да ти кажем!{S} Стид ме је од т |
| воју витешку службу?!" говораше Маргита грцајући без суза.{S} Седе поред њега, па се тужна загл |
| азе, и онда поче гласно да јеца, просто грцајући од плача.</p> <p>Рајку се најпре учини да се н |
| лушкиваху.{S} Од часа на час Маргита би грчевитим притискивањем својих танких прстију у руку Ра |
| бејаше мало побледела а углови од усана грчевито задрхтаваху, као оно у деце кад хоће да бризну |
| им послаником и кроз горко јецање, а са грчевито склопљеним рукама, говораше нешто маџарски жив |
| ! хоће нешто да ме угуши!... воде!“ Узе грчевито откопчавати јелек са грла и са груди својих, п |
| би ли што чули.{S} Мало час па она поче грчевито да притискује руку његову, као да му тиме обра |
| ресаше, као да је у грозници, и ломљаше грчевито своје прсте.{S} Даде се као неко дете извести |
| неколике ситне и бледе звезде и ломљаше грчевито своје прсте.{S} Па онда гласом пуним очајања р |
| " питаше Маргита па дркташе као прут, и грчевито крхаше прсте своје.{S} А кад ветар донесе нов |
| о бело стакленце.{S} У десну руку своју грчевито је била стисла један листак хартије.{S} На њем |
| а заборавља и сва се мисао о господству губи у милини на догледу на осећању, готово на сигурном |
| а још мање у оне сенке у које се мерџан губио.{S} Гледаше постојано у лице Маргитино и пажљиво |
| о и да се брзо врате.{S} Управо је и не губљаху из очију.{S} Видеше је како клече пред ковчег Р |
| шта свирам.{S} Удари ме једном Борчија гудалом по плећима: „хеј, што гребеш, јеси л’ полудео?! |
| уљу за мали чардаш!“ Па Циганин превуче гудалом по струнама.</p> <p>„Нећу ти ја ноћас пред тим |
| ребаше.{S} Најпосле их удеси, и поче да гуди неописано жалостив један <pb n="52" /> увод, који |
| ола и једног деспотовића, који уз гусле гуди.{S} Јунак, који је у животу плашт овај носио, неће |
| курјакова, све то споменима на лов, по гудурама великог једног добра што га гроф имађаше у Сиб |
| арчевом, а онај други, на левој страни, гуђаше у гусле, лице своје подигао горе к лицу старчево |
| > <p>Бадава.{S} Једна лопта или некаква гужва удари баш на оно место на коме Рајко своју амајли |
| где се бели рукави од кошуље повијаху у гужву, беху голе.{S} У једној је руци носила котлић, а |
| чутуру, а под левом мишицом носи велику гужву у сиџадету од теркије.</p> <p>— „Не смедох у хану |
| <p>Рајко скочи са свога места као да га гуја уједе.{S} Отегну песницу, и лево и десно удараше < |
| ... ево ти мој мали пињал; оштар је као гуја.{S} Седи тамо у дно пећине, па кад видиш да Турци |
| иловаше ластавицу по гриви и по глави и гукаше јој час српски час маџарски, као да се беше и са |
| нда је готова на свако зло.{S} Начиниће гунгулу и убиће вас онде пред ногама господаревим! “</p |
| дохвати руком својом за рукав од његова гуњца, па се ниско пригну над самим пањем и оштро га по |
| т од леве руке на узглавницу од Рајкова гуњца, а спусти главу на руку па рече: </p> <p>„Видим, |
| зове, сави лепо и метну у џеп од свога гуњца.</p> <p>„Како лепо мирише ова зова јутрос!“ рече |
| пут да главу расхлади, извади из свога гуњца убрус те убриса зној са чела и лица.{S} И онда пр |
| еплашено, па узе вући Рајка за рукав од гуњца. »Можеш ти њу да не подесиш, може она да те жацне |
| е да је по рамену покривен својим малим гуњцем и да поред њега седи Маргита.{S} Оклопила руке н |
| може бити.{S} Па онда Рајко скиде своје гуњче, сави га у двоје у троје и положи га на оловни ко |
| ега, подметнув јој под главу опет своје гуњче.{S} Отиде за тим доле к оним растовим столовима, |
| о свето.{S} Имаш право!{S} Дај ми твоје гуњче.{S} Тако; добро је.{S} И боље је овако!{S} Ко зна |
| ote> <p>Маргита спусти главу на Рајково гуњче, намести се и пови се гипко телом до на саму ивиц |
| уначке земље.{S} Ти ми нудиш твоје мало гуњче; за што да си ти већи <pb n="123" /> витез од њих |
| е Маргита легла, положив себи под главу гуњче <pb n="124" /> Рајково, и онога на коме је Рајко |
| нском плашту каквом!{S} Овако, на твоме гуњчету сниваћу само о теби и о нашем добром старцу!{S} |
| </p> <p>У томе Манда, која дотле узалуд гураше Сокицу да иде да опет заузме десну наслоњачу, ус |
| и те стаде између робиње и Циганина.{S} Гурну Бекира обема рукама те овај паде на земљу, а клеш |
| своје.{S} Разбудише се и такнуше срдито гуске и патке, што, дуж брлога испред кућа, беху задрем |
| ше на гусле, те ове одвугнуше.{S} Млади гуслар виде каква туга мори срце у његовог старог бабе, |
| бистре ове воде, и по гдекоји би слепи гуслар на овој мраморној чесми <pb n="31" /> духом прог |
| а и опет жива чежња да чује баш све што гуслар има да каже, стапале.{S} Оба младића беху у лицу |
| младићима па се загледао у лице младога гуслара с једним изразом, који је тешко укратко описати |
| али у њега као да је било срце једнога гуслара, те мраморна чесма поче да му изводи пред очи с |
| н!{S} Како се невесео загледао у младог гуслара!{S} А шта ли му овај <pb n="117" /> уз гусле пе |
| риложи цркви што ко може, искупи се око гуслара да чује: како је Марко укинуо свадбарину, како |
| спот заплакао.{S} Сузе његове кануше на гусле, те ове одвугнуше.{S} Млади гуслар виде каква туг |
| це испод панцира од сребра.{S} Јаворове гусле под прстима правог песника одјекнуле би по неком |
| !{S} А шта ли му овај <pb n="117" /> уз гусле пева?!“ питаше Маргита и осећаше како јој се срце |
| седео је уз колено свога седог оца и уз гусле казивао му, како ће да пропадне господство њихово |
| престола и једног деспотовића, који уз гусле гуди.{S} Јунак, који је у животу плашт овај носио |
| ласом, али онако мало као попевајући уз гусле:</p> <quote> <l>„Кад се жени од Сибиња Јанко </l> |
| т Ђурађ слушаше шта му ослепљени син уз гусле пева.</p> <p>„Кад је воља божја да тако млада мре |
| ве већи.</p> <p>Један пут узе да као уз гусле попева:</p> <quote> <l>„Ој, Маргито, моја верна љ |
| а турског, постао духом видовит, чим би гусле у руке дохватио.{S} Једног дана седео је уз колен |
| чесми и пусти се у мисли.{S} Није имао гусле нити је био слеп, али у њега као да је било срце |
| би на земљу право испред себе, дохватио гусле, превукао неколико пута, па <pb n="128" /> онда ј |
| а онај други, на левој страни, гуђаше у гусле, лице своје подигао горе к лицу старчевом, а уста |
| ном узаном ходнику.{S} Мрак бејаше тако густ и црн да не могаху једно друго видети.</p> <p>— „Р |
| мало спуштеним и одуженим вратом, које густа грива покриваше.{S} Иза њих друга два златна лава |
| јега су мирну строгост и свечану лепоту густе витице црне косе сенком својом само размекшавале, |
| и крепак старац, са бистрим очима испод густих веђа и руменим образима.</p> <p>„Куд сте ви двој |
| елом брадом и са срдитим погледом испод густих веђа на сну јавио, кад бих заспала на зибелинско |
| аветрини, а на ледини обраслој сниском, густом и мирисном травом, Рајко беше простро своје мало |
| ско, али право и лепо срезано и осењено густом кестењавом косом.{S} Погусте и дуге веђе лепо се |
| огаше у своје меке савијутке да прикупи густу црну косу, него јој падаше низ плећа у коврџастим |
| раде да јој својом левом руком прихвати густу косу и лепу главу, да ову мало подигне.{S} Како ј |
| Кад изађоше на врх, и пре него ће ући у густу једну шуму растову, зачуше како од скелеџијског ч |
| ћу, само да ме гадна једна змијурина не гута полагано као жабу неку!{S} Рајко, молим те, хајдмо |
| pb n="125" /> ширила зеница у очина, те гуташе нови сјај од њене лепоте.</p> <p>„Е, госпођо, и |
| твих у живе!{S} Дед’, кћери моја, један гутљај!{S} Тако, нека ти је на спасеније!{S} Дед’ Рајко |
| ва!...{S} Деде, кћери моја, гутни један гутљај од жупскога лека!“ </p> <p>Старац весело додаваш |
| доше, па се прекидаше само да их понуди гутљајем неког јаког црног вина из једне мале чутуре.</ |
| од ових грмова!...{S} Деде, кћери моја, гутни један гутљај од жупскога лека!“ </p> <p>Старац ве |
| p> <p>И онда корачаше даље ћутећи у све гушћи мрак неких тесних улица на крај Крушевца.</p> <pb |
| Рајко!{S} Спуштај врата! “</p> <p>„Аох! да грдна ли је то нека змијурина !{S} Колики јој је јез |
| амерке, ево се Маргита теби привенчава, да је од сад твоја и овога и онога света.{S} Стављам ти |
| е служим, да носим воду, да цепам дрва, да ложим ватру, да чистим ковачницу, да перем и да кува |
| чком округу, поређали један до другога, да чувају стражу и да подупру зидину својим гвозденим п |
| јко живо.</p> <p>— „Слушао си, ваља да, да хајдук изгуби и срећу, и мегдан, па и живот, чим пус |
| а јој је душа одлетела у ројеве звезда, да тамо тражи звезду Рајкову.</p> <p>Рајко се нешто мал |
| “ рекох му, „него дај ми чету акинџија, да се осветим моме крвнику!“ Дадоше ми неке љуте арамиј |
| који се помеша с оним халакањем Турака, да ме језа подухвати и сва се стресох!{S} Шта ћу јадна |
| а младог а јуначног „кабадахију“ Рајка, да га спроводи и да му помогне да се цареви гости ни на |
| како чини да сам негде и некад слушала, да ваши краљеви нису добро пролазили!"</p> <p>„Ако нису |
| води, ићи ћу босонога од села до села, да свету проповедам: како је страшна твоја немилост и о |
| би ми опростили.{S} Све бих заборавила, да нож мога мужа није убио човека, који ме је турског р |
| че нам Борчија: „хајде, седајте у кола, да се возимо у дворац Нађ-Бању; жени се стари гроф.“ Ха |
| и ме те бих изгорела!“</p> <p>— „Збиља, да запалим парче труда!{S} Биће боље!“ прихвати он; и з |
| м камењем, које тако прскаше варницама, да се у њ није дало гледати.{S} Беше ту још поређан вел |
| да се пред њим бацамо камена с рамена, да се надскакујемо, надтркујемо и да гађамо из пушке.{S |
| ан.{S} Стигао беше извештај од Мартина, да је најмио лађу и да је у Сегедину све готово.{S} Мар |
| си <pb n="42" /> човек.{S} Је ли вера, да ником казати нећеш?!“ питаше Рајко.</p> <p>„Вера!{S} |
| ац, одви мало врхом од копља ова врата, да видимо има ли светлости тамо!“</p> <p>Рајко је послу |
| ј ватрени коњиц, беху тако пуни живота, да Рајко осети како га чудна једна ватра загрејава и ка |
| робињи.{S} Сви ми веле да је Маџарица, да ју је Бекри-Бекир, — који је се тек пре четири годин |
| ти онај светац о коме луда раја прича, да се разговараш са царем змајским и да те змајеви одне |
| у асуру... овде, двеста сребрних гроша, да је се нагледа кад игра велики чардаш?!“</p> <p>„Вели |
| ако лепе среће! “</p> <p>— „Не дао Бог, да ја њима поклоне чиним!{S} Него, није то тамо моја за |
| астиђен подиже.{S} Беше га некако стид, да она поред њега успаваног бди.{S} Него га Маргита брз |
| ако да ти кажем!{S} Стид ме је од тебе, да оваку бруку у мом двору видиш! “</p> <p>— „Ма шта да |
| у не моли, да покрене срца ове господе, да је ропства ослободе!“</p> <p>Диже се старац, скочише |
| пун задовољства, па се диже. „Време је, да погледам мало своју ластавицу!“</p> <p>И оде к ласта |
| дворити.{S} Све што овде хтедох то је, да те склоним да те не бију ветрови.{S} Него није први |
| некуд из ових планина, усред Шумадије, да се дигне човек, да народ ослободи.{S} Његови јунаци |
| е, онда је неизбежна конклузија логике, да је овај јуноша врло, врло подозрив!</p> <p>„Преподоб |
| даље, па их заустави на подножју умке, да ту чека млади пар путника.</p> <p>„Ето то је пред на |
| S} Па онда му је слала и друге Циганке, да му гледају у воду, или и у длан, и свака му је то ис |
| Дурмитора пао у четинарске горе ужичке, да се у њима напоји мирисом од јела и борова, па да онд |
| још и друга једна мука!{S} Треба, веле, да се то кује у по ноћи и кад је млад месец на небу !“< |
| пута у вис, и да није погдекоје чапље, да се на једној нози стојећи замишљено загледала у бару |
| и светлим образом и остани поред мене, да прихватиш да чуваш ову свету оставу, кад мене нестан |
| Расине, да продреш у рудничке планине, да дигнеш нешто од онога блага, њиме да искупиш војске |
| нда ћеш ти као војвода Рајко од Расине, да продреш у рудничке планине, да дигнеш нешто од онога |
| кости са статуе какве јелинске богиње, да бледорумене лако уздрктљиве ноздрве не издаваху живо |
| сељаци донели ово вино да ме поткрепе, да их у смрти не осрамотим и да ме за смрт причесте; а |
| атила.{S} Као да ми неко на ухо шапуће, да сам жива у гроб закопана!{S} Чини ми се свисла бих о |
| ли више треба једно чисто и јако срце, да се један велики и свети аманет чува ?!{S} Учинило ми |
| у њу, зграби оба весла а Маргити рече, да слободно пусти ластавицу па да прихвати крму.{S} Пос |
| д њених усана отргао.{S} Веруј ми, оче, да је она будна била, па да ме је очима својим гледала, |
| се у сну нешто тако невино осмејкиваше, да је милина била видети је.{S} Од тога осмеха као од н |
| {S} Па као у инат онда ми тек долажаше, да све то с већим болом осећам сву грозност свога полож |
| колена, помолих се Богу из дубине душе, да се смилује на вас и рад вас на мене, и кад сврших мо |
| огу!{S} Ево сам се тако привикнуо теби, да ме збиља жалост осваја кад помислим, да ће кроз који |
| т краде у срце.</p> <p>„Еј, Боже благи, да л’ ћу доживети да њега у оним планинама дочекам?!“ г |
| се бегу да ми учини милост да заповеди, да ме људи његови обесе о најближе дрво до моје пећине, |
| ргита збуњена и готово збиљски у бризи, да јој се памет преврнула није.</p> <p>Рајко сад трљаше |
| притајивањем свога дихања ослушкивали, да ли се што из пећине чује.{S} Али се више ништа није |
| т баш гаси.{S} Тако му се нешто ражали, да с тешким и дубоким уздисајима само понављаше речи: „ |
| пљоскица од лискуна, а наш народ вели, да су то љуспе што падају од змајевских панцира, кад се |
| маџарска и највећи наши јунаци купили, да им траке на застави везује, или да им пољупцем једни |
| црни патер и она црна кучка договорили, да поделе благо нашег јадног старог господина!“ Ето так |
| „видећеш, мој старац мене толико воли, да ће он скелеџији скелу позлатити.{S} Па већ видећеш и |
| , ако се она целу ову ноћ Богу не моли, да покрене срца ове господе, да је ропства ослободе!“</ |
| ано умирем под притиском страшне мисли, да сам силазећи у гроб ставила на муке и уморила једну |
| која му притискиваше срце при помисли, да она јадна жена, онако млада и лепа и онако добра, ос |
| ми се од тебе растати ваља.{S} Бога ми, да си ми по сто пута род, не би ми милије било што сам |
| о јадан да је убије?!“</p> <p>„Бога ми, да не би госпође, не знам како би се свршило!{S} Ил’ би |
| ина!{S} Како оно рече патер Хијероними, да је она од велика господска рода, властелинка, кнегињ |
| је шапутаху једно другом своје бојазни, да не буде грофица помела памећу.{S} Али не имадоше срц |
| ви људи даваху абер сељанима у околини, да им је нека велика невоља.</p> <p>„Вала, госпођо," ре |
| мани његовога манастира на Светој Гори, да не такну ни једне аспре од тога блага, него да га с |
| аку.</p> <p>„Могао си леп новац добити, да си је њеном господару на откупе понудио ! рече Рајко |
| оне просторије.{S} Рајко рече Маргити, да са запаљеним трудом остане ту где је, а он сам уђе у |
| о великомоћна и сјајна господо, јемчи, да преласни и бујни јуноша, дрскост којега толико изнен |
| а да к теби више никад не подигнем очи, да пред тобом никад више не приклоним колено своје, и д |
| ово момче стиди да призна; него чекај, да му најпре наместим срце!{S} Па онда мој стари господ |
| ити никад да се не видимо!{S} Али знај, да ћу на тебе, док сам год жива, са љубављу једне благо |
| ричала сам јој ко си ти, рекла сам јој, да ти не замери што си од друге цркве, јер си добар и и |
| поштено и пуно витешки довео у дом мој, да ме <pb n="228" /> њему преда.{S} Од Рајка чистијег и |
| били !{S} Али како ћу ја, један сељак, да дижем и теби за поњаву додајем плашт, који је покрив |
| ина, усред Шумадије, да се дигне човек, да народ ослободи.{S} Његови јунаци не носе сребрне чел |
| чистим ковачницу, да перем и да кувам, да чекићем кујем потковице и клинце, само — не тражи ни |
| бих да могу и онда да пород тебе будем, да појахам сиву ластавицу, да ти носим заставу <pb n="1 |
| наци људи у њеној земљи?!“ А сад видим, да ако у вас и има много срчаности још више има суза.{S |
| еч нећу бегати, пристајем да те служим, да носим воду, да цепам дрва, да ложим ватру, да чистим |
| да ме збиља жалост осваја кад помислим, да ће кроз који дан доћи и дан, у који ми се од тебе ра |
| рчили, а неког другог светом оцу у Рим, да донесе благослов за венчавање.{S} Тек је пре десетак |
| да, не хтеше да чују што им ја говорим, да је право или да те отму ил’ откупе, ја рекох у себи: |
| ковчези.{S} Их, шта их је!{S} Да ћутим, да се оно господско дете не поплаши!{S}" Тако говораше |
| о ти Бог помогне те стигнеш у свој дом, да пошљеш скелеџији паре што му скелу низ воду отиснусм |
| а преклињаше свих девет Југовића редом, да јој бар један брат од заклетве на двору остане ? !{S |
| ик давао знак најближем селу под брдом, да му се пошље један или два поуздана човека.{S} Требал |
| један котарац напуни лучем и катраном, да се све то обеси о ону гвоздену чакљу па запали.{S} Ц |
| и насипаху празне боце и кондире вином, да буду готови да се носе у велику дворану.{S} А из те |
| оворили с неким младим и лепим везиром, да вас тобож силом одведе, а сад <pb n="193" /> сте код |
| " — не изговори тако полаганим шапатом, да се овај утапаше у тихи дах, што са меким шумом лепти |
| ничке планине старцу Теодосију у Вујан, да му каже да смо нас двоје за вечност заједно, и да ум |
| его ме за грло хвата и дави луда мисао, да већ можда никада ни видети нећу ове дивне горе и пла |
| ећ сам у две прилике долазила на мисао, да си ти некада ја ли цара ја л’ царицу, у двору царево |
| њаше на високу кулу једну.</p> <p>„Ево, да сад изађемо на ово платно!“ рече Рајко меким гласом |
| ладом и красном.{S} Не би ми било чудо, да се показало да је дух слаб а плот јака.{S} Тек опет |
| зи! “</p> <p>— „Нећу ти крити, госпођо, да и мене брига обузимље!“ прихвати Рајко исто тако сет |
| А сад кад си већ и онако понешто видео, да ти тек понешто кажем.{S} У Светој Гори има манастир |
| ј страници добра <pb n="160" /> учинио, да коме ћу?{S} Баш ћу ти све по истини казати!“ одговор |
| ке! а не бих вам овог бунџију поклонио, да ми дајете злато на кантар док га не претегне!“ Узеше |
| га мој изненадни појав не потресе тако, да му здрављу нахуди.{S} С тога сам и хтела прво да вид |
| рамена и рече:</p> <p>„Пусти ме, Рајко, да се код ње исплачем!"</p> <p>Рајко се све на прстима |
| вори је па узвикну упрепашћена: „Рајко, да видиш! “ и извади и подиже у висину низове крупнога |
| а слушаше кроз ухо уз стену прислоњено, да ли се тамо иза стене што збива; друга половина слуша |
| зажарена лепота, онда је лако могућно, да би је свако витешко срце заволело.{S} Рајку се <pb n |
| > <p>„Рајко,“ поче она тако милозвучно, да се младоме човеку први пут у његовоме животу учини д |
| бре, твоја штета!{S} Ако испадне добро, да ми платиш за сваку по овакав талир, а од блага, кад |
| е свим што вам је на овоме свету свето, да никада и никоме казати нећете ако што будете видели! |
| да се испнемо на тај змајевски престо, да видиш нешто што ће ти милије бити!“</p> <p>Поможе јо |
| ш Краљевић Марко, нити ко од вас, децо, да се усуди да га тим јуначким именом зове!“ Ја да си в |
| сад опет ударише пси у лавеж!{S} Децо, да нам сам Бог помогне, ово се ваља на нас мука и невољ |
| ђу у најближе село, где има српски поп, да га доведу да очита молитву и гроб прелије.{S} Па онд |
| скелеџију, и ево ну носи сребрн талир, да одмах дође да нас превезе! “</p> <p>Сељаче није ника |
| оград и извади од турске власти допуст, да мирно сахранимо Рајка на Космају, на оном изданку, г |
| руком прихвати густу косу и лепу главу, да ову мало подигне.{S} Како је мало по мало запајаше, |
| је тако пуно срдачности у том поздраву, да на мах неста зебње у Рајка и у Маргите.{S} Он одмах |
| иш, помоли се својим чистим срцем Богу, да буде милостив грешном старцу Теодосију на Вујну!“ </ |
| ога часа напоље из овога двора у чергу, да не нађеш пут у тамницу!“ И сад из очију Маргитиних с |
| х.{S} Већ је и напустио био сваку наду, да може што разабрати у оној потмулој и неразговетној в |
| пристајем да те служим, да носим воду, да цепам дрва, да ложим ватру, да чистим ковачницу, да |
| авичај ?!....{S} О мој слатки завичају, да ли ћу те икада очима видети?!...“</p> <p>И онда се н |
| има, и по лицу, и по стасу, и по кроку, да је од господска рода!{S} Па то господство, и онака л |
| тон, па тек да <pb n="226" /> се крену, да их сељани не би опазили да кроз њиве и поља носе мрт |
| у на осећању, готово на сигурном знању, да кроз оне дивне очи још дивнија душа гледа.</p> <p>Те |
| ником вином, и најпосле пустио на веру, да иде да откуп саставља.{S} С тога ме је стриц прозвао |
| им воду, да цепам дрва, да ложим ватру, да чистим ковачницу, да перем и да кувам, да чекићем ку |
| на; „пустите ме да имам ту једну утеху, да сам испунила последњу жељу Рајкову!"</p> <p>Њих двој |
| тебе будем, да појахам сиву ластавицу, да ти носим заставу <pb n="173" /> црвену са белим крст |
| а, да ложим ватру, да чистим ковачницу, да перем и да кувам, да чекићем кујем потковице и клинц |
| д се у њој небо и земља састају!{S} Ах, да сам те очима својим опет једном угледати могла, земљ |
| реку. „'Го ће бити Морава!“ рекох, „ах, да ли ћу наћи какав чун, па да се њиме низ реку пустим! |
| је злато, а оно је тамо сребро.{S} Их, да силна блага ако су сва та бурад пуна! “ говораше Рај |
| {S} Чујеш, Маџарице бесна?“</p> <p>„Их, да грдне бруке да тако и говориш а некмо ли да тако и р |
| ?!{S} Мислиш да ми не би сваки од њих, да су сад живи онде у столовима, радосно понудио свој м |
| ћу умрети после овога што од тебе чух, да ће доћи онај који ће земљу да ослободи!“</p> <p>Стар |
| их одаја, ја да обијем и трећи катанац, да пустим змијурину да полагано провуче главу, па да је |
| ње.{S} Него</p> <p>ево ти сребрни грош, да потрчиш у виноград да зовнеш скелеџију, и ево ну нос |
| ођа!.... робиња!.... турска робиња!.... да сам јуче умр’о, умр’о бих не видев тако чудо, све то |
| ом и трепће очима; „а знаш ти болан.... да је мени Халил-бег Махмут-беговић <pb n="51" /> плати |
| г чаушбаше Хасан-аге Зулуфлије вели ти: да ту јадну жену не такнеш ни малим прстом, јер ћеш зак |
| овци били па се ја питао, ја бих рекао: да се поделе сиротињи, нека моли Бога за здравље ћесара |
| езовима на коленима моли да се вратите; да сте ви тамо где сте у великој срећи и великој сјајно |
| те у великој срећи и великој сјајности; да управо Турци и нису вас заробили, него сте се ви дог |
| се, раширио крила таман <pb n="110" /> да полети, као да хоће у небо да носи оно велико у злат |
| бега из турскога ропства, <pb n="71" /> да се спасе ако буде воља божја!{S} Причаћемо ти све по |
| о наведох ову јадну жену <pb n="152" /> да пође за мном да се жива у гроб закопа!{S} Па онда си |
| ето баксуз !{S} Ниси ваља <pb n="44" /> да дошао на оваки посао са слутњом на празну срећу?“ го |
| ал’ је теже срцу одолети, <pb n="8" /> да не иде на бој на Косово, већ — појаха својега лабуда |
| вши се мало хлебом, једва <pb n="69" /> да се могло звати одмором.{S} Жураху се да још за видел |
| срдачно; „а ко то тако из тебе говори? да ли је то госпођа, или робиња, или кћи земље маџарске |
| ти не знаш каква је то гадна звер !{S} Да си ти патио хиљадити део онога што сам ја овде препа |
| есам ли ја будна? јеси ли ти будан?!{S} Да нисмо обадвоје излудели?!{S} Протрљај, молим те, сво |
| мртвачки ковчези.{S} Их, шта их је!{S} Да ћутим, да се оно господско дете не поплаши!{S}" Тако |
| и бар једну стопу у висину просећи!{S} Да л’ ће моћи и доживети да је виде просечену ?!</p> <p |
| ш?"</p> <p>„Баш ништа!{S} Ах, чекај!{S} Да пустим мога славуја из кавеза!“ И онда отиде у одају |
| осје на раме, па право у луг Аћиму!{S} Да му помогнеш кола оправити, натоварити и кући отерати |
| на колико ће нам дуго требати свећа.{S} Да мало приштедимо.{S} Доста је нека нас води та светло |
| видиш по неки јаблан, то ти је све.{S} Да није да понека шева прне с пута у вис, и да није пог |
| самом и од њега самог тихо шапуташе.{S} Да ли тај шапут долажаше из срца његова, или са лева ра |
| ће од вас двоје на крај краја бити.{S} Да вам дуго не дуљим.{S} У Крушевцу ме затворише најпре |
| ето какав ти аманет желим да предам.{S} Да си ми по сто пута рођени син, веће ти добро не бих м |
| де на Рајкова прса и плакаше у глас.{S} Да јој је био једини брат од заклетве, или син јединац, |
| их шест талира предаду њему — патеру, — да их он подели сиротињи за здравље ћесарево.</p> <p>Ст |
| изабрати <pb n="183" /> једно једино — да се сећам тебе и твоје доброте!{S} Ти ћеш ме, знам, б |
| “</p> <p>„Па шта да чиним ?!“</p> <p>— Да чекате док се истрезне!“</p> <p>„Кад ће то бити?!{S} |
| ј?!...{S} Јест Румели-Бенглер-бег.{S} А да није то тамо Бенглер-бег?!“ рече пијани старац, па с |
| с, а ето и ваших паса, па тражите.{S} А да знам где су и то знам, и казаћу вам: „ено су у божјо |
| Дао си ми ватре ватром од ракије; треба да ти вратим ватру ватром од њеног чардаша!{S} Него вел |
| калуђера, е баш брате знају каква треба да је ракија!{S} Жестока!{S} Валах да <pb n="45" /> спу |
| ше сам себе, и онога часа нађе да треба да то што је она тако безазлено казала, исправи на прав |
| прогута ништа од оне сласти, која треба да се слива само у срца људска.{S} Само је <pb n="23" / |
| згрозив се, „како можеш с једног гроба да погледаш на свој двор?{S} Молим те, устај одатле, па |
| и доведу амо свакога, ко ма и уображава да нешто зна!“</p> <p>Кад Мартин отиде Маргита још за н |
| асније, док се Рајко не узе да побојава да ће се они млађи људи још и покрвити.{S} Али их стара |
| с си о њима причала, па ти се причињава да их чујеш!“ рече јој старац.</p> <p>— „Није, није оче |
| ир узе да ме усијаним клештима наморава да пред Турцима играм.... ех, не могу вам од зазора ни |
| пуну сребрнога ситног новца, и пусти га да са танким звеком пада на данце од бурета.</p> <p>Па |
| не... ој, чујеш ли Јоване!{S} Моли бега да савијемо у лево да не удара хајка на свечеву пећину! |
| повија се, али му се све поче око њега да окреће и несвестица га обузе, из које прену тек кад |
| му, хвала и њој!{S} У здрављу да Бог да да се опет видимо!" рече Рајко, пољуби се с Јовом, који |
| не можемо ти опростити.{S} Него од сада да се ниси усудио да се зовеш Краљевић Марко, нити ко о |
| о гледаше га право у очи, као да огледа да ли својим меким кадифеним погледима може да отвори д |
| се само овда и онда окренуо да погледа да ли млада Маџарица није у седлу заспала, и увек би ви |
| љце, нека их наоружа и нека ти их преда да с њима једнога дана у Србију пођеш.{S} Неће проћи го |
| ац пустити, а волела бих да могу и онда да пород тебе будем, да појахам сиву ластавицу, да ти н |
| дворници.{S} Тек пуче пушка, а господа да се поломе низ степенице. „Дај кола, коње, дај коње!{ |
| само ако имаш још што!{S} Ваља господа да се врате у караван-серај на одмор! “ </p> <p>— „Имао |
| розијус из великог хришћанског милосрђа да напије садашњој Румели Беглер-беговици некадашњој гр |
| рноће.</p> <p>„Ево да чујете!" узе Ружа да прича. </p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18 |
| , слатка и милостива госпођо,“ узе Ружа да говори; „гледајте само како се сви очистише!..{S} Ка |
| ете грану и наместите све што треба, ја да се мало помолим своме Богу <pb n="157" /> овде над п |
| склони се ти у једну од ових одаја, ја да обијем и трећи катанац, да пустим змијурину да полаг |
| уди да га тим јуначким именом зове!“ Ја да си видела оне бруке и онога јада!{S} Моли се јадан М |
| нашем добром старцу!{S} Али нећу ни ја да спавам, хоћу само кости да одморим.{S} Седи ту спроћ |
| остајеш само у твоме џемадану, и што ја да лежим на овом тврдом оловном поклопцу, кад ено ваља |
| , ја те доведох у ову клопку, па зар ја да останем да жив тебе мртву на души носим?!...{S} Не м |
| она.</p> <p>„Хе, драга моја, како ћу ја да те познам, кад те не познаје онај који те је грлио?! |
| је грозничава језа ухватила.</p> <p>„Ја да скота једног!“ викну старац сав поражен; „да Бог да |
| наже чутуру и добро повуче.</p> <p>„Ја да црних калуђера, е баш брате знају каква треба да је |
| о повуче и настави да прича:</p> <p>„Ја да поганих самсова; онаког зверја још не видех!{S} Киди |
| воја српска мајка, ни твоја српска сеја да те оките, ево ти један стручак од баба Станије, стар |
| з гусле пева.</p> <p>„Кад је воља божја да тако млада мреш, говораше Рајко, спуштајући Маргиту |
| ди откуда та светлост.{S} Али се побоја да се Маргита не преплаши кад се са молитве дигне, па њ |
| ном Мајке Божје.</p> <p>Рајко се побоја да није излудела, кад оно поче да узвикује говором нера |
| душе не продају, а слушао сам од Турака да се у Стамбулу најлепша Ђурђијанка робињица може да к |
| да их стигнеш, али можеш бар из далека да трчиш за њима!"</p> <p>Маргита се подиже мало, насло |
| ицавање гостију.{S} Па онда неко повика да се утишају, те да се чује здравица, коју ће пречасње |
| ирно, па онда настави: „е, баш ме копка да знам шта ће овај растов пањ овде?!“</p> <p>— „Махни |
| дете!{S} Правиш се само, јер ти је мука да признаш!“ рече му Маргита нестрпљиво.</p> <p>— „Чека |
| нађеш, мени четвртина ! “</p> <p>„Вала да си ми заискао и половину не бих се смео цењкати.{S} |
| помоћи.{S} Неколико сам пута покушавала да се глађу и жеђу уморим, али кад већ клонем и обамрем |
| говори, „његова те блиставост призвала да ти баш каже да се можеш <pb n="27" /> вратити.{S} Ни |
| е заплаче.{S} Али је почешће наређивала да је оставе саму поред мртвог Рајка.{S} Са свечаном ми |
| отом насмејете.{S} Па онда му је казала да све то ништа не мари, јер њему стоји у судбини тек с |
| ?{S} Зар је ниси толико пута преклињала да ти дође па да те избави?{S} Зар да те самсови вуку у |
| у и маџарска господа сама од себе стала да га слушају, а честити Хасан Зулуфлија уставио је цел |
| љасто длето и буздован-чекић, па кушала да ломи стену.{S} Првих дана могла је и да обије по <pb |
| том ударцу.{S} Четвртог дана није могла да подигне чекић са земље.</p> <p>Пети дан, који беше в |
| ма својим у двор, и онда, онда би могла да кажеш село пусто!{S} Него журите се, журите се, док |
| се у њој свака тварка доста лепо могла да види.</p> <p>Маргита узе да трља очи, па онда поглед |
| загризла своју кришку, док не би видела да је Рајко загризао своју.</p> <p>„Да делимо право као |
| морала пробудити, онда бих опет волела да прво што видим буде моја витешка земља, Маџарска, и. |
| на сва ова околина!{S} Чисто бих волела да овде слатко заспим, па да се више и не пробудим!“</p |
| на више свилена пупад као да нису смела да огледају своју растегљивост о девојачке груди ове мл |
| Силађи Јаноше, зар сам толико остарела да ме не познајете?{S} Бароне Отмаре, зар ме ни ви не п |
| } Као да је нека тајанствена рука хтела да танком и мирисном хладовином заклони мраморну чесму |
| као робињица!{S} Молим те, би ли хтела да се ослободиш и да се у завичај вратиш?! “</p> <p>Мла |
| да је прави сотона.{S} Кад не бих хтела да му играм што он прозва малим и великим чардашем, он |
| олубаном.{S} Таман је бледа зора почела да свиће, а он рече:</p> <quote> <l>„Голубане....</l> < |
| ка тиха а прилично хладна кишица почела да ромиња.{S} И небо више није било плаво него сиво; Ко |
| о успела на највиши зид па се усправила да стоји као кип, и са усхићењем погледала би по таласи |
| га би царица, чим се смркне, заповедила да се гвозден један котарац напуни лучем и катраном, да |
| аустави под једним од најснижих кандила да је се нагледа. „Еј, јаднице моја!“ рече опет са тешк |
| о је тај „он“ ?“ — ја бих се ослободила да запитам. „Твој спас!“ одговорила би она...“</p> <p>„ |
| и она друга жена за коју сам ја мислила да је света Марија Магдалена, док не чух да је она зове |
| срећна жена, којој је судбина наменила да једнога дана поред тебе стане, узме да носи твоје ви |
| /> сажаљења!{S} И онда сам се заверила да к теби више никад не подигнем очи, да пред тобом ник |
| у црну гробницу, или — као да се журила да заклони велику једну тајну од турских погледа.{S} И |
| е, — шта си ти тако тешко Богу згрешила да те пси као јареб гоне и да те самсови као мрцину вук |
| ед мехова, па би их овда и онда повукла да духну у жеравицу на огњишту, те да се не угаси док н |
| ј је, па се опет враћаше кад би је чула да се миче.{S} На послетку Маргита изађе — обучена у бе |
| тако сетан и озбиљан; „није вајде, ваља да гледамо шта ћемо. <pb n="139" /> Турци су нашега ста |
| и Рајко живо.</p> <p>— „Слушао си, ваља да, да хајдук изгуби и срећу, и мегдан, па и живот, чим |
| лога дима подизаше се право у вис, ваља да од какве ватре око које се беху чобани искупили.{S} |
| рски чим га из далека угледају.{S} Ваља да пошљем испред вас људе који ће дати знак да сте наши |
| их поганих Сарацена избавио !{S} А ваља да ће дати да се сад и ова гадна комедија овде на добро |
| сне туге заплачем!{S} О, Рајко, та ваља да није што ћеш се овуда сам без ње враћати?!...{S} Ниј |
| б једног надзорника имања, који је ваља да пре својих педесет година умр’о и наредио да га овде |
| знојавом католичком попу, који се ваља да родио негде међу Хрватима или Словенцима, те разумев |
| едно уз друго стојали, можеш ми се ваља да поверити... збиља, има ли гдегод жена коју волиш?“</ |
| ави се таквог разговора.{S} Сад ће ваља да већ скорим и пола ноћи па треба наш посао да гледамо |
| ло прихватиш и одмориш, а у том ће ваља да и старац доћи по нас!“</p> <p>У зембилу старчевом на |
| ри, а на великом су гласу.{S} Неће ваља да тако млад и тако красан и тако због ничега умрети!" |
| а, шта ћу ја ако он умре!“ — „Неће ваља да умрети!“ прихвати Ружа.{S} Даће Бог да рана није опа |
| емој се тако препадати!{S} Неће ми ваља да ништа бити.{S} Не бој се!“ говораше Рајко, па се још |
| озлаћени светњак, у коме је горело ваља да четрдесет воштаница.{S} У једном куту дворане једна |
| о да Маргиту охрабри, „оно је тамо ваља да постеља... младе невесте!“</p> <p>„То је моја постељ |
| м тврдом оловном поклопцу, кад ено ваља да педесет широких и дугачких плаштева од меке кадифе и |
| ита својим топлим дахом.</p> <p>— „Ваља да од ове хладне стене.{S} А и твоја је рука хладна! “ |
| бо тебе види, па звездом звездама јавља да се роб један у слободу враћа.{S} Хвала Богу на добро |
| га питам за које би је паре предао вама да је поведете као слободну?{S} Циганина не вреди питат |
| де пар црвених а широких турских чизама да их навуче.{S} Она му се сад у свему покораваше као д |
| јој севаше као у тигрице која се спрема да скочи, али се савлада и рече :</p> <p>— „Маргита гро |
| у сну, прикупља усне, као да их спрема да приме или и да даду сладак један пољубац.{S} А онај |
| онда зауставио би се па казивао што има да казује, ономе загрејаном и знојавом католичком попу, |
| ва чежња да чује баш све што гуслар има да каже, стапале.{S} Оба младића беху у лицу од изванре |
| замишљеност и суморност учини се свима да је баш подозрива.{S} Није му испало ни до Крушевца н |
| .{S} Љубим га.{S} Кажите слободно свима да га љубим и да је једина моја срећа на овоме свету у |
| !“ викну бег љутито, па махну сејменима да ме воде.{S} Јаукнуше моји сељаци, па брже боље повад |
| гроф махаше рукама, дајући знак гостима да се утишају, па се онда диже.{S} Циганка му нешто шап |
| д оно Циганин приђе с усијаним кљештима да кида месо с робињице, а он већ лежаше као пањ на зем |
| ега зашкрипе.{S} Погледа и не хте очима да верује.{S} Учини му се да се она стена с крстом пола |
| -ага даде заповест јаничарима и чаушима да се устроје по странама рад заштите посланика и свите |
| оје снове на јави, који ће једнога дана да буду на јави истина.{S} Вратићеш се ти, али само као |
| авадих се с Богом..“</p> <p>„Како јадна да се завадиш с Богом?!“ прекиде је старац запрепашћен. |
| на ћу да бијем!{S} Како сме псина једна да пиљи у твоје лепо лице, кад је само моје ?!“ Сад што |
| ћи и дан у који ће се наћи жена, вредна да ти и по лепоти и по доброти буде мио друг у животу!. |
| ијем и отимам од тебе!“ А она кучка зна да га је омађијала и да је он сиромах у њеној мрежи.{S} |
| Рајко сам себи. „Ко зна!...{S} А ко зна да л’ ћу икада <pb n="171" /> видети и оног доброг стар |
| > <p>"Ево, ако само хоћеш, буди спремна да те ноћас поведем у твој завичај!“</p> <p>„Да ме.... |
| а. »Можеш ти њу да не подесиш, може она да те жацне, па да на пречац умреш, може да те прогута! |
| глас: „чардаш! чардаш!" хоће младожења да игра чардаш с неком бароницом.{S} Он дежмекаст, она |
| неизмерна једна туга и опет жива чежња да чује баш све што гуслар има да каже, стапале.{S} Оба |
| че Рајко.</p> <p>— „Еј, болан Рајко! па да си га убио прво бих ја сада висио на грани, а ви би |
| има напоји мирисом од јела и борова, па да онда проструји кроз Шумадију, те да је као неку цркв |
| .{S} Навуци све то преко твога рува, па да у име божје полазимо!“</p> <p>Поможе јој да навуче н |
| Веруј ми, оче, да је она будна била, па да ме је очима својим гледала, <pb n="162" /> не би мен |
| а терати добра два сахата на колима, па да се из Сегедина стигне у двор грофа од Нађ-Бање.{S} У |
| прво да видим тебе и твога Мартина, па да га мало спремите!“</p> <p>— „Ох, слатка моја госпођо |
| четири врло широка мраморна ступња, па да се сиђе на под од саме дворане.{S} Ти су ступњеви иш |
| та мало примаче, она се жена подиже, па да би појачала вид и да би сигурније сагледала ко то до |
| да се дохватимо лепе земље маџарске, па да видиш шта ћу ја од тебе да начиним! “</p> <p>— „Ама, |
| на цеви оловне што воде ваздух доле, па да видиш ту белаја!{S} Греби, па копај, па скичи, попла |
| да не подесиш, може она да те жацне, па да на пречац умреш, може да те прогута!{S} Не, не, ника |
| еднемо на који од оних ковчега горе, па да се мало прихватиш и одмориш, а у том ће ваља да и ст |
| нда пођоше низ брдо правцем к чесми, па да изађу на пут у варош.</p> </div> <div type="chapter" |
| се ви њему не би хтели више вратити, па да вас он са свима маџарским витезовима на коленима мол |
| то бих волела да овде слатко заспим, па да се више и не пробудим!“</p> <p>„А твоја земља, Маџар |
| рекох, „ах, да ли ћу наћи какав чун, па да се њиме низ реку пустим!“ Тек то рекох а учини ми се |
| амо ту <hi>једну једину</hi> милост, па да те благосиљам за све грозне своје патње, за све стра |
| змијурину да полагано провуче главу, па да је буздованом размрскам!“</p> <p>„Не, не, не!{S} Ник |
| роче радује се да чује понеку бајку, па да је и другима каже.{S} Што ти знам рећи то је да ниса |
| осподин види, он ће вратити невесту, па да је мила шћерца од Божуна бана, а некмо ли једна Цига |
| ти, синко, Бог дао да га ти дочекаш, па да му ти ово благо предаш.{S} Ето, какву <pb n="165" /> |
| си толико пута преклињала да ти дође па да те избави?{S} Зар да те самсови вуку у јазбину оне ц |
| ој прилици чекаће да се добро смркне па да нас изведе!“</p> <p>„Он ти рече,“ прихвати Маргита, |
| воту, само кад човек уме да се удуби па да је нађе.{S} Зар пчела само са руже и крина мед купи |
| орок ноћу!{S} Него дед’ одврни ти то па да сркнемо за срећна наша ортаклука!“</p> <p>— „Да знаш |
| ко вас не бих бранио!{S} Бранићу вас па да погинем.{S} Волим пред ногама моје племените и добре |
| n="45" /> спустиш сребрн талир у њу па да се растопи!" говораше Циганин облизујући се.</p> <p> |
| ти рече, да слободно пусти ластавицу па да прихвати крму.{S} После живог веслања, не без силног |
| ркви што ко може, искупи се око гуслара да чује: како је Марко укинуо свадбарину, како је Бан С |
| зажелео да цара служи.{S} Пође ли цара да служи, ето царству новог Ћуприлића! “</p> <p>То је о |
| ћи, и потраја неко време док се разабра да то Маргита јеца.{S} Приђе јој полагано, крстећи се к |
| оспођо!{S} Знам ја како ти можеш храбра да будеш!{S} Даће Бог, све ће добро бити!“ рече Рајко х |
| сад беше згодна прилика за Бекри-Бекира да сухо грло овлажи.{S} А већ више и не мишљаше да нуди |
| „Ето како: за мали чардаш Маџарица мора да скине јелек и кошуљу до појаса, а за велики све, баш |
| се и по трећи пут оженио !{S} Ово мора да је нека пометња!</p> <p>Хасан Зулуфлија куцну руком |
| е школа за витештво!{S} Твој стриц мора да је био <pb n="127" /> честит човек!{S} Нека му је ла |
| ако је добар и како ме воли, хоће сутра да се венча, и то с киме него с једном Циганчицом!“</p> |
| ху свима лотрама, као да ће сваког часа да се разглаве у све саставке своје.{S} Разбудише се и |
| а поче и сам као у неком наступу заноса да виче: „напред! напред браћо!{S} Ха, нек се зна ко см |
| онако млада и лепа и онако добра, оста да робује у потурченог Циганина!{S} Како оно рече патер |
| ... како беше?!{S} А сад, биће ти доста да видиш и мали!{S} Хеј, Маџарице бесна!{S} Него искај, |
| одговора; а кад га нађе, не смеде уста да отвори, кад виде како је она очи склопила па се у сн |
| драговољце.{S} Откидају од својих уста да сиротињи даду.{S} А кад дође да се битка бије, онда |
| јест, јест ; и кад спава лепа је, а шта да кажем кад оним крупним црним очима узме да сипље бла |
| ге, и тако страшне несреће!...{S} А шта да вам причам?!...{S} Ко +није сам патио што сам ја пат |
| дубине душе захваљује.{S} Рајко, ма шта да буде, твоју доброту и твоје витештво никад, никад, н |
| у у мом двору видиш! “</p> <p>— „Ма шта да је не може бити твоја брука и срамота!{S} Казуј, мол |
| д ногама господаревим! “</p> <p>„Па шта да чиним ?!“</p> <p>— Да чекате док се истрезне!“</p> < |
| е Боже мој, сад ил’никад; умудри ме шта да радим с ово двоје младих да у лудо главе не изгубе! |
| ање сви мотре, па у Нишу да се реше шта да раде.</p> <p>А на путу до Ниша сви погледаху испод о |
| акрачлији.{S} Маргита не знађаше ни шта да мисли ни шта да каже, него онако занемела од чуда, н |
| ргита не знађаше ни шта да мисли ни шта да каже, него онако занемела од чуда, не скидаше својих |
| ћи мезимица.{S} Видећеш, неће знати шта да ради те да те награди.{S} А ја знам како ће.{S} Нека |
| гледаху један у другога, не знајући шта да почну. <pb n="81" /></p> <p>„Госпођо," поче Рајко; „ |
| са у даљини.{S} Окренух се и имадох шта да видим!{S} Чета Турака на коњма и читава руља самсова |
| хвала ти, али од тога сад не може ништа да буде.{S} Његов је посао да утврди мир међу царевинам |
| ну па рече: „Кондору није требала свећа да ме позна! “</p> <p>„Јесте, ви сте и нико други!{S} В |
| ече тихо:</p> <p>„Пун ибрик, пуна срећа да Бог да теби и свакоме твоме помоћнику! “ и напи се, |
| ана!{S} Чини ми се свисла бих од страха да нисам поред тебе!“</p> <p>— „Не бој се!“ рече јој Ра |
| ти.{S} Кроз сат или два доћи ће двојица да вас пропрате кроз Венчац.{S} Има тамо сад хајдука, к |
| а помела памећу.{S} Али не имадоше срца да јој се противе ма у чему.{S} После неколико сахата М |
| ветогорац испосник, за кога народ прича да чуда чини.{S} Не знам да л’ му смемо прићи ?! “</p> |
| а, и онда мој млади витез рикну као лав да сва црква зајеча: „она је моја, за веки векова, амин |
| p>Ружа и Мартин дадоше једно другом миг да се не одмичу далеко и да се брзо врате.{S} Управо је |
| сетих се што је наш покојни стриц, Бог да му душу прости, нама момчадији свагда говорио: кад с |
| о:</p> <p>„Пун ибрик, пуна срећа да Бог да теби и свакоме твоме помоћнику! “ и напи се, и мало |
| склонимо!"</p> <p>— „У добри час да Бог да!“ узвикну старац; „добар је Бог децо !{S} Камо да те |
| осиму, хвала и њој!{S} У здрављу да Бог да да се опет видимо!" рече Рајко, пољуби се с Јовом, к |
| ног!“ викну старац сав поражен; „да Бог да га вуци живог растрзали, а већ тамо ће га сотоне уси |
| да умрети!“ прихвати Ружа.{S} Даће Бог да рана није опасна.{S} Доћи ће лекари, а на великом су |
| је, старе и сироте једне Српкиње, и Бог да те прости!{S}" И даде ми оба бокора, и не хтеде нипо |
| ви провучемо, па већ после како нам Бог да!“</p> <p>„Да пођемо!“ рече Маргита; „али унапред зна |
| аћу ти све на широко кад ми се, ако Бог да, из Маџарске здрав и светао вратиш. <pb n="163" /></ |
| ашем говору.{S} Напред ћемо сви ако Бог да!“ Поклони се и свој осталој господи, приђе к руци и |
| чимо у какав понор, а за друго како Бог да!“ прихвати Рајко.</p> <p>И онда пођоше натраг у лево |
| ад ето да се растајемо, може бити никад да се не видимо!{S} Али знај, да ћу на тебе, док сам го |
| рса.{S} Послаше тобож некога у Цариград да донесе написмено, како сте се ви потурчили, а неког |
| ти сребрни грош, да потрчиш у виноград да зовнеш скелеџију, и ево ну носи сребрн талир, да одм |
| ко јој поврати ибрик.{S} Требало је сад да пређе на ствар због које је на њу и чекао, али некак |
| ћању. „Гроф Аладар од Нађ-Бање биће сад да је мојих година!{S} Нисам слушао да се и по трећи пу |
| су из пећине овамо ушли.{S} Опазише сад да је она и с ове стране обележена онаквим истим крстом |
| већ јури путем у Сегедин.{S} Ја ћу сад да отпашем младога витеза и да му превијем рану.“</p> < |
| и се помаче.</p> <p>— „Е, валах ћеш сад да скочиш!“ рече Циганин, па из једног другог корита до |
| Стамбол, нека види силу и господство, е да би се зажелео да цара служи.{S} Пође ли цара да служ |
| у знати ко је!“ рече Маргита.</p> <p>„Е да ти кажем!{S} То је наш цар Душан!{S} Чула си за српс |
| ру поред себе на асуру, рече:</p> <p>„Е да црних калуђера! валах такве ракије нема у свем Алаџа |
| тво и ту слободу чистом љубављу за себе да веже!{S} Ах, што немам млађу сестру, лепшу од мене и |
| маџарске, па да видиш шта ћу ја од тебе да начиним! “</p> <p>— „Ама, ходи, молим те, госпођо да |
| еже Рајко, сад тек видим шта ће од тебе да буде!</p> <pb n="107" /> <p>Само нека нас срећа посл |
| о, и како ће једна страшна црна ноћ све да застре као мртвачким покровом.{S} Стари се деспот за |
| ва остала?!“</p> <p>— „Па и не могу све да вам причам.{S} Не можете ви замислити ни стотинити д |
| ежало тело Рајково.{S} Замоли све друге да се уклоне и да оставе само њу и Ружу саме поред мртв |
| ожају запоји.{S} Немаде куд, већ мораде да јој својом левом руком прихвати густу косу и лепу гл |
| лиже гледа свога цара, а Маргита остаде да гледа растужена у старог деспота и у два лепа а слеп |
| .</p> <p>— „Ако нас свети отац нема где да сакрије, онда ваља мрети, — јер ја се Турцима жива н |
| е ти је ластавица?!{S} Оче, нема ли где да се сакријемо у овим урвинама?" питаше Маргита па дрк |
| аше само како Маргита дише.{S} Не смеде да се макне да је не разбуди. „Уморна је јадница!{S} Не |
| ач робињин.{S} Али Бекри-Бекир не смеде да отвори врата.{S} У том викнуше Рајка јаничари оздо о |
| аргита, „она змијурина коју Рајко хтеде да убије! “</p> <p>— „Не!“ цикну старац, па састави веђ |
| ао био; моја памет, која мало час хтеде да прсне, нађе опет своју присебност.{S} Моје очи мирно |
| ином, и најпосле пустио на веру, да иде да откуп саставља.{S} С тога ме је стриц прозвао „Страх |
| оче,“ рече Рајко, „заповеди јој да иде да се испава.{S} Уморна је.{S} Није чудо, од кад се то |
| која дотле узалуд гураше Сокицу да иде да опет заузме десну наслоњачу, устаде, узе своју кћер |
| ли већ у тренутку, у коме га запе, виде да је грехота убијати пијана човека.{S} Окрену цев горе |
| {S} Како је мало по мало запајаше, виде да је готово у своме левом наручју загрљену држи, и да |
| беше прегла над најближим буретом, виде да на ланцету нема чепа, него обло једно заклопче, прод |
| а неко <pb n="70" /> време, па кад виде да се устручавају да му приђу, он им за чудојасним глас |
| {S} Нико је <pb n="221" /> више не виде да се заплаче.{S} Али је почешће наређивала да је остав |
| ту с ножем у срду !{S} А кад Турци виде да је са мном свршено, неће марити да вама зло какво чи |
| је дуго спавао, али кад отвори очи виде да је по рамену покривен својим малим гуњцем и да поред |
| p> <p>Док то патер превођаше Рајко виде да на ћилиму, на коме стари посланик незгодно сеђаше, л |
| ас мука и невоља!“</p> <p>„Рајко, хајде да бегамо!{S} Где ти је ластавица?!{S} Оче, нема ли где |
| сна Маџарице, хоћемо ли један?{S} Хајде да ово мајкино момче види што не би ни у сну могло снит |
| ије чуло.</p> <pb n="95" /> <p>— „Хајде да погледамо где смо!“ рећи ће Рајко Маргити. „Старац ћ |
| истини пред нама јава!“</p> <p>— „Хајде да сиђемо да разгледамо шта је све то!“ рече Маргита.{S |
| ку?“ питаше сам себе, и онога часа нађе да треба да то што је она тако безазлено казала, исправ |
| шта ли би му стриц рекао, па онда пређе да се пита: а шта ли би на то рекли Бан Страхиња и Краљ |
| их уста да сиротињи даду.{S} А кад дође да се битка бије, онда само: напред, напред, <pb n="29" |
| ене и не ударај ме камџијом кад ми дође да се заплачем.{S}" Он тобож пристаде.{S} Откова ме, пу |
| ево ну носи сребрн талир, да одмах дође да нас превезе! “</p> <p>Сељаче није никада видело толи |
| ла она у капели.{S} Хтеде одмах да пође да види откуда та светлост.{S} Али се побоја да се Марг |
| ове људе овде, па кад ваша логика каже да је младић овај подозрив, моја логика каже: „отерајмо |
| с, и ако је много, опет може да се каже да је за службу великој и светлој господи; али оно друг |
| не старцу Теодосију у Вујан, да му каже да смо нас двоје за вечност заједно, и да умирем благос |
| а те блиставост призвала да ти баш каже да се можеш <pb n="27" /> вратити.{S} Нишки паша нешто |
| ину, хоће нас белај снаћи!{S} Аман беже да скренемо у лево!“ викаше опет онај сељак којега глас |
| ше је.{S} Она поче нешто спорије и теже да дише.{S} Пови се мало на десно и лице јој се сад окр |
| на Космају ?!....{S} Збиља, не дај Боже да овде умрем, јави мојима у Расину, и старцу на Вујну. |
| а те жацне, па да на пречац умреш, може да те прогута!{S} Не, не, никако то!{S} Него ето да про |
| м, распитивах пријатеље и нађох да може да буде.{S} Ево како: санџак-бег је овде нов човек, тек |
| некој старој Влахињи врачари, која може да учини да види своју суђеницу.{S} Гроф се одвезао у А |
| и својим меким кадифеним погледима може да отвори двери душе његове.{S} А млад човек прихватив |
| е то се само у конаку Бекри-Бекира може да види!{S} А?{S} Чујеш ли ме бесна Маџарице, хоћемо ли |
| једно место, које грофица Маргита може да заузме, јер јој с правом припада, а то је: место пор |
| мбулу најлепша Ђурђијанка робињица може да купи за хиљаду гроша! “</p> <p>— „Охо,хо,хо!{S} О хо |
| примаш терет, који моје мушко раме може да понесе!“ рекао би Рајко, па узео опет да куца у каме |
| ије очима гледао моје муке, тај не може да замисли сву страхоту њихову....{S} Речима се то не д |
| сетан невесео, тешко му је што не може да послуша свога господара, ал’ је теже срцу одолети, < |
| ...{S} Господо, зар нико од вас не може да ме позна?{S} Силађи Јаноше, зар сам толико остарела |
| дбини!{S} Је л’ тако?!“</p> <p>„Не може да је тако!{S} Није право да ти на твоје женско раме пр |
| де или вина ил’ ракије, дај ако се може да одржимо живот, који се у госпође гаси!“ </p> </div> |
| о да не верујем!{S} Та он једини и може да помогне кад нико други не може!{S} Ко је подигао мој |
| иста, само једини Бог чудом својим може да вас спасе !{S} О Господе," узе старац гласно да виче |
| ти у Бога?!...{S} Верујеш ли да он може да помогне само кад хоће, и верујеш ли да он хоће да чу |
| аставица лети да стигне, где Рајко може да запева.{S} Млађа би се господа и сама раздрагала па |
| не би могао с ким да подели, и оно може да се сноси баш за то, што може тако да се дели!“</p> < |
| жбу до данас, и ако је много, опет може да се каже да је за службу великој и светлој господи; а |
| ли.{S} Али кад јој приђоше ближе, опазе да ватра гори пред једном пећином, у стени под самим не |
| дним, и ако врло површним, испитом, узе да маџарској господи шапутом а на латинском језику гово |
| огаше да подеси како је најбоље.{S} Узе да се на себе самога срди. „Е баш сам неки сметењак! “ |
| е живога кога ?“</p> <p>Вика његова узе да се пролама испод свода, удараше о зидине, па се у по |
| асмеја; седе, нагну чутуру, па онда узе да удешава ћемане.{S} У том послу љуљаше се то на десно |
| само у неком тихом сну.{S} Па онда узе да му говори:</p> <p>„Кад смо оно били у подземној двор |
| им царем, напред!“ И његова се вика узе да ломи испод свода и по зидинама, и загрме сва дворана |
| не знаш, ја како!“ рече Циганин, па узе да мига и да се криви на Рајка, као да му тако даде раз |
| лепо могла да види.</p> <p>Маргита узе да трља очи, па онда погледа у немом чуду у Рајка.{S} Р |
| ужа од бруке спасе!“ И онда старица узе да јој љуби обе руке и заплака се љубећи их.</p> <p>„Хо |
| ласније и гласније, док се Рајко не узе да побојава да ће се они млађи људи још и покрвити.{S} |
| па се изви из Маргитина загрљаја, и узе да је очима мери.</p> <p>— „Зар да ме Кондор позна, а т |
| мори срце у његовог старог бабе, и узе да га храбри, казујући му шта види у оној ноћи, у којој |
| а меканим погледима у очи Рајку, и узе да врти главом као да му каже: нема од тога ништа мој б |
| окренух од њега.{S} Кад Бекри-Бекир узе да ме усијаним клештима наморава да пред Турцима играм. |
| с бејаше све већи.</p> <p>Један пут узе да као уз гусле попева:</p> <quote> <l>„Ој, Маргито, мо |
| го се на њ осмејкиваше.{S} А старац узе да им прича шта се све десило од како се растадоше, па |
| ко са тихим уздахом рече: „баш да ми је да седнем... ноге ми клецају!“</p> <p>„Ево лези на ову |
| > <p>„Како лепо говориш!{S} Слађе ми је да те слушам него да овај мед у устима топим! “ рече Ма |
| јдуке, јер их овуда нема.{S} Чудо ми је да ми сељаци ништа не јавише!“ говораше старац и сам бе |
| епо ми је у служби вашој; поносно ми је да пратим ћесарову посаобину.{S} Али вам се молим, свет |
| p>— „Нису то никакви труди.{S} Право је да те послужим а и мило ми је.{S} Кад будеш у својој зе |
| као и многи други наш јунак, и право је да га се сећате! “</p> <p>„Е, мој Рајко, много се што п |
| господин постао други човек.{S} Узео је да пије много више но пре, постао је љут и прек.{S} Јед |
| е стари деспот све то чуо, заповедио је да се овде у ову оставу смести и оружја и један део њег |
| да говори; „светла господа веле: ако је да ко коме поклон чини, не можеш ти њима, него они теби |
| ати Рајко озбиљно и невесело, „тешко је да се говори о ономе што може бити, али ми се чини да н |
| ном поноситом гипком ходу, изгледало је да то није <pb n="34" /> нека обична и проста жена.{S} |
| осити таква јуначка имена.{S} Ваљало је да пазиш и шта говориш и како радиш!“</p> <p>Ту се Рајк |
| другима каже.{S} Што ти знам рећи то је да нисам светац, него грешник пред Богом!“ Ове би се јо |
| егов значај.</p> <p>„Што ја волим то је да ти свесрдно послужим; ето послушаћу те, кад велиш.{S |
| врата у ноћ.</p> <p>„Е, сад у име божје да пођемо!“ рече Рајко. „Ево ја ћу најпре изаћи да види |
| /p> <p>„Рајко, брзо хватај твоје оружје да га Турци овде не нађу.{S} Тако...{S} На, хватај и ов |
| слободу <pb n="205" /> и такве лакрдије да збијају, хвала вам лепо на господству!{S} Тако што у |
| у и стаде на сред капеле мирно.{S} Није да се молио Богу, него је тако само стајао, миран, скро |
| о неки јаблан, то ти је све.{S} Да није да понека шева прне с пута у вис, и да није погдекоје ч |
| и ова земља и оно небо!{S} Зар то није да се човек гласно насмеје?"</p> <p>„Није!“ рече Рајко |
| > <p>„Није!“ рече Рајко пресудно; „није да се насмеје него да се заплаче!{S} Него то је баш оно |
| ђима на стену Рајко пусти погледе своје да лутају правцем к рудничким планинама.{S} Неколике ја |
| амој јој је ствари мило што он показује да има своју вољу.</p> <p>„Али је ово мајсторски!{S} Је |
| а за велике новце најми неколике сељаке да, ником ништа не казујући, помогну изнети ковчег на н |
| м на рукама!{S}" И лепо натераше сељаке да ме низ брдо понесу, па после да ме метну на коња.{S} |
| , која не могаше у своје меке савијутке да прикупи густу црну косу, него јој падаше низ плећа у |
| аште и сеновите варке, па су имали муке да не поклизну; а ти си био пет дана на тешком месту са |
| рице бесна?“</p> <p>„Их, да грдне бруке да тако и говориш а некмо ли да тако и радиш!“ рече Рај |
| ки поздрављају.</p> <p>„Е, господа веле да си им се доста напричао, и да си ето баш лепо заврши |
| итивах их о оној робињи.{S} Сви ми веле да је Маџарица, да ју је Бекри-Бекир, — који је се тек |
| из Маџарске, — заробио.{S} Сви ми веле да је нека необично добра душа, и да не може бити да ни |
| е вране и свраке нису му се више чиниле да су тице злослутице, него само као старије у црнину з |
| м с орловима, који изнад овог виса воле да се носе, и тишину делим с овим стенама и зидинама.{S |
| ла, мој витеже!{S} Него хајдмо сад доле да ти причам што сам још у оној подземној дворани, усре |
| сељаке да ме низ брдо понесу, па после да ме метну на коња.{S} Покајах се, али доцкан.{S} И на |
| 920_C2.8"> <head>8</head> <p>Мало после да се вратише к оној трпези од зеленог камена, што беше |
| у мишицу.</p> <p>„О, шта ли ће најпосле да буде од нас двоје?!“ рече она својим слатким гласом. |
| бој се!“ рече јој Рајко, па узе и даље да ослушкује.</p> <p>Али га сад нов ужас обузе.{S} Деси |
| ша му се једнако и на глас молила: боље да је и закопа, него да јој остави лице богињаво.{S} Па |
| S} Нишки паша нешто као рече да је боље да се ти у Београд вратиш, јер он даје друге пратиоце.{ |
| снила, пре ће бити да ћемо... или боље да кажем <hi>да ћу ја </hi> своје кости овде оставити!“ |
| амузе.{S} С овога платна можете најбоље да видите, како је град некада имао двојаких зидина, ка |
| се тога!{S} Хвала Богу није нам невоље да крв проливамо.{S} Него ево у моме сиџадету хаљина за |
| разника — искупио би нас све, па у поље да се пред њим бацамо камена с рамена, да се надскакује |
| тити чаушбашо, тако ти среће, пусти' ме да запевам!“</p> <p>— „Како ћеш запевати пред лицем кра |
| а господо, не замерите ми, и пустите ме да се дома вратим.{S} Не питајте за што.{S} Него ме мил |
| јте тако!“ говораше им она; „пустите ме да имам ту једну утеху, да сам испунила последњу жељу Р |
| {S} А кад смрт по мене дође, наћи ће ме да сам пред ногама нашег цара, — близу тебе, госпођо мо |
| е је Маргита. „Где је гроф?{S} Страх ме да га мој изненадни појав не потресе тако, да му здрављ |
| ос мој; немилостивношћу својом водиш ме да тражим опет милост твоју!{S} Ево ме клечим пред тобо |
| да једнога дана поред тебе стане, узме да носи твоје витешко име, онда је и право да ме са сви |
| кажем кад оним крупним црним очима узме да сипље благу ватру на све око себе, те све затрепти о |
| е, да дигнеш нешто од онога блага, њиме да искупиш војске колико ти год треба, те да своју земљ |
| купи данке и хараче </l> <l>Што ђе отме да питања нема,</l> <pb n="132" /> <l>Цурама је срећу з |
| сти у сваком животу, само кад човек уме да се удуби па да је нађе.{S} Зар пчела само са руже и |
| кроз сузе мољаше за мене.{S} Аја!{S} Не да се старац омекшати.{S} Подиже је са колена, па је пр |
| сао да утврди мир међу царевинама, а не да их поново завађа и то због чега него због једне роби |
| е.{S} Уједа зубма, бије ногама, себи не да прићи.{S} Море имадоше више муке с њоме него са мном |
| ка моја, иди клекни и моли му се нек не да смрти младог овог витеза!“ шапатом <pb n="215" /> је |
| страхоту њихову....{S} Речима се то не да описати....{S} Чудим се како нисам полудела.{S} Кад |
| <p>Патер Хијероними не могаше да стигне да забележи ни стоти део од свега онога што му Рајко ка |
| “ Рајка, да га спроводи и да му помогне да се цареви гости ни на шта не потуже.</p> <p>„Његови |
| ад има!{S} Па онда баш треба из близине да видите кулу ову!“</p> <p>Испеше се сва господа за њи |
| о Маргита дише.{S} Не смеде да се макне да је не разбуди. „Уморна је јадница!{S} Нека се бар ис |
| итеже Рајко, помози грофици од Нађ-Бање да у свој двор уђе!“</p> <p>Узеше се за руке и пођоше н |
| Та мачевима би се секли, ко ће само пре да ми дода плашт свој! “ „И веруј, би се секли!{S} Али |
| раји?{S} Она као дете сироче радује се да чује понеку бајку, па да је и другима каже.{S} Што т |
| о је канда нека гробница.{S} Чини ми се да миришем кости мртвачке ! “</p> <p>Рајко јој пружи ру |
| рије изађе Маргита му рече: „чини ми се да миришем тамњан.{S} Долази од те стране испред нас.{S |
| еку пустим!“ Тек то рекох а учини ми се да чујем вику неку и лавеж паса у даљини.{S} Окренух се |
| оју чељуст дохвати.{S} Ох, чинило ми се да се мојим молитвама, мојим сузама, мојим уздасима, си |
| и свети аманет чува ?!{S} Учинило ми се да је у тебе срце и чисто и јако. „Ево га нађох!“ говор |
| >„Мој братац!“ узе патер осмешкујући се да говори; „светла господа веле: ако је да ко коме покл |
| иконостас него у њега.{S} Учини јој се да се он винуо некуда високо и далеко мислима, те њу ви |
| очи до ње и до посланика.{S} Побојао се да се није што незгодно десило царевом госту.{S} Стадош |
| трахиња и Краљевић Марко.{S} Одлучио се да, чим се господа у Нишу мало поодморе, изађе пред њих |
| /p> <p>„Не бих се ја смео поуздати у се да се не поуздах у Бога, и ево се у њ и уздам!“ рече он |
| вим онако на њ наслоњена и чињаше му се да јој се живот баш гаси.{S} Тако му се нешто ражали, д |
| ло па као да га нестаде.{S} Учини му се да је остао само с њом сам у свеколикој васељени.{S} И |
| не хте очима да верује.{S} Учини му се да се она стена с крстом полагано креће и на својој осо |
| аше да одвоји очи од ње.{S} Учини му се да тек сад први пут виде како су јој дуге трепавице и к |
| може бити друкчије!“</p> <p>Учини му се да нешто баш близу њега зашкрипе.{S} Погледа и не хте о |
| а и псовка циганинова.{S} Учинило му се да му је робиња необично дуго на чесми; остави наковањ |
| да се могло звати одмором.{S} Жураху се да још за видела изађу на један вис, на коме из далека |
| уго би било да вам то причан; уверих се да њега или и нема, или да баш неће да чује моје молитв |
| ао војвода Рајко од Расине, вратићеш се да ослободиш и усрећиш свој народ.{S} И онда... онда ће |
| војој земљи у слави и срећи, сетићеш се да и у овој <pb n="121" /> земљи има људи, који знају з |
| искупиш војске колико ти год треба, те да своју земљу од Турчина ослободиш.{S} Бојим се неће м |
| > <p>— „Кад си ти видео цара Душана, те да га можеш одмах да познаш?...{S} Него ходи да видиш н |
| ном заклони мраморну чесму од сунца, те да у хладу и на миру бистром струјом бруји чудесне прич |
| ити Богу, нека ми бар памет преврне, те да у лудилу и не знам ништа и не осећам ништа.{S} Па ка |
| кама не могаше то исто чудо да чини, те да се једу и да их опет једнако у зембилу има.{S} Марги |
| ја рекох да огледам да ти послужим, те да се ропства избавиш, ако би нам Бог помогао!" говораш |
| да њ на пут само да опет прну у вис, те да се зрак потресе и фијуком зајечи кад се сребрни тала |
| } Па онда неко повика да се утишају, те да се чује здравица, коју ће пречасњејши патер Амброзиј |
| па да онда проструји кроз Шумадију, те да је као неку цркву тамњаном окади.{S} На све то и на |
| дирнуто, ономе ко ослободи Шумадију, те да има чиме довршити васкрс целог српског народа.{S} Ет |
| укла да духну у жеравицу на огњишту, те да се не угаси док не затреба.{S} Није ни гледала у њих |
| .{S} Видећеш, неће знати шта да ради те да те награди.{S} А ја знам како ће.{S} Нека одмах купи |
| а.{S} Идем да донесем један буздован те да обијем ове катанце.{S} Може бити отвориће нам се изл |
| /p> <p>— „Ама, луда децо, зар не чујете да вас вичем?{S} Што сте се обадвоје скаменили, Бог вас |
| их овде негде у овим урвинама!“ „Видите да овде нису; а ето вам урвине, ето вам планине, ето ва |
| , сиромах је и дрхће за паром.{S} Дајте да одем да га питам за које би је паре предао вама да ј |
| да!{S} Моли се јадан Марко па све прсте да поломи кршећи их, „опрости ми, бабо, молим те, и не |
| ке молитве и кад ни један светац не хте да ми помогне, она једина не остављаше ме, него ми дола |
| нема ко да отвори ову гробницу, шта ће да буде од ове јадне жене поред нене?!“ Сав се стресе о |
| енчац.{S} Има тамо сад хајдука, који ће да пуцају на саркол јаничарски чим га из далека угледај |
| стаде за један тренутак збуњен, како ће да је у таквом положају запоји.{S} Немаде куд, већ мора |
| едог оца и уз гусле казивао му, како ће да пропадне господство њихово и царство српско, и како |
| епоте и милине, али, бојим се, ружно ће да значи.{S} Помисли само, видела сам себе као дивно оп |
| овде затвори.{S} По свој прилици чекаће да се добро смркне па да нас изведе!“</p> <p>„Он ти реч |
| ли, кад хтедоше да пођу, ластавица неће да се макне од пећине.{S} Уједа зубма, бије ногама, себ |
| се да њега или и нема, или да баш неће да чује моје молитве, нити да види моје муке и моје суз |
| е ли то доиста Маџарска?!{S} Јест, биће да је кад се у њој небо и земља састају!{S} Ах, да сам |
| “ настави даље; „млађи је од мене; биће да је и лепши од мене!...{S} Хеј ти, гарава моја голуби |
| otes"> <note xml:id="SRP18920_N1"> Биће да је то царица Милица са својом сродницом калуђерицом |
| вде не би могли пролом учинити.{S} Биће да су се на ову плочу навалиле хрпе од градске рушевине |
| х панцира, кад се змајеви туку.{S} Биће да су се у старо доба и овуда тукли.{S} Него ходи да се |
| њем, па онда одмах мирно настави: „биће да су то цеви од каквог старог водовода.{S} Него ето ће |
| ох га, вриснух и пробудих се! “ — „Биће да свака млада жена највише о накиту и снива!“ рече Рај |
| другима гвозденим ланцима.</p> <p>„Биће да је то каква стара малвасија којом су се наши стари ј |
| >— „Весеље?{S} Те какво весеље!{S} Хоће да траје до зоре!{S} Просидба, веридба, свадба, женидба |
| руке пребаци преко њега, као да га хоће да загрли.</p> <p>Са једном малом китом ивањскога цвећа |
| ишта у главно здање водила, као да хоће да јави своме господару радосну вест, али се на средини |
| љу са већом силином но пре, као да хоће да згњечи онај прамен сутона, што је из пећине дрзнуо д |
| е хладне руке па је дрмаше, као да хоће да је из заноса разбуди.</p> <p>„Какви самсови, кћери м |
| орачаја сам за себе у мрак, као да хоће да бега од ње.</p> <p>„Не, Рајко!... не остављај ме сам |
| обема притиште главу своју, као да хоће да стегне сву памет своју, погну се напред и гледаше жу |
| ече, кад милостива госпођа грофица хоће да босиљком окити једног сиромашка Србина младог, онда |
| то задрхтаваху, као оно у деце кад хоће да бризну у плач.{S} Ал’ се још не заплака него настави |
| ехом, као оно млада мати кад тобож хоће да покара свога синчића, а у самој јој је ствари мило ш |
| јају, месо са мишица и плећа живој хоће да откида! “ Маргита се ту устави па се сва стресаше ка |
| само кад хоће, и верујеш ли да он хоће да чује молитве?!“</p> <p>— „Јаох мени, моја слатка и м |
| /p> <p>„Боље је ходите амо на степенице да дахнете чистим ваздухом.{S} Тако сте бледи и тако др |
| > вратити.{S} Нишки паша нешто као рече да је боље да се ти у Београд вратиш, јер он даје друге |
| ава, не могах; сетих се што ти оно рече да је и грехота и срамота; него му стадох чизмом на прс |
| од кога се већ једном препао био, поче да шапуће: <pb n="134" /></p> <p>„Благо оном ко њу као |
| једнога гуслара, те мраморна чесма поче да му изводи пред очи свакојака привиђања.</p> <p>„Нека |
| ца стари гроф, и она му се дворана поче да окреће. „Шта то рече Мартин?!“ питаше он час младу Ц |
| е Циганин. „А знаш ти болан..." па поче да запиње језиком и трепће очима; „а знаш ти болан.... |
| а, одломи један комадић погаче, па поче да једе с њоме липов мед. „А, “ рече она са несташним о |
| куцање њеног бурно узбуђеног срца поче да се стишава.</p> <p>— „Ако нас свети отац нема где да |
| е говором неразумљивим.{S} Али кад поче да плаче и да јеца, он се полагано маче од ње, спусти с |
| <p>Још су се били разговарали кад поче да свита и кад стигоше оздо из села два сељака с хлебом |
| ти.{S} Звиждах, звиждах, док ти се поче да котрља озго са рушевина понека цигла, па камен; пови |
| успаваног села. </p> <p>Маргити се поче да стеже лед око срца, кад опази да нигде у селу нема с |
| , и док се матер нешто накашљиваше поче да говори:</p> <p>„Лепо ми је у служби вашој; поносно м |
| ске софе, на којој Рајко лежаше, и поче да говори:</p> <p>„Ево ти опет подигох руке, и очи, и с |
| у требаше.{S} Најпосле их удеси, и поче да гуди неописано жалостив један <pb n="52" /> увод, ко |
| а по мраку не би залутао.{S} А чим поче да свиће он окрену на лево и подаље од колског пута те |
| есвесну.</p> <p>После поноћи Рајко поче да говори много шта у заносу, час разумљиво, час неразу |
| е побоја да није излудела, кад оно поче да узвикује говором неразумљивим.{S} Али кад поче да пл |
| усана обиграваше осмех, те га издаваше да мисли на нешто што га весели.{S} Па онда опет настав |
| има?" питаше Рајко гласом који издаваше да му је криво.</p> <p>— „Шта вас ја знам кад сте!{S} Н |
| зговетној вици.{S} Тек опет ослушкиваше да ли ће и кад ће онај жубор престати.</p> <p>Па дође н |
| мало памет померили, Манда му световаше да отиде у Арад к некој старој Влахињи врачари, која мо |
| ком тајанственом силом везан, не могаше да скине својих погледа са ње. „Бадава," рече сам себи, |
| говораше сам у себи.</p> <p>И не могаше да одвоји очи од ње.{S} Учини му се да тек сад први пут |
| ема..</p> <p>Патер Хијероними не могаше да стигне да забележи ни стоти део од свега онога што м |
| граја, којој се прави значај не могаше да ухвати.{S} Тек сви гости узеше викати: „е, е, е, то |
| то на десно то на лево и дуго не могаше да удеси струне како му уху требаше.{S} Најпосле их уде |
| је на њу и чекао, али некако не могаше да подеси како је најбоље.{S} Узе да се на себе самога |
| {S} А Рајко живо кресаше и живо гледаше да види очи њене.</p> <p>„Срећа те нисам труд!“ рече он |
| гова, то не знађаше ни сам; али знађаше да није са десна рамена, јер је ту лежала њена рука, на |
| S} Прамену варница као да милије бејаше да загледа, и ако за тренут, у лице Маргитино, него да |
| n="6" /> тек мало нагарила и остављаше да се лепо види румени лук горње усне од добро срезаних |
| грло овлажи.{S} А већ више и не мишљаше да нуди чутуру своме ортаку.</p> <p>„Могао си леп новац |
| пазе једну малу ватру.{S} Рајко мишљаше да ће је бити какви козари наложили били.{S} Али кад јо |
| Хладан га зној пробијаше кад помишљаше да је треба најмање четири, ако не и пет стопа у дужину |
| , дугим пољупцем, као да јој тешко беше да одвоји уста своја од његових.{S} Дрхтала је од милин |
| х четрдесет батина!“ Пијани гости узеше да кликћу од радости и да пљескају.{S} А млада невеста, |
| {S} Хајдмо!“ рече Маргита.</p> <p>Узеше да разгледају око себе.{S} У округлој зидини од дворане |
| и земљаци, она велика господа, не хтеше да чују што им ја говорим, да је право или да те отму и |
| Аладар!{S} Дај чардаш!“ И Цигани почеше да удешавају жице.</p> <p>У томе Манда, која дотле узал |
| није слободно сазнати.{S} Не смеде више да погледа ни у мерџан; а још мање у оне сенке у које с |
| } Него после неколико тренутака, и више да би Маргиту ослободио, рече јој: „а знаш ко ће то бит |
| а ковао клинце за потковице.{S} Највише да му је било тридесет година.{S} Мало подаље од њега с |
| ајмо га!“</p> <p>Млађа господа замолише да се Рајко не отпушта одмах, него да на његово понашањ |
| јим дланом у длан циганинов.{S} Удесише да Рајко дође у ковачницу кад се добро смркне, а Цигани |
| ла није.</p> <p>Старац и Рајко остадоше да преноће поред оне ватрице испред пећине.{S} Рајко је |
| јој мало задркташе усне као да хтедоше да се развуку у осмех.{S} Али се не осмехну и не рече н |
| е доведоше ни по јада, али, кад хтедоше да пођу, ластавица неће да се макне од пећине.{S} Уједа |
| мало после лекари из Сегедина и нађоше да је у Рајка срце престало да куца.{S} Кад то рекоше М |
| да се гласно срди што ово двоје дођоше да га гледају нако се гаси.</p> <p>Рајко отвори она сни |
| капели обе велике воштанице, па пођоше да виде има ли онај мрачни ходник гдегод каква излаза и |
| вреди питати, јер ми вечерас сви рекоше да је он одбио велике новце <pb n="16" /> које су му не |
| и грло овим ножем пресећи, али нећу нож да поганим.{S} Пих, скоте један! “ и пљунух му три пута |
| ао је само да пред њим стоји Маргита, и да га својим лепим очима кроз сузе гледа.</p> <p>— „Ама |
| веле да је нека необично добра душа, и да не може бити да није од великога господскога рода.{S |
| , али ми се чини да ни ја тебе никад, и да бих хтео, заборавит’ не могу!{S} Ево сам се тако при |
| никад више не приклоним колено своје, и да се никада више срце моје не занесе молитвом к престо |
| кује сребрне <pb n="40" /> потковице, и да ћу му по неком великом послу доћи.{S} Иди сад!{S} И |
| јасно да она тихо и равномерно дише, и да је заспала.{S} Не хтеде се одмах прекидати да је наг |
| у своме левом наручју загрљену држи, и да је њена глава наслоњена на срце његово.{S} И још је |
| чем.{S} И да ниси госпођа робиња си, и да ниси робиња жена си, жудиш за завичајем и за слободо |
| д год је намиришем одмах ми се смучи, и да не сркнем просто да цркнем!“</p> <p>— „Какав си бола |
| у стени под самим некадашњим градом, и да поред ватре седи један старац са дугом белом брадом, |
| пода веле да си им се доста напричао, и да си ето баш лепо завршио.{S} Сад немој то да уквариш, |
| да смо нас двоје за вечност заједно, и да умирем благосиљајући га за срећне тренутке, које код |
| ије да понека шева прне с пута у вис, и да није погдекоје чапље, да се на једној нози стојећи з |
| ица, од свакојаког златног посуђа.{S} И да није било оноликих кандила, само драго камење, што с |
| бој да ћу се заборавити ма у чем.{S} И да ниси госпођа робиња си, и да ниси робиња жена си, жу |
| а како!“ рече Циганин, па узе да мига и да се криви на Рајка, као да му тако даде разумети шта |
| } Ја ћу сад да отпашем младога витеза и да му превијем рану.“</p> <p>Маргита и Ружа изађоше у п |
| !“ А она кучка зна да га је омађијала и да је он сиромах у њеној мрежи.{S} Није дуго потрајало |
| ковчега, само као да боље чује певача и да му је ближе.{S} Загледа се најпре у Рајково лице и н |
| да се теби вратим.{S} А вала баш сад и да умрем, слађе ћу умрети после овога што од тебе чух, |
| се жена подиже, па да би појачала вид и да би сигурније сагледала ко то долази, наднесе леву ру |
| да ломи стену.{S} Првих дана могла је и да обије по <pb n="150" /> које зрно од стене; трећега |
| огу згрешила да те пси као јареб гоне и да те самсови као мрцину вуку?!...{S} Ах!“ јекну Маргит |
| ово.{S} Замоли све друге да се уклоне и да оставе само њу и Ружу саме поред мртваца.</p> <p>Кад |
| } Дед’ нам причај што!“ „0, грозим се и да погледам натраг!“ рече Маргита, па се сва стресе. „О |
| еразумљивим.{S} Али кад поче да плаче и да јеца, он се полагано маче од ње, спусти се нечујно н |
| има подигне ону плочу. „Да смо џинови и да имамо пун ковчег барута, па овде не би могли пролом |
| ог „кабадахију“ Рајка, да га спроводи и да му помогне да се цареви гости ни на шта не потуже.</ |
| а усне, као да их спрема да приме или и да даду сладак један пољубац.{S} А онај гласић у њему с |
| јани гости узеше да кликћу од радости и да пљескају.{S} А млада невеста, сва пребледела, <pb n= |
| ватру, да чистим ковачницу, да перем и да кувам, да чекићем кујем потковице и клинце, само — н |
| о рамену покривен својим малим гуњцем и да поред њега седи Маргита.{S} Оклопила руке на своја к |
| {S} Кажите слободно свима да га љубим и да је једина моја срећа на овоме свету у томе, што је м |
| а, да се разговараш са царем змајским и да те змајеви однесу на крилима својим у Вилиндар, где |
| поткрепе, да их у смрти не осрамотим и да ме за смрт причесте; а оно се, ето хвала Богу, њиме |
| м на ону другу реч и махнув руком као и да покаже, како доиста од тога нема ништа. „ О, немој д |
| атеље.{S} Ако ме ко нападне, имаће ко и да ме брани.{S} Ако не би ти хтео, Мартине, ево ко ће!“ |
| дно другом миг да се не одмичу далеко и да се брзо врате.{S} Управо је и не губљаху из очију.{S |
| мена, да се надскакујемо, надтркујемо и да гађамо из пушке.{S} А радним данима би у вече, кад с |
| е то исто чудо да чини, те да се једу и да их опет једнако у зембилу има.{S} Маргита је сваку ј |
| звештај од Мартина, да је најмио лађу и да је у Сегедину све готово.{S} Маргита нареди да с њом |
| ли један до другога, да чувају стражу и да подупру зидину својим гвозденим плећима.{S} Изнад њи |
| а ли сам обегенисао где какву девојку и да ли сам се верио, то нисам и ако у нашој земљи има пу |
| чеш!...{S} Нећу ја умрети...{S} А баш и да умрем, па ништа !....{S} Истина баш не бих волео да |
| е би ти могао лепо код нас да останеш и да спремаш војску.{S} А кад рат почне, онда ћеш ти као |
| шта је велики чардаш. „Него, како ћеш и да знаш, млад си!{S} И после то се само у конаку Бекри- |
| Молим те, би ли хтела да се ослободиш и да се у завичај вратиш?! “</p> <p>Млада жена, које је л |
| се згрнуло на ове три трпезе, могло би да осветли дворану око себе.</p> <p>С једне и с друге с |
| руком на младог коњаника, допустио себи да каже само једну реч: „бињеџија!“</p> <p>А и у маџарс |
| е тако млад гинеш.{S} Немам шта ја теби да праштам и опет ћу да кажем: нека ти је просто!{S} А |
| “</p> <p>Па кад се опет посади, настави да говори: „ Јест, стриц ми је био честит човек и добар |
| Па онда и старац добро повуче и настави да прича:</p> <p>„Ја да поганих самсова; онаког зверја |
| ме лице и руке и онда га разви и остави да се на зовином грању суши.{S} Он сам седе на један ка |
| ш неколико тренутака, па се онда устави да рекне:</p> <p>„Што је право, право!{S} Дао си ми ват |
| Цар је врло често одлазио својој цркви да проведе по који дан.{S} А опет би се једнако бринуо |
| не боце и кондире вином, да буду готови да се носе у велику дворану.{S} А из те дворане, кроз м |
| то, мој верни стари Кондоре! ти си први да познаш твоју госпођу!“</p> <p>У том изашла беше на в |
| т, а ето је робиња!{S} Знам да сте ради да је ослободите.{S} Мислио сам како да вам у том помог |
| кате и оне слепачке грошеве, и заповеди да ме обесе ето овде о један од ових грмова!...{S} Деде |
| већ гроб би доста дубок, Маргита нареди да српски сељаци пођу у најближе село, где има српски п |
| Сегедину све готово.{S} Маргита нареди да с њоме пође Ружа, Мишко и још пет момака. <pb n="224 |
| милу цигала и камења.</p> <p>„Ама вреди да поломе мамузе.{S} С овога платна можете најбоље да в |
| неумешности.{S} Има жена право!{S} Види да сам гејак!“</p> <p>„Смејеш се мојој простоти!" рече |
| предај је у руке њеном мужу; нека види да њена чистота није посукнула ни од једне помисли твој |
| а! ах да силног блага!{S} Е баш се види да сте царевину имали!“ Отвори један повећи ковчежић.{S |
| ди слепи деспотовић казиваше, како види да свањива дан, у који ће од некуд из ових планина, уср |
| е се они, хоће, само се ово момче стиди да призна; него чекај, да му најпре наместим срце!{S} П |
| р маџарске господе.</p> <p>Реци господи да се мичемо даље!{S} Ово је једна робиња коју је овај |
| можеш одмах да познаш?...{S} Него ходи да видиш нешто много лепше!“ и онда га повуче к трећој |
| старо доба и овуда тукли.{S} Него ходи да се испнемо на тај змајевски престо, да видиш нешто ш |
| че, она му живо шапутом казиваше: „ходи да чујеш, има неко с ону страну врата!“</p> <p>Рајко пр |
| арко, нити ко од вас, децо, да се усуди да га тим јуначким именом зове!“ Ја да си видела оне бр |
| S} Иди!“ рече јој Рајко. „Циганину кажи да сам те питао, уме ли он да кује сребрне <pb n="40" / |
| "107" /> <p>Само нека нас срећа послужи да се дохватимо лепе земље маџарске, па да видиш шта ћу |
| е поче да стеже лед око срца, кад опази да нигде у селу нема свеће или ватре у кући, ни жива чо |
| а!“</p> <p>Док он то говораше она спази да јој танка тканица није у реду.{S} Извуче онај низ ме |
| и светим Јованом, јави нам се и помози да одавде изађемо !“ </p> <p>Нико не одговараше.{S} Зач |
| намештати и онај трећи на доњој полузи да му буде на бољој згоди за ударац, Маргита му метну р |
| ад се отресе Турака.{S} А можда се боји да га иза каквог грма или џбуна шпијуни турски не вреба |
| ца“, у оном двору тамо, умети господски да захвали.{S} Овде ти некадашња робиња из дубине душе |
| а играш и мали и велики па још маџарски да певаш!{S} Знаш, ниси хтела ни онда, па си морала!{S} |
| /p> <p>„Али је ово мајсторски!{S} Је ли да је као жив? и коњ жив и јунак жив!{S} А знаш ти ко ј |
| тног пехара, водом запаја?....{S} Је ли да је вредно било залутати?...{S} Макни мало са лица ње |
| рдне бруке да тако и говориш а некмо ли да тако и радиш!“ рече Рајко сав пренеражен. „Комшија, |
| верујеш ли ти у Бога?!...{S} Верујеш ли да он може да помогне само кад хоће, и верујеш ли да он |
| да помогне само кад хоће, и верујеш ли да он хоће да чује молитве?!“</p> <p>— „Јаох мени, моја |
| п се окрену њему па га запита: хоћеш ли да узмеш ову жену себи за друга кроз живот ?{S} А он, н |
| м што ћу да се жива у гроб закопам, али да полагано умирем под притиском страшне мисли, да сам |
| дба, удадба, шта је управо не знам; али да је весеље, весеље је!“ И онда сељак, све подскакујућ |
| ам стала сама кожа и кост.{S} Он навали да ме храни сутлијашем.{S} На моју несрећу дођох к себи |
| ликих паса пусто?{S} Кад би и пси знали да пију, онда би и они за госама својим у двор, и онда, |
| у китњасту беседу како овај младић жели да се оних његових шест талира предаду њему — патеру, — |
| ину: видиш ову кулу; у њој су најволели да заједно станују цар-Лазар и <pb n="9" /> царица Мили |
| ичан; уверих се да њега или и нема, или да баш неће да чује моје молитве, нити да види моје мук |
| или, да им траке на застави везује, или да им пољупцем једним на балчак од сабље, сабље посвећу |
| чују што им ја говорим, да је право или да те отму ил’ откупе, ја рекох у себи: „може им се! не |
| /> се крену, да их сељани не би опазили да кроз њиве и поља носе мртваца.{S} По дивној месечини |
| ликатно срезаним носом за који би рекли да је дивна копија у слоновој кости са статуе какве јел |
| старца или убили или у Крушевац одвукли да га у тамницу баце, ил’ у прогон у Анадол пошљу!"</p> |
| а маџарским витезовима на коленима моли да се вратите; да сте ви тамо где сте у великој срећи и |
| на под под ноге Душанова коња и намисли да ту будан ноћ проведе. </p> <pb n="138" /> </div> <di |
| и?!...{S} Шта, ти би ?!...{S} О, дај ми да чујем глас твој!{S} Дај ми опет руку твоју!“</p> <p> |
| ова овде !“</p> <p>Узе патер Хијероними да врти главом и онда опет удари у маџарске бубњеве.{S} |
| прости.{S} Аја! неће пијан младожења ни да чује !{S} Она паде преда њ на колена, склопи руке, п |
| ве знам...{S} Та није могло друкчије ни да буде?...{S} Зар би маџарски витези могли кћер маџарс |
| дованом у главу ударио.{S} Не могаше ни да мисли ни да осећа.{S} Беше се као скаменио.{S} Али к |
| аву ударио.{S} Не могаше ни да мисли ни да осећа.{S} Беше се као скаменио.{S} Али кад Маргита х |
| сада у животу не осетих.{S} Не знам ни да л’ је то управ туга, или нека жудња и чежња.{S} Глед |
| патер малко нестрпљиво, па не хте то ни да преводи.{S} Али га старац посланик запита шта Рајко |
| !“</p> <p>— "О, још немој о растанку ни да помињеш!{S} Него опет, и ако ће проћи времена доста, |
| вну и гром пуче?...{S} Тобож не смеш ни да се сетиш... и ти си ми неки јунак !...{S} Ниси никад |
| посланику право у очи; „све ми се чини да овај попа теби само смућка што ја причам.{S} А видим |
| и о ономе што може бити, али ми се чини да ни ја тебе никад, и да бих хтео, заборавит’ не могу! |
| и красан један витез.{S} Час ми се чини да га познајем а час да га не познајем.{S} Поп се окрен |
| знам кад сте!{S} Него ми се некако чини да сам негде и некад слушала, да ваши краљеви нису добр |
| рој Влахињи врачари, која може да учини да види своју суђеницу.{S} Гроф се одвезао у Арад с Мар |
| од плача.</p> <p>Рајку се најпре учини да се негде неко велико сребрно кандило гаси прштећи, и |
| ече, ко је она?!“</p> <p>„Мени се учини да рече: „ја сам Маргита, грофица од Нађ-Бање, жена гро |
| е одважности.{S} Сад се тек Рајку учини да је дивно лепа.</p> <p>„Децо, у урвинама и што би бил |
| човеку први пут у његовоме животу учини да у његовоме имену има као почетак од некакве песме. „ |
| орану где је гроф, отвори врата и викни да сви чују: „ево је грофица Маргита од Нађ-Бање!“ <pb |
| >— „Е, моја госпођо!{S} Побојаше се они да се због тебе не заметне кавга с Турцима, па одоше св |
| аше: </p> <p>„Ти ћеш код нас у Нађ-Бањи да останеш док се не спреми све што треба за мој план.{ |
| усијане кљеште, па онда право к робињи да је њима за мишицу стегне.</p> <pb n="55" /> <p>У ист |
| м куцати прстом у чело, као да се увери да му лубања није напукла, па задовољан тим претходним, |
| и онда протрла прстима као да се увери да не снива. .</p> <p>— „Имаш ли што би желела одавде с |
| младост твоју прерани гроб у овој гори да покрива!"</p> <p>И онда му се примаче још ближе и — |
| </p> <p>— „Зар да ме Кондор позна, а ти да ме не познаш ?{S} О, Ружо слатка, зар не познајеш гр |
| нак и господин!{S} Знам ја, волео би ти да сазнаш о цар-Лазару и царици Милици много више, него |
| ити!“ рече патер.</p> <p>„ Мислиш ли ти да она робиња сад спава?" питаше Рајко нешто снужден; „ |
| ом коњанику на мрамору. „И онда, што ти да остајеш само у твоме џемадану, и што ја да лежим на |
| Сарацена избавио !{S} А ваља да ће дати да се сад и ова гадна комедија овде на добро сврши!“</p |
| у од мене!{S} Бар бих се могла понадати да те једнога дана својим зетом зовем!“</p> <pb n="175" |
| заспала.{S} Не хтеде се одмах прекидати да је наглим прекидом не би разбудио, него све лакше и |
| акнеш ни малим прстом, јер ћеш закукати да сав Алаџа-хисар чује!{S} Јеси л’ ме разумео Циганине |
| копље, и мораде се сваки час устављати да се одмара.{S} Одмарајући се ношаше се све тужнијим и |
| ећете ни доћи и ево чак узех премишљати да ниси погинуо!{S} Гледај па хватај пут.{S} По ноћи је |
| м госпођу њеном мужу, и тројином хитати да се теби вратим.{S} А вала баш сад и да умрем, слађе |
| ну просећи!{S} Да л’ ће моћи и доживети да је виде просечену ?!</p> <p>Оно мало погаче већ су п |
| > <p>„Еј, Боже благи, да л’ ћу доживети да њега у оним планинама дочекам?!“ говораше Рајко сам |
| ху како она арапска сива ластавица лети да стигне, где Рајко може да запева.{S} Млађа би се гос |
| љно, па онда усред таквог триумфа осети да му је грло суво, те дохвати чутуру и опет повуче доб |
| ји ме ето на зло навлачи!“</p> <p>Осети да му се мир и крепост у срце враћају.{S} Али не смеде |
| буздованом у оне катанце.{S} Мора бити да су од вајкада били ту намештени па зарђали, јер се п |
| овикнуо да се држиш десно.{S} Мора бити да је он имао неки узрок за то!“ <pb n="142" /></p> <p> |
| то сам поред тебе, нити ће ми теже бити да се с тобом растајем.{S} А већ није нам друго!{S} Нек |
| у ти сад господа маџарска!{S} Може бити да су већ у Стамболу! одговори јој Рајко.</p> <p>Маргит |
| необично добра душа, и да не може бити да није од великога господскога рода.{S} Веле познаје с |
| сну, који сам ноћас снила, пре ће бити да ћемо... или боље да кажем <hi>да ћу ја </hi> своје к |
| а све један до другога; „а, ово ће бити да је гробница старе господе од овога града изнад нас, |
| све мислим ови ће сребрни столови бити да су за велике какве светиње.{S} Хајдмо да седнемо на |
| Тек не можете земљакињу своју оставити да и даље у потурченог Циганина Бекри-Бекира робује!“</ |
| у их, завири и онда махну руком Маргити да дође.</p> <p>"Метнуо сам му хладне крпе на рану и пр |
| животу плашт овај носио, неће се срдити да га теби, тако младој а тако злосрећној жени, на самр |
| да баш неће да чује моје молитве, нити да види моје муке и моје сузе; он се окренуо од мене, ј |
| виде да је са мном свршено, неће марити да вама зло какво чине!“</p> <p>„Није право што говориш |
| постидети.{S} Сад ћу се двојином журити да предам госпођу њеном мужу, и тројином хитати да се т |
| пет рече:</p> <p>— „Хоћеш ли ме пустити да се напијем воде из ибрика?“</p> <p>Она се сави хитро |
| и нећу ни ја да спавам, хоћу само кости да одморим.{S} Седи ту спроћу мене на том ковчегу преко |
| , за једно тренуће, склопи очи, и пусти да њене топле усне нађу његове усне и по трећи пут, пољ |
| , загњури руку, подиже је у вис и пусти да млаз од златнога новца цури натраг у буре.</p> <p>„ |
| срећу, и мегдан, па и живот, чим пусти да му женско око срце запали, а рука његова обгрли <pb |
| Рајку да пође с њоме, а кочијаша упути да иде у штале.</p> <p>У соби Ружа узе свећу па загледа |
| о!“ рече Рајко. „Ево ја ћу најпре изаћи да видим да нема кога.{S} Ако никога нема зазвиждаћу, а |
| рите се; Бог је добар, па ће вам помоћи да учините крај свему овом покору!“ говораше Ружа, па ј |
| ко попев се по степеници и покушавајући да плећима подигне ону плочу. „Да смо џинови и да имамо |
| ош лепо свршило, али ето их моји сељаци да ме одбране и измоле. „Немој нам га, беже, амана ти! |
| крилати змај, цар змајски, беште Турци да вас пламен његов не дохвати!{S} Јаох, браћо, изгибос |
| е.{S} Од силног узбуђења не могаше речи да проговори.{S} Али корачајући поред Маргите и држећи |
| сти ми! “</p> <p>Маргита не могаше речи да проговори, него га погледима из сузних очију миловаш |
| што јој он говораше, или не могаше речи да проговори.{S} Бејаше се у лицу јако променила: образ |
| и на својој осовини љуља.{S} Протре очи да види боље.{S} Јест љуља се и повија се, али му се св |
| и на моју грешну старост, отвори ми очи да у овоме тешком часу видим шта је твоја света воља!“< |
| ></p> <p>— „Та већ само да отворимо очи да не крочимо у какав понор, а за друго како Бог да!“ п |
| аше. „Јест тако нам очију, лепо нас учи да ено вам покорни!“ „Учи вас да сте покорни док не дођ |
| вори као из сна пробуђен и тек осетивши да има и срца и памети; „госпођо, док бих ја нашао и до |
| о... мој витеже од Расине Рајко.... дај да се Маргита с тобом овде опрости!{S} Дај да се... као |
| се Маргита с тобом овде опрости!{S} Дај да се... као брат и сестра... пољубимо!“</p> <p>Она се |
| неку годину у Маџарској заробио.{S} Дај да се даље минемо!“ говораше Хасан.</p> <p>Рајко превед |
| е сад слободан и срећан враћа у завичај да види мајку, браћу и родбину.{S} Као да га негде на п |
| ко треба док смо заједно, али се не бој да ћу се заборавити ма у чем.{S} И да ниси госпођа роби |
| ме божје, у седло.“</p> <p>И поможе јој да се намести.</p> <p>»Да ми нису ове широке турске чиз |
| име божје полазимо!“</p> <p>Поможе јој да навуче неку стару антерију, опаса је брзо широким и |
| еди јој оче,“ рече Рајко, „заповеди јој да иде да се испава.{S} Уморна је.{S} Није чудо, од кад |
| о доиста од тога нема ништа. „ О, немој да ми квариш моје снове на јави, који ће једнога дана д |
| з образе ваљају.</p> <p>„Госпођо, немој да плачеш!...{S} Нећу ја умрети...{S} А баш и да умрем, |
| то доиста Маџарска?!...{S} Рајко, немој да се шалиш са мном...{S} Је ли то доиста Маџарска?!{S} |
| зу њега или близу нас! — Не, не ; немој да ти срце зебе у часу кад ето ћемо у твој двор! “ </p> |
| то те наведох да причаш!“</p> <p>„Немој да ти је тешко, добри оче; ево ће ми одмах лакнути!{S} |
| ошљем испред вас људе који ће дати знак да сте наши! “</p> <p>Маргита се била умила на бистром |
| одски махну руком Рајку, дајући му знак да може ићи.{S} Рајко се поклони старцу и изађе. „Ех, ш |
| дала у бару испред себе, рекао би човек да је ово све једна безгласна и безживотна пустиња!“ го |
| рише ова зова јутрос!“ рече гласно, тек да нешто почне.</p> <p>Она се сад гласно насмеја.{S} Ње |
| ки.{S} Чекали су да падне сутон, па тек да <pb n="226" /> се крену, да их сељани не би опазили |
| својим послом!{S} А ја рекох да огледам да ти послужим, те да се ропства избавиш, ако би нам Бо |
| S} Опростите ми што по незнању замишљам да може бити нисте при новцу и за такву работу.{S} Ако |
| аше горе лист, а ето је робиња!{S} Знам да сте ради да је ослободите.{S} Мислио сам како да вам |
| у ван песме нема станка.{S} Али ја знам да је Хуњадија Јанош од наше горе лист, а знам најбоље |
| ала сам да ти је срце витешко; сад знам да ти је и слободно.{S} Благо жени која ће то витештво |
| ођемо!“ рече Маргита; „али унапред знам да излаза нећемо наћи!{S} По сну, који сам ноћас снила, |
| Сваког празника, — а у нас је, не знам да л’ знаш, пуно празника — искупио би нас све, па у по |
| га народ прича да чуда чини.{S} Не знам да л’ му смемо прићи ?! “</p> <p>У том их је и старац о |
| т не знам поуздано.{S} За оно тамо знам да је цар Душан.{S} Еј, капе!“ И Рајко отиде опет да из |
| били у подземној дворници, снивала сам да сам се с тобом венчавала.{S} Нисам ти онда могла то |
| ="216" /> противу тебе.{S} Веровала сам да си силан, изгубила сам била веру да си милостив.{S} |
| х и добрих девојака!“</p> <p>„Знала сам да ти је срце витешко; сад знам да ти је и слободно.{S} |
| нема!“ рече усправивши се. „Мислила сам да је то можда пањ на коме сте ви Срби секли главе ваши |
| е:</p> <p>„Млади јуначе!{S} Спремна сам да пођем с тобом кад год ти кажеш!“</p> <p>— „Е, у добр |
| ити.{S} Али их старац уталожи и узе сам да говори мирно, али и опет некако као да заповеда. <pb |
| док би га и ко други одрешио, а већ сам да се из тако чврстих веза измигољи није било ни мислит |
| под овом првом зраком сунчаном, осећам да си витез.{S} Стављам ево сву своју веру на твој српс |
| <pb n="143" /> или каква одаја.{S} Идем да донесем један буздован те да обијем ове катанце.{S} |
| <p>„Нема друго, него одмах сад ја идем да растурим лажне пријатеље.{S} Ако ме ко нападне, имаћ |
| х је и дрхће за паром.{S} Дајте да одем да га питам за које би је паре предао вама да је поведе |
| ево дајем ти реч нећу бегати, пристајем да те служим, да носим воду, да цепам дрва, да ложим ва |
| едох у ову клопку, па зар ја да останем да жив тебе мртву на души носим?!...{S} Не може тако!.. |
| као свети аманет.{S} Могу да не умеднем да те послужим и подворим како треба док смо заједно, а |
| Рајко. „Ево ја ћу најпре изаћи да видим да нема кога.{S} Ако никога нема зазвиждаћу, а ти онда |
| епадај се!{S} Више ме боли што те видим да си се препала него ова рана.{S} Не бој се!...{S} Нећ |
| таву, кад мене нестане.{S} Ја већ видим да нећу доживети његов долазак, а ти си млађи, па по бо |
| ињиштва које пустињик не би могао с ким да подели, и оно може да се сноси баш за то, што може т |
| намењујем, и ето какав ти аманет желим да предам.{S} Да си ми по сто пута рођени син, веће ти |
| слободу своје земље вратила.{S} Мислим да ће ти се и „госпођа грофица“, у оном двору тамо, уме |
| ве што овде хтедох то је, да те склоним да те не бију ветрови.{S} Него није први пут да ти гово |
| ј двадесет и пет година.{S} Ја је носим да ми се нађе рад лека.{S} Нећемо је ноћас пити.{S} Ја |
| p>— „Имаш ли што би желела одавде собом да понесеш?"</p> <p>„Баш ништа!{S} Ах, чекај!{S} Да пус |
| Сегедину лађу, која ће Тисом па Дунавом да носи мене и ковчег Рајков у Србију.{S} Па онда иди п |
| е бити!“</p> <p>Поможе јој руком својом да се попне по стени, коју су кише и снегови углачали, |
| .{S} Уђоше у Ниш са већ готовом одлуком да се с њиме растају. </p> <p>Кад се вратише са походе |
| са свећом пред оним вратима, маше руком да јој што пре дође; па кад јој се примаче, она му живо |
| а и са груди својих, промуца још једном да се једва чуло: „воде... воде!...“ и онесвесну у оном |
| дну жену <pb n="152" /> да пође за мном да се жива у гроб закопа!{S} Па онда сиромах онај стара |
| ?“ говораше Циганин са очевидном зебњом да се чутура не покаже празна.</p> <p>— „Та има у њој н |
| од стране Сарацена са извесном намером да импедимента процесији <pb n="25" /> нашој у град Кон |
| агано а пуним милозвучним својим гласом да говори:</p> <p>„ О витеже, од Расине Рајко, — хвала |
| чи и образе Рајкове, па онда ће шапатом да запита:</p> <p>"Ружо, верујеш ли ти у Бога?!...{S} В |
| акукала, а они — просто ни малим прстом да мрдну!{S} Шта ли би мој стриц Павле рекао на све ово |
| ну старац, па састави веђе; „како јадан да је убије?!“</p> <p>„Бога ми, да не би госпође, не зн |
| Него чекај!{S} Ха, ево ми сијну, таман да се све славно измири, и њихов господски а рекао бих |
| , не бој се госпођо!{S} Баш сам сигуран да ћу је убити!{S} Само се ти склони мало!“ </p> <p>„Ни |
| јер њему стоји у судбини тек сад срећан да буде, јер ће се убрзо оженити младом и лепом девојко |
| Рајка.</p> <p>„Видим! узе Рајко снужден да говори; „видим немаш вере у мене!{S} Може бити баш д |
| а весеље је, а сутра ће зором у Сегедин да се тамо венчају.{S} О, слатка моја госпођо, сам вас |
| овачницу кад се добро смркне, а Циганин да узајми од једног кујунџије лонче, у коме ће око по н |
| иганину кажи да сам те питао, уме ли он да кује сребрне <pb n="40" /> потковице, и да ћу му по |
| ходнику.{S} Мрак бејаше тако густ и црн да не могаху једно друго видети.</p> <p>— „Рајко !“ доз |
| Мојом ногом ја одавде крочити нећу; мањ да ме понесете силом на рукама!{S}" И лепо натераше сељ |
| ом тугом угуши, или као да се заветовао да умре певајући.{S} Чак су и маџарска господа сама од |
| Бога за здравље ћесара, не би ли стигао да ослободи род ришћански од јарма турскога!“</p> <p>У |
| његова на њ навуче!{S} И кад бих могао да пробијем ову стену страх ме је прво, што бих видео, |
| прса с Рајком.</p> <p>„Да ли бих могао да говорим са господом?“ питаше Рајко.</p> <p>— „У добр |
| него је све то, полагано и кришом, дао да се донесе у подземне сувоте под овај малени градић, |
| </hi> ће.{S} Нека би ти, синко, Бог дао да га ти дочекаш, па да му ти ово благо предаш.{S} Ето, |
| „зар си се збиља ти сам у себе поуздао да ми помогнеш да до слободе и завичаја дођем?!"</p> <p |
| рече: „дух се јавио, вампир, авет!“ Јао да сте само видели!{S} Дрекнуше сељаци: „беште, ето вам |
| и како обе руке пребаци преко њега, као да га хоће да загрли.</p> <p>Са једном малом китом ивањ |
| иштање врбове пиштаљке.{S} Па онда, као да једна снежна грудва или нека мекана лопта, удари вис |
| а Вујну.{S} Јес’, слутња ме осваја, као да је смрт близу њега или близу нас! — Не, не ; немој д |
| узе да мига и да се криви на Рајка, као да му тако даде разумети шта је велики чардаш. „Него, к |
| из дворишта у главно здање водила, као да хоће да јави своме господару радосну вест, али се на |
| звекетаху и зврктаху свима лотрама, као да ће сваког часа да се разглаве у све саставке своје.{ |
| прошаран крупним црвеним гранатима, као да је стена упрскана џиновским капљама крви, које су се |
| о тренутака било смркло пред очима, као да га је неко буздованом у главу ударио.{S} Не могаше н |
| ити сузе.{S} Узе љубити оба бокора, као да су не само две мирисне него две живе душе.{S} Па онд |
| више као да неко пипа одонуд врата, као да се нека рука полагано пружаше уз њих, па их брисаше |
| гологлав, сав уздрхтан од трепета, као да је пред страшном једном светињом, пригну главу и... |
| аву беше мало повио налево унатраг, као да се окреће к јунацима својим и као да им кроз отворен |
| но удараше <pb n="135" /> око себе, као да се бори с неким невидљивим џином. „Лажеш, сотоно!“ м |
| ле и — очним поклопцима поклопљене, као да оба беху слепа.{S} Цела је прилика била пуна лепоте, |
| иде како она, у сну, прикупља усне, као да их спрема да приме или и да даду сладак један пољуба |
| е на земљу са већом силином но пре, као да хоће да згњечи онај прамен сутона, што је из пећине |
| и светлих, али без душевне топлоте, као да нису два девојачка ока, него само две црне маслинке. |
| зе за обе хладне руке па је дрмаше, као да хоће да је из заноса разбуди.</p> <p>„Какви самсови, |
| самим пањем и оштро га посматраше, као да броји прстенове његове старости. <pb n="112" /></p> |
| и, која ћуташе па се само стресаше, као да је у грозници, и ломљаше грчевито своје прсте.{S} Да |
| тра растањивала се све више и више, као да се растапала у росу којом се трава свуда у наоколо о |
| гукаше јој час српски час маџарски, као да се беше и сама претворила у сиву голубицу.{S} Као да |
| <pb n="10" /> у висину према кули, као да су угледали сен царице Милице, па је усклицима витеш |
| } Наже чутуру и опет се добро напи, као да се мало поткрепи, после оног чуда и белаја што га сн |
| у ону кључалу воду, те се растопи, као да је од жутог воска, а <pb n="194" /> не од злата.{S} |
| а.{S} Кад ме гледи и кад ми говори, као да ме невидљивим крилом закриљује од сваке нечисте силе |
| ила таман <pb n="110" /> да полети, као да хоће у небо да носи оно велико у злато оковано еванђ |
| , него само гледаше га право у очи, као да огледа да ли својим меким кадифеним погледима може д |
| колико корачаја сам за себе у мрак, као да хоће да бега од ње.</p> <p>„Не, Рајко!... не оставља |
| би их једним дугим, дугим пољупцем, као да јој тешко беше да одвоји уста своја од његових.{S} Д |
| неверовањем.{S} Узе мрдати главом, као да сама себи каже: „не, не, то нећу! то не могу!{S}" Не |
| лајаше крупним и промуклим гласом, као да је и сам већ неколико ноћи пио и певао те промукао.< |
| рица?!“ питаше Маргита све шапутом, као да Рајка не разбуди.</p> <p>— „Па нема, госпођо; све је |
| е тако само стајао, миран, скроман, као да беше занемео, видевши изненада како је човек једно г |
| селу и своме дому весео и поносан, као да се љубио лицем у лице с оним великим јунацима, и као |
| а једна сјајна звезда прелети небо, као да јури к младом месецу на западу.</p> <p>„Виде ли ону |
| еда у немом чуду у Рајка.{S} Рајко, као да је чуо шта она сама у себи говори, рече: „ама и ја с |
| узе се за тим куцати прстом у чело, као да се увери да му лубања није напукла, па задовољан тим |
| ирена, па сави главу мало на десно, као да левим ухом боље чује.</p> <p>Подиже се са камена на |
| е усклик и удараше песницама о сто, као да су се помамили.{S} Отмар тресну своју столицу на под |
| грчевито да притискује руку његову, као да му тиме обрати пажњу на страхоте које види и од који |
| па онда обема притиште главу своју, као да хоће да стегне сву памет своју, погну се напред и гл |
| у и погледаше по њој горе у висину, као да гледа у крстату заставу, коју жеља њена већ ставила |
| на престо до њега, и онда ту клону, као да је неко ножем у срце ударио, и једва промуца:</p> <p |
| погледам...{S} Знаш како ми је?... као да си ме увела у неку цркву! “</p> <p>Врати се Мартин н |
| сва дворана и готово <pb n="114" /> као да из сваког оног оклопа уз зидине одјекиваше узвик: „н |
| јте само како се сви очистише!..{S} Као да је вихор ветар духнуо па их као плеву и прашину одне |
| О, мене је страва нека ухватила.{S} Као да ми неко на ухо шапуће, да сам жива у гроб закопана!{ |
| >Али не дочека Рајкова одговора.{S} Као да је жеравицу на главу ставила, тако живо скиде дијаде |
| еленог лишћа и бледожутог цвећа.{S} Као да је нека тајанствена рука хтела да танком и мирисном |
| p> <p>Рајку закуца срце бурније.{S} Као да га неко узе за обе руке и повуче, диже се и приђе к |
| аше их склопљене и једва дисаше.{S} Као да јој је душа одлетела у ројеве звезда, да тамо тражи |
| се задубла у неке дубоке мисли.{S} Као да је душевно болесна, тако се укоченим погледима из ра |
| ше, очевидно узбуђена, у гомилу.{S} Као да и не чујаше што јој Циганин ковач срдито и све јачом |
| да види мајку, браћу и родбину.{S} Као да га негде на путу или на крају тога пута чека неко не |
| сама претворила у сиву голубицу.{S} Као да су кроз онај тихи сутон, изнад којега се на небу бле |
| а завири у ону црну гробницу, или — као да се журила да заклони велику једну тајну од турских п |
| средини те заравњи два велика лава као да су се усред хода и у сред рикања уставила, скаменила |
| вој конак за кабадахију, и пазим га као да ми је син.{S} Поведи га у Стамбол, нека види силу и |
| гусле нити је био слеп, али у њега као да је било срце једнога гуслара, те мраморна чесма поче |
| и за такво јунаштво!</p> <p>Па онда као да јој од једанпут муња сину, те јој показа шта се све |
| сле тога првог и бујног излива суза као да је ових у Маргите са свим нестало.{S} Нико је <pb n= |
| аклетве на двору остане ? !{S} Вала као да сад гледам Голубана како силази низ кулу, сетан неве |
| о џбуна.{S} Сва су му поља мирисала као да су босиљком засађена.{S} Чинило му се као да кроз ра |
| нутака цела она свита беше занемила као да се скаменила.{S} Први беше Рајко који силно узбуђен |
| к чему.{S} Сва му се Србија чинила као да је баштина његове задруге; свако му је дрво изгледал |
| ашен колико љутит, и шкргутну зубма као да кроз њих меље не више какву кратку молитву, него нек |
| које би овда и онда протрла прстима као да се увери да не снива. .</p> <p>— „Имаш ли што би жел |
| огачила очи, изгледаше престрављена као да је авет неку угледала.{S} Посрћући пође к њима, удар |
| рофа Аладара!“ понављаше старац, па као да за неки тренутак <pb n="13" /> преврташе по своме се |
| ви орао од сребра; раширио крила па као да, полећући у висине кликће, тако отворио беше оба кљу |
| ед њеном лепотом, и мало по мало па као да га нестаде.{S} Учини му се да је остао само с њом са |
| </p> <p>Рајко скочи са свога места као да га гуја уједе.{S} Отегну песницу, и лево и десно уда |
| ресати у кремен.{S} Прамену варница као да милије бејаше да загледа, и ако за тренут, у лице Ма |
| аса, али мало на више свилена пупад као да нису смела да огледају своју растегљивост о девојачк |
| их и сребрних светлица.{S} Сам свод као да је био сребром покован, те је светлост од стотине ка |
| ндову, који, кад чу њен глас, стаде као да се скаменио, подиже главу своју право к њеном лицу, |
| ириса пунијим дахом, и млаз од воде као да гласније и веселије бућкаше у каменом кориту.{S} Дол |
| пред сам и замишљен.{S} Изгледао је као да је покисао.{S} Оно и јесте нека тиха а прилично хлад |
| озденим рукавицама.{S} Изгледало је као да су се џиновски оклопници, у пуноме ратничком округу, |
| ченост.{S} Размишљаше за неко време као да се гњура у дубине оне мудрости; узе полагано и више |
| диже увис, држаше их тако склопљене као да се Богу моли, па онда се спусти на колена поред ниск |
| та.{S} Само јој мало задркташе усне као да хтедоше да се развуку у осмех.{S} Али се не осмехну |
| ад јадна!...{S} Гледах их како јуре као да су се помамили; засукали рукаве до рамена, завалили |
| } Застиде се сам од себе и збуни се као да је крив што је дрзнуо да види једну светињу, коју ни |
| .{S} Приђе јој полагано, крстећи се као да светињи некој приступа, дотаче се руком њеног рамена |
| када дотле у животу.{S} Учини му се као да му се душа поделила у двоје.{S} Једна половина слуша |
| босиљком засађена.{S} Чинило му се као да кроз растове шуме шумадијске бруји поветарац, који с |
| еисказаном радошћу.{S} Чинило му се као да је робовао у конаку Мустаф-агином, па се сад слобода |
| не рече ни речи, само се сва стресе као да јој дође наступ од грознице, и окрете главу на другу |
| неки ниже други више, те изгледаше као да под сводом лебди читав рој од некаквих џиновских зла |
| ита се ту устави па се сва стресаше као да је грозничава језа ухватила.</p> <p>„Ја да скота јед |
| последњим капљицама уља, те пршташе као да се гласно срди што ово двоје дођоше да га гледају на |
| /> А, сад видим!...настави она више као да сама себи говори; „сад већ све знам...{S} Та није мо |
| ону страну.{S} Учини му се шта више као да неко пипа одонуд врата, као да се нека рука полагано |
| јој се саставише и очи јој засенуше као да је на њих пала од некуд сенка тешког неког облака.</ |
| ао да је из Маргите муња севнула, и као да је гром поред њега пукао, тако Рајко беше заглунуо, |
| м у лице с оним великим јунацима, и као да се питао с њима за јуначко здравље.{S} Ето видиш, ка |
| етињу, коју није слободно видети, и као да је дрзнуо да сазна једну страшну тајну, коју није сл |
| ао да се окреће к јунацима својим и као да им кроз отворена своја уста довикује: „овамо, напред |
| и у мирно лице младога човека, који као да беше тек само у неком тихом сну.{S} Па онда узе да м |
| оглед, истина, не сева претњом, али као да гласно казује: <hi>„не бојим се никога до Бога!“ </h |
| е хтео да се њеном тугом угуши, или као да се заветовао да умре певајући.{S} Чак су и маџарска |
| тена горе изгледа <pb n="168" /> ми као да је мраморни престо цара змајског, и на овој простирц |
| јунаке!{S} Знаш како је?{S} Бога ми као да су живи па једнако по народу пролазе.{S} Пође народ |
| ви путем у варош.{S} Рајку се учини као да она само у њега гледа онако као што он само у њу гле |
| у гомиле света по дворишту, лајући као да се помамио; па онда још брже натраг к <pb n="189" /> |
| кавеза.{S} Узех радити по ковачници као да сам се у циганској <pb n="77" /> черзи и родила.{S} |
| ро као видра, лако подиже пун ибрик као да су јој мишице од челика, и додаде му га не рекав ни |
| а у очи Рајку, и узе да врти главом као да му каже: нема од тога ништа мој брајко; мали си ти з |
| бни!“ прекиде га барон Арпад гласом као да пуку командира; „мени деран тај није подозрив.{S} Ал |
| рамена, и рече само — опет шапутом као да не разбуди свеце — „госпођо, прибери се!“</p> <p>Она |
| ју право к њеном лицу, њушкаше живо као да усише мирис од овог живог цвета, и онда, радосно лај |
| е воли не само као жену своју, него као да сам му кћи мезимица.{S} Видећеш, неће знати шта да р |
| лицу старчевом, а уста мало отворио као да пева.{S} Старац се пригнуо мало к младићима па се за |
| да говори мирно, али и опет некако као да заповеда. <pb n="17" /></p> <p>„Је ли, братац!" упит |
| ти и теркије и чутуру !“ рече Рајко као да му објасни што му тако товаран дође.</p> <p>„ Ако ти |
| јвише о накиту и снива!“ рече Рајко као да је некакав <pb n="141" /> старац пун искуства; „а ко |
| задруге; свако му је дрво изгледало као да је кита босиљка, свака стена румена; и саме вране и |
| саму ивицу од оловна ковчега, само као да боље чује певача и да му је ближе.{S} Загледа се нај |
| погледате у оне крупне црне очи што као да су од црне кадифе, и оне дуге трепавице и оне дуге и |
| в из мисли, и подиже обе руке у вис као да заустави младића. „Чекај!... чекај један часак!...{S |
| ...“</p> <p>„Па онда... од једанпут као да нека невидљива рука откова срце моје од окова у које |
| нађе старца и Маргиту како ћеретају као да су пријатељи од вајкада. "</p> <p>„Заповеди јој оче, |
| ко, пуно и топло!{S} Учини се Рајку као да са неке свете цркве зазвони сребрно звоно, па му се |
| и живо кликтање.{S} Изгледаше Рајку као да из оног ћеманета, које мало час онако тужно плакаше, |
| м обично.</p> <p>Она сеђаше у седлу као да се скаменила, па га гледаше непомично очима ширимице |
| ђе к младићу и потапка га по рамену као да му одобрава.</p> <p>„Е баш ми је жао, што нас двојиц |
| био урезан крст, нагнуо се у пећину као да је био на каквој осовини.{S} Испод ње се могао човек |
| не мари ни за тебе ни за мене, баш као да нас и није!{S} Све једно; нека госпођа буде робиња, |
| свирање, певање и усклицавање, баш као да су сватови, а ено виде се и осветљени прозори од јед |
| е прекидаше је ни једним дахом, баш као да је хтео да се њеном тугом угуши, или као да се завет |
| че он.</p> <p>„Јесте, синко!{S} Баш као да је хајка!{S} На звериње нема за што да је, а није ни |
| ликом и шкрипутом жица стаде чардаш као да је сабљом пресечен.{S} Осу се лупање песницама о сто |
| S} Него није први пут да ти говориш као да си видовита.{S} Овде је око нас по земљи пуно пљоски |
| и Анђелију...“</p> <p>„Што говориш као да си дете!{S} Правиш се само, јер ти је мука да призна |
| „Опремићемо га," говораше Мартину, "као да је племић од ове старе господске куће.{S} Ковчег од |
| ближе и — пољуби га у уста!</p> <p>Као да је из Маргите муња севнула, и као да је гром поред њ |
| !{S} Па стари се гроф жени!“</p> <p>Као да је гром поред ње ударио.{S} Маргита скочи са клупе н |
| ; а сласт је, сласт, сласт!“</p> <p>Као да је омађијан Рајко осети жеђ за том слашћу, и као са |
| уздано знао шта би му стриц Павле рекао да је жив, и шта би радили онакви српски јунаци какви б |
| “ говораше старац Рајку; „све бих рекао да си ти онај кога одавно меркам, не би ли нашао себи ј |
| ду жену у уста пољубио, него си дочекао да прво млада жена тебе у уста пољуби...{S} Шта ли сад |
| и казао и за што ми треба, кад бих знао да си <pb n="42" /> човек.{S} Је ли вера, да ником каза |
| е може ништа да буде.{S} Његов је посао да утврди мир међу царевинама, а не да их поново завађа |
| ћ скорим и пола ноћи па треба наш посао да гледамо!“</p> <pb n="54" /> <p>Али Циганин више и не |
| им мислима.{S} Кад би он уморен престао да куца и спустио руке, она би му из њих извила копљаст |
| то бити?{S} Сад се сетих да сам слушао да овде негде у рудничким планинама има неки Светогорац |
| сад да је мојих година!{S} Нисам слушао да се и по трећи пут оженио !{S} Ово мора да је нека по |
| ="110" /> да полети, као да хоће у небо да носи оно велико у злато оковано еванђеље, што му по |
| > <p>„Не може да је тако!{S} Није право да ти на твоје женско раме примаш терет, који моје мушк |
| носи твоје витешко име, онда је и право да ме са свим заборавиш!“</p> <p>„Вала госпођо!“ прихва |
| двор?{S} Молим те, устај одатле, па ево да се посадимо на зелену траву под оним тамо јабланом.< |
| са нешто мало више мирноће.</p> <p>„Ево да чујете!" узе Ружа да прича. </p> </div> <div type="c |
| ка вера!“ одговори Циганин.</p> <p>„Ево да ти кажем!“ Узе Рајко да му шапутом прича. „Стари људ |
| Јоване!{S} Моли бега да савијемо у лево да не удара хајка на свечеву пећину! <pb n="83" /> Немо |
| S} Скиде шубару, прекрсти се и узе живо да умива лице своје бистром хладном водом, која на дрве |
| шта је !“</p> <p>Па онда Рајко узе живо да удара буздованом у оне катанце.{S} Мора бити да су о |
| ту ! “</p> <p>— „Еј, мој Рајко, зар ово да ти је награда за твоју витешку службу?!" говораше Ма |
| ављу нахуди.{S} С тога сам и хтела прво да видим тебе и твога Мартина, па да га мало спремите!“ |
| </p> <p>"Дете моје, “ узе старац благо да говори, „има сладости у сваком животу, само кад чове |
| акну ни једне аспре од тога блага, него да га с благословом његовим предаду, недирнуто, ономе к |
| <p>— „Не подаји се таквим мислима, него да пођемо одмах да тражимо излаза из овога подземнога д |
| глас молила: боље да је и закопа, него да јој остави лице богињаво.{S} Па и њу је чуо.{S} Ето |
| и ако за тренут, у лице Маргитино, него да завирује у мрачну дубину онога ходника испред њих.{S |
| ја ни часа часити на твоме двору, него да видим само да те твој господин прими у своје господс |
| лише да се Рајко не отпушта одмах, него да на његово понашање сви мотре, па у Нишу да се реше ш |
| се те нећемо моћи путем одмицати; него да је зовнемо да седи с нама на миру док твоји људи не |
| ад се узму да часте и проводе !{S} Него да седнемо мало на ову плочу!“ рече Маргита.</p> <pb n= |
| а се сад више ко смо и шта смо.{S} Него да се са нашом заједничком несрећом боримо заједно као |
| ајко пресудно; „није да се насмеје него да се заплаче!{S} Него то је баш оно о чему хтедох да т |
| вориш!{S} Слађе ми је да те слушам него да овај мед у устима топим! “ рече Маргита, па јој онак |
| намешташе их у широке бакрачлије. „Него да видиш, какве су такве су, тек добро пристају у овакв |
| ковчега, али не могаше ни с њима много да учини; врхови би им се или извили или затупили после |
| своме длану.</p> <p>Хтео је нешто друго да каже па се уставио.{S} Мерџан је донео у руку његову |
| } Али с јабукама не могаше то исто чудо да чини, те да се једу и да их опет једнако у зембилу и |
| </p> <p>— „Ама, ходи, молим те, госпођо да разгледамо све ово чудо око нас!“ рече јој Рајко, па |
| атка моја госпођо, сам вас је Бог довео да у последњем часу спасете и господина свога и кућу св |
| pb n="190" /></p> <p>Сам си је ти довео да име свога мужа од бруке спасе!“ И онда старица узе д |
| мислио да су мртвачки.{S} Сад је видео да у једнима од њих леже смештена копља, у другима маче |
| оје ножеве и исекао своје руке, и видео да са мачевима не може ништа, Рајко се присети те пресе |
| као на све ово?!“</p> <p>И онда би узео да премишља шта ли би му стриц рекао, па онда пређе да |
| и силу и господство, е да би се зажелео да цара служи.{S} Пође ли цара да служи, ето царству но |
| ништа !....{S} Истина баш не бих волео да ми је гроб овде у бари где нема ни липе ни раста.{S} |
| b n="162" /> не би мене нечастиви занео да клизнем, јер из њених очију, рекао бих, трепти и све |
| аху.{S} То је био Мартин, који је успео да за велике новце најми неколике сељаке да, ником ништ |
| је ни једним дахом, баш као да је хтео да се њеном тугом угуши, или као да се заветовао да умр |
| о је она добра!{S} Кад се Бог није хтео да окрене на моје толике молитве и кад ни један светац |
| како су устукнули тек кад је змај почео да пушта модар пламен.{S} Ето мени кроз који дан од сан |
| на место где је остава.{S} Рад бих био да огледам своју срећу.{S} Ако је нађем, ето је и теби! |
| е својих педесет година умр’о и наредио да га овде сахране! “</p> <p>— „Ух!“ рече Рајко, као зг |
| Краљевић Марко. „Јеси ли му се понудио да му помогнеш?" питаше га отац. „Бог с тобом, бабо! ни |
| тити.{S} Него од сада да се ниси усудио да се зовеш Краљевић Марко, нити ко од вас, децо, да се |
| лија, дошао го као прст, па син навалио да се што пре и одене и огреје. „Јеси ли ти онај светац |
| је Рајко већ видео, а за које је мислио да су мртвачки.{S} Сад је видео да у једнима од њих леж |
| _C2.11"> <head>11</head> <p>Није мислио да заспи, и опет га је умор савладао те је заспао.{S} Н |
| ?{S} Сила Бога не моли.{S} Нисам мислио да ће тако да се сврши!“ говораше сам у себи.</p> <p>От |
| м окован а пун вина, који беше дохватио да напије здравицу.{S} Вино се просу по <pb n="203" /> |
| ом у све четири ноге, па га онда пустио да сам бира стазу, коњ би га сам од себе однео на место |
| шта ми је дужност.{S} И онда си пустио да ме аждаја агарјанска у своју чељуст дохвати.{S} Ох, |
| а запита: би ли стари господин допустио да му нешто кажем.{S} Позваше га унутра.{S} Уђе и стаде |
| "ако су Турци убили старца, па нема ко да отвори ову гробницу, шта ће да буде од ове јадне жен |
| какво је врзино коло овде!{S} Ох, како да вам кажем?!{S} Па стари се гроф жени!“</p> <p>Као да |
| ица Маргита има на левој страни... како да кажем... баш онде где јој срце куца, један плав млад |
| Бање ? !“</p> <p>— „ Је ли жив?{S} Како да није жив!“ па се сељак гласно насмеје и испод трепав |
| ?“</p> <p>— „Је ли овде у двору? — Како да није у двору!“ одговори сељак, па се опет насмеја.</ |
| госпођо, како то питате?!...{S} Та како да не верујем!{S} Та он једини и може да помогне кад ни |
| анет, док ви не смислите на тенани како да је сигурно у завичај оправите.{S} Ето, једно од тога |
| овараше Маргита грцајући. „Не знам како да ти кажем!{S} Стид ме је од тебе, да оваку бруку у мо |
| ди да је ослободите.{S} Мислио сам како да вам у том помогнем, распитивах пријатеље и нађох да |
| па је руком тихо од себе одгурну. „Како да закољем човека и пијана и везана?!{S} Не може то.{S} |
| и гдегод жена коју волиш?“</p> <p>„Како да нема?“ рече Рајко без устезања. „Волео сам своју мај |
| же да се сноси баш за то, што може тако да се дели!“</p> <p>„Како лепо говориш!{S} Слађе ми је |
| и витези могли кћер маџарске земље тако да оставе ?! “</p> <p>Па онда, упрев опет у Рајка своје |
| ога не моли.{S} Нисам мислио да ће тако да се сврши!“ говораше сам у себи.</p> <p>Отиде полаган |
| е, мојим ножем просећи ћу стену, колико да се у пећину живи провучемо, па већ после како нам Бо |
| о копље испод самог оштрица, тек колико да има држаље, узе један буздован у десну руку, па с но |
| е и старац.</p> <p>„Госпођо," узе Рајко да говори као из сна пробуђен и тек осетивши да има и с |
| ин.</p> <p>„Ево да ти кажем!“ Узе Рајко да му шапутом прича. „Стари људи казују да овде у плани |
| да и на трећа.{S} Ина њих улажаше Рајко да у просторијама, које затвараху, нађе онако исто по н |
| брзо; „не смејем се теби, који имаш око да спазиш цвет, него се <pb n="37" /> смејем кад помисл |
| па на десно.{S} Очевидно беше му тешко да се на ногама држи.</p> <p>„Има некакво весеље у двор |
| .{S} Не би ми било чудо, да се показало да је дух слаб а плот јака.{S} Тек опет жао ми је што с |
| на и нађоше да је у Рајка срце престало да куца.{S} Кад то рекоше Маргита пред њима и пред свим |
| да је умири.{S} Али му лице поче нагло да бледи и жути.</p> <p>— „Хајдмо одмах у другу собу!“ |
| .{S} Ништа на целом том путу није могло да загреје срца њихова у брже куцање тако, као кад глед |
| Али га је у брзо право очајавање понело да хвата.{S} Изломио је своја два мала ножа, сломио је |
| нда сељак, све подскакујући, оде у село да нађе, ако може, своју кућу.</p> <p>„Рекао бих да се |
| визије будућности.</p> <p>Тек је почело да свита а један млад човек дође пред чесму.{S} Скиде ш |
| рећа полуга држи!{S} Тешко би нама било да си и њу одвалио!“ рече Маргита па се сва као стресаш |
| лепоти, и по њеној доброти.{S} Сад било да то јесте било да то није, тек је то Маџарица, ваша з |
| лаза или бар краја.{S} Очевидно је било да се ходник повија у круг.{S} Пођоше најпре на десно, |
| ј доброти.{S} Сад било да то јесте било да то није, тек је то Маџарица, ваша земљакиња, од ваше |
| "78" /></p> <p>— „Па тако; дуго би било да вам то причан; уверих се да њега или и нема, или да |
| око.</p> <p>Чак би и чаушбаши мило било да га гледа.{S} Па би се онда стари Турчин својим мирни |
| талирима.</p> <p>„А би ли то исто било да се на челик-потковицу поспе растопљено сребро те пос |
| жњу маџарској господи, јер му се чинило да свега тога нигде ван Србије нема..</p> <p>Патер Хије |
| сми о Страхињи мени се најлепше учинило да је оно, како је тај наш јунак изводио из тамнице сво |
| е од радости јеца, а мени је овде дошло да се од неке нејасне туге заплачем!{S} О, Рајко, та ва |
| ну старац; „добар је Бог децо !{S} Камо да те боље видим кћери моја!“ па је узе за обе руке и о |
| у се надамо.{S} Знамо да ће доћи, знамо да ће изићи некуд исред Шумадије, само не знамо <hi>кад |
| а њ погледамо, њему се надамо.{S} Знамо да ће доћи, знамо да ће изићи некуд исред Шумадије, сам |
| .. та дала бих половину од живота, само да тако заједном с тобом изађем пред нашега доброг оца |
| , и нека им обећа што год затраже, само да одмах дођу!{S} А ти сам врати се амо и викни Ружу св |
| два кришом натраг у зембил бацио, само да дуже потрају.{S} Али с јабукама не могаше то исто чу |
| но је,“ па се Рајко опет насмехну, само да Маргиту охрабри, „оно је тамо ваља да постеља... мла |
| ре нека умрем сваком другом смрћу, само да ме гадна једна змијурина не гута полагано као жабу н |
| тву сети се на ово !“</p> <p>— „Та само да стигнемо у Маџарску!" рече Маргита; „видећеш, мој ст |
| ом двору, грофица од Нађ-Бање може само да ти руку стегне и речима срећу зажели.{S} Али то није |
| боравио и живот и смрт.{S} Знао је само да пред њим стоји Маргита, и да га својим лепим очима к |
| еш бити као у пустињи!{S} Бојим се само да теби, тако озбиљном младом човеку, наша маџарска вес |
| <pb n="119" /></p> <p>Рајко могаше само да викне: „не бој се, госпођо!{S} Сад ћу ти донети воде |
| како се растадоше, па се прекидаше само да их понуди гутљајем неког јаког црног вина из једне м |
| е паде.</p> <p>„Не бој се!{S} Ходи само да ми будеш сведок!“ рече јој, па је узе за руку и пове |
| сити на твоме двору, него да видим само да те твој господин прими у своје господске руке, па он |
| олубица, што падаху преда њ на пут само да опет прну у вис, те да се зрак потресе и фијуком зај |
| !“ <pb n="142" /></p> <p>— „Та већ само да отворимо очи да не крочимо у какав понор, а за друго |
| раше Рајко, па се још мало осмехну само да је умири.{S} Али му лице поче нагло да бледи и жути. |
| збере понешто са овога света, чега тамо да се сећамо, ја ћу изабрати <pb n="183" /> једно једин |
| а су за велике какве светиње.{S} Хајдмо да седнемо на који од оних ковчега горе, па да се мало |
| ето послушаћу те, кад велиш.{S} Хајдмо да сечемо стену.{S} Друго нам сад и нема!“ </p> </div> |
| га ено тамо на трпезама.{S} Него хајдмо да тражимо излаз на божје сунце!“</p> <p>Узеше са светњ |
| д нама јава!“</p> <p>— „Хајде да сиђемо да разгледамо шта је све то!“ рече Маргита.{S} Али пре |
| аш ми је жао, што нас двојица не можемо да се разумемо!“ рече Рајко гледајући посланику право у |
| моћи путем одмицати; него да је зовнемо да седи с нама на миру док твоји људи не дођу,“ рече Ра |
| ми никакав род, и опет ми је милији но да ми је и љубазник и вереник и најприснији и најмилији |
| рујно вино пити, Маргита поче полагано да склапа своје трепавице, и таман „ударише бубњи и сви |
| ономе свету, после смрти, буде слободно да се избере понешто са овога света, чега тамо да се се |
| „еј, јаднице моја, баш ти не би суђено да завичај видиш!{S} Еј, јадна жено, баш ниси среће има |
| еса!“ Моји добри сељаци донели ово вино да ме поткрепе, да их у смрти не осрамотим и да ме за с |
| беше дошао к себи и напрезаше се силно да збаци са себе Рајка, и бацакаше се ногама као бесому |
| нела воду у ковачницу и тек поче упорно да одговара Циганину на његову вику, а зачу се на врати |
| аву Арапову, онда већ Рајку поста јасно да она тихо и равномерно дише, и да је заспала.{S} Не х |
| јој сузе низ образе, и онда поче гласно да јеца, просто грцајући од плача.</p> <p>Рајку се најп |
| пасе !{S} О Господе," узе старац гласно да виче Бога, па се прекрсти неколико пута; „о, Господе |
| “ </p> <p>— „Имао бих ја овде вама пуно да казујем.{S} Не би стигла за све ни цела ноћ.{S} Него |
| ршуј!“</p> <p>— „Хоћу, само ти све лепо да преведеш!{S} Видиш, ова се кула види чак из задужбин |
| колено.{S} Од многог поноса никоме лепо да одговори, а најгоре мени своме господару!“</p> <p>„А |
| е и у пљескање.</p> <p>„Мартин ће скупо да плати ову луду шалу! “ промрмља Циганка у љубичастој |
| ије лонче, у коме ће око по ноћи сребро да топе.{S} И растадоше се оба задовољна.</p> <mileston |
| у песму јуначку.{S} Ваљало нам је добро да тувимо што пева, јер би нас после питао шта је радио |
| ом венчавала.{S} Нисам ти онда могла то да кажем.{S} Ево ти сада казујем.{S} Нас судбина венчав |
| понови Рајко као у недоумици шта ће то да значи.</p> <p>— „Ех, па не знаш, ја како!“ рече Цига |
| и ето баш лепо завршио.{S} Сад немој то да уквариш, него хајде напред, показуј пут у караван-се |
| „У теби нађох правога оца.{S} И сад ето да се растајемо, може бити никад да се не видимо!{S} Ал |
| гута!{S} Не, не, никако то!{S} Него ето да просецамо стену, па ако је не просечемо, онда ти кад |
| и тужнијим мислима.</p> <p>„Што ћу ето да умрем лаганом смрћу не марим, право је!{S} Али што н |
| чули.{S} Мало час па она поче грчевито да притискује руку његову, као да му тиме обрати пажњу |
| У том их је и старац опазио.{S} У место да као какав полудивљи пустињик, светомрзац, бега од њи |
| уцати све бурније.{S} Учини му се чисто да чује како цар виче: „напред, јунаци! напред српски с |
| од драгог камења, обоце, гривне, просто да се не зна шта је лепше, богатије и сјајније.{S} Прос |
| опај под, па опет скочи; па циче просто да се помаме.{S} Ама само што не проговоре: ето њих дво |
| дмах ми се смучи, и да не сркнем просто да цркнем!“</p> <p>— „Какав си болан ти то Мусломанин ? |
| риснија, рођена и најрођенија... за што да је јаком својом мишицом не загрлиш и на мушка своја |
| S} Ти ми нудиш твоје мало гуњче; за што да си ти већи <pb n="123" /> витез од њих ?!{S} Мислиш |
| , њена лепота и њена милина?!{S} За што да ти не буде присна и најприснија, рођена и најрођениј |
| да је хајка!{S} На звериње нема за што да је, а није ни на хајдуке, јер их овуда нема.{S} Чудо |
| лепо лице, кад је само моје ?!“ Сад што да ти дуљим — извукоше ме и истукоше ме.{S} Кад се диго |
| ну Рајко и још нешто промрмља. „Али што да плачеш?{S} Кад те твој господин види, он ће вратити |
| <p>— „Рајко,... воде! воде! хоће нешто да ме угуши!... воде!“ Узе грчевито откопчавати јелек с |
| Изађе преда ме једна стара жена. „Пошто да ми продаш један од ова два бокора !“ упитах је. „Син |
| прошао си а ниси ни малим прстом мрднуо да му помогнеш.{S} Што си тако мене и задругу нашу осра |
| и.{S} Он би се само овда и онда окренуо да погледа да ли млада Маџарица није у седлу заспала, и |
| ије слободно видети, и као да је дрзнуо да сазна једну страшну тајну, коју није слободно сазнат |
| и збуни се као да је крив што је дрзнуо да види једну светињу, коју није слободно видети, и као |
| прамен сутона, што је из пећине дрзнуо да завири у ону црну гробницу, или — као да се журила д |
| !“ рече Маргита; „старац ти је довикнуо да се држиш десно.{S} Мора бити да је он имао неки узро |
| </p> <p>— „Да знаш да је не бих одврнуо да није за хатар нашем ортаклуку!“</p> <p>Посадише се н |
| /p> <p>„Кондор, Кондор, Кондор!{S}" Зар да лајеш на своју госпођу? “ викаше Маргита, па сишав с |
| њала да ти дође па да те избави?{S} Зар да те самсови вуку у јазбину оне црне звери?!{S} Предај |
| , и узе да је очима мери.</p> <p>— „Зар да ме Кондор позна, а ти да ме не познаш ?{S} О, Ружо с |
| вих новцатих.</p> <p>„А ево,“ узе патер да говори, „његова те блиставост призвала да ти баш каж |
| о нас учи да ено вам покорни!“ „Учи вас да сте покорни док не дође земан!{S} Је ли?{S} Хајде на |
| ке.{S} А дотле би ти могао лепо код нас да останеш и да спремаш војску.{S} А кад рат почне, онд |
| Халил-бегом па сам зажмурила; али ноћас да умрем а зажмурити нећу!“</p> <p>— „Устај!{S} Не треб |
| {S} Час ми се чини да га познајем а час да га не познајем.{S} Поп се окрену њему па га запита: |
| год ти кажеш!“</p> <p>— „Е, у добри час да буде!“ рече Рајко радосно и поносито. „Имај надежду |
| ко ноћ склонимо!"</p> <p>— „У добри час да Бог да!“ узвикну старац; „добар је Бог децо !{S} Кам |
| на ватреном коњу, који се пропиње у вис да скочи у напред.{S} Цар је имао на глави шлем, по ком |
| ест горских вила, а ја ево чекам јутрос да њоме прође једна злосрећна робиња црног једног Циган |
| и добра жено!“</p> <p>И онда отиде опет да буши стену.</p> <p>С муком удараше буздованом у копљ |
| Душан.{S} Еј, капе!“ И Рајко отиде опет да изближе гледа свога цара, а Маргита остаде да гледа |
| аше га неизмерном нежношћу.{S} Узе опет да му чело и очне поклопце превлачи мирисним прстима св |
| роћи година или две, а наш ће краљ опет да завојшти на Турке.{S} А дотле би ти могао лепо код н |
| а понесе!“ рекао би Рајко, па узео опет да куца у камен.</p> <p>После свакојаких мука првога да |
| о.</p> <p>Пред зору је Рајко почео опет да бунца.{S} Час говори с Краљевићем Марком, час са Сиб |
| верна <pb n="149" /> друга и сав терет да делимо подједнако.{S} Ко се од нас двоје пре у гроб |
| осподство, и онака лепота и она младост да робују једном црном Циганину!</p> <p>Па онда би њего |
| него молите се бегу да ми учини милост да заповеди, да ме људи његови обесе о најближе дрво до |
| не бију ветрови.{S} Него није први пут да ти говориш као да си видовита.{S} Овде је око нас по |
| е прсте кроз косу један пут и други пут да главу расхлади, извади из свога гуњца убрус те убрис |
| је, те Рајко мораде изаћи на колски пут да по мраку не би залутао.{S} А чим поче да свиће он ок |
| е горње ивице.</p> <p>„Ето ти под главу да имаш.{S} Лези ту па се одмори и испавај док нам стар |
| имаш какав кајиш?{S} Стегни њиме главу да ти се мозак не преврне.{S} Не знаш ти какав се чарда |
| једном мрети ваља; него молите се бегу да ми учини милост да заповеди, да ме људи његови обесе |
| узео на душу као свети аманет.{S} Могу да не умеднем да те послужим и подворим како треба док |
| рате.{S} Нит’ могу да утечем, нит’ могу да се убијем; узела сам се онда молити Богу, нека ми ба |
| зна шта још те ме поврате.{S} Нит’ могу да утечем, нит’ могу да се убијем; узела сам се онда мо |
| !“</p> <p>„Кад ће то бити?!{S} Они могу да остану да пију до зоре, а зором, рече ми Ружа, крену |
| е завесе од постеље. „Доста је што могу да је одавде погледам...{S} Знаш како ми је?... као да |
| село, где има српски поп, да га доведу да очита молитву и гроб прелије.{S} Па онда рече Ружи, |
| мо свиснуће.{S} Од муке звао је и Манду да му гледа у пасуљ, хоће ли вас наћи.{S} Она му куја ј |
| имао двојаких зидина, као оно што кажу да Цариград има!{S} Па онда баш треба из близине да вид |
| /> време, па кад виде да се устручавају да му приђу, он им за чудојасним гласом разговетно викн |
| чицама око огњишта, пустио и женскадију да стане иза мушкиња, а нас момчадију посадио би на зем |
| тио из свога сараја Хасан-агу Зулуфлију да као чауш-баша <pb n="4" /> у Београду дочека и у Цар |
| д Манде Циганке.{S} Али нико од гостију да приђе грофу у помоћ.</p> <p>Рајко се сам пригну, па |
| се старац младожења па право на Борчију да га рукама удави. „Нисам ја крив, милостиви грофе! “ |
| Боље од твојих речи очи ми твоје казују да поштено мислиш, витешки осећаш и искрено говориш.{S} |
| о једна ноћ; и ето нам ове зраке казују да је на пољу опет освануо дан, а нашег старца нема!{S} |
| да му шапутом прича. „Стари људи казују да овде у планинама има негде велика царска остава, — с |
| ки нож.{S} Замоли Маргиту да каже Рајку да остави онде <pb n="199" /> у куту од собе своју дугу |
| о, озбиљно и свечано.{S} Учини се Рајку да јој глас никада није био тако сладак, тако мек и опе |
| нутра у кућу.</p> <p>Маргита рече Рајку да пође с њоме, а кочијаша упути да иде у штале.</p> <p |
| се завукао био, спусти га у руку Рајку да јој га придржи, а сама, намештајући ћерћелију на гру |
| ницом Маргиту у лево плеће, и диже руку да је и по други пут удари, али му је у исти мах Рајко |
| ми Јевросиму, хвала и њој!{S} У здрављу да Бог да да се опет видимо!" рече Рајко, пољуби се с Ј |
| тебе чух, да ће доћи онај који ће земљу да ослободи!“</p> <p>Старац се раздрагао па узе на широ |
| о лупање свога срца чујаше, казиваше му да у пећини нема више никог живог.{S} Тада прва мисао Р |
| и два поуздана човека.{S} Требали су му да проведу Рајка и Маргиту кроз Венчац до Космаја.</p> |
| Не знаш ти какви су Маџари, кад се узму да часте и проводе !{S} Него да седнемо мало на ову пло |
| „Кад ће то бити?!{S} Они могу да остану да пију до зоре, а зором, рече ми Ружа, кренуће се у Се |
| од теркије.</p> <p>— „Не смедох у хану да оставим моје теркије.{S} Имам у њима нешто чисте пре |
| Рајкова, не мрдну.</p> <p>Ружа се сагну да јој подигне главу и онда врисну: „еј, црна жалости н |
| дете моје!“ додаде старац, па се пригну да потапка Маргитину руку. „ Ти си спасла мога смука, с |
| прихватише за руке и помогоше Циганину да је одвуче к чатрљи.</p> <p>За неколико тренутака цел |
| авна!{S} Ох, не желим ни свом душманину да прође кроз онакве тренутке, кроз какве сам у оном ча |
| ем и трећи катанац, да пустим змијурину да полагано провуче главу, па да је буздованом размрска |
| е остављаше ме, него ми долажаше на сну да ме храбри! “ </p> <p>„Истину велиш?“ упаде јој у реч |
| тну пред њу и око ње и наваљиваше на њу да се прихвати.{S} Она се жудно напи млека, одломи једа |
| и Рајка за рукав од гуњца. »Можеш ти њу да не подесиш, може она да те жацне, па да на пречац ум |
| ми прсте, савија руке па моли младожењу да ми опрости.{S} Аја! неће пијан младожења ни да чује |
| ехота оставити ону младу вашу земљакињу да оном циганском бекрији робује !“</p> <p>— „Е шта ћеш |
| уза.{S} Никада ја не видех нашу Српкињу да такве сузе лије!{S} Немој, госпођо; пусти нека опет |
| лови, кринови и лавови, који се пропињу да дохвате звезде.{S} Тако је извезен био и онај велики |
| Хасан Зулуфлија уставио је целу пратњу да топот од копита коњских не прогута ништа од оне слас |
| сам да си силан, изгубила сам била веру да си милостив.{S} Знала сам само за немилост твоју.{S} |
| на најближи вис космајски.{S} Чекали су да падне сутон, па тек да <pb n="226" /> се крену, да и |
| , који ће његово име са славом по свету да пронесу.{S} Колико год ју је пута призивао, свагда м |
| од атиле ловачки нож.{S} Замоли Маргиту да каже Рајку да остави онде <pb n="199" /> у куту од с |
| е моја, тебе ћу да љубим, а Циганина ћу да бијем!{S} Како сме псина једна да пиљи у твоје лепо |
| и и само рече : „голубице моја, тебе ћу да љубим, а Циганина ћу да бијем!{S} Како сме псина јед |
| клопника пред царем Душаном.{S} Лећи ћу да се одморим, али заспати нећу, а чим чујем старца доћ |
| аспати нећу, а чим чујем старца доћи ћу да те пробудим!“</p> <p>— „Па то је преко света!{S} Гле |
| хвати старац разведрен. „Ево сад што ћу да ти кажем : отпрати је у завичај, предај је у руке ње |
| одавде; нећу да женско ухо чује што ћу да ти говорим!</p> <p>Одмакоше се подаље од ковачнице н |
| и Маргита све тужнија. „Не марим што ћу да се жива у гроб закопам, али да полагано умирем под п |
| Немам шта ја теби да праштам и опет ћу да кажем: нека ти је просто!{S} А прости ти мени што ће |
| анина. „Хајдмо мало подаље одавде; нећу да женско ухо чује што ћу да ти говорим!</p> <p>Одмакош |
| еше трештен пијан, покушам поново срећу да бегам.{S} Ишла сам целу ноћ, нисам ни сама знала куд |
| ина, послала зету своме цару Отмановићу да их ослепи.{S} Али опет не знам поуздано.{S} За оно т |
| но куца кад сам себи кажем: јесте, хоћу да светао сачувам и њен образ, и мој образ, и образ нар |
| аз, и образ народа од кога сам!{S} Хоћу да се у Маџарској и Маџарима хвали, како ју је Србин је |
| ом; „да се на тебе наслоним....{S} Хоћу да паднем, тако ми срце куца а колена клецају!{S} Ох, м |
| колину и наберите пољска цвећа.{S} Хоћу да сваки од вас, који сте моји, баци по једну киту у гр |
| напуни један воловски рог и даде грофу да из њега три пута сркне.{S} Иза тога баба баци нешто |
| /> <p>Узалуд и Мартин и Ружа наваљиваху да одустане од свега тога. „Немојте тако!“ говораше им |
| му испало ни до Крушевца ни у Крушевцу да начини кавгу па је срдит, и без сумње премишља <pb n |
| ва!{S} Ходите унутра док ја пошљем децу да зовну Мартина!“ И старица је просто увуче унутра у к |
| Манда, која дотле узалуд гураше Сокицу да иде да опет заузме десну наслоњачу, устаде, узе свој |
| гледај сад и добро утуви своју суђеницу да не погрешиш?{S}" Кроз долап се видела једна сиротињс |
| !“ </p> <p>И онда оде право у коњушницу да опреми своју сиву ластавицу.</p> </div> <div type="c |
| роптала.{S} И ако нисам могла у старцу да нађем одговора чежњи својој, знала сам шта ми је дуж |
| на његово понашање сви мотре, па у Нишу да се реше шта да раде.</p> <p>А на путу до Ниша сви по |
| мо узвикиваше: „ ах да силног блага! ах да силног блага!{S} Е баш се види да сте царевину имали |
| аше од узбуђења и само узвикиваше: „ ах да силног блага! ах да силног блага!{S} Е баш се види д |
| реба да је ракија!{S} Жестока!{S} Валах да <pb n="45" /> спустиш сребрн талир у њу па да се рас |
| то је била она у капели.{S} Хтеде одмах да пође да види откуда та светлост.{S} Али се побоја да |
| нио на оне њене речи, и не могаше одмах да нађе одговора; а кад га нађе, не смеде уста да отвор |
| се таквим мислима, него да пођемо одмах да тражимо излаза из овога подземнога двора.{S} Ако ниј |
| видео цара Душана, те да га можеш одмах да познаш?...{S} Него ходи да видиш нешто много лепше!“ |
| авцу натраг!"</p> <p>„Нешто ме је страх да идемо у лево!“ рече Маргита; „старац ти је довикнуо |
| теби, Боже мој, слава теби! “ и потрчах да видим јесте ли живи.{S} И хвала Богу, ето смо сви тр |
| иву руку слузи вашем.{S} О, кад доживех да вас опет својим очима видим! “</p> <p>И онда јој при |
| брних престола владичанских: је ли грех да поштен млад човек без икакве непоштене замисли прити |
| прелише им гробове сузама и оставише их да на њима пољско цвеће цвета.</p> <pb n="229" /> </div |
| отвори заклопче, диже аспре и пусти их да падају као плева; сиђе на четврту степеницу, отвори |
| се неће ме старац пустити, а волела бих да могу и онда да пород тебе будем, да појахам сиву лас |
| } Велика је вика у пећини.{S} Рекао бих да се свађају ако се још и не бију!“</p> <p>И онда опет |
| ако тамо ударимо! “</p> <p>„ Рекао бих да је глас Милисава кнеза из Доње Букве!{S} Баш је он!“ |
| ако може, своју кућу.</p> <p>„Рекао бих да се од двора чује свирање, певање и усклицавање, баш |
| удри ме шта да радим с ово двоје младих да у лудо главе не изгубе! “</p> <p>— „Оче!“ прихвати Р |
| ше: нема ништа од ње!{S} Ја му се молих да је придигне, па ма и богињаву и слепу, само нека ми |
| љао!“ рече Рајко невесело; „ја помислих да ти се то јављала наша српска царица Милица, која је |
| да у Нишу мало поодморе, изађе пред њих да се е њима опрости.</p> <p>На путу до Крушевца сва су |
| „а знаш ко ће то бити?{S} Сад се сетих да сам слушао да овде негде у рудничким планинама има н |
| ш, госпођо!“ рече Рајко; „ја те наведох да бегаш, ја те доведох у ову клопку, па зар ја да оста |
| ац; "ево ми је сад тешко што те наведох да причаш!“</p> <p>„Немој да ти је тешко, добри оче; ев |
| </p> <p>"Госпођо, опрости ми!{S} Хтедох да ти послужим, али ето није тако воља божја!...{S} Опр |
| че!{S} Него то је баш оно о чему хтедох да те питам.{S} Била си госпођа.... опрости, Бога ми си |
| „У добри час!“ рече патер; „а ја изађох да те к њима зовем.{S} Ходи унутра!“</p> <p>Рајко скиде |
| помогнем, распитивах пријатеље и нађох да може да буде.{S} Ево како: санџак-бег је овде нов чо |
| своме господару!“</p> <p>„Ама ја дођох да те питам: јеси ли ти баш прави мајстор?“ питаше Рајк |
| , па одоше својим послом!{S} А ја рекох да огледам да ти послужим, те да се ропства избавиш, ак |
| а је света Марија Магдалена, док не чух да је она зове Ефимијом!“</p> <p>„Е, онда неће бити што |
| ће, дете моје, неће!{S} Сад ће Крушевац да ври, како су санџак-бегови Турци видели змаја, <pb n |
| Кад је јутро освануло не даде им старац да се крену.</p> <p>„Причекајте," рече им; „ја сам већ |
| има, али на која не могаше ни једна реч да изађе.{S} За неколико тренутака владаше мртва тишина |
| дочекати! одговори Циганин. „Валах, баш да <pb n="43" /> огледнемо!{S} Ако се потковице не поср |
| дим немаш вере у мене!{S} Може бити баш да ме се и побојаваш!{S} А тако ми образа и српског пош |
| у — а Рајко са тихим уздахом рече: „баш да ми је да седнем... ноге ми клецају!“</p> <p>„Ево лез |
| е моја постеља... слободно лези... знаш да си ми као брат, а овако рањен и више си ми!“ говораш |
| ећна наша ортаклука!“</p> <p>— „Да знаш да је не бих одврнуо да није за хатар нашем ортаклуку!“ |
| p> <p>— „Баш нисам.{S} А откуда ти знаш да је то цар Душан?“ рече Маргита мирно.</p> <p>„Ниси ч |
| и доиста се мало застиде; „ако ме питаш да ли сам обегенисао где какву девојку и да ли сам се в |
| ако видиш да би они радили.{S} Не можеш да их стигнеш, али можеш бар из далека да трчиш за њима |
| ља ти сам у себе поуздао да ми помогнеш да до слободе и завичаја дођем?!"</p> <p>„Не бих се ја |
| Циганин па избуљи очи на њу. „Вала ћеш да играш и мали и велики па још маџарски да певаш!{S} З |
| ом од њеног чардаша!{S} Него велики ћеш да видиш кад донесеш.... знаш оно.... како је погодба.. |
| вима лицем у лице говорили!{S} Како ћеш да од њих сад поњаве правимо?!“</p> <p>— „Ако су они би |
| и рану смрт своју, ако им се жива нећеш да предаш!"</p> <p>Маргита, која је мало час села на зе |
| онима, који су њему мили.{S} Ако нећеш да се смилујеш ни данас мојим сузама, смилуј се његовој |
| м и од мегдана, и пеливан сам!{S} Хоћеш да се бијемо?!“</p> <p>„Можемо и то.{S} Али сад дођох п |
| кули!{S} И ја знам по неку....{S} Хоћеш да ти кажем једну како се Јанко оженио?...{S} Хајде баш |
| бљи!" рече Бекри-Бекир поносито. „Хоћеш да ти причам како је било?“</p> <p>„Дед’ молим те, а и |
| S} Седи тамо у дно пећине, па кад видиш да Турци преко мене мртва к теби скачу, ради како ти Бо |
| ако је не просечемо, онда ти кад видиш да сам мртва ради шта знаш!“</p> <pb n="147" /> <p>— „А |
| м ти ја то!{S} А и како ћу?{S} Ти видиш да сам прост сељак!“</p> <p>„А разумеш ли оно што се ка |
| на твоме месту? па онда ради како видиш да би они радили.{S} Не можеш да их стигнеш, али можеш |
| pb n="123" /> витез од њих ?!{S} Мислиш да ми не би сваки од њих, да су сад живи онде у столови |
| разом и остани поред мене, да прихватиш да чуваш ову свету оставу, кад мене нестане.{S} Ја већ |
| емо ти све по реду, само ако нас пустиш да се гдегод овде преко ноћ склонимо!"</p> <p>— „У добр |
| е бити да ћемо... или боље да кажем <hi>да ћу ја </hi> своје кости овде оставити!“</p> <p>— „Ми |
| > <l>Њега царе на граници храни,</l> <l>Да од Срба царевину брани.</l> <l>Он му купи данке и ха |
| <p>И поможе јој да се намести.</p> <p>»Да ми нису ове широке турске чизме,“ извињаваше се млад |
| ми. „Заветовао сам се,“ прихватих ја, „да за седам година не силазим ни у коју варош.{S} Мојом |
| /p> <p>„Он ти рече,“ прихвати Маргита, „да на десно пођеш!“</p> <p>— „Да пођемо!“ рече Рајко, п |
| рније и како му удари пламен у образе. „Да ли је волим ма за трунку?“ питаше сам себе, и онога |
| рећнице!" зајеча Рајко сав пренеражен. „Да га ниси заклала?!“</p> <p>— „Хтедох!“ рече она мирно |
| шавајући да плећима подигне ону плочу. „Да смо џинови и да имамо пун ковчег барута, па овде не |
| па онда шапну <pb n="200" /> Маргити: „да причекамо док Цигани сврше овај чардаш, а сад су већ |
| са свим поуздано, окренув се Маргити; „да је авет утекла би!{S} А <pb n="145" /> кад није авет |
| ју главу. „Пусти ме,“ рече му шапутом; „да се на тебе наслоним....{S} Хоћу да паднем, тако ми с |
| ота једног!“ викну старац сав поражен; „да Бог да га вуци живог растрзали, а већ тамо ће га сот |
| мо за срећна наша ортаклука!“</p> <p>— „Да знаш да је не бих одврнуо да није за хатар нашем орт |
| а и наћи ћеш пуно хладовине!“</p> <p>— „Да видиш већ сам се зажелео и шуме и шумског хлада.{S} |
| Маргита, „да на десно пођеш!“</p> <p>— „Да пођемо!“ рече Рајко, па узе оцилом кресати у кремен. |
| говораше Циганин облизујући се.</p> <p>„Да је додамо мало и твојој мајсторици!" рече Рајко погл |
| дари се прсима у прса с Рајком.</p> <p>„Да ли бих могао да говорим са господом?“ питаше Рајко.< |
| ела да је Рајко загризао своју.</p> <p>„Да делимо право као брат и сестра!" говораше му. „Овде |
| аве и на води испод њега скелу.</p> <p>„Да нису тамо господа маџарска?" запита Маргита.</p> <p> |
| па већ после како нам Бог да!“</p> <p>„Да пођемо!“ рече Маргита; „али унапред знам да излаза н |
| ноћас поведем у твој завичај!“</p> <p>„Да ме.... поведеш.... ноћас.... у мој завичај ?!....{S} |
| „ударише бубњи и свирале, — чауш викну, Дабулана рикну, — Хазуралах! кићени сватови!" — а она.. |
| ем својих танких прстију у руку Рајкову давала му на знање, кад год би појачана вика у пећини о |
| зваљеног града.{S} То је стари пустиник давао знак најближем селу под брдом, да му се пошље јед |
| ушке пуцају.{S} Скелеџија и његови људи даваху абер сељанима у околини, да им је нека велика не |
| је то; није то; него ме за грло хвата и дави луда мисао, да већ можда никада ни видети нећу ове |
| као Бог?!{S} Право је рекао псалмопевац Давид: „кто Бог вели, јако Бог наш; ти јеси Бог, творја |
| своју мајку, волим, је и сада и ако је давно умрла.{S} Волим и своју стрину Круну, која ме је |
| а је само једна; друге <pb n="30" /> су давно разнесене па замењене дугим тамноцрвеним ћерамида |
| ици, и ломљаше грчевито своје прсте.{S} Даде се као неко дете извести на степенице.</p> <p>Двор |
| Зулуфлији, и пође напред.{S} Хасан-ага даде заповест јаничарима и чаушима да се устроје по стр |
| доцкан.{S} И насмејао бих се, али ми не даде зебња шта ће од вас двоје на крај краја бити.{S} Д |
| ad>3</head> <p>Кад је јутро освануло не даде им старац да се крену.</p> <p>„Причекајте," рече и |
| едне Српкиње, и Бог да те прости!{S}" И даде ми оба бокора, и не хтеде нипошто примити ни покло |
| квим вином, напуни један воловски рог и даде грофу да из њега три пута сркне.{S} Иза тога баба |
| и да се криви на Рајка, као да му тако даде разумети шта је велики чардаш. „Него, како ћеш и д |
| акинџија, да се осветим моме крвнику!“ Дадоше ми неке љуте арамије.{S} Одјездисмо преко границ |
| об оваквог витеза.</p> <p>Ружа и Мартин дадоше једно другом миг да се не одмичу далеко и да се |
| сне, као да их спрема да приме или и да даду сладак један пољубац.{S} А онај гласић у њему сад |
| {S} Откидају од својих уста да сиротињи даду.{S} А кад дође да се битка бије, онда само: напред |
| не љубави, погасио буром мојих уздаха и даждом мојих суза.{S} И опет нисам роптала.{S} Још сам |
| ледини, азурни зефири с неба просипали дажду од симпатије на све што је живо.{S} И овај мали к |
| ђености око лепо срезаних усана прсну у дажду од крупних суза из крупних очију и у гласно јецањ |
| његово са некаквим ове земље јунацима, даже царевима, које он пред Сараценима сараценске главе |
| на твој српски образ!{S} Рајко, витеже, дај ми твоју руку!“</p> <p>Он јој пружи своју десну рук |
| Брзо оче, дај воде или вина ил’ ракије, дај ако се може да одржимо живот, који се у госпође гас |
| поломе низ степенице. „Дај кола, коње, дај коње!{S} Кола, кола овамо!{S} Прежи коње!“ викаху, |
| к отвору из пећине и викну: „Брзо оче, дај воде или вина ил’ ракије, дај ако се може да одржим |
| „где си?!...{S} Шта, ти би ?!...{S} О, дај ми да чујем глас твој!{S} Дај ми опет руку твоју!“< |
| циганских врачара господовати!{S} Ружо, дај ми мој ловачки нож! “</p> <p>И Мартин припаса испод |
| оловину не бих се смео цењкати.{S} Ето, дај длан у длан!“ рече Рајко и замахну добро и опали св |
| Рајко... мој витеже од Расине Рајко.... дај да се Маргита с тобом овде опрости!{S} Дај да се... |
| да се Маргита с тобом овде опрости!{S} Дај да се... као брат и сестра... пољубимо!“</p> <p>Она |
| ...{S} О, дај ми да чујем глас твој!{S} Дај ми опет руку твоју!“</p> <p>Рајко се у мраку три пу |
| је све то тамо свето.{S} Имаш право!{S} Дај ми твоје гуњче.{S} Тако; добро је.{S} И боље је ова |
| а, од дивље вике: „ељен гроф Аладар!{S} Дај чардаш!“ И Цигани почеше да удешавају жице.</p> <p> |
| пре неку годину у Маџарској заробио.{S} Дај да се даље минемо!“ говораше Хасан.</p> <p>Рајко пр |
| га Маргита шапутом; „Рајко, где си?{S} Дај ми руку твоју.{S} Страх ме је!{S} Ово је канда нека |
| је лепо на Космају ?!....{S} Збиља, не дај Боже да овде умрем, јави мојима у Расину, и старцу |
| ном животу глас моје молитве !{S} О, не дај Рајка смрти!{S} Отми га, спаси га, подигни га !{S} |
| је велика твоја милост !{S} О, само не дај ми Рајка смрти !{S} Узми од мене све друго што хоће |
| ева. „Не треба ми то !“ рекох му, „него дај ми чету акинџија, да се осветим моме крвнику!“ Дадо |
| Сокица!“ прихвати мој Мартин.{S} Одмах дај Манду овамо. „Има ли твоја Сокица младеж на левом к |
| е ? “ Дође Мартин, надзорник од имања. „Дај неколико момака; извуците на двориште овог безобраз |
| а господа да се поломе низ степенице. „Дај кола, коње, дај коње!{S} Кола, кола овамо!{S} Прежи |
| боље да се ти у Београд вратиш, јер он даје друге пратиоце.{S} Већ смо о томе говорили и са Ха |
| ="225" /> прстен на твоју руку и ево ти дајем ову белу ружу, знак твога чистог срца и знак свој |
| ослобођења.{S} Рекох Бекри-Бекиру: „ево дајем ти реч нећу бегати, пристајем да те служим, да но |
| не бих вам овог бунџију поклонио, да ми дајете злато на кантар док га не претегне!“ Узеше моји |
| обра и премила наша госпођо грофице!{S} Дајте милостиву руку слузи вашем.{S} О, кад доживех да |
| дошао, сиромах је и дрхће за паром.{S} Дајте да одем да га питам за које би је паре предао вам |
| совке.</p> <p>Стари гроф махаше рукама, дајући знак гостима да се утишају, па се онда диже.{S} |
| {S} Старац господски махну руком Рајку, дајући му знак да може ићи.{S} Рајко се поклони старцу |
| " /> црвену са белим крстом!{S} О... та дала бих половину од живота, само да тако заједном с то |
| а пуцају на саркол јаничарски чим га из далека угледају.{S} Ваља да пошљем испред вас људе који |
| ушкајући све мојим трагом, па кад ме из далека опазише ударише <pb n="79" /> у лавеж, који се п |
| а видела изађу на један вис, на коме из далека видеше зидине од некаквог старог порушеног града |
| е можеш да их стигнеш, али можеш бар из далека да трчиш за њима!"</p> <p>Маргита се подиже мало |
| баницу добро око себе, загледа се у оне далеке ватре и пусти се у слатке и тужне и опет слатке |
| воју, погну се напред и гледаше жудно у далеке ватре на обзорју.</p> <p>„Је ли то доиста Маџарс |
| тује!{S} А сутра опет ваља рано ранити; далеко је тиха вода Дунаво !"</p> <p>Маргита отиде у пе |
| е преко света!{S} Гледај само где ти је далеко твој цар Душан!“ па Маргита показа руком у правц |
| сину.</p> <p>— „Ето га у брду!{S} Није далеко!"</p> <p>„Чујеш момче, није мени за чекање.{S} Н |
| бишао сав Крушевац.{S} Моја Расина није далеко одавде и имам овде добрих познаника.{S} Распитив |
| и јој се да се он винуо некуда високо и далеко мислима, те њу више и не узима на ум.{S} Отиде з |
| ом.</p> <p>Шајку скрену к српској обали далеко од села, а под неке врбе, где неки људи чекаху.{ |
| p> <p>„Нисам више грофица!{S} Нешто сам далеко веће и много више, и нешто што ми је много драже |
| дадоше једно другом миг да се не одмичу далеко и да се брзо врате.{S} Управо је и не губљаху из |
| <l>„Кад се жени од Сибиња Јанко </l> <l>Далеко је цуру запросио,</l> <l>У Божуну граду бијеломе |
| је Рајко, показујући јој руком ватре на далекој ивици видика; „знаш ли шта је то?!“</p> <p>— „Н |
| ви и њихови мачеви, па би и главе своје дали били !{S} Али како ћу ја, један сељак, да дижем и |
| тако прскаше варницама, да се у њ није дало гледати.{S} Беше ту још поређан велики број мањих |
| и од ходника.</p> <p>„Овуда немамо куда даље!“ рече Рајко попев се по степеници и покушавајући |
| од ужаса, па свом снагом узе вући Рајка даље од змијских врата. „Ако ме волиш ма за трунку, онд |
| ело као једно уско и дугачко платно, па даље иза њега један снизак и раван тамносив млаз, који |
| ко за неколико тренутака, па већ мораде даље за својом господом.</p> </div> <div type="chapter" |
| и што чаушбаша рече, те цела свита пође даље низ брдо.</p> <p>Он сам застаде мало иза њих свих. |
| , који потера <pb n="181" /> своје коње даље, па их заустави на подножју умке, да ту чека млади |
| одину у Маџарској заробио.{S} Дај да се даље минемо!“ говораше Хасан.</p> <p>Рајко преведе на с |
| обром знамењу! “</p> <p>И онда корачаше даље ћутећи у све гушћи мрак неких тесних улица на крај |
| великим једним буздованом, Рајко још из даље опази како му Маргита, која бејаше остала са свећо |
| не можете земљакињу своју оставити да и даље у потурченог Циганина Бекри-Бекира робује!“</p> <p |
| — „Не бој се!“ рече јој Рајко, па узе и даље да ослушкује.</p> <p>Али га сад нов ужас обузе.{S} |
| ћући од умора, стремила сам само даље и даље.{S} Сунце је већ било прилично одскочило кад углед |
| {S} Само је <pb n="23" /> Рајко јахао и даље напред, много нешто замишљен.</p> <p>Био је и неве |
| одмах ни опазио, него казиваше песму и даље.{S} Али кад Краљевић Марко осече прву главу Арапин |
| нутака.</p> <p>„Могао би бити!“ настави даље; „млађи је од мене; биће да је и лепши од мене!... |
| у на овоме месту.{S} Него, док не пођем даље, хоћеш ли ми право казати што ћу те питати ? “</p> |
| „Одох право к Турцима!“ причаше Циганин даље. „Изађох пред пашу, повиках: „Алах-ил-Алах Мухамед |
| а, посрћући од умора, стремила сам само даље и даље.{S} Сунце је већ било прилично одскочило ка |
| ој: „нема овде ништа особито!{S} Хајдмо даље!“</p> <p>Једва су учинили седам или осам корачаја, |
| „Ако ме волиш ма за трунку, онда хајдмо даље од те змијурине!“ </p> <p>„Ако ме волиш ма за трун |
| споде.</p> <p>Реци господи да се мичемо даље!{S} Ово је једна робиња коју је овај Циганин, по и |
| рколима на глави, али без оружја.{S} По даље иза ове гомиле ишли су растројено и полагано чауши |
| ..{S} Их, куд је себе Морава! а куд још даље моја Расина!{S} Тамо су негде иза оних планина!... |
| а онда пружи обе руке према оној даљној даљини, узе говорити нешто маџарски својим јасним а узд |
| и поља пред њима и свуда око њих.{S} У даљини мало на десно и право пред њима неразговетно <pb |
| ми се да чујем вику неку и лавеж паса у даљини.{S} Окренух се и имадох шта да видим!{S} Чета Ту |
| еразговетно одјекивање говора људског у даљини.{S} Савршена тишина, у којој он само лупање свог |
| о гдекоја женска марама.{S} Из села и у даљини чуо се топот од коња и звркат од многих кола. <p |
| p> <p>Па онда пружи обе руке према оној даљној даљини, узе говорити нешто маџарски својим јасни |
| , али то своје цвеће ни за које паре не дам!“ Ја јој онда испричах што милостивој госпођи треба |
| рише, ено негде близу нас шева цвркуће, дан свањива, а све то ништа не мари ни за тебе ни за ме |
| ре у кулу, па онда сутра <pb n="155" /> дан изведоше пред санџак-бега.{S} Некакав новајлија, до |
| од дима из широких дрвених димњака.{S} Дан се дизао и будио успаване људе на посао.{S} Озго ис |
| спотовић казиваше, како види да свањива дан, у који ће од некуд из ових планина, усред Шумадије |
| "</p> <p>Још се више Ружа препаде сутра дан.{S} Стигао беше извештај од Мартина, да је најмио л |
| утило на добро.{S} А кад доведоше сутра дан младу, све излуде.{S} Она младо, лепо дете, само се |
| а настави пуна збиље и сетности „био је дан кад се од старца растависмо; и била је ето једна но |
| е и грозније муке.{S} Дошао је најпосле дан, у који је моје слабо и очајно срце рекло: па тебе |
| свој народ.{S} И онда... онда ће доћи и дан у који ће се наћи жена, вредна да ти и по лепоти и |
| ад помислим, да ће кроз који дан доћи и дан, у који ми се од тебе растати ваља.{S} Бога ми, да |
| гита, па се сва стресе. „Ово ми је први дан среће после тако дуге, дуге, и тако страшне несреће |
| ст осваја кад помислим, да ће кроз који дан доћи и дан, у који ми се од тебе растати ваља.{S} Б |
| шта модар пламен.{S} Ето мени кроз који дан од санџак-бега поздрави, поклони и дарови.{S} Сад с |
| одлазио својој цркви да проведе по који дан.{S} А опет би се једнако бринуо како му је царица и |
| дан часак!...{S} Ниси ли ти... пре неки дан... прошао овуда у свити маџарске господе ?“</p> <p> |
| својим у Вилиндар, где пробавиш понеки дан и ноћ, па се тек опет у пећини створиш?“ питаше ме |
| да подигне чекић са земље.</p> <p>Пети дан, који беше већ трећи како ништа окусили нису, беше |
| едном дан растанка доћи!..{S} А кад тај дан дође, онда, тамо у оном двору, грофица од Нађ-Бање |
| > <head>2</head> <p>Путовали су цео тај дан скоро без одмора, јер оно нешто мало времена што пр |
| ти сакупимо драговољце, опет ће једном дан растанка доћи!..{S} А кад тај дан дође, онда, тамо |
| ма и по рукама.{S} Молила сам се по цео дан и по целу ноћ Богу из гласа и на коленима, купала с |
| зраке казују да је на пољу опет освануо дан, а нашег старца нема!{S} Страх ме њему се некаква в |
| елео и шуме и шумског хлада.{S} Ево два дана како се возимо по твојој земљи, нигде грма, нигде |
| ad> <p>Пред вече једнога лепога летњега дана године 1699 пролазила је по рушевинама од некадашњ |
| n="150" /> које зрно од стене; трећега дана уставила би се на четвртом или петом ударцу.{S} Че |
| ен.</p> <p>После свакојаких мука првога дана, и пошто је поломио своје ножеве и исекао своје ру |
| павање.</p> <p>Али већ на крају другога дана прокопавања нестаде им и последње капи воде, и ост |
| и чувенога мајстора Борчија.{S} Једнога дана рече нам Борчија: „хајде, седајте у кола, да се во |
| а, којој је судбина наменила да једнога дана поред тебе стане, узме да носи твоје витешко име, |
| жа и нека ти их преда да с њима једнога дана у Србију пођеш.{S} Неће проћи година или две, а на |
| Бар бих се могла понадати да те једнога дана својим зетом зовем!“</p> <pb n="175" /> <p>Маргита |
| риш моје снове на јави, који ће једнога дана да буду на јави истина.{S} Вратићеш се ти, али сам |
| вно меркам, не би ли нашао себи једнога дана смену на овоме месту.{S} Него, док не пођем даље, |
| _C2.15"> <head>15</head> <p>У вече тога дана, и кад се већ добро смркло, велика једна гомила су |
| > <milestone unit="*" /> <p>Тога истога дана позно у ноћ ето га Рајко пред врата од Бекри-Бекир |
| чим би гусле у руке дохватио.{S} Једног дана седео је уз колено свога седог оца и уз гусле кази |
| он истрже нож из руку.{S} Другог једног дана утекох, али ме Турци ухватише још у самом Крушевцу |
| четвртом или петом ударцу.{S} Четвртог дана није могла да подигне чекић са земље.</p> <p>Пети |
| падох на земљу као мртва.{S} Једног се дана хтедох заклати, па ми он истрже нож из руку.{S} Др |
| на твоје службе довде, четири за четири дана твога повратка, а два уз то на поклон! “</p> <p>Ра |
| господин десет талира: четири за четири дана твоје службе довде, четири за четири дана твога по |
| подина!“ Ето тако вам је!{S} Од ово три дана весеље је, а сутра ће зором у Сегедин да се тамо в |
| лов за венчавање.{S} Тек је пре десетак дана стигао овамо и један и други, па предали та писмен |
| , одатле би је моји људи после неколико дана испратили у Расину у моју родбину, која би је чува |
| milestone unit="*" /> <p>После неколико дана пловила је Дунавом повелика једна шајка.{S} Пред к |
| ли муке да не поклизну; а ти си био пет дана на тешком месту сам, не са маштама и сенкама, него |
| екић, па кушала да ломи стену.{S} Првих дана могла је и да обије по <pb n="150" /> које зрно од |
| и чудесне приче о слави старих сунчаних дана.{S} Јест, и приче о сладости негдашњих меких месеч |
| о смо вас оплакивали тек ових последњих дана!{S} Еј, јадна, јадна моја госпођо, како је мало ср |
| {S} Хајдмо одмах к њему !{S} Нема места данас сузи од жалости, него само сузи од радости!"</p> |
| ику дворану па нам рече: „ово су вам од данас госпође.{S} Слушајте њихове заповести.{S} Коме ни |
| му мили.{S} Ако нећеш да се смилујеш ни данас мојим сузама, смилуј се његовој младости и чистот |
| арка на среду те пред свима: „прошао си данас поред човека, коме се десила неприлика, прошао си |
| ала светла господо!{S} Ово за службу до данас, и ако је много, опет може да се каже да је за сл |
| е главе сећи пушта, ако строгој анализи данашњи инцидент подвргнете, онда је неизбежна конклузи |
| Знам ухватиће је, али ће имати штете и дангубе.{S} Сад смо на невољи па нек нам Бог опрости; а |
| ујемо и да гађамо из пушке.{S} А радним данима би у вече, кад сврши распоред за сутрашње радове |
| Срба царевину брани.</l> <l>Он му купи данке и хараче </l> <l>Што ђе отме да питања нема,</l> |
| и пусти га да са танким звеком пада на данце од бурета.</p> <p>Па онда као дивља мачка скочи н |
| вао, него је све то, полагано и кришом, дао да се донесе у подземне сувоте под овај малени град |
| рекне:</p> <p>„Што је право, право!{S} Дао си ми ватре ватром од ракије; треба да ти вратим ва |
| ава?" питаше Рајко нешто снужден; „вала дао бих главу, ако се она целу ову ноћ Богу не моли, да |
| ја госпођо, како је мало среће Бог вама дао, баш вама, који сте <pb n="191" /> према сваком так |
| >кад</hi> ће.{S} Нека би ти, синко, Бог дао да га ти дочекаш, па да му ти ово благо предаш.{S} |
| ашненица и још понечега чега нам је Бог дао!“</p> <p>Рајко разгледа најпре је ли седло притврђе |
| кад си тако лепе среће! “</p> <p>— „Не дао Бог, да ја њима поклоне чиним!{S} Него, није то там |
| рских, своме старом пријатељу Хасан-аги дао свога младог а јуначног „кабадахију“ Рајка, да га с |
| јко полазећи за њом говораше како би он дао своју главу, на оном пању одсећи, ако оно није цар |
| Циганин као пун пуда. „Та не бих ја њу дао ни за какве откупе!{S} А шта мислиш пошто бих је мо |
| дан од санџак-бега поздрави, поклони и дарови.{S} Сад сам ја овде сигурнији и силнији од санџа |
| натприродном снагом, коју само очајање дати може, паде на колена пред старим послаником и кроз |
| аних Сарацена избавио !{S} А ваља да ће дати да се сад и ова гадна комедија овде на добро сврши |
| Ваља да пошљем испред вас људе који ће дати знак да сте наши! “</p> <p>Маргита се била умила н |
| ам ја како ти можеш храбра да будеш!{S} Даће Бог, све ће добро бити!“ рече Рајко храбрећи је.{S |
| Неће ваља да умрети!“ прихвати Ружа.{S} Даће Бог да рана није опасна.{S} Доћи ће лекари, а на в |
| очи, у уста њена.{S} Осећаше како топли дах њен образе његове милује; виде како она, у сну, при |
| аним шапатом, да се овај утапаше у тихи дах, што са меким шумом лептирових крила одлеташе са по |
| pb n="93" /> сузне очи... како је топао дах усана њених... како је пуно милине у гипкости овог |
| <p>„Боље је ходите амо на степенице да дахнете чистим ваздухом.{S} Тако сте бледи и тако дрхће |
| осила.{S} Цвет од зове замириса пунијим дахом, и млаз од воде као да гласније и веселије бућкаш |
| хладна?" шапуташе Маргита својим топлим дахом.</p> <p>— „Ваља да од ове хладне стене.{S} А и тв |
| неку песму, и не прекидаше је ни једним дахом, баш као да је хтео да се њеном тугом угуши, или |
| ебром тихе месечине, њу појила мирисним дахом својим, а узгред растапала по неки панцир од среб |
| от Ђурађ Смедеревац са његова два сина, два деспотовића, које је маћеха њихова, проклета Јерина |
| стави:</p> <p>„Кад ме вода изнесе горе, два ме самсова дохватише.{S} На левој мишици и сад ми с |
| лежаху бачене две круне, <pb n="113" /> два пребијена мача и два поломљена буздована.{S} Прилик |
| четири за четири дана твога повратка, а два уз то на поклон! “</p> <p>Рајко се зарумени у образ |
| о из зембила, Рајко би један и појео, а два кришом натраг у зембил бацио, само да дуже потрају. |
| жена. „Пошто да ми продаш један од ова два бокора !“ упитах је. „Синко, ја перем туђе кошуље, |
| буде деспот Ђурађ Смедеревац са његова два сина, два деспотовића, које је маћеха њихова, прокл |
| њеви ишли целим кругом дворане.{S} Прва два ступња била су запремљена онаквим оловним ковчезима |
| ли ту намештени па зарђали, јер се прва два брзо распршташе.{S} Кад Рајко узе намештати и онај |
| густа грива покриваше.{S} Иза њих друга два златна лава беху се пропела у вис, па предњим шапам |
| ње понело да хвата.{S} Изломио је своја два мала ножа, сломио је и свој велики нож из сплава, а |
| оче да свита и кад стигоше оздо из села два сељака с хлебом и вином.</p> <p>Тежак им беше раста |
| /p> <p>„Какве су оно оловне цеви што на два три места стрче кроз зидине и из рушевина?“ питаше |
| е у седлу заспала, и увек би видео њена два велика ока како бистро и бодро светлуцају. <pb n="6 |
| а саливена кошута.</p> <p>Кад би се она два златна лава што ричу и они усправљени лавови с орло |
| ачудило, беше што по средини између она два лава, што ричу, и испред орла на штиту, стојаше пос |
| рече Рајко, замишљен ставши између она два лава а пред самим пањем.</p> <p>Маргита се најпре д |
| икама грофова од Нађ-Бање кроз последња два века.{S} Озго са таванице спуштао се многокраки поз |
| 1"> <head>1</head> <p>Ваља терати добра два сахата на колима, па да се из Сегедина стигне у дво |
| е душе.{S} Па онда пробра из оба бокора два најлепша струка и стави их у десну руку Рајкову. „Е |
| се још ноћас погодити, па нека је сутра два венчања!{S} А, шта велите?!“</p> <p>Гракнуше пијани |
| од земљу, па целу дворану прекршташе са два велика крста од сунчаних зракова.</p> <p>„Сад знам |
| а откри иза оних румених покретних уста два низа белих и ако неравних зуба.{S} Не беху „као бис |
| из Сегедина у два разбијена стара лонца два пуна и лепа бокора босиљка. „Шта си платио за њих?“ |
| усте и дуге веђе лепо се повијају изнад два црна ока, која свагда право гледају; из њих светао |
| у у Сегедин, <pb n="210" /> нека доведе два најбоља лекара.{S} Нека поведе и за њих оседлане ко |
| одиже се са камена на коме сеђаше, пође два три корака низ косу, устави се и опет ослушкиваше.{ |
| и и радосног поноса у лицу, благосиљаше два млада витеза, који се над једним ћивотом беху чврст |
| сти, Манда одвуче старца и кћер, и кроз два или три тренутка не остаде у дворници нико други ос |
| не, <pb n="113" /> два пребијена мача и два поломљена буздована.{S} Прилике ове беху све у већо |
| овори Рајко.</p> <p>Накашља се старац и два и три пута.{S} Поћута мало, и опет се накашља и онд |
| елу под брдом, да му се пошље један или два поуздана човека.{S} Требали су му да проведу Рајка |
| села видети и разумети.{S} Кроз сат или два доћи ће двојица да вас пропрате кроз Венчац.{S} Има |
| ра.{S} Од прилике на средини те заравњи два велика лава као да су се усред хода и у сред рикања |
| али их нађе зачепљена изнутра.{S} Удари два три пута песницом у њих.</p> <p>„Шта је бре?!“ дрек |
| од простог рода, али која ће му родити два сина, који ће његово име са славом по свету да прон |
| заједничком несрећом боримо заједно као два верна <pb n="149" /> друга и сав терет да делимо по |
| зажелео и шуме и шумског хлада.{S} Ево два дана како се возимо по твојој земљи, нигде грма, ни |
| малу а прилично осветљену капелу.{S} У два велика гвоздена светњака, пред иконостасом, гореле |
| > <p>А Мишко његов донесе из Сегедина у два разбијена стара лонца два пуна и лепа бокора босиљк |
| да гледа растужена у старог деспота и у два лепа а слепа млада деспотовића. </p> </div> <div ty |
| сланик незгодно сеђаше, леже поређани у два реда десет немачких талира све нових новцатих.</p> |
| нисте, онда ево друга начина: нека пођу два млада господина са мном, отићи ћемо право Циганину, |
| им спреда са две сребрне пафте у облику два бадема.{S} Руке јој до изнад лаката, где се бели ру |
| а доњој степеници од престола седела су два младића, господски обучена у доламе, на којима су у |
| х, али без душевне топлоте, као да нису два девојачка ока, него само две црне маслинке.{S} Није |
| А на пола хвата од ових оклопника беху два повисока млада раста, којима и стабло и грање и лиш |
| на и допадљива.{S} Није му било више од двадесет и две године.</p> <p>Красни овај младић корача |
| искамџих од калуђера рекоше ми: има јој двадесет и пет година.{S} Ја је носим да ми се нађе рад |
| оврсним јестивом и пићем, седело је бар двадесет и четири госта.{S} Ваздух беше топал, загушљив |
| ица са својих дванаест дворкиња, као са дванаест горских вила, а ја ево чекам јутрос да њоме пр |
| S} У округлој зидини од дворане било је дванаест гвоздених вратоца, која су некуда у друге ходн |
| дити; а то бар није грех.{S} Ето, питај дванаест сребрних престола владичанских: је ли грех да |
| са обруча се о златним ланцима спуштало дванаест великих златних кандила.{S} Осим тога, које са |
| м некада шетала царица Милица са својих дванаест дворкиња, као са дванаест горских вила, а ја е |
| ње четири, ако не и пет стопа у дужину, две стопе у ширину и бар једну стопу у висину просећи!{ |
| овог златног престола под се подизао на две степенице од плавичастог мрамора, па онда пружао у |
| мболијским шалом, притврђеним спреда са две сребрне пафте у облику два бадема.{S} Руке јој до и |
| скоро за читаву стопу виша од оне друге две, стојала је на ногама од црног углађеног мрамора, з |
| } Доле поред њихових ногу лежаху бачене две круне, <pb n="113" /> два пребијена мача и два поло |
| вома, неразговетно понављајући последње две речи: „живога кога?“</p> <p>— <hi>„Живога Бога?!“ < |
| ива.{S} Није му било више од двадесет и две године.</p> <p>Красни овај младић корачао је пред с |
| Србију пођеш.{S} Неће проћи година или две, а наш ће краљ опет да завојшти на Турке.{S} А дотл |
| ом нађоше једно парче погаче, једну или две прегршти ораха и три четири јабуке.{S} Прихватише с |
| ора, као да су не само две мирисне него две живе душе.{S} Па онда пробра из оба бокора два најл |
| зе љубити оба бокора, као да су не само две мирисне него две живе душе.{S} Па онда пробра из об |
| ао да нису два девојачка ока, него само две црне маслинке.{S} Није имала венац на глави, али је |
| ачка црна игла, која се у врху цепаше у две још тање а устрептане игле, па кивно боцкаше час у |
| у и твоју црвену кабаницу!{S} Већ сам у две прилике долазила на мисао, да си ти некада ја ли ца |
| и спуштао се у снежнобелу долину између две снежнобеле груде, по којима се танка бела ћерћелија |
| а светњака, пред иконостасом, гореле су две велике жуте воштанице.{S} Пред иконама Исуса и Бого |
| еким кадифеним погледима може да отвори двери душе његове.{S} А млад човек прихватив ибрик из њ |
| ево... виш’ овде на ову асуру... овде, двеста сребрних гроша, да је се нагледа кад игра велики |
| е.{S} Са средине штита дизаше се велики двоглави орао од сребра; раширио крила па као да, полећ |
| велика златна јабука, на јабуци велики двоглави орао од сребра, погнуо се, раширио крила таман |
| јима су у испупченом везу извезени били двоглави орлови, кринови и лавови, који се пропињу да д |
| оље да видите, како је град некада имао двојаких зидина, као оно што кажу да Цариград има!{S} П |
| е беху свакојаке ковачке алатке, пробра двоје клеште па, мало посрћући, отиде те их завуче у же |
| n="9" /> царица Милица.{S} А њих су се двоје много волели.{S} Сад, видиш ли чак на врху на нај |
| Рајко, ослушкиваше и старац.{S} Њих се двоје погледаше, а Рајку се промени боја у лицу. „Бога |
| Добро си ми дошао, аго!“</p> <p>Њих се двоје насмејаше а Рајко прихвати: „причаћемо ти све по |
| рво бих ја сада висио на грани, а ви би двоје скапали доле под земљом!{S} Хвала Богу!{S} Хвала |
| и руменим образима.</p> <p>„Куд сте ви двоје млади овако позно залутали на овај вис?" проговор |
| понеким драгим каменом.</p> <p>Него ово двоје младих људи само прелетеше погледима ове столове, |
| е пршташе као да се гласно срди што ово двоје дођоше да га гледају нако се гаси.</p> <p>Рајко о |
| ил’никад; умудри ме шта да радим с ово двоје младих да у лудо главе не изгубе! “</p> <p>— „Оче |
| камен при руци, те се њиме баци на оно двоје младих људи пред чесмом.</p> <p>Млада се жена про |
| се, али ми не даде зебња шта ће од вас двоје на крај краја бити.{S} Да вам дуго не дуљим.{S} У |
| ече, доле под земљом пуна пунцата. „Вас двоје сте видели тек само пола од свега онога што све и |
| p>„О, шта ли ће најпосле да буде од нас двоје?!“ рече она својим слатким гласом.</p> <p>То није |
| т да делимо подједнако.{S} Ко се од нас двоје пре у гроб сломије, сломиће се пре не због неправ |
| онога доброг старца!{S} Ох, куда ли нас двоје сад идемо?!“</p> <p>„Притврди своје срце, госпођо |
| еодосију у Вујан, да му каже да смо нас двоје за вечност заједно, и да умирем благосиљајући га |
| оту!...{S} Збиља, Рајко.... ето смо нас двоје и под земљом <pb n="174" /> били заједно и ево на |
| онда Рајко скиде своје гуњче, сави га у двоје у троје и положи га на оловни ковчег до саме горњ |
| чини му се као да му се душа поделила у двоје.{S} Једна половина слушаше кроз ухо уз стену прис |
| својој осовини и затвори пећину.{S} Њих двоје беху у једном мрачном узаном ходнику.{S} Мрак беј |
| су кише и снегови углачали, и онда њих двоје стадоше на највиши врх њен, једно поред , другог. |
| на сниска врата од растовине и онда њих двоје угледаше пред собом једну малу а прилично осветље |
| од тих вратоца била су она на која њих двоје дођоше.{S} Између сваких <pb n="104" /> двојих вр |
| водом као под неким кубетом.{S} Кад њих двоје изиђоше из ходника, па стадоше на праг, преко ког |
| .{S} Ама само што не проговоре: ето њих двоје одмах иза ове стене!{S} Па онда појуре <pb n="154 |
| > <p>Сунце је већ било село, кад су њих двоје стигли на врх једнога Дунаву најближега од космај |
| нила последњу жељу Рајкову!"</p> <p>Њих двоје шапутаху једно другом своје бојазни, да не буде г |
| а што пред вратима издисаше.</p> <p>Њих двоје уђоше ћутећки унутра.{S} Рајко метну своју шубару |
| онда пусти скелу низ Мораву.</p> <p>Њих двоје одмах се прихватише уз једно брдо.{S} Кад изађоше |
| помогне нећу те постидети.{S} Сад ћу се двојином журити да предам госпођу њеном мужу, и тројино |
| дођоше.{S} Између сваких <pb n="104" /> двојих врата беху уза зид прислоњени гвоздени оклопи са |
| г ходника, у коме сте ви били, а између двојих гвоздених врата!“</p> <p>„Па то ће бити,“ прекид |
| лађи од њих узеше гласно усклицавати, а двојица или тројица скидоше калпаке, махаше њима <pb n= |
| и разумети.{S} Кроз сат или два доћи ће двојица да вас пропрате кроз Венчац.{S} Има тамо сад ха |
| брава.</p> <p>„Е баш ми је жао, што нас двојица не можемо да се разумемо!“ рече Рајко гледајући |
| јус у мртвој тишини и тек се накашља, а двокрилна се врата расклопише силним једним ударом, Мар |
| S} А из те дворане, кроз мало ошкринута двокрилна врата, долажаше кроз дивљи некакав чардаш, шт |
| p> <p>Кад њих троје дођоше већ до самих двокрилних врата, Мартин их руком устави, па онда шапну |
| па се у потмулој грмљавини врати к њима двома, неразговетно понављајући последње две речи: „жив |
| дисмо преко границе, и ударисмо ноћу на двор Нађ-Бању.{S} Старог грофа и не бејаше дома, али му |
| имо, јер га заклања она шумица, која је двор са три стране обгрлила.{S} Видећеш у њој пуно лепо |
| јабланова.{S} Са врха те умке до у сами двор грофов нема више од пола сахата.</p> <p>Сунце је в |
| ожеш с једног гроба да погледаш на свој двор?{S} Молим те, устај одатле, па ево да се посадимо |
| о, помози грофици од Нађ-Бање да у свој двор уђе!“</p> <p>Узеше се за руке и пођоше низ ужу ка |
| је хвала Богу који нас, ето, пред твој двор срећно доведе!“</p> <p>— "О, још немој о растанку |
| ти срце зебе у часу кад ето ћемо у твој двор! “ </p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1892 |
| је пут који из села у двор води, а сам двор одавде не видимо, јер га заклања она шумица, која |
| бланова? е, то ти је пут који из села у двор води, а сам двор одавде не видимо, јер га заклања |
| а колима, па да се из Сегедина стигне у двор грофа од Нађ-Бање.{S} Управо и нема пута, него се |
| потрајало док ето Манде и њене Сокице у двор.{S} Стари господин сазва нас све у велику дворану |
| пију, онда би и они за госама својим у двор, и онда, онда би могла да кажеш село пусто!{S} Нег |
| уће!“ рече Рајко.</p> <p>„Терај право у двор!“ викну Маргита кочијашу.</p> <p>Око дворишта од д |
| и кад ми вичући „Алах—Алах!“ грунусмо у двор, она пуцаше на нас кроз прозор из пиштоља.{S} А ка |
| аво велиш, Рајко; хајдмо право к њему у двор! “</p> <p>У који час то Маргита рече и устаде, јед |
| олазила је по рушевинама од некадашњега двора и града Кнез-Лазарева у Крушевцу једна шарена гом |
| столице, па овога часа напоље из овога двора у чергу, да не нађеш пут у тамницу!“ И сад из очи |
| им и најслађим гласом, „Рајко, ето мога двора.{S} Тамо ногом кад крочим ја сам госпођа грофица |
| х да тражимо излаза из овога подземнога двора.{S} Ако није друкчије, мојим ножем просећи ћу сте |
| ајна господа, што шетаху по развалинама двора Лазарева.{S} Барон Арпад Сент-Кираљи од Галамбоша |
| аргита кочијашу.</p> <p>Око дворишта од двора повлачио се један јарак, који је био пун воде.{S} |
| своју кућу.</p> <p>„Рекао бих да се од двора чује свирање, певање и усклицавање, баш као да су |
| pb n="50" /> <p>Кад кошеви и сењаци око двора букнуше у пламен и кад ми вичући „Алах—Алах!“ гру |
| испод свода и по зидинама, и загрме сва дворана и готово <pb n="114" /> као да из сваког оног о |
| -Бање!“ промуца стари гроф, и она му се дворана поче да окреће. „Шта то рече Мартин?!“ питаше о |
| гвоздених вратоца у зиду доле на под од дворане.{S} Пут тај није био ни пуно три стопе широк.</ |
| едају око себе.{S} У округлој зидини од дворане било је дванаест гвоздених вратоца, која су нек |
| це јој се сад окрену право ка кубету од дворане.{S} Нешто шапуташе, па се опет осмејкиваше и из |
| од малених врата у зиду силазио на под дворане или из дворане ишао к вратима, <pb n="105" /> — |
| аргита показа руком у правцу преко целе дворане к оном коњанику на мрамору. „И онда, што ти да |
| на ступња, па да се сиђе на под од саме дворане.{S} Ти су ступњеви ишли целим кругом дворане.{S |
| да се носе у велику дворану.{S} А из те дворане, кроз мало ошкринута двокрилна врата, долажаше |
| тресну своју столицу на под и изађе из дворане, кршећи кроз зубе маџарске псовке.</p> <p>Стари |
| та у зиду силазио на под дворане или из дворане ишао к вратима, <pb n="105" /> — биле су поређа |
| а ове столове, па се окренуше к средини дворане и њеном зачељу.</p> <p>По средини дворане стаја |
| оране и њеном зачељу.</p> <p>По средини дворане стајале су три високе и широке трпезе.{S} Она у |
| не.{S} Ти су ступњеви ишли целим кругом дворане.{S} Прва два ступња била су запремљена онаквим |
| а четрдесет воштаница.{S} У једном куту дворане једна гомилица Цигана удешаваше тихо ћеманета.{ |
| а велики нож за пасом.</p> <p>У великој дворани зидови беху покривени сликама грофова од Нађ-Ба |
| ти причам што сам још у оној подземној дворани, усред оног блага, смишљала!“</p> <pb n="172" / |
| Маргите.{S} Одјури све на прстима кроз дворану право к мрамору, на коме цар Душан јахаше понос |
| на ове три трпезе, могло би да осветли дворану око себе.</p> <p>С једне и с друге стране ове т |
| е него што ће са <pb n="103" /> прага у дворану коракнути, Рајко задржа руком Маргиту, па онда |
| са поносито уздигнутом главом, крочи у дворану и гласно и чисто усклицавајући викну:</p> <p>„Њ |
| м турском руву ступи мирно а поносито у дворану праћена Рајком, који у левој руци ношаше своју |
| ијатељ!{S} Пођи пред нама, одведи нас у дворану где је гроф, отвори врата и викни да сви чују: |
| } Стари господин сазва нас све у велику дворану па нам рече: „ово су вам од данас госпође.{S} С |
| са тешким уздахом, и однесе је у велику дворану.</p> <pb n="151" /> <p>Тамо је најпре спусти на |
| ном, да буду готови да се носе у велику дворану.{S} А из те дворане, кроз мало ошкринута двокри |
| ше на праг, преко кога се у ону округлу дворану силазило, и кад погледаше <pb n="102" /> пред с |
| спуштао као неку топлу месечину на целу дворану, те се у њој свака тварка доста лепо могла да в |
| х цеви, падаше овамо под земљу, па целу дворану прекршташе са два велика крста од сунчаних зрак |
| оше у пространу једну и добро осветљену дворану, које зидови беху искићени роговима од јелена и |
| „хајде, седајте у кола, да се возимо у дворац Нађ-Бању; жени се стари гроф.“ Хајде, ђи, терај! |
| то ни у сну нисам, мањ ево што сад тебе дворим!{S} А није тешко тебе дворити.{S} Све што овде х |
| а ли цара ја л’ царицу, у двору царевом дворио!“</p> <p>Насмеја се Рајко па рече : „вала то ни |
| о сад тебе дворим!{S} А није тешко тебе дворити.{S} Све што овде хтедох то је, да те склоним да |
| </p> <p>Отиде полагано преко пространог дворишта од караван-сераја и кроз разграђену ограду од |
| , па онда јурну к степеници, која је из дворишта у главно здање водила, као да хоће да јави сво |
| ор!“ викну Маргита кочијашу.</p> <p>Око дворишта од двора повлачио се један јарак, који је био |
| уз <pb n="188" /> зидине од капије.{S} Двориште је било широко и пространо.{S} Сад је све било |
| мања. „Дај неколико момака; извуците на двориште овог безобразника што блене у моју младу, и оп |
| врђен јаким палисадима.{S} Улазило се у двориште преко једног дрвеног моста, који се на ланцима |
| неко дете извести на степенице.</p> <p>Двориште беше празно.{S} Изгледаше као неко пусто разбо |
| отрча, што брже може, у гомиле света по дворишту, лајући као да се помамио; па онда још брже на |
| шетала царица Милица са својих дванаест дворкиња, као са дванаест горских вила, а ја ево чекам |
| светлост од вилинске лепоте какве младе дворкиње, која би се као живи цвет белога крина жудно з |
| ће, па ослушкујем шта ће бити у великој дворници.{S} Тек пуче пушка, а господа да се поломе низ |
| и:</p> <p>„Кад смо оно били у подземној дворници, снивала сам да сам се с тобом венчавала.{S} Н |
| и кроз два или три тренутка не остаде у дворници нико други осим Рајка, Маргите и Мартина. </p> |
| а је узе за руку и поведе доле у велику дворницу, где је сад лежало тело Рајково.{S} Замоли све |
| и ни у Руднику ни у Кривој Реци, где је дворове имао у којима је радо становао, него је све то, |
| како као нека звезда трепти над његовим двором у Крушевцу, па би рекао: „хвала Богу, моја Милиц |
| штво своје кришом погледали к прозорима дворским од биљура, и када је са тих прозора, овда и он |
| м, да јој бар један брат од заклетве на двору остане ? !{S} Вала као да сад гледам Голубана как |
| ко му је царица и је ли му све добро на двору.{S} С тога би царица, чим се смркне, заповедила д |
| .{S} Не могу ја ни часа часити на твоме двору, него да видим само да те твој господин прими у с |
| ња!“ говораше Рајко.</p> <p>„Ех, у моме двору нећеш бити као у пустињи!{S} Бојим се само да теб |
| и само оно стење и камење у порушеноме двору српскога цара; али се ти њима ниси одазвао.{S} Тв |
| тид ме је од тебе, да оваку бруку у мом двору видиш! “</p> <p>— „Ма шта да је не може бити твој |
| да ће ти се и „госпођа грофица“, у оном двору тамо, умети господски да захвали.{S} Овде ти нека |
| } А кад тај дан дође, онда, тамо у оном двору, грофица од Нађ-Бање може само да ти руку стегне |
| си ти некада ја ли цара ја л’ царицу, у двору царевом дворио!“</p> <p>Насмеја се Рајко па рече |
| де, а сад <pb n="193" /> сте код њега у двору на мору, где кад се сетите њега, старца, ви се гр |
| ко усукане брке.</p> <p>„А је ли овде у двору?“</p> <p>— „Је ли овде у двору? — Како да није у |
| и овде у двору?“</p> <p>— „Је ли овде у двору? — Како да није у двору!“ одговори сељак, па се о |
| — „Је ли овде у двору? — Како да није у двору!“ одговори сељак, па се опет насмеја.</p> <p>„А ш |
| гама држи.</p> <p>„Има некакво весеље у двору?“ питаше Маргита живо и под притиском неке зле сл |
| с неком бароницом.{S} Он дежмекаст, она дебела; он матор, она матора; а он уз то још и пијан, т |
| е од рамена спуштаху пошироки рукави од дебела сељачка платна, који се уз доручне зглавке припи |
| мноцрвеним ћерамидама.{S} Из оне старе, дебеле и влажне зидине изнад ње избио је читав џбун зов |
| том, били су поређани високи столови од дебеле и већ поцрнеле растовине, изрезане у свакојаке ш |
| кука, лепе сребрне Фишеклије притврђене дебелим црвеним <pb n="5" /> гајтанима са којих се спуш |
| капији, на којој царица преклињаше свих девет Југовића редом, да јој бар један брат од заклетве |
| о у нашој земљи има пуно лепих и добрих девојака!“</p> <p>„Знала сам да ти је срце витешко; сад |
| ли без душевне топлоте, као да нису два девојачка ока, него само две црне маслинке.{S} Није има |
| смела да огледају своју растегљивост о девојачке груди ове младе жене, које су се стидљиво зак |
| о си ме другом стрелом, кад си мој први девојачки занос, чист пламен невине једне љубави, погас |
| њави, лежала је лепа једна и врло млада девојка, готово са свим нага. „Гледај добро, гледај; не |
| ћерка од Божуна Бана а Јанкова госпођа девојка, није лепша од ње!“</p> <p>Тек то рече а у једн |
| богато искићеној наслоњачи, млада једна девојка, загасите боје у лицу и црних очију, — црних и |
| е и умешношћу једне танкоруке и окретне девојке, она обема рукама миловаше ластавицу по гриви и |
| Бање, еј госпођо од толиких баштина, еј девојко око које су се највећа господа маџарска и најве |
| јер ће се убрзо оженити младом и лепом девојком, истина од простог рода, али која ће му родити |
| <pb n="208" /> прекипе.{S} Она дохвати девојку за обе руке, па је просто као неко маче баци из |
| ме питаш да ли сам обегенисао где какву девојку и да ли сам се верио, то нисам и ако у нашој зе |
| спусти на колена, а душа јој се вину к девојци, мајци божјој.{S} Дуго је ту клечала са склопље |
| мбил... и ову тикву с водом...{S} Дед’, дед’ брзо само!{S} Слушај, <pb n="90" /> корачај на дес |
| и причала о твоме робовању у Турака!{S} Дед’ нам причај што!“ „0, грозим се и да погледам натра |
| , њиме сад враћамо из мртвих у живе!{S} Дед’, кћери моја, један гутљај!{S} Тако, нека ти је на |
| ј!{S} Тако, нека ти је на спасеније!{S} Дед’ Рајко!{S} Тако синко!{S} Нека ти је на здравље!“</ |
| вај зембил... и ову тикву с водом...{S} Дед’, дед’ брзо само!{S} Слушај, <pb n="90" /> корачај |
| еј ти, гарава моја голубице, где си?{S} Дед’ овамо, право и само право! ко је лепши, ја или она |
| човече!{S} Не види пророк ноћу!{S} Него дед’ одврни ти то па да сркнемо за срећна наша ортаклук |
| ћеш да ти причам како је било?“</p> <p>„Дед’ молим те, а и онако је још дуго до пола ноћи!" реч |
| ето овде о један од ових грмова!...{S} Деде, кћери моја, гутни један гутљај од жупскога лека!“ |
| и калуђери клети црном клетвом.{S} Него деде, како доби на јуначкој сабљи ’ваку робињицу ? “</p |
| народној <pb n="3" /> ношњи, а и један дежмекаст човечуљак у дугачкој, црној долами, који је с |
| да игра чардаш с неком бароницом.{S} Он дежмекаст, она дебела; он матор, она матора; а он уз то |
| ја поломити мамузе по том камењу!“ рече дежмекасти патер утирући зној, и брижно гледаше за млад |
| се сноси баш за то, што може тако да се дели!“</p> <p>„Како лепо говориш!{S} Слађе ми је да те |
| азати.{S} Видим те јеси некаква убојита делија; бојим се кад <pb n="47" /> ожедниш дигнућеш чет |
| вараху сваком покрету душе и срца, — са деликатно срезаним носом за који би рекли да је дивна к |
| , и без тих ораха, које ја с веверицама делим.{S} Чак и слободу делим с орловима, који изнад ов |
| ја с веверицама делим.{S} Чак и слободу делим с орловима, који изнад овог виса воле да се носе, |
| над овог виса воле да се носе, и тишину делим с овим стенама и зидинама.{S} Нема пустињиштва ко |
| рна <pb n="149" /> друга и сав терет да делимо подједнако.{S} Ко се од нас двоје пре у гроб сло |
| да је Рајко загризао своју.</p> <p>„Да делимо право као брат и сестра!" говораше му. „Овде смо |
| о изгледаше то као неки разглављени и у делове своје растурени престо.{S} Што је Рајка највише |
| group" xml:id="SRP18920_P1"> <head>ПРВИ ДЕО</head> <head>У КРУШЕВЦУ</head> <pb n="2" /> <div ty |
| roup" xml:id="SRP18920_P2"> <head>ДРУГИ ДЕО</head> <head>У ШУМАДИЈИ</head> <pb n="62" /> <p> <g |
| срећу зажели.{S} Али то није ни десети део, о, није ни стотинити део од онога <pb n="184" /> ш |
| гадна звер !{S} Да си ти патио хиљадити део онога што сам ја овде препатила, та клао би га зубм |
| ије ни десети део, о, није ни стотинити део од онога <pb n="184" /> што Маргита осећа.{S} Рајко |
| {S} Не можете ви замислити ни стотинити део оних грозних мука што сам ја у оној зверској јазбин |
| е могаше да стигне да забележи ни стоти део од свега онога што му Рајко казиваше о планинским л |
| roup" xml:id="SRP18920_P3"> <head>ТРЕЋИ ДЕО</head> <head>У МАЏАРСКОЈ</head> <pb n="179" /> <pb |
| "SRP18920_C2.5"> <head>5</head> <p>Онај део стене, на коме је био урезан крст, нагнуо се у пећи |
| де у ову оставу смести и оружја и један део његова блага.{S} Не хтеде га остављати ни у Руднику |
| пад гласом као да пуку командира; „мени деран тај није подозрив.{S} Али ви познајете боље од на |
| згодно сеђаше, леже поређани у два реда десет немачких талира све нових новцатих.</p> <p>„А ево |
| S} И ево ти вели мој пресветли господин десет талира: четири за четири дана твоје службе довде, |
| од непамћених година један смук, добрих десет стопа дугачак, који се навикао на друштво пустини |
| е благослов за венчавање.{S} Тек је пре десетак дана стигао овамо и један и други, па предали т |
| тамболијским турбанима, а иза њих једно десетак јаничара са сукненим сарколима на глави, али бе |
| речима срећу зажели.{S} Али то није ни десети део, о, није ни стотинити део од онога <pb n="18 |
| у петом скоку бејаше већ у капели, а на десетом кораку спотаче се о зембил у оном мрачном ходни |
| па јој врло тихим гласом рече : „ако се деси... јави старцу на Вујну!...{S} О, моја добра госпо |
| Страх ме њему се некаква велика невоља десила те нам не долази! “</p> <p>— „Нећу ти крити, гос |
| „прошао си данас поред човека, коме се десила неприлика, прошао си а ниси ни малим прстом мрдн |
| е.</p> <p>Али га сад нов ужас обузе.{S} Десило му се нешто што никада дотле у животу.{S} Учини |
| {S} А старац узе да им прича шта се све десило од како се растадоше, па се прекидаше само да их |
| .{S} Побојао се да се није што незгодно десило царевом госту.{S} Стадоше му очи на младој жени |
| запиташе: „ама шта је то ?{S} Шта се то десило ?!“ Тек неко од господе рече: „дух се јавио, вам |
| уди, па нека опет заслужи!“ Шта се опет десило једном другом моме брату од стрица, кога смо бил |
| знађаше ни сам; али знађаше да није са десна рамена, јер је ту лежала њена рука, на коју она б |
| о.{S} Накриви капу старац, подбочи се у десни бок, куцну петом у пету, зазвекташе мамузе, те је |
| ним знојем, који он сад узе брисати час десним час левим рукавом.{S} Стојећки гледаше у лице Ма |
| амога себе.{S} Трже десну руку своју из деснице Маргитине, скиде њену руку са рамена свога, одг |
| е тешке кићанке падаху му по плећима; у десници држао је го мач, па њиме показивао у напред; гл |
| ђе, на лево се окренем и ја; она десно, десно и ја, као сунцокрет за сунцем!{S} Занесох се, зан |
| оше повећи број гвоздених врата у зиду, десно од њих, па онда Рајково копље удари у једна друга |
| већој него обичној људској величини.{S} Десно од њих на једној, нешто мало снижој, мраморној ко |
| драгим камењем искићеном.{S} Поред њега десно седела је, у онако исто високој и богато искићено |
| >„Он ти рече,“ прихвати Маргита, „да на десно пођеш!“</p> <p>— „Да пођемо!“ рече Рајко, па узе |
| аше сељак и посрташе мало на лево па на десно.{S} Очевидно беше му тешко да се на ногама држи.< |
| дник повија у круг.{S} Пођоше најпре на десно, прођоше многа гвоздена врата и најпосле стигоше |
| мо!{S} Слушај, <pb n="90" /> корачај на десно док не видиш светлост ! и сад нека је Бог с вама! |
| рије и теже да дише.{S} Пови се мало на десно и лице јој се сад окрену право ка кубету од двора |
| ма и свуда око њих.{S} У даљини мало на десно и право пред њима неразговетно <pb n="169" /> се |
| сва усплахирена, па сави главу мало на десно, као да левим ухом боље чује.</p> <p>Подиже се са |
| , сва бледа пребледа, само љуљала то на десно то на лево, док је Ружа причала.{S} А кад ова дов |
| ћемане.{S} У том послу љуљаше се то на десно то на лево и дуго не могаше да удеси струне како |
| она гомила повијала час напред, час на десно, час на лево.{S} Уз њега и око њега било је још н |
| погледа у Рајка, па онда сави главу на десно и гледаше у црвену чизму у широкој бакрачлији.{S} |
| че Рајко, па онда одби старчеву руку на десно.</p> <p>Гроф се спотаче, посрну преко своје оборе |
| лево пође, на лево се окренем и ја; она десно, десно и ја, као сунцокрет за сунцем!{S} Занесох |
| пали повелико парче труда и махаше њиме десно и лево и пођоше напред корак по корак.</p> <p>„Ев |
| гуја уједе.{S} Отегну песницу, и лево и десно удараше <pb n="135" /> око себе, као да се бори с |
| } Обема рукама својим обеси му се она о десно раме, и са слободом и поверљивошћу сестринском пр |
| а не беше поред њега.{S} Беше крочила у десно, те стојаше пред трећом једном сликом, која беше |
| е, па кивно боцкаше час у напред, час у десно, час у лево.{S} Маргита врисну и мало <pb n="146" |
| Мартин?!“ питаше он час младу Циганчицу десно, а час матору Циганку лево.</p> <p>„Та зар не про |
| ита; „старац ти је довикнуо да се држиш десно.{S} Мора бити да је он имао неки узрок за то!“ <p |
| ољима и ханџарем; испод сплава, изнад и десног и левог кука, лепе сребрне Фишеклије притврђене |
| } Један је младић склопио своје руке на десном колену старчевом, а онај други, на левој страни, |
| еврети се три пута, пољуби је и онда је десном руком притисну на гвоздена врата и викну сад још |
| д Бекри-Бекирове ковачнице.{S} Обесио о десном рамену неку повелику чутуру, а под левом мишицом |
| и у левој руци ношаше своју шубарицу, а десну спустио беше на велики нож за пасом.</p> <p>У вел |
| кип робиња његова, па наслонив главу на десну руку, а подупрв лакат од те руке левицом, гледаше |
| } Он се препаде од самога себе.{S} Трже десну руку своју из деснице Маргитине, скиде њену руку |
| луд гураше Сокицу да иде да опет заузме десну наслоњачу, устаде, узе своју кћер љутито за руку |
| ло је једно празно бело стакленце.{S} У десну руку своју грчевито је била стисла један листак х |
| ико да има држаље, узе један буздован у десну руку, па с новом надеждом на бољи успех настави п |
| бокора два најлепша струка и стави их у десну руку Рајкову. „Ево ти један струк босиљка од твој |
| твоју руку!“</p> <p>Он јој пружи своју десну руку.{S} Она је стеже у својој и, пустив је, рече |
| при крају!“</p> <p>Маргита метну своју десну руку на лево раме Рајково, па ту наслони своју гл |
| неке влажне и прљаве крпе, обмота у њих десну руку, извуче из жеравице већ усијане кљеште, па о |
| ј молим те!... јест, мањ ако то не буде деспот Ђурађ Смедеревац са његова два сина, два деспото |
| тре као мртвачким покровом.{S} Стари се деспот заплакао.{S} Сузе његове кануше на гусле, те ове |
| оружја, тешка сиротиња.{S} Кад је стари деспот све то чуо, заповедио је да се овде у ову оставу |
| а и простре пред мрамором на коме стари деспот Ђурађ слушаше шта му ослепљени син уз гусле пева |
| у кутији тајно писмо, које је сам стари деспот на кожи писао.{S} У њему вели како је његов син |
| гита остаде да гледа растужена у старог деспота и у два лепа а слепа млада деспотовића. </p> </ |
| то кажем.{S} У Светој Гори има манастир деспота Ђурђа Смедеревца; у цркви иза олтара има у зиду |
| вратиш, а сад само оволико: млади слепи деспотовић казиваше, како види да свањива дан, у који ћ |
| писао.{S} У њему вели како је његов син деспотовић Стеван, изгубив очњи вид од беснила турског, |
| урађ Смедеревац са његова два сина, два деспотовића, које је маћеха њихова, проклета Јерина, по |
| арог деспота и у два лепа а слепа млада деспотовића. </p> </div> <div type="chapter" xml:id="SR |
| између пустог једног престола и једног деспотовића, који уз гусле гуди.{S} Јунак, који је у жи |
| ати о пророчанствима слепог а видовитог деспотовића, и о записима неким из књига и листина, кој |
| , по свој прилици царичине, краљевске и деспотске.{S} Она трећа трпеза у прочељу беше од углађе |
| ажаљења.</p> <p>„Дижи се са тога места, дете моје!“ рече јој благо.{S} И Циганчица се без речи, |
| <hi>„јадна жено, јадна жено! не бој се, дете моје, доћи ће он!“ </hi> — „Ко је тај „он“ ?“ — ја |
| хим гласом и бојажљиво.</p> <p>— „Неће, дете моје, неће!{S} Сад ће Крушевац да ври, како су сан |
| а Богу!{S} Хвала и <pb n="159" /> теби, дете моје!“ додаде старац, па се пригну да потапка Марг |
| па ма и богињаву и слепу, само нека ми дете живи!{S} И он чу моју молитву и подиже је!{S} А Ма |
| елију...“</p> <p>„Што говориш као да си дете!{S} Правиш се само, јер ти је мука да признаш!“ ре |
| г. „Ко шта може јадној раји?{S} Она као дете сироче радује се да чује понеку бајку, па да је и |
| S} Она му се сад у свему покораваше као дете, и од часа на час би га тек зачуђено погледала кру |
| чевито своје прсте.{S} Даде се као неко дете извести на степенице.</p> <p>Двориште беше празно. |
| и се, и мало што се не загрцну као неко дете. <pb n="36" /></p> <p>И опет она не рече ништа.{S} |
| их је!{S} Да ћутим, да се оно господско дете не поплаши!{S}" Тако говораше Рајко сам у себи, а |
| н младу, све излуде.{S} Она младо, лепо дете, само се осмејкује, па тек спусти трепавице, па по |
| .{S} "Има!“ рече Манда. — „Па што ти то дете кријеш од мене?!“ „За то што јој је осамнаеста год |
| баш је слатко бити пустињик !“ </p> <p>"Дете моје, “ узе старац благо да говори, „има сладости |
| своју главу и с осмехом једног сујетног детета рече Рајку: „шта велиш, нисам ли сад лепша?“</p> |
| ако ружно уснила?“ питаше Рајко с неком детињском радозналошћу.</p> <p>„О, сан није био ружан; |
| д усана грчевито задрхтаваху, као оно у деце кад хоће да бризну у плач.{S} Ал’ се још не заплак |
| г вина из једне мале чутуре.</p> <p>„Е, децо моја!“ поче старац весело; „ко ће као Бог?!{S} Пра |
| , црна жалости наша!{S} Мартине, Мишко, децо, овамо ! “</p> <p>На њену кукњаву дотрче сви као б |
| ово сан, ил’ је јава?{S} Анчи, Марушо, децо, овамо те!{S} Овамо !...{S} Али шта ће ми они?!... |
| е зовеш Краљевић Марко, нити ко од вас, децо, да се усуди да га тим јуначким именом зове!“ Ја д |
| А ето сад опет ударише пси у лавеж!{S} Децо, да нам сам Бог помогне, ово се ваља на нас мука и |
| ма кроз сузе гледа.</p> <p>— „Ама, луда децо, зар не чујете да вас вичем?{S} Што сте се обадвој |
| Бог да!“ узвикну старац; „добар је Бог децо !{S} Камо да те боље видим кћери моја!“ па је узе |
| м разговетно викну:</p> <p>"Не бојте се децо, приступите слободно.{S} Ако бисте и турске вере б |
| у тек кад зајеча јасан глас старчев: „О децо, јесте ли ми још у животу?!“</p> <p>Рајко скочи к |
| к Рајку учини да је дивно лепа.</p> <p>„Децо, у урвинама и што би било склоништа од погледа људ |
| е збива!{S} Ходите унутра док ја пошљем децу да зовну Мартина!“ И старица је просто увуче унутр |
| и милостив и свесилан, смилуј се на ову децу!{S} Смилуј се и на моју грешну старост, отвори ми |
| Србин.{S} У задрузи је нашој било пуно дечака и момчадије.{S} Сваког празника, — а у нас је, н |
| де с весларима у брдо у виноград!“ рече дечко; „баш говорише нико неће тако сабаиле ударати на |
| их залетео на гомилу турске момчадије и дечурлије, кад би ова гласно повикала: <hi>„ха, бре, ву |
| ог.{S} Беше у оној дивној летњој вечери диван поглед.{S} Чаробност му је порасла тајанственошћу |
| штеном косом.{S} У руци је носила један диван тек расцветан пупољак беле руже, а на једном прст |
| тијег срца није било.{S} Док је жив био дивила сам му се.{S} Сад га љубим.{S} Не могу без њега. |
| S} Она га погледа, не скидаше са његова дивља лица погледе своје за неколико тренутака, очи јој |
| на данце од бурета.</p> <p>Па онда као дивља мачка скочи на четврти ступањ, на коме беху поређ |
| е тек диже урнебес од гласног смеха, од дивље вике: „ељен гроф Аладар!{S} Дај чардаш!“ И Цигани |
| Са једном малом китом ивањскога цвећа и дивљег каранфила и мајкине душице Ружа се прва врати. < |
| шкринута двокрилна врата, долажаше кроз дивљи некакав чардаш, што га Цигани свираху, врева од ж |
| је се нигде могло видети; још мање јата дивљих голубова; испод погдеког мостића од брвана жабе |
| ије у црнину завијене сестре плавосивих дивљих голубица, што падаху преда њ на пут само да опет |
| о срезаним носом за који би рекли да је дивна копија у слоновој кости са статуе какве јелинске |
| дише. „Вала,“ говораше сам у себи, „ни дивна ћерка од Божуна Бана а Јанкова госпођа девојка, н |
| да већ можда никада ни видети нећу ове дивне горе и планине!“</p> <p>„О, Рајко, Рајко!“ викаше |
| , готово на сигурном знању, да кроз оне дивне очи још дивнија душа гледа.</p> <p>Тек је била на |
| и <pb n="31" /> духом прогледао и видео дивне призоре прошлости и загонетне визије будућности.< |
| е њене усне дотакоше твојих усана! како дивне беху оне <pb n="93" /> сузне очи... како је топао |
| гурном знању, да кроз оне дивне очи још дивнија душа гледа.</p> <p>Тек је била налила ибрик вод |
| рвена је била плаштаницом, која је била дивно извезена свилом, златом и ситним бисером.{S} На с |
| жности.{S} Сад се тек Рајку учини да је дивно лепа.</p> <p>„Децо, у урвинама и што би било скло |
| тихо и разнежено рече:</p> <p>„Како је дивно звездано небо изнад нас!{S} Како је лепа и мирисн |
| е разгореше топлом ватром.{S} Изгледаше дивно у <pb n="66" /> оном јутарњем зраку онако узбуђен |
| и.{S} Помисли само, видела сам себе као дивно опремљену <pb n="140" /> младу невесту.{S} На гла |
| ћи, чинили су три струне, којима је ово дивно летње вече на вису космајском допуњавало тиху сво |
| н, једно поред , другог.{S} Беше у оној дивној летњој вечери диван поглед.{S} Чаробност му је п |
| да кроз њиве и поља носе мртваца.{S} По дивној месечини пошли су све корак по корак напред.{S} |
| невине једне мисли, стапали у чудесну и дивну једну хармонију.</p> </div> <div type="chapter" x |
| е Маргита не преплаши кад се са молитве дигне, па њега не види.{S} Савлада своју радозналост и |
| из ових планина, усред Шумадије, да се дигне човек, да народ ослободи.{S} Његови јунаци не нос |
| сине, да продреш у рудничке планине, да дигнеш нешто од онога блага, њиме да искупиш војске кол |
| ија; бојим се кад <pb n="47" /> ожедниш дигнућеш чету на манастир па га опљачкати, те ће ме црн |
| д вас на мене, и кад сврших молитву, не дигох се са клечања, него узех — звиждати.{S} Звиждах, |
| — извукоше ме и истукоше ме.{S} Кад се дигох рекох им: „кажите грофу запамтиће он ово !“</p> < |
| м на трећој степеници, отвори заклопче, диже аспре и пусти их да падају као плева; сиђе на четв |
| ао да га неко узе за обе руке и повуче, диже се и приђе к Маргити.{S} Пригну се полагано над ње |
| аргита, која је мало час села на земљу, диже се сад у висину.{S} Приђе к Рајку, положи му обе с |
| ојена и оним погледима и оном благошћу, диже и отиде иза наслоњаче своје матере.</p> <p>„А ти, |
| преко своје оборене столице, и паде.{S} Диже се страшна вика од гостију и запомагање од Манде Ц |
| више и не слушаше шта Рајко говори.{S} Диже се, отиде до једног корита, у коме беху свакојаке |
| ико тренутака, па се <pb n="85" /> онда диже и окренув се Рајку и Маргити запита их: „шта мисли |
| знак гостима да се утишају, па се онда диже.{S} Циганка му нешто шапуташе на ухо, али је он не |
| рости ми царе господине!{S}" Па онда се диже на ноге, скиде капу, погледа к оној трпези на којо |
| бом!“ рече Рајко пун задовољства, па се диже. „Време је, да погледам мало своју ластавицу!“</p> |
| есе срде и на очи натера сузу.{S} Он се диже, скиде шубарицу и поклони се пред Маргитом и рече |
| ећ лежаше као пањ на земљи.{S} Рајко се диже и гледаше га мирно за <pb n="56" /> неколико трену |
| о не бих могао желети!“</p> <p>Рајко се диже, скиде шубару и приђе к руци старчевој.</p> <p>„Хв |
| удари песницом Маргиту у лево плеће, и диже руку да је и по други пут удари, али му је у исти |
| о где вам срце куца!“</p> <p>Сад се тек диже урнебес од гласног смеха, од дивље вике: „ељен гро |
| ивено на рукама, а кад се мало умири он диже главу, погледа кип Душанов и рече полагано: „опрос |
| естра... пољубимо!“</p> <p>Она се хитро диже, повуче га руком у вис, загрли га.{S} Рајко скиде |
| апине,</l> <l>Једном главом вихар ветар диже,</l> <l>А из друге мавен пламен лиже </l> <l>А тре |
| о, тако се ваља!“ <pb n="207" /></p> <p>Диже се опет граја од усклицавања у здравље паметне Циг |
| на комедијашице, напоље одавде!“</p> <p>Диже се једна граја, којој се прави значај не могаше да |
| осподе, да је ропства ослободе!“</p> <p>Диже се старац, скочише и сва она млада господа на ноге |
| ли !{S} Али како ћу ја, један сељак, да дижем и теби за поњаву додајем плашт, који је покривао |
| ју!{S} Ево ме клечим пред тобом, ево ме дижем очи к теби; кроз сузе моје срце те моје тражи.{S} |
| ре.</p> <p>„А ти, гадна црна мађијанко, дижи се са те столице, па овога часа напоље из овога дв |
| часу гњева, него само сажаљења.</p> <p>„Дижи се са тога места, дете моје!“ рече јој благо.{S} И |
| а из широких дрвених димњака.{S} Дан се дизао и будио успаване људе на посао.{S} Озго испод зид |
| штит онако полошке.{S} Са средине штита дизаше се велики двоглави орао од сребра; раширио крила |
| 0" /> младу невесту.{S} На глави ми она дијадема, под којом јуче онесвеснух; од ње полазе све в |
| {S} Ту беху још и неколике мање круне и дијадеме, по свој прилици царичине, краљевске и деспотс |
| авицу на главу ставила, тако живо скиде дијадему, па је брже боље у ковчег баци.{S} Па онда пос |
| и саркол са главе своје, па онда подиже дијадему и метну је на своју главу и с осмехом једног с |
| овчежић.{S} Извади из њега једну високу дијадему.{S} Баци доле јаничарски саркол са главе своје |
| уме с ону страну долине, стуб од белога дима подизаше се право у вис, ваља да од какве ватре ок |
| ; овде и онде извијаше се танак стуб од дима из широких дрвених димњака.{S} Дан се дизао и буди |
| оста.{S} Ваздух беше топал, загушљив од дима воштаних свећа, испуњен паром од пецива и пића. <p |
| е танак стуб од дима из широких дрвених димњака.{S} Дан се дизао и будио успаване људе на посао |
| гром, сва се кућа затресла, а кухиња се димом напунила.{S} Баба онда узме грофа за руку, одведе |
| трепавице и држаше их склопљене и једва дисаше.{S} Као да јој је душа одлетела у ројеве звезда, |
| поред Рајка, који нешто теже и спорије дисаше.{S} Гледаше га неизмерном нежношћу.{S} Узе опет |
| е већим напрезањем и притајивањем свога дихања ослушкивали, да ли се што из пећине чује.{S} Али |
| је.{S} Она поче нешто спорије и теже да дише.{S} Пови се мало на десно и лице јој се сад окрену |
| {S} Слушаше и гледаше само како Маргита дише.{S} Не смеде да се макне да је не разбуди. „Уморна |
| ку поста јасно да она тихо и равномерно дише, и да је заспала.{S} Не хтеде се одмах прекидати д |
| ко чудном милином њен гипки и вити стас дише. „Вала,“ говораше сам у себи, „ни дивна ћерка од Б |
| ди један златан цекин, метну га себи на длан и преврташе га то на једну то на другу страну.</p> |
| овице!" рече Циганину и положи му их на длан.</p> <p>Циганин их загледаше, преврташе их, све је |
| ину не бих се смео цењкати.{S} Ето, дај длан у длан!“ рече Рајко и замахну добро и опали својим |
| Циганке, да му гледају у воду, или и у длан, и свака му је то исто готово од речи до речи лага |
| и замахну добро и опали својим дланом у длан циганинов.{S} Удесише да Рајко дође у ковачницу ка |
| бих се смео цењкати.{S} Ето, дај длан у длан!“ рече Рајко и замахну добро и опали својим дланом |
| рудима њеним у себе упио, и која сад са длана руке Рајкове струјаше све топлије чак до у срце њ |
| че Рајко и замахну добро и опали својим дланом у длан циганинов.{S} Удесише да Рајко дође у ков |
| мој ће те старац носити као кап воде на длану.{S} Он је стар, ал’ је добар, добар, већ до слабо |
| један по један, узе их тобож мерити на длану леве руке, звекну једним о камен један на ледини, |
| ући, и збуњен гледаше у мерџан на своме длану.</p> <p>Хтео је нешто друго да каже па се уставио |
| руке, она би му из њих извила копљасто длето и буздован-чекић, па кушала да ломи стену.{S} Прв |
| ињал; оштар је као гуја.{S} Седи тамо у дно пећине, па кад видиш да Турци преко мене мртва к те |
| остави наковањ и чекић и клинце, догега до на место са кога се чесма видела, и онда гњевно доко |
| гласно казује: <hi>„не бојим се никога до Бога!“ </hi> Од обрвских саставака полазио је један |
| ти сам у себе поуздао да ми помогнеш да до слободе и завичаја дођем?!"</p> <p>„Не бих се ја сме |
| повијала и још тиме спуштала.{S} Никада до тада Рајко није стојао тако близу једној младој и та |
| сребро и злато!{S} Нисам истина никада до сада видео ни овакве грошеве ни овакве дукате, али в |
| рце у чудновату неку тугу, какву никада до сада у животу не осетих.{S} Не знам ни да л’ је то у |
| “</p> <p>Тако је било путем од Београда до Крушевца.</p> <p>Али ево сад путем од Крушевца у Ниш |
| d>4</head> <p>На целом путу од Београда до Крушевца Рајко је био кипео од веселости.{S} Срце му |
| олуга, што су се пружале од једног зида до другог у сва четири правца, висили су многобројни ма |
| о хлебу и води, ићи ћу босонога од села до села, да свету проповедам: како је страшна твоја нем |
| Отиде за тим полагано и све на прстима до самог иконостаса, погледаше све иконе редом док не д |
| анинове све до колена, а руке од рамена до лаката.{S} Требало би времена док би га и ко други о |
| гурен и сав усплахирен скакаше од џбуна до џбуна.{S} Сва су му поља мирисала као да су босиљком |
| ност иде до простоте, а чистота осећања до витештва, — ово троје, и не знајући и не осећајући, |
| је у троје и положи га на оловни ковчег до саме горње ивице.</p> <p>„Ето ти под главу да имаш.{ |
| осто као неко маче баци иза себе на под до зида.</p> <p>Врисну Сокица.{S} Манда скочи, узе чупа |
| као да су се помамили; засукали рукаве до рамена, завалили турбане и сарколе, витлају дугачким |
| и онда увеза чврсто ноге Циганинове све до колена, а руке од рамена до лаката.{S} Требало би вр |
| красан млад човек, којега невиност иде до простоте, а чистота осећања до витештва, — ово троје |
| аше шта Рајко говори.{S} Диже се, отиде до једног корита, у коме беху свакојаке ковачке алатке, |
| ли се у собу вратити!"</p> <p>Ружа оде до врата од оне спаваће собе, ошкрину их, завири и онда |
| адаше мртва тишина.</p> <p>Маргита дође до младе Циганчице.{S} Погледа је оним широким и меким |
| д себе.</p> <p>Рајко једним кроком дође до њих. „Окована су гвожђем!“ рече, „али нису забрављен |
| аму, везах јој руке наопако, понесох је до мога коња, скочих у седло, привезах је мојим каницам |
| е?{S} Те какво весеље!{S} Хоће да траје до зоре!{S} Просидба, веридба, свадба, женидба, удадба, |
| дито. „Нико ме други к вама послао није до жалосна судбина оне ваше земљакиње што онако млада р |
| неколико јабланова.{S} Са врха те умке до у сами двор грофов нема више од пола сахата.</p> <p> |
| /> — биле су поређане петачке, све буре до бурета, па повезане једне с другима гвозденим ланцим |
| орала!{S} Хајде, одмах, брзо, скидај се до појаса!“</p> <p>„Уби ме, сеци ме, пеци ме! пред тим |
| о опет, послаћу момке нека трче од куће до <pb n="214" /> куће, нек разбуде ко год спава, нек р |
| енице од камена, које су водиле на више до једне гвоздене плоче у таваници од ходника.</p> <p>„ |
| окрете се и једним скоком скочи до ње и до посланика.{S} Побојао се да се није што незгодно дес |
| рац са дугом белом брадом, у црној ризи до земље и са црном камилавком од грубога сукна на глав |
| је баш подозрива.{S} Није му испало ни до Крушевца ни у Крушевцу да начини кавгу па је срдит, |
| н, и свака му је то исто готово од речи до речи лагала.{S} Кад су му тако већ мало памет помери |
| е ишао, окрете се и једним скоком скочи до ње и до посланика.{S} Побојао се да се није што незг |
| ковчег баци.{S} Па онда посрћући крочи до најближег сребрног престола, брзо пребаци митру са њ |
| пафте у облику два бадема.{S} Руке јој до изнад лаката, где се бели рукави од кошуље повијаху |
| а руке Рајкове струјаше све топлије чак до у срце његово.{S} По дужем ћутању рећи ће Рајко!</p> |
| е правцем уз Мораву.</p> <p>Целим путем до сванућа нису ни речи говорили.{S} Он би се само овда |
| гуњче, намести се и пови се гипко телом до на саму ивицу од оловна ковчега, само као да боље чу |
| дугачки неки ковчези од олова све један до другога; „а, ово ће бити да је гробница старе господ |
| пуноме ратничком округу, поређали један до другога, да чувају стражу и да подупру зидину својим |
| да ме људи његови обесе о најближе дрво до моје пећине, па ме после ви мртва скините и у пећину |
| p>„Дед’ молим те, а и онако је још дуго до пола ноћи!" рече Рајко, па онда наслони грлић од чут |
| вај ме Боже, остарела сам а овакво чудо до ноћас не видех ни у сну!“ Маргита је по свој прилици |
| је пресне опанке и чарапе високе скоро до колена, а лепо у богате шаре од мрког, жутог и зелен |
| а, брзо пребаци митру са њега на престо до њега, и онда ту клону, као да је неко ножем у срце у |
| S} Он је стар, ал’ је добар, добар, већ до слабости добар!{S} А мене воли не само као жену свој |
| човек с мушким срцем та слатка уста већ до сада пољубио, тај јелек распучио, тај вилински стас |
| столу.</p> <p>Кад њих троје дођоше већ до самих двокрилних врата, Мартин их руком устави, па о |
| хвала светла господо!{S} Ово за службу до данас, и ако је много, опет може да се каже да је за |
| то бити?!{S} Они могу да остану да пију до зоре, а зором, рече ми Ружа, кренуће се у Сегедин на |
| ш Маџарица мора да скине јелек и кошуљу до појаса, а за велики све, баш све, ха, ха, ха!{S} Хо, |
| еком скинути ни јелек, а камо ли кошуљу до појаса, па ма ме убио! “ рече млада Маџарица.</p> <p |
| еше се сва господа за њим на ону зидину до куле.{S} Разговараху нешто између себе маџарски и по |
| а се реше шта да раде.</p> <p>А на путу до Ниша сви погледаху испод ока к Рајку.{S} Она очевидн |
| их да се е њима опрости.</p> <p>На путу до Крушевца сва су господа маџарска била заволела Рајка |
| да проведу Рајка и Маргиту кроз Венчац до Космаја.</p> <p>Маргита је сама спавала у пећини, а |
| бегај преко границе.{S} Ето је од тога доба моја робиња!“</p> <p>Овде сад беше згодна прилика |
| араху о ономе што се збило.{S} Око неко доба <pb n="15" /> Рајко закуца на вратима и преко пате |
| змајеви туку.{S} Биће да су се у старо доба и овуда тукли.{S} Него ходи да се испнемо на тај з |
| на длану.{S} Он је стар, ал’ је добар, добар, већ до слабости добар!{S} А мене воли не само ка |
| амо осмехнуо и рекао: „красно момче!{S} Добар јахач а и коњ му добар!“ Патер Хијероними превео |
| ап воде на длану.{S} Он је стар, ал’ је добар, добар, већ до слабости добар!{S} А мене воли не |
| слатка госпођо!{S} Приберите се; Бог је добар, па ће вам помоћи да учините крај свему овом поко |
| дежде!"</p> <p>— „Немој тако!{S} Бог је добар па ће нам помоћи!" рече Рајко сад већ с великим п |
| оф, ког сам толико пута хвалила како је добар и како ме воли, хоће сутра да се венча, и то с ки |
| „ Јест, стриц ми је био честит човек и добар Србин.{S} У задрузи је нашој било пуно дечака и м |
| не замери што си од друге цркве, јер си добар и имаш дух витешки.{S} Исплакала сам се на њеном |
| р, ал’ је добар, добар, већ до слабости добар!{S} А мене воли не само као жену своју, него као |
| </p> <p>„Према мени Бог никада није био добар.{S} Он мене гони од како ме је из наручја матере |
| би ти само знала како је он невин, како добар, како мио и племенит, ти би тек онда мене разумел |
| красно момче!{S} Добар јахач а и коњ му добар!“ Патер Хијероними превео <pb n="22" /> би чаушба |
| добри час да Бог да!“ узвикну старац; „добар је Бог децо !{S} Камо да те боље видим кћери моја |
| а кућица, у којој је становао надзорник добара грофових са својом породицом.{S} Пред том кућом |
| брни талири, што их у Нишу од посланика доби.</p> <p>„Ето, ако си мајстор, искуј ми ова четири |
| клети црном клетвом.{S} Него деде, како доби на јуначкој сабљи ’ваку робињицу ? “</p> <p>„Ево к |
| стиника и на млеко што га они од сељака добивају.{S} Он лежи обично у једној одаји од подземног |
| пуно сладости и без тога млека, које ја добивам за једнога мога горског пријатеља, кога ћу ти м |
| воме ортаку.</p> <p>„Могао си леп новац добити, да си је њеном господару на откупе понудио ! ре |
| е тако за Бога!“ Па Маркова мајка, моја добра стрина Круна, удри у плач и у кукњаву; <pb n="130 |
| наваљиваше. „Гледаш ме шта радим, моја добра Ружо?“ рече јој Маргита; „о, кад би ти само знала |
| ... јави старцу на Вујну!...{S} О, моја добра госпођо, колико ти досађујем!...{S} Хвала ти... и |
| рабрим срцем!{S} Не знаш ти како је она добра!{S} Кад се Бог није хтео да окрене на моје толике |
| нима на лов, по гудурама великог једног добра што га гроф имађаше у Сибињској.{S} Беше ту пуно |
| и пољуби је у образ; Ружо, моја драга и добра Ружо!“</p> <p>„ Али ко сте ви у тој чудној ношњи! |
| ће ми они?!...{S} Јест’, слатка, мила и добра моја госпођо!{S} Јест’, то сте ви!..{S} О Боже, о |
| ебе, госпођо моја, јадна млада и лепа и добра жено!“</p> <p>И онда отиде опет да буши стену.</p |
| 20_C3.1"> <head>1</head> <p>Ваља терати добра два сахата на колима, па да се из Сегедина стигне |
| и без онога што си мени и овој страници добра <pb n="160" /> учинио, да коме ћу?{S} Баш ћу ти с |
| јадна жена, онако млада и лепа и онако добра, оста да робује у потурченог Циганина!{S} Како он |
| био.{S} Сви ми веле да је нека необично добра душа, и да не може бити да није од великога госпо |
| рави са: „помози Бог, снахо!“</p> <p>— „Добра ти срећа, јуначе!“ прихвати млада жена са свим ми |
| .{S} Волим пред ногама моје племените и добре госпође погинути, него поред оних циганских врача |
| причаш!“</p> <p>„Немој да ти је тешко, добри оче; ево ће ми одмах лакнути!{S} Него... шта је т |
| Богу <pb n="157" /> овде над пећином!“ Добри моји сељаци помолише опет сребрне грошеве и Турци |
| писало ово:</p> <p>„Слатка моја Ружо и добри мој Мартине, и сви ви, који сте ми били слуге, а |
| наш; ти јеси Бог, творјај чудеса!“ Моји добри сељаци донели ово вино да ме поткрепе, да их у см |
| витешка земља, Маџарска, и... — ти, мој добри и верни витеже! “</p> <pb n="176" /> <p>„Е, само |
| добрих људи и пуно љубави.{S} Хвала вам добри људи!{S} О, мој Рајко, ево твоје Маргите!"</p> <p |
| тобом кад год ти кажеш!“</p> <p>— „Е, у добри час да буде!“ рече Рајко радосно и поносито. „Има |
| д овде преко ноћ склонимо!"</p> <p>— „У добри час да Бог да!“ узвикну старац; „добар је Бог дец |
| са господом?“ питаше Рајко.</p> <p>— „У добри час!“ рече патер; „а ја изађох да те к њима зовем |
| а овде од непамћених година један смук, добрих десет стопа дугачак, који се навикао на друштво |
| а Расина није далеко одавде и имам овде добрих познаника.{S} Распитивах их о оној робињи.{S} Св |
| ам и ако у нашој земљи има пуно лепих и добрих девојака!“</p> <p>„Знала сам да ти је срце витеш |
| м, опет видим како на њему још има пуно добрих људи и пуно љубави.{S} Хвала вам добри људи!{S} |
| и погачом овако белом, и са овако пуно добрих <pb n="72" /> ствари, па са пуном слободом, и са |
| сваки Маџар витез!{S} Мрштиш се?!{S} Е, добро, храбра сам као какав Србин витез!{S} Је л’ ти то |
| нећеш никад ништа ни знати...{S} Хајде, добро; али што не притиснеш бар један невин пољубац на |
| право!{S} Дај ми твоје гуњче.{S} Тако; добро је.{S} И боље је овако!{S} Ко зна какав би ми се |
| не видех тако младоликог јаничара !{S} Добро си ми дошао, аго!“</p> <p>Њих се двоје насмејаше |
| /p> <p>У соби Ружа узе свећу па загледа добро у лице Маргитино.{S} Маргита се тихо насмехну па |
| у Маргита.</p> <p>— „Не, не, чуо сам ја добро; одговор је био: <hi>живога Бога! </hi> Ми ћемо е |
| да се сад и ова гадна комедија овде на добро сврши!“</p> <p>„Али, драга моја Ружо, о чему ти т |
| х ни пре ни после.{S} И није слутило на добро.{S} А кад доведоше сутра дан младу, све излуде.{S |
| а се лепо види румени лук горње усне од добро срезаних и за човека доста малених уста.{S} Лице |
| бринуо како му је царица и је ли му све добро на двору.{S} С тога би царица, чим се смркне, зап |
| шаље ми ено звездани поздрав, и све је добро!““</p> <p>Доиста се ово господи маџарској преведе |
| по неку песму јуначку.{S} Ваљало нам је добро да тувимо што пева, јер би нас после питао шта је |
| извидати!" рече му она.</p> <p>— „То је добро.{S} Па ћемо онда заједно натраг у планине...{S} З |
| е посребре, твоја штета!{S} Ако испадне добро, да ми платиш за сваку по овакав талир, а од благ |
| атвори.{S} По свој прилици чекаће да се добро смркне па да нас изведе!“</p> <p>„Он ти рече,“ пр |
| н; „него ето, полети на коњу, па кад се добро измакнеш, запевај !“</p> <p>И онда би Рајко доист |
| десише да Рајко дође у ковачницу кад се добро смркне, а Циганин да узајми од једног кујунџије л |
| рече Рајко мирно.</p> <p>„Јесте, сад се добро сећам!“ прихвати она.' „Видела сам те кад си заст |
| н мало устави.{S} Наже чутуру и опет се добро напи, као да се мало поткрепи, после оног чуда и |
| еш храбра да будеш!{S} Даће Бог, све ће добро бити!“ рече Рајко храбрећи је.{S} Али му и самом |
| о суво, те дохвати чутуру и опет повуче добро.</p> <p>„Јеси ли је купио или на сабљи задобио?" |
| који кад отвори рекне му: „гледај сад и добро утуви своју суђеницу да не погрешиш?{S}" Кроз дол |
| степенице.{S} Уђоше у пространу једну и добро осветљену дворану, које зидови беху искићени рого |
| Циганин промрмља нешто па наже чутуру и добро повуче.</p> <p>„Ја да црних калуђера, е баш брате |
| ап се видела једна сиротињска соба, али добро осветљена.{S} На једној сниској постељи, а на црв |
| а си ми по сто пута рођени син, веће ти добро не бих могао желети!“</p> <p>Рајко се диже, скиде |
| а девојка, готово са свим нага. „Гледај добро, гледај; не заборави онај младеж што јој као звез |
| „Него да видиш, какве су такве су, тек добро пристају у овакве бакрачлије!“</p> <p>„Хвала ти б |
| оје вере био, свуда је под божјим небом добро дошао!“</p> <p>Било је тако пуно срдачности у том |
| head> <p>У вече тога дана, и кад се већ добро смркло, велика једна гомила сувог грања горела је |
| дај длан у длан!“ рече Рајко и замахну добро и опали својим дланом у длан циганинов.{S} Удесиш |
| е и некад слушала, да ваши краљеви нису добро пролазили!"</p> <p>„Ако нису они, нисмо ни ми!“ р |
| на врх стене и седе, прикупив кабаницу добро око себе, загледа се у оне далеке ватре и пусти с |
| је на здравље!“</p> <p>Па онда и старац добро повуче и настави да прича:</p> <p>„Ја да поганих |
| араван-серај!“ рече му патер.</p> <p>— „Добро, кад тако заповедате!" прихвати Рајко, па се онда |
| ако заједном с тобом изађем пред нашега доброг оца на Вујну!“</p> <p>Маргита говораше с пуно ва |
| Ох, мој Рајко, што не остасмо код онога доброг старца!{S} Ох, куда ли нас двоје сад идемо?!“</p |
| ’ ћу икада <pb n="171" /> видети и оног доброг старца на Вујну?!...{S} Их, куд је себе Морава! |
| S} Гледам тебе, а мисли ми се отимљу на доброга старца на Вујну.{S} Јес’, слутња ме осваја, као |
| српска царица Милица, која је била тако доброга срца, па би се над твојом судбом заплакати могл |
| .. немој амана ти!...{S} Неће нам се на добром проћи ако тамо ударимо! “</p> <p>„ Рекао бих да |
| један у слободу враћа.{S} Хвала Богу на добром знамењу! “</p> <p>И онда корачаше даље ћутећи у |
| чистоти срца његова, и смилуј се ономе добром старцу тамо у планинама !" <pb n="218" /></p> <p |
| е гуњчету сниваћу само о теби и о нашем добром старцу!{S} Али нећу ни ја да спавам, хоћу само к |
| једно једино — да се сећам тебе и твоје доброте!{S} Ти ћеш ме, знам, брзо заборавити....{S} И к |
| е <pb n="191" /> према сваком тако пуни доброте и милости!{S} Тек, шта ја говорим?!{S} Нека му |
| ерни и нежни пријатељи!{S} Хвала вам на доброти вашој; опростите ми сузе ваше.{S} Кад би знали |
| аје се то и по њеној лепоти, и по њеној доброти.{S} Сад било да то јесте било да то није, тек ј |
| аћи жена, вредна да ти и по лепоти и по доброти буде мио друг у животу!...{S} Збиља, Рајко.... |
| ваљује.{S} Рајко, ма шта да буде, твоју доброту и твоје витештво никад, никад, никад заборавити |
| S} И на самртном часу благосиљаћу твоју доброту!“ говораше Маргита кроз плач.</p> <p>„Бог нек т |
| у Крушевцу, и кад помислих у каквом сам добру и на каквој нези одрасла, каква сам госпођа била |
| ира: четири за четири дана твоје службе довде, четири за четири дана твога повратка, а два уз т |
| рно и готово хладно. „Рајко, који ми се довде показао као витез, нека ми у овоме часу буде као |
| на коњу у Сегедин, <pb n="210" /> нека доведе два најбоља лекара.{S} Нека поведе и за њих осед |
| гу који нас, ето, пред твој двор срећно доведе!“</p> <p>— "О, још немој о растанку ни да помиње |
| ли кад већ клонем и обамрем Бекри-Бекир доведе жене, те ми силом сипљу млеко у уста и ко зна шт |
| уда унутра у мрак.</p> <p>Кад их старац доведе пред тај отвор, дубоко узбуђен и сав блед, подиж |
| е Рајко; „ја те наведох да бегаш, ја те доведох у ову клопку, па зар ја да останем да жив тебе |
| е.{S} И није слутило на добро.{S} А кад доведоше сутра дан младу, све излуде.{S} Она младо, леп |
| воју ластавицу и доведоше је!{S} Што је доведоше ни по јада, али, кад хтедоше да пођу, ластавиц |
| е Турци ухватише још у самом Крушевцу и доведоше њему натраг.{S} Избише ме љуто <pb n="76" /> к |
| ет настави: „посадише ме на ластавицу и доведоше амо.{S} Рекох Турцима: „док ви одаберете грану |
| На пакост, наиђоше на твоју ластавицу и доведоше је!{S} Што је доведоше ни по јада, али, кад хт |
| ајближе село, где има српски поп, да га доведу да очита молитву и гроб прелије.{S} Па онда рече |
| резне ко је још пијан, нека распитају и доведу амо свакога, ко ма и уображава да нешто зна!“</p |
| О, слатка моја госпођо, сам вас је Бог довео да у последњем часу спасете и господина свога и к |
| и памети; „госпођо, док бих ја нашао и довео ластавицу, дотле би и Турци са самсовима, или бар |
| ободио и часно и поштено и пуно витешки довео у дом мој, да ме <pb n="228" /> њему преда.{S} Од |
| оже! <pb n="190" /></p> <p>Сам си је ти довео да име свога мужа од бруке спасе!“ И онда старица |
| > <p>„Пуна су сва!{S} Пуна су за цело!“ довикиваше му Маргита, која беше подалеко од њега одмак |
| ковач срдито и све јачом и јачом дреком довикиваше. </p> <p>А кад маџарска господа наступише ба |
| мо у лево!“ рече Маргита; „старац ти је довикнуо да се држиш десно.{S} Мора бити да је он имао |
| им и као да им кроз отворена своја уста довикује: „овамо, напред! ко је Србин и српскога рода!“ |
| говораше старац више сам себи; „ он то довикује Јовану кнезу од Богдања!{S} Није друго иду с н |
| дугу пушку, јер ће му у случају невоље довољно бити оружје што га за пасом има.</p> <p>„Хајдет |
| лево, док је Ружа причала.{S} А кад ова доврши, онда она наслони чело на дрвени сто па бризну п |
| ме ко ослободи Шумадију, те да има чиме довршити васкрс целог српског народа.{S} Ето тога човек |
| чесми; остави наковањ и чекић и клинце, догега до на место са кога се чесма видела, и онда гњев |
| се мисао о господству губи у милини на догледу на осећању, готово на сигурном знању, да кроз о |
| чудише се маџарска господа.{S} Узеше се договарати и разговарати.</p> <p>„Мој братац!“ узе пате |
| су се онај црни патер и она црна кучка договорили, да поделе благо нашег јадног старог господи |
| рци и нису вас заробили, него сте се ви договорили с неким младим и лепим везиром, да вас тобож |
| евима би се секли, ко ће само пре да ми дода плашт свој! “ „И веруј, би се секли!{S} Али су њих |
| сељаци помаљати и по који дукат, те га додавати на оне сребрне купе, док ја не прихватих: „нем |
| авних зуба.{S} Не беху „као бисер“, али додаваху нову драж лепоти лица њеног.</p> <p>Рајко сад |
| д жупскога лека!“ </p> <p>Старац весело додаваше чутурицу и Маргити и Рајку, напивши се и сам, |
| Ружа, па јој, у једној саћи од калаја, додаде воду. <pb n="192" /></p> <p>„Према мени Бог ника |
| вала и <pb n="159" /> теби, дете моје!“ додаде старац, па се пригну да потапка Маргитину руку. |
| сукнени саркол јаничарски, па јој онда додаде пар црвених а широких турских чизама да их навуч |
| ибрик као да су јој мишице од челика, и додаде му га не рекав ни речи, него само гледаше га пра |
| оја уста, убриса га рукавом од кошуље и додаде је Циганину.{S} Овај се напи као што би се жедан |
| ишта и мехова.{S} Рајко одврте чутуру и додаде је Бекри-Бекиру.{S} Циганин промрмља нешто па на |
| као за земљу прикуцана.{S} Маџарица му додаде конопце.{S} Беху већ на замке припремљени, те у |
| .</p> <p>„Брзо отвори оно моје сиџаде и додај ми из њих конопце!" рече Рајко младој Маџарици ко |
| l>„Ој, Маргито, моја верна љубо!</l> <l>Додај мени крстата барјака,</l> <l>Цар ме Лазо на Косов |
| један сељак, да дижем и теби за поњаву додајем плашт, који је покривао господска прса и јуначк |
| ше Циганин облизујући се.</p> <p>„Да је додамо мало и твојој мајсторици!" рече Рајко погледав к |
| младом човеку, наша маџарска весеља не додијају.{S} Не знаш ти какви су Маџари, кад се узму да |
| и велику чинију воде и оцта од руже.{S} Дође и Ружа с убрусима, превојима и пуно некаквих меких |
| ладу!{S} Мартине, где си ти Мартине ? “ Дође Мартин, надзорник од имања. „Дај неколико момака; |
| х, завири и онда махну руком Маргити да дође.</p> <p>"Метнуо сам му хладне крпе на рану и приве |
| и кад ће онај жубор престати.</p> <p>Па дође нас кад престаде.{S} Изгуби се и последње неразгов |
| ка владаше мртва тишина.</p> <p>Маргита дође до младе Циганчице.{S} Погледа је оним широким и м |
| ините лудо, још није дошло време, а кад дође време доћи ће и човек!{S} И ако онда будем жив прв |
| својих уста да сиротињи даду.{S} А кад дође да се битка бије, онда само: напред, напред, <pb n |
| окорни!“ „Учи вас да сте покорни док не дође земан!{S} Је ли?{S} Хајде на вешала с њиме!“ викну |
| стаса, погледаше све иконе редом док не дође пред велику икону на којој Богородица држаше малог |
| о му клече на прса и док још Циганин не дође к себи од чуда, скиде му с руке оне влажне крпе и |
| а се одмори и испавај док нам старац не дође.{S} А ја ћу ено тамо поред оног оклопника пред цар |
| и твојој позајми!{S} А кад смрт по мене дође, наћи ће ме да сам пред ногама нашег цара, — близу |
| оним вратима, маше руком да јој што пре дође; па кад јој се примаче, она му живо шапутом казива |
| од мене и не ударај ме камџијом кад ми дође да се заплачем.{S}" Он тобож пристаде.{S} Откова м |
| ар је ниси толико пута преклињала да ти дође па да те избави?{S} Зар да те самсови вуку у јазби |
| ни речи, само се сва стресе као да јој дође наступ од грознице, и окрете главу на другу страну |
| к је почело да свита а један млад човек дође пред чесму.{S} Скиде шубару, прекрсти се и узе жив |
| ево од себе.</p> <p>Рајко једним кроком дође до њих. „Окована су гвожђем!“ рече, „али нису забр |
| осово зове!“</l> </quote> <p>Још једном дође лепо к себи.{S} Гледаше пуно отвореним очима око с |
| м дан растанка доћи!..{S} А кад тај дан дође, онда, тамо у оном двору, грофица од Нађ-Бање може |
| о као да му објасни што му тако товаран дође.</p> <p>„ Ако ти је празна, могао си је оставити у |
| ем жив први ћу вам казати: устајте, ево дође онај кога чекасмо!“ Удари се бег по колену, мишљах |
| м у длан циганинов.{S} Удесише да Рајко дође у ковачницу кад се добро смркне, а Циганин да узај |
| јој поток суза речи угуши.</p> <p>Рајко дође к себи.{S} Отвори очи и гледаше у таваницу.{S} Окр |
| њицу од сребрне срме, која јој под руку дође, отвори је па узвикну упрепашћена: „Рајко, да види |
| у, и ево ну носи сребрн талир, да одмах дође да нас превезе! “</p> <p>Сељаче није никада видело |
| мраку три пута беше прекрстио, и одмах дође к себи.{S} Сад га гану њен жалостив глас.</p> <pb |
| да ми помогнеш да до слободе и завичаја дођем?!"</p> <p>„Не бих се ја смео поуздати у се да се |
| е мени своме господару!“</p> <p>„Ама ја дођох да те питам: јеси ли ти баш прави мајстор?“ питаш |
| /> камџијом док опет не обамрех.{S} Кад дођох к себи нађох се у некаквом гвозденом кавезу, па ј |
| јемо?!“</p> <p>„Можемо и то.{S} Али сад дођох по другом једном послу!“ рече Рајко, па махну мал |
| ме храни сутлијашем.{S} На моју несрећу дођох к себи и поправих се, а он онда поново побесни.{S |
| аше као да се гласно срди што ово двоје дођоше да га гледају нако се гаси.</p> <p>Рајко отвори |
| х вратоца била су она на која њих двоје дођоше.{S} Између сваких <pb n="104" /> двојих врата бе |
| и судова на столу.</p> <p>Кад њих троје дођоше већ до самих двокрилних врата, Мартин их руком у |
| верна љуба од Расине Рајка! — Сад нека дођу људи, нека затворе ковчег и залију онај од олова!“ |
| а седи с нама на миру док твоји људи не дођу,“ рече Рајко старцу, па је онда викнуше. <pb n="75 |
| им обећа што год затраже, само да одмах дођу!{S} А ти сам врати се амо и викни Ружу своју!“</p> |
| пу у висину просећи!{S} Да л’ ће моћи и доживети да је виде просечену ?!</p> <p>Оно мало погаче |
| срце.</p> <p>„Еј, Боже благи, да л’ ћу доживети да њега у оним планинама дочекам?!“ говораше Р |
| д мене нестане.{S} Ја већ видим да нећу доживети његов долазак, а ти си млађи, па по божјој мил |
| е милостиву руку слузи вашем.{S} О, кад доживех да вас опет својим очима видим! “</p> <p>И онда |
| ном кориту.{S} Доле у Крушевцу петли се дозиваху кукурекањем које се разлегаше; овде и онде изв |
| једно друго видети.</p> <p>— „Рајко !“ дозиваше га Маргита шапутом; „Рајко, где си?{S} Дај ми |
| иђе и послуша за неколико тренутака.{S} Доиста се чуо неки чудан а врло тихи шум с ону страну.{ |
| ема склоништа од њушкања самсовског.{S} Доиста, само једини Бог чудом својим може да вас спасе |
| кочи на ноге; „устајте, господо, ово је доиста глас грофице Маргите!“</p> <p>„Шут, шут, шшш!“ з |
| жу и своме завичају.{S} Аладаре, зар ме доиста не познајеш?....{S} Твој слуга и твоје псето поз |
| ај молим те, госпођо!“ прихвати Рајко и доиста се мало застиде; „ако ме питаш да ли сам обегени |
| своје очи, па види и кажи ми, је ли ово доиста злато, а оно тамо сребро ?! “ <pb n="106" /> гов |
| еч и махнув руком као и да покаже, како доиста од тога нема ништа. „ О, немој да ми квариш моје |
| кнеш, запевај !“</p> <p>И онда би Рајко доиста полетео на својој танкој сивој ластавици, која ј |
| емој да се шалиш са мном...{S} Је ли то доиста Маџарска?!{S} Јест, биће да је кад се у њој небо |
| леке ватре на обзорју.</p> <p>„Је ли то доиста Маџарска?!...{S} Рајко, немој да се шалиш са мно |
| м, на ону сјајну господу.</p> <p>Оно су доиста била сјајна господа, што шетаху по развалинама д |
| м колену стоји!“ викаше баба.{S} И гроф доиста виде тај младеж.{S} Од те ноћи је стари господин |
| га! “ одговори Циганин понизно.</p> <p>Доиста ућутка се плач робињин.{S} Али Бекри-Бекир не см |
| здани поздрав, и све је добро!““</p> <p>Доиста се ово господи маџарској преведе.{S} Млађи од њи |
| склоните се мало.{S} Кад турски самсови дојуре у пећину, наћи ће Маргиту с ножем у срду !{S} А |
| а мислила да је света Марија Магдалена, док не чух да је она зове Ефимијом!“</p> <p>„Е, онда не |
| его опет, и ако ће проћи времена доста, док ти сакупимо драговољце, опет ће једном дан растанка |
| не видимо!{S} Али знај, да ћу на тебе, док сам год жива, са љубављу једне благодарне кћери мис |
| ије и јасније, све гласније и гласније, док се Рајко не узе да побојава да ће се они млађи људи |
| азиваше оно што је још остало од песме, док последње врсте „свадба била па се раставила, — свак |
| ат, те га додавати на оне сребрне купе, док ја не прихватих: „немојте људи! све једно је, једно |
| ло пусто!{S} Него журите се, журите се, док не попију све!“ говораше сељак и посрташе мало на л |
| да, само љуљала то на десно то на лево, док је Ружа причала.{S} А кад ова доврши, онда она насл |
| ога дана смену на овоме месту.{S} Него, док не пођем даље, хоћеш ли ми право казати што ћу те п |
| оши, повијала се поред ње горе уз брдо, док се није у трави од ледине изгубила.{S} Од широких м |
| тивши да има и срца и памети; „госпођо, док бих ја нашао и довео ластавицу, дотле би и Турци са |
| која би је чувала и пазила као аманет, док ви не смислите на тенани како да је сигурно у завич |
| се жене, нит’ се бију, нити вино пију, док не зовну у дружину Сибињанин Јанка!{S} Веруј, тукао |
| у кришке и не би загризла своју кришку, док не би видела да је Рајко загризао своју.</p> <p>„Да |
| о узех — звиждати.{S} Звиждах, звиждах, док ти се поче да котрља озго са рушевина понека цигла, |
| тијег и племенитијег срца није било.{S} Док је жив био дивила сам му се.{S} Сад га љубим.{S} Не |
| ју <pb n="167" /> црвену кабаницу.{S} А док је он тако спремао за Маргиту преноћиште, брижљивош |
| ем да те послужим и подворим како треба док смо заједно, али се не бој да ћу се заборавити ма у |
| рамена до лаката.{S} Требало би времена док би га и ко други одрешио, а већ сам да се из тако ч |
| ате шта се овде збива!{S} Ходите унутра док ја пошљем децу да зовну Мартина!“ И старица је прос |
| робује!“</p> <p>Трајало је мало подуже док је патер превео све оно што Рајко рече.{S} Много му |
| дило гаси прштећи, и потраја неко време док се разабра да то Маргита јеца.{S} Приђе јој полаган |
| криво.</p> <p>„Молим те, оче, стрпи се док ти све по истини испричам, па ме онда суди и ако је |
| „Па шта да чиним ?!“</p> <p>— Да чекате док се истрезне!“</p> <p>„Кад ће то бити?!{S} Они могу |
| се најпре у Рајково лице и не трепташе док он описиваше троглавог Арапина.</p> <quote> <l>„На |
| у, поклони се пред старим послаником, и док се матер нешто накашљиваше поче да говори:</p> <p>„ |
| мехове.</p> <p>Рајко му клече на прса и док још Циганин не дође к себи од чуда, скиде му с руке |
| о вам покорни!“ „Учи вас да сте покорни док не дође земан!{S} Је ли?{S} Хајде на вешала с њиме! |
| жеравицу на огњишту, те да се не угаси док не затреба.{S} Није ни гледала у њих него у онај пл |
| имаш.{S} Лези ту па се одмори и испавај док нам старац не дође.{S} А ја ћу ено тамо поред оног |
| г иконостаса, погледаше све иконе редом док не дође пред велику икону на којој Богородица држаш |
| } Избише ме љуто <pb n="76" /> камџијом док опет не обамрех.{S} Кад дођох к себи нађох се у нек |
| х у њеној мрежи.{S} Није дуго потрајало док ето Манде и њене Сокице у двор.{S} Стари господин с |
| у <pb n="200" /> Маргити: „да причекамо док Цигани сврше овај чардаш, а сад су већ при крају!“< |
| Слушај, <pb n="90" /> корачај на десно док не видиш светлост ! и сад нека је Бог с вама!“</p> |
| поклонио, да ми дајете злато на кантар док га не претегне!“ Узеше моји јадни сељаци помаљати и |
| го да је зовнемо да седи с нама на миру док твоји људи не дођу,“ рече Рајко старцу, па је онда |
| еће за душе и твојих и њихових покојних док талира траје.{S} А?... шта велиш?!“</p> <p>— „ Ако |
| p>„Ти ћеш код нас у Нађ-Бањи да останеш док се не спреми све што треба за мој план.{S} Видећеш, |
| l:id="SRP18920_C3.6"> <head>6</head> <p>Док се Ружа на коленима, Богу молила, Маргита немирно, |
| и и господа појили!" рече Рајко.</p> <p>Док он тако још збораше, Маргита се беше прегла над нај |
| за Бога.{S} Ето то ми је доста!“</p> <p>Док он то говораше она спази да јој танка тканица није |
| остиво пуштајте и опростите ми!“</p> <p>Док то патер превођаше Рајко виде да на ћилиму, на коме |
| вицу и доведоше амо.{S} Рекох Турцима: „док ви одаберете грану и наместите све што треба, ја да |
| ="81" /></p> <p>„Госпођо," поче Рајко; „док си причала ја све себе питах: „кад је ова жена така |
| ене горе, који се пружаху на све стране докле око допираше; час би опет скочила у остатак од гр |
| са кога се чесма видела, и онда гњевно докопа први камен при руци, те се њиме баци на оно двој |
| ад ми се познаје где ме је један зубима докопао.{S} Извукоше ме на обалу!...{S} Еј, грофице од |
| у мој српски образ!“</p> <p>У том часу докотрља се с брда једна каменица и зачу се љутита вика |
| е.{S} И што урлање и лавеж све то ближе долажаху, све то разговетније чух шапат Мораве: „грофиц |
| е, кроз мало ошкринута двокрилна врата, долажаше кроз дивљи некакав чардаш, што га Цигани свира |
| чесмом".{S} Стара и узана калдрма, која долажаше из вароши, повијала се поред ње горе уз брдо, |
| не, она једина не остављаше ме, него ми долажаше на сну да ме храбри! “ </p> <p>„Истину велиш?“ |
| ћам ништа.{S} Па као у инат онда ми тек долажаше, да све то с већим болом осећам сву грозност с |
| самог тихо шапуташе.{S} Да ли тај шапут долажаше из срца његова, или са лева рамена његова, то |
| {S} Ја већ видим да нећу доживети његов долазак, а ти си млађи, па по божјој милости и можеш га |
| рече: „чини ми се да миришем тамњан.{S} Долази од те стране испред нас.{S} Овде ће бити негде н |
| некаква велика невоља десила те нам не долази! “</p> <p>— „Нећу ти крити, госпођо, да и мене б |
| а вид и да би сигурније сагледала ко то долази, наднесе леву руку над очи, и гледаше, очевидно |
| е заклони за чесму.</p> <p>Озго са брда долазила је једна млада жена, права и вита као јела.{S} |
| вену кабаницу!{S} Већ сам у две прилике долазила на мисао, да си ти некада ја ли цара ја л’ цар |
| Рајко; „је ли та жена, што ти је на сну долазила, говорила српски и носила круну на глави?!“</p |
| ела су два младића, господски обучена у доламе, на којима су у испупченом везу извезени били дв |
| н дежмекаст човечуљак у дугачкој, црној долами, који је сваки час брисао своје знојаво и запуре |
| своју суђеницу да не погрешиш?{S}" Кроз долап се видела једна сиротињска соба, али добро осветљ |
| грофа за руку, одведе га пред неки као долап у зиду од кухиње, који кад отвори рекне му: „глед |
| и листина, којих је једна одаја, рече, доле под земљом пуна пунцата. „Вас двоје сте видели тек |
| једним ћивотом беху чврсто загрлили.{S} Доле поред њихових ногу лежаху бачене две круне, <pb n= |
| и веселије бућкаше у каменом кориту.{S} Доле у Крушевцу петли се дозиваху кукурекањем које се р |
| и хвала, мој витеже!{S} Него хајдмо сад доле да ти причам што сам још у оној подземној дворани, |
| столу, а патеру клецнуше ноге, те паде доле у столицу.</p> <p>„Грофица Маргита од Нађ-Бање!“ п |
| !“ рече јој, па је узе за руку и поведе доле у велику дворницу, где је сад лежало тело Рајково. |
| а висио на грани, а ви би двоје скапали доле под земљом!{S} Хвала Богу!{S} Хвала и <pb n="159" |
| из њега једну високу дијадему.{S} Баци доле јаничарски саркол са главе своје, па онда подиже д |
| и обична сељачка коња.{S} Са кола скочи доле Рајко, дохвати најпре из сена своју дугу пушку, па |
| главу опет своје гуњче.{S} Отиде за тим доле к оним растовим столовима, изабра један велики пла |
| аш шта вам казивах мало час кад бејасмо доле на капији, на којој царица преклињаше свих девет Ј |
| једних од оних гвоздених вратоца у зиду доле на под од дворане.{S} Пут тај није био ни пуно три |
| птар и златна јабука с крстом лежали су доле поред престола као бачени тамо <pb n="116" /> нема |
| нањушише на цеви оловне што воде ваздух доле, па да видиш ту белаја!{S} Греби, па копај, па ски |
| блага, смишљала!“</p> <pb n="172" /> <p>Доле се посадише на шареном сиџадету око једног белог у |
| <p>У истом тренутку Рајко једним скоком долети те стаде између робиње и Циганина.{S} Гурну Беки |
| отуда.{S} Из најближе шуме с ону страну долине, стуб од белога дима подизаше се право у вис, ва |
| о је раскинут и спуштао се у снежнобелу долину између две снежнобеле груде, по којима се танка |
| ; „ако ти Бог помогне те стигнеш у свој дом, да пошљеш скелеџији паре што му скелу низ воду оти |
| часно и поштено и пуно витешки довео у дом мој, да ме <pb n="228" /> њему преда.{S} Од Рајка ч |
| одо, не замерите ми, и пустите ме да се дома вратим.{S} Не питајте за што.{S} Него ме милостиво |
| р Нађ-Бању.{S} Старог грофа и не бејаше дома, али му беше млада грофица.</p> <pb n="50" /> <p>К |
| Хасану, „на дому зову „Страхињом", ван дома је познат као „од Расине Рајко“.{S} Ја га зовем „А |
| !“</p> <p>„Е, онда неће бити што сам ја домишљао!“ рече Рајко невесело; „ја помислих да ти се т |
| егови га,“ говораше Мустафа Хасану, „на дому зову „Страхињом", ван дома је познат као „од Расин |
| а; и онда сваки пође своме селу и своме дому весео и поносан, као да се љубио лицем у лице с он |
| Бог, творјај чудеса!“ Моји добри сељаци донели ово вино да ме поткрепе, да их у смрти не осрамо |
| уго да каже па се уставио.{S} Мерџан је донео у руку његову пријатну топлоту, коју је на грудим |
| ли, а неког другог светом оцу у Рим, да донесе благослов за венчавање.{S} Тек је пре десетак да |
| .{S} Послаше тобож некога у Цариград да донесе написмено, како сте се ви потурчили, а неког дру |
| већ био отпутовао.</p> <p>А Мишко његов донесе из Сегедина у два разбијена стара лонца два пуна |
| је све то, полагано и кришом, дао да се донесе у подземне сувоте под овај малени градић, који ј |
| вито крхаше прсте своје.{S} А кад ветар донесе нов талас од лавежи паса, она као преплашена срн |
| n="143" /> или каква одаја.{S} Идем да донесем један буздован те да обијем ове катанце.{S} Мож |
| ардаша!{S} Него велики ћеш да видиш кад донесеш.... знаш оно.... како је погодба.... четвртину. |
| икне: „не бој се, госпођо!{S} Сад ћу ти донети воде!“ па у петом скоку бејаше већ у капели, а н |
| >„Валах, ако је нећемо пити што си је и доносио?" прихвати Циганин. „А мени се ето већ смучило |
| Рекао бих да је глас Милисава кнеза из Доње Букве!{S} Баш је он!“ говораше старац више сам себ |
| n="116" /> немарно и небрежљиво.{S} На доњој степеници од престола седела су два младића, госп |
| Кад Рајко узе намештати и онај трећи на доњој полузи да му буде на бољој згоди за ударац, Марги |
| и.{S} Цела му је појава била пријатна и допадљива.{S} Није му било више од двадесет и две годин |
| зид иза олтара.{S} У ходник у томе зиду допирала је од некуд светлост нека, много јача но што ј |
| који се пружаху на све стране докле око допираше; час би опет скочила у остатак од градскога ро |
| n="4" /> у Београду дочека и у Цариград допрати царског поклисара.{S} У Београду је Мустафа-бег |
| ово дивно летње вече на вису космајском допуњавало тиху своју хармонију.</p> <p>„Бадава,“ окрет |
| тем у Београд и извади од турске власти допуст, да мирно сахранимо Рајка на Космају, на оном из |
| и показујући руком на младог коњаника, допустио себи да каже само једну реч: „бињеџија!“</p> < |
| еко патера запита: би ли стари господин допустио да му нешто кажем.{S} Позваше га унутра.{S} Уђ |
| ви од дебела сељачка платна, који се уз доручне зглавке припијаху доручницима лепо и пуно црвен |
| а, који се уз доручне зглавке припијаху доручницима лепо и пуно црвеним концем извезеним.{S} Им |
| ...{S} О, моја добра госпођо, колико ти досађујем!...{S} Хвала ти... и опрости ми! “</p> <p>Мар |
| асла, каква сам госпођа била и куда ето доспех, ја падох на земљу као мртва.{S} Једног се дана |
| много!{S} Доста лакрдије!“ „И ја велим: доста лакрдије!" рече Маргита мирно. „Избављена из турс |
| узеше викати: „е, е, е, то је много!{S} Доста лакрдије!“ „И ја велим: доста лакрдије!" рече Мар |
| ребати свећа.{S} Да мало приштедимо.{S} Доста је нека нас води та светлост у твојој руци! “</p> |
| орње усне од добро срезаних и за човека доста малених уста.{S} Лице му је било обликом као окру |
| целу дворану, те се у њој свака тварка доста лепо могла да види.</p> <p>Маргита узе да трља оч |
| ш!{S} Него опет, и ако ће проћи времена доста, док ти сакупимо драговољце, опет ће једном дан р |
| ди, који знају за Бога.{S} Ето то ми је доста!“</p> <p>Док он то говораше она спази да јој танк |
| ју.</p> <p>„Е, господа веле да си им се доста напричао, и да си ето баш лепо завршио.{S} Сад не |
| видно узбуђен и збуњен.</p> <p>У том се доста разговетно зачу вика једног громогласног сељака: |
| е гроб за Рајка.</p> <p>Кад већ гроб би доста дубок, Маргита нареди да српски сељаци пођу у нај |
| овину.... како беше?!{S} А сад, биће ти доста да видиш и мали!{S} Хеј, Маџарице бесна!{S} Него |
| м и срамота пред људма!{S} Ово је овако доста за нашу потребу!“</p> <p>„0 ти не знаш каква је т |
| ренутака у кадифене завесе од постеље. „Доста је што могу да је одавде погледам...{S} Знаш како |
| тко описати, али у коме су се и осећање достојанства и неизмерна једна туга и опет жива чежња д |
| олину.{S} Рајко прекиде њихов разговор, дотакнув патера руком и рекав:</p> <p>„Кажи господи: на |
| ан те гледа!"</p> <p>Рајко се трже и не дотакнув се оне сласти, исправи се, покри лице рукама и |
| <p>„Како оно сину муња кад се њене усне дотакоше твојих усана! како дивне беху оне <pb n="93" / |
| тренутку у коме се својим уснама хтеде дотаћи њезиних, један други глас у души његовој викну м |
| стећи се као да светињи некој приступа, дотаче се руком њеног рамена, и рече само — опет шапуто |
| ђо, док бих ја нашао и довео ластавицу, дотле би и Турци са самсовима, или бар самсови без Тура |
| ће краљ опет да завојшти на Турке.{S} А дотле би ти могао лепо код нас да останеш и да спремаш |
| обузе.{S} Десило му се нешто што никада дотле у животу.{S} Учини му се као да му се душа подели |
| ешавају жице.</p> <p>У томе Манда, која дотле узалуд гураше Сокицу да иде да опет заузме десну |
| ладој и тако дражи пуној жени.{S} Никад дотле није његов чисти поглед пао на толику и тако белу |
| младића крупним својим очима, какве он дотле никада видео није.{S} Готово се он сам застиде, и |
| а и црвеном јелеку одевена била.</p> <p>Дотрча Циганин с чекићем у руци, с пеном на устима, с в |
| децо, овамо ! “</p> <p>На њену кукњаву дотрче сви као без душе.</p> <p>Маргита је лежала мртва |
| жено, јадна жено! не бој се, дете моје, доћи ће он!“ </hi> — „Ко је тај „он“ ?“ — ја бих се осл |
| жа.{S} Даће Бог да рана није опасна.{S} Доћи ће лекари, а на великом су гласу.{S} Неће ваља да |
| видети и разумети.{S} Кроз сат или два доћи ће двојица да вас пропрате кроз Венчац.{S} Има там |
| драговољце, опет ће једном дан растанка доћи!..{S} А кад тај дан дође, онда, тамо у оном двору, |
| м, али заспати нећу, а чим чујем старца доћи ћу да те пробудим!“</p> <p>— „Па то је преко света |
| огу у мајстора дуго остати, а неко може доћи па однети и теркије и чутуру !“ рече Рајко као да |
| још није дошло време, а кад дође време доћи ће и човек!{S} И ако онда будем жив први ћу вам ка |
| рети после овога што од тебе чух, да ће доћи онај који ће земљу да ослободи!“</p> <p>Старац се |
| гледамо, њему се надамо.{S} Знамо да ће доћи, знамо да ће изићи некуд исред Шумадије, само не з |
| срећиш свој народ.{S} И онда... онда ће доћи и дан у који ће се наћи жена, вредна да ти и по ле |
| смо!“ рећи ће Рајко Маргити. „Старац ће доћи по нас кад се отресе Турака.{S} А можда се боји да |
| тај човек Рајку; „побојах се нећете ни доћи и ево чак узех премишљати да ниси погинуо!{S} Глед |
| сваја кад помислим, да ће кроз који дан доћи и дан, у који ми се од тебе растати ваља.{S} Бога |
| вице, и да ћу му по неком великом послу доћи.{S} Иди сад!{S} И Бог ти на помоћи био !“</p> </di |
| и одмориш, а у том ће ваља да и старац доћи по нас!“</p> <p>У зембилу старчевом нађоше једно п |
| и, кринови и лавови, који се пропињу да дохвате звезде.{S} Тако је извезен био и онај велики и |
| ко, или ћу ти сад главу размрскати!{S}" Дохвати је за косе и повуче.{S} Чауши је прихватише за |
| ачка коња.{S} Са кола скочи доле Рајко, дохвати најпре из сена своју дугу пушку, па онда хтеде |
| дно; обрве саставио, чело наоблачио.{S} Дохвати своју арнаутку, огледа јој кремен, подасу јој ч |
| врати к Маргити.{S} Ова га обема рунама дохвати за кудрави врат, па га онда тапкаше по глави и |
| чи учини <pb n="208" /> прекипе.{S} Она дохвати девојку за обе руке, па је просто као неко маче |
| има, скрињицама и ковчезима.{S} Маргита дохвати прву скрињицу од сребрне срме, која јој под рук |
| ече Циганин, па из једног другог корита дохвати неке влажне и прљаве крпе, обмота у њих десну р |
| ски, беште Турци да вас пламен његов не дохвати!{S} Јаох, браћо, изгибосмо!{S}" Поломише се Тур |
| д самим пањем.</p> <p>Маргита се најпре дохвати руком својом за рукав од његова гуњца, па се ни |
| ог триумфа осети да му је грло суво, те дохвати чутуру и опет повуче добро.</p> <p>„Јеси ли је |
| ачке ! “</p> <p>Рајко јој пружи руку те дохвати њену, која беше хладна као иста стена.</p> <p>А |
| рече:</p> <p>„Нека ми ватруштина мозак дохвати...{S} Ова ми се соба окреће...{S} Госпођо, где |
| говараше она опет мирно.</p> <p>Циганин дохвати један чекић, баци се њиме на њу, па срдито дрек |
| и пут удари, али му је у исти мах Рајко дохвати својом левом руком.</p> <p>„Стани господине!{S} |
| !“ викаше стари пустињак, па их крепко дохвати обадвоје за руке и повуче — к једном отвору у с |
| p>Млада се жена промени у лицу па журно дохвати и котлић и ибрик.</p> <p>„Иди сад!{S} Иди!“ реч |
| да ме аждаја агарјанска у своју чељуст дохвати.{S} Ох, чинило ми се да се мојим молитвама, мој |
| p> <p>„Ево како!“ поче Циганин а чутуру дохвати обема рукама и метну је себи на колено.</p> <p> |
| енутака био је с водом поред ње.</p> <p>Дохвати један златан пехар, исплакну га и насу воде и о |
| /> <p>Само нека нас срећа послужи да се дохватимо лепе земље маџарске, па да видиш шта ћу ја од |
| посадио би на земљу право испред себе, дохватио гусле, превукао неколико пута, па <pb n="128" |
| стао духом видовит, чим би гусле у руке дохватио.{S} Једног дана седео је уз колено свога седог |
| г, сребром окован а пун вина, који беше дохватио да напије здравицу.{S} Вино се просу по <pb n= |
| Кад ме вода изнесе горе, два ме самсова дохватише.{S} На левој мишици и сад ми се познаје где м |
| да ме метну на коња.{S} Покајах се, али доцкан.{S} И насмејао бих се, али ми не даде зебња шта |
| ојим крупним очима у његове очи, и онда доче полагано а пуним милозвучним својим гласом да гово |
| лиш, нисам ли сад лепша?“</p> <p>Али не дочека Рајкова одговора.{S} Као да је жеравицу на главу |
| а као чауш-баша <pb n="4" /> у Београду дочека и у Цариград допрати царског поклисара.{S} У Бео |
| л’ ћу доживети да њега у оним планинама дочекам?!“ говораше Рајко сам себи. „Ко зна!...{S} А ко |
| када младу жену у уста пољубио, него си дочекао да прво млада жена тебе у уста пољуби...{S} Шта |
| млађи, па по божјој милости и можеш га дочекати !“</p> <p>„А кога то мислиш оче?“ питаше Рајко |
| ад је млад месец, а пола ноћи лако ћемо дочекати! одговори Циганин. „Валах, баш да <pb n="43" / |
| {S} Нека би ти, синко, Бог дао да га ти дочекаш, па да му ти ово благо предаш.{S} Ето, какву <p |
| господине!{S} Зар тако маџарски племић дочекује своју верну жену?{S} Не срамоти свој образ и н |
| и је се тек пре четири године потурчио, дошав и сам од некуда из Маџарске, — заробио.{S} Сви ми |
| пред санџак-бега.{S} Некакав новајлија, дошао го као прст, па син навалио да се што пре и одене |
| ове и све страшније и грозније муке.{S} Дошао је најпосле дан, у који је моје слабо и очајно ср |
| баксуз !{S} Ниси ваља <pb n="44" /> да дошао на оваки посао са слутњом на празну срећу?“ говор |
| -бег је овде нов човек, тек је од скора дошао, сиромах је и дрхће за паром.{S} Дајте да одем да |
| гледаше шта то би.</p> <p>Циганин беше дошао к себи и напрезаше се силно да збаци са себе Рајк |
| ко младоликог јаничара !{S} Добро си ми дошао, аго!“</p> <p>Њих се двоје насмејаше а Рајко прих |
| ре био, свуда је под божјим небом добро дошао!“</p> <p>Било је тако пуно срдачности у том поздр |
| оре где од радости јеца, а мени је овде дошло да се од неке нејасне туге заплачем!{S} О, Рајко, |
| не буните се, не гините лудо, још није дошло време, а кад дође време доћи ће и човек!{S} И ако |
| ше патер Амброзијус барона.</p> <p>„Хе, драга моја, како ћу ја да те познам, кад те не познаје |
| дија овде на добро сврши!“</p> <p>„Али, драга моја Ружо, о чему ти то говориш?“ питаше је Марги |
| о врата и пољуби је у образ; Ружо, моја драга и добра Ружо!“</p> <p>„ Али ко сте ви у тој чудно |
| тних прстенова, у свакоме по један алем драги камен, крупан <pb n="118" /> као лешник.{S} У дру |
| владичанска митра, искићена иконицама и драгим камењем, и поред сваке митре беше прислоњена уз |
| шпански штилет, са дршком позлаћеном и драгим камењем искићеном.{S} Поред њега десно седела је |
| них крстова, богато искићених бисером и драгим камењем, и пуно књига у златним корицама и икона |
| ар и мач, и један и други просто засути драгим камењем.{S} Ту беху још и неколике мање круне и |
| b n="108" /> а дршком искићеном понеким драгим каменом.</p> <p>Него ово двоје младих људи само |
| стајао је велики златан крст сав посут драгим камењем, које тако прскаше варницама, да се у њ |
| га у златним корицама и икона у злато и драго камење окованих.{S} Она мало нижа трпеза у зачељу |
| } И да није било оноликих кандила, само драго камење, што се згрнуло на ове три трпезе, могло б |
| мао сам ја, вели, у мојој војсци и Србе драговољце.{S} Откидају од својих уста да сиротињи даду |
| знам како ће.{S} Нека одмах купи јунаке драговољце, нека их наоружа и нека ти их преда да с њим |
| ће проћи времена доста, док ти сакупимо драговољце, опет ће једном дан растанка доћи!..{S} А ка |
| а твоје успаване трепавице пала од оног драгог камења и бисера, што га ено тамо на трпезама.{S} |
| има нађоше цветове од бисера и грање од драгог камења, обоце, гривне, просто да се не зна шта ј |
| грло; стас сам утегла у један панцир од драгог камења.{S} Сва трептим од светлости и блистам се |
| нком врату носила је низове од бисера и драгог камења, што својим севањем само још више изношаш |
| еда к оној трпези на којој светлуцаху у драгом камењу крстови и у златном покову еванђеља, прек |
| Не беху „као бисер“, али додаваху нову драж лепоти лица њеног.</p> <p>Рајко сад не скидаше пог |
| е и много више, и нешто што ми је много драже.{S} Ја сам верна љуба од Расине Рајка! — Сад нека |
| стојао тако близу једној младој и тако дражи пуној жени.{S} Никад дотле није његов чисти погле |
| на тако топлу снежност и на тако свету дражност.{S} Застиде се сам од себе и збуни се као да ј |
| ма, чачкалицама, свакојаким зделицама и дрангулијама, те га као кићанке бију по бедрима, па сит |
| м да те служим, да носим воду, да цепам дрва, да ложим ватру, да чистим ковачницу, да перем и д |
| сам у себи; „некада су место ове труле дрвене цеви, цеви од сребра бистру воду из мрамора изво |
| милице певаху, а већина их је седела уз дрвене столове око остатака од печених јагањаца и око ј |
| ад ова доврши, онда она наслони чело на дрвени сто па бризну плакати.</p> <p>„Ама шта је све ов |
| вијаше се танак стуб од дима из широких дрвених димњака.{S} Дан се дизао и будио успаване људе |
| .{S} Улазило се у двориште преко једног дрвеног моста, који се на ланцима могао привући у вис у |
| е јој у једној заструзи млека, у другој дрвеној здели сат меда, изнесе једну костретну врећицу |
| це своје бистром хладном водом, која на дрвену једну цев шибаше из чесме у каменито корито пред |
| ине изнад ње избио је читав џбун зовина дрвета.{S} Танке стабљике повиле се под теретом крупног |
| е обгрлила.{S} Видећеш у њој пуно лепог дрвећа и наћи ћеш пуно хладовине!“</p> <p>— „Да видиш в |
| олског пута те кроз њиве и поља и испод дрвећа жураше се напред а све правцем уз Мораву.</p> <p |
| речи појури к брду.{S} Чим зађе за неко дрвеће, Рајко рече Маргити:</p> <p>„Одјахуј, па хајдмо |
| о и поља и горе, и кад би сваки лист на дрвећу, и сваки цвет на пољу, и сваки џбун дуж пута, јо |
| еди, да ме људи његови обесе о најближе дрво до моје пећине, па ме после ви мртва скините и у п |
| је баштина његове задруге; свако му је дрво изгледало као да је кита босиљка, свака стена руме |
| треба ми више мали, хоћу сад велики! “ дрекну Циганин па већ запенуши.{S} Изгледаше као прави |
| а песницом у њих.</p> <p>„Шта је бре?!“ дрекну изнутра Циганин не отварајући.</p> <p>— „Кабадах |
| “ рече млада Маџарица.</p> <p>„Нећеш?!“ дрекну Циганин па избуљи очи на њу. „Вала ћеш да играш |
| ан чекић, баци се њиме на њу, па срдито дрекну :</p> <p>„Казуј шта си сада, кујо маџарска?!“ <p |
| мпир, авет!“ Јао да сте само видели!{S} Дрекнуше сељаци: „беште, ето вампира, ето авети!“ па он |
| иганин ковач срдито и све јачом и јачом дреком довикиваше. </p> <p>А кад маџарска господа насту |
| и ћемо ево у име живога Бога напред.{S} Држ’ се, госпођо, моје руке ако се бојиш, а ја ћу његов |
| nit="graphic" /> <p>У БЕОГРАДУ</p> <p>У ДРЖАВНОЈ ШТАМПАРИЈИ КРАЉЕВИНЕ СРБИЈЕ</p> <p>1892</p> </ |
| е руке на велики и широк мач, којега је држак у крст извијен био.{S} Круна, скиптар и златна ја |
| испод самог оштрица, тек колико да има држаље, узе један буздован у десну руку, па с новом над |
| само га брже изнураваше.{S} Рајко га је држао као за земљу прикуцана.{S} Маџарица му додаде кон |
| кићанке падаху му по плећима; у десници држао је го мач, па њиме показивао у напред; главу беше |
| чела повијао царски венац; у левој руци држао је крстасту заставу, од које тешке кићанке падаху |
| еху се пропела у вис, па предњим шапама држаху један дугуљасти штит онако полошке.{S} Са средин |
| своје, па их онда склопи, подиже увис, држаше их тако склопљене као да се Богу моли, па онда с |
| е пред велику икону на којој Богородица држаше малог Исуса у наручју.{S} Ту се она спусти на ко |
| се приљубила беше уз Рајка и чврсто се држаше једном руком за његову руку а другом за раме њег |
| огледима.{S} Па онда склопи трепавице и држаше их склопљене и једва дисаше.{S} Као да јој је ду |
| заплака од бруке и срамоте своје; дуго држаше лице своје скривено на рукама, а кад се мало уми |
| вори.{S} Али корачајући поред Маргите и држећи је за руку не скидаше својих погледа с лица њена |
| ише.</p> <p>— „Срећа те та трећа полуга држи!{S} Тешко би нама било да си и њу одвалио!“ рече М |
| Очевидно беше му тешко да се на ногама држи.</p> <p>„Има некакво весеље у двору?“ питаше Марги |
| е готово у своме левом наручју загрљену држи, и да је њена глава наслоњена на срце његово.{S} И |
| е Маргита; „старац ти је довикнуо да се држиш десно.{S} Мора бити да је он имао неки узрок за т |
| коју није слободно видети, и као да је дрзнуо да сазна једну страшну тајну, коју није слободно |
| д себе и збуни се као да је крив што је дрзнуо да види једну светињу, коју није слободно видети |
| чи онај прамен сутона, што је из пећине дрзнуо да завири у ону црну гробницу, или — као да се ж |
| емо у овим урвинама?" питаше Маргита па дркташе као прут, и грчевито крхаше прсте своје.{S} А к |
| збуљио очи па их све у ковитлац окреће, дркће му црна кожа на образима, искезио зубе, па режи к |
| невеста, сва пребледела, <pb n="49" /> дркће, ломи прсте, савија руке па моли младожењу да ми |
| старац је узе за обе хладне руке па је дрмаше, као да хоће да је из заноса разбуди.</p> <p>„Ка |
| винама од града као веверица; час би се дрско успела на највиши зид па се усправила да стоји ка |
| одо, јемчи, да преласни и бујни јуноша, дрскост којега толико изненађује, није нама од стране С |
| де игра!{S} Халил-бег је матора, хладна дртина, па кад је видео, он полуде, полуде, у мало ме е |
| да ти и по лепоти и по доброти буде мио друг у животу!...{S} Збиља, Рајко.... ето смо нас двоје |
| ено, да ли се тамо иза стене што збива; друга половина слушаше истом таквом жудном пажњом један |
| мо заједно као два верна <pb n="149" /> друга и сав терет да делимо подједнако.{S} Ко се од нас |
| , сломиће се пре не због неправде свога друга, него због неправде која је у судбини!{S} Је л’ т |
| ита: хоћеш ли да узмеш ову жену себи за друга кроз живот ?{S} А он, на моју препаст, гласно вик |
| седам или осам корачаја, па наиђоше на друга гвоздена врата, па онда и на трећа.{S} Ина њих ул |
| их, па онда Рајково копље удари у једна друга велика гвоздена врата, која се беху испречила те |
| но као калуђерица, а тако је била и она друга жена за коју сам ја мислила да је света Марија Ма |
| Рајко. „Него, чекај молим те, има још и друга једна мука!{S} Треба, веле, да се то кује у по но |
| за такву работу.{S} Ако нисте, онда ево друга начина: нека пођу два млада господина са мном, от |
| које густа грива покриваше.{S} Иза њих друга два златна лава беху се пропела у вис, па предњим |
| ј теме покривале, остала је само једна; друге <pb n="30" /> су давно разнесене па замењене дуги |
| екла сам јој, да ти не замери што си од друге цркве, јер си добар и имаш дух витешки.{S} Исплак |
| ље у великим сребрним кандилима.{S} Све друге иконе беху поцрнеле и испуцале и само се светлуца |
| сад лежало тело Рајково.{S} Замоли све друге да се уклоне и да оставе само њу и Ружу саме поре |
| да се ти у Београд вратиш, јер он даје друге пратиоце.{S} Већ смо о томе говорили и са Хасан-а |
| атицу, па старог Југ-Богдана, па толике друге наше јунаке!{S} Знаш како је?{S} Бога ми као да с |
| ла је скоро за читаву стопу виша од оне друге две, стојала је на ногама од црног углађеног мрам |
| ом главом вихар ветар диже,</l> <l>А из друге мавен пламен лиже </l> <l>А трећа му проговара гл |
| исто казивала.{S} Па онда му је слала и друге Циганке, да му гледају у воду, или и у длан, и св |
| у овде, кресну онде; виде и с једне и с друге стране три реда камених широких полица на стубови |
| ли дворану око себе.</p> <p>С једне и с друге стране ове три трпезе поређано је било по шест пр |
| ест гвоздених вратоца, која су некуда у друге ходнике и просторије водила.{S} Једна од тих врат |
| ојих једни играху уз циганска ћеманета, други загрљени у гомилице певаху, а већина их је седела |
| пкиња Станија, шаље!“ И онда покида сав други босиљак и разастре га око главе Рајкове као венац |
| сребра са сребрним кандилима, неки ниже други више, те изгледаше као да под сводом лебди читав |
| збуњено а нешто мало и срдито. „Нико ме други к вама послао није до жалосна судбина оне ваше зе |
| ету, зазвекташе мамузе, те један пут те други пут, а ја гледам у трепавице младине; она их поди |
| 109" /> царски скиптар и мач, и један и други просто засути драгим камењем.{S} Ту беху још и не |
| пре десетак дана стигао овамо и један и други, па предали та писмена патеру Амброзијусу.{S} Каж |
| се, провуче прсте кроз косу један пут и други пут да главу расхлади, извади из свога гуњца убру |
| > <p>Али Маџарица не изађе.{S} Звизну и други пут и трећи пут. „Шта је сад наопако?!“ мишљаше < |
| Веруј, тукао се и он за вас као и многи други наш јунак, и право је да га се сећате! “</p> <p>„ |
| дини беше крупан као крупан орах, а они други као јаја голубија.{S} Пред круном беше положен ун |
| ом, госпођо, Јанко је наш јунак, и наши други јунаци нит’ се жене, нит’ се бију, нити вино пију |
| овај бокор поклањам ја грофици, а овај други носи, па од њега нека госпођа откине који стручак |
| руке на десном колену старчевом, а онај други, на левој страни, гуђаше у гусле, лице своје поди |
| утем од Крушевца у Ниш Рајко је са свим други човек.</p> <p>Јахао је напред сам и замишљен.{S} |
| ојим уснама хтеде дотаћи њезиних, један други глас у души његовој викну му: „Душан те гледа!"</ |
| {S} Од те ноћи је стари господин постао други човек.{S} Узео је да пије много више но пре, пост |
| а.{S} Требало би времена док би га и ко други одрешио, а већ сам да се из тако чврстих веза изм |
| Та он једини и може да помогне кад нико други не може!{S} Ко је подигао моју Марушу из великих |
| е позна! “</p> <p>„Јесте, ви сте и нико други!{S} Ваше јединствене очи, ваш сладак глас!{S} Та |
| га чим сам га видео.{S} То је он и нико други!“</p> <p>— „Кад си ти видео цара Душана, те да га |
| три тренутка не остаде у дворници нико други осим Рајка, Маргите и Мартина. </p> </div> <div t |
| м нежношћу, па га онда пољуби у уста по други пут, промуцав тихо: „збогом!.... хвала ти!“ Одмач |
| није било ни мислити.</p> <p>Кад се по други пут од њега подиже, Маџарица му пружи један дугач |
| ту у лево плеће, и диже руку да је и по други пут удари, али му је у исти мах Рајко дохвати сво |
| ype="group" xml:id="SRP18920_P2"> <head>ДРУГИ ДЕО</head> <head>У ШУМАДИЈИ</head> <pb n="62" /> |
| утица Богдан и Краљевић Марко, један за другим искупише на белој кули Сибињанин Јанка и узеше р |
| ује се да чује понеку бајку, па да је и другима каже.{S} Што ти знам рећи то је да нисам светац |
| све буре до бурета, па повезане једне с другима гвозденим ланцима.</p> <p>„Биће да је то каква |
| у једнима од њих леже смештена копља, у другима мачеви, а у трећима буздовани.</p> <p>„А, сад с |
| крупан <pb n="118" /> као лешник.{S} У другима нађоше цветове од бисера и грање од драгог каме |
| , која је стајала за себе и подалеко од других, седео је на земљи Циганин, па ковао клинце за п |
| него се тера преко равнице, а по трагу других кола, правцем на исток к једној умци, на врху ко |
| ад велиш.{S} Хајдмо да сечемо стену.{S} Друго нам сад и нема!“ </p> </div> <div type="chapter" |
| о очи да не крочимо у какав понор, а за друго како Бог да!“ прихвати Рајко.</p> <p>И онда пођош |
| “ рече Мартин очајавајући.</p> <p>„Нема друго, него одмах сад ја идем да растурим лажне пријате |
| руке!“</p> <p>У мраку наиђоше једно на друго.{S} Обема рукама својим обеси му се она о десно р |
| Ето беже, то је све што те молим, а све друго нека ти је просто !“ Смилова се бег на сузе сељач |
| ај ми Рајка смрти !{S} Узми од мене све друго што хоћеш, врати ме на нове муке, умори ме лагано |
| викује Јовану кнезу од Богдања!{S} Није друго иду с неким Турцима!{S} А ето сад опет ударише пс |
| бом заједно, и свуда смо верно једно уз друго стојали, можеш ми се ваља да поверити... збиља, и |
| аг у буре.</p> <p>„ А, ово не може бити друго, ово је један луд сан!{S} Рајко, молим те, јесам |
| се с тобом растајем.{S} А већ није нам друго!{S} Нека је хвала Богу који нас, ето, пред твој д |
| јаше тако густ и црн да не могаху једно друго видети.</p> <p>— „Рајко !“ дозиваше га Маргита ша |
| ужбу великој и светлој господи; али оно друго не могу вам примити!"</p> <p>Зачудише се маџарска |
| ан на своме длану.</p> <p>Хтео је нешто друго да каже па се уставио.{S} Мерџан је донео у руку |
| адоше на највиши врх њен, једно поред , другог.{S} Беше у оној дивној летњој вечери диван погле |
| аклати, па ми он истрже нож из руку.{S} Другог једног дана утекох, али ме Турци ухватише још у |
| мено, како сте се ви потурчили, а неког другог светом оцу у Рим, да донесе благослов за венчава |
| да скочиш!“ рече Циганин, па из једног другог корита дохвати неке влажне и прљаве крпе, обмота |
| таше <pb n="86" /> по земљи једно поред другог на самом уласку од пећине.</p> <p>Старац изашао |
| ргите!"</p> <p>Сахранише их једно поред другог; прелише им гробове сузама и оставише их да на њ |
| ене беле воштанице.{S} Поред и једног и другог златног раста, стојала је, и управо иза њега пла |
| га, што су се пружале од једног зида до другог у сва четири правца, висили су многобројни мањи |
| туру о једно раме, сиџаде пребаци преко другог, па полагано изађе.</p> <p>Млад месец се спушташ |
| ра, ето авети!“ па онда све један преко другог!{S} О, сачувај ме Боже, остарела сам а овакво чу |
| ачки неки ковчези од олова све један до другога; „а, ово ће бити да је гробница старе господе о |
| оме ратничком округу, поређали један до другога, да чувају стражу и да подупру зидину својим гв |
| а би!{S} А <pb n="145" /> кад није авет другога се чега баш и не бојим.{S} Сад ћемо видети шта |
| ами дубоко узбуђени и погледаху један у другога, не знајући шта да почну. <pb n="81" /></p> <p> |
| ви прокопавање.</p> <p>Али већ на крају другога дана прокопавања нестаде им и последње капи вод |
| , изнесе јој у једној заструзи млека, у другој дрвеној здели сат меда, изнесе једну костретну в |
| ве угаси се светлост те поста мрак, а у другој наста само нека тиха месечина.{S} Све оно блато |
| {S} У једној је руци носила котлић, а у другој велики један калајисани ибрик.{S} На голим ногам |
| им наџаком у једној а сребрним штитом у другој руци.{S} А на пола хвата од ових оклопника беху |
| се држаше једном руком за његову руку а другом за раме његово.{S} Обадвоје стојаху позадуго пре |
| ј туђинској нези предао.{S} Ранио си ме другом стрелом, кад си мој први девојачки занос, чист п |
| самсови растргну, пре нека умрем сваком другом смрћу, само да ме гадна једна змијурина не гута |
| пет заслужи!“ Шта се опет десило једном другом моме брату од стрица, кога смо били звали Сибиња |
| теза.</p> <p>Ружа и Мартин дадоше једно другом миг да се не одмичу далеко и да се брзо врате.{S |
| јкову!"</p> <p>Њих двоје шапутаху једно другом своје бојазни, да не буде грофица помела памећу. |
| p> <p>„Можемо и то.{S} Али сад дођох по другом једном послу!“ рече Рајко, па махну мало главом |
| пе од градске рушевине!{S} Хајдмо сад у другом правцу натраг!"</p> <p>„Нешто ме је страх да иде |
| и и виде како јој низ образе једна суза другу стиже.</p> <p>Свираше тако Циганин још неколико т |
| а длан и преврташе га то на једну то на другу страну.</p> <p>„Хвалимо те Боже!{S} Ово је у исти |
| па погледаше са седла то на једну то на другу црвену чизму и намешташе их у широке бакрачлије. |
| њих, па их брисаше час на једну час на другу страну.</p> <p>„Ко има тамо?“ викну Рајко; „ако с |
| е наступ од грознице, и окрете главу на другу страну.</p> <p>Циганин устаде па већ посрћући оти |
| рљаше очи, уштину се у мишицу једну, па другу, скиде шубару, прекрсти се, провуче прсте кроз ко |
| смарагда, сафира и рубина.{S} Отворише другу скрињицу и избројаше у њој седамдесет и седам зла |
| третну врећицу старих ораја и лешника и другу једну сељачку шареницу пуну јабука.{S} Изнесе нек |
| у прстом, па ни после кад Марко осече и другу па и трећу главу Арапову, онда већ Рајку поста ја |
| ио беше оба кљуна своја.{S} С једну и с другу страну овога знамења стојао је по један висок окл |
| бледи и жути.</p> <p>— „Хајдмо одмах у другу собу!“ рече Маргита блеђа и од самог рањенога Рај |
| вати Маргита, ударив живо гласом на ону другу реч и махнув руком као и да покаже, како доиста о |
| бејах свирач у Сегедину у Маџарској, у дружини чувенога мајстора Борчија.{S} Једнога дана рече |
| се бију, нити вино пију, док не зовну у дружину Сибињанин Јанка!{S} Веруј, тукао се и он за вас |
| Бог једини чудом каквим спасти може, а друкчије ил’ се ваља предавати, или — мрети!"</p> <p>Ов |
| рица Рајку, „видео би ти како бих се ја друкчије винула коњу у седло.{S} Али како ћеш с оваким |
| из овога подземнога двора.{S} Ако није друкчије, мојим ножем просећи ћу стену, колико да се у |
| Турци насигурно убили!{S} Не може бити друкчије!“</p> <p>Учини му се да нешто баш близу њега з |
| ; „сад већ све знам...{S} Та није могло друкчије ни да буде?...{S} Зар би маџарски витези могли |
| десет стопа дугачак, који се навикао на друштво пустиника и на млеко што га они од сељака добив |
| ренутака чисто скаменила, гледајући ово друштво, сад кад виде шта Манда на њене очи учини <pb n |
| еше да одвоји уста своја од његових.{S} Дрхтала је од милине.{S} Кад отвори трепавице, очи јој |
| и сав блед, подиже у вис обе руке, које дрхтаху као прут, па им свечано рече: „закуните ми се с |
| им већ очи засенуше.</p> <p>Маргита сва дрхташе од узбуђења и само узвикиваше: „ ах да силног б |
| ек, тек је од скора дошао, сиромах је и дрхће за паром.{S} Дајте да одем да га питам за које би |
| стим ваздухом.{S} Тако сте бледи и тако дрхћете!“ рече Ружа Маргити, која ћуташе па се само стр |
| <p>„0, о, о, грофе,“ јекну Циганка сва дрхћући од гњева; „ако ваше слуге имају слободу <pb n=" |
| м или златним пафтама, <pb n="108" /> а дршком искићеном понеким драгим каменом.</p> <p>Него ов |
| е висио један кратак шпански штилет, са дршком позлаћеном и драгим камењем искићеном.{S} Поред |
| захвали.{S} Овде ти некадашња робиња из дубине душе захваљује.{S} Рајко, ма шта да буде, твоју |
| е спустих на колена, помолих се Богу из дубине душе, да се смилује на вас и рад вас на мене, и |
| мишљаше за неко време као да се гњура у дубине оне мудрости; узе полагано и више самом себи пон |
| це Маргитино, него да завирује у мрачну дубину онога ходника испред њих.{S} А Рајко живо кресаш |
| е би га могла топлијим сузама облити ни дубљим уздасима окадити.</p> <p>Кад је силом подигоше, |
| за Рајка.</p> <p>Кад већ гроб би доста дубок, Маргита нареди да српски сељаци пођу у најближе |
| уљица на грудима затрепери.{S} Један се дубок уздах оте из њена срца, они јој потамнеше, па реч |
| му је порасла тајанственошћу којом она дубока мирноћа и онај танки сутон застираше брда и поља |
| , опазише једног сељака који, у некакве дубоке мисли занесен, корачаше лаганим и опет несигурни |
| Туркиња.</p> <p>Била се задубла у неке дубоке мисли.{S} Као да је душевно болесна, тако се уко |
| чаше по соби.{S} Беше се пустила у неке дубоке мисли.{S} У души јој је беснила тешка једна борб |
| ој беху пуне суза.</p> <p>„Ех!“ рече са дубоким уздахом, кад се трже из заноса, „ово се Маргита |
| Тако му се нешто ражали, да с тешким и дубоким уздисајима само понављаше речи: „еј, јаднице мо |
| ем разбијаше у металном суду, кад је из дубоких мисли изведе један мекан а звучан глас, који је |
| пустила.</p> <p>Мало после па Маргита, дубоко уздахнув, отвори очи.{S} Погледа по звезданом не |
| <p>Кад их старац доведе пред тај отвор, дубоко узбуђен и сав блед, подиже у вис обе руке, које |
| ање!“</p> <p>И онда се склони на лево и дубоко поклони пред Маргитом, која у њеном турском руву |
| цање.</p> <p>Старац и Рајко беху и сами дубоко узбуђени и погледаху један у другога, не знајући |
| јако променила: образи јој спласли, очи дубоко упале, испод очију црни широки прстенови.{S} Рај |
| ванредне лепоте, али у обојице очи беху дубоко упале и — очним поклопцима поклопљене, као да об |
| невин пољубац на њена уста?{S} Она је у дубоком сну, неће се разбудити; а то бар није грех.{S} |
| ужни крај неба.{S} Лак и благ поветарац дуваше отуда.{S} Из најближе шуме с ону страну долине, |
| том небу пуно звезда.{S} Свеж поветарац дуваше од Јастрепца.{S} Нигде никога.{S} Рајко зазвижда |
| столу беше уз плашт прислоњен по један дуг и широк мач, већином у зеленим кожним корицама, па |
| х година један смук, добрих десет стопа дугачак, који се навикао на друштво пустиника и на млек |
| од њега подиже, Маџарица му пружи један дугачак нож, који је извадила из некаквог зембила, па м |
| м, а изнад самог копља, провуче некаква дугачка црна игла, која се у врху цепаше у две још тање |
| ајлију притиснуо беше, и онда опет нека дугачка рука брисаше врата по целој ширини њиховој.</p> |
| па не мари, нека је како год хоћеш.{S} Дугачке су те ваше маџарске молитве.{S} Ми Срби то на к |
| а од збијене магле светлуцаху овде онде дугачке ватре.</p> <p>„Видиш ли те ватре тамо?“ питаше |
| од трепавица погледаше поносито у своје дугачке и танко усукане брке.</p> <p>„А је ли овде у дв |
| на стубовима од камена, а на полицама — дугачки неки ковчези од олова све један до другога; „а, |
| а Цигана удешаваше тихо ћеманета.{S} За дугачким и широким столом, који се чисто угибао под сва |
| стару антерију, опаса је брзо широким и дугачким једним стамбулским <pb n="57" /> појасем, помо |
| > <p>С њима је ишло и неколико Турака у дугачким зеленим кафтанима и са стамболијским турбанима |
| на, завалили турбане и сарколе, витлају дугачким татарским камџијама, напуцкавају самсове а сам |
| опцу, кад ено ваља да педесет широких и дугачких плаштева од меке кадифе и још мекшег зибелина! |
| b n="169" /> се видело као једно уско и дугачко платно, па даље иза њега један снизак и раван т |
| узе вртити главом; подупре врх од свога дугачког носа кажипрстом; узе се за тим куцати прстом у |
| ношњи, а и један дежмекаст човечуљак у дугачкој, црној долами, који је сваки час брисао своје |
| ледину. </p> <p>Рајко извади из недара дугачку кесу, а из ње чисту једну белу крпу, у којој бе |
| о ми је први дан среће после тако дуге, дуге, и тако страшне несреће!...{S} А шта да вам причам |
| очи што као да су од црне кадифе, и оне дуге трепавице и оне дуге и право повучене обрве, и оно |
| црне кадифе, и оне дуге трепавице и оне дуге и право повучене обрве, и оно сниско а право чело, |
| о густом кестењавом косом.{S} Погусте и дуге веђе лепо се повијају изнад два црна ока, која сва |
| се да тек сад први пут виде како су јој дуге трепавице и како су јој обрве право повучене, и ка |
| е. „Ово ми је први дан среће после тако дуге, дуге, и тако страшне несреће!...{S} А шта да вам |
| и по трећи пут, пољуби их једним дугим, дугим пољупцем, као да јој тешко беше да одвоји уста св |
| оњени гвоздени оклопи са шлемовима и са дугим копљима у гвозденим рукавицама.{S} Изгледало је к |
| ="30" /> су давно разнесене па замењене дугим тамноцрвеним ћерамидама.{S} Из оне старе, дебеле |
| е усне и по трећи пут, пољуби их једним дугим, дугим пољупцем, као да јој тешко беше да одвоји |
| ло не заплака од бруке и срамоте своје; дуго држаше лице своје скривено на рукама, а кад се мал |
| ашћен. <pb n="78" /></p> <p>— „Па тако; дуго би било да вам то причан; уверих се да њега или и |
| <p>Па онда отиде у своје горње собе.{S} Дуго је тамо остала.{S} Ружа, пуна бриге, одлажаше чешћ |
| стеном што их од пећине растављаше.{S} Дуго су са све већим напрезањем и притајивањем свога ди |
| јој се вину к девојци, мајци божјој.{S} Дуго је ту клечала са склопљеним рукама.{S} Потекоше јо |
| аше саме, онда она приђе ка ковчегу.{S} Дуго и дуго гледаше без речи у мирно лице младога човек |
| исте преобуке па рекох: могу у мајстора дуго остати, а неко може доћи па однети и теркије и чут |
| и паре за ону скелу !...“</p> <p>Поћута дуго, па тек рече:</p> <p>„Нека ми ватруштина мозак дох |
| ао те је заспао.{S} Није знао колико је дуго спавао, али кад отвори очи виде да је по рамену по |
| без муке, веза му руке на леђа!{S} Није дуго трајало од онога тренутка кад оно Циганин приђе с |
| да је он сиромах у њеној мрежи.{S} Није дуго потрајало док ето Манде и њене Сокице у двор.{S} С |
| у ону тајанствену светлост.</p> <p>Није дуго трајало па Маргита устаде.{S} Приђе па пољуби икон |
| ослу љуљаше се то на десно то на лево и дуго не могаше да удеси струне како му уху требаше.{S} |
| е, онда она приђе ка ковчегу.{S} Дуго и дуго гледаше без речи у мирно лице младога човека, који |
| вас двоје на крај краја бити.{S} Да вам дуго не дуљим.{S} У Крушевцу ме затворише најпре у кулу |
| малих оних врата. „Ко зна колико ће нам дуго требати свећа.{S} Да мало приштедимо.{S} Доста је |
| Учинило му се да му је робиња необично дуго на чесми; остави наковањ и чекић и клинце, догега |
| RP18920_C2.6"> <head>6</head> <p>Још су дуго стојали пред оном стеном што их од пећине раставља |
| /p> <p>„Дед’ молим те, а и онако је још дуго до пола ноћи!" рече Рајко, па онда наслони грлић о |
| а је кипела, као кад би нежна кћи после дугог страдања и лутања наишла изненадно на још нежнију |
| рац, са широким челом, орловским носом, дугом брадом и дугом косом, седео је на престолу, насло |
| , и да поред ватре седи један старац са дугом белом брадом, у црној ризи до земље и са црном ка |
| челом, орловским носом, дугом брадом и дугом косом, седео је на престолу, наслонив обе руке на |
| о си се био и гледао к мени.{S} Имао си дугу пушку о рамену... <pb n="39" /> А, сад видим!...на |
| арог посланика корача.{S} О рамену носи дугу пушку арнаутку, чврсто се утегао широким шареним п |
| оле Рајко, дохвати најпре из сена своју дугу пушку, па онда хтеде прихватити Маргиту, али се ов |
| нде <pb n="199" /> у куту од собе своју дугу пушку, јер ће му у случају невоље довољно бити ору |
| а у вис, па предњим шапама држаху један дугуљасти штит онако полошке.{S} Са средине штита дизаш |
| Али кад јој лице сагледате, нешто малко дугуљасто али лепо сливено, — са устима која нису била |
| се и такнуше срдито гуске и патке, што, дуж брлога испред кућа, беху задремале; излетеше пси из |
| града била!“</p> <p>На трећем ступњу, а дуж целог круга, — остављајући слободан пролаз тек само |
| јаке цветове и гране.</p> <p>Од прилике дуж три четвртине круга, а прислоњени уз сами онај четв |
| ећу, и сваки цвет на пољу, и сваки џбун дуж пута, још силније замирисао, раздраганост срца њего |
| а кришом натраг у зембил бацио, само да дуже потрају.{S} Али с јабукама не могаше то исто чудо |
| све топлије чак до у срце његово.{S} По дужем ћутању рећи ће Рајко!</p> <p>„Ти си госпођо уморн |
| ба најмање четири, ако не и пет стопа у дужину, две стопе у ширину и бар једну стопу у висину п |
| овора чежњи својој, знала сам шта ми је дужност.{S} И онда си пустио да ме аждаја агарјанска у |
| угла јабука, која се слила у нешто мало дужу но ширу коцку, и кроз мрку препланулост од сунца н |
| ше моји јадни сељаци помаљати и по који дукат, те га додавати на оне сребрне купе, док ја не пр |
| сада видео ни овакве грошеве ни овакве дукате, али видим ово је злато, а оно је тамо сребро.{S |
| илова се бег на сузе сељачке, згрну оне дукате и оне слепачке грошеве, и заповеди да ме обесе е |
| е на крај краја бити.{S} Да вам дуго не дуљим.{S} У Крушевцу ме затворише најпре у кулу, па онд |
| ице, кад је само моје ?!“ Сад што да ти дуљим — извукоше ме и истукоше ме.{S} Кад се дигох реко |
| > <p>„Оно тамо горе ритови с ону страну Дунава; а оно тамо иза њих, где су се небо и земља саст |
| те нежно миловану однесу старом Дунаву, Дунаво ће те изнети на песак земље маџарске, и предаће |
| т ваља рано ранити; далеко је тиха вода Дунаво !"</p> <p>Маргита отиде у пећину те по мирисном |
| Најми у Сегедину лађу, која ће Тисом па Дунавом да носи мене и ковчег Рајков у Србију.{S} Па он |
| *" /> <p>После неколико дана пловила је Дунавом повелика једна шајка.{S} Пред крманошем седела |
| кад су њих двоје стигли на врх једнога Дунаву најближега од космајских висова.</p> <p>На самом |
| е, нека те нежно миловану однесу старом Дунаву, Дунаво ће те изнети на песак земље маџарске, и |
| га мора, па преко снежног <pb n="20" /> Дурмитора пао у четинарске горе ужичке, да се у њима на |
| би понављати оне речи: „плот је слаба а дух је јак, “ па онда чисто са очајањем окрете се старц |
| а и онда рече: </p> <p>„Плот је слаба а дух је јак!{S} Разумеш ти то?“ </p> <p>Рајко га гледаше |
| е би ми било чудо, да се показало да је дух слаб а плот јака.{S} Тек опет жао ми је што се прев |
| боље је овако!{S} Ко зна какав би ми се дух са белом косом и белом брадом и са срдитим погледом |
| си од друге цркве, јер си добар и имаш дух витешки.{S} Исплакала сам се на њеном крилу, ижљуби |
| о десило ?!“ Тек неко од господе рече: „дух се јавио, вампир, авет!“ Јао да сте само видели!{S} |
| мехова, па би их овда и онда повукла да духну у жеравицу на огњишту, те да се не угаси док не з |
| ви очистише!..{S} Као да је вихор ветар духнуо па их као плеву и прашину однео!...{S} Знате как |
| “ говораше сам у себи; „и то ми је неки духовник!{S} Лист од њихове горе затреперио, чедо од њи |
| р на овој мраморној чесми <pb n="31" /> духом прогледао и видео дивне призоре прошлости и загон |
| бив очњи вид од беснила турског, постао духом видовит, чим би гусле у руке дохватио.{S} Једног |
| ручју.{S} Ту се она спусти на колена, а душа јој се вину к девојци, мајци божјој.{S} Дуго је ту |
| нању, да кроз оне дивне очи још дивнија душа гледа.</p> <p>Тек је била налила ибрик водом и под |
| а тамо?“ викну Рајко; „ако си ришћанска душа, кумим те Богом и светим Јованом, јави нам се и по |
| } Сви ми веле да је нека необично добра душа, и да не може бити да није од великога господскога |
| опљене и једва дисаше.{S} Као да јој је душа одлетела у ројеве звезда, да тамо тражи звезду Рај |
| као од неког сунчаног зрака осветли се душа Рајкова и онај тајни глас у њему умуче.</p> <p>Сед |
| е у животу.{S} Учини му се као да му се душа поделила у двоје.{S} Једна половина слушаше кроз у |
| тина поклизнуо, али пао није, јер га је Душан од њених усана отргао.{S} Веруј ми, оче, да је он |
| поуздано.{S} За оно тамо знам да је цар Душан.{S} Еј, капе!“ И Рајко отиде опет да изближе глед |
| , на оном пању одсећи, ако оно није цар Душан. „За ово,“ рече показујући руком на прилику у сре |
| оз дворану право к мрамору, на коме цар Душан јахаше поносито свога коња од мегдана.{S} Ту се п |
| } Гледај само где ти је далеко твој цар Душан!“ па Маргита показа руком у правцу преко целе дво |
| и, „не знам шта је, али оно је тамо цар Душан!“</p> <p>„А шта је ово?“ запита Маргита, пружив р |
| нисам.{S} А откуда ти знаш да је то цар Душан?“ рече Маргита мирно.</p> <p>„Ниси чула за нашег |
| /p> <p>„Е да ти кажем!{S} То је наш цар Душан!{S} Чула си за српскога цара Душана!“ <pb n="115" |
| ан други глас у души његовој викну му: „Душан те гледа!"</p> <p>Рајко се трже и не дотакнув се |
| цар Душан!{S} Чула си за српскога цара Душана!“ <pb n="115" /></p> <p>— „Баш нисам.{S} А откуд |
| мирно.</p> <p>„Ниси чула за нашег цара Душана!“ викну Рајко запрепашћен и погледа је чисто са |
| .{S} Тако је било и у нас за нашег цара Душана.{S} Ето, погледај га, какав је то соко !{S} Него |
| други!“</p> <p>— „Кад си ти видео цара Душана, те да га можеш одмах да познаш?...{S} Него ходи |
| е мало умири он диже главу, погледа кип Душанов и рече полагано: „опрости ми царе господине!{S} |
| а спаваше.{S} Спусти се на под под ноге Душанова коња и намисли да ту будан ноћ проведе. </p> < |
| но тамо поред оног оклопника пред царем Душаном.{S} Лећи ћу да се одморим, али заспати нећу, а |
| црква те талире, нека се пале свеће за душе и твојих и њихових покојних док талира траје.{S} А |
| да су не само две мирисне него две живе душе.{S} Па онда пробра из оба бокора два најлепша стру |
| Не срамоти свој образ и не греши своје душе?“ рече Рајко, па онда одби старчеву руку на десно. |
| нам!“ одговори Рајко. „У нас се крштене душе не продају, а слушао сам од Турака да се у Стамбул |
| .{S} Овде ти некадашња робиња из дубине душе захваљује.{S} Рајко, ма шта да буде, твоју доброту |
| их на колена, помолих се Богу из дубине душе, да се смилује на вас и рад вас на мене, и кад свр |
| > <p>На њену кукњаву дотрче сви као без душе.</p> <p>Маргита је лежала мртва.{S} Клечећи поред |
| </p> <p>Тек то рече а у једној половини душе његове угаси се светлост те поста мрак, а у другој |
| адифеним погледима може да отвори двери душе његове.{S} А млад човек прихватив ибрик из њених р |
| ивости, којом одговараху сваком покрету душе и срца, — са деликатно срезаним носом за који би р |
| црних очију, — црних и светлих, али без душевне топлоте, као да нису два девојачка ока, него са |
| т свога положаја, све своје и телесне и душевне муке.{S} Видех, бадава све, нема ту помоћи ни о |
| дубла у неке дубоке мисли.{S} Као да је душевно болесна, тако се укоченим погледима из разрогач |
| зар ја да останем да жив тебе мртву на души носим?!...{S} Не може тако!...{S} Ако се не мислиш |
| ше се пустила у неке дубоке мисли.{S} У души јој је беснила тешка једна борба: борба срдње на Б |
| „ево мене!{S} Нешто ми се смучило.{S} У души ми беше помрчало, али је хвала Богу сад опет све с |
| теде дотаћи њезиних, један други глас у души његовој викну му: „Душан те гледа!"</p> <p>Рајко с |
| кога цвећа и дивљег каранфила и мајкине душице Ружа се прва врати. <pb n="227" /></p> <p>„Слатк |
| адна и кукавна!{S} Ох, не желим ни свом душманину да прође кроз онакве тренутке, кроз какве сам |
| тренутке, кроз какве сам у оном часу ја душом својом пролазила!...“</p> <p>„Па онда... од један |
| за и српског поштења ево сам те узео на душу као свети аманет.{S} Могу да не умеднем да те посл |
| "</p> <p>Овај мирни говор поврати мир у душу Маргитину, и куцање њеног бурно узбуђеног срца поч |
| ву твоме!{S} Не пада смрт моја на твоју душу, али пада на моју душу, што због мене тако млад ги |
| рт моја на твоју душу, али пада на моју душу, што због мене тако млад гинеш.{S} Немам шта ја те |
| се што је наш покојни стриц, Бог да му душу прости, нама момчадији свагда говорио: кад си у не |
| о, и сам признајеш, младост је лудост а ђаво не спава!{S} Видим и сам није ти лако било.{S} Све |
| ли оно што се каже: младост је лудост а ђаво не спава?!“</p> <p>„ То знам! “</p> <p>— „Знаш ли |
| ова гласно повикала: <hi>„ха, бре, вур ђаур!“ </hi> па би се узела бацати комадићима од ћерами |
| рушевцу једна шарена гомила од Турака и ђаура.</p> <p>Крепак један и повисок старац, — с румени |
| l>Он му купи данке и хараче </l> <l>Што ђе отме да питања нема,</l> <pb n="132" /> <l>Цурама је |
| ули, — и са њиме госпођа <pb n="133" /> ђевојка," — не изговори тако полаганим шапатом, да се о |
| ц Нађ-Бању; жени се стари гроф.“ Хајде, ђи, терај!{S} Ето нас тамо.{S} Свирај, певај, пиј, лупа |
| ћерамида и цигала, или и сувим коњским ђубретом, на ону сјајну господу.</p> <p>Оно су доиста б |
| те!... јест, мањ ако то не буде деспот Ђурађ Смедеревац са његова два сина, два деспотовића, к |
| стре пред мрамором на коме стари деспот Ђурађ слушаше шта му ослепљени син уз гусле пева.</p> < |
| .{S} У Светој Гори има манастир деспота Ђурђа Смедеревца; у цркви иза олтара има у зиду један т |
| сам од Турака да се у Стамбулу најлепша Ђурђијанка робињица може да купи за хиљаду гроша! “</p> |
| о повуче.</p> <p>„Ја да црних калуђера, е баш брате знају каква треба да је ракија!{S} Жестока! |
| .{S} Тек сви гости узеше викати: „е, е, е, то је много!{S} Доста лакрдије!“ „И ја велим: доста |
| ати.{S} Тек сви гости узеше викати: „е, е, е, то је много!{S} Доста лакрдије!“ „И ја велим: дос |
| у Стамбол, нека види силу и господство, е да би се зажелео да цара служи.{S} Пође ли цара да сл |
| ло; а видиш онај ред високих јабланова? е, то ти је пут који из села у двор води, а сам двор од |
| ао сваки Маџар витез!{S} Мрштиш се?!{S} Е, добро, храбра сам као какав Србин витез!{S} Је л’ ти |
| да силног блага! ах да силног блага!{S} Е баш се види да сте царевину имали!“ Отвори један пове |
| тас.{S} Каже ја сам грофица Маргита!{S} Е, лепо; грофица Маргита има на левој страни... како да |
| урчио што га на вашој свадби избише?{S} Е, стари наш господар прве године, кад вас Турци одведо |
| а: „она је моја, за веки векова, амин!“ Е онда ме загрли; ја му поднесох усне, погледах га у оч |
| ишу мало поодморе, изађе пред њих да се е њима опрости.</p> <p>На путу до Крушевца сва су госпо |
| оље.{S} Узе да се на себе самога срди. „Е баш сам неки сметењак! “ рече сам себи.{S} Па онда ви |
| Рајко са свим мирно, па онда настави: „е, баш ме копка да знам шта ће овај растов пањ овде?!“< |
| ухвати.{S} Тек сви гости узеше викати: „е, е, е, то је много!{S} Доста лакрдије!“ „И ја велим: |
| уд сенка тешког неког облака.</p> <p>— „Е, моја госпођо!{S} Побојаше се они да се због тебе не |
| не проговори нити се помаче.</p> <p>— „Е, валах ћеш сад да скочиш!“ рече Циганин, па из једног |
| м циганском бекрији робује !“</p> <p>— „Е шта ћеш?{S} Иди па спавај; ваља сутра рано полазити!“ |
| у вис. „Само хајде, свршуј!“</p> <p>— „Е, а мо’ш ли погодити шта је то?“ „Не могу, братац мој! |
| ем с тобом кад год ти кажеш!“</p> <p>— „Е, у добри час да буде!“ рече Рајко радосно и поносито. |
| верни витеже! “</p> <pb n="176" /> <p>„Е, само кад си задовољна мојом службом!“ рече Рајко пун |
| а по рамену као да му одобрава.</p> <p>„Е баш ми је жао, што нас двојица не можемо да се разуме |
| огу знати ко је!“ рече Маргита.</p> <p>„Е да ти кажем!{S} То је наш цар Душан!{S} Чула си за ср |
| ла је хиљадама топлих пољубаца.</p> <p>„Е, Рајко,“ рече му ведра, „сад сам се исплакала, сад ми |
| рног вина из једне мале чутуре.</p> <p>„Е, децо моја!“ поче старац весело; „ко ће као Бог?!{S} |
| уташе нови сјај од њене лепоте.</p> <p>„Е, госпођо, и треба тако кад имате своју царевину и сво |
| је и пусти је кроз врата у ноћ.</p> <p>„Е, сад у име божје да пођемо!“ рече Рајко. „Ево ја ћу н |
| усклицима витешки поздрављају.</p> <p>„Е, господа веле да си им се доста напричао, и да си ето |
| туру поред себе на асуру, рече:</p> <p>„Е да црних калуђера! валах такве ракије нема у свем Ала |
| , и право је да га се сећате! “</p> <p>„Е, мој Рајко, много се што пева чему ван песме нема ста |
| о себи?!“</p> <p>„Баш по себи!“</p> <p>„Е, онда нема ништа!...{S} Све бадава!“ рече старац неве |
| е чух да је она зове Ефимијом!“</p> <p>„Е, онда неће бити што сам ја домишљао!“ рече Рајко неве |
| на рукама као свету амајлију!“</p> <p>„Е, хвала ти синко!{S} Тако треба!“ прихвати старац разв |
| рагом камењу крстови и у златном покову еванђеља, прекрсти се трп пута побожно и шапатом рече: |
| небо да носи оно велико у злато оковано еванђеље, што му по крилима положено беше.</p> <p>Иза о |
| и шапатом рече: „о часни крсте и свето еванђеље, одбите од мене нечастивог, који ме ето на зло |
| осподство њихово!{S} Него чекај!{S} Ха, ево ми сијну, таман да се све славно измири, и њихов го |
| хмут-беговић <pb n="51" /> платио овде, ево... виш’ овде на ову асуру... овде, двеста сребрних |
| венчава.{S} Рајко, витеже без замерке, ево се Маргита теби привенчава, да је од сад твоја и ов |
| е брани.{S} Ако не би ти хтео, Мартине, ево ко ће!“ рече Маргита, показав руком на Рајка.</p> < |
| ајка, ни твоја српска сеја да те оките, ево ти један стручак од баба Станије, старе и сироте је |
| будем жив први ћу вам казати: устајте, ево дође онај кога чекасмо!“ Удари се бег по колену, ми |
| во ти опет подигох руке, и очи, и срце, ево падох преда те на колена.{S} Била сам у бунту <pb n |
| </p> <p>— „Није, није оче!{S} Чула сам, ево и сад чујем лавеж и скамукање њихово !{S} Еј тешко |
| те чује!{S} Ако сам те задужио ма чим, ево си ми богато платила и преплатила твојом господском |
| ост твоју!{S} Ево ме клечим пред тобом, ево ме дижем очи к теби; кроз сузе моје срце те моје тр |
| Хвала вам добри људи!{S} О, мој Рајко, ево твоје Маргите!"</p> <p>Сахранише их једно поред дру |
| ко се не мислиш жива предавати, онда... ево ти мој мали пињал; оштар је као гуја.{S} Седи тамо |
| ет све светло преда мном.{S} Не бој се; ево моје руке!“</p> <p>У мраку наиђоше једно на друго.{ |
| p> <p>„Немој да ти је тешко, добри оче; ево ће ми одмах лакнути!{S} Него... шта је то?!“ рече М |
| ње, за све страшне немилости твоје !{S} Ево ти се заветујем: седам година живећу о хлебу и води |
| , немојте се толикој тузи предавати!{S} Ево вам цвећа!“ рече нежно и жалостивно стара Ружа и по |
| , и да бих хтео, заборавит’ не могу!{S} Ево сам се тако привикнуо теби, да ме збиља жалост осва |
| одиш ме да тражим опет милост твоју!{S} Ево ме клечим пред тобом, ево ме дижем очи к теби; кроз |
| „Ах, авај мени!...{S} Ево Турака!...{S} Ево самсова! “ <pb n="82" /></p> </div> <div type="chap |
| сто цикну:</p> <p>„Ах, авај мени!...{S} Ево Турака!...{S} Ево самсова! “ <pb n="82" /></p> </di |
| м се зажелео и шуме и шумског хлада.{S} Ево два дана како се возимо по твојој земљи, нигде грма |
| х пријатеље и нађох да може да буде.{S} Ево како: санџак-бег је овде нов човек, тек је од скора |
| {S} Нисам ти онда могла то да кажем.{S} Ево ти сада казујем.{S} Нас судбина венчава.{S} Рајко, |
| један струк босиљка од твоје Маргите, а ево ти један, који ти незнана наша пријатељица, стара С |
| вере, само је једноч руком ударих!{S} А ево нећу ни толико !{S} Поздрав и поклон царевом чаушба |
| их талира све нових новцатих.</p> <p>„А ево,“ узе патер да говори, „његова те блиставост призва |
| ти једног сиромашка Србина младог, онда ево овај бокор поклањам ја грофици, а овај други носи, |
| у и за такву работу.{S} Ако нисте, онда ево друга начина: нека пођу два млада господина са мном |
| иња, као са дванаест горских вила, а ја ево чекам јутрос да њоме прође једна злосрећна робиња ц |
| !{S} А тако ми образа и српског поштења ево сам те узео на душу као свети аманет.{S} Могу да не |
| вој двор?{S} Молим те, устај одатле, па ево да се посадимо на зелену траву под оним тамо јаблан |
| прође, стари гроф настави:</p> <p>„Сад ево једне прилике, пала овде међу нас као с неба...“</p |
| се молитвом к престолу твоме.{S} Али се ево сломио бунт мој; сломио се понос мој; немилостивнош |
| ето, то је царски престо !{S} А оно се ево престо разглавио у кукове своје и расточио као буре |
| оуздати у се да се не поуздах у Бога, и ево се у њ и уздам!“ рече он скромно.</p> <p>Заћуташе о |
| , ја и задруга можемо ти и опростити, и ево ти и праштамо.{S} Али што си осрамотио име које нос |
| трчиш у виноград да зовнеш скелеџију, и ево ну носи сребрн талир, да одмах дође да нас превезе! |
| о о томе говорили и са Хасан-агом.{S} И ево ти вели мој пресветли господин десет талира: четири |
| ам се на њеном крилу, ижљубила сам је и ево ме сад са оживелим и храбрим срцем!{S} Не знаш ти к |
| век Рајку; „побојах се нећете ни доћи и ево чак узех премишљати да ниси погинуо!{S} Гледај па х |
| од земљом <pb n="174" /> били заједно и ево нас под небом заједно, и свуда смо верно једно уз д |
| и <pb n="225" /> прстен на твоју руку и ево ти дајем ову белу ружу, знак твога чистог срца и зн |
| ет био, и силом Богородичиног сна, који ево у амајлији носим, позивам те, уклањај се са нашега |
| тем од Београда до Крушевца.</p> <p>Али ево сад путем од Крушевца у Ниш Рајко је са свим други |
| унчаном, осећам да си витез.{S} Стављам ево сву своју веру на твој српски образ!{S} Рајко, вите |
| па рече : „вала то ни у сну нисам, мањ ево што сад тебе дворим!{S} А није тешко тебе дворити.{ |
| подска!...{S} Куд ћу ја тамо...{S} Него ево овде на овај миндерлук испод прозора!...{S} Куд ћу |
| је нам невоље да крв проливамо.{S} Него ево у моме сиџадету хаљина за тебе.{S} Навуци све то пр |
| је био: <hi>живога Бога! </hi> Ми ћемо ево у име живога Бога напред.{S} Држ’ се, госпођо, моје |
| ац строго; „сваки по реду !...{S} Рекох ево ње.{S} Туркиња, Чивутка, Рацкиња, ко ће је знати!{S |
| p>„Немој кћери моја!“ прихвати старац; "ево ми је сад тешко што те наведох да причаш!“</p> <p>„ |
| еликим поуздањем. <pb n="38" /></p> <p>"Ево, ако само хоћеш, буди спремна да те ноћас поведем у |
| че, није мени за чекање.{S} Него</p> <p>ево ти сребрни грош, да потрчиш у виноград да зовнеш ск |
| ако треба!“ прихвати старац разведрен. „Ево сад што ћу да ти кажем : отпрати је у завичај, пред |
| и се да је у тебе срце и чисто и јако. „Ево га нађох!“ говорах у себи и зарадовах се.{S} Али ет |
| ад у име божје да пођемо!“ рече Рајко. „Ево ја ћу најпре изаћи да видим да нема кога.{S} Ако ни |
| трука и стави их у десну руку Рајкову. „Ево ти један струк босиљка од твоје Маргите, а ево ти ј |
| после опет зовну Мартина, па му рече: „Ево ти кеса са пет стотина талира.{S} Најми у Сегедину |
| роф, отвори врата и викни да сви чују: „ево је грофица Маргита од Нађ-Бање!“ <pb n="198" /></p> |
| о му стадох чизмом на прса и рекох му: „ево си погана звери у мојој руци! могла бих ти грло ови |
| ни ослобођења.{S} Рекох Бекри-Бекиру: „ево дајем ти реч нећу бегати, пристајем да те служим, д |
| /> <p>„Не бој се, госпођо!“ рече јој; „ево мене!{S} Нешто ми се смучило.{S} У души ми беше пом |
| креће...{S} Госпођо, где је Маргита ?“ „Ево Маргите поред тебе, Рајко !{S} Сад ће стићи лекари, |
| ита са нешто мало више мирноће.</p> <p>„Ево да чујете!" узе Ружа да прича. </p> </div> <div typ |
| и пођоше напред корак по корак.</p> <p>„Ево једних врата!“ привика Маргита живо, и показа руком |
| турска вера!“ одговори Циганин.</p> <p>„Ево да ти кажем!“ Узе Рајко да му шапутом прича. „Стари |
| чу се куцкање чекића о наковањ.</p> <p>„Ево је иде!“ рече младић па се подиже са онога камена и |
| наслањаше на високу кулу једну.</p> <p>„Ево, да сад изађемо на ово платно!“ рече Рајко меким гл |
| Рајко лежаше, и поче да говори:</p> <p>„Ево ти опет подигох руке, и очи, и срце, ево падох пред |
| близу самих врата и поче овако:</p> <p>„Ево сам од како се смркло обишао сав Крушевац.{S} Моја |
| начкој сабљи ’ваку робињицу ? “</p> <p>„Ево како!“ поче Циганин а чутуру дохвати обема рукама и |
| да седнем... ноге ми клецају!“</p> <p>„Ево лези на ову постељу!“ рече му Маргита. — „А, то не, |
| ађ-Бање, еј госпођо од толиких баштина, еј девојко око које су се највећа господа маџарска и на |
| а обалу!...{S} Еј, грофице од Нађ-Бање, еј госпођо од толиких баштина, еј девојко око које су с |
| ти је неко од твојих на Косову погинуо, еј вала му!“ па Рајко подиже мало са главе шубарицу; „н |
| сад чујем лавеж и скамукање њихово !{S} Еј тешко мени!{S} Шта ћемо сад јадни Рајко?“</p> <p>И о |
| ече тужно: „узалуд је што бих хтела!{S} Еј, мој јуначе, од мене је сад већ одбегла и сама сенка |
| оплакивали тек ових последњих дана!{S} Еј, јадна, јадна моја госпођо, како је мало среће Бог в |
| аш ти не би суђено да завичај видиш!{S} Еј, јадна жено, баш ниси среће имала! “</p> <p>Подиже ј |
| докопао.{S} Извукоше ме на обалу!...{S} Еј, грофице од Нађ-Бање, еј госпођо од толиких баштина, |
| де у бари где нема ни липе ни раста.{S} Еј, славна Шумадијо !{S} Некако је милије и умрети у те |
| S} За оно тамо знам да је цар Душан.{S} Еј, капе!“ И Рајко отиде опет да изближе гледа свога ца |
| од најснижих кандила да је се нагледа. „Еј, јаднице моја!“ рече опет са тешким уздахом, и однес |
| а усхићења и са пуно поузданости рече: „еј, мој витеже Рајко, сад тек видим шта ће од тебе да б |
| убоким уздисајима само понављаше речи: „еј, јаднице моја, баш ти не би суђено да завичај видиш! |
| ну да јој подигне главу и онда врисну: „еј, црна жалости наша!{S} Мартине, Мишко, децо, овамо ! |
| лаву размрскао !“ рече Рајко.</p> <p>— „Еј, болан Рајко! па да си га убио прво бих ја сада виси |
| зан пиштољ за свој кожни пас.</p> <p>— „Еј, мени тужној ! “ врисну Маргита, па се пљесну рукама |
| се рана је на злом месту ! “</p> <p>— „Еј, мој Рајко, зар ово да ти је награда за твоју витешк |
| ставши му једном ногом на прса.</p> <p>„Еј, злосрећнице!" зајеча Рајко сав пренеражен. „Да га н |
| овори Рајко пун бриге и забуне.</p> <p>„Еј, мој Рајко! што не остах с тобом у Шумадији!“ прогов |
| нека растуженост краде у срце.</p> <p>„Еј, Боже благи, да л’ ћу доживети да њега у оним планин |
| олена и скуте, и плакаше горко.</p> <p>„Еј, колико смо суза ми за вама пролили !{S} А колико см |
| небес од гласног смеха, од дивље вике: „ељен гроф Аладар!{S} Дај чардаш!“ И Цигани почеше да уд |
| пијани Силађије. <pb n="206" /></p> <p>„Ељен Силађи!“ викну промукло стари гроф и удари песницо |
| старца, седајући поред њега,</p> <p>— „Ене сад, зар си и то видела?“ прихвати старац очевидно |
| арски јунак Хуњадија Јанош! “</p> <p>— „Ене сад!“ рече Рајко, па је погледа зачуђено; „Бог с то |
| Ето роса пада, вода бруји, цвет мирише, ено негде близу нас шева цвркуће, дан свањива, а све то |
| се нека тежина на срце наваљује!...{S} Ено ње горе где од радости јеца, а мени је овде дошло д |
| и усклицавање, баш као да су сватови, а ено виде се и осветљени прозори од једне велике куће!“ |
| од оног драгог камења и бисера, што га ено тамо на трпезама.{S} Него хајдмо да тражимо излаз н |
| . „Јест тако нам очију, лепо нас учи да ено вам покорни!“ „Учи вас да сте покорни док не дође з |
| им на овом тврдом оловном поклопцу, кад ено ваља да педесет широких и дугачких плаштева од меке |
| рекао: „хвала Богу, моја Милица шаље ми ено звездани поздрав, и све је добро!““</p> <p>Доиста с |
| авај док нам старац не дође.{S} А ја ћу ено тамо поред оног оклопника пред царем Душаном.{S} Ле |
| мајстор од заната, па ми срдито рече: „ено где је, иди па га питај! “ “</p> <p>„Таква ти је он |
| а знам где су и то знам, и казаћу вам: „ено су у божјој руци!“ На пакост, наиђоше на твоју ласт |
| } Дрекнуше сељаци: „беште, ето вампира, ето авети!“ па онда све један преко другог!{S} О, сачув |
| „Видите да овде нису; а ето вам урвине, ето вам планине, ето вас, а ето и ваших паса, па тражит |
| ису; а ето вам урвине, ето вам планине, ето вас, а ето и ваших паса, па тражите.{S} А да знам г |
| тим и да ме за смрт причесте; а оно се, ето хвала Богу, њиме сад враћамо из мртвих у живе!{S} Д |
| амо видели!{S} Дрекнуше сељаци: „беште, ето вампира, ето авети!“ па онда све један преко другог |
| а цара служи.{S} Пође ли цара да служи, ето царству новог Ћуприлића! “</p> <p>То је онај повисо |
| шки посао кога си се латио; али осећам, ето сад овде у овоме часу, на овом лепом јутру, под ово |
| а огледам своју срећу.{S} Ако је нађем, ето је и теби! “</p> <p>Осмехну се брк Циганину, загреј |
| је!“ говораше Мартин шапутом.{S} "Него, ето видите, обнесвеснуо је!{S} Бојим се рана је на злом |
| м најмекшим и најслађим гласом, „Рајко, ето мога двора.{S} Тамо ногом кад крочим ја сам госпођа |
| друго!{S} Нека је хвала Богу који нас, ето, пред твој двор срећно доведе!“</p> <p>— "О, још не |
| а видим јесте ли живи.{S} И хвала Богу, ето смо сви троје као из гроба у живот васкрсли!“</p> < |
| д зидином оног старог града у Крушевцу, ето ње к мени, на сну праћена још једном женом.{S} Села |
| о друг у животу!...{S} Збиља, Рајко.... ето смо нас двоје и под земљом <pb n="174" /> били заје |
| е помаме.{S} Ама само што не проговоре: ето њих двоје одмах иза ове стене!{S} Па онда појуре <p |
| златне лавове и сребрног орла помислих: ето, то је царски престо !{S} А оно се ево престо разгл |
| ја волим то је да ти свесрдно послужим; ето послушаћу те, кад велиш.{S} Хајдмо да сечемо стену. |
| мртва скините и у пећину закопајте!{S} Ето беже, то је све што те молим, а све друго нека ти ј |
| ни се стари гроф.“ Хајде, ђи, терај!{S} Ето нас тамо.{S} Свирај, певај, пиј, лупај, свирај, цел |
| сто шапутом.</p> <p>„О, ја их чујем!{S} Ето их с ону страну ове стене.{S} Гребу и скачу уз њу с |
| земљи има људи, који знају за Бога.{S} Ето то ми је доста!“</p> <p>Док он то говораше она спаз |
| овршити васкрс целог српског народа.{S} Ето тога човека чекамо, на њ погледамо, њему се надамо. |
| е било и у нас за нашег цара Душана.{S} Ето, погледај га, какав је то соко !{S} Него — ми имадо |
| се питао с њима за јуначко здравље.{S} Ето видиш, кад оно твоји земљаци, она велика господа, н |
| ко да је сигурно у завичај оправите.{S} Ето, једно од тога бирајте, ако не знате нешто још боље |
| за себе и онда бегај преко границе.{S} Ето је од тога доба моја робиња!“</p> <p>Овде сад беше |
| јатагане, оставише и коње и конопце.{S} Ето биће ту негде и твоја ластавица!{S} А кад ја остах |
| о и половину не бих се смео цењкати.{S} Ето, дај длан у длан!“ рече Рајко и замахну добро и опа |
| аром свет одговара нашој марљивости.{S} Ето роса пада, вода бруји, цвет мирише, ено негде близу |
| је змај почео да пушта модар пламен.{S} Ето мени кроз који дан од санџак-бега поздрави, поклони |
| ви лице богињаво.{S} Па и њу је чуо.{S} Ето у моје Маруше лице глатко као лист од божурова цвет |
| рекао бих и — твој сиротињски понос.{S} Ето, нека прихвати <pb n="28" /> црква те талире, нека |
| ће се разбудити; а то бар није грех.{S} Ето, питај дванаест сребрних престола владичанских: је |
| чекаш, па да му ти ово благо предаш.{S} Ето, какву <pb n="165" /> ти службу намењујем, и ето ка |
| је оставити у хану!{S} Празна чутура — ето баксуз !{S} Ниси ваља <pb n="44" /> да дошао на ова |
| е благо нашег јадног старог господина!“ Ето тако вам је!{S} Од ово три дана весеље је, а сутра |
| вам урвине, ето вам планине, ето вас, а ето и ваших паса, па тражите.{S} А да знам где су и то |
| а, ваша земљакиња, од ваше горе лист, а ето је робиња!{S} Знам да сте ради да је ослободите.{S} |
| овим урвинама!“ „Видите да овде нису; а ето вам урвине, ето вам планине, ето вас, а ето и ваших |
| S} Није друго иду с неким Турцима!{S} А ето сад опет ударише пси у лавеж!{S} Децо, да нам сам Б |
| и пуни шареног и мирисног цвећа, а сада ето крта зова, коју су ветрови засадили, царичиној чесм |
| одрасла, каква сам госпођа била и куда ето доспех, ја падох на земљу као мртва.{S} Једног се д |
| скелеџија?!“ викну Рајко.</p> <p>— „Ама ето, мало час отиде с весларима у брдо у виноград!“ реч |
| , не ; немој да ти срце зебе у часу кад ето ћемо у твој двор! “ </p> </div> <div type="chapter" |
| <p>„У теби нађох правога оца.{S} И сад ето да се растајемо, може бити никад да се не видимо!{S |
| кад се од старца растависмо; и била је ето једна ноћ; и ето нам ове зраке казују да је на пољу |
| еље, одбите од мене нечастивог, који ме ето на зло навлачи!“</p> <p>Осети да му се мир и крепос |
| је видео, он полуде, полуде, у мало ме ето овде на овој асури не удави! “</p> <p>„Ама како ти |
| доносио?" прихвати Циганин. „А мени се ето већ смучило !{S} И кад год је намиришем одмах ми се |
| истом том каменом кориту, над којим се ето мало <pb n="32" /> час умих, а сада — сада кривооки |
| лепачке грошеве, и заповеди да ме обесе ето овде о један од ових грмова!...{S} Деде, кћери моја |
| ет настави:</p> <p>"Један пут пред вече ето ти нашег Краљевића Марка из планине, па као узгред |
| у <pb n="165" /> ти службу намењујем, и ето какав ти аманет желим да предам.{S} Да си ми по сто |
| растависмо; и била је ето једна ноћ; и ето нам ове зраке казују да је на пољу опет освануо дан |
| рости ми!{S} Хтедох да ти послужим, али ето није тако воља божја!...{S} Опрости ми твоје муке а |
| Богом!“ Ове би се још лепо свршило, али ето их моји сељаци да ме одбране и измоле. „Немој нам г |
| “ говорах у себи и зарадовах се.{S} Али ето, и сам признајеш, младост је лудост а ђаво не спава |
| еле да си им се доста напричао, и да си ето баш лепо завршио.{S} Сад немој то да уквариш, него |
| њеној мрежи.{S} Није дуго потрајало док ето Манде и њене Сокице у двор.{S} Стари господин сазва |
| ата ракија? “</p> <p>— „ Јок вала; него ето ухватио ја њу па не пуштам!{S} А сад, Маџарице, уст |
| прогута!{S} Не, не, никако то!{S} Него ето да просецамо стену, па ако је не просечемо, онда ти |
| цеви од каквог старог водовода.{S} Него ето ћемо се скоро и растати, а ништа нам ниси причала о |
| тиви грофе! “ брањаше се Борчија; „него ето та слуга, или је пијан или луд, блене у младу па не |
| запрепашћен <pb n="21" /> Хасан; „него ето, полети на коњу, па кад се добро измакнеш, запевај |
| го — ми имадосмо па изгубисмо и сад смо ето „сиротиња раја.“ Опет, хвала Богу, имамо ми по нешт |
| ="*" /> <p>Тога истога дана позно у ноћ ето га Рајко пред врата од Бекри-Бекирове ковачнице.{S} |
| ијим и тужнијим мислима.</p> <p>„Што ћу ето да умрем лаганом смрћу не марим, право је!{S} Али ш |
| Мартину, који је био с њиме, па рече: „ето је она моја суђеница!{S} Иди види чија је!“ „Па то |
| е слућаше о чему Бекир мисли.</p> <p>— „Ето како: за мали чардаш Маџарица мора да скине јелек и |
| , коме нова једна мисао сину.</p> <p>— „Ето га у брду!{S} Није далеко!"</p> <p>„Чујеш момче, ни |
| , да ту чека млади пар путника.</p> <p>„Ето то је пред нама Нађ-Бања!“ рече Маргита Рајку, пока |
| вни ковчег до саме горње ивице.</p> <p>„Ето ти под главу да имаш.{S} Лези ту па се одмори и исп |
| то их у Нишу од посланика доби.</p> <p>„Ето, ако си мајстор, искуј ми ова четири талира у четир |
| а!{S} Казуј, молим те, шта је?“</p> <p>„Ето, шта је!“ прихвати Маргита горко; „мој стари гроф, |
| иралах, мајсторе!“</p> <p>„Алахразусум, ефендија!“ одговори Циганин па испаде на праг.</p> <p>— |
| ја Магдалена, док не чух да је она зове Ефимијом!“</p> <p>„Е, онда неће бити што сам ја домишља |
| Милица са својом сродницом калуђерицом Ефимијом?!</note> </div> </back> </text> </TEI> |
| тима наморава да пред Турцима играм.... ех, не могу вам од зазора ни казати како.... ја онда оп |
| и.{S} Рајко се поклони старцу и изађе. „Ех, шта ћеш?{S} Сила Бога не моли.{S} Нисам мислио да ћ |
| ба мало босиљка.{S} А баба се заплака: „ех, рече, кад милостива госпођа грофица хоће да босиљко |
| недоумици шта ће то да значи.</p> <p>— „Ех, па не знаш, ја како!“ рече Циганин, па узе да мига |
| павице, очи јој беху пуне суза.</p> <p>„Ех!“ рече са дубоким уздахом, кад се трже из заноса, „о |
| вотна пустиња!“ говораше Рајко.</p> <p>„Ех, у моме двору нећеш бити као у пустињи!{S} Бојим се |
| убова; испод погдеког мостића од брвана жабе су невесело крекетале.{S} Кад свита изађе мало у б |
| на једна змијурина не гута полагано као жабу неку!{S} Рајко, молим те, хајдмо одавде! “</p> <p> |
| аква ти је она!“ рече Циганин чисто као жалећи се на своју несрећу. „Бесна крв маџарска, а бесн |
| се тамо у српскоме крају потражи.{S} Не жали платити!"</p> <p>Мало после опет зовну Мартина, па |
| о. „Нико ме други к вама послао није до жалосна судбина оне ваше земљакиње што онако млада робу |
| рном Циганину!</p> <p>Па онда би његова жалост прешла у срдњу.{S} Срдио се на маџарску господу |
| сам се тако привикнуо теби, да ме збиља жалост осваја кад помислим, да ће кроз који дан доћи и |
| подигне главу и онда врисну: „еј, црна жалости наша!{S} Мартине, Мишко, децо, овамо ! “</p> <p |
| вас Турци одведоше, није знао шта ће од жалости за вама.{S} Слао је људе у Цариград, потрошио г |
| ах к њему !{S} Нема места данас сузи од жалости, него само сузи од радости!"</p> <pb n="197" /> |
| евесео и по готову срдит.{S} Невесео од жалости која му притискиваше срце при помисли, да она ј |
| и одмах дође к себи.{S} Сад га гану њен жалостив глас.</p> <pb n="94" /> <p>„Не бој се, госпођо |
| осле их удеси, и поче да гуди неописано жалостив један <pb n="52" /> увод, који мало час па бук |
| давати!{S} Ево вам цвећа!“ рече нежно и жалостивно стара Ружа и положи своју руку на раме Марги |
| час па она подиже трепавице те уморно и жалостиво погледа у Рајка.</p> <p>„Жао ме те је јадни м |
| као да му одобрава.</p> <p>„Е баш ми је жао, што нас двојица не можемо да се разумемо!“ рече Ра |
| да је дух слаб а плот јака.{S} Тек опет жао ми је што се преварих!“</p> <p>Сад Рајку ударише пл |
| но и жалостиво погледа у Рајка.</p> <p>„Жао ме те је јадни мој витеже!...{S} На какве те труде |
| > <p>А кад би сунце просуло још топлији жар, те позлатило и поља и горе, и кад би сваки лист на |
| топлије; образи јој се заруменише, очи жарко засветлише.{S} Ако јој је у истини отаџбина била |
| е мекана кадифа него топли пламенови од жарког огња у срцу, она му живо рече:</p> <p>„Млади јун |
| жеш ти њу да не подесиш, може она да те жацне, па да на пречац умреш, може да те прогута!{S} Не |
| , и кроз оно једнозвучно журно зујање и жврчање скакаваца и бубица по ледини, азурни зефири с н |
| Циганину.{S} Овај се напи као што би се жедан бистре воде напио, па кад спусти чутуру поред себ |
| еди падоше на ибрик.{S} Није био нимало жедан на онако хладовинастом и мирисном уранку, али опе |
| ћ, нисам ни сама знала куда.{S} Гладна, жедна, прашњава, посрћући од умора, стремила сам само д |
| “</p> <p>Као да је омађијан Рајко осети жеђ за том слашћу, и као са неким пркосом самом себи ре |
| ргита оживљаваше као цветак, који је од жеђи на суши клонуо био, па се свежом водом заливен кре |
| олико сам пута покушавала да се глађу и жеђу уморим, али кад већ клонем и обамрем Бекри-Бекир д |
| да не снива. .</p> <p>— „Имаш ли што би желела одавде собом да понесеш?"</p> <p>„Баш ништа!{S} |
| рођени син, веће ти добро не бих могао желети!“</p> <p>Рајко се диже, скиде шубару и приђе к р |
| језику китњасту беседу како овај младић жели да се оних његових шест талира предаду њему — пате |
| х!{S} Шта ћу јадна и кукавна!{S} Ох, не желим ни свом душманину да прође кроз онакве тренутке, |
| службу намењујем, и ето какав ти аманет желим да предам.{S} Да си ми по сто пута рођени син, ве |
| а теби, госпођо, што тако лепо мислиш и желиш.{S} Али од свега тога не може бити ништа.{S} Не м |
| у, као да гледа у крстату заставу, коју жеља њена већ ставила беше у њене руке.</p> <p>„Хвала т |
| у једну утеху, да сам испунила последњу жељу Рајкову!"</p> <p>Њих двоје шапутаху једно другом с |
| : „ја сам Маргита, грофица од Нађ-Бање, жена грофа Аладара!““ проговори један од њих.</p> <p>— |
| причала ја све себе питах: „кад је ова жена такав јунак, ја какви су јунаци људи у њеној земљи |
| калуђерица, а тако је била и она друга жена за коју сам ја мислила да је света Марија Магдален |
| опипа сваки кајиш својом руком, а млада жена тапкаше ластавицу по врату и намешташе јој чупу од |
| м очима и красним облицима, и ова млада жена, витка и танкострука, с лепим лицем од сунца препл |
| и пробудих се! “ — „Биће да свака млада жена највише о накиту и снива!“ рече Рајко као да је не |
| S} Пред крманошем седела је једна млада жена у црни тешки плашт завијена и црном копреном по ли |
| <p>Озго са брда долазила је једна млада жена, права и вита као јела.{S} На глави јој је небрежљ |
| Добра ти срећа, јуначе!“ прихвати млада жена са свим мирно, па се загледа у младића крупним сво |
| пољубио, него си дочекао да прво млада жена тебе у уста пољуби...{S} Шта ли сад чекаш?..{S} Је |
| да се у завичај вратиш?! “</p> <p>Млада жена, које је лице само сунцем преплануло било, сад пре |
| ше: „смеје се мојој неумешности.{S} Има жена право!{S} Види да сам гејак!“</p> <p>„Смејеш се мо |
| искиваше срце при помисли, да она јадна жена, онако млада и лепа и онако добра, оста да робује |
| зашла беше на врата од оне кућице једна жена у годинама, али још пуно крепка.</p> <p>— „Ружо!“ |
| брзо заборавити....{S} И кад она срећна жена, којој је судбина наменила да једнога дана поред т |
| !"</p> <p>„Баш сам ти ја једна несрећна жена!“ настави Маргита све тужнија. „Не марим што ћу да |
| иси госпођа робиња си, и да ниси робиња жена си, жудиш за завичајем и за слободом својом.{S} Ва |
| ј кућици.{S} Изађе преда ме једна стара жена. „Пошто да ми продаш један од ова два бокора !“ уп |
| “ упаде јој опет у реч Рајко; „је ли та жена, што ти је на сну долазила, говорила српски и носи |
| није <pb n="34" /> нека обична и проста жена.{S} Али кад јој лице сагледате, нешто малко дугуља |
| аља да поверити... збиља, има ли гдегод жена коју волиш?“</p> <p>„Како да нема?“ рече Рајко без |
| ладих људи пред чесмом.</p> <p>Млада се жена промени у лицу па журно дохвати и котлић и ибрик.< |
| а.{S} Кад се свита мало примаче, она се жена подиже, па да би појачала вид и да би сигурније са |
| .. онда ће доћи и дан у који ће се наћи жена, вредна да ти и по лепоти и по доброти буде мио др |
| рога грофа седела је у трећој наслоњачи жена већ у годинама, црне масти, одсудно циганскога тип |
| астегљивост о девојачке груди ове младе жене, које су се стидљиво заклањале за издајнички облач |
| баш на слатка, уста једне поштене младе жене, па ћеш чути шта ће ти казати!“</p> <p>Рајку закуц |
| већ клонем и обамрем Бекри-Бекир доведе жене, те ми силом сипљу млеко у уста и ко зна шта још т |
| у гробницу, шта ће да буде од ове јадне жене поред нене?!“ Сав се стресе од ужаса, али не рече |
| атрље зачу пиштање и гласно плакање оне жене.{S} Скочи к вратима од чатрље, али их нађе зачепље |
| наш јунак, и наши други јунаци нит’ се жене, нит’ се бију, нити вино пију, док не зовну у друж |
| у кола, да се возимо у дворац Нађ-Бању; жени се стари гроф.“ Хајде, ђи, терај!{S} Ето нас тамо. |
| вајући уз гусле:</p> <quote> <l>„Кад се жени од Сибиња Јанко </l> <l>Далеко је цуру запросио,</ |
| евом госту.{S} Стадоше му очи на младој жени која се пред ногама <pb n="12" /> старчевим! савиј |
| јсторици!" рече Рајко погледав к младој жени, која се шћућурила на земљи поред мехова, па би их |
| робиња!{S}" Па онда окренув се к младој жени викну јој оштро: „ха, бре, Маџарице, казуј шта си |
| га теби, тако младој а тако злосрећној жени, на самрти твојој позајми!{S} А кад смрт по мене д |
| близу једној младој и тако дражи пуној жени.{S} Никад дотле није његов чисти поглед пао на тол |
| сад знам да ти је и слободно.{S} Благо жени која ће то витештво и ту слободу чистом љубављу за |
| p> <p>„Шта кажеш?!....{S} Стари се гроф жени?!“ викну она гњевно и сва пренеражена, па онда пад |
| како да вам кажем?!{S} Па стари се гроф жени!“</p> <p>Као да је гром поред ње ударио.{S} Маргит |
| до зоре!{S} Просидба, веридба, свадба, женидба, удадба, шта је управо не знам; али да је весељ |
| и суђено да завичај видиш!{S} Еј, јадна жено, баш ниси среће имала! “</p> <p>Подиже је у своме |
| ихо проговорила: <hi>„јадна жено, јадна жено! не бој се, дете моје, доћи ће он!“ </hi> — „Ко је |
| иле, па би тихо проговорила: <hi>„јадна жено, јадна жено! не бој се, дете моје, доћи ће он!“ </ |
| оспођо моја, јадна млада и лепа и добра жено!“</p> <p>И онда отиде опет да буши стену.</p> <p>С |
| рече:</p> <p>„Закољи га!“</p> <p>— „Иди жено!“ рече јој Рајко изненађен, па је руком тихо од се |
| не са маштама и сенкама, него са живом женом, и младом и красном.{S} Не би ми било чудо, да се |
| то ње к мени, на сну праћена још једном женом.{S} Села би поред мене па би ме тако нежно и мило |
| носито стојећи пред оном младом и лепом женом.</p> <p>„Како ти беше име?“ запита га она.</p> <p |
| онде понеки сељачки шешир и по гдекоја женска марама.{S} Из села и у даљини чуо се топот од ко |
| ре по столичицама око огњишта, пустио и женскадију да стане иза мушкиња, а нас момчадију посади |
| ли, а рука његова обгрли <pb n="161" /> женски стас?!{S} А колико ли више треба једно чисто и ј |
| сви се надмећу витешком службом слабом женскињу, нејакој сирочади, правди и отаџбини.{S} Моја |
| на. „Хајдмо мало подаље одавде; нећу да женско ухо чује што ћу да ти говорим!</p> <p>Одмакоше с |
| а је тако!{S} Није право да ти на твоје женско раме примаш терет, који моје мушко раме може да |
| , и мегдан, па и живот, чим пусти да му женско око срце запали, а рука његова обгрли <pb n="161 |
| бости добар!{S} А мене воли не само као жену своју, него као да сам му кћи мезимица.{S} Видећеш |
| ему па га запита: хоћеш ли да узмеш ову жену себи за друга кроз живот ?{S} А он, на моју препас |
| ми неки јунак !...{S} Ниси никада младу жену у уста пољубио, него си дочекао да прво млада жена |
| " /></p> <p>„Благо оном ко њу као своју жену љуби!...{S} Шта оно би с тобом јутрос у пећини, ка |
| право је!{S} Али што наведох ову јадну жену <pb n="152" /> да пође за мном да се жива у гроб з |
| асан-аге Зулуфлије вели ти: да ту јадну жену не такнеш ни малим прстом, јер ћеш закукати да сав |
| еш! криво ти је што видиш поштену једну жену поред поштеног једног Србина!{S} Али нећеш куд си |
| ко маџарски племић дочекује своју верну жену?{S} Не срамоти свој образ и не греши своје душе?“ |
| чекаш?..{S} Јеси л’ кад год видео лепшу жену у Србина или у Турчина ?{S} Како се гипкост њена у |
| рпе, обмота у њих десну руку, извуче из жеравице већ усијане кљеште, па онда право к робињи да |
| е дочека Рајкова одговора.{S} Као да је жеравицу на главу ставила, тако живо скиде дијадему, па |
| па, мало посрћући, отиде те их завуче у жеравицу.</p> <p>„Слободно! слободно! говораше му робињ |
| па би их овда и онда повукла да духну у жеравицу на огњишту, те да се не угаси док не затреба.{ |
| рате знају каква треба да је ракија!{S} Жестока!{S} Валах да <pb n="45" /> спустиш сребрн талир |
| х у ову клопку, па зар ја да останем да жив тебе мртву на души носим?!...{S} Не може тако!...{S |
| ка, живо благослови.{S} Беше то некакав жив и крепак старац, са бистрим очима испод густих веђа |
| знао шта би му стриц Павле рекао да је жив, и шта би радили онакви српски јунаци какви беху Ба |
| племенитијег срца није било.{S} Док је жив био дивила сам му се.{S} Сад га љубим.{S} Не могу б |
| “</p> <p>— „ Је ли жив?{S} Како да није жив!“ па се сељак гласно насмеје и испод трепавица погл |
| ру. „Опрости ми!...{S} Ја из ове пећине жив изаћи нећу, а ти ако жив останеш, сахрани ме негде |
| сељака.</p> <p>„Молим те, брацо, је ли жив гроф од Нађ-Бање ? !“</p> <p>— „ Је ли жив?{S} Како |
| гроф од Нађ-Бање ? !“</p> <p>— „ Је ли жив?{S} Како да није жив!“ па се сељак гласно насмеје и |
| Је ли да је као жив? и коњ жив и јунак жив!{S} А знаш ти ко је ово?“ говораше Рајко с веселим |
| ме доћи ће и човек!{S} И ако онда будем жив први ћу вам казати: устајте, ево дође онај кога чек |
| јсторски!{S} Је ли да је као жив? и коњ жив и јунак жив!{S} А знаш ти ко је ово?“ говораше Рајк |
| и је ово мајсторски!{S} Је ли да је као жив? и коњ жив и јунак жив!{S} А знаш ти ко је ово?“ го |
| из ове пећине жив изаћи нећу, а ти ако жив останеш, сахрани ме негде овде у планини, па ми оби |
| S} О јадна кћери, како си од таког чуда жива остала?!“</p> <p>— „Па и не могу све да вам причам |
| е, онда ваља мрети, — јер ја се Турцима жива не предајем! “ рече Маргита.{S} Усправила се, поди |
| S} Али знај, да ћу на тебе, док сам год жива, са љубављу једне благодарне кћери мислити.{S} И н |
| ну <pb n="152" /> да пође за мном да се жива у гроб закопа!{S} Па онда сиромах онај старац!{S} |
| ита све тужнија. „Не марим што ћу да се жива у гроб закопам, али да полагано умирем под притиск |
| . опрости ми рану смрт своју, ако им се жива нећеш да предаш!"</p> <p>Маргита, која је мало час |
| у селу нема свеће или ватре у кући, ни жива човека на улици.{S} Тек на самом излазу из главне, |
| S} Као да ми неко на ухо шапуће, да сам жива у гроб закопана!{S} Чини ми се свисла бих од страх |
| тојанства и неизмерна једна туга и опет жива чежња да чује баш све што гуслар има да каже, стап |
| S} Не може тако!...{S} Ако се не мислиш жива предавати, онда... ево ти мој мали пињал; оштар је |
| као да су не само две мирисне него две живе душе.{S} Па онда пробра из оба бокора два најлепша |
| вала Богу, њиме сад враћамо из мртвих у живе!{S} Дед’, кћери моја, један гутљај!{S} Тако, нека |
| <p>Оно мало погаче већ су појели били; живели су сад о оно нешто ораха и неколико јабука.{S} О |
| о уза те приљубљује... шта ли је слађе: живети па љубити онако слатка уста, или упрети љубећи и |
| о је милије и умрети у теби, а некмо ли живети !...{S} Сећаш ли се, госпођо, како је лепо на Ко |
| !{S} Ево ти се заветујем: седам година живећу о хлебу и води, ићи ћу босонога од села до села, |
| лиш да ми не би сваки од њих, да су сад живи онде у столовима, радосно понудио свој мекани плаш |
| а и богињаву и слепу, само нека ми дете живи!{S} И он чу моју молитву и подиже је!{S} А Маруша |
| ава теби! “ и потрчах да видим јесте ли живи.{S} И хвала Богу, ето смо сви троје као из гроба у |
| те какве младе дворкиње, која би се као живи цвет белога крина жудно запајала сребром тихе месе |
| просећи ћу стену, колико да се у пећину живи провучемо, па већ после како нам Бог да!“</p> <p>„ |
| !{S} Знаш како је?{S} Бога ми као да су живи па једнако по народу пролазе.{S} Пође народ к цркв |
| теже ноге Циганинове.{S} Па онда једним живим напором окрете Циганина на прса и мало по мало и |
| е бурно куцаше.</p> <p>Последњим једним живим ускликом и шкрипутом жица стаде чардаш као да је |
| у, па онда подиже руке у вис, склопи их живим једним пљеском и рече: „о, хвала теби, наш велики |
| риђе к руци која и њу, као оно и Рајка, живо благослови.{S} Беше то некакав жив и крепак старац |
| <p>„Ево једних врата!“ привика Маргита живо, и показа руком лево од себе.</p> <p>Рајко једним |
| некакво весеље у двору?“ питаше Маргита живо и под притиском неке зле слутње.</p> <p>— „Весеље? |
| <p>„А, сад тек видим!" упаде му Маргита живо у реч; „сад тек видим ко су твоји учитељи....{S} М |
| — твоја земља Маџарска!“</p> <p>Маргита живо удари руком о руку, па онда обема притиште главу с |
| > нема ништа!“ прихвати Маргита, ударив живо гласом на ону другу реч и махнув руком као и да по |
| сму.{S} Скиде шубару, прекрсти се и узе живо да умива лице своје бистром хладном водом, која на |
| дети шта је !“</p> <p>Па онда Рајко узе живо да удара буздованом у оне катанце.{S} Мора бити да |
| сипали дажду од симпатије на све што је живо.{S} И овај мали коњиц са ситном главом, паметним о |
| својих топлих и меких погледа.{S} Он се живо а застиђен подиже.{S} Беше га некако стид, да она |
| главу своју право к њеном лицу, њушкаше живо као да усише мирис од овог живог цвета, и онда, ра |
| д, који мало час па букну у пламенове и живо кликтање.{S} Изгледаше Рајку као да из оног ћемане |
| а испред њих.{S} А Рајко живо кресаше и живо гледаше да види очи њене.</p> <p>„Срећа те нисам т |
| опљеним рукама, говораше нешто маџарски живо и ватрено.</p> <p>Млади Рајко, који је неколико ко |
| о да је жеравицу на главу ставила, тако живо скиде дијадему, па је брже боље у ковчег баци.{S} |
| ну онога ходника испред њих.{S} А Рајко живо кресаше и живо гледаше да види очи њене.</p> <p>„С |
| што ме не питаш право?" прихвати Рајко живо.</p> <p>— „Слушао си, ваља да, да хајдук изгуби и |
| пре дође; па кад јој се примаче, она му живо шапутом казиваше: „ходи да чујеш, има неко с ону с |
| пламенови од жарког огња у срцу, она му живо рече:</p> <p>„Млади јуначе!{S} Спремна сам да пође |
| .“</p> <p>„Сибињанин Јанком?!“ упаде му живо у рен .{S} Маргита; „то је наш маџарски јунак Хуња |
| њушкаше живо као да усише мирис од овог живог цвета, и онда, радосно лајући, узе подскакивати о |
| казиваше му да у пећини нема више никог живог.{S} Тада прва мисао Рајкова беше: "ако су Турци у |
| чардаш, што га Цигани свираху, врева од живог разговора и звека од пехара, чаша и судова на сто |
| ластавицу па да прихвати крму.{S} После живог веслања, не без силног напрезања, сав црвен у лиц |
| старац сав поражен; „да Бог да га вуци живог растрзали, а већ тамо ће га сотоне усијаним клешт |
| онда онако узбуђен викну: „има ли овде живога кога ?“</p> <p>Вика његова узе да се пролама исп |
| hi>живога Бога! </hi> Ми ћемо ево у име живога Бога напред.{S} Држ’ се, госпођо, моје руке ако |
| , чуо сам ја добро; одговор је био: <hi>живога Бога! </hi> Ми ћемо ево у име живога Бога напред |
| збуђен; „чу ли госпођо шта одзив рене: „живога Бога!“ И не треба нам бољи одговор.{S} Не бојмо |
| говетно понављајући последње две речи: „живога кога?“</p> <p>— <hi>„Живога Бога?!“ </hi> рече Р |
| две речи: „живога кога?“</p> <p>— <hi>„Живога Бога?!“ </hi> рече Рајко радосно узбуђен; „чу ли |
| кад се усијају, месо са мишица и плећа живој хоће да откида! “ Маргита се ту устави па се сва |
| у сам, не са маштама и сенкама, него са живом женом, и младом и красном.{S} Не би ми било чудо, |
| на њ наслоњена и чињаше му се да јој се живот баш гаси.{S} Тако му се нешто ражали, да с тешким |
| ли да узмеш ову жену себи за друга кроз живот ?{S} А он, на моју препаст, гласно викну: нећу!{S |
| а хајдук изгуби и срећу, и мегдан, па и живот, чим пусти да му женско око срце запали, а рука њ |
| заборавио Турке и самсове; заборавио и живот и смрт.{S} Знао је само да пред њим стоји Маргита |
| сузе ваше.{S} Кад би знали како је мој живот био само један ланац горких несрећа, ви би ми опр |
| љег јунака.{S} Његов ми је стриц једном живот спасао, па му уведох синовца у свој конак за каба |
| ил’ ракије, дај ако се може да одржимо живот, који се у госпође гаси!“ </p> </div> <div type=" |
| Богу, ето смо сви троје као из гроба у живот васкрсли!“</p> <p>„Али ако се Турци врате, па још |
| ене лако уздрктљиве ноздрве не издаваху живот једног високо затегнутог и врло осетљивог нервног |
| крстом!{S} О... та дала бих половину од живота, само да тако заједном с тобом изађем пред нашег |
| у, и онај ватрени коњиц, беху тако пуни живота, да Рајко осети како га чудна једна ватра загреј |
| а се младоме човеку први пут у његовоме животу учини да у његовоме имену има као почетак од нек |
| p> како можда још никада у своме младом животу заспала није.</p> <p>Старац и Рајко остадоше да |
| благо да говори, „има сладости у сваком животу, само кад човек уме да се удуби па да је нађе.{S |
| ажи.{S} Чуј један пут у моме злосрећном животу глас моје молитве !{S} О, не дај Рајка смрти!{S} |
| овату неку тугу, какву никада до сада у животу не осетих.{S} Не знам ни да л’ је то управ туга, |
| по лепоти и по доброти буде мио друг у животу!...{S} Збиља, Рајко.... ето смо нас двоје и под |
| који уз гусле гуди.{S} Јунак, који је у животу плашт овај носио, неће се срдити да га теби, так |
| } Десило му се нешто што никада дотле у животу.{S} Учини му се као да му се душа поделила у дво |
| лас старчев: „О децо, јесте ли ми још у животу?!“</p> <p>Рајко скочи к отвору из пећине и викну |
| бројне сребрне <pb n="111" /> чашице од жира беху утврђене беле воштанице.{S} Поред и једног и |
| и грање и лишће беху од сувога злата, а жирке његове од сребра, а у многобројне сребрне <pb n=" |
| осе сребрне челенке, него само лишће од жирородног грма; његов престо <pb n="164" /> није ни од |
| едњим једним живим ускликом и шкрипутом жица стаде чардаш као да је сабљом пресечен.{S} Осу се |
| ифе, понеки од тканине сребрне и златне жице, а сваки уз то бејаше постављен и оперважен зибели |
| ј чардаш!“ И Цигани почеше да удешавају жице.</p> <p>У томе Манда, која дотле узалуд гураше Сок |
| нине, у којој све бели кринови сребрном жицом извезени беху; однесе га и простре пред мрамором |
| а по ртењачи просуше му се неки хладни жмарци.{S} А Маргита се сва стресаше од како он помену |
| а бејаше од оне чврсте врсте од које се жрвњеви праве.{S} Хладан га зној пробијаше кад помишљаш |
| опет ослушкиваше да ли ће и кад ће онај жубор престати.</p> <p>Па дође нас кад престаде.{S} Изг |
| ђа робиња си, и да ниси робиња жена си, жудиш за завичајем и за слободом својом.{S} Вала три пу |
| , која би се као живи цвет белога крина жудно запајала сребром тихе месечине, њу појила мирисни |
| аљиваше на њу да се прихвати.{S} Она се жудно напи млека, одломи један комадић погаче, па поче |
| памет своју, погну се напред и гледаше жудно у далеке ватре на обзорју.</p> <p>„Је ли то доист |
| ва; друга половина слушаше истом таквом жудном пажњом један тихи гласић, који у њему самом и од |
| нам ни да л’ је то управ туга, или нека жудња и чежња.{S} Гледам тебе, а мисли ми се отимљу на |
| ка изванредна срећа, тако га је радосна жудња вукла некуда — и сам није знао куда, и к нечему — |
| ужни звек од зебње, и радосни трепер од жудње, и шумна зрачност од надежде, и сребрн талас од ч |
| софре, притиснуте кондирима са црвеним жупским вином, па разговараху о ономе што се збило.{S} |
| Деде, кћери моја, гутни један гутљај од жупскога лека!“ </p> <p>Старац весело додаваше чутурицу |
| n="69" /> да се могло звати одмором.{S} Жураху се да још за видела изађу на један вис, на коме |
| пута те кроз њиве и поља и испод дрвећа жураше се напред а све правцем уз Мораву.</p> <p>Целим |
| ри у ону црну гробницу, или — као да се журила да заклони велику једну тајну од турских погледа |
| да кажеш село пусто!{S} Него журите се, журите се, док не попију све!“ говораше сељак и посрташ |
| а би могла да кажеш село пусто!{S} Него журите се, журите се, док не попију све!“ говораше сеља |
| ећу те постидети.{S} Сад ћу се двојином журити да предам госпођу њеном мужу, и тројином хитати |
| ога нема зазвиждаћу, а ти онда изађи па журно за мном!“</p> <p>То рече, узе чутуру о једно раме |
| </p> <p>Млада се жена промени у лицу па журно дохвати и котлић и ибрик.</p> <p>„Иди сад!{S} Иди |
| езде запаљиваху, и кроз оно једнозвучно журно зујање и жврчање скакаваца и бубица по ледини, аз |
| иво, и мало више на леву страну, везана жута <pb n="33" /> једна шамија, која не могаше у своје |
| пред иконостасом, гореле су две велике жуте воштанице.{S} Пред иконама Исуса и Богородице горе |
| е турске ћерћелије.{S} Носила је широке жуте шалваре од неке полусвилене тканине, привезане уз |
| и.{S} Али му лице поче нагло да бледи и жути.</p> <p>— „Хајдмо одмах у другу собу!“ рече Маргит |
| , с кривом сабљом о бедрима, са високим жутим чизмама, на којима зврктаху широке сребрне мамузе |
| ганиновом чатрљом седела, и по турски у жутим шалварама и црвеном јелеку одевена била.</p> <p>Д |
| колена, а лепо у богате шаре од мрког, жутог и зеленкастог плетива исплетене.{S} На глави му ј |
| учалу воду, те се растопи, као да је од жутог воска, а <pb n="194" /> не од злата.{S} Па онда, |
| голим ногама имала је турске папуче од жутог сахтијана, извијене у вршак који беше назад поврн |
| лав да сва црква зајеча: „она је моја, за веки векова, амин!“ Е онда ме загрли; ја му поднесох |
| и свој успламтели образ уз образ његов, за једно тренуће, склопи очи, и пусти да њене топле усн |
| е благосиљам за све грозне своје патње, за све страшне немилости твоје !{S} Ево ти се заветујем |
| од лица његова; гледаше му право у очи, за неколико тренутака, неисказаном нежношћу, па га онда |
| планинама има неки Светогорац испосник, за кога народ прича да чуда чини.{S} Не знам да л’ му с |
| и најприснија, рођена и најрођенија... за што да је јаком својом мишицом не загрлиш и на мушка |
| о чему Бекир мисли.</p> <p>— „Ето како: за мали чардаш Маџарица мора да скине јелек и кошуљу до |
| земље.{S} Ти ми нудиш твоје мало гуњче; за што да си ти већи <pb n="123" /> витез од њих ?!{S} |
| нису забрављена!“ Повуче <pb n="96" /> за алку и врата се отворише.{S} Влажан и хладан ваздух |
| ом, изађе на суво, па кад <pb n="68" /> за ластавицом и Маргита поред свих шалвара, кафтана и ч |
| младост, њена лепота и њена милина?!{S} За што да ти не буде присна и најприснија, рођена и нај |
| лица Цигана удешаваше тихо ћеманета.{S} За дугачким и широким столом, који се чисто угибао под |
| оја не могаше ни једна реч да изађе.{S} За неколико тренутака владаше мртва тишина.</p> <p>Марг |
| камене плоче што изнад њега висаше.{S} За њим уђе Маргита.{S} Плоча се вину на својој осовини |
| о беше заглунуо, занемео и задрхтао.{S} За неколико тренутака <pb n="88" /> није ништа ни мисли |
| слепи.{S} Али опет не знам поуздано.{S} За оно тамо знам да је цар Душан.{S} Еј, капе!“ И Рајко |
| о руво од загасите чохе, уђе у собу.{S} За њим се ушуња у собу и онај црни рундов и понизно при |
| ра да скине јелек и кошуљу до појаса, а за велики све, баш све, ха, ха, ха!{S} Хо, хо, хо, хо!< |
| ковчезима, какве је Рајко већ видео, а за које је мислио да су мртвачки.{S} Сад је видео да у |
| римо очи да не крочимо у какав понор, а за друго како Бог да!“ прихвати Рајко.</p> <p>И онда по |
| а је поздрављам ватром свога срца.{S} А за ово опет теби хвала, мој витеже!{S} Него хајдмо сад |
| силнији од санџак-бега у Крушевцу.{S} А за све то нека је хвала прво Богу, а после моме пријате |
| скочи унутра у пећину, он пође за њом а за њиме и старац.</p> <p>„Госпођо," узе Рајко да говори |
| останеш док се не спреми све што треба за мој план.{S} Видећеш, мој ће те старац носити као ка |
| у вис, она му хитро приђе и продрма га за руку.</p> <p>„Јеси ли при себи Рајко ?{S} Шта ти је |
| , па се окрете према Рајку и гледаше га за неколико тренутака.</p> <p>„Могао би бити!“ настави |
| т заједно, и да умирем благосиљајући га за срећне тренутке, које код њега проведосмо.{S} Јест, |
| учају невоље довољно бити оружје што га за пасом има.</p> <p>„Хајдете сад у име Божје за мном, |
| една борба: борба срдње на Бога и брига за Рајком, борба веровања са неверовањем.{S} Узе мрдати |
| : да се поделе сиротињи, нека моли Бога за здравље ћесара, не би ли стигао да ослободи род ришћ |
| а Аладара!“ понављаше старац, па као да за неки тренутак <pb n="13" /> преврташе по своме сећањ |
| .{S} То је био Мартин, који је успео да за велике новце најми неколике сељаке да, ником ништа н |
| . „Заветовао сам се,“ прихватих ја, „да за седам година не силазим ни у коју варош.{S} Мојом но |
| скрено говориш.{S} Видим те много млада за тешки посао кога си се латио; али осећам, ето сад ов |
| Еј, мој Рајко, зар ово да ти је награда за твоју витешку службу?!" говораше Маргита грцајући бе |
| стеља?“ муцаше Рајко, и онда се загледа за неколико тренутака у кадифене завесе од постеље. „До |
| кулу ову!“</p> <p>Испеше се сва господа за њим на ону зидину до куле.{S} Разговараху нешто изме |
| начини што ужи свитак и кад га привеза за седло Рајко рече Маргити: <pb n="63" /></p> <p>„Хајд |
| ра и показати, и без тога меда, који ја за горске пчеле чувам, и без тих ораха, које ја с вевер |
| а!“</p> <p>Овде сад беше згодна прилика за Бекри-Бекира да сухо грло овлажи.{S} А већ више и не |
| е Маргита преплашено, па узе вући Рајка за рукав од гуњца. »Можеш ти њу да не подесиш, може она |
| чатрља.{S} Пред једном, која је стајала за себе и подалеко од других, седео је на земљи Циганин |
| ја, незадовољна са старим мужем одбегла за младим... хеј, патеру, како се зваше онај ?!...{S} М |
| е вама пуно да казујем.{S} Не би стигла за све ни цела ноћ.{S} Него кажи ово господину: видиш о |
| рво место.</p> <p>Маргити, која се била за неколико тренутака чисто скаменила, гледајући ово др |
| нас је цела властела једна велика школа за витештво.{S} Син учи од оца, брат од брата, властели |
| е учи књига и летургија, али нема школа за витештво.{S} Има ли такве шкоде у вас?!“</p> <p>— „У |
| , видим, све боље видим где ти је школа за витештво!{S} Твој стриц мора да је био <pb n="127" / |
| “ рече Маргита мирно.</p> <p>„Ниси чула за нашег цара Душана!“ викну Рајко запрепашћен и поглед |
| ари пламен у образе. „Да ли је волим ма за трунку?“ питаше сам себе, и онога часа нађе да треба |
| аље од змијских врата. „Ако ме волиш ма за трунку, онда хајдмо даље од те змијурине!“ </p> <p>„ |
| те змијурине!“ </p> <p>„Ако ме волиш ма за трунку, “ — те речи падоше на срце Рајку као зрна из |
| чих у седло, привезах је мојим каницама за себе и онда бегај преко границе.{S} Ето је од тога д |
| Баш као да је хајка!{S} На звериње нема за што да је, а није ни на хајдуке, јер их овуда нема.{ |
| еште, па онда право к робињи да је њима за мишицу стегне.</p> <pb n="55" /> <p>У истом тренутку |
| иким јунацима, и као да се питао с њима за јуначко здравље.{S} Ето видиш, кад оно твоји земљаци |
| ђерица, а тако је била и она друга жена за коју сам ја мислила да је света Марија Магдалена, до |
| амо.{S} Него ево у моме сиџадету хаљина за тебе.{S} Навуци све то преко твога рува, па да у име |
| ка јаничари оздо од свите, те он похита за њима.{S} Кад већ сиђе к чесми, стаде и окрете се.{S} |
| амота пред људма!{S} Ово је овако доста за нашу потребу!“</p> <p>„0 ти не знаш каква је то гадн |
| би?!“ рече Рајко шаљиво.</p> <p>„Ништа за то.{S} Моја се земља мени јавља ватром својих ритова |
| димом напунила.{S} Баба онда узме грофа за руку, одведе га пред неки као долап у зиду од кухиње |
| ну врата!“</p> <p>Рајко приђе и послуша за неколико тренутака.{S} Доиста се чуо неки чудан а вр |
| присоју под оном стеном, ископаше гроб за Рајка.</p> <p>Кад већ гроб би доста дубок, Маргита н |
| г светом оцу у Рим, да донесе благослов за венчавање.{S} Тек је пре десетак дана стигао овамо и |
| им данима би у вече, кад сврши распоред за сутрашње радове, посадио све задругаре по столичицам |
| ћо!{S} Ха, нек се зна ко смо!{S} Напред за нашим царем, напред!“ И његова се вика узе да ломи и |
| > <p>Као да је омађијан Рајко осети жеђ за том слашћу, и као са неким пркосом самом себи рече: |
| ани крст и шапуташе још некакве молитве за неколико тренутака, па се <pb n="85" /> онда диже и |
| на,“ рече, „можда је мој старац од туге за мном и умр’о?!{S} Волео ме је !“ <pb n="186" /></p> |
| и старчевој.{S} Маргита сјахав, застаде за неколико тренутака у забуни и нерешљивости, па онда |
| ила па пала низ плећа.{S} Рајко застаде за један тренутак збуњен, како ће да је у таквом положа |
| ој под главу опет своје гуњче.{S} Отиде за тим доле к оним растовим столовима, изабра један вел |
| , те њу више и не узима на ум.{S} Отиде за тим полагано и све на прстима до самог иконостаса, п |
| па без речи појури к брду.{S} Чим зађе за неко дрвеће, Рајко рече Маргити:</p> <p>„Одјахуј, па |
| х ову јадну жену <pb n="152" /> да пође за мном да се жива у гроб закопа!{S} Па онда сиромах он |
| та хитро скочи унутра у пећину, он пође за њом а за њиме и старац.</p> <p>„Госпођо," узе Рајко |
| а ми будеш сведок!“ рече јој, па је узе за руку и поведе доле у велику дворницу, где је сад леж |
| да те боље видим кћери моја!“ па је узе за обе руке и окрену лицем к ватри, те је са пуно очинс |
| >Рајко јој приђе ближе, а старац је узе за обе хладне руке па је дрмаше, као да хоће да је из з |
| уца срце бурније.{S} Као да га неко узе за обе руке и повуче, диже се и приђе к Маргити.{S} При |
| ко је много, опет може да се каже да је за службу великој и светлој господи; али оно друго не м |
| ти сад главу размрскати!{S}" Дохвати је за косе и повуче.{S} Чауши је прихватише за руке и помо |
| ли корачајући поред Маргите и држећи је за руку не скидаше својих погледа с лица њена.</p> <p>„ |
| ом има.</p> <p>„Хајдете сад у име Божје за мном, и нека нам је сам Бог у помоћи!“ рече стари Ма |
| — „Да знаш да је не бих одврнуо да није за хатар нашем ортаклуку!“</p> <p>Посадише се на једну |
| ју у Вујан, да му каже да смо нас двоје за вечност заједно, и да умирем благосиљајући га за сре |
| пустињак, па их крепко дохвати обадвоје за руке и повуче — к једном отвору у стени од пећине. < |
| даше са његова дивља лица погледе своје за неколико тренутака, очи јој севаше као у тигрице кој |
| без јаког напрезања одви је од прилике за пола палца.</p> <p>Никакав зрак светлости не паде кр |
| аде жене, које су се стидљиво заклањале за издајнички облачак од танке турске ћерћелије.{S} Нос |
| неколико тренутака, па већ мораде даље за својом господом.</p> </div> <div type="chapter" xml: |
| епе, да их у смрти не осрамотим и да ме за смрт причесте; а оно се, ето хвала Богу, њиме сад вр |
| аћати?!...{S} Није то; није то; него ме за грло хвата и дави луда мисао, да већ можда никада ни |
| ину, и старцу на Вујну...{S} Пошљи паре за ону скелу !...“</p> <p>Поћута дуго, па тек рече:</p> |
| свога дугачког носа кажипрстом; узе се за тим куцати прстом у чело, као да се увери да му луба |
| ње да у свој двор уђе!“</p> <p>Узеше се за руке и пођоше низ ужу ка колима.{S} Рајко ћуташе.{S} |
| е у пустињакову пећину.</p> <p>Рајку се за неколико тренутака било смркло пред очима, као да га |
| пољуби га у чело.</p> <p>„Шта то радите за име божје, слатка моја госпођо грофице !" јецаше сир |
| ите ме да се дома вратим.{S} Не питајте за што.{S} Него ме милостиво пуштајте и опростите ми!“< |
| /> црква те талире, нека се пале свеће за душе и твојих и њихових покојних док талира траје.{S |
| к је од скора дошао, сиромах је и дрхће за паром.{S} Дајте да одем да га питам за које би је па |
| ео је на земљи Циганин, па ковао клинце за потковице.{S} Највише да му је било тридесет година. |
| дупрв лакат од те руке левицом, гледаше за свитом маџарске господе, која сави путем у варош.{S} |
| ?!“ питаше Ружа.</p> <p>Мартин гледаше за неколико тренутака у Маргиту, па онда подиже руке у |
| ти патер утирући зној, и брижно гледаше за младићем, који се сигурним и лаким кораком пењаше уз |
| олена, склопи руке, па кроз сузе мољаше за мене.{S} Аја!{S} Не да се старац омекшати.{S} Подиже |
| н чуда на толику ученост.{S} Размишљаше за неко време као да се гњура у дубине оне мудрости; уз |
| о пута његову маџарску сабљу и говораше за њ неразумљивим језиком тако страсно.{S} Не беше то н |
| од њих у пећину, он их мирно посматраше за неко <pb n="70" /> време, па кад виде да се устручав |
| а косе и повуче.{S} Чауши је прихватише за руке и помогоше Циганину да је одвуче к чатрљи.</p> |
| ицу, а десну спустио беше на велики нож за пасом.</p> <p>У великој дворани зидови беху покривен |
| де два најбоља лекара.{S} Нека поведе и за њих оседлане коње, и нека им обећа што год затраже, |
| си робиња жена си, жудиш за завичајем и за слободом својом.{S} Вала три пута си ми света!{S} Не |
| !{S} Хајде сад, јуначе, ја ћу с тобом и за тобом!“</p> <p>И пођоше заједно и ћуташе.</p> <p>Мал |
| а.{S} Мени треба!{S} Ваш бих ти казао и за што ми треба, кад бих знао да си <pb n="42" /> човек |
| замишљам да може бити нисте при новцу и за такву работу.{S} Ако нисте, онда ево друга начина: н |
| мени лук горње усне од добро срезаних и за човека доста малених уста.{S} Лице му је било облико |
| запита: хоћеш ли да узмеш ову жену себи за друга кроз живот ?{S} А он, на моју препаст, гласно |
| ако ћу ја, један сељак, да дижем и теби за поњаву додајем плашт, који је покривао господска прс |
| оји се одазва моме звиждању.{S} Него ви за то и не знате.{S} Има овде од непамћених година једа |
| доњој полузи да му буде на бољој згоди за ударац, Маргита му метну руку своју на раме па му ре |
| е горко.</p> <p>„Еј, колико смо суза ми за вама пролили !{S} А колико смо вас оплакивали тек ов |
| а, а све то ништа не мари ни за тебе ни за мене, баш као да нас и није!{S} Све једно; нека госп |
| се хлебом храним, али то своје цвеће ни за које паре не дам!“ Ја јој онда испричах што милостив |
| дан свањива, а све то ништа не мари ни за тебе ни за мене, баш као да нас и није!{S} Све једно |
| н као пун пуда. „Та не бих ја њу дао ни за какве откупе!{S} А шта мислиш пошто бих је могао про |
| вима својим маџарским слугама: сад мени за љубав пођите овуда у околину и наберите пољска цвећа |
| далеко!"</p> <p>„Чујеш момче, није мени за чекање.{S} Него</p> <p>ево ти сребрни грош, да потрч |
| д би и пси знали да пију, онда би и они за госама својим у двор, и онда, онда би могла да кажеш |
| е са онога камена и пређе те се заклони за чесму.</p> <p>Озго са брда долазила је једна млада ж |
| му — патеру, — да их он подели сиротињи за здравље ћесарево.</p> <p>Стари барон Арпад устаде и |
| јлепша Ђурђијанка робињица може да купи за хиљаду гроша! “</p> <p>— „Охо,хо,хо!{S} О хо,хо,хо!{ |
| четири дана твоје службе довде, четири за четири дана твога повратка, а два уз то на поклон! “ |
| пресветли господин десет талира: четири за четири дана твоје службе довде, четири за четири дан |
| жем!{S} То је наш цар Душан!{S} Чула си за српскога цара Душана!“ <pb n="115" /></p> <p>— „Баш |
| робиња буде госпођа, све једно; мари ти за то тај твој цвет и она шева и ова земља и оно небо!{ |
| ма од тога ништа мој брајко; мали си ти за такво јунаштво!</p> <p>Па онда као да јој од једанпу |
| Маргити.{S} Ова га обема рунама дохвати за кудрави врат, па га онда тапкаше по глави и тепаше м |
| свечаном мирноћом издавала је заповести за његову опрему.</p> <p>„Опремићемо га," говораше Март |
| и одведоше, није знао шта ће од жалости за вама.{S} Слао је људе у Цариград, потрошио грдне пар |
| велике у средини.</p> <p>Рајко полазећи за њом говораше како би он дао своју главу, на оном пањ |
| ајка, који се сав био изгубио слушајући за њ неразумљиви говор маџарске господе.</p> <p>Реци го |
| азумем.{S} Што ти је те јецаш?{S} Казуј за Бога шта ти је?!“ проговори Рајко пун бриге и забуне |
| асао, па му уведох синовца у свој конак за кабадахију, и пазим га као да ми је син.{S} Поведи г |
| .{S} Мора бити да је он имао неки узрок за то!“ <pb n="142" /></p> <p>— „Та већ само да отворим |
| че Рајко мирно задевајући празан пиштољ за свој кожни пас.</p> <p>— „Еј, мени тужној ! “ врисну |
| е. „Носите те сребрне паре, требаће вам за ваше слепце и просјаке! а не бих вам овог бунџију по |
| дости и без тога млека, које ја добивам за једнога мога горског пријатеља, кога ћу ти може бити |
| једину</hi> милост, па да те благосиљам за све грозне своје патње, за све страшне немилости тво |
| од себе, и крочи неколико корачаја сам за себе у мрак, као да хоће да бега од ње.</p> <p>„Не, |
| за паром.{S} Дајте да одем да га питам за које би је паре предао вама да је поведете као слобо |
| де да се устручавају да му приђу, он им за чудојасним гласом разговетно викну:</p> <p>"Не бојте |
| Враћајући се на своје место запе ногом за асуру и стропошта се на Рајка.{S} Гласно се сам себи |
| ше једном руком за његову руку а другом за раме његово.{S} Обадвоје стојаху позадуго пред стено |
| >Маргита се најпре дохвати руком својом за рукав од његова гуњца, па се ниско пригну над самим |
| з Рајка и чврсто се држаше једном руком за његову руку а другом за раме његово.{S} Обадвоје сто |
| е и срца, — са деликатно срезаним носом за који би рекли да је дивна копија у слоновој кости са |
| , Љутица Богдан и Краљевић Марко, један за другим искупише на белој кули Сибињанин Јанка и узеш |
| ибињанин Јанка!{S} Веруј, тукао се и он за вас као и многи други наш јунак, и право је да га се |
| же изнураваше.{S} Рајко га је држао као за земљу прикуцана.{S} Маџарица му додаде конопце.{S} Б |
| у кабаницу.{S} А док је он тако спремао за Маргиту преноћиште, брижљивошћу једне мајке и умешно |
| ека вам је хвала светла господо!{S} Ово за службу до данас, и ако је много, опет може да се каж |
| а и лепа бокора босиљка. „Шта си платио за њих?“ упита га Маргита. „Нисам ништа!“ рече Мишко; „ |
| као да милије бејаше да загледа, и ако за тренут, у лице Маргитино, него да завирује у мрачну |
| што он само у њу гледаше.{S} Стаде тако за неколико тренутака, па већ мораде даље за својом гос |
| ми, бабо, молим те, и не брукај ме тако за Бога!“ Па Маркова мајка, моја добра стрина Круна, уд |
| ава, а није у стени начинио улом колико за своју песницу.{S} Покушао <pb n="148" /> је са неким |
| светлост у твојој руци! “</p> <p>Рајко за тим сврати у прву од оних споредних сувота,те из јед |
| еш, али си ти Рајко човек, који има око за оно што је лепо и господско!{S} Та стена горе изглед |
| — остављајући слободан пролаз тек само за једног човека, који би од малених врата у зиду силаз |
| веру да си милостив.{S} Знала сам само за немилост твоју.{S} Љубила сам те, а ти си ме гонио.{ |
| S} Него дед’ одврни ти то па да сркнемо за срећна наша ортаклука!“</p> <p>— „Да знаш да је не б |
| љи.{S} Рајко се диже и гледаше га мирно за <pb n="56" /> неколико тренутака, па онда узе још ко |
| ма зазвиждаћу, а ти онда изађи па журно за мном!“</p> <p>То рече, узе чутуру о једно раме, сиџа |
| трпезе.{S} Она у средини била је скоро за читаву стопу виша од оне друге две, стојала је на но |
| аслоњачу, устаде, узе своју кћер љутито за руку и одвуче је и посади на њено прво место.</p> <p |
| своју господу.{S} Тако је било и у нас за нашег цара Душана.{S} Ето, погледај га, какав је то |
| а; она десно, десно и ја, као сунцокрет за сунцем!{S} Занесох се, занесох се па већ не знам ни |
| пусти се на колена и узе се молити Богу за Рајка.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP189 |
| b n="121" /> земљи има људи, који знају за Бога.{S} Ето то ми је доста!“</p> <p>Док он то говор |
| 208" /> прекипе.{S} Она дохвати девојку за обе руке, па је просто као неко маче баци иза себе н |
| то витештво и ту слободу чистом љубављу за себе да веже!{S} Ах, што немам млађу сестру, лепшу о |
| аџарице, устај па скидај јелек и кошуљу за мали чардаш!“ Па Циганин превуче гудалом по струнама |
| ислим ови ће сребрни столови бити да су за велике какве светиње.{S} Хајдмо да седнемо на који о |
| буђен. </p> <p>„Пуна су сва!{S} Пуна су за цело!“ довикиваше му Маргита, која беше подалеко од |
| екаква својта, па онда поведе ластавицу за улар.</p> <p>Постало је много мрачније, те Рајко мор |
| м да подели, и оно може да се сноси баш за то, што може тако да се дели!“</p> <p>„Како лепо гов |
| иња си, и да ниси робиња жена си, жудиш за завичајем и за слободом својом.{S} Вала три пута си |
| ета!{S} Ако испадне добро, да ми платиш за сваку по овакав талир, а од блага, кад га нађеш, мен |
| игнеш, али можеш бар из далека да трчиш за њима!"</p> <p>Маргита се подиже мало, наслони лакат |
| огло звати одмором.{S} Жураху се да још за видела изађу на један вис, на коме из далека видеше |
| а!“</p> <p>Кад Мартин отиде Маргита још за неко време својим, од ружиног оцта мирисним, прстима |
| Циганину да је одвуче к чатрљи.</p> <p>За неколико тренутака цела она свита беше занемила као |
| м пању одсећи, ако оно није цар Душан. „За ово,“ рече показујући руком на прилику у средини, „н |
| — „Па што ти то дете кријеш од мене?!“ „За то што јој је осамнаеста година, а знам шта јој пише |
| Патер Хијероними не могаше да стигне да забележи ни стоти део од свега онога што му Рајко казив |
| каше га озго Маргита.</p> <p>Онога часа заборави своју слутњу.{S} Отрча јој горе, и нађе је још |
| са свим нага. „Гледај добро, гледај; не заборави онај младеж што јој као звездица на левом коле |
| несрећа, ви би ми опростили.{S} Све бих заборавила, да нож мога мужа није убио човека, који ме |
| а ни мислио; заборавио Турке и самсове; заборавио и живот и смрт.{S} Знао је само да пред њим с |
| ака <pb n="88" /> није ништа ни мислио; заборавио Турке и самсове; заборавио и живот и смрт.{S} |
| ини да ни ја тебе никад, и да бих хтео, заборавит’ не могу!{S} Ево сам се тако привикнуо теби, |
| ту и твоје витештво никад, никад, никад заборавити нећу.{S} Ако на ономе свету, после смрти, бу |
| док смо заједно, али се не бој да ћу се заборавити ма у чем.{S} И да ниси госпођа робиња си, и |
| твоје доброте!{S} Ти ћеш ме, знам, брзо заборавити....{S} И кад она срећна жена, којој је судби |
| ешко име, онда је и право да ме са свим заборавиш!“</p> <p>„Вала госпођо!“ прихвати Рајко озбиљ |
| оне очи, онда се лепота и милина стаса заборавља и сва се мисао о господству губи у милини на |
| . „Окована су гвожђем!“ рече, „али нису забрављена!“ Повуче <pb n="96" /> за алку и врата се от |
| ену ограду од врљика уђе у један велики забран, који је одмах иза коњушница почињао.{S} Погледа |
| ох љут од твоје господе и стадох у оном забрану иза караван-сераја под звездама на небу, сетих |
| Него га Маргита брзо изведе из тренутне забуне, показав руком танке млазове беле светлости, кој |
| та ти је?!“ проговори Рајко пун бриге и забуне.</p> <p>„Еј, мој Рајко! што не остах с тобом у Ш |
| сјахав, застаде за неколико тренутака у забуни и нерешљивости, па онда и сама приђе к руци која |
| . „Бог с тобом, бабо! нисмо ли с њиме у завади због оних заватина у потоку ?!“ рече Марко. „Одм |
| ађали.{S} Веруј ми нико се с тога не би завадио мањ санџак-бег с Циганином и Циганин са мном.{S |
| се и сама претварам као у неку звер.{S} Завадих се с Богом..“</p> <p>„Како јадна да се завадиш |
| се с Богом..“</p> <p>„Како јадна да се завадиш с Богом?!“ прекиде је старац запрепашћен. <pb n |
| мир међу царевинама, а не да их поново завађа и то због чега него због једне робињице!“</p> <p |
| и не би били цареви кад би се тако лако завађали.{S} Веруј ми нико се с тога не би завадио мањ |
| се помамили; засукали рукаве до рамена, завалили турбане и сарколе, витлају дугачким татарским |
| або! нисмо ли с њиме у завади због оних заватина у потоку ?!“ рече Марко. „Одмах сикиру у руку, |
| b n="217" /> сажаљења!{S} И онда сам се заверила да к теби више никад не подигнем очи, да пред |
| и узглавницима, кадифеним покривачима и завесама, које се са таванице из једне позлаћене грофов |
| агледа за неколико тренутака у кадифене завесе од постеље. „Доста је што могу да је одавде погл |
| да се њеном тугом угуши, или као да се заветовао да умре певајући.{S} Чак су и маџарска господ |
| е у Крушевац санџак-бегу! “ рекоше ми. „Заветовао сам се,“ прихватих ја, „да за седам година не |
| ке од лискуна.</p> <p>Испод ове стене у заветрини, а на ледини обраслој сниском, густом и мирис |
| страшне немилости твоје !{S} Ево ти се заветујем: седам година живећу о хлебу и води, ићи ћу б |
| је једна млада жена у црни тешки плашт завијена и црном копреном по лицу покривена, па немо гл |
| слутице, него само као старије у црнину завијене сестре плавосивих дивљих голубица, што падаху |
| врата од оне спаваће собе, ошкрину их, завири и онда махну руком Маргити да дође.</p> <p>"Метн |
| амен сутона, што је из пећине дрзнуо да завири у ону црну гробницу, или — као да се журила да з |
| ко за тренут, у лице Маргитино, него да завирује у мрачну дубину онога ходника испред њих.{S} А |
| Цариград по нарочитом послу, од кога је зависило хоће ли се истом закључени мир одржати или не. |
| ј, јаднице моја, баш ти не би суђено да завичај видиш!{S} Еј, јадна жено, баш ниси среће имала! |
| буди спремна да те ноћас поведем у твој завичај!“</p> <p>„Да ме.... поведеш.... ноћас.... у мој |
| >„Да ме.... поведеш.... ноћас.... у мој завичај ?!....{S} О мој слатки завичају, да ли ћу те ик |
| ом, па се сад слободан и срећан враћа у завичај да види мајку, браћу и родбину.{S} Као да га не |
| о сад што ћу да ти кажем : отпрати је у завичај, предај је у руке њеном мужу; нека види да њена |
| , би ли хтела да се ослободиш и да се у завичај вратиш?! “</p> <p>Млада жена, које је лице само |
| смислите на тенани како да је сигурно у завичај оправите.{S} Ето, једно од тога бирајте, ако не |
| поуздао да ми помогнеш да до слободе и завичаја дођем?!"</p> <p>„Не бих се ја смео поуздати у |
| си, и да ниси робиња жена си, жудиш за завичајем и за слободом својом.{S} Вала три пута си ми |
| била па се раставила, — сваки оде своме завичају, — оста Јанко на бијелој кули, — и са њиме гос |
| видите, похитала сам своме мужу и своме завичају.{S} Аладаре, зар ме доиста не познајеш?....{S} |
| .. у мој завичај ?!....{S} О мој слатки завичају, да ли ћу те икада очима видети?!...“</p> <p>И |
| аџарске, и предаће те твоме роду и твом завичају!““ <pb n="80" /></p> <p>„Кад разабрах тај шапу |
| и година или две, а наш ће краљ опет да завојшти на Турке.{S} А дотле би ти могао лепо код нас |
| о Крушевца сва су господа маџарска била заволела Рајка.{S} Али се синоћ патер Хијероними направ |
| ко могућно, да би је свако витешко срце заволело.{S} Рајку се <pb n="125" /> ширила зеница у оч |
| ачке крви и светла од витештва.{S} Знам заволећеш је кад је познаш, јер је и у тебе срце витешк |
| по рамену, говораше му нешто маџарски и заврши рекав три пут српски: „напред! напред! напред!“< |
| што старац рече, а Хасан-ага Зулуфлија завршио би цео узбудљиви призор са три речи: „Јес, вала |
| се доста напричао, и да си ето баш лепо завршио.{S} Сад немој то да уквариш, него хајде напред, |
| иња и Краљевић <pb n="24" /> Марко?!{S} Завукао се био сав у црвену сукнену кабаницу, загрејао |
| ерџана из тајанственога збега у који се завукао био, спусти га у руку Рајку да јој га придржи, |
| Рајко је послуша.{S} Оштри врх од копља завуче између горње ивице од врата и њиховог оквира и н |
| е клеште па, мало посрћући, отиде те их завуче у жеравицу.</p> <p>„Слободно! слободно! говораше |
| кићеној наслоњачи, млада једна девојка, загасите боје у лицу и црних очију, — црних и светлих, |
| радом и косом, одевен у угарско руво од загасите чохе, уђе у собу.{S} За њим се ушуња у собу и |
| ним.{S} Имао је на себи уске чакшире од загасито плаве чохе опточене црним гајтаном; носио је п |
| из крупног црвеног мерџана.{S} Јелек од загасито зелене чохе па срмом, која је одавно потамнела |
| ку, положи му обе своје руке на рамена, загледа се неколико тренутака својим крупним очима у ње |
| Гледаше пуно отвореним очима око себе, загледа се подуго у Маргиту, па јој врло тихим гласом р |
| седе, прикупив кабаницу добро око себе, загледа се у оне далеке ватре и пусти се у слатке и туж |
| а боље чује певача и да му је ближе.{S} Загледа се најпре у Рајково лице и не трепташе док он о |
| Прамену варница као да милије бејаше да загледа, и ако за тренут, у лице Маргитино, него да зав |
| ним о камен један на ледини, па се онда загледа у Рајка и рече му: „Јеси ли ти помахнитао?{S} К |
| з суза.{S} Седе поред њега, па се тужна загледа у његово бледо лице и склопљене очи.{S} Узе ума |
| штале.</p> <p>У соби Ружа узе свећу па загледа добро у лице Маргитино.{S} Маргита се тихо насм |
| Твоја постеља?“ муцаше Рајко, и онда се загледа за неколико тренутака у кадифене завесе од пост |
| рихвати млада жена са свим мирно, па се загледа у младића крупним својим очима, какве он дотле |
| ти?!...“</p> <p>И онда се невесело опет загледа у сребрни млаз, који сад само тихо мумлаше, пад |
| ом и подметнула котлић, па се замишљено загледала у кристални <pb n="35" /> млаз, који се с ошт |
| да се на једној нози стојећи замишљено загледала у бару испред себе, рекао би човек да је ово |
| коченим погледима из разрогачених очију загледала у ону шарену гомилу, која се полагано креташе |
| тарац се пригнуо мало к младићима па се загледао у лице младога гуслара с једним изразом, који |
| је озбиљан и тужан!{S} Како се невесео загледао у младог гуслара!{S} А шта ли му овај <pb n="1 |
| положи му их на длан.</p> <p>Циганин их загледаше, преврташе их, све један по један, узе их тоб |
| гром поред њега пукао, тако Рајко беше заглунуо, занемео и задрхтао.{S} За неколико тренутака |
| једним напором заклопче са првог акова, загњури руку, подиже је у вис и пусти да млаз од златно |
| ?{S} Та ово су сребрни новци!" па онда загњури руку у буре, извади је пуну сребрнога ситног но |
| господе, који се још не бејаше са свим загњурио у вино.</p> <p>„А, тако ли је?{S} Лакрдија, ма |
| ледао и видео дивне призоре прошлости и загонетне визије будућности.</p> <p>Тек је почело да св |
| а Рајко осети како га чудна једна ватра загрејава и како му срце узе куцати све бурније.{S} Учи |
| се па казивао што има да казује, ономе загрејаном и знојавом католичком попу, који се ваља да |
| о се био сав у црвену сукнену кабаницу, загрејао се, занео се у мисли које су биле више снови н |
| теби! “</p> <p>Осмехну се брк Циганину, загрејаше му се очи и заиграше по оним талирима.</p> <p |
| } Ништа на целом том путу није могло да загреје срца њихова у брже куцање тако, као кад гледаху |
| ју кришку, док не би видела да је Рајко загризао своју.</p> <p>„Да делимо право као брат и сест |
| уку секла својом руком у кришке и не би загризла своју кришку, док не би видела да је Рајко заг |
| е мојим бистрим таласима, пусти нека те загрле, нека те својим шапутом успавају, нека те успава |
| а се хитро диже, повуче га руком у вис, загрли га.{S} Рајко скиде шубару; гологлав, сав уздрхта |
| е пребаци преко њега, као да га хоће да загрли.</p> <p>Са једном малом китом ивањскога цвећа и |
| моја, за веки векова, амин!“ Е онда ме загрли; ја му поднесох усне, погледах га у очи, познадо |
| ртва.{S} Клечећи поред Рајкова ковчега, загрливши га и пољубивши га, издахнула је.</p> <p>С ону |
| који се над једним ћивотом беху чврсто загрлили.{S} Доле поред њихових ногу лежаху бачене две |
| .. за што да је јаком својом мишицом не загрлиш и на мушка своја прса не пригњечиш...“</p> <p>Н |
| е у уста.{S} Она га не пушташе из свога загрљаја, него одмаче мало своју главу од лица његова; |
| питаше старица, па се изви из Маргитина загрљаја, и узе да је очима мери.</p> <p>— „Зар да ме К |
| едни играху уз циганска ћеманета, други загрљени у гомилице певаху, а већина их је седела уз др |
| виде да је готово у своме левом наручју загрљену држи, и да је њена глава наслоњена на срце њег |
| зе да ломи испод свода и по зидинама, и загрме сва дворана и готово <pb n="114" /> као да из св |
| омоћнику! “ и напи се, и мало што се не загрцну као неко дете. <pb n="36" /></p> <p>И опет она |
| т и четири госта.{S} Ваздух беше топал, загушљив од дима воштаних свећа, испуњен паром од пецив |
| од Расине Рајко“.{S} Ја га зовем „Амиџа-заде".{S} Млад је; али се на њ можеш поуздати као на на |
| ођо, ја сам ти рањен?“ рече Рајко мирно задевајући празан пиштољ за свој кожни пас.</p> <p>— „Е |
| .</p> <p>„Јеси ли је купио или на сабљи задобио?" питаше Рајко.</p> <p>— „На сабљи!" рече Бекри |
| се увери да му лубања није напукла, па задовољан тим претходним, и ако врло површним, испитом, |
| и сребро да топе.{S} И растадоше се оба задовољна.</p> <milestone unit="*" /> <p>Тога истога да |
| “</p> <pb n="176" /> <p>„Е, само кад си задовољна мојом службом!“ рече Рајко пун задовољства, п |
| млади?“ питаше га не са бригом, него са задовољним а једва прикривеним осмехом, као оно млада м |
| p> <p>„Тако, кујо једна!“ викну Циганин задовољно, па онда усред таквог триумфа осети да му је |
| адовољна мојом службом!“ рече Рајко пун задовољства, па се диже. „Време је, да погледам мало св |
| атке, што, дуж брлога испред кућа, беху задремале; излетеше пси из авлија и кидисаше на кола и |
| 03" /> прага у дворану коракнути, Рајко задржа руком Маргиту, па онда онако узбуђен викну: „има |
| пет она не рече ништа.{S} Само јој мало задркташе усне као да хтедоше да се развуку у осмех.{S} |
| „зову ме и „од Расине Рајко“ јер ми је задруга у Расини.“</p> <p>„Рајко,“ поче она тако милозв |
| ако мене и задругу нашу осрамотио, ја и задруга можемо ти и опростити, и ево ти и праштамо.{S} |
| аспоред за сутрашње радове, посадио све задругаре по столичицама око огњишта, пустио и женскади |
| Србија чинила као да је баштина његове задруге; свако му је дрво изгледало као да је кита боси |
| о да му помогнеш.{S} Што си тако мене и задругу нашу осрамотио, ја и задруга можемо ти и опрост |
| је био честит човек и добар Србин.{S} У задрузи је нашој било пуно дечака и момчадије.{S} Свако |
| ло побледела а углови од усана грчевито задрхтаваху, као оно у деце кад хоће да бризну у плач.{ |
| ао, тако Рајко беше заглунуо, занемео и задрхтао.{S} За неколико тренутака <pb n="88" /> није н |
| , млада једна — Туркиња.</p> <p>Била се задубла у неке дубоке мисли.{S} Као да је душевно болес |
| graphic" /> <p>ТРОШКОМ</p> <p>КОЛАРЧЕВЕ ЗАДУЖБИНЕ</p> <gap unit="graphic" /> <p>У БЕОГРАДУ</p> |
| едеш!{S} Видиш, ова се кула види чак из задужбине цар-Лазарове, беле цркве Раванице.{S} Сећаш л |
| ођо!{S} Бог нека те чује!{S} Ако сам те задужио ма чим, ево си ми богато платила и преплатила т |
| талир па без речи појури к брду.{S} Чим зађе за неко дрвеће, Рајко рече Маргити:</p> <p>„Одјаху |
| седе браде и седе косе, округла, мрка и зажарена лица, одевен у богато маџарско руво, са широки |
| ко је румена и светла била њена љубављу зажарена лепота, онда је лако могућно, да би је свако в |
| нека види силу и господство, е да би се зажелео да цара служи.{S} Пође ли цара да служи, ето ца |
| адовине!“</p> <p>— „Да видиш већ сам се зажелео и шуме и шумског хлада.{S} Ево два дана како се |
| е само да ти руку стегне и речима срећу зажели.{S} Али то није ни десети део, о, није ни стотин |
| {S} Пекао си ме пред Халил-бегом па сам зажмурила; али ноћас да умрем а зажмурити нећу!“</p> <p |
| па сам зажмурила; али ноћас да умрем а зажмурити нећу!“</p> <p>— „Устај!{S} Не треба ми више м |
| >Она се сад гласно насмеја.{S} Њен смех зазвекта као сребро а откри иза оних румених покретних |
| очи се у десни бок, куцну петом у пету, зазвекташе мамузе, те један пут те други пут, а ја глед |
| од Јастрепца.{S} Нигде никога.{S} Рајко зазвижда.</p> <p>Али Маџарица не изађе.{S} Звизну и дру |
| видим да нема кога.{S} Ако никога нема зазвиждаћу, а ти онда изађи па журно за мном!“</p> <p>Т |
| ини се Рајку као да са неке свете цркве зазвони сребрно звоно, па му се јека стопи у милозвучно |
| тресну једном ногом о под, те му мамуза зазвркта, трже онај шпански штилет, па га сјури Рајку п |
| ед Турцима играм.... ех, не могу вам од зазора ни казати како.... ја онда опет једне ноћи кад о |
| се брк Циганину, загрејаше му се очи и заиграше по оним талирима.</p> <p>„А би ли то исто било |
| упаде јој у реч Рајко изненађен и пуно заинтересован овом причом.</p> <p>— „Истину, истину!“ н |
| ени четвртина ! “</p> <p>„Вала да си ми заискао и половину не бих се смео цењкати.{S} Ето, дај |
| у.{S} Кад је вода прокључала, онда баба заиште од грофа његову златну бурму, коју је од венчања |
| о смо и шта смо.{S} Него да се са нашом заједничком несрећом боримо заједно као два верна <pb n |
| : видиш ову кулу; у њој су најволели да заједно станују цар-Лазар и <pb n="9" /> царица Милица. |
| </p> <p>— „То је добро.{S} Па ћемо онда заједно натраг у планине...{S} Знаш, понећеш и ону заст |
| ’о бих не видев тако чудо, све то троје заједно, па још све то троје под рувом јаничарским!“</p |
| ко нас!“ рече јој Рајко, па онда с њоме заједно сиђе с последње мраморне степенице на под, који |
| ћу с тобом и за тобом!“</p> <p>И пођоше заједно и ћуташе.</p> <p>Мало после па једна сјајна зве |
| дној широкој одаји посадили се беху сви заједно с патером око сниске једне софре, притиснуте ко |
| двоје и под земљом <pb n="174" /> били заједно и ево нас под небом заједно, и свуда смо верно |
| 74" /> били заједно и ево нас под небом заједно, и свуда смо верно једно уз друго стојали, може |
| се са нашом заједничком несрећом боримо заједно као два верна <pb n="149" /> друга и сав терет |
| послужим и подворим како треба док смо заједно, али се не бој да ћу се заборавити ма у чем.{S} |
| да му каже да смо нас двоје за вечност заједно, и да умирем благосиљајући га за срећне тренутк |
| ла бих половину од живота, само да тако заједном с тобом изађем пред нашега доброг оца на Вујну |
| ерујте ми од милине, а не од страха.{S} Зајецах гласно, раширих руке, потрчах и — скочих у Мора |
| огом на прса.</p> <p>„Еј, злосрећнице!" зајеча Рајко сав пренеражен. „Да га ниси заклала?!“</p> |
| млади витез рикну као лав да сва црква зајеча: „она је моја, за веки векова, амин!“ Е онда ме |
| вестица га обузе, из које прену тек кад зајеча јасан глас старчев: „О децо, јесте ли ми још у ж |
| у вис, те да се зрак потресе и фијуком зајечи кад се сребрни таламбас витих крила њихових узле |
| ајеча Рајко сав пренеражен. „Да га ниси заклала?!“</p> <p>— „Хтедох!“ рече она мирно; „али бада |
| ди, а сам двор одавде не видимо, јер га заклања она шумица, која је двор са три стране обгрлила |
| уди ове младе жене, које су се стидљиво заклањале за издајнички облачак од танке турске ћерћели |
| мљу као мртва.{S} Једног се дана хтедох заклати, па ми он истрже нож из руку.{S} Другог једног |
| и падао.{S} Па онда је страшном клетвом заклео све, који буду игумани његовога манастира на Све |
| у глас.{S} Да јој је био једини брат од заклетве, или син јединац, не би га могла топлијим суза |
| уговића редом, да јој бар један брат од заклетве на двору остане ? !{S} Вала као да сад гледам |
| јке... небом и земљом моје отаџбине.... заклињем се!“ говораше Маргита мирно, озбиљно и свечано |
| 144" /> <p>„Ако си човек по три пута те заклињем Богом и светим Јованом, казуј нам се!{S} Ако с |
| нећете ако што будете видели!“</p> <p>„Заклињем се, тако ми Бог на страшном суду милостив био! |
| рну гробницу, или — као да се журила да заклони велику једну тајну од турских погледа.{S} И ниш |
| се подиже са онога камена и пређе те се заклони за чесму.</p> <p>Озго са брда долазила је једна |
| а хтела да танком и мирисном хладовином заклони мраморну чесму од сунца, те да у хладу и на мир |
| рету једном на трећој степеници, отвори заклопче, диже аспре и пусти их да падају као плева; си |
| аковчад.{S} Отрже силним једним напором заклопче са првог акова, загњури руку, подиже је у вис |
| а на ланцету нема чепа, него обло једно заклопче, продрма га обема рукама, отвори га, и онда гл |
| бриге, одлажаше чешће све на прстима к закључаним вратима од собе у којој је, па се опет враћа |
| у, од кога је зависило хоће ли се истом закључени мир одржати или не.{S} Султан је пратио из св |
| је руком тихо од себе одгурну. „Како да закољем човека и пијана и везана?!{S} Не може то.{S} Би |
| а му једва чујним шапатом рече:</p> <p>„Закољи га!“</p> <p>— „Иди жено!“ рече јој Рајко изненађ |
| 2" /> да пође за мном да се жива у гроб закопа!{S} Па онда сиромах онај старац!{S} Куд нас беда |
| једнако и на глас молила: боље да је и закопа, него да јој остави лице богињаво.{S} Па и њу је |
| па ме после ви мртва скините и у пећину закопајте!{S} Ето беже, то је све што те молим, а све д |
| ија. „Не марим што ћу да се жива у гроб закопам, али да полагано умирем под притиском страшне м |
| неко на ухо шапуће, да сам жива у гроб закопана!{S} Чини ми се свисла бих од страха да нисам п |
| сама, намештајући ћерћелију на грудма и закопчавајући јелек, мало порумене.</p> <p>„Како је... |
| укли глас озго <pb n="201" /> са зачеља закреча несигурно: „наш будући кардинал од винове лозе |
| ми говори, као да ме невидљивим крилом закриљује од сваке нечисте силе и сваке ружне помисли.{ |
| ихова рода и од њихове вере запиштала и закукала, а они — просто ни малим прстом да мрдну!{S} Ш |
| жену не такнеш ни малим прстом, јер ћеш закукати да сав Алаџа-хисар чује!{S} Јеси л’ ме разумео |
| дрхтаху као прут, па им свечано рече: „закуните ми се свим што вам је на овоме свету свето, да |
| адак мелем.{S} Рајко осети како му срце закуца бурније и како му удари пламен у образе. „Да ли |
| о.{S} Око неко доба <pb n="15" /> Рајко закуца на вратима и преко патера запита: би ли стари го |
| p>На ове последње речи Рајку срце бурно закуца.{S} Он се препаде од самога себе.{S} Трже десну |
| еш чути шта ће ти казати!“</p> <p>Рајку закуца срце бурније.{S} Као да га неко узе за обе руке |
| тебе срце витешко!“</p> <p>У ње је срце закуцало јаче и топлије; образи јој се заруменише, очи |
| Тек би се од часа на час по неко од њих залетео на гомилу турске момчадије и дечурлије, кад би |
| на суши клонуо био, па се свежом водом заливен крепи и подиже.{S} Благим погледом гледаше у ст |
| расна, онако вита и утегнута, онако као заливена у турском седлу, како, подигнув једну руку у в |
| д нека дођу људи, нека затворе ковчег и залију онај од олова!“ —</p> <milestone unit="*" /> <p> |
| времена што проведоше под једним грмом, заложивши се мало хлебом, једва <pb n="69" /> да се мог |
| таваницу у облаке, одох, одох у облаке, залута моје ћемане, изгуби се Борчија, изгуби се чардаш |
| <p>„Куд сте ви двоје млади овако позно залутали на овај вис?" проговори старац, погледајући ча |
| е изаћи на колски пут да по мраку не би залутао.{S} А чим поче да свиће он окрену на лево и под |
| опчан!...{S} А куд је оно румени мерџан залутао био?...{S} На каквој се чаробној месечини румен |
| запаја?....{S} Је ли да је вредно било залутати?...{S} Макни мало са лица њена на ниже погледе |
| ходнику приљубила била?...{S} А куд оно залуташе очи твоје, кад је оно у своме наручју на сребр |
| {S} Ето, дај длан у длан!“ рече Рајко и замахну добро и опали својим дланом у длан циганинов.{S |
| уге <pb n="30" /> су давно разнесене па замењене дугим тамноцрвеним ћерамидама.{S} Из оне старе |
| м јој ко си ти, рекла сам јој, да ти не замери што си од друге цркве, јер си добар и имаш дух в |
| S} Али вам се молим, светла господо, не замерите ми, и пустите ме да се дома вратим.{S} Не пита |
| с судбина венчава.{S} Рајко, витеже без замерке, ево се Маргита теби привенчава, да је од сад т |
| и: „Србину, од Расине Рајку, витезу без замерке — Маргита.“ Имате ли гдегод босиљка, Мартине?!" |
| !{S} Побојаше се они да се због тебе не заметне кавга с Турцима, па одоше својим послом!{S} А ј |
| вуда у наоколо оросила.{S} Цвет од зове замириса пунијим дахом, и млаз од воде као да гласније |
| ољу, и сваки џбун дуж пута, још силније замирисао, раздраганост срца његова ускипела би и Рајко |
| очима гледао моје муке, тај не може да замисли сву страхоту њихову....{S} Речима се то не да о |
| поштен млад човек без икакве непоштене замисли притисне један невин пољубац на топла, реци баш |
| могу све да вам причам.{S} Не можете ви замислити ни стотинити део оних грозних мука што сам ја |
| нудиле.{S} Опростите ми што по незнању замишљам да може бити нисте при новцу и за такву работу |
| љачко седало — растов пањ!“ рече Рајко, замишљен ставши између она два лава а пред самим пањем. |
| уги човек.</p> <p>Јахао је напред сам и замишљен.{S} Изгледао је као да је покисао.{S} Оно и је |
| Рајко јахао и даље напред, много нешто замишљен.</p> <p>Био је и невесео и по готову срдит.{S} |
| то мало тужно.{S} Гледаше у Рајка неким замишљеним и благим погледима.{S} Па онда склопи трепав |
| ибрик водом и подметнула котлић, па се замишљено загледала у кристални <pb n="35" /> млаз, кој |
| оје чапље, да се на једној нози стојећи замишљено загледала у бару испред себе, рекао би човек |
| промена у његовом понашању, она његова замишљеност и суморност учини се свима да је баш подозр |
| арица му додаде конопце.{S} Беху већ на замке припремљени, те у њих брзо ухвати и стеже ноге Ци |
| тин припаса испод атиле ловачки нож.{S} Замоли Маргиту да каже Рајку да остави онде <pb n="199" |
| ицу, где је сад лежало тело Рајково.{S} Замоли све друге да се уклоне и да оставе само њу и Руж |
| же: „отерајмо га!“</p> <p>Млађа господа замолише да се Рајко не отпушта одмах, него да на његов |
| о плаво него сиво; Копаоник и Јастребац замотавали су главе своје магловитом копреном; ни орлов |
| ах твоју мајсторицу, јеси ли мајстор од заната, па ми срдито рече: „ено где је, иди па га питај |
| шта да мисли ни шта да каже, него онако занемела од чуда, не скидаше својих погледа са Рајка.</ |
| д њега пукао, тако Рајко беше заглунуо, занемео и задрхтао.{S} За неколико тренутака <pb n="88" |
| амо стајао, миран, скроман, као да беше занемео, видевши изненада како је човек једно грешно ни |
| " /> пред собом, обадвоје се уставише и занемеше од чуда.</p> <p>Озго са сред среде свода спушт |
| неколико тренутака цела она свита беше занемила као да се скаменила.{S} Први беше Рајко који с |
| у црвену сукнену кабаницу, загрејао се, занео се у мисли које су биле више снови на јави него о |
| ла, <pb n="162" /> не би мене нечастиви занео да клизнем, јер из њених очију, рекао бих, трепти |
| своје, и да се никада више срце моје не занесе молитвом к престолу твоме.{S} Али се ево сломио |
| ног сељака који, у некакве дубоке мисли занесен, корачаше лаганим и опет несигурним кораком к с |
| као сунцокрет за сунцем!{S} Занесох се, занесох се па већ не знам ни шта свирам.{S} Удари ме је |
| десно и ја, као сунцокрет за сунцем!{S} Занесох се, занесох се па већ не знам ни шта свирам.{S} |
| {S} Не знаш кад је лепша!{S} Чини ми се занесоше ме њене трепавице.{S} Она трепне а ја клецнем; |
| {S} Али што се зора примицаше, то његов занос бејаше све већи.</p> <p>Један пут узе да као уз г |
| их спустила главу своју.{S} Паде у неки занос, у коме или није чула што јој он говораше, или не |
| угом стрелом, кад си мој први девојачки занос, чист пламен невине једне љубави, погасио буром м |
| рече са дубоким уздахом, кад се трже из заноса, „ово се Маргита с Рајком опростила!.. <pb n="18 |
| руке па је дрмаше, као да хоће да је из заноса разбуди.</p> <p>„Какви самсови, кћери моја?{S} М |
| ови!“ па поче и сам као у неком наступу заноса да виче: „напред! напред браћо!{S} Ха, нек се зн |
| е га оде у Косово!"</p> <p>— „Куд се ти заносиш, мој братац!“ рече патер малко нестрпљиво, па н |
| поноћи Рајко поче да говори много шта у заносу, час разумљиво, час неразумљиво.{S} Срце му брзо |
| ad>2</head> <p>Ваљало им је проћи поред западне зидине од града.{S} Уз ту зидину, која се прили |
| ти небо, као да јури к младом месецу на западу.</p> <p>„Виде ли ону звезду што прелете небо?“ п |
| изађе.</p> <p>Млад месец се спушташе к западу.{S} На тамно плавом и високо издигнутом небу пун |
| брном столу, а из златног пехара, водом запаја?....{S} Је ли да је вредно било залутати?...{S} |
| би се као живи цвет белога крина жудно запајала сребром тихе месечине, њу појила мирисним дахо |
| у мало подигне.{S} Како је мало по мало запајаше, виде да је готово у своме левом наручју загрљ |
| се све то обеси о ону гвоздену чакљу па запали.{S} Цар би онда из Раванице видео како као нека |
| живот, чим пусти да му женско око срце запали, а рука његова обгрли <pb n="161" /> женски стас |
| че труда!{S} Биће боље!“ прихвати он; и запали повелико парче труда и махаше њиме десно и лево |
| е те бих изгорела!“</p> <p>— „Збиља, да запалим парче труда!{S} Биће боље!“ прихвати он; и запа |
| исам труд!“ рече она са тихим осмехом; „запалио би ме те бих изгорела!“</p> <p>— „Збиља, да зап |
| росторије.{S} Рајко рече Маргити, да са запаљеним трудом остане ту где је, а он сам уђе унутра. |
| маџарска?!“ питаше га она.</p> <p>— „Од запаљених ритова!{S} Како не би?!“ рече Рајко шаљиво.</ |
| н, изнад којега се на небу бледе звезде запаљиваху, и кроз оно једнозвучно журно зујање и жврча |
| S} Кад се дигох рекох им: „кажите грофу запамтиће он ово !“</p> <p>Па се онда Циганин мало уста |
| иштољ.{S} Али већ у тренутку, у коме га запе, виде да је грехота убијати пијана човека.{S} Окре |
| ћемане.{S} Враћајући се на своје место запе ногом за асуру и стропошта се на Рајка.{S} Гласно |
| авица лети да стигне, где Рајко може да запева.{S} Млађа би се господа и сама раздрагала па прс |
| лети на коњу, па кад се добро измакнеш, запевај !“</p> <p>И онда би Рајко доиста полетео на сво |
| и чаушбашо, тако ти среће, пусти' ме да запевам!“</p> <p>— „Како ћеш запевати пред лицем краљев |
| та, па <pb n="128" /> онда јасним грлом запевао по неку песму јуначку.{S} Ваљало нам је добро д |
| сти' ме да запевам!“</p> <p>— „Како ћеш запевати пред лицем краљевских јелчија а царевих гостиј |
| оћу сад велики! “ дрекну Циганин па већ запенуши.{S} Изгледаше као прави нечастиви; избуљио очи |
| што Рајко рече.{S} Много му сметаше што запињаше о оно црвено вино на софри.{S} Узеше се господ |
| иганин. „А знаш ти болан..." па поче да запиње језиком и трепће очима; „а знаш ти болан.... да |
| овај твој мерџан!“ рече Рајко нешто као запињући, и збуњен гледаше у мерџан на своме длану.</p> |
| има слепог а видовитог деспотовића, и о записима неким из књига и листина, којих је једна одаја |
| /p> <p>„Да нису тамо господа маџарска?" запита Маргита.</p> <p>— „Бог зна где су ти сад господа |
| лепом женом.</p> <p>„Како ти беше име?“ запита га она.</p> <p>— „Рајко,“ одговори он; „зову ме |
| лиоце. „Ко је <pb n="129" /> с Аћимом?“ запита мој стриц. „Нико! сам је!“ одговори наш Краљевић |
| тамо цар Душан!“</p> <p>„А шта је ово?“ запита Маргита, пружив руку према трећој прилици.</p> < |
| е познајем.{S} Поп се окрену њему па га запита: хоћеш ли да узмеш ову жену себи за друга кроз ж |
| и образе Рајкове, па онда ће шапатом да запита:</p> <p>"Ружо, верујеш ли ти у Бога?!...{S} Веру |
| Рајко закуца на вратима и преко патера запита: би ли стари господин допустио да му нешто кажем |
| онда диже и окренув се Рајку и Маргити запита их: „шта мислите?“</p> <p>„ Ја сам се смислила!“ |
| и да преводи.{S} Али га старац посланик запита шта Рајко рече, па кад чу приђе к младићу и пота |
| еприлици па не знаш на коју ћеш страну, запитај се: како би радио Краљевић Марко и како би ради |
| е тај „он“ ?“ — ја бих се ослободила да запитам. „Твој спас!“ одговорила би она...“</p> <p>„Чек |
| к шталама.{S} А сељаци се усплахирише и запиташе: „ама шта је то ?{S} Шта се то десило ?!“ Тек |
| робиња од њихова рода и од њихове вере запиштала и закукала, а они — просто ни малим прстом да |
| Ту се просто стропошта на под; мало не заплака од бруке и срамоте своје; дуго држаше лице свој |
| хоће да бризну у плач.{S} Ал’ се још не заплака него настави:</p> <p>„Кад ме вода изнесе горе, |
| оспођи треба мало босиљка.{S} А баба се заплака: „ех, рече, кад милостива госпођа грофица хоће |
| онда старица узе да јој љуби обе руке и заплака се љубећи их.</p> <p>„Ходите, ходите, слатка мо |
| горе затреперио, чедо од њихове колевке заплакало, млада робиња од њихова рода и од њихове вере |
| мртвачким покровом.{S} Стари се деспот заплакао.{S} Сузе његове кануше на гусле, те ове одвугн |
| оброга срца, па би се над твојом судбом заплакати могла.{S} Али видим није! “ <ref target="#SRP |
| к им беше растанак.{S} Баш се све троје заплакаше. <pb n="166" /></p> <p>„У теби нађох правога |
| ко је <pb n="221" /> више не виде да се заплаче.{S} Али је почешће наређивала да је оставе саму |
| ресудно; „није да се насмеје него да се заплаче!{S} Него то је баш оно о чему хтедох да те пита |
| е овде дошло да се од неке нејасне туге заплачем!{S} О, Рајко, та ваља да није што ћеш се овуда |
| не ударај ме камџијом кад ми дође да се заплачем.{S}" Он тобож пристаде.{S} Откова ме, пусти ме |
| говори мирно, али и опет некако као да заповеда. <pb n="17" /></p> <p>„Је ли, братац!" упита п |
| ече му патер.</p> <p>— „Добро, кад тако заповедате!" прихвати Рајко, па се онда окрете и рече н |
| го молите се бегу да ми учини милост да заповеди, да ме људи његови обесе о најближе дрво до мо |
| ну оне дукате и оне слепачке грошеве, и заповеди да ме обесе ето овде о један од ових грмова!.. |
| /p> <p>„Заповеди јој оче,“ рече Рајко, „заповеди јој да иде да се испава.{S} Уморна је.{S} Није |
| о да су пријатељи од вајкада. "</p> <p>„Заповеди јој оче,“ рече Рајко, „заповеди јој да иде да |
| ру.{S} С тога би царица, чим се смркне, заповедила да се гвозден један котарац напуни лучем и к |
| иња.{S} Кад је стари деспот све то чуо, заповедио је да се овде у ову оставу смести и оружја и |
| флији, и пође напред.{S} Хасан-ага даде заповест јаничарима и чаушима да се устроје по странама |
| ам од данас госпође.{S} Слушајте њихове заповести.{S} Коме није право, марш са моје земље!“ То |
| ка.{S} Са свечаном мирноћом издавала је заповести за његову опрему.</p> <p>„Опремићемо га," гов |
| збуњен, како ће да је у таквом положају запоји.{S} Немаде куд, већ мораде да јој својом левом р |
| е.{S} Диже се страшна вика од гостију и запомагање од Манде Циганке.{S} Али нико од гостију да |
| уставише проста једна кола, у која беху запрегнута три обична сељачка коња.{S} Са кола скочи до |
| гом дворане.{S} Прва два ступња била су запремљена онаквим оловним ковчезима, какве је Рајко ве |
| уз сами онај четврти ступањ од мрамора, запремљени бурадма са златом, били су поређани високи с |
| широко и пространо.{S} Сад је све било запремљено гомилама и младих и старих сељака и сељанака |
| их јелчија а царевих гостију?“ рекао би запрепашћен <pb n="21" /> Хасан; „него ето, полети на к |
| чула за нашег цара Душана!“ викну Рајко запрепашћен и погледа је чисто са сажаљењем. „Па шта си |
| се завадиш с Богом?!“ прекиде је старац запрепашћен. <pb n="78" /></p> <p>— „Па тако; дуго би б |
| о к зачељу.{S} Сви је гости сад гледаху запрепашћени, неки с отвореним устима, али на која не м |
| од Сибиња Јанко </l> <l>Далеко је цуру запросио,</l> <l>У Божуну граду бијеломе,</l> <l>У оног |
| оји је сваки час брисао своје знојаво и запурено а глатко обријано лице некаквим белим убрусом. |
| ао.</p> <p>„Кондор, Кондор, Кондор!{S}" Зар да лајеш на своју госпођу? “ викаше Маргита, па сиш |
| ти да ме не познаш ?{S} О, Ружо слатка, зар не познајеш грофицу Маргиту?“</p> <p>„Исусе, Маријо |
| седајући поред њега,</p> <p>— „Ене сад, зар си и то видела?“ прихвати старац очевидно изненађен |
| ше чело и трепавице.</p> <p>„О Мартине, зар нема нико у селу ко је вичан ранама ?{S} Има ли как |
| воме мужу и своме завичају.{S} Аладаре, зар ме доиста не познајеш?....{S} Твој слуга и твоје пс |
| а да ме не познајете?{S} Бароне Отмаре, зар ме ни ви не познајете?!“ </p> <p>„Устајте господо!" |
| не може да ме позна?{S} Силађи Јаноше, зар сам толико остарела да ме не познајете?{S} Бароне О |
| ето познали су ме одмах!...{S} Господо, зар нико од вас не може да ме позна?{S} Силађи Јаноше, |
| злом месту ! “</p> <p>— „Еј, мој Рајко, зар ово да ти је награда за твоју витешку службу?!" гов |
| з сузе гледа.</p> <p>— „Ама, луда децо, зар не чујете да вас вичем?{S} Што сте се обадвоје скам |
| евом руком.</p> <p>„Стани господине!{S} Зар тако маџарски племић дочекује своју верну жену?{S} |
| т и она шева и ова земља и оно небо!{S} Зар то није да се човек гласно насмеје?"</p> <p>„Није!“ |
| а није могло друкчије ни да буде?...{S} Зар би маџарски витези могли кћер маџарске земље тако д |
| човек уме да се удуби па да је нађе.{S} Зар пчела само са руже и крина мед купи ?{S} А пустињаш |
| рске, кад си се ти још смрти бојала?{S} Зар је ниси толико пута преклињала да ти дође па да те |
| /p> <p>„Зар ти мене не водиш к њима?{S} Зар ти ниси од њих к мени послат ? питаше она у чуду; в |
| еклињала да ти дође па да те избави?{S} Зар да те самсови вуку у јазбину оне црне звери?!{S} Пр |
| <pb n="187" /></p> <p>— „Како пусто?{S} Зар код толиких паса пусто?{S} Кад би и пси знали да пи |
| а бегаш, ја те доведох у ову клопку, па зар ја да останем да жив тебе мртву на души носим?!...{ |
| , а час матору Циганку лево.</p> <p>„Та зар не провидите лукаву игру старог лакрдијаша Мартина? |
| збиља,“ поче она после подужег ћутања, „зар си се збиља ти сам у себе поуздао да ми помогнеш да |
| ри се бег по колену, мишљах пуче чоха. „Зар баш тако?“ питаше. „Јест тако нам очију, лепо нас у |
| љаја, и узе да је очима мери.</p> <p>— „Зар да ме Кондор позна, а ти да ме не познаш ?{S} О, Ру |
| зачудило што га она тако пита.</p> <p>„Зар ти мене не водиш к њима?{S} Зар ти ниси од њих к ме |
| римице отвореним. <pb n="65" /></p> <p>„Зар си се збиља,“ поче она после подужег ћутања, „зар с |
| мрамора, па онда пружао у широку једну заравањ од руменог мрамора.{S} Од прилике на средини те |
| ог мрамора.{S} Од прилике на средини те заравњи два велика лава као да су се усред хода и у сре |
| клоне чиним!{S} Него, није то тамо моја зарада!"</p> <p>„Ма, човече, вређаш господство њихово!{ |
| јако. „Ево га нађох!“ говорах у себи и зарадовах се.{S} Али ето, и сам признајеш, младост је л |
| еху три тешке гвоздене полуге, прилично зарђале, са три велика катанца.{S} Рајко удараше копљем |
| и да су од вајкада били ту намештени па зарђали, јер се прва два брзо распршташе.{S} Кад Рајко |
| ј сјајности; да управо Турци и нису вас заробили, него сте се ви договорили с неким младим и ле |
| о, дошав и сам од некуда из Маџарске, — заробио.{S} Сви ми веле да је нека необично добра душа, |
| екри-Бекир, пре неку годину у Маџарској заробио.{S} Дај да се даље минемо!“ говораше Хасан.</p> |
| ш јунак изводио из тамнице свога сужња, заробљеног Турчина, како га је хранио белим хлебом и по |
| два уз то на поклон! “</p> <p>Рајко се зарумени у образима, поклони се, пригну и подиже четири |
| закуцало јаче и топлије; образи јој се заруменише, очи жарко засветлише.{S} Ако јој је у истин |
| , а сада ето крта зова, коју су ветрови засадили, царичиној чесми од мрамора хладовину гради; н |
| су му поља мирисала као да су босиљком засађена.{S} Чинило му се као да кроз растове шуме шума |
| а исток к једној умци, на врху које има засађено неколико јабланова.{S} Са врха те умке до у са |
| "97" /> наизменце засветли, па побледи, засветли па се чисто угаси.{S} Похиташе брже па се нађо |
| пламичак, који <pb n="97" /> наизменце засветли, па побледи, засветли па се чисто угаси.{S} По |
| p> <p>А и у маџарске би се господе лице засветлило.{S} Ништа на целом том путу није могло да за |
| ита поносито, па јој се очи још топлије засветлише; „у нас је цела властела једна велика школа |
| је; образи јој се заруменише, очи жарко засветлише.{S} Ако јој је у истини отаџбина била онако |
| гатије и сјајније.{S} Просто им већ очи засенуше.</p> <p>Маргита сва дрхташе од узбуђења и само |
| у чуду; веђе јој се саставише и очи јој засенуше као да је на њих пала од некуд сенка тешког не |
| ланинским ланцима, о висовима, селима и засеоцима, а још мање о бојевима који су се онуда били, |
| може!...“ „нек се потруди, па нека опет заслужи!“ Шта се опет десило једном другом моме брату о |
| Хазуралах! кићени сватови!" — а она... заспа. </p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18920 |
| тре црвени плашт Рајков и на њему убрзо заспа слатко,</p> <p> како можда још никада у своме мла |
| јтеже бивало, па бих, окупана у сузама, заспала под зидином оног старог града у Крушевцу, ето њ |
| да она тихо и равномерно дише, и да је заспала.{S} Не хтеде се одмах прекидати да је наглим пр |
| гледа да ли млада Маџарица није у седлу заспала, и увек би видео њена два велика ока како бистр |
| можда још никада у своме младом животу заспала није.</p> <p>Старац и Рајко остадоше да преноће |
| испод густих веђа на сну јавио, кад бих заспала на зибелинском плашту каквом!{S} Овако, на твом |
| заспи, и опет га је умор савладао те је заспао.{S} Није знао колико је дуго спавао, али кад отв |
| Душаном.{S} Лећи ћу да се одморим, али заспати нећу, а чим чујем старца доћи ћу да те пробудим |
| .11"> <head>11</head> <p>Није мислио да заспи, и опет га је умор савладао те је заспао.{S} Није |
| ина!{S} Чисто бих волела да овде слатко заспим, па да се више и не пробудим!“</p> <p>„А твоја з |
| овде и онде биле уз зид прикуцане многе заставе, турске, бугарске, маџарске и млетачке.</p> <p> |
| већи наши јунаци купили, да им траке на застави везује, или да им пољупцем једним на балчак од |
| ,</l> <pb n="132" /> <l>Цурама је срећу заставио,</l> <l>Јунацима скеле затворио!</l> </quote> |
| да појахам сиву ластавицу, да ти носим заставу <pb n="173" /> црвену са белим крстом!{S} О... |
| раг у планине...{S} Знаш, понећеш и ону заставу..“ и онда опет обнесвесну.</p> <p>После поноћи |
| ј горе у висину, као да гледа у крстату заставу, коју жеља њена већ ставила беше у њене руке.</ |
| и венац; у левој руци држао је крстасту заставу, од које тешке кићанке падаху му по плећима; у |
| ђе к руци старчевој.{S} Маргита сјахав, застаде за неколико тренутака у забуни и нерешљивости, |
| свита пође даље низ брдо.</p> <p>Он сам застаде мало иза њих свих.{S} Стојаше као укопан.{S} Пр |
| пореметила па пала низ плећа.{S} Рајко застаде за један тренутак збуњен, како ће да је у такво |
| !“ прихвати она.' „Видела сам те кад си застао иза свите; стојао си сам мало по више ове чесме; |
| у снежност и на тако свету дражност.{S} Застиде се сам од себе и збуни се као да је крив што је |
| никада видео није.{S} Готово се он сам застиде, и нехотице обори очи, те му погледи падоше на |
| спођо!“ прихвати Рајко и доиста се мало застиде; „ако ме питаш да ли сам обегенисао где какву д |
| топлих и меких погледа.{S} Он се живо а застиђен подиже.{S} Беше га некако стид, да она поред њ |
| м она дубока мирноћа и онај танки сутон застираше брда и поља пред њима и свуда око њих.{S} У д |
| е на ногама од црног углађеног мрамора, застрвена је била плаштаницом, која је била дивно извез |
| ађенога зеленог камена малахита, а беше застрвена просто једном хрпом од златних кондира и пеха |
| и како ће једна страшна црна ноћ све да застре као мртвачким покровом.{S} Стари се деспот запла |
| посади поред ватре, изнесе јој у једној заструзи млека, у другој дрвеној здели сат меда, изнесе |
| е тако нежно и мило гледала, очи би јој засузиле, па би тихо проговорила: <hi>„јадна жено, јадн |
| дах их како јуре као да су се помамили; засукали рукаве до рамена, завалили турбане и сарколе, |
| и скиптар и мач, и један и други просто засути драгим камењем.{S} Ту беху још и неколике мање к |
| х улажаше Рајко да у просторијама, које затвараху, нађе онако исто по неколико катова широких п |
| оздена врата, која се беху испречила те затвараху ходник.{S} На њима беху три тешке гвоздене по |
| асине Рајка! — Сад нека дођу људи, нека затворе ковчег и залију онај од олова!“ —</p> <mileston |
| ају.{S} Било је пред подне кад нас овде затвори.{S} По свој прилици чекаће да се добро смркне п |
| а.{S} Плоча се вину на својој осовини и затвори пећину.{S} Њих двоје беху у једном мрачном узан |
| е срећу заставио,</l> <l>Јунацима скеле затворио!</l> </quote> <p>Али кад се оно српске војводе |
| Да вам дуго не дуљим.{S} У Крушевцу ме затворише најпре у кулу, па онда сутра <pb n="155" /> д |
| ноздрве не издаваху живот једног високо затегнутог и врло осетљивог нервног организма; па онда |
| оседлане коње, и нека им обећа што год затраже, само да одмах дођу!{S} А ти сам врати се амо и |
| цу на огњишту, те да се не угаси док не затреба.{S} Није ни гледала у њих него у онај плави пла |
| крпа.{S} Она танка кошуљица на грудима затрепери.{S} Један се дубок уздах оте из њена срца, он |
| е неки духовник!{S} Лист од њихове горе затреперио, чедо од њихове колевке заплакало, млада роб |
| и када је са тих прозора, овда и онда, затрептавала звездана светлост од вилинске лепоте какве |
| рече Маргита, па јој онако уморној очи затрепташе топлом ватром, а лице јој се озари новим осм |
| пље благу ватру на све око себе, те све затрепти од радости и од топлоте!"</p> <p>„Јест, тако ј |
| тру, што је пукло као гром, сва се кућа затресла, а кухиња се димом напунила.{S} Баба онда узме |
| а учини; врхови би им се или извили или затупили после неколико удараца, јер стена бејаше од он |
| огледа с лица њена.</p> <p>„Што си тако заћутао?" питаше га Маргита седајући на сено у кола.</p |
| е у њ и уздам!“ рече он скромно.</p> <p>Заћуташе опет обадвоје.{S} Ластавица погледа у Рајка, п |
| офице Маргите!“</p> <p>„Шут, шут, шшш!“ заћуткиваше патер Амброзијус барона.</p> <p>„Хе, драга |
| дно место, које грофица Маргита може да заузме, јер јој с правом припада, а то је: место поред |
| тле узалуд гураше Сокицу да иде да опет заузме десну наслоњачу, устаде, узе своју кћер љутито з |
| з мисли, и подиже обе руке у вис као да заустави младића. „Чекај!... чекај један часак!...{S} Н |
| даше.{S} Пролазећи кроз капелу Рајко се заустави под једним од најснижих кандила да је се нагле |
| а <pb n="181" /> своје коње даље, па их заустави на подножју умке, да ту чека млади пар путника |
| ом породицом.{S} Пред том кућом кочијаш заустави своје коње.</p> <p>Један велики црни рундов ск |
| самим ћесаревим послаником, овда и онда зауставио би се па казивао што има да казује, ономе заг |
| ело кад се на оној умци под јаблановима зауставише проста једна кола, у која беху запрегнута тр |
| Маргиту, па му се најпосле на овој очи зауставише. „Или ме старе моје очи варају, или баш ника |
| а прага, на коме се најпре онако у чуду зауставише, ваљало је силазити преко четири врло широка |
| , у оном двору тамо, умети господски да захвали.{S} Овде ти некадашња робиња из дубине душе зах |
| Овде ти некадашња робиња из дубине душе захваљује.{S} Рајко, ма шта да буде, твоју доброту и тв |
| а промукли глас озго <pb n="201" /> са зачеља закреча несигурно: „наш будући кардинал од винов |
| ојом, она корачаше господствено право к зачељу.{S} Сви је гости сад гледаху запрепашћени, неки |
| ића. <pb n="202" /></p> <p>Горе у самом зачељу седео је у високој наслоњачи стари гроф, седе бр |
| а се окренуше к средини дворане и њеном зачељу.</p> <p>По средини дворане стајале су три високе |
| нека од седефа а понека од сребра.{S} У зачељу ових сребрних престола стојао је један позлаћен |
| ење окованих.{S} Она мало нижа трпеза у зачељу била је од углачаног плавог камена, са млазевима |
| Скочи к вратима од чатрље, али их нађе зачепљена изнутра.{S} Удари два три пута песницом у њих |
| егнуту песницу.</p> <p>„Овде, господо," зачу се јасан, а сада и пун свечаности, глас Маргитин; |
| ађемо !“ </p> <p>Нико не одговараше.{S} Зачу се само као неко тихо звиждање или као пиштање врб |
| да одговара Циганину на његову вику, а зачу се на вратима од ковачнице весео и гласан поздрав: |
| пан.{S} Прођоше га мравци кад из чатрље зачу пиштање и гласно плакање оне жене.{S} Скочи к врат |
| турских погледа.{S} И ништа се више не зачу.</p> <p>Маргита се приљубила беше уз Рајка и чврст |
| асу докотрља се с брда једна каменица и зачу се љутита вика и псовка циганинова.{S} Учинило му |
| буњен.</p> <p>У том се доста разговетно зачу вика једног громогласног сељака: „ој, хој,хој, Јов |
| на посао.{S} Озго испод зидина градских зачу се куцкање чекића о наковањ.</p> <p>„Ево је иде!“ |
| стурени престо.{S} Што је Рајка највише зачудило, беше што по средини између она два лава, што |
| џарска!“ понови Рајко, а беше га мало и зачудило што га она тако пита.</p> <p>„Зар ти мене не в |
| оно друго не могу вам примити!"</p> <p>Зачудише се маџарска господа.{S} Узеше се договарати и |
| >— „Ене сад!“ рече Рајко, па је погледа зачуђено; „Бог с тобом, госпођо, Јанко је наш јунак, и |
| ше као дете, и од часа на час би га тек зачуђено погледала крупним својим очима, које би овда и |
| него ће ући у густу једну шуму растову, зачуше како од скелеџијског чардака пушке пуцају.{S} Ск |
| ост ! и сад нека је Бог с вама!“</p> <p>Зачуше и лавеж паса и вику од људи са свим близу пећине |
| <p>Учини му се да нешто баш близу њега зашкрипе.{S} Погледа и не хте очима да верује.{S} Учини |
| и чаушима да се устроје по странама рад заштите посланика и свите његове.{S} И онда пођоше низ |
| па камен; пови се коров, пови се трава, зашушта џбун, а мој стари пријатељ, цар смуковски, прав |
| ше дошао к себи и напрезаше се силно да збаци са себе Рајка, и бацакаше се ногама као бесомучан |
| звуче онај низ мерџана из тајанственога збега у који се завукао био, спусти га у руку Рајку да |
| моју собу!{S} Ви и не знате шта се овде збива!{S} Ходите унутра док ја пошљем децу да зовну Мар |
| прислоњено, да ли се тамо иза стене што збива; друга половина слушаше истом таквом жудном пажњо |
| боду <pb n="205" /> и такве лакрдије да збијају, хвала вам лепо на господству!{S} Тако што у Ци |
| ше.{S} Него испред тога сниског зида од збијене магле светлуцаху овде онде дугачке ватре.</p> < |
| им вином, па разговараху о ономе што се збило.{S} Око неко доба <pb n="15" /> Рајко закуца на в |
| тојали, можеш ми се ваља да поверити... збиља, има ли гдегод жена коју волиш?“</p> <p>„Како да |
| о доброти буде мио друг у животу!...{S} Збиља, Рајко.... ето смо нас двоје и под земљом <pb n=" |
| пођо, како је лепо на Космају ?!....{S} Збиља, не дај Боже да овде умрем, јави мојима у Расину, |
| } Ево сам се тако привикнуо теби, да ме збиља жалост осваја кад помислим, да ће кроз који дан д |
| че она после подужег ћутања, „зар си се збиља ти сам у себе поуздао да ми помогнеш да до слобод |
| ореним. <pb n="65" /></p> <p>„Зар си се збиља,“ поче она после подужег ћутања, „зар си се збиља |
| еним гласом.{S} Био је блед; у очима му збиља и туга уједно; обрве саставио, чело наоблачио.{S} |
| палио би ме те бих изгорела!“</p> <p>— „Збиља, да запалим парче труда!{S} Биће боље!“ прихвати |
| да! “рече Маргита; па онда настави пуна збиље и сетности „био је дан кад се од старца растависм |
| 6" /> говораше Маргита збуњена и готово збиљски у бризи, да јој се памет преврнула није.</p> <p |
| смо сами прозвали Краљевићем Марком, не због имењаштва, него што је он од све момчадије био нај |
| е пре у гроб сломије, сломиће се пре не због неправде свога друга, него због неправде која је у |
| моја госпођо!{S} Побојаше се они да се због тебе не заметне кавга с Турцима, па одоше својим п |
| с тобом, бабо! нисмо ли с њиме у завади због оних заватина у потоку ?!“ рече Марко. „Одмах сики |
| пре не због неправде свога друга, него због неправде која је у судбини!{S} Је л’ тако?!“</p> < |
| да их поново завађа и то због чега него због једне робињице!“</p> <p>„Цареви не би били цареви |
| ваља да тако млад и тако красан и тако због ничега умрети!" <pb n="213" /></p> <p>„Ах, ти не з |
| ревинама, а не да их поново завађа и то због чега него због једне робињице!“</p> <p>„Цареви не |
| твоју душу, али пада на моју душу, што због мене тако млад гинеш.{S} Немам шта ја теби да праш |
| ик.{S} Требало је сад да пређе на ствар због које је на њу и чекао, али некако не могаше да под |
| и у своје господске руке, па онда одмах збогом.{S} Ваља ми се враћати брзо светом оцу у Вујан!“ |
| би у уста по други пут, промуцав тихо: „збогом!.... хвала ти!“ Одмаче опет главу своју од лица |
| нског саучешћа гледаше, па гледајући је збораше више као самом себи: „кћи земље маџарске!.... г |
| ли!" рече Рајко.</p> <p>Док он тако још збораше, Маргита се беше прегла над најближим буретом, |
| у дражност.{S} Застиде се сам од себе и збуни се као да је крив што је дрзнуо да види једну све |
| зду Рајкову.</p> <p>Рајко се нешто мало збунио на оне њене речи, и не могаше одмах да нађе одго |
| рџан!“ рече Рајко нешто као запињући, и збуњен гледаше у мерџан на своме длану.</p> <p>Хтео је |
| ше старац и сам беше очевидно узбуђен и збуњен.</p> <p>У том се доста разговетно зачу вика једн |
| ећа.{S} Рајко застаде за један тренутак збуњен, како ће да је у таквом положају запоји.{S} Нема |
| ро ?! “ <pb n="106" /> говораше Маргита збуњена и готово збиљски у бризи, да јој се памет превр |
| арици која већ беше скочила на ноге, па збуњено гледаше шта то би.</p> <p>Циганин беше дошао к |
| {S} Како ти то питаш?“ рече Рајко малко збуњено а нешто мало и срдито. „Нико ме други к вама по |
| гом моме брату од стрица, кога смо били звали Сибињанин Јанком...“</p> <p>„Сибињанин Јанком?!“ |
| амора.{S} У оно су је време још једнако звали „госпођином чесмом".{S} Стара и узана калдрма, ко |
| та.{S} Мислили смо свиснуће.{S} Од муке звао је и Манду да му гледа у пасуљ, хоће ли вас наћи.{ |
| хлебом, једва <pb n="69" /> да се могло звати одмором.{S} Жураху се да још за видела изађу на ј |
| о се зваше онај ?!...{S} Мандо, како се зваше онај?!...{S} Јест Румели-Бенглер-бег.{S} А да ниј |
| бегла за младим... хеј, патеру, како се зваше онај ?!...{S} Мандо, како се зваше онај?!...{S} Ј |
| би онда из Раванице видео како као нека звезда трепти над његовим двором у Крушевцу, па би река |
| таше.</p> <p>Мало после па једна сјајна звезда прелети небо, као да јури к младом месецу на зап |
| S} Као да јој је душа одлетела у ројеве звезда, да тамо тражи звезду Рајкову.</p> <p>Рајко се н |
| но плавом и високо издигнутом небу пуно звезда.{S} Свеж поветарац дуваше од Јастрепца.{S} Нигде |
| х у оном забрану иза караван-сераја под звездама на небу, сетих се што је наш покојни стриц, Бо |
| јој Рајко. „Небо тебе види, па звездом звездама јавља да се роб један у слободу враћа.{S} Хвал |
| тих прозора, овда и онда, затрептавала звездана светлост од вилинске лепоте какве младе дворки |
| о: „хвала Богу, моја Милица шаље ми ено звездани поздрав, и све је добро!““</p> <p>Доиста се ов |
| ајко гледаше целу ону велику, а нејасно звезданим небом осветљену, слику, и осећаше како му се |
| и разнежено рече:</p> <p>„Како је дивно звездано небо изнад нас!{S} Како је лепа и мирисна сва |
| мах иза коњушница почињао.{S} Погледа у звездано небо па се пусти у неке мисли.</p> </div> <div |
| око уздахнув, отвори очи.{S} Погледа по звезданом небу, погледа око себе, погледа у Рајка и онд |
| ледаше на небо у неколике ситне и бледе звезде и ломљаше грчевито своје прсте.{S} Па онда гласо |
| хи сутон, изнад којега се на небу бледе звезде запаљиваху, и кроз оно једнозвучно журно зујање |
| чким планинама.{S} Неколике јако светле звезде трептаху над мрачном масом, која подупираше јужн |
| ви и лавови, који се пропињу да дохвате звезде.{S} Тако је извезен био и онај велики и широки ј |
| ај; не заборави онај младеж што јој као звездица на левом колену стоји!“ викаше баба.{S} И гроф |
| и!“ рече јој Рајко. „Небо тебе види, па звездом звездама јавља да се роб један у слободу враћа. |
| одлетела у ројеве звезда, да тамо тражи звезду Рајкову.</p> <p>Рајко се нешто мало збунио на он |
| м месецу на западу.</p> <p>„Виде ли ону звезду што прелете небо?“ питаше је Рајко неким радосни |
| него музика; музика у којој су се тужни звек од зебње, и радосни трепер од жудње, и шумна зрачн |
| ани свираху, врева од живог разговора и звека од пехара, чаша и судова на столу.</p> <p>Кад њих |
| ше у село.{S} Коњи касаху ржући, а кола звекетаху и зврктаху свима лотрама, као да ће сваког ча |
| као кићанке бију по бедрима, па ситним звекетом прате сваки његов корак.{S} По прсима је прите |
| узе их тобож мерити на длану леве руке, звекну једним о камен један на ледини, па се онда загле |
| а ситног новца, и пусти га да са танким звеком пада на данце од бурета.</p> <p>Па онда као дивљ |
| ни <pb n="35" /> млаз, који се с оштром звеком и прштањем разбијаше у металном суду, кад је из |
| ким гласом у коме се, у јасном металном звеку, мешало и нешто поноса. <pb n="7" /></p> <p>— „Бо |
| </p> <p>„0 ти не знаш каква је то гадна звер !{S} Да си ти патио хиљадити део онога што сам ја |
| ћах како се и сама претварам као у неку звер.{S} Завадих се с Богом..“</p> <p>„Како јадна да се |
| змом на прса и рекох му: „ево си погана звери у мојој руци! могла бих ти грло овим ножем пресећ |
| р да те самсови вуку у јазбину оне црне звери?!{S} Предај се мојим бистрим таласима, пусти нека |
| е, синко!{S} Баш као да је хајка!{S} На звериње нема за што да је, а није ни на хајдуке, јер их |
| :</p> <p>„Ја да поганих самсова; онаког зверја још не видех!{S} Кидисаше на онај крст у стени к |
| део оних грозних мука што сам ја у оној зверској јазбини претрпела!{S} Мало по мало па осећах к |
| о њему на ономе свету!“</p> <p>Како јој звечаше глас слатко, пуно и топло!{S} Учини се Рајку ка |
| говараше.{S} Зачу се само као неко тихо звиждање или као пиштање врбове пиштаљке.{S} Па онда, к |
| ме пријатељу смуку, који се одазва моме звиждању.{S} Него ви за то и не знате.{S} Има овде од н |
| ву, не дигох се са клечања, него узех — звиждати.{S} Звиждах, звиждах, док ти се поче да котрља |
| чања, него узех — звиждати.{S} Звиждах, звиждах, док ти се поче да котрља озго са рушевина поне |
| се са клечања, него узех — звиждати.{S} Звиждах, звиждах, док ти се поче да котрља озго са руше |
| вижда.</p> <p>Али Маџарица не изађе.{S} Звизну и други пут и трећи пут. „Шта је сад наопако?!“ |
| да са неке свете цркве зазвони сребрно звоно, па му се јека стопи у милозвучно појање црквено, |
| села и у даљини чуо се топот од коња и звркат од многих кола. <pb n="212" /></p> <p>„Гледајте |
| ма, са високим жутим чизмама, на којима зврктаху широке сребрне мамузе, — био је средина, око к |
| } Коњи касаху ржући, а кола звекетаху и зврктаху свима лотрама, као да ће сваког часа да се раз |
| е из дубоких мисли изведе један мекан а звучан глас, који је поздрави са: „помози Бог, снахо!“< |
| бела сељачка платна, који се уз доручне зглавке припијаху доручницима лепо и пуно црвеним конце |
| са већом силином но пре, као да хоће да згњечи онај прамен сутона, што је из пећине дрзнуо да з |
| мње премишља <pb n="26" /> и снује нове згоде.{S} Уђоше у Ниш са већ готовом одлуком да се с њи |
| ећи на доњој полузи да му буде на бољој згоди за ударац, Маргита му метну руку своју на раме па |
| доба моја робиња!“</p> <p>Овде сад беше згодна прилика за Бекри-Бекира да сухо грло овлажи.{S} |
| шив уже од коца, отисну је, скочи у њу, зграби оба весла а Маргити рече, да слободно пусти ласт |
| посвећује, — шта си ти тако тешко Богу згрешила да те пси као јареб гоне и да те самсови као м |
| мој, што ли су ти наши стари тако тешко згрешили те овако љуто преврну земљу ову?!“</p> <p>Танк |
| осто !“ Смилова се бег на сузе сељачке, згрну оне дукате и оне слепачке грошеве, и заповеди да |
| иких кандила, само драго камење, што се згрнуло на ове три трпезе, могло би да осветли дворану |
| хране! “</p> <p>— „Ух!“ рече Рајко, као згрозив се, „како можеш с једног гроба да погледаш на с |
| степеници, која је из дворишта у главно здање водила, као да хоће да јави своме господару радос |
| једној заструзи млека, у другој дрвеној здели сат меда, изнесе једну костретну врећицу старих о |
| ма, бритвицама, чачкалицама, свакојаким зделицама и дрангулијама, те га као кићанке бију по бед |
| роко кад ми се, ако Бог да, из Маџарске здрав и светао вратиш. <pb n="163" /></p> <p>А сад кад |
| еко повика да се утишају, те да се чује здравица, коју ће пречасњејши патер Амброзијус из велик |
| пун вина, који беше дохватио да напије здравицу.{S} Вино се просу по <pb n="203" /> столу, а п |
| а се поделе сиротињи, нека моли Бога за здравље ћесара, не би ли стигао да ослободи род ришћанс |
| — патеру, — да их он подели сиротињи за здравље ћесарево.</p> <p>Стари барон Арпад устаде и при |
| Рајко!{S} Тако синко!{S} Нека ти је на здравље!“</p> <p>Па онда и старац добро повуче и настав |
| ма, и као да се питао с њима за јуначко здравље.{S} Ето видиш, кад оно твоји земљаци, она велик |
| <p>Диже се опет граја од усклицавања у здравље паметне Циганчице.{S} Кад и то прође, стари гро |
| оздрави ми Јевросиму, хвала и њој!{S} У здрављу да Бог да да се опет видимо!" рече Рајко, пољуб |
| изненадни појав не потресе тако, да му здрављу нахуди.{S} С тога сам и хтела прво да видим теб |
| близу нас! — Не, не ; немој да ти срце зебе у часу кад ето ћемо у твој двор! “ </p> </div> <di |
| ради и све јој се већа туга и хладнија зебња на срце наваљиваше. „Гледаш ме шта радим, моја до |
| н.{S} И насмејао бих се, али ми не даде зебња шта ће од вас двоје на крај краја бити.{S} Да вам |
| ачности у том поздраву, да на мах неста зебње у Рајка и у Маргите.{S} Он одмах скиде шубару и п |
| ика; музика у којој су се тужни звек од зебње, и радосни трепер од жудње, и шумна зрачност од н |
| у срећу?“ говораше Циганин са очевидном зебњом да се чутура не покаже празна.</p> <p>— „Та има |
| а усхићењем погледала би по таласима од зелене горе, који се пружаху на све стране докле око до |
| о цара змајског, и на овој простирци од зелене кадифе ти шириш своју-шареницу и твоју црвену ка |
| > појасем, поможе јој обући и кафтан од зелене чохе, намести јој на главу високи сукнени саркол |
| г црвеног мерџана.{S} Јелек од загасито зелене чохе па срмом, која је одавно потамнела, свакоја |
| ма је ишло и неколико Турака у дугачким зеленим кафтанима и са стамболијским турбанима, а иза њ |
| њен по један дуг и широк мач, већином у зеленим кожним корицама, па са сребрним или златним паф |
| а лепо у богате шаре од мрког, жутог и зеленкастог плетива исплетене.{S} На глави му је сниска |
| ећа трпеза у прочељу беше од углађенога зеленог камена малахита, а беше застрвена просто једном |
| овом од чесме као нека џиновска кита од зеленог лишћа и бледожутог цвећа.{S} Као да је нека тај |
| ло после да се вратише к оној трпези од зеленог камена, што беше претрпана пехарима, кондирима, |
| > <p>Одмакоше се подаље од ковачнице на зелену ледину. </p> <p>Рајко извади из недара дугачку к |
| устај одатле, па ево да се посадимо на зелену траву под оним тамо јабланом.</p> <p>Маргита му |
| и!“ „Учи вас да сте покорни док не дође земан!{S} Је ли?{S} Хајде на вешала с њиме!“ викну бег |
| е нађу.{S} Тако...{S} На, хватај и овај зембил... и ову тикву с водом...{S} Дед’, дед’ брзо сам |
| апели, а на десетом кораку спотаче се о зембил у оном мрачном ходнику и +напипа руком ону тикву |
| би један и појео, а два кришом натраг у зембил бацио, само да дуже потрају.{S} Али с јабукама н |
| гачак нож, који је извадила из некаквог зембила, па му једва чујним шапатом рече:</p> <p>„Закољ |
| абука.{S} Од три ораха, које би узео из зембила, Рајко би један и појео, а два кришом натраг у |
| и, те да се једу и да их опет једнако у зембилу има.{S} Маргита је сваку јабуку секла својом ру |
| ваља да и старац доћи по нас!“</p> <p>У зембилу старчевом нађоше једно парче погаче, једну или |
| ти за то тај твој цвет и она шева и ова земља и оно небо!{S} Зар то није да се човек гласно нас |
| била; а ни ја не знам шта је све његова земља у њему изгубила! “ </p> </div> <div type="chapter |
| се небо и земља састали, то је — твоја земља Маџарска!“</p> <p>Маргита живо удари руком о руку |
| се више и не пробудим!“</p> <p>„А твоја земља, Маџарска?!“ питаше Рајко.</p> <p>— „Јесте.{S} Ка |
| 27" /> честит човек!{S} Нека му је лака земља!{S} Благо њему на ономе свету!“</p> <p>Како јој з |
| ела да прво што видим буде моја витешка земља, Маџарска, и... — ти, мој добри и верни витеже! “ |
| сирочади, правди и отаџбини.{S} Моја је земља румена од јуначке крви и светла од витештва.{S} З |
| шаљиво.</p> <p>„Ништа за то.{S} Моја се земља мени јавља ватром својих ритова, а ја је поздрављ |
| а; а оно тамо иза њих, где су се небо и земља састали, то је — твоја земља Маџарска!“</p> <p>Ма |
| S} Јест, биће да је кад се у њој небо и земља састају!{S} Ах, да сам те очима својим опет једно |
| уснама.</p> <p>„Видиш ли како се светли земља маџарска?!“ питаше га она.</p> <p>— „Од запаљених |
| ло да то није, тек је то Маџарица, ваша земљакиња, од ваше горе лист, а ето је робиња!{S} Знам |
| послао није до жалосна судбина оне ваше земљакиње што онако млада робује, а по мраку ми је свет |
| још боље и сигурније.{S} Тек не можете земљакињу своју оставити да и даље у потурченог Циганин |
| > велим грехота оставити ону младу вашу земљакињу да оном циганском бекрији робује !“</p> <p>— |
| ко здравље.{S} Ето видиш, кад оно твоји земљаци, она велика господа, не хтеше да чују што им ја |
| тог дана није могла да подигне чекић са земље.</p> <p>Пети дан, који беше већ трећи како ништа |
| екидно хвалисање његово са некаквим ове земље јунацима, даже царевима, које он пред Сараценима |
| оја је се помоћу твојом у слободу своје земље вратила.{S} Мислим да ће ти се и „госпођа грофица |
| вести.{S} Коме није право, марш са моје земље!“ То је било одмах после Васкрса.{S} Послаше тобо |
| би маџарски витези могли кћер маџарске земље тако да оставе ?! “</p> <p>Па онда, упрев опет у |
| они јунаци, и ја сам кћи једне јуначке земље.{S} Ти ми нудиш твоје мало гуњче; за што да си ти |
| нас срећа послужи да се дохватимо лепе земље маџарске, па да видиш шта ћу ја од тебе да начини |
| ичар, већ је ово млада једна госпођа из земље маџарске, која бега из турскога ропства, <pb n="7 |
| пат Мораве: „грофице од Нађ-Бање, кћери земље маџарске, кад си се ти још смрти бојала?{S} Зар ј |
| а ли је то госпођа, или робиња, или кћи земље маџарске?!“ <pb n="73" /></p> <p>„Кћи земље маџар |
| ћи је збораше више као самом себи: „кћи земље маџарске!.... госпођа!.... робиња!.... турска роб |
| е маџарске?!“ <pb n="73" /></p> <p>„Кћи земље маџарске!" рече она мирно али и свечано.</p> <p>Р |
| ом Дунаву, Дунаво ће те изнети на песак земље маџарске, и предаће те твоме роду и твом завичају |
| са дугом белом брадом, у црној ризи до земље и са црном камилавком од грубога сукна на глави.< |
| , сетићеш се да и у овој <pb n="121" /> земљи има људи, који знају за Бога.{S} Ето то ми је дос |
| дав к младој жени, која се шћућурила на земљи поред мехова, па би их овда и онда повукла да дух |
| на.{S} Мало подаље од њега седела је на земљи, а наслонив <pb n="11" /> се леђима на плетер од |
| себе и подалеко од других, седео је на земљи Циганин, па ковао клинце за потковице.{S} Највише |
| с робињице, а он већ лежаше као пањ на земљи.{S} Рајко се диже и гледаше га мирно за <pb n="56 |
| м а и мило ми је.{S} Кад будеш у својој земљи у слави и срећи, сетићеш се да и у овој <pb n="12 |
| } Ево два дана како се возимо по твојој земљи, нигде грма, нигде липе!{S} Ако видиш по неки јаб |
| јунак, ја какви су јунаци људи у њеној земљи?!“ А сад видим, да ако у вас и има много срчаност |
| ли сам се верио, то нисам и ако у нашој земљи има пуно лепих и добрих девојака!“</p> <p>„Знала |
| , па их онда намешташе <pb n="86" /> по земљи једно поред другог на самом уласку од пећине.</p> |
| о да си видовита.{S} Овде је око нас по земљи пуно пљоскица од лискуна, а наш народ вели, да су |
| чима својим опет једном угледати могла, земљо моја!“ <pb n="170" /></p> <p>Па онда пружи обе ру |
| а, којих је једна одаја, рече, доле под земљом пуна пунцата. „Вас двоје сте видели тек само пол |
| а грани, а ви би двоје скапали доле под земљом!{S} Хвала Богу!{S} Хвала и <pb n="159" /> теби, |
| биља, Рајко.... ето смо нас двоје и под земљом <pb n="174" /> били заједно и ево нас под небом |
| " /> <p>— „Гробом моје мајке... небом и земљом моје отаџбине.... заклињем се!“ говораше Маргита |
| изнураваше.{S} Рајко га је држао као за земљу прикуцана.{S} Маџарица му додаде конопце.{S} Беху |
| p> <p>Маргита, која је мало час села на земљу, диже се сад у висину.{S} Приђе к Рајку, положи м |
| ћине.{S} Стена се опет окрете и паде на земљу са већом силином но пре, као да хоће да згњечи он |
| рну Бекира обема рукама те овај паде на земљу, а клеште му одлетеше под мехове.</p> <p>Рајко му |
| мушкиња, а нас момчадију посадио би на земљу право испред себе, дохватио гусле, превукао некол |
| едним скоком, као хитра срна, спусти на земљу.{S} Рече нешто на маџарски Маџару кочијашу, који |
| ођа била и куда ето доспех, ја падох на земљу као мртва.{S} Једног се дана хтедох заклати, па м |
| вода, а из неких цеви, падаше овамо под земљу, па целу дворану прекршташе са два велика крста о |
| то од тебе чух, да ће доћи онај који ће земљу да ослободи!“</p> <p>Старац се раздрагао па узе н |
| ћеш?! “ цикну он опет па тресну ногом о земљу.</p> <p>Она ни речи не проговори нити се помаче.< |
| војске колико ти год треба, те да своју земљу од Турчина ослободиш.{S} Бојим се неће ме старац |
| ко тешко згрешили те овако љуто преврну земљу ову?!“</p> <p>Танка сива маглица ранога јутра рас |
| лело.{S} Рајку се <pb n="125" /> ширила зеница у очина, те гуташе нови сјај од њене лепоте.</p> |
| огла понадати да те једнога дана својим зетом зовем!“</p> <pb n="175" /> <p>Маргита говораше то |
| маћеха њихова, проклета Јерина, послала зету своме цару Отмановићу да их ослепи.{S} Али опет не |
| ње скакаваца и бубица по ледини, азурни зефири с неба просипали дажду од симпатије на све што ј |
| исоко под небом господствено кружио, ни зец који погурен и сав усплахирен скакаше од џбуна до џ |
| их плаштева од меке кадифе и још мекшег зибелина!"</p> <p>„Јест, госпођо, ама су оно плаштеви в |
| ваки уз то бејаше постављен и оперважен зибелинима.{S} На плаштовима су били понамештани калпац |
| х веђа на сну јавио, кад бих заспала на зибелинском плашту каквом!{S} Овако, на твоме гуњчету с |
| их <pb n="104" /> двојих врата беху уза зид прислоњени гвоздени оклопи са шлемовима и са дугим |
| ушли у једну велику собу, у којој је уз зид према прозорима била једна по сниска а велика посте |
| ма.{S} Изнад њих су овде и онде биле уз зид прикуцане многе заставе, турске, бугарске, маџарске |
| из те <pb n="99" /> леве певнице у сами зид иза олтара.{S} У ходник у томе зиду допирала је од |
| рица; час би се дрско успела на највиши зид па се усправила да стоји као кип, и са усхићењем по |
| и бејаше остатак од некадашњега спољњег зида градског, била је једна чесма од белог мрамора.{S} |
| онило беше.{S} Него испред тога сниског зида од збијене магле светлуцаху овде онде дугачке ватр |
| них полуга, што су се пружале од једног зида до другог у сва четири правца, висили су многоброј |
| о као неко маче баци иза себе на под до зида.</p> <p>Врисну Сокица.{S} Манда скочи, узе чупати |
| пође напред к једном обрваном платну од зидина, које се наслањаше на високу кулу једну.</p> <p> |
| о успаване људе на посао.{S} Озго испод зидина градских зачу се куцкање чекића о наковањ.</p> < |
| дите, како је град некада имао двојаких зидина, као оно што кажу да Цариград има!{S} Па онда ба |
| е носе, и тишину делим с овим стенама и зидинама.{S} Нема пустињиштва које пустињик не би могао |
| ва се вика узе да ломи испод свода и по зидинама, и загрме сва дворана и готово <pb n="114" /> |
| ари у панцирима од сребра стражарили по зидинама градским и кроз све јунаштво своје кришом погл |
| оне неколике цеви, што их видех горе у зидинама од града! “рече Маргита; па онда настави пуна |
| а могао привући у вис уз <pb n="188" /> зидине од капије.{S} Двориште је било широко и простран |
| нда појуре <pb n="154" /> напоље, па на зидине од града; нањушише на цеви оловне што воде вазду |
| ра изводиле; некада су с ону страну ове зидине били царичини перивоји пуни шареног и мирисног ц |
| ad> <p>Ваљало им је проћи поред западне зидине од града.{S} Уз ту зидину, која се прилично одрж |
| идама.{S} Из оне старе, дебеле и влажне зидине изнад ње избио је читав џбун зовина дрвета.{S} Т |
| на један вис, на коме из далека видеше зидине од некаквог старог порушеног града.</p> <p>Али с |
| не цеви што на два три места стрче кроз зидине и из рушевина?“ питаше она старца, седајући поре |
| 114" /> као да из сваког оног оклопа уз зидине одјекиваше узвик: „напред, напред!“</p> <p>Марги |
| зе да се пролама испод свода, удараше о зидине, па се у потмулој грмљавини врати к њима двома, |
| е да разгледају око себе.{S} У округлој зидини од дворане било је дванаест гвоздених вратоца, к |
| грања горела је на највишој и најширој зидини од разваљеног града.{S} То је стари пустиник дав |
| } Сад, видиш ли чак на врху на највишој зидини од куле нешто као гвоздену чакљу?“ „Видим, видим |
| , па бих, окупана у сузама, заспала под зидином оног старог града у Крушевцу, ето ње к мени, на |
| а овог растављеног престола подизаше уз зидину.</p> <p>На једној широкој и повисокој коцки од м |
| Лазара, а прислоњена уз обрушену једну зидину, која по свој прилици бејаше остатак од некадашњ |
| <p>Испеше се сва господа за њим на ону зидину до куле.{S} Разговараху нешто између себе маџарс |
| другога, да чувају стражу и да подупру зидину својим гвозденим плећима.{S} Изнад њих су овде и |
| поред западне зидине од града.{S} Уз ту зидину, која се прилично одржала, прислоњена је била ов |
| у једну и добро осветљену дворану, које зидови беху искићени роговима од јелена и главама од ме |
| нож за пасом.</p> <p>У великој дворани зидови беху покривени сликама грофова од Нађ-Бање кроз |
| сами зид иза олтара.{S} У ходник у томе зиду допирала је од некуд светлост нека, много јача но |
| арац и Рајко седели су горе на градском зиду поред ватре.</p> <p>„Ти си ми се, синко, много оми |
| ђа Смедеревца; у цркви иза олтара има у зиду један тајни ужљеб, у ужљебу сребрна кутија, у кути |
| p>Прођоше повећи број гвоздених врата у зиду, десно од њих, па онда Рајково копље удари у једна |
| дног човека, који би од малених врата у зиду силазио на под дворане или из дворане ишао к врати |
| т од једних од оних гвоздених вратоца у зиду доле на под од дворане.{S} Пут тај није био ни пун |
| дмах пође напред.</p> <p>Узани ходник у зиду савијаше у лево од олтара и излажаше у једну велик |
| и самој погледи падоше на онај ходник у зиду од леве певнице.</p> <p>„Ама ја тебе чеках.{S} Не |
| а руку, одведе га пред неки као долап у зиду од кухиње, који кад отвори рекне му: „гледај сад и |
| и стабло и грање и лишће беху од сувога злата, а жирке његове од сребра, а у многобројне сребрн |
| на златне лавове погледала, по једна од злата саливена кошута.</p> <p>Кад би се она два златна |
| од жутог воска, а <pb n="194" /> не од злата.{S} Па онда, слатка моја госпођо, помеша ту воду |
| <pb n="164" /> није ни од сребра ни од злата, него од растова стабла; и његов сабор није од вл |
| велика царска остава, — све бачве пуне злата!{S} Нико не зна где је и на коме је месту, али ве |
| ештани калпаци са челенкама од сребра и злата, или и са перјаницама од орлова и соколова перја. |
| {S} На сред плаштанице стајао је велики златан крст сав посут драгим камењем, које тако прскаше |
| о коме је висио велики један и поширок златан обруч; са обруча се о златним ланцима спуштало д |
| пезе са царском круном, стојао је један златан стуб, тако своје четири стопе висок, на њему вел |
| ницу, отвори једно аковче, извади један златан цекин, метну га себи на длан и преврташе га то н |
| с водом поред ње.</p> <p>Дохвати један златан пехар, исплакну га и насу воде и онда јој приђе. |
| а грива покриваше.{S} Иза њих друга два златна лава беху се пропела у вис, па предњим шапама др |
| ливена кошута.</p> <p>Кад би се она два златна лава што ричу и они усправљени лавови с орлом на |
| воје четири стопе висок, на њему велика златна јабука, на јабуци велики двоглави орао од сребра |
| у крст извијен био.{S} Круна, скиптар и златна јабука с крстом лежали су доле поред престола ка |
| ојала је, и управо иза њега плашљиво на златне лавове погледала, по једна од злата саливена кош |
| столовима, изабра један велики плашт од златне тканине, у којој све бели кринови сребрном жицом |
| а ли му је ово сад?!{S} Кад угледах ове златне лавове и сребрног орла помислих: ето, то је царс |
| од кадифе, понеки од тканине сребрне и златне жице, а сваки уз то бејаше постављен и оперважен |
| оцрнеле и испуцале и само се светлуцаху златни и сребрни окови на по некима од њих.{S} Владала |
| ним кожним корицама, па са сребрним или златним пафтама, <pb n="108" /> а дршком искићеном поне |
| евен у богато маџарско руво, са широким златним пасом, о коме је висио један кратак шпански шти |
| и поширок златан обруч; са обруча се о златним ланцима спуштало дванаест великих златних канди |
| исером и драгим камењем, и пуно књига у златним корицама и икона у злато и драго камење оковани |
| а беше застрвена просто једном хрпом од златних кондира и пехара, од сребрних скриња и скрињица |
| цу и избројаше у њој седамдесет и седам златних прстенова, у свакоме по један алем драги камен, |
| Маргиту на тај плат, нека си бар између златних лавова и сребрних орлова, између пустог једног |
| атним ланцима спуштало дванаест великих златних кандила.{S} Осим тога, које са свода, које са г |
| м лебди читав рој од некаквих џиновских златних и сребрних светлица.{S} Сам свод као да је био |
| ину од љубичасте кадифе, са пуно тешких златних ланаца о врату и по грудима.</p> <p>Кад оне реч |
| у још поређан велики број мањих и већих златних крстова, богато искићених бисером и драгим каме |
| крилима положено беше.</p> <p>Иза овог златног престола под се подизао на две степенице од пла |
| е воштанице.{S} Поред и једног и другог златног раста, стојала је, и управо иза њега плашљиво н |
| ебрних скриња и скрињица, од свакојаког златног посуђа.{S} И да није било оноликих кандила, сам |
| глачаног плавог камена, са млазевима од златног песка у њему.{S} На њој је, на једној богато из |
| у своме наручју на сребрном столу, а из златног пехара, водом запаја?....{S} Је ли да је вредно |
| и пажљиво је напајаше хладном водом из златног пехара.{S} Мало час па она подиже трепавице те |
| уку, подиже је у вис и пусти да млаз од златнога новца цури натраг у буре.</p> <p>„ А, ово не м |
| тола стојао је један позлаћен престо са златном митром и златном штаком.{S} Пред самим тим прес |
| дан позлаћен престо са златном митром и златном штаком.{S} Пред самим тим престолом, и управо н |
| светлуцаху у драгом камењу крстови и у златном покову еванђеља, прекрсти се трп пута побожно и |
| ле руже, а на једном прсту од леве руке златну бурму.{S} Кад отвори врата наиђе на Ружу, која в |
| учала, онда баба заиште од грофа његову златну бурму, коју је од венчања с вама носио; баци је |
| чи, па види и кажи ми, је ли ово доиста злато, а оно тамо сребро ?! “ <pb n="106" /> говораше М |
| шеве ни овакве дукате, али видим ово је злато, а оно је тамо сребро.{S} Их, да силна блага ако |
| вам овог бунџију поклонио, да ми дајете злато на кантар док га не претегне!“ Узеше моји јадни с |
| те Боже!{S} Ово је у истини и сребро и злато!{S} Нисам истина никада до сада видео ни овакве г |
| пуно књига у златним корицама и икона у злато и драго камење окованих.{S} Она мало нижа трпеза |
| као да хоће у небо да носи оно велико у злато оковано еванђеље, што му по крилима положено беше |
| ом, која је била дивно извезена свилом, златом и ситним бисером.{S} На сред плаштанице стајао ј |
| тупањ од мрамора, запремљени бурадма са златом, били су поређани високи столови од дебеле и већ |
| иташе Маргита живо и под притиском неке зле слутње.</p> <p>— „Весеље?{S} Те какво весеље!{S} Хо |
| је са мном свршено, неће марити да вама зло какво чине!“</p> <p>„Није право што говориш, госпођ |
| бите од мене нечастивог, који ме ето на зло навлачи!“</p> <p>Осети да му се мир и крепост у срц |
| њена кћи.{S} А Манда је готова на свако зло.{S} Начиниће гунгулу и убиће вас онде пред ногама г |
| дар и прозорљив.{S} Кад оно Рајко изађе зловољан из њихове одаје, патер узе вртити главом; поду |
| коње, па на кочијаша и некако срдито и зловољно лајаше крупним и промуклим гласом, као да је и |
| обнесвеснуо је!{S} Бојим се рана је на злом месту ! “</p> <p>— „Еј, мој Рајко, зар ово да ти ј |
| враке нису му се више чиниле да су тице злослутице, него само као старије у црнину завијене сес |
| ја ево чекам јутрос да њоме прође једна злосрећна робиња црног једног Циганина!{S} Ја, Боже мој |
| ши му једном ногом на прса.</p> <p>„Еј, злосрећнице!" зајеча Рајко сав пренеражен. „Да га ниси |
| е срдити да га теби, тако младој а тако злосрећној жени, на самрти твојој позајми!{S} А кад смр |
| те моје тражи.{S} Чуј један пут у моме злосрећном животу глас моје молитве !{S} О, не дај Рајк |
| с њиме, и како су устукнули тек кад је змај почео да пушта модар пламен.{S} Ето мени кроз који |
| , бегај и не обзири се ! „Змај, крилати змај, цар змајски, беште Турци да вас пламен његов не д |
| а они куд који, бегај и не обзири се ! „Змај, крилати змај, цар змајски, беште Турци да вас пла |
| ври, како су санџак-бегови Турци видели змаја, <pb n="158" /> са три круне и са три главе и са |
| ка на Космају, на оном изданку, где има змајев престо.{S} Спреми све што треба и чекај нас на о |
| лове, соколове, лавове, вукове, змије и змајеве.{S} У свакоме столу лежао је по један широки пл |
| то падају од змајевских панцира, кад се змајеви туку.{S} Биће да су се у старо доба и овуда тук |
| се разговараш са царем змајским и да те змајеви однесу на крилима својим у Вилиндар, где пробав |
| укли.{S} Него ходи да се испнемо на тај змајевски престо, да видиш нешто што ће ти милије бити! |
| арод вели, да су то љуспе што падају од змајевских панцира, кад се змајеви туку.{S} Биће да су |
| не обзири се ! „Змај, крилати змај, цар змајски, беште Турци да вас пламен његов не дохвати!{S} |
| а раја прича, да се разговараш са царем змајским и да те змајеви однесу на крилима својим у Вил |
| 8" /> ми као да је мраморни престо цара змајског, и на овој простирци од зелене кадифе ти шириш |
| не испусти свећу: — „јух, змија! змија! змија!{S} Спуштај врата Рајко!{S} Спуштај врата! “</p> |
| /> што не испусти свећу: — „јух, змија! змија! змија!{S} Спуштај врата Рајко!{S} Спуштај врата! |
| ="146" /> што не испусти свећу: — „јух, змија! змија! змија!{S} Спуштај врата Рајко!{S} Спуштај |
| ебало!{S} Ко није пијан, то је она црна змија Манда и њена кћи.{S} А Манда је готова на свако з |
| ке, у орлове, соколове, лавове, вукове, змије и змајеве.{S} У свакоме столу лежао је по један ш |
| , па свом снагом узе вући Рајка даље од змијских врата. „Ако ме волиш ма за трунку, онда хајдмо |
| ! “</p> <p>„Аох! да грдна ли је то нека змијурина !{S} Колики јој је језик!{S} Мало ме њиме не |
| ом другом смрћу, само да ме гадна једна змијурина не гута полагано као жабу неку!{S} Рајко, мол |
| а то ће бити,“ прекиде га Маргита, „она змијурина коју Рајко хтеде да убије! “</p> <p>— „Не!“ ц |
| иш ма за трунку, онда хајдмо даље од те змијурине!“ </p> <p>„Ако ме волиш ма за трунку, “ — те |
| ја да обијем и трећи катанац, да пустим змијурину да полагано провуче главу, па да је буздовано |
| е кријем и отимам од тебе!“ А она кучка зна да га је омађијала и да је он сиромах у њеној мрежи |
| аџарска?" запита Маргита.</p> <p>— „Бог зна где су ти сад господа маџарска!{S} Може бити да су |
| {S} Ако нам свети отац <pb n="84" /> не зна показати каква сигурна склоништа у овим урвинама, о |
| и је пијан или луд, блене у младу па не зна шта свира!" — „Блене у младу ?!“ викну старац гњевн |
| камења, обоце, гривне, просто да се не зна шта је лепше, богатије и сјајније.{S} Просто им већ |
| ава, — све бачве пуне злата!{S} Нико не зна где је и на коме је месту, али веле, кад би човек п |
| нији и најмилији род.{S} Нико од вас не зна колико је он невин и племенит био.{S} То је био јед |
| е: „напред! напред браћо!{S} Ха, нек се зна ко смо!{S} Напред за нашим царем, напред!“ И његова |
| ге појиле коње цареве на овој чесми; ко зна? можда је Голубан онога јутра кад ће поћи на Косово |
| му рече :</p> <p>„Чекај молим те!{S} Ко зна шта је тамо!{S} Пре него што одбијеш и тај трећи ка |
| ко; добро је.{S} И боље је овако!{S} Ко зна какав би ми се дух са белом косом и белом брадом и |
| е јадница!{S} Нека се бар испава.{S} Ко зна на какве ће се нове јаде и невоље разбудити!“ говор |
| аше Рајко сам себи. „Ко зна!...{S} А ко зна да л’ ћу икада <pb n="171" /> видети и оног доброг |
| не, те ми силом сипљу млеко у уста и ко зна шта још те ме поврате.{S} Нит’ могу да утечем, нит’ |
| тави је у куту од малих оних врата. „Ко зна колико ће нам дуго требати свећа.{S} Да мало приште |
| растужена и пуна неке чудне слутње. „Ко зна,“ рече, „можда је мој старац од туге за мном и умр’ |
| дочекам?!“ говораше Рајко сам себи. „Ко зна!...{S} А ко зна да л’ ћу икада <pb n="171" /> видет |
| амо свакога, ко ма и уображава да нешто зна!“</p> <p>Кад Мартин отиде Маргита још за неко време |
| зму у широкој бакрачлији.{S} Маргита не знађаше ни шта да мисли ни шта да каже, него онако зане |
| викну: „ама шта је то?“ и ако ни сам не знађаше коме управо то питање управља.</p> <p>„Шта оно |
| егова, или са лева рамена његова, то не знађаше ни сам; али знађаше да није са десна рамена, је |
| амена његова, то не знађаше ни сам; али знађаше да није са десна рамена, јер је ту лежала њена |
| може бити никад да се не видимо!{S} Али знај, да ћу на тебе, док сам год жива, са љубављу једне |
| > <p>„Ја да црних калуђера, е баш брате знају каква треба да је ракија!{S} Жестока!{S} Валах да |
| вој <pb n="121" /> земљи има људи, који знају за Бога.{S} Ето то ми је доста!“</p> <p>Док он то |
| збуђени и погледаху један у другога, не знајући шта да почну. <pb n="81" /></p> <p>„Госпођо," п |
| осећања до витештва, — ово троје, и не знајући и не осећајући, чинили су три струне, којима је |
| воју руку и ево ти дајем ову белу ружу, знак твога чистог срца и знак своје чисте љубави према |
| ову белу ружу, знак твога чистог срца и знак своје чисте љубави према теби!“</p> <p>Па онда му |
| да пошљем испред вас људе који ће дати знак да сте наши! “</p> <p>Маргита се била умила на бис |
| /p> <p>Стари гроф махаше рукама, дајући знак гостима да се утишају, па се онда диже.{S} Циганка |
| ог града.{S} То је стари пустиник давао знак најближем селу под брдом, да му се пошље један или |
| господски махну руком Рајку, дајући му знак да може ићи.{S} Рајко се поклони старцу и изађе. „ |
| старцу да нађем одговора чежњи својој, знала сам шта ми је дужност.{S} И онда си пустио да ме |
| губила сам била веру да си милостив.{S} Знала сам само за немилост твоју.{S} Љубила сам те, а т |
| ам.{S} Ишла сам целу ноћ, нисам ни сама знала куда.{S} Гладна, жедна, прашњава, посрћући од умо |
| ?“ рече јој Маргита; „о, кад би ти само знала како је он невин, како добар, како мио и племенит |
| пуно лепих и добрих девојака!“</p> <p>„Знала сам да ти је срце витешко; сад знам да ти је и сл |
| ашој; опростите ми сузе ваше.{S} Кад би знали како је мој живот био само један ланац горких нес |
| код толиких паса пусто?{S} Кад би и пси знали да пију, онда би и они за госама својим у двор, и |
| ћам тебе и твоје доброте!{S} Ти ћеш ме, знам, брзо заборавити....{S} И кад она срећна жена, кој |
| од ваше горе лист, а ето је робиња!{S} Знам да сте ради да је ослободите.{S} Мислио сам како д |
| видим те јеси ти и јунак и господин!{S} Знам ја, волео би ти да сазнаш о цар-Лазару и царици Ми |
| p> <p>„Притврди своје срце, госпођо!{S} Знам ја како ти можеш храбра да будеш!{S} Даће Бог, све |
| нко учинио што си то патеру поверио!{S} Знам ја, вели, има племенитих људи у твоме народу.{S} У |
| д јуначке крви и светла од витештва.{S} Знам заволећеш је кад је познаш, јер је и у тебе срце в |
| аре што му скелу низ воду отиснусмо.{S} Знам ухватиће је, али ће имати штете и дангубе.{S} Сад |
| „За то што јој је осамнаеста година, а знам шта јој пише у судбини, па је кријем и отимам од т |
| је Хуњадија Јанош од наше горе лист, а знам најбоље по томе, што је прадед или чукундед моје с |
| а ето и ваших паса, па тражите.{S} А да знам где су и то знам, и казаћу вам: „ено су у божјој р |
| о, па онда настави: „е, баш ме копка да знам шта ће овај растов пањ овде?!“</p> <p>— „Махни се |
| и шта да ради те да те награди.{S} А ја знам како ће.{S} Нека одмах купи јунаке драговољце, нек |
| х је могао продати?!“</p> <p>„Шта те ја знам!“ одговори Рајко. „У нас се крштене душе не продај |
| Јанку и јунаку Бановић Секули!{S} И ја знам по неку....{S} Хоћеш да ти кажем једну како се Јан |
| а чему ван песме нема станка.{S} Али ја знам да је Хуњадија Јанош од наше горе лист, а знам нај |
| ше да му је криво.</p> <p>— „Шта вас ја знам кад сте!{S} Него ми се некако чини да сам негде и |
| па је сакрити овде у једну кућу коју ја знам, одатле би је моји људи после неколико дана испрат |
| стински беспрекорни витез.{S} Ја једина знам шта сам у њему изгубила; а ни ја не знам шта је св |
| p>„Знала сам да ти је срце витешко; сад знам да ти је и слободно.{S} Благо жени која ће то вите |
| крста од сунчаних зракова.</p> <p>„Сад знам шта значе оне неколике цеви, што их видех горе у з |
| „Да пођемо!“ рече Маргита; „али унапред знам да излаза нећемо наћи!{S} По сну, који сам ноћас с |
| е као да сама себи говори; „сад већ све знам...{S} Та није могло друкчије ни да буде?...{S} Зар |
| “</p> <p>„Бога ми, да не би госпође, не знам како би се свршило!{S} Ил’ би твој смук мене прогу |
| е.{S} Сваког празника, — а у нас је, не знам да л’ знаш, пуно празника — искупио би нас све, па |
| ањем окрете се старцу: „бадава, оче, не знам ти ја то!{S} А и како ћу?{S} Ти видиш да сам прост |
| че: „торњај се од мене, црна сотоно, не знам те шта мумлаш!“ па се онда окрете гостима и поче ш |
| за кога народ прича да чуда чини.{S} Не знам да л’ му смемо прићи ?! “</p> <p>У том их је и ста |
| икада до сада у животу не осетих.{S} Не знам ни да л’ је то управ туга, или нека жудња и чежња. |
| ако јој се срце размекшава.</p> <p>— Не знам!“ рече Рајко; "не знам, мањ’... чекај молим те!... |
| нам шта сам у њему изгубила; а ни ја не знам шта је све његова земља у њему изгубила! “ </p> </ |
| бар памет преврне, те да у лудилу и не знам ништа и не осећам ништа.{S} Па као у инат онда ми |
| адба, женидба, удадба, шта је управо не знам; али да је весеље, весеље је!“ И онда сељак, све п |
| Отмановићу да их ослепи.{S} Али опет не знам поуздано.{S} За оно тамо знам да је цар Душан.{S} |
| ем!{S} Занесох се, занесох се па већ не знам ни шта свирам.{S} Удари ме једном Борчија гудалом |
| ава.</p> <p>— Не знам!“ рече Рајко; "не знам, мањ’... чекај молим те!... јест, мањ ако то не бу |
| азујући руком на прилику у средини, „не знам шта је, али оно је тамо цар Душан!“</p> <p>„А шта |
| ији!“ проговараше Маргита грцајући. „Не знам како да ти кажем!{S} Стид ме је од тебе, да оваку |
| а седајући на сено у кола.</p> <p>— „Не знам ти ни сам казати!{S} Велика једна милина растопила |
| питаше га сва пренеражена.</p> <p>— „Не знам ти ја казати где су сада господа маџарска!“ понови |
| ика; „знаш ли шта је то?!“</p> <p>— „Не знам!“ рече Маргита усколебаним гласом и нешто као усте |
| бро те посребри?“ питаше он.</p> <p>„Не знам то; а можда би и то ваљало" рече Рајко. „Него, чек |
| јку, па да је и другима каже.{S} Што ти знам рећи то је да нисам светац, него грешник пред Бого |
| и опет не знам поуздано.{S} За оно тамо знам да је цар Душан.{S} Еј, капе!“ И Рајко отиде опет |
| е лудост а ђаво не спава?!“</p> <p>„ То знам! “</p> <p>— „Знаш ли то по себи?!“</p> <p>„Баш по |
| а, па тражите.{S} А да знам где су и то знам, и казаћу вам: „ено су у божјој руци!“ На пакост, |
| воја.{S} С једну и с другу страну овога знамења стојао је по један висок оклопник, са сребрним |
| слободу враћа.{S} Хвала Богу на добром знамењу! “</p> <p>И онда корачаше даље ћутећи у све гуш |
| о, њему се надамо.{S} Знамо да ће доћи, знамо да ће изићи некуд исред Шумадије, само не знамо < |
| амо, на њ погледамо, њему се надамо.{S} Знамо да ће доћи, знамо да ће изићи некуд исред Шумадиј |
| ће изићи некуд исред Шумадије, само не знамо <hi>кад</hi> ће.{S} Нека би ти, синко, Бог дао да |
| и поче што јасније могаше:</p> <p>„Сви знамо како је грофица Маргита као неблагодарна куја, не |
| да чула?!...{S} А питаш ме откуда га ја знан?{S} Па познао сам га чим сам га видео.{S} То је он |
| ких прстију у руку Рајкову давала му на знање, кад год би појачана вика у пећини одјекнула у ја |
| догледу на осећању, готово на сигурном знању, да кроз оне дивне очи још дивнија душа гледа.</p |
| и самсове; заборавио и живот и смрт.{S} Знао је само да пред њим стоји Маргита, и да га својим |
| ве године, кад вас Турци одведоше, није знао шта ће од жалости за вама.{S} Слао је људе у Цариг |
| је умор савладао те је заспао.{S} Није знао колико је дуго спавао, али кад отвори очи виде да |
| радосна жудња вукла некуда — и сам није знао куда, и к нечему — и сам није знао к чему.{S} Сва |
| није знао куда, и к нечему — и сам није знао к чему.{S} Сва му се Србија чинила као да је башти |
| у онај плави пламен од ћумура, а ко би знао куд су јој мисли лутале.</p> <p>— „Не!“ викну Цига |
| Ниша, Рајко је са свим јасно и поуздано знао шта би му стриц Павле рекао да је жив, и шта би ра |
| бих ти казао и за што ми треба, кад бих знао да си <pb n="42" /> човек.{S} Је ли вера, да ником |
| огинути!{S} Их, шта је песама мој стриц знао о <pb n="131" /> војводи Сибињанин Јанку и јунаку |
| па их као плеву и прашину однео!...{S} Знате како је то чудно било.{S} Ја стојим на вратима од |
| аше.</p> <p>„Ама немојте тамо, ако Бога знате!{S} Немојте на свечеву пећину, хоће нас белај сна |
| госпођо, унутра у моју собу!{S} Ви и не знате шта се овде збива!{S} Ходите унутра док ја пошљем |
| ва моме звиждању.{S} Него ви за то и не знате.{S} Има овде од непамћених година један смук, доб |
| <p>— „Ох, слатка моја госпођо!{S} Ви не знате какво је врзино коло овде!{S} Ох, како да вам каж |
| .{S} Ето, једно од тога бирајте, ако не знате нешто још боље и сигурније.{S} Тек не можете земљ |
| Пијан је чак и патер Амброзијус, а већ знате нашем господину никад није много требало!{S} Ко н |
| :id="SRP18920_C3.3"> <head>3</head> <p>„Знате ону проклету Циганку Манду, које је син био негда |
| {S} Туркиња, Чивутка, Рацкиња, ко ће је знати!{S} Видим има очи, има стас.{S} Каже ја сам грофи |
| а сам му кћи мезимица.{S} Видећеш, неће знати шта да ради те да те награди.{S} А ја знам како ћ |
| Каква си несмелица нећеш никад ништа ни знати...{S} Хајде, добро; али што не притиснеш бар једа |
| о своју шубару.</p> <p>— „Откуд ја могу знати ко је!“ рече Маргита.</p> <p>„Е да ти кажем!{S} Т |
| езазлено казала, исправи на прави његов значај.</p> <p>„Што ја волим то је да ти свесрдно послу |
| <p>Диже се једна граја, којој се прави значај не могаше да ухвати.{S} Тек сви гости узеше вика |
| сунчаних зракова.</p> <p>„Сад знам шта значе оне неколике цеви, што их видех горе у зидинама о |
| те и милине, али, бојим се, ружно ће да значи.{S} Помисли само, видела сам себе као дивно опрем |
| нови Рајко као у недоумици шта ће то да значи.</p> <p>— „Ех, па не знаш, ја како!“ рече Циганин |
| его велики ћеш да видиш кад донесеш.... знаш оно.... како је погодба.... четвртину.... половину |
| „То је моја постеља... слободно лези... знаш да си ми као брат, а овако рањен и више си ми!“ го |
| огдана, па толике друге наше јунаке!{S} Знаш како је?{S} Бога ми као да су живи па једнако по н |
| и и велики па још маџарски да певаш!{S} Знаш, ниси хтела ни онда, па си морала!{S} Хајде, одмах |
| емо онда заједно натраг у планине...{S} Знаш, понећеш и ону заставу..“ и онда опет обнесвесну.< |
| је што могу да је одавде погледам...{S} Знаш како ми је?... као да си ме увела у неку цркву! “< |
| изнео госпођу своју, царицу Милицу.{S} Знаш шта вам казивах мало час кад бејасмо доле на капиј |
| г празника, — а у нас је, не знам да л’ знаш, пуно празника — искупио би нас све, па у поље да |
| је као жив? и коњ жив и јунак жив!{S} А знаш ти ко је ово?“ говораше Рајко с веселим узбуђењем, |
| А ха,ха,ха,ха! “ смејаше се Циганин. „А знаш ти болан..." па поче да запиње језиком и трепће оч |
| е да би Маргиту ослободио, рече јој: „а знаш ко ће то бити?{S} Сад се сетих да сам слушао да ов |
| че да запиње језиком и трепће очима; „а знаш ти болан.... да је мени Халил-бег Махмут-беговић < |
| је велики чардаш. „Него, како ћеш и да знаш, млад си!{S} И после то се само у конаку Бекри-Бек |
| за срећна наша ортаклука!“</p> <p>— „Да знаш да је не бих одврнуо да није за хатар нашем ортакл |
| онда ти кад видиш да сам мртва ради шта знаш!“</p> <pb n="147" /> <p>— „Ала, не бој се госпођо! |
| сад са оживелим и храбрим срцем!{S} Не знаш ти како је она добра!{S} Кад се Бог није хтео да о |
| главу да ти се мозак не преврне.{S} Не знаш ти какав се чардаш овде игра!{S} Халил-бег је мато |
| очи, па се опет плашљиво осмехне.{S} Не знаш кад је лепша!{S} Чини ми се занесоше ме њене трепа |
| наша маџарска весеља не додијају.{S} Не знаш ти какви су Маџари, кад се узму да часте и проводе |
| шта ће то да значи.</p> <p>— „Ех, па не знаш, ја како!“ рече Циганин, па узе да мига и да се кр |
| вагда говорио: кад си у неприлици па не знаш на коју ћеш страну, запитај се: како би радио Краљ |
| ај тајанствени шапат; „него још ти и не знаш колико је <pb n="136" /> она и лепа и мила!{S} Как |
| рети!" <pb n="213" /></p> <p>„Ах, ти не знаш, колико је то једно чисто сунце од човека!...{S} Н |
| доста за нашу потребу!“</p> <p>„0 ти не знаш каква је то гадна звер !{S} Да си ти патио хиљадит |
| /></p> <p>— „Баш нисам.{S} А откуда ти знаш да је то цар Душан?“ рече Маргита мирно.</p> <p>„Н |
| </p> <p>— „Махни се пања него казуј ако знаш шта је ово?“ рече Маргита па показа руком на оно ш |
| е, рече: „сад, хајде, напред, води како знаш!“</p> <p>„Хвала ти, госпођо !{S} А Бог нек нас вод |
| ј руком ватре на далекој ивици видика; „знаш ли шта је то?!“</p> <p>— „Не знам!“ рече Маргита у |
| спава?!“</p> <p>„ То знам! “</p> <p>— „Знаш ли то по себи?!“</p> <p>„Баш по себи!“</p> <p>„Е, |
| од које се жрвњеви праве.{S} Хладан га зној пробијаше кад помишљаше да је треба најмање четири |
| , извади из свога гуњца убрус те убриса зној са чела и лица.{S} И онда приђе полагано бурету је |
| камењу!“ рече дежмекасти патер утирући зној, и брижно гледаше за младићем, који се сигурним и |
| долами, који је сваки час брисао своје знојаво и запурено а глатко обријано лице некаквим бели |
| о што има да казује, ономе загрејаном и знојавом католичком попу, који се ваља да родио негде м |
| апрезања, сав црвен у лицу и са крупним знојем на челу, Рајко једним скоком искочи на леву обал |
| “ </p> <p>Чело му беше орожено крупним знојем, који он сад узе брисати час десним час левим ру |
| в одговор бејаше, што сад као нека пуна зобница удараше о врата неколико пута.</p> <p>Рајко изв |
| ога гуњца.</p> <p>„Како лепо мирише ова зова јутрос!“ рече гласно, тек да нешто почне.</p> <p>О |
| реног и мирисног цвећа, а сада ето крта зова, коју су ветрови засадили, царичиној чесми од мрам |
| Марија Магдалена, док не чух да је она зове Ефимијом!“</p> <p>„Е, онда неће бити што сам ја до |
| S} Па онда виде свој убрус; скиде га са зове, сави лепо и метну у џеп од свога гуњца.</p> <p>„К |
| ава свуда у наоколо оросила.{S} Цвет од зове замириса пунијим дахом, и млаз од воде као да глас |
| , да се усуди да га тим јуначким именом зове!“ Ја да си видела оне бруке и онога јада!{S} Моли |
| а барјака,</l> <l>Цар ме Лазо на Косово зове!“</l> </quote> <p>Још једном дође лепо к себи.{S} |
| познат као „од Расине Рајко“.{S} Ја га зовем „Амиџа-заде".{S} Млад је; али се на њ можеш поузд |
| “ рече патер; „а ја изађох да те к њима зовем.{S} Ходи унутра!“</p> <p>Рајко скиде шубарицу, по |
| онадати да те једнога дана својим зетом зовем!“</p> <pb n="175" /> <p>Маргита говораше то полаг |
| S} Него од сада да се ниси усудио да се зовеш Краљевић Марко, нити ко од вас, децо, да се усуди |
| е.</p> <p>„Бог с тобом, госпођо, шта ти зовеш школом витешта?{S} У нас има по манастирима школа |
| жне зидине изнад ње избио је читав џбун зовина дрвета.{S} Танке стабљике повиле се под теретом |
| руке и онда га разви и остави да се на зовином грању суши.{S} Он сам седе на један камен према |
| нећемо моћи путем одмицати; него да је зовнемо да седи с нама на миру док твоји људи не дођу,“ |
| сребрни грош, да потрчиш у виноград да зовнеш скелеџију, и ево ну носи сребрн талир, да одмах |
| {S} Ходите унутра док ја пошљем децу да зовну Мартина!“ И старица је просто увуче унутра у кућу |
| е, нит’ се бију, нити вино пију, док не зовну у дружину Сибињанин Јанка!{S} Веруј, тукао се и о |
| е жали платити!"</p> <p>Мало после опет зовну Мартина, па му рече: „Ево ти кеса са пет стотина |
| га,“ говораше Мустафа Хасану, „на дому зову „Страхињом", ван дома је познат као „од Расине Рај |
| га она.</p> <p>— „Рајко,“ одговори он; „зову ме и „од Расине Рајко“ јер ми је задруга у Расини. |
| ом, час са Голубаном.{S} Таман је бледа зора почела да свиће, а он рече:</p> <quote> <l>„Голуба |
| ше на врело чело Рајково.{S} Али што се зора примицаше, то његов занос бејаше све већи.</p> <p> |
| S} Те какво весеље!{S} Хоће да траје до зоре!{S} Просидба, веридба, свадба, женидба, удадба, шт |
| бити?!{S} Они могу да остану да пију до зоре, а зором, рече ми Ружа, кренуће се у Сегедин на ве |
| кандила овде онде светлуцају, и у оној зори што иза те ноћи руди.{S} Причаћу ти све потанко ка |
| } Они могу да остану да пију до зоре, а зором, рече ми Ружа, кренуће се у Сегедин на венчање!“< |
| } Од ово три дана весеље је, а сутра ће зором у Сегедин да се тамо венчају.{S} О, слатка моја г |
| узних очију миловаше нежно.</p> <p>Пред зору је Рајко почео опет да бунца.{S} Час говори с Краљ |
| д прилике за пола палца.</p> <p>Никакав зрак светлости не паде кроз тај отвор у ходник, али и Р |
| а пут само да опет прну у вис, те да се зрак потресе и фијуком зајечи кад се сребрни таламбас в |
| S} Од тога осмеха као од неког сунчаног зрака осветли се душа Рајкова и онај тајни глас у њему |
| и била је ето једна ноћ; и ето нам ове зраке казују да је на пољу опет освануо дан, а нашег ст |
| кршташе са два велика крста од сунчаних зракова.</p> <p>„Сад знам шта значе оне неколике цеви, |
| су, на овом лепом јутру, под овом првом зраком сунчаном, осећам да си витез.{S} Стављам ево сву |
| аше дивно у <pb n="66" /> оном јутарњем зраку онако узбуђен и онако поносито стојећи пред оном |
| асто стење стари пустиник и Рајко.{S} У зрацима сунчаним, а под мирисним <pb n="153" /> мелем-п |
| бње, и радосни трепер од жудње, и шумна зрачност од надежде, и сребрн талас од чисте и невине ј |
| у, “ — те речи падоше на срце Рајку као зрна из пушке, па се у исти мах растопише у сладак меле |
| ла је и да обије по <pb n="150" /> које зрно од стене; трећега дана уставила би се на четвртом |
| тних уста два низа белих и ако неравних зуба.{S} Не беху „као бисер“, али додаваху нову драж ле |
| ела и полуотворена показиваху њене беле зубе.{S} Коса јој се пореметила па пала низ плећа.{S} Р |
| на под и изађе из дворане, кршећи кроз зубе маџарске псовке.</p> <p>Стари гроф махаше рукама, |
| упорно нећу него стегнем срце и стиснем зубе па и не јаукнем, он метне клеште у ватру па ми онд |
| дркће му црна кожа на образима, искезио зубе, па режи као бесно псето.{S} Али она се не макну с |
| ици и сад ми се познаје где ме је један зубима докопао.{S} Извукоше ме на обалу!...{S} Еј, гроф |
| то сам ја овде препатила, та клао би га зубма а не ножем!“</p> <p>— „Махни се тога!{S} Хвала Бо |
| ца неће да се макне од пећине.{S} Уједа зубма, бије ногама, себи не да прићи.{S} Море имадоше в |
| ни као исти бесови, па греби, па хватај зубма стену, па њушкај и копај под, па опет скочи; па ц |
| толико уплашен колико љутит, и шкргутну зубма као да кроз њих меље не више какву кратку молитву |
| апаљиваху, и кроз оно једнозвучно журно зујање и жврчање скакаваца и бубица по ледини, азурни з |
| на српски што старац рече, а Хасан-ага Зулуфлија завршио би цео узбудљиви призор са три речи: |
| бе стала да га слушају, а честити Хасан Зулуфлија уставио је целу пратњу да топот од копита коњ |
| о мора да је нека пометња!</p> <p>Хасан Зулуфлија куцну руком Рајка, који се сав био изгубио сл |
| „Кабадахија царевог чаушбаше Хасан-аге Зулуфлије вели ти: да ту јадну жену не такнеш ни малим |
| окрете и рече нешто на турски Хасан-аги Зулуфлији, и пође напред.{S} Хасан-ага даде заповест ја |
| тан је пратио из свога сараја Хасан-агу Зулуфлију да као чауш-баша <pb n="4" /> у Београду доче |
| уста као чепом, те сад већ не могаше ни зуцнути.</p> <p>„Брзо отвори оно моје сиџаде и додај ми |
| орачај на десно док не видиш светлост ! и сад нека је Бог с вама!“</p> <p>Зачуше и лавеж паса и |
| мањ да ме понесете силом на рукама!{S}" И лепо натераше сељаке да ме низ брдо понесу, па после |
| једне Српкиње, и Бог да те прости!{S}" И даде ми оба бокора, и не хтеде нипошто примити ни пок |
| из очију Маргитиних сипаше ватра гњева, и она махну руком величанствено, показујући Циганки пут |
| његовој младости и чистоти срца његова, и смилуј се ономе добром старцу тамо у планинама !" <pb |
| ом смрћу, само одржи њега и подигни га, и сачувај га онима, који су њему мили.{S} Ако нећеш да |
| че, продрма га обема рукама, отвори га, и онда гласно ускликну: „каква малвасија ?{S} Та ово су |
| ребаци митру са њега на престо до њега, и онда ту клону, као да је неко ножем у срце ударио, и |
| поуздати у се да се не поуздах у Бога, и ево се у њ и уздам!“ рече он скромно.</p> <p>Заћуташе |
| арница као да милије бејаше да загледа, и ако за тренут, у лице Маргитино, него да завирује у м |
| ња вукла некуда — и сам није знао куда, и к нечему — и сам није знао к чему.{S} Сва му се Србиј |
| рица, па се изви из Маргитина загрљаја, и узе да је очима мери.</p> <p>— „Зар да ме Кондор позн |
| арца.{S} Него после неколико тренутака, и више да би Маргиту ослободио, рече јој: „а знаш ко ће |
| н ибрик као да су јој мишице од челика, и додаде му га не рекав ни речи, него само гледаше га п |
| рбин и српскога рода!“ Цела та прилика, и онај јунак са изразом одушевљења у лицу, и онај ватре |
| резаше се силно да збаци са себе Рајка, и бацакаше се ногама као бесомучан.{S} Али му то ништа |
| идим буде моја витешка земља, Маџарска, и... — ти, мој добри и верни витеже! “</p> <pb n="176" |
| ли млада Маџарица није у седлу заспала, и увек би видео њена два велика ока како бистро и бодро |
| гита скочи са клупе на којој је седела, и притисну обе руке на своје слепе очи.</p> <p>„Шта каж |
| ако је пред Циганиновом чатрљом седела, и по турски у жутим шалварама и црвеном јелеку одевена |
| га до на место са кога се чесма видела, и онда гњевно докопа први камен при руци, те се њиме ба |
| > <p>Као да је из Маргите муња севнула, и као да је гром поред њега пукао, тако Рајко беше загл |
| узе да ломи испод свода и по зидинама, и загрме сва дворана и готово <pb n="114" /> као да из |
| о лицем у лице с оним великим јунацима, и као да се питао с њима за јуначко здравље.{S} Ето вид |
| вом, паметним очима и красним облицима, и ова млада жена, витка и танкострука, с лепим лицем од |
| а могло јој се одмах видети и по очима, и по лицу, и по стасу, и по кроку, да је од господска р |
| > <p>После свакојаких мука првога дана, и пошто је поломио своје ножеве и исекао своје руке, и |
| "> <head>15</head> <p>У вече тога дана, и кад се већ добро смркло, велика једна гомила сувог гр |
| <pb n="41" /> мајстор сам и од мегдана, и пеливан сам!{S} Хоћеш да се бијемо?!“</p> <p>„Можемо |
| пуцад са грла и са груди беху покидана, и сам јелек и танко турско ткиво испод њега са грла и н |
| ма, у којима су тако правилно изведена, и у гипкој покретљивости, којом одговараху сваком покре |
| приступа, дотаче се руком њеног рамена, и рече само — опет шапутом као да не разбуди свеце — „г |
| у облику срца, а сав од рујног рубина, и онда мој млади витез рикну као лав да сва црква зајеч |
| брат од брата, властелин од властелина, и сви се надмећу витешком службом слабом женскињу, неја |
| о.{S} Не беше то ни Циганка ни Туркиња, и ако је пред Циганиновом чатрљом седела, и по турски у |
| е, но што разумеваше, шта старац сумња, и би му криво.</p> <p>„Молим те, оче, стрпи се док ти с |
| да те прости!{S}" И даде ми оба бокора, и не хтеде нипошто примити ни поклон у новцу од мене! “ |
| гледали к прозорима дворским од биљура, и када је са тих прозора, овда и онда, затрептавала зве |
| </p> <p>Већ по виткости и лепоти стаса, и по оном поноситом гипком ходу, изгледало је да то ниј |
| као да усише мирис од овог живог цвета, и онда, радосно лајући, узе подскакивати око ње.{S} Лиз |
| Знао је само да пред њим стоји Маргита, и да га својим лепим очима кроз сузе гледа.</p> <p>— „А |
| узана вратóца, која стајаху ошкринута, и на која се улазило из те <pb n="99" /> леве певнице у |
| нима, купала сам се у сузама, па ништа, и никакве помоћи.{S} Неколико сам пута покушавала да се |
| нствима слепог а видовитог деспотовића, и о записима неким из књига и листина, којих је једна о |
| извади је пуну сребрнога ситног новца, и пусти га да са танким звеком пада на данце од бурета. |
| е лакнуло.{S} Осећам се лака као птица, и храбра као сваки Маџар витез!{S} Мрштиш се?!{S} Е, до |
| и како ме воли, хоће сутра да се венча, и то с киме него с једном Циганчицом!“</p> <p>— „Пих!“ |
| ми веле да је нека необично добра душа, и да не може бити да није од великога господскога рода. |
| ја Милица шаље ми ено звездани поздрав, и све је добро!““</p> <p>Доиста се ово господи маџарско |
| шта би му стриц Павле рекао да је жив, и шта би радили онакви српски јунаци какви беху Бан Стр |
| ао да је мраморни престо цара змајског, и на овој простирци од зелене кадифе ти шириш своју-шар |
| ти, али ми се чини да ни ја тебе никад, и да бих хтео, заборавит’ не могу!{S} Ево сам се тако п |
| .... опрости, Бога ми си госпођа и сад, и ако се мучиш као робињица!{S} Молим те, би ли хтела д |
| није ми љубазник, није ми никакав род, и опет ми је милији но да ми је и љубазник и вереник и |
| а туга мори срце у његовог старог бабе, и узе да га храбри, казујући му шта види у оној ноћи, у |
| обема рукама својим, али тихо, од себе, и крочи неколико корачаја сам за себе у мрак, као да хо |
| е волим ма за трунку?“ питаше сам себе, и онога часа нађе да треба да то што је она тако безазл |
| грну оне дукате и оне слепачке грошеве, и заповеди да ме обесе ето овде о један од ових грмова! |
| и туга усисаваху у себе погледе његове, и онда полагано наслони свој успламтели образ уз образ |
| вице и оне дуге и право повучене обрве, и оно сниско а право чело, којега су мирну строгост и с |
| е први дан среће после тако дуге, дуге, и тако страшне несреће!...{S} А шта да вам причам?!...{ |
| од жудње, и шумна зрачност од надежде, и сребрн талас од чисте и невине једне мисли, стапали у |
| идео није.{S} Готово се он сам застиде, и нехотице обори очи, те му погледи падоше на ибрик.{S} |
| ле би по неком причом, бистре ове воде, и по гдекоји би слепи гуслар на овој мраморној чесми <p |
| павања нестаде им и последње капи воде, и осташе само са неколико ораха.{S} Маргита, која је ин |
| очима видим! “</p> <p>И онда јој приђе, и обасу јој руке пољупцима и окваси понеком сузом.</p> |
| есомучан.{S} Али му то ништа не поможе, и само га брже изнураваше.{S} Рајко га је држао као за |
| укама.{S} Потекоше јој сузе низ образе, и онда поче гласно да јеца, просто грцајући од плача.</ |
| ног и другог златног раста, стојала је, и управо иза њега плашљиво на златне лавове погледала, |
| м никад више не приклоним колено своје, и да се никада више срце моје не занесе молитвом к прес |
| стота осећања до витештва, — ово троје, и не знајући и не осећајући, чинили су три струне, који |
| о ће те изнети на песак земље маџарске, и предаће те твоме роду и твом завичају!““ <pb n="80" / |
| ломио своје ножеве и исекао своје руке, и видео да са мачевима не може ништа, Рајко се присети |
| вори:</p> <p>„Ево ти опет подигох руке, и очи, и срце, ево падох преда те на колена.{S} Била са |
| <p>С муком удараше буздованом у копље, и мораде се сваки час устављати да се одмара.{S} Одмара |
| ма својим обеси му се она о десно раме, и са слободом и поверљивошћу сестринском према брату св |
| су поломили јатагане борећи се с њиме, и како су устукнули тек кад је змај почео да пушта мода |
| лици.{S} Тек на самом излазу из главне, и управо једине, улице сеоске у алеју од јабланова, опа |
| да се смилује на вас и рад вас на мене, и кад сврших молитву, не дигох се са клечања, него узех |
| ице и како су јој обрве право повучене, и како је бела у лицу, и како чудном милином њен гипки |
| >„Слатка моја Ружо и добри мој Мартине, и сви ви, који сте ми били слуге, а показали сте ми се |
| зика у којој су се тужни звек од зебње, и радосни трепер од жудње, и шумна зрачност од надежде, |
| ек од зебње, и радосни трепер од жудње, и шумна зрачност од надежде, и сребрн талас од чисте и |
| Станије, старе и сироте једне Српкиње, и Бог да те прости!{S}" И даде ми оба бокора, и не хтед |
| {S} Нека поведе и за њих оседлане коње, и нека им обећа што год затраже, само да одмах дођу!{S} |
| оплији жар, те позлатило и поља и горе, и кад би сваки лист на дрвећу, и сваки цвет на пољу, и |
| борави своју слутњу.{S} Отрча јој горе, и нађе је још са сузним очима, али са осмехом на уснама |
| и свакоме твоме помоћнику! “ и напи се, и мало што се не загрцну као неко дете. <pb n="36" /></ |
| , који изнад овог виса воле да се носе, и тишину делим с овим стенама и зидинама.{S} Нема пусти |
| кршећи их, „опрости ми, бабо, молим те, и не брукај ме тако за Бога!“ Па Маркова мајка, моја до |
| му се сад у свему покораваше као дете, и од часа на час би га тек зачуђено погледала крупним с |
| отину пута, љубљаше јој колена и скуте, и плакаше горко.</p> <p>„Еј, колико смо суза ми за вама |
| — удари песницом Маргиту у лево плеће, и диже руку да је и по други пут удари, али му је у ист |
| ли да он може да помогне само кад хоће, и верујеш ли да он хоће да чује молитве?!“</p> <p>— „Ја |
| црне очи што као да су од црне кадифе, и оне дуге трепавице и оне дуге и право повучене обрве, |
| оче полагано да склапа своје трепавице, и таман „ударише бубњи и свирале, — чауш викну, Дабулан |
| а кује сребрне <pb n="40" /> потковице, и да ћу му по неком великом послу доћи.{S} Иди сад!{S} |
| че, посрну преко своје оборене столице, и паде.{S} Диже се страшна вика од гостију и запомагање |
| е арамије.{S} Одјездисмо преко границе, и ударисмо ноћу на двор Нађ-Бању.{S} Старог грофа и не |
| есе као да јој дође наступ од грознице, и окрете главу на другу страну.</p> <p>Циганин устаде п |
| а нека ми позајми свој нож.{S} Ти, оче, и Рајко изиђите овога часа у гору и склоните се мало.{S |
| оред ниске софе, на којој Рајко лежаше, и поче да говори:</p> <p>„Ево ти опет подигох руке, и о |
| ме Рајко своју амајлију притиснуо беше, и онда опет нека дугачка рука брисаше врата по целој ши |
| {S} Нешто сам далеко веће и много више, и нешто што ми је много драже.{S} Ја сам верна љуба од |
| та јасно да она тихо и равномерно дише, и да је заспала.{S} Не хтеде се одмах прекидати да је н |
| ветао сачувам и њен образ, и мој образ, и образ народа од кога сам!{S} Хоћу да се у Маџарској и |
| те, хоћу да светао сачувам и њен образ, и мој образ, и образ народа од кога сам!{S} Хоћу да се |
| во у своме левом наручју загрљену држи, и да је њена глава наслоњена на срце његово.{S} И још ј |
| че нешто на турски Хасан-аги Зулуфлији, и пође напред.{S} Хасан-ага даде заповест јаничарима и |
| у своју наслоњачу о под, па је превали, и онда — удари песницом Маргиту у лево плеће, и диже ру |
| стени, коју су кише и снегови углачали, и онда њих двоје стадоше на највиши врх њен, једно поре |
| е пустињик не би могао с ким да подели, и оно може да се сноси баш за то, што може тако да се д |
| мање о бојевима који су се онуда били, и о јунацима који сад већ мирно почиваху под овом или о |
| <p>„Чекај!“ викну она, пренув из мисли, и подиже обе руке у вис као да заустави младића. „Чекај |
| молим, светла господо, не замерите ми, и пустите ме да се дома вратим.{S} Не питајте за што.{S |
| смеја се гласно и сам патер Хијероними, и насмејаше се сва господа кад им преведе Рајкове речи. |
| head>11</head> <p>Није мислио да заспи, и опет га је умор савладао те је заспао.{S} Није знао к |
| и сијну, таман да се све славно измири, и њихов господски а рекао бих и — твој сиротињски понос |
| у чем.{S} И да ниси госпођа робиња си, и да ниси робиња жена си, жудиш за завичајем и за слобо |
| о му уху требаше.{S} Најпосле их удеси, и поче да гуди неописано жалостив један <pb n="52" /> у |
| ко Рајко узе викати и одјеке изазивати, и кад га виде како баци шубару у вис, она му хитро приђ |
| кога ћу ти може бити сутра и показати, и без тога меда, који ја за горске пчеле чувам, и без т |
| та кроз плач.</p> <p>„Бог нек те прати, и анђели његови нек те чувају!{S} А кад се мене у срећи |
| дну светињу, коју није слободно видети, и као да је дрзнуо да сазна једну страшну тајну, коју н |
| ио, ја и задруга можемо ти и опростити, и ево ти и праштамо.{S} Али што си осрамотио име које н |
| } Веле познаје се то и по њеној лепоти, и по њеној доброти.{S} Сад било да то јесте било да то |
| а била пуна лепоте, мирноће и нежности, и имала је у себи нешто што је растуживало.</p> <p>„Ко |
| ко велико сребрно кандило гаси прштећи, и потраја неко време док се разабра да то Маргита јеца. |
| мерџан!“ рече Рајко нешто као запињући, и збуњен гледаше у мерџан на своме длану.</p> <p>Хтео ј |
| е Маргита поносито; „ако су они јунаци, и ја сам кћи једне јуначке земље.{S} Ти ми нудиш твоје |
| се само стресаше, као да је у грозници, и ломљаше грчевито своје прсте.{S} Даде се као неко дет |
| се нешто мало збунио на оне њене речи, и не могаше одмах да нађе одговора; а кад га нађе, не с |
| о то долази, наднесе леву руку над очи, и гледаше, очевидно узбуђена, у гомилу.{S} Као да и не |
| така својим крупним очима у његове очи, и онда доче полагано а пуним милозвучним својим гласом |
| p> <p>„Ево ти опет подигох руке, и очи, и срце, ево падох преда те на колена.{S} Била сам у бун |
| аз његов, за једно тренуће, склопи очи, и пусти да њене топле усне нађу његове усне и по трећи |
| кад год је намиришем одмах ми се смучи, и да не сркнем просто да цркнем!“</p> <p>— „Какав си бо |
| у!“ рече дежмекасти патер утирући зној, и брижно гледаше за младићем, који се сигурним и лаким |
| је радио и како је говорио онај јунак, и шта се коме најбоље свидело у оној песми.{S} У песми |
| г с тобом, госпођо, Јанко је наш јунак, и наши други јунаци нит’ се жене, нит’ се бију, нити ви |
| он за вас као и многи други наш јунак, и право је да га се сећате! “</p> <p>„Е, мој Рајко, мно |
| умор односи, није тешко бити испосник, и баш је слатко бити пустињик !“ </p> <p>"Дете моје, “ |
| га меда, који ја за горске пчеле чувам, и без тих ораха, које ја с веверицама делим.{S} Чак и с |
| тражите.{S} А да знам где су и то знам, и казаћу вам: „ено су у божјој руци!“ На пакост, наиђош |
| кву <pb n="165" /> ти службу намењујем, и ето какав ти аманет желим да предам.{S} Да си ми по с |
| а, искићена иконицама и драгим камењем, и поред сваке митре беше прислоњена уз престо по једна |
| ато искићених бисером и драгим камењем, и пуно књига у златним корицама и икона у злато и драго |
| овако мирисним, и млеком тако слатким, и погачом овако белом, и са овако пуно добрих <pb n="72 |
| е напукла, па задовољан тим претходним, и ако врло површним, испитом, узе да маџарској господи |
| на само отвори трепавице па га уморним, и како се Рајку чињаше самртничким, погледом гледаше.{S |
| и у онима, „па са медом овако мирисним, и млеком тако слатким, и погачом овако белом, и са овак |
| м, у стени под самим некадашњим градом, и да поред ватре седи један старац са дугом белом брадо |
| n="72" /> ствари, па са пуном слободом, и са слатком тишином, и са овако свежим поветарцем, кој |
| ицу, поклони се пред старим послаником, и док се матер нешто накашљиваше поче да говори:</p> <p |
| ом тако слатким, и погачом овако белом, и са овако пуно добрих <pb n="72" /> ствари, па са пуно |
| ет, нека се расточава пред вашом силом, и нека се чисти са нашега пута!“</p> <p>Бадава.{S} Једн |
| ом штаком.{S} Пред самим тим престолом, и управо на средини између њега и оне трпезе са царском |
| маштама и сенкама, него са живом женом, и младом и красном.{S} Не би ми било чудо, да се показа |
| о белим хлебом и појио црвеником вином, и најпосле пустио на веру, да иде да откуп саставља.{S} |
| а пуном слободом, и са слатком тишином, и са овако свежим поветарцем, који оживљава и умор одно |
| p> <p>„Хајдете сад у име Божје за мном, и нека нам је сам Бог у помоћи!“ рече стари Мартин, па |
| рски својим јасним а уздрктаним гласом, и онда седе на стену, покри лице рукама и узе гласно је |
| то око њега блеђаше пред њеном лепотом, и мало по мало па као да га нестаде.{S} Учини му се да |
| S} Цвет од зове замириса пунијим дахом, и млаз од воде као да гласније и веселије бућкаше у кам |
| ице моја!“ рече опет са тешким уздахом, и однесе је у велику дворану.</p> <pb n="151" /> <p>Там |
| ке, да му гледају у воду, или и у длан, и свака му је то исто готово од речи до речи лагала.{S} |
| оспода веле да си им се доста напричао, и да си ето баш лепо завршио.{S} Сад немој то да уквари |
| во једних врата!“ привика Маргита живо, и показа руком лево од себе.</p> <p>Рајко једним кроком |
| ао јела.{S} На глави јој је небрежљиво, и мало више на леву страну, везана жута <pb n="33" /> ј |
| под главу гуњче <pb n="124" /> Рајково, и онога на коме је Рајко седео, водио је пут од једних |
| од господска рода!{S} Па то господство, и онака лепота и она младост да робују једном црном Циг |
| јај од њене лепоте.</p> <p>„Е, госпођо, и треба тако кад имате своју царевину и своју господу.{ |
| а прста, на Коме је Христос распет био, и силом Богородичиног сна, који ево у амајлији носим, п |
| , коју је на грудима њеним у себе упио, и која сад са длана руке Рајкове струјаше све топлије ч |
| ну, као да је неко ножем у срце ударио, и једва промуца:</p> <p>— „Рајко,... воде! воде! хоће н |
| јко се у мраку три пута беше прекрстио, и одмах дође к себи.{S} Сад га гану њен жалостив глас.< |
| /p> <p>— „Твоја постеља?“ муцаше Рајко, и онда се загледа за неколико тренутака у кадифене заве |
| од шубаре видело се чело не баш високо, и пре посниско, али право и лепо срезано и осењено густ |
| дне господство њихово и царство српско, и како ће једна страшна црна ноћ све да застре као мртв |
| тарац и два и три пута.{S} Поћута мало, и опет се накашља и онда рече: </p> <p>„Плот је слаба а |
| .{S} Све бадава!“ рече старац невесело, и чисто клону пун очајања.</p> <p>„Ама шта нема ништа?{ |
| кога се у ону округлу дворану силазило, и кад погледаше <pb n="102" /> пред собом, обадвоје се |
| са очима од којих би сунце преплануло, и овај красан млад човек, којега невиност иде до просто |
| ли заједно и ево нас под небом заједно, и свуда смо верно једно уз друго стојали, можеш ми се в |
| же да смо нас двоје за вечност заједно, и да умирем благосиљајући га за срећне тренутке, које к |
| орах у себи и зарадовах се.{S} Али ето, и сам признајеш, младост је лудост а ђаво не спава!{S} |
| и зид па се усправила да стоји као кип, и са усхићењем погледала би по таласима од зелене горе, |
| коше гости, Манда одвуче старца и кћер, и кроз два или три тренутка не остаде у дворници нико д |
| онда би и они за госама својим у двор, и онда, онда би могла да кажеш село пусто!{S} Него жури |
| старе господе од овога града изнад нас, и ово су све мртвачки ковчези.{S} Их, шта их је!{S} Да |
| тла господо!{S} Ово за службу до данас, и ако је много, опет може да се каже да је за службу ве |
| није да понека шева прне с пута у вис, и да није погдекоје чапље, да се на једној нози стојећи |
| о растанку ни да помињеш!{S} Него опет, и ако ће проћи времена доста, док ти сакупимо драговољц |
| у Крушевцу да начини кавгу па је срдит, и без сумње премишља <pb n="26" /> и снује нове згоде.{ |
| рече он не толико уплашен колико љутит, и шкргутну зубма као да кроз њих меље не више какву кра |
| о слави старих сунчаних дана.{S} Јест, и приче о сладости негдашњих меких месечина, када су џи |
| а?" питаше Маргита па дркташе као прут, и грчевито крхаше прсте своје.{S} А кад ветар донесе но |
| ог безобразника што блене у моју младу, и опалите му врућих четрдесет батина!“ Пијани гости узе |
| ом журити да предам госпођу њеном мужу, и тројином хитати да се теби вратим.{S} А вала баш сад |
| настирска кандила овде онде светлуцају, и у оној зори што иза те ноћи руди.{S} Причаћу ти све п |
| дох синовца у свој конак за кабадахију, и пазим га као да ми је син.{S} Поведи га у Стамбол, не |
| потрчиш у виноград да зовнеш скелеџију, и ево ну носи сребрн талир, да одмах дође да нас превез |
| јасно звезданим небом осветљену, слику, и осећаше како му се нека растуженост краде у срце.</p> |
| ироким а меканим погледима у очи Рајку, и узе да врти главом као да му каже: нема од тога ништа |
| слила у нешто мало дужу но ширу коцку, и кроз мрку препланулост од сунца на образима његовим л |
| и лист на дрвећу, и сваки цвет на пољу, и сваки џбун дуж пута, још силније замирисао, раздраган |
| лавуј певаше тужну и слатку неку песму, и не прекидаше је ни једним дахом, баш као да је хтео д |
| то ти да остајеш само у твоме џемадану, и што ја да лежим на овом тврдом оловном поклопцу, кад |
| же да овде умрем, јави мојима у Расину, и старцу на Вујну...{S} Пошљи паре за ону скелу !...“</ |
| рни говор поврати мир у душу Маргитину, и куцање њеног бурно узбуђеног срца поче да се стишава. |
| капљама крви, које су се, паднув на њу, и саме скристалисале.{S} А овде и онде светлуцаху лиске |
| осталој господи, приђе к руци и патеру, и још једном са врата рече: „хвала вам, господо, прости |
| дети и по очима, и по лицу, и по стасу, и по кроку, да је од господска рода!{S} Па то господств |
| и горе, и кад би сваки лист на дрвећу, и сваки цвет на пољу, и сваки џбун дуж пута, још силниј |
| си, ваља да, да хајдук изгуби и срећу, и мегдан, па и живот, чим пусти да му женско око срце з |
| омађијан Рајко осети жеђ за том слашћу, и као са неким пркосом самом себи рече: „вала ако је са |
| ега се на небу бледе звезде запаљиваху, и кроз оно једнозвучно журно зујање и жврчање скакаваца |
| ачну и прљаву јазбину своју у Крушевцу, и кад помислих у каквом сам добру и на каквој нези одра |
| се одмах видети и по очима, и по лицу, и по стасу, и по кроку, да је од господска рода!{S} Па |
| право повучене, и како је бела у лицу, и како чудном милином њен гипки и вити стас дише. „Вала |
| нај јунак са изразом одушевљења у лицу, и онај ватрени коњиц, беху тако пуни живота, да Рајко о |
| ао да га гуја уједе.{S} Отегну песницу, и лево и десно удараше <pb n="135" /> око себе, као да |
| средини између она два лава, што ричу, и испред орла на штиту, стојаше поснизак један, право и |
| ргита од Нађ-Бање!“ промуца стари гроф, и она му се дворана поче да окреће. „Шта то рече Мартин |
| е уз једно брдо.{S} Кад изађоше на врх, и пре него ће ући у густу једну шуму растову, зачуше ка |
| ст <pb n="109" /> царски скиптар и мач, и један и други просто засути драгим камењем.{S} Ту бех |
| колико ти досађујем!...{S} Хвала ти... и опрости ми! “</p> <p>Маргита не могаше речи да прогов |
| Тако...{S} На, хватај и овај зембил... и ову тикву с водом...{S} Дед’, дед’ брзо само!{S} Слуш |
| ?...{S} Тобож не смеш ни да се сетиш... и ти си ми неки јунак !...{S} Ниси никада младу жену у |
| дава," рече сам себи, „што јест, јест ; и кад спава лепа је, а шта да кажем кад оним крупним цр |
| ра ни од злата, него од растова стабла; и његов сабор није од властеле и владика у господским с |
| да је кита босиљка, свака стена румена; и саме вране и свраке нису му се више чиниле да су тице |
| сову показао ко је вера а ко је невера; и онда сваки пође своме селу и своме дому весео и понос |
| ; стојао си сам мало по више ове чесме; и окренуо си се био и гледао к мени.{S} Имао си дугу пу |
| арче труда!{S} Биће боље!“ прихвати он; и запали повелико парче труда и махаше њиме десно и лев |
| био је дан кад се од старца растависмо; и била је ето једна ноћ; и ето нам ове зраке казују да |
| а је бела у лицу као неуглачано сребро; и уста јој беху побледела и полуотворена показиваху њен |
| ца растависмо; и била је ето једна ноћ; и ето нам ове зраке казују да је на пољу опет освануо д |
| ваше слуге имају слободу <pb n="205" /> и такве лакрдије да збијају, хвала вам лепо на господст |
| дит, и без сумње премишља <pb n="26" /> и снује нове згоде.{S} Уђоше у Ниш са већ готовом одлук |
| ово мајсторски!{S} Је ли да је као жив? и коњ жив и јунак жив!{S} А знаш ти ко је ово?“ говораш |
| иганин. „А мени се ето већ смучило !{S} И кад год је намиришем одмах ми се смучи, и да не сркне |
| д сељака искупљених око једног грма!{S} И његова највећа мука, коју мучи, није Турчин, него нес |
| милости ни <pb n="217" /> сажаљења!{S} И онда сам се заверила да к теби више никад не подигнем |
| еком великом послу доћи.{S} Иди сад!{S} И Бог ти на помоћи био !“</p> </div> <div type="chapter |
| {S} Куд нас беда његова на њ навуче!{S} И кад бих могао да пробијем ову стену страх ме је прво, |
| аву и слепу, само нека ми дете живи!{S} И он чу моју молитву и подиже је!{S} А Маруша му се јед |
| њанин Јанку и јунаку Бановић Секули!{S} И ја знам по неку....{S} Хоћеш да ти кажем једну како с |
| „Него, како ћеш и да знаш, млад си!{S} И после то се само у конаку Бекри-Бекира може да види!{ |
| е, а кад дође време доћи ће и човек!{S} И ако онда будем жив први ћу вам казати: устајте, ево д |
| Ти ћеш ме, знам, брзо заборавити....{S} И кад она срећна жена, којој је судбина наменила да јед |
| на левом колену стоји!“ викаше баба.{S} И гроф доиста виде тај младеж.{S} Од те ноћи је стари г |
| лику једну тајну од турских погледа.{S} И ништа се више не зачу.</p> <p>Маргита се приљубила бе |
| ињица, од свакојаког златног посуђа.{S} И да није било оноликих кандила, само драго камење, што |
| ом мојих уздаха и даждом мојих суза.{S} И опет нисам роптала.{S} Још сам се теби исповедала, те |
| јаницама од орлова и соколова перја.{S} И још у сваком столу беше уз плашт прислоњен по један д |
| у једном.{S} Нисам ни на то роптала.{S} И ако нисам могла у старцу да нађем одговора чежњи свој |
| ично хладна кишица почела да ромиња.{S} И небо више није било плаво него сиво; Копаоник и Јастр |
| убрус те убриса зној са чела и лица.{S} И онда приђе полагано бурету једном на трећој степеници |
| /></p> <p>„У теби нађох правога оца.{S} И сад ето да се растајемо, може бити никад да се не вид |
| е да ослободиш и усрећиш свој народ.{S} И онда... онда ће доћи и дан у који ће се наћи жена, вр |
| ад заштите посланика и свите његове.{S} И онда пођоше низ брдо правцем к чесми, па да изађу на |
| ј ми твоје гуњче.{S} Тако; добро је.{S} И боље је овако!{S} Ко зна какав би ми се дух са белом |
| вог весеља не видех ни пре ни после.{S} И није слутило на добро.{S} А кад доведоше сутра дан мл |
| коме ће око по ноћи сребро да топе.{S} И растадоше се оба задовољна.</p> <milestone unit="*" / |
| ако тиха, нешто канда мени шапуташе.{S} И што урлање и лавеж све то ближе долажаху, све то разг |
| “ и потрчах да видим јесте ли живи.{S} И хвала Богу, ето смо сви троје као из гроба у живот ва |
| амо с њом сам у свеколикој васељени.{S} И онда опет онај тајни гласић у њему, од кога се већ је |
| ављу једне благодарне кћери мислити.{S} И на самртном часу благосиљаћу твоју доброту!“ говораше |
| не бој да ћу се заборавити ма у чем.{S} И да ниси госпођа робиња си, и да ниси робиња жена си, |
| смо о томе говорили и са Хасан-агом.{S} И ево ти вели мој пресветли господин десет талира: чети |
| на коња.{S} Покајах се, али доцкан.{S} И насмејао бих се, али ми не даде зебња шта ће од вас д |
| жду од симпатије на све што је живо.{S} И овај мали коњиц са ситном главом, паметним очима и кр |
| њена глава наслоњена на срце његово.{S} И још је нешто видео.</p> <p>На јелеку њеном горња пуца |
| а места, дете моје!“ рече јој благо.{S} И Циганчица се без речи, освојена и оним погледима и он |
| то мало са средине груди размакнуто.{S} И онај низ крупног црвеног <pb n="120" /> мерџана, што |
| својој, знала сам шта ми је дужност.{S} И онда си пустио да ме аждаја агарјанска у своју чељуст |
| вичају, — оста Јанко на бијелој кули, — и са њиме госпођа <pb n="133" /> ђевојка," — не изговор |
| тако га је радосна жудња вукла некуда — и сам није знао куда, и к нечему — и сам није знао к че |
| да — и сам није знао куда, и к нечему — и сам није знао к чему.{S} Сва му се Србија чинила као |
| х: „слава теби, Боже мој, слава теби! “ и потрчах да видим јесте ли живи.{S} И хвала Богу, ето |
| нож да поганим.{S} Пих, скоте један! “ и пљунух му три пута у лице!{S} Нека га !{S} Хајде сад, |
| ог да теби и свакоме твоме помоћнику! “ и напи се, и мало што се не загрцну као неко дете. <pb |
| звикну упрепашћена: „Рајко, да видиш! “ и извади и подиже у висину низове крупнога бисера и бро |
| госпођо шта одзив рене: „живога Бога!“ И не треба нам бољи одговор.{S} Не бојмо се!“</p> <p>„У |
| !{S} Да пустим мога славуја из кавеза!“ И онда отиде у одају иза ковачнице, извади из кавеза пт |
| а док ја пошљем децу да зовну Мартина!“ И старица је просто увуче унутра у кућу.</p> <p>Маргита |
| смо!{S} Напред за нашим царем, напред!“ И његова се вика узе да ломи испод свода и по зидинама, |
| не знам; али да је весеље, весеље је!“ И онда сељак, све подскакујући, оде у село да нађе, ако |
| јатељица, стара Српкиња Станија, шаље!“ И онда покида сав други босиљак и разастре га око главе |
| амо знам да је цар Душан.{S} Еј, капе!“ И Рајко отиде опет да изближе гледа свога цара, а Марги |
| овео да име свога мужа од бруке спасе!“ И онда старица узе да јој љуби обе руке и заплака се љу |
| Него ходи да видиш нешто много лепше!“ и онда га повуче к трећој прилици на мраморној коцки, л |
| ра у чергу, да не нађеш пут у тамницу!“ И сад из очију Маргитиних сипаше ватра гњева, и она мах |
| ике: „ељен гроф Аладар!{S} Дај чардаш!“ И Цигани почеше да удешавају жице.</p> <p>У томе Манда, |
| ом да се једва чуло: „воде... воде!...“ и онесвесну у оном сребрном престолу. <pb n="119" /></p |
| о се Јанко оженио?...{S} Хајде баш!...“ И онда Рајко поче лаганим гласом, али онако мало као по |
| не...{S} Знаш, понећеш и ону заставу..“ и онда опет обнесвесну.</p> <p>После поноћи Рајко поче |
| и силно узбуђен викну: „ама шта је то?“ и ако ни сам не знађаше коме управо то питање управља.< |
| како је било?“</p> <p>„Дед’ молим те, а и онако је још дуго до пола ноћи!" рече Рајко, па онда |
| аџарској народној <pb n="3" /> ношњи, а и један дежмекаст човечуљак у дугачкој, црној долами, к |
| у: „бадава, оче, не знам ти ја то!{S} А и како ћу?{S} Ти видиш да сам прост сељак!“</p> <p>„А р |
| <p>— „Ваља да од ове хладне стене.{S} А и твоја је рука хладна! “ рече он.</p> <p>„О, мене је с |
| кви труди.{S} Право је да те послужим а и мило ми је.{S} Кад будеш у својој земљи у слави и сре |
| рекао: „красно момче!{S} Добар јахач а и коњ му добар!“ Патер Хијероними превео <pb n="22" /> |
| же само једну реч: „бињеџија!“</p> <p>А и у маџарске би се господе лице засветлило.{S} Ништа на |
| змајев престо.{S} Спреми све што треба и чекај нас на обали више Гроцке."</p> <pb n="222" /> < |
| еви туку.{S} Биће да су се у старо доба и овуда тукли.{S} Него ходи да се испнемо на тај змајев |
| ети како га чудна једна ватра загрејава и како му срце узе куцати све бурније.{S} Учини му се ч |
| овако свежим поветарцем, који оживљава и умор односи, није тешко бити испосник, и баш је слатк |
| рда долазила је једна млада жена, права и вита као јела.{S} На глави јој је небрежљиво, и мало |
| и Рајко.</p> <p>Накашља се старац и два и три пута.{S} Поћута мало, и опет се накашља и онда ре |
| мари ти за то тај твој цвет и она шева и ова земља и оно небо!{S} Зар то није да се човек глас |
| воштаних свећа, испуњен паром од пецива и пића. <pb n="202" /></p> <p>Горе у самом зачељу седео |
| плат, нека си бар између златних лавова и сребрних орлова, између пустог једног престола и једн |
| сунчаног зрака осветли се душа Рајкова и онај тајни глас у њему умуче.</p> <p>Седе опет поред |
| и злата, или и са перјаницама од орлова и соколова перја.{S} И још у сваком столу беше уз плашт |
| али у коме су се и осећање достојанства и неизмерна једна туга и опет жива чежња да чује баш св |
| сребрном жицом извезени беху; однесе га и простре пред мрамором на коме стари деспот Ђурађ слуш |
| лаката.{S} Требало би времена док би га и ко други одрешио, а већ сам да се из тако чврстих вез |
| ећи поред Рајкова ковчега, загрливши га и пољубивши га, издахнула је.</p> <p>С ону страну ковче |
| Дохвати један златан пехар, исплакну га и насу воде и онда јој приђе.</p> <p>Маргита је лежала |
| а и пољуби је у образ; Ружо, моја драга и добра Ружо!“</p> <p>„ Али ко сте ви у тој чудној ношњ |
| ?...{S} Је л’, каква се топлота из њега и каква милина из те топлоте у те разливала?!...{S} Буд |
| , час на десно, час на лево.{S} Уз њега и око њега било је још неколико млађих људи у маџарској |
| умори ме лаганом смрћу, само одржи њега и подигни га, и сачувај га онима, који су њему мили.{S} |
| столом, и управо на средини између њега и оне трпезе са царском круном, стојао је један златан |
| ја како!“ рече Циганин, па узе да мига и да се криви на Рајка, као да му тако даде разумети шт |
| еспотовића, и о записима неким из књига и листина, којих је једна одаја, рече, доле под земљом |
| по манастирима школа, где се учи књига и летургија, али нема школа за витештво.{S} Има ли такв |
| тешка једна борба: борба срдње на Бога и брига за Рајком, борба веровања са неверовањем.{S} Уз |
| госпођо; не сумњај се; уздај се у Бога и веруј у моје српско поштење!“</p> <p>Ударише Рајку пл |
| адосно и поносито. „Имај надежду у Бога и имај веру у мој српски образ!“</p> <p>У том часу доко |
| привенчава, да је од сад твоја и овога и онога света.{S} Стављам ти свој венчани <pb n="225" / |
| оследњем часу спасете и господина свога и кућу своју! “</p> <pb n="196" /> <p>Маргита се, сва б |
| е доиста не познајеш?....{S} Твој слуга и твоје псето познали су ме одмах!...{S} Господо, зар н |
| едно као два верна <pb n="149" /> друга и сав терет да делимо подједнако.{S} Ко се од нас двоје |
| ање достојанства и неизмерна једна туга и опет жива чежња да чује баш све што гуслар има да каж |
| ше само шта ради и све јој се већа туга и хладнија зебња на срце наваљиваше. „Гледаш ме шта рад |
| “</p> <p>— „Нећу ти крити, госпођо, да и мене брига обузимље!“ прихвати Рајко исто тако сетан |
| прихватиш и одмориш, а у том ће ваља да и старац доћи по нас!“</p> <p>У зембилу старчевом нађош |
| ој земљи у слави и срећи, сетићеш се да и у овој <pb n="121" /> земљи има људи, који знају за Б |
| к не можете земљакињу своју оставити да и даље у потурченог Циганина Бекри-Бекира робује!“</p> |
| очевидно узбуђена, у гомилу.{S} Као да и не чујаше што јој Циганин ковач срдито и све јачом и |
| вам је на овоме свету свето, да никада и никоме казати нећете ако што будете видели!“</p> <p>„ |
| која се спрема да скочи, али се савлада и рече :</p> <p>— „Маргита грофица од Нађ-Бање — робиња |
| — близу тебе, госпођо моја, јадна млада и лепа и добра жено!“</p> <p>И онда отиде опет да буши |
| помисли, да она јадна жена, онако млада и лепа и онако добра, оста да робује у потурченог Циган |
| >„Овде, господо," зачу се јасан, а сада и пун свечаности, глас Маргитин; „овде, господо, има <p |
| Волео сам своју мајку, волим, је и сада и ако је давно умрла.{S} Волим и своју стрину Круну, ко |
| биљура, и када је са тих прозора, овда и онда, затрептавала звездана светлост од вилинске лепо |
| е пред самим ћесаревим послаником, овда и онда зауставио би се па казивао што има да казује, он |
| дала крупним својим очима, које би овда и онда протрла прстима као да се увери да не снива. .</ |
| ни речи говорили.{S} Он би се само овда и онда окренуо да погледа да ли млада Маџарица није у с |
| ла на земљи поред мехова, па би их овда и онда повукла да духну у жеравицу на огњишту, те да се |
| роговима од јелена и главама од медведа и курјакова, све то споменима на лов, по гудурама велик |
| што баш близу њега зашкрипе.{S} Погледа и не хте очима да верује.{S} Учини му се да се она стен |
| се узела бацати комадићима од ћерамида и цигала, или и сувим коњским ђубретом, на ону сјајну г |
| није пијан, то је она црна змија Манда и њена кћи.{S} А Манда је готова на свако зло.{S} Начин |
| аиђоше на друга гвоздена врата, па онда и на трећа.{S} Ина њих улажаше Рајко да у просторијама, |
| нутака у забуни и нерешљивости, па онда и сама приђе к руци која и њу, као оно и Рајка, живо бл |
| Нека ти је на здравље!“</p> <p>Па онда и старац добро повуче и настави да прича:</p> <p>„Ја да |
| његова се вика узе да ломи испод свода и по зидинама, и загрме сва дворана и готово <pb n="114 |
| може да запева.{S} Млађа би се господа и сама раздрагала па прсла у гласно клицање, а стари би |
| заплакало, млада робиња од њихова рода и од њихове вере запиштала и закукала, а они — просто н |
| два велика лава као да су се усред хода и у сред рикања уставила, скаменила и позлатила, тако п |
| рноћа и онај танки сутон застираше брда и поља пред њима и свуда око њих.{S} У даљини мало на д |
| хвати он; и запали повелико парче труда и махаше њиме десно и лево и пођоше напред корак по кор |
| ао да се мало поткрепи, после оног чуда и белаја што га снађе.</p> </div> <div type="chapter" x |
| ђу царевинама, а не да их поново завађа и то због чега него због једне робињице!“</p> <p>„Царев |
| рац, са бистрим очима испод густих веђа и руменим образима.</p> <p>„Куд сте ви двоје млади овак |
| одмах у другу собу!“ рече Маргита блеђа и од самог рањенога Рајка, па га узе под руку и поведе. |
| госпођа.... опрости, Бога ми си госпођа и сад, и ако се мучиш као робињица!{S} Молим те, би ли |
| мука у оковима била сам стала сама кожа и кост.{S} Он навали да ме храни сутлијашем.{S} На моју |
| ћа!“ рече нежно и жалостивно стара Ружа и положи своју руку на раме Маргитино, која, онако преб |
| киту у гроб оваквог витеза.</p> <p>Ружа и Мартин дадоше једно другом миг да се не одмичу далеко |
| купи јунаке драговољце, нека их наоружа и нека ти их преда да с њима једнога дана у Србију пође |
| ме се и побојаваш!{S} А тако ми образа и српског поштења ево сам те узео на душу као свети ама |
| {S} Ја ћу сад да отпашем младога витеза и да му превијем рану.“</p> <p>Маргита и Ружа изађоше у |
| тако мене и задругу нашу осрамотио, ја и задруга можемо ти и опростити, и ево ти и праштамо.{S |
| о пространог дворишта од караван-сераја и кроз разграђену ограду од врљика уђе у један велики з |
| се једну костретну врећицу старих ораја и лешника и другу једну сељачку шареницу пуну јабука.{S |
| да се овде у ову оставу смести и оружја и један део његова блага.{S} Не хтеде га остављати ни у |
| беху задремале; излетеше пси из авлија и кидисаше на кола и коње што тако лупњавом будише мир |
| ског чардака пушке пуцају.{S} Скелеџија и његови људи даваху абер сељанима у околини, да им је |
| ита теби привенчава, да је од сад твоја и овога и онога света.{S} Стављам ти свој венчани <pb n |
| вости, па онда и сама приђе к руци која и њу, као оно и Рајка, живо благослови.{S} Беше то нека |
| мљено гомилама и младих и старих сељака и сељанака, од којих једни играху уз циганска ћеманета, |
| Крушевцу једна шарена гомила од Турака и ђаура.</p> <p>Крепак један и повисок старац, — с руме |
| {S} У задрузи је нашој било пуно дечака и момчадије.{S} Сваког празника, — а у нас је, не знам |
| д себе одгурну. „Како да закољем човека и пијана и везана?!{S} Не може то.{S} Било би то и грех |
| ауш-баша <pb n="4" /> у Београду дочека и у Цариград допрати царског поклисара.{S} У Београду ј |
| да једна каменица и зачу се љутита вика и псовка циганинова.{S} Учинило му се да му је робиња н |
| троје по странама рад заштите посланика и свите његове.{S} И онда пођоше низ брдо правцем к чес |
| к, који се навикао на друштво пустиника и на млеко што га они од сељака добивају.{S} Он лежи об |
| остретну врећицу старих ораја и лешника и другу једну сељачку шареницу пуну јабука.{S} Изнесе н |
| > <p>Маргита се приљубила беше уз Рајка и чврсто се држаше једном руком за његову руку а другом |
| н на ледини, па се онда загледа у Рајка и рече му: „Јеси ли ти помахнитао?{S} Ко је још поткива |
| небу, погледа око себе, погледа у Рајка и онда тихо и разнежено рече:</p> <p>„Како је дивно зве |
| поздраву, да на мах неста зебње у Рајка и у Маргите.{S} Он одмах скиде шубару и приђе к руци ст |
| века.{S} Требали су му да проведу Рајка и Маргиту кроз Венчац до Космаја.</p> <p>Маргита је сам |
| искупише на белој кули Сибињанин Јанка и узеше рујно вино пити, Маргита поче полагано да склап |
| , седе браде и седе косе, округла, мрка и зажарена лица, одевен у богато маџарско руво, са широ |
| мучи, није Турчин, него неслога српска и немаштина новца и оружја, тешка сиротиња.{S} Кад је с |
| око које су се највећа господа маџарска и највећи наши јунаци купили, да им траке на застави ве |
| ="212" /></p> <p>„Гледајте само, слатка и милостива госпођо,“ узе Ружа да говори; „гледајте сам |
| тве?!“</p> <p>— „Јаох мени, моја слатка и милостива госпођо, како то питате?!...{S} Та како да |
| асним облицима, и ова млада жена, витка и танкострука, с лепим лицем од сунца препланулим и са |
| ам Бог помогне, ово се ваља на нас мука и невоља!“</p> <p>„Рајко, хајде да бегамо!{S} Где ти је |
| „Ма шта да је не може бити твоја брука и срамота!{S} Казуј, молим те, шта је?“</p> <p>„Ето, шт |
| робра из оба бокора два најлепша струка и стави их у десну руку Рајкову. „Ево ти један струк бо |
| асину у моју родбину, која би је чувала и пазила као аманет, док ви не смислите на тенани како |
| Јово !{S} Поздрави ми Јевросиму, хвала и њој!{S} У здрављу да Бог да да се опет видимо!" рече |
| оле под земљом!{S} Хвала Богу!{S} Хвала и <pb n="159" /> теби, дете моје!“ додаде старац, па се |
| и лаким кораком пењаше уз гомилу цигала и камења.</p> <p>„Ама вреди да поломе мамузе.{S} С овог |
| исповедала, теби молила, у тебе уздала и тебе љубила.{S} Предао си младост моју старцу једном. |
| нда јој приђе.</p> <p>Маргита је лежала и главом и једном руком преко наслона од сребрног прест |
| тек као сива магла у вис тихо повијала и још тиме спуштала.{S} Никада до тада Рајко није стоја |
| бе!“ А она кучка зна да га је омађијала и да је он сиромах у њеној мрежи.{S} Није дуго потрајал |
| о исто казивала.{S} Па онда му је слала и друге Циганке, да му гледају у воду, или и у длан, и |
| њихова рода и од њихове вере запиштала и закукала, а они — просто ни малим прстом да мрдну!{S} |
| мој јуначе, од мене је сад већ одбегла и сама сенка од надежде!"</p> <p>— „Немој тако!{S} Бог |
| ачано сребро; и уста јој беху побледела и полуотворена показиваху њене беле зубе.{S} Коса јој с |
| ке, да се у њима напоји мирисом од јела и борова, па да онда проструји кроз Шумадију, те да је |
| и по гдекоја женска марама.{S} Из села и у даљини чуо се топот од коња и звркат од многих кола |
| вога гуњца убрус те убриса зној са чела и лица.{S} И онда приђе полагано бурету једном на трећо |
| намешташе јој чупу од гриве изнад чела и тепаше јој нешто маџарски.{S} Кад од своје кабанице и |
| ој нези одрасла, каква сам госпођа била и куда ето доспех, ја падох на земљу као мртва.{S} Једн |
| а у црно као калуђерица, а тако је била и она друга жена за коју сам ја мислила да је света Мар |
| а ће ми они?!...{S} Јест’, слатка, мила и добра моја госпођо!{S} Јест’, то сте ви!..{S} О Боже, |
| ода и у сред рикања уставила, скаменила и позлатила, тако природно изгледаху са отвореним чељус |
| ца га је <pb n="6" /> тек мало нагарила и остављаше да се лепо види румени лук горње усне од до |
| адужио ма чим, ево си ми богато платила и преплатила твојом господском беседом!“</p> <p>Па кад |
| итом ивањскога цвећа и дивљег каранфила и мајкине душице Ружа се прва врати. <pb n="227" /></p> |
| На самоме врху испупчила се стена, гола и без маховине.{S} Овде онде њен белутак беше прошаран |
| своје седе косе, скине се са свим гола и узме чарати у ватру и кувати неку воду у једном тигањ |
| летеше пси из авлија и кидисаше на кола и коње што тако лупњавом будише мир успаваног села. </p |
| те Аћим растоварује љуто кунући и кола и мајстора који их начини и волове теглиоце. „Ко је <pb |
| кораком к селу.{S} Маргита устави кола и викну сељака.</p> <p>„Молим те, брацо, је ли жив гроф |
| х орлова, између пустог једног престола и једног деспотовића, који уз гусле гуди.{S} Јунак, кој |
| и танко турско ткиво испод њега са грла и нешто мало са средине груди размакнуто.{S} И онај низ |
| <p>На јелеку њеном горња пуцад са грла и са груди беху покидана, и сам јелек и танко турско тк |
| Узе грчевито откопчавати јелек са грла и са груди својих, промуца још једном да се једва чуло: |
| онда се лепота и милина стаса заборавља и сва се мисао о господству губи у милини на догледу на |
| ласом.{S} Био је блед; у очима му збиља и туга уједно; обрве саставио, чело наоблачио.{S} Дохва |
| то тај твој цвет и она шева и ова земља и оно небо!{S} Зар то није да се човек гласно насмеје?" |
| аље од колског пута те кроз њиве и поља и испод дрвећа жураше се напред а све правцем уз Мораву |
| ло још топлији жар, те позлатило и поља и горе, и кад би сваки лист на дрвећу, и сваки цвет на |
| пута.{S} Поћута мало, и опет се накашља и онда рече: </p> <p>„Плот је слаба а дух је јак!{S} Ра |
| S} Ја му се молих да је придигне, па ма и богињаву и слепу, само нека ми дете живи!{S} И он чу |
| а распитају и доведу амо свакога, ко ма и уображава да нешто зна!“</p> <p>Кад Мартин отиде Марг |
| шта она сама у себи говори, рече: „ама и ја се питам, је ли ово сан, или машта, или је ово све |
| авезу, па још окована у ланце по ногама и по рукама.{S} Молила сам се по цео дан и по целу ноћ |
| поред другог; прелише им гробове сузама и оставише их да на њима пољско цвеће цвета.</p> <pb n= |
| е Циганин а чутуру дохвати обема рукама и метну је себи на колено.</p> <p>„Пре четири године бе |
| е сласти, исправи се, покри лице рукама и — побеже од Маргите.{S} Одјури све на прстима кроз дв |
| и онда седе на стену, покри лице рукама и узе гласно јецати, готово онако исто као оно у капели |
| {S} Сад је све било запремљено гомилама и младих и старих сељака и сељанака, од којих једни игр |
| се носе, и тишину делим с овим стенама и зидинама.{S} Нема пустињиштва које пустињик не би мог |
| је дивно лепа.</p> <p>„Децо, у урвинама и што би било склоништа од погледа људских, нема склони |
| ка постеља са меканим свиленим перинама и узглавницима, кадифеним покривачима и завесама, које |
| рече она са несташним осмехом на уснама и у онима, „па са медом овако мирисним, и млеком тако с |
| м седела, и по турски у жутим шалварама и црвеном јелеку одевена била.</p> <p>Дотрча Циганин с |
| дана на тешком месту сам, не са маштама и сенкама, него са живом женом, и младом и красном.{S} |
| цама, чачкалицама, свакојаким зделицама и дрангулијама, те га као кићанке бију по бедрима, па с |
| а владичанска митра, искићена иконицама и драгим камењем, и поред сваке митре беше прислоњена у |
| етрпана пехарима, кондирима, скрињицама и ковчезима.{S} Маргита дохвати прву скрињицу од сребрн |
| амењем, и пуно књига у златним корицама и икона у злато и драго камење окованих.{S} Она мало ни |
| а сама, намештајући ћерћелију на грудма и закопчавајући јелек, мало порумене.</p> <p>„Како је.. |
| о из сна пробуђен и тек осетивши да има и срца и памети; „госпођо, док бих ја нашао и довео лас |
| прислоњени гвоздени оклопи са шлемовима и са дугим копљима у гвозденим рукавицама.{S} Изгледало |
| се без речи, освојена и оним погледима и оном благошћу, диже и отиде иза наслоњаче своје матер |
| е.{S} Дође и Ружа с убрусима, превојима и пуно некаквих меких тканина.</p> <p>„Не брините се, г |
| а беху два повисока млада раста, којима и стабло и грање и лишће беху од сувога злата, а жирке |
| планинским ланцима, о висовима, селима и засеоцима, а још мање о бојевима који су се онуда бил |
| ом, поврх овога црвен силав с пиштољима и ханџарем; испод сплава, изнад и десног и левог кука, |
| ико Турака у дугачким зеленим кафтанима и са стамболијским турбанима, а иза њих једно десетак ј |
| и сутон застираше брда и поља пред њима и свуда око њих.{S} У даљини мало на десно и право пред |
| уца.{S} Кад то рекоше Маргита пред њима и пред свима својим млађима паде на Рајкова прса и плак |
| зе и још једнако јецајући рече лекарима и свима присутнима:</p> <p>„Није ми брат, није ми верен |
| .{S} Хасан-ага даде заповест јаничарима и чаушима да се устроје по странама рад заштите послани |
| а <pb n="15" /> Рајко закуца на вратима и преко патера запита: би ли стари господин допустио да |
| шта мумлаш!“ па се онда окрете гостима и поче што јасније могаше:</p> <p>„Сви знамо како је гр |
| иродно изгледаху са отвореним чељустима и са мало спуштеним и одуженим вратом, које густа грива |
| дим и сам није ти лако било.{S} Свецима и испосницима су се јављале само маште и сеновите варке |
| а јој приђе, и обасу јој руке пољупцима и окваси понеком сузом.</p> <p>„Мартине,“ говораше му М |
| а и узглавницима, кадифеним покривачима и завесама, које се са таванице из једне позлаћене гроф |
| коњиц са ситном главом, паметним очима и красним облицима, и ова млада жена, витка и танкостру |
| х шта да видим!{S} Чета Турака на коњма и читава руља самсова испред њих јуре право к мени!.... |
| а четврти ступањ, на коме беху поређана и ланцима повезана аковчад.{S} Отрже силним једним напо |
| гурну. „Како да закољем човека и пијана и везана?!{S} Не може то.{S} Било би то и грехота пред |
| ода и по зидинама, и загрме сва дворана и готово <pb n="114" /> као да из сваког оног оклопа уз |
| слушао о последњем рату између султана и ћесара.{S} А старац њему причаше о српским манастирим |
| м и Маргита поред свих шалвара, кафтана и чизама хитро искочи — он онда пусти скелу низ Мораву. |
| хвати и сва се стресох!{S} Шта ћу јадна и кукавна!{S} Ох, не желим ни свом душманину да прође к |
| на црвеној поњави, лежала је лепа једна и врло млада девојка, готово са свим нага. „Гледај добр |
| ти не буде присна и најприснија, рођена и најрођенија... за што да је јаком својом мишицом не з |
| ћаше не само узбуђена, него и растужена и пуна неке чудне слутње. „Ко зна,“ рече, „можда је мој |
| млада жена у црни тешки плашт завијена и црном копреном по лицу покривена, па немо гледала у м |
| о.{S} И Циганчица се без речи, освојена и оним погледима и оном благошћу, диже и отиде иза насл |
| зидови беху искићени роговима од јелена и главама од медведа и курјакова, све то споменима на л |
| један кут од собе, спусти се на колена и узе се молити Богу за Рајка.</p> </div> <div type="ch |
| уке по стотину пута, љубљаше јој колена и скуте, и плакаше горко.</p> <p>„Еј, колико смо суза м |
| ече младић па се подиже са онога камена и пређе те се заклони за чесму.</p> <p>Озго са брда дол |
| нежно скиде руку његову са свога рамена и рече:</p> <p>„Пусти ме, Рајко, да се код ње исплачем! |
| о румена и онако светла, како је румена и светла била њена љубављу зажарена лепота, онда је лак |
| је у истини отаџбина била онако румена и онако светла, како је румена и светла била њена љубав |
| је клонула са свим онако на њ наслоњена и чињаше му се да јој се живот баш гаси.{S} Тако му се |
| <pb n="106" /> говораше Маргита збуњена и готово збиљски у бризи, да јој се памет преврнула ниј |
| p>Стигоше мало после лекари из Сегедина и нађоше да је у Рајка срце престало да куца.{S} Кад то |
| и не знаш колико је <pb n="136" /> она и лепа и мила!{S} Каква си несмелица нећеш никад ништа |
| не овамо ушли.{S} Опазише сад да је она и с ове стране обележена онаквим истим крстом, као што |
| под града, па се осећаше хитра као срна и свежа као тица на грани.{S} Вераше се по рушевинама о |
| би човек да је ово све једна безгласна и безживотна пустиња!“ говораше Рајко.</p> <p>„Ех, у мо |
| милина?!{S} За што да ти не буде присна и најприснија, рођена и најрођенија... за што да је јак |
| сти.{S} Цела му је појава била пријатна и допадљива.{S} Није му било више од двадесет и две год |
| говори :</p> <p>„Ко нама, о великомоћна и сјајна господо, јемчи, да преласни и бујни јуноша, др |
| ништа, а како је Бог велика, свемогућна и страшна светиња.</p> <pb n="98" /> <p>Маргита најпре |
| на у два разбијена стара лонца два пуна и лепа бокора босиљка. „Шта си платио за њих?“ упита га |
| је да то није <pb n="34" /> нека обична и проста жена.{S} Али кад јој лице сагледате, нешто мал |
| о кад би нежна кћи после дугог страдања и лутања наишла изненадно на још нежнију матер своју, п |
| да л’ је то управ туга, или нека жудња и чежња.{S} Гледам тебе, а мисли ми се отимљу на доброг |
| </p> <p>Маргита сва дрхташе од узбуђења и само узвикиваше: „ ах да силног блага! ах да силног б |
| не трепавице пала од оног драгог камења и бисера, што га ено тамо на трпезама.{S} Него хајдмо д |
| } Па онда враћајући му се пуна усхићења и са пуно поузданости рече: „еј, мој витеже Рајко, сад |
| у очи, погледима у којима милина, чежња и туга усисаваху у себе погледе његове, и онда полагано |
| их кондира и пехара, од сребрних скриња и скрињица, од свакојаког златног посуђа.{S} И да није |
| а: а шта ли би на то рекли Бан Страхиња и Краљевић <pb n="24" /> Марко?!{S} Завукао се био сав |
| и српски јунаци какви беху Бан Страхиња и Краљевић Марко.{S} Одлучио се да, чим се господа у Ни |
| Спусти се на под под ноге Душанова коња и намисли да ту будан ноћ проведе. </p> <pb n="138" /> |
| Из села и у даљини чуо се топот од коња и звркат од многих кола. <pb n="212" /></p> <p>„Гледајт |
| да хајдук изгуби и срећу, и мегдан, па и живот, чим пусти да му женско око срце запали, а рука |
| него да јој остави лице богињаво.{S} Па и њу је чуо.{S} Ето у моје Маруше лице глатко као лист |
| ећу него стегнем срце и стиснем зубе па и не јаукнем, он метне клеште у ватру па ми онда, кад с |
| па ни после кад Марко осече и другу па и трећу главу Арапову, онда већ Рајку поста јасно да он |
| таког чуда жива остала?!“</p> <p>— „Па и не могу све да вам причам.{S} Не можете ви замислити |
| вездано небо изнад нас!{S} Како је лепа и мирисна сва ова околина!{S} Чисто бих волела да овде |
| тебе, госпођо моја, јадна млада и лепа и добра жено!“</p> <p>И онда отиде опет да буши стену.< |
| , да она јадна жена, онако млада и лепа и онако добра, оста да робује у потурченог Циганина!{S} |
| наш колико је <pb n="136" /> она и лепа и мила!{S} Каква си несмелица нећеш никад ништа ни знат |
| товао је као изванредни посланик ћесара и краља угарског у Цариград по нарочитом послу, од кога |
| ходник у зиду савијаше у лево од олтара и излажаше у једну велику округлу просторију, под једни |
| ако звали „госпођином чесмом".{S} Стара и узана калдрма, која долажаше из вароши, повијала се п |
| амештани калпаци са челенкама од сребра и злата, или и са перјаницама од орлова и соколова перј |
| гред растапала по неки панцир од сребра и по неко јуначко срце испод панцира од сребра.{S} Јаво |
| , наш велики Боже!{S} Госпођо, предобра и премила наша госпођо грофице!{S} Дајте милостиву руку |
| подиже у висину низове крупнога бисера и бројанице од смарагда, сафира и рубина.{S} Отворише д |
| танком врату носила је низове од бисера и драгог камења, што својим севањем само још више изнош |
| .{S} У другима нађоше цветове од бисера и грање од драгог камења, обоце, гривне, просто да се н |
| у горње ивице од врата и њиховог оквира и не без јаког напрезања одви је од прилике за пола пал |
| просто једном хрпом од златних кондира и пехара, од сребрних скриња и скрињица, од свакојаког |
| бисера и бројанице од смарагда, сафира и рубина.{S} Отворише другу скрињицу и избројаше у њој |
| а је по рушевинама од некадашњега двора и града Кнез-Лазарева у Крушевцу једна шарена гомила од |
| игани свираху, врева од живог разговора и звека од пехара, чаша и судова на столу.</p> <p>Кад њ |
| пет тако јасан. </p> <p>„Улазите унутра и не бојте се!“ рече им старац.</p> <p>Рајко уђе први, |
| г пријатеља, кога ћу ти може бити сутра и показати, и без тога меда, који ја за горске пчеле чу |
| по цео дан и по целу ноћ Богу из гласа и на коленима, купала сам се у сузама, па ништа, и ника |
| Бог с вама!“</p> <p>Зачуше и лавеж паса и вику од људи са свим близу пећине.{S} Стена се опет о |
| о неку крупну псовку.</p> <p>Лавеж паса и вика од људи све се јасније чујаше.</p> <p>„Ама немој |
| има својим млађима паде на Рајкова прса и плакаше у глас.{S} Да јој је био једини брат од закле |
| плашт, који је покривао господска прса и јуначка рамена?“</p> <p>— „А, сад видим!...{S} Сад те |
| м живим напором окрете Циганина на прса и мало по мало и не без муке, веза му руке на леђа!{S} |
| д мехове.</p> <p>Рајко му клече на прса и док још Циганин не дође к себи од чуда, скиде му с ру |
| срамота; него му стадох чизмом на прса и рекох му: „ево си погана звери у мојој руци! могла би |
| е жуте воштанице.{S} Пред иконама Исуса и Богородице горело је уље у великим сребрним кандилима |
| Није то; није то; него ме за грло хвата и дави луда мисао, да већ можда никада ни видети нећу о |
| на десно, прођоше многа гвоздена врата и најпосле стигоше на једне степенице од камена, које с |
| десном руком притисну на гвоздена врата и викну сад још већма узбуђеним гласом: „помози нам Бож |
| опља завуче између горње ивице од врата и њиховог оквира и не без јаког напрезања одви је од пр |
| нас у дворану где је гроф, отвори врата и викни да сви чују: „ево је грофица Маргита од Нађ-Бањ |
| тање свилене тканине, које је око врата и на својим грудима носила, па их, натопљене хладном во |
| !“ рече јој Маргита, паде јој око врата и пољуби је у образ; Ружо, моја драга и добра Ружо!“</p |
| нутра.{S} Уђе и стаде близу самих врата и поче овако:</p> <p>„Ево сам од како се смркло обишао |
| ике повиле се под теретом крупног цвета и наднеле над руменим кровом од чесме као нека џиновска |
| а онако млада, онако красна, онако вита и утегнута, онако као заливена у турском седлу, како, п |
| у се били разговарали кад поче да свита и кад стигоше оздо из села два сељака с хлебом и вином. |
| 117" /> уз гусле пева?!“ питаше Маргита и осећаше како јој се срце размекшава.</p> <p>— Не знам |
| мрцину вуку?!...{S} Ах!“ јекну Маргита и онда оно севање од узбуђености око лепо срезаних усан |
| и да му превијем рану.“</p> <p>Маргита и Ружа изађоше у предворје.</p> <p>„Боље је ходите амо |
| да!{S} Па то господство, и онака лепота и она младост да робују једном црном Циганину!</p> <p>П |
| кав су ти род њена младост, њена лепота и њена милина?!{S} За што да ти не буде присна и најпри |
| лице и нарочито оне очи, онда се лепота и милина стаса заборавља и сва се мисао о господству гу |
| аде да гледа растужена у старог деспота и у два лепа а слепа млада деспотовића. </p> </div> <di |
| етих се што ти оно рече да је и грехота и срамота; него му стадох чизмом на прса и рекох му: „е |
| де жене, те ми силом сипљу млеко у уста и ко зна шта још те ме поврате.{S} Нит’ могу да утечем, |
| преврне, те да у лудилу и не знам ништа и не осећам ништа.{S} Па као у инат онда ми тек долажаш |
| ише се на једну асуру подаље од огњишта и мехова.{S} Рајко одврте чутуру и додаде је Бекри-Беки |
| ила.{S} Видећеш у њој пуно лепог дрвећа и наћи ћеш пуно хладовине!“</p> <p>— „Да видиш већ сам |
| p>Са једном малом китом ивањскога цвећа и дивљег каранфила и мајкине душице Ружа се прва врати. |
| тајанственошћу којом она дубока мирноћа и онај танки сутон застираше брда и поља пред њима и св |
| као нека џиновска кита од зеленог лишћа и бледожутог цвећа.{S} Као да је нека тајанствена рука |
| ноћу на двор Нађ-Бању.{S} Старог грофа и не бејаше дома, али му беше млада грофица.</p> <pb n= |
| едне љубави, погасио буром мојих уздаха и даждом мојих суза.{S} И опет нисам роптала.{S} Још са |
| че погаче, једну или две прегршти ораха и три четири јабуке.{S} Прихватише се својски и не мисл |
| и били; живели су сад о оно нешто ораха и неколико јабука.{S} Од три ораха, које би узео из зем |
| звучно журно зујање и жврчање скакаваца и бубица по ледини, азурни зефири с неба просипали дажд |
| толове око остатака од печених јагањаца и око још пуних боца.</p> <p>Кад се на капију уђе одмах |
| , него неслога српска и немаштина новца и оружја, тешка сиротиња.{S} Кад је стари деспот све то |
| часу докотрља се с брда једна каменица и зачу се љутита вика и псовка циганинова.{S} Учинило м |
| ге нешто рубља, а наћи ћеш и брашненица и још понечега чега нам је Бог дао!“</p> <p>Рајко разгл |
| би се једнако бринуо како му је царица и је ли му све добро на двору.{S} С тога би царица, чим |
| ми онда, кад се усијају, месо са мишица и плећа живој хоће да откида! “ Маргита се ту устави па |
| дана седео је уз колено свога седог оца и уз гусле казивао му, како ће да пропадне господство њ |
| руком у чело, стропошта се поред старца и просто цикну:</p> <p>„Ах, авај мени!...{S} Ево Турака |
| а.{S} Кад се врати к ватри, нађе старца и Маргиту како ћеретају као да су пријатељи од вајкада. |
| ачи, утекоше гости, Манда одвуче старца и кћер, и кроз два или три тренутка не остаде у дворниц |
| же.{S} Благим погледом гледаше у старца и благо се на њ осмејкиваше.{S} А старац узе да им прич |
| м ову белу ружу, знак твога чистог срца и знак своје чисте љубави према теби!“</p> <p>Па онда м |
| а пробуђен и тек осетивши да има и срца и памети; „госпођо, док бих ја нашао и довео ластавицу, |
| ма.{S} Кад би он уморен престао да куца и спустио руке, она би му из њих извила копљасто длето |
| а ковчега, само као да боље чује певача и да му је ближе.{S} Загледа се најпре у Рајково лице и |
| руне, <pb n="113" /> два пребијена мача и два поломљена буздована.{S} Прилике ове беху све у ве |
| ни рундов скочи на коње, па на кочијаша и некако срдито и зловољно лајаше крупним и промуклим г |
| живог разговора и звека од пехара, чаша и судова на столу.</p> <p>Кад њих троје дођоше већ до с |
| ад ми се, ако Бог да, из Маџарске здрав и светао вратиш. <pb n="163" /></p> <p>А сад кад си већ |
| х!{S} А ево нећу ни толико !{S} Поздрав и поклон царевом чаушбаши, слушам га! “ одговори Цигани |
| е тек пре четири године потурчио, дошав и сам од некуда из Маџарске, — заробио.{S} Сви ми веле |
| живо благослови.{S} Беше то некакав жив и крепак старац, са бистрим очима испод густих веђа и р |
| рски!{S} Је ли да је као жив? и коњ жив и јунак жив!{S} А знаш ти ко је ово?“ говораше Рајко с |
| о пута; „о, Господе, који си и милостив и свесилан, смилуј се на ову децу!{S} Смилуј се и на мо |
| њим се ушуња у собу и онај црни рундов и понизно приђе к Маргити, облизујући се и машући кудра |
| Видеше је како клече пред ковчег Рајков и како обе руке пребаци преко њега, као да га хоће да з |
| положено, разастре црвени плашт Рајков и на њему убрзо заспа слатко,</p> <p> како можда још ни |
| мири он диже главу, погледа кип Душанов и рече полагано: „опрости ми царе господине!{S}" Па онд |
| 28" /> њему преда.{S} Од Рајка чистијег и племенитијег срца није било.{S} Док је жив био дивила |
| Сад нека дођу људи, нека затворе ковчег и залију онај од олова!“ —</p> <milestone unit="*" /> < |
| .7"> <head>7</head> <p>После тога првог и бујног излива суза као да је ових у Маргите са свим н |
| рђене беле воштанице.{S} Поред и једног и другог златног раста, стојала је, и управо иза њега п |
| ине били царичини перивоји пуни шареног и мирисног цвећа, а сада ето крта зова, коју су ветрови |
| ханџарем; испод сплава, изнад и десног и левог кука, лепе сребрне Фишеклије притврђене дебелим |
| каквим вином, напуни један воловски рог и даде грофу да из њега три пута сркне.{S} Иза тога баб |
| а, а лепо у богате шаре од мрког, жутог и зеленкастог плетива исплетене.{S} На глави му је снис |
| издаваху живот једног високо затегнутог и врло осетљивог нервног организма; па онда кад погледа |
| лу беше уз плашт прислоњен по један дуг и широк мач, већином у зеленим кожним корицама, па са с |
| ања у здравље паметне Циганчице.{S} Кад и то прође, стари гроф настави:</p> <p>„Сад ево једне п |
| оно није више мој стари чича, него млад и красан један витез.{S} Час ми се чини да га познајем |
| ком су гласу.{S} Неће ваља да тако млад и тако красан и тако због ничега умрети!" <pb n="213" / |
| штољима и ханџарем; испод сплава, изнад и десног и левог кука, лепе сребрне Фишеклије притврђен |
| .{S} Па онда иди преким путем у Београд и извади од турске власти допуст, да мирно сахранимо Ра |
| збавио !{S} А ваља да ће дати да се сад и ова гадна комедија овде на добро сврши!“</p> <p>„Али, |
| , који кад отвори рекне му: „гледај сад и добро утуви своју суђеницу да не погрешиш?{S}" Кроз д |
| ајдмо да сечемо стену.{S} Друго нам сад и нема!“ </p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP189 |
| ти да се теби вратим.{S} А вала баш сад и да умрем, слађе ћу умрети после овога што од тебе чух |
| беху утврђене беле воштанице.{S} Поред и једног и другог златног раста, стојала је, и управо и |
| <p>Пођоше још неколико корачаја напред и угледаше један мали и сићушан бледи пламичак, који <p |
| стегне сву памет своју, погну се напред и гледаше жудно у далеке ватре на обзорју.</p> <p>„Је л |
| а се жена подиже, па да би појачала вид и да би сигурније сагледала ко то долази, наднесе леву |
| и.{S} Отмар тресну своју столицу на под и изађе из дворане, кршећи кроз зубе маџарске псовке.</ |
| е Гроцке."</p> <pb n="222" /> <p>Узалуд и Мартин и Ружа наваљиваху да одустане од свега тога. „ |
| S} Пред једном, која је стајала за себе и подалеко од других, седео је на земљи Циганин, па ков |
| дло, привезах је мојим каницама за себе и онда бегај преко границе.{S} Ето је од тога доба моја |
| ету дражност.{S} Застиде се сам од себе и збуни се као да је крив што је дрзнуо да види једну с |
| 183" /> једно једино — да се сећам тебе и твоје доброте!{S} Ти ћеш ме, знам, брзо заборавити... |
| } С тога сам и хтела прво да видим тебе и твога Мартина, па да га мало спремите!“</p> <p>— „Ох, |
| n="158" /> са три круне и са три главе и са пуно три пара крила; како су поломили јатагане бор |
| нуло угледаше један чардак поред Мораве и на води испод њега скелу.</p> <p>„Да нису тамо господ |
| а дана, и пошто је поломио своје ножеве и исекао своје руке, и видео да са мачевима не може ниш |
| ји сељаци помолише опет сребрне грошеве и Турци присташе.{S} Ја се спустих на колена, помолих с |
| Арапи поје овде упорне мазге и ћудљиве и грозне камиле своје!{S} Овом је белом калдрмом некада |
| да их сељани не би опазили да кроз њиве и поља носе мртваца.{S} По дивној месечини пошли су све |
| о и подаље од колског пута те кроз њиве и поља и испод дрвећа жураше се напред а све правцем уз |
| сад?!{S} Кад угледах ове златне лавове и сребрног орла помислих: ето, то је царски престо !{S} |
| дговор на моје молитве биле су све нове и све страшније и грозније муке.{S} Дошао је најпосле д |
| вод, који мало час па букну у пламенове и живо кликтање.{S} Изгледаше Рајку као да из оног ћема |
| амичцима био ишаран у свакојаке цветове и гране.</p> <p>Од прилике дуж три четвртине круга, а п |
| позно у ноћ врати, искупи нас стриц све и старо и младо око огњишта, изведе Марка на среду те п |
| е хтео да окрене на моје толике молитве и кад ни један светац не хте да ми помогне, она једина |
| ари и црни Арапи поје овде упорне мазге и ћудљиве и грозне камиле своје!{S} Овом је белом калдр |
| шта ти је?!“ проговори Рајко пун бриге и забуне.</p> <p>„Еј, мој Рајко! што не остах с тобом у |
| кадифе, и оне дуге трепавице и оне дуге и право повучене обрве, и оно сниско а право чело, које |
| ава.{S} Ко зна на какве ће се нове јаде и невоље разбудити!“ говораше сам у себи.</p> <p>И не м |
| исокој наслоњачи стари гроф, седе браде и седе косе, округла, мрка и зажарена лица, одевен у бо |
| за њима.{S} Кад већ сиђе к чесми, стаде и окрете се.{S} Пред чатрљом Циганиновом стајала је као |
| сарево.</p> <p>Стари барон Арпад устаде и приђе Рајку, потапка га по рамену, говораше му нешто |
| ти.</p> <p>„Брзо отвори оно моје сиџаде и додај ми из њих конопце!" рече Рајко младој Маџарици |
| м, Рајко беше простро своје мало сиџаде и развио своју <pb n="167" /> црвену кабаницу.{S} А док |
| евац.{S} Моја Расина није далеко одавде и имам овде добрих познаника.{S} Распитивах их о оној р |
| разбијани крчази, разбацане клупе; овде и онде понеки сељачки шешир и по гдекоја женска марама. |
| аху кукурекањем које се разлегаше; овде и онде извијаше се танак стуб од дима из широких дрвени |
| на њу, и саме скристалисале.{S} А овде и онде светлуцаху лиске од лискуна.</p> <p>Испод ове ст |
| илично одржала, прислоњена је била овде и онде по која сиротињска чатрља.{S} Пред једном, која |
| далеко од њега одмакла, отварајући овде и онде по неко ново аковче.{S} Па онда враћајући му се |
| гвозденим плећима.{S} Изнад њих су овде и онде биле уз зид прикуцане многе заставе, турске, буг |
| {S} Него ми се некако чини да сам негде и некад слушала, да ваши краљеви нису добро пролазили!" |
| и коње и конопце.{S} Ето биће ту негде и твоја ластавица!{S} А кад ја остах сам, ја се прекрст |
| веде два најбоља лекара.{S} Нека поведе и за њих оседлане коње, и нека им обећа што год затраже |
| на небо у неколике ситне и бледе звезде и ломљаше грчевито своје прсте.{S} Па онда гласом пуним |
| утра.{S} Кресну овде, кресну онде; виде и с једне и с друге стране три реда камених широких пол |
| и.{S} Није дуго потрајало док ето Манде и њене Сокице у двор.{S} Стари господин сазва нас све у |
| бе поуздао да ми помогнеш да до слободе и завичаја дођем?!"</p> <p>„Не бих се ја смео поуздати |
| ати се Мартин носећи велику чинију воде и оцта од руже.{S} Дође и Ружа с убрусима, превојима и |
| н златан пехар, исплакну га и насу воде и онда јој приђе.</p> <p>Маргита је лежала и главом и ј |
| лиш!{S} Кад изађох љут од твоје господе и стадох у оном забрану иза караван-сераја под звездама |
| ођо, ама су оно плаштеви велике господе и великих јунака, који су с нашим царевима лицем у лице |
| учно појање црквено, те му потресе срде и на очи натера сузу.{S} Он се диже, скиде шубарицу и п |
| нас учи, вели нам: слушајте царске људе и будите им покорни, не буните се, не гините лудо, још |
| с ону страну врата!“</p> <p>Рајко приђе и послуша за неколико тренутака.{S} Доиста се чуо неки |
| о баци шубару у вис, она му хитро приђе и продрма га за руку.</p> <p>„Јеси ли при себи Рајко ?{ |
| ику чинију воде и оцта од руже.{S} Дође и Ружа с убрусима, превојима и пуно некаквих меких ткан |
| што кажем.{S} Позваше га унутра.{S} Уђе и стаде близу самих врата и поче овако:</p> <p>„Ево сам |
| онда стаде поред Рајка, који нешто теже и спорије дисаше.{S} Гледаше га неизмерном нежношћу.{S} |
| и оним погледима и оном благошћу, диже и отиде иза наслоњаче своје матере.</p> <p>„А ти, гадна |
| ренутака, па се <pb n="85" /> онда диже и окренув се Рајку и Маргити запита их: „шта мислите?“< |
| жаше као пањ на земљи.{S} Рајко се диже и гледаше га мирно за <pb n="56" /> неколико тренутака, |
| едам у трепавице младине; она их подиже и погледа невесело и бојажљиво горе у таваницу, а ја кр |
| "</p> <p>И онда му се примаче још ближе и — пољуби га у уста!</p> <p>Као да је из Маргите муња |
| ећма узбуђеним гласом: „помози нам Боже и Богородице!{S} Ако је тамо нека нечиста авет, нека се |
| „Душан те гледа!"</p> <p>Рајко се трже и не дотакнув се оне сласти, исправи се, покри лице рук |
| а да је нађе.{S} Зар пчела само са руже и крина мед купи ?{S} А пустињаштво има пуно сладости и |
| бисера, па се спуштају низ моје образе и низ моје грло; стас сам утегла у један панцир од драг |
| p>— „Не бој се!“ рече јој Рајко, па узе и даље да ослушкује.</p> <p>Али га сад нов ужас обузе.{ |
| <p>Кад је силом подигоше, она кроз сузе и још једнако јецајући рече лекарима и свима присутнима |
| зања. „Волео сам своју мајку, волим, је и сада и ако је давно умрла.{S} Волим и своју стрину Кр |
| адује се да чује понеку бајку, па да је и другима каже.{S} Што ти знам рећи то је да нисам свет |
| се једнако и на глас молила: боље да је и закопа, него да јој остави лице богињаво.{S} Па и њу |
| ави даље; „млађи је од мене; биће да је и лепши од мене!...{S} Хеј ти, гарава моја голубице, гд |
| е могах; сетих се што ти оно рече да је и грехота и срамота; него му стадох чизмом на прса и ре |
| е крупним и промуклим гласом, као да је и сам већ неколико ноћи пио и певао те промукао.</p> <p |
| Маргиту у лево плеће, и диже руку да је и по други пут удари, али му је у исти мах Рајко дохват |
| узме да носи твоје витешко име, онда је и право да ме са свим заборавиш!“</p> <p>„Вала госпођо! |
| вала ако је само слатко, па баш нека је и грешно!“ <pb n="137" /></p> <p>Али у самом тренутку у |
| а да ломи стену.{S} Првих дана могла је и да обије по <pb n="150" /> које зрно од стене; трећег |
| лим те, Ружо, казуј ми одмах све шта је и како је?!“ говораше Маргита са нешто мало више мирноћ |
| бачве пуне злата!{S} Нико не зна где је и на коме је месту, али веле, кад би човек потковао коњ |
| е своју кћер љутито за руку и одвуче је и посади на њено прво место.</p> <p>Маргити, која се би |
| врату; преврети се три пута, пољуби је и онда је десном руком притисну на гвоздена врата и вик |
| це, извади из кавеза птичицу, пољуби је и пусти је кроз врата у ноћ.</p> <p>„Е, сад у име божје |
| сувоте под овај малени градић, који је и онда слабо коме у очи падао.{S} Па онда је страшном к |
| ав род, и опет ми је милији но да ми је и љубазник и вереник и најприснији и најмилији род.{S} |
| <p>„Валах, ако је нећемо пити што си је и доносио?" прихвати Циганин. „А мени се ето већ смучил |
| а ти је срце витешко; сад знам да ти је и слободно.{S} Благо жени која ће то витештво и ту слоб |
| сам се на њеном крилу, ижљубила сам је и ево ме сад са оживелим и храбрим срцем!{S} Не знаш ти |
| ислили смо свиснуће.{S} Од муке звао је и Манду да му гледа у пасуљ, хоће ли вас наћи.{S} Она м |
| далеко и да се брзо врате.{S} Управо је и не губљаху из очију.{S} Видеше је како клече пред ков |
| ед, много нешто замишљен.</p> <p>Био је и невесео и по готову срдит.{S} Невесео од жалости која |
| ломио је своја два мала ножа, сломио је и свој велики нож из сплава, а није у стени начинио уло |
| ам своју срећу.{S} Ако је нађем, ето је и теби! “</p> <p>Осмехну се брк Циганину, загрејаше му |
| Знам заволећеш је кад је познаш, јер је и у тебе срце витешко!“</p> <p>У ње је срце закуцало ја |
| се беше сав претворио у слух.{S} Већ је и напустио био сваку наду, да може што разабрати у оној |
| овек, тек је од скора дошао, сиромах је и дрхће за паром.{S} Дајте да одем да га питам за које |
| му смемо прићи ?! “</p> <p>У том их је и старац опазио.{S} У место да као какав полудивљи пуст |
| а није жив!“ па се сељак гласно насмеје и испод трепавица погледаше поносито у своје дугачке и |
| њих залетео на гомилу турске момчадије и дечурлије, кад би ова гласно повикала: <hi>„ха, бре, |
| и, а неко може доћи па однети и теркије и чутуру !“ рече Рајко као да му објасни што му тако то |
| , славна Шумадијо !{S} Некако је милије и умрети у теби, а некмо ли живети !...{S} Сећаш ли се, |
| орлове, соколове, лавове, вукове, змије и змајеве.{S} У свакоме столу лежао је по један широки |
| Рајко осети како му срце закуца бурније и како му удари пламен у образе. „Да ли је волим ма за |
| лепо и полагано, па пођоше све јасније и јасније, све гласније и гласније, док се Рајко не узе |
| м дахом, и млаз од воде као да гласније и веселије бућкаше у каменом кориту.{S} Доле у Крушевцу |
| оше све јасније и јасније, све гласније и гласније, док се Рајко не узе да побојава да ће се он |
| олитве биле су све нове и све страшније и грозније муке.{S} Дошао је најпосле дан, у који је мо |
| и гледаше је.{S} Она поче нешто спорије и теже да дише.{S} Пови се мало на десно и лице јој се |
| сто да се не зна шта је лепше, богатије и сјајније.{S} Просто им већ очи засенуше.</p> <p>Марги |
| .{S} Збиља, Рајко.... ето смо нас двоје и под земљом <pb n="174" /> били заједно и ево нас под |
| се ево престо разглавио у кукове своје и расточио као буре кад му прсну обручи, а по средини о |
| сву грозност свога положаја, све своје и телесне и душевне муке.{S} Видех, бадава све, нема ту |
| де своје гуњче, сави га у двоје у троје и положи га на оловни ковчег до саме горње ивице.</p> < |
| > <p>Тек су прешли оно велико придворје и ушли у једну велику собу, у којој је уз зид према про |
| овине, изрезане у свакојаке шаре, слике и прилике, у орлове, соколове, лавове, вукове, змије и |
| вратоца, која су некуда у друге ходнике и просторије водила.{S} Једна од тих вратоца била су он |
| иту преноћиште, брижљивошћу једне мајке и умешношћу једне танкоруке и окретне девојке, она обем |
| царевину брани.</l> <l>Он му купи данке и хараче </l> <l>Што ђе отме да питања нема,</l> <pb n= |
| црним гајтаном; носио је пресне опанке и чарапе високе скоро до колена, а лепо у богате шаре о |
| о средини дворане стајале су три високе и широке трпезе.{S} Она у средини била је скоро за чита |
| > није ништа ни мислио; заборавио Турке и самсове; заборавио и живот и смрт.{S} Знао је само да |
| ме, по свој прилици царичине, краљевске и деспотске.{S} Она трећа трпеза у прочељу беше од угла |
| оге заставе, турске, бугарске, маџарске и млетачке.</p> <p>Са онога прага, на коме се најпре он |
| {S} Разбудише се и такнуше срдито гуске и патке, што, дуж брлога испред кућа, беху задремале; и |
| у оне далеке ватре и пусти се у слатке и тужне и опет слатке мисли. </p> </div> <pb n="177" /> |
| да сам силазећи у гроб ставила на муке и уморила једну свету старост и једну невину младост... |
| је моје молитве, нити да види моје муке и моје сузе; он се окренуо од мене, ја се окренух од ње |
| , па их крепко дохвати обадвоје за руке и повуче — к једном отвору у стени од пећине. </p> </di |
| свој двор уђе!“</p> <p>Узеше се за руке и пођоше низ ужу ка колима.{S} Рајко ћуташе.{S} Од силн |
| повуче.{S} Чауши је прихватише за руке и помогоше Циганину да је одвуче к чатрљи.</p> <p>За не |
| идим кћери моја!“ па је узе за обе руке и окрену лицем к ватри, те је са пуно очинског саучешћа |
| није.{S} Као да га неко узе за обе руке и повуче, диже се и приђе к Маргити.{S} Пригну се полаг |
| И онда старица узе да јој љуби обе руке и заплака се љубећи их.</p> <p>„Ходите, ходите, слатка |
| ра танки убрус, обриса њиме лице и руке и онда га разви и остави да се на зовином грању суши.{S |
| > <p>И онда се опет подиже, склопи руке и ослушкиваше.</p> <p>Ослушкиваше и Рајко, ослушкиваше |
| опошта на под; мало не заплака од бруке и срамоте своје; дуго држаше лице своје скривено на рук |
| именом зове!“ Ја да си видела оне бруке и онога јада!{S} Моли се јадан Марко па све прсте да по |
| једне мајке и умешношћу једне танкоруке и окретне девојке, она обема рукама миловаше ластавицу |
| вица погледаше поносито у своје дугачке и танко усукане брке.</p> <p>„А је ли овде у двору?“</p |
| ваку јабуку секла својом руком у кришке и не би загризла своју кришку, док не би видела да је Р |
| се Турци низ планину, побацаше и пушке и јатагане, оставише и коње и конопце.{S} Ето биће ту н |
| ицу пуну јабука.{S} Изнесе некакве мале и велике чутуре.{S} Све то метну пред њу и око ње и нав |
| те, али у обојице очи беху дубоко упале и — очним поклопцима поклопљене, као да оба беху слепа. |
| ве друге иконе беху поцрнеле и испуцале и само се светлуцаху златни и сребрни окови на по неким |
| ним ћерамидама.{S} Из оне старе, дебеле и влажне зидине изнад ње избио је читав џбун зовина дрв |
| ли су поређани високи столови од дебеле и већ поцрнеле растовине, изрезане у свакојаке шаре, сл |
| илима.{S} Све друге иконе беху поцрнеле и испуцале и само се светлуцаху златни и сребрни окови |
| стабла; и његов сабор није од властеле и владика у господским столовима, под кубетом саборне ц |
| крилом закриљује од сваке нечисте силе и сваке ружне помисли.{S} Срце ми се окрепи и радосно к |
| цу све како је било у Крушевцу, а после и све што је по Београду слушао о последњем рату између |
| срћући од умора, стремила сам само даље и даље.{S} Сунце је већ било прилично одскочило кад угл |
| ма, мојим уздасима, симпатички одазивље и само оно стење и камење у порушеноме двору српскога ц |
| ам у том помогнем, распитивах пријатеље и нађох да може да буде.{S} Ево како: санџак-бег је овд |
| ече Маргита; па онда настави пуна збиље и сетности „био је дан кад се од старца растависмо; и б |
| гом белом брадом, у црној ризи до земље и са црном камилавком од грубога сукна на глави.</p> <p |
| га бирајте, ако не знате нешто још боље и сигурније.{S} Тек не можете земљакињу своју оставити |
| ог ковчега извади једно старинско копље и њиме опрезно пипаше под, на који наступаше.{S} Прођош |
| своја уста, убриса га рукавом од кошуље и додаде је Циганину.{S} Овај се напи као што би се жед |
| а се сва као стресаше. „Ух, пре нека ме и самсови растргну, пре нека умрем сваком другом смрћу, |
| онда суди и ако је право баци се на ме и каменом!“ рече Рајко узбуђен и онда узе причати све п |
| е ?!“ Сад што да ти дуљим — извукоше ме и истукоше ме.{S} Кад се дигох рекох им: „кажите грофу |
| /p> <p>— „Рајко,“ одговори он; „зову ме и „од Расине Рајко“ јер ми је задруга у Расини.“</p> <p |
| утра у пећину, он пође за њом а за њиме и старац.</p> <p>„Госпођо," узе Рајко да говори као из |
| пећине унутра у мрачни ходник а с њиме и глас старог пустињика:</p> <p>„Рајко, брзо хватај тво |
| p>— „Да видиш већ сам се зажелео и шуме и шумског хлада.{S} Ево два дана како се возимо по твој |
| љаше да је треба најмање четири, ако не и пет стопа у дужину, две стопе у ширину и бар једну ст |
| кали рукаве до рамена, завалили турбане и сарколе, витлају дугачким татарским камџијама, напуцк |
| о, али ето их моји сељаци да ме одбране и измоле. „Немој нам га, беже, амана ти! лепо он нас уч |
| сиљка, свака стена румена; и саме вране и свраке нису му се више чиниле да су тице злослутице, |
| олове, па се окренуше к средини дворане и њеном зачељу.</p> <p>По средини дворане стајале су тр |
| од Нађ-Бање може само да ти руку стегне и речима срећу зажели.{S} Али то није ни десети део, о, |
| ресну овде, кресну онде; виде и с једне и с друге стране три реда камених широких полица на сту |
| светли дворану око себе.</p> <p>С једне и с друге стране ове три трпезе поређано је било по шес |
| т, па син навалио да се што пре и одене и огреје. „Јеси ли ти онај светац о коме луда раја прич |
| склопи трепавице и држаше их склопљене и једва дисаше.{S} Као да јој је душа одлетела у ројеве |
| нце, само — не тражи ништа више од мене и не ударај ме камџијом кад ми дође да се заплачем.{S}" |
| , што немам млађу сестру, лепшу од мене и срећнију од мене!{S} Бар бих се могла понадати да те |
| , која ће Тисом па Дунавом да носи мене и ковчег Рајков у Србију.{S} Па онда иди преким путем у |
| нуо да му помогнеш.{S} Што си тако мене и задругу нашу осрамотио, ја и задруга можемо ти и опро |
| м црвеном кабаницом, изађе на врх стене и седе, прикупив кабаницу добро око себе, загледа се у |
| едног другог корита дохвати неке влажне и прљаве крпе, обмота у њих десну руку, извуче из жерав |
| алеке ватре и пусти се у слатке и тужне и опет слатке мисли. </p> </div> <pb n="177" /> <pb n=" |
| ко отвори она сниска врата од растовине и онда њих двоје угледаше пред собом једну малу а прили |
| што на два три места стрче кроз зидине и из рушевина?“ питаше она старца, седајући поред њега, |
| којима је било пуно неке чудесне милине и у линијама, у којима су тако правилно изведена, и у г |
| ед стеном, која их раздвајаше од пећине и ослушкиваху не би ли што чули.{S} Мало час па она поч |
| “</p> <p>Рајко скочи к отвору из пећине и викну: „Брзо оче, дај воде или вина ил’ ракије, дај а |
| су биле више снови на јави него озбиљне и хладне мисли.{S} Али пре но што је сагледао Мораву с |
| Богу згрешила да те пси као јареб гоне и да те самсови као мрцину вуку?!...{S} Ах!“ јекну Марг |
| јково.{S} Замоли све друге да се уклоне и да оставе само њу и Ружу саме поред мртваца.</p> <p>К |
| ки од кадифе, понеки од тканине сребрне и златне жице, а сваки уз то бејаше постављен и оперваж |
| ост свога положаја, све своје и телесне и душевне муке.{S} Видех, бадава све, нема ту помоћи ни |
| сти да њене топле усне нађу његове усне и по трећи пут, пољуби их једним дугим, дугим пољупцем, |
| S} Она гледаше на небо у неколике ситне и бледе звезде и ломљаше грчевито своје прсте.{S} Па он |
| м.{S} Ту беху још и неколике мање круне и дијадеме, по свој прилици царичине, краљевске и деспо |
| дели змаја, <pb n="158" /> са три круне и са три главе и са пуно три пара крила; како су поломи |
| у њему умуче.</p> <p>Седе опет поред ње и гледаше је.{S} Она поче нешто спорије и теже да дише. |
| <p>Рајко се све на прстима повуче од ње и склони иза леве певнице.{S} Како седаше у један сто, |
| , окрете се и једним скоком скочи до ње и до посланика.{S} Побојао се да се није што незгодно д |
| утуре.{S} Све то метну пред њу и око ње и наваљиваше на њу да се прихвати.{S} Она се жудно напи |
| бих да се од двора чује свирање, певање и усклицавање, баш као да су сватови, а ено виде се и о |
| ху, и кроз оно једнозвучно журно зујање и жврчање скакаваца и бубица по ледини, азурни зефири с |
| то канда мени шапуташе.{S} И што урлање и лавеж све то ближе долажаху, све то разговетније чух |
| ка млада раста, којима и стабло и грање и лишће беху од сувога злата, а жирке његове од сребра, |
| акнуше пијани гости у смех и у кликтање и у пљескање.</p> <p>„Мартин ће скупо да плати ову луду |
| ше га мравци кад из чатрље зачу пиштање и гласно плакање оне жене.{S} Скочи к вратима од чатрље |
| а, симпатички одазивље и само оно стење и камење у порушеноме двору српскога цара; али се ти њи |
| им скоком долети те стаде између робиње и Циганина.{S} Гурну Бекира обема рукама те овај паде н |
| аше и пушке и јатагане, оставише и коње и конопце.{S} Ето биће ту негде и твоја ластавица!{S} А |
| д чуда, скиде му с руке оне влажне крпе и напуни му њима уста као чепом, те сад већ не могаше н |
| ти један стручак од баба Станије, старе и сироте једне Српкиње, и Бог да те прости!{S}" И даде |
| да никада ни видети нећу ове дивне горе и планине!“</p> <p>„О, Рајко, Рајко!“ викаше га озго Ма |
| као прст, па син навалио да се што пре и одене и огреје. „Јеси ли ти онај светац о коме луда р |
| ња.</p> <pb n="98" /> <p>Маргита најпре и не гледаше у иконостас него у њега.{S} Учини јој се д |
| степеници, отвори заклопче, диже аспре и пусти их да падају као плева; сиђе на четврту степени |
| око себе, загледа се у оне далеке ватре и пусти се у слатке и тужне и опет слатке мисли. </p> < |
| је мојих година!{S} Нисам слушао да се и по трећи пут оженио !{S} Ово мора да је нека пометња! |
| иначе тако разговорна била, ућутала се и постала суморна.{S} Не хтеде се одвајати од Рајка ник |
| ротре очи да види боље.{S} Јест љуља се и повија се, али му се све поче око њега да окреће и не |
| е, баш као да су сватови, а ено виде се и осветљени прозори од једне велике куће!“ рече Рајко.< |
| неко узе за обе руке и повуче, диже се и приђе к Маргити.{S} Пригну се полагано над њеном глав |
| вере у мене!{S} Може бити баш да ме се и побојаваш!{S} А тако ми образа и српског поштења ево |
| о корачаја испред свите ишао, окрете се и једним скоком скочи до ње и до посланика.{S} Побојао |
| е у све саставке своје.{S} Разбудише се и такнуше срдито гуске и патке, што, дуж брлога испред |
| >Па дође нас кад престаде.{S} Изгуби се и последње неразговетно одјекивање говора људског у даљ |
| пође два три корака низ косу, устави се и опет ослушкиваше.{S} Па се онда окрете према старцу и |
| Напред ћемо сви ако Бог да!“ Поклони се и свој осталој господи, приђе к руци и патеру, и још је |
| је земље вратила.{S} Мислим да ће ти се и „госпођа грофица“, у оном двору тамо, умети господски |
| усти главу на Рајково гуњче, намести се и пови се гипко телом до на саму ивицу од оловна ковчег |
| ред чесму.{S} Скиде шубару, прекрсти се и узе живо да умива лице своје бистром хладном водом, к |
| понизно приђе к Маргити, облизујући се и машући кудравим својим репом.</p> <p>„Мартине, познај |
| чутурицу и Маргити и Рајку, напивши се и сам, па онда опет настави: „посадише ме на ластавицу |
| ан, смилуј се на ову децу!{S} Смилуј се и на моју грешну старост, отвори ми очи да у овоме тешк |
| те Богом и светим Јованом, јави нам се и помози да одавде изађемо !“ </p> <p>Нико не одговараш |
| {S} Дед’ нам причај што!“ „0, грозим се и да погледам натраг!“ рече Маргита, па се сва стресе. |
| ину Сибињанин Јанка!{S} Веруј, тукао се и он за вас као и многи други наш јунак, и право је да |
| пела!{S} Мало по мало па осећах како се и сама претварам као у неку звер.{S} Завадих се с Богом |
| мило и опет некако тешко.{S} Пригну се и пољуби старца у руку: „хвала ти светли господине!{S} |
| тешко укратко описати, али у коме су се и осећање достојанства и неизмерна једна туга и опет жи |
| ку и лавеж паса у даљини.{S} Окренух се и имадох шта да видим!{S} Чета Турака на коњма и читава |
| опет прну у вис, те да се зрак потресе и фијуком зајечи кад се сребрни таламбас витих крила њи |
| лаву размрскати!{S}" Дохвати је за косе и повуче.{S} Чауши је прихватише за руке и помогоше Циг |
| е бег на сузе сељачке, згрну оне дукате и оне слепачке грошеве, и заповеди да ме обесе ето овде |
| ате!" прихвати Рајко, па се онда окрете и рече нешто на турски Хасан-аги Зулуфлији, и пође напр |
| м близу пећине.{S} Стена се опет окрете и паде на земљу са већом силином но пре, као да хоће да |
| е Бог довео да у последњем часу спасете и господина свога и кућу своју! “</p> <pb n="196" /> <p |
| S} Знам ухватиће је, али ће имати штете и дангубе.{S} Сад смо на невољи па нек нам Бог опрости; |
| дворници нико други осим Рајка, Маргите и Мартина. </p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1 |
| говори.{S} Али корачајући поред Маргите и држећи је за руку не скидаше својих погледа с лица ње |
| ем.{S} Волим пред ногама моје племените и добре госпође погинути, него поред оних циганских вра |
| је пећине, па ме после ви мртва скините и у пећину закопајте!{S} Ето беже, то је све што те мол |
| е за што.{S} Него ме милостиво пуштајте и опростите ми!“</p> <p>Док то патер превођаше Рајко ви |
| н није био ружан; сан је био пун лепоте и милине, али, бојим се, ружно ће да значи.{S} Помисли |
| "191" /> према сваком тако пуни доброте и милости!{S} Тек, шта ја говорим?!{S} Нека му је по хи |
| ћа да ме позна! “</p> <p>„Јесте, ви сте и нико други!{S} Ваше јединствене очи, ваш сладак глас! |
| и какви су Маџари, кад се узму да часте и проводе !{S} Него да седнемо мало на ову плочу!“ рече |
| децо, приступите слободно.{S} Ако бисте и турске вере били приступите.{S} Уморни путник, ма кој |
| ост од надежде, и сребрн талас од чисте и невине једне мисли, стапали у чудесну и дивну једну х |
| побожно и шапатом рече: „о часни крсте и свето еванђеље, одбите од мене нечастивог, који ме ет |
| ено густом кестењавом косом.{S} Погусте и дуге веђе лепо се повијају изнад два црна ока, која с |
| и испосницима су се јављале само маште и сеновите варке, па су имали муке да не поклизну; а ти |
| вици.{S} Тек опет ослушкиваше да ли ће и кад ће онај жубор престати.</p> <p>Па дође нас кад пр |
| е дошло време, а кад дође време доћи ће и човек!{S} И ако онда будем жив први ћу вам казати: ус |
| више грофица!{S} Нешто сам далеко веће и много више, и нешто што ми је много драже.{S} Ја сам |
| и несигурном осветљењу од лојане свеће и ватре с огњишта како Маџарица стоји поред Циганина, с |
| да се она стена с крстом полагано креће и на својој осовини љуља.{S} Протре очи да види боље.{S |
| , али му се све поче око њега да окреће и несвестица га обузе, из које прену тек кад зајеча јас |
| ла је прилика била пуна лепоте, мирноће и нежности, и имала је у себи нешто што је растуживало. |
| з сеоских атара, онда се носачи почешће и подуже одмараху.{S} Свитало је кад су стигли на вис н |
| оких и дугачких плаштева од меке кадифе и још мекшег зибелина!"</p> <p>„Јест, госпођо, ама су о |
| су од црне кадифе, и оне дуге трепавице и оне дуге и право повучене обрве, и оно сниско а право |
| рви пут виде како су јој дуге трепавице и како су јој обрве право повучене, и како је бела у ли |
| погледима.{S} Па онда склопи трепавице и држаше их склопљене и једва дисаше.{S} Као да јој је |
| и да кувам, да чекићем кујем потковице и клинце, само — не тражи ништа више од мене и не удара |
| се!{S} Ако си авет, у име свете Тројице и силом часнога прста, на Коме је Христос распет био, и |
| из недара танки убрус, обриса њиме лице и руке и онда га разви и остави да се на зовином грању |
| же.{S} Загледа се најпре у Рајково лице и не трепташе док он описиваше троглавог Арапина.</p> < |
| па се тужна загледа у његово бледо лице и склопљене очи.{S} Узе умакати своје прсте у сирће од |
| лепшом чиниле, — кад погледате то лице и нарочито оне очи, онда се лепота и милина стаса забор |
| ешто маџарски.{S} Кад од своје кабанице и сиџадета начини што ужи свитак и кад га привеза за се |
| у пуно слугу, који насипаху празне боце и кондире вином, да буду готови да се носе у велику дво |
| ребрне паре, требаће вам за ваше слепце и просјаке! а не бих вам овог бунџију поклонио, да ми д |
| а ?!{S} Учинило ми се да је у тебе срце и чисто и јако. „Ево га нађох!“ говорах у себи и зарадо |
| а кад ја упорно нећу него стегнем срце и стиснем зубе па и не јаукнем, он метне клеште у ватру |
| пођо; пусти нека опет сине јуначко срце и нека одгони тај облачак!“</p> <p>„Немој кћери моја!“ |
| шко!“</p> <p>У ње је срце закуцало јаче и топлије; образи јој се заруменише, очи жарко засветли |
| неразумљивим.{S} Али кад поче да плаче и да јеца, он се полагано маче од ње, спусти се нечујно |
| ор! “</p> <p>У који час то Маргита рече и устаде, један крепак човек са проседом брадом и косом |
| дну прстом, па ни после кад Марко осече и другу па и трећу главу Арапову, онда већ Рајку поста |
| унаци! напред српски соколови!“ па поче и сам као у неком наступу заноса да виче: „напред! напр |
| !“</p> <p>Па онда и старац добро повуче и настави да прича:</p> <p>„Ја да поганих самсова; онак |
| Нешто шапуташе, па се опет осмејкиваше и изгледаше тако срећна.{S} Рајко, као неком тајанствен |
| /p> <p>Ослушкиваше и Рајко, ослушкиваше и старац.{S} Њих се двоје погледаше, а Рајку се промени |
| руке и ослушкиваше.</p> <p>Ослушкиваше и Рајко, ослушкиваше и старац.{S} Њих се двоје погледаш |
| ика испред њих.{S} А Рајко живо кресаше и живо гледаше да види очи њене.</p> <p>„Срећа те нисам |
| </p> <p>Маргита се ту устави.{S} Ћуташе и гледаше озбиљно и невесело преда се; бејаше мало побл |
| в усколеба срце његово.{S} Више осећаше и нагађаше, но што разумеваше, шта старац сумња, и би м |
| Поломише се Турци низ планину, побацаше и пушке и јатагане, оставише и коње и конопце.{S} Ето б |
| час неразумљиво.{S} Срце му брзо куцаше и ватра му беше образе <pb n="219" /> подузела.{S} Марг |
| гитиних.</p> <p>Рајко ућута.{S} Слушаше и гледаше само како Маргита дише.{S} Не смеде да се мак |
| час српски час маџарски, као да се беше и сама претворила у сиву голубицу.{S} Као да су кроз он |
| ца ранога јутра растањивала се све више и више, као да се растапала у росу којом се трава свуда |
| ла да овде слатко заспим, па да се више и не пробудим!“</p> <p>„А твоја земља, Маџарска?!“ пита |
| “</p> <pb n="54" /> <p>Али Циганин више и не слушаше шта Рајко говори.{S} Диже се, отиде до јед |
| кира да сухо грло овлажи.{S} А већ више и не мишљаше да нуди чутуру своме ортаку.</p> <p>„Могао |
| уда високо и далеко мислима, те њу више и не узима на ум.{S} Отиде за тим полагано и све на прс |
| иташе она у чуду; веђе јој се саставише и очи јој засенуше као да је на њих пала од некуд сенка |
| , побацаше и пушке и јатагане, оставише и коње и конопце.{S} Ето биће ту негде и твоја ластавиц |
| 02" /> пред собом, обадвоје се уставише и занемеше од чуда.</p> <p>Озго са сред среде свода спу |
| ојом да се попне по стени, коју су кише и снегови углачали, и онда њих двоје стадоше на највиши |
| ш к шталама.{S} А сељаци се усплахирише и запиташе: „ама шта је то ?{S} Шта се то десило ?!“ Те |
| лободе!“</p> <p>Диже се старац, скочише и сва она млада господа на ноге.{S} Старац господски ма |
| прекидом не би разбудио, него све лакше и лакше казиваше оно што је још остало од песме, док по |
| паше под, на који наступаше.{S} Прођоше и ону стену испод које су из пећине овамо ушли.{S} Опаз |
| рце параше, јурну к њима, одгурну чауше и јаничаре натприродном снагом, коју само очајање дати |
| а те талире, нека се пале свеће за душе и твојих и њихових покојних док талира траје.{S} А?... |
| и, којом одговараху сваком покрету душе и срца, — са деликатно срезаним носом за који би рекли |
| сад нека је Бог с вама!“</p> <p>Зачуше и лавеж паса и вику од људи са свим близу пећине.{S} Ст |
| оче!{S} Чула сам, ево и сад чујем лавеж и скамукање њихово !{S} Еј тешко мени!{S} Шта ћемо сад |
| ју верну жену?{S} Не срамоти свој образ и не греши своје душе?“ рече Рајко, па онда одби старче |
| таше он.</p> <p>„Не знам то; а можда би и то ваљало" рече Рајко. „Него, чекај молим те, има још |
| {S} Кад би и пси знали да пију, онда би и они за госама својим у двор, и онда, онда би могла да |
| о, раздраганост срца његова ускипела би и Рајко би се окренуо чаушбаши :</p> <p>„Честити чаушба |
| ихови и плаштеви и њихови мачеви, па би и главе своје дали били !{S} Али како ћу ја, један сеља |
| } Зар код толиких паса пусто?{S} Кад би и пси знали да пију, онда би и они за госама својим у д |
| их ја нашао и довео ластавицу, дотле би и Турци са самсовима, или бар самсови без Турака, стигл |
| и кликћући као млад соко.</p> <p>Чак би и чаушбаши мило било да га гледа.{S} Па би се онда стар |
| то би.</p> <p>Циганин беше дошао к себи и напрезаше се силно да збаци са себе Рајка, и бацакаше |
| ијашем.{S} На моју несрећу дођох к себи и поправих се, а он онда поново побесни.{S} Уз то се би |
| и јако. „Ево га нађох!“ говорах у себи и зарадовах се.{S} Али ето, и сам признајеш, младост је |
| p>„Пун ибрик, пуна срећа да Бог да теби и свакоме твоме помоћнику! “ и напи се, и мало што се н |
| о, на твоме гуњчету сниваћу само о теби и о нашем добром старцу!{S} Али нећу ни ја да спавам, х |
| — „Слушао си, ваља да, да хајдук изгуби и срећу, и мегдан, па и живот, чим пусти да му женско о |
| са колена, па је пред свима нама пољуби и само рече : „голубице моја, тебе ћу да љубим, а Циган |
| моја госпођо, унутра у моју собу!{S} Ви и не знате шта се овде збива!{S} Ходите унутра док ја п |
| драви врат, па га онда тапкаше по глави и тепаше му: „моје верно псето, мој верни стари Кондоре |
| миловаше ластавицу по гриви и по глави и гукаше јој час српски час маџарски, као да се беше и |
| је.{S} Кад будеш у својој земљи у слави и срећи, сетићеш се да и у овој <pb n="121" /> земљи им |
| и се секли!{S} Али су њихови и плаштеви и њихови мачеви, па би и главе своје дали били !{S} Али |
| рофица.</p> <pb n="50" /> <p>Кад кошеви и сењаци око двора букнуше у пламен и кад ми вичући „Ал |
| обриса њиме лице и руке и онда га разви и остави да се на зовином грању суши.{S} Он сам седе на |
| бема рукама миловаше ластавицу по гриви и по глави и гукаше јој час српски час маџарски, као да |
| извезени били двоглави орлови, кринови и лавови, који се пропињу да дохвате звезде.{S} Тако је |
| ећима подигне ону плочу. „Да смо џинови и да имамо пун ковчег барута, па овде не би могли проло |
| ојој светлуцаху у драгом камењу крстови и у златном покову еванђеља, прекрсти се трп пута побож |
| „И веруј, би се секли!{S} Али су њихови и плаштеви и њихови мачеви, па би и главе своје дали би |
| S} Моја је земља румена од јуначке крви и светла од витештва.{S} Знам заволећеш је кад је позна |
| репашћена: „Рајко, да видиш! “ и извади и подиже у висину низове крупнога бисера и бројанице од |
| ц.</p> <p>Ружа је гледаше само шта ради и све јој се већа туга и хладнија зебња на срце наваљив |
| абом женскињу, нејакој сирочади, правди и отаџбини.{S} Моја је земља румена од јуначке крви и с |
| ири.{S} Али му лице поче нагло да бледи и жути.</p> <p>— „Хајдмо одмах у другу собу!“ рече Марг |
| нете чистим ваздухом.{S} Тако сте бледи и тако дрхћете!“ рече Ружа Маргити, која ћуташе па се с |
| од које нечастиви бега.{S} Кад ме гледи и кад ми говори, као да ме невидљивим крилом закриљује |
| Протрљај, молим те, своје очи, па види и кажи ми, је ли ово доиста злато, а оно тамо сребро ?! |
| тиме обрати пажњу на страхоте које види и од којих стрепи.</p> <p>„Чујеш ли самсове?" питаше га |
| онда узе још конопаца, натопи их у води и онда увеза чврсто ноге Циганинове све до колена, а ру |
| чног „кабадахију“ Рајка, да га спроводи и да му помогне да се цареви гости ни на шта не потуже. |
| збиљним лицем окренуо маџарској господи и показујући руком на младог коњаника, допустио себи да |
| м како на њему још има пуно добрих људи и пуно љубави.{S} Хвала вам добри људи!{S} О, мој Рајко |
| све по истини испричам, па ме онда суди и ако је право баци се на ме и каменом!“ рече Рајко узб |
| ош и покрвити.{S} Али их старац уталожи и узе сам да говори мирно, али и опет некако као да зап |
| сам се у циганској <pb n="77" /> черзи и родила.{S} Од тешких мука у оковима била сам стала са |
| мносив млаз, који постајаше све тамнији и тамнији и ако се на њ само небо својом мутноплавом ив |
| з, који постајаше све тамнији и тамнији и ако се на њ само небо својом мутноплавом ивицом насло |
| и дарови.{S} Сад сам ја овде сигурнији и силнији од санџак-бега у Крушевцу.{S} А за све то нек |
| и је и љубазник и вереник и најприснији и најмилији род.{S} Нико од вас не зна колико је он нев |
| ако ти то говориш?!" питаше Рајко, који и не слућаше о чему Бекир мисли.</p> <p>— „Ето како: за |
| а престолу, наслонив обе руке на велики и широк мач, којега је држак у крст извијен био.{S} Кру |
| е.{S} Тако је извезен био и онај велики и широки јермелином постављени плашт, који је са рамена |
| о чисто и јако срце, да се један велики и свети аманет чува ?!{S} Учинило ми се да је у тебе ср |
| у лицу, и како чудном милином њен гипки и вити стас дише. „Вала,“ говораше сам у себи, „ни дивн |
| четири јабуке.{S} Прихватише се својски и не мислећи шта <pb n="122" /> све још може бити.{S} П |
| ти је на сну долазила, говорила српски и носила круну на глави?!“</p> <pb n="101" /> <p>— „Гов |
| ова блиставост узвишени господин царски и краљевски посланик вели: „хвала ти, али од тога сад н |
| Разговараху нешто између себе маџарски и по свој прилици мио им беше онај поглед на околину.{S |
| а по рамену, говораше му нешто маџарски и заврши рекав три пут српски: „напред! напред! напред! |
| ву у вис, лице јој пуно озбиљности, али и пуно мирне одважности.{S} Сад се тек Рајку учини да ј |
| ти не паде кроз тај отвор у ходник, али и Рајко и Маргита на свој ужас опазише при оној слабој |
| уталожи и узе сам да говори мирно, али и опет некако као да заповеда. <pb n="17" /></p> <p>„Је |
| Кћи земље маџарске!" рече она мирно али и свечано.</p> <p>Рајко је међу тим био скинуо седло и |
| љи очи на њу. „Вала ћеш да играш и мали и велики па још маџарски да певаш!{S} Знаш, ниси хтела |
| о корачаја напред и угледаше један мали и сићушан бледи пламичак, који <pb n="97" /> наизменце |
| ти комадићима од ћерамида и цигала, или и сувим коњским ђубретом, на ону сјајну господу.</p> <p |
| аци са челенкама од сребра и злата, или и са перјаницама од орлова и соколова перја.{S} И још у |
| руге Циганке, да му гледају у воду, или и у длан, и свака му је то исто готово од речи до речи |
| да вам то причан; уверих се да њега или и нема, или да баш неће да чује моје молитве, нити да в |
| пља усне, као да их спрема да приме или и да даду сладак један пољубац.{S} А онај гласић у њему |
| крдијаша Мартина?{S} Шта сте се следили и укопали?{S} Та ово је маскарада!“ викаше оздо иза сто |
| љени лавови с орлом на штиту приближили и саставили, од њих би се склопио био велики један царс |
| ге пратиоце.{S} Већ смо о томе говорили и са Хасан-агом.{S} И ево ти вели мој пресветли господи |
| еше нешто погаче, млада црна лука, соли и млада сира.{S} Прихватајући се помало Маргита говораш |
| рече: „хвала вам, господо, простите ми и с Богом остајте!“ </p> <p>И онда оде право у коњушниц |
| Он сам седе на један камен према чесми и пусти се у мисли.{S} Није имао гусле нити је био слеп |
| рац и Рајко беху и сами дубоко узбуђени и погледаху један у другога, не знајући шта да почну. < |
| овако изгледаше то као неки разглављени и у делове своје растурени престо.{S} Што је Рајка најв |
| и божји угодник и без онога што си мени и овој страници добра <pb n="160" /> учинио, да коме ћу |
| n="91" /> <p>Рајко прислони ухо к стени и после неколико тренутака рече: „.јест, гребу ову стен |
| ита.{S} Плоча се вину на својој осовини и затвори пећину.{S} Њих двоје беху у једном мрачном уз |
| Та како да не верујем!{S} Та он једини и може да помогне кад нико други не може!{S} Ко је поди |
| <p>„Хвалимо те Боже!{S} Ово је у истини и сребро и злато!{S} Нисам истина никада до сада видео |
| кунући и кола и мајстора који их начини и волове теглиоце. „Ко је <pb n="129" /> с Аћимом?“ зап |
| Устаде патер Амброзијус у мртвој тишини и тек се накашља, а двокрилна се врата расклопише силни |
| !“</p> <p>„Иди, слатка моја, иди клекни и моли му се нек не да смрти младог овог витеза!“ шапат |
| ји дан од санџак-бега поздрави, поклони и дарови.{S} Сад сам ја овде сигурнији и силнији од сан |
| и слуге, а показали сте ми се као верни и нежни пријатељи!{S} Хвала вам на доброти вашој; опрос |
| на и сјајна господо, јемчи, да преласни и бујни јуноша, дрскост којега толико изненађује, није |
| и испуцале и само се светлуцаху златни и сребрни окови на по некима од њих.{S} Владала је нека |
| застаде за неколико тренутака у забуни и нерешљивости, па онда и сама приђе к руци која и њу, |
| своје трепавице, и таман „ударише бубњи и свирале, — чауш викну, Дабулана рикну, — Хазуралах! к |
| саме варнице прште.{S} Погледа к робињи и виде како јој низ образе једна суза другу стиже.</p> |
| о био, па се свежом водом заливен крепи и подиже.{S} Благим погледом гледаше у старца и благо с |
| аке ружне помисли.{S} Срце ми се окрепи и радосно куца кад сам себи кажем: јесте, хоћу да света |
| Марушу из великих богиња?{S} Сви лекари и све видарице рекоше: нема ништа од ње!{S} Ја му се мо |
| час умих, а сада — сада кривооки Татари и црни Арапи поје овде упорне мазге и ћудљиве и грозне |
| а земља, Маџарска, и... — ти, мој добри и верни витеже! “</p> <pb n="176" /> <p>„Е, само кад си |
| од оне спаваће собе, ошкрину их, завири и онда махну руком Маргити да дође.</p> <p>"Метнуо сам |
| ичаше о српским манастирима на Св. Гори и о светогорским испосницима.{S} Разговараху се тако ск |
| главу да имаш.{S} Лези ту па се одмори и испавај док нам старац не дође.{S} А ја ћу ено тамо п |
| олуга држи!{S} Тешко би нама било да си и њу одвалио!“ рече Маргита па се сва као стресаше. „Ух |
| сти неколико пута; „о, Господе, који си и милостив и свесилан, смилуј се на ову децу!{S} Смилуј |
| и поред њега,</p> <p>— „Ене сад, зар си и то видела?“ прихвати старац очевидно изненађен онаким |
| ан у који ће се наћи жена, вредна да ти и по лепоти и по доброти буде мио друг у животу!...{S} |
| ка што ја причам.{S} А видим те јеси ти и јунак и господин!{S} Знам ја, волео би ти да сазнаш о |
| задруга можемо ти и опростити, и ево ти и праштамо.{S} Али што си осрамотио име које носиш, не |
| нашу осрамотио, ја и задруга можемо ти и опростити, и ево ти и праштамо.{S} Али што си осрамот |
| ет онај тајанствени шапат; „него још ти и не знаш колико је <pb n="136" /> она и лепа и мила!{S |
| се жена промени у лицу па журно дохвати и котлић и ибрик.</p> <p>„Иди сад!{S} Иди!“ рече јој Ра |
| замке припремљени, те у њих брзо ухвати и стеже ноге Циганинове.{S} Па онда једним живим напоро |
| халакањем Турака, да ме језа подухвати и сва се стресох!{S} Шта ћу јадна и кукавна!{S} Ох, не |
| цар.{S} А кад чу како Рајко узе викати и одјеке изазивати, и кад га виде како баци шубару у ви |
| егне!“ Узеше моји јадни сељаци помаљати и по који дукат, те га додавати на оне сребрне купе, до |
| аџарска господа.{S} Узеше се договарати и разговарати.</p> <p>„Мој братац!“ узе патер осмешкују |
| распршташе.{S} Кад Рајко узе намештати и онај трећи на доњој полузи да му буде на бољој згоди |
| на да л’ ћу икада <pb n="171" /> видети и оног доброг старца на Вујну?!...{S} Их, куд је себе М |
| леге које ће сељаци оздо из села видети и разумети.{S} Кроз сат или два доћи ће двојица да вас |
| о ли?{S} Вала могло јој се одмах видети и по очима, и по лицу, и по стасу, и по кроку, да је од |
| дуго остати, а неко може доћи па однети и теркије и чутуру !“ рече Рајко као да му објасни што |
| арац весело додаваше чутурицу и Маргити и Рајку, напивши се и сам, па онда опет настави: „посад |
| а му помогнеш кола оправити, натоварити и кући отерати!“ Оде сиромах Марко без речи и вечере.{S |
| се наћи жена, вредна да ти и по лепоти и по доброти буде мио друг у животу!...{S} Збиља, Рајко |
| , јер из њених очију, рекао бих, трепти и светлост и светиња од које нечастиви бега.{S} Кад ме |
| ведио је да се овде у ову оставу смести и оружја и један део његова блага.{S} Не хтеде га остав |
| ојим сузама, смилуј се његовој младости и чистоти срца његова, и смилуј се ономе добром старцу |
| а његовим лако пробијаше румен младости и пламен узбуђености.{S} Цела му је појава била пријатн |
| пи ?{S} А пустињаштво има пуно сладости и без тога млека, које ја добивам за једнога мога горск |
| им од светлости и блистам се од радости и тако ступам пред олтар једне велике цркве.{S} Ту пред |
| ве око себе, те све затрепти од радости и од топлоте!"</p> <p>„Јест, тако је!“ прихвати опет он |
| Пијани гости узеше да кликћу од радости и да пљескају.{S} А млада невеста, сва пребледела, <pb |
| е назад поврнут.</p> <p>Већ по виткости и лепоти стаса, и по оном поноситом гипком ходу, изглед |
| ак, а ти си млађи, па по божјој милости и можеш га дочекати !“</p> <p>„А кога то мислиш оче?“ п |
| гог камења.{S} Сва трептим од светлости и блистам се од радости и тако ступам пред олтар једне |
| огледао и видео дивне призоре прошлости и загонетне визије будућности.</p> <p>Тек је почело да |
| ци, с изразом неке племените одважности и радосног поноса у лицу, благосиљаше два млада витеза, |
| да сте ви тамо где сте у великој срећи и великој сјајности; да управо Турци и нису вас заробил |
| ек нам Бог опрости; а кад будеш у срећи и у господству сети се на ово !“</p> <p>— „Та само да с |
| ш свој народ.{S} И онда... онда ће доћи и дан у који ће се наћи жена, вредна да ти и по лепоти |
| човек Рајку; „побојах се нећете ни доћи и ево чак узех премишљати да ниси погинуо!{S} Гледај па |
| кад помислим, да ће кроз који дан доћи и дан, у који ми се од тебе растати ваља.{S} Бога ми, д |
| топу у висину просећи!{S} Да л’ ће моћи и доживети да је виде просечену ?!</p> <p>Оно мало пога |
| S} Треба, веле, да се то кује у по ноћи и кад је млад месец на небу !“</p> <p>„Сад је млад месе |
| <pb n="57" /> појасем, поможе јој обући и кафтан од зелене чохе, намести јој на главу високи су |
| до витештва, — ово троје, и не знајући и не осећајући, чинили су три струне, којима је ово див |
| совина, те Аћим растоварује љуто кунући и кола и мајстора који их начини и волове теглиоце. „Ко |
| “ промрмља Циганка у љубичастој кадифи и подиже према Мартину стегнуту песницу.</p> <p>„Овде, |
| малвасија којом су се наши стари јунаци и господа појили!" рече Рајко.</p> <p>Док он тако још з |
| даље!“ рече Рајко попев се по степеници и покушавајући да плећима подигне ону плочу. „Да смо џи |
| е самсова дохватише.{S} На левој мишици и сад ми се познаје где ме је један зубима докопао.{S} |
| муковски, право к мени.{S} Кад га Турци и моји сељаци угледаше, а они куд који, бегај и не обзи |
| ћи и великој сјајности; да управо Турци и нису вас заробили, него сте се ви договорили с неким |
| рату, имао сам ја, вели, у мојој војсци и Србе драговољце.{S} Откидају од својих уста да сироти |
| се и свој осталој господи, приђе к руци и патеру, и још једном са врата рече: „хвала вам, госпо |
| ћи отерати!“ Оде сиромах Марко без речи и вечере.{S} Него то је још најмање јада.{S} Кад се поз |
| а мирисним, прстима, миловаше чело, очи и образе Рајкове, па онда ће шапатом да запита:</p> <p> |
| ну се брк Циганину, загрејаше му се очи и заиграше по оним талирима.</p> <p>„А би ли то исто би |
| /p> <p>Рајко дође к себи.{S} Отвори очи и гледаше у таваницу.{S} Окрете главу и виде како Марги |
| сељаци угледаше, а они куд који, бегај и не обзири се ! „Змај, крилати змај, цар змајски, бешт |
| греби, па хватај зубма стену, па њушкај и копај под, па опет скочи; па циче просто да се помаме |
| овде не нађу.{S} Тако...{S} На, хватај и овај зембил... и ову тикву с водом...{S} Дед’, дед’ б |
| ко није стојао тако близу једној младој и тако дражи пуној жени.{S} Никад дотле није његов чист |
| етлост тамо?“ упита га Маргита, кад јој и самој погледи падоше на онај ходник у зиду од леве пе |
| ју десну руку.{S} Она је стеже у својој и, пустив је, рече: „сад, хајде, напред, води како знаш |
| може да се каже да је за службу великој и светлој господи; али оно друго не могу вам примити!"< |
| аше уз зидину.</p> <p>На једној широкој и повисокој коцки од мрамора беху саливене па позлаћене |
| а десно седела је, у онако исто високој и богато искићеној наслоњачи, млада једна девојка, зага |
| од кога сам!{S} Хоћу да се у Маџарској и Маџарима хвали, како ју је Србин један пронео кроз Ср |
| ина.</p> <quote> <l>„На граници турској и арапској,</l> <l>Вазда сједи троглав Арапине,</l> <l> |
| , да може што разабрати у оној потмулој и неразговетној вици.{S} Тек опет ослушкиваше да ли ће |
| омила сувог грања горела је на највишој и најширој зидини од разваљеног града.{S} То је стари п |
| о платно, па даље иза њега један снизак и раван тамносив млаз, који постајаше све тамнији и там |
| која подупираше јужни крај неба.{S} Лак и благ поветарац дуваше отуда.{S} Из најближе шуме с он |
| се, док не попију све!“ говораше сељак и посрташе мало на лево па на десно.{S} Очевидно беше м |
| шаље!“ И онда покида сав други босиљак и разастре га око главе Рајкове као венац.</p> <p>Ружа |
| а причам.{S} А видим те јеси ти и јунак и господин!{S} Знам ја, волео би ти да сазнаш о цар-Лаз |
| банице и сиџадета начини што ужи свитак и кад га привеза за седло Рајко рече Маргити: <pb n="63 |
| аха, које ја с веверицама делим.{S} Чак и слободу делим с орловима, који изнад овог виса воле д |
| ад сви трештени пијани.{S} Пијан је чак и патер Амброзијус, а већ знате нашем господину никад н |
| и: „ Јест, стриц ми је био честит човек и добар Србин.{S} У задрузи је нашој било пуно дечака и |
| али чардаш Маџарица мора да скине јелек и кошуљу до појаса, а за велики све, баш све, ха, ха, х |
| А сад, Маџарице, устај па скидај јелек и кошуљу за мали чардаш!“ Па Циганин превуче гудалом по |
| а и са груди беху покидана, и сам јелек и танко турско ткиво испод њега са грла и нешто мало са |
| с никада није био тако сладак, тако мек и опет тако јасан. </p> <p>„Улазите унутра и не бојте с |
| ницом о сто.{S} Гости прихватише усклик и удараше песницама о сто, као да су се помамили.{S} От |
| p>„Ако нећу теби, који си божји угодник и без онога што си мени и овој страници добра <pb n="16 |
| ло час па изађе патер из одаје у ходник и удари се прсима у прса с Рајком.</p> <p>„Да ли бих мо |
| милији но да ми је и љубазник и вереник и најприснији и најмилији род.{S} Нико од вас не зна ко |
| пет ми је милији но да ми је и љубазник и вереник и најприснији и најмилији род.{S} Нико од вас |
| или на маховинасто стење стари пустиник и Рајко.{S} У зрацима сунчаним, а под мирисним <pb n="1 |
| ише није било плаво него сиво; Копаоник и Јастребац замотавали су главе своје магловитом копрен |
| Ћуприлића! “</p> <p>То је онај повисок и вижљав младић, што испред самог старог посланика кора |
| би кажем: јесте, хоћу да светао сачувам и њен образ, и мој образ, и образ народа од кога сам!{S |
| ко, да му здрављу нахуди.{S} С тога сам и хтела прво да видим тебе и твога Мартина, па да га ма |
| други човек.</p> <p>Јахао је напред сам и замишљен.{S} Изгледао је као да је покисао.{S} Оно и |
| м налбанта; а <pb n="41" /> мајстор сам и од мегдана, и пеливан сам!{S} Хоћеш да се бијемо?!“</ |
| девојку и да ли сам се верио, то нисам и ако у нашој земљи има пуно лепих и добрих девојака!“< |
| гинеш.{S} Немам шта ја теби да праштам и опет ћу да кажем: нека ти је просто!{S} А прости ти м |
| } Али како ћу ја, један сељак, да дижем и теби за поњаву додајем плашт, који је покривао господ |
| ниси робиња жена си, жудиш за завичајем и за слободом својом.{S} Вала три пута си ми света!{S} |
| ти у једну од ових одаја, ја да обијем и трећи катанац, да пустим змијурину да полагано провуч |
| ам шта јој пише у судбини, па је кријем и отимам од тебе!“ А она кучка зна да га је омађијала и |
| м; она на лево пође, на лево се окренем и ја; она десно, десно и ја, као сунцокрет за сунцем!{S |
| глађу и жеђу уморим, али кад већ клонем и обамрем Бекри-Бекир доведе жене, те ми силом сипљу мл |
| аше.{S} Дуго су са све већим напрезањем и притајивањем свога дихања ослушкивали, да ли се што и |
| њца, па се ниско пригну над самим пањем и оштро га посматраше, као да броји прстенове његове ст |
| им ватру, да чистим ковачницу, да перем и да кувам, да чекићем кујем потковице и клинце, само — |
| по рамену покривен својим малим гуњцем и да поред њега седи Маргита.{S} Оклопила руке на своја |
| а се гвозден један котарац напуни лучем и катраном, да се све то обеси о ону гвоздену чакљу па |
| ају другога дана прокопавања нестаде им и последње капи воде, и осташе само са неколико ораха.{ |
| а.{S} Кажите слободно свима да га љубим и да је једина моја срећа на овоме свету у томе, што је |
| его сте се ви договорили с неким младим и лепим везиром, да вас тобож силом одведе, а сад <pb n |
| ост је лудост а ђаво не спава!{S} Видим и сам није ти лако било.{S} Свецима и испосницима су се |
| т.{S} Могу да не умеднем да те послужим и подворим како треба док смо заједно, али се не бој да |
| S} Одмарајући се ношаше се све тужнијим и тужнијим мислима.</p> <p>„Што ћу ето да умрем лаганом |
| бити ништа!" говораше Рајко све тишијим и тишијим гласом.</p> <p>Тек су прешли оно велико придв |
| ластавице, протро је мало рукама својим и чешагијом и одвео је на једну ледину у присоју испод |
| раг, као да се окреће к јунацима својим и као да им кроз отворена своја уста довикује: „овамо, |
| е Циганчице.{S} Погледа је оним широким и меким погледима својим, у којима не бејаше у том часу |
| у стару антерију, опаса је брзо широким и дугачким једним стамбулским <pb n="57" /> појасем, по |
| о је један прав нос са прилично широким и покретним ноздрвама.{S} Наусница га је <pb n="6" /> т |
| округлу просторију, под једним високим и широким сводом као под неким кубетом.{S} Кад њих двој |
| сребра стражарили по зидинама градским и кроз све јунаштво своје кришом погледали к прозорима |
| ича, да се разговараш са царем змајским и да те змајеви однесу на крилима својим у Вилиндар, гд |
| удешаваше тихо ћеманета.{S} За дугачким и широким столом, који се чисто угибао под сваковрсним |
| S} Тако му се нешто ражали, да с тешким и дубоким уздисајима само понављаше речи: „еј, јаднице |
| х хтела да му играм што он прозва малим и великим чардашем, он би ме најпре хладним клештима шт |
| жљубила сам је и ево ме сад са оживелим и храбрим срцем!{S} Не знаш ти како је она добра!{S} Ка |
| стрину Круну, која ме је очувала, волим и своје сестре од стричева, Павлију и Анђелију...“</p> |
| е и сада и ако је давно умрла.{S} Волим и своју стрину Круну, која ме је очувала, волим и своје |
| ука, с лепим лицем од сунца препланулим и са очима од којих би сунце преплануло, и овај красан |
| дубоке мисли занесен, корачаше лаганим и опет несигурним кораком к селу.{S} Маргита устави кол |
| но.{S} Гледаше у Рајка неким замишљеним и благим погледима.{S} Па онда склопи трепавице и држаш |
| отвореним чељустима и са мало спуштеним и одуженим вратом, које густа грива покриваше.{S} Иза њ |
| некако срдито и зловољно лајаше крупним и промуклим гласом, као да је и сам већ неколико ноћи п |
| а би се онда стари Турчин својим мирним и озбиљним лицем окренуо маџарској господи и показујући |
| о гледаше за младићем, који се сигурним и лаким кораком пењаше уз гомилу цигала и камења.</p> < |
| разговора.{S} Сад ће ваља да већ скорим и пола ноћи па треба наш посао да гледамо!“</p> <pb n=" |
| ме поткрепе, да их у смрти не осрамотим и да ме за смрт причесте; а оно се, ето хвала Богу, њим |
| <p>„Чујеш ли самсове?" питаше га тихим и устрептаним шапутом на ухо.</p> <p>— „Не чујем?“ одго |
| „Рајко,“ поче Маргита својим најмекшим и најслађим гласом, „Рајко, ето мога двора.{S} Тамо ног |
| Турчина, како га је хранио белим хлебом и појио црвеником вином, и најпосле пустио на веру, да |
| тигоше оздо из села два сељака с хлебом и вином.</p> <p>Тежак им беше растанак.{S} Баш се све т |
| 89" /> <p>— „Гробом моје мајке... небом и земљом моје отаџбине.... заклињем се!“ говораше Марги |
| а !{S} Хајде сад, јуначе, ја ћу с тобом и за тобом!“</p> <p>И пођоше заједно и ћуташе.</p> <p>М |
| риђе.</p> <p>Маргита је лежала и главом и једном руком преко наслона од сребрног престола.{S} Б |
| <p>Узе патер Хијероними да врти главом и онда опет удари у маџарске бубњеве.{S} На то ће стари |
| е спушташе к западу.{S} На тамно плавом и високо издигнутом небу пуно звезда.{S} Свеж поветарац |
| е чисто угибао под сваковрсним јестивом и пићем, седело је бар двадесет и четири госта.{S} Вазд |
| де у планини, па ми обиђи гроб молитвом и поменом.{S} А јави мојима у Расини!“ Саже се па с пун |
| то.{S} Било би то и грехота пред Богом и срамота пред људма!{S} Ово је овако доста за нашу пот |
| „ако си ришћанска душа, кумим те Богом и светим Јованом, јави нам се и помози да одавде изађем |
| си човек по три пута те заклињем Богом и светим Јованом, казуј нам се!{S} Ако си авет, у име с |
| сенкама, него са живом женом, и младом и красном.{S} Не би ми било чудо, да се показало да је |
| да буде, јер ће се убрзо оженити младом и лепом девојком, истина од простог рода, али која ће м |
| онако поносито стојећи пред оном младом и лепом женом.</p> <p>„Како ти беше име?“ запита га она |
| им челом, орловским носом, дугом брадом и дугом косом, седео је на престолу, наслонив обе руке |
| , један крепак човек са проседом брадом и косом, одевен у угарско руво од загасите чохе, уђе у |
| ми се дух са белом косом и белом брадом и са срдитим погледом испод густих веђа на сну јавио, к |
| и му се она о десно раме, и са слободом и поверљивошћу сестринском према брату своме, наслони с |
| .</p> <p>Тек је била налила ибрик водом и подметнула котлић, па се замишљено загледала у криста |
| м срцем, ведрим челом и светлим образом и остани поред мене, да прихватиш да чуваш ову свету ос |
| ротро је мало рукама својим и чешагијом и одвео је на једну ледину у присоју испод града.{S} Ка |
| n="35" /> млаз, који се с оштром звеком и прштањем разбијаше у металном суду, кад је из дубоких |
| ти болан..." па поче да запиње језиком и трепће очима; „а знаш ти болан.... да је мени Халил-б |
| </p> <p>Последњим једним живим ускликом и шкрипутом жица стаде чардаш као да је сабљом пресечен |
| , паде на колена пред старим послаником и кроз горко јецање, а са грчевито склопљеним рукама, г |
| е нека тајанствена рука хтела да танком и мирисном хладовином заклони мраморну чесму од сунца, |
| ла обучена у белу свилу, а на повисоком и танком врату носила је низове од бисера и драгог каме |
| е у вис, склопи их живим једним пљеском и рече: „о, хвала теби, наш велики Боже!{S} Госпођо, пр |
| е њихов разговор, дотакнув патера руком и рекав:</p> <p>„Кажи господи: на ову је кулу Голубан, |
| амо и сам са чистим срцем, ведрим челом и светлим образом и остани поред мене, да прихватиш да |
| ом један тихи гласић, који у њему самом и од њега самог тихо шапуташе.{S} Да ли тај шапут долаж |
| вао што има да казује, ономе загрејаном и знојавом католичком попу, који се ваља да родио негде |
| е — обучена у белу свилу, с расплетеном и низ плећа спуштеном косом.{S} У руци је носила један |
| ак шпански штилет, са дршком позлаћеном и драгим камењем искићеном.{S} Поред њега десно седела |
| сивој ластавици, која је својом брзином и својом ситном а паметном главом издавала бедуинско по |
| е би завадио мањ санџак-бег с Циганином и Циганин са мном.{S} А баш је од Бога грехота, а од љу |
| е, „можда је мој старац од туге за мном и умр’о?!{S} Волео ме је !“ <pb n="186" /></p> <p>Уиђош |
| љи.</p> <p>Кад уђе виде у оном нејасном и несигурном осветљењу од лојане свеће и ватре с огњишт |
| атних крстова, богато искићених бисером и драгим камењем, и пуно књига у златним корицама и ико |
| један позлаћен престо са златном митром и златном штаком.{S} Пред самим тим престолом, и управо |
| знам!“ рече Маргита усколебаним гласом и нешто као устежући се.</p> <p>„Оно тамо горе ритови с |
| совима?!“ прихвати Маргита тихим гласом и бојажљиво.</p> <p>— „Неће, дете моје, неће!{S} Сад ће |
| о зна какав би ми се дух са белом косом и белом брадом и са срдитим погледом испод густих веђа |
| а је била дивно извезена свилом, златом и ситним бисером.{S} На сред плаштанице стајао је велик |
| питаше је Рајко неким радосним трепетом и шапутом.</p> <p>„Видех је!“ одговори она.</p> <pb n=" |
| иде шубарицу и поклони се пред Маргитом и рече јој узбуђеним гласом, али топло и смерно:</p> <p |
| био нимало жедан на онако хладовинастом и мирисном уранку, али опет рече:</p> <p>— „Хоћеш ли ме |
| и, а на ледини обраслој сниском, густом и мирисном травом, Рајко беше простро своје мало сиџаде |
| уво, па кад <pb n="68" /> за ластавицом и Маргита поред свих шалвара, кафтана и чизама хитро ис |
| то јој Циганин ковач срдито и све јачом и јачом дреком довикиваше. </p> <p>А кад маџарска госпо |
| јим у Вилиндар, где пробавиш понеки дан и ноћ, па се тек опет у пећини створиш?“ питаше ме санџ |
| по рукама.{S} Молила сам се по цео дан и по целу ноћ Богу из гласа и на коленима, купала сам с |
| Обилић, Милан од Топлице, Љутица Богдан и Краљевић Марко, један за другим искупише на белој кул |
| ="109" /> царски скиптар и мач, и један и други просто засути драгим камењем.{S} Ту беху још и |
| е пре десетак дана стигао овамо и један и други, па предали та писмена патеру Амброзијусу.{S} К |
| које би узео из зембила, Рајко би један и појео, а два кришом натраг у зембил бацио, само да ду |
| ден ланац, о коме је висио велики један и поширок златан обруч; са обруча се о златним ланцима |
| од Турака и ђаура.</p> <p>Крепак један и повисок старац, — с руменим образима, белом на округл |
| онаку Мустаф-агином, па се сад слободан и срећан враћа у завичај да види мајку, браћу и родбину |
| за алку и врата се отворише.{S} Влажан и хладан ваздух удари им у лице из оне просторије.{S} Р |
| дан златан цекин, метну га себи на длан и преврташе га то на једну то на другу страну.</p> <p>„ |
| осподствен овај старац, како је озбиљан и тужан!{S} Како се невесео загледао у младог гуслара!{ |
| S} Неће ваља да тако млад и тако красан и тако због ничега умрети!" <pb n="213" /></p> <p>„Ах, |
| узимље!“ прихвати Рајко исто тако сетан и озбиљан; „није вајде, ваља да гледамо шта ћемо. <pb n |
| велиш?“ упаде јој у реч Рајко изненађен и пуно заинтересован овом причом.</p> <p>— „Истину, ист |
| 6" /> оном јутарњем зраку онако узбуђен и онако поносито стојећи пред оном младом и лепом женом |
| се на ме и каменом!“ рече Рајко узбуђен и онда узе причати све по реду како га је, како рече, н |
| ц доведе пред тај отвор, дубоко узбуђен и сав блед, подиже у вис обе руке, које дрхтаху као пру |
| раше старац и сам беше очевидно узбуђен и збуњен.</p> <p>У том се доста разговетно зачу вика је |
| к нас води!“ рече Рајко радосно узбуђен и пође напред. </p> <milestone unit="*" /> <p>Сиђоше ка |
| узе Рајко да говори као из сна пробуђен и тек осетивши да има и срца и памети; „госпођо, док би |
| не жице, а сваки уз то бејаше постављен и оперважен зибелинима.{S} На плаштовима су били понаме |
| еви и сењаци око двора букнуше у пламен и кад ми вичући „Алах—Алах!“ грунусмо у двор, она пуцаш |
| . знаш да си ми као брат, а овако рањен и више си ми!“ говораше Маргита нежно. <pb n="211" /></ |
| осподствено кружио, ни зец који погурен и сав усплахирен скакаше од џбуна до џбуна.{S} Сва су м |
| г цара Душана!“ викну Рајко запрепашћен и погледа је чисто са сажаљењем. „Па шта си ти то онда |
| а довикује: „овамо, напред! ко је Србин и српскога рода!“ Цела та прилика, и онај јунак са изра |
| } Нико од вас не зна колико је он невин и племенит био.{S} То је био један истински беспрекорни |
| "</p> <pb n="222" /> <p>Узалуд и Мартин и Ружа наваљиваху да одустане од свега тога. „Немојте т |
| ао сам га чим сам га видео.{S} То је он и нико други!“</p> <p>— „Кад си ти видео цара Душана, т |
| е да се не поуздах у Бога, и ево се у њ и уздам!“ рече он скромно.</p> <p>Заћуташе опет обадвој |
| необично дуго на чесми; остави наковањ и чекић и клинце, догега до на место са кога се чесма в |
| ваља да пре својих педесет година умр’о и наредио да га овде сахране! “</p> <p>— „Ух!“ рече Рај |
| у Хрватима или Словенцима, те разумевао и говорио српски.{S} Патер Хијероними, који је пратио п |
| ној чесми <pb n="31" /> духом прогледао и видео дивне призоре прошлости и загонетне визије буду |
| еба.{S} Мени треба!{S} Ваш бих ти казао и за што ми треба, кад бих знао да си <pb n="42" /> чов |
| ироких дрвених димњака.{S} Дан се дизао и будио успаване људе на посао.{S} Озго испод зидина гр |
| сом на ону другу реч и махнув руком као и да покаже, како доиста од тога нема ништа. „ О, немој |
| нка!{S} Веруј, тукао се и он за вас као и многи други наш јунак, и право је да га се сећате! “< |
| ртина ! “</p> <p>„Вала да си ми заискао и половину не бих се смео цењкати.{S} Ето, дај длан у д |
| а.{S} Само је <pb n="23" /> Рајко јахао и даље напред, много нешто замишљен.</p> <p>Био је и не |
| ца и памети; „госпођо, док бих ја нашао и довео ластавицу, дотле би и Турци са самсовима, или б |
| о је најпосле дан, у који је моје слабо и очајно срце рекло: па тебе или никако и нема, или ако |
| ава; а оно тамо иза њих, где су се небо и земља састали, то је — твоја земља Маџарска!“</p> <p> |
| !{S} Јест, биће да је кад се у њој небо и земља састају!{S} Ах, да сам те очима својим опет јед |
| који је сваки час брисао своје знојаво и запурено а глатко обријано лице некаквим белим убрусо |
| на штиту, стојаше поснизак један, право и равно пресечен — растов пањ.</p> <p>„Шта ли му је ово |
| голубице, где си?{S} Дед’ овамо, право и само право! ко је лепши, ја или онај тамо Бенглер-бег |
| е баш високо, и пре посниско, али право и лепо срезано и осењено густом кестењавом косом.{S} По |
| тави:</p> <p>„Оно.... у неку руку право и велиш!{S} Кад изађох љут од твоје господе и стадох у |
| гне у двор грофа од Нађ-Бање.{S} Управо и нема пута, него се тера преко равнице, а по трагу дру |
| <p>— „Није, није оче!{S} Чула сам, ево и сад чујем лавеж и скамукање њихово !{S} Еј тешко мени |
| -Бање!“</p> <p>И онда се склони на лево и дубоко поклони пред Маргитом, која у њеном турском ру |
| послу љуљаше се то на десно то на лево и дуго не могаше да удеси струне како му уху требаше.{S |
| } А чим поче да свиће он окрену на лево и подаље од колског пута те кроз њиве и поља и испод др |
| а гуја уједе.{S} Отегну песницу, и лево и десно удараше <pb n="135" /> око себе, као да се бори |
| парче труда и махаше њиме десно и лево и пођоше напред корак по корак.</p> <p>„Ево једних врат |
| во весеље у двору?“ питаше Маргита живо и под притиском неке зле слутње.</p> <p>— „Весеље?{S} Т |
| им рукама, говораше нешто маџарски живо и ватрено.</p> <p>Млади Рајко, који је неколико корачај |
| е то полагано, озбиљно, свечано, готово и нешто мало тужно.{S} Гледаше у Рајка неким замишљеним |
| , како ће да пропадне господство њихово и царство српско, и како ће једна страшна црна ноћ све |
| одно.{S} Благо жени која ће то витештво и ту слободу чистом љубављу за себе да веже!{S} Ах, што |
| ргита се осећаше не само узбуђена, него и растужена и пуна неке чудне слутње. „Ко зна,“ рече, „ |
| аме, онда она приђе ка ковчегу.{S} Дуго и дуго гледаше без речи у мирно лице младога човека, ко |
| “</p> <p>— „Да видиш већ сам се зажелео и шуме и шумског хлада.{S} Ево два дана како се возимо |
| укао, тако Рајко беше заглунуо, занемео и задрхтао.{S} За неколико тренутака <pb n="88" /> није |
| а зачу се на вратима од ковачнице весео и гласан поздрав: „сабанахиралах, мајсторе!“</p> <p>„Ал |
| ваки пође своме селу и своме дому весео и поносан, као да се љубио лицем у лице с оним великим |
| нешто замишљен.</p> <p>Био је и невесео и по готову срдит.{S} Невесео од жалости која му притис |
| ки писало ово:</p> <p>„Слатка моја Ружо и добри мој Мартине, и сви ви, који сте ми били слуге, |
| по више ове чесме; и окренуо си се био и гледао к мени.{S} Имао си дугу пушку о рамену... <pb |
| дохвате звезде.{S} Тако је извезен био и онај велики и широки јермелином постављени плашт, кој |
| о; заборавио Турке и самсове; заборавио и живот и смрт.{S} Знао је само да пред њим стоји Марги |
| ва, јер би нас после питао шта је радио и како је говорио онај јунак, и шта се коме најбоље сви |
| а, који ме је турског ропства ослободио и часно и поштено и пуно витешки довео у дом мој, да ме |
| како је он невин, како добар, како мио и племенит, ти би тек онда мене разумела!"</p> <p>Још с |
| , као да је и сам већ неколико ноћи пио и певао те промукао.</p> <p>„Кондор, Кондор, Кондор!{S} |
| гаре по столичицама око огњишта, пустио и женскадију да стане иза мушкиња, а нас момчадију поса |
| грофицу Маргиту?“</p> <p>„Исусе, Маријо и Јосифе!“ врисну старица, па се пљесну рукама; је ли о |
| ијатеље.{S} Ако ме ко нападне, имаће ко и да ме брани.{S} Ако не би ти хтео, Мартине, ево ко ће |
| и очајно срце рекло: па тебе или никако и нема, или ако те има, ти немаш ни милости ни <pb n="2 |
| и подиже је!{S} А Маруша му се једнако и на глас молила: боље да је и закопа, него да јој оста |
| на?“</p> <p>„Их, да грдне бруке да тако и говориш а некмо ли да тако и радиш!“ рече Рајко сав п |
| ке да тако и говориш а некмо ли да тако и радиш!“ рече Рајко сав пренеражен. „Комшија, тебе кан |
| једно другом миг да се не одмичу далеко и да се брзо врате.{S} Управо је и не губљаху из очију. |
| светлост без тебе.{S} Ходи!“ рече Рајко и одмах пође напред.</p> <p>Узани ходник у зиду савијаш |
| и.{S} Ето, дај длан у длан!“ рече Рајко и замахну добро и опали својим дланом у длан циганинов. |
| де кроз тај отвор у ходник, али и Рајко и Маргита на свој ужас опазише при оној слабој а црвенк |
| екај молим те, госпођо!“ прихвати Рајко и доиста се мало застиде; „ако ме питаш да ли сам обеге |
| вис на оно место, где су недавно Рајко и Маргита тако лепе снове о лепшој будућности сновали.{ |
| анчицом!“</p> <p>— „Пих!“ узвикну Рајко и још нешто промрмља. „Али што да плачеш?{S} Кад те тво |
| е од капије.{S} Двориште је било широко и пространо.{S} Сад је све било запремљено гомилама и м |
| ини јој се да се он винуо некуда високо и далеко мислима, те њу више и не узима на ум.{S} Отиде |
| апитај се: како би радио Краљевић Марко и како би радио Бан Страхиња на твоме месту? па онда ра |
| евину младост... ох, како је то и горко и грозно!“</p> <p>— „Не подаји се таквим мислима, него |
| <pb n="169" /> се видело као једно уско и дугачко платно, па даље иза њега један снизак и раван |
| ргита нареди да с њоме пође Ружа, Мишко и још пет момака. <pb n="224" /></p> <p>Па онда отиде у |
| маџарска!“ понови Рајко, а беше га мало и зачудило што га она тако пита.</p> <p>„Зар ти мене не |
| близујући се.</p> <p>„Да је додамо мало и твојој мајсторици!" рече Рајко погледав к младој жени |
| окрете Циганина на прса и мало по мало и не без муке, веза му руке на леђа!{S} Није дуго траја |
| “ рече Рајко малко збуњено а нешто мало и срдито. „Нико ме други к вама послао није до жалосна |
| оме се, у јасном металном звеку, мешало и нешто поноса. <pb n="7" /></p> <p>— „Богме ће господа |
| а повисока млада раста, којима и стабло и грање и лишће беху од сувога злата, а жирке његове од |
| > <p>Рајко је међу тим био скинуо седло и узду са ластавице, протро је мало рукама својим и чеш |
| адине; она их подиже и погледа невесело и бојажљиво горе у таваницу, а ја кроз таваницу у облак |
| а њима полагано и нежно превлачаше чело и трепавице.</p> <p>„О Мартине, зар нема нико у селу ко |
| мерном нежношћу.{S} Узе опет да му чело и очне поклопце превлачи мирисним прстима својим.{S} Оч |
| ревину и своју господу.{S} Тако је било и у нас за нашег цара Душана.{S} Ето, погледај га, кака |
| ђоше мрави од узбуђења.{S} Беше му мило и опет некако тешко.{S} Пригну се и пољуби старца у рук |
| е просуло још топлији жар, те позлатило и поља и горе, и кад би сваки лист на дрвећу, и сваки ц |
| и рече јој узбуђеним гласом, али топло и смерно:</p> <p>„Хвала ти госпођо!{S} Бог нека те чује |
| им белим убрусом.</p> <p>С њима је ишло и неколико Турака у дугачким зеленим кафтанима и са ста |
| од једне помисли твоје; врати ми се амо и сам са чистим срцем, ведрим челом и светлим образом и |
| да одмах дођу!{S} А ти сам врати се амо и викни Ружу своју!“</p> <p>„ Али... молим те... не пре |
| S} Тек је пре десетак дана стигао овамо и један и други, па предали та писмена патеру Амброзију |
| S} Хоћеш да се бијемо?!“</p> <p>„Можемо и то.{S} Али сад дођох по другом једном послу!“ рече Ра |
| рамена, да се надскакујемо, надтркујемо и да гађамо из пушке.{S} А радним данима би у вече, кад |
| столова!{S} Не пита се сад више ко смо и шта смо.{S} Него да се са нашом заједничком несрећом |
| ко !{S} Него — ми имадосмо па изгубисмо и сад смо ето „сиротиња раја.“ Опет, хвала Богу, имамо |
| радо становао, него је све то, полагано и кришом, дао да се донесе у подземне сувоте под овај м |
| сирће од руже, па му онда њима полагано и нежно превлачаше чело и трепавице.</p> <p>„О Мартине, |
| ура у дубине оне мудрости; узе полагано и више самом себи понављати оне речи: „плот је слаба а |
| е узима на ум.{S} Отиде за тим полагано и све на прстима до самог иконостаса, погледаше све ико |
| пре посниско, али право и лепо срезано и осењено густом кестењавом косом.{S} Погусте и дуге ве |
| Стари се гроф жени?!“ викну она гњевно и сва пренеражена, па онда паде натраг на ону клупу.</p |
| ом и за тобом!“</p> <p>И пођоше заједно и ћуташе.</p> <p>Мало после па једна сјајна звезда прел |
| под земљом <pb n="174" /> били заједно и ево нас под небом заједно, и свуда смо верно једно уз |
| даље иза ове гомиле ишли су растројено и полагано чауши с великим тојагама.{S} Тек би се од ча |
| ког ропства ослободио и часно и поштено и пуно витешки довео у дом мој, да ме <pb n="228" /> ње |
| редавати!{S} Ево вам цвећа!“ рече нежно и жалостивно стара Ружа и положи своју руку на раме Мар |
| Села би поред мене па би ме тако нежно и мило гледала, очи би јој засузиле, па би тихо прогово |
| еванђеља, прекрсти се трп пута побожно и шапатом рече: „о часни крсте и свето еванђеље, одбите |
| .{S} Гледаше постојано у лице Маргитино и пажљиво је напајаше хладном водом из златног пехара.{ |
| ем се!“ говораше Маргита мирно, озбиљно и свечано.{S} Учини се Рајку да јој глас никада није би |
| >„Мартине,“ говораше му Маргита озбиљно и свечано; „био си нам свагда веран слуга.{S} Тако ти с |
| ту устави.{S} Ћуташе и гледаше озбиљно и невесело преда се; бејаше мало побледела а углови од |
| >„Вала госпођо!“ прихвати Рајко озбиљно и невесело, „тешко је да се говори о ономе што може бит |
| } Изгледао је као да је покисао.{S} Оно и јесте нека тиха а прилично хладна кишица почела да ро |
| и сама приђе к руци која и њу, као оно и Рајка, живо благослови.{S} Беше то некакав жив и креп |
| као бачени тамо <pb n="116" /> немарно и небрежљиво.{S} На доњој степеници од престола седела |
| тну руку на срце, поклони јој се смерно и говораше мирно али са уздрхтаним гласом:</p> <p>"Госп |
| Ја сам се смислила!“ рече Маргита мирно и готово хладно. „Рајко, који ми се довде показао као в |
| нам Бог помогао!" говораше Рајко мирно и просто као о нечем што је са свим обично.</p> <p>Она |
| о час па она подиже трепавице те уморно и жалостиво погледа у Рајка.</p> <p>„Жао ме те је јадни |
| а још мање велики!“ говораше она упорно и са свим одсудно.</p> <p>— „Комшија!“ прихвати Рајко; |
| ову страну Ниша, Рајко је са свим јасно и поуздано знао шта би му стриц Павле рекао да је жив, |
| н попа воли! “</p> <p>Насмеја се гласно и сам патер Хијероними, и насмејаше се сва господа кад |
| гнутом главом, крочи у дворану и гласно и чисто усклицавајући викну:</p> <p>„Њено високоблагоро |
| ме је турског ропства ослободио и часно и поштено и пуно витешки довео у дом мој, да ме <pb n=" |
| у несрећу. „Бесна крв маџарска, а бесно и господско колено.{S} Од многог поноса никоме лепо да |
| !{S} Оно је лудо, поносно, љуто и бесно и без тога!{S} Него није она моја мајсторица.{S} Она је |
| лево се окренем и ја; она десно, десно и ја, као сунцокрет за сунцем!{S} Занесох се, занесох с |
| теже да дише.{S} Пови се мало на десно и лице јој се сад окрену право ка кубету од дворане.{S} |
| вуда око њих.{S} У даљини мало на десно и право пред њима неразговетно <pb n="169" /> се видело |
| да у Рајка, па онда сави главу на десно и гледаше у црвену чизму у широкој бакрачлији.{S} Марги |
| овелико парче труда и махаше њиме десно и лево и пођоше напред корак по корак.</p> <p>„Ево једн |
| добри час да буде!“ рече Рајко радосно и поносито. „Имај надежду у Бога и имај веру у мој српс |
| > <p>Како јој звечаше глас слатко, пуно и топло!{S} Учини се Рајку као да са неке свете цркве з |
| учне зглавке припијаху доручницима лепо и пуно црвеним концем извезеним.{S} Имао је на себи уск |
| човек, који има око за оно што је лепо и господско!{S} Та стена горе изгледа <pb n="168" /> ми |
| пода маџарска световати.{S} Почеше лепо и полагано, па пођоше све јасније и јасније, све гласни |
| свој убрус; скиде га са зове, сави лепо и метну у џеп од свога гуњца.</p> <p>„Како лепо мирише |
| ноћ врати, искупи нас стриц све и старо и младо око огњишта, изведе Марка на среду те пред свим |
| мо те Боже!{S} Ово је у истини и сребро и злато!{S} Нисам истина никада до сада видео ни овакве |
| лан у длан!“ рече Рајко и замахну добро и опали својим дланом у длан циганинов.{S} Удесише да Р |
| рог водовода.{S} Него ето ћемо се скоро и растати, а ништа нам ниси причала о твоме робовању у |
| и видео њена два велика ока како бистро и бодро светлуцају. <pb n="64" /></p> <p>Кад већ беше л |
| одазва моме звиждању.{S} Него ви за то и не знате.{S} Има овде од непамћених година један смук |
| неку цркву тамњаном окади.{S} На све то и на сваку ситницу обраћао је он пажњу маџарској господ |
| једну невину младост... ох, како је то и горко и грозно!“</p> <p>— „Не подаји се таквим мислим |
| господскога рода.{S} Веле познаје се то и по њеној лепоти, и по њеној доброти.{S} Сад било да т |
| и везана?!{S} Не може то.{S} Било би то и грехота пред Богом и срамота пред људма!{S} Ово је ов |
| њига у златним корицама и икона у злато и драго камење окованих.{S} Она мало нижа трпеза у заче |
| урвине, ето вам планине, ето вас, а ето и ваших паса, па тражите.{S} А да знам где су и то знам |
| она би му из њих извила копљасто длето и буздован-чекић, па кушала да ломи стену.{S} Првих дан |
| на коње, па на кочијаша и некако срдито и зловољно лајаше крупним и промуклим гласом, као да је |
| не чујаше што јој Циганин ковач срдито и све јачом и јачом дреком довикиваше. </p> <p>А кад ма |
| сечен.{S} Осу се лупање песницама о сто и усклицавање гостију.{S} Па онда неко повика да се ути |
| Учинило ми се да је у тебе срце и чисто и јако. „Ево га нађох!“ говорах у себи и зарадовах се.{ |
| !{S} А колико ли више треба једно чисто и јако срце, да се један велики и свети аманет чува ?!{ |
| нема ништа?{S} Што ми не говориш просто и отворено; што ме не питаш право?" прихвати Рајко живо |
| ми ортак!{S} Оно је лудо, поносно, љуто и бесно и без тога!{S} Него није она моја мајсторица.{S |
| светли господине!{S} Баш си научио што и јесте најлепше у нашем говору.{S} Напред ћемо сви ако |
| а стари би се барон Арпад само осмехнуо и рекао: „красно момче!{S} Добар јахач а и коњ му добар |
| а око себе, погледа у Рајка и онда тихо и разнежено рече:</p> <p>„Како је дивно звездано небо и |
| онда већ Рајку поста јасно да она тихо и равномерно дише, и да је заспала.{S} Не хтеде се одма |
| тарац пун искуства; „а колико ти је леп и китњаст тај сан, опет је он само уморна сенка, која ј |
| г сам толико пута хвалила како је добар и како ме воли, хоће сутра да се венча, и то с киме нег |
| ери што си од друге цркве, јер си добар и имаш дух витешки.{S} Исплакала сам се на њеном крилу, |
| ер Хијероними направио изванредно мудар и прозорљив.{S} Кад оно Рајко изађе зловољан из њихове |
| најволели да заједно станују цар-Лазар и <pb n="9" /> царица Милица.{S} А њих су се двоје мног |
| к у крст извијен био.{S} Круна, скиптар и златна јабука с крстом лежали су доле поред престола |
| н унакрст <pb n="109" /> царски скиптар и мач, и један и други просто засути драгим камењем.{S} |
| чакљу?“ „Видим, видим!“ увераваше патер и не гледајући у вис. „Само хајде, свршуј!“</p> <p>— „Е |
| из Сегедина; него су се онај црни патер и она црна кучка договорили, да поделе благо нашег јадн |
| зло навлачи!“</p> <p>Осети да му се мир и крепост у срце враћају.{S} Али не смеде ни погледати |
| клупе; овде и онде понеки сељачки шешир и по гдекоја женска марама.{S} Из села и у даљини чуо с |
| гу из дубине душе, да се смилује на вас и рад вас на мене, и кад сврших молитву, не дигох се са |
| еној земљи?!“ А сад видим, да ако у вас и има много срчаности још више има суза.{S} Никада ја н |
| и ни за тебе ни за мене, баш као да нас и није!{S} Све једно; нека госпођа буде робиња, нека ро |
| вилене тканине, привезане уз витки стас и танки пас узаним једним стамболијским шалом, притврђе |
| њених руку, мало га одли, подиже у вис и рече тихо:</p> <p>„Пун ибрик, пуна срећа да Бог да те |
| ог акова, загњури руку, подиже је у вис и пусти да млаз од златнога новца цури натраг у буре.</ |
| овде опрости!{S} Дај да се... као брат и сестра... пољубимо!“</p> <p>Она се хитро диже, повуче |
| своју.</p> <p>„Да делимо право као брат и сестра!" говораше му. „Овде смо као у гробу и смрт се |
| нежнију матер своју, па јој пала о врат и обасула је хиљадама топлих пољубаца.</p> <p>„Е, Рајко |
| се сва стресаше од како он помену авет и изговори онакву клетву.{S} Него на све то сав одговор |
| све једно; мари ти за то тај твој цвет и она шева и ова земља и оно небо!{S} Зар то није да се |
| дљива.{S} Није му било више од двадесет и две године.</p> <p>Красни овај младић корачао је пред |
| од калуђера рекоше ми: има јој двадесет и пет година.{S} Ја је носим да ми се нађе рад лека.{S} |
| естивом и пићем, седело је бар двадесет и четири госта.{S} Ваздух беше топал, загушљив од дима |
| у скрињицу и избројаше у њој седамдесет и седам златних прстенова, у свакоме по један алем драг |
| авио Турке и самсове; заборавио и живот и смрт.{S} Знао је само да пред њим стоји Маргита, и да |
| а право чело, којега су мирну строгост и свечану лепоту густе витице црне косе сенком својом с |
| а не види.{S} Савлада своју радозналост и оста у столу, погледајући час у Маргиту час у ону тај |
| поведам: како је страшна твоја немилост и опет како је велика твоја милост !{S} О, само не дај |
| них очију, рекао бих, трепти и светлост и светиња од које нечастиви бега.{S} Кад ме гледи и кад |
| еговом понашању, она његова замишљеност и суморност учини се свима да је баш подозрива.{S} Није |
| ко белу нежност, на тако топлу снежност и на тако свету дражност.{S} Застиде се сам од себе и з |
| а на муке и уморила једну свету старост и једну невину младост... ох, како је то и горко и гроз |
| а пред један у стени грубо урезани крст и шапуташе још некакве молитве за неколико тренутака, п |
| заном ходнику.{S} Мрак бејаше тако густ и црн да не могаху једно друго видети.</p> <p>— „Рајко |
| а пије много више но пре, постао је љут и прек.{S} Један пут на некаквом весељу угледа једну Ци |
| га је око врата носила, био је раскинут и спуштао се у снежнобелу долину између две снежнобеле |
| аџарица не изађе.{S} Звизну и други пут и трећи пут. „Шта је сад наопако?!“ мишљаше <pb n="58" |
| и се, провуче прсте кроз косу један пут и други пут да главу расхлади, извади из свога гуњца уб |
| <pb n="163" /></p> <p>А сад кад си већ и онако понешто видео, да ти тек понешто кажем.{S} У Св |
| о дуго на чесми; остави наковањ и чекић и клинце, догега до на место са кога се чесма видела, и |
| ромени у лицу па журно дохвати и котлић и ибрик.</p> <p>„Иди сад!{S} Иди!“ рече јој Рајко. „Циг |
| заветујем: седам година живећу о хлебу и води, ићи ћу босонога од села до села, да свету пропо |
| Ето их с ону страну ове стене.{S} Гребу и скачу уз њу скамучући !{S} Молим те метни ухо на сам |
| ра!" говораше му. „Овде смо као у гробу и смрт седи негде у једном од ових столова!{S} Не пита |
| , уђе у собу.{S} За њим се ушуња у собу и онај црни рундов и понизно приђе к Маргити, облизујућ |
| > <p>Ружа се сагну да јој подигне главу и онда врисну: „еј, црна жалости наша!{S} Мартине, Мишк |
| и и гледаше у таваницу.{S} Окрете главу и виде како Маргита стоји поред њега, а крупне јој се с |
| диже дијадему и метну је на своју главу и с осмехом једног сујетног детета рече Рајку: „шта вел |
| страшном једном светињом, пригну главу и... пољуби је у уста.{S} Она га не пушташе из свога за |
| ко пута, склопи руке на оружје у силаву и стаде на сред капеле мирно.{S} Није да се молио Богу, |
| молих да је придигне, па ма и богињаву и слепу, само нека ми дете живи!{S} И он чу моју молитв |
| а је вихор ветар духнуо па их као плеву и прашину однео!...{S} Знате како је то чудно било.{S} |
| пски поп, да га доведу да очита молитву и гроб прелије.{S} Па онда рече Ружи, Мартину и свима с |
| а ми дете живи!{S} И он чу моју молитву и подиже је!{S} А Маруша му се једнако и на глас молила |
| ме старац пустити, а волела бих да могу и онда да пород тебе будем, да појахам сиву ластавицу, |
| е првом стрелом, кад си ми младој младу и нежну матер отргао, а мене хладној туђинској нези пре |
| мраморну чесму од сунца, те да у хладу и на миру бистром струјом бруји чудесне приче о слави с |
| аше то исто чудо да чини, те да се једу и да их опет једнако у зембилу има.{S} Маргита је сваку |
| срдњу.{S} Срдио се на маџарску господу и на оног црног попа. „И то су ми нека господа !“ говор |
| земље маџарске, и предаће те твоме роду и твом завичају!““ <pb n="80" /></p> <p>„Кад разабрах т |
| извештај од Мартина, да је најмио лађу и да је у Сегедину све готово.{S} Маргита нареди да с њ |
| еколико сам пута покушавала да се глађу и жеђу уморим, али кад већ клонем и обамрем Бекри-Бекир |
| ђали један до другога, да чувају стражу и да подупру зидину својим гвозденим плећима.{S} Изнад |
| га овде видите, похитала сам своме мужу и своме завичају.{S} Аладаре, зар ме доиста не познајеш |
| стрезне ко је још пијан, нека распитају и доведу амо свакога, ко ма и уображава да нешто зна!“< |
| лим и своје сестре од стричева, Павлију и Анђелију...“</p> <p>„Што говориш као да си дете!{S} П |
| аде.{S} Диже се страшна вика од гостију и запомагање од Манде Циганке.{S} Али нико од гостију д |
| дажду од крупних суза из крупних очију и у гласно јецање.</p> <p>Старац и Рајко беху и сами ду |
| ала! “</p> <p>Подиже је у своме наручју и однесе је као што би млад пастир јагње понео.{S} Она |
| рекох а учини ми се да чујем вику неку и лавеж паса у даљини.{S} Окренух се и имадох шта да ви |
| е није његов чисти поглед пао на толику и тако белу нежност, на тако топлу снежност и на тако с |
| таче се о зембил у оном мрачном ходнику и +напипа руком ону тикву с водом.{S} После неколико тр |
| пијани старац, па се окрете према Рајку и гледаше га за неколико тренутака.</p> <p>„Могао би би |
| n="85" /> онда диже и окренув се Рајку и Маргити запита их: „шта мислите?“</p> <p>„ Ја сам се |
| да ли сам обегенисао где какву девојку и да ли сам се верио, то нисам и ако у нашој земљи има |
| брављена!“ Повуче <pb n="96" /> за алку и врата се отворише.{S} Влажан и хладан ваздух удари им |
| <pb n="131" /> војводи Сибињанин Јанку и јунаку Бановић Секули!{S} И ја знам по неку....{S} Хо |
| еш сведок!“ рече јој, па је узе за руку и поведе доле у велику дворницу, где је сад лежало тело |
| , устаде, узе своју кћер љутито за руку и одвуче је и посади на њено прво место.</p> <p>Маргити |
| амог рањенога Рајка, па га узе под руку и поведе. „Мартине, преклињем те, пошљи одмах овог часа |
| говораше с пуно ватре; подиже леву руку и погледаше по њој горе у висину, као да гледа у крстат |
| ани <pb n="225" /> прстен на твоју руку и ево ти дајем ову белу ружу, знак твога чистог срца и |
| је невера; и онда сваки пође своме селу и своме дому весео и поносан, као да се љубио лицем у л |
| ка ми бар памет преврне, те да у лудилу и не знам ништа и не осећам ништа.{S} Па као у инат онд |
| {S} Поведи га у Стамбол, нека види силу и господство, е да би се зажелео да цара служи.{S} Пође |
| отова на свако зло.{S} Начиниће гунгулу и убиће вас онде пред ногама господаревим! “</p> <p>„Па |
| ше небројено пута његову маџарску сабљу и говораше за њ неразумљивим језиком тако страсно.{S} Н |
| ити!“ рече Рајко храбрећи је.{S} Али му и самом срце бурно куцаше.</p> <p>Последњим једним живи |
| са главе своје, па онда подиже дијадему и метну је на своју главу и с осмехом једног сујетног д |
| ла то на једну то на другу црвену чизму и намешташе их у широке бакрачлије. „Него да видиш, как |
| то одмах ни опазио, него казиваше песму и даље.{S} Али кад Краљевић Марко осече прву главу Арап |
| > <p>"Метнуо сам му хладне крпе на рану и привезао је!“ говораше Мартин шапутом.{S} "Него, ето |
| Рекох Турцима: „док ви одаберете грану и наместите све што треба, ја да се мало помолим своме |
| сито уздигнутом главом, крочи у дворану и гласно и чисто усклицавајући викну:</p> <p>„Њено висо |
| с тобом јутрос у пећини, кад муња севну и гром пуче?...{S} Тобож не смеш ни да се сетиш... и ти |
| зарумени у образима, поклони се, пригну и подиже четири талира.</p> <p>„Нека вам је хвала светл |
| творио беше оба кљуна своја.{S} С једну и с другу страну овога знамења стојао је по један висок |
| е степенице.{S} Уђоше у пространу једну и добро осветљену дворану, које зидови беху искићени ро |
| тренутака рече: „.јест, гребу ову стену и лају помамно.{S} Велика је вика у пећини.{S} Рекао би |
| једном ниском лугу славуј певаше тужну и слатку неку песму, и не прекидаше је ни једним дахом, |
| /p> <p>Али Маџарица не изађе.{S} Звизну и други пут и трећи пут. „Шта је сад наопако?!“ мишљаше |
| , и треба тако кад имате своју царевину и своју господу.{S} Тако је било и у нас за нашег цара |
| ад мени за љубав пођите овуда у околину и наберите пољска цвећа.{S} Хоћу да сваки од вас, који |
| лира у четири потковице!" рече Циганину и положи му их на длан.</p> <p>Циганин их загледаше, пр |
| пет стопа у дужину, две стопе у ширину и бар једну стопу у висину просећи!{S} Да л’ ће моћи и |
| прелије.{S} Па онда рече Ружи, Мартину и свима својим маџарским слугама: сад мени за љубав пођ |
| ше на ухо, али је он нестрпљиво одгурну и рече: „торњај се од мене, црна сотоно, не знам те шта |
| и невине једне мисли, стапали у чудесну и дивну једну хармонију.</p> </div> <div type="chapter" |
| отвори врата наиђе на Ружу, која врисну и мало што не паде.</p> <p>„Не бој се!{S} Ходи само да |
| у десно, час у лево.{S} Маргита врисну и мало <pb n="146" /> што не испусти свећу: — „јух, зми |
| е развуку у осмех.{S} Али се не осмехну и не рече ништа.</p> <p>Рајко јој поврати ибрик.{S} Тре |
| је Бекри-Бекир унео везану у ону мрачну и прљаву јазбину своју у Крушевцу, и кад помислих у как |
| ад да пређе на ствар због које је на њу и чекао, али некако не могаше да подеси како је најбоље |
| велике чутуре.{S} Све то метну пред њу и око ње и наваљиваше на њу да се прихвати.{S} Она се ж |
| друге да се уклоне и да оставе само њу и Ружу саме поред мртваца.</p> <p>Кад осташе саме, онда |
| ти!“</p> <p>Рајко се диже, скиде шубару и приђе к руци старчевој.</p> <p>„Хвала ти, оче, по хиљ |
| а и у Маргите.{S} Он одмах скиде шубару и приђе к руци старчевој.{S} Маргита сјахав, застаде за |
| ја, волео би ти да сазнаш о цар-Лазару и царици Милици много више, него што то овај господин п |
| чини ни цар у Стамбулу ? “</p> <p>„Цару и не треба.{S} Мени треба!{S} Ваш бих ти казао и за што |
| евцу, и кад помислих у каквом сам добру и на каквој нези одрасла, каква сам госпођа била и куда |
| оче, и Рајко изиђите овога часа у гору и склоните се мало.{S} Кад турски самсови дојуре у пећи |
| е се са свим гола и узме чарати у ватру и кувати неку воду у једном тигању.{S} Кад је вода прок |
| и се на своје место запе ногом за асуру и стропошта се на Рајка.{S} Гласно се сам себи насмеја; |
| нда Циганин мало устави.{S} Наже чутуру и опет се добро напи, као да се мало поткрепи, после он |
| } Циганин промрмља нешто па наже чутуру и добро повуче.</p> <p>„Ја да црних калуђера, е баш бра |
| гњишта и мехова.{S} Рајко одврте чутуру и додаде је Бекри-Бекиру.{S} Циганин промрмља нешто па |
| и да му је грло суво, те дохвати чутуру и опет повуче добро.</p> <p>„Јеси ли је купио или на са |
| х паса, па тражите.{S} А да знам где су и то знам, и казаћу вам: „ено су у божјој руци!“ На пак |
| е заветовао да умре певајући.{S} Чак су и маџарска господа сама од себе стала да га слушају, а |
| ладак глас!{S} Та прво сам вас по гласу и познала!{S} Слатка, слатка моја госпођо !“</p> <p>Па |
| својом левом руком прихвати густу косу и лепу главу, да ову мало подигне.{S} Како је мало по м |
| , са пуно тешких златних ланаца о врату и по грудима.</p> <p>Кад оне речи Мартинове пројечаше, |
| а млада жена тапкаше ластавицу по врату и намешташе јој чупу од гриве изнад чела и тепаше јој н |
| ће да свака млада жена највише о накиту и снива!“ рече Рајко као да је некакав <pb n="141" /> с |
| S} Рајко, ма шта да буде, твоју доброту и твоје витештво никад, никад, никад заборавити нећу.{S |
| мало са главе шубарицу; „на бољем месту и није могао погинути!{S} Их, шта је песама мој стриц з |
| ан враћа у завичај да види мајку, браћу и родбину.{S} Као да га негде на путу или на крају тога |
| а Рајко рече, па кад чу приђе к младићу и потапка га по рамену као да му одобрава.</p> <p>„Е ба |
| {S} Коњи касаху ржући, а кола звекетаху и зврктаху свима лотрама, као да ће сваког часа да се р |
| асно јецање.</p> <p>Старац и Рајко беху и сами дубоко узбуђени и погледаху један у другога, не |
| ме Турци ухватише још у самом Крушевцу и доведоше њему натраг.{S} Избише ме љуто <pb n="76" /> |
| у замишљам да може бити нисте при новцу и за такву работу.{S} Ако нисте, онда ево друга начина: |
| опет настави: „посадише ме на ластавицу и доведоше амо.{S} Рекох Турцима: „док ви одаберете гра |
| “ На пакост, наиђоше на твоју ластавицу и доведоше је!{S} Што је доведоше ни по јада, али, кад |
| а теби!“</p> <p>Па онда му приђе к лицу и пољуби га у чело.</p> <p>„Шта то радите за име божје, |
| ада једна девојка, загасите боје у лицу и црних очију, — црних и светлих, али без душевне топло |
| без силног напрезања, сав црвен у лицу и са крупним знојем на челу, Рајко једним скоком искочи |
| а човека.{S} Окрену цев горе у таваницу и одапе.</p> <p>Пуче пуцањ, погасише се скоро све свеће |
| оред капеле Рајко угаси своју воштаницу и остави је у куту од малих оних врата. „Ко зна колико |
| д зелене кадифе ти шириш своју-шареницу и твоју црвену кабаницу!{S} Већ сам у две прилике долаз |
| је млада робиња унела воду у ковачницу и тек поче упорно да одговара Циганину на његову вику, |
| ра и рубина.{S} Отворише другу скрињицу и избројаше у њој седамдесет и седам златних прстенова, |
| ера сузу.{S} Он се диже, скиде шубарицу и поклони се пред Маргитом и рече јој узбуђеним гласом, |
| </p> <p>Старац весело додаваше чутурицу и Маргити и Рајку, напивши се и сам, па онда опет наста |
| ваше.{S} Па се онда окрете према старцу и Рајку, бледа као крпа, отворила уста, разрогачила очи |
| да може ићи.{S} Рајко се поклони старцу и изађе. „Ех, шта ћеш?{S} Сила Бога не моли.{S} Нисам м |
| >Кад би се она два златна лава што ричу и они усправљени лавови с орлом на штиту приближили и с |
| Ељен Силађи!“ викну промукло стари гроф и удари песницом о сто.{S} Гости прихватише усклик и уд |
| } Зајецах гласно, раширих руке, потрчах и — скочих у Мораву! "</p> <p>Маргита се ту устави.{S} |
| ?!“</p> <p>Гракнуше пијани гости у смех и у кликтање и у пљескање.</p> <p>„Мартин ће скупо да п |
| о измири, и њихов господски а рекао бих и — твој сиротињски понос.{S} Ето, нека прихвати <pb n= |
| е све било запремљено гомилама и младих и старих сељака и сељанака, од којих једни играху уз ци |
| ре, нека се пале свеће за душе и твојих и њихових покојних док талира траје.{S} А?... шта велиш |
| клопцу, кад ено ваља да педесет широких и дугачких плаштева од меке кадифе и још мекшег зибелин |
| х румених покретних уста два низа белих и ако неравних зуба.{S} Не беху „као бисер“, али додава |
| 4</head> <p>Прођоше кроз гомиле веселих и више или мање пијаних сељака.{S} Успеше се уз каменит |
| а чисто покриваше кадифом својих топлих и меких погледа.{S} Он се живо а застиђен подиже.{S} Бе |
| румени лук горње усне од добро срезаних и за човека доста малених уста.{S} Лице му је било обли |
| сите боје у лицу и црних очију, — црних и светлих, али без душевне топлоте, као да нису два дев |
| читав рој од некаквих џиновских златних и сребрних светлица.{S} Сам свод као да је био сребром |
| } Беше ту још поређан велики број мањих и већих златних крстова, богато искићених бисером и дра |
| исам и ако у нашој земљи има пуно лепих и добрих девојака!“</p> <p>„Знала сам да ти је срце вит |
| погледах га у очи, познадох га, вриснух и пробудих се! “ — „Биће да свака млада жена највише о |
| гита је сама спавала у пећини, а старац и Рајко седели су горе на градском зиду поред ватре.</p |
| дговори Рајко.</p> <p>Накашља се старац и два и три пута.{S} Поћута мало, и опет се накашља и о |
| ељаци ништа не јавише!“ говораше старац и сам беше очевидно узбуђен и збуњен.</p> <p>У том се д |
| адом животу заспала није.</p> <p>Старац и Рајко остадоше да преноће поред оне ватрице испред пе |
| очију и у гласно јецање.</p> <p>Старац и Рајко беху и сами дубоко узбуђени и погледаху један у |
| а, моја добра стрина Круна, удри у плач и у кукњаву; <pb n="130" /> а мој стриц Павле као стена |
| та, ударив живо гласом на ону другу реч и махнув руком као и да покаже, како доиста од тога нем |
| лачеш!...{S} Нећу ја умрети...{S} А баш и да умрем, па ништа !....{S} Истина баш не бих волео д |
| 5" /> кад није авет другога се чега баш и не бојим.{S} Сад ћемо видети шта је !“</p> <p>Па онда |
| па избуљи очи на њу. „Вала ћеш да играш и мали и велики па још маџарски да певаш!{S} Знаш, ниси |
| азују да поштено мислиш, витешки осећаш и искрено говориш.{S} Видим те много млада за тешки пос |
| на шта је тамо!{S} Пре него што одбијеш и тај трећи катанац, одви мало врхом од копља ова врата |
| тле би ти могао лепо код нас да останеш и да спремаш војску.{S} А кад рат почне, онда ћеш ти ка |
| ремила у бисаге нешто рубља, а наћи ћеш и брашненица и још понечега чега нам је Бог дао!“</p> < |
| и шта је велики чардаш. „Него, како ћеш и да знаш, млад си!{S} И после то се само у конаку Бекр |
| џији скелу позлатити.{S} Па већ видећеш и сам ! “</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP189 |
| но натраг у планине...{S} Знаш, понећеш и ону заставу..“ и онда опет обнесвесну.</p> <p>После п |
| беше?!{S} А сад, биће ти доста да видиш и мали!{S} Хеј, Маџарице бесна!{S} Него искај, млади мо |
| јко од Расине, вратићеш се да ослободиш и усрећиш свој народ.{S} И онда... онда ће доћи и дан у |
| } Молим те, би ли хтела да се ослободиш и да се у завичај вратиш?! “</p> <p>Млада жена, које је |
| ва јуначка имена.{S} Ваљало је да пазиш и шта говориш и како радиш!“</p> <p>Ту се Рајко мало ус |
| о да је јаком својом мишицом не загрлиш и на мушка своја прса не пригњечиш...“</p> <p>На ове по |
| ала теби, госпођо, што тако лепо мислиш и желиш.{S} Али од свега тога не може бити ништа.{S} Не |
| на.{S} Ваљало је да пазиш и шта говориш и како радиш!“</p> <p>Ту се Рајко мало устави; поћута, |
| х ковчега горе, па да се мало прихватиш и одмориш, а у том ће ваља да и старац доћи по нас!“</p |
| е Рајко. „Него, чекај молим те, има још и друга једна мука!{S} Треба, веле, да се то кује у по |
| .{S} Рекао бих да се свађају ако се још и не бију!“</p> <p>И онда опет обадвоје мирно а радозна |
| да побојава да ће се они млађи људи још и покрвити.{S} Али их старац уталожи и узе сам да говор |
| а; он матор, она матора; а он уз то још и пијан, трештен пијан.{S} Хајде почесмо.{S} Накриви ка |
| о засути драгим камењем.{S} Ту беху још и неколике мање круне и дијадеме, по свој прилици царич |
| толико благо у својој руци.{S} Узе грош и узе талир па без речи појури к брду.{S} Чим зађе за н |
| l:id="SRP18920_C3.2"> <head>2</head> <p>И Маргита се осећаше не само узбуђена, него и растужена |
| простите ми и с Богом остајте!“ </p> <p>И онда оде право у коњушницу да опреми своју сиву ласта |
| ни гроб у овој гори да покрива!"</p> <p>И онда му се примаче још ближе и — пољуби га у уста!</p |
| кнула у јачем куцању срца њеног.</p> <p>И Рајко се беше сав претворио у слух.{S} Већ је и напус |
| разбудити!“ говораше сам у себи.</p> <p>И не могаше да одвоји очи од ње.{S} Учини му се да тек |
| го како Бог да!“ прихвати Рајко.</p> <p>И онда пођоше натраг у лево.{S} Пролазећи поред капеле |
| цну као неко дете. <pb n="36" /></p> <p>И опет она не рече ништа.{S} Само јој мало задркташе ус |
| мо у планинама !" <pb n="218" /></p> <p>И онда јој поток суза речи угуши.</p> <p>Рајко дође к с |
| Ружо, дај ми мој ловачки нож! “</p> <p>И Мартин припаса испод атиле ловачки нож.{S} Замоли Мар |
| а вас опет својим очима видим! “</p> <p>И онда јој приђе, и обасу јој руке пољупцима и окваси п |
| Хвала Богу на добром знамењу! “</p> <p>И онда корачаше даље ћутећи у све гушћи мрак неких тесн |
| ад се добро измакнеш, запевај !“</p> <p>И онда би Рајко доиста полетео на својој танкој сивој л |
| стриц Павле рекао на све ово?!“</p> <p>И онда би узео да премишља шта ли би му стриц рекао, па |
| видим шта је твоја света воља!“</p> <p>И старац се онда спусти на колена пред један у стени гр |
| а, грофица Маргита од Нађ-Бање!“</p> <p>И онда се склони на лево и дубоко поклони пред Маргитом |
| наче, ја ћу с тобом и за тобом!“</p> <p>И пођоше заједно и ћуташе.</p> <p>Мало после па једна с |
| адна млада и лепа и добра жено!“</p> <p>И онда отиде опет да буши стену.</p> <p>С муком удараше |
| е свађају ако се још и не бију!“</p> <p>И онда опет обадвоје мирно а радознало ослушкиваху.{S} |
| погледам мало своју ластавицу!“</p> <p>И оде к ластавици.{S} А Маргита се огрну његовом црвено |
| и ћу те икада очима видети?!...“</p> <p>И онда се невесело опет загледа у сребрни млаз, који са |
| ајде сад, у име божје, у седло.“</p> <p>И поможе јој да се намести.</p> <p>»Да ми нису ове широ |
| и!{S} Шта ћемо сад јадни Рајко?“</p> <p>И онда се опет подиже, склопи руке и ослушкиваше.</p> < |
| маџарску господу и на оног црног попа. „И то су ми нека господа !“ говораше сам у себи; „и то м |
| ле дворане к оном коњанику на мрамору. „И онда, што ти да остајеш само у твоме џемадану, и што |
| и нека господа !“ говораше сам у себи; „и то ми је неки духовник!{S} Лист од њихове горе затреп |
| о ће само пре да ми дода плашт свој! “ „И веруј, би се секли!{S} Али су њихови и плаштеви и њих |
| е, е, то је много!{S} Доста лакрдије!“ „И ја велим: доста лакрдије!" рече Маргита мирно. „Избав |
| а душа гледа.</p> <p>Тек је била налила ибрик водом и подметнула котлић, па се замишљено заглед |
| тице обори очи, те му погледи падоше на ибрик.{S} Није био нимало жедан на онако хладовинастом |
| душе његове.{S} А млад човек прихватив ибрик из њених руку, мало га одли, подиже у вис и рече |
| мени у лицу па журно дохвати и котлић и ибрик.</p> <p>„Иди сад!{S} Иди!“ рече јој Рајко. „Циган |
| лић, а у другој велики један калајисани ибрик.{S} На голим ногама имала је турске папуче од жут |
| не рече ништа.</p> <p>Рајко јој поврати ибрик.{S} Требало је сад да пређе на ствар због које је |
| е сави хитро као видра, лако подиже пун ибрик као да су јој мишице од челика, и додаде му га не |
| , подиже у вис и рече тихо:</p> <p>„Пун ибрик, пуна срећа да Бог да теби и свакоме твоме помоћн |
| ћеш ли ме пустити да се напијем воде из ибрика?“</p> <p>Она се сави хитро као видра, лако подиж |
| да загрли.</p> <p>Са једном малом китом ивањскога цвећа и дивљег каранфила и мајкине душице Руж |
| оложи га на оловни ковчег до саме горње ивице.</p> <p>„Ето ти под главу да имаш.{S} Лези ту па |
| Оштри врх од копља завуче између горње ивице од врата и њиховог оквира и не без јаког напрезањ |
| , показујући јој руком ватре на далекој ивици видика; „знаш ли шта је то?!“</p> <p>— „Не знам!“ |
| ко се на њ само небо својом мутноплавом ивицом наслонило беше.{S} Него испред тога сниског зида |
| сти се и пови се гипко телом до на саму ивицу од оловна ковчега, само као да боље чује певача и |
| мог копља, провуче некаква дугачка црна игла, која се у врху цепаше у две још тање а устрептане |
| врху цепаше у две још тање а устрептане игле, па кивно боцкаше час у напред, час у десно, час у |
| ас: „чардаш! чардаш!" хоће младожења да игра чардаш с неком бароницом.{S} Он дежмекаст, она деб |
| та сребрних гроша, да је се нагледа кад игра велики чардаш?!“</p> <p>„Велики чардаш?!“ понови Р |
| рне.{S} Не знаш ти какав се чардаш овде игра!{S} Халил-бег је матора, хладна дртина, па кад је |
| јаним клештима наморава да пред Турцима играм.... ех, не могу вам од зазора ни казати како.... |
| прави сотона.{S} Кад не бих хтела да му играм што он прозва малим и великим чардашем, он би ме |
| тарих сељака и сељанака, од којих једни играху уз циганска ћеманета, други загрљени у гомилице |
| ганин па избуљи очи на њу. „Вала ћеш да играш и мали и велики па још маџарски да певаш!{S} Знаш |
| ево.</p> <p>„Та зар не провидите лукаву игру старог лакрдијаша Мартина?{S} Шта сте се следили и |
| страшном клетвом заклео све, који буду игумани његовога манастира на Светој Гори, да не такну |
| ом вином, и најпосле пустио на веру, да иде да откуп саставља.{S} С тога ме је стриц прозвао „С |
| јку да пође с њоме, а кочијаша упути да иде у штале.</p> <p>У соби Ружа узе свећу па загледа до |
| јој оче,“ рече Рајко, „заповеди јој да иде да се испава.{S} Уморна је.{S} Није чудо, од кад се |
| нда, која дотле узалуд гураше Сокицу да иде да опет заузме десну наслоњачу, устаде, узе своју к |
| уцкање чекића о наковањ.</p> <p>„Ево је иде!“ рече младић па се подиже са онога камена и пређе |
| е теже срцу одолети, <pb n="8" /> да не иде на бој на Косово, већ — појаха својега лабуда, посе |
| у се промени боја у лицу. „Бога ми, ово иде нека ломњава оздо уз планину!“ рече он.</p> <p>„Јес |
| овај красан млад човек, којега невиност иде до простоте, а чистота осећања до витештва, — ово т |
| ник, <pb n="143" /> или каква одаја.{S} Идем да донесем један буздован те да обијем ове катанце |
| .</p> <p>„Нема друго, него одмах сад ја идем да растурим лажне пријатеље.{S} Ако ме ко нападне, |
| у натраг!"</p> <p>„Нешто ме је страх да идемо у лево!“ рече Маргита; „старац ти је довикнуо да |
| ог старца!{S} Ох, куда ли нас двоје сад идемо?!“</p> <p>„Притврди своје срце, госпођо!{S} Знам |
| урова цвета!“</p> <p>„Иди, слатка моја, иди клекни и моли му се нек не да смрти младог овог вит |
| заната, па ми срдито рече: „ено где је, иди па га питај! “ “</p> <p>„Таква ти је она!“ рече Циг |
| па рече: „ето је она моја суђеница!{S} Иди види чија је!“ „Па то је Мандина најмлађа кћи Сокиц |
| и и котлић и ибрик.</p> <p>„Иди сад!{S} Иди!“ рече јој Рајко. „Циганину кажи да сам те питао, у |
| му; шта бих сад без њега радила!...{S} Иди види, можемо ли се у собу вратити!"</p> <p>Ружа оде |
| а ћу му по неком великом послу доћи.{S} Иди сад!{S} И Бог ти на помоћи био !“</p> </div> <div t |
| крији робује !“</p> <p>— „Е шта ћеш?{S} Иди па спавај; ваља сутра рано полазити!“ рече патер.</ |
| не и ковчег Рајков у Србију.{S} Па онда иди преким путем у Београд и извади од турске власти до |
| том рече:</p> <p>„Закољи га!“</p> <p>— „Иди жено!“ рече јој Рајко изненађен, па је руком тихо о |
| журно дохвати и котлић и ибрик.</p> <p>„Иди сад!{S} Иди!“ рече јој Рајко. „Циганину кажи да сам |
| ко као лист од божурова цвета!“</p> <p>„Иди, слатка моја, иди клекни и моли му се нек не да смр |
| Јовану кнезу од Богдања!{S} Није друго иду с неким Турцима!{S} А ето сад опет ударише пси у ла |
| ки.{S} Исплакала сам се на њеном крилу, ижљубила сам је и ево ме сад са оживелим и храбрим срце |
| ти све на широко кад ми се, ако Бог да, из Маџарске здрав и светао вратиш. <pb n="163" /></p> < |
| ма је притегао џемадан од црвена сукна, из којега се од рамена спуштаху пошироки рукави од дебе |
| о њега да окреће и несвестица га обузе, из које прену тек кад зајеча јасан глас старчев: „О дец |
| ва црна ока, која свагда право гледају; из њих светао отворен поглед, истина, не сева претњом, |
| } Лак и благ поветарац дуваше отуда.{S} Из најближе шуме с ону страну долине, стуб од белога ди |
| ењене дугим тамноцрвеним ћерамидама.{S} Из оне старе, дебеле и влажне зидине изнад ње избио је |
| ки шешир и по гдекоја женска марама.{S} Из села и у даљини чуо се топот од коња и звркат од мно |
| лазове беле светлости, која са свода, а из неких цеви, падаше овамо под земљу, па целу дворану |
| но у своме наручју на сребрном столу, а из златног пехара, водом запаја?....{S} Је ли да је вре |
| >Рајко извади из недара дугачку кесу, а из ње чисту једну белу крпу, у којој беху лепо увијени |
| отови да се носе у велику дворану.{S} А из те дворане, кроз мало ошкринута двокрилна врата, дол |
| едном главом вихар ветар диже,</l> <l>А из друге мавен пламен лиже </l> <l>А трећа му проговара |
| у да Цариград има!{S} Па онда баш треба из близине да видите кулу ову!“</p> <p>Испеше се сва го |
| е да пуцају на саркол јаничарски чим га из далека угледају.{S} Ваља да пошљем испред вас људе к |
| на госпођа из земље маџарске, која бега из турскога ропства, <pb n="71" /> да се спасе ако буде |
| дворана и готово <pb n="114" /> као да из сваког оног оклопа уз зидине одјекиваше узвик: „напр |
| иво кликтање.{S} Изгледаше Рајку као да из оног ћеманета, које мало час онако тужно плакаше, са |
| пуни један воловски рог и даде грофу да из њега три пута сркне.{S} Иза тога баба баци нешто у в |
| воздену чакљу па запали.{S} Цар би онда из Раванице видео како као нека звезда трепти над његов |
| године потурчио, дошав и сам од некуда из Маџарске, — заробио.{S} Сви ми веле да је нека необи |
| јаничар, већ је ово млада једна госпођа из земље маџарске, која бега из турскога ропства, <pb n |
| него да пођемо одмах да тражимо излаза из овога подземнога двора.{S} Ако није друкчије, мојим |
| p>„ Рекао бих да је глас Милисава кнеза из Доње Букве!{S} Баш је он!“ говораше старац више сам |
| них усана прсну у дажду од крупних суза из крупних очију и у гласно јецање.</p> <p>Старац и Рај |
| но скинув шубару. „Опрости ми!...{S} Ја из ове пећине жив изаћи нећу, а ти ако жив останеш, сах |
| S} Ах, чекај!{S} Да пустим мога славуја из кавеза!“ И онда отиде у одају иза ковачнице, извади |
| пред вече ето ти нашег Краљевића Марка из планине, па као узгред прича, како је у лугу видео А |
| ужи један дугачак нож, који је извадила из некаквог зембила, па му једва чујним шапатом рече:</ |
| е и онде извијаше се танак стуб од дима из широких дрвених димњака.{S} Дан се дизао и будио усп |
| ше речи да проговори, него га погледима из сузних очију миловаше нежно.</p> <p>Пред зору је Рај |
| вно болесна, тако се укоченим погледима из разрогачених очију загледала у ону шарену гомилу, ко |
| није у реду.{S} Извуче онај низ мерџана из тајанственога збега у који се завукао био, спусти га |
| крдије!" рече Маргита мирно. „Избављена из турског ропства, витештвом овога младога Србина кога |
| понуди гутљајем неког јаког црног вина из једне мале чутуре.</p> <p>„Е, децо моја!“ поче стара |
| каква се топлота из њега и каква милина из те топлоте у те разливала?!...{S} Будало једна, прав |
| — те речи падоше на срце Рајку као зрна из пушке, па се у исти мах растопише у сладак мелем.{S} |
| да захвали.{S} Овде ти некадашња робиња из дубине душе захваљује.{S} Рајко, ма шта да буде, тво |
| ах ћеш сад да скочиш!“ рече Циганин, па из једног другог корита дохвати неке влажне и прљаве кр |
| е него две живе душе.{S} Па онда пробра из оба бокора два најлепша струка и стави их у десну ру |
| са неким од краћих мачева, које пробра из оних ковчега, али не могаше ни с њима много да учини |
| напајала?...{S} Је л’, каква се топлота из њега и каква милина из те топлоте у те разливала?!.. |
| века.</p> <p>„Чекај!“ викну она, пренув из мисли, и подиже обе руке у вис као да заустави млади |
| ица, а на њима мртвачке ковчеге.{S} Кад из треће просторије изађе Маргита му рече: „чини ми се |
| ше као укопан.{S} Прођоше га мравци кад из чатрље зачу пиштање и гласно плакање оне жене.{S} Ск |
| ергу, да не нађеш пут у тамницу!“ И сад из очију Маргитиних сипаше ватра гњева, и она махну рук |
| види да свањива дан, у који ће од некуд из ових планина, усред Шумадије, да се дигне човек, да |
| осовини.{S} Један сутоњски прамен паде из пећине унутра у мрачни ходник а с њиме и глас старог |
| ног бди.{S} Него га Маргита брзо изведе из тренутне забуне, показав руком танке млазове беле св |
| „Хоћеш ли ме пустити да се напијем воде из ибрика?“</p> <p>Она се сави хитро као видра, лако по |
| мар тресну своју столицу на под и изађе из дворане, кршећи кроз зубе маџарске псовке.</p> <p>Ст |
| !“ рече са дубоким уздахом, кад се трже из заноса, „ово се Маргита с Рајком опростила!.. <pb n= |
| не руке па је дрмаше, као да хоће да је из заноса разбуди.</p> <p>„Какви самсови, кћери моја?{S |
| и — пољуби га у уста!</p> <p>Као да је из Маргите муња севнула, и као да је гром поред њега пу |
| њу, па онда јурну к степеници, која је из дворишта у главно здање водила, као да хоће да јави |
| тањем разбијаше у металном суду, кад је из дубоких мисли изведе један мекан а звучан глас, који |
| ио добар.{S} Он мене гони од како ме је из наручја матере моје отргао.{S} Али, молим те, Ружо, |
| е полагано над њеном главом, гледаше је из близа у обрве, у очи, у уста њена.{S} Осећаше како т |
| ће да згњечи онај прамен сутона, што је из пећине дрзнуо да завири у ону црну гробницу, или — к |
| му је по хиљаду пута слава, што вас је из чељусти оних поганих Сарацена избавио !{S} А ваља да |
| се са те столице, па овога часа напоље из овога двора у чергу, да не нађеш пут у тамницу!“ И с |
| е њушкајући све мојим трагом, па кад ме из далека опазише ударише <pb n="79" /> у лавеж, који с |
| тобож пристаде.{S} Откова ме, пусти ме из кавеза.{S} Узех радити по ковачници као да сам се у |
| ш за видела изађу на један вис, на коме из далека видеше зидине од некаквог старог порушеног гр |
| а кола скочи доле Рајко, дохвати најпре из сена своју дугу пушку, па онда хтеде прихватити Марг |
| ти добра два сахата на колима, па да се из Сегедина стигне у двор грофа од Нађ-Бање.{S} Управо |
| га и ко други одрешио, а већ сам да се из тако чврстих веза измигољи није било ни мислити.</p> |
| отпутовао.</p> <p>А Мишко његов донесе из Сегедина у два разбијена стара лонца два пуна и лепа |
| Циганин устаде па већ посрћући отиде те из једне костретне вреће (арара) у сувом куту иза мехов |
| рати у прву од оних споредних сувота,те из једног ковчега извади једно старинско копље и њиме о |
| затрепери.{S} Један се дубок уздах оте из њена срца, они јој потамнеше, па рече тужно: „узалуд |
| Влажан и хладан ваздух удари им у лице из оне просторије.{S} Рајко рече Маргити, да са запаљен |
| ивачима и завесама, које се са таванице из једне позлаћене грофовске круне спуштаху — а Рајко с |
| е крпе, обмота у њих десну руку, извуче из жеравице већ усијане кљеште, па онда право к робињи |
| водом, која на дрвену једну цев шибаше из чесме у каменито корито пред њом.{S} Извади из недар |
| S} Стара и узана калдрма, која долажаше из вароши, повијала се поред ње горе уз брдо, док се ни |
| о шапуташе.{S} Да ли тај шапут долажаше из срца његова, или са лева рамена његова, то не знађаш |
| пољуби је у уста.{S} Она га не пушташе из свога загрљаја, него одмаче мало своју главу од лица |
| неким кубетом.{S} Кад њих двоје изиђоше из ходника, па стадоше на праг, преко кога се у ону окр |
| ак по корак напред.{S} Кад већ измакоше из сеоских атара, онда се носачи почешће и подуже одмар |
| ана хтедох заклати, па ми он истрже нож из руку.{S} Другог једног дана утекох, али ме Турци ухв |
| мала ножа, сломио је и свој велики нож из сплава, а није у стени начинио улом колико за своју |
| то на два три места стрче кроз зидине и из рушевина?“ питаше она старца, седајући поред њега,</ |
| ној ношњи! “ питаше старица, па се изви из Маргитина загрљаја, и узе да је очима мери.</p> <p>— |
| нда отиде у одају иза ковачнице, извади из кавеза птичицу, пољуби је и пусти је кроз врата у но |
| т и други пут да главу расхлади, извади из свога гуњца убрус те убриса зној са чела и лица.{S} |
| е у каменито корито пред њом.{S} Извади из недара танки убрус, обриса њиме лице и руке и онда г |
| Отвори један повећи ковчежић.{S} Извади из њега једну високу дијадему.{S} Баци доле јаничарски |
| одмицала.{S} Нареди те јој Ружа извади из ормана најтање свилене тканине, које је око врата и |
| на зелену ледину. </p> <p>Рајко извади из недара дугачку кесу, а из ње чисту једну белу крпу, |
| рата неколико пута.</p> <p>Рајко извади из недара једну троуглу кожну амајлицу, која му о црном |
| рац посланик, окренув се млађој господи из своје свите; „шта оно рече, ко је она?!“</p> <p>„Мен |
| високих јабланова? е, то ти је пут који из села у двор води, а сам двор одавде не видимо, јер г |
| врата у зиду силазио на под дворане или из дворане ишао к вратима, <pb n="105" /> — биле су пор |
| Мартин: „лажу, лажу; нису се они макли из Сегедина; него су се онај црни патер и она црна кучк |
| „Брзо отвори оно моје сиџаде и додај ми из њих конопце!" рече Рајко младој Маџарици која већ бе |
| речи.</p> <p>Стигоше мало после лекари из Сегедина и нађоше да је у Рајка срце престало да куц |
| пред кућа, беху задремале; излетеше пси из авлија и кидисаше на кола и коње што тако лупњавом б |
| ове пројечаше, патер Амброзијус испусти из руку један велики воловски рог, сребром окован а пун |
| реведеш!{S} Видиш, ова се кула види чак из задужбине цар-Лазарове, беле цркве Раванице.{S} Сећа |
| његове.{S} А млад човек прихватив ибрик из њених руку, мало га одли, подиже у вис и рече тихо:< |
| довитог деспотовића, и о записима неким из књига и листина, којих је једна одаја, рече, доле по |
| ино и пажљиво је напајаше хладном водом из златног пехара.{S} Мало час па она подиже трепавице |
| зорљив.{S} Кад оно Рајко изађе зловољан из њихове одаје, патер узе вртити главом; подупре врх о |
| {S} И хвала Богу, ето смо сви троје као из гроба у живот васкрсли!“</p> <p>„Али ако се Турци вр |
| > <p>„Госпођо," узе Рајко да говори као из сна пробуђен и тек осетивши да има и срца и памети; |
| Манда љутито; пала међу нас из ноћи као из црног пакла!“</p> <p>„Молим!“ викну старац строго; „ |
| ли кад поче да свита и кад стигоше оздо из села два сељака с хлебом и вином.</p> <p>Тежак им бе |
| м већ ударио белеге које ће сељаци оздо из села видети и разумети.{S} Кроз сат или два доћи ће |
| о јабука.{S} Од три ораха, које би узео из зембила, Рајко би један и појео, а два кришом натраг |
| а је оно, како је тај наш јунак изводио из тамнице свога сужња, заробљеног Турчина, како га је |
| мир одржати или не.{S} Султан је пратио из свога сараја Хасан-агу Зулуфлију да као чауш-баша <p |
| асмеја се старац срдачно; „а ко то тако из тебе говори? да ли је то госпођа, или робиња, или кћ |
| стајаху ошкринута, и на која се улазило из те <pb n="99" /> леве певнице у сами зид иза олтара. |
| е надскакујемо, надтркујемо и да гађамо из пушке.{S} А радним данима би у вече, кад сврши распо |
| но се, ето хвала Богу, њиме сад враћамо из мртвих у живе!{S} Дед’, кћери моја, један гутљај!{S} |
| свога дихања ослушкивали, да ли се што из пећине чује.{S} Али се више ништа није чуло.</p> <pb |
| } Не можеш да их стигнеш, али можеш бар из далека да трчиш за њима!"</p> <p>Маргита се подиже м |
| би мене нечастиви занео да клизнем, јер из њених очију, рекао бих, трепти и светлост и светиња |
| аван-сераја.{S} Мало час па изађе патер из одаје у ходник и удари се прсима у прса с Рајком.</p |
| о у двор, она пуцаше на нас кроз прозор из пиштоља.{S} А кад разбисмо врата нађох је где лежи н |
| прекиде га Манда љутито; пала међу нас из ноћи као из црног пакла!“</p> <p>„Молим!“ викну стар |
| а, коју ће пречасњејши патер Амброзијус из великог хришћанског милосрђа да напије садашњој Руме |
| а се спустих на колена, помолих се Богу из дубине душе, да се смилује на вас и рад вас на мене, |
| ла сам се по цео дан и по целу ноћ Богу из гласа и на коленима, купала сам се у сузама, па ништ |
| дрвене цеви, цеви од сребра бистру воду из мрамора изводиле; некада су с ону страну ове зидине |
| човека на улици.{S} Тек на самом излазу из главне, и управо једине, улице сеоске у алеју од јаб |
| д самога себе.{S} Трже десну руку своју из деснице Маргитине, скиде њену руку са рамена свога, |
| естао да куца и спустио руке, она би му из њих извила копљасто длето и буздован-чекић, па кушал |
| у животу?!“</p> <p>Рајко скочи к отвору из пећине и викну: „Брзо оче, дај воде или вина ил’ рак |
| е.{S} Прођоше и ону стену испод које су из пећине овамо ушли.{S} Опазише сад да је она и с ове |
| е брзо врате.{S} Управо је и не губљаху из очију.{S} Видеше је како клече пред ковчег Рајков и |
| и не може!{S} Ко је подигао моју Марушу из великих богиња?{S} Сви лекари и све видарице рекоше: |
| с великим једним буздованом, Рајко још из даље опази како му Маргита, која бејаше остала са св |
| аде грофу да из њега три пута сркне.{S} Иза тога баба баци нешто у ватру, што је пукло као гром |
| вратом, које густа грива покриваше.{S} Иза њих друга два златна лава беху се пропела у вис, па |
| фтанима и са стамболијским турбанима, а иза њих једно десетак јаничара са сукненим сарколима на |
| отресе Турака.{S} А можда се боји да га иза каквог грма или џбуна шпијуни турски не вребају.{S} |
| е <pb n="99" /> леве певнице у сами зид иза олтара.{S} У ходник у томе зиду допирала је од неку |
| још даље моја Расина!{S} Тамо су негде иза оних планина!...{S} Чудо, како ми се нека тежина на |
| погледима и оном благошћу, диже и отиде иза наслоњаче своје матере.</p> <p>„А ти, гадна црна ма |
| ао једно уско и дугачко платно, па даље иза њега један снизак и раван тамносив млаз, који поста |
| ма на глави, али без оружја.{S} По даље иза ове гомиле ишли су растројено и полагано чауши с ве |
| о огњишта, пустио и женскадију да стане иза мушкиња, а нас момчадију посадио би на земљу право |
| препаст, гласно викну: нећу!{S} Тек се иза нас продра мој старац: попе, питај мене, ја сам им |
| е Маргита па показа руком на оно што се иза овог растављеног престола подизаше уз зидину.</p> < |
| астир деспота Ђурђа Смедеревца; у цркви иза олтара има у зиду један тајни ужљеб, у ужљебу сребр |
| се све на прстима повуче од ње и склони иза леве певнице.{S} Како седаше у један сто, погледи м |
| S} Њен смех зазвекта као сребро а откри иза оних румених покретних уста два низа белих и ако не |
| е руке, па је просто као неко маче баци иза себе на под до зида.</p> <p>Врисну Сокица.{S} Манда |
| вати она.' „Видела сам те кад си застао иза свите; стојао си сам мало по више ове чесме; и окре |
| гог златног раста, стојала је, и управо иза њега плашљиво на златне лавове погледала, по једна |
| и?{S} Та ово је маскарада!“ викаше оздо иза стола један од млађе господе, који се још не бејаше |
| ље низ брдо.</p> <p>Он сам застаде мало иза њих свих.{S} Стојаше као укопан.{S} Прођоше га мрав |
| ухо уз стену прислоњено, да ли се тамо иза стене што збива; друга половина слушаше истом такво |
| ритови с ону страну Дунава; а оно тамо иза њих, где су се небо и земља састали, то је — твоја |
| овде онде светлуцају, и у оној зори што иза те ноћи руди.{S} Причаћу ти све потанко кад се врат |
| лавуја из кавеза!“ И онда отиде у одају иза ковачнице, извади из кавеза птичицу, пољуби је и пу |
| д твоје господе и стадох у оном забрану иза караван-сераја под звездама на небу, сетих се што ј |
| не костретне вреће (арара) у сувом куту иза мехова извади једно ћемане.{S} Враћајући се на свој |
| ђе у један велики забран, који је одмах иза коњушница почињао.{S} Погледа у звездано небо па се |
| о што не проговоре: ето њих двоје одмах иза ове стене!{S} Па онда појуре <pb n="154" /> напоље, |
| што му по крилима положено беше.</p> <p>Иза овог златног престола под се подизао на две степени |
| м неколико пута у врата, па онда рече: „иза ових врата има нека шупљина; или је опет ходник, <p |
| за тим доле к оним растовим столовима, изабра један велики плашт од златне тканине, у којој св |
| га света, чега тамо да се сећамо, ја ћу изабрати <pb n="183" /> једно једино — да се сећам тебе |
| а, чим се господа у Нишу мало поодморе, изађе пред њих да се е њима опрости.</p> <p>На путу до |
| ло пажљиво, али са свим сигурном ногом, изађе на суво, па кад <pb n="68" /> за ластавицом и Мар |
| ита се огрну његовом црвеном кабаницом, изађе на врх стене и седе, прикупив кабаницу добро око |
| у у једној малој сиротињској кућици.{S} Изађе преда ме једна стара жена. „Пошто да ми продаш је |
| , али на која не могаше ни једна реч да изађе.{S} За неколико тренутака владаше мртва тишина.</ |
| ој одаји караван-сераја.{S} Мало час па изађе патер из одаје у ходник и удари се прсима у прса |
| абе су невесело крекетале.{S} Кад свита изађе мало у брдо, у једном ниском лугу славуј певаше т |
| чула да се миче.{S} На послетку Маргита изађе — обучена у белу свилу, с расплетеном и низ плећа |
| чке ковчеге.{S} Кад из треће просторије изађе Маргита му рече: „чини ми се да миришем тамњан.{S |
| Рајко зазвижда.</p> <p>Али Маџарица не изађе.{S} Звизну и други пут и трећи пут. „Шта је сад н |
| {S} Отмар тресну своју столицу на под и изађе из дворане, кршећи кроз зубе маџарске псовке.</p> |
| може ићи.{S} Рајко се поклони старцу и изађе. „Ех, шта ћеш?{S} Сила Бога не моли.{S} Нисам мис |
| тим срце!{S} Па онда мој стари господин изађе напред, те моме младожењи прибоде на прса један н |
| дно мудар и прозорљив.{S} Кад оно Рајко изађе зловољан из њихове одаје, патер узе вртити главом |
| иџаде пребаци преко другог, па полагано изађе.</p> <p>Млад месец се спушташе к западу.{S} На та |
| д живота, само да тако заједном с тобом изађем пред нашега доброг оца на Вујну!“</p> <p>Маргита |
| високу кулу једну.</p> <p>„Ево, да сад изађемо на ово платно!“ рече Рајко меким гласом у коме |
| Јованом, јави нам се и помози да одавде изађемо !“ </p> <p>Нико не одговараше.{S} Зачу се само |
| } Ако никога нема зазвиждаћу, а ти онда изађи па журно за мном!“</p> <p>То рече, узе чутуру о ј |
| > <p>— „У добри час!“ рече патер; „а ја изађох да те к њима зовем.{S} Ходи унутра!“</p> <p>Рајк |
| о.... у неку руку право и велиш!{S} Кад изађох љут од твоје господе и стадох у оном забрану иза |
| раво к Турцима!“ причаше Циганин даље. „Изађох пред пашу, повиках: „Алах-ил-Алах Мухамед ресула |
| у превијем рану.“</p> <p>Маргита и Ружа изађоше у предворје.</p> <p>„Боље је ходите амо на степ |
| мах се прихватише уз једно брдо.{S} Кад изађоше на врх, и пре него ће ући у густу једну шуму ра |
| </p> <p>Али се већ мрак ухватио био кад изађоше на тај вис.{S} Под самим градом опазе једну мал |
| пођоше низ брдо правцем к чесми, па да изађу на пут у варош.</p> </div> <div type="chapter" xm |
| одмором.{S} Жураху се да још за видела изађу на један вис, на коме из далека видеше зидине од |
| А кад чу како Рајко узе викати и одјеке изазивати, и кад га виде како баци шубару у вис, она му |
| „Опрости ми!...{S} Ја из ове пећине жив изаћи нећу, а ти ако жив останеш, сахрани ме негде овде |
| тало је много мрачније, те Рајко мораде изаћи на колски пут да по мраку не би залутао.{S} А чим |
| пођемо!“ рече Рајко. „Ево ја ћу најпре изаћи да видим да нема кога.{S} Ако никога нема зазвижд |
| а самом уласку од пећине.</p> <p>Старац изашао беше мало пред пећину, али се одмах врати.</p> < |
| да познаш твоју госпођу!“</p> <p>У том изашла беше на врата од оне кућице једна жена у годинам |
| ико пута преклињала да ти дође па да те избави?{S} Зар да те самсови вуку у јазбину оне црне зв |
| вас је из чељусти оних поганих Сарацена избавио !{S} А ваља да ће дати да се сад и ова гадна ко |
| гледам да ти послужим, те да се ропства избавиш, ако би нам Бог помогао!" говораше Рајко мирно |
| : доста лакрдије!" рече Маргита мирно. „Избављена из турског ропства, витештвом овога младога С |
| свету, после смрти, буде слободно да се избере понешто са овога света, чега тамо да се сећамо, |
| старе, дебеле и влажне зидине изнад ње избио је читав џбун зовина дрвета.{S} Танке стабљике по |
| мом Крушевцу и доведоше њему натраг.{S} Избише ме љуто <pb n="76" /> камџијом док опет не обамр |
| е после потурчио што га на вашој свадби избише?{S} Е, стари наш господар прве године, кад вас Т |
| ан.{S} Еј, капе!“ И Рајко отиде опет да изближе гледа свога цара, а Маргита остаде да гледа рас |
| и рубина.{S} Отворише другу скрињицу и избројаше у њој седамдесет и седам златних прстенова, у |
| ица.</p> <p>„Нећеш?!“ дрекну Циганин па избуљи очи на њу. „Вала ћеш да играш и мали и велики па |
| нуши.{S} Изгледаше као прави нечастиви; избуљио очи па их све у ковитлац окреће, дркће му црна |
| ни новци!" па онда загњури руку у буре, извади је пуну сребрнога ситног новца, и пусти га да са |
| а!“ И онда отиде у одају иза ковачнице, извади из кавеза птичицу, пољуби је и пусти је кроз вра |
| четврту степеницу, отвори једно аковче, извади један златан цекин, метну га себи на длан и прев |
| едан пут и други пут да главу расхлади, извади из свога гуњца убрус те убриса зној са чела и ли |
| из чесме у каменито корито пред њом.{S} Извади из недара танки убрус, обриса њиме лице и руке и |
| мали!“ Отвори један повећи ковчежић.{S} Извади из њега једну високу дијадему.{S} Баци доле јани |
| е вреће (арара) у сувом куту иза мехова извади једно ћемане.{S} Враћајући се на своје место зап |
| х споредних сувота,те из једног ковчега извади једно старинско копље и њиме опрезно пипаше под, |
| од њега одмицала.{S} Нареди те јој Ружа извади из ормана најтање свилене тканине, које је око в |
| икну упрепашћена: „Рајко, да видиш! “ и извади и подиже у висину низове крупнога бисера и броја |
| S} Па онда иди преким путем у Београд и извади од турске власти допуст, да мирно сахранимо Рајк |
| вачнице на зелену ледину. </p> <p>Рајко извади из недара дугачку кесу, а из ње чисту једну белу |
| аше о врата неколико пута.</p> <p>Рајко извади из недара једну троуглу кожну амајлицу, која му |
| ица му пружи један дугачак нож, који је извадила из некаквог зембила, па му једва чујним шапато |
| пута чека неко неизмерно благо или нека изванредна срећа, тако га је радосна жудња вукла некуда |
| стапале.{S} Оба младића беху у лицу од изванредне лепоте, али у обојице очи беху дубоко упале |
| ајвеће господе маџарске, путовао је као изванредни посланик ћесара и краља угарског у Цариград |
| Али се синоћ патер Хијероними направио изванредно мудар и прозорљив.{S} Кад оно Рајко изађе зл |
| стриц све и старо и младо око огњишта, изведе Марка на среду те пред свима: „прошао си данас п |
| металном суду, кад је из дубоких мисли изведе један мекан а звучан глас, који је поздрави са: |
| успаваног бди.{S} Него га Маргита брзо изведе из тренутне забуне, показав руком танке млазове |
| ици чекаће да се добро смркне па да нас изведе!“</p> <p>„Он ти рече,“ прихвати Маргита, „да на |
| и у линијама, у којима су тако правилно изведена, и у гипкој покретљивости, којом одговараху св |
| кулу, па онда сутра <pb n="155" /> дан изведоше пред санџак-бега.{S} Некакав новајлија, дошао |
| е пропињу да дохвате звезде.{S} Тако је извезен био и онај велики и широки јермелином постављен |
| је била плаштаницом, која је била дивно извезена свилом, златом и ситним бисером.{S} На сред пл |
| у којој све бели кринови сребрном жицом извезени беху; однесе га и простре пред мрамором на ком |
| доламе, на којима су у испупченом везу извезени били двоглави орлови, кринови и лавови, који с |
| доручницима лепо и пуно црвеним концем извезеним.{S} Имао је на себи уске чакшире од загасито |
| у њему.{S} На њој је, на једној богато извезеној плаштаници, стојала царска круна, на којој је |
| нађује, није нама од стране Сарацена са извесном намером да импедимента процесији <pb n="25" /> |
| о своје прсте.{S} Даде се као неко дете извести на степенице.</p> <p>Двориште беше празно.{S} И |
| Ружа препаде сутра дан.{S} Стигао беше извештај од Мартина, да је најмио лађу и да је у Сегеди |
| ј чудној ношњи! “ питаше старица, па се изви из Маргитина загрљаја, и узе да је очима мери.</p> |
| ајко !{S} Сад ће стићи лекари, па ће те извидати!" рече му она.</p> <p>— „То је добро.{S} Па ће |
| урекањем које се разлегаше; овде и онде извијаше се танак стуб од дима из широких дрвених димња |
| ики и широк мач, којега је држак у крст извијен био.{S} Круна, скиптар и златна јабука с крстом |
| ла је турске папуче од жутог сахтијана, извијене у вршак који беше назад поврнут.</p> <p>Већ по |
| а куца и спустио руке, она би му из њих извила копљасто длето и буздован-чекић, па кушала да ло |
| има много да учини; врхови би им се или извили или затупили после неколико удараца, јер стена б |
| p>»Да ми нису ове широке турске чизме,“ извињаваше се млада Маџарица Рајку, „видео би ти како б |
| а гуслара, те мраморна чесма поче да му изводи пред очи свакојака привиђања.</p> <p>„Некада су, |
| , цеви од сребра бистру воду из мрамора изводиле; некада су с ону страну ове зидине били царичи |
| чинило да је оно, како је тај наш јунак изводио из тамнице свога сужња, заробљеног Турчина, как |
| ита се била умила на бистром планинском извору испод града, па се осећаше хитра као срна и свеж |
| наје где ме је један зубима докопао.{S} Извукоше ме на обалу!...{S} Еј, грофице од Нађ-Бање, еј |
| је само моје ?!“ Сад што да ти дуљим — извукоше ме и истукоше ме.{S} Кад се дигох рекох им: „к |
| дзорник од имања. „Дај неколико момака; извуците на двориште овог безобразника што блене у моју |
| и прљаве крпе, обмота у њих десну руку, извуче из жеравице већ усијане кљеште, па онда право к |
| зи да јој танка тканица није у реду.{S} Извуче онај низ мерџана из тајанственога збега у који с |
| ламен његов не дохвати!{S} Јаох, браћо, изгибосмо!{S}" Поломише се Турци низ планину, побацаше |
| о је лепо и господско!{S} Та стена горе изгледа <pb n="168" /> ми као да је мраморни престо цар |
| стаса, и по оном поноситом гипком ходу, изгледало је да то није <pb n="34" /> нека обична и про |
| угим копљима у гвозденим рукавицама.{S} Изгледало је као да су се џиновски оклопници, у пуноме |
| аштина његове задруге; свако му је дрво изгледало као да је кита босиљка, свака стена румена; и |
| > <p>Јахао је напред сам и замишљен.{S} Изгледао је као да је покисао.{S} Оно и јесте нека тиха |
| а, скаменила и позлатила, тако природно изгледаху са отвореним чељустима и са мало спуштеним и |
| о крпа, отворила уста, разрогачила очи, изгледаше престрављена као да је авет неку угледала.{S} |
| а букну у пламенове и живо кликтање.{S} Изгледаше Рајку као да из оног ћеманета, које мало час |
| и! “ дрекну Циганин па већ запенуши.{S} Изгледаше као прави нечастиви; избуљио очи па их све у |
| } Очи му се разгореше топлом ватром.{S} Изгледаше дивно у <pb n="66" /> оном јутарњем зраку она |
| пенице.</p> <p>Двориште беше празно.{S} Изгледаше као неко пусто разбојиште.{S} Оборени столови |
| ним кандилима, неки ниже други више, те изгледаше као да под сводом лебди читав рој од некаквих |
| ешто шапуташе, па се опет осмејкиваше и изгледаше тако срећна.{S} Рајко, као неком тајанственом |
| велики један царски престо.{S} А овако изгледаше то као неки разглављени и у делове своје раст |
| е госпођа <pb n="133" /> ђевојка," — не изговори тако полаганим шапатом, да се овај утапаше у т |
| е сва стресаше од како он помену авет и изговори онакву клетву.{S} Него на све то сав одговор б |
| радосној раздраганости патер Хијероними изговори на латинском језику китњасту беседу како овај |
| са тихим осмехом; „запалио би ме те бих изгорела!“</p> <p>— „Збиља, да запалим парче труда!{S} |
| м с ово двоје младих да у лудо главе не изгубе! “</p> <p>— „Оче!“ прихвати Рајко смерно скинув |
| залута моје ћемане, изгуби се Борчија, изгуби се чардаш, изгуби старац кораке, ударише пијани |
| дох, одох у облаке, залута моје ћемане, изгуби се Борчија, изгуби се чардаш, изгуби старац кора |
| е, изгуби се Борчија, изгуби се чардаш, изгуби старац кораке, ударише пијани гости у смех!...{S |
| ти.</p> <p>Па дође нас кад престаде.{S} Изгуби се и последње неразговетно одјекивање говора људ |
| /p> <p>— „Слушао си, ваља да, да хајдук изгуби и срећу, и мегдан, па и живот, чим пусти да му ж |
| ли како је његов син деспотовић Стеван, изгубив очњи вид од беснила турског, постао духом видов |
| тиву тебе.{S} Веровала сам да си силан, изгубила сам била веру да си милостив.{S} Знала сам сам |
| уз брдо, док се није у трави од ледине изгубила.{S} Од широких мраморних плоча, које су јој те |
| не знам шта је све његова земља у њему изгубила! “ </p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP |
| витез.{S} Ја једина знам шта сам у њему изгубила; а ни ја не знам шта је све његова земља у њем |
| лија куцну руком Рајка, који се сав био изгубио слушајући за њ неразумљиви говор маџарске госпо |
| в је то соко !{S} Него — ми имадосмо па изгубисмо и сад смо ето „сиротиња раја.“ Опет, хвала Бо |
| зином и својом ситном а паметном главом издавала бедуинско порекло своје.{S} Милина је било пог |
| д мртвог Рајка.{S} Са свечаном мирноћом издавала је заповести за његову опрему.</p> <p>„Опремић |
| бледорумене лако уздрктљиве ноздрве не издаваху живот једног високо затегнутог и врло осетљиво |
| ли му око усана обиграваше осмех, те га издаваше да мисли на нешто што га весели.{S} Па онда оп |
| им краљевима?" питаше Рајко гласом који издаваше да му је криво.</p> <p>— „Шта вас ја знам кад |
| жене, које су се стидљиво заклањале за издајнички облачак од танке турске ћерћелије.{S} Носила |
| рно сахранимо Рајка на Космају, на оном изданку, где има змајев престо.{S} Спреми све што треба |
| а ковчега, загрливши га и пољубивши га, издахнула је.</p> <p>С ону страну ковчега на трави лежа |
| е к западу.{S} На тамно плавом и високо издигнутом небу пуно звезда.{S} Свеж поветарац дуваше о |
| рштањем онога кандиоца што пред вратима издисаше.</p> <p>Њих двоје уђоше ћутећки унутра.{S} Рај |
| и позајми свој нож.{S} Ти, оче, и Рајко изиђите овога часа у гору и склоните се мало.{S} Кад ту |
| као под неким кубетом.{S} Кад њих двоје изиђоше из ходника, па стадоше на праг, преко кога се у |
| адамо.{S} Знамо да ће доћи, знамо да ће изићи некуд исред Шумадије, само не знамо <hi>кад</hi> |
| него сам с њоме разговарала као обично, изјадала сам јој се, причала сам јој ко си ти, рекла са |
| дник у зиду савијаше у лево од олтара и излажаше у једну велику округлу просторију, под једним |
| е катанце.{S} Може бити отвориће нам се излаз на светлост ! “</p> </div> <div type="chapter" xm |
| на трпезама.{S} Него хајдмо да тражимо излаз на божје сунце!“</p> <p>Узеше са светњака у капел |
| има ли онај мрачни ходник гдегод каква излаза или бар краја.{S} Очевидно је било да се ходник |
| мо!“ рече Маргита; „али унапред знам да излаза нећемо наћи!{S} По сну, који сам ноћас снила, пр |
| ислима, него да пођемо одмах да тражимо излаза из овога подземнога двора.{S} Ако није друкчије, |
| и жива човека на улици.{S} Тек на самом излазу из главне, и управо једине, улице сеоске у алеју |
| дуж брлога испред кућа, беху задремале; излетеше пси из авлија и кидисаше на кола и коње што та |
| d>7</head> <p>После тога првог и бујног излива суза као да је ових у Маргите са свим нестало.{S |
| рзо право очајавање понело да хвата.{S} Изломио је своја два мала ножа, сломио је и свој велики |
| {S} А кад доведоше сутра дан младу, све излуде.{S} Она младо, лепо дете, само се осмејкује, па |
| е Божје.</p> <p>Рајко се побоја да није излудела, кад оно поче да узвикује говором неразумљивим |
| јеси ли ти будан?!{S} Да нисмо обадвоје излудели?!{S} Протрљај, молим те, своје очи, па види и |
| хових узлепрша.{S} Ништа се оку његовом измакло није: ни орао који је високо под небом господст |
| го ето, полети на коњу, па кад се добро измакнеш, запевај !“</p> <p>И онда би Рајко доиста поле |
| у све корак по корак напред.{S} Кад већ измакоше из сеоских атара, онда се носачи почешће и под |
| змеђу златних лавова и сребрних орлова, између пустог једног престола и једног деспотовића, кој |
| ила су она на која њих двоје дођоше.{S} Између сваких <pb n="104" /> двојих врата беху уза зид |
| одземног ходника, у коме сте ви били, а између двојих гвоздених врата!“</p> <p>„Па то ће бити,“ |
| тку Рајко једним скоком долети те стаде између робиње и Циганина.{S} Гурну Бекира обема рукама |
| е послуша.{S} Оштри врх од копља завуче између горње ивице од врата и њиховог оквира и не без ј |
| амим тим престолом, и управо на средини између њега и оне трпезе са царском круном, стојао је ј |
| а највише зачудило, беше што по средини између она два лава, што ричу, и испред орла на штиту, |
| астов пањ!“ рече Рајко, замишљен ставши између она два лава а пред самим пањем.</p> <p>Маргита |
| ну зидину до куле.{S} Разговараху нешто између себе маџарски и по свој прилици мио им беше онај |
| тајући Маргиту на тај плат, нека си бар између златних лавова и сребрних орлова, између пустог |
| скинут и спуштао се у снежнобелу долину између две снежнобеле груде, по којима се танка бела ће |
| је по Београду слушао о последњем рату између султана и ћесара.{S} А старац њему причаше о срп |
| l:id="SRP18920_C2.9"> <head>9</head> <p>Између онога оловног ковчега по коме је Маргита легла, |
| о, а већ сам да се из тако чврстих веза измигољи није било ни мислити.</p> <p>Кад се по други п |
| а, ево ми сијну, таман да се све славно измири, и њихов господски а рекао бих и — твој сиротињс |
| али ето их моји сељаци да ме одбране и измоле. „Немој нам га, беже, амана ти! лепо он нас учи, |
| в с пиштољима и ханџарем; испод сплава, изнад и десног и левог кука, лепе сребрне Фишеклије при |
| ицу.{S} Као да су кроз онај тихи сутон, изнад којега се на небу бледе звезде запаљиваху, и кроз |
| пру зидину својим гвозденим плећима.{S} Изнад њих су овде и онде биле уз зид прикуцане многе за |
| и од воштанице, како се оним отвором, а изнад самог копља, провуче некаква дугачка црна игла, к |
| е гробница старе господе од овога града изнад нас, и ово су све мртвачки ковчези.{S} Их, шта их |
| по врату и намешташе јој чупу од гриве изнад чела и тепаше јој нешто маџарски.{S} Кад од своје |
| па се нађоше пред једним кандилом, које изнад једних сниских растових врата гораше сад већ посл |
| S} Из оне старе, дебеле и влажне зидине изнад ње избио је читав џбун зовина дрвета.{S} Танке ст |
| S} Чак и слободу делим с орловима, који изнад овог виса воле да се носе, и тишину делим с овим |
| че:</p> <p>„Како је дивно звездано небо изнад нас!{S} Како је лепа и мирисна сва ова околина!{S |
| фте у облику два бадема.{S} Руке јој до изнад лаката, где се бели рукави од кошуље повијаху у г |
| коленима испод огромне камене плоче што изнад њега висаше.{S} За њим уђе Маргита.{S} Плоча се в |
| S} Погусте и дуге веђе лепо се повијају изнад два црна ока, која свагда право гледају; из њих с |
| , скроман, као да беше занемео, видевши изненада како је човек једно грешно ништа, а како је Бо |
| та. „Где је гроф?{S} Страх ме да га мој изненадни појав не потресе тако, да му здрављу нахуди.{ |
| > <p>„Је ли, братац!" упита патер Рајка изненадно; „ а ко тебе посла с таквим порукама овамо на |
| ћи после дугог страдања и лутања наишла изненадно на још нежнију матер своју, па јој пала о вра |
| а!“</p> <p>— „Иди жено!“ рече јој Рајко изненађен, па је руком тихо од себе одгурну. „Како да з |
| p>„Истину велиш?“ упаде јој у реч Рајко изненађен и пуно заинтересован овом причом.</p> <p>— „И |
| и то видела?“ прихвати старац очевидно изненађен онаким питањем, па онда одмах мирно настави: |
| и и бујни јуноша, дрскост којега толико изненађује, није нама од стране Сарацена са извесном на |
| га српског цар-Лазара, на својим рукама изнео госпођу своју, царицу Милицу.{S} Знаш шта вам каз |
| млека, у другој дрвеној здели сат меда, изнесе једну костретну врећицу старих ораја и лешника и |
| “</p> <p>Па онда је посади поред ватре, изнесе јој у једној заструзи млека, у другој дрвеној зд |
| једну сељачку шареницу пуну јабука.{S} Изнесе некакве мале и велике чутуре.{S} Све то метну пр |
| плака него настави:</p> <p>„Кад ме вода изнесе горе, два ме самсова дохватише.{S} На левој миши |
| вану однесу старом Дунаву, Дунаво ће те изнети на песак земље маџарске, и предаће те твоме роду |
| ке да, ником ништа не казујући, помогну изнети ковчег на најближи вис космајски.{S} Чекали су д |
| амења, што својим севањем само још више изношаше на видик топлоту њеног лица.{S} Лево од старог |
| и му то ништа не поможе, и само га брже изнураваше.{S} Рајко га је држао као за земљу прикуцана |
| ратима од чатрље, али их нађе зачепљена изнутра.{S} Удари два три пута песницом у њих.</p> <p>„ |
| цом у њих.</p> <p>„Шта је бре?!“ дрекну изнутра Циганин не отварајући.</p> <p>— „Кабадахија цар |
| рода!“ Цела та прилика, и онај јунак са изразом одушевљења у лицу, и онај ватрени коњиц, беху т |
| агледао у лице младога гуслара с једним изразом, који је тешко укратко описати, али у коме су с |
| , с митром на глави, с прстом у руци, с изразом неке племените одважности и радосног поноса у л |
| ови од дебеле и већ поцрнеле растовине, изрезане у свакојаке шаре, слике и прилике, у орлове, с |
| .{S} О мој слатки завичају, да ли ћу те икада очима видети?!...“</p> <p>И онда се невесело опет |
| себи. „Ко зна!...{S} А ко зна да л’ ћу икада <pb n="171" /> видети и оног доброг старца на Вуј |
| их: је ли грех да поштен млад човек без икакве непоштене замисли притисне један невин пољубац н |
| ењем, и пуно књига у златним корицама и икона у злато и драго камење окованих.{S} Она мало нижа |
| е су две велике жуте воштанице.{S} Пред иконама Исуса и Богородице горело је уље у великим среб |
| тима до самог иконостаса, погледаше све иконе редом док не дође пред велику икону на којој Бого |
| еликим сребрним кандилима.{S} Све друге иконе беху поцрнеле и испуцале и само се светлуцаху зла |
| је по једна владичанска митра, искићена иконицама и драгим камењем, и поред сваке митре беше пр |
| готово онако исто као оно у капели пред иконом Мајке Божје.</p> <p>Рајко се побоја да није излу |
| 98" /> <p>Маргита најпре и не гледаше у иконостас него у њега.{S} Учини јој се да се он винуо н |
| тим полагано и све на прстима до самог иконостаса, погледаше све иконе редом док не дође пред |
| S} У два велика гвоздена светњака, пред иконостасом, гореле су две велике жуте воштанице.{S} Пр |
| о па Маргита устаде.{S} Приђе па пољуби икону богородичину, али не побожним целивом, како то ск |
| све иконе редом док не дође пред велику икону на којој Богородица држаше малог Исуса у наручју. |
| Крушевац одвукли да га у тамницу баце, ил’ у прогон у Анадол пошљу!"</p> <p>„Баш сам ти ја јед |
| ца, па се пљесну рукама; је ли ово сан, ил’ је јава?{S} Анчи, Марушо, децо, овамо те!{S} Овамо |
| ило!{S} Ил’ би твој смук мене прогутао, ил’ бих ја њему главу размрскао !“ рече Рајко.</p> <p>— |
| госпође, не знам како би се свршило!{S} Ил’ би твој смук мене прогутао, ил’ бих ја њему главу р |
| е и викну: „Брзо оче, дај воде или вина ил’ ракије, дај ако се може да одржимо живот, који се у |
| ет старац; „вала, Господе Боже мој, сад ил’никад; умудри ме шта да радим с ово двоје младих да |
| ни чудом каквим спасти може, а друкчије ил’ се ваља предавати, или — мрети!"</p> <p>Овај мирни |
| ја говорим, да је право или да те отму ил’ откупе, ја рекох у себи: „може им се! немају они <p |
| даље. „Изађох пред пашу, повиках: „Алах-ил-Алах Мухамед ресулах! “ потурчише ме; поклони ми паш |
| а ли тај шапут долажаше из срца његова, или са лева рамена његова, то не знађаше ни сам; али зн |
| брањаше се Борчија; „него ето та слуга, или је пијан или луд, блене у младу па не зна шта свира |
| .{S} Не знам ни да л’ је то управ туга, или нека жудња и чежња.{S} Гледам тебе, а мисли ми се о |
| ко из тебе говори? да ли је то госпођа, или робиња, или кћи земље маџарске?!“ <pb n="73" /></p> |
| бацати комадићима од ћерамида и цигала, или и сувим коњским ђубретом, на ону сјајну господу.</p |
| } Ко +није сам патио што сам ја патила, или ко није очима гледао моје муке, тај не може да зами |
| о причан; уверих се да њега или и нема, или да баш неће да чује моје молитве, нити да види моје |
| срце рекло: па тебе или никако и нема, или ако те има, ти немаш ни милости ни <pb n="217" /> с |
| ставицу, дотле би и Турци са самсовима, или бар самсови без Турака, стигли овамо.{S} Ако нам св |
| од Нађ-Бање.{S} Овде сам још слободна, или управо овде сам још робиња, која је се помоћу твојо |
| овори? да ли је то госпођа, или робиња, или кћи земље маџарске?!“ <pb n="73" /></p> <p>„Кћи зем |
| калпаци са челенкама од сребра и злата, или и са перјаницама од орлова и соколова перја.{S} И ј |
| ђе: живети па љубити онако слатка уста, или упрети љубећи их?...{S} Лудо једна! је л’ ти она ро |
| ја се питам, је ли ово сан, или машта, или је ово све у истини пред нама јава!“</p> <p>— „Хајд |
| Да јој је био једини брат од заклетве, или син јединац, не би га могла топлијим сузама облити |
| купили, да им траке на застави везује, или да им пољупцем једним на балчак од сабље, сабље пос |
| коме или није чула што јој он говораше, или не могаше речи да проговори.{S} Бејаше се у лицу ја |
| може, а друкчије ил’ се ваља предавати, или — мрети!"</p> <p>Овај мирни говор поврати мир у душ |
| као да је хтео да се њеном тугом угуши, или као да се заветовао да умре певајући.{S} Чак су и м |
| ече: „ама и ја се питам, је ли ово сан, или машта, или је ово све у истини пред нама јава!“</p> |
| Гњевно викну по турски: „овамо, кучко, или ћу ти сад главу размрскати!{S}" Дохвати је за косе |
| и друге Циганке, да му гледају у воду, или и у длан, и свака му је то исто готово од речи до р |
| ставише. „Или ме старе моје очи варају, или баш никад не видех тако младоликог јаничара !{S} До |
| е дрзнуо да завири у ону црну гробницу, или — као да се журила да заклони велику једну тајну од |
| сам ноћас снила, пре ће бити да ћемо... или боље да кажем <hi>да ћу ја </hi> своје кости овде о |
| рече: „иза ових врата има нека шупљина; или је опет ходник, <pb n="143" /> или каква одаја.{S} |
| ина; или је опет ходник, <pb n="143" /> или каква одаја.{S} Идем да донесем један буздован те д |
| Манда одвуче старца и кћер, и кроз два или три тренутка не остаде у дворници нико други осим Р |
| {S} Па онда, као да једна снежна грудва или нека мекана лопта, удари високо горе у врата под са |
| ило да вам то причан; уверих се да њега или и нема, или да баш неће да чује моје молитве, нити |
| ња ме осваја, као да је смрт близу њега или близу нас! — Не, не ; немој да ти срце зебе у часу |
| онај мрачни ходник гдегод каква излаза или бар краја.{S} Очевидно је било да се ходник повија |
| мо, право и само право! ко је лепши, ја или онај тамо Бенглер-бег?...{S} Ја! тако, то је право, |
| ји се ваља да родио негде међу Хрватима или Словенцима, те разумевао и говорио српски.{S} Патер |
| } А можда се боји да га иза каквог грма или џбуна шпијуни турски не вребају.{S} Било је пред по |
| си л’ кад год видео лепшу жену у Србина или у Турчина ?{S} Како се гипкост њена уз тебе у оном |
| на у Србију пођеш.{S} Неће проћи година или две, а наш ће краљ опет да завојшти на Турке.{S} А |
| га пута!“</p> <p>Бадава.{S} Једна лопта или некаква гужва удари баш на оно место на коме Рајко |
| њих узеше гласно усклицавати, а двојица или тројица скидоше калпаке, махаше њима <pb n="10" /> |
| . <pb n="139" /> Турци су нашега старца или убили или у Крушевац одвукли да га у тамницу баце, |
| , а знам најбоље по томе, што је прадед или чукундед моје старе мајке, један Кемењија, погинуо |
| моје слабо и очајно срце рекло: па тебе или никако и нема, или ако те има, ти немаш ни милости |
| из пећине и викну: „Брзо оче, дај воде или вина ил’ ракије, дај ако се може да одржимо живот, |
| рикупља усне, као да их спрема да приме или и да даду сладак један пољубац.{S} А онај гласић у |
| аву своју.{S} Паде у неки занос, у коме или није чула што јој он говораше, или не могаше речи д |
| них врата у зиду силазио на под дворане или из дворане ишао к вратима, <pb n="105" /> — биле су |
| {S} Зачу се само као неко тихо звиждање или као пиштање врбове пиштаљке.{S} Па онда, као да јед |
| с њима много да учини; врхови би им се или извили или затупили после неколико удараца, јер сте |
| а, кад опази да нигде у селу нема свеће или ватре у кући, ни жива човека на улици.{S} Тек на са |
| > <p>Прођоше кроз гомиле веселих и више или мање пијаних сељака.{S} Успеше се уз камените степе |
| 39" /> Турци су нашега старца или убили или у Крушевац одвукли да га у тамницу баце, ил’ у прог |
| го да учини; врхови би им се или извили или затупили после неколико удараца, јер стена бејаше о |
| хоће ли се истом закључени мир одржати или не.{S} Султан је пратио из свога сараја Хасан-агу З |
| чан ранама ?{S} Има ли какав стар човек или каква баба видарица?!“ питаше Маргита све шапутом, |
| мо даље!“</p> <p>Једва су учинили седам или осам корачаја, па наиђоше на друга гвоздена врата, |
| зеленим кожним корицама, па са сребрним или златним пафтама, <pb n="108" /> а дршком искићеном |
| ма који сад већ мирно почиваху под овом или оном каменом белегом.</p> <p>А кад би сунце просуло |
| трећега дана уставила би се на четвртом или петом ударцу.{S} Четвртог дана није могла да подигн |
| ем селу под брдом, да му се пошље један или два поуздана човека.{S} Требали су му да проведу Ра |
| рчија; „него ето та слуга, или је пијан или луд, блене у младу па не зна шта свира!" — „Блене у |
| да чују што им ја говорим, да је право или да те отму ил’ откупе, ја рекох у себи: „може им се |
| ају тога пута чека неко неизмерно благо или нека изванредна срећа, тако га је радосна жудња вук |
| повуче добро.</p> <p>„Јеси ли је купио или на сабљи задобио?" питаше Рајко.</p> <p>— „На сабљи |
| из села видети и разумети.{S} Кроз сат или два доћи ће двојица да вас пропрате кроз Венчац.{S} |
| рчевом нађоше једно парче погаче, једну или две прегршти ораха и три четири јабуке.{S} Прихвати |
| у и родбину.{S} Као да га негде на путу или на крају тога пута чека неко неизмерно благо или не |
| она се не макну с места.</p> <p>„Хоћеш или нећеш?! “ цикну он опет па тресну ногом о земљу.</p |
| му се најпосле на овој очи зауставише. „Или ме старе моје очи варају, или баш никад не видех та |
| џарска и највећи наши јунаци купили, да им траке на застави везује, или да им пољупцем једним н |
| људи даваху абер сељанима у околини, да им је нека велика невоља.</p> <p>„Вала, госпођо," рече |
| се на њ осмејкиваше.{S} А старац узе да им прича шта се све десило од како се растадоше, па се |
| , да им траке на застави везује, или да им пољупцем једним на балчак од сабље, сабље посвећује, |
| да се окреће к јунацима својим и као да им кроз отворена своја уста довикује: „овамо, напред! к |
| а поведе и за њих оседлане коње, и нека им обећа што год затраже, само да одмах дођу!{S} А ти с |
| вис обе руке, које дрхтаху као прут, па им свечано рече: „закуните ми се свим што вам је на ово |
| учи.{S} Претоварио кола неком грађом па им прсла осовина, те Аћим растоварује љуто кунући и кол |
| ероними, и насмејаше се сва господа кад им преведе Рајкове речи.{S} Па онда ће патер прихватити |
| /head> <p>Кад је јутро освануло не даде им старац да се крену.</p> <p>„Причекајте," рече им; „ј |
| крају другога дана прокопавања нестаде им и последње капи воде, и осташе само са неколико орах |
| отму ил’ откупе, ја рекох у себи: „може им се! немају они <pb n="126" /> ни Краљевића Марка, ни |
| вели нам: слушајте царске људе и будите им покорни, не буните се, не гините лудо, још није дошл |
| да се крену.</p> <p>„Причекајте," рече им; „ја сам већ ударио белеге које ће сељаци оздо из се |
| <p>„Улазите унутра и не бојте се!“ рече им старац.</p> <p>Рајко уђе први, провукав се готово на |
| од свега тога. „Немојте тако!“ говораше им она; „пустите ме да имам ту једну утеху, да сам испу |
| ахранише их једно поред другог; прелише им гробове сузама и оставише их да на њима пољско цвеће |
| аше ни с њима много да учини; врхови би им се или извили или затупили после неколико удараца, ј |
| ворише.{S} Влажан и хладан ваздух удари им у лице из оне просторије.{S} Рајко рече Маргити, да |
| дрављају.</p> <p>„Е, господа веле да си им се доста напричао, и да си ето баш лепо завршио.{S} |
| а сељака с хлебом и вином.</p> <p>Тежак им беше растанак.{S} Баш се све троје заплакаше. <pb n= |
| ра мој старац: попе, питај мене, ја сам им кум! хоће се они, хоће, само се ово момче стиди да п |
| виде да се устручавају да му приђу, он им за чудојасним гласом разговетно викну:</p> <p>"Не бо |
| еђу себе маџарски и по свој прилици мио им беше онај поглед на околину.{S} Рајко прекиде њихов |
| ивиш... опрости ми рану смрт своју, ако им се жива нећеш да предаш!"</p> <p>Маргита, која је ма |
| RP18920_C1.2"> <head>2</head> <p>Ваљало им је проћи поред западне зидине од града.{S} Уз ту зид |
| е лепше, богатије и сјајније.{S} Просто им већ очи засенуше.</p> <p>Маргита сва дрхташе од узбу |
| на велика господа, не хтеше да чују што им ја говорим, да је право или да те отму ил’ откупе, ј |
| ме и истукоше ме.{S} Кад се дигох рекох им: „кажите грофу запамтиће он ово !“</p> <p>Па се онда |
| можеш ми се ваља да поверити... збиља, има ли гдегод жена коју волиш?“</p> <p>„Како да нема?“ |
| ало" рече Рајко. „Него, чекај молим те, има још и друга једна мука!{S} Треба, веле, да се то ку |
| си то патеру поверио!{S} Знам ја, вели, има племенитих људи у твоме народу.{S} У последњем рату |
| киња, ко ће је знати!{S} Видим има очи, има стас.{S} Каже ја сам грофица Маргита!{S} Е, лепо; г |
| чаности, глас Маргитин; „овде, господо, има <pb n="204" /> само једно место, које грофица Марги |
| живо шапутом казиваше: „ходи да чујеш, има неко с ону страну врата!“</p> <p>Рајко приђе и посл |
| Кад је искамџих од калуђера рекоше ми: има јој двадесет и пет година.{S} Ја је носим да ми се |
| иждању.{S} Него ви за то и не знате.{S} Има овде од непамћених година један смук, добрих десет |
| вораше: „смеје се мојој неумешности.{S} Има жена право!{S} Види да сам гејак!“</p> <p>„Смејеш с |
| тургија, али нема школа за витештво.{S} Има ли такве шкоде у вас?!“</p> <p>— „У нас,“ рече Марг |
| двојица да вас пропрате кроз Венчац.{S} Има тамо сад хајдука, који ће да пуцају на саркол јанич |
| ема нико у селу ко је вичан ранама ?{S} Има ли какав стар човек или каква баба видарица?!“ пита |
| ј јој је ствари мило што он показује да има своју вољу.</p> <p>„Али је ово мајсторски!{S} Је ли |
| нуто, ономе ко ослободи Шумадију, те да има чиме довршити васкрс целог српског народа.{S} Ето т |
| и као из сна пробуђен и тек осетивши да има и срца и памети; „госпођо, док бих ја нашао и довео |
| опље испод самог оштрица, тек колико да има држаље, узе један буздован у десну руку, па с новом |
| шао да овде негде у рудничким планинама има неки Светогорац испосник, за кога народ прича да чу |
| „Стари људи казују да овде у планинама има негде велика царска остава, — све бачве пуне злата! |
| та Ђурђа Смедеревца; у цркви иза олтара има у зиду један тајни ужљеб, у ужљебу сребрна кутија, |
| е чутура не покаже празна.</p> <p>— „Та има у њој нека пуста калуђерска препеченица.{S} Кад је |
| у врата, па онда рече: „иза ових врата има нека шупљина; или је опет ходник, <pb n="143" /> ил |
| ца Маргита!{S} Е, лепо; грофица Маргита има на левој страни... како да кажем... баш онде где јо |
| ве !“</p> <p>„Не бојим се ја ничега кад има светлости.{S} Мене је страх само у мраку.{S} Хајдмо |
| их зидина, као оно што кажу да Цариград има!{S} Па онда баш треба из близине да видите кулу ову |
| ли тек само пола од свега онога што све има под сводовима испод ових рушевина!“</p> <p>Још су с |
| српски сељаци пођу у најближе село, где има српски поп, да га доведу да очита молитву и гроб пр |
| Рајка на Космају, на оном изданку, где има змајев престо.{S} Спреми све што треба и чекај нас |
| обе велике воштанице, па пођоше да виде има ли онај мрачни ходник гдегод каква излаза или бар к |
| но: „наш будући кардинал од винове лозе има реч!“</p> <p>Устаде патер Амброзијус у мртвој тишин |
| ем на исток к једној умци, на врху које има засађено неколико јабланова.{S} Са врха те умке до |
| : па тебе или никако и нема, или ако те има, ти немаш ни милости ни <pb n="217" /> сажаљења!{S} |
| ко у вас и има много срчаности још више има суза.{S} Никада ја не видех нашу Српкињу да такве с |
| ој земљи?!“ А сад видим, да ако у вас и има много срчаности још више има суза.{S} Никада ја не |
| што хоћеш, али си ти Рајко човек, који има око за оно што је лепо и господско!{S} Та стена гор |
| ћеш се да и у овој <pb n="121" /> земљи има људи, који знају за Бога.{S} Ето то ми је доста!“</ |
| се верио, то нисам и ако у нашој земљи има пуно лепих и добрих девојака!“</p> <p>„Знала сам да |
| ти тек понешто кажем.{S} У Светој Гори има манастир деспота Ђурђа Смедеревца; у цркви иза олта |
| утка, Рацкиња, ко ће је знати!{S} Видим има очи, има стас.{S} Каже ја сам грофица Маргита!{S} Е |
| оље довољно бити оружје што га за пасом има.</p> <p>„Хајдете сад у име Божје за мном, и нека на |
| уже и крина мед купи ?{S} А пустињаштво има пуно сладости и без тога млека, које ја добивам за |
| а једну час на другу страну.</p> <p>„Ко има тамо?“ викну Рајко; „ако си ришћанска душа, кумим т |
| ало врхом од копља ова врата, да видимо има ли светлости тамо!“</p> <p>Рајко је послуша.{S} Ошт |
| а и онда зауставио би се па казивао што има да казује, ономе загрејаном и знојавом католичком п |
| т жива чежња да чује баш све што гуслар има да каже, стапале.{S} Оба младића беху у лицу од изв |
| , шта ти зовеш школом витешта?{S} У нас има по манастирима школа, где се учи књига и летургија, |
| се једу и да их опет једнако у зембилу има.{S} Маргита је сваку јабуку секла својом руком у кр |
| говоме животу учини да у његовоме имену има као почетак од некакве песме. „Рајко!{S} Боље од тв |
| т погледам, опет видим како на њему још има пуно добрих људи и пуно љубави.{S} Хвала вам добри |
| ну?“ питаше је <pb n="195" /> гроф.{S} "Има!“ рече Манда. — „Па што ти то дете кријеш од мене?! |
| те моје, “ узе старац благо да говори, „има сладости у сваком животу, само кад човек уме да се |
| мој Мартин.{S} Одмах дај Манду овамо. „Има ли твоја Сокица младеж на левом колену?“ питаше је |
| Маргиту, па онда онако узбуђен викну: „има ли овде живога кога ?“</p> <p>Вика његова узе да се |
| му тешко да се на ногама држи.</p> <p>„Има некакво весеље у двору?“ питаше Маргита живо и под |
| дај га, какав је то соко !{S} Него — ми имадосмо па изгубисмо и сад смо ето „сиротиња раја.“ Оп |
| и лавеж паса у даљини.{S} Окренух се и имадох шта да видим!{S} Чета Турака на коњма и читава р |
| е буде грофица помела памећу.{S} Али не имадоше срца да јој се противе ма у чему.{S} После неко |
| бије ногама, себи не да прићи.{S} Море имадоше више муке с њоме него са мном. „Хајде у Крушева |
| дурама великог једног добра што га гроф имађаше у Сибињској.{S} Беше ту пуно слугу, који насипа |
| осно и поносито. „Имај надежду у Бога и имај веру у мој српски образ!“</p> <p>У том часу докотр |
| буде!“ рече Рајко радосно и поносито. „Имај надежду у Бога и имај веру у мој српски образ!“</p |
| а сва дрхћући од гњева; „ако ваше слуге имају слободу <pb n="205" /> и такве лакрдије да збијај |
| ан калајисани ибрик.{S} На голим ногама имала је турске папуче од жутог сахтијана, извијене у в |
| а, него само две црне маслинке.{S} Није имала венац на глави, али је била обучена у белу свилу, |
| " /> <p>— „Говорила је српски, али није имала круну; него је била обучена у црно као калуђерица |
| идиш!{S} Еј, јадна жено, баш ниси среће имала! “</p> <p>Подиже је у своме наручју и однесе је к |
| била пуна лепоте, мирноће и нежности, и имала је у себи нешто што је растуживало.</p> <p>„Ко је |
| блага!{S} Е баш се види да сте царевину имали!“ Отвори један повећи ковчежић.{S} Извади из њега |
| љале само маште и сеновите варке, па су имали муке да не поклизну; а ти си био пет дана на тешк |
| едох у хану да оставим моје теркије.{S} Имам у њима нешто чисте преобуке па рекох: могу у мајст |
| тако!“ говораше им она; „пустите ме да имам ту једну утеху, да сам испунила последњу жељу Рајк |
| ац.{S} Моја Расина није далеко одавде и имам овде добрих познаника.{S} Распитивах их о оној роб |
| ето „сиротиња раја.“ Опет, хвала Богу, имамо ми по нешто што ви немате.{S} Имамо ми нашег Краљ |
| гу, имамо ми по нешто што ви немате.{S} Имамо ми нашег Краљевића Марка, па Милоша Обилића, па С |
| подигне ону плочу. „Да смо џинови и да имамо пун ковчег барута, па овде не би могли пролом учи |
| .</p> <p>„Ово је гроб једног надзорника имања, који је ваља да пре својих педесет година умр’о |
| и Мартине ? “ Дође Мартин, надзорник од имања. „Дај неколико момака; извуците на двориште овог |
| ди у твоме народу.{S} У последњем рату, имао сам ја, вели, у мојој војсци и Србе драговољце.{S} |
| и окренуо си се био и гледао к мени.{S} Имао си дугу пушку о рамену... <pb n="39" /> А, сад вид |
| епо и пуно црвеним концем извезеним.{S} Имао је на себи уске чакшире од загасито плаве чохе опт |
| најбоље да видите, како је град некада имао двојаких зидина, као оно што кажу да Цариград има! |
| уднику ни у Кривој Реци, где је дворове имао у којима је радо становао, него је све то, полаган |
| пиње у вис да скочи у напред.{S} Цар је имао на глави шлем, по коме се око чела повијао царски |
| према чесми и пусти се у мисли.{S} Није имао гусле нити је био слеп, али у њега као да је било |
| а се држиш десно.{S} Мора бити да је он имао неки узрок за то!“ <pb n="142" /></p> <p>— „Та већ |
| у караван-серај на одмор! “ </p> <p>— „Имао бих ја овде вама пуно да казујем.{S} Не би стигла |
| е Рајку, витезу без замерке — Маргита.“ Имате ли гдегод босиљка, Мартине?!" </p> <p>— „Немамо т |
| Молимо...{S} Молимо... покажите ви шта имате тамо где вам срце куца!“</p> <p>Сад се тек диже у |
| е.</p> <p>„Е, госпођо, и треба тако кад имате своју царевину и своју господу.{S} Тако је било и |
| отиснусмо.{S} Знам ухватиће је, али ће имати штете и дангубе.{S} Сад смо на невољи па нек нам |
| лажне пријатеље.{S} Ако ме ко нападне, имаће ко и да ме брани.{S} Ако не би ти хтео, Мартине, |
| бесна!{S} Него искај, млади мој ортаче, имаш какав кајиш?{S} Стегни њиме главу да ти се мозак н |
| зумем!{S} Теби је све то тамо свето.{S} Имаш право!{S} Дај ми твоје гуњче.{S} Тако; добро је.{S |
| орње ивице.</p> <p>„Ето ти под главу да имаш.{S} Лези ту па се одмори и испавај док нам старац |
| и што си од друге цркве, јер си добар и имаш дух витешки.{S} Исплакала сам се на њеном крилу, и |
| вати она брзо; „не смејем се теби, који имаш око да спазиш цвет, него се <pb n="37" /> смејем к |
| хватити: „хајде, хајде! свршуј само ако имаш још што!{S} Ваља господа да се врате у караван-сер |
| ао да се увери да не снива. .</p> <p>— „Имаш ли што би желела одавде собом да понесеш?"</p> <p> |
| n="190" /></p> <p>Сам си је ти довео да име свога мужа од бруке спасе!“ И онда старица узе да ј |
| уби га у чело.</p> <p>„Шта то радите за име божје, слатка моја госпођо грофице !" јецаше сироти |
| дом и лепом женом.</p> <p>„Како ти беше име?“ запита га она.</p> <p>— „Рајко,“ одговори он; „зо |
| а ће му родити два сина, који ће његово име са славом по свету да пронесу.{S} Колико год ју је |
| ти и праштамо.{S} Али што си осрамотио име које носиш, не можемо ти опростити.{S} Него од сада |
| тебе стане, узме да носи твоје витешко име, онда је и право да ме са свим заборавиш!“</p> <p>„ |
| ити: <pb n="63" /></p> <p>„Хајде сад, у име божје, у седло.“</p> <p>И поможе јој да се намести. |
| ованом, казуј нам се!{S} Ако си авет, у име свете Тројице и силом часнога прста, на Коме је Хри |
| Навуци све то преко твога рува, па да у име божје полазимо!“</p> <p>Поможе јој да навуче неку с |
| и је кроз врата у ноћ.</p> <p>„Е, сад у име божје да пођемо!“ рече Рајко. „Ево ја ћу најпре иза |
| га за пасом има.</p> <p>„Хајдете сад у име Божје за мном, и нека нам је сам Бог у помоћи!“ реч |
| о: <hi>живога Бога! </hi> Ми ћемо ево у име живога Бога напред.{S} Држ’ се, госпођо, моје руке |
| ло лако ни од шале носити таква јуначка имена.{S} Ваљало је да пазиш и шта говориш и како радиш |
| с, децо, да се усуди да га тим јуначким именом зове!“ Ја да си видела оне бруке и онога јада!{S |
| т у његовоме животу учини да у његовоме имену има као почетак од некакве песме. „Рајко!{S} Боље |
| е једна робиња коју је овај Циганин, по имену Бекри-Бекир, пре неку годину у Маџарској заробио. |
| titlepage"> <quote> <p>ПОСВЕЋЕНО</p> <p>ИМЕНУ</p> <p>МИЛОВАНА ВИДАКОВИЋА</p> </quote> </div> <p |
| ами прозвали Краљевићем Марком, не због имењаштва, него што је он од све момчадије био најјачи. |
| стране Сарацена са извесном намером да импедимента процесији <pb n="25" /> нашој у град Конста |
| гвоздена врата, па онда и на трећа.{S} Ина њих улажаше Рајко да у просторијама, које затвараху |
| ам ништа и не осећам ништа.{S} Па као у инат онда ми тек долажаше, да све то с већим болом осећ |
| са неколико ораха.{S} Маргита, која је иначе тако разговорна била, ућутала се и постала суморн |
| сећи пушта, ако строгој анализи данашњи инцидент подвргнете, онда је неизбежна конклузија логик |
| дана, и пошто је поломио своје ножеве и исекао своје руке, и видео да са мачевима не може ништа |
| и мали!{S} Хеј, Маџарице бесна!{S} Него искај, млади мој ортаче, имаш какав кајиш?{S} Стегни њи |
| пуста калуђерска препеченица.{S} Кад је искамџих од калуђера рекоше ми: има јој двадесет и пет |
| окреће, дркће му црна кожа на образима, искезио зубе, па режи као бесно псето.{S} Али она се не |
| стојала је по једна владичанска митра, искићена иконицама и драгим камењем, и поред сваке митр |
| бро осветљену дворану, које зидови беху искићени роговима од јелена и главама од медведа и курј |
| ј мањих и већих златних крстова, богато искићених бисером и драгим камењем, и пуно књига у злат |
| едела је, у онако исто високој и богато искићеној наслоњачи, млада једна девојка, загасите боје |
| , са дршком позлаћеном и драгим камењем искићеном.{S} Поред њега десно седела је, у онако исто |
| латним пафтама, <pb n="108" /> а дршком искићеном понеким драгим каменом.</p> <p>Него ово двоје |
| ли.{S} Онде, у присоју под оном стеном, ископаше гроб за Рајка.</p> <p>Кад већ гроб би доста ду |
| ним знојем на челу, Рајко једним скоком искочи на леву обалу Мораве, привуче скелу конопцем, ви |
| ед свих шалвара, кафтана и чизама хитро искочи — он онда пусти скелу низ Мораву.</p> <p>Њих дво |
| ују да поштено мислиш, витешки осећаш и искрено говориш.{S} Видим те много млада за тешки посао |
| ника доби.</p> <p>„Ето, ако си мајстор, искуј ми ова четири талира у четири потковице!" рече Ци |
| оли се Богу, приложи цркви што ко може, искупи се око гуслара да чује: како је Марко укинуо сва |
| мање јада.{S} Кад се позно у ноћ врати, искупи нас стриц све и старо и младо око огњишта, извед |
| од какве ватре око које се беху чобани искупили.{S} Рајко гледаше целу ону велику, а нејасно з |
| је, не знам да л’ знаш, пуно празника — искупио би нас све, па у поље да се пред њим бацамо кам |
| да дигнеш нешто од онога блага, њиме да искупиш војске колико ти год треба, те да своју земљу о |
| огдан и Краљевић Марко, један за другим искупише на белој кули Сибињанин Јанка и узеше рујно ви |
| борне цркве, него је то сабор од сељака искупљених око једног грма!{S} И његова највећа мука, к |
| да је некакав <pb n="141" /> старац пун искуства; „а колико ти је леп и китњаст тај сан, опет ј |
| ко га је, како рече, нечастиви три пута искушавао, како је трећи пут истина поклизнуо, али пао |
| рече Рајко, „заповеди јој да иде да се испава.{S} Уморна је.{S} Није чудо, од кад се то путује |
| уди. „Уморна је јадница!{S} Нека се бар испава.{S} Ко зна на какве ће се нове јаде и невоље раз |
| лаву да имаш.{S} Лези ту па се одмори и испавај док нам старац не дође.{S} А ја ћу ено тамо пор |
| разусум, ефендија!“ одговори Циганин па испаде на праг.</p> <p>— „Питах твоју мајсторицу, јеси |
| ковице не посребре, твоја штета!{S} Ако испадне добро, да ми платиш за сваку по овакав талир, а |
| е свима да је баш подозрива.{S} Није му испало ни до Крушевца ни у Крушевцу да начини кавгу па |
| из близине да видите кулу ову!“</p> <p>Испеше се сва господа за њим на ону зидину до куле.{S} |
| ан тим претходним, и ако врло површним, испитом, узе да маџарској господи шапутом а на латинско |
| ве, јер си добар и имаш дух витешки.{S} Исплакала сам се на њеном крилу, ижљубила сам је и ево |
| >„Е, Рајко,“ рече му ведра, „сад сам се исплакала, сад ми је лакнуло.{S} Осећам се лака као пти |
| ње.</p> <p>Дохвати један златан пехар, исплакну га и насу воде и онда јој приђе.</p> <p>Маргит |
| :</p> <p>„Пусти ме, Рајко, да се код ње исплачем!"</p> <p>Рајко се све на прстима повуче од ње |
| е од мрког, жутог и зеленкастог плетива исплетене.{S} На глави му је сниска шубара од црне јагњ |
| доба и овуда тукли.{S} Него ходи да се испнемо на тај змајевски престо, да видиш нешто што ће |
| опет нисам роптала.{S} Још сам се теби исповедала, теби молила, у тебе уздала и тебе љубила.{S |
| : образи јој спласли, очи дубоко упале, испод очију црни широки прстенови.{S} Рајко осети како |
| видети; још мање јата дивљих голубова; испод погдеког мостића од брвана жабе су невесело креке |
| ога црвен силав с пиштољима и ханџарем; испод сплава, изнад и десног и левог кука, лепе сребрне |
| је сниска шубара од црне јагњетине.{S} Испод шубаре видело се чело не баш високо, и пре поснис |
| ину као да је био на каквој осовини.{S} Испод ње се могао човек ниско погнут провући некуда уну |
| ?“</p> <p>Вика његова узе да се пролама испод свода, удараше о зидине, па се у потмулој грмљави |
| д свега онога што све има под сводовима испод ових рушевина!“</p> <p>Још су се били разговарали |
| ђе први, провукав се готово на коленима испод огромне камене плоче што изнад њега висаше.{S} За |
| в жив и крепак старац, са бистрим очима испод густих веђа и руменим образима.</p> <p>„Куд сте в |
| ловачки нож! “</p> <p>И Мартин припаса испод атиле ловачки нож.{S} Замоли Маргиту да каже Рајк |
| Рајко се присети те пресече једно копље испод самог оштрица, тек колико да има држаље, узе једа |
| панцир од сребра и по неко јуначко срце испод панцира од сребра.{S} Јаворове гусле под прстима |
| е од колског пута те кроз њиве и поља и испод дрвећа жураше се напред а све правцем уз Мораву.< |
| није жив!“ па се сељак гласно насмеје и испод трепавица погледаше поносито у своје дугачке и та |
| аше један чардак поред Мораве и на води испод њега скелу.</p> <p>„Да нису тамо господа маџарска |
| , напред!“ И његова се вика узе да ломи испод свода и по зидинама, и загрме сва дворана и готов |
| о...{S} Него ево овде на овај миндерлук испод прозора!...{S} Куд ћу ја тамо... оно је,“ па се Р |
| ом и белом брадом и са срдитим погледом испод густих веђа на сну јавио, кад бих заспала на зибе |
| идана, и сам јелек и танко турско ткиво испод њега са грла и нешто мало са средине груди размак |
| и будио успаване људе на посао.{S} Озго испод зидина градских зачу се куцкање чекића о наковањ. |
| ом и одвео је на једну ледину у присоју испод града.{S} Кад се врати к ватри, нађе старца и Мар |
| који наступаше.{S} Прођоше и ону стену испод које су из пећине овамо ушли.{S} Опазише сад да ј |
| била умила на бистром планинском извору испод града, па се осећаше хитра као срна и свежа као т |
| </p> <p>А на путу до Ниша сви погледаху испод ока к Рајку.{S} Она очевидна промена у његовом по |
| нде светлуцаху лиске од лискуна.</p> <p>Испод ове стене у заветрини, а на ледини обраслој сниск |
| оживљава и умор односи, није тешко бити испосник, и баш је слатко бити пустињик !“ </p> <p>"Дет |
| рудничким планинама има неки Светогорац испосник, за кога народ прича да чуда чини.{S} Не знам |
| м и сам није ти лако било.{S} Свецима и испосницима су се јављале само маште и сеновите варке, |
| анастирима на Св. Гори и о светогорским испосницима.{S} Разговараху се тако скоро сву ноћ. </p> |
| да то што је она тако безазлено казала, исправи на прави његов значај.</p> <p>„Што ја волим то |
| ко се трже и не дотакнув се оне сласти, исправи се, покри лице рукама и — побеже од Маргите.{S} |
| тле би је моји људи после неколико дана испратили у Расину у моју родбину, која би је чувала и |
| а Турака на коњма и читава руља самсова испред њих јуре право к мени!....{S} Стадох, скамених с |
| е срдито гуске и патке, што, дуж брлога испред кућа, беху задремале; излетеше пси из авлија и к |
| >Млади Рајко, који је неколико корачаја испред свите ишао, окрете се и једним скоком скочи до њ |
| завирује у мрачну дубину онога ходника испред њих.{S} А Рајко живо кресаше и живо гледаше да в |
| миришем тамњан.{S} Долази од те стране испред нас.{S} Овде ће бити негде нека светиња!"</p> <p |
| о остадоше да преноће поред оне ватрице испред пећине.{S} Рајко је испричао старцу све како је |
| редини између она два лава, што ричу, и испред орла на штиту, стојаше поснизак један, право и р |
| а из далека угледају.{S} Ваља да пошљем испред вас људе који ће дати знак да сте наши! “</p> <p |
| нас момчадију посадио би на земљу право испред себе, дохватио гусле, превукао неколико пута, па |
| ноплавом ивицом наслонило беше.{S} Него испред тога сниског зида од збијене магле светлуцаху ов |
| То је онај повисок и вижљав младић, што испред самог старог посланика корача.{S} О рамену носи |
| нози стојећи замишљено загледала у бару испред себе, рекао би човек да је ово све једна безглас |
| уга велика гвоздена врата, која се беху испречила те затвараху ходник.{S} На њима беху три тешк |
| те, оче, стрпи се док ти све по истини испричам, па ме онда суди и ако је право баци се на ме |
| оне ватрице испред пећине.{S} Рајко је испричао старцу све како је било у Крушевцу, а после и |
| ће ни за које паре не дам!“ Ја јој онда испричах што милостивој госпођи треба мало босиљка.{S} |
| стите ме да имам ту једну утеху, да сам испунила последњу жељу Рајкову!"</p> <p>Њих двоје шапут |
| топал, загушљив од дима воштаних свећа, испуњен паром од пецива и пића. <pb n="202" /></p> <p>Г |
| подски обучена у доламе, на којима су у испупченом везу извезени били двоглави орлови, кринови |
| осмајских висова.</p> <p>На самоме врху испупчила се стена, гола и без маховине.{S} Овде онде њ |
| ита врисну и мало <pb n="146" /> што не испусти свећу: — „јух, змија! змија! змија!{S} Спуштај |
| и Мартинове пројечаше, патер Амброзијус испусти из руку један велики воловски рог, сребром оков |
| има.{S} Све друге иконе беху поцрнеле и испуцале и само се светлуцаху златни и сребрни окови на |
| амо да ће доћи, знамо да ће изићи некуд исред Шумадије, само не знамо <hi>кад</hi> ће.{S} Нека |
| у те дохвати њену, која беше хладна као иста стена.</p> <p>А стена се опет пови на осовини.{S} |
| х!{S} Кидисаше на онај крст у стени као исти бесови, па греби, па хватај зубма стену, па њушкај |
| да је и по други пут удари, али му је у исти мах Рајко дохвати својом левом руком.</p> <p>„Стан |
| а срце Рајку као зрна из пушке, па се у исти мах растопише у сладак мелем.{S} Рајко осети како |
| је она и с ове стране обележена онаквим истим крстом, као што беше онај у пећини.</p> <p>Прођош |
| гледају; из њих светао отворен поглед, истина, не сева претњом, али као да гласно казује: <hi> |
| убрзо оженити младом и лепом девојком, истина од простог рода, али која ће му родити два сина, |
| {S} А баш и да умрем, па ништа !....{S} Истина баш не бих волео да ми је гроб овде у бари где н |
| — „Ми Срби велимо: сан је лажа а Бог је истина!....{S} А што ли си тако ружно уснила?“ питаше Р |
| у Сегедин на венчање!“</p> <p>— „То је истина! “ рече Мартин очајавајући.</p> <p>„Нема друго, |
| и, који ће једнога дана да буду на јави истина.{S} Вратићеш се ти, али само као војвода Рајко о |
| је у истини и сребро и злато!{S} Нисам истина никада до сада видео ни овакве грошеве ни овакве |
| и три пута искушавао, како је трећи пут истина поклизнуо, али пао није, јер га је Душан од њени |
| >„Молим те, оче, стрпи се док ти све по истини испричам, па ме онда суди и ако је право баци се |
| учинио, да коме ћу?{S} Баш ћу ти све по истини казати!“ одговори Рајко.</p> <p>Накашља се стара |
| ли ово сан, или машта, или је ово све у истини пред нама јава!“</p> <p>— „Хајде да сиђемо да ра |
| , очи жарко засветлише.{S} Ако јој је у истини отаџбина била онако румена и онако светла, како |
| у.</p> <p>„Хвалимо те Боже!{S} Ово је у истини и сребро и злато!{S} Нисам истина никада до сада |
| евин и племенит био.{S} То је био један истински беспрекорни витез.{S} Ја једина знам шта сам у |
| ересован овом причом.</p> <p>— „Истину, истину!“ настави Маргита. „Кад ми је најтеже бивало, па |
| но заинтересован овом причом.</p> <p>— „Истину, истину!“ настави Маргита. „Кад ми је најтеже би |
| олажаше на сну да ме храбри! “ </p> <p>„Истину велиш?“ упаде јој у реч Рајко изненађен и пуно з |
| ево од оне велике у средини, а на онако исто посниској коцки мраморној, као оно Рајков цар.{S} |
| росторијама, које затвараху, нађе онако исто по неколико катова широких полица, а на њима мртва |
| укама и узе гласно јецати, готово онако исто као оно у капели пред иконом Мајке Божје.</p> <p>Р |
| {S} Поред њега десно седела је, у онако исто високој и богато искићеној наслоњачи, млада једна |
| .</p> <p>— „Не чујем?“ одговори он тако исто шапутом.</p> <p>„О, ја их чујем!{S} Ето их с ону с |
| ом суду милостив био!“ викну Рајко тако исто свечано.</p> <pb n="89" /> <p>— „Гробом моје мајке |
| и мене брига обузимље!“ прихвати Рајко исто тако сетан и озбиљан; „није вајде, ваља да гледамо |
| од ју је пута призивао, свагда му је то исто казивала.{S} Па онда му је слала и друге Циганке, |
| у воду, или и у длан, и свака му је то исто готово од речи до речи лагала.{S} Кад су му тако в |
| потрају.{S} Али с јабукама не могаше то исто чудо да чини, те да се једу и да их опет једнако у |
| ше по оним талирима.</p> <p>„А би ли то исто било да се на челик-потковицу поспе растопљено сре |
| љна.</p> <milestone unit="*" /> <p>Тога истога дана позно у ноћ ето га Рајко пред врата од Бекр |
| ице, а по трагу других кола, правцем на исток к једној умци, на врху које има засађено неколико |
| на Косово, напојио свога лабуда баш на истом том каменом кориту, над којим се ето мало <pb n=" |
| м послу, од кога је зависило хоће ли се истом закључени мир одржати или не.{S} Султан је пратио |
| ц.{S} А онај гласић у њему сад шапуташе истом брзином којом му срце куцаше: „не бој се, не бој |
| стене што збива; друга половина слушаше истом таквом жудном пажњом један тихи гласић, који у ње |
| а мишицу стегне.</p> <pb n="55" /> <p>У истом тренутку Рајко једним скоком долети те стаде изме |
| да чиним ?!“</p> <p>— Да чекате док се истрезне!“</p> <p>„Кад ће то бити?!{S} Они могу да оста |
| Једног се дана хтедох заклати, па ми он истрже нож из руку.{S} Другог једног дана утекох, али м |
| ?!“ Сад што да ти дуљим — извукоше ме и истукоше ме.{S} Кад се дигох рекох им: „кажите грофу за |
| велике жуте воштанице.{S} Пред иконама Исуса и Богородице горело је уље у великим сребрним кан |
| икону на којој Богородица држаше малог Исуса у наручју.{S} Ту се она спусти на колена, а душа |
| р не познајеш грофицу Маргиту?“</p> <p>„Исусе, Маријо и Јосифе!“ врисну старица, па се пљесну р |
| ем: седам година живећу о хлебу и води, ићи ћу босонога од села до села, да свету проповедам: к |
| хну руком Рајку, дајући му знак да може ићи.{S} Рајко се поклони старцу и изађе. „Ех, шта ћеш?{ |
| а бољем месту и није могао погинути!{S} Их, шта је песама мој стриц знао о <pb n="131" /> војво |
| и и оног доброг старца на Вујну?!...{S} Их, куд је себе Морава! а куд још даље моја Расина!{S} |
| нас, и ово су све мртвачки ковчези.{S} Их, шта их је!{S} Да ћутим, да се оно господско дете не |
| ово је злато, а оно је тамо сребро.{S} Их, да силна блага ако су сва та бурад пуна! “ говораше |
| љаци донели ово вино да ме поткрепе, да их у смрти не осрамотим и да ме за смрт причесте; а оно |
| , па тек да <pb n="226" /> се крену, да их сељани не би опазили да кроз њиве и поља носе мртвац |
| шест талира предаду њему — патеру, — да их он подели сиротињи за здравље ћесарево.</p> <p>Стари |
| и о њима причала, па ти се причињава да их чујеш!“ рече јој старац.</p> <p>— „Није, није оче!{S |
| пар црвених а широких турских чизама да их навуче.{S} Она му се сад у свему покораваше као дете |
| да утврди мир међу царевинама, а не да их поново завађа и то због чега него због једне робињиц |
| о исто чудо да чини, те да се једу и да их опет једнако у зембилу има.{S} Маргита је сваку јабу |
| како она, у сну, прикупља усне, као да их спрема да приме или и да даду сладак један пољубац.{ |
| о се растадоше, па се прекидаше само да их понуди гутљајем неког јаког црног вина из једне мале |
| , послала зету своме цару Отмановићу да их ослепи.{S} Али опет не знам поуздано.{S} За оно тамо |
| видиш да би они радили.{S} Не можеш да их стигнеш, али можеш бар из далека да трчиш за њима!"< |
| ори он тако исто шапутом.</p> <p>„О, ја их чујем!{S} Ето их с ону страну ове стене.{S} Гребу и |
| воје стојаху позадуго пред стеном, која их раздвајаше од пећине и ослушкиваху не би ли што чули |
| Нека одмах купи јунаке драговољце, нека их наоружа и нека ти их преда да с њима једнога дана у |
| ги загрљени у гомилице певаху, а већина их је седела уз дрвене столове око остатака од печених |
| т, а ја гледам у трепавице младине; она их подиже и погледа невесело и бојажљиво горе у таваниц |
| ко врата и на својим грудима носила, па их, натопљене хладном водом, полагаше на врело чело Рај |
| одасу јој чанак, подасу оба пиштоља, па их онда намешташе <pb n="86" /> по земљи једно поред др |
| ше сузама.{S} Узе кршити руке своје, па их онда склопи, подиже увис, држаше их тако склопљене к |
| тера <pb n="181" /> своје коње даље, па их заустави на подножју умке, да ту чека млади пар путн |
| брзо овамо !“ викаше стари пустињак, па их крепко дохвати обадвоје за руке и повуче — к једном |
| е нека рука полагано пружаше уз њих, па их брисаше час на једну час на другу страну.</p> <p>„Ко |
| аше као прави нечастиви; избуљио очи па их све у ковитлац окреће, дркће му црна кожа на образим |
| е!..{S} Као да је вихор ветар духнуо па их као плеву и прашину однео!...{S} Знате како је то чу |
| иже и окренув се Рајку и Маргити запита их: „шта мислите?“</p> <p>„ Ја сам се смислила!“ рече М |
| ово су све мртвачки ковчези.{S} Их, шта их је!{S} Да ћутим, да се оно господско дете не поплаши |
| ровући некуда унутра у мрак.</p> <p>Кад их старац доведе пред тај отвор, дубоко узбуђен и сав б |
| , преврташе их, све један по један, узе их тобож мерити на длану леве руке, звекну једним о кам |
| струне како му уху требаше.{S} Најпосле их удеси, и поче да гуди неописано жалостив један <pb n |
| воје клеште па, мало посрћући, отиде те их завуче у жеравицу.</p> <p>„Слободно! слободно! говор |
| па их онда склопи, подиже увис, држаше их тако склопљене као да се Богу моли, па онда се спуст |
| а.{S} Па онда склопи трепавице и држаше их склопљене и једва дисаше.{S} Као да јој је душа одле |
| е ливаде под старом једном липом чекаше их човек са оседланом ластавицом.</p> <p>„Хвала Богу! р |
| </p> <p>Циганин их загледаше, преврташе их, све један по један, узе их тобож мерити на длану ле |
| ну то на другу црвену чизму и намешташе их у широке бакрачлије. „Него да видиш, какве су такве |
| г; прелише им гробове сузама и оставише их да на њима пољско цвеће цвета.</p> <pb n="229" /> </ |
| о, ево твоје Маргите!"</p> <p>Сахранише их једно поред другог; прелише им гробове сузама и оста |
| шћућурила на земљи поред мехова, па би их овда и онда повукла да духну у жеравицу на огњишту, |
| нађу његове усне и по трећи пут, пољуби их једним дугим, дугим пољупцем, као да јој тешко беше |
| оба бокора два најлепша струка и стави их у десну руку Рајкову. „Ево ти један струк босиљка од |
| рује љуто кунући и кола и мајстора који их начини и волове теглиоце. „Ко је <pb n="129" /> с Аћ |
| жене.{S} Скочи к вратима од чатрље, али их нађе зачепљена изнутра.{S} Удари два три пута песниц |
| е они млађи људи још и покрвити.{S} Али их старац уталожи и узе сам да говори мирно, али и опет |
| гиту, па онда подиже руке у вис, склопи их живим једним пљеском и рече: „о, хвала теби, наш вел |
| утака, па онда узе још конопаца, натопи их у води и онда увеза чврсто ноге Циганинове све до ко |
| главе; „казуј где су?“ веле: „сакрио си их овде негде у овим урвинама!“ „Видите да овде нису; а |
| е драговољце, нека их наоружа и нека ти их преда да с њима једнога дана у Србију пођеш.{S} Неће |
| ци, отвори заклопче, диже аспре и пусти их да падају као плева; сиђе на четврту степеницу, отво |
| а јој љуби обе руке и заплака се љубећи их.</p> <p>„Ходите, ходите, слатка моја госпођо, унутра |
| ти онако слатка уста, или упрети љубећи их?...{S} Лудо једна! је л’ ти она род какав?{S} Није т |
| дан Марко па све прсте да поломи кршећи их, „опрости ми, бабо, молим те, и не брукај ме тако за |
| да л’ му смемо прићи ?! “</p> <p>У том их је и старац опазио.{S} У место да као какав полудивљ |
| и положи му их на длан.</p> <p>Циганин их загледаше, преврташе их, све један по један, узе их |
| е већ до самих двокрилних врата, Мартин их руком устави, па онда шапну <pb n="200" /> Маргити: |
| к, светомрзац, бега од њих у пећину, он их мирно посматраше за неко <pb n="70" /> време, па кад |
| шапутом.</p> <p>„О, ја их чујем!{S} Ето их с ону страну ове стене.{S} Гребу и скачу уз њу скаму |
| м!“ Ове би се још лепо свршило, али ето их моји сељаци да ме одбране и измоле. „Немој нам га, б |
| д знам шта значе оне неколике цеви, што их видех горе у зидинама од града! “рече Маргита; па он |
| велики нови новцати сребрни талири, што их у Нишу од посланика доби.</p> <p>„Ето, ако си мајсто |
| ош су дуго стојали пред оном стеном што их од пећине растављаше.{S} Дуго су са све већим напрез |
| за што да је, а није ни на хајдуке, јер их овуда нема.{S} Чудо ми је да ми сељаци ништа не јави |
| и потковице!" рече Циганину и положи му их на длан.</p> <p>Циганин их загледаше, преврташе их, |
| е до врата од оне спаваће собе, ошкрину их, завири и онда махну руком Маргити да дође.</p> <p>" |
| ам овде добрих познаника.{S} Распитивах их о оној робињи.{S} Сви ми веле да је Маџарица, да ју |
| х се!{S} Шта ћу сад јадна!...{S} Гледах их како јуре као да су се помамили; засукали рукаве до |
| гита. „Нисам ништа!“ рече Мишко; „видех их у српскоме шору у једној малој сиротињској кућици.{S |
| даш!{S} Чујеш, Маџарице бесна?“</p> <p>„Их, да грдне бруке да тако и говориш а некмо ли да тако |
| је био пун воде.{S} О ону страну јарка ишао је повисок бедем, утврђен јаким палисадима.{S} Ула |
| у силазио на под дворане или из дворане ишао к вратима, <pb n="105" /> — биле су поређане петач |
| који је неколико корачаја испред свите ишао, окрете се и једним скоком скочи до ње и до послан |
| оји је све ситним шареним камичцима био ишаран у свакојаке цветове и гране.</p> <p>Од прилике д |
| ом, која је одавно потамнела, свакојако ишаран, утегао јој беше витки стас њен око паса, али ма |
| ијан, покушам поново срећу да бегам.{S} Ишла сам целу ноћ, нисам ни сама знала куда.{S} Гладна, |
| и без оружја.{S} По даље иза ове гомиле ишли су растројено и полагано чауши с великим тојагама. |
| под од саме дворане.{S} Ти су ступњеви ишли целим кругом дворане.{S} Прва два ступња била су з |
| екаквим белим убрусом.</p> <p>С њима је ишло и неколико Турака у дугачким зеленим кафтанима и с |
| берете грану и наместите све што треба, ја да се мало помолим своме Богу <pb n="157" /> овде на |
| је склони се ти у једну од ових одаја, ја да обијем и трећи катанац, да пустим змијурину да по |
| уке и моје сузе; он се окренуо од мене, ја се окренух од њега.{S} Кад Бекри-Бекир узе да ме уси |
| ас продра мој старац: попе, питај мене, ја сам им кум! хоће се они, хоће, само се ово момче сти |
| . „ Ти си спасла мога смука, смук мене, ја вас, а Бог све нас.{S} Нека му је слава!“</p> </div> |
| да је право или да те отму ил’ откупе, ја рекох у себи: „може им се! немају они <pb n="126" /> |
| ице!{S} Нека га !{S} Хајде сад, јуначе, ја ћу с тобом и за тобом!“</p> <p>И пођоше заједно и ћу |
| овамо, право и само право! ко је лепши, ја или онај тамо Бенглер-бег?...{S} Ја! тако, то је пра |
| бе питах: „кад је ова жена такав јунак, ја какви су јунаци људи у њеној земљи?!“ А сад видим, д |
| твоја ластавица!{S} А кад ја остах сам, ја се прекрстих, рекох: „слава теби, Боже мој, слава те |
| говори он тако исто шапутом.</p> <p>„О, ја их чујем!{S} Ето их с ону страну ове стене.{S} Гребу |
| д би то моји новци били па се ја питао, ја бих рекао: да се поделе сиротињи, нека моли Бога за |
| "> <head>5</head> <p>„Бога ми, госпођо, ја сам ти рањен?“ рече Рајко мирно задевајући празан пи |
| си тако мене и задругу нашу осрамотио, ја и задруга можемо ти и опростити, и ево ти и праштамо |
| од ова два бокора !“ упитах је. „Синко, ја перем туђе кошуље, па се хлебом храним, али то своје |
| са овога света, чега тамо да се сећамо, ја ћу изабрати <pb n="183" /> једно једино — да се сећа |
| ква сам госпођа била и куда ето доспех, ја падох на земљу као мртва.{S} Једног се дана хтедох з |
| !“ рече Рајко; „ја те наведох да бегаш, ја те доведох у ову клопку, па зар ја да останем да жив |
| то да значи.</p> <p>— „Ех, па не знаш, ја како!“ рече Циганин, па узе да мига и да се криви на |
| е могу вам од зазора ни казати како.... ја онда опет једне ноћи кад он беше трештен пијан, поку |
| а веки векова, амин!“ Е онда ме загрли; ја му поднесох усне, погледах га у очи, познадох га, вр |
| срећна робиња црног једног Циганина!{S} Ја, Боже мој, што ли су ти наши стари тако тешко згреши |
| е видарице рекоше: нема ништа од ње!{S} Ја му се молих да је придигне, па ма и богињаву и слепу |
| мерно скинув шубару. „Опрости ми!...{S} Ја из ове пећине жив изаћи нећу, а ти ако жив останеш, |
| ши, ја или онај тамо Бенглер-бег?...{S} Ја! тако, то је право, тако се ваља!“ <pb n="207" /></p |
| ома је познат као „од Расине Рајко“.{S} Ја га зовем „Амиџа-заде".{S} Млад је; али се на њ можеш |
| е ми: има јој двадесет и пет година.{S} Ја је носим да ми се нађе рад лека.{S} Нећемо је ноћас |
| више, и нешто што ми је много драже.{S} Ја сам верна љуба од Расине Рајка! — Сад нека дођу људи |
| ову свету оставу, кад мене нестане.{S} Ја већ видим да нећу доживети његов долазак, а ти си мл |
| ет сребрне грошеве и Турци присташе.{S} Ја се спустих на колена, помолих се Богу из дубине душе |
| ио један истински беспрекорни витез.{S} Ја једина знам шта сам у њему изгубила; а ни ја не знам |
| е рад лека.{S} Нећемо је ноћас пити.{S} Ја је сркнем само кад ми се што смучи!“</p> <p>„Валах, |
| ин; „Мишко већ јури путем у Сегедин.{S} Ја ћу сад да отпашем младога витеза и да му превијем ра |
| !...{S} Знате како је то чудно било.{S} Ја стојим на вратима од наше куће, па ослушкујем шта ће |
| ћи ће он!“ </hi> — „Ко је тај „он“ ?“ — ја бих се ослободила да запитам. „Твој спас!“ одговорил |
| усуди да га тим јуначким именом зове!“ Ја да си видела оне бруке и онога јада!{S} Моли се јада |
| то своје цвеће ни за које паре не дам!“ Ја јој онда испричах што милостивој госпођи треба мало |
| гити запита их: „шта мислите?“</p> <p>„ Ја сам се смислила!“ рече Маргита мирно и готово хладно |
| емља мени јавља ватром својих ритова, а ја је поздрављам ватром свога срца.{S} А за ово опет те |
| оркиња, као са дванаест горских вила, а ја ево чекам јутрос да њоме прође једна злосрећна робињ |
| ше мамузе, те један пут те други пут, а ја гледам у трепавице младине; она их подиже и погледа |
| невесело и бојажљиво горе у таваницу, а ја кроз таваницу у облаке, одох, одох у облаке, залута |
| се, госпођо, моје руке ако се бојиш, а ја ћу његове !“</p> <p>„Не бојим се ја ничега кад има с |
| с Турцима, па одоше својим послом!{S} А ја рекох да огледам да ти послужим, те да се ропства из |
| и испавај док нам старац не дође.{S} А ја ћу ено тамо поред оног оклопника пред царем Душаном. |
| нати шта да ради те да те награди.{S} А ја знам како ће.{S} Нека одмах купи јунаке драговољце, |
| соше ме њене трепавице.{S} Она трепне а ја клецнем; она на лево пође, на лево се окренем и ја; |
| </p> <p>— „У добри час!“ рече патер; „а ја изађох да те к њима зовем.{S} Ходи унутра!“</p> <p>Р |
| онда чула?!...{S} А питаш ме откуда га ја знан?{S} Па познао сам га чим сам га видео.{S} То је |
| лепе среће! “</p> <p>— „Не дао Бог, да ја њима поклоне чиним!{S} Него, није то тамо моја зарад |
| лике долазила на мисао, да си ти некада ја ли цара ја л’ царицу, у двору царевом дворио!“</p> < |
| срчаности још више има суза.{S} Никада ја не видех нашу Српкињу да такве сузе лије!{S} Немој, |
| >„Госпођо," поче Рајко; „док си причала ја све себе питах: „кад је ова жена такав јунак, ја как |
| ник у зиду од леве певнице.</p> <p>„Ама ја тебе чеках.{S} Не хтедох у светлост без тебе.{S} Ход |
| горе мени своме господару!“</p> <p>„Ама ја дођох да те питам: јеси ли ти баш прави мајстор?“ пи |
| ла на мисао, да си ти некада ја ли цара ја л’ царицу, у двору царевом дворио!“</p> <p>Насмеја с |
| ако пуни доброте и милости!{S} Тек, шта ја говорим?!{S} Нека му је по хиљаду пута слава, што ва |
| због мене тако млад гинеш.{S} Немам шта ја теби да праштам и опет ћу да кажем: нека ти је прост |
| што гребеш, јеси л’ полудео?!{S}" Ништа ја.{S} Ћутим па гледам у њу. <pb n="48" /></p> <p>Повик |
| е најпре хладним клештима штипао, а кад ја упорно нећу него стегнем срце и стиснем зубе па и не |
| ће ту негде и твоја ластавица!{S} А кад ја остах сам, ја се прекрстих, рекох: „слава теби, Боже |
| ући.</p> <p>„Нема друго, него одмах сад ја идем да растурим лажне пријатеље.{S} Ако ме ко напад |
| риви мало своју шубару.</p> <p>— „Откуд ја могу знати ко је!“ рече Маргита.</p> <p>„Е да ти каж |
| ти!{S} Видим има очи, има стас.{S} Каже ја сам грофица Маргита!{S} Е, лепо; грофица Маргита има |
| ма пуно сладости и без тога млека, које ја добивам за једнога мога горског пријатеља, кога ћу т |
| рске пчеле чувам, и без тих ораха, које ја с веверицама делим.{S} Чак и слободу делим с орловим |
| а.{S} А кад би то моји новци били па се ја питао, ја бих рекао: да се поделе сиротињи, нека мол |
| , а ја ћу његове !“</p> <p>„Не бојим се ја ничега кад има светлости.{S} Мене је страх само у мр |
| е и завичаја дођем?!"</p> <p>„Не бих се ја смео поуздати у се да се не поуздах у Бога, и ево се |
| аџарица Рајку, „видео би ти како бих се ја друкчије винула коњу у седло.{S} Али како ћеш с овак |
| бих је могао продати?!“</p> <p>„Шта те ја знам!“ одговори Рајко. „У нас се крштене душе не про |
| Маргита поносито; „ако су они јунаци, и ја сам кћи једне јуначке земље.{S} Ти ми нудиш твоје ма |
| нин Јанку и јунаку Бановић Секули!{S} И ја знам по неку....{S} Хоћеш да ти кажем једну како се |
| та она сама у себи говори, рече: „ама и ја се питам, је ли ово сан, или машта, или је ово све у |
| она на лево пође, на лево се окренем и ја; она десно, десно и ја, као сунцокрет за сунцем!{S} |
| ево се окренем и ја; она десно, десно и ја, као сунцокрет за сунцем!{S} Занесох се, занесох се |
| е, то је много!{S} Доста лакрдије!“ „И ја велим: доста лакрдије!" рече Маргита мирно. „Избавље |
| сутра и показати, и без тога меда, који ја за горске пчеле чувам, и без тих ораха, које ја с ве |
| н луд сан!{S} Рајко, молим те, јесам ли ја будна? јеси ли ти будан?!{S} Да нисмо обадвоје излуд |
| пева чему ван песме нема станка.{S} Али ја знам да је Хуњадија Јанош од наше горе лист, а знам |
| дина знам шта сам у њему изгубила; а ни ја не знам шта је све његова земља у њему изгубила! “ < |
| оме што може бити, али ми се чини да ни ја тебе никад, и да бих хтео, заборавит’ не могу!{S} Ев |
| и о нашем добром старцу!{S} Али нећу ни ја да спавам, хоћу само кости да одморим.{S} Седи ту сп |
| ете се старцу: „бадава, оче, не знам ти ја то!{S} А и како ћу?{S} Ти видиш да сам прост сељак!“ |
| а сва пренеражена.</p> <p>— „Не знам ти ја казати где су сада господа маџарска!“ понови Рајко, |
| гон у Анадол пошљу!"</p> <p>„Баш сам ти ја једна несрећна жена!“ настави Маргита све тужнија. „ |
| че гудалом по струнама.</p> <p>„Нећу ти ја ноћас пред тим младим човеком скинути ни јелек, а ка |
| те га додавати на оне сребрне купе, док ја не прихватих: „немојте људи! све једно је, једном мр |
| шта се овде збива!{S} Ходите унутра док ја пошљем децу да зовну Мартина!“ И старица је просто у |
| те јеси ти и јунак и господин!{S} Знам ја, волео би ти да сазнаш о цар-Лазару и царици Милици |
| >„Притврди своје срце, госпођо!{S} Знам ја како ти можеш храбра да будеш!{S} Даће Бог, све ће д |
| чинио што си то патеру поверио!{S} Знам ја, вели, има племенитих људи у твоме народу.{S} У посл |
| на младог, онда ево овај бокор поклањам ја грофици, а овај други носи, па од њега нека госпођа |
| <p>— „Ако су они били господа, била сам ја госпођа!“ рече Маргита поносито; „ако су они јунаци, |
| поздрави, поклони и дарови.{S} Сад сам ја овде сигурнији и силнији од санџак-бега у Крушевцу.{ |
| е народу.{S} У последњем рату, имао сам ја, вели, у мојој војсци и Србе драговољце.{S} Откидају |
| си ти патио хиљадити део онога што сам ја овде препатила, та клао би га зубма а не ножем!“</p> |
| стотинити део оних грозних мука што сам ја у оној зверској јазбини претрпела!{S} Мало по мало п |
| јом!“</p> <p>„Е, онда неће бити што сам ја домишљао!“ рече Рајко невесело; „ја помислих да ти с |
| ичам?!...{S} Ко +није сам патио што сам ја патила, или ко није очима гледао моје муке, тај не м |
| е му Маргита.</p> <p>— „Не, не, чуо сам ја добро; одговор је био: <hi>живога Бога! </hi> Ми ћем |
| ко је била и она друга жена за коју сам ја мислила да је света Марија Магдалена, док не чух да |
| о на Борчију да га рукама удави. „Нисам ја крив, милостиви грофе! “ брањаше се Борчија; „него е |
| велика господа, не хтеше да чују што им ја говорим, да је право или да те отму ил’ откупе, ја р |
| хо, хо, хо!</p> <pb n="53" /> <p>Видим ја, хоће мој ортак одмах велики чардаш!{S} Чујеш, Маџар |
| то мога двора.{S} Тамо ногом кад крочим ја сам госпођа грофица од Нађ-Бање.{S} Овде сам још сло |
| силазим ни у коју варош.{S} Мојом ногом ја одавде крочити нећу; мањ да ме понесете силом на рук |
| име божје да пођемо!“ рече Рајко. „Ево ја ћу најпре изаћи да видим да нема кога.{S} Ако никога |
| “</p> <p>— „ Јок вала; него ето ухватио ја њу па не пуштам!{S} А сад, Маџарице, устај па скидај |
| чини да овај попа теби само смућка што ја причам.{S} А видим те јеси ти и јунак и господин!{S} |
| да остајеш само у твоме џемадану, и што ја да лежим на овом тврдом оловном поклопцу, кад ено ва |
| рави на прави његов значај.</p> <p>„Што ја волим то је да ти свесрдно послужим; ето послушаћу т |
| гаш, ја те доведох у ову клопку, па зар ја да останем да жив тебе мртву на души носим?!...{S} Н |
| где да сакрије, онда ваља мрети, — јер ја се Турцима жива не предајем! “ рече Маргита.{S} Успр |
| аваше да му је криво.</p> <p>— „Шта вас ја знам кад сте!{S} Него ми се некако чини да сам негде |
| ега тога не може бити ништа.{S} Не могу ја ни часа часити на твоме двору, него да видим само да |
| ти па је сакрити овде у једну кућу коју ја знам, одатле би је моји људи после неколико дана исп |
| ве тренутке, кроз какве сам у оном часу ја душом својом пролазила!...“</p> <p>„Па онда... од је |
| да ћемо... или боље да кажем <hi>да ћу ја </hi> своје кости овде оставити!“</p> <p>— „Ми Срби |
| ања рече:</p> <p>„О Ружо слатка, шта ћу ја ако он умре!“ — „Неће ваља да умрети!“ прихвати Ружа |
| лепе земље маџарске, па да видиш шта ћу ја од тебе да начиним! “</p> <p>— „Ама, ходи, молим те, |
| то не, много је господска!...{S} Куд ћу ја тамо...{S} Него ево овде на овај миндерлук испод про |
| ј миндерлук испод прозора!...{S} Куд ћу ја тамо... оно је,“ па се Рајко опет насмехну, само да |
| барона.</p> <p>„Хе, драга моја, како ћу ја да те познам, кад те не познаје онај који те је грли |
| главе своје дали били !{S} Али како ћу ја, један сељак, да дижем и теби за поњаву додајем плаш |
| p>„Госпођо, немој да плачеш!...{S} Нећу ја умрети...{S} А баш и да умрем, па ништа !....{S} Ист |
| одно! говораше му робиња немарно. „Нећу ја ноћас ни мој врат а камо ли груди обнажити пред тим |
| Ил’ би твој смук мене прогутао, ил’ бих ја њему главу размрскао !“ рече Рајко.</p> <p>— „Еј, бо |
| викну Циганин као пун пуда. „Та не бих ја њу дао ни за какве откупе!{S} А шта мислиш пошто бих |
| има и срца и памети; „госпођо, док бих ја нашао и довео ластавицу, дотле би и Турци са самсови |
| н-серај на одмор! “ </p> <p>— „Имао бих ја овде вама пуно да казујем.{S} Не би стигла за све ни |
| болан Рајко! па да си га убио прво бих ја сада висио на грани, а ви би двоје скапали доле под |
| екоше ми. „Заветовао сам се,“ прихватих ја, „да за седам година не силазим ни у коју варош.{S} |
| о!"</p> <pb n="100" /> <p>„О, ти мислиш ја сам се молила Богородици!?{S} Није, него сам с њоме |
| > <p>„Па куда ћемо ?! “ питаше Рајко; „,ја велим најбоље је склони се ти у једну од ових одаја, |
| че:</p> <quote> <l>„Голубане....</l> <l>Ја опремих своју ластавицу,</l> <l>Хајдмо сада у поље К |
| она?!“</p> <p>„Мени се учини да рече: „ја сам Маргита, грофица од Нађ-Бање, жена грофа Аладара |
| е крену.</p> <p>„Причекајте," рече им; „ја сам већ ударио белеге које ће сељаци оздо из села ви |
| аво што говориш, госпођо!“ рече Рајко; „ја те наведох да бегаш, ја те доведох у ову клопку, па |
| сам ја домишљао!“ рече Рајко невесело; „ја помислих да ти се то јављала наша српска царица Мили |
| да је грозничава језа ухватила.</p> <p>„Ја да скота једног!“ викну старац сав поражен; „да Бог |
| па наже чутуру и добро повуче.</p> <p>„Ја да црних калуђера, е баш брате знају каква треба да |
| обро повуче и настави да прича:</p> <p>„Ја да поганих самсова; онаког зверја још не видех!{S} К |
| ема њима па рече са свим мирно:</p> <p>„Ја сам Маргита, грофица од Нађ-Бање!“</p> <p>— „Била си |
| грма, нигде липе!{S} Ако видиш по неки јаблан, то ти је све.{S} Да није да понека шева прне с |
| управо једине, улице сеоске у алеју од јабланова, опазише једног сељака који, у некакве дубоке |
| мци, на врху које има засађено неколико јабланова.{S} Са врха те умке до у сами двор грофов нем |
| их то је село; а видиш онај ред високих јабланова? е, то ти је пут који из села у двор води, а |
| е већ било село кад се на оној умци под јаблановима зауставише проста једна кола, у која беху з |
| посадимо на зелену траву под оним тамо јабланом.</p> <p>Маргита му се насмеја, али га послуша. |
| {S} Лице му је било обликом као округла јабука, која се слила у нешто мало дужу но ширу коцку, |
| тири стопе висок, на њему велика златна јабука, на јабуци велики двоглави орао од сребра, погну |
| извијен био.{S} Круна, скиптар и златна јабука с крстом лежали су доле поред престола као бачен |
| ели су сад о оно нешто ораха и неколико јабука.{S} Од три ораха, које би узео из зембила, Рајко |
| ика и другу једну сељачку шареницу пуну јабука.{S} Изнесе некакве мале и велике чутуре.{S} Све |
| л бацио, само да дуже потрају.{S} Али с јабукама не могаше то исто чудо да чини, те да се једу |
| дну или две прегршти ораха и три четири јабуке.{S} Прихватише се својски и не мислећи шта <pb n |
| нако у зембилу има.{S} Маргита је сваку јабуку секла својом руком у кришке и не би загризла сво |
| висок, на њему велика златна јабука, на јабуци велики двоглави орао од сребра, погнуо се, рашир |
| ашта, или је ово све у истини пред нама јава!“</p> <p>— „Хајде да сиђемо да разгледамо шта је с |
| се пљесну рукама; је ли ово сан, ил’ је јава?{S} Анчи, Марушо, децо, овамо те!{S} Овамо !...{S} |
| ..{S} Збиља, не дај Боже да овде умрем, јави мојима у Расину, и старцу на Вујну...{S} Пошљи пар |
| душа, кумим те Богом и светим Јованом, јави нам се и помози да одавде изађемо !“ </p> <p>Нико |
| рло тихим гласом рече : „ако се деси... јави старцу на Вујну!...{S} О, моја добра госпођо, коли |
| ми обиђи гроб молитвом и поменом.{S} А јави мојима у Расини!“ Саже се па с пуно побожности пољ |
| а у главно здање водила, као да хоће да јави своме господару радосну вест, али се на средини ст |
| . „ О, немој да ми квариш моје снове на јави, који ће једнога дана да буду на јави истина.{S} В |
| о се у мисли које су биле више снови на јави него озбиљне и хладне мисли.{S} Али пре но што је |
| а јави, који ће једнога дана да буду на јави истина.{S} Вратићеш се ти, али само као војвода Ра |
| о ?!“ Тек неко од господе рече: „дух се јавио, вампир, авет!“ Јао да сте само видели!{S} Дрекну |
| дитим погледом испод густих веђа на сну јавио, кад бих заспала на зибелинском плашту каквом!{S} |
| ма.{S} Чудо ми је да ми сељаци ништа не јавише!“ говораше старац и сам беше очевидно узбуђен и |
| о. „Небо тебе види, па звездом звездама јавља да се роб један у слободу враћа.{S} Хвала Богу на |
| <p>„Ништа за то.{S} Моја се земља мени јавља ватром својих ритова, а ја је поздрављам ватром с |
| ајко невесело; „ја помислих да ти се то јављала наша српска царица Милица, која је била тако до |
| ко било.{S} Свецима и испосницима су се јављале само маште и сеновите варке, па су имали муке д |
| уначко срце испод панцира од сребра.{S} Јаворове гусле под прстима правог песника одјекнуле би |
| дрвене столове око остатака од печених јагањаца и око још пуних боца.</p> <p>Кад се на капију |
| учју и однесе је као што би млад пастир јагње понео.{S} Она само отвори трепавице па га уморним |
| S} На глави му је сниска шубара од црне јагњетине.{S} Испод шубаре видело се чело не баш високо |
| ове!“ Ја да си видела оне бруке и онога јада!{S} Моли се јадан Марко па све прсте да поломи крш |
| ечи и вечере.{S} Него то је још најмање јада.{S} Кад се позно у ноћ врати, искупи нас стриц све |
| и доведоше је!{S} Што је доведоше ни по јада, али, кад хтедоше да пођу, ластавица неће да се ма |
| дела оне бруке и онога јада!{S} Моли се јадан Марко па све прсте да поломи кршећи их, „опрости |
| !“ цикну старац, па састави веђе; „како јадан да је убије?!“</p> <p>„Бога ми, да не би госпође, |
| р испава.{S} Ко зна на какве ће се нове јаде и невоље разбудити!“ говораше сам у себи.</p> <p>И |
| нашег цара, — близу тебе, госпођо моја, јадна млада и лепа и добра жено!“</p> <p>И онда отиде о |
| тек ових последњих дана!{S} Еј, јадна, јадна моја госпођо, како је мало среће Бог вама дао, ба |
| акивали тек ових последњих дана!{S} Еј, јадна, јадна моја госпођо, како је мало среће Бог вама |
| и не би суђено да завичај видиш!{S} Еј, јадна жено, баш ниси среће имала! “</p> <p>Подиже је у |
| а би тихо проговорила: <hi>„јадна жено, јадна жено! не бој се, дете моје, доћи ће он!“ </hi> — |
| у притискиваше срце при помисли, да она јадна жена, онако млада и лепа и онако добра, оста да р |
| .{S} Стадох, скамених се!{S} Шта ћу сад јадна!...{S} Гледах их како јуре као да су се помамили; |
| е усијаним клештима вући по паклу!{S} О јадна кћери, како си од таког чуда жива остала?!“</p> < |
| .{S} Завадих се с Богом..“</p> <p>„Како јадна да се завадиш с Богом?!“ прекиде је старац запреп |
| а подухвати и сва се стресох!{S} Шта ћу јадна и кукавна!{S} Ох, не желим ни свом душманину да п |
| засузиле, па би тихо проговорила: <hi>„јадна жено, јадна жено! не бој се, дете моје, доћи ће о |
| ори ову гробницу, шта ће да буде од ове јадне жене поред нене?!“ Сав се стресе од ужаса, али не |
| ма, а срце јој се следи. „Где си рањен, јадни мој Рајко?!“</p> <p>„Па немој се тако препадати!{ |
| ово !{S} Еј тешко мени!{S} Шта ћемо сад јадни Рајко?“</p> <p>И онда се опет подиже, склопи руке |
| о погледа у Рајка.</p> <p>„Жао ме те је јадни мој витеже!...{S} На какве те труде стављам!" реч |
| кантар док га не претегне!“ Узеше моји јадни сељаци помаљати и по који дукат, те га додавати н |
| а се макне да је не разбуди. „Уморна је јадница!{S} Нека се бар испава.{S} Ко зна на какве ће с |
| ајснижих кандила да је се нагледа. „Еј, јаднице моја!“ рече опет са тешким уздахом, и однесе је |
| им уздисајима само понављаше речи: „еј, јаднице моја, баш ти не би суђено да завичај видиш!{S} |
| кучка договорили, да поделе благо нашег јадног старог господина!“ Ето тако вам је!{S} Од ово тр |
| иш?“ питаше ме санџак-бег. „Ко шта може јадној раји?{S} Она као дете сироче радује се да чује п |
| марим, право је!{S} Али што наведох ову јадну жену <pb n="152" /> да пође за мном да се жива у |
| баше Хасан-аге Зулуфлије вели ти: да ту јадну жену не такнеш ни малим прстом, јер ћеш закукати |
| грозних мука што сам ја у оној зверској јазбини претрпела!{S} Мало по мало па осећах како се и |
| те избави?{S} Зар да те самсови вуку у јазбину оне црне звери?!{S} Предај се мојим бистрим тал |
| Бекир унео везану у ону мрачну и прљаву јазбину своју у Крушевцу, и кад помислих у каквом сам д |
| крупан као крупан орах, а они други као јаја голубија.{S} Пред круном беше положен унакрст <pb |
| вљати оне речи: „плот је слаба а дух је јак, “ па онда чисто са очајањем окрете се старцу: „бад |
| а рече: </p> <p>„Плот је слаба а дух је јак!{S} Разумеш ти то?“ </p> <p>Рајко га гледаше пун чу |
| о, да се показало да је дух слаб а плот јака.{S} Тек опет жао ми је што се преварих!“</p> <p>Са |
| ну јарка ишао је повисок бедем, утврђен јаким палисадима.{S} Улазило се у двориште преко једног |
| рекао псалмопевац Давид: „кто Бог вели, јако Бог наш; ти јеси Бог, творјај чудеса!“ Моји добри |
| вцем к рудничким планинама.{S} Неколике јако светле звезде трептаху над мрачном масом, која под |
| инило ми се да је у тебе срце и чисто и јако. „Ево га нађох!“ говорах у себи и зарадовах се.{S} |
| S} А колико ли више треба једно чисто и јако срце, да се један велики и свети аманет чува ?!{S} |
| речи да проговори.{S} Бејаше се у лицу јако променила: образи јој спласли, очи дубоко упале, и |
| кидаше само да их понуди гутљајем неког јаког црног вина из једне мале чутуре.</p> <p>„Е, децо |
| вице од врата и њиховог оквира и не без јаког напрезања одви је од прилике за пола палца.</p> < |
| а, рођена и најрођенија... за што да је јаком својом мишицом не загрлиш и на мушка своја прса н |
| све по реду оче.{S} Није ово младолики јаничар, већ је ово млада једна госпођа из земље маџарс |
| или баш никад не видех тако младоликог јаничара !{S} Добро си ми дошао, аго!“</p> <p>Њих се дв |
| ским турбанима, а иза њих једно десетак јаничара са сукненим сарколима на глави, али без оружја |
| е параше, јурну к њима, одгурну чауше и јаничаре натприродном снагом, коју само очајање дати мо |
| да отвори врата.{S} У том викнуше Рајка јаничари оздо од свите, те он похита за њима.{S} Кад ве |
| пође напред.{S} Хасан-ага даде заповест јаничарима и чаушима да се устроје по странама рад зашт |
| ега једну високу дијадему.{S} Баци доле јаничарски саркол са главе своје, па онда подиже дијаде |
| ад хајдука, који ће да пуцају на саркол јаничарски чим га из далека угледају.{S} Ваља да пошљем |
| ести јој на главу високи сукнени саркол јаничарски, па јој онда додаде пар црвених а широких ту |
| заједно, па још све то троје под рувом јаничарским!“</p> <p>Па онда је посади поред ватре, изн |
| другим искупише на белој кули Сибињанин Јанка и узеше рујно вино пити, Маргита поче полагано да |
| пију, док не зовну у дружину Сибињанин Јанка!{S} Веруј, тукао се и он за вас као и многи други |
| огледа зачуђено; „Бог с тобом, госпођо, Јанко је наш јунак, и наши други јунаци нит’ се жене, н |
| :</p> <quote> <l>„Кад се жени од Сибиња Јанко </l> <l>Далеко је цуру запросио,</l> <l>У Божуну |
| ила, — сваки оде своме завичају, — оста Јанко на бијелој кули, — и са њиме госпођа <pb n="133" |
| ....{S} Хоћеш да ти кажем једну како се Јанко оженио?...{S} Хајде баш!...“ И онда Рајко поче ла |
| себи, „ни дивна ћерка од Божуна Бана а Јанкова госпођа девојка, није лепша од ње!“</p> <p>Тек |
| а Косову, бранећи од турске сабље главу Јанкову!“</p> <p>— „Ако ти је неко од твојих на Косову |
| и с Краљевићем Марком, час са Сибињанин Јанком, час са Голубаном.{S} Таман је бледа зора почела |
| д стрица, кога смо били звали Сибињанин Јанком...“</p> <p>„Сибињанин Јанком?!“ упаде му живо у |
| Сибињанин Јанком...“</p> <p>„Сибињанин Јанком?!“ упаде му живо у рен .{S} Маргита; „то је наш |
| знао о <pb n="131" /> војводи Сибињанин Јанку и јунаку Бановић Секули!{S} И ја знам по неку.... |
| а станка.{S} Али ја знам да је Хуњадија Јанош од наше горе лист, а знам најбоље по томе, што је |
| ита; „то је наш маџарски јунак Хуњадија Јанош! “</p> <p>— „Ене сад!“ рече Рајко, па је погледа |
| о од вас не може да ме позна?{S} Силађи Јаноше, зар сам толико остарела да ме не познајете?{S} |
| оде рече: „дух се јавио, вампир, авет!“ Јао да сте само видели!{S} Дрекнуше сељаци: „беште, ето |
| урци да вас пламен његов не дохвати!{S} Јаох, браћо, изгибосмо!{S}" Поломише се Турци низ плани |
| да он хоће да чује молитве?!“</p> <p>— „Јаох мени, моја слатка и милостива госпођо, како то пит |
| Око дворишта од двора повлачио се један јарак, који је био пун воде.{S} О ону страну јарка ишао |
| тако тешко Богу згрешила да те пси као јареб гоне и да те самсови као мрцину вуку?!...{S} Ах!“ |
| , који је био пун воде.{S} О ону страну јарка ишао је повисок бедем, утврђен јаким палисадима.{ |
| ли стигао да ослободи род ришћански од јарма турскога!“</p> <p>У радосној раздраганости патер |
| га обузе, из које прену тек кад зајеча јасан глас старчев: „О децо, јесте ли ми још у животу?! |
| есницу.</p> <p>„Овде, господо," зачу се јасан, а сада и пун свечаности, глас Маргитин; „овде, г |
| е био тако сладак, тако мек и опет тако јасан. </p> <p>„Улазите унутра и не бојте се!“ рече им |
| } Почеше лепо и полагано, па пођоше све јасније и јасније, све гласније и гласније, док се Рајк |
| /p> <p>Лавеж паса и вика од људи све се јасније чујаше.</p> <p>„Ама немојте тамо, ако Бога знат |
| епо и полагано, па пођоше све јасније и јасније, све гласније и гласније, док се Рајко не узе д |
| !“ па се онда окрете гостима и поче што јасније могаше:</p> <p>„Сви знамо како је грофица Марги |
| о неколико пута, па <pb n="128" /> онда јасним грлом запевао по неку песму јуначку.{S} Ваљало н |
| ини, узе говорити нешто маџарски својим јасним а уздрктаним гласом, и онда седе на стену, покри |
| ећу главу Арапову, онда већ Рајку поста јасно да она тихо и равномерно дише, и да је заспала.{S |
| аву с ову страну Ниша, Рајко је са свим јасно и поуздано знао шта би му стриц Павле рекао да је |
| !“ рече Рајко меким гласом у коме се, у јасном металном звеку, мешало и нешто поноса. <pb n="7" |
| е није било плаво него сиво; Копаоник и Јастребац замотавали су главе своје магловитом копреном |
| воје магловитом копреном; ни орлова, ни јастребова није се нигде могло видети; још мање јата ди |
| уно звезда.{S} Свеж поветарац дуваше од Јастрепца.{S} Нигде никога.{S} Рајко зазвижда.</p> <p>А |
| ва није се нигде могло видети; још мање јата дивљих голубова; испод погдеког мостића од брвана |
| !{S} А мене Турци стегоше; витлају голе јатагане око моје главе; „казуј где су?“ веле: „сакрио |
| е Турци низ планину, побацаше и пушке и јатагане, оставише и коње и конопце.{S} Ето биће ту нег |
| а пуно три пара крила; како су поломили јатагане борећи се с њиме, и како су устукнули тек кад |
| его стегнем срце и стиснем зубе па и не јаукнем, он метне клеште у ватру па ми онда, кад се уси |
| тито, па махну сејменима да ме воде.{S} Јаукнуше моји сељаци, па брже боље повадише <pb n="156" |
| људска.{S} Само је <pb n="23" /> Рајко јахао и даље напред, много нешто замишљен.</p> <p>Био ј |
| иш Рајко је са свим други човек.</p> <p>Јахао је напред сам и замишљен.{S} Изгледао је као да ј |
| мехнуо и рекао: „красно момче!{S} Добар јахач а и коњ му добар!“ Патер Хијероними превео <pb n= |
| рану право к мрамору, на коме цар Душан јахаше поносито свога коња од мегдана.{S} Ту се просто |
| било јаче од веровања; горчина је била јача од љубави.</p> <p>Па онда стаде поред Рајка, који |
| пирала је од некуд светлост нека, много јача но што је била она у капели.{S} Хтеде одмах да пођ |
| витешко!“</p> <p>У ње је срце закуцало јаче и топлије; образи јој се заруменише, очи жарко зас |
| ећу! то не могу!{S}" Неверовање је било јаче од веровања; горчина је била јача од љубави.</p> < |
| д би појачана вика у пећини одјекнула у јачем куцању срца њеног.</p> <p>И Рајко се беше сав пре |
| јаше што јој Циганин ковач срдито и све јачом и јачом дреком довикиваше. </p> <p>А кад маџарска |
| јој Циганин ковач срдито и све јачом и јачом дреком довикиваше. </p> <p>А кад маџарска господа |
| или упрети љубећи их?...{S} Лудо једна! је л’ ти она род какав?{S} Није ти сестра, није ти посе |
| молим те, своје очи, па види и кажи ми, је ли ово доиста злато, а оно тамо сребро ?! “ <pb n="1 |
| себи говори, рече: „ама и ја се питам, је ли ово сан, или машта, или је ово све у истини пред |
| стезања. „Волео сам своју мајку, волим, је и сада и ако је давно умрла.{S} Волим и своју стрину |
| викну сељака.</p> <p>„Молим те, брацо, је ли жив гроф од Нађ-Бање ? !“</p> <p>— „ Је ли жив?{S |
| ванаест сребрних престола владичанских: је ли грех да поштен млад човек без икакве непоштене за |
| !“ врисну старица, па се пљесну рукама; је ли ово сан, ил’ је јава?{S} Анчи, Марушо, децо, овам |
| ог овог витеза!“ шапатом <pb n="215" /> је преклињаше Маргита, те Ружа одмах отиде у један кут |
| воју песницу.{S} Покушао <pb n="148" /> је са неким од краћих мачева, које пробра из оних ковче |
| о, храбра сам као какав Србин витез!{S} Је л’ ти то боље по вољи?“</p> <p>— „Само кад си се раз |
| вољу.</p> <p>„Али је ово мајсторски!{S} Је ли да је као жив? и коњ жив и јунак жив!{S} А знаш т |
| его због неправде која је у судбини!{S} Је л’ тако?!“</p> <p>„Не може да је тако!{S} Није право |
| ас да сте покорни док не дође земан!{S} Је ли?{S} Хајде на вешала с њиме!“ викну бег љутито, па |
| из златног пехара, водом запаја?....{S} Је ли да је вредно било залутати?...{S} Макни мало са л |
| егова сунчевом топлотом напајала?...{S} Је л’, каква се топлота из њега и каква милина из те то |
| Рајко, немој да се шалиш са мном...{S} Је ли то доиста Маџарска?!{S} Јест, биће да је кад се у |
| бих знао да си <pb n="42" /> човек.{S} Је ли вера, да ником казати нећеш?!“ питаше Рајко.</p> |
| у животу не осетих.{S} Не знам ни да л’ је то управ туга, или нека жудња и чежња.{S} Гледам теб |
| не може да послуша свога господара, ал’ је теже срцу одолети, <pb n="8" /> да не иде на бој на |
| о кап воде на длану.{S} Он је стар, ал’ је добар, добар, већ до слабости добар!{S} А мене воли |
| па се пљесну рукама; је ли ово сан, ил’ је јава?{S} Анчи, Марушо, децо, овамо те!{S} Овамо !... |
| ли жив гроф од Нађ-Бање ? !“</p> <p>— „ Је ли жив?{S} Како да није жив!“ па се сељак гласно нас |
| дугачке и танко усукане брке.</p> <p>„А је ли овде у двору?“</p> <p>— „Је ли овде у двору? — Ка |
| и у млади петак, кад се смркло.{S} Баба је наложила велику ватру на огњишту у кухињи.{S} Кад је |
| _C2.7"> <head>7</head> <p>„А гле, каква је то светлост тамо?“ упита га Маргита, кад јој и самој |
| шу потребу!“</p> <p>„0 ти не знаш каква је то гадна звер !{S} Да си ти патио хиљадити део онога |
| Маргита.</p> <pb n="182" /> <p>— „Каква је то плоча?“ питаше Рајко показујући на један поширок |
| отимам од тебе!“ А она кучка зна да га је омађијала и да је он сиромах у њеној мрежи.{S} Није |
| утака било смркло пред очима, као да га је неко буздованом у главу ударио.{S} Не могаше ни да м |
| м и покретним ноздрвама.{S} Наусница га је <pb n="6" /> тек мало нагарила и остављаше да се леп |
| ука откова срце моје од окова у које га је страх везао био; моја памет, која мало час хтеде да |
| ом вредноћом прегао на посао.{S} Али га је у брзо право очајавање понело да хвата.{S} Изломио ј |
| вога сужња, заробљеног Турчина, како га је хранио белим хлебом и појио црвеником вином, и најпо |
| и онда узе причати све по реду како га је, како рече, нечастиви три пута искушавао, како је тр |
| лаго или нека изванредна срећа, тако га је радосна жудња вукла некуда — и сам није знао куда, и |
| и само га брже изнураваше.{S} Рајко га је држао као за земљу прикуцана.{S} Маџарица му додаде |
| црвеног <pb n="120" /> мерџана, што га је око врата носила, био је раскинут и спуштао се у сне |
| истина поклизнуо, али пао није, јер га је Душан од њених усана отргао.{S} Веруј ми, оче, да је |
| ead> <p>Није мислио да заспи, и опет га је умор савладао те је заспао.{S} Није знао колико је д |
| обе руке на велики и широк мач, којега је држак у крст извијен био.{S} Круна, скиптар и златна |
| у Цариград по нарочитом послу, од кога је зависило хоће ли се истом закључени мир одржати или |
| рке, ево се Маргита теби привенчава, да је од сад твоја и овога и онога света.{S} Стављам ти св |
| {S} Стигао беше извештај од Мартина, да је најмио лађу и да је у Сегедину све готово.{S} Маргит |
| суру... овде, двеста сребрних гроша, да је се нагледа кад игра велики чардаш?!“</p> <p>„Велики |
| е моли, да покрене срца ове господе, да је ропства ослободе!“</p> <p>Диже се старац, скочише и |
| онда је неизбежна конклузија логике, да је овај јуноша врло, врло подозрив!</p> <p>„Преподобни! |
| ених усана отргао.{S} Веруј ми, оче, да је она будна била, па да ме је очима својим гледала, <p |
| у сну нешто тако невино осмејкиваше, да је милина била видети је.{S} Од тога осмеха као од неко |
| !{S} Како оно рече патер Хијероними, да је она од велика господска рода, властелинка, кнегиња, |
| не хтеше да чују што им ја говорим, да је право или да те отму ил’ откупе, ја рекох у себи: „м |
| , и по лицу, и по стасу, и по кроку, да је од господска рода!{S} Па то господство, и онака лепо |
| и трепће очима; „а знаш ти болан.... да је мени Халил-бег Махмут-беговић <pb n="51" /> платио о |
| уђера, е баш брате знају каква треба да је ракија!{S} Жестока!{S} Валах да <pb n="45" /> спусти |
| аплаче.{S} Али је почешће наређивала да је оставе саму поред мртвог Рајка.{S} Са свечаном мирно |
| ризла своју кришку, док не би видела да је Рајко загризао своју.</p> <p>„Да делимо право као бр |
| тави под једним од најснижих кандила да је се нагледа. „Еј, јаднице моја!“ рече опет са тешким |
| на друга жена за коју сам ја мислила да је света Марија Магдалена, док не чух да је она зове Еф |
| питам за које би је паре предао вама да је поведете као слободну?{S} Циганина не вреди питати, |
| мишљеност и суморност учини се свима да је баш подозрива.{S} Није му испало ни до Крушевца ни у |
| јурину да полагано провуче главу, па да је буздованом размрскам!“</p> <p>„Не, не, не!{S} Никако |
| е радује се да чује понеку бајку, па да је и другима каже.{S} Што ти знам рећи то је да нисам с |
| один види, он ће вратити невесту, па да је мила шћерца од Божуна бана, а некмо ли једна Циганчи |
| у, само кад човек уме да се удуби па да је нађе.{S} Зар пчела само са руже и крина мед купи ?{S |
| и по трећи пут оженио !{S} Ово мора да је нека пометња!</p> <p>Хасан Зулуфлија куцну руком Рај |
| кола за витештво!{S} Твој стриц мора да је био <pb n="127" /> честит човек!{S} Нека му је лака |
| мом двору видиш! “</p> <p>— „Ма шта да је не може бити твоја брука и срамота!{S} Казуј, молим |
| у. „Гроф Аладар од Нађ-Бање биће сад да је мојих година!{S} Нисам слушао да се и по трећи пут о |
| из пећине овамо ушли.{S} Опазише сад да је она и с ове стране обележена онаквим истим крстом, к |
| већ у тренутку, у коме га запе, виде да је грехота убијати пијана човека.{S} Окрену цев горе у |
| Како је мало по мало запајаше, виде да је готово у своме левом наручју загрљену држи, и да је |
| с ножем у срду !{S} А кад Турци виде да је са мном свршено, неће марити да вама зло какво чине! |
| дуго спавао, али кад отвори очи виде да је по рамену покривен својим малим гуњцем и да поред ње |
| е људе овде, па кад ваша логика каже да је младић овај подозрив, моја логика каже: „отерајмо га |
| и ако је много, опет може да се каже да је за службу великој и светлој господи; али оно друго н |
| ни!{S} Је л’ тако?!“</p> <p>„Не може да је тако!{S} Није право да ти на твоје женско раме прима |
| се изви из Маргитина загрљаја, и узе да је очима мери.</p> <p>— „Зар да ме Кондор позна, а ти д |
| вах их о оној робињи.{S} Сви ми веле да је Маџарица, да ју је Бекри-Бекир, — који је се тек пре |
| Маџарске, — заробио.{S} Сви ми веле да је нека необично добра душа, и да не може бити да није |
| му се једнако и на глас молила: боље да је и закопа, него да јој остави лице богињаво.{S} Па и |
| аргита дише.{S} Не смеде да се макне да је не разбуди. „Уморна је јадница!{S} Нека се бар испав |
| вети аманет чува ?!{S} Учинило ми се да је у тебе срце и чисто и јако. „Ево га нађох!“ говорах |
| па као да га нестаде.{S} Учини му се да је остао само с њом сам у свеколикој васељени.{S} И онд |
| да онда проструји кроз Шумадију, те да је као неку цркву тамњаном окади.{S} На све то и на сва |
| де за један тренутак збуњен, како ће да је у таквом положају запоји.{S} Немаде куд, већ мораде |
| и то доиста Маџарска?!{S} Јест, биће да је кад се у њој небо и земља састају!{S} Ах, да сам те |
| астави даље; „млађи је од мене; биће да је и лепши од мене!...{S} Хеј ти, гарава моја голубице, |
| s"> <note xml:id="SRP18920_N1"> Биће да је то царица Милица са својом сродницом калуђерицом Ефи |
| гима гвозденим ланцима.</p> <p>„Биће да је то каква стара малвасија којом су се наши стари јуна |
| ладне руке па је дрмаше, као да хоће да је из заноса разбуди.</p> <p>„Какви самсови, кћери моја |
| ратити.{S} Нишки паша нешто као рече да је боље да се ти у Београд вратиш, јер он даје друге пр |
| , не могах; сетих се што ти оно рече да је и грехота и срамота; него му стадох чизмом на прса и |
| адан га зној пробијаше кад помишљаше да је треба најмање четири, ако не и пет стопа у дужину, д |
| ло после лекари из Сегедина и нађоше да је у Рајка срце престало да куца.{S} Кад то рекоше Марг |
| ди питати, јер ми вечерас сви рекоше да је он одбио велике новце <pb n="16" /> које су му неке |
| сно да она тихо и равномерно дише, и да је заспала.{S} Не хтеде се одмах прекидати да је наглим |
| своме левом наручју загрљену држи, и да је њена глава наслоњена на срце његово.{S} И још је неш |
| А она кучка зна да га је омађијала и да је он сиромах у њеној мрежи.{S} Није дуго потрајало док |
| Кажите слободно свима да га љубим и да је једина моја срећа на овоме свету у томе, што је мој |
| штај од Мартина, да је најмио лађу и да је у Сегедину све готово.{S} Маргита нареди да с њоме п |
| а ето је робиња!{S} Знам да сте ради да је ослободите.{S} Мислио сам како да вам у том помогнем |
| <p>„Али је ово мајсторски!{S} Је ли да је као жив? и коњ жив и јунак жив!{S} А знаш ти ко је о |
| г пехара, водом запаја?....{S} Је ли да је вредно било залутати?...{S} Макни мало са лица њена |
| , удадба, шта је управо не знам; али да је весеље, весеље је!“ И онда сељак, све подскакујући, |
| атно срезаним носом за који би рекли да је дивна копија у слоновој кости са статуе какве јелинс |
| дважности.{S} Сад се тек Рајку учини да је дивно лепа.</p> <p>„Децо, у урвинама и што би било с |
| ијане кљеште, па онда право к робињи да је њима за мишицу стегне.</p> <pb n="55" /> <p>У истом |
| пала.{S} Не хтеде се одмах прекидати да је наглим прекидом не би разбудио, него све лакше и лак |
| просећи!{S} Да л’ ће моћи и доживети да је виде просечену ?!</p> <p>Оно мало погаче већ су поје |
| кнуо да се држиш десно.{S} Мора бити да је он имао неки узрок за то!“ <pb n="142" /></p> <p>— „ |
| ве један до другога; „а, ово ће бити да је гробница старе господе од овога града изнад нас, и о |
| а у бару испред себе, рекао би човек да је ово све једна безгласна и безживотна пустиња!“ говор |
| ан песме нема станка.{S} Али ја знам да је Хуњадија Јанош од наше горе лист, а знам најбоље по |
| е знам поуздано.{S} За оно тамо знам да је цар Душан.{S} Еј, капе!“ И Рајко отиде опет да избли |
| а!“ рече усправивши се. „Мислила сам да је то можда пањ на коме сте ви Срби секли главе вашим к |
| старац, па састави веђе; „како јадан да је убије?!“</p> <p>„Бога ми, да не би госпође, не знам |
| ујну.{S} Јес’, слутња ме осваја, као да је смрт близу њега или близу нас! — Не, не ; немој да т |
| шаран крупним црвеним гранатима, као да је стена упрскана џиновским капљама крви, које су се, п |
| логлав, сав уздрхтан од трепета, као да је пред страшном једном светињом, пригну главу и... пољ |
| која ћуташе па се само стресаше, као да је у грозници, и ломљаше грчевито своје прсте.{S} Даде |
| ону кључалу воду, те се растопи, као да је од жутог воска, а <pb n="194" /> не од злата.{S} Па |
| јаше крупним и промуклим гласом, као да је и сам већ неколико ноћи пио и певао те промукао.</p> |
| у немом чуду у Рајка.{S} Рајко, као да је чуо шта она сама у себи говори, рече: „ама и ја се п |
| престо до њега, и онда ту клону, као да је неко ножем у срце ударио, и једва промуца:</p> <p>— |
| само како се сви очистише!..{S} Као да је вихор ветар духнуо па их као плеву и прашину однео!. |
| и не дочека Рајкова одговора.{S} Као да је жеравицу на главу ставила, тако живо скиде дијадему, |
| ног лишћа и бледожутог цвећа.{S} Као да је нека тајанствена рука хтела да танком и мирисном хла |
| задубла у неке дубоке мисли.{S} Као да је душевно болесна, тако се укоченим погледима из разро |
| сле нити је био слеп, али у њега као да је било срце једнога гуслара, те мраморна чесма поче да |
| тога првог и бујног излива суза као да је ових у Маргите са свим нестало.{S} Нико је <pb n="22 |
| чему.{S} Сва му се Србија чинила као да је баштина његове задруге; свако му је дрво изгледало к |
| чила очи, изгледаше престрављена као да је авет неку угледала.{S} Посрћући пође к њима, удари с |
| и сребрних светлица.{S} Сам свод као да је био сребром покован, те је светлост од стотине канди |
| д сам и замишљен.{S} Изгледао је као да је покисао.{S} Оно и јесте нека тиха а прилично хладна |
| астиде се сам од себе и збуни се као да је крив што је дрзнуо да види једну светињу, коју није |
| казаном радошћу.{S} Чинило му се као да је робовао у конаку Мустаф-агином, па се сад слободан и |
| се ту устави па се сва стресаше као да је грозничава језа ухватила.</p> <p>„Ја да скота једног |
| се саставише и очи јој засенуше као да је на њих пала од некуд сенка тешког неког облака.</p> |
| да је из Маргите муња севнула, и као да је гром поред њега пукао, тако Рајко беше заглунуо, зан |
| њу, коју није слободно видети, и као да је дрзнуо да сазна једну страшну тајну, коју није слобо |
| а горе изгледа <pb n="168" /> ми као да је мраморни престо цара змајског, и на овој простирци о |
| ше о накиту и снива!“ рече Рајко као да је некакав <pb n="141" /> старац пун искуства; „а колик |
| руге; свако му је дрво изгледало као да је кита босиљка, свака стена румена; и саме вране и свр |
| урезан крст, нагнуо се у пећину као да је био на каквој осовини.{S} Испод ње се могао човек ни |
| рекидаше је ни једним дахом, баш као да је хтео да се њеном тугом угуши, или као да се заветова |
| он.</p> <p>„Јесте, синко!{S} Баш као да је хајка!{S} На звериње нема за што да је, а није ни на |
| ом и шкрипутом жица стаде чардаш као да је сабљом пресечен.{S} Осу се лупање песницама о сто и |
| ремићемо га," говораше Мартину, "као да је племић од ове старе господске куће.{S} Ковчег од угл |
| иже и — пољуби га у уста!</p> <p>Као да је из Маргите муња севнула, и као да је гром поред њега |
| } Па стари се гроф жени!“</p> <p>Као да је гром поред ње ударио.{S} Маргита скочи са клупе на к |
| сласт је, сласт, сласт!“</p> <p>Као да је омађијан Рајко осети жеђ за том слашћу, и као са нек |
| ано знао шта би му стриц Павле рекао да је жив, и шта би радили онакви српски јунаци какви беху |
| те нећемо моћи путем одмицати; него да је зовнемо да седи с нама на миру док твоји људи не дођ |
| т, док ви не смислите на тенани како да је сигурно у завичај оправите.{S} Ето, једно од тога би |
| } Не би ми било чудо, да се показало да је дух слаб а плот јака.{S} Тек опет жао ми је што се п |
| о Страхињи мени се најлепше учинило да је оно, како је тај наш јунак изводио из тамнице свога |
| е Рајко, па се још мало осмехну само да је умири.{S} Али му лице поче нагло да бледи и жути.</p |
| нија, рођена и најрођенија... за што да је јаком својом мишицом не загрлиш и на мушка своја прс |
| је хајка!{S} На звериње нема за што да је, а није ни на хајдуке, јер их овуда нема.{S} Чудо ми |
| авесе од постеље. „Доста је што могу да је одавде погледам...{S} Знаш како ми је?... као да си |
| една ноћ; и ето нам ове зраке казују да је на пољу опет освануо дан, а нашег старца нема!{S} Ст |
| ом Маргиту у лево плеће, и диже руку да је и по други пут удари, али му је у исти мах Рајко дох |
| ихватише за руке и помогоше Циганину да је одвуче к чатрљи.</p> <p>За неколико тренутака цела о |
| о тамо ударимо! “</p> <p>„ Рекао бих да је глас Милисава кнеза из Доње Букве!{S} Баш је он!“ го |
| нема ништа од ње!{S} Ја му се молих да је придигне, па ма и богињаву и слепу, само нека ми дет |
| е света Марија Магдалена, док не чух да је она зове Ефимијом!“</p> <p>„Е, онда неће бити што са |
| а наша ортаклука!“</p> <p>— „Да знаш да је не бих одврнуо да није за хатар нашем ортаклуку!“</p |
| <p>— „Баш нисам.{S} А откуда ти знаш да је то цар Душан?“ рече Маргита мирно.</p> <p>„Ниси чула |
| свим поуздано, окренув се Маргити; „да је авет утекла би!{S} А <pb n="145" /> кад није авет др |
| ораше Циганин облизујући се.</p> <p>„Да је додамо мало и твојој мајсторици!" рече Рајко погледа |
| к прозорима дворским од биљура, и када је са тих прозора, овда и онда, затрептавала звездана с |
| ита дође до младе Циганчице.{S} Погледа је оним широким и меким погледима својим, у којима не б |
| ана!“ викну Рајко запрепашћен и погледа је чисто са сажаљењем. „Па шта си ти то онда чула?!...{ |
| оње цареве на овој чесми; ко зна? можда је Голубан онога јутра кад ће поћи на Косово, напојио с |
| ке чудне слутње. „Ко зна,“ рече, „можда је мој старац од туге за мном и умр’о?!{S} Волео ме је |
| црна змија Манда и њена кћи.{S} А Манда је готова на свако зло.{S} Начиниће гунгулу и убиће вас |
| била њена љубављу зажарена лепота, онда је лако могућно, да би је свако витешко срце заволело.{ |
| е, узме да носи твоје витешко име, онда је и право да ме са свим заборавиш!“</p> <p>„Вала госпо |
| ализи данашњи инцидент подвргнете, онда је неизбежна конклузија логике, да је овај јуноша врло, |
| онда слабо коме у очи падао.{S} Па онда је страшном клетвом заклео све, који буду игумани његов |
| под рувом јаничарским!“</p> <p>Па онда је посади поред ватре, изнесе јој у једној заструзи мле |
| преврети се три пута, пољуби је и онда је десном руком притисну на гвоздена врата и викну сад |
| то се био пропио, па кад је пијан онда је прави сотона.{S} Кад не бих хтела да му играм што он |
| Уморни путник, ма које вере био, свуда је под божјим небом добро дошао!“</p> <p>Било је тако п |
| ко главе Рајкове као венац.</p> <p>Ружа је гледаше само шта ради и све јој се већа туга и хладн |
| и: има јој двадесет и пет година.{S} Ја је носим да ми се нађе рад лека.{S} Нећемо је ноћас пит |
| ад лека.{S} Нећемо је ноћас пити.{S} Ја је сркнем само кад ми се што смучи!“</p> <p>„Валах, ако |
| а мени јавља ватром својих ритова, а ја је поздрављам ватром свога срца.{S} А за ово опет теби |
| је она моја суђеница!{S} Иди види чија је!“ „Па то је Мандина најмлађа кћи Сокица!“ прихвати м |
| ља да од ове хладне стене.{S} А и твоја је рука хладна! “ рече он.</p> <p>„О, мене је страва не |
| сан, опет је он само уморна сенка, која је на твоје успаване трепавице пала од оног драгог каме |
| а, или управо овде сам још робиња, која је се помоћу твојом у слободу своје земље вратила.{S} М |
| амо са неколико ораха.{S} Маргита, која је иначе тако разговорна била, ућутала се и постала сум |
| нећеш да предаш!"</p> <p>Маргита, која је мало час села на земљу, диже се сад у висину.{S} При |
| јављала наша српска царица Милица, која је била тако доброга срца, па би се над твојом судбом з |
| видимо, јер га заклања она шумица, која је двор са три стране обгрлила.{S} Видећеш у њој пуно л |
| на својој танкој сивој ластавици, која је својом брзином и својом ситном а паметном главом изд |
| уз њу, па онда јурну к степеници, која је из дворишта у главно здање водила, као да хоће да ја |
| од загасито зелене чохе па срмом, која је одавно потамнела, свакојако ишаран, утегао јој беше |
| сиротињска чатрља.{S} Пред једном, која је стајала за себе и подалеко од других, седео је на зе |
| ра, застрвена је била плаштаницом, која је била дивно извезена свилом, златом и ситним бисером. |
| једном страшћу, са једном љубављу, која је кипела, као кад би нежна кћи после дугог страдања и |
| де свога друга, него због неправде која је у судбини!{S} Је л’ тако?!“</p> <p>„Не може да је та |
| ој сирочади, правди и отаџбини.{S} Моја је земља румена од јуначке крви и светла од витештва.{S |
| кад си се разведрила, па не мари, нека је како год хоћеш.{S} Дугачке су те ваше маџарске молит |
| тајем.{S} А већ није нам друго!{S} Нека је хвала Богу који нас, ето, пред твој двор срећно дове |
| могли би се још ноћас погодити, па нека је сутра два венчања!{S} А, шта велите?!“</p> <p>Гракну |
| есно док не видиш светлост ! и сад нека је Бог с вама!“</p> <p>Зачуше и лавеж паса и вику од љу |
| ак-бега у Крушевцу.{S} А за све то нека је хвала прво Богу, а после моме пријатељу смуку, који |
| : „вала ако је само слатко, па баш нека је и грешно!“ <pb n="137" /></p> <p>Али у самом тренутк |
| ебу ову стену и лају помамно.{S} Велика је вика у пећини.{S} Рекао бих да се свађају ако се још |
| Рајка.{S} Са свечаном мирноћом издавала је заповести за његову опрему.</p> <p>„Опремићемо га," |
| и окови на по некима од њих.{S} Владала је нека света тишина, прекидана само прштањем онога кан |
| ој постељи, а на црвеној поњави, лежала је лепа једна и врло млада девојка, готово са свим нага |
| 14</head> <p>Један сахат позније лежала је Маргита на покровцу једном пред пећином, а поред ње |
| се.{S} Пред чатрљом Циганиновом стајала је као кип робиња његова, па наслонив главу на десну ру |
| једног и другог златног раста, стојала је, и управо иза њега плашљиво на златне лавове погледа |
| ву стопу виша од оне друге две, стојала је на ногама од црног углађеног мрамора, застрвена је б |
| од сребра.{S} На свакоме од њих стојала је по једна владичанска митра, искићена иконицама и дра |
| ајисани ибрик.{S} На голим ногама имала је турске папуче од жутог сахтијана, извијене у вршак к |
| уна лепоте, мирноће и нежности, и имала је у себи нешто што је растуживало.</p> <p>„Ко је ово?{ |
| лтара.{S} У ходник у томе зиду допирала је од некуд светлост нека, много јача но што је била он |
| оча, које су јој теме покривале, остала је само једна; друге <pb n="30" /> су давно разнесене п |
| двоји уста своја од његових.{S} Дрхтала је од милине.{S} Кад отвори трепавице, очи јој беху пун |
| шала да ломи стену.{S} Првих дана могла је и да обије по <pb n="150" /> које зрно од стене; тре |
| т година.{S} Мало подаље од њега седела је на земљи, а наслонив <pb n="11" /> се леђима на плет |
| г лица.{S} Лево од старога грофа седела је у трећој наслоњачи жена већ у годинама, црне масти, |
| а једна шајка.{S} Пред крманошем седела је једна млада жена у црни тешки плашт завијена и црном |
| м искићеном.{S} Поред њега десно седела је, у онако исто високој и богато искићеној наслоњачи, |
| велика једна гомила сувог грања горела је на највишој и најширој зидини од разваљеног града.{S |
| лопљене, као да оба беху слепа.{S} Цела је прилика била пуна лепоте, мирноће и нежности, и имал |
| некадашњега спољњег зида градског, била је једна чесма од белог мрамора.{S} У оно су је време ј |
| о наслона од сребрног престола.{S} Била је бела у лицу као неуглачано сребро; и уста јој беху п |
| >Кад се на капију уђе одмах с лева била је сниска једна кућица, у којој је становао надзорник д |
| дан кад се од старца растависмо; и била је ето једна ноћ; и ето нам ове зраке казују да је на п |
| и широке трпезе.{S} Она у средини била је скоро за читаву стопу виша од оне друге две, стојала |
| .{S} Она мало нижа трпеза у зачељу била је од углачаног плавог камена, са млазевима од златног |
| t="*" /> <p>После неколико дана пловила је Дунавом повелика једна шајка.{S} Пред крманошем седе |
| за чесму.</p> <p>Озго са брда долазила је једна млада жена, права и вита као јела.{S} На глави |
| пога летњега дана године 1699 пролазила је по рушевинама од некадашњега двора и града Кнез-Лаза |
| ви?!“</p> <pb n="101" /> <p>— „Говорила је српски, али није имала круну; него је била обучена у |
| ак од танке турске ћерћелије.{S} Носила је широке жуте шалваре од неке полусвилене тканине, при |
| у, а на повисоком и танком врату носила је низове од бисера и драгог камења, што својим севањем |
| загрливши га и пољубивши га, издахнула је.</p> <p>С ону страну ковчега на трави лежало је једн |
| тер своју, па јој пала о врат и обасула је хиљадама топлих пољубаца.</p> <p>„Е, Рајко,“ рече му |
| тања нема,</l> <pb n="132" /> <l>Цурама је срећу заставио,</l> <l>Јунацима скеле затворио!</l> |
| осећајући, чинили су три струне, којима је ово дивно летње вече на вису космајском допуњавало т |
| ја нису била врло малена, али на којима је било пуно неке чудесне милине и у линијама, у којима |
| ивој Реци, где је дворове имао у којима је радо становао, него је све то, полагано и кришом, да |
| е некаквим белим убрусом.</p> <p>С њима је ишло и неколико Турака у дугачким зеленим кафтанима |
| м прате сваки његов корак.{S} По прсима је притегао џемадан од црвена сукна, из којега се од ра |
| ну, „на дому зову „Страхињом", ван дома је познат као „од Расине Рајко“.{S} Ја га зовем „Амиџа- |
| идите, обнесвеснуо је!{S} Бојим се рана је на злом месту ! “</p> <p>— „Еј, мој Рајко, зар ово д |
| а од црног углађеног мрамора, застрвена је била плаштаницом, која је била дивно извезена свилом |
| у, која се прилично одржала, прислоњена је била овде и онде по која сиротињска чатрља.{S} Пред |
| вала бедуинско порекло своје.{S} Милина је било погледати га онако млада, онако красна, онако в |
| овање је било јаче од веровања; горчина је била јача од љубави.</p> <p>Па онда стаде поред Рајк |
| } Него није она моја мајсторица.{S} Она је моја робиња!{S}" Па онда окренув се к младој жени ви |
| p>Он јој пружи своју десну руку.{S} Она је стеже у својој и, пустив је, рече: „сад, хајде, напр |
| едан невин пољубац на њена уста?{S} Она је у дубоком сну, неће се разбудити; а то бар није грех |
| рикну као лав да сва црква зајеча: „она је моја, за веки векова, амин!“ Е онда ме загрли; ја му |
| веди јој да иде да се испава.{S} Уморна је.{S} Није чудо, од кад се то путује!{S} А сутра опет |
| е да се макне да је не разбуди. „Уморна је јадница!{S} Нека се бар испава.{S} Ко зна на какве ћ |
| ац омекшати.{S} Подиже је са колена, па је пред свима нама пољуби и само рече : „голубице моја, |
| реврнути пехар од углађенога сребра, па је онда спуштао као неку топлу месечину на целу дворану |
| p>Гроф тресну своју наслоњачу о под, па је превали, и онда — удари песницом Маргиту у лево плећ |
| {S} Она дохвати девојку за обе руке, па је просто као неко маче баци иза себе на под до зида.</ |
| ао да су угледали сен царице Милице, па је усклицима витешки поздрављају.</p> <p>„Е, господа ве |
| дина, а знам шта јој пише у судбини, па је кријем и отимам од тебе!“ А она кучка зна да га је о |
| само да ми будеш сведок!“ рече јој, па је узе за руку и поведе доле у велику дворницу, где је |
| Иди жено!“ рече јој Рајко изненађен, па је руком тихо од себе одгурну. „Како да закољем човека |
| ш! “</p> <p>— „Ене сад!“ рече Рајко, па је погледа зачуђено; „Бог с тобом, госпођо, Јанко је на |
| у ставила, тако живо скиде дијадему, па је брже боље у ковчег баци.{S} Па онда посрћући крочи д |
| ји људи не дођу,“ рече Рајко старцу, па је онда викнуше. <pb n="75" /></p> <p>„Какве су оно оло |
| } Камо да те боље видим кћери моја!“ па је узе за обе руке и окрену лицем к ватри, те је са пун |
| , а старац је узе за обе хладне руке па је дрмаше, као да хоће да је из заноса разбуди.</p> <p> |
| ганину, везаћемо га, њу ћемо одвести па је сакрити овде у једну кућу коју ја знам, одатле би је |
| ушевца ни у Крушевцу да начини кавгу па је срдит, и без сумње премишља <pb n="26" /> и снује но |
| еби, „што јест, јест ; и кад спава лепа је, а шта да кажем кад оним крупним црним очима узме да |
| ој да навуче неку стару антерију, опаса је брзо широким и дугачким једним стамбулским <pb n="57 |
| опет једнако у зембилу има.{S} Маргита је сваку јабуку секла својом руком у кришке и не би заг |
| до до ноћас не видех ни у сну!“ Маргита је по свој прилици није ни слушала.{S} Она гледаше на н |
| кроз Венчац до Космаја.</p> <p>Маргита је сама спавала у пећини, а старац и Рајко седели су го |
| у воде и онда јој приђе.</p> <p>Маргита је лежала и главом и једном руком преко наслона од среб |
| дотрче сви као без душе.</p> <p>Маргита је лежала мртва.{S} Клечећи поред Рајкова ковчега, загр |
| свећа.{S} Да мало приштедимо.{S} Доста је нека нас води та светлост у твојој руци! “</p> <p>Ра |
| ка у кадифене завесе од постеље. „Доста је што могу да је одавде погледам...{S} Знаш како ми је |
| , веридба, свадба, женидба, удадба, шта је управо не знам; али да је весеље, весеље је!“ И онда |
| рука и срамота!{S} Казуј, молим те, шта је?“</p> <p>„Ето, шта је!“ прихвати Маргита горко; „мој |
| уј, молим те, шта је?“</p> <p>„Ето, шта је!“ прихвати Маргита горко; „мој стари гроф, ког сам т |
| месту и није могао погинути!{S} Их, шта је песама мој стриц знао о <pb n="131" /> војводи Сибињ |
| ево ће ми одмах лакнути!{S} Него... шта је то?!“ рече Маргита сва усплахирена, па сави главу ма |
| и оно је тамо цар Душан!“</p> <p>„А шта је ово?“ запита Маргита, пружив руку према трећој прили |
| аци се усплахирише и запиташе: „ама шта је то ?{S} Шта се то десило ?!“ Тек неко од господе реч |
| ајко који силно узбуђен викну: „ама шта је то?“ и ако ни сам не знађаше коме управо то питање у |
| сто па бризну плакати.</p> <p>„Ама шта је све ово, госпођо?!{S} Овај се свет врти око нене.{S} |
| обоце, гривне, просто да се не зна шта је лепше, богатије и сјајније.{S} Просто им већ очи зас |
| :</p> <p>„Чекај молим те!{S} Ко зна шта је тамо!{S} Пре него што одбијеш и тај трећи катанац, о |
| молим те, Ружо, казуј ми одмах све шта је и како је?!“ говораше Маргита са нешто мало више мир |
| е на далекој ивици видика; „знаш ли шта је то?!“</p> <p>— „Не знам!“ рече Маргита усколебаним г |
| баш и не бојим.{S} Сад ћемо видети шта је !“</p> <p>Па онда Рајко узе живо да удара буздованом |
| Рајка, као да му тако даде разумети шта је велики чардаш. „Него, како ћеш и да знаш, млад си!{S |
| ј!“</p> <p>— „Е, а мо’ш ли погодити шта је то?“ „Не могу, братац мој! него казуј па свршуј!“</p |
| ам у њему изгубила; а ни ја не знам шта је све његова земља у њему изгубила! “ </p> </div> <div |
| уком на прилику у средини, „не знам шта је, али оно је тамо цар Душан!“</p> <p>„А шта је ово?“ |
| ми очи да у овоме тешком часу видим шта је твоја света воља!“</p> <p>И старац се онда спусти на |
| мо што пева, јер би нас после питао шта је радио и како је говорио онај јунак, и шта се коме на |
| <p>— „Хајде да сиђемо да разгледамо шта је све то!“ рече Маргита.{S} Али пре него што ће са <pb |
| „Махни се пања него казуј ако знаш шта је ово?“ рече Маргита па показа руком на оно што се иза |
| S} Звизну и други пут и трећи пут. „Шта је сад наопако?!“ мишљаше <pb n="58" /> Рајко у себи, п |
| ва три пута песницом у њих.</p> <p>„Шта је бре?!“ дрекну изнутра Циганин не отварајући.</p> <p> |
| ошљем децу да зовну Мартина!“ И старица је просто увуче унутра у кућу.</p> <p>Маргита рече Рајк |
| цара Душана.{S} Ето, погледај га, какав је то соко !{S} Него — ми имадосмо па изгубисмо и сад с |
| уку.{S} Она је стеже у својој и, пустив је, рече: „сад, хајде, напред, води како знаш!“</p> <p> |
| ога сад не може ништа да буде.{S} Његов је посао да утврди мир међу царевинама, а не да их поно |
| а може да буде.{S} Ево како: санџак-бег је овде нов човек, тек је од скора дошао, сиромах је и |
| какав се чардаш овде игра!{S} Халил-бег је матора, хладна дртина, па кад је видео, он полуде, п |
| е, слатка госпођо!{S} Приберите се; Бог је добар, па ће вам помоћи да учините крај свему овом п |
| надежде!"</p> <p>— „Немој тако!{S} Бог је добар па ће нам помоћи!" рече Рајко сад већ с велики |
| <p>— „Ми Срби велимо: сан је лажа а Бог је истина!....{S} А што ли си тако ружно уснила?“ питаш |
| ..{S} А куд оно залуташе очи твоје, кад је оно у своме наручју на сребрном столу, а из златног |
| на једна да пиљи у твоје лепо лице, кад је само моје ?!“ Сад што да ти дуљим — извукоше ме и ис |
| прштањем разбијаше у металном суду, кад је из дубоких мисли изведе један мекан а звучан глас, к |
| новца и оружја, тешка сиротиња.{S} Кад је стари деспот све то чуо, заповедио је да се овде у о |
| ка пуста калуђерска препеченица.{S} Кад је искамџих од калуђера рекоше ми: има јој двадесет и п |
| елику ватру на огњишту у кухињи.{S} Кад је стигла поноћ, баба расплете своје седе косе, скине с |
| увати неку воду у једном тигању.{S} Кад је вода прокључала, онда баба заиште од грофа његову зл |
| ил-бег је матора, хладна дртина, па кад је видео, он полуде, полуде, у мало ме ето овде на овој |
| побесни.{S} Уз то се био пропио, па кад је пијан онда је прави сотона.{S} Кад не бих хтела да м |
| а од витештва.{S} Знам заволећеш је кад је познаш, јер је и у тебе срце витешко!“</p> <p>У ње ј |
| ба, веле, да се то кује у по ноћи и кад је млад месец на небу !“</p> <p>„Сад је млад месец, а п |
| се с њиме, и како су устукнули тек кад је змај почео да пушта модар пламен.{S} Ето мени кроз к |
| е опет плашљиво осмехне.{S} Не знаш кад је лепша!{S} Чини ми се занесоше ме њене трепавице.{S} |
| ="SRP18920_C2.3"> <head>3</head> <p>Кад је јутро освануло не даде им старац да се крену.</p> <p |
| ни дубљим уздасима окадити.</p> <p>Кад је силом подигоше, она кроз сузе и још једнако јецајући |
| „док си причала ја све себе питах: „кад је ова жена такав јунак, ја какви су јунаци људи у њено |
| слепљени син уз гусле пева.</p> <p>„Кад је воља божја да тако млада мреш, говораше Рајко, спушт |
| “.{S} Ја га зовем „Амиџа-заде".{S} Млад је; али се на њ можеш поуздати као на најбољег јунака.{ |
| а које је мислио да су мртвачки.{S} Сад је видео да у једнима од њих леже смештена копља, у дру |
| иште је било широко и пространо.{S} Сад је све било запремљено гомилама и младих и старих сељак |
| ад је млад месец на небу !“</p> <p>„Сад је млад месец, а пола ноћи лако ћемо дочекати! одговори |
| мени се ето већ смучило !{S} И кад год је намиришем одмах ми се смучи, и да не сркнем просто д |
| доброг старца на Вујну?!...{S} Их, куд је себе Морава! а куд још даље моја Расина!{S} Тамо су |
| прикопчан, тесно прикопчан!...{S} А куд је оно румени мерџан залутао био?...{S} На каквој се ча |
| и јој потамнеше, па рече тужно: „узалуд је што бих хтела!{S} Еј, мој јуначе, од мене је сад већ |
| емљена онаквим оловним ковчезима, какве је Рајко већ видео, а за које је мислио да су мртвачки. |
| азбуди.</p> <p>— „Па нема, госпођо; све је то просто!{S} Него опет, послаћу момке нека трче од |
| ица шаље ми ено звездани поздрав, и све је добро!““</p> <p>Доиста се ово господи маџарској прев |
| а, убриса га рукавом од кошуље и додаде је Циганину.{S} Овај се напи као што би се жедан бистре |
| мехова.{S} Рајко одврте чутуру и додаде је Бекри-Бекиру.{S} Циганин промрмља нешто па наже чуту |
| ти говориш као да си видовита.{S} Овде је око нас по земљи пуно пљоскица од лискуна, а наш нар |
| љати ни у Руднику ни у Кривој Реци, где је дворове имао у којима је радо становао, него је све |
| ва ми се соба окреће...{S} Госпођо, где је Маргита ?“ „Ево Маргите поред тебе, Рајко !{S} Сад ћ |
| ку и поведе доле у велику дворницу, где је сад лежало тело Рајково.{S} Замоли све друге да се у |
| ве бачве пуне злата!{S} Нико не зна где је и на коме је месту, али веле, кад би човек потковао |
| од заната, па ми срдито рече: „ено где је, иди па га питај! “ “</p> <p>„Таква ти је она!“ рече |
| оњ би га сам од себе однео на место где је остава.{S} Рад бих био да огледам своју срећу.{S} Ак |
| ођи пред нама, одведи нас у дворану где је гроф, отвори врата и викни да сви чују: „ево је гроф |
| и, да са запаљеним трудом остане ту где је, а он сам уђе унутра.{S} Кресну овде, кресну онде; в |
| ти то говориш?“ питаше је Маргита. „Где је гроф?{S} Страх ме да га мој изненадни појав не потре |
| сабаиле ударати на скелу!“</p> <p>„Где је виноград?" питаше Рајко, коме нова једна мисао сину. |
| јадна да се завадиш с Богом?!“ прекиде је старац запрепашћен. <pb n="78" /></p> <p>— „Па тако; |
| своју слутњу.{S} Отрча јој горе, и нађе је још са сузним очима, али са осмехом на уснама.</p> < |
| че са првог акова, загњури руку, подиже је у вис и пусти да млаз од златнога новца цури натраг |
| {S} Не да се старац омекшати.{S} Подиже је са колена, па је пред свима нама пољуби и само рече |
| живи!{S} И он чу моју молитву и подиже је!{S} А Маруша му се једнако и на глас молила: боље да |
| , баш ниси среће имала! “</p> <p>Подиже је у своме наручју и однесе је као што би млад пастир ј |
| ичај вратиш?! “</p> <p>Млада жена, које је лице само сунцем преплануло било, сад пребледе као к |
| његова два сина, два деспотовића, које је маћеха њихова, проклета Јерина, послала зету своме ц |
| из ормана најтање свилене тканине, које је око врата и на својим грудима носила, па их, натопље |
| брна кутија, у кутији тајно писмо, које је сам стари деспот на кожи писао.{S} У њему вели како |
| „Знате ону проклету Циганку Манду, које је син био негда свирач у Борчије, па се после потурчио |
| ма, какве је Рајко већ видео, а за које је мислио да су мртвачки.{S} Сад је видео да у једнима |
| бало је сад да пређе на ствар због које је на њу и чекао, али некако не могаше да подеси како ј |
| право не знам; али да је весеље, весеље је!“ И онда сељак, све подскакујући, оде у село да нађе |
| тако вам је!{S} Од ово три дана весеље је, а сутра ће зором у Сегедин да се тамо венчају.{S} О |
| оје гуњче.{S} Тако; добро је.{S} И боље је овако!{S} Ко зна какав би ми се дух са белом косом и |
| Ружа изађоше у предворје.</p> <p>„Боље је ходите амо на степенице да дахнете чистим ваздухом.{ |
| о ?! “ питаше Рајко; „,ја велим најбоље је склони се ти у једну од ових одаја, ја да обијем и т |
| да иде да откуп саставља.{S} С тога ме је стриц прозвао „Страхињом“.{S} А његова сина Марка ми |
| ми, оче, да је она будна била, па да ме је очима својим гледала, <pb n="162" /> не би мене неча |
| {S} Волим и своју стрину Круну, која ме је очувала, волим и своје сестре од стричева, Павлију и |
| Чудим се како нисам полудела.{S} Кад ме је Бекри-Бекир унео везану у ону мрачну и прљаву јазбин |
| . „Не знам како да ти кажем!{S} Стид ме је од тебе, да оваку бруку у мом двору видиш! “</p> <p> |
| левој мишици и сад ми се познаје где ме је један зубима докопао.{S} Извукоше ме на обалу!...{S} |
| нож мога мужа није убио човека, који ме је турског ропства ослободио и часно и поштено и пуно в |
| ц од туге за мном и умр’о?!{S} Волео ме је !“ <pb n="186" /></p> <p>Уиђоше у село.{S} Коњи каса |
| е био добар.{S} Он мене гони од како ме је из наручја матере моје отргао.{S} Али, молим те, Руж |
| другом правцу натраг!"</p> <p>„Нешто ме је страх да идемо у лево!“ рече Маргита; „старац ти је |
| е си?{S} Дај ми руку твоју.{S} Страх ме је!{S} Ово је канда нека гробница.{S} Чини ми се да мир |
| их могао да пробијем ову стену страх ме је прво, што бих видео, био би леш његов!{S} Њега су Ту |
| јко пун задовољства, па се диже. „Време је, да погледам мало своју ластавицу!“</p> <p>И оде к л |
| Гроф се одвезао у Арад с Мартином, коме је све причао како је било.{S} Отишао је седој Влахињи |
| Тројице и силом часнога прста, на Коме је Христос распет био, и силом Богородичиног сна, који |
| ead>5</head> <p>Онај део стене, на коме је био урезан крст, нагнуо се у пећину као да је био на |
| <pb n="124" /> Рајково, и онога на коме је Рајко седео, водио је пут од једних од оних гвоздени |
| злата!{S} Нико не зна где је и на коме је месту, али веле, кад би човек потковао коња новим ср |
| руво, са широким златним пасом, о коме је висио један кратак шпански штилет, са дршком позлаће |
| спуштао се један гвозден ланац, о коме је висио велики један и поширок златан обруч; са обруча |
| <p>Између онога оловног ковчега по коме је Маргита легла, положив себи под главу гуњче <pb n="1 |
| се многокраки позлаћени светњак, у коме је горело ваља да четрдесет воштаница.{S} У једном куту |
| рука хладна! “ рече он.</p> <p>„О, мене је страва нека ухватила.{S} Као да ми неко на ухо шапућ |
| се ја ничега кад има светлости.{S} Мене је страх само у мраку.{S} Хајдмо!“ рече Маргита.</p> <p |
| о бих хтела!{S} Еј, мој јуначе, од мене је сад већ одбегла и сама сенка од надежде!"</p> <p>— „ |
| је и у тебе срце витешко!“</p> <p>У ње је срце закуцало јаче и топлије; образи јој се зарумени |
| не, то нећу! то не могу!{S}" Неверовање је било јаче од веровања; горчина је била јача од љубав |
| Бог дао!“</p> <p>Рајко разгледа најпре је ли седло притврђено како треба, опипа сваки кајиш св |
| “ рече опет са тешким уздахом, и однесе је у велику дворану.</p> <pb n="151" /> <p>Тамо је најп |
| > <p>Подиже је у своме наручју и однесе је као што би млад пастир јагње понео.{S} Она само отво |
| за обе руке и окрену лицем к ватри, те је са пуно очинског саучешћа гледаше, па гледајући је з |
| свод као да је био сребром покован, те је светлост од стотине кандила хватао у се, као какав п |
| тиво погледа у Рајка.</p> <p>„Жао ме те је јадни мој витеже!...{S} На какве те труде стављам!" |
| познам, кад те не познаје онај који те је грлио?!{S} Ха, ха, ха!{S} О хо, хо, хо!“ церекаше се |
| да заспи, и опет га је умор савладао те је заспао.{S} Није знао колико је дуго спавао, али кад |
| ="188" /> зидине од капије.{S} Двориште је било широко и пространо.{S} Сад је све било запремље |
| едну малу ватру.{S} Рајко мишљаше да ће је бити какви козари наложили били.{S} Али кад јој приђ |
| ње.{S} Туркиња, Чивутка, Рацкиња, ко ће је знати!{S} Видим има очи, има стас.{S} Каже ја сам гр |
| лу низ воду отиснусмо.{S} Знам ухватиће је, али ће имати штете и дангубе.{S} Сад смо на невољи |
| стремила сам само даље и даље.{S} Сунце је већ било прилично одскочило кад угледах реку. „'Го ћ |
| P18920_C2.16"> <head>16</head> <p>Сунце је већ било село, кад су њих двоје стигли на врх једног |
| нема више од пола сахата.</p> <p>Сунце је већ било село кад се на оној умци под јаблановима за |
| узе своју кћер љутито за руку и одвуче је и посади на њено прво место.</p> <p>Маргити, која се |
| ка скели.{S} Једно младо сељаче чуваше је.</p> <pb n="67" /> <p>„Камо скелеџија?!“ викну Рајко |
| у се полагано над њеном главом, гледаше је из близа у обрве, у очи, у уста њена.{S} Осећаше как |
| че.</p> <p>Седе опет поред ње и гледаше је.{S} Она поче нешто спорије и теже да дише.{S} Пови с |
| жну и слатку неку песму, и не прекидаше је ни једним дахом, баш као да је хтео да се њеном туго |
| ли ону звезду што прелете небо?“ питаше је Рајко неким радосним трепетом и шапутом.</p> <p>„Вид |
| /p> <p>„Видиш ли те ватре тамо?“ питаше је Рајко, показујући јој руком ватре на далекој ивици в |
| Сокица младеж на левом колену?“ питаше је <pb n="195" /> гроф.{S} "Има!“ рече Манда. — „Па што |
| оја Ружо, о чему ти то говориш?“ питаше је Маргита. „Где је гроф?{S} Страх ме да га мој изненад |
| аво је и не губљаху из очију.{S} Видеше је како клече пред ковчег Рајков и како обе руке пребац |
| , наиђоше на твоју ластавицу и доведоше је!{S} Што је доведоше ни по јада, али, кад хтедоше да |
| и се једнако бринуо како му је царица и је ли му све добро на двору.{S} С тога би царица, чим с |
| ена лепота, онда је лако могућно, да би је свако витешко срце заволело.{S} Рајку се <pb n="125" |
| ратили у Расину у моју родбину, која би је чувала и пазила као аманет, док ви не смислите на те |
| е у којој је, па се опет враћаше кад би је чула да се миче.{S} На послетку Маргита изађе — обуч |
| S} Дајте да одем да га питам за које би је паре предао вама да је поведете као слободну?{S} Циг |
| де у једну кућу коју ја знам, одатле би је моји људи после неколико дана испратили у Расину у м |
| ад видим!...{S} Сад те разумем!{S} Теби је све то тамо свето.{S} Имаш право!{S} Дај ми твоје гу |
| е о врату; преврети се три пута, пољуби је и онда је десном руком притисну на гвоздена врата и |
| чнице, извади из кавеза птичицу, пољуби је и пусти је кроз врата у ноћ.</p> <p>„Е, сад у име бо |
| дном светињом, пригну главу и... пољуби је у уста.{S} Она га не пушташе из свога загрљаја, него |
| ој Маргита, паде јој око врата и пољуби је у образ; Ружо, моја драга и добра Ружо!“</p> <p>„ Ал |
| ле Рајко угаси своју воштаницу и остави је у куту од малих оних врата. „Ко зна колико ће нам ду |
| ог оквира и не без јаког напрезања одви је од прилике за пола палца.</p> <p>Никакав зрак светло |
| аше господствено право к зачељу.{S} Сви је гости сад гледаху запрепашћени, неки с отвореним уст |
| и!" па онда загњури руку у буре, извади је пуну сребрнога ситног новца, и пусти га да са танким |
| p>„Могао би бити!“ настави даље; „млађи је од мене; биће да је и лепши од мене!...{S} Хеј ти, г |
| естит човек и добар Србин.{S} У задрузи је нашој било пуно дечака и момчадије.{S} Сваког празни |
| о је гроб једног надзорника имања, који је ваља да пре својих педесет година умр’о и наредио да |
| па немо гледала у мртвачки ковчег, који је покривен црном чохом лежао пред њом.</p> <p>Шајку ск |
| оследње мраморне степенице на под, који је све ситним шареним камичцима био ишаран у свакојаке |
| џарица му пружи један дугачак нож, који је извадила из некаквог зембила, па му једва чујним шап |
| овечуљак у дугачкој, црној долами, који је сваки час брисао своје знојаво и запурено а глатко о |
| ворио српски.{S} Патер Хијероними, који је пратио посаобину као секретар, преводио је његово ка |
| ића, који уз гусле гуди.{S} Јунак, који је у животу плашт овај носио, неће се срдити да га теби |
| од двора повлачио се један јарак, који је био пун воде.{S} О ону страну јарка ишао је повисок |
| им, Маргита оживљаваше као цветак, који је од жеђи на суши клонуо био, па се свежом водом залив |
| младога гуслара с једним изразом, који је тешко укратко описати, али у коме су се и осећање до |
| врљика уђе у један велики забран, који је одмах иза коњушница почињао.{S} Погледа у звездано н |
| људи чекаху.{S} То је био Мартин, који је успео да за велике новце најми неколике сељаке да, н |
| иво и ватрено.</p> <p>Млади Рајко, који је неколико корачаја испред свите ишао, окрете се и јед |
| изведе један мекан а звучан глас, који је поздрави са: „помози Бог, снахо!“</p> <p>— „Добра ти |
| ироки јермелином постављени плашт, који је са рамена онога старца падао на престо.{S} Један је |
| ем и теби за поњаву додајем плашт, који је покривао господска прса и јуначка рамена?“</p> <p>— |
| мне сувоте под овај малени градић, који је и онда слабо коме у очи падао.{S} Па онда је страшно |
| очи на њој.{S} Окрете се Мартину, који је био с њиме, па рече: „ето је она моја суђеница!{S} И |
| Маџарица, да ју је Бекри-Бекир, — који је се тек пре четири године потурчио, дошав и сам од не |
| оку његовом измакло није: ни орао који је високо под небом господствено кружио, ни зец који по |
| муке.{S} Дошао је најпосле дан, у који је моје слабо и очајно срце рекло: па тебе или никако и |
| но; „а ко то тако из тебе говори? да ли је то госпођа, или робиња, или кћи земље маџарске?!“ <p |
| и како му удари пламен у образе. „Да ли је волим ма за трунку?“ питаше сам себе, и онога часа н |
| уштај врата! “</p> <p>„Аох! да грдна ли је то нека змијурина !{S} Колики јој је језик!{S} Мало |
| о поверљиво уза те приљубљује... шта ли је слађе: живети па љубити онако слатка уста, или упрет |
| ру и опет повуче добро.</p> <p>„Јеси ли је купио или на сабљи задобио?" питаше Рајко.</p> <p>— |
| вим загњурио у вино.</p> <p>„А, тако ли је?{S} Лакрдија, маскарада!“ јечаше промуклим гласом ст |
| инке.{S} Није имала венац на глави, али је била обучена у белу свилу, а на повисоком и танком в |
| мучило.{S} У души ми беше помрчало, али је хвала Богу сад опет све светло преда мном.{S} Не бој |
| } Циганка му нешто шапуташе на ухо, али је он нестрпљиво одгурну и рече: „торњај се од мене, цр |
| " /> више не виде да се заплаче.{S} Али је почешће наређивала да је оставе саму поред мртвог Ра |
| показује да има своју вољу.</p> <p>„Али је ово мајсторски!{S} Је ли да је као жив? и коњ жив и |
| аше се Борчија; „него ето та слуга, или је пијан или луд, блене у младу па не зна шта свира!" — |
| се питам, је ли ово сан, или машта, или је ово све у истини пред нама јава!“</p> <p>— „Хајде да |
| : „иза ових врата има нека шупљина; или је опет ходник, <pb n="143" /> или каква одаја.{S} Идем |
| нак за кабадахију, и пазим га као да ми је син.{S} Поведи га у Стамбол, нека види силу и господ |
| !....{S} Истина баш не бих волео да ми је гроб овде у бари где нема ни липе ни раста.{S} Еј, с |
| какав род, и опет ми је милији но да ми је и љубазник и вереник и најприснији и најмилији род.{ |
| Рајко са тихим уздахом рече: „баш да ми је да седнем... ноге ми клецају!“</p> <p>„Ево лези на о |
| ти!{S} Велика једна милина растопила ми је срце у чудновату неку тугу, какву никада до сада у ж |
| одговора чежњи својој, знала сам шта ми је дужност.{S} И онда си пустио да ме аждаја агарјанска |
| ати као на најбољег јунака.{S} Његов ми је стриц једном живот спасао, па му уведох синовца у св |
| тину, истину!“ настави Маргита. „Кад ми је најтеже бивало, па бих, окупана у сузама, заспала по |
| му ведра, „сад сам се исплакала, сад ми је лакнуло.{S} Осећам се лака као птица, и храбра као с |
| </p> <p>„Како лепо говориш!{S} Слађе ми је да те слушам него да овај мед у устима топим! “ рече |
| ух слаб а плот јака.{S} Тек опет жао ми је што се преварих!“</p> <p>Сад Рајку ударише пламенови |
| ј кћери моја!“ прихвати старац; "ево ми је сад тешко што те наведох да причаш!“</p> <p>„Немој д |
| рече Маргита, па се сва стресе. „Ово ми је први дан среће после тако дуге, дуге, и тако страшне |
| хајдуке, јер их овуда нема.{S} Чудо ми је да ми сељаци ништа не јавише!“ говораше старац и сам |
| ркве.{S} Ту пред олтаром погледам ко ми је младожења, кад оно није више мој стари чича, него мл |
| а је одавде погледам...{S} Знаш како ми је?... као да си ме увела у неку цркву! “</p> <p>Врати |
| {S} Право је да те послужим а и мило ми је.{S} Кад будеш у својој земљи у слави и срећи, сетиће |
| >„Лепо ми је у служби вашој; поносно ми је да пратим ћесарову посаобину.{S} Али вам се молим, с |
| шљиваше поче да говори:</p> <p>„Лепо ми је у служби вашој; поносно ми је да пратим ћесарову пос |
| оспода !“ говораше сам у себи; „и то ми је неки духовник!{S} Лист од њихове горе затреперио, че |
| људи, који знају за Бога.{S} Ето то ми је доста!“</p> <p>Док он то говораше она спази да јој т |
| алеко веће и много више, и нешто што ми је много драже.{S} Ја сам верна љуба од Расине Рајка! — |
| он; „зову ме и „од Расине Рајко“ јер ми је задруга у Расини.“</p> <p>„Рајко,“ поче она тако мил |
| убазник, није ми никакав род, и опет ми је милији но да ми је и љубазник и вереник и најприсниј |
| е што онако млада робује, а по мраку ми је светлила светлост господског образа ових витезова ов |
| ди, настави да говори: „ Јест, стриц ми је био честит човек и добар Србин.{S} У задрузи је нашо |
| ну као да му одобрава.</p> <p>„Е баш ми је жао, што нас двојица не можемо да се разумемо!“ рече |
| Ено ње горе где од радости јеца, а мени је овде дошло да се од неке нејасне туге заплачем!{S} О |
| не срме, која јој под руку дође, отвори је па узвикну упрепашћена: „Рајко, да видиш! “ и извади |
| p> <p>„Могао си леп новац добити, да си је њеном господару на откупе понудио ! рече Рајко.</p> |
| е, о Боже! <pb n="190" /></p> <p>Сам си је ти довео да име свога мужа од бруке спасе!“ И онда с |
| е нема у свем Алаџа-Хисару!{S} У ком си је манастиру наточио, вере ти?“ </p> <p>„Вере ми моје, |
| ђе.</p> <p>„ Ако ти је празна, могао си је оставити у хану!{S} Празна чутура — ето баксуз !{S} |
| p> <p>„Валах, ако је нећемо пити што си је и доносио?" прихвати Циганин. „А мени се ето већ сму |
| , иди па га питај! “ “</p> <p>„Таква ти је она!“ рече Циганин чисто као жалећи се на своју неср |
| наведох да причаш!“</p> <p>„Немој да ти је тешко, добри оче; ево ће ми одмах лакнути!{S} Него.. |
| м да ти је срце витешко; сад знам да ти је и слободно.{S} Благо жени која ће то витештво и ту с |
| брих девојака!“</p> <p>„Знала сам да ти је срце витешко; сад знам да ти је и слободно.{S} Благо |
| </p> <p>— „Еј, мој Рајко, зар ово да ти је награда за твоју витешку службу?!" говораше Маргита |
| ри моја, један гутљај!{S} Тако, нека ти је на спасеније!{S} Дед’ Рајко!{S} Тако синко!{S} Нека |
| да праштам и опет ћу да кажем: нека ти је просто!{S} А прости ти мени што ће младост твоју пре |
| } Дед’ Рајко!{S} Тако синко!{S} Нека ти је на здравље!“</p> <p>Па онда и старац добро повуче и |
| е све што те молим, а све друго нека ти је просто !“ Смилова се бег на сузе сељачке, згрну оне |
| } По ноћи је превалило.{S} Јевросима ти је спремила у бисаге нешто рубља, а наћи ћеш и брашнени |
| <p>„Јеси ли при себи Рајко ?{S} Шта ти је витеже млади?“ питаше га не са бригом, него са задов |
| ти је те јецаш?{S} Казуј за Бога шта ти је?!“ проговори Рајко пун бриге и забуне.</p> <p>„Еј, м |
| > <p>„Рајко, хајде да бегамо!{S} Где ти је ластавица?!{S} Оче, нема ли где да се сакријемо у ов |
| <p>„Видим, видим, све боље видим где ти је школа за витештво!{S} Твој стриц мора да је био <pb |
| о је преко света!{S} Гледај само где ти је далеко твој цар Душан!“ па Маргита показа руком у пр |
| ономе тајном гласићу; „лажеш! криво ти је што видиш поштену једну жену поред поштеног једног С |
| о му тако товаран дође.</p> <p>„ Ако ти је празна, могао си је оставити у хану!{S} Празна чутур |
| сабље главу Јанкову!“</p> <p>— „Ако ти је неко од твојих на Косову погинуо, еј вала му!“ па Ра |
| 1" /> старац пун искуства; „а колико ти је леп и китњаст тај сан, опет је он само уморна сенка, |
| иш онај ред високих јабланова? е, то ти је пут који из села у двор води, а сам двор одавде не в |
| ипе!{S} Ако видиш по неки јаблан, то ти је све.{S} Да није да понека шева прне с пута у вис, и |
| пет у реч Рајко; „је ли та жена, што ти је на сну долазила, говорила српски и носила круну на г |
| е.{S} Ништа ти га не разумем.{S} Што ти је те јецаш?{S} Казуј за Бога шта ти је?!“ проговори Ра |
| да веран слуга.{S} Тако ти свега што ти је мило, буди ми у овоме часу веран пријатељ!{S} Пођи п |
| е ни речи.</p> <pb n="92" /> <p>„Што ти је од једанпут рука тако хладна?" шапуташе Маргита свој |
| о да си дете!{S} Правиш се само, јер ти је мука да признаш!“ рече му Маргита нестрпљиво.</p> <p |
| идемо у лево!“ рече Маргита; „старац ти је довикнуо да се држиш десно.{S} Мора бити да је он им |
| ћу ти сад главу размрскати!{S}" Дохвати је за косе и повуче.{S} Чауши је прихватише за руке и п |
| . „Ево сад што ћу да ти кажем : отпрати је у завичај, предај је у руке њеном мужу; нека види да |
| о осмејкиваше, да је милина била видети је.{S} Од тога осмеха као од неког сунчаног зрака освет |
| сти се у мисли.{S} Није имао гусле нити је био слеп, али у њега као да је било срце једнога гус |
| ди из кавеза птичицу, пољуби је и пусти је кроз врата у ноћ.</p> <p>„Е, сад у име божје да пође |
| } Али корачајући поред Маргите и држећи је за руку не скидаше својих погледа с лица њена.</p> < |
| све ће добро бити!“ рече Рајко храбрећи је.{S} Али му и самом срце бурно куцаше.</p> <p>Последњ |
| ф доиста виде тај младеж.{S} Од те ноћи је стари господин постао други човек.{S} Узео је да пиј |
| уо!{S} Гледај па хватај пут.{S} По ноћи је превалило.{S} Јевросима ти је спремила у бисаге нешт |
| очинског саучешћа гледаше, па гледајући је збораше више као самом себи: „кћи земље маџарске!... |
| , коју је од венчања с вама носио; баци је у ону кључалу воду, те се растопи, као да је од жуто |
| и низ плећа спуштеном косом.{S} У руци је носила један диван тек расцветан пупољак беле руже, |
| " Дохвати је за косе и повуче.{S} Чауши је прихватише за руке и помогоше Циганину да је одвуче |
| ти кажем : отпрати је у завичај, предај је у руке њеном мужу; нека види да њена чистота није по |
| ајкова прса и плакаше у глас.{S} Да јој је био једини брат од заклетве, или син јединац, не би |
| склопљене и једва дисаше.{S} Као да јој је душа одлетела у ројеве звезда, да тамо тражи звезду |
| права и вита као јела.{S} На глави јој је небрежљиво, и мало више на леву страну, везана жута |
| ли је то нека змијурина !{S} Колики јој је језик!{S} Мало ме њиме не палацну у образ !“ рече Ра |
| тила у неке дубоке мисли.{S} У души јој је беснила тешка једна борба: борба срдње на Бога и бри |
| да покара свога синчића, а у самој јој је ствари мило што он показује да има своју вољу.</p> < |
| енише, очи жарко засветлише.{S} Ако јој је у истини отаџбина била онако румена и онако светла, |
| о дете кријеш од мене?!“ „За то што јој је осамнаеста година, а знам шта јој пише у судбини, па |
| ити....{S} И кад она срећна жена, којој је судбина наменила да једнога дана поред тебе стане, у |
| штаници, стојала царска круна, на којој је блистао крст од пет алемова, од којих онај у средини |
| рио.{S} Маргита скочи са клупе на којој је седела, и притисну обе руке на своје слепе очи.</p> |
| ва била је сниска једна кућица, у којој је становао надзорник добара грофових са својом породиц |
| рје и ушли у једну велику собу, у којој је уз зид према прозорима била једна по сниска а велика |
| ма к закључаним вратима од собе у којој је, па се опет враћаше кад би је чула да се миче.{S} На |
| овијаху у гужву, беху голе.{S} У једној је руци носила котлић, а у другој велики један калајиса |
| вима од златног песка у њему.{S} На њој је, на једној богато извезеној плаштаници, стојала царс |
| мо се!“</p> <p>„Учинило ти се.{S} Одјек је поновио само твоје речи!“ говораше му Маргита.</p> < |
| своје!...{S} Што се бојиш?...{S} Јелек је прикопчан, тесно прикопчан!...{S} А куд је оно румен |
| д било да то јесте било да то није, тек је то Маџарица, ваша земљакиња, од ваше горе лист, а ет |
| како: санџак-бег је овде нов човек, тек је од скора дошао, сиромах је и дрхће за паром.{S} Дајт |
| а донесе благослов за венчавање.{S} Тек је пре десетак дана стигао овамо и један и други, па пр |
| ="SRP18920_C1.6"> <head>6</head> <p>Тек је млада робиња унела воду у ковачницу и тек поче упорн |
| очи још дивнија душа гледа.</p> <p>Тек је била налила ибрик водом и подметнула котлић, па се з |
| загонетне визије будућности.</p> <p>Тек је почело да свита а један млад човек дође пред чесму.{ |
| само љуљала то на десно то на лево, док је Ружа причала.{S} А кад ова доврши, онда она наслони |
| г и племенитијег срца није било.{S} Док је жив био дивила сам му се.{S} Сад га љубим.{S} Не мог |
| pb n="167" /> црвену кабаницу.{S} А док је он тако спремао за Маргиту преноћиште, брижљивошћу ј |
| ује!“</p> <p>Трајало је мало подуже док је патер превео све оно што Рајко рече.{S} Много му сме |
| подиже четири талира.</p> <p>„Нека вам је хвала светла господо!{S} Ово за службу до данас, и а |
| јадног старог господина!“ Ето тако вам је!{S} Од ово три дана весеље је, а сутра ће зором у Се |
| , па се опет насмеја.</p> <p>„А што вам је вечерас све село пусто?!“ <pb n="187" /></p> <p>— „К |
| чано рече: „закуните ми се свим што вам је на овоме свету свето, да никада и никоме казати неће |
| еш и брашненица и још понечега чега нам је Бог дао!“</p> <p>Рајко разгледа најпре је ли седло п |
| ете сад у име Божје за мном, и нека нам је сам Бог у помоћи!“ рече стари Мартин, па пође напред |
| ао по неку песму јуначку.{S} Ваљало нам је добро да тувимо што пева, јер би нас после питао шта |
| с Аћимом?“ запита мој стриц. „Нико! сам је!“ одговори наш Краљевић Марко. „Јеси ли му се понуди |
| ала сам се на њеном крилу, ижљубила сам је и ево ме сад са оживелим и храбрим срцем!{S} Не знаш |
| и даваху абер сељанима у околини, да им је нека велика невоља.</p> <p>„Вала, госпођо," рече Рај |
| 8920_C1.2"> <head>2</head> <p>Ваљало им је проћи поред западне зидине од града.{S} Уз ту зидину |
| ћудљиве и грозне камиле своје!{S} Овом је белом калдрмом некада шетала царица Милица са својих |
| онога старца падао на престо.{S} Један је младић склопио своје руке на десном колену старчевом |
| ни су сад сви трештени пијани.{S} Пијан је чак и патер Амброзијус, а већ знате нашем господину |
| анин Јанком, час са Голубаном.{S} Таман је бледа зора почела да свиће, а он рече:</p> <quote> < |
| х Османа!{S} Ха, ха, ха!{S} Барон Осман је удовац, могли би се још ноћас погодити, па нека је с |
| ставити!“</p> <p>— „Ми Срби велимо: сан је лажа а Бог је истина!....{S} А што ли си тако ружно |
| шћу.</p> <p>„О, сан није био ружан; сан је био пун лепоте и милине, али, бојим се, ружно ће да |
| закључени мир одржати или не.{S} Султан је пратио из свога сараја Хасан-агу Зулуфлију да као ча |
| друго да каже па се уставио.{S} Мерџан је донео у руку његову пријатну топлоту, коју је на гру |
| у чему.{S} После неколико сахата Мартин је већ био отпутовао.</p> <p>А Мишко његов донесе из Се |
| рац носити као кап воде на длану.{S} Он је стар, ал’ је добар, добар, већ до слабости добар!{S} |
| } Мислили смо свиснуће.{S} Од муке звао је и Манду да му гледа у пасуљ, хоће ли вас наћи.{S} Он |
| овима највеће господе маџарске, путовао је као изванредни посланик ћесара и краља угарског у Ца |
| о је напред сам и замишљен.{S} Изгледао је као да је покисао.{S} Оно и јесте нека тиха а прилич |
| ије и змајеве.{S} У свакоме столу лежао је по један широки плашт, понеки од свиле, понеки од ка |
| е падаху му по плећима; у десници држао је го мач, па њиме показивао у напред; главу беше мало |
| овијао царски венац; у левој руци држао је крстасту заставу, од које тешке кићанке падаху му по |
| о сам му хладне крпе на рану и привезао је!“ говораше Мартин шапутом.{S} "Него, ето видите, обн |
| м бисером.{S} На сред плаштанице стајао је велики златан крст сав посут драгим камењем, које та |
| и оне трпезе са царском круном, стојао је један златан стуб, тако своје четири стопе висок, на |
| У зачељу ових сребрних престола стојао је један позлаћен престо са златном митром и златном шт |
| у и с другу страну овога знамења стојао је по један висок оклопник, са сребрним оклопом на прси |
| знао шта ће од жалости за вама.{S} Слао је људе у Цариград, потрошио грдне паре, па ништа.{S} М |
| пуно црвеним концем извезеним.{S} Имао је на себи уске чакшире од загасито плаве чохе опточене |
| сове; заборавио и живот и смрт.{S} Знао је само да пред њим стоји Маргита, и да га својим лепим |
| ео је да пије много више но пре, постао је љут и прек.{S} Један пут на некаквом весељу угледа ј |
| S} На све то и на сваку ситницу обраћао је он пажњу маџарској господи, јер му се чинило да свег |
| ко је са свим други човек.</p> <p>Јахао је напред сам и замишљен.{S} Изгледао је као да је поки |
| дине.</p> <p>Красни овај младић корачао је пред самим ћесаревим послаником, овда и онда заустав |
| ио пун воде.{S} О ону страну јарка ишао је повисок бедем, утврђен јаким палисадима.{S} Улазило |
| е је све причао како је било.{S} Отишао је седој Влахињи у млади петак, кад се смркло.{S} Баба |
| све страшније и грозније муке.{S} Дошао је најпосле дан, у који је моје слабо и очајно срце рек |
| да умрем лаганом смрћу не марим, право је!{S} Али што наведох ову јадну жену <pb n="152" /> да |
| тарац весело; „ко ће као Бог?!{S} Право је рекао псалмопевац Давид: „кто Бог вели, јако Бог наш |
| > <p>— „Нису то никакви труди.{S} Право је да те послужим а и мило ми је.{S} Кад будеш у својој |
| ас као и многи други наш јунак, и право је да га се сећате! “</p> <p>„Е, мој Рајко, много се шт |
| чу далеко и да се брзо врате.{S} Управо је и не губљаху из очију.{S} Видеше је како клече пред |
| отвори врата и викни да сви чују: „ево је грофица Маргита од Нађ-Бање!“ <pb n="198" /></p> <p> |
| е куцкање чекића о наковањ.</p> <p>„Ево је иде!“ рече младић па се подиже са онога камена и пре |
| ше постојано у лице Маргитино и пажљиво је напајаше хладном водом из златног пехара.{S} Мало ча |
| атка моја госпођо!{S} Ви не знате какво је врзино коло овде!{S} Ох, како да вам кажем?!{S} Па с |
| /p> <p>„ А, ово не може бити друго, ово је један луд сан!{S} Рајко, молим те, јесам ли ја будна |
| а скочи на ноге; „устајте, господо, ово је доиста глас грофице Маргите!“</p> <p>„Шут, шут, шшш! |
| пред Богом и срамота пред људма!{S} Ово је овако доста за нашу потребу!“</p> <p>„0 ти не знаш к |
| страну.</p> <p>„Хвалимо те Боже!{S} Ово је у истини и сребро и злато!{S} Нисам истина никада до |
| ј ми руку твоју.{S} Страх ме је!{S} Ово је канда нека гробница.{S} Чини ми се да миришем кости |
| >Реци господи да се мичемо даље!{S} Ово је једна робиња коју је овај Циганин, по имену Бекри-Бе |
| Шта сте се следили и укопали?{S} Та ово је маскарада!“ викаше оздо иза стола један од млађе гос |
| грошеве ни овакве дукате, али видим ово је злато, а оно је тамо сребро.{S} Их, да силна блага а |
| сад се тек разабирам!“ рече Рајко; „ово је подземна оружница онога града била!“</p> <p>На треће |
| , на који Маргита већ седе.</p> <p>„Ово је гроб једног надзорника имања, који је ваља да пре св |
| ловима, под кубетом саборне цркве, него је то сабор од сељака искупљених око једног грма!{S} И |
| ве имао у којима је радо становао, него је све то, полагано и кришом, дао да се донесе у подзем |
| е мирно.{S} Није да се молио Богу, него је тако само стајао, миран, скроман, као да беше занеме |
| а је српски, али није имала круну; него је била обучена у црно као калуђерица, а тако је била и |
| у!“ рече му Маргита. — „А, то не, много је господска!...{S} Куд ћу ја тамо...{S} Него ево овде |
| онда отиде у своје горње собе.{S} Дуго је тамо остала.{S} Ружа, пуна бриге, одлажаше чешће све |
| е вину к девојци, мајци божјој.{S} Дуго је ту клечала са склопљеним рукама.{S} Потекоше јој суз |
| мало рукама својим и чешагијом и одвео је на једну ледину у присоју испод града.{S} Кад се вра |
| осом, дугом брадом и дугом косом, седео је на престолу, наслонив обе руке на велики и широк мач |
| ала за себе и подалеко од других, седео је на земљи Циганин, па ковао клинце за потковице.{S} Н |
| е у руке дохватио.{S} Једног дана седео је уз колено свога седог оца и уз гусле казивао му, как |
| 02" /></p> <p>Горе у самом зачељу седео је у високој наслоњачи стари гроф, седе браде и седе ко |
| ри господин постао други човек.{S} Узео је да пије много више но пре, постао је љут и прек.{S} |
| ше у мерџан на своме длану.</p> <p>Хтео је нешто друго да каже па се уставио.{S} Мерџан је доне |
| ерџана, што га је око врата носила, био је раскинут и спуштао се у снежнобелу долину између две |
| нешто мало снижој, мраморној коцки, био је начињен цар један на ватреном коњу, који се пропиње |
| о мирно али с потресеним гласом.{S} Био је блед; у очима му збиља и туга уједно; обрве саставио |
| а зврктаху широке сребрне мамузе, — био је средина, око које се она гомила повијала час напред, |
| водом.{S} После неколико тренутака био је с водом поред ње.</p> <p>Дохвати један златан пехар, |
| апред, много нешто замишљен.</p> <p>Био је и невесео и по готову срдит.{S} Невесео од жалости к |
| онда настави пуна збиље и сетности „био је дан кад се од старца растависмо; и била је ето једна |
| , дебеле и влажне зидине изнад ње избио је читав џбун зовина дрвета.{S} Танке стабљике повиле с |
| шају, а честити Хасан Зулуфлија уставио је целу пратњу да топот од копита коњских не прогута ни |
| д је стари деспот све то чуо, заповедио је да се овде у ову оставу смести и оружја и један део |
| , и онога на коме је Рајко седео, водио је пут од једних од оних гвоздених вратоца у зиду доле |
| пратио посаобину као секретар, преводио је његово казивање маџарској господи.</p> <p>Од урвине |
| а!“ </hi> Од обрвских саставака полазио је један прав нос са прилично широким и покретним ноздр |
| о очајавање понело да хвата.{S} Изломио је своја два мала ножа, сломио је и свој велики нож из |
| Изломио је своја два мала ножа, сломио је и свој велики нож из сплава, а није у стени начинио |
| аве чохе опточене црним гајтаном; носио је пресне опанке и чарапе високе скоро до колена, а леп |
| своја уста довикује: „овамо, напред! ко је Србин и српскога рода!“ Цела та прилика, и онај јуна |
| ?{S} Дед’ овамо, право и само право! ко је лепши, ја или онај тамо Бенглер-бег?...{S} Ја! тако, |
| споди из своје свите; „шта оно рече, ко је она?!“</p> <p>„Мени се учини да рече: „ја сам Маргит |
| умљу вашем подвргнете питање просто, ко је њега нама наметнуо, ако посмотрите непрекидно хвалис |
| а помогне кад нико други не може!{S} Ко је подигао моју Марушу из великих богиња?{S} Сви лекари |
| рече му: „Јеси ли ти помахнитао?{S} Ко је још поткивао коње сребром?!{S} Валах, то не чини ни |
| Милош на Косову показао ко је вера а ко је невера; и онда сваки пође своме селу и своме дому ве |
| разбуде ко год спава, нек растрезне ко је још пијан, нека распитају и доведу амо свакога, ко м |
| репом.</p> <p>„Мартине, познајеш ли ко је ово ?!“ питаше Ружа.</p> <p>Мартин гледаше за неколи |
| и коњ жив и јунак жив!{S} А знаш ти ко је ово?“ говораше Рајко с веселим узбуђењем, па накриви |
| убару.</p> <p>— „Откуд ја могу знати ко је!“ рече Маргита.</p> <p>„Е да ти кажем!{S} То је наш |
| ију, како је Милош на Косову показао ко је вера а ко је невера; и онда сваки пође своме селу и |
| <p>„О Мартине, зар нема нико у селу ко је вичан ранама ?{S} Има ли какав стар човек или каква |
| а који их начини и волове теглиоце. „Ко је <pb n="129" /> с Аћимом?“ запита мој стриц. „Нико! с |
| се, дете моје, доћи ће он!“ </hi> — „Ко је тај „он“ ?“ — ја бих се ослободила да запитам. „Твој |
| би нешто што је растуживало.</p> <p>„Ко је ово?{S} Како је господствен овај старац, како је озб |
| ад ми се што смучи!“</p> <p>„Валах, ако је нећемо пити што си је и доносио?" прихвати Циганин. |
| се да говори; „светла господа веле: ако је да ко коме поклон чини, не можеш ти њима, него они т |
| : „помози нам Боже и Богородице!{S} Ако је тамо нека нечиста авет, нека се расточава пред вашом |
| бих био да огледам своју срећу.{S} Ако је нађем, ето је и теби! “</p> <p>Осмехну се брк Цигани |
| еким пркосом самом себи рече: „вала ако је само слатко, па баш нека је и грешно!“ <pb n="137" / |
| {S} Него ето да просецамо стену, па ако је не просечемо, онда ти кад видиш да сам мртва ради шт |
| Не беше то ни Циганка ни Туркиња, и ако је пред Циганиновом чатрљом седела, и по турски у жутим |
| сподо!{S} Ово за службу до данас, и ако је много, опет може да се каже да је за службу великој |
| сам своју мајку, волим, је и сада и ако је давно умрла.{S} Волим и своју стрину Круну, која ме |
| истини испричам, па ме онда суди и ако је право баци се на ме и каменом!“ рече Рајко узбуђен и |
| била онако румена и онако светла, како је румена и светла била њена љубављу зажарена лепота, о |
| а из планине, па као узгред прича, како је у лугу видео Аћима Главоњу како се мучи.{S} Претовар |
| а платна можете најбоље да видите, како је град некада имао двојаких зидина, као оно што кажу д |
| аћи.{S} Она му куја једна причаше, како је њему све узалуд што ради, како се ви њему не би хтел |
| ече, нечастиви три пута искушавао, како је трећи пут истина поклизнуо, али пао није, јер га је |
| вети !...{S} Сећаш ли се, госпођо, како је лепо на Космају ?!....{S} Збиља, не дај Боже да овде |
| {S} Еј, јадна, јадна моја госпођо, како је мало среће Бог вама дао, баш вама, који сте <pb n="1 |
| ени се најлепше учинило да је оно, како је тај наш јунак изводио из тамнице свога сужња, заробљ |
| рахиња савладао бесног Влах-Алију, како је Милош на Косову показао ко је вера а ко је невера; и |
| : како је Марко укинуо свадбарину, како је Бан Страхиња савладао бесног Влах-Алију, како је Мил |
| рост и једну невину младост... ох, како је то и горко и грозно!“</p> <p>— „Не подаји се таквим |
| } Како је господствен овај старац, како је озбиљан и тужан!{S} Како се невесео загледао у младо |
| видиш кад донесеш.... знаш оно.... како је погодба.... четвртину.... половину.... како беше?!{S |
| еху оне <pb n="93" /> сузне очи... како је топао дах усана њених... како је пуно милине у гипко |
| . како је топао дах усана њених... како је пуно милине у гипкости овог вилинског стаса, што се |
| же, искупи се око гуслара да чује: како је Марко укинуо свадбарину, како је Бан Страхиња савлад |
| села до села, да свету проповедам: како је страшна твоја немилост и опет како је велика твоја м |
| дивно звездано небо изнад нас!{S} Како је лепа и мирисна сва ова околина!{S} Чисто бих волела |
| епу главу, да ову мало подигне.{S} Како је мало по мало запајаше, виде да је готово у своме лев |
| растуживало.</p> <p>„Ко је ово?{S} Како је господствен овај старац, како је озбиљан и тужан!{S} |
| ако је човек једно грешно ништа, а како је Бог велика, свемогућна и страшна светиња.</p> <pb n= |
| да беше занемео, видевши изненада како је човек једно грешно ништа, а како је Бог велика, свем |
| Маргита; „о, кад би ти само знала како је он невин, како добар, како мио и племенит, ти би тек |
| гроф, ког сам толико пута хвалила како је добар и како ме воли, хоће сутра да се венча, и то с |
| е.{S} Рајко је испричао старцу све како је било у Крушевцу, а после и све што је по Београду сл |
| не смеде уста да отвори, кад виде како је она очи склопила па се у снове пустила.</p> <p>Мало |
| плеву и прашину однео!...{S} Знате како је то чудно било.{S} Ја стојим на вратима од наше куће, |
| ако су јој обрве право повучене, и како је бела у лицу, и како чудном милином њен гипки и вити |
| Ружо, казуј ми одмах све шта је и како је?!“ говораше Маргита са нешто мало више мирноће.</p> |
| би нас после питао шта је радио и како је говорио онај јунак, и шта се коме најбоље свидело у |
| тите ми сузе ваше.{S} Кад би знали како је мој живот био само један ланац горких несрећа, ви би |
| спот на кожи писао.{S} У њему вели како је његов син деспотовић Стеван, изгубив очњи вид од бес |
| ао, али некако не могаше да подеси како је најбоље.{S} Узе да се на себе самога срди. „Е баш са |
| лим и храбрим срцем!{S} Не знаш ти како је она добра!{S} Кад се Бог није хтео да окрене на моје |
| и широки прстенови.{S} Рајко осети како је клонула са свим онако на њ наслоњена и чињаше му се |
| екир поносито. „Хоћеш да ти причам како је било?“</p> <p>„Дед’ молим те, а и онако је још дуго |
| рад с Мартином, коме је све причао како је било.{S} Отишао је седој Влахињи у млади петак, кад |
| чисто сунце од човека!...{S} Него како је твој Мартин спор!...{S} Тек опет хвала му; шта бих с |
| јасније могаше:</p> <p>„Сви знамо како је грофица Маргита као неблагодарна куја, незадовољна с |
| о је страшна твоја немилост и опет како је велика твоја милост !{S} О, само не дај ми Рајка смр |
| толике друге наше јунаке!{S} Знаш како је?{S} Бога ми као да су живи па једнако по народу прол |
| јући јелек, мало порумене.</p> <p>„Како је... крупан овај твој мерџан!“ рече Рајко нешто као за |
| нда тихо и разнежено рече:</p> <p>„Како је дивно звездано небо изнад нас!{S} Како је лепа и мир |
| ста.{S} Еј, славна Шумадијо !{S} Некако је милије и умрети у теби, а некмо ли живети !...{S} Се |
| било?“</p> <p>„Дед’ молим те, а и онако је још дуго до пола ноћи!" рече Рајко, па онда наслони |
| дости и од топлоте!"</p> <p>„Јест, тако је!“ прихвати опет онај тајанствени шапат; „него још ти |
| и се пропињу да дохвате звезде.{S} Тако је извезен био и онај велики и широки јермелином постав |
| своју царевину и своју господу.{S} Тако је било и у нас за нашег цара Душана.{S} Ето, погледај |
| а обучена у црно као калуђерица, а тако је била и она друга жена за коју сам ја мислила да је с |
| и: „Јес, валах, бињеџија! “</p> <p>Тако је било путем од Београда до Крушевца.</p> <p>Али ево с |
| } А сутра опет ваља рано ранити; далеко је тиха вода Дунаво !"</p> <p>Маргита отиде у пећину те |
| се жени од Сибиња Јанко </l> <l>Далеко је цуру запросио,</l> <l>У Божуну граду бијеломе,</l> < |
| "213" /></p> <p>„Ах, ти не знаш, колико је то једно чисто сунце од човека!...{S} Него како је т |
| илији род.{S} Нико од вас не зна колико је он невин и племенит био.{S} То је био један истински |
| ладао те је заспао.{S} Није знао колико је дуго спавао, али кад отвори очи виде да је по рамену |
| ни шапат; „него још ти и не знаш колико је <pb n="136" /> она и лепа и мила!{S} Каква си несмел |
| ових у Маргите са свим нестало.{S} Нико је <pb n="221" /> више не виде да се заплаче.{S} Али је |
| агледао Мораву с ову страну Ниша, Рајко је са свим јасно и поуздано знао шта би му стриц Павле |
| ред оне ватрице испред пећине.{S} Рајко је испричао старцу све како је било у Крушевцу, а после |
| елом путу од Београда до Крушевца Рајко је био кипео од веселости.{S} Срце му је било <pb n="19 |
| и ево сад путем од Крушевца у Ниш Рајко је са свим други човек.</p> <p>Јахао је напред сам и за |
| P18920_C2.13"> <head>13</head> <p>Рајко је с великом вредноћом прегао на посао.{S} Али га је у |
| е она мирно али и свечано.</p> <p>Рајко је међу тим био скинуо седло и узду са ластавице, протр |
| мо има ли светлости тамо!“</p> <p>Рајко је послуша.{S} Оштри врх од копља завуче између горње и |
| то твоје срце казао буде.“</p> <p>Рајко је говорио мирно али с потресеним гласом.{S} Био је бле |
| зачуђено; „Бог с тобом, госпођо, Јанко је наш јунак, и наши други јунаци нит’ се жене, нит’ се |
| ихвати Рајко озбиљно и невесело, „тешко је да се говори о ономе што може бити, али ми се чини д |
| <p>Рајко јој поврати ибрик.{S} Требало је сад да пређе на ствар због које је на њу и чекао, ал |
| о оном поноситом гипком ходу, изгледало је да то није <pb n="34" /> нека обична и проста жена.{ |
| ма у гвозденим рукавицама.{S} Изгледало је као да су се џиновски оклопници, у пуноме ратничком |
| <p>С ону страну ковчега на трави лежало је једно празно бело стакленце.{S} У десну руку своју г |
| на Бекри-Бекира робује!“</p> <p>Трајало је мало подуже док је патер превео све оно што Рајко ре |
| најпре онако у чуду зауставише, ваљало је силазити преко четири врло широка мраморна ступња, п |
| е носити таква јуначка имена.{S} Ваљало је да пазиш и шта говориш и како радиш!“</p> <p>Ту се Р |
| и почешће и подуже одмараху.{S} Свитало је кад су стигли на вис на оно место, где су недавно Ра |
| оведе ластавицу за улар.</p> <p>Постало је много мрачније, те Рајко мораде изаћи на колски пут |
| од сваковрсним јестивом и пићем, седело је бар двадесет и четири госта.{S} Ваздух беше топал, з |
| Пред иконама Исуса и Богородице горело је уље у великим сребрним кандилима.{S} Све друге иконе |
| буна шпијуни турски не вребају.{S} Било је пред подне кад нас овде затвори.{S} По свој прилици |
| час на лево.{S} Уз њега и око њега било је још неколико млађих људи у маџарској народној <pb n= |
| е.{S} У округлој зидини од дворане било је дванаест гвоздених вратоца, која су некуда у друге х |
| божјим небом добро дошао!“</p> <p>Било је тако пуно срдачности у том поздраву, да на мах неста |
| n="14" /></p> <p>„Турске ми вере, само је једноч руком ударих!{S} А ево нећу ни толико !{S} По |
| да се слива само у срца људска.{S} Само је <pb n="23" /> Рајко јахао и даље напред, много нешто |
| ику дворану.</p> <pb n="151" /> <p>Тамо је најпре спусти на један од оловних ковчега, подметнув |
| носим да ми се нађе рад лека.{S} Нећемо је ноћас пити.{S} Ја је сркнем само кад ми се што смучи |
| с друге стране ове три трпезе поређано је било по шест престола од сребра.{S} На свакоме од њи |
| не прихватих: „немојте људи! све једно је, једном мрети ваља; него молите се бегу да ми учини |
| каква излаза или бар краја.{S} Очевидно је било да се ходник повија у круг.{S} Пођоше најпре на |
| од прозора!...{S} Куд ћу ја тамо... оно је,“ па се Рајко опет насмехну, само да Маргиту охрабри |
| у Циганин; „не, ако си ми ортак!{S} Оно је лудо, поносно, љуто и бесно и без тога!{S} Него није |
| е дукате, али видим ово је злато, а оно је тамо сребро.{S} Их, да силна блага ако су сва та бур |
| ику у средини, „не знам шта је, али оно је тамо цар Душан!“</p> <p>„А шта је ово?“ запита Марги |
| насмехну, само да Маргиту охрабри, „оно је тамо ваља да постеља... младе невесте!“</p> <p>„То ј |
| !{S} Дај ми твоје гуњче.{S} Тако; добро је.{S} И боље је овако!{S} Ко зна какав би ми се дух са |
| кинуо седло и узду са ластавице, протро је мало рукама својим и чешагијом и одвео је на једну л |
| ек сви гости узеше викати: „е, е, е, то је много!{S} Доста лакрдије!“ „И ја велим: доста лакрди |
| е и у пећину закопајте!{S} Ето беже, то је све што те молим, а све друго нека ти је просто !“ С |
| њих, где су се небо и земља састали, то је — твоја земља Маџарска!“</p> <p>Маргита живо удари р |
| ије много требало!{S} Ко није пијан, то је она црна змија Манда и њена кћи.{S} А Манда је готов |
| ај тамо Бенглер-бег?...{S} Ја! тако, то је право, тако се ваља!“ <pb n="207" /></p> <p>Диже се |
| авове и сребрног орла помислих: ето, то је царски престо !{S} А оно се ево престо разглавио у к |
| е Маргита.</p> <p>„Е да ти кажем!{S} То је наш цар Душан!{S} Чула си за српскога цара Душана!“ |
| широј зидини од разваљеног града.{S} То је стари пустиник давао знак најближем селу под брдом, |
| а познао сам га чим сам га видео.{S} То је он и нико други!“</p> <p>— „Кад си ти видео цара Душ |
| олико је он невин и племенит био.{S} То је био један истински беспрекорни витез.{S} Ја једина з |
| неке врбе, где неки људи чекаху.{S} То је био Мартин, који је успео да за велике новце најми н |
| оме није право, марш са моје земље!“ То је било одмах после Васкрса.{S} Послаше тобож некога у |
| заузме, јер јој с правом припада, а то је: место поред свога мужа!“</p> <p>Праћена Рајком, као |
| оћи ћу да те пробудим!“</p> <p>— „Па то је преко света!{S} Гледај само где ти је далеко твој ца |
| суђеница!{S} Иди види чија је!“ „Па то је Мандина најмлађа кћи Сокица!“ прихвати мој Мартин.{S |
| и другима каже.{S} Што ти знам рећи то је да нисам светац, него грешник пред Богом!“ Ове би се |
| и његов значај.</p> <p>„Што ја волим то је да ти свесрдно послужим; ето послушаћу те, кад велиш |
| насмеје него да се заплаче!{S} Него то је баш оно о чему хтедох да те питам.{S} Била си госпођ |
| мах Марко без речи и вечере.{S} Него то је још најмање јада.{S} Кад се позно у ноћ врати, искуп |
| чека млади пар путника.</p> <p>„Ето то је пред нама Нађ-Бања!“ рече Маргита Рајку, показујући |
| ва гомила кућерака трском покривених то је село; а видиш онај ред високих јабланова? е, то ти ј |
| тебе дворити.{S} Све што овде хтедох то је, да те склоним да те не бију ветрови.{S} Него није п |
| то царству новог Ћуприлића! “</p> <p>То је онај повисок и вижљав младић, што испред самог старо |
| “ упаде му живо у рен .{S} Маргита; „то је наш маџарски јунак Хуњадија Јанош! “</p> <p>— „Ене с |
| те извидати!" рече му она.</p> <p>— „То је добро.{S} Па ћемо онда заједно натраг у планине...{S |
| се у Сегедин на венчање!“</p> <p>— „То је истина! “ рече Мартин очајавајући.</p> <p>„Нема друг |
| а постеља... младе невесте!“</p> <p>„То је моја постеља... слободно лези... знаш да си ми као б |
| ледам своју срећу.{S} Ако је нађем, ето је и теби! “</p> <p>Осмехну се брк Циганину, загрејаше |
| себе и онда бегај преко границе.{S} Ето је од тога доба моја робиња!“</p> <p>Овде сад беше згод |
| аша земљакиња, од ваше горе лист, а ето је робиња!{S} Знам да сте ради да је ослободите.{S} Мис |
| тину, који је био с њиме, па рече: „ето је она моја суђеница!{S} Иди види чија је!“ „Па то је М |
| акленце.{S} У десну руку своју грчевито је била стисла један листак хартије.{S} На њему је маџа |
| хоће да згњечи онај прамен сутона, што је из пећине дрзнуо да завири у ону црну гробницу, или |
| горе лист, а знам најбоље по томе, што је прадед или чукундед моје старе мајке, један Кемењија |
| а моја срећа на овоме свету у томе, што је мој гроб поред његова.{S} Сахраните ме овде, поред њ |
| } Иза тога баба баци нешто у ватру, што је пукло као гром, сва се кућа затресла, а кухиња се ди |
| а твоју ластавицу и доведоше је!{S} Што је доведоше ни по јада, али, кад хтедоше да пођу, ласта |
| у делове своје растурени престо.{S} Што је Рајка највише зачудило, беше што по средини између о |
| м од себе и збуни се као да је крив што је дрзнуо да види једну светињу, коју није слободно вид |
| просипали дажду од симпатије на све што је живо.{S} И овај мали коњиц са ситном главом, паметни |
| о је било у Крушевцу, а после и све што је по Београду слушао о последњем рату између султана и |
| раја под звездама на небу, сетих се што је наш покојни стриц, Бог да му душу прости, нама момча |
| ше Рајко мирно и просто као о нечем што је са свим обично.</p> <p>Она сеђаше у седлу као да се |
| ћем Марком, не због имењаштва, него што је он од све момчадије био најјачи.{S} Није било лако н |
| некуд светлост нека, много јача но што је била она у капели.{S} Хтеде одмах да пође да види от |
| биљне и хладне мисли.{S} Али пре но што је сагледао Мораву с ову страну Ниша, Рајко је са свим |
| ти Рајко човек, који има око за оно што је лепо и господско!{S} Та стена горе изгледа <pb n="16 |
| него све лакше и лакше казиваше оно што је још остало од песме, док последње врсте „свадба била |
| е, и онога часа нађе да треба да то што је она тако безазлено казала, исправи на прави његов зн |
| и нежности, и имала је у себи нешто што је растуживало.</p> <p>„Ко је ово?{S} Како је господств |
| па се онда устави да рекне:</p> <p>„Што је право, право!{S} Дао си ми ватре ватром од ракије; т |
| ле свакојаких мука првога дана, и пошто је поломио своје ножеве и исекао своје руке, и видео да |
| утом.{S} "Него, ето видите, обнесвеснуо је!{S} Бојим се рана је на злом месту ! “</p> <p>— „Еј, |
| час да Бог да!“ узвикну старац; „добар је Бог децо !{S} Камо да те боље видим кћери моја!“ па |
| , кад си се ти још смрти бојала?{S} Зар је ниси толико пута преклињала да ти дође па да те изба |
| и, онда... ево ти мој мали пињал; оштар је као гуја.{S} Седи тамо у дно пећине, па кад видиш да |
| пропиње у вис да скочи у напред.{S} Цар је имао на глави шлем, по коме се око чела повијао царс |
| кад јутрос близу ње пролажасмо.{S} Цар је врло често одлазио својој цркви да проведе по који д |
| ли знађаше да није са десна рамена, јер је ту лежала њена рука, на коју она баш мало час наслон |
| S} Знам заволећеш је кад је познаш, јер је и у тебе срце витешко!“</p> <p>У ње је срце закуцало |
| <p>— „Не, не, чуо сам ја добро; одговор је био: <hi>живога Бога! </hi> Ми ћемо ево у име живога |
| ају.{S} О, слатка моја госпођо, сам вас је Бог довео да у последњем часу спасете и господина св |
| ека му је по хиљаду пута слава, што вас је из чељусти оних поганих Сарацена избавио !{S} А ваља |
| омчадије.{S} Сваког празника, — а у нас је, не знам да л’ знаш, пуно празника — искупио би нас |
| ј се очи још топлије засветлише; „у нас је цела властела једна велика школа за витештво.{S} Син |
| олико ти је леп и китњаст тај сан, опет је он само уморна сенка, која је на твоје успаване треп |
| ше самом себи понављати оне речи: „плот је слаба а дух је јак, “ па онда чисто са очајањем окре |
| т се накашља и онда рече: </p> <p>„Плот је слаба а дух је јак!{S} Разумеш ти то?“ </p> <p>Рајко |
| е бој се; није грех, није грех; а сласт је, сласт, сласт!“</p> <p>Као да је омађијан Рајко осет |
| е.{S} Али ето, и сам признајеш, младост је лудост а ђаво не спава!{S} Видим и сам није ти лако |
| >„А разумеш ли оно што се каже: младост је лудост а ђаво не спава?!“</p> <p>„ То знам! “</p> <p |
| оче.{S} Није ово младолики јаничар, већ је ово млада једна госпођа из земље маџарске, која бега |
| ко се беше сав претворио у слух.{S} Већ је и напустио био сваку наду, да може што разабрати у о |
| м и рекав:</p> <p>„Кажи господи: на ову је кулу Голубан, верна слуга српског цар-Лазара, на сво |
| опрати царског поклисара.{S} У Београду је Мустафа-бег Алаџа-хисарли, један од најбогатијих спа |
| и.{S} Сви ми веле да је Маџарица, да ју је Бекри-Бекир, — који је се тек пре четири године поту |
| м по свету да пронесу.{S} Колико год ју је пута призивао, свагда му је то исто казивала.{S} Па |
| е у Маџарској и Маџарима хвали, како ју је Србин један пронео кроз Србију на рукама као свету а |
| .3"> <head>3</head> <p>У караван-серају је те вечери владало прилично узбуђење међу маџарском г |
| иште од грофа његову златну бурму, коју је од венчања с вама носио; баци је у ону кључалу воду, |
| ео у руку његову пријатну топлоту, коју је на грудима њеним у себе упио, и која сад са длана ру |
| ичемо даље!{S} Ово је једна робиња коју је овај Циганин, по имену Бекри-Бекир, пре неку годину |
| овка циганинова.{S} Учинило му се да му је робиња необично дуго на чесми; остави наковањ и чеки |
| питаше Рајко гласом који издаваше да му је криво.</p> <p>— „Шта вас ја знам кад сте!{S} Него ми |
| о клинце за потковице.{S} Највише да му је било тридесет година.{S} Мало подаље од њега седела |
| а, само као да боље чује певача и да му је ближе.{S} Загледа се најпре у Рајково лице и не треп |
| а онда усред таквог триумфа осети да му је грло суво, те дохвати чутуру и опет повуче добро.</p |
| лико год ју је пута призивао, свагда му је то исто казивала.{S} Па онда му је слала и друге Циг |
| а му је то исто казивала.{S} Па онда му је слала и друге Циганке, да му гледају у воду, или и у |
| ви се грохотом насмејете.{S} Па онда му је казала да све то ништа не мари, јер њему стоји у суд |
| ледају у воду, или и у длан, и свака му је то исто готово од речи до речи лагала.{S} Кад су му |
| ти!{S} Тек, шта ја говорим?!{S} Нека му је по хиљаду пута слава, што вас је из чељусти оних пог |
| <pb n="127" /> честит човек!{S} Нека му је лака земља!{S} Благо њему на ономе свету!“</p> <p>Ка |
| мене, ја вас, а Бог све нас.{S} Нека му је слава!“</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18 |
| адости и пламен узбуђености.{S} Цела му је појава била пријатна и допадљива.{S} Није му било ви |
| а човека доста малених уста.{S} Лице му је било обликом као округла јабука, која се слила у неш |
| о је био кипео од веселости.{S} Срце му је било <pb n="19" /> пуно необичне милине; очи су му с |
| астог плетива исплетене.{S} На глави му је сниска шубара од црне јагњетине.{S} Испод шубаре вид |
| ресечен — растов пањ.</p> <p>„Шта ли му је ово сад?!{S} Кад угледах ове златне лавове и сребрно |
| руку да је и по други пут удари, али му је у исти мах Рајко дохвати својом левом руком.</p> <p> |
| да је баштина његове задруге; свако му је дрво изгледало као да је кита босиљка, свака стена р |
| {S} А опет би се једнако бринуо како му је царица и је ли му све добро на двору.{S} С тога би ц |
| илази низ кулу, сетан невесео, тешко му је што не може да послуша свога господара, ал’ је теже |
| ој вечери диван поглед.{S} Чаробност му је порасла тајанственошћу којом она дубока мирноћа и он |
| стисла један листак хартије.{S} На њему је маџарски писало ово:</p> <p>„Слатка моја Ружо и добр |
| киде њену руку са рамена свога, одгурну је обема рукама својим, али тихо, од себе, и крочи неко |
| скелу а он, одрешив уже од коца, отисну је, скочи у њу, зграби оба весла а Маргити рече, да сло |
| н а чутуру дохвати обема рукама и метну је себи на колено.</p> <p>„Пре четири године бејах свир |
| своје, па онда подиже дијадему и метну је на своју главу и с осмехом једног сујетног детета ре |
| да јој остави лице богињаво.{S} Па и њу је чуо.{S} Ето у моје Маруше лице глатко као лист од бо |
| очију миловаше нежно.</p> <p>Пред зору је Рајко почео опет да бунца.{S} Час говори с Краљевиће |
| дна чесма од белог мрамора.{S} У оно су је време још једнако звали „госпођином чесмом".{S} Стар |
| ој се госпођо!{S} Баш сам сигуран да ћу је убити!{S} Само се ти склони мало!“ </p> <p>„Никако! |
| до мога коња, скочих у седло, привезах је мојим каницама за себе и онда бегај преко границе.{S |
| в човек, тек је од скора дошао, сиромах је и дрхће за паром.{S} Дајте да одем да га питам за ко |
| родаш један од ова два бокора !“ упитах је. „Синко, ја перем туђе кошуље, па се хлебом храним, |
| осним трепетом и шапутом.</p> <p>„Видех је!“ одговори она.</p> <pb n="59" /> <p>— „То си ти!“ р |
| загрљени у гомилице певаху, а већина их је седела уз дрвене столове око остатака од печених јаг |
| су све мртвачки ковчези.{S} Их, шта их је!{S} Да ћутим, да се оно господско дете не поплаши!{S |
| л’ му смемо прићи ?! “</p> <p>У том их је и старац опазио.{S} У место да као какав полудивљи п |
| какве откупе!{S} А шта мислиш пошто бих је могао продати?!“</p> <p>„Шта те ја знам!“ одговори Р |
| аписима неким из књига и листина, којих је једна одаја, рече, доле под земљом пуна пунцата. „Ва |
| пиштоља.{S} А кад разбисмо врата нађох је где лежи на поду; обнезнанила се.{S} Скидох јој с вр |
| мараму, везах јој руке наопако, понесох је до мога коња, скочих у седло, привезах је мојим кани |
| онављати оне речи: „плот је слаба а дух је јак, “ па онда чисто са очајањем окрете се старцу: „ |
| онда рече: </p> <p>„Плот је слаба а дух је јак!{S} Разумеш ти то?“ </p> <p>Рајко га гледаше пун |
| ead> <p>Рајко јој приђе ближе, а старац је узе за обе хладне руке па је дрмаше, као да хоће да |
| ас Милисава кнеза из Доње Букве!{S} Баш је он!“ говораше старац више сам себи; „ он то довикује |
| ога ми, мал’ не рекох нешто!....{S} Баш је <pb n="18" /> велим грехота оставити ону младу вашу |
| с Циганином и Циганин са мном.{S} А баш је од Бога грехота, а од људи — Бога ми, мал’ не рекох |
| односи, није тешко бити испосник, и баш је слатко бити пустињик !“ </p> <p>"Дете моје, “ узе ст |
| и светла од витештва.{S} Знам заволећеш је кад је познаш, јер је и у тебе срце витешко!“</p> <p |
| лава наслоњена на срце његово.{S} И још је нешто видео.</p> <p>На јелеку њеном горња пуцад са г |
| молим те,“ упаде јој опет у реч Рајко; „је ли та жена, што ти је на сну долазила, говорила српс |
| p> <p>„А је ли овде у двору?“</p> <p>— „Је ли овде у двору? — Како да није у двору!“ одговори с |
| удно у далеке ватре на обзорју.</p> <p>„Је ли то доиста Маџарска?!...{S} Рајко, немој да се шал |
| као да заповеда. <pb n="17" /></p> <p>„Је ли, братац!" упита патер Рајка изненадно; „ а ко теб |
| хватај пут.{S} По ноћи је превалило.{S} Јевросима ти је спремила у бисаге нешто рубља, а наћи ћ |
| p>„Хвала ти брате Јово !{S} Поздрави ми Јевросиму, хвала и њој!{S} У здрављу да Бог да да се оп |
| ве своје дали били !{S} Али како ћу ја, један сељак, да дижем и теби за поњаву додајем плашт, к |
| из мртвих у живе!{S} Дед’, кћери моја, један гутљај!{S} Тако, нека ти је на спасеније!{S} Дед’ |
| да кажем... баш онде где јој срце куца, један плав младеж.{S} Молимо...{S} Молимо... покажите в |
| <p>У који час то Маргита рече и устаде, један крепак човек са проседом брадом и косом, одевен у |
| е прадед или чукундед моје старе мајке, један Кемењија, погинуо на Косову, бранећи од турске са |
| Београду је Мустафа-бег Алаџа-хисарли, један од најбогатијих спахија турских, своме старом при |
| оплице, Љутица Богдан и Краљевић Марко, један за другим искупише на белој кули Сибињанин Јанка |
| се својим уснама хтеде дотаћи њезиних, један други глас у души његовој викну му: „Душан те гле |
| па позлаћене некакве људске прилике.{S} Један висок човек у владичанском окруту, с митром на гл |
| <p>А стена се опет пови на осовини.{S} Један сутоњски прамен паде из пећине унутра у мрачни хо |
| танка кошуљица на грудима затрепери.{S} Један се дубок уздах оте из њена срца, они јој потамнеш |
| о више но пре, постао је љут и прек.{S} Један пут на некаквом весељу угледа једну Циганчицу.{S} |
| рамена онога старца падао на престо.{S} Један је младић склопио своје руке на десном колену ста |
| ћности.</p> <p>Тек је почело да свита а један млад човек дође пред чесму.{S} Скиде шубару, прек |
| уско и дугачко платно, па даље иза њега један снизак и раван тамносив млаз, који постајаше све |
| и момци напунише све пехаре редом, онда један старачки а промукли глас озго <pb n="201" /> са з |
| па пала низ плећа.{S} Рајко застаде за један тренутак збуњен, како ће да је у таквом положају |
| ћа спуштеном косом.{S} У руци је носила један диван тек расцветан пупољак беле руже, а на једно |
| во је маскарада!“ викаше оздо иза стола један од млађе господе, који се још не бејаше са свим з |
| есну руку своју грчевито је била стисла један листак хартије.{S} На њему је маџарски писало ово |
| а зовином грању суши.{S} Он сам седе на један камен према чесми и пусти се у мисли.{S} Није има |
| n="151" /> <p>Тамо је најпре спусти на један од оловних ковчега, подметнув јој под главу опет |
| е то плоча?“ питаше Рајко показујући на један поширок бео камен, на који Маргита већ седе.</p> |
| {S} Жураху се да још за видела изађу на један вис, на коме из далека видеше зидине од некаквог |
| знате.{S} Има овде од непамћених година један смук, добрих десет стопа дугачак, који се навикао |
| доле к оним растовим столовима, изабра један велики плашт од златне тканине, у којој све бели |
| пред, те моме младожењи прибоде на прса један накит у облику срца, а сав од рујног рубина, и он |
| ди, па звездом звездама јавља да се роб један у слободу враћа.{S} Хвала Богу на добром знамењу! |
| деси, и поче да гуди неописано жалостив један <pb n="52" /> увод, који мало час па букну у плам |
| >И старац се онда спусти на колена пред један у стени грубо урезани крст и шапуташе још некакве |
| Циганин их загледаше, преврташе их, све један по један, узе их тобож мерити на длану леве руке, |
| ама — дугачки неки ковчези од олова све један до другога; „а, ово ће бити да је гробница старе |
| е, ето вампира, ето авети!“ па онда све један преко другог!{S} О, сачувај ме Боже, остарела сам |
| шкире, одвезаше сребрне грошеве, те све један по један на сиџаде пред санџак-бега. „Аман, беже, |
| ом суду, кад је из дубоких мисли изведе један мекан а звучан глас, који је поздрави са: „помози |
| оштрица, тек колико да има држаље, узе један буздован у десну руку, па с новом надеждом на бољ |
| ој мишици и сад ми се познаје где ме је један зубима докопао.{S} Извукоше ме на обалу!...{S} Еј |
| оне трпезе са царском круном, стојао је један златан стуб, тако своје четири стопе висок, на ње |
| зачељу ових сребрних престола стојао је један позлаћен престо са златном митром и златном штако |
| <p>„ А, ово не може бити друго, ово је један луд сан!{S} Рајко, молим те, јесам ли ја будна? ј |
| </hi> Од обрвских саставака полазио је један прав нос са прилично широким и покретним ноздрвам |
| ајближем селу под брдом, да му се пошље један или два поуздана човека.{S} Требали су му да пров |
| к без икакве непоштене замисли притисне један невин пољубац на топла, реци баш на слатка, уста |
| ше треба једно чисто и јако срце, да се један велики и свети аманет чува ?!{S} Учинило ми се да |
| <p>Озго са сред среде свода спуштао се један гвозден ланац, о коме је висио велики један и пош |
| } На обнаженом повисоком врату савио се један низ крупног црвеног мерџана.{S} Јелек од загасито |
| p> <p>Око дворишта од двора повлачио се један јарак, који је био пун воде.{S} О ону страну јарк |
| цну петом у пету, зазвекташе мамузе, те један пут те други пут, а ја гледам у трепавице младине |
| али нећу нож да поганим.{S} Пих, скоте један! “ и пљунух му три пута у лице!{S} Нека га !{S} Х |
| још неколико корачаја напред и угледаше један мали и сићушан бледи пламичак, који <pb n="97" /> |
| > <p>Кад већ беше лепо свануло угледаше један чардак поред Мораве и на води испод њега скелу.</ |
| <pb n="109" /> царски скиптар и мач, и један и други просто засути драгим камењем.{S} Ту беху |
| арској народној <pb n="3" /> ношњи, а и један дежмекаст човечуљак у дугачкој, црној долами, кој |
| се овде у ову оставу смести и оружја и један део његова блага.{S} Не хтеде га остављати ни у Р |
| Тек је пре десетак дана стигао овамо и један и други, па предали та писмена патеру Амброзијусу |
| раха, које би узео из зембила, Рајко би један и појео, а два кришом натраг у зембил бацио, само |
| степеницу, отвори једно аковче, извади један златан цекин, метну га себи на длан и преврташе г |
| екадашњим градом, и да поред ватре седи један старац са дугом белом брадом, у црној ризи до зем |
| и пут од њега подиже, Маџарица му пружи један дугачак нож, који је извадила из некаквог зембила |
| е руци носила котлић, а у другој велики један калајисани ибрик.{S} На голим ногама имала је тур |
| тавили, од њих би се склопио био велики један царски престо.{S} А овако изгледаше то као неки р |
| н гвозден ланац, о коме је висио велики један и поширок златан обруч; са обруча се о златним ла |
| } Чујеш ли ме бесна Маџарице, хоћемо ли један?{S} Хајде да ово мајкино момче види што не би ни |
| ци, у пуноме ратничком округу, поређали један до другога, да чувају стражу и да подупру зидину |
| ати.{S} Она се жудно напи млека, одломи један комадић погаче, па поче да једе с њоме липов мед. |
| окрене на моје толике молитве и кад ни један светац не хте да ми помогне, она једина не остављ |
| х грмова!...{S} Деде, кћери моја, гутни један гутљај од жупскога лека!“ </p> <p>Старац весело д |
| помеша ту воду с некаквим вином, напуни један воловски рог и даде грофу да из њега три пута срк |
| ђ-Бање, жена грофа Аладара!““ проговори један од њих.</p> <p>— „Грофа Аладара!.... грофа Аладар |
| се види да сте царевину имали!“ Отвори један повећи ковчежић.{S} Извади из њега једну високу д |
| и твоја српска сеја да те оките, ево ти један стручак од баба Станије, старе и сироте једне Срп |
| трук босиљка од твоје Маргите, а ево ти један, који ти незнана наша пријатељица, стара Српкиња |
| стави их у десну руку Рајкову. „Ево ти један струк босиљка од твоје Маргите, а ево ти један, к |
| она опет мирно.</p> <p>Циганин дохвати један чекић, баци се њиме на њу, па срдито дрекну :</p> |
| био је с водом поред ње.</p> <p>Дохвати један златан пехар, исплакну га и насу воде и онда јој |
| о да заустави младића. „Чекај!... чекај један часак!...{S} Ниси ли ти... пре неки дан... прошао |
| оз сузе моје срце те моје тражи.{S} Чуј један пут у моме злосрећном животу глас моје молитве !{ |
| их спрема да приме или и да даду сладак један пољубац.{S} А онај гласић у њему сад шапуташе ист |
| испред орла на штиту, стојаше поснизак један, право и равно пресечен — растов пањ.</p> <p>„Шта |
| гомила од Турака и ђаура.</p> <p>Крепак један и повисок старац, — с руменим образима, белом на |
| /> или каква одаја.{S} Идем да донесем један буздован те да обијем ове катанце.{S} Може бити о |
| вина слушаше истом таквом жудном пажњом један тихи гласић, који у њему самом и од њега самог ти |
| више мој стари чича, него млад и красан један витез.{S} Час ми се чини да га познајем а час да |
| чим се смркне, заповедила да се гвозден један котарац напуни лучем и катраном, да се све то обе |
| длану леве руке, звекну једним о камен један на ледини, па се онда загледа у Рајка и рече му: |
| ској и Маџарима хвали, како ју је Србин један пронео кроз Србију на рукама као свету амајлију!“ |
| шеве, и заповеди да ме обесе ето овде о један од ових грмова!...{S} Деде, кћери моја, гутни јед |
| е он невин и племенит био.{S} То је био један истински беспрекорни витез.{S} Ја једина знам шта |
| широким златним пасом, о коме је висио један кратак шпански штилет, са дршком позлаћеном и дра |
| Кад би знали како је мој живот био само један ланац горких несрећа, ви би ми опростили.{S} Све |
| змајеве.{S} У свакоме столу лежао је по један широки плашт, понеки од свиле, понеки од кадифе, |
| другу страну овога знамења стојао је по један висок оклопник, са сребрним оклопом на прсима, са |
| и седам златних прстенова, у свакоме по један алем драги камен, крупан <pb n="118" /> као лешни |
| х загледаше, преврташе их, све један по један, узе их тобож мерити на длану леве руке, звекну ј |
| везаше сребрне грошеве, те све један по један на сиџаде пред санџак-бега. „Аман, беже, поклони |
| сваком столу беше уз плашт прислоњен по један дуг и широк мач, већином у зеленим кожним корицам |
| е свих девет Југовића редом, да јој бар један брат од заклетве на двору остане ? !{S} Вала као |
| Хајде, добро; али што не притиснеш бар један невин пољубац на њена уста?{S} Она је у дубоком с |
| ој, мраморној коцки, био је начињен цар један на ватреном коњу, који се пропиње у вис да скочи |
| разе и низ моје грло; стас сам утегла у један панцир од драгог камења.{S} Сва трептим од светло |
| еклињаше Маргита, те Ружа одмах отиде у један кут од собе, спусти се на колена и узе се молити |
| кроз разграђену ограду од врљика уђе у један велики забран, који је одмах иза коњушница почиња |
| лони иза леве певнице.{S} Како седаше у један сто, погледи му падоше на једна узана вратóца, ко |
| едеревца; у цркви иза олтара има у зиду један тајни ужљеб, у ужљебу сребрна кутија, у кутији та |
| ечаше, патер Амброзијус испусти из руку један велики воловски рог, сребром окован а пун вина, к |
| у, прекрсти се, провуче прсте кроз косу један пут и други пут да главу расхлади, извади из свог |
| беху и сами дубоко узбуђени и погледаху један у другога, не знајући шта да почну. <pb n="81" /> |
| пропела у вис, па предњим шапама држаху један дугуљасти штит онако полошке.{S} Са средине штита |
| е једна стара жена. „Пошто да ми продаш један од ова два бокора !“ упитах је. „Синко, ја перем |
| есели.{S} Па онда опет настави:</p> <p>"Један пут пред вече ето ти нашег Краљевића Марка из пла |
| id="SRP18920_C2.14"> <head>14</head> <p>Један сахат позније лежала је Маргита на покровцу једно |
| ћом кочијаш заустави своје коње.</p> <p>Један велики црни рундов скочи на коње, па на кочијаша |
| то његов занос бејаше све већи.</p> <p>Један пут узе да као уз гусле попева:</p> <quote> <l>„О |
| ружив руку према трећој прилици.</p> <p>Један висок леп старац, са широким челом, орловским нос |
| ом пролазила!...“</p> <p>„Па онда... од једанпут као да нека невидљива рука откова срце моје од |
| ечи.</p> <pb n="92" /> <p>„Што ти је од једанпут рука тако хладна?" шапуташе Маргита својим топ |
| јунаштво!</p> <p>Па онда као да јој од једанпут муња сину, те јој показа шта се све крије у та |
| једним грмом, заложивши се мало хлебом, једва <pb n="69" /> да се могло звати одмором.{S} Журах |
| е га не са бригом, него са задовољним а једва прикривеним осмехом, као оно млада мати кад тобож |
| груди својих, промуца још једном да се једва чуло: „воде... воде!...“ и онесвесну у оном сребр |
| , као да је неко ножем у срце ударио, и једва промуца:</p> <p>— „Рајко,... воде! воде! хоће неш |
| клопи трепавице и држаше их склопљене и једва дисаше.{S} Као да јој је душа одлетела у ројеве з |
| је извадила из некаквог зембила, па му једва чујним шапатом рече:</p> <p>„Закољи га!“</p> <p>— |
| ништа особито!{S} Хајдмо даље!“</p> <p>Једва су учинили седам или осам корачаја, па наиђоше на |
| одломи један комадић погаче, па поче да једе с њоме липов мед. „А, “ рече она са несташним осме |
| један истински беспрекорни витез.{S} Ја једина знам шта сам у њему изгубила; а ни ја не знам шт |
| један светац не хте да ми помогне, она једина не остављаше ме, него ми долажаше на сну да ме х |
| жите слободно свима да га љубим и да је једина моја срећа на овоме свету у томе, што је мој гро |
| је био једини брат од заклетве, или син јединац, не би га могла топлијим сузама облити ни дубљи |
| Тек на самом излазу из главне, и управо једине, улице сеоске у алеју од јабланова, опазише једн |
| ишта у овим урвинама, онда нас само Бог једини чудом каквим спасти може, а друкчије ил’ се ваља |
| !...{S} Та како да не верујем!{S} Та он једини и може да помогне кад нико други не може!{S} Ко |
| прса и плакаше у глас.{S} Да јој је био једини брат од заклетве, или син јединац, не би га могл |
| од њушкања самсовског.{S} Доиста, само једини Бог чудом својим може да вас спасе !{S} О Господ |
| мо, ја ћу изабрати <pb n="183" /> једно једино — да се сећам тебе и твоје доброте!{S} Ти ћеш ме |
| <p>„Јесте, ви сте и нико други!{S} Ваше јединствене очи, ваш сладак глас!{S} Та прво сам вас по |
| игни га !{S} Учини ми само ту <hi>једну једину</hi> милост, па да те благосиљам за све грозне с |
| леву страну, везана жута <pb n="33" /> једна шамија, која не могаше у своје меке савијутке да |
| исти са нашега пута!“</p> <p>Бадава.{S} Једна лопта или некаква гужва удари баш на оно место на |
| у друге ходнике и просторије водила.{S} Једна од тих вратоца била су она на која њих двоје дођо |
| као да му се душа поделила у двоје.{S} Једна половина слушаше кроз ухо уз стену прислоњено, да |
| е је виноград?" питаше Рајко, коме нова једна мисао сину.</p> <p>— „Ето га у брду!{S} Није дале |
| „Него, чекај молим те, има још и друга једна мука!{S} Треба, веле, да се то кује у по ноћи и к |
| ање врбове пиштаљке.{S} Па онда, као да једна снежна грудва или нека мекана лопта, удари високо |
| /> се леђима на плетер од чатрље, млада једна — Туркиња.</p> <p>Била се задубла у неке дубоке м |
| кој и богато искићеној наслоњачи, млада једна девојка, загасите боје у лицу и црних очију, — цр |
| ово младолики јаничар, већ је ово млада једна госпођа из земље маџарске, која бега из турскога |
| !“</p> <p>У том часу докотрља се с брда једна каменица и зачу се љутита вика и псовка циганинов |
| у Анадол пошљу!"</p> <p>„Баш сам ти ја једна несрећна жена!“ настави Маргита све тужнија. „Не |
| пасуљ, хоће ли вас наћи.{S} Она му куја једна причаше, како је њему све узалуд што ради, како с |
| дана, и кад се већ добро смркло, велика једна гомила сувог грања горела је на највишој и најшир |
| >— „Не знам ти ни сам казати!{S} Велика једна милина растопила ми је срце у чудновату неку тугу |
| колико дана пловила је Дунавом повелика једна шајка.{S} Пред крманошем седела је једна млада же |
| капију уђе одмах с лева била је сниска једна кућица, у којој је становао надзорник добара гроф |
| е мисли.{S} У души јој је беснила тешка једна борба: борба срдње на Бога и брига за Рајком, бор |
| а не погрешиш?{S}" Кроз долап се видела једна сиротињска соба, али добро осветљена.{S} На једно |
| ије засветлише; „у нас је цела властела једна велика школа за витештво.{S} Син учи од оца, брат |
| у којој је уз зид према прозорима била једна по сниска а велика постеља са меканим свиленим пе |
| едаше у један сто, погледи му падоше на једна узана вратóца, која стајаху ошкринута, и на која |
| м сваком другом смрћу, само да ме гадна једна змијурина не гута полагано као жабу неку!{S} Рајк |
| ни живота, да Рајко осети како га чудна једна ватра загрејава и како му срце узе куцати све бур |
| Циганина ћу да бијем!{S} Како сме псина једна да пиљи у твоје лепо лице, кад је само моје ?!“ С |
| у се и осећање достојанства и неизмерна једна туга и опет жива чежња да чује баш све што гуслар |
| заједно и ћуташе.</p> <p>Мало после па једна сјајна звезда прелети небо, као да јури к младом |
| љи, а на црвеној поњави, лежала је лепа једна и врло млада девојка, готово са свим нага. „Гледа |
| умци под јаблановима зауставише проста једна кола, у која беху запрегнута три обична сељачка к |
| пред себе, рекао би човек да је ово све једна безгласна и безживотна пустиња!“ говораше Рајко.< |
| ла, а ја ево чекам јутрос да њоме прође једна злосрећна робиња црног једног Циганина!{S} Ја, Бо |
| еда к робињи и виде како јој низ образе једна суза другу стиже.</p> <p>Свираше тако Циганин још |
| една шајка.{S} Пред крманошем седела је једна млада жена у црни тешки плашт завијена и црном ко |
| адашњега спољњег зида градског, била је једна чесма од белог мрамора.{S} У оно су је време још |
| чесму.</p> <p>Озго са брда долазила је једна млада жена, права и вита као јела.{S} На глави јо |
| ци господи да се мичемо даље!{S} Ово је једна робиња коју је овај Циганин, по имену Бекри-Бекир |
| сима неким из књига и листина, којих је једна одаја, рече, доле под земљом пуна пунцата. „Вас д |
| ј сиротињској кућици.{S} Изађе преда ме једна стара жена. „Пошто да ми продаш један од ова два |
| сет воштаница.{S} У једном куту дворане једна гомилица Цигана удешаваше тихо ћеманета.{S} За ду |
| ијашице, напоље одавде!“</p> <p>Диже се једна граја, којој се прави значај не могаше да ухвати. |
| ство њихово и царство српско, и како ће једна страшна црна ноћ све да застре као мртвачким покр |
| том изашла беше на врата од оне кућице једна жена у годинама, али још пуно крепка.</p> <p>— „Р |
| мила шћерца од Божуна бана, а некмо ли једна Циганчица!{S} Хајдмо одмах к њему !{S} Нема места |
| ореним устима, али на која не могаше ни једна реч да изађе.{S} За неколико тренутака владаше мр |
| уста, или упрети љубећи их?...{S} Лудо једна! је л’ ти она род какав?{S} Није ти сестра, није |
| нина Бекри-Бекира !“</p> <p>„Тако, кујо једна!“ викну Циганин задовољно, па онда усред таквог т |
| е топлоте у те разливала?!...{S} Будало једна, прави би човек с мушким срцем та слатка уста већ |
| е су јој теме покривале, остала је само једна; друге <pb n="30" /> су давно разнесене па замење |
| плашљиво на златне лавове погледала, по једна од злата саливена кошута.</p> <p>Кад би се она дв |
| бра.{S} На свакоме од њих стојала је по једна владичанска митра, искићена иконицама и драгим ка |
| ваке митре беше прислоњена уз престо по једна владичанска штака, понека од седефа а понека од с |
| се од старца растависмо; и била је ето једна ноћ; и ето нам ове зраке казују да је на пољу опе |
| о од њих, па онда Рајково копље удари у једна друга велика гвоздена врата, која се беху испречи |
| двора и града Кнез-Лазарева у Крушевцу једна шарена гомила од Турака и ђаура.</p> <p>Крепак је |
| ш како је?{S} Бога ми као да су живи па једнако по народу пролазе.{S} Пође народ к цркви на саб |
| да проведе по који дан.{S} А опет би се једнако бринуо како му је царица и је ли му све добро н |
| молитву и подиже је!{S} А Маруша му се једнако и на глас молила: боље да је и закопа, него да |
| удо да чини, те да се једу и да их опет једнако у зембилу има.{S} Маргита је сваку јабуку секла |
| белог мрамора.{S} У оно су је време још једнако звали „госпођином чесмом".{S} Стара и узана кал |
| је силом подигоше, она кроз сузе и још једнако јецајући рече лекарима и свима присутнима:</p> |
| га гвоздена врата и најпосле стигоше на једне степенице од камена, које су водиле на више до је |
| убац на топла, реци баш на слатка, уста једне поштене младе жене, па ћеш чути шта ће ти казати! |
| поново завађа и то због чега него због једне робињице!“</p> <p>„Цареви не би били цареви кад б |
| .1"> <head>2</head> <p>Ван вароши усред једне ливаде под старом једном липом чекаше их човек са |
| ди да њена чистота није посукнула ни од једне помисли твоје; врати ми се амо и сам са чистим ср |
| и, а ено виде се и осветљени прозори од једне велике куће!“ рече Рајко.</p> <p>„Терај право у д |
| е беху сви заједно с патером око сниске једне софре, притиснуте кондирима са црвеним жупским ви |
| етачке, све буре до бурета, па повезане једне с другима гвозденим ланцима.</p> <p>„Биће да је т |
| дежде, и сребрн талас од чисте и невине једне мисли, стапали у чудесну и дивну једну хармонију. |
| рви девојачки занос, чист пламен невине једне љубави, погасио буром мојих уздаха и даждом мојих |
| стручак од баба Станије, старе и сироте једне Српкиње, и Бог да те прости!{S}" И даде ми оба бо |
| нуди гутљајем неког јаког црног вина из једне мале чутуре.</p> <p>„Е, децо моја!“ поче старац в |
| анин устаде па већ посрћући отиде те из једне костретне вреће (арара) у сувом куту иза мехова и |
| чима и завесама, које се са таванице из једне позлаћене грофовске круне спуштаху — а Рајко са т |
| анастира на Светој Гори, да не такну ни једне аспре од тога блага, него да га с благословом њег |
| осито; „ако су они јунаци, и ја сам кћи једне јуначке земље.{S} Ти ми нудиш твоје мало гуњче; з |
| ђе, стари гроф настави:</p> <p>„Сад ево једне прилике, пала овде међу нас као с неба...“</p> <p |
| це од камена, које су водиле на више до једне гвоздене плоче у таваници од ходника.</p> <p>„Ову |
| се од радости и тако ступам пред олтар једне велике цркве.{S} Ту пред олтаром погледам ко ми ј |
| .{S} Кресну овде, кресну онде; виде и с једне и с друге стране три реда камених широких полица |
| и да осветли дворану око себе.</p> <p>С једне и с друге стране ове три трпезе поређано је било |
| зазора ни казати како.... ја онда опет једне ноћи кад он беше трештен пијан, покушам поново ср |
| у на тебе, док сам год жива, са љубављу једне благодарне кћери мислити.{S} И на самртном часу б |
| емао за Маргиту преноћиште, брижљивошћу једне мајке и умешношћу једне танкоруке и окретне девој |
| те, брижљивошћу једне мајке и умешношћу једне танкоруке и окретне девојке, она обема рукама мил |
| их и старих сељака и сељанака, од којих једни играху уз циганска ћеманета, други загрљени у гом |
| Маргиту, али се ова, без његове помоћи, једним скоком, као хитра срна, спусти на земљу.{S} Рече |
| ати и стеже ноге Циганинове.{S} Па онда једним живим напором окрете Циганина на прса и мало по |
| агосиљаше два млада витеза, који се над једним ћивотом беху чврсто загрлили.{S} Доле поред њихо |
| аси.{S} Похиташе брже па се нађоше пред једним кандилом, које изнад једних сниских растових вра |
| у једну велику округлу просторију, под једним високим и широким сводом као под неким кубетом.{ |
| но нешто мало времена што проведоше под једним грмом, заложивши се мало хлебом, једва <pb n="69 |
| азећи кроз капелу Рајко се заустави под једним од најснижих кандила да је се нагледа. „Еј, јадн |
| корачаја испред свите ишао, окрете се и једним скоком скочи до ње и до посланика.{S} Побојао се |
| слатку неку песму, и не прекидаше је ни једним дахом, баш као да је хтео да се њеном тугом угуш |
| е на застави везује, или да им пољупцем једним на балчак од сабље, сабље посвећује, — шта си ти |
| онда подиже руке у вис, склопи их живим једним пљеском и рече: „о, хвала теби, наш велики Боже! |
| ead>12</head> <p>Враћајући се с великим једним буздованом, Рајко још из даље опази како му Марг |
| ерију, опаса је брзо широким и дугачким једним стамбулским <pb n="57" /> појасем, поможе јој об |
| везане уз витки стас и танки пас узаним једним стамболијским шалом, притврђеним спреда са две с |
| нцима повезана аковчад.{S} Отрже силним једним напором заклопче са првог акова, загњури руку, п |
| а двокрилна се врата расклопише силним једним ударом, Мартин, са поносито уздигнутом главом, к |
| мом срце бурно куцаше.</p> <p>Последњим једним живим ускликом и шкрипутом жица стаде чардаш као |
| лицу и са крупним знојем на челу, Рајко једним скоком искочи на леву обалу Мораве, привуче скел |
| <pb n="55" /> <p>У истом тренутку Рајко једним скоком долети те стаде између робиње и Циганина. |
| показа руком лево од себе.</p> <p>Рајко једним кроком дође до њих. „Окована су гвожђем!“ рече, |
| па се загледао у лице младога гуслара с једним изразом, који је тешко укратко описати, али у ко |
| тобож мерити на длану леве руке, звекну једним о камен један на ледини, па се онда загледа у Ра |
| у његове усне и по трећи пут, пољуби их једним дугим, дугим пољупцем, као да јој тешко беше да |
| ио да су мртвачки.{S} Сад је видео да у једнима од њих леже смештена копља, у другима мачеви, а |
| нађоше пред једним кандилом, које изнад једних сниских растових врата гораше сад већ последњим |
| на коме је Рајко седео, водио је пут од једних од оних гвоздених вратоца у зиду доле на под од |
| ђоше напред корак по корак.</p> <p>„Ево једних врата!“ привика Маргита живо, и показа руком лев |
| а њих двоје стадоше на највиши врх њен, једно поред , другог.{S} Беше у оној дивној летњој вече |
| је сигурно у завичај оправите.{S} Ето, једно од тога бирајте, ако не знате нешто још боље и си |
| у ?!“ рече Марко. „Одмах сикиру у руку, једно осје на раме, па право у луг Аћиму!{S} Да му помо |
| е сећамо, ја ћу изабрати <pb n="183" /> једно једино — да се сећам тебе и твоје доброте!{S} Ти |
| tone unit="*" /> <p>Сиђоше ка скели.{S} Једно младо сељаче чуваше је.</p> <pb n="67" /> <p>„Кам |
| женски стас?!{S} А колико ли више треба једно чисто и јако срце, да се један велики и свети ама |
| вој успламтели образ уз образ његов, за једно тренуће, склопи очи, и пусти да њене топле усне н |
| док ја не прихватих: „немојте људи! све једно је, једном мрети ваља; него молите се бегу да ми |
| е робиња, нека робиња буде госпођа, све једно; мари ти за то тај твој цвет и она шева и ова зем |
| за мене, баш као да нас и није!{S} Све једно; нека госпођа буде робиња, нека робиња буде госпо |
| С ону страну ковчега на трави лежало је једно празно бело стакленце.{S} У десну руку своју грче |
| може ништа, Рајко се присети те пресече једно копље испод самог оштрица, тек колико да има држа |
| вог витеза.</p> <p>Ружа и Мартин дадоше једно другом миг да се не одмичу далеко и да се брзо вр |
| нас!“</p> <p>У зембилу старчевом нађоше једно парче погаче, једну или две прегршти ораха и три |
| ево моје руке!“</p> <p>У мраку наиђоше једно на друго.{S} Обема рукама својим обеси му се она |
| /p> <p>Њих двоје одмах се прихватише уз једно брдо.{S} Кад изађоше на врх, и пре него ће ући у |
| (арара) у сувом куту иза мехова извади једно ћемане.{S} Враћајући се на своје место запе ногом |
| дних сувота,те из једног ковчега извади једно старинско копље и њиме опрезно пипаше под, на кој |
| х онда намешташе <pb n="86" /> по земљи једно поред другог на самом уласку од пећине.</p> <p>Ст |
| лева; сиђе на четврту степеницу, отвори једно аковче, извади један златан цекин, метну га себи |
| занемео, видевши изненада како је човек једно грешно ништа, а како је Бог велика, свемогућна и |
| за мном!“</p> <p>То рече, узе чутуру о једно раме, сиџаде пребаци преко другог, па полагано из |
| разговетно <pb n="169" /> се видело као једно уско и дугачко платно, па даље иза њега један сни |
| виде да на ланцету нема чепа, него обло једно заклопче, продрма га обема рукама, отвори га, и о |
| „овде, господо, има <pb n="204" /> само једно место, које грофица Маргита може да заузме, јер ј |
| ас под небом заједно, и свуда смо верно једно уз друго стојали, можеш ми се ваља да поверити... |
| /></p> <p>„Ах, ти не знаш, колико је то једно чисто сунце од човека!...{S} Него како је твој Ма |
| рак бејаше тако густ и црн да не могаху једно друго видети.</p> <p>— „Рајко !“ дозиваше га Марг |
| ељу Рајкову!"</p> <p>Њих двоје шапутаху једно другом своје бојазни, да не буде грофица помела п |
| ево твоје Маргите!"</p> <p>Сахранише их једно поред другог; прелише им гробове сузама и оставиш |
| и са стамболијским турбанима, а иза њих једно десетак јаничара са сукненим сарколима на глави, |
| доспех, ја падох на земљу као мртва.{S} Једног се дана хтедох заклати, па ми он истрже нож из р |
| довит, чим би гусле у руке дохватио.{S} Једног дана седео је уз колено свога седог оца и уз гус |
| остављајући слободан пролаз тек само за једног човека, који би од малених врата у зиду силазио |
| <p>У том се доста разговетно зачу вика једног громогласног сељака: „ој, хој,хој, Јоване... мор |
| чава језа ухватила.</p> <p>„Ја да скота једног!“ викну старац сав поражен; „да Бог да га вуци ж |
| и Маргита већ седе.</p> <p>„Ово је гроб једног надзорника имања, који је ваља да пре својих пед |
| па ми он истрже нож из руку.{S} Другог једног дана утекох, али ме Турци ухватише још у самом К |
| о споменима на лов, по гудурама великог једног добра што га гроф имађаше у Сибињској.{S} Беше т |
| видиш поштену једну жену поред поштеног једног Србина!{S} Али нећеш куд си наумио! “ </p> <p>Че |
| њоме прође једна злосрећна робиња црног једног Циганина!{S} Ја, Боже мој, што ли су ти наши ста |
| лавова и сребрних орлова, између пустог једног престола и једног деспотовића, који уз гусле гуд |
| гвоздених полуга, што су се пружале од једног зида до другог у сва четири правца, висили су мн |
| се добро смркне, а Циганин да узајми од једног кујунџије лонче, у коме ће око по ноћи сребро да |
| це сеоске у алеју од јабланова, опазише једног сељака који, у некакве дубоке мисли занесен, кор |
| ћеш сад да скочиш!“ рече Циганин, па из једног другог корита дохвати неке влажне и прљаве крпе, |
| и у прву од оних споредних сувота,те из једног ковчега извади једно старинско копље и њиме опре |
| орлова, између пустог једног престола и једног деспотовића, који уз гусле гуди.{S} Јунак, који |
| еху утврђене беле воштанице.{S} Поред и једног и другог златног раста, стојала је, и управо иза |
| госпођа грофица хоће да босиљком окити једног сиромашка Србина младог, онда ево овај бокор пок |
| у и метну је на своју главу и с осмехом једног сујетног детета рече Рајку: „шта велиш, нисам ли |
| шта Рајко говори.{S} Диже се, отиде до једног корита, у коме беху свакојаке ковачке алатке, пр |
| исадима.{S} Улазило се у двориште преко једног дрвеног моста, који се на ланцима могао привући |
| оле се посадише на шареном сиџадету око једног белог убруса, на који Рајко положио беше нешто п |
| го је то сабор од сељака искупљених око једног грма!{S} И његова највећа мука, коју мучи, није |
| че Рајко, као згрозив се, „како можеш с једног гроба да погледаш на свој двор?{S} Молим те, уст |
| ко уздрктљиве ноздрве не издаваху живот једног високо затегнутог и врло осетљивог нервног орган |
| у дружини чувенога мајстора Борчија.{S} Једнога дана рече нам Борчија: „хајде, седајте у кола, |
| ећна жена, којој је судбина наменила да једнога дана поред тебе стане, узме да носи твоје витеш |
| ти и без тога млека, које ја добивам за једнога мога горског пријатеља, кога ћу ти може бити су |
| их наоружа и нека ти их преда да с њима једнога дана у Србију пођеш.{S} Неће проћи година или д |
| ене!{S} Бар бих се могла понадати да те једнога дана својим зетом зовем!“</p> <pb n="175" /> <p |
| а ми квариш моје снове на јави, који ће једнога дана да буду на јави истина.{S} Вратићеш се ти, |
| ио слеп, али у њега као да је било срце једнога гуслара, те мраморна чесма поче да му изводи пр |
| graphic" /> <head>1</head> <p>Пред вече једнога лепога летњега дана године 1699 пролазила је по |
| кога одавно меркам, не би ли нашао себи једнога дана смену на овоме месту.{S} Него, док не пође |
| ло село, кад су њих двоје стигли на врх једнога Дунаву најближега од космајских висова.</p> <p> |
| ебу бледе звезде запаљиваху, и кроз оно једнозвучно журно зујање и жврчање скакаваца и бубица п |
| златног песка у њему.{S} На њој је, на једној богато извезеној плаштаници, стојала царска крун |
| тињска соба, али добро осветљена.{S} На једној сниској постељи, а на црвеној поњави, лежала је |
| ис, и да није погдекоје чапље, да се на једној нози стојећи замишљено загледала у бару испред с |
| ој људској величини.{S} Десно од њих на једној, нешто мало снижој, мраморној коцки, био је начи |
| престола подизаше уз зидину.</p> <p>На једној широкој и повисокој коцки од мрамора беху саливе |
| о трагу других кола, правцем на исток к једној умци, на врху које има засађено неколико јаблано |
| овом покору!“ говораше Ружа, па јој, у једној саћи од калаја, додаде воду. <pb n="192" /></p> |
| ошуље повијаху у гужву, беху голе.{S} У једној је руци носила котлић, а у другој велики један к |
| узбуђење међу маџарском господом.{S} У једној широкој одаји посадили се беху сви заједно с пат |
| је лепша од ње!“</p> <p>Тек то рече а у једној половини душе његове угаси се светлост те поста |
| нда је посади поред ватре, изнесе јој у једној заструзи млека, у другој дрвеној здели сат меда, |
| шлемом на глави, са сребрним наџаком у једној а сребрним штитом у другој руци.{S} А на пола хв |
| од сељака добивају.{S} Он лежи обично у једној одаји од подземног ходника, у коме сте ви били, |
| рече Мишко; „видех их у српскоме шору у једној малој сиротињској кућици.{S} Изађе преда ме једн |
| да до тада Рајко није стојао тако близу једној младој и тако дражи пуној жени.{S} Никад дотле н |
| прихватих: „немојте људи! све једно је, једном мрети ваља; него молите се бегу да ми учини мило |
| н тек расцветан пупољак беле руже, а на једном прсту од леве руке златну бурму.{S} Кад отвори в |
| ришћани чине, него са једном ватром, са једном страшћу, са једном љубављу, која је кипела, као |
| са једном ватром, са једном страшћу, са једном љубављу, која је кипела, као кад би нежна кћи по |
| како то скромни Хришћани чине, него са једном ватром, са једном страшћу, са једном љубављу, ко |
| га, као да га хоће да загрли.</p> <p>Са једном малом китом ивањскога цвећа и дивљег каранфила и |
| онде по која сиротињска чатрља.{S} Пред једном, која је стајала за себе и подалеко од других, с |
| приђоше ближе, опазе да ватра гори пред једном пећином, у стени под самим некадашњим градом, и |
| већ не знам ни шта свирам.{S} Удари ме једном Борчија гудалом по плећима: „хеј, што гребеш, је |
| та, док ти сакупимо драговољце, опет ће једном дан растанка доћи!..{S} А кад тај дан дође, онда |
| љубила беше уз Рајка и чврсто се држаше једном руком за његову руку а другом за раме његово.{S} |
| ђе.</p> <p>Маргита је лежала и главом и једном руком преко наслона од сребрног престола.{S} Бил |
| о дохвати обадвоје за руке и повуче — к једном отвору у стени од пећине. </p> </div> <div type= |
| аре цркве Лазарице младић пође напред к једном обрваном платну од зидина, које се наслањаше на |
| Можемо и то.{S} Али сад дођох по другом једном послу!“ рече Рајко, па махну мало главом на Цига |
| тан од трепета, као да је пред страшном једном светињом, пригну главу и... пољуби је у уста.{S} |
| ан вароши усред једне ливаде под старом једном липом чекаше их човек са оседланом ластавицом.</ |
| крочила у десно, те стојаше пред трећом једном сликом, која беше намештена лево од оне велике у |
| нека опет заслужи!“ Шта се опет десило једном другом моме брату од стрица, кога смо били звали |
| амена малахита, а беше застрвена просто једном хрпом од златних кондира и пехара, од сребрних с |
| е сутра да се венча, и то с киме него с једном Циганчицом!“</p> <p>— „Пих!“ узвикну Рајко и још |
| ају!{S} Ах, да сам те очима својим опет једном угледати могла, земљо моја!“ <pb n="170" /></p> |
| нај тајни гласић у њему, од кога се већ једном препао био, поче да шапуће: <pb n="134" /></p> < |
| што.{S} Не; чекај!{S} Хтела сам те већ једном питати: где си ти учио школу витештва?!“</p> </d |
| тале.{S} Кад свита изађе мало у брдо, у једном ниском лугу славуј певаше тужну и слатку неку пе |
| орело ваља да четрдесет воштаница.{S} У једном куту дворане једна гомилица Цигана удешаваше тих |
| вде смо као у гробу и смрт седи негде у једном од ових столова!{S} Не пита се сад више ко смо и |
| иде у пећину те по мирисном сену, што у једном куту беше положено, разастре црвени плашт Рајков |
| зме чарати у ватру и кувати неку воду у једном тигању.{S} Кад је вода прокључала, онда баба заи |
| и и затвори пећину.{S} Њих двоје беху у једном мрачном узаном ходнику.{S} Мрак бејаше тако густ |
| и онака лепота и она младост да робују једном црном Циганину!</p> <p>Па онда би његова жалост |
| аџарица стоји поред Циганина, ставши му једном ногом на прса.</p> <p>„Еј, злосрећнице!" зајеча |
| а крхаше грозну једну теретемку, тресну једном ногом о под, те му мамуза зазвркта, трже онај шп |
| и лица.{S} И онда приђе полагано бурету једном на трећој степеници, отвори заклопче, диже аспре |
| т позније лежала је Маргита на покровцу једном пред пећином, а поред ње се беху посадили на мах |
| убила.{S} Предао си младост моју старцу једном.{S} Нисам ни на то роптала.{S} И ако нисам могла |
| а најбољег јунака.{S} Његов ми је стриц једном живот спасао, па му уведох синовца у свој конак |
| евцу, ето ње к мени, на сну праћена још једном женом.{S} Села би поред мене па би ме тако нежно |
| са грла и са груди својих, промуца још једном да се једва чуло: „воде... воде!...“ и онесвесну |
| ј господи, приђе к руци и патеру, и још једном са врата рече: „хвала вам, господо, простите ми |
| зо на Косово зове!“</l> </quote> <p>Још једном дође лепо к себи.{S} Гледаше пуно отвореним очим |
| <l>Вазда сједи троглав Арапине,</l> <l>Једном главом вихар ветар диже,</l> <l>А из друге мавен |
| "14" /></p> <p>„Турске ми вере, само је једноч руком ударих!{S} А ево нећу ни толико !{S} Поздр |
| лу старчевом нађоше једно парче погаче, једну или две прегршти ораха и три четири јабуке.{S} Пр |
| едан повећи ковчежић.{S} Извади из њега једну високу дијадему.{S} Баци доле јаничарски саркол с |
| {S} Један пут на некаквом весељу угледа једну Циганчицу.{S} Стадоше му очи на њој.{S} Окрете се |
| лазећи у гроб ставила на муке и уморила једну свету старост и једну невину младост... ох, како |
| рукама својим и чешагијом и одвео је на једну ледину у присоју испод града.{S} Кад се врати к в |
| нашем ортаклуку!“</p> <p>Посадише се на једну асуру подаље од огњишта и мехова.{S} Рајко одврте |
| ну га себи на длан и преврташе га то на једну то на другу страну.</p> <p>„Хвалимо те Боже!{S} О |
| чизмама! “ па погледаше са седла то на једну то на другу црвену чизму и намешташе их у широке |
| но пружаше уз њих, па их брисаше час на једну час на другу страну.</p> <p>„Ко има тамо?“ викну |
| дно видети, и као да је дрзнуо да сазна једну страшну тајну, коју није слободно сазнати.{S} Не |
| ико пута.</p> <p>Рајко извади из недара једну троуглу кожну амајлицу, која му о црном свиленом |
| аливена у турском седлу, како, подигнув једну руку у висину, погнув се мало унапред по коњићу с |
| е на тај вис.{S} Под самим градом опазе једну малу ватру.{S} Рајко мишљаше да ће је бити какви |
| у другој дрвеној здели сат меда, изнесе једну костретну врећицу старих ораја и лешника и другу |
| на муке и уморила једну свету старост и једну невину младост... ох, како је то и горко и грозно |
| се као да је крив што је дрзнуо да види једну светињу, коју није слободно видети, и као да је д |
| а знам по неку....{S} Хоћеш да ти кажем једну како се Јанко оженио?...{S} Хајде баш!...“ И онда |
| не и онда њих двоје угледаше пред собом једну малу а прилично осветљену капелу.{S} У два велика |
| ог коњаника, допустио себи да каже само једну реч: „бињеџија!“</p> <p>А и у маџарске би се госп |
| да сваки од вас, који сте моји, баци по једну киту у гроб оваквог витеза.</p> <p>Ружа и Мартин |
| Павле као стена хладан, па тек само по једну: „не може!...“ „нек се потруди, па нека опет засл |
| топа у дужину, две стопе у ширину и бар једну стопу у висину просећи!{S} Да л’ ће моћи и доживе |
| тако отворио беше оба кљуна своја.{S} С једну и с другу страну овога знамења стојао је по један |
| а, њу ћемо одвести па је сакрити овде у једну кућу коју ја знам, одатле би је моји људи после н |
| савијаше у лево од олтара и излажаше у једну велику округлу просторију, под једним високим и ш |
| су прешли оно велико придворје и ушли у једну велику собу, у којој је уз зид према прозорима би |
| о; „,ја велим најбоље је склони се ти у једну од ових одаја, ја да обијем и трећи катанац, да п |
| врећицу старих ораја и лешника и другу једну сељачку шареницу пуну јабука.{S} Изнесе некакве м |
| ли — као да се журила да заклони велику једну тајну од турских погледа.{S} И ништа се више не з |
| частог мрамора, па онда пружао у широку једну заравањ од руменог мрамора.{S} Од прилике на сред |
| идина, које се наслањаше на високу кулу једну.</p> <p>„Ево, да сад изађемо на ово платно!“ рече |
| амените степенице.{S} Уђоше у пространу једну и добро осветљену дворану, које зидови беху искић |
| једне мисли, стапали у чудесну и дивну једну хармонију.</p> </div> <div type="chapter" xml:id= |
| е бистром хладном водом, која на дрвену једну цев шибаше из чесме у каменито корито пред њом.{S |
| ; „лажеш! криво ти је што видиш поштену једну жену поред поштеног једног Србина!{S} Али нећеш к |
| кнеза Лазара, а прислоњена уз обрушену једну зидину, која по свој прилици бејаше остатак од не |
| а ноге.{S} Гроф пун гњева крхаше грозну једну теретемку, тресну једном ногом о под, те му мамуз |
| говораше им она; „пустите ме да имам ту једну утеху, да сам испунила последњу жељу Рајкову!"</p |
| и из недара дугачку кесу, а из ње чисту једну белу крпу, у којој беху лепо увијени они велики н |
| ађоше на врх, и пре него ће ући у густу једну шуму растову, зачуше како од скелеџијског чардака |
| ајко сад трљаше очи, уштину се у мишицу једну, па другу, скиде шубару, прекрсти се, провуче прс |
| а, подигни га !{S} Учини ми само ту <hi>једну једину</hi> милост, па да те благосиљам за све гр |
| е могаше то исто чудо да чини, те да се једу и да их опет једнако у зембилу има.{S} Маргита је |
| па се сва стресаше као да је грозничава језа ухватила.</p> <p>„Ја да скота једног!“ викну стара |
| е помеша с оним халакањем Турака, да ме језа подухвати и сва се стресох!{S} Шта ћу јадна и кука |
| је то нека змијурина !{S} Колики јој је језик!{S} Мало ме њиме не палацну у образ !“ рече Рајко |
| „А знаш ти болан..." па поче да запиње језиком и трепће очима; „а знаш ти болан.... да је мени |
| рску сабљу и говораше за њ неразумљивим језиком тако страсно.{S} Не беше то ни Циганка ни Турки |
| аџарској господи шапутом а на латинском језику говори :</p> <p>„Ко нама, о великомоћна и сјајна |
| патер Хијероними изговори на латинском језику китњасту беседу како овај младић жели да се оних |
| е цркве зазвони сребрно звоно, па му се јека стопи у милозвучно појање црквено, те му потресе с |
| те самсови као мрцину вуку?!...{S} Ах!“ јекну Маргита и онда оно севање од узбуђености око лепо |
| пут к вратима.</p> <p>„0, о, о, грофе,“ јекну Циганка сва дрхћући од гњева; „ако ваше слуге има |
| ужичке, да се у њима напоји мирисом од јела и борова, па да онда проструји кроз Шумадију, те д |
| а је једна млада жена, права и вита као јела.{S} На глави јој је небрежљиво, и мало више на лев |
| огледе своје!...{S} Што се бојиш?...{S} Јелек је прикопчан, тесно прикопчан!...{S} А куд је оно |
| е један низ крупног црвеног мерџана.{S} Јелек од загасито зелене чохе па срмом, која је одавно |
| : за мали чардаш Маџарица мора да скине јелек и кошуљу до појаса, а за велики све, баш све, ха, |
| оћас пред тим младим човеком скинути ни јелек, а камо ли кошуљу до појаса, па ма ме убио! “ реч |
| уши!... воде!“ Узе грчевито откопчавати јелек са грла и са груди својих, промуца још једном да |
| ући ћерћелију на грудма и закопчавајући јелек, мало порумене.</p> <p>„Како је... крупан овај тв |
| ам!{S} А сад, Маџарице, устај па скидај јелек и кошуљу за мали чардаш!“ Па Циганин превуче гуда |
| та слатка уста већ до сада пољубио, тај јелек распучио, тај вилински стас пригрлио... веруј, не |
| са грла и са груди беху покидана, и сам јелек и танко турско ткиво испод њега са грла и нешто м |
| ово.{S} И још је нешто видео.</p> <p>На јелеку њеном горња пуцад са грла и са груди беху покида |
| и по турски у жутим шалварама и црвеном јелеку одевена била.</p> <p>Дотрча Циганин с чекићем у |
| , које зидови беху искићени роговима од јелена и главама од медведа и курјакова, све то спомени |
| копија у слоновој кости са статуе какве јелинске богиње, да бледорумене лако уздрктљиве ноздрве |
| Како ћеш запевати пред лицем краљевских јелчија а царевих гостију?“ рекао би запрепашћен <pb n= |
| о нама, о великомоћна и сјајна господо, јемчи, да преласни и бујни јуноша, дрскост којега толик |
| Ваљало нам је добро да тувимо што пева, јер би нас после питао шта је радио и како је говорио о |
| м; али знађаше да није са десна рамена, јер је ту лежала њена рука, на коју она баш мало час на |
| товали су цео тај дан скоро без одмора, јер оно нешто мало времена што проведоше под једним грм |
| ли или затупили после неколико удараца, јер стена бејаше од оне чврсте врсте од које се жрвњеви |
| да ти не замери што си од друге цркве, јер си добар и имаш дух витешки.{S} Исплакала сам се на |
| стоји у судбини тек сад срећан да буде, јер ће се убрзо оженити младом и лепом девојком, истина |
| ећи пут истина поклизнуо, али пао није, јер га је Душан од њених усана отргао.{S} Веруј ми, оче |
| ема за што да је, а није ни на хајдуке, јер их овуда нема.{S} Чудо ми је да ми сељаци ништа не |
| о, које грофица Маргита може да заузме, јер јој с правом припада, а то је: место поред свога му |
| обраћао је он пажњу маџарској господи, јер му се чинило да свега тога нигде ван Србије нема..< |
| д вајкада били ту намештени па зарђали, јер се прва два брзо распршташе.{S} Кад Рајко узе намеш |
| а му је казала да све то ништа не мари, јер њему стоји у судбини тек сад срећан да буде, јер ће |
| слободну?{S} Циганина не вреди питати, јер ми вечерас сви рекоше да је он одбио велике новце < |
| не би мене нечастиви занео да клизнем, јер из њених очију, рекао бих, трепти и светлост и свет |
| у јадну жену не такнеш ни малим прстом, јер ћеш закукати да сав Алаџа-хисар чује!{S} Јеси л’ ме |
| ориш као да си дете!{S} Правиш се само, јер ти је мука да признаш!“ рече му Маргита нестрпљиво. |
| двор води, а сам двор одавде не видимо, јер га заклања она шумица, која је двор са три стране о |
| 99" /> у куту од собе своју дугу пушку, јер ће му у случају невоље довољно бити оружје што га з |
| ва.{S} Знам заволећеш је кад је познаш, јер је и у тебе срце витешко!“</p> <p>У ње је срце заку |
| е да је боље да се ти у Београд вратиш, јер он даје друге пратиоце.{S} Већ смо о томе говорили |
| нема где да сакрије, онда ваља мрети, — јер ја се Турцима жива не предајем! “ рече Маргита.{S} |
| говори он; „зову ме и „од Расине Рајко“ јер ми је задруга у Расини.“</p> <p>„Рајко,“ поче она т |
| товића, које је маћеха њихова, проклета Јерина, послала зету своме цару Отмановићу да их ослепи |
| о је извезен био и онај велики и широки јермелином постављени плашт, који је са рамена онога ст |
| е отимљу на доброга старца на Вујну.{S} Јес’, слутња ме осваја, као да је смрт близу њега или б |
| о би цео узбудљиви призор са три речи: „Јес, валах, бињеџија! “</p> <p>Тако је било путем од Бе |
| о је један луд сан!{S} Рајко, молим те, јесам ли ја будна? јеси ли ти будан?!{S} Да нисмо обадв |
| уда у свити маџарске господе ?“</p> <p>„Јесам!“ рече Рајко мирно.</p> <p>„Јесте, сад се добро с |
| праг.</p> <p>— „Питах твоју мајсторицу, јеси ли мајстор од заната, па ми срдито рече: „ено где |
| а гудалом по плећима: „хеј, што гребеш, јеси л’ полудео?!{S}" Ништа ја.{S} Ћутим па гледам у њу |
| ару!“</p> <p>„Ама ја дођох да те питам: јеси ли ти баш прави мајстор?“ питаше Рајко.</p> <p>— „ |
| {S} Рајко, молим те, јесам ли ја будна? јеси ли ти будан?!{S} Да нисмо обадвоје излудели?!{S} П |
| еш закукати да сав Алаџа-хисар чује!{S} Јеси л’ ме разумео Циганине?" говораше Рајко срдито. <p |
| ста пољуби...{S} Шта ли сад чекаш?..{S} Јеси л’ кад год видео лепшу жену у Србина или у Турчина |
| ми моје, не смем ти казати.{S} Видим те јеси некаква убојита делија; бојим се кад <pb n="47" /> |
| амо смућка што ја причам.{S} А видим те јеси ти и јунак и господин!{S} Знам ја, волео би ти да |
| Давид: „кто Бог вели, јако Бог наш; ти јеси Бог, творјај чудеса!“ Моји добри сељаци донели ово |
| авалио да се што пре и одене и огреје. „Јеси ли ти онај светац о коме луда раја прича, да се ра |
| сам је!“ одговори наш Краљевић Марко. „Јеси ли му се понудио да му помогнеш?" питаше га отац. |
| па се онда загледа у Рајка и рече му: „Јеси ли ти помахнитао?{S} Ко је још поткивао коње сребр |
| ати чутуру и опет повуче добро.</p> <p>„Јеси ли је купио или на сабљи задобио?" питаше Рајко.</ |
| тро приђе и продрма га за руку.</p> <p>„Јеси ли при себи Рајко ?{S} Шта ти је витеже млади?“ пи |
| ње. „Бадава," рече сам себи, „што јест, јест ; и кад спава лепа је, а шта да кажем кад оним кру |
| о; "не знам, мањ’... чекај молим те!... јест, мањ ако то не буде деспот Ђурађ Смедеревац са њег |
| ном...{S} Је ли то доиста Маџарска?!{S} Јест, биће да је кад се у њој небо и земља састају!{S} |
| , слатка, мила и добра моја госпођо!{S} Јест’, то сте ви!..{S} О Боже, о Боже! <pb n="190" /></ |
| Овамо !...{S} Али шта ће ми они?!...{S} Јест’, слатка, мила и добра моја госпођо!{S} Јест’, то |
| ..{S} Мандо, како се зваше онај?!...{S} Јест Румели-Бенглер-бег.{S} А да није то тамо Бенглер-б |
| приче о слави старих сунчаних дана.{S} Јест, и приче о сладости негдашњих меких месечина, када |
| ни љуља.{S} Протре очи да види боље.{S} Јест љуља се и повија се, али му се све поче око њега д |
| тренутке, које код њега проведосмо.{S} Јест, кад кроз сву своју несрећу на свет погледам, опет |
| ад се опет посади, настави да говори: „ Јест, стриц ми је био честит човек и добар Србин.{S} У |
| да са ње. „Бадава," рече сам себи, „што јест, јест ; и кад спава лепа је, а шта да кажем кад он |
| тени и после неколико тренутака рече: „.јест, гребу ову стену и лају помамно.{S} Велика је вика |
| љах пуче чоха. „Зар баш тако?“ питаше. „Јест тако нам очију, лепо нас учи да ено вам покорни!“ |
| кадифе и још мекшег зибелина!"</p> <p>„Јест, госпођо, ама су оно плаштеви велике господе и вел |
| репти од радости и од топлоте!"</p> <p>„Јест, тако је!“ прихвати опет онај тајанствени шапат; „ |
| кад зајеча јасан глас старчев: „О децо, јесте ли ми још у животу?!“</p> <p>Рајко скочи к отвору |
| репи и радосно куца кад сам себи кажем: јесте, хоћу да светао сачувам и њен образ, и мој образ, |
| Изгледао је као да је покисао.{S} Оно и јесте нека тиха а прилично хладна кишица почела да роми |
| ветли господине!{S} Баш си научио што и јесте најлепше у нашем говору.{S} Напред ћемо сви ако Б |
| е мој, слава теби! “ и потрчах да видим јесте ли живи.{S} И хвала Богу, ето смо сви троје као и |
| , и по њеној доброти.{S} Сад било да то јесте било да то није, тек је то Маџарица, ваша земљаки |
| ља, Маџарска?!“ питаше Рајко.</p> <p>— „Јесте.{S} Кад бих се већ морала пробудити, онда бих опе |
| њава оздо уз планину!“ рече он.</p> <p>„Јесте, синко!{S} Баш као да је хајка!{S} На звериње нем |
| > <p>„Јесам!“ рече Рајко мирно.</p> <p>„Јесте, сад се добро сећам!“ прихвати она.' „Видела сам |
| је требала свећа да ме позна! “</p> <p>„Јесте, ви сте и нико други!{S} Ваше јединствене очи, ва |
| м, који се чисто угибао под сваковрсним јестивом и пићем, седело је бар двадесет и четири госта |
| зумљивим.{S} Али кад поче да плаче и да јеца, он се полагано маче од ње, спусти се нечујно низа |
| сузе низ образе, и онда поче гласно да јеца, просто грцајући од плача.</p> <p>Рајку се најпре |
| неко време док се разабра да то Маргита јеца.{S} Приђе јој полагано, крстећи се као да светињи |
| аљује!...{S} Ено ње горе где од радости јеца, а мени је овде дошло да се од неке нејасне туге з |
| м подигоше, она кроз сузе и још једнако јецајући рече лекарима и свима присутнима:</p> <p>„Није |
| ена пред старим послаником и кроз горко јецање, а са грчевито склопљеним рукама, говораше нешто |
| рупних суза из крупних очију и у гласно јецање.</p> <p>Старац и Рајко беху и сами дубоко узбуђе |
| а стену, покри лице рукама и узе гласно јецати, готово онако исто као оно у капели пред иконом |
| Ништа ти га не разумем.{S} Што ти је те јецаш?{S} Казуј за Бога шта ти је?!“ проговори Рајко пу |
| е божје, слатка моја госпођо грофице !" јецаше сиротица стара Ружа.</p> <p>„Нисам више грофица! |
| А, тако ли је?{S} Лакрдија, маскарада!“ јечаше промуклим гласом стари гроф. „Молим, молим Румел |
| дног громогласног сељака: „ој, хој,хој, Јоване... море Јоване... ој, чујеш ли Јоване!{S} Моли б |
| ог сељака: „ој, хој,хој, Јоване... море Јоване... ој, чујеш ли Јоване!{S} Моли бега да савијемо |
| , Јоване... море Јоване... ој, чујеш ли Јоване!{S} Моли бега да савијемо у лево да не удара хај |
| ришћанска душа, кумим те Богом и светим Јованом, јави нам се и помози да одавде изађемо !“ </p> |
| по три пута те заклињем Богом и светим Јованом, казуј нам се!{S} Ако си авет, у име свете Трој |
| старац више сам себи; „ он то довикује Јовану кнезу од Богдања!{S} Није друго иду с неким Турц |
| кве бакрачлије!“</p> <p>„Хвала ти брате Јово !{S} Поздрави ми Јевросиму, хвала и њој!{S} У здра |
| е опет видимо!" рече Рајко, пољуби се с Јовом, који му бејаше некаква својта, па онда поведе ла |
| та збуњена и готово збиљски у бризи, да јој се памет преврнула није.</p> <p>Рајко сад трљаше оч |
| реклињаше свих девет Југовића редом, да јој бар један брат од заклетве на двору остане ? !{S} В |
| на Рајкова прса и плакаше у глас.{S} Да јој је био једини брат од заклетве, или син јединац, не |
| омела памећу.{S} Али не имадоше срца да јој се противе ма у чему.{S} После неколико сахата Март |
| ју запоји.{S} Немаде куд, већ мораде да јој својом левом руком прихвати густу косу и лепу главу |
| од бруке спасе!“ И онда старица узе да јој љуби обе руке и заплака се љубећи их.</p> <p>„Ходит |
| онако на њ наслоњена и чињаше му се да јој се живот баш гаси.{S} Тако му се нешто ражали, да с |
| </p> <p>Док он то говораше она спази да јој танка тканица није у реду.{S} Извуче онај низ мерџа |
| свећом пред оним вратима, маше руком да јој што пре дође; па кад јој се примаче, она му живо ша |
| их једним дугим, дугим пољупцем, као да јој тешко беше да одвоји уста своја од његових.{S} Дрхт |
| их склопљене и једва дисаше.{S} Као да јој је душа одлетела у ројеве звезда, да тамо тражи зве |
| а такво јунаштво!</p> <p>Па онда као да јој од једанпут муња сину, те јој показа шта се све кри |
| рече ни речи, само се сва стресе као да јој дође наступ од грознице, и окрете главу на другу ст |
| ас молила: боље да је и закопа, него да јој остави лице богињаво.{S} Па и њу је чуо.{S} Ето у м |
| озбиљно и свечано.{S} Учини се Рајку да јој глас никада није био тако сладак, тако мек и опет т |
| завукао био, спусти га у руку Рајку да јој га придржи, а сама, намештајући ћерћелију на грудма |
| кова, не мрдну.</p> <p>Ружа се сагну да јој подигне главу и онда врисну: „еј, црна жалости наша |
| ачио.{S} Дохвати своју арнаутку, огледа јој кремен, подасу јој чанак, подасу оба пиштоља, па их |
| н пехар, исплакну га и насу воде и онда јој приђе.</p> <p>Маргита је лежала и главом и једном р |
| анинама !" <pb n="218" /></p> <p>И онда јој поток суза речи угуши.</p> <p>Рајко дође к себи.{S} |
| пет својим очима видим! “</p> <p>И онда јој приђе, и обасу јој руке пољупцима и окваси понеком |
| своје цвеће ни за које паре не дам!“ Ја јој онда испричах што милостивој госпођи треба мало бос |
| ати прву скрињицу од сребрне срме, која јој под руку дође, отвори је па узвикну упрепашћена: „Р |
| је искамџих од калуђера рекоше ми: има јој двадесет и пет година.{S} Ја је носим да ми се нађе |
| ј свему овом покору!“ говораше Ружа, па јој, у једној саћи од калаја, додаде воду. <pb n="192" |
| мед у устима топим! “ рече Маргита, па јој онако уморној очи затрепташе топлом ватром, а лице |
| ву високи сукнени саркол јаничарски, па јој онда додаде пар црвених а широких турских чизама да |
| <p>— „У нас,“ рече Маргита поносито, па јој се очи још топлије засветлише; „у нас је цела власт |
| зненадно на још нежнију матер своју, па јој пала о врат и обасула је хиљадама топлих пољубаца.< |
| о себе, загледа се подуго у Маргиту, па јој врло тихим гласом рече : „ако се деси... јави старц |
| рена показиваху њене беле зубе.{S} Коса јој се пореметила па пала низ плећа.{S} Рајко застаде з |
| ла у лицу као неуглачано сребро; и уста јој беху побледела и полуотворена показиваху њене беле |
| то јој је осамнаеста година, а знам шта јој пише у судбини, па је кријем и отимам од тебе!“ А о |
| га часа заборави своју слутњу.{S} Отрча јој горе, и нађе је још са сузним очима, али са осмехом |
| .{S} Ту се она спусти на колена, а душа јој се вину к девојци, мајци божјој.{S} Дуго је ту клеч |
| на један од оловних ковчега, подметнув јој под главу опет своје гуњче.{S} Отиде за тим доле к |
| о светлост тамо?“ упита га Маргита, кад јој и самој погледи падоше на онај ходник у зиду од лев |
| маше руком да јој што пре дође; па кад јој се примаче, она му живо шапутом казиваше: „ходи да |
| > нека обична и проста жена.{S} Али кад јој лице сагледате, нешто малко дугуљасто али лепо слив |
| какви козари наложили били.{S} Али кад јој приђоше ближе, опазе да ватра гори пред једном пећи |
| <p>Ружа је гледаше само шта ради и све јој се већа туга и хладнија зебња на срце наваљиваше. „ |
| /p> <p>— „Ружо!“ рече јој Маргита, паде јој око врата и пољуби је у образ; Ружо, моја драга и д |
| она...“</p> <p>„Чекај, молим те,“ упаде јој опет у реч Рајко; „је ли та жена, што ти је на сну |
| храбри! “ </p> <p>„Истину велиш?“ упаде јој у реч Рајко изненађен и пуно заинтересован овом при |
| страни... како да кажем... баш онде где јој срце куца, један плав младеж.{S} Молимо...{S} Молим |
| к мени послат ? питаше она у чуду; веђе јој се саставише и очи јој засенуше као да је на њих па |
| се разабра да то Маргита јеца.{S} Приђе јој полагано, крстећи се као да светињи некој приступа, |
| амбулским <pb n="57" /> појасем, поможе јој обући и кафтан од зелене чохе, намести јој на главу |
| у име божје, у седло.“</p> <p>И поможе јој да се намести.</p> <p>»Да ми нису ове широке турске |
| о што ће ти милије бити!“</p> <p>Поможе јој руком својом да се попне по стени, коју су кише и с |
| да у име божје полазимо!“</p> <p>Поможе јој да навуче неку стару антерију, опаса је брзо широки |
| сама паде на колена пред Маргитом; узе јој опет љубити руке по стотину пута, љубљаше јој колен |
| брне пафте у облику два бадема.{S} Руке јој до изнад лаката, где се бели рукави од кошуље повиј |
| како Маргита стоји поред њега, а крупне јој се сузе низ образе ваљају.</p> <p>„Госпођо, немој д |
| p>Па онда је посади поред ватре, изнесе јој у једној заструзи млека, у другој дрвеној здели сат |
| да као да јој од једанпут муња сину, те јој показа шта се све крије у тајанственој појави овога |
| се није од њега одмицала.{S} Нареди те јој Ружа извади из ормана најтање свилене тканине, које |
| Усправила се, подигла главу у вис, лице јој пуно озбиљности, али и пуно мирне одважности.{S} Са |
| ој очи затрепташе топлом ватром, а лице јој се озари новим осмехом.</p> <p>— „Хе хе хе !“ насме |
| а дише.{S} Пови се мало на десно и лице јој се сад окрену право ка кубету од дворане.{S} Нешто |
| ну Маргита, па се пљесну рукама, а срце јој се следи. „Где си рањен, јадни мој Рајко?!“</p> <p> |
| /p> <p>„Смејеш се мојој простоти!" рече јој гласно а сав поцрвене од стида.</p> <p>„Није, није! |
| а, и више да би Маргиту ослободио, рече јој: „а знаш ко ће то бити?{S} Сад се сетих да сам слуш |
| Дижи се са тога места, дете моје!“ рече јој благо.{S} И Циганчица се без речи, освојена и оним |
| поред тебе!“</p> <p>— „Не бој се!“ рече јој Рајко, па узе и даље да ослушкује.</p> <p>Али га са |
| и ибрик.</p> <p>„Иди сад!{S} Иди!“ рече јој Рајко. „Циганину кажи да сам те питао, уме ли он да |
| /p> <pb n="59" /> <p>— „То си ти!“ рече јој Рајко. „Небо тебе види, па звездом звездама јавља д |
| {S} Ходи само да ми будеш сведок!“ рече јој, па је узе за руку и поведе доле у велику дворницу, |
| n="94" /> <p>„Не бој се, госпођо!“ рече јој; „ево мене!{S} Нешто ми се смучило.{S} У души ми бе |
| још пуно крепка.</p> <p>— „Ружо!“ рече јој Маргита, паде јој око врата и пољуби је у образ; Ру |
| >„Закољи га!“</p> <p>— „Иди жено!“ рече јој Рајко изненађен, па је руком тихо од себе одгурну. |
| разгледамо све ово чудо око нас!“ рече јој Рајко, па онда с њоме заједно сиђе с последње мрамо |
| , па ти се причињава да их чујеш!“ рече јој старац.</p> <p>— „Није, није оче!{S} Чула сам, ево |
| .</p> <p>„Не брините се, госпођо,“ рече јој Мартин; „Мишко већ јури путем у Сегедин.{S} Ја ћу с |
| аш ме шта радим, моја добра Ружо?“ рече јој Маргита; „о, кад би ти само знала како је он невин, |
| арицу и поклони се пред Маргитом и рече јој узбуђеним гласом, али топло и смерно:</p> <p>„Хвала |
| а кад се врати у ходник к Маргити рече јој: „нема овде ништа особито!{S} Хајдмо даље!“</p> <p> |
| ући, узе подскакивати око ње.{S} Лизаше јој час руке, час обућу, па онда као слеп потрча, што б |
| ластавицу по гриви и по глави и гукаше јој час српски час маџарски, као да се беше и сама прет |
| ет љубити руке по стотину пута, љубљаше јој колена и скуте, и плакаше горко.</p> <p>„Еј, колико |
| е јој чупу од гриве изнад чела и тепаше јој нешто маџарски.{S} Кад од своје кабанице и сиџадета |
| тапкаше ластавицу по врату и намешташе јој чупу од гриве изнад чела и тепаше јој нешто маџарск |
| ечала са склопљеним рукама.{S} Потекоше јој сузе низ образе, и онда поче гласно да јеца, просто |
| би ме тако нежно и мило гледала, очи би јој засузиле, па би тихо проговорила: <hi>„јадна жено, |
| ена, права и вита као јела.{S} На глави јој је небрежљиво, и мало више на леву страну, везана ж |
| аповеди јој оче,“ рече Рајко, „заповеди јој да иде да се испава.{S} Уморна је.{S} Није чудо, од |
| ријатељи од вајкада. "</p> <p>„Заповеди јој оче,“ рече Рајко, „заповеди јој да иде да се испава |
| Бејаше се у лицу јако променила: образи јој спласли, очи дубоко упале, испод очију црни широки |
| је срце закуцало јаче и топлије; образи јој се заруменише, очи жарко засветлише.{S} Ако јој је |
| дна ли је то нека змијурина !{S} Колики јој је језик!{S} Мало ме њиме не палацну у образ !“ реч |
| едаше у иконостас него у њега.{S} Учини јој се да се он винуо некуда високо и далеко мислима, т |
| ан се дубок уздах оте из њена срца, они јој потамнеше, па рече тужно: „узалуд је што бих хтела! |
| к Маргити, метну руку на срце, поклони јој се смерно и говораше мирно али са уздрхтаним гласом |
| оже бити да су већ у Стамболу! одговори јој Рајко.</p> <p>Маргита притегну узде па устави ласта |
| обући и кафтан од зелене чохе, намести јој на главу високи сукнени саркол јаничарски, па јој о |
| атре тамо?“ питаше је Рајко, показујући јој руком ватре на далекој ивици видика; „знаш ли шта ј |
| огледе своје за неколико тренутака, очи јој севаше као у тигрице која се спрема да скочи, али с |
| од милине.{S} Кад отвори трепавице, очи јој беху пуне суза.</p> <p>„Ех!“ рече са дубоким уздахо |
| ревлачи мирисним прстима својим.{S} Очи јој се напунише сузама.{S} Узе кршити руке своје, па их |
| она у чуду; веђе јој се саставише и очи јој засенуше као да је на њих пала од некуд сенка тешко |
| пустила у неке дубоке мисли.{S} У души јој је беснила тешка једна борба: борба срдње на Бога и |
| хоће да покара свога синчића, а у самој јој је ствари мило што он показује да има своју вољу.</ |
| ме разговарала као обично, изјадала сам јој се, причала сам јој ко си ти, рекла сам јој, да ти |
| бично, изјадала сам јој се, причала сам јој ко си ти, рекла сам јој, да ти не замери што си од |
| се, причала сам јој ко си ти, рекла сам јој, да ти не замери што си од друге цркве, јер си доба |
| , витеже, дај ми твоју руку!“</p> <p>Он јој пружи своју десну руку.{S} Она је стеже у својој и, |
| вно потамнела, свакојако ишаран, утегао јој беше витки стас њен око паса, али мало на више свил |
| ијутке да прикупи густу црну косу, него јој падаше низ плећа у коврџастим таласима, који се као |
| аруменише, очи жарко засветлише.{S} Ако јој је у истини отаџбина била онако румена и онако свет |
| прште.{S} Погледа к робињи и виде како јој низ образе једна суза другу стиже.</p> <p>Свираше т |
| е пева?!“ питаше Маргита и осећаше како јој се срце размекшава.</p> <p>— Не знам!“ рече Рајко; |
| Благо њему на ономе свету!“</p> <p>Како јој звечаше глас слатко, пуно и топло!{S} Учини се Рајк |
| SRP18920_C2.4"> <head>4</head> <p>Рајко јој приђе ближе, а старац је узе за обе хладне руке па |
| е осмехну и не рече ништа.</p> <p>Рајко јој поврати ибрик.{S} Требало је сад да пређе на ствар |
| миришем кости мртвачке ! “</p> <p>Рајко јој пружи руку те дохвати њену, која беше хладна као ис |
| телинка, кнегиња, што ли?{S} Вала могло јој се одмах видети и по очима, и по лицу, и по стасу, |
| p> <p>И опет она не рече ништа.{S} Само јој мало задркташе усне као да хтедоше да се развуку у |
| у неки занос, у коме или није чула што јој он говораше, или не могаше речи да проговори.{S} Бе |
| на, у гомилу.{S} Као да и не чујаше што јој Циганин ковач срдито и све јачом и јачом дреком дов |
| ро, гледај; не заборави онај младеж што јој као звездица на левом колену стоји!“ викаше баба.{S |
| ти то дете кријеш од мене?!“ „За то што јој је осамнаеста година, а знам шта јој пише у судбини |
| оје грофица Маргита може да заузме, јер јој с правом припада, а то је: место поред свога мужа!“ |
| Па онда окренув се к младој жени викну јој оштро: „ха, бре, Маџарице, казуј шта си ти?!“</p> < |
| видра, лако подиже пун ибрик као да су јој мишице од челика, и додаде му га не рекав ни речи, |
| и пламен од ћумура, а ко би знао куд су јој мисли лутале.</p> <p>— „Не!“ викну Циганин; „не, ак |
| {S} Од широких мраморних плоча, које су јој теме покривале, остала је само једна; друге <pb n=" |
| му се да тек сад први пут виде како су јој дуге трепавице и како су јој обрве право повучене, |
| де како су јој дуге трепавице и како су јој обрве право повучене, и како је бела у лицу, и како |
| дим! “</p> <p>И онда јој приђе, и обасу јој руке пољупцима и окваси понеком сузом.</p> <p>„Март |
| оју арнаутку, огледа јој кремен, подасу јој чанак, подасу оба пиштоља, па их онда намешташе <pb |
| ој с врата црвену свилену мараму, везах јој руке наопако, понесох је до мога коња, скочих у сед |
| лежи на поду; обнезнанила се.{S} Скидох јој с врата црвену свилену мараму, везах јој руке наопа |
| , тебе канда хвата ракија? “</p> <p>— „ Јок вала; него ето ухватио ја њу па не пуштам!{S} А сад |
| -бега. „Аман, беже, поклони нам га!“ — „Јок, валах!“ рече бег презриво, па уста те ногом одгурн |
| офицу Маргиту?“</p> <p>„Исусе, Маријо и Јосифе!“ врисну старица, па се пљесну рукама; је ли ово |
| ки цвет на пољу, и сваки џбун дуж пута, још силније замирисао, раздраганост срца његова ускипел |
| твој двор срећно доведе!“</p> <p>— "О, још немој о растанку ни да помињеш!{S} Него опет, и ако |
| покорни, не буните се, не гините лудо, још није дошло време, а кад дође време доћи ће и човек! |
| јастребова није се нигде могло видети; још мање јата дивљих голубова; испод погдеког мостића о |
| мојих суза.{S} И опет нисам роптала.{S} Још сам се теби исповедала, теби молила, у тебе уздала |
| цима, о висовима, селима и засеоцима, а још мање о бојевима који су се онуда били, и о јунацима |
| Не смеде више да погледа ни у мерџан; а још мање у оне сенке у које се мерџан губио.{S} Гледаше |
| еним човеком нећу ти поиграти ни мали а још мање велики!“ говораше она упорно и са свим одсудно |
| се могло звати одмором.{S} Жураху се да још за видела изађу на један вис, на коме из далека вид |
| убрзо заспа слатко,</p> <p> како можда још никада у своме младом животу заспала није.</p> <p>С |
| ишту, лајући као да се помамио; па онда још брже натраг к <pb n="189" /> њој, око ње, уз њу, па |
| p>„Ја да поганих самсова; онаког зверја још не видех!{S} Кидисаше на онај крст у стени као исти |
| рече Рајко. „Него, чекај молим те, има још и друга једна мука!{S} Треба, веле, да се то кује у |
| г страдања и лутања наишла изненадно на још нежнију матер своју, па јој пала о врат и обасула ј |
| Крушевцу, ето ње к мени, на сну праћена још једном женом.{S} Села би поред мене па би ме тако н |
| ли!“</p> <p>„Али ако се Турци врате, па још са самсовима?!“ прихвати Маргита тихим гласом и бој |
| дев тако чудо, све то троје заједно, па још све то троје под рувом јаничарским!“</p> <p>Па онда |
| ађох се у некаквом гвозденом кавезу, па још окована у ланце по ногама и по рукама.{S} Молила са |
| . „Вала ћеш да играш и мали и велики па још маџарски да певаш!{S} Знаш, ниси хтела ни онда, па |
| о зна!“</p> <p>Кад Мартин отиде Маргита још за неко време својим, од ружиног оцта мирисним, прс |
| и силом сипљу млеко у уста и ко зна шта још те ме поврате.{S} Нит’ могу да утечем, нит’ могу да |
| елек са грла и са груди својих, промуца још једном да се једва чуло: „воде... воде!...“ и онесв |
| притисну на гвоздена врата и викну сад још већма узбуђеним гласом: „помози нам Боже и Богороди |
| у?!...{S} Их, куд је себе Морава! а куд још даље моја Расина!{S} Тамо су негде иза оних планина |
| црна игла, која се у врху цепаше у две још тање а устрептане игле, па кивно боцкаше час у напр |
| ски и не мислећи шта <pb n="122" /> све још може бити.{S} Па онда Рајко скиде своје гуњче, сави |
| "56" /> неколико тренутака, па онда узе још конопаца, натопи их у води и онда увеза чврсто ноге |
| ју слутњу.{S} Отрча јој горе, и нађе је још са сузним очима, али са осмехом на уснама.</p> <p>„ |
| че му: „Јеси ли ти помахнитао?{S} Ко је још поткивао коње сребром?!{S} Валах, то не чини ни цар |
| збуде ко год спава, нек растрезне ко је још пијан, нека распитају и доведу амо свакога, ко ма и |
| о?“</p> <p>„Дед’ молим те, а и онако је још дуго до пола ноћи!" рече Рајко, па онда наслони грл |
| на лево.{S} Уз њега и око њега било је још неколико млађих људи у маџарској народној <pb n="3" |
| Марко без речи и вечере.{S} Него то је још најмање јада.{S} Кад се позно у ноћ врати, искупи н |
| о све лакше и лакше казиваше оно што је још остало од песме, док последње врсте „свадба била па |
| од белог мрамора.{S} У оно су је време још једнако звали „госпођином чесмом".{S} Стара и узана |
| це кад хоће да бризну у плач.{S} Ал’ се још не заплака него настави:</p> <p>„Кад ме вода изнесе |
| и.{S} Не бој се!“ говораше Рајко, па се још мало осмехну само да је умири.{S} Али му лице поче |
| ац, него грешник пред Богом!“ Ове би се још лепо свршило, али ето их моји сељаци да ме одбране |
| !{S} Барон Осман је удовац, могли би се још ноћас погодити, па нека је сутра два венчања!{S} А, |
| а стола један од млађе господе, који се још не бејаше са свим загњурио у вино.</p> <p>„А, тако |
| ћини.{S} Рекао бих да се свађају ако се још и не бију!“</p> <p>И онда опет обадвоје мирно а рад |
| осе сенком својом само размекшавале, те још лепшом чиниле, — кад погледате то лице и нарочито о |
| а покрива!"</p> <p>И онда му се примаче још ближе и — пољуби га у уста!</p> <p>Као да је из Мар |
| н у стени грубо урезани крст и шапуташе још некакве молитве за неколико тренутака, па се <pb n= |
| дног дана утекох, али ме Турци ухватише још у самом Крушевцу и доведоше њему натраг.{S} Избише |
| бити негде нека светиња!"</p> <p>Пођоше још неколико корачаја напред и угледаше један мали и си |
| талој господи, приђе к руци и патеру, и још једном са врата рече: „хвала вам, господо, простите |
| ницама од орлова и соколова перја.{S} И још у сваком столу беше уз плашт прислоњен по један дуг |
| на глава наслоњена на срце његово.{S} И још је нешто видео.</p> <p>На јелеку њеном горња пуцад |
| ек као сива магла у вис тихо повијала и још тиме спуштала.{S} Никада до тада Рајко није стојао |
| нешто рубља, а наћи ћеш и брашненица и још понечега чега нам је Бог дао!“</p> <p>Рајко разглед |
| >Кад је силом подигоше, она кроз сузе и још једнако јецајући рече лекарима и свима присутнима:< |
| их и дугачких плаштева од меке кадифе и још мекшег зибелина!"</p> <p>„Јест, госпођо, ама су оно |
| чицом!“</p> <p>— „Пих!“ узвикну Рајко и још нешто промрмља. „Али што да плачеш?{S} Кад те твој |
| ита нареди да с њоме пође Ружа, Мишко и још пет момака. <pb n="224" /></p> <p>Па онда отиде у с |
| узе да побојава да ће се они млађи људи још и покрвити.{S} Али их старац уталожи и узе сам да г |
| д оне кућице једна жена у годинама, али још пуно крепка.</p> <p>— „Ружо!“ рече јој Маргита, пад |
| асан глас старчев: „О децо, јесте ли ми још у животу?!“</p> <p>Рајко скочи к отвору из пећине и |
| ање, кћери земље маџарске, кад си се ти још смрти бојала?{S} Зар је ниси толико пута преклињала |
| дим, да ако у вас и има много срчаности још више има суза.{S} Никада ја не видех нашу Српкињу д |
| а сигурном знању, да кроз оне дивне очи још дивнија душа гледа.</p> <p>Тек је била налила ибрик |
| ,“ рече Маргита поносито, па јој се очи још топлије засветлише; „у нас је цела властела једна в |
| ве.</p> <p>Рајко му клече на прса и док још Циганин не дође к себи од чуда, скиде му с руке оне |
| оспођа грофица од Нађ-Бање.{S} Овде сам још слободна, или управо овде сам још робиња, која је с |
| е сам још слободна, или управо овде сам још робиња, која је се помоћу твојом у слободу своје зе |
| го хајдмо сад доле да ти причам што сам још у оној подземној дворани, усред оног блага, смишљал |
| ругу стиже.</p> <p>Свираше тако Циганин још неколико тренутака, па се онда устави да рекне:</p> |
| вати опет онај тајанствени шапат; „него још ти и не знаш колико је <pb n="136" /> она и лепа и |
| појили!" рече Рајко.</p> <p>Док он тако још збораше, Маргита се беше прегла над најближим бурет |
| и се с великим једним буздованом, Рајко још из даље опази како му Маргита, која бејаше остала с |
| око остатака од печених јагањаца и око још пуних боца.</p> <p>Кад се на капију уђе одмах с лев |
| белегом.</p> <p>А кад би сунце просуло још топлији жар, те позлатило и поља и горе, и кад би с |
| драгог камења, што својим севањем само још више изношаше на видик топлоту њеног лица.{S} Лево |
| ебела; он матор, она матора; а он уз то још и пијан, трештен пијан.{S} Хајде почесмо.{S} Накрив |
| дно од тога бирајте, ако не знате нешто још боље и сигурније.{S} Тек не можете земљакињу своју |
| свет погледам, опет видим како на њему још има пуно добрих људи и пуно љубави.{S} Хвала вам до |
| да се у њ није дало гледати.{S} Беше ту још поређан велики број мањих и већих златних крстова, |
| росто засути драгим камењем.{S} Ту беху још и неколике мање круне и дијадеме, по свој прилици ц |
| ти: „хајде, хајде! свршуј само ако имаш још што!{S} Ваља господа да се врате у караван-серај на |
| l:id="SRP18920_C2.6"> <head>6</head> <p>Још су дуго стојали пред оном стеном што их од пећине р |
| е Лазо на Косово зове!“</l> </quote> <p>Још једном дође лепо к себи.{S} Гледаше пуно отвореним |
| , ти би тек онда мене разумела!"</p> <p>Још се више Ружа препаде сутра дан.{S} Стигао беше изве |
| сводовима испод ових рушевина!“</p> <p>Још су се били разговарали кад поче да свита и кад стиг |
| бињи.{S} Сви ми веле да је Маџарица, да ју је Бекри-Бекир, — који је се тек пре четири године п |
| авом по свету да пронесу.{S} Колико год ју је пута призивао, свагда му је то исто казивала.{S} |
| а се у Маџарској и Маџарима хвали, како ју је Србин један пронео кроз Србију на рукама као свет |
| нића Бана, па Рељу Крилатицу, па старог Југ-Богдана, па толике друге наше јунаке!{S} Знаш како |
| , на којој царица преклињаше свих девет Југовића редом, да јој бар један брат од заклетве на дв |
| таху над мрачном масом, која подупираше јужни крај неба.{S} Лак и благ поветарац дуваше отуда.{ |
| ног деспотовића, који уз гусле гуди.{S} Јунак, који је у животу плашт овај носио, неће се срдит |
| све себе питах: „кад је ова жена такав јунак, ја какви су јунаци људи у њеној земљи?!“ А сад в |
| ки!{S} Је ли да је као жив? и коњ жив и јунак жив!{S} А знаш ти ко је ово?“ говораше Рајко с ве |
| што ја причам.{S} А видим те јеси ти и јунак и господин!{S} Знам ја, волео би ти да сазнаш о ц |
| смеш ни да се сетиш... и ти си ми неки јунак !...{S} Ниси никада младу жену у уста пољубио, не |
| у рен .{S} Маргита; „то је наш маџарски јунак Хуњадија Јанош! “</p> <p>— „Ене сад!“ рече Рајко, |
| српскога рода!“ Цела та прилика, и онај јунак са изразом одушевљења у лицу, и онај ватрени коњи |
| тао шта је радио и како је говорио онај јунак, и шта се коме најбоље свидело у оној песми.{S} У |
| но; „Бог с тобом, госпођо, Јанко је наш јунак, и наши други јунаци нит’ се жене, нит’ се бију, |
| ао се и он за вас као и многи други наш јунак, и право је да га се сећате! “</p> <p>„Е, мој Рај |
| епше учинило да је оно, како је тај наш јунак изводио из тамнице свога сужња, заробљеног Турчин |
| се на њ можеш поуздати као на најбољег јунака.{S} Његов ми је стриц једном живот спасао, па му |
| смехну што ова млада Маџарица од онаких јунака начини учитеље, па онда настави:</p> <p>„Оно.... |
| у оно плаштеви велике господе и великих јунака, који су с нашим царевима лицем у лице говорили! |
| тарог Југ-Богдана, па толике друге наше јунаке!{S} Знаш како је?{S} Бога ми као да су живи па ј |
| } А ја знам како ће.{S} Нека одмах купи јунаке драговољце, нека их наоружа и нека ти их преда д |
| pb n="131" /> војводи Сибињанин Јанку и јунаку Бановић Секули!{S} И ја знам по неку....{S} Хоће |
| е чисто да чује како цар виче: „напред, јунаци! напред српски соколови!“ па поче и сам као у не |
| гне човек, да народ ослободи.{S} Његови јунаци не носе сребрне челенке, него само лишће од жиро |
| спођо, Јанко је наш јунак, и наши други јунаци нит’ се жене, нит’ се бију, нити вино пију, док |
| а је жив, и шта би радили онакви српски јунаци какви беху Бан Страхиња и Краљевић Марко.{S} Одл |
| ђа!“ рече Маргита поносито; „ако су они јунаци, и ја сам кћи једне јуначке земље.{S} Ти ми нуди |
| стара малвасија којом су се наши стари јунаци и господа појили!" рече Рајко.</p> <p>Док он так |
| највећа господа маџарска и највећи наши јунаци купили, да им траке на застави везује, или да им |
| ад је ова жена такав јунак, ја какви су јунаци људи у њеној земљи?!“ А сад видим, да ако у вас |
| хвалисање његово са некаквим ове земље јунацима, даже царевима, које он пред Сараценима сараце |
| овио налево унатраг, као да се окреће к јунацима својим и као да им кроз отворена своја уста до |
| да се љубио лицем у лице с оним великим јунацима, и као да се питао с њима за јуначко здравље.{ |
| е о бојевима који су се онуда били, и о јунацима који сад већ мирно почиваху под овом или оном |
| /> <l>Цурама је срећу заставио,</l> <l>Јунацима скеле затворио!</l> </quote> <p>Али кад се оно |
| Бог, снахо!“</p> <p>— „Добра ти срећа, јуначе!“ прихвати млада жена са свим мирно, па се загле |
| пута у лице!{S} Нека га !{S} Хајде сад, јуначе, ја ћу с тобом и за тобом!“</p> <p>И пођоше заје |
| у срцу, она му живо рече:</p> <p>„Млади јуначе!{S} Спремна сам да пођем с тобом кад год ти каже |
| о: „узалуд је што бих хтела!{S} Еј, мој јуначе, од мене је сад већ одбегла и сама сенка од наде |
| Није било лако ни од шале носити таква јуначка имена.{S} Ваљало је да пазиш и шта говориш и ка |
| лашт, који је покривао господска прса и јуначка рамена?“</p> <p>— „А, сад видим!...{S} Сад те р |
| и отаџбини.{S} Моја је земља румена од јуначке крви и светла од витештва.{S} Знам заволећеш је |
| „ако су они јунаци, и ја сам кћи једне јуначке земље.{S} Ти ми нудиш твоје мало гуњче; за што |
| ко од вас, децо, да се усуди да га тим јуначким именом зове!“ Ја да си видела оне бруке и оног |
| м јунацима, и као да се питао с њима за јуначко здравље.{S} Ето видиш, кад оно твоји земљаци, о |
| S} Немој, госпођо; пусти нека опет сине јуначко срце и нека одгони тај облачак!“</p> <p>„Немој |
| пала по неки панцир од сребра и по неко јуначко срце испод панцира од сребра.{S} Јаворове гусле |
| ном клетвом.{S} Него деде, како доби на јуначкој сабљи ’ваку робињицу ? “</p> <p>„Ево како!“ по |
| онда јасним грлом запевао по неку песму јуначку.{S} Ваљало нам је добро да тувимо што пева, јер |
| пријатељу Хасан-аги дао свога младог а јуначног „кабадахију“ Рајка, да га спроводи и да му пом |
| ажарили по зидинама градским и кроз све јунаштво своје кришом погледали к прозорима дворским од |
| а ништа мој брајко; мали си ти за такво јунаштво!</p> <p>Па онда као да јој од једанпут муња си |
| јна господо, јемчи, да преласни и бујни јуноша, дрскост којега толико изненађује, није нама од |
| неизбежна конклузија логике, да је овај јуноша врло, врло подозрив!</p> <p>„Преподобни!“ прекид |
| уцкавају самсове а сами урлају; самсови јуре њушкајући све мојим трагом, па кад ме из далека оп |
| Шта ћу сад јадна!...{S} Гледах их како јуре као да су се помамили; засукали рукаве до рамена, |
| коњма и читава руља самсова испред њих јуре право к мени!....{S} Стадох, скамених се!{S} Шта ћ |
| погнув се мало унапред по коњићу своме, јури кликћући као млад соко.</p> <p>Чак би и чаушбаши м |
| една сјајна звезда прелети небо, као да јури к младом месецу на западу.</p> <p>„Виде ли ону зве |
| , госпођо,“ рече јој Мартин; „Мишко већ јури путем у Сегедин.{S} Ја ћу сад да отпашем младога в |
| а овамо!{S} Прежи коње!“ викаху, па сви јуриш к шталама.{S} А сељаци се усплахирише и запиташе: |
| њој, она са вриском, који срце параше, јурну к њима, одгурну чауше и јаничаре натприродном сна |
| n="189" /> њој, око ње, уз њу, па онда јурну к степеници, која је из дворишта у главно здање в |
| S} Изгледаше дивно у <pb n="66" /> оном јутарњем зраку онако узбуђен и онако поносито стојећи п |
| ову?!“</p> <p>Танка сива маглица ранога јутра растањивала се све више и више, као да се растапа |
| ј чесми; ко зна? можда је Голубан онога јутра кад ће поћи на Косово, напојио свога лабуда баш н |
| RP18920_C2.3"> <head>3</head> <p>Кад је јутро освануло не даде им старац да се крену.</p> <p>„П |
| уњца.</p> <p>„Како лепо мирише ова зова јутрос!“ рече гласно, тек да нешто почне.</p> <p>Она се |
| Сећаш ли се! казивао сам вам о њој кад јутрос близу ње пролажасмо.{S} Цар је врло често одлази |
| а дванаест горских вила, а ја ево чекам јутрос да њоме прође једна злосрећна робиња црног једно |
| оју жену љуби!...{S} Шта оно би с тобом јутрос у пећини, кад муња севну и гром пуче?...{S} Тобо |
| то сад овде у овоме часу, на овом лепом јутру, под овом првом зраком сунчаном, осећам да си вит |
| <pb n="146" /> што не испусти свећу: — „јух, змија! змија! змија!{S} Спуштај врата Рајко!{S} Сп |
| . робиња!.... турска робиња!.... да сам јуче умр’о, умр’о бих не видев тако чудо, све то троје |
| {S} На глави ми она дијадема, под којом јуче онесвеснух; од ње полазе све витице од бисера, па |
| пко дохвати обадвоје за руке и повуче — к једном отвору у стени од пећине. </p> </div> <div typ |
| па кад видиш да Турци преко мене мртва к теби скачу, ради како ти Бог кроз то твоје срце казао |
| сажаљења!{S} И онда сам се заверила да к теби више никад не подигнем очи, да пред тобом никад |
| да се диже на ноге, скиде капу, погледа к оној трпези на којој светлуцаху у драгом камењу крсто |
| сад све саме варнице прште.{S} Погледа к робињи и виде како јој низ образе једна суза другу ст |
| на путу до Ниша сви погледаху испод ока к Рајку.{S} Она очевидна промена у његовом понашању, он |
| на бриге, одлажаше чешће све на прстима к закључаним вратима од собе у којој је, па се опет вра |
| твојој мајсторици!" рече Рајко погледав к младој жени, која се шћућурила на земљи поред мехова, |
| S} Па <pb n="87" /> онда приђе гологлав к Маргити, метну руку на срце, поклони јој се смерно и |
| да се помамио; па онда још брже натраг к <pb n="189" /> њој, око ње, уз њу, па онда јурну к ст |
| или, Манда му световаше да отиде у Арад к некој старој Влахињи врачари, која може да учини да в |
| старе цркве Лазарице младић пође напред к једном обрваном платну од зидина, које се наслањаше н |
| еднако по народу пролазе.{S} Пође народ к цркви на сабор.{S} Помоли се Богу, приложи цркви што |
| дам мало своју ластавицу!“</p> <p>И оде к ластавици.{S} А Маргита се огрну његовом црвеном каба |
| оклони се и свој осталој господи, приђе к руци и патеру, и још једном са врата рече: „хвала вам |
| а земљу, диже се сад у висину.{S} Приђе к Рајку, положи му обе своје руке на рамена, загледа се |
| ни и нерешљивости, па онда и сама приђе к руци која и њу, као оно и Рајка, живо благослови.{S} |
| е за обе руке и повуче, диже се и приђе к Маргити.{S} Пригну се полагано над њеном главом, глед |
| <p>Рајко се диже, скиде шубару и приђе к руци старчевој.</p> <p>„Хвала ти, оче, по хиљаду пута |
| ргите.{S} Он одмах скиде шубару и приђе к руци старчевој.{S} Маргита сјахав, застаде за неколик |
| собу и онај црни рундов и понизно приђе к Маргити, облизујући се и машући кудравим својим репом |
| ви према теби!“</p> <p>Па онда му приђе к лицу и пољуби га у чело.</p> <p>„Шта то радите за име |
| запита шта Рајко рече, па кад чу приђе к младићу и потапка га по рамену као да му одобрава.</p |
| , те он похита за њима.{S} Кад већ сиђе к чесми, стаде и окрете се.{S} Пред чатрљом Циганиновом |
| клече на прса и док још Циганин не дође к себи од чуда, скиде му с руке оне влажне крпе и напун |
| оток суза речи угуши.</p> <p>Рајко дође к себи.{S} Отвори очи и гледаше у таваницу.{S} Окрете г |
| у три пута беше прекрстио, и одмах дође к себи.{S} Сад га гану њен жалостив глас.</p> <pb n="94 |
| је авет неку угледала.{S} Посрћући пође к њима, удари се руком у чело, стропошта се поред старц |
| опет своје гуњче.{S} Отиде за тим доле к оним растовим столовима, изабра један велики плашт од |
| оказа руком у правцу преко целе дворане к оном коњанику на мрамору. „И онда, што ти да остајеш |
| ом оног старог града у Крушевцу, ето ње к мени, на сну праћена још једном женом.{S} Села би пор |
| гуђаше у гусле, лице своје подигао горе к лицу старчевом, а уста мало отворио као да пева.{S} С |
| је моја робиња!{S}" Па онда окренув се к младој жени викну јој оштро: „ха, бре, Маџарице, казу |
| ри час!“ рече патер; „а ја изађох да те к њима зовем.{S} Ходи унутра!“</p> <p>Рајко скиде шубар |
| повио налево унатраг, као да се окреће к јунацима својим и као да им кроз отворена своја уста |
| а руке и помогоше Циганину да је одвуче к чатрљи.</p> <p>За неколико тренутака цела она свита б |
| иш нешто много лепше!“ и онда га повуче к трећој прилици на мраморној коцки, лево од оне велике |
| но изађе.</p> <p>Млад месец се спушташе к западу.{S} На тамно плавом и високо издигнутом небу п |
| ad>8</head> <p>Мало после да се вратише к оној трпези од зеленог камена, што беше претрпана пех |
| е погледима ове столове, па се окренуше к средини дворане и њеном зачељу.</p> <p>По средини дво |
| вукла некуда — и сам није знао куда, и к нечему — и сам није знао к чему.{S} Сва му се Србија |
| о а нешто мало и срдито. „Нико ме други к вама послао није до жалосна судбина оне ваше земљакињ |
| роз све јунаштво своје кришом погледали к прозорима дворским од биљура, и када је са тих прозор |
| сјајна звезда прелети небо, као да јури к младом месецу на западу.</p> <p>„Виде ли ону звезду ш |
| Узе грош и узе талир па без речи појури к брду.{S} Чим зађе за неко дрвеће, Рајко рече Маргити: |
| е враћају.{S} Али не смеде ни погледати к оном ковчегу на коме млада Маџарица спаваше.{S} Спуст |
| <pb n="58" /> Рајко у себи, па се врати к Циганиновој чатрљи.</p> <p>Кад уђе виде у оном нејасн |
| у присоју испод града.{S} Кад се врати к ватри, нађе старца и Маргиту како ћеретају као да су |
| идине, па се у потмулој грмљавини врати к њима двома, неразговетно понављајући последње две реч |
| т предомисли, те се у бесном трку врати к Маргити.{S} Ова га обема рунама дохвати за кудрави вр |
| ме клечим пред тобом, ево ме дижем очи к теби; кроз сузе моје срце те моје тражи.{S} Чуј један |
| ање и гласно плакање оне жене.{S} Скочи к вратима од чатрље, али их нађе зачепљена изнутра.{S} |
| и ми још у животу?!“</p> <p>Рајко скочи к отвору из пећине и викну: „Брзо оче, дај воде или вин |
| јко сам у себи, а кад се врати у ходник к Маргити рече јој: „нема овде ништа особито!{S} Хајдмо |
| по трагу других кола, правцем на исток к једној умци, на врху које има засађено неколико јабла |
| гове.{S} И онда пођоше низ брдо правцем к чесми, па да изађу на пут у варош.</p> </div> <div ty |
| о пусти погледе своје да лутају правцем к рудничким планинама.{S} Неколике јако светле звезде т |
| !“ па је узе за обе руке и окрену лицем к ватри, те је са пуно очинског саучешћа гледаше, па гл |
| икада више срце моје не занесе молитвом к престолу твоме.{S} Али се ево сломио бунт мој; сломио |
| ачаше лаганим и опет несигурним кораком к селу.{S} Маргита устави кола и викну сељака.</p> <p>„ |
| ове чесме; и окренуо си се био и гледао к мени.{S} Имао си дугу пушку о рамену... <pb n="39" /> |
| знао куда, и к нечему — и сам није знао к чему.{S} Сва му се Србија чинила као да је баштина ње |
| азио на под дворане или из дворане ишао к вратима, <pb n="105" /> — биле су поређане петачке, с |
| ше шта то би.</p> <p>Циганин беше дошао к себи и напрезаше се силно да збаци са себе Рајка, и б |
| ој стари пријатељ, цар смуковски, право к мени.{S} Кад га Турци и моји сељаци угледаше, а они к |
| авице већ усијане кљеште, па онда право к робињи да је њима за мишицу стегне.</p> <pb n="55" /> |
| ше Маргита, па сишав с кола приђе право к рундову, који, кад чу њен глас, стаде као да се скаме |
| тава руља самсова испред њих јуре право к мени!....{S} Стадох, скамених се!{S} Шта ћу сад јадна |
| /> <p>„Право велиш, Рајко; хајдмо право к њему у двор! “</p> <p>У који час то Маргита рече и ус |
| својом, она корачаше господствено право к зачељу.{S} Сви је гости сад гледаху запрепашћени, нек |
| а се скаменио, подиже главу своју право к њеном лицу, њушкаше живо као да усише мирис од овог ж |
| дјури све на прстима кроз дворану право к мрамору, на коме цар Душан јахаше поносито свога коња |
| 20_C1.7"> <head>7</head> <p>„Одох право к Турцима!“ причаше Циганин даље. „Изађох пред пашу, по |
| као да пева.{S} Старац се пригнуо мало к младићима па се загледао у лице младога гуслара с јед |
| !“</l> </quote> <p>Још једном дође лепо к себи.{S} Гледаше пуно отвореним очима око себе, загле |
| /p> <pb n="91" /> <p>Рајко прислони ухо к стени и после неколико тренутака рече: „.јест, гребу |
| м величанствено, показујући Циганки пут к вратима.</p> <p>„0, о, о, грофе,“ јекну Циганка сва д |
| хом лежао пред њом.</p> <p>Шајку скрену к српској обали далеко од села, а под неке врбе, где не |
| на спусти на колена, а душа јој се вину к девојци, мајци божјој.{S} Дуго је ту клечала са склоп |
| она са вриском, који срце параше, јурну к њима, одгурну чауше и јаничаре натприродном снагом, к |
| 9" /> њој, око ње, уз њу, па онда јурну к степеници, која је из дворишта у главно здање водила, |
| кмо ли једна Циганчица!{S} Хајдмо одмах к њему !{S} Нема места данас сузи од жалости, него само |
| не водиш к њима?{S} Зар ти ниси од њих к мени послат ? питаше она у чуду; веђе јој се саставиш |
| џијом док опет не обамрех.{S} Кад дођох к себи нађох се у некаквом гвозденом кавезу, па још око |
| ни сутлијашем.{S} На моју несрећу дођох к себи и поправих се, а он онда поново побесни.{S} Уз т |
| тако пита.</p> <p>„Зар ти мене не водиш к њима?{S} Зар ти ниси од њих к мени послат ? питаше он |
| о!{S} Прежи коње!“ викаху, па сви јуриш к шталама.{S} А сељаци се усплахирише и запиташе: „ама |
| </p> <p>Кад осташе саме, онда она приђе ка ковчегу.{S} Дуго и дуго гледаше без речи у мирно лиц |
| . </p> <milestone unit="*" /> <p>Сиђоше ка скели.{S} Једно младо сељаче чуваше је.</p> <pb n="6 |
| на десно и лице јој се сад окрену право ка кубету од дворане.{S} Нешто шапуташе, па се опет осм |
| p> <p>Узеше се за руке и пођоше низ ужу ка колима.{S} Рајко ћуташе.{S} Од силног узбуђења не мо |
| знутра Циганин не отварајући.</p> <p>— „Кабадахија царевог чаушбаше Хасан-аге Зулуфлије вели ти |
| о, па му уведох синовца у свој конак за кабадахију, и пазим га као да ми је син.{S} Поведи га у |
| Хасан-аги дао свога младог а јуначног „кабадахију“ Рајка, да га спроводи и да му помогне да се |
| аше јој нешто маџарски.{S} Кад од своје кабанице и сиџадета начини што ужи свитак и кад га прив |
| .{S} А Маргита се огрну његовом црвеном кабаницом, изађе на врх стене и седе, прикупив кабаницу |
| ом, изађе на врх стене и седе, прикупив кабаницу добро око себе, загледа се у оне далеке ватре |
| де и развио своју <pb n="167" /> црвену кабаницу.{S} А док је он тако спремао за Маргиту преноћ |
| ти шириш своју-шареницу и твоју црвену кабаницу!{S} Већ сам у две прилике долазила на мисао, д |
| {S} Завукао се био сав у црвену сукнену кабаницу, загрејао се, занео се у мисли које су биле ви |
| јко као прекоревајући га.</p> <p>„Море, кабули ти то човече!{S} Не види пророк ноћу!{S} Него де |
| ојаше се они да се због тебе не заметне кавга с Турцима, па одоше својим послом!{S} А ја рекох |
| ни до Крушевца ни у Крушевцу да начини кавгу па је срдит, и без сумње премишља <pb n="26" /> и |
| Ах, чекај!{S} Да пустим мога славуја из кавеза!“ И онда отиде у одају иза ковачнице, извади из |
| бож пристаде.{S} Откова ме, пусти ме из кавеза.{S} Узех радити по ковачници као да сам се у циг |
| отиде у одају иза ковачнице, извади из кавеза птичицу, пољуби је и пусти је кроз врата у ноћ.< |
| ох к себи нађох се у некаквом гвозденом кавезу, па још окована у ланце по ногама и по рукама.{S |
| {S} Ваш бих ти казао и за што ми треба, кад бих знао да си <pb n="42" /> човек.{S} Је ли вера, |
| ш за сваку по овакав талир, а од блага, кад га нађеш, мени четвртина ! “</p> <p>„Вала да си ми |
| ем, он метне клеште у ватру па ми онда, кад се усијају, месо са мишица и плећа живој хоће да от |
| p> <p>Рајко се побоја да није излудела, кад оно поче да узвикује говором неразумљивим.{S} Али к |
| ед олтаром погледам ко ми је младожења, кад оно није више мој стари чича, него млад и красан је |
| љуспе што падају од змајевских панцира, кад се змајеви туку.{S} Биће да су се у старо доба и ов |
| је то светлост тамо?“ упита га Маргита, кад јој и самој погледи падоше на онај ходник у зиду од |
| >Маргити се поче да стеже лед око срца, кад опази да нигде у селу нема свеће или ватре у кући, |
| на гомилу турске момчадије и дечурлије, кад би ова гласно повикала: <hi>„ха, бре, вур ђаур!“ </ |
| ла?...{S} А куд оно залуташе очи твоје, кад је оно у своме наручју на сребрном столу, а из злат |
| фице од Нађ-Бање, кћери земље маџарске, кад си се ти још смрти бојала?{S} Зар је ниси толико пу |
| на где је и на коме је месту, али веле, кад би човек потковао коња новим сребром у све четири н |
| ?{S} Е, стари наш господар прве године, кад вас Турци одведоше, није знао шта ће од жалости за |
| тију у руку Рајкову давала му на знање, кад год би појачана вика у пећини одјекнула у јачем куц |
| ти свесрдно послужим; ето послушаћу те, кад велиш.{S} Хајдмо да сечемо стену.{S} Друго нам сад |
| псина једна да пиљи у твоје лепо лице, кад је само моје ?!“ Сад што да ти дуљим — извукоше ме |
| из пушке.{S} А радним данима би у вече, кад сврши распоред за сутрашње радове, посадио све задр |
| сиљка.{S} А баба се заплака: „ех, рече, кад милостива госпођа грофица хоће да босиљком окити је |
| шав с кола приђе право к рундову, који, кад чу њен глас, стаде као да се скаменио, подиже главу |
| је!{S} Што је доведоше ни по јада, али, кад хтедоше да пођу, ластавица неће да се макне од пећи |
| {S} Шта оно би с тобом јутрос у пећини, кад муња севну и гром пуче?...{S} Тобож не смеш ни да с |
| одијају.{S} Не знаш ти какви су Маџари, кад се узму да часте и проводе !{S} Него да седнемо мал |
| а кад га нађе, не смеде уста да отвори, кад виде како је она очи склопила па се у снове пустила |
| Отишао је седој Влахињи у млади петак, кад се смркло.{S} Баба је наложила велику ватру на огњи |
| е, драга моја, како ћу ја да те познам, кад те не познаје онај који те је грлио?!{S} Ха, ха, ха |
| за мојих.{S} Ранио си ме првом стрелом, кад си ми младој младу и нежну матер отргао, а мене хла |
| предао.{S} Ранио си ме другом стрелом, кад си мој први девојачки занос, чист пламен невине јед |
| .</p> <p>„Ех!“ рече са дубоким уздахом, кад се трже из заноса, „ово се Маргита с Рајком опрости |
| Дајте милостиву руку слузи вашем.{S} О, кад доживех да вас опет својим очима видим! “</p> <p>И |
| моја добра Ружо?“ рече јој Маргита; „о, кад би ти само знала како је он невин, како добар, како |
| огледом испод густих веђа на сну јавио, кад бих заспала на зибелинском плашту каквом!{S} Овако, |
| а, него они теби!{S} Узми паре, брајко, кад си тако лепе среће! “</p> <p>— „Не дао Бог, да ја њ |
| ad>16</head> <p>Сунце је већ било село, кад су њих двоје стигли на врх једнога Дунаву најближег |
| серај!“ рече му патер.</p> <p>— „Добро, кад тако заповедате!" прихвати Рајко, па се онда окрете |
| тке, које код њега проведосмо.{S} Јест, кад кроз сву своју несрећу на свет погледам, опет видим |
| да прихватиш да чуваш ову свету оставу, кад мене нестане.{S} Ја већ видим да нећу доживети њего |
| м и прштањем разбијаше у металном суду, кад је из дубоких мисли изведе један мекан а звучан гла |
| последња силенција угуши претпоследњу, кад у томе брзоруки момци напунише све пехаре редом, он |
| лежим на овом тврдом оловном поклопцу, кад ено ваља да педесет широких и дугачких плаштева од |
| њима за јуначко здравље.{S} Ето видиш, кад оно твоји земљаци, она велика господа, не хтеше да |
| прости, нама момчадији свагда говорио: кад си у неприлици па не знаш на коју ћеш страну, запит |
| је авет утекла би!{S} А <pb n="145" /> кад није авет другога се чега баш и не бојим.{S} Сад ће |
| пањ.</p> <p>„Шта ли му је ово сад?!{S} Кад угледах ове златне лавове и сребрног орла помислих: |
| ем!{S} Не знаш ти како је она добра!{S} Кад се Бог није хтео да окрене на моје толике молитве и |
| ире! “</p> <p>„Бог с тобом, госпођо!{S} Кад смо ми секли главе нашим краљевима?" питаше Рајко г |
| >„Оно.... у неку руку право и велиш!{S} Кад изађох љут од твоје господе и стадох у оном забрану |
| ст и светиња од које нечастиви бега.{S} Кад ме гледи и кад ми говори, као да ме невидљивим крил |
| енуо од мене, ја се окренух од њега.{S} Кад Бекри-Бекир узе да ме усијаним клештима наморава да |
| ере.{S} Него то је још најмање јада.{S} Кад се позно у ноћ врати, искупи нас стриц све и старо |
| а се полагано креташе озго са града.{S} Кад се свита мало примаче, она се жена подиже, па да би |
| једну ледину у присоју испод града.{S} Кад се врати к ватри, нађе старца и Маргиту како ћерета |
| исто готово од речи до речи лагала.{S} Кад су му тако већ мало памет померили, Манда му светов |
| ...{S} Чудим се како нисам полудела.{S} Кад ме је Бекри-Бекир унео везану у ону мрачну и прљаву |
| наслоњеном на руку у тешким мислима.{S} Кад би он уморен престао да куца и спустио руке, она би |
| оздо од свите, те он похита за њима.{S} Кад већ сиђе к чесми, стаде и окрете се.{S} Пред чатрљо |
| а кад је пијан онда је прави сотона.{S} Кад не бих хтела да му играм што он прозва малим и вели |
| тина новца и оружја, тешка сиротиња.{S} Кад је стари деспот све то чуо, заповедио је да се овде |
| ј нека пуста калуђерска препеченица.{S} Кад је искамџих од калуђера рекоше ми: има јој двадесет |
| да је у Рајка срце престало да куца.{S} Кад то рекоше Маргита пред њима и пред свима својим мла |
| правио изванредно мудар и прозорљив.{S} Кад оно Рајко изађе зловољан из њихове одаје, патер узе |
| пошли су све корак по корак напред.{S} Кад већ измакоше из сеоских атара, онда се носачи почеш |
| полица, а на њима мртвачке ковчеге.{S} Кад из треће просторије изађе Маргита му рече: „чини ми |
| во је да те послужим а и мило ми је.{S} Кад будеш у својој земљи у слави и срећи, сетићеш се да |
| д брвана жабе су невесело крекетале.{S} Кад свита изађе мало у брдо, у једном ниском лугу славу |
| и дуљим — извукоше ме и истукоше ме.{S} Кад се дигох рекох им: „кажите грофу запамтиће он ово ! |
| од његових.{S} Дрхтала је од милине.{S} Кад отвори трепавице, очи јој беху пуне суза.</p> <p>„Е |
| ка?!“ питаше Рајко.</p> <p>— „Јесте.{S} Кад бих се већ морала пробудити, онда бих опет волела д |
| ицавања у здравље паметне Циганчице.{S} Кад и то прође, стари гроф настави:</p> <p>„Сад ево јед |
| броти вашој; опростите ми сузе ваше.{S} Кад би знали како је мој живот био само један ланац гор |
| ли, јер се прва два брзо распршташе.{S} Кад Рајко узе намештати и онај трећи на доњој полузи да |
| ад чела и тепаше јој нешто маџарски.{S} Кад од своје кабанице и сиџадета начини што ужи свитак |
| ијатељ, цар смуковски, право к мени.{S} Кад га Турци и моји сељаци угледаше, а они куд који, бе |
| ла велику ватру на огњишту у кухињи.{S} Кад је стигла поноћ, баба расплете своје седе косе, ски |
| ироким сводом као под неким кубетом.{S} Кад њих двоје изиђоше из ходника, па стадоше на праг, п |
| е одмах се прихватише уз једно брдо.{S} Кад изађоше на врх, и пре него ће ући у густу једну шум |
| вога часа у гору и склоните се мало.{S} Кад турски самсови дојуре у пећину, наћи ће Маргиту с н |
| ном прсту од леве руке златну бурму.{S} Кад отвори врата наиђе на Ружу, која врисну и мало што |
| и кувати неку воду у једном тигању.{S} Кад је вода прокључала, онда баба заиште од грофа његов |
| 76" /> камџијом док опет не обамрех.{S} Кад дођох к себи нађох се у некаквом гвозденом кавезу, |
| усто?{S} Зар код толиких паса пусто?{S} Кад би и пси знали да пију, онда би и они за госама сво |
| нешто промрмља. „Али што да плачеш?{S} Кад те твој господин види, он ће вратити невесту, па да |
| о размекшавале, те још лепшом чиниле, — кад погледате то лице и нарочито оне очи, онда се лепот |
| би...{S} Шта ли сад чекаш?..{S} Јеси л’ кад год видео лепшу жену у Србина или у Турчина ?{S} Ка |
| држаше лице своје скривено на рукама, а кад се мало умири он диже главу, погледа кип Душанов и |
| не гините лудо, још није дошло време, а кад дође време доћи ће и човек!{S} И ако онда будем жив |
| !{S}" Тако говораше Рајко сам у себи, а кад се врати у ходник к Маргити рече јој: „нема овде ни |
| би ме најпре хладним клештима штипао, а кад ја упорно нећу него стегнем срце и стиснем зубе па |
| , и не могаше одмах да нађе одговора; а кад га нађе, не смеде уста да отвори, кад виде како је |
| смо на невољи па нек нам Бог опрости; а кад будеш у срећи и у господству сети се на ово !“</p> |
| , наћи ће Маргиту с ножем у срду !{S} А кад Турци виде да је са мном свршено, неће марити да ва |
| о биће ту негде и твоја ластавица!{S} А кад ја остах сам, ја се прекрстих, рекох: „слава теби, |
| ој жени, на самрти твојој позајми!{S} А кад смрт по мене дође, наћи ће ме да сам пред ногама на |
| ти, и анђели његови нек те чувају!{S} А кад се мене у срећи својој сетиш, помоли се својим чист |
| пет ће једном дан растанка доћи!..{S} А кад тај дан дође, онда, тамо у оном двору, грофица од Н |
| хоће господа нека прихвати црква.{S} А кад би то моји новци били па се ја питао, ја бих рекао: |
| о то на лево, док је Ружа причала.{S} А кад ова доврши, онда она наслони чело на дрвени сто па |
| аше на нас кроз прозор из пиштоља.{S} А кад разбисмо врата нађох је где лежи на поду; обнезнани |
| ут, и грчевито крхаше прсте своје.{S} А кад ветар донесе нов талас од лавежи паса, она као преп |
| после.{S} И није слутило на добро.{S} А кад доведоше сутра дан младу, све излуде.{S} Она младо, |
| цки мраморној, као оно Рајков цар.{S} А кад чу како Рајко узе викати и одјеке изазивати, и кад |
| у од својих уста да сиротињи даду.{S} А кад дође да се битка бије, онда само: напред, напред, < |
| ас да останеш и да спремаш војску.{S} А кад рат почне, онда ћеш ти као војвода Рајко од Расине, |
| ом и јачом дреком довикиваше. </p> <p>А кад маџарска господа наступише баш према њој, она са вр |
| овом или оном каменом белегом.</p> <p>А кад би сунце просуло још топлији жар, те позлатило и по |
| његове !“</p> <p>„Не бојим се ја ничега кад има светлости.{S} Мене је страх само у мраку.{S} Ха |
| двеста сребрних гроша, да је се нагледа кад игра велики чардаш?!“</p> <p>„Велики чардаш?!“ поно |
| ло осетљивог нервног организма; па онда кад погледате у оне крупне црне очи што као да су од цр |
| Хијероними, и насмејаше се сва господа кад им преведе Рајкове речи.{S} Па онда ће патер прихва |
| ивикнуо теби, да ме збиља жалост осваја кад помислим, да ће кроз који дан доћи и дан, у који ми |
| {S} Није дуго трајало од онога тренутка кад оно Циганин приђе с усијаним кљештима да кида месо |
| ић шапуташе:</p> <p>„Како оно сину муња кад се њене усне дотакоше твојих усана! како дивне беху |
| Халил-бег је матора, хладна дртина, па кад је видео, он полуде, полуде, у мало ме ето овде на |
| познајете боље од нас ове људе овде, па кад ваша логика каже да је младић овај подозрив, моја л |
| матраше за неко <pb n="70" /> време, па кад виде да се устручавају да му приђу, он им за чудоја |
| као гуја.{S} Седи тамо у дно пећине, па кад видиш да Турци преко мене мртва к теби скачу, ради |
| арац посланик запита шта Рајко рече, па кад чу приђе к младићу и потапка га по рамену као да му |
| ови јуре њушкајући све мојим трагом, па кад ме из далека опазише ударише <pb n="79" /> у лавеж, |
| свим сигурном ногом, изађе на суво, па кад <pb n="68" /> за ластавицом и Маргита поред свих ша |
| о што би се жедан бистре воде напио, па кад спусти чутуру поред себе на асуру, рече:</p> <p>„Е |
| ово побесни.{S} Уз то се био пропио, па кад је пијан онда је прави сотона.{S} Кад не бих хтела |
| /> Хасан; „него ето, полети на коњу, па кад се добро измакнеш, запевај !“</p> <p>И онда би Рајк |
| има, маше руком да јој што пре дође; па кад јој се примаче, она му живо шапутом казиваше: „ходи |
| а твојом господском беседом!“</p> <p>Па кад се опет посади, настави да говори: „ Јест, стриц ми |
| и; ко зна? можда је Голубан онога јутра кад ће поћи на Косово, напојио свога лабуда баш на исто |
| ли.{S} Срце ми се окрепи и радосно куца кад сам себи кажем: јесте, хоћу да светао сачувам и њен |
| о скаменила, гледајући ово друштво, сад кад виде шта Манда на њене очи учини <pb n="208" /> пре |
| тао вратиш. <pb n="163" /></p> <p>А сад кад си већ и онако понешто видео, да ти тек понешто каж |
| испава.{S} Уморна је.{S} Није чудо, од кад се то путује!{S} А сутра опет ваља рано ранити; дал |
| 3" /> сте код њега у двору на мору, где кад се сетите њега, старца, ви се грохотом насмејете.{S |
| о доиста Маџарска?!{S} Јест, биће да је кад се у њој небо и земља састају!{S} Ах, да сам те очи |
| очешће и подуже одмараху.{S} Свитало је кад су стигли на вис на оно место, где су недавно Рајко |
| ветла од витештва.{S} Знам заволећеш је кад је познаш, јер је и у тебе срце витешко!“</p> <p>У |
| ни речи, нити мрдну прстом, па ни после кад Марко осече и другу па и трећу главу Арапову, онда |
| ујем!{S} Та он једини и може да помогне кад нико други не може!{S} Ко је подигао моју Марушу из |
| урски не вребају.{S} Било је пред подне кад нас овде затвори.{S} По свој прилици чекаће да се д |
| авио у кукове своје и расточио као буре кад му прсну обручи, а по средини остало само сељачко с |
| е јеси некаква убојита делија; бојим се кад <pb n="47" /> ожедниш дигнућеш чету на манастир па |
| о сећам!“ прихвати она.' „Видела сам те кад си застао иза свите; стојао си сам мало по више ове |
| на грчевито задрхтаваху, као оно у деце кад хоће да бризну у плач.{S} Ал’ се још не заплака нег |
| њеви праве.{S} Хладан га зној пробијаше кад помишљаше да је треба најмање четири, ако не и пет |
| од собе у којој је, па се опет враћаше кад би је чула да се миче.{S} На послетку Маргита изађе |
| <head>15</head> <p>У вече тога дана, и кад се већ добро смркло, велика једна гомила сувог грањ |
| се смилује на вас и рад вас на мене, и кад сврших молитву, не дигох се са клечања, него узех — |
| лији жар, те позлатило и поља и горе, и кад би сваки лист на дрвећу, и сваки цвет на пољу, и св |
| Рајко узе викати и одјеке изазивати, и кад га виде како баци шубару у вис, она му хитро приђе |
| га се у ону округлу дворану силазило, и кад погледаше <pb n="102" /> пред собом, обадвоје се ус |
| ну и прљаву јазбину своју у Крушевцу, и кад помислих у каквом сам добру и на каквој нези одрасл |
| ва," рече сам себи, „што јест, јест ; и кад спава лепа је, а шта да кажем кад оним крупним црни |
| анин. „А мени се ето већ смучило !{S} И кад год је намиришем одмах ми се смучи, и да не сркнем |
| } Куд нас беда његова на њ навуче!{S} И кад бих могао да пробијем ову стену страх ме је прво, ш |
| ћеш ме, знам, брзо заборавити....{S} И кад она срећна жена, којој је судбина наменила да једно |
| се били разговарали кад поче да свита и кад стигоше оздо из села два сељака с хлебом и вином.</ |
| хтео да окрене на моје толике молитве и кад ни један светац не хте да ми помогне, она једина не |
| ици.{S} Тек опет ослушкиваше да ли ће и кад ће онај жубор престати.</p> <p>Па дође нас кад прес |
| које нечастиви бега.{S} Кад ме гледи и кад ми говори, као да ме невидљивим крилом закриљује од |
| Треба, веле, да се то кује у по ноћи и кад је млад месец на небу !“</p> <p>„Сад је млад месец, |
| нице и сиџадета начини што ужи свитак и кад га привеза за седло Рајко рече Маргити: <pb n="63" |
| и и сењаци око двора букнуше у пламен и кад ми вичући „Алах—Алах!“ грунусмо у двор, она пуцаше |
| њице!“</p> <p>„Цареви не би били цареви кад би се тако лако завађали.{S} Веруј ми нико се с тог |
| д неки као долап у зиду од кухиње, који кад отвори рекне му: „гледај сад и добро утуви своју су |
| кушавала да се глађу и жеђу уморим, али кад већ клонем и обамрем Бекри-Бекир доведе жене, те ми |
| S} Није знао колико је дуго спавао, али кад отвори очи виде да је по рамену покривен својим мал |
| 4" /> нека обична и проста жена.{S} Али кад јој лице сагледате, нешто малко дугуљасто али лепо |
| чини читав урнебес од силенције.{S} Али кад последња силенција угуши претпоследњу, кад у томе б |
| зио, него казиваше песму и даље.{S} Али кад Краљевић Марко осече прву главу Арапину, а она не р |
| бити какви козари наложили били.{S} Али кад јој приђоше ближе, опазе да ватра гори пред једном |
| а узвикује говором неразумљивим.{S} Али кад поче да плаче и да јеца, он се полагано маче од ње, |
| осећа.{S} Беше се као скаменио.{S} Али кад Маргита хитро скочи унутра у пећину, он пође за њом |
| има скеле затворио!</l> </quote> <p>Али кад се оно српске војводе Реља од Пазара, Милош Обилић, |
| ина!“</p> <p>Још су се били разговарали кад поче да свита и кад стигоше оздо из села два сељака |
| стену, па ако је не просечемо, онда ти кад видиш да сам мртва ради шта знаш!“</p> <pb n="147" |
| прикривеним осмехом, као оно млада мати кад тобож хоће да покара свога синчића, а у самој јој ј |
| казати како.... ја онда опет једне ноћи кад он беше трештен пијан, покушам поново срећу да бега |
| тојаше као укопан.{S} Прођоше га мравци кад из чатрље зачу пиштање и гласно плакање оне жене.{S |
| те да се зрак потресе и фијуком зајечи кад се сребрни таламбас витих крила њихових узлепрша.{S |
| Али се побоја да се Маргита не преплаши кад се са молитве дигне, па њега не види.{S} Савлада св |
| .{S} Сећаш ли се! казивао сам вам о њој кад јутрос близу ње пролажасмо.{S} Цар је врло често од |
| рећи се с њиме, и како су устукнули тек кад је змај почео да пушта модар пламен.{S} Ето мени кр |
| несвестица га обузе, из које прену тек кад зајеча јасан глас старчев: „О децо, јесте ли ми још |
| му је криво.</p> <p>— „Шта вас ја знам кад сте!{S} Него ми се некако чини да сам негде и некад |
| т ; и кад спава лепа је, а шта да кажем кад оним крупним црним очима узме да сипље благу ватру |
| азиш цвет, него се <pb n="37" /> смејем кад помислим каквим немаром свет одговара нашој марљиво |
| јуначе!{S} Спремна сам да пођем с тобом кад год ти кажеш!“</p> <p>— „Е, у добри час да буде!“ р |
| , „Рајко, ето мога двора.{S} Тамо ногом кад крочим ја сам госпођа грофица од Нађ-Бање.{S} Овде |
| та више од мене и не ударај ме камџијом кад ми дође да се заплачем.{S}" Он тобож пристаде.{S} О |
| стави пуна збиље и сетности „био је дан кад се од старца растависмо; и била је ето једна ноћ; и |
| са једном љубављу, која је кипела, као кад би нежна кћи после дугог страдања и лутања наишла и |
| еје срца њихова у брже куцање тако, као кад гледаху како она арапска сива ластавица лети да сти |
| ада.</p> <p>Али се већ мрак ухватио био кад изађоше на тај вис.{S} Под самим градом опазе једну |
| епоте.</p> <p>„Е, госпођо, и треба тако кад имате своју царевину и своју господу.{S} Тако је би |
| те ноћи руди.{S} Причаћу ти све потанко кад се вратиш, а сад само оволико: млади слепи деспотов |
| ало.</p> <p>— „Причаћу ти све на широко кад ми се, ако Бог да, из Маџарске здрав и светао врати |
| а сахата.</p> <p>Сунце је већ било село кад се на оној умци под јаблановима зауставише проста ј |
| S} Сунце је већ било прилично одскочило кад угледах реку. „'Го ће бити Морава!“ рекох, „ах, да |
| итеже! “</p> <pb n="176" /> <p>„Е, само кад си задовољна мојом службом!“ рече Рајко пун задовољ |
| ри, „има сладости у сваком животу, само кад човек уме да се удуби па да је нађе.{S} Зар пчела с |
| } Верујеш ли да он може да помогне само кад хоће, и верујеш ли да он хоће да чује молитве?!“</p |
| емо је ноћас пити.{S} Ја је сркнем само кад ми се што смучи!“</p> <p>„Валах, ако је нећемо пити |
| л’ ти то боље по вољи?“</p> <p>— „Само кад си се разведрила, па не мари, нека је како год хоће |
| онај жубор престати.</p> <p>Па дође нас кад престаде.{S} Изгуби се и последње неразговетно одје |
| е Рајко Маргити. „Старац ће доћи по нас кад се отресе Турака.{S} А можда се боји да га иза какв |
| илицу.{S} Знаш шта вам казивах мало час кад бејасмо доле на капији, на којој царица преклињаше |
| — Не, не ; немој да ти срце зебе у часу кад ето ћемо у твој двор! “ </p> </div> <div type="chap |
| в.{S} Удесише да Рајко дође у ковачницу кад се добро смркне, а Циганин да узајми од једног кују |
| па се опет плашљиво осмехне.{S} Не знаш кад је лепша!{S} Чини ми се занесоше ме њене трепавице. |
| ог чардаша!{S} Него велики ћеш да видиш кад донесеш.... знаш оно.... како је погодба.... четврт |
| некуд исред Шумадије, само не знамо <hi>кад</hi> ће.{S} Нека би ти, синко, Бог дао да га ти доч |
| еше млада грофица.</p> <pb n="50" /> <p>Кад кошеви и сењаци око двора букнуше у пламен и кад ми |
| l:id="SRP18920_C2.3"> <head>3</head> <p>Кад је јутро освануло не даде им старац да се крену.</p |
| м одлуком да се с њиме растају. </p> <p>Кад се вратише са походе паши нишком маџарска господа с |
| стеном, ископаше гроб за Рајка.</p> <p>Кад већ гроб би доста дубок, Маргита нареди да српски с |
| них ланаца о врату и по грудима.</p> <p>Кад оне речи Мартинове пројечаше, патер Амброзијус испу |
| једна од злата саливена кошута.</p> <p>Кад би се она два златна лава што ричу и они усправљени |
| мо њу и Ружу саме поред мртваца.</p> <p>Кад осташе саме, онда она приђе ка ковчегу.{S} Дуго и д |
| х јагањаца и око још пуних боца.</p> <p>Кад се на капију уђе одмах с лева била је сниска једна |
| а се врати к Циганиновој чатрљи.</p> <p>Кад уђе виде у оном нејасном и несигурном осветљењу од |
| лити ни дубљим уздасима окадити.</p> <p>Кад је силом подигоше, она кроз сузе и још једнако јеца |
| а измигољи није било ни мислити.</p> <p>Кад се по други пут од њега подиже, Маџарица му пружи ј |
| ут провући некуда унутра у мрак.</p> <p>Кад их старац доведе пред тај отвор, дубоко узбуђен и с |
| пехара, чаша и судова на столу.</p> <p>Кад њих троје дођоше већ до самих двокрилних врата, Мар |
| бодро светлуцају. <pb n="64" /></p> <p>Кад већ беше лепо свануло угледаше један чардак поред М |
| ко ма и уображава да нешто зна!“</p> <p>Кад Мартин отиде Маргита још за неко време својим, од р |
| p>— „Истину, истину!“ настави Маргита. „Кад ми је најтеже бивало, па бих, окупана у сузама, зас |
| ко; „док си причала ја све себе питах: „кад је ова жена такав јунак, ја какви су јунаци људи у |
| о.{S} То је он и нико други!“</p> <p>— „Кад си ти видео цара Душана, те да га можеш одмах да по |
| ао попевајући уз гусле:</p> <quote> <l>„Кад се жени од Сибиња Јанко </l> <l>Далеко је цуру запр |
| му ослепљени син уз гусле пева.</p> <p>„Кад је воља божја да тако млада мреш, говораше Рајко, с |
| се још не заплака него настави:</p> <p>„Кад ме вода изнесе горе, два ме самсова дохватише.{S} Н |
| у.{S} Па онда узе да му говори:</p> <p>„Кад смо оно били у подземној дворници, снивала сам да с |
| твом завичају!““ <pb n="80" /></p> <p>„Кад разабрах тај шапут, ударише ми сузе од милине.{S} В |
| p>— Да чекате док се истрезне!“</p> <p>„Кад ће то бити?!{S} Они могу да остану да пију до зоре, |
| че о сладости негдашњих меких месечина, када су џиновски стражари у панцирима од сребра стражар |
| едали к прозорима дворским од биљура, и када је са тих прозора, овда и онда, затрептавала звезд |
| е погледе, који сад не беху више мекана кадифа него топли пламенови од жарког огња у срцу, она |
| ироки плашт, понеки од свиле, понеки од кадифе, понеки од тканине сребрне и златне жице, а свак |
| сет широких и дугачких плаштева од меке кадифе и још мекшег зибелина!"</p> <p>„Јест, госпођо, а |
| змајског, и на овој простирци од зелене кадифе ти шириш своју-шареницу и твоју црвену кабаницу! |
| е крупне црне очи што као да су од црне кадифе, и оне дуге трепавице и оне дуге и право повучен |
| ога типа, обучена у хаљину од љубичасте кадифе, са пуно тешких златних ланаца о врату и по груд |
| онда се загледа за неколико тренутака у кадифене завесе од постеље. „Доста је што могу да је од |
| каним свиленим перинама и узглавницима, кадифеним покривачима и завесама, које се са таванице и |
| у очи, као да огледа да ли својим меким кадифеним погледима може да отвори двери душе његове.{S |
| у шалу! “ промрмља Циганка у љубичастој кадифи и подиже према Мартину стегнуту песницу.</p> <p> |
| на своја колена, па га чисто покриваше кадифом својих топлих и меких погледа.{S} Он се живо а |
| е знати!{S} Видим има очи, има стас.{S} Каже ја сам грофица Маргита!{S} Е, лепо; грофица Маргит |
| едали та писмена патеру Амброзијусу.{S} Каже мени мој Мартин: „лажу, лажу; нису се они макли из |
| чежња да чује баш све што гуслар има да каже, стапале.{S} Оба младића беху у лицу од изванредне |
| та не знађаше ни шта да мисли ни шта да каже, него онако занемела од чуда, не скидаше својих по |
| ом на младог коњаника, допустио себи да каже само једну реч: „бињеџија!“</p> <p>А и у маџарске |
| ме длану.</p> <p>Хтео је нешто друго да каже па се уставио.{S} Мерџан је донео у руку његову пр |
| атиле ловачки нож.{S} Замоли Маргиту да каже Рајку да остави онде <pb n="199" /> у куту од собе |
| ладом <pb n="223" /> покојнику, па нека каже: није ти овде твоја српска мајка, ни твоја српска |
| да је младић овај подозрив, моја логика каже: „отерајмо га!“</p> <p>Млађа господа замолише да с |
| д нас ове људе овде, па кад ваша логика каже да је младић овај подозрив, моја логика каже: „оте |
| а чује понеку бајку, па да је и другима каже.{S} Што ти знам рећи то је да нисам светац, него г |
| данас, и ако је много, опет може да се каже да је за службу великој и светлој господи; али оно |
| сељак!“</p> <p>„А разумеш ли оно што се каже: младост је лудост а ђаво не спава?!“</p> <p>„ То |
| {S} Узе мрдати главом, као да сама себи каже: „не, не, то нећу! то не могу!{S}" Неверовање је б |
| планине старцу Теодосију у Вујан, да му каже да смо нас двоје за вечност заједно, и да умирем б |
| и Рајку, и узе да врти главом као да му каже: нема од тога ништа мој брајко; мали си ти за такв |
| његова те блиставост призвала да ти баш каже да се можеш <pb n="27" /> вратити.{S} Нишки паша н |
| т, јест ; и кад спава лепа је, а шта да кажем кад оним крупним црним очима узме да сипље благу |
| ила, пре ће бити да ћемо... или боље да кажем <hi>да ћу ја </hi> своје кости овде оставити!“</p |
| Маргита има на левој страни... како да кажем... баш онде где јој срце куца, један плав младеж. |
| венчавала.{S} Нисам ти онда могла то да кажем.{S} Ево ти сада казујем.{S} Нас судбина венчава.{ |
| мам шта ја теби да праштам и опет ћу да кажем: нека ти је просто!{S} А прости ти мени што ће мл |
| и се окрепи и радосно куца кад сам себи кажем: јесте, хоћу да светао сачувам и њен образ, и мој |
| и ко је!“ рече Маргита.</p> <p>„Е да ти кажем!{S} То је наш цар Душан!{S} Чула си за српскога ц |
| а!“ одговори Циганин.</p> <p>„Ево да ти кажем!“ Узе Рајко да му шапутом прича. „Стари људи казу |
| е Маргита грцајући. „Не знам како да ти кажем!{S} Стид ме је од тебе, да оваку бруку у мом двор |
| старац разведрен. „Ево сад што ћу да ти кажем : отпрати је у завичај, предај је у руке њеном му |
| S} И ја знам по неку....{S} Хоћеш да ти кажем једну како се Јанко оженио?...{S} Хајде баш!...“ |
| је врзино коло овде!{S} Ох, како да вам кажем?!{S} Па стари се гроф жени!“</p> <p>Као да је гро |
| ли стари господин допустио да му нешто кажем.{S} Позваше га унутра.{S} Уђе и стаде близу самих |
| онако понешто видео, да ти тек понешто кажем.{S} У Светој Гори има манастир деспота Ђурђа Смед |
| својим у двор, и онда, онда би могла да кажеш село пусто!{S} Него журите се, журите се, док не |
| бе руке на своје слепе очи.</p> <p>„Шта кажеш?!....{S} Стари се гроф жени?!“ викну она гњевно и |
| Спремна сам да пођем с тобом кад год ти кажеш!“</p> <p>— „Е, у добри час да буде!“ рече Рајко р |
| ротрљај, молим те, своје очи, па види и кажи ми, је ли ово доиста злато, а оно тамо сребро ?! “ |
| е би стигла за све ни цела ноћ.{S} Него кажи ово господину: видиш ову кулу; у њој су најволели |
| сад!{S} Иди!“ рече јој Рајко. „Циганину кажи да сам те питао, уме ли он да кује сребрне <pb n=" |
| дотакнув патера руком и рекав:</p> <p>„Кажи господи: на ову је кулу Голубан, верна слуга српск |
| вом; подупре врх од свога дугачког носа кажипрстом; узе се за тим куцати прстом у чело, као да |
| м.{S} Не могу без њега.{S} Љубим га.{S} Кажите слободно свима да га љубим и да је једина моја с |
| истукоше ме.{S} Кад се дигох рекох им: „кажите грофу запамтиће он ово !“</p> <p>Па се онда Цига |
| екада имао двојаких зидина, као оно што кажу да Цариград има!{S} Па онда баш треба из близине д |
| се грохотом насмејете.{S} Па онда му је казала да све то ништа не мари, јер њему стоји у судбин |
| а треба да то што је она тако безазлено казала, исправи на прави његов значај.</p> <p>„Што ја в |
| чу, ради како ти Бог кроз то твоје срце казао буде.“</p> <p>Рајко је говорио мирно али с потрес |
| не треба.{S} Мени треба!{S} Ваш бих ти казао и за што ми треба, кад бих знао да си <pb n="42" |
| ва пренеражена.</p> <p>— „Не знам ти ја казати где су сада господа маџарска!“ понови Рајко, а б |
| а овоме свету свето, да никада и никоме казати нећете ако што будете видели!“</p> <p>„Заклињем |
| играм.... ех, не могу вам од зазора ни казати како.... ја онда опет једне ноћи кад он беше тре |
| да коме ћу?{S} Баш ћу ти све по истини казати!“ одговори Рајко.</p> <p>Накашља се старац и два |
| штене младе жене, па ћеш чути шта ће ти казати!“</p> <p>Рајку закуца срце бурније.{S} Као да га |
| ти?“ </p> <p>„Вере ми моје, не смем ти казати.{S} Видим те јеси некаква убојита делија; бојим |
| ек!{S} И ако онда будем жив први ћу вам казати: устајте, ево дође онај кога чекасмо!“ Удари се |
| ено у кола.</p> <p>— „Не знам ти ни сам казати!{S} Велика једна милина растопила ми је срце у ч |
| ="42" /> човек.{S} Је ли вера, да ником казати нећеш?!“ питаше Рајко.</p> <p>„Вера!{S} Тврда ту |
| о, док не пођем даље, хоћеш ли ми право казати што ћу те питати ? “</p> <p>„Ако нећу теби, који |
| ажите.{S} А да знам где су и то знам, и казаћу вам: „ено су у божјој руци!“ На пакост, наиђоше |
| је пута призивао, свагда му је то исто казивала.{S} Па онда му је слала и друге Циганке, да му |
| аобину као секретар, преводио је његово казивање маџарској господи.</p> <p>Од урвине старе цркв |
| е, беле цркве Раванице.{S} Сећаш ли се! казивао сам вам о њој кад јутрос близу ње пролажасмо.{S |
| лаником, овда и онда зауставио би се па казивао што има да казује, ономе загрејаном и знојавом |
| је уз колено свога седог оца и уз гусле казивао му, како ће да пропадне господство њихово и цар |
| у своју, царицу Милицу.{S} Знаш шта вам казивах мало час кад бејасмо доле на капији, на којој ц |
| којој он само лупање свога срца чујаше, казиваше му да у пећини нема више никог живог.{S} Тада |
| не би разбудио, него све лакше и лакше казиваше оно што је још остало од песме, док последње в |
| кад јој се примаче, она му живо шапутом казиваше: „ходи да чујеш, има неко с ону страну врата!“ |
| <p>Рајко није то одмах ни опазио, него казиваше песму и даље.{S} Али кад Краљевић Марко осече |
| и стоти део од свега онога што му Рајко казиваше о планинским ланцима, о висовима, селима и зас |
| ад само оволико: млади слепи деспотовић казиваше, како види да свањива дан, у који ће од некуд |
| ни викну јој оштро: „ха, бре, Маџарице, казуј шта си ти?!“</p> <p>Она окрете главу према њима п |
| ута те заклињем Богом и светим Јованом, казуј нам се!{S} Ако си авет, у име свете Тројице и сил |
| ре моје отргао.{S} Али, молим те, Ружо, казуј ми одмах све шта је и како је?!“ говораше Маргита |
| не може бити твоја брука и срамота!{S} Казуј, молим те, шта је?“</p> <p>„Ето, шта је!“ прихват |
| а не разумем.{S} Што ти је те јецаш?{S} Казуј за Бога шта ти је?!“ проговори Рајко пун бриге и |
| шта је то?“ „Не могу, братац мој! него казуј па свршуј!“</p> <p>— „Хоћу, само ти све лепо да п |
| ањ овде?!“</p> <p>— „Махни се пања него казуј ако знаш шта је ово?“ рече Маргита па показа руко |
| витлају голе јатагане око моје главе; „казуј где су?“ веле: „сакрио си их овде негде у овим ур |
| њиме на њу, па срдито дрекну :</p> <p>„Казуј шта си сада, кујо маџарска?!“ <pb n="46" /></p> < |
| а зауставио би се па казивао што има да казује, ономе загрејаном и знојавом католичком попу, ко |
| ина, не сева претњом, али као да гласно казује: <hi>„не бојим се никога до Бога!“ </hi> Од обрв |
| /p> <p>— „Имао бих ја овде вама пуно да казујем.{S} Не би стигла за све ни цела ноћ.{S} Него ка |
| онда могла то да кажем.{S} Ево ти сада казујем.{S} Нас судбина венчава.{S} Рајко, витеже без з |
| ко!{S} Боље од твојих речи очи ми твоје казују да поштено мислиш, витешки осећаш и искрено гово |
| а је ето једна ноћ; и ето нам ове зраке казују да је на пољу опет освануо дан, а нашег старца н |
| Рајко да му шапутом прича. „Стари људи казују да овде у планинама има негде велика царска оста |
| еговог старог бабе, и узе да га храбри, казујући му шта види у оној ноћи, у којој само манастир |
| ајми неколике сељаке да, ником ништа не казујући, помогну изнети ковчег на најближи вис космајс |
| его искај, млади мој ортаче, имаш какав кајиш?{S} Стегни њиме главу да ти се мозак не преврне.{ |
| едло притврђено како треба, опипа сваки кајиш својом руком, а млада жена тапкаше ластавицу по в |
| нашег цара Душана.{S} Ето, погледај га, какав је то соко !{S} Него — ми имадосмо па изгубисмо и |
| {S} Није ти сестра, није ти посестрима; какав су ти род њена младост, њена лепота и њена милина |
| добро је.{S} И боље је овако!{S} Ко зна какав би ми се дух са белом косом и белом брадом и са с |
| их?...{S} Лудо једна! је л’ ти она род какав?{S} Није ти сестра, није ти посестрима; какав су |
| о у селу ко је вичан ранама ?{S} Има ли какав стар човек или каква баба видарица?!“ питаше Марг |
| а ти се мозак не преврне.{S} Не знаш ти какав се чардаш овде игра!{S} Халил-бег је матора, хлад |
| бити Морава!“ рекох, „ах, да ли ћу наћи какав чун, па да се њиме низ реку пустим!“ Тек то рекох |
| ост од стотине кандила хватао у се, као какав преврнути пехар од углађенога сребра, па је онда |
| х је и старац опазио.{S} У место да као какав полудивљи пустињик, светомрзац, бега од њих у пећ |
| Мрштиш се?!{S} Е, добро, храбра сам као какав Србин витез!{S} Је л’ ти то боље по вољи?“</p> <p |
| b n="165" /> ти службу намењујем, и ето какав ти аманет желим да предам.{S} Да си ми по сто пут |
| ећ само да отворимо очи да не крочимо у какав понор, а за друго како Бог да!“ прихвати Рајко.</ |
| !{S} Него искај, млади мој ортаче, имаш какав кајиш?{S} Стегни њиме главу да ти се мозак не пре |
| не сркнем просто да цркнем!“</p> <p>— „Какав си болан ти то Мусломанин ?! “ питаше га Рајко ка |
| унчевом топлотом напајала?...{S} Је л’, каква се топлота из њега и каква милина из те топлоте у |
| вом сам добру и на каквој нези одрасла, каква сам госпођа била и куда ето доспех, ја падох на з |
| P18920_C2.7"> <head>7</head> <p>„А гле, каква је то светлост тамо?“ упита га Маргита, кад јој и |
| је <pb n="136" /> она и лепа и мила!{S} Каква си несмелица нећеш никад ништа ни знати...{S} Хај |
| а виде има ли онај мрачни ходник гдегод каква излаза или бар краја.{S} Очевидно је било да се х |
| те ове одвугнуше.{S} Млади гуслар виде каква туга мори срце у његовог старог бабе, и узе да га |
| ..{S} Је л’, каква се топлота из њега и каква милина из те топлоте у те разливала?!...{S} Будал |
| или је опет ходник, <pb n="143" /> или каква одаја.{S} Идем да донесем један буздован те да об |
| ранама ?{S} Има ли какав стар човек или каква баба видарица?!“ питаше Маргита све шапутом, као |
| вети отац <pb n="84" /> не зна показати каква сигурна склоништа у овим урвинама, онда нас само |
| возденим ланцима.</p> <p>„Биће да је то каква стара малвасија којом су се наши стари јунаци и г |
| Ја да црних калуђера, е баш брате знају каква треба да је ракија!{S} Жестока!{S} Валах да <pb n |
| за нашу потребу!“</p> <p>„0 ти не знаш каква је то гадна звер !{S} Да си ти патио хиљадити део |
| ма, отвори га, и онда гласно ускликну: „каква малвасија ?{S} Та ово су сребрни новци!" па онда |
| рече Маргита.</p> <pb n="182" /> <p>— „Каква је то плоча?“ питаше Рајко показујући на један по |
| у запремљена онаквим оловним ковчезима, какве је Рајко већ видео, а за које је мислио да су мрт |
| загледа у младића крупним својим очима, какве он дотле никада видео није.{S} Готово се он сам з |
| их у широке бакрачлије. „Него да видиш, какве су такве су, тек добро пристају у овакве бакрачли |
| ао пун пуда. „Та не бих ја њу дао ни за какве откупе!{S} А шта мислиш пошто бих је могао продат |
| Жао ме те је јадни мој витеже!...{S} На какве те труде стављам!" рече му тихо.</p> <p>— „Нису т |
| ца!{S} Нека се бар испава.{S} Ко зна на какве ће се нове јаде и невоље разбудити!“ говораше сам |
| има подизаше се право у вис, ваља да од какве ватре око које се беху чобани искупили.{S} Рајко |
| ће сребрни столови бити да су за велике какве светиње.{S} Хајдмо да седнемо на који од оних ков |
| ла звездана светлост од вилинске лепоте какве младе дворкиње, која би се као живи цвет белога к |
| дивна копија у слоновој кости са статуе какве јелинске богиње, да бледорумене лако уздрктљиве н |
| ину да прође кроз онакве тренутке, кроз какве сам у оном часу ја душом својом пролазила!...“</p |
| је онда викнуше. <pb n="75" /></p> <p>„Какве су оно оловне цеви што на два три места стрче кро |
| питах: „кад је ова жена такав јунак, ја какви су јунаци људи у њеној земљи?!“ А сад видим, да а |
| арска весеља не додијају.{S} Не знаш ти какви су Маџари, кад се узму да часте и проводе !{S} Не |
| у ватру.{S} Рајко мишљаше да ће је бити какви козари наложили били.{S} Али кад јој приђоше ближ |
| в, и шта би радили онакви српски јунаци какви беху Бан Страхиња и Краљевић Марко.{S} Одлучио се |
| а хоће да је из заноса разбуди.</p> <p>„Какви самсови, кћери моја?{S} Мало час си о њима причал |
| го се <pb n="37" /> смејем кад помислим каквим немаром свет одговара нашој марљивости.{S} Ето р |
| рвинама, онда нас само Бог једини чудом каквим спасти може, а друкчије ил’ се ваља предавати, и |
| еке зле слутње.</p> <p>— „Весеље?{S} Те какво весеље!{S} Хоће да траје до зоре!{S} Просидба, ве |
| Ох, слатка моја госпођо!{S} Ви не знате какво је врзино коло овде!{S} Ох, како да вам кажем?!{S |
| а мном свршено, неће марити да вама зло какво чине!“</p> <p>„Није право што говориш, госпођо!“ |
| се Турака.{S} А можда се боји да га иза каквог грма или џбуна шпијуни турски не вребају.{S} Бил |
| х мирно настави: „биће да су то цеви од каквог старог водовода.{S} Него ето ћемо се скоро и рас |
| оно румени мерџан залутао био?...{S} На каквој се чаробној месечини румен његова сунчевом топло |
| и кад помислих у каквом сам добру и на каквој нези одрасла, каква сам госпођа била и куда ето |
| ст, нагнуо се у пећину као да је био на каквој осовини.{S} Испод ње се могао човек ниско погнут |
| бину своју у Крушевцу, и кад помислих у каквом сам добру и на каквој нези одрасла, каква сам го |
| , кад бих заспала на зибелинском плашту каквом!{S} Овако, на твоме гуњчету сниваћу само о теби |
| , па да му ти ово благо предаш.{S} Ето, какву <pb n="165" /> ти службу намењујем, и ето какав т |
| опила ми је срце у чудновату неку тугу, какву никада до сада у животу не осетих.{S} Не знам ни |
| „ако ме питаш да ли сам обегенисао где какву девојку и да ли сам се верио, то нисам и ако у на |
| утну зубма као да кроз њих меље не више какву кратку молитву, него неку крупну псовку.</p> <p>Л |
| кад се њене усне дотакоше твојих усана! како дивне беху оне <pb n="93" /> сузне очи... како је |
| розијус барона.</p> <p>„Хе, драга моја, како ћу ја да те познам, кад те не познаје онај који те |
| џбина била онако румена и онако светла, како је румена и светла била њена љубављу зажарена лепо |
| амнице свога сужња, заробљеног Турчина, како га је хранио белим хлебом и појио црвеником вином, |
| Марка из планине, па као узгред прича, како је у лугу видео Аћима Главоњу како се мучи.{S} Пре |
| ђери клети црном клетвом.{S} Него деде, како доби на јуначкој сабљи ’ваку робињицу ? “</p> <p>„ |
| угу реч и махнув руком као и да покаже, како доиста од тога нема ништа. „ О, немој да ми квариш |
| нда узе причати све по реду како га је, како рече, нечастиви три пута искушавао, како је трећи |
| овога платна можете најбоље да видите, како је град некада имао двојаких зидина, као оно што к |
| ј а црвенкастој светлости од воштанице, како се оним отвором, а изнад самог копља, провуче нека |
| олико: млади слепи деспотовић казиваше, како види да свањива дан, у који ће од некуд из ових пл |
| вас наћи.{S} Она му куја једна причаше, како је њему све узалуд што ради, како се ви њему не би |
| чаше, како је њему све узалуд што ради, како се ви њему не би хтели више вратити, па да вас он |
| оћу да се у Маџарској и Маџарима хвали, како ју је Србин један пронео кроз Србију на рукама као |
| моје, неће!{S} Сад ће Крушевац да ври, како су санџак-бегови Турци видели змаја, <pb n="158" / |
| ештима вући по паклу!{S} О јадна кћери, како си од таког чуда жива остала?!“</p> <p>— „Па и не |
| богородичину, али не побожним целивом, како то скромни Хришћани чине, него са једном ватром, с |
| Рајко застаде за један тренутак збуњен, како ће да је у таквом положају запоји.{S} Немаде куд, |
| кад би ти само знала како је он невин, како добар, како мио и племенит, ти би тек онда мене ра |
| ако рече, нечастиви три пута искушавао, како је трећи пут истина поклизнуо, али пао није, јер г |
| е разумети шта је велики чардаш. „Него, како ћеш и да знаш, млад си!{S} И после то се само у ко |
| еру, како се зваше онај ?!...{S} Мандо, како се зваше онај?!...{S} Јест Румели-Бенглер-бег.{S} |
| су негде иза оних планина!...{S} Чудо, како ми се нека тежина на срце наваљује!...{S} Ено ње г |
| ли живети !...{S} Сећаш ли се, госпођо, како је лепо на Космају ?!....{S} Збиља, не дај Боже да |
| мени, моја слатка и милостива госпођо, како то питате?!...{S} Та како да не верујем!{S} Та он |
| дана!{S} Еј, јадна, јадна моја госпођо, како је мало среће Бог вама дао, баш вама, који сте <pb |
| некога у Цариград да донесе написмено, како сте се ви потурчили, а неког другог светом оцу у Р |
| ињи мени се најлепше учинило да је оно, како је тај наш јунак изводио из тамнице свога сужња, з |
| амо знала како је он невин, како добар, како мио и племенит, ти би тек онда мене разумела!"</p> |
| ан Страхиња савладао бесног Влах-Алију, како је Милош на Косову показао ко је вера а ко је неве |
| та, онако као заливена у турском седлу, како, подигнув једну руку у висину, погнув се мало унап |
| свога седог оца и уз гусле казивао му, како ће да пропадне господство њихово и царство српско, |
| чује: како је Марко укинуо свадбарину, како је Бан Страхиња савладао бесног Влах-Алију, како ј |
| мужем одбегла за младим... хеј, патеру, како се зваше онај ?!...{S} Мандо, како се зваше онај?! |
| у старост и једну невину младост... ох, како је то и горко и грозно!“</p> <p>— „Не подаји се та |
| знате какво је врзино коло овде!{S} Ох, како да вам кажем?!{S} Па стари се гроф жени!“</p> <p>К |
| во?{S} Како је господствен овај старац, како је озбиљан и тужан!{S} Како се невесео загледао у |
| ш да видиш кад донесеш.... знаш оно.... како је погодба.... четвртину.... половину.... како беш |
| погодба.... четвртину.... половину.... како беше?!{S} А сад, биће ти доста да видиш и мали!{S} |
| грофица Маргита има на левој страни... како да кажем... баш онде где јој срце куца, један плав |
| вне беху оне <pb n="93" /> сузне очи... како је топао дах усана њених... како је пуно милине у |
| очи... како је топао дах усана њених... како је пуно милине у гипкости овог вилинског стаса, шт |
| ко може, искупи се око гуслара да чује: како је Марко укинуо свадбарину, како је Бан Страхиња с |
| не знаш на коју ћеш страну, запитај се: како би радио Краљевић Марко и како би радио Бан Страхи |
| а од села до села, да свету проповедам: како је страшна твоја немилост и опет како је велика тв |
| са три главе и са пуно три пара крила; како су поломили јатагане борећи се с њиме, и како су у |
| в и на њему убрзо заспа слатко,</p> <p> како можда још никада у своме младом животу заспала ниј |
| мо нама ?! “</p> <p>— „Ко ме посла?!{S} Како ти то питаш?“ рече Рајко малко збуњено а нешто мал |
| она.</p> <p>— „Од запаљених ритова!{S} Како не би?!“ рече Рајко шаљиво.</p> <p>„Ништа за то.{S |
| ста да робује у потурченог Циганина!{S} Како оно рече патер Хијероними, да је она од велика гос |
| ашим царевима лицем у лице говорили!{S} Како ћеш да од њих сад поњаве правимо?!“</p> <p>— „Ако |
| ћу да љубим, а Циганина ћу да бијем!{S} Како сме псина једна да пиљи у твоје лепо лице, кад је |
| вај старац, како је озбиљан и тужан!{S} Како се невесео загледао у младог гуслара!{S} А шта ли |
| ко је дивно звездано небо изнад нас!{S} Како је лепа и мирисна сва ова околина!{S} Чисто бих во |
| у и лепу главу, да ову мало подигне.{S} Како је мало по мало запајаше, виде да је готово у свом |
| уче од ње и склони иза леве певнице.{S} Како седаше у један сто, погледи му падоше на једна уза |
| лепшу жену у Србина или у Турчина ?{S} Како се гипкост њена уз тебе у оном мрачном ходнику при |
| Нађ-Бање ? !“</p> <p>— „ Је ли жив?{S} Како да није жив!“ па се сељак гласно насмеје и испод т |
| о је растуживало.</p> <p>„Ко је ово?{S} Како је господствен овај старац, како је озбиљан и тужа |
| двору?“</p> <p>— „Је ли овде у двору? — Како да није у двору!“ одговори сељак, па се опет насме |
| ада како је човек једно грешно ништа, а како је Бог велика, свемогућна и страшна светиња.</p> < |
| , као да беше занемео, видевши изненада како је човек једно грешно ништа, а како је Бог велика, |
| да значи.</p> <p>— „Ех, па не знаш, ја како!“ рече Циганин, па узе да мига и да се криви на Ра |
| ритврди своје срце, госпођо!{S} Знам ја како ти можеш храбра да будеш!{S} Даће Бог, све ће добр |
| ла, и увек би видео њена два велика ока како бистро и бодро светлуцају. <pb n="64" /></p> <p>Ка |
| е јој Маргита; „о, кад би ти само знала како је он невин, како добар, како мио и племенит, ти б |
| стари гроф, ког сам толико пута хвалила како је добар и како ме воли, хоће сутра да се венча, и |
| е на овој асури не удави! “</p> <p>„Ама како ти то говориш?!" питаше Рајко, који и не слућаше о |
| ? !{S} Вала као да сад гледам Голубана како силази низ кулу, сетан невесео, тешко му је што не |
| и шуме и шумског хлада.{S} Ево два дана како се возимо по твојој земљи, нигде грма, нигде липе! |
| тива госпођо, како то питате?!...{S} Та како да не верујем!{S} Та он једини и може да помогне к |
| а, показав руком на Рајка.</p> <p>— „Та како вас не бих бранио!{S} Бранићу вас па да погинем.{S |
| тљењу од лојане свеће и ватре с огњишта како Маџарица стоји поред Циганина, ставши му једном но |
| жмарци.{S} А Маргита се сва стресаше од како он помену авет и изговори онакву клетву.{S} Него н |
| када није био добар.{S} Он мене гони од како ме је из наручја матере моје отргао.{S} Али, молим |
| врата и поче овако:</p> <p>„Ево сам од како се смркло обишао сав Крушевац.{S} Моја Расина није |
| ац узе да им прича шта се све десило од како се растадоше, па се прекидаше само да их понуди гу |
| пећине.{S} Рајко је испричао старцу све како је било у Крушевцу, а после и све што је по Београ |
| опли дах њен образе његове милује; виде како она, у сну, прикупља усне, као да их спрема да при |
| икати и одјеке изазивати, и кад га виде како баци шубару у вис, она му хитро приђе и продрма га |
| нађе, не смеде уста да отвори, кад виде како је она очи склопила па се у снове пустила.</p> <p> |
| рнице прште.{S} Погледа к робињи и виде како јој низ образе једна суза другу стиже.</p> <p>Свир |
| даше у таваницу.{S} Окрете главу и виде како Маргита стоји поред њега, а крупне јој се сузе низ |
| S} Учини му се да тек сад први пут виде како су јој дуге трепавице и како су јој обрве право по |
| д си се разведрила, па не мари, нека је како год хоћеш.{S} Дугачке су те ваше маџарске молитве. |
| је и не губљаху из очију.{S} Видеше је како клече пред ковчег Рајков и како обе руке пребаци п |
| е бурније.{S} Учини му се чисто да чује како цар виче: „напред, јунаци! напред српски соколови! |
| е у пећину живи провучемо, па већ после како нам Бог да!“</p> <p>„Да пођемо!“ рече Маргита; „ал |
| а лево и дуго не могаше да удеси струне како му уху требаше.{S} Најпосле их удеси, и поче да гу |
| има се то не да описати....{S} Чудим се како нисам полудела.{S} Кад ме је Бекри-Бекир унео веза |
| као плеву и прашину однео!...{S} Знате како је то чудно било.{S} Ја стојим на вратима од наше |
| .</p> <p>Рајко полазећи за њом говораше како би он дао своју главу, на оном пању одсећи, ако он |
| у обрве, у очи, у уста њена.{S} Осећаше како топли дах њен образе његове милује; виде како она, |
| даним небом осветљену, слику, и осећаше како му се нека растуженост краде у срце.</p> <p>„Еј, Б |
| гусле пева?!“ питаше Маргита и осећаше како јој се срце размекшава.</p> <p>— Не знам!“ рече Ра |
| ући у густу једну шуму растову, зачуше како од скелеџијског чардака пушке пуцају.{S} Скелеџија |
| у поломили јатагане борећи се с њиме, и како су устукнули тек кад је змај почео да пушта модар |
| е и како су јој обрве право повучене, и како је бела у лицу, и како чудном милином њен гипки и |
| само отвори трепавице па га уморним, и како се Рајку чињаше самртничким, погледом гледаше.{S} |
| е господство њихово и царство српско, и како ће једна страшна црна ноћ све да застре као мртвач |
| раво повучене, и како је бела у лицу, и како чудном милином њен гипки и вити стас дише. „Вала,“ |
| „бадава, оче, не знам ти ја то!{S} А и како ћу?{S} Ти видиш да сам прост сељак!“</p> <p>„А раз |
| и како га чудна једна ватра загрејава и како му срце узе куцати све бурније.{S} Учини му се чис |
| деше је како клече пред ковчег Рајков и како обе руке пребаци преко њега, као да га хоће да заг |
| м те, Ружо, казуј ми одмах све шта је и како је?!“ говораше Маргита са нешто мало више мирноће. |
| јко осети како му срце закуца бурније и како му удари пламен у образе. „Да ли је волим ма за тр |
| и пут виде како су јој дуге трепавице и како су јој обрве право повучене, и како је бела у лицу |
| , јер би нас после питао шта је радио и како је говорио онај јунак, и шта се коме најбоље свиде |
| итај се: како би радио Краљевић Марко и како би радио Бан Страхиња на твоме месту? па онда ради |
| сам толико пута хвалила како је добар и како ме воли, хоће сутра да се венча, и то с киме него |
| .{S} Ваљало је да пазиш и шта говориш и како радиш!“</p> <p>Ту се Рајко мало устави; поћута, ал |
| рци преко мене мртва к теби скачу, ради како ти Бог кроз то твоје срце казао буде.“</p> <p>Рајк |
| н Страхиња на твоме месту? па онда ради како видиш да би они радили.{S} Не можеш да их стигнеш, |
| тив је, рече: „сад, хајде, напред, води како знаш!“</p> <p>„Хвала ти, госпођо !{S} А Бог нек на |
| ним буздованом, Рајко још из даље опази како му Маргита, која бејаше остала са свећом пред оним |
| са осмехом на уснама.</p> <p>„Видиш ли како се светли земља маџарска?!“ питаше га она.</p> <p> |
| па би и главе своје дали били !{S} Али како ћу ја, један сељак, да дижем и теби за поњаву дода |
| ја друкчије винула коњу у седло.{S} Али како ћеш с оваким чизмама! “ па погледаше са седла то н |
| опростите ми сузе ваше.{S} Кад би знали како је мој живот био само један ланац горких несрећа, |
| ри деспот на кожи писао.{S} У њему вели како је његов син деспотовић Стеван, изгубив очњи вид о |
| ао аманет, док ви не смислите на тенани како да је сигурно у завичај оправите.{S} Ето, једно од |
| и чекао, али некако не могаше да подеси како је најбоље.{S} Узе да се на себе самога срди. „Е б |
| е се млада Маџарица Рајку, „видео би ти како бих се ја друкчије винула коњу у седло.{S} Али как |
| оживелим и храбрим срцем!{S} Не знаш ти како је она добра!{S} Кад се Бог није хтео да окрене на |
| ... ех, не могу вам од зазора ни казати како.... ја онда опет једне ноћи кад он беше трештен пи |
| у црни широки прстенови.{S} Рајко осети како је клонула са свим онако на њ наслоњена и чињаше м |
| астопише у сладак мелем.{S} Рајко осети како му срце закуца бурније и како му удари пламен у об |
| , беху тако пуни живота, да Рајко осети како га чудна једна ватра загрејава и како му срце узе |
| е.</p> <p>Пети дан, који беше већ трећи како ништа окусили нису, беше склопила руке на рамену Р |
| да ради те да те награди.{S} А ја знам како ће.{S} Нека одмах купи јунаке драговољце, нека их |
| <p>„Бога ми, да не би госпође, не знам како би се свршило!{S} Ил’ би твој смук мене прогутао, |
| проговараше Маргита грцајући. „Не знам како да ти кажем!{S} Стид ме је од тебе, да оваку бруку |
| те ради да је ослободите.{S} Мислио сам како да вам у том помогнем, распитивах пријатеље и нађо |
| кри-Бекир поносито. „Хоћеш да ти причам како је било?“</p> <p>„Дед’ молим те, а и онако је још |
| ју несрећу на свет погледам, опет видим како на њему још има пуно добрих људи и пуно љубави.{S} |
| да не умеднем да те послужим и подворим како треба док смо заједно, али се не бој да ћу се забо |
| о у Арад с Мартином, коме је све причао како је било.{S} Отишао је седој Влахињи у млади петак, |
| ијатеље и нађох да може да буде.{S} Ево како: санџак-бег је овде нов човек, тек је од скора дош |
| ој сабљи ’ваку робињицу ? “</p> <p>„Ево како!“ поче Циганин а чутуру дохвати обема рукама и мет |
| једно чисто сунце од човека!...{S} Него како је твој Мартин спор!...{S} Тек опет хвала му; шта |
| да не крочимо у какав понор, а за друго како Бог да!“ прихвати Рајко.</p> <p>И онда пођоше натр |
| апали.{S} Цар би онда из Раванице видео како као нека звезда трепти над његовим двором у Крушев |
| е што јасније могаше:</p> <p>„Сви знамо како је грофица Маргита као неблагодарна куја, незадово |
| ђо,“ узе Ружа да говори; „гледајте само како се сви очистише!..{S} Као да је вихор ветар духнуо |
| >Рајко ућута.{S} Слушаше и гледаше само како Маргита дише.{S} Не смеде да се макне да је не раз |
| разгледа најпре је ли седло притврђено како треба, опипа сваки кајиш својом руком, а млада жен |
| ућаше о чему Бекир мисли.</p> <p>— „Ето како: за мали чардаш Маџарица мора да скине јелек и кош |
| оји дан.{S} А опет би се једнако бринуо како му је царица и је ли му све добро на двору.{S} С т |
| : како је страшна твоја немилост и опет како је велика твоја милост !{S} О, само не дај ми Рајк |
| узбуђен и онда узе причати све по реду како га је, како рече, нечастиви три пута искушавао, ка |
| ори на латинском језику китњасту беседу како овај младић жели да се оних његових шест талира пр |
| по неку....{S} Хоћеш да ти кажем једну како се Јанко оженио?...{S} Хајде баш!...“ И онда Рајко |
| ича, како је у лугу видео Аћима Главоњу како се мучи.{S} Претоварио кола неком грађом па им прс |
| се врати к ватри, нађе старца и Маргиту како ћеретају као да су пријатељи од вајкада. "</p> <p> |
| ова у брже куцање тако, као кад гледаху како она арапска сива ластавица лети да стигне, где Рај |
| морној, као оно Рајков цар.{S} А кад чу како Рајко узе викати и одјеке изазивати, и кад га виде |
| ни претрпела!{S} Мало по мало па осећах како се и сама претварам као у неку звер.{S} Завадих се |
| е!{S} Шта ћу сад јадна!...{S} Гледах их како јуре као да су се помамили; засукали рукаве до рам |
| а, па толике друге наше јунаке!{S} Знаш како је?{S} Бога ми као да су живи па једнако по народу |
| о могу да је одавде погледам...{S} Знаш како ми је?... као да си ме увела у неку цркву! “</p> < |
| !{S} Благо њему на ономе свету!“</p> <p>Како јој звечаше глас слатко, пуно и топло!{S} Учини се |
| <p>— „Ух!“ рече Рајко, као згрозив се, „како можеш с једног гроба да погледаш на свој двор?{S} |
| ђен, па је руком тихо од себе одгурну. „Како да закољем човека и пијана и везана?!{S} Не може т |
| — „Не!“ цикну старац, па састави веђе; „како јадан да је убије?!“</p> <p>„Бога ми, да не би гос |
| прави мајстор?“ питаше Рајко.</p> <p>— „Како ода шта!“ рече Циганин; „мајстор сам од ћеманета; |
| село пусто?!“ <pb n="187" /></p> <p>— „Како пусто?{S} Зар код толиких паса пусто?{S} Кад би и |
| среће, пусти' ме да запевам!“</p> <p>— „Како ћеш запевати пред лицем краљевских јелчија а царев |
| о и метну у џеп од свога гуњца.</p> <p>„Како лепо мирише ова зова јутрос!“ рече гласно, тек да |
| пчавајући јелек, мало порумене.</p> <p>„Како је... крупан овај твој мерџан!“ рече Рајко нешто к |
| пред оном младом и лепом женом.</p> <p>„Како ти беше име?“ запита га она.</p> <p>— „Рајко,“ одг |
| а и онда тихо и разнежено рече:</p> <p>„Како је дивно звездано небо изнад нас!{S} Како је лепа |
| нај тајни тихи гласић шапуташе:</p> <p>„Како оно сину муња кад се њене усне дотакоше твојих уса |
| то, што може тако да се дели!“</p> <p>„Како лепо говориш!{S} Слађе ми је да те слушам него да |
| звер.{S} Завадих се с Богом..“</p> <p>„Како јадна да се завадиш с Богом?!“ прекиде је старац з |
| има ли гдегод жена коју волиш?“</p> <p>„Како да нема?“ рече Рајко без устезања. „Волео сам свој |
| говораше Ружа, па јој, у једној саћи од калаја, додаде воду. <pb n="192" /></p> <p>„Према мени |
| носила котлић, а у другој велики један калајисани ибрик.{S} На голим ногама имала је турске па |
| и „госпођином чесмом".{S} Стара и узана калдрма, која долажаше из вароши, повијала се поред ње |
| и грозне камиле своје!{S} Овом је белом калдрмом некада шетала царица Милица са својих дванаест |
| лицавати, а двојица или тројица скидоше калпаке, махаше њима <pb n="10" /> у висину према кули, |
| високим орловим пером на црном сниском калпаку, с кривом сабљом о бедрима, са високим жутим чи |
| а.{S} На плаштовима су били понамештани калпаци са челенкама од сребра и злата, или и са перјан |
| рска препеченица.{S} Кад је искамџих од калуђера рекоше ми: има јој двадесет и пет година.{S} Ј |
| уру и добро повуче.</p> <p>„Ја да црних калуђера, е баш брате знају каква треба да је ракија!{S |
| себе на асуру, рече:</p> <p>„Е да црних калуђера! валах такве ракије нема у свем Алаџа-Хисару!{ |
| манастир па га опљачкати, те ће ме црни калуђери клети црном клетвом.{S} Него деде, како доби н |
| круну; него је била обучена у црно као калуђерица, а тако је била и она друга жена за коју сам |
| је то царица Милица са својом сродницом калуђерицом Ефимијом?!</note> </div> </back> </text> </ |
| азна.</p> <p>— „Та има у њој нека пуста калуђерска препеченица.{S} Кад је искамџих од калуђера |
| отрља озго са рушевина понека цигла, па камен; пови се коров, пови се трава, зашушта џбун, а мо |
| чесма видела, и онда гњевно докопа први камен при руци, те се њиме баци на оно двоје младих људ |
| рстенова, у свакоме по један алем драги камен, крупан <pb n="118" /> као лешник.{S} У другима н |
| камучући !{S} Молим те метни ухо на сам камен па слушај!“</p> <pb n="91" /> <p>Рајко прислони у |
| ном грању суши.{S} Он сам седе на један камен према чесми и пусти се у мисли.{S} Није имао гусл |
| ити на длану леве руке, звекну једним о камен један на ледини, па се онда загледа у Рајка и реч |
| е Рајко показујући на један поширок бео камен, на који Маргита већ седе.</p> <p>„Ово је гроб је |
| рекао би Рајко, па узео опет да куца у камен.</p> <p>После свакојаких мука првога дана, и пошт |
| иде!“ рече младић па се подиже са онога камена и пређе те се заклони за чесму.</p> <p>Озго са б |
| вим ухом боље чује.</p> <p>Подиже се са камена на коме сеђаше, пође два три корака низ косу, ус |
| за у зачељу била је од углачаног плавог камена, са млазевима од златног песка у њему.{S} На њој |
| за у прочељу беше од углађенога зеленог камена малахита, а беше застрвена просто једном хрпом о |
| да се вратише к оној трпези од зеленог камена, што беше претрпана пехарима, кондирима, скрињиц |
| камених широких полица на стубовима од камена, а на полицама — дугачки неки ковчези од олова с |
| најпосле стигоше на једне степенице од камена, које су водиле на више до једне гвоздене плоче |
| ас све, па у поље да се пред њим бацамо камена с рамена, да се надскакујемо, надтркујемо и да г |
| кав се готово на коленима испод огромне камене плоче што изнад њега висаше.{S} За њим уђе Марги |
| ли мање пијаних сељака.{S} Успеше се уз камените степенице.{S} Уђоше у пространу једну и добро |
| а на дрвену једну цев шибаше из чесме у каменито корито пред њом.{S} Извади из недара танки убр |
| иде и с једне и с друге стране три реда камених широких полица на стубовима од камена, а на пол |
| <p>У том часу докотрља се с брда једна каменица и зачу се љутита вика и псовка циганинова.{S} |
| нда суди и ако је право баци се на ме и каменом!“ рече Рајко узбуђен и онда узе причати све по |
| 8" /> а дршком искићеном понеким драгим каменом.</p> <p>Него ово двоје младих људи само прелете |
| ад већ мирно почиваху под овом или оном каменом белегом.</p> <p>А кад би сунце просуло још топл |
| , напојио свога лабуда баш на истом том каменом кориту, над којим се ето мало <pb n="32" /> час |
| де као да гласније и веселије бућкаше у каменом кориту.{S} Доле у Крушевцу петли се дозиваху ку |
| успаване трепавице пала од оног драгог камења и бисера, што га ено тамо на трпезама.{S} Него х |
| оше цветове од бисера и грање од драгог камења, обоце, гривне, просто да се не зна шта је лепше |
| тас сам утегла у један панцир од драгог камења.{S} Сва трептим од светлости и блистам се од рад |
| ату носила је низове од бисера и драгог камења, што својим севањем само још више изношаше на ви |
| лаким кораком пењаше уз гомилу цигала и камења.</p> <p>„Ама вреди да поломе мамузе.{S} С овога |
| симпатички одазивље и само оно стење и камење у порушеноме двору српскога цара; али се ти њима |
| латним корицама и икона у злато и драго камење окованих.{S} Она мало нижа трпеза у зачељу била |
| није било оноликих кандила, само драго камење, што се згрнуло на ове три трпезе, могло би да о |
| нска митра, искићена иконицама и драгим камењем, и поред сваке митре беше прислоњена уз престо |
| и штилет, са дршком позлаћеном и драгим камењем искићеном.{S} Поред њега десно седела је, у она |
| това, богато искићених бисером и драгим камењем, и пуно књига у златним корицама и икона у злат |
| ч, и један и други просто засути драгим камењем.{S} Ту беху још и неколике мање круне и дијадем |
| је велики златан крст сав посут драгим камењем, које тако прскаше варницама, да се у њ није да |
| ној трпези на којој светлуцаху у драгом камењу крстови и у златном покову еванђеља, прекрсти се |
| ће господа моја поломити мамузе по том камењу!“ рече дежмекасти патер утирући зној, и брижно г |
| радом, у црној ризи до земље и са црном камилавком од грубога сукна на глави.</p> <p>Рајко се ч |
| је овде упорне мазге и ћудљиве и грозне камиле своје!{S} Овом је белом калдрмом некада шетала ц |
| нице на под, који је све ситним шареним камичцима био ишаран у свакојаке цветове и гране.</p> < |
| узвикну старац; „добар је Бог децо !{S} Камо да те боље видим кћери моја!“ па је узе за обе рук |
| тим младим човеком скинути ни јелек, а камо ли кошуљу до појаса, па ма ме убио! “ рече млада М |
| а немарно. „Нећу ја ноћас ни мој врат а камо ли груди обнажити пред тим момком тамо, па ти слоб |
| сељаче чуваше је.</p> <pb n="67" /> <p>„Камо скелеџија?!“ викну Рајко.</p> <p>— „Ама ето, мало |
| е и сарколе, витлају дугачким татарским камџијама, напуцкавају самсове а сами урлају; самсови ј |
| натраг.{S} Избише ме љуто <pb n="76" /> камџијом док опет не обамрех.{S} Кад дођох к себи нађох |
| тражи ништа више од мене и не ударај ме камџијом кад ми дође да се заплачем.{S}" Он тобож прист |
| че Рајко сав пренеражен. „Комшија, тебе канда хвата ракија? “</p> <p>— „ Јок вала; него ето ухв |
| и руку твоју.{S} Страх ме је!{S} Ово је канда нека гробница.{S} Чини ми се да миришем кости мрт |
| еку, која тако бистра, тако тиха, нешто канда мени шапуташе.{S} И што урлање и лавеж све то бли |
| и у оној ноћи, у којој само манастирска кандила овде онде светлуцају, и у оној зори што иза те |
| бром покован, те је светлост од стотине кандила хватао у се, као какав преврнути пехар од углађ |
| јко се заустави под једним од најснижих кандила да је се нагледа. „Еј, јаднице моја!“ рече опет |
| тног посуђа.{S} И да није било оноликих кандила, само драго камење, што се згрнуло на ове три т |
| нцима спуштало дванаест великих златних кандила.{S} Осим тога, које са свода, које са гвоздених |
| јни мањи обручеви од сребра са сребрним кандилима, неки ниже други више, те изгледаше као да по |
| родице горело је уље у великим сребрним кандилима.{S} Све друге иконе беху поцрнеле и испуцале |
| е учини да се негде неко велико сребрно кандило гаси прштећи, и потраја неко време док се разаб |
| Похиташе брже па се нађоше пред једним кандилом, које изнад једних сниских растових врата гора |
| а тишина, прекидана само прштањем онога кандиоца што пред вратима издисаше.</p> <p>Њих двоје уђ |
| коња, скочих у седло, привезах је мојим каницама за себе и онда бегај преко границе.{S} Ето је |
| бунџију поклонио, да ми дајете злато на кантар док га не претегне!“ Узеше моји јадни сељаци пом |
| тари се деспот заплакао.{S} Сузе његове кануше на гусле, те ове одвугнуше.{S} Млади гуслар виде |
| ков и како обе руке пребаци преко њега, као да га хоће да загрли.</p> <p>Са једном малом китом |
| ао пиштање врбове пиштаљке.{S} Па онда, као да једна снежна грудва или нека мекана лопта, удари |
| се окренем и ја; она десно, десно и ја, као сунцокрет за сунцем!{S} Занесох се, занесох се па в |
| ца на Вујну.{S} Јес’, слутња ме осваја, као да је смрт близу њега или близу нас! — Не, не ; нем |
| па узе да мига и да се криви на Рајка, као да му тако даде разумети шта је велики чардаш. „Нег |
| шћу, са једном љубављу, која је кипела, као кад би нежна кћи после дугог страдања и лутања наиш |
| а је из дворишта у главно здање водила, као да хоће да јави своме господару радосну вест, али с |
| ола звекетаху и зврктаху свима лотрама, као да ће сваког часа да се разглаве у све саставке сво |
| еше прошаран крупним црвеним гранатима, као да је стена упрскана џиновским капљама крви, које с |
| олико тренутака било смркло пред очима, као да га је неко буздованом у главу ударио.{S} Не мога |
| ко је град некада имао двојаких зидина, као оно што кажу да Цариград има!{S} Па онда баш треба |
| ица Милица са својих дванаест дворкиња, као са дванаест горских вила, а ја ево чекам јутрос да |
| Маргити сузе.{S} Узе љубити оба бокора, као да су не само две мирисне него две живе душе.{S} Па |
| шта више као да неко пипа одонуд врата, као да се нека рука полагано пружаше уз њих, па их брис |
| ару; гологлав, сав уздрхтан од трепета, као да је пред страшном једном светињом, пригну главу и |
| ; главу беше мало повио налево унатраг, као да се окреће к јунацима својим и као да им кроз отв |
| десно удараше <pb n="135" /> око себе, као да се бори с неким невидљивим џином. „Лажеш, сотоно |
| упале и — очним поклопцима поклопљене, као да оба беху слепа.{S} Цела је прилика била пуна леп |
| е; виде како она, у сну, прикупља усне, као да их спрема да приме или и да даду сладак један по |
| паде на земљу са већом силином но пре, као да хоће да згњечи онај прамен сутона, што је из пећ |
| ветлост од стотине кандила хватао у се, као какав преврнути пехар од углађенога сребра, па је о |
| них и светлих, али без душевне топлоте, као да нису два девојачка ока, него само две црне масли |
| је узе за обе хладне руке па је дрмаше, као да хоће да је из заноса разбуди.</p> <p>„Какви самс |
| над самим пањем и оштро га посматраше, као да броји прстенове његове старости. <pb n="112" />< |
| ргити, која ћуташе па се само стресаше, као да је у грозници, и ломљаше грчевито своје прсте.{S |
| а јутра растањивала се све више и више, као да се растапала у росу којом се трава свуда у наоко |
| и и гукаше јој час српски час маџарски, као да се беше и сама претворила у сиву голубицу.{S} Ка |
| њима <pb n="10" /> у висину према кули, као да су угледали сен царице Милице, па је усклицима в |
| и.{S} Наже чутуру и опет се добро напи, као да се мало поткрепи, после оног чуда и белаја што г |
| и је у ону кључалу воду, те се растопи, као да је од жутог воска, а <pb n="194" /> не од злата. |
| бега.{S} Кад ме гледи и кад ми говори, као да ме невидљивим крилом закриљује од сваке нечисте |
| о крила таман <pb n="110" /> да полети, као да хоће у небо да носи оно велико у злато оковано е |
| речи, него само гледаше га право у очи, као да огледа да ли својим меким кадифеним погледима мо |
| а онако исто посниској коцки мраморној, као оно Рајков цар.{S} А кад чу како Рајко узе викати и |
| и неколико корачаја сам за себе у мрак, као да хоће да бега од ње.</p> <p>„Не, Рајко!... не ост |
| пољуби их једним дугим, дугим пољупцем, као да јој тешко беше да одвоји уста своја од његових.{ |
| а са неверовањем.{S} Узе мрдати главом, као да сама себи каже: „не, не, то нећу! то не могу!{S} |
| ред свога мужа!“</p> <p>Праћена Рајком, као сенком својом, она корачаше господствено право к за |
| ова, без његове помоћи, једним скоком, као хитра срна, спусти на земљу.{S} Рече нешто на маџар |
| ољно лајаше крупним и промуклим гласом, као да је и сам већ неколико ноћи пио и певао те промук |
| стране обележена онаквим истим крстом, као што беше онај у пећини.</p> <p>Прођоше повећи број |
| видарица?!“ питаше Маргита све шапутом, као да Рајка не разбуди.</p> <p>— „Па нема, госпођо; св |
| задовољним а једва прикривеним осмехом, као оно млада мати кад тобож хоће да покара свога синчи |
| го је тако само стајао, миран, скроман, као да беше занемео, видевши изненада како је човек јед |
| воме селу и своме дому весео и поносан, као да се љубио лицем у лице с оним великим јунацима, и |
| ле па једна сјајна звезда прелети небо, као да јури к младом месецу на западу.</p> <p>„Виде ли |
| загреје срца њихова у брже куцање тако, као кад гледаху како она арапска сива ластавица лети да |
| погледа у немом чуду у Рајка.{S} Рајко, као да је чуо шта она сама у себи говори, рече: „ама и |
| ваше и изгледаше тако срећна.{S} Рајко, као неком тајанственом силом везан, не могаше да скине |
| е сахране! “</p> <p>— „Ух!“ рече Рајко, као згрозив се, „како можеш с једног гроба да погледаш |
| ом; узе се за тим куцати прстом у чело, као да се увери да му лубања није напукла, па задовољан |
| плахирена, па сави главу мало на десно, као да левим ухом боље чује.</p> <p>Подиже се са камена |
| атише усклик и удараше песницама о сто, као да су се помамили.{S} Отмар тресну своју столицу на |
| оче грчевито да притискује руку његову, као да му тиме обрати пажњу на страхоте које види и од |
| ку, па онда обема притиште главу своју, као да хоће да стегне сву памет своју, погну се напред |
| руку и погледаше по њој горе у висину, као да гледа у крстату заставу, коју жеља њена већ став |
| ега на престо до њега, и онда ту клону, као да је неко ножем у срце ударио, и једва промуца:</p |
| па онда и сама приђе к руци која и њу, као оно и Рајка, живо благослови.{S} Беше то некакав жи |
| а углови од усана грчевито задрхтаваху, као оно у деце кад хоће да бризну у плач.{S} Ал’ се још |
| авде погледам...{S} Знаш како ми је?... као да си ме увела у неку цркву! “</p> <p>Врати се Март |
| а с тобом овде опрости!{S} Дај да се... као брат и сестра... пољубимо!“</p> <p>Она се хитро диж |
| рме сва дворана и готово <pb n="114" /> као да из сваког оног оклопа уз зидине одјекиваше узвик |
| алем драги камен, крупан <pb n="118" /> као лешник.{S} У другима нађоше цветове од бисера и гра |
| ледајте само како се сви очистише!..{S} Као да је вихор ветар духнуо па их као плеву и прашину |
| <p>„О, мене је страва нека ухватила.{S} Као да ми неко на ухо шапуће, да сам жива у гроб закопа |
| > <p>Али не дочека Рајкова одговора.{S} Као да је жеравицу на главу ставила, тако живо скиде ди |
| од зеленог лишћа и бледожутог цвећа.{S} Као да је нека тајанствена рука хтела да танком и мирис |
| !“</p> <p>Рајку закуца срце бурније.{S} Као да га неко узе за обе руке и повуче, диже се и приђ |
| држаше их склопљене и једва дисаше.{S} Као да јој је душа одлетела у ројеве звезда, да тамо тр |
| Била се задубла у неке дубоке мисли.{S} Као да је душевно болесна, тако се укоченим погледима и |
| ледаше, очевидно узбуђена, у гомилу.{S} Као да и не чујаше што јој Циганин ковач срдито и све ј |
| ичај да види мајку, браћу и родбину.{S} Као да га негде на путу или на крају тога пута чека нек |
| е и сама претворила у сиву голубицу.{S} Као да су кроз онај тихи сутон, изнад којега се на небу |
| уо да завири у ону црну гробницу, или — као да се журила да заклони велику једну тајну од турск |
| е на средини те заравњи два велика лава као да су се усред хода и у сред рикања уставила, скаме |
| и и њу одвалио!“ рече Маргита па се сва као стресаше. „Ух, пре нека ме и самсови растргну, пре |
| којаким зделицама и дрангулијама, те га као кићанке бију по бедрима, па ситним звекетом прате с |
| у свој конак за кабадахију, и пазим га као да ми је син.{S} Поведи га у Стамбол, нека види сил |
| имао гусле нити је био слеп, али у њега као да је било срце једнога гуслара, те мраморна чесма |
| ејаше све већи.</p> <p>Један пут узе да као уз гусле попева:</p> <quote> <l>„Ој, Маргито, моја |
| ом их је и старац опазио.{S} У место да као какав полудивљи пустињик, светомрзац, бега од њих у |
| из свога сараја Хасан-агу Зулуфлију да као чауш-баша <pb n="4" /> у Београду дочека и у Царигр |
| ни.{S} Вераше се по рушевинама од града као веверица; час би се дрско успела на највиши зид па |
| онда окрете према старцу и Рајку, бледа као крпа, отворила уста, разрогачила очи, изгледаше пре |
| Лизаше јој час руке, час обућу, па онда као слеп потрча, што брже може, у гомиле света по двори |
| си ти за такво јунаштво!</p> <p>Па онда као да јој од једанпут муња сину, те јој показа шта се |
| пада на данце од бурета.</p> <p>Па онда као дивља мачка скочи на четврти ступањ, на коме беху п |
| а, па се осећаше хитра као срна и свежа као тица на грани.{S} Вераше се по рушевинама од града |
| p>После тога првог и бујног излива суза као да је ових у Маргите са свим нестало.{S} Нико је <p |
| а, сад ми је лакнуло.{S} Осећам се лака као птица, и храбра као сваки Маџар витез!{S} Мрштиш се |
| од заклетве на двору остане ? !{S} Вала као да сад гледам Голубана како силази низ кулу, сетан |
| !?{S} Није, него сам с њоме разговарала као обично, изјадала сам јој се, причала сам јој ко си |
| на до џбуна.{S} Сва су му поља мирисала као да су босиљком засађена.{S} Чинило му се као да кро |
| оју родбину, која би је чувала и пазила као аманет, док ви не смислите на тенани како да је сиг |
| тренутака цела она свита беше занемила као да се скаменила.{S} Први беше Рајко који силно узбу |
| знао к чему.{S} Сва му се Србија чинила као да је баштина његове задруге; свако му је дрво изгл |
| с крстом лежали су доле поред престола као бачени тамо <pb n="116" /> немарно и небрежљиво.{S} |
| аци са себе Рајка, и бацакаше се ногама као бесомучан.{S} Али му то ништа не поможе, и само га |
| рбин један пронео кроз Србију на рукама као свету амајлију!“</p> <p>„Е, хвала ти синко!{S} Тако |
| уплашен колико љутит, и шкргутну зубма као да кроз њих меље не више какву кратку молитву, него |
| ме животу учини да у његовоме имену има као почетак од некакве песме. „Рајко!{S} Боље од твојих |
| ма, које би овда и онда протрла прстима као да се увери да не снива. .</p> <p>— „Имаш ли што би |
| руку те дохвати њену, која беше хладна као иста стена.</p> <p>А стена се опет пови на осовини. |
| разрогачила очи, изгледаше престрављена као да је авет неку угледала.{S} Посрћући пође к њима, |
| ар донесе нов талас од лавежи паса, она као преплашена срна утече у пустињакову пећину.</p> <p> |
| к-бег. „Ко шта може јадној раји?{S} Она као дете сироче радује се да чује понеку бајку, па да ј |
| ти нашег Краљевића Марка из планине, па као узгред прича, како је у лугу видео Аћима Главоњу ка |
| .. грофа Аладара!“ понављаше старац, па као да за неки тренутак <pb n="13" /> преврташе по свом |
| не знам ништа и не осећам ништа.{S} Па као у инат онда ми тек долажаше, да све то с већим боло |
| оглави орао од сребра; раширио крила па као да, полећући у висине кликће, тако отворио беше оба |
| е пред њеном лепотом, и мало по мало па као да га нестаде.{S} Учини му се да је остао само с њо |
| .{S} Осећам се лака као птица, и храбра као сваки Маџар витез!{S} Мрштиш се?!{S} Е, добро, храб |
| извору испод града, па се осећаше хитра као срна и свежа као тица на грани.{S} Вераше се по руш |
| азила је једна млада жена, права и вита као јела.{S} На глави јој је небрежљиво, и мало више на |
| > <p>„Сви знамо како је грофица Маргита као неблагодарна куја, незадовољна са старим мужем одбе |
| ад гласно насмеја.{S} Њен смех зазвекта као сребро а откри иза оних румених покретних уста два |
| ла!“ </p> <p>Рајко скочи са свога места као да га гуја уједе.{S} Отегну песницу, и лево и десно |
| е оне влажне крпе и напуни му њима уста као чепом, те сад већ не могаше ни зуцнути.</p> <p>„Брз |
| илина била видети је.{S} Од тога осмеха као од неког сунчаног зрака осветли се душа Рајкова и о |
| ом кресати у кремен.{S} Прамену варница као да милије бејаше да загледа, и ако за тренут, у лиц |
| ко паса, али мало на више свилена пупад као да нису смела да огледају своју растегљивост о дево |
| о на све то сав одговор бејаше, што сад као нека пуна зобница удараше о врата неколико пута.</p |
| латних и сребрних светлица.{S} Сам свод као да је био сребром покован, те је светлост од стотин |
| значи.{S} Помисли само, видела сам себе као дивно опремљену <pb n="140" /> младу невесту.{S} На |
| босиљак и разастре га око главе Рајкове као венац.</p> <p>Ружа је гледаше само шта ради и све ј |
| к рундову, који, кад чу њен глас, стаде као да се скаменио, подиже главу своју право к њеном ли |
| мо сунцем преплануло било, сад пребледе као крпа.{S} Она танка кошуљица на грудима затрепери.{S |
| замириса пунијим дахом, и млаз од воде као да гласније и веселије бућкаше у каменом кориту.{S} |
| ао као витез, нека ми у овоме часу буде као брат рођени, па нека ми позајми свој нож.{S} Ти, оч |
| онда проструји кроз Шумадију, те да је као неку цркву тамњаном окади.{S} На све то и на сваку |
| >„Али је ово мајсторски!{S} Је ли да је као жив? и коњ жив и јунак жив!{S} А знаш ти ко је ово? |
| {S} Пред чатрљом Циганиновом стајала је као кип робиња његова, па наслонив главу на десну руку, |
| p>Подиже је у своме наручју и однесе је као што би млад пастир јагње понео.{S} Она само отвори |
| ма највеће господе маџарске, путовао је као изванредни посланик ћесара и краља угарског у Цариг |
| е напред сам и замишљен.{S} Изгледао је као да је покисао.{S} Оно и јесте нека тиха а прилично |
| у гвозденим рукавицама.{S} Изгледало је као да су се џиновски оклопници, у пуноме ратничком окр |
| онда... ево ти мој мали пињал; оштар је као гуја.{S} Седи тамо у дно пећине, па кад видиш да Ту |
| иви.{S} И хвала Богу, ето смо сви троје као из гроба у живот васкрсли!“</p> <p>„Али ако се Турц |
| књаву; <pb n="130" /> а мој стриц Павле као стена хладан, па тек само по једну: „не може!...“ „ |
| ку ученост.{S} Размишљаше за неко време као да се гњура у дубине оне мудрости; узе полагано и в |
| а и наднеле над руменим кровом од чесме као нека џиновска кита од зеленог лишћа и бледожутог цв |
| , подиже увис, држаше их тако склопљене као да се Богу моли, па онда се спусти на колена поред |
| ништа.{S} Само јој мало задркташе усне као да хтедоше да се развуку у осмех.{S} Али се не осме |
| ће једна страшна црна ноћ све да застре као мртвачким покровом.{S} Стари се деспот заплакао.{S} |
| ћу сад јадна!...{S} Гледах их како јуре као да су се помамили; засукали рукаве до рамена, завал |
| омљаше грчевито своје прсте.{S} Даде се као неко дете извести на степенице.</p> <p>Двориште беш |
| аше ни да мисли ни да осећа.{S} Беше се као скаменио.{S} Али кад Маргита хитро скочи унутра у п |
| лепоте какве младе дворкиње, која би се као живи цвет белога крина жудно запајала сребром тихе |
| из плећа у коврџастим таласима, који се као крило гавраново преливаху у тамноплаве одјеке.{S} Н |
| сте ми били слуге, а показали сте ми се као верни и нежни пријатељи!{S} Хвала вам на доброти ва |
| т.{S} Застиде се сам од себе и збуни се као да је крив што је дрзнуо да види једну светињу, кој |
| јеца.{S} Приђе јој полагано, крстећи се као да светињи некој приступа, дотаче се руком њеног ра |
| о никада дотле у животу.{S} Учини му се као да му се душа поделила у двоје.{S} Једна половина с |
| а су босиљком засађена.{S} Чинило му се као да кроз растове шуме шумадијске бруји поветарац, ко |
| ле неисказаном радошћу.{S} Чинило му се као да је робовао у конаку Мустаф-агином, па се сад сло |
| Она не рече ни речи, само се сва стресе као да јој дође наступ од грознице, и окрете главу на д |
| е би је паре предао вама да је поведете као слободну?{S} Циганина не вреди питати, јер ми вечер |
| децо моја!“ поче старац весело; „ко ће као Бог?!{S} Право је рекао псалмопевац Давид: „кто Бог |
| ветарцем планинским, Маргита оживљаваше као цветак, који је од жеђи на суши клонуо био, па се с |
| че.{S} Она му се сад у свему покораваше као дете, и од часа на час би га тек зачуђено погледала |
| е за неколико тренутака, очи јој севаше као у тигрице која се спрема да скочи, али се савлада и |
| у Циганин па већ запенуши.{S} Изгледаше као прави нечастиви; избуљио очи па их све у ковитлац о |
| > <p>Двориште беше празно.{S} Изгледаше као неко пусто разбојиште.{S} Оборени столови, поразбиј |
| има, неки ниже други више, те изгледаше као да под сводом лебди читав рој од некаквих џиновских |
| а кида месо с робињице, а он већ лежаше као пањ на земљи.{S} Рајко се диже и гледаше га мирно з |
| м застаде мало иза њих свих.{S} Стојаше као укопан.{S} Прођоше га мравци кад из чатрље зачу пиш |
| Маргита се ту устави па се сва стресаше као да је грозничава језа ухватила.</p> <p>„Ја да скота |
| им урвинама?" питаше Маргита па дркташе као прут, и грчевито крхаше прсте своје.{S} А кад ветар |
| већ последњим капљицама уља, те пршташе као да се гласно срди што ово двоје дођоше да га гледај |
| 39" /> А, сад видим!...настави она више као да сама себи говори; „сад већ све знам...{S} Та ниј |
| м с ону страну.{S} Учини му се шта више као да неко пипа одонуд врата, као да се нека рука пола |
| а гледаше, па гледајући је збораше више као самом себи: „кћи земље маџарске!.... госпођа!.... р |
| еђе јој се саставише и очи јој засенуше као да је на њих пала од некуд сенка тешког неког облак |
| <p>Као да је из Маргите муња севнула, и као да је гром поред њега пукао, тако Рајко беше заглун |
| лицем у лице с оним великим јунацима, и као да се питао с њима за јуначко здравље.{S} Ето видиш |
| у светињу, коју није слободно видети, и као да је дрзнуо да сазна једну страшну тајну, коју ниј |
| ађијан Рајко осети жеђ за том слашћу, и као са неким пркосом самом себи рече: „вала ако је само |
| г, као да се окреће к јунацима својим и као да им кроз отворена своја уста довикује: „овамо, на |
| а те пси као јареб гоне и да те самсови као мрцину вуку?!...{S} Ах!“ јекну Маргита и онда оно с |
| о ! “</p> <p>На њену кукњаву дотрче сви као без душе.</p> <p>Маргита је лежала мртва.{S} Клечећ |
| еше крупан као крупан орах, а они други као јаја голубија.{S} Пред круном беше положен унакрст |
| кожа на образима, искезио зубе, па режи као бесно псето.{S} Али она се не макну с места.</p> <p |
| речи у мирно лице младога човека, који као да беше тек само у неком тихом сну.{S} Па онда узе |
| на највиши зид па се усправила да стоји као кип, и са усхићењем погледала би по таласима од зел |
| узме грофа за руку, одведе га пред неки као долап у зиду од кухиње, који кад отвори рекне му: „ |
| ен поглед, истина, не сева претњом, али као да гласно казује: <hi>„не бојим се никога до Бога!“ |
| да је хтео да се њеном тугом угуши, или као да се заветовао да умре певајући.{S} Чак су и маџар |
| Зачу се само као неко тихо звиждање или као пиштање врбове пиштаљке.{S} Па онда, као да једна с |
| Та стена горе изгледа <pb n="168" /> ми као да је мраморни престо цара змајског, и на овој прос |
| аше јунаке!{S} Знаш како је?{S} Бога ми као да су живи па једнако по народу пролазе.{S} Пође на |
| стеља... слободно лези... знаш да си ми као брат, а овако рањен и више си ми!“ говораше Маргита |
| видех!{S} Кидисаше на онај крст у стени као исти бесови, па греби, па хватај зубма стену, па њу |
| а сави путем у варош.{S} Рајку се учини као да она само у њега гледа онако као што он само у њу |
| е и додаде је Циганину.{S} Овај се напи као што би се жедан бистре воде напио, па кад спусти чу |
| .</p> <p>„Госпођо," узе Рајко да говори као из сна пробуђен и тек осетивши да има и срца и паме |
| и ти тако тешко Богу згрешила да те пси као јареб гоне и да те самсови као мрцину вуку?!...{S} |
| војску.{S} А кад рат почне, онда ћеш ти као војвода Рајко од Расине, да продреш у рудничке план |
| {S} Млад је; али се на њ можеш поуздати као на најбољег јунака.{S} Његов ми је стриц једном жив |
| ко.</p> <p>„Ех, у моме двору нећеш бити као у пустињи!{S} Бојим се само да теби, тако озбиљном |
| ан.{S} Видећеш, мој ће те старац носити као кап воде на длану.{S} Он је стар, ал’ је добар, доб |
| га Манда љутито; пала међу нас из ноћи као из црног пакла!“</p> <p>„Молим!“ викну старац строг |
| оже, у гомиле света по дворишту, лајући као да се помамио; па онда још брже натраг к <pb n="189 |
| унапред по коњићу своме, јури кликћући као млад соко.</p> <p>Чак би и чаушбаши мило било да га |
| из кавеза.{S} Узех радити по ковачници као да сам се у циганској <pb n="77" /> черзи и родила. |
| гледај; не заборави онај младеж што јој као звездица на левом колену стоји!“ викаше баба.{S} И |
| , по којима се танка бела ћерћелија тек као сива магла у вис тихо повијала и још тиме спуштала. |
| хитро као видра, лако подиже пун ибрик као да су јој мишице од челика, и додаде му га не рекав |
| мало па осећах како се и сама претварам као у неку звер.{S} Завадих се с Богом..“</p> <p>„Како |
| {S} Мрштиш се?!{S} Е, добро, храбра сам као какав Србин витез!{S} Је л’ ти то боље по вољи?“</p |
| напред српски соколови!“ па поче и сам као у неком наступу заноса да виче: „напред! напред бра |
| едима у очи Рајку, и узе да врти главом као да му каже: нема од тога ништа мој брајко; мали си |
| ју, под једним високим и широким сводом као под неким кубетом.{S} Кад њих двоје изиђоше из ходн |
| алених уста.{S} Лице му је било обликом као округла јабука, која се слила у нешто мало дужу но |
| гласом на ону другу реч и махнув руком као и да покаже, како доиста од тога нема ништа. „ О, н |
| подобни!“ прекиде га барон Арпад гласом као да пуку командира; „мени деран тај није подозрив.{S |
| еног рамена, и рече само — опет шапутом као да не разбуди свеце — „госпођо, прибери се!“</p> <p |
| ва, од којих онај у средини беше крупан као крупан орах, а они други као јаја голубија.{S} Пред |
| о.</p> <p>— „На откупе?!“ викну Циганин као пун пуда. „Та не бих ја њу дао ни за какве откупе!{ |
| а брже изнураваше.{S} Рајко га је држао као за земљу прикуцана.{S} Маџарица му додаде конопце.{ |
| ладно. „Рајко, који ми се довде показао као витез, нека ми у овоме часу буде као брат рођени, п |
| д углађенога сребра, па је онда спуштао као неку топлу месечину на целу дворану, те се у њој св |
| загризао своју.</p> <p>„Да делимо право као брат и сестра!" говораше му. „Овде смо као у гробу |
| своју право к њеном лицу, њушкаше живо као да усише мирис од овог живог цвета, и онда, радосно |
| ак-бега.{S} Некакав новајлија, дошао го као прст, па син навалио да се што пре и одене и огреје |
| мене воли не само као жену своју, него као да сам му кћи мезимица.{S} Видећеш, неће знати шта |
| е к лицу старчевом, а уста мало отворио као да пева.{S} Старац се пригнуо мало к младићима па с |
| сто разглавио у кукове своје и расточио као буре кад му прсну обручи, а по средини остало само |
| .{S} Цар би онда из Раванице видео како као нека звезда трепти над његовим двором у Крушевцу, п |
| сам да говори мирно, али и опет некако као да заповеда. <pb n="17" /></p> <p>„Је ли, братац!" |
| ко красна, онако вита и утегнута, онако као заливена у турском седлу, како, подигнув једну руку |
| чини као да она само у њега гледа онако као што он само у њу гледаше.{S} Стаде тако за неколико |
| н ти то Мусломанин ?! “ питаше га Рајко као прекоревајући га.</p> <p>„Море, кабули ти то човече |
| однети и теркије и чутуру !“ рече Рајко као да му објасни што му тако товаран дође.</p> <p>„ Ак |
| а највише о накиту и снива!“ рече Рајко као да је некакав <pb n="141" /> старац пун искуства; „ |
| “</p> <p>„Велики чардаш?!“ понови Рајко као у недоумици шта ће то да значи.</p> <p>— „Ех, па не |
| е чуо.{S} Ето у моје Маруше лице глатко као лист од божурова цвета!“</p> <p>„Иди, слатка моја, |
| ове задруге; свако му је дрво изгледало као да је кита босиљка, свака стена румена; и саме вран |
| јко поче лаганим гласом, али онако мало као попевајући уз гусле:</p> <quote> <l>„Кад се жени од |
| а неразговетно <pb n="169" /> се видело као једно уско и дугачко платно, па даље иза њега један |
| а баба баци нешто у ватру, што је пукло као гром, сва се кућа затресла, а кухиња се димом напун |
| о на саму ивицу од оловна ковчега, само као да боље чује певача и да му је ближе.{S} Загледа се |
| слабости добар!{S} А мене воли не само као жену своју, него као да сам му кћи мезимица.{S} Вид |
| <p>Нико не одговараше.{S} Зачу се само као неко тихо звиждање или као пиштање врбове пиштаљке. |
| ави истина.{S} Вратићеш се ти, али само као војвода Рајко од Расине, вратићеш се да ослободиш и |
| чиниле да су тице злослутице, него само као старије у црнину завијене сестре плавосивих дивљих |
| брат и сестра!" говораше му. „Овде смо као у гробу и смрт седи негде у једном од ових столова! |
| гадна једна змијурина не гута полагано као жабу неку!{S} Рајко, молим те, хајдмо одавде! “</p> |
| шом заједничком несрећом боримо заједно као два верна <pb n="149" /> друга и сав терет да делим |
| мала круну; него је била обучена у црно као калуђерица, а тако је била и она друга жена за коју |
| де из ибрика?“</p> <p>Она се сави хитро као видра, лако подиже пун ибрик као да су јој мишице о |
| царски престо.{S} А овако изгледаше то као неки разглављени и у делове своје растурени престо. |
| и узе гласно јецати, готово онако исто као оно у капели пред иконом Мајке Божје.</p> <p>Рајко |
| p>„Таква ти је она!“ рече Циганин чисто као жалећи се на своју несрећу. „Бесна крв маџарска, а |
| хвати девојку за обе руке, па је просто као неко маче баци иза себе на под до зида.</p> <p>Врис |
| помогао!" говораше Рајко мирно и просто као о нечем што је са свим обично.</p> <p>Она сеђаше у |
| кад погледате у оне крупне црне очи што као да су од црне кадифе, и оне дуге трепавице и оне ду |
| Рајку ударише пламенови у образе; нешто као гњев усколеба срце његово.{S} Више осећаше и нагађа |
| n="27" /> вратити.{S} Нишки паша нешто као рече да је боље да се ти у Београд вратиш, јер он д |
| а врху на највишој зидини од куле нешто као гвоздену чакљу?“ „Видим, видим!“ увераваше патер и |
| рече Маргита усколебаним гласом и нешто као устежући се.</p> <p>„Оно тамо горе ритови с ону стр |
| пан овај твој мерџан!“ рече Рајко нешто као запињући, и збуњен гледаше у мерџан на своме длану. |
| н Јанка!{S} Веруј, тукао се и он за вас као и многи други наш јунак, и право је да га се сећате |
| д ево једне прилике, пала овде међу нас као с неба...“</p> <p>— „Није с неба!“ прекиде га Манда |
| ренув из мисли, и подиже обе руке у вис као да заустави младића. „Чекај!... чекај један часак!. |
| му зову „Страхињом", ван дома је познат као „од Расине Рајко“.{S} Ја га зовем „Амиџа-заде".{S} |
| ила!...“</p> <p>„Па онда... од једанпут као да нека невидљива рука откова срце моје од окова у |
| клопче, диже аспре и пусти их да падају као плева; сиђе на четврту степеницу, отвори једно аков |
| ри, нађе старца и Маргиту како ћеретају као да су пријатељи од вајкада. "</p> <p>„Заповеди јој |
| слатко, пуно и топло!{S} Учини се Рајку као да са неке свете цркве зазвони сребрно звоно, па му |
| рунку, “ — те речи падоше на срце Рајку као зрна из пушке, па се у исти мах растопише у сладак |
| ове и живо кликтање.{S} Изгледаше Рајку као да из оног ћеманета, које мало час онако тужно плак |
| свим обично.</p> <p>Она сеђаше у седлу као да се скаменила, па га гледаше непомично очима шири |
| ла и куда ето доспех, ја падох на земљу као мртва.{S} Једног се дана хтедох заклати, па ми он и |
| приђе к младићу и потапка га по рамену као да му одобрава.</p> <p>„Е баш ми је жао, што нас дв |
| ер Хијероними, који је пратио посаобину као секретар, преводио је његово казивање маџарској гос |
| је био урезан крст, нагнуо се у пећину као да је био на каквој осовини.{S} Испод ње се могао ч |
| ог рубина, и онда мој млади витез рикну као лав да сва црква зајеча: „она је моја, за веки веко |
| ! “ и напи се, и мало што се не загрцну као неко дете. <pb n="36" /></p> <p>И опет она не рече |
| <pb n="134" /></p> <p>„Благо оном ко њу као своју жену љуби!...{S} Шта оно би с тобом јутрос у |
| ед, подиже у вис обе руке, које дрхтаху као прут, па им свечано рече: „закуните ми се свим што |
| ебрног престола.{S} Била је бела у лицу као неуглачано сребро; и уста јој беху побледела и полу |
| српског поштења ево сам те узео на душу као свети аманет.{S} Могу да не умеднем да те послужим |
| .{S} Као да је вихор ветар духнуо па их као плеву и прашину однео!...{S} Знате како је то чудно |
| ишта не мари ни за тебе ни за мене, баш као да нас и није!{S} Све једно; нека госпођа буде роби |
| чује свирање, певање и усклицавање, баш као да су сватови, а ено виде се и осветљени прозори од |
| и не прекидаше је ни једним дахом, баш као да је хтео да се њеном тугом угуши, или као да се з |
| “ рече он.</p> <p>„Јесте, синко!{S} Баш као да је хајка!{S} На звериње нема за што да је, а ниј |
| ускликом и шкрипутом жица стаде чардаш као да је сабљом пресечен.{S} Осу се лупање песницама о |
| ви.{S} Него није први пут да ти говориш као да си видовита.{S} Овде је око нас по земљи пуно пљ |
| лију и Анђелију...“</p> <p>„Што говориш као да си дете!{S} Правиш се само, јер ти је мука да пр |
| ога ми си госпођа и сад, и ако се мучиш као робињица!{S} Молим те, би ли хтела да се ослободиш |
| <p>„Опремићемо га," говораше Мартину, "као да је племић од ове старе господске куће.{S} Ковчег |
| још ближе и — пољуби га у уста!</p> <p>Као да је из Маргите муња севнула, и као да је гром пор |
| жем?!{S} Па стари се гроф жени!“</p> <p>Као да је гром поред ње ударио.{S} Маргита скочи са клу |
| грех; а сласт је, сласт, сласт!“</p> <p>Као да је омађијан Рајко осети жеђ за том слашћу, и као |
| белих и ако неравних зуба.{S} Не беху „као бисер“, али додаваху нову драж лепоти лица њеног.</ |
| S} Видећеш, мој ће те старац носити као кап воде на длану.{S} Он је стар, ал’ је добар, добар, |
| а оно тамо знам да је цар Душан.{S} Еј, капе!“ И Рајко отиде опет да изближе гледа свога цара, |
| ођоше натраг у лево.{S} Пролазећи поред капеле Рајко угаси своју воштаницу и остави је у куту о |
| руке на оружје у силаву и стаде на сред капеле мирно.{S} Није да се молио Богу, него је тако са |
| ожје сунце!“</p> <p>Узеше са светњака у капели обе велике воштанице, па пођоше да виде има ли о |
| т нека, много јача но што је била она у капели.{S} Хтеде одмах да пође да види откуда та светло |
| сно јецати, готово онако исто као оно у капели пред иконом Мајке Божје.</p> <p>Рајко се побоја |
| ти воде!“ па у петом скоку бејаше већ у капели, а на десетом кораку спотаче се о зембил у оном |
| им, погледом гледаше.{S} Пролазећи кроз капелу Рајко се заустави под једним од најснижих кандил |
| д собом једну малу а прилично осветљену капелу.{S} У два велика гвоздена светњака, пред иконост |
| дана прокопавања нестаде им и последње капи воде, и осташе само са неколико ораха.{S} Маргита, |
| ивући у вис уз <pb n="188" /> зидине од капије.{S} Двориште је било широко и пространо.{S} Сад |
| ам казивах мало час кад бејасмо доле на капији, на којој царица преклињаше свих девет Југовића |
| и око још пуних боца.</p> <p>Кад се на капију уђе одмах с лева била је сниска једна кућица, у |
| има, као да је стена упрскана џиновским капљама крви, које су се, паднув на њу, и саме скристал |
| растових врата гораше сад већ последњим капљицама уља, те пршташе као да се гласно срди што ово |
| ине!{S}" Па онда се диже на ноге, скиде капу, погледа к оној трпези на којој светлуцаху у драго |
| тен пијан.{S} Хајде почесмо.{S} Накриви капу старац, подбочи се у десни бок, куцну петом у пету |
| оје господе и стадох у оном забрану иза караван-сераја под звездама на небу, сетих се што је на |
| е полагано преко пространог дворишта од караван-сераја и кроз разграђену ограду од врљика уђе у |
| са патер Хијеронимијем у најбољој одаји караван-сераја.{S} Мало час па изађе патер из одаје у х |
| још што!{S} Ваља господа да се врате у караван-серај на одмор! “ </p> <p>— „Имао бих ја овде в |
| вариш, него хајде напред, показуј пут у караван-серај!“ рече му патер.</p> <p>— „Добро, кад так |
| id="SRP18920_C1.3"> <head>3</head> <p>У караван-серају је те вечери владало прилично узбуђење м |
| ом малом китом ивањскога цвећа и дивљег каранфила и мајкине душице Ружа се прва врати. <pb n="2 |
| а зачеља закреча несигурно: „наш будући кардинал од винове лозе има реч!“</p> <p>Устаде патер А |
| ="186" /></p> <p>Уиђоше у село.{S} Коњи касаху ржући, а кола звекетаху и зврктаху свима лотрама |
| дну од ових одаја, ја да обијем и трећи катанац, да пустим змијурину да полагано провуче главу, |
| мо!{S} Пре него што одбијеш и тај трећи катанац, одви мало врхом од копља ова врата, да видимо |
| полуге, прилично зарђале, са три велика катанца.{S} Рајко удараше копљем неколико пута у врата, |
| донесем један буздован те да обијем ове катанце.{S} Може бити отвориће нам се излаз на светлост |
| ајко узе живо да удара буздованом у оне катанце.{S} Мора бити да су од вајкада били ту намештен |
| затвараху, нађе онако исто по неколико катова широких полица, а на њима мртвачке ковчеге.{S} К |
| да казује, ономе загрејаном и знојавом католичком попу, који се ваља да родио негде међу Хрват |
| се гвозден један котарац напуни лучем и катраном, да се све то обеси о ону гвоздену чакљу па за |
| b n="57" /> појасем, поможе јој обући и кафтан од зелене чохе, намести јој на главу високи сукн |
| аставицом и Маргита поред свих шалвара, кафтана и чизама хитро искочи — он онда пусти скелу низ |
| ло и неколико Турака у дугачким зеленим кафтанима и са стамболијским турбанима, а иза њих једно |
| та од тога нема ништа. „ О, немој да ми квариш моје снове на јави, који ће једнога дана да буду |
| ед или чукундед моје старе мајке, један Кемењија, погинуо на Косову, бранећи од турске сабље гл |
| опет зовну Мартина, па му рече: „Ево ти кеса са пет стотина талира.{S} Најми у Сегедину лађу, к |
| потурчише ме; поклони ми паша неколико кеса сребрних грошева. „Не треба ми то !“ рекох му, „не |
| и право и лепо срезано и осењено густом кестењавом косом.{S} Погусте и дуге веђе лепо се повија |
| </p> <p>Рајко извади из недара дугачку кесу, а из ње чисту једну белу крпу, у којој беху лепо |
| ше у две још тање а устрептане игле, па кивно боцкаше час у напред, час у десно, час у лево.{S} |
| но Циганин приђе с усијаним кљештима да кида месо с робињице, а он већ лежаше као пањ на земљи. |
| ти пред тим момком тамо, па ти слободно кидај с мене месо усијаним клештима.{S} Пекао си ме пре |
| самсова; онаког зверја још не видех!{S} Кидисаше на онај крст у стени као исти бесови, па греби |
| еху задремале; излетеше пси из авлија и кидисаше на кола и коње што тако лупњавом будише мир ус |
| пустињиштва које пустињик не би могао с ким да подели, и оно може да се сноси баш за то, што мо |
| ме воли, хоће сутра да се венча, и то с киме него с једном Циганчицом!“</p> <p>— „Пих!“ узвикну |
| ад се мало умири он диже главу, погледа кип Душанов и рече полагано: „опрости ми царе господине |
| Пред чатрљом Циганиновом стајала је као кип робиња његова, па наслонив главу на десну руку, а п |
| ајвиши зид па се усправила да стоји као кип, и са усхићењем погледала би по таласима од зелене |
| ном страшћу, са једном љубављу, која је кипела, као кад би нежна кћи после дугог страдања и лут |
| ту од Београда до Крушевца Рајко је био кипео од веселости.{S} Срце му је било <pb n="19" /> пу |
| ама двора Лазарева.{S} Барон Арпад Сент-Кираљи од Галамбоша, праћен неколиким синовима највеће |
| меним кровом од чесме као нека џиновска кита од зеленог лишћа и бледожутог цвећа.{S} Као да је |
| е; свако му је дрво изгледало као да је кита босиљка, свака стена румена; и саме вране и свраке |
| рац пун искуства; „а колико ти је леп и китњаст тај сан, опет је он само уморна сенка, која је |
| на округло поткресаном брадом, одевен у китњасто руво маџарско, с високим орловим пером на црно |
| Хијероними изговори на латинском језику китњасту беседу како овај младић жели да се оних његови |
| хоће да загрли.</p> <p>Са једном малом китом ивањскога цвећа и дивљег каранфила и мајкине души |
| ки од вас, који сте моји, баци по једну киту у гроб оваквог витеза.</p> <p>Ружа и Мартин дадоше |
| ржао је крстасту заставу, од које тешке кићанке падаху му по плећима; у десници држао је го мач |
| ким зделицама и дрангулијама, те га као кићанке бију по бедрима, па ситним звекетом прате сваки |
| ауш викну, Дабулана рикну, — Хазуралах! кићени сватови!" — а она... заспа. </p> </div> <div typ |
| ом својом да се попне по стени, коју су кише и снегови углачали, и онда њих двоје стадоше на на |
| Оно и јесте нека тиха а прилично хладна кишица почела да ромиња.{S} И небо више није било плаво |
| део онога што сам ја овде препатила, та клао би га зубма а не ножем!“</p> <p>— „Махни се тога!{ |
| а цвета!“</p> <p>„Иди, слатка моја, иди клекни и моли му се нек не да смрти младог овог витеза! |
| ати, те ће ме црни калуђери клети црном клетвом.{S} Него деде, како доби на јуначкој сабљи ’вак |
| оме у очи падао.{S} Па онда је страшном клетвом заклео све, који буду игумани његовога манастир |
| д како он помену авет и изговори онакву клетву.{S} Него на све то сав одговор бејаше, што сад к |
| па га опљачкати, те ће ме црни калуђери клети црном клетвом.{S} Него деде, како доби на јуначко |
| у да паднем, тако ми срце куца а колена клецају!{S} Ох, мој Рајко, што не остасмо код онога доб |
| ече: „баш да ми је да седнем... ноге ми клецају!“</p> <p>„Ево лези на ову постељу!“ рече му Мар |
| е ме њене трепавице.{S} Она трепне а ја клецнем; она на лево пође, на лево се окренем и ја; она |
| просу по <pb n="203" /> столу, а патеру клецнуше ноге, те паде доле у столицу.</p> <p>„Грофица |
| к девојци, мајци божјој.{S} Дуго је ту клечала са склопљеним рукама.{S} Потекоше јој сузе низ |
| е, и кад сврших молитву, не дигох се са клечања, него узех — звиждати.{S} Звиждах, звиждах, док |
| не губљаху из очију.{S} Видеше је како клече пред ковчег Рајков и како обе руке пребаци преко |
| му одлетеше под мехове.</p> <p>Рајко му клече на прса и док још Циганин не дође к себи од чуда, |
| уше.</p> <p>Маргита је лежала мртва.{S} Клечећи поред Рајкова ковчега, загрливши га и пољубивши |
| да тражим опет милост твоју!{S} Ево ме клечим пред тобом, ево ме дижем очи к теби; кроз сузе м |
| а обема рукама те овај паде на земљу, а клеште му одлетеше под мехове.</p> <p>Рајко му клече на |
| свакојаке ковачке алатке, пробра двоје клеште па, мало посрћући, отиде те их завуче у жеравицу |
| стиснем зубе па и не јаукнем, он метне клеште у ватру па ми онда, кад се усијају, месо са миши |
| .{S} Кад Бекри-Бекир узе да ме усијаним клештима наморава да пред Турцима играм.... ех, не могу |
| рзали, а већ тамо ће га сотоне усијаним клештима вући по паклу!{S} О јадна кћери, како си од та |
| ти слободно кидај с мене месо усијаним клештима.{S} Пекао си ме пред Халил-бегом па сам зажмур |
| ликим чардашем, он би ме најпре хладним клештима штипао, а кад ја упорно нећу него стегнем срце |
| ="162" /> не би мене нечастиви занео да клизнем, јер из њених очију, рекао бих, трепти и светло |
| ји мало час па букну у пламенове и живо кликтање.{S} Изгледаше Рајку као да из оног ћеманета, к |
| /p> <p>Гракнуше пијани гости у смех и у кликтање и у пљескање.</p> <p>„Мартин ће скупо да плати |
| ирио крила па као да, полећући у висине кликће, тако отворио беше оба кљуна своја.{S} С једну и |
| етрдесет батина!“ Пијани гости узеше да кликћу од радости и да пљескају.{S} А млада невеста, св |
| в се мало унапред по коњићу своме, јури кликћући као млад соко.</p> <p>Чак би и чаушбаши мило б |
| да кувам, да чекићем кујем потковице и клинце, само — не тражи ништа више од мене и не ударај |
| дуго на чесми; остави наковањ и чекић и клинце, догега до на место са кога се чесма видела, и о |
| их, седео је на земљи Циганин, па ковао клинце за потковице.{S} Највише да му је било тридесет |
| ода и сама раздрагала па прсла у гласно клицање, а стари би се барон Арпад само осмехнуо и река |
| да се глађу и жеђу уморим, али кад већ клонем и обамрем Бекри-Бекир доведе жене, те ми силом с |
| бадава!“ рече старац невесело, и чисто клону пун очајања.</p> <p>„Ама шта нема ништа?{S} Што м |
| ру са њега на престо до њега, и онда ту клону, као да је неко ножем у срце ударио, и једва пром |
| ироки прстенови.{S} Рајко осети како је клонула са свим онако на њ наслоњена и чињаше му се да |
| аше као цветак, који је од жеђи на суши клонуо био, па се свежом водом заливен крепи и подиже.{ |
| е наведох да бегаш, ја те доведох у ову клопку, па зар ја да останем да жив тебе мртву на души |
| ом поред ње ударио.{S} Маргита скочи са клупе на којој је седела, и притисну обе руке на своје |
| столови, поразбијани крчази, разбацане клупе; овде и онде понеки сељачки шешир и по гдекоја же |
| пренеражена, па онда паде натраг на ону клупу.</p> <p>— „Узмите мало воде, слатка госпођо!{S} П |
| ну руку, извуче из жеравице већ усијане кљеште, па онда право к робињи да је њима за мишицу сте |
| енутка кад оно Циганин приђе с усијаним кљештима да кида месо с робињице, а он већ лежаше као п |
| у висине кликће, тако отворио беше оба кљуна своја.{S} С једну и с другу страну овога знамења |
| од венчања с вама носио; баци је у ону кључалу воду, те се растопи, као да је од жутог воска, |
| од велика господска рода, властелинка, кнегиња, што ли?{S} Вала могло јој се одмах видети и по |
| рушевинама од некадашњега двора и града Кнез-Лазарева у Крушевцу једна шарена гомила од Турака |
| </p> <p>„ Рекао бих да је глас Милисава кнеза из Доње Букве!{S} Баш је он!“ говораше старац виш |
| .5"> <head>5</head> <p>Под самим градом кнеза Лазара, а прислоњена уз обрушену једну зидину, ко |
| Косово,</l> <pb n="220" /> <l>А нашему кнезу честитоме,</l> <l>Хајдмо....“</l> </quote> <p>То |
| више сам себи; „ он то довикује Јовану кнезу од Богдања!{S} Није друго иду с неким Турцима!{S} |
| итог деспотовића, и о записима неким из књига и листина, којих је једна одаја, рече, доле под з |
| ас има по манастирима школа, где се учи књига и летургија, али нема школа за витештво.{S} Има л |
| ићених бисером и драгим камењем, и пуно књига у златним корицама и икона у злато и драго камење |
| на своја уста довикује: „овамо, напред! ко је Србин и српскога рода!“ Цела та прилика, и онај ј |
| си?{S} Дед’ овамо, право и само право! ко је лепши, ја или онај тамо Бенглер-бег?...{S} Ја! та |
| н, нека распитају и доведу амо свакога, ко ма и уображава да нешто зна!“</p> <p>Кад Мартин отид |
| х ево ње.{S} Туркиња, Чивутка, Рацкиња, ко ће је знати!{S} Видим има очи, има стас.{S} Каже ја |
| господи из своје свите; „шта оно рече, ко је она?!“</p> <p>„Мени се учини да рече: „ја сам Мар |
| кани плашт?{S} Та мачевима би се секли, ко ће само пре да ми дода плашт свој! “ „И веруј, би се |
| троумљу вашем подвргнете питање просто, ко је њега нама наметнуо, ако посмотрите непрекидно хва |
| слуге појиле коње цареве на овој чесми; ко зна? можда је Голубан онога јутра кад ће поћи на Кос |
| е да помогне кад нико други не може!{S} Ко је подигао моју Марушу из великих богиња?{S} Сви лек |
| па му рече :</p> <p>„Чекај молим те!{S} Ко зна шта је тамо!{S} Пре него што одбијеш и тај трећи |
| Тако; добро је.{S} И боље је овако!{S} Ко зна какав би ми се дух са белом косом и белом брадом |
| господину никад није много требало!{S} Ко није пијан, то је она црна змија Манда и њена кћи.{S |
| реће!...{S} А шта да вам причам?!...{S} Ко +није сам патио што сам ја патила, или ко није очима |
| а је јадница!{S} Нека се бар испава.{S} Ко зна на какве ће се нове јаде и невоље разбудити!“ го |
| га и сав терет да делимо подједнако.{S} Ко се од нас двоје пре у гроб сломије, сломиће се пре н |
| а и рече му: „Јеси ли ти помахнитао?{S} Ко је још поткивао коње сребром?!{S} Валах, то не чини |
| х него у онај плави пламен од ћумура, а ко би знао куд су јој мисли лутале.</p> <p>— „Не!“ викн |
| вораше Рајко сам себи. „Ко зна!...{S} А ко зна да л’ ћу икада <pb n="171" /> видети и оног добр |
| атац!" упита патер Рајка изненадно; „ а ко тебе посла с таквим порукама овамо нама ?! “</p> <p> |
| је Милош на Косову показао ко је вера а ко је невера; и онда сваки пође своме селу и своме дому |
| хе хе !“ насмеја се старац срдачно; „а ко то тако из тебе говори? да ли је то госпођа, или роб |
| говори; „светла господа веле: ако је да ко коме поклон чини, не можеш ти њима, него они теби!{S |
| ојачала вид и да би сигурније сагледала ко то долази, наднесе леву руку над очи, и гледаше, оче |
| ше: "ако су Турци убили старца, па нема ко да отвори ову гробницу, шта ће да буде од ове јадне |
| напред! напред браћо!{S} Ха, нек се зна ко смо!{S} Напред за нашим царем, напред!“ И његова се |
| уће до <pb n="214" /> куће, нек разбуде ко год спава, нек растрезне ко је још пијан, нека распи |
| да растурим лажне пријатеље.{S} Ако ме ко нападне, имаће ко и да ме брани.{S} Ако не би ти хте |
| ловом његовим предаду, недирнуто, ономе ко ослободи Шумадију, те да има чиме довршити васкрс це |
| нек разбуде ко год спава, нек растрезне ко је још пијан, нека распитају и доведу амо свакога, к |
| пријатеље.{S} Ако ме ко нападне, имаће ко и да ме брани.{S} Ако не би ти хтео, Мартине, ево ко |
| од ових столова!{S} Не пита се сад више ко смо и шта смо.{S} Него да се са нашом заједничком не |
| ката.{S} Требало би времена док би га и ко други одрешио, а већ сам да се из тако чврстих веза |
| жене, те ми силом сипљу млеко у уста и ко зна шта још те ме поврате.{S} Нит’ могу да утечем, н |
| јим репом.</p> <p>„Мартине, познајеш ли ко је ово ?!“ питаше Ружа.</p> <p>Мартин гледаше за нек |
| моја драга и добра Ружо!“</p> <p>„ Али ко сте ви у тој чудној ношњи! “ питаше старица, па се и |
| +није сам патио што сам ја патила, или ко није очима гледао моје муке, тај не може да замисли |
| ив? и коњ жив и јунак жив!{S} А знаш ти ко је ово?“ говораше Рајко с веселим узбуђењем, па накр |
| у шубару.</p> <p>— „Откуд ја могу знати ко је!“ рече Маргита.</p> <p>„Е да ти кажем!{S} То је н |
| усудио да се зовеш Краљевић Марко, нити ко од вас, децо, да се усуди да га тим јуначким именом |
| о, изјадала сам јој се, причала сам јој ко си ти, рекла сам јој, да ти не замери што си од друг |
| лике цркве.{S} Ту пред олтаром погледам ко ми је младожења, кад оно није више мој стари чича, н |
| е му Маргита живо у реч; „сад тек видим ко су твоји учитељи....{S} Марко...{S} Милош...{S} Стра |
| пуће: <pb n="134" /></p> <p>„Благо оном ко њу као своју жену љуби!...{S} Шта оно би с тобом јут |
| -Алију, како је Милош на Косову показао ко је вера а ко је невера; и онда сваки пође своме селу |
| ани.{S} Ако не би ти хтео, Мартине, ево ко ће!“ рече Маргита, показав руком на Рајка.</p> <p>— |
| р.{S} Помоли се Богу, приложи цркви што ко може, искупи се око гуслара да чује: како је Марко у |
| /p> <p>„О Мартине, зар нема нико у селу ко је вичан ранама ?{S} Има ли какав стар човек или как |
| би Маргиту ослободио, рече јој: „а знаш ко ће то бити?{S} Сад се сетих да сам слушао да овде не |
| остави је у куту од малих оних врата. „Ко зна колико ће нам дуго требати свећа.{S} Да мало при |
| пећини створиш?“ питаше ме санџак-бег. „Ко шта може јадној раји?{S} Она као дете сироче радује |
| и растужена и пуна неке чудне слутње. „Ко зна,“ рече, „можда је мој старац од туге за мном и у |
| тора који их начини и волове теглиоце. „Ко је <pb n="129" /> с Аћимом?“ запита мој стриц. „Нико |
| ма дочекам?!“ говораше Рајко сам себи. „Ко зна!...{S} А ко зна да л’ ћу икада <pb n="171" /> ви |
| <p>„Е, децо моја!“ поче старац весело; „ко ће као Бог?!{S} Право је рекао псалмопевац Давид: „к |
| ој се, дете моје, доћи ће он!“ </hi> — „Ко је тај „он“ ?“ — ја бих се ослободила да запитам. „Т |
| квим порукама овамо нама ?! “</p> <p>— „Ко ме посла?!{S} Како ти то питаш?“ рече Рајко малко зб |
| себи нешто што је растуживало.</p> <p>„Ко је ово?{S} Како је господствен овај старац, како је |
| с на једну час на другу страну.</p> <p>„Ко има тамо?“ викну Рајко; „ако си ришћанска душа, куми |
| а на латинском језику говори :</p> <p>„Ко нама, о великомоћна и сјајна господо, јемчи, да прел |
| д других, седео је на земљи Циганин, па ковао клинце за потковице.{S} Највише да му је било три |
| .{S} Као да и не чујаше што јој Циганин ковач срдито и све јачом и јачом дреком довикиваше. </p |
| до једног корита, у коме беху свакојаке ковачке алатке, пробра двоје клеште па, мало посрћући, |
| ја из кавеза!“ И онда отиде у одају иза ковачнице, извади из кавеза птичицу, пољуби је и пусти |
| на његову вику, а зачу се на вратима од ковачнице весео и гласан поздрав: „сабанахиралах, мајст |
| и говорим!</p> <p>Одмакоше се подаље од ковачнице на зелену ледину. </p> <p>Рајко извади из нед |
| о га Рајко пред врата од Бекри-Бекирове ковачнице.{S} Обесио о десном рамену неку повелику чуту |
| , пусти ме из кавеза.{S} Узех радити по ковачници као да сам се у циганској <pb n="77" /> черзи |
| а цепам дрва, да ложим ватру, да чистим ковачницу, да перем и да кувам, да чекићем кујем потков |
| н циганинов.{S} Удесише да Рајко дође у ковачницу кад се добро смркне, а Циганин да узајми од ј |
| ad> <p>Тек је млада робиња унела воду у ковачницу и тек поче упорно да одговара Циганину на њег |
| рави нечастиви; избуљио очи па их све у ковитлац окреће, дркће му црна кожа на образима, искези |
| црну косу, него јој падаше низ плећа у коврџастим таласима, који се као крило гавраново прелив |
| племић од ове старе господске куће.{S} Ковчег од углађене ораховине нека се постави белом свил |
| из очију.{S} Видеше је како клече пред ковчег Рајков и како обе руке пребаци преко њега, као д |
| јка! — Сад нека дођу људи, нека затворе ковчег и залију онај од олова!“ —</p> <milestone unit=" |
| која ће Тисом па Дунавом да носи мене и ковчег Рајков у Србију.{S} Па онда иди преким путем у Б |
| у покривена, па немо гледала у мртвачки ковчег, који је покривен црном чохом лежао пред њом.</p |
| а у двоје у троје и положи га на оловни ковчег до саме горње ивице.</p> <p>„Ето ти под главу да |
| ником ништа не казујући, помогну изнети ковчег на најближи вис космајски.{S} Чекали су да падне |
| ну плочу. „Да смо џинови и да имамо пун ковчег барута, па овде не би могли пролом учинити.{S} Б |
| живо скиде дијадему, па је брже боље у ковчег баци.{S} Па онда посрћући крочи до најближег сре |
| тави белом свилом ; тај ћемо положити у ковчег оловни, а овај у ковчег од растовине.{S} На среб |
| ћемо положити у ковчег оловни, а овај у ковчег од растовине.{S} На сребрном штиту на овом расто |
| лежала мртва.{S} Клечећи поред Рајкова ковчега, загрливши га и пољубивши га, издахнула је.</p> |
| гипко телом до на саму ивицу од оловна ковчега, само као да боље чује певача и да му је ближе. |
| <head>9</head> <p>Између онога оловног ковчега по коме је Маргита легла, положив себи под глав |
| у од оних споредних сувота,те из једног ковчега извади једно старинско копље и њиме опрезно пип |
| Маргитино, која, онако пребачена преко ковчега Рајкова, не мрдну.</p> <p>Ружа се сагну да јој |
| и га, издахнула је.</p> <p>С ону страну ковчега на трави лежало је једно празно бело стакленце. |
| мо је најпре спусти на један од оловних ковчега, подметнув јој под главу опет своје гуњче.{S} О |
| е.{S} Хајдмо да седнемо на који од оних ковчега горе, па да се мало прихватиш и одмориш, а у то |
| м од краћих мачева, које пробра из оних ковчега, али не могаше ни с њима много да учини; врхови |
| това широких полица, а на њима мртвачке ковчеге.{S} Кад из треће просторије изађе Маргита му ре |
| > <p>Кад осташе саме, онда она приђе ка ковчегу.{S} Дуго и дуго гледаше без речи у мирно лице м |
| ју.{S} Али не смеде ни погледати к оном ковчегу на коме млада Маџарица спаваше.{S} Спусти се на |
| одморим.{S} Седи ту спроћу мене на том ковчегу преко пута па ми причај што.{S} Не; чекај!{S} Х |
| те царевину имали!“ Отвори један повећи ковчежић.{S} Извади из њега једну високу дијадему.{S} Б |
| од камена, а на полицама — дугачки неки ковчези од олова све један до другога; „а, ово ће бити |
| града изнад нас, и ово су све мртвачки ковчези.{S} Их, шта их је!{S} Да ћутим, да се оно госпо |
| рпана пехарима, кондирима, скрињицама и ковчезима.{S} Маргита дохвати прву скрињицу од сребрне |
| упња била су запремљена онаквим оловним ковчезима, какве је Рајко већ видео, а за које је мисли |
| рихвати Маргита горко; „мој стари гроф, ког сам толико пута хвалила како је добар и како ме вол |
| ивам за једнога мога горског пријатеља, кога ћу ти може бити сутра и показати, и без тога меда, |
| ило једном другом моме брату од стрица, кога смо били звали Сибињанин Јанком...“</p> <p>„Сибиња |
| илости и можеш га дочекати !“</p> <p>„А кога то мислиш оче?“ питаше Рајко радознало.</p> <p>— „ |
| нако узбуђен викну: „има ли овде живога кога ?“</p> <p>Вика његова узе да се пролама испод свод |
| понављајући последње две речи: „живога кога?“</p> <p>— <hi>„Живога Бога?!“ </hi> рече Рајко ра |
| нинама има неки Светогорац испосник, за кога народ прича да чуда чини.{S} Не знам да л’ му смем |
| Ево ја ћу најпре изаћи да видим да нема кога.{S} Ако никога нема зазвиждаћу, а ти онда изађи па |
| ропства, витештвом овога младога Србина кога овде видите, похитала сам своме мужу и своме завич |
| и чекић и клинце, догега до на место са кога се чесма видела, и онда гњевно докопа први камен п |
| рског у Цариград по нарочитом послу, од кога је зависило хоће ли се истом закључени мир одржати |
| онда опет онај тајни гласић у њему, од кога се већ једном препао био, поче да шапуће: <pb n="1 |
| н образ, и мој образ, и образ народа од кога сам!{S} Хоћу да се у Маџарској и Маџарима хвали, к |
| храните ме овде, поред њега.{S} Пошљите кога Србина у рудничке планине старцу Теодосију у Вујан |
| и ћу вам казати: устајте, ево дође онај кога чекасмо!“ Удари се бег по колену, мишљах пуче чоха |
| рац Рајку; „све бих рекао да си ти онај кога одавно меркам, не би ли нашао себи једнога дана см |
| {S} Видим те много млада за тешки посао кога си се латио; али осећам, ето сад овде у овоме часу |
| е из ходника, па стадоше на праг, преко кога се у ону округлу дворану силазило, и кад погледаше |
| агосиљајући га за срећне тренутке, које код њега проведосмо.{S} Јест, кад кроз сву своју несрећ |
| и рече:</p> <p>„Пусти ме, Рајко, да се код ње исплачем!"</p> <p>Рајко се све на прстима повуче |
| силом одведе, а сад <pb n="193" /> сте код њега у двору на мору, где кад се сетите њега, старц |
| д!{S} Те сам речи од њих научио у битци код Сенте.{S} Синко, напред! напред! напред!“ </p> <p>Р |
| ецају!{S} Ох, мој Рајко, што не остасмо код онога доброг старца!{S} Ох, куда ли нас двоје сад и |
| и на Турке.{S} А дотле би ти могао лепо код нас да останеш и да спремаш војску.{S} А кад рат по |
| n="187" /></p> <p>— „Како пусто?{S} Зар код толиких паса пусто?{S} Кад би и пси знали да пију, |
| омало Маргита говораше: </p> <p>„Ти ћеш код нас у Нађ-Бањи да останеш док се не спреми све што |
| шких мука у оковима била сам стала сама кожа и кост.{S} Он навали да ме храни сутлијашем.{S} На |
| их све у ковитлац окреће, дркће му црна кожа на образима, искезио зубе, па режи као бесно псето |
| ајно писмо, које је сам стари деспот на кожи писао.{S} У њему вели како је његов син деспотовић |
| мирно задевајући празан пиштољ за свој кожни пас.</p> <p>— „Еј, мени тужној ! “ врисну Маргита |
| едан дуг и широк мач, већином у зеленим кожним корицама, па са сребрним или златним пафтама, <p |
| <p>Рајко извади из недара једну троуглу кожну амајлицу, која му о црном свиленом гајтану бејаше |
| у.{S} Рајко мишљаше да ће је бити какви козари наложили били.{S} Али кад јој приђоше ближе, опа |
| да удешавају жице.</p> <p>У томе Манда, која дотле узалуд гураше Сокицу да иде да опет заузме д |
| везана жута <pb n="33" /> једна шамија, која не могаше у своје меке савијутке да прикупи густу |
| тај сан, опет је он само уморна сенка, која је на твоје успаване трепавице пала од оног драгог |
| ђе лепо се повијају изнад два црна ока, која свагда право гледају; из њих светао отворен поглед |
| му је било обликом као округла јабука, која се слила у нешто мало дужу но ширу коцку, и кроз м |
| пља, провуче некаква дугачка црна игла, која се у врху цепаше у две још тање а устрептане игле, |
| ином чесмом".{S} Стара и узана калдрма, која долажаше из вароши, повијала се поред ње горе уз б |
| ободна, или управо овде сам још робиња, која је се помоћу твојом у слободу своје земље вратила. |
| ри у једна друга велика гвоздена врата, која се беху испречила те затвараху ходник.{S} На њима |
| аше само са неколико ораха.{S} Маргита, која је иначе тако разговорна била, ућутала се и постал |
| уна су за цело!“ довикиваше му Маргита, која беше подалеко од њега одмакла, отварајући овде и о |
| ајко још из даље опази како му Маргита, која бејаше остала са свећом пред оним вратима, маше ру |
| жива нећеш да предаш!"</p> <p>Маргита, која је мало час села на земљу, диже се сад у висину.{S |
| гледи му падоше на једна узана вратóца, која стајаху ошкринута, и на која се улазило из те <pb |
| е то јављала наша српска царица Милица, која је била тако доброга срца, па би се над твојом суд |
| е не видимо, јер га заклања она шумица, која је двор са три стране обгрлила.{S} Видећеш у њој п |
| ане било је дванаест гвоздених вратоца, која су некуда у друге ходнике и просторије водила.{S} |
| ом, гледаше за свитом маџарске господе, која сави путем у варош.{S} Рајку се учини као да она с |
| млада једна госпођа из земље маџарске, која бега из турскога ропства, <pb n="71" /> да се спас |
| дохвати прву скрињицу од сребрне срме, која јој под руку дође, отвори је па узвикну упрепашћен |
| д вилинске лепоте какве младе дворкиње, која би се као живи цвет белога крина жудно запајала ср |
| ци!" рече Рајко погледав к младој жени, која се шћућурила на земљи поред мехова, па би их овда |
| у Арад к некој старој Влахињи врачари, која може да учини да види своју суђеницу.{S} Гроф се о |
| еди и тако дрхћете!“ рече Ружа Маргити, која ћуташе па се само стресаше, као да је у грозници, |
| ади на њено прво место.</p> <p>Маргити, која се била за неколико тренутака чисто скаменила, гле |
| коњских не прогута ништа од оне сласти, која треба да се слива само у срца људска.{S} Само је < |
| зав руком танке млазове беле светлости, која са свода, а из неких цеви, падаше овамо под земљу, |
| летео на својој танкој сивој ластавици, која је својом брзином и својом ситном а паметном главо |
| о ње, уз њу, па онда јурну к степеници, која је из дворишта у главно здање водила, као да хоће |
| умива лице своје бистром хладном водом, која на дрвену једну цев шибаше из чесме у каменито кор |
| , те стојаше пред трећом једном сликом, која беше намештена лево од оне велике у средини, а на |
| Јелек од загасито зелене чохе па срмом, која је одавно потамнела, свакојако ишаран, утегао јој |
| која сиротињска чатрља.{S} Пред једном, која је стајала за себе и подалеко од других, седео је |
| Обадвоје стојаху позадуго пред стеном, која их раздвајаше од пећине и ослушкиваху не би ли што |
| етле звезде трептаху над мрачном масом, која подупираше јужни крај неба.{S} Лак и благ поветара |
| на лево и дубоко поклони пред Маргитом, која у њеном турском руву ступи мирно а поносито у двор |
| мрамора, застрвена је била плаштаницом, која је била дивно извезена свилом, златом и ситним бис |
| и положи своју руку на раме Маргитино, која, онако пребачена преко ковчега Рајкова, не мрдну.< |
| које га је страх везао био; моја памет, која мало час хтеде да прсне, нађе опет своју присебнос |
| отина талира.{S} Најми у Сегедину лађу, која ће Тисом па Дунавом да носи мене и ковчег Рајков у |
| рму.{S} Кад отвори врата наиђе на Ружу, која врисну и мало што не паде.</p> <p>„Не бој се!{S} Х |
| т.{S} Моје очи мирно погледаше на реку, која тако бистра, тако тиха, нешто канда мени шапуташе. |
| их очију загледала у ону шарену гомилу, која се полагано креташе озго са града.{S} Кад се свита |
| , са једном страшћу, са једном љубављу, која је кипела, као кад би нежна кћи после дугог страда |
| p>Рајко јој пружи руку те дохвати њену, која беше хладна као иста стена.</p> <p>А стена се опет |
| дана испратили у Расину у моју родбину, која би је чувала и пазила као аманет, док ви не смисли |
| а прислоњена уз обрушену једну зидину, која по свој прилици бејаше остатак од некадашњега спољ |
| падне зидине од града.{S} Уз ту зидину, која се прилично одржала, прислоњена је била овде и онд |
| о умрла.{S} Волим и своју стрину Круну, која ме је очувала, волим и своје сестре од стричева, П |
| из недара једну троуглу кожну амајлицу, која му о црном свиленом гајтану бејаше о врату; превре |
| дугуљасто али лепо сливено, — са устима која нису била врло малена, али на којима је било пуно |
| {S} Једна од тих вратоца била су она на која њих двоје дођоше.{S} Између сваких <pb n="104" /> |
| а вратóца, која стајаху ошкринута, и на која се улазило из те <pb n="99" /> леве певнице у сами |
| ашћени, неки с отвореним устима, али на која не могаше ни једна реч да изађе.{S} За неколико тр |
| еправде свога друга, него због неправде која је у судбини!{S} Је л’ тако?!“</p> <p>„Не може да |
| тренутака, очи јој севаше као у тигрице која се спрема да скочи, али се савлада и рече :</p> <p |
| коју је на грудима њеним у себе упио, и која сад са длана руке Рајкове струјаше све топлије чак |
| м девојком, истина од простог рода, али која ће му родити два сина, који ће његово име са славо |
| госту.{S} Стадоше му очи на младој жени која се пред ногама <pb n="12" /> старчевим! савијаше, |
| знам да ти је и слободно.{S} Благо жени која ће то витештво и ту слободу чистом љубављу за себе |
| по готову срдит.{S} Невесео од жалости која му притискиваше срце при помисли, да она јадна жен |
| их конопце!" рече Рајко младој Маџарици која већ беше скочила на ноге, па збуњено гледаше шта т |
| решљивости, па онда и сама приђе к руци која и њу, као оно и Рајка, живо благослови.{S} Беше то |
| жала, прислоњена је била овде и онде по која сиротињска чатрља.{S} Пред једном, која је стајала |
| ановима зауставише проста једна кола, у која беху запрегнута три обична сељачка коња.{S} Са кол |
| ="148" /> је са неким од краћих мачева, које пробра из оних ковчега, али не могаше ни с њима мн |
| великих златних кандила.{S} Осим тога, које са свода, које са гвоздених полуга, што су се пруж |
| х кандила.{S} Осим тога, које са свода, које са гвоздених полуга, што су се пружале од једног з |
| тво има пуно сладости и без тога млека, које ја добивам за једнога мога горског пријатеља, кога |
| на њих улажаше Рајко да у просторијама, које затвараху, нађе онако исто по неколико катова широ |
| цима, кадифеним покривачима и завесама, које се са таванице из једне позлаћене грофовске круне |
| квим ове земље јунацима, даже царевима, које он пред Сараценима сараценске главе сећи пушта, ак |
| ачуђено погледала крупним својим очима, које би овда и онда протрла прстима као да се увери да |
| у завичај вратиш?! “</p> <p>Млада жена, које је лице само сунцем преплануло било, сад пребледе |
| е стигоше на једне степенице од камена, које су водиле на више до једне гвоздене плоче у тавани |
| ред к једном обрваном платну од зидина, које се наслањаше на високу кулу једну.</p> <p>„Ево, да |
| згледаше Рајку као да из оног ћеманета, које мало час онако тужно плакаше, сад све саме варнице |
| ац са његова два сина, два деспотовића, које је маћеха њихова, проклета Јерина, послала зету св |
| аха и неколико јабука.{S} Од три ораха, које би узео из зембила, Рајко би један и појео, а два |
| за горске пчеле чувам, и без тих ораха, које ја с веверицама делим.{S} Чак и слободу делим с ор |
| згубила.{S} Од широких мраморних плоча, које су јој теме покривале, остала је само једна; друге |
| ем благосиљајући га за срећне тренутке, које код њега проведосмо.{S} Јест, кад кроз сву своју н |
| уђен и сав блед, подиже у вис обе руке, које дрхтаху као прут, па им свечано рече: „закуните ми |
| ивост о девојачке груди ове младе жене, које су се стидљиво заклањале за издајнички облачак од |
| вади из ормана најтање свилене тканине, које је око врата и на својим грудима носила, па их, на |
| стена упрскана џиновским капљама крви, које су се, паднув на њу, и саме скристалисале.{S} А ов |
| и златан крст сав посут драгим камењем, које тако прскаше варницама, да се у њ није дало гледат |
| брже па се нађоше пред једним кандилом, које изнад једних сниских растових врата гораше сад већ |
| и са мало спуштеним и одуженим вратом, које густа грива покриваше.{S} Иза њих друга два златна |
| у сребрна кутија, у кутији тајно писмо, које је сам стари деспот на кожи писао.{S} У њему вели |
| о, има <pb n="204" /> само једно место, које грофица Маргита може да заузме, јер јој с правом п |
| > <p>„Знате ону проклету Циганку Манду, које је син био негда свирач у Борчије, па се после пот |
| страну једну и добро осветљену дворану, које зидови беху искићени роговима од јелена и главама |
| а могла је и да обије по <pb n="150" /> које зрно од стене; трећега дана уставила би се на четв |
| је он одбио велике новце <pb n="16" /> које су му неке овдашње спахије нудиле.{S} Опростите ми |
| стенама и зидинама.{S} Нема пустињиштва које пустињик не би могао с ким да подели, и оно може д |
| вчезима, какве је Рајко већ видео, а за које је мислио да су мртвачки.{S} Сад је видео да у јед |
| хлебом храним, али то своје цвеће ни за које паре не дам!“ Ја јој онда испричах што милостивој |
| паром.{S} Дајте да одем да га питам за које би је паре предао вама да је поведете као слободну |
| е били приступите.{S} Уморни путник, ма које вере био, свуда је под божјим небом добро дошао!“< |
| } Требало је сад да пређе на ствар због које је на њу и чекао, али некако не могаше да подеси к |
| евој руци држао је крстасту заставу, од које тешке кићанке падаху му по плећима; у десници држа |
| као бих, трепти и светлост и светиња од које нечастиви бега.{S} Кад ме гледи и кад ми говори, к |
| јер стена бејаше од оне чврсте врсте од које се жрвњеви праве.{S} Хладан га зној пробијаше кад |
| наступаше.{S} Прођоше и ону стену испод које су из пећине овамо ушли.{S} Опазише сад да је она |
| те," рече им; „ја сам већ ударио белеге које ће сељаци оздо из села видети и разумети.{S} Кроз |
| и праштамо.{S} Али што си осрамотио име које носиш, не можемо ти опростити.{S} Него од сада да |
| као да му тиме обрати пажњу на страхоте које види и од којих стрепи.</p> <p>„Чујеш ли самсове?" |
| ега да окреће и несвестица га обузе, из које прену тек кад зајеча јасан глас старчев: „О децо, |
| кабаницу, загрејао се, занео се у мисли које су биле више снови на јави него озбиљне и хладне м |
| Крушевцу петли се дозиваху кукурекањем које се разлегаше; овде и онде извијаше се танак стуб о |
| е сребрне мамузе, — био је средина, око које се она гомила повијала час напред, час на десно, ч |
| право у вис, ваља да од какве ватре око које се беху чобани искупили.{S} Рајко гледаше целу ону |
| пођо од толиких баштина, еј девојко око које су се највећа господа маџарска и највећи наши јуна |
| идљива рука откова срце моје од окова у које га је страх везао био; моја памет, која мало час х |
| а ни у мерџан; а још мање у оне сенке у које се мерџан губио.{S} Гледаше постојано у лице Марги |
| правцем на исток к једној умци, на врху које има засађено неколико јабланова.{S} Са врха те умк |
| е преплануло, и овај красан млад човек, којега невиност иде до простоте, а чистота осећања до в |
| учене обрве, и оно сниско а право чело, којега су мирну строгост и свечану лепоту густе витице |
| аслонив обе руке на велики и широк мач, којега је држак у крст извијен био.{S} Круна, скиптар и |
| } Као да су кроз онај тихи сутон, изнад којега се на небу бледе звезде запаљиваху, и кроз оно ј |
| је притегао џемадан од црвена сукна, из којега се од рамена спуштаху пошироки рукави од дебела |
| кренемо у лево!“ викаше опет онај сељак којега глас сад већ беше орапавио од многе вике.</p> <p |
| чи, да преласни и бујни јуноша, дрскост којега толико изненађује, није нама од стране Сарацена |
| бити сутра и показати, и без тога меда, који ја за горске пчеле чувам, и без тих ораха, које ја |
| а у лицу, благосиљаше два млада витеза, који се над једним ћивотом беху чврсто загрлили.{S} Дол |
| аштеви велике господе и великих јунака, који су с нашим царевима лицем у лице говорили!{S} Како |
| е без речи у мирно лице младога човека, који као да беше тек само у неком тихом сну.{S} Па онда |
| бодан пролаз тек само за једног човека, који би од малених врата у зиду силазио на под дворане |
| ила, да нож мога мужа није убио човека, који ме је турског ропства ослободио и часно и поштено |
| бави.</p> <p>Па онда стаде поред Рајка, који нешто теже и спорије дисаше.{S} Гледаше га неизмер |
| > <p>Хасан Зулуфлија куцну руком Рајка, који се сав био изгубио слушајући за њ неразумљиви гово |
| е кроз Венчац.{S} Има тамо сад хајдука, који ће да пуцају на саркол јаничарски чим га из далека |
| о је мало среће Бог вама дао, баш вама, који сте <pb n="191" /> према сваком тако пуни доброте |
| лим.{S} Чак и слободу делим с орловима, који изнад овог виса воле да се носе, и тишину делим с |
| њега и подигни га, и сачувај га онима, који су њему мили.{S} Ако нећеш да се смилујеш ни данас |
| падаше низ плећа у коврџастим таласима, који се као крило гавраново преливаху у тамноплаве одје |
| оловски рог, сребром окован а пун вина, који беше дохватио да напије здравицу.{S} Вино се просу |
| г рода, али која ће му родити два сина, који ће његово име са славом по свету да пронесу.{S} Ко |
| распет био, и силом Богородичиног сна, који ево у амајлији носим, позивам те, уклањај се са на |
| широки рукави од дебела сељачка платна, који се уз доручне зглавке припијаху доручницима лепо и |
| p>„Ово је гроб једног надзорника имања, који је ваља да пре својих педесет година умр’о и наред |
| у двориште преко једног дрвеног моста, који се на ланцима могао привући у вис уз <pb n="188" / |
| г једног престола и једног деспотовића, који уз гусле гуди.{S} Јунак, који је у животу плашт ов |
| ена, па немо гледала у мртвачки ковчег, који је покривен црном чохом лежао пред њом.</p> <p>Шај |
| то еванђеље, одбите од мене нечастивог, који ме ето на зло навлачи!“</p> <p>Осети да му се мир |
| сано жалостив један <pb n="52" /> увод, који мало час па букну у пламенове и живо кликтање.{S} |
| е с последње мраморне степенице на под, који је све ситним шареним камичцима био ишаран у свако |
| Па онда је страшном клетвом заклео све, који буду игумани његовога манастира на Светој Гори, да |
| онда, упрев опет у Рајка своје погледе, који сад не беху више мекана кадифа него топли пламенов |
| се прекрсти неколико пута; „о, Господе, који си и милостив и свесилан, смилуј се на ову децу!{S |
| оздо иза стола један од млађе господе, који се још не бејаше са свим загњурио у вино.</p> <p>„ |
| а пред неки као долап у зиду од кухиње, који кад отвори рекне му: „гледај сад и добро утуви сво |
| огледала би по таласима од зелене горе, који се пружаху на све стране докле око допираше; час б |
| опазише ударише <pb n="79" /> у лавеж, који се помеша с оним халакањем Турака, да ме језа поду |
| е, Маџарица му пружи један дугачак нож, који је извадила из некаквог зембила, па му једва чујни |
| гледала у кристални <pb n="35" /> млаз, који се с оштром звеком и прштањем разбијаше у металном |
| ега један снизак и раван тамносив млаз, који постајаше све тамнији и тамнији и ако се на њ само |
| е невесело опет загледа у сребрни млаз, који сад само тихо мумлаше, падајући у пун котлић.{S} С |
| прихвати она брзо; „не смејем се теби, који имаш око да спазиш цвет, него се <pb n="37" /> сме |
| ћу те питати ? “</p> <p>„Ако нећу теби, који си божји угодник и без онога што си мени и овој ст |
| оја Ружо и добри мој Мартине, и сви ви, који сте ми били слуге, а показали сте ми се као верни |
| немој да ми квариш моје снове на јави, који ће једнога дана да буду на јави истина.{S} Вратиће |
| били двоглави орлови, кринови и лавови, који се пропињу да дохвате звезде.{S} Тако је извезен б |
| и у овој <pb n="121" /> земљи има људи, који знају за Бога.{S} Ето то ми је доста!“</p> <p>Док |
| аст човечуљак у дугачкој, црној долами, који је сваки час брисао своје знојаво и запурено а гла |
| и говорио српски.{S} Патер Хијероними, који је пратио посаобину као секретар, преводио је њего |
| потовића, који уз гусле гуди.{S} Јунак, који је у животу плашт овај носио, неће се срдити да га |
| ришта од двора повлачио се један јарак, који је био пун воде.{S} О ону страну јарка ишао је пов |
| нинским, Маргита оживљаваше као цветак, који је од жеђи на суши клонуо био, па се свежом водом |
| један смук, добрих десет стопа дугачак, који се навикао на друштво пустиника и на млеко што га |
| ше један мали и сићушан бледи пламичак, који <pb n="97" /> наизменце засветли, па побледи, засв |
| ри ти што хоћеш, али си ти Рајко човек, који има око за оно што је лепо и господско!{S} Та стен |
| <p>Чело му беше орожено крупним знојем, који он сад узе брисати час десним час левим рукавом.{S |
| ући зној, и брижно гледаше за младићем, који се сигурним и лаким кораком пењаше уз гомилу цигал |
| тишином, и са овако свежим поветарцем, који оживљава и умор односи, није тешко бити испосник, |
| видимо!" рече Рајко, пољуби се с Јовом, који му бејаше некаква својта, па онда поведе ластавицу |
| лице младога гуслара с једним изразом, који је тешко укратко описати, али у коме су се и осећа |
| но а поносито у дворану праћена Рајком, који у левој руци ношаше своју шубарицу, а десну спусти |
| аступише баш према њој, она са вриском, који срце параше, јурну к њима, одгурну чауше и јаничар |
| анета.{S} За дугачким и широким столом, који се чисто угибао под сваковрсним јестивом и пићем, |
| одигне чекић са земље.</p> <p>Пети дан, који беше већ трећи како ништа окусили нису, беше склоп |
| сиљка од твоје Маргите, а ево ти један, који ти незнана наша пријатељица, стара Српкиња Станија |
| ду од врљика уђе у један велики забран, који је одмах иза коњушница почињао.{S} Погледа у звезд |
| неки људи чекаху.{S} То је био Мартин, који је успео да за велике новце најми неколике сељаке |
| Ама како ти то говориш?!" питаше Рајко, који и не слућаше о чему Бекир мисли.</p> <p>— „Ето как |
| ски живо и ватрено.</p> <p>Млади Рајко, који је неколико корачаја испред свите ишао, окрете се |
| Маргита мирно и готово хладно. „Рајко, који ми се довде показао као витез, нека ми у овоме час |
| пољска цвећа.{S} Хоћу да сваки од вас, који сте моји, баци по једну киту у гроб оваквог витеза |
| мисли изведе један мекан а звучан глас, који је поздрави са: „помози Бог, снахо!“</p> <p>— „Доб |
| а ти на твоје женско раме примаш терет, који моје мушко раме може да понесе!“ рекао би Рајко, п |
| кије, дај ако се може да одржимо живот, који се у госпође гаси!“ </p> </div> <div type="chapter |
| и и широки јермелином постављени плашт, који је са рамена онога старца падао на престо.{S} Једа |
| а дижем и теби за поњаву додајем плашт, који је покривао господска прса и јуначка рамена?“</p> |
| подземне сувоте под овај малени градић, који је и онда слабо коме у очи падао.{S} Па онда је ст |
| таквом жудном пажњом један тихи гласић, који у њему самом и од њега самог тихо шапуташе.{S} Да |
| па сишав с кола приђе право к рундову, који, кад чу њен глас, стаде као да се скаменио, подиже |
| аше у Сибињској.{S} Беше ту пуно слугу, који насипаху празне боце и кондире вином, да буду гото |
| рво Богу, а после моме пријатељу смуку, који се одазва моме звиждању.{S} Него ви за то и не зна |
| ше му очи на њој.{S} Окрете се Мартину, који је био с њиме, па рече: „ето је она моја суђеница! |
| знам да излаза нећемо наћи!{S} По сну, који сам ноћас снила, пре ће бити да ћемо... или боље д |
| је начињен цар један на ватреном коњу, који се пропиње у вис да скочи у напред.{S} Цар је имао |
| загрејаном и знојавом католичком попу, који се ваља да родио негде међу Хрватима или Словенцим |
| Рече нешто на маџарски Маџару кочијашу, који потера <pb n="181" /> своје коње даље, па их зауст |
| астове шуме шумадијске бруји поветарац, који се понео чак отуда са сињега мора, па преко снежно |
| да је Маџарица, да ју је Бекри-Бекир, — који је се тек пре четири године потурчио, дошав и сам |
| срца, — са деликатно срезаним носом за који би рекли да је дивна копија у слоновој кости са ст |
| еју од јабланова, опазише једног сељака који, у некакве дубоке мисли занесен, корачаше лаганим |
| лима и засеоцима, а још мање о бојевима који су се онуда били, и о јунацима који сад већ мирно |
| има који су се онуда били, и о јунацима који сад већ мирно почиваху под овом или оном каменом б |
| ом сиџадету око једног белог убруса, на који Рајко положио беше нешто погаче, млада црна лука, |
| ско копље и њиме опрезно пипаше под, на који наступаше.{S} Прођоше и ону стену испод које су из |
| казујући на један поширок бео камен, на који Маргита већ седе.</p> <p>„Ово је гроб једног надзо |
| какве светиње.{S} Хајдмо да седнемо на који од оних ковчега горе, па да се мало прихватиш и од |
| стоварује љуто кунући и кола и мајстора који их начини и волове теглиоце. „Ко је <pb n="129" /> |
| Турци и моји сељаци угледаше, а они куд који, бегај и не обзири се ! „Змај, крилати змај, цар з |
| дају.{S} Ваља да пошљем испред вас људе који ће дати знак да сте наши! “</p> <p>Маргита се била |
| ги носи, па од њега нека госпођа откине који стручак, па нека га метне на прса младом <pb n="22 |
| жалост осваја кад помислим, да ће кроз који дан доћи и дан, у који ми се од тебе растати ваља. |
| да пушта модар пламен.{S} Ето мени кроз који дан од санџак-бега поздрави, поклони и дарови.{S} |
| ја да те познам, кад те не познаје онај који те је грлио?!{S} Ха, ха, ха!{S} О хо, хо, хо!“ цер |
| овога што од тебе чух, да ће доћи онај који ће земљу да ослободи!“</p> <p>Старац се раздрагао |
| че од жутог сахтијана, извијене у вршак који беше назад поврнут.</p> <p>Већ по виткости и лепот |
| е нашим краљевима?" питаше Рајко гласом који издаваше да му је криво.</p> <p>— „Шта вас ја знам |
| та се оку његовом измакло није: ни орао који је високо под небом господствено кружио, ни зец ко |
| као да се скаменила.{S} Први беше Рајко који силно узбуђен викну: „ама шта је то?“ и ако ни сам |
| есто одлазио својој цркви да проведе по који дан.{S} А опет би се једнако бринуо како му је цар |
| “ Узеше моји јадни сељаци помаљати и по који дукат, те га додавати на оне сребрне купе, док ја |
| ред високих јабланова? е, то ти је пут који из села у двор води, а сам двор одавде не видимо, |
| ћ казиваше, како види да свањива дан, у који ће од некуд из ових планина, усред Шумадије, да се |
| зније муке.{S} Дошао је најпосле дан, у који је моје слабо и очајно срце рекло: па тебе или ник |
| слим, да ће кроз који дан доћи и дан, у који ми се од тебе растати ваља.{S} Бога ми, да си ми п |
| ај низ мерџана из тајанственога збега у који се завукао био, спусти га у руку Рајку да јој га п |
| арод.{S} И онда... онда ће доћи и дан у који ће се наћи жена, вредна да ти и по лепоти и по доб |
| хајдмо право к њему у двор! “</p> <p>У који час то Маргита рече и устаде, један крепак човек с |
| ћ није нам друго!{S} Нека је хвала Богу који нас, ето, пред твој двор срећно доведе!“</p> <p>— |
| о под небом господствено кружио, ни зец који погурен и сав усплахирен скакаше од џбуна до џбуна |
| да баш на истом том каменом кориту, над којим се ето мало <pb n="32" /> час умих, а сада — сада |
| клопника беху два повисока млада раста, којима и стабло и грање и лишће беху од сувога злата, а |
| и и не осећајући, чинили су три струне, којима је ово дивно летње вече на вису космајском допуњ |
| о бедрима, са високим жутим чизмама, на којима зврктаху широке сребрне мамузе, — био је средина |
| младића, господски обучена у доламе, на којима су у испупченом везу извезени били двоглави орло |
| тима која нису била врло малена, али на којима је било пуно неке чудесне милине и у линијама, у |
| долину између две снежнобеле груде, по којима се танка бела ћерћелија тек као сива магла у вис |
| уно неке чудесне милине и у линијама, у којима су тако правилно изведена, и у гипкој покретљиво |
| ним широким и меким погледима својим, у којима не бејаше у том часу гњева, него само сажаљења.< |
| ледаше му опет право у очи, погледима у којима милина, чежња и туга усисаваху у себе погледе ње |
| ни у Кривој Реци, где је дворове имао у којима је радо становао, него је све то, полагано и кри |
| и о записима неким из књига и листина, којих је једна одаја, рече, доле под земљом пуна пунцат |
| белим црвеним <pb n="5" /> гајтанима са којих се спуштају многобројни ситни ланци са оцилима, б |
| ојој је блистао крст од пет алемова, од којих онај у средини беше крупан као крупан орах, а они |
| и младих и старих сељака и сељанака, од којих једни играху уз циганска ћеманета, други загрљени |
| ицем од сунца препланулим и са очима од којих би сунце преплануло, и овај красан млад човек, ко |
| обрати пажњу на страхоте које види и од којих стрепи.</p> <p>„Чујеш ли самсове?" питаше га тихи |
| ље одавде!“</p> <p>Диже се једна граја, којој се прави значај не могаше да ухвати.{S} Тек сви г |
| аборавити....{S} И кад она срећна жена, којој је судбина наменила да једнога дана поред тебе ст |
| ој плаштаници, стојала царска круна, на којој је блистао крст од пет алемова, од којих онај у с |
| е спусти на колена поред ниске софе, на којој Рајко лежаше, и поче да говори:</p> <p>„Ево ти оп |
| мало час кад бејасмо доле на капији, на којој царица преклињаше свих девет Југовића редом, да ј |
| ње ударио.{S} Маргита скочи са клупе на којој је седела, и притисну обе руке на своје слепе очи |
| е, скиде капу, погледа к оној трпези на којој светлуцаху у драгом камењу крстови и у златном по |
| редом док не дође пред велику икону на којој Богородица држаше малог Исуса у наручју.{S} Ту се |
| људског у даљини.{S} Савршена тишина, у којој он само лупање свога срца чујаше, казиваше му да |
| х с лева била је сниска једна кућица, у којој је становао надзорник добара грофових са својом п |
| један велики плашт од златне тканине, у којој све бели кринови сребрном жицом извезени беху; од |
| ри, казујући му шта види у оној ноћи, у којој само манастирска кандила овде онде светлуцају, и |
| придворје и ушли у једну велику собу, у којој је уз зид према прозорима била једна по сниска а |
| кесу, а из ње чисту једну белу крпу, у којој беху лепо увијени они велики нови новцати сребрни |
| >То није био глас него музика; музика у којој су се тужни звек од зебње, и радосни трепер од жу |
| прстима к закључаним вратима од собе у којој је, па се опет враћаше кад би је чула да се миче. |
| лно изведена, и у гипкој покретљивости, којом одговараху сваком покрету душе и срца, — са делик |
| <p>„Биће да је то каква стара малвасија којом су се наши стари јунаци и господа појили!" рече Р |
| весту.{S} На глави ми она дијадема, под којом јуче онесвеснух; од ње полазе све витице од бисер |
| ласић у њему сад шапуташе истом брзином којом му срце куцаше: „не бој се, не бој се; није грех, |
| више и више, као да се растапала у росу којом се трава свуда у наоколо оросила.{S} Цвет од зове |
| Чаробност му је порасла тајанственошћу којом она дубока мирноћа и онај танки сутон застираше б |
| и мирисног цвећа, а сада ето крта зова, коју су ветрови засадили, царичиној чесми од мрамора хл |
| једног грма!{S} И његова највећа мука, коју мучи, није Турчин, него неслога српска и немаштина |
| да се утишају, те да се чује здравица, коју ће пречасњејши патер Амброзијус из великог хришћан |
| јој руком својом да се попне по стени, коју су кише и снегови углачали, и онда њих двоје стадо |
| у чауше и јаничаре натприродном снагом, коју само очајање дати може, паде на колена пред старим |
| висину, као да гледа у крстату заставу, коју жеља њена већ ставила беше у њене руке.</p> <p>„Хв |
| ба заиште од грофа његову златну бурму, коју је од венчања с вама носио; баци је у ону кључалу |
| је дрзнуо да сазна једну страшну тајну, коју није слободно сазнати.{S} Не смеде више да погледа |
| ив што је дрзнуо да види једну светињу, коју није слободно видети, и као да је дрзнуо да сазна |
| е донео у руку његову пријатну топлоту, коју је на грудима њеним у себе упио, и која сад са дла |
| ица, а тако је била и она друга жена за коју сам ја мислила да је света Марија Магдалена, док н |
| рамена, јер је ту лежала њена рука, на коју она баш мало час наслони лице своје.{S} Тек онај т |
| ворио: кад си у неприлици па не знаш на коју ћеш страну, запитај се: како би радио Краљевић Мар |
| а поверити... збиља, има ли гдегод жена коју волиш?“</p> <p>„Како да нема?“ рече Рајко без усте |
| ти,“ прекиде га Маргита, „она змијурина коју Рајко хтеде да убије! “</p> <p>— „Не!“ цикну стара |
| се мичемо даље!{S} Ово је једна робиња коју је овај Циганин, по имену Бекри-Бекир, пре неку го |
| ја, „да за седам година не силазим ни у коју варош.{S} Мојом ногом ја одавде крочити нећу; мањ |
| одвести па је сакрити овде у једну кућу коју ја знам, одатле би је моји људи после неколико дан |
| це. „Дај кола, коње, дај коње!{S} Кола, кола овамо!{S} Прежи коње!“ викаху, па сви јуриш к штал |
| тепенице. „Дај кола, коње, дај коње!{S} Кола, кола овамо!{S} Прежи коње!“ викаху, па сви јуриш |
| >Уиђоше у село.{S} Коњи касаху ржући, а кола звекетаху и зврктаху свима лотрама, као да ће свак |
| е; излетеше пси из авлија и кидисаше на кола и коње што тако лупњавом будише мир успаваног села |
| под јаблановима зауставише проста једна кола, у која беху запрегнута три обична сељачка коња.{S |
| прегнута три обична сељачка коња.{S} Са кола скочи доле Рајко, дохвати најпре из сена своју дуг |
| вина, те Аћим растоварује љуто кунући и кола и мајстора који их начини и волове теглиоце. „Ко ј |
| урним кораком к селу.{S} Маргита устави кола и викну сељака.</p> <p>„Молим те, брацо, је ли жив |
| оспода да се поломе низ степенице. „Дај кола, коње, дај коње!{S} Кола, кола овамо!{S} Прежи коњ |
| има Главоњу како се мучи.{S} Претоварио кола неком грађом па им прсла осовина, те Аћим растовар |
| у госпођу? “ викаше Маргита, па сишав с кола приђе право к рундову, који, кад чу њен глас, стад |
| ана рече нам Борчија: „хајде, седајте у кола, да се возимо у дворац Нађ-Бању; жени се стари гро |
| ?" питаше га Маргита седајући на сено у кола.</p> <p>— „Не знам ти ни сам казати!{S} Велика јед |
| чуо се топот од коња и звркат од многих кола. <pb n="212" /></p> <p>„Гледајте само, слатка и ми |
| е тера преко равнице, а по трагу других кола, правцем на исток к једној умци, на врху које има |
| па право у луг Аћиму!{S} Да му помогнеш кола оправити, натоварити и кући отерати!“ Оде сиромах |
| gap unit="graphic" /> <p>ТРОШКОМ</p> <p>КОЛАРЧЕВЕ ЗАДУЖБИНЕ</p> <gap unit="graphic" /> <p>У БЕО |
| њихове горе затреперио, чедо од њихове колевке заплакало, млада робиња од њихова рода и од њих |
| {S} Хоћу да паднем, тако ми срце куца а колена клецају!{S} Ох, мој Рајко, што не остасмо код он |
| седи Маргита.{S} Оклопила руке на своја колена, па га чисто покриваше кадифом својих топлих и м |
| м, коју само очајање дати може, паде на колена пред старим послаником и кроз горко јецање, а са |
| ужа остави свећу на сто, а сама паде на колена пред Маргитом; узе јој опет љубити руке по стоти |
| отиде у један кут од собе, спусти се на колена и узе се молити Богу за Рајка.</p> </div> <div t |
| е, и очи, и срце, ево падох преда те на колена.{S} Била сам у бунту <pb n="216" /> противу тебе |
| оља!“</p> <p>И старац се онда спусти на колена пред један у стени грубо урезани крст и шапуташе |
| Исуса у наручју.{S} Ту се она спусти на колена, а душа јој се вину к девојци, мајци божјој.{S} |
| о да се Богу моли, па онда се спусти на колена поред ниске софе, на којој Рајко лежаше, и поче |
| ења ни да чује !{S} Она паде преда њ на колена, склопи руке, па кроз сузе мољаше за мене.{S} Ај |
| е и Турци присташе.{S} Ја се спустих на колена, помолих се Богу из дубине душе, да се смилује н |
| да се старац омекшати.{S} Подиже је са колена, па је пред свима нама пољуби и само рече : „гол |
| убити руке по стотину пута, љубљаше јој колена и скуте, и плакаше горко.</p> <p>„Еј, колико смо |
| нда увеза чврсто ноге Циганинове све до колена, а руке од рамена до лаката.{S} Требало би време |
| пресне опанке и чарапе високе скоро до колена, а лепо у богате шаре од мрког, жутог и зеленкас |
| C3.6"> <head>6</head> <p>Док се Ружа на коленима, Богу молила, Маргита немирно, а с прекрштеним |
| вас он са свима маџарским витезовима на коленима моли да се вратите; да сте ви тамо где сте у в |
| ео дан и по целу ноћ Богу из гласа и на коленима, купала сам се у сузама, па ништа, и никакве п |
| p>Рајко уђе први, провукав се готово на коленима испод огромне камене плоче што изнад њега виса |
| дохвати обема рукама и метну је себи на колено.</p> <p>„Пре четири године бејах свирач у Сегеди |
| ке дохватио.{S} Једног дана седео је уз колено свога седог оца и уз гусле казивао му, како ће д |
| , да пред тобом никад више не приклоним колено своје, и да се никада више срце моје не занесе м |
| Бесна крв маџарска, а бесно и господско колено.{S} Од многог поноса никоме лепо да одговори, а |
| ај младеж што јој као звездица на левом колену стоји!“ викаше баба.{S} И гроф доиста виде тај м |
| о. „Има ли твоја Сокица младеж на левом колену?“ питаше је <pb n="195" /> гроф.{S} "Има!“ рече |
| је младић склопио своје руке на десном колену старчевом, а онај други, на левој страни, гуђаше |
| ође онај кога чекасмо!“ Удари се бег по колену, мишљах пуче чоха. „Зар баш тако?“ питаше. „Јест |
| ! да грдна ли је то нека змијурина !{S} Колики јој је језик!{S} Мало ме њиме не палацну у образ |
| а и скуте, и плакаше горко.</p> <p>„Еј, колико смо суза ми за вама пролили !{S} А колико смо ва |
| на Вујну!...{S} О, моја добра госпођо, колико ти досађујем!...{S} Хвала ти... и опрости ми! “< |
| друкчије, мојим ножем просећи ћу стену, колико да се у пећину живи провучемо, па већ после како |
| <pb n="213" /></p> <p>„Ах, ти не знаш, колико је то једно чисто сунце од човека!...{S} Него ка |
| о име са славом по свету да пронесу.{S} Колико год ју је пута призивао, свагда му је то исто ка |
| лико смо суза ми за вама пролили !{S} А колико смо вас оплакивали тек ових последњих дана!{S} Е |
| бгрли <pb n="161" /> женски стас?!{S} А колико ли више треба једно чисто и јако срце, да се јед |
| <pb n="141" /> старац пун искуства; „а колико ти је леп и китњаст тај сан, опет је он само умо |
| и најмилији род.{S} Нико од вас не зна колико је он невин и племенит био.{S} То је био један и |
| је у куту од малих оних врата. „Ко зна колико ће нам дуго требати свећа.{S} Да мало приштедимо |
| од онога блага, њиме да искупиш војске колико ти год треба, те да своју земљу од Турчина ослоб |
| че једно копље испод самог оштрица, тек колико да има држаље, узе један буздован у десну руку, |
| из сплава, а није у стени начинио улом колико за своју песницу.{S} Покушао <pb n="148" /> је с |
| се скотови!“ рече он не толико уплашен колико љутит, и шкргутну зубма као да кроз њих меље не |
| мор савладао те је заспао.{S} Није знао колико је дуго спавао, али кад отвори очи виде да је по |
| јанствени шапат; „него још ти и не знаш колико је <pb n="136" /> она и лепа и мила!{S} Каква си |
| <p>Узеше се за руке и пођоше низ ужу ка колима.{S} Рајко ћуташе.{S} Од силног узбуђења не могаш |
| ead> <p>Ваља терати добра два сахата на колима, па да се из Сегедина стигне у двор грофа од Нађ |
| госпођо!{S} Ви не знате какво је врзино коло овде!{S} Ох, како да вам кажем?!{S} Па стари се гр |
| ного мрачније, те Рајко мораде изаћи на колски пут да по мраку не би залутао.{S} А чим поче да |
| да свиће он окрену на лево и подаље од колског пута те кроз њиве и поља и испод дрвећа жураше |
| е ракије нема у свем Алаџа-Хисару!{S} У ком си је манастиру наточио, вере ти?“ </p> <p>„Вере ми |
| } Она се жудно напи млека, одломи један комадић погаче, па поче да једе с њоме липов мед. „А, “ |
| к од градскога рова, па по њему тражила комадиће од горског кристала.</p> <p>„Умориће се те нећ |
| вур ђаур!“ </hi> па би се узела бацати комадићима од ћерамида и цигала, или и сувим коњским ђу |
| екиде га барон Арпад гласом као да пуку командира; „мени деран тај није подозрив.{S} Али ви поз |
| д свима: „прошао си данас поред човека, коме се десила неприлика, прошао си а ниси ни малим прс |
| .{S} Гроф се одвезао у Арад с Мартином, коме је све причао како је било.{S} Отишао је седој Вла |
| /p> <p>„Где је виноград?" питаше Рајко, коме нова једна мисао сину.</p> <p>— „Ето га у брду!{S} |
| спође.{S} Слушајте њихове заповести.{S} Коме није право, марш са моје земље!“ То је било одмах |
| траници добра <pb n="160" /> учинио, да коме ћу?{S} Баш ћу ти све по истини казати!“ одговори Р |
| е и млетачке.</p> <p>Са онога прага, на коме се најпре онако у чуду зауставише, ваљало је силаз |
| свете Тројице и силом часнога прста, на Коме је Христос распет био, и силом Богородичиног сна, |
| "> <head>5</head> <p>Онај део стене, на коме је био урезан крст, нагнуо се у пећину као да је б |
| дивља мачка скочи на четврти ступањ, на коме беху поређана и ланцима повезана аковчад.{S} Отрже |
| да још за видела изађу на један вис, на коме из далека видеше зидине од некаквог старог порушен |
| р превођаше Рајко виде да на ћилиму, на коме стари посланик незгодно сеђаше, леже поређани у дв |
| рстима кроз дворану право к мрамору, на коме цар Душан јахаше поносито свога коња од мегдана.{S |
| уњче <pb n="124" /> Рајково, и онога на коме је Рајко седео, водио је пут од једних од оних гво |
| оље чује.</p> <p>Подиже се са камена на коме сеђаше, пође два три корака низ косу, устави се и |
| пуне злата!{S} Нико не зна где је и на коме је месту, али веле, кад би човек потковао коња нов |
| у; однесе га и простре пред мрамором на коме стари деспот Ђурађ слушаше шта му ослепљени син уз |
| се. „Мислила сам да је то можда пањ на коме сте ви Срби секли главе вашим краљевима; али нема |
| некаква гужва удари баш на оно место на коме Рајко своју амајлију притиснуо беше, и онда опет н |
| не смеде ни погледати к оном ковчегу на коме млада Маџарица спаваше.{S} Спусти се на под под но |
| и како је говорио онај јунак, и шта се коме најбоље свидело у оној песми.{S} У песми о Страхињ |
| ама шта је то?“ и ако ни сам не знађаше коме управо то питање управља.</p> <p>„Шта оно рече?“ п |
| арско руво, са широким златним пасом, о коме је висио један кратак шпански штилет, са дршком по |
| свода спуштао се један гвозден ланац, о коме је висио велики један и поширок златан обруч; са о |
| ене и огреје. „Јеси ли ти онај светац о коме луда раја прича, да се разговараш са царем змајски |
| вај малени градић, који је и онда слабо коме у очи падао.{S} Па онда је страшном клетвом заклео |
| ори; „светла господа веле: ако је да ко коме поклон чини, не можеш ти њима, него они теби!{S} У |
| апред.{S} Цар је имао на глави шлем, по коме се око чела повијао царски венац; у левој руци држ |
| ead> <p>Између онога оловног ковчега по коме је Маргита легла, положив себи под главу гуњче <pb |
| у једној одаји од подземног ходника, у коме сте ви били, а између двојих гвоздених врата!“</p> |
| .{S} Диже се, отиде до једног корита, у коме беху свакојаке ковачке алатке, пробра двоје клеште |
| да узајми од једног кујунџије лонче, у коме ће око по ноћи сребро да топе.{S} И растадоше се о |
| штао се многокраки позлаћени светњак, у коме је горело ваља да четрдесет воштаница.{S} У једном |
| ла главу своју.{S} Паде у неки занос, у коме или није чула што јој он говораше, или не могаше р |
| о трже пиштољ.{S} Али већ у тренутку, у коме га запе, виде да је грехота убијати пијана човека. |
| м, који је тешко укратко описати, али у коме су се и осећање достојанства и неизмерна једна туг |
| ово платно!“ рече Рајко меким гласом у коме се, у јасном металном звеку, мешало и нешто поноса |
| ="137" /></p> <p>Али у самом тренутку у коме се својим уснама хтеде дотаћи њезиних, један други |
| А ваља да ће дати да се сад и ова гадна комедија овде на добро сврши!“</p> <p>„Али, драга моја |
| о што у Цигана нема!{S} А ти безобразна комедијашице, напоље одавде!“</p> <p>Диже се једна грај |
| о и радиш!“ рече Рајко сав пренеражен. „Комшија, тебе канда хвата ракија? “</p> <p>— „ Јок вала |
| она упорно и са свим одсудно.</p> <p>— „Комшија!“ прихвати Рајко; „молим те остави се таквог ра |
| вот спасао, па му уведох синовца у свој конак за кабадахију, и пазим га као да ми је син.{S} По |
| ћу.{S} Чинило му се као да је робовао у конаку Мустаф-агином, па се сад слободан и срећан враћа |
| знаш, млад си!{S} И после то се само у конаку Бекри-Бекира може да види!{S} А?{S} Чујеш ли ме |
| астрвена просто једном хрпом од златних кондира и пехара, од сребрних скриња и скрињица, од сва |
| пуно слугу, који насипаху празне боце и кондире вином, да буду готови да се носе у велику двора |
| ог камена, што беше претрпана пехарима, кондирима, скрињицама и ковчезима.{S} Маргита дохвати п |
| ером око сниске једне софре, притиснуте кондирима са црвеним жупским вином, па разговараху о он |
| ао те промукао.</p> <p>„Кондор, Кондор, Кондор!{S}" Зар да лајеш на своју госпођу? “ викаше Мар |
| ио и певао те промукао.</p> <p>„Кондор, Кондор, Кондор!{S}" Зар да лајеш на своју госпођу? “ ви |
| е да је очима мери.</p> <p>— „Зар да ме Кондор позна, а ти да ме не познаш ?{S} О, Ружо слатка, |
| о ноћи пио и певао те промукао.</p> <p>„Кондор, Кондор, Кондор!{S}" Зар да лајеш на своју госпо |
| му: „моје верно псето, мој верни стари Кондоре! ти си први да познаш твоју госпођу!“</p> <p>У |
| .{S} Маргита се тихо насмехну па рече: „Кондору није требала свећа да ме позна! “</p> <p>„Јесте |
| инцидент подвргнете, онда је неизбежна конклузија логике, да је овај јуноша врло, врло подозри |
| /> неколико тренутака, па онда узе још конопаца, натопи их у води и онда увеза чврсто ноге Циг |
| земљу прикуцана.{S} Маџарица му додаде конопце.{S} Беху већ на замке припремљени, те у њих брз |
| е и пушке и јатагане, оставише и коње и конопце.{S} Ето биће ту негде и твоја ластавица!{S} А к |
| твори оно моје сиџаде и додај ми из њих конопце!" рече Рајко младој Маџарици која већ беше скоч |
| очи на леву обалу Мораве, привуче скелу конопцем, викну ластавици те ова сама врло пажљиво, али |
| та процесији <pb n="25" /> нашој у град Константинов провоцира, придодан?{S} Ако оштроумљу ваше |
| ипијаху доручницима лепо и пуно црвеним концем извезеним.{S} Имао је на себи уске чакшире од за |
| е, па га онда пустио да сам бира стазу, коњ би га сам од себе однео на место где је остава.{S} |
| о мајсторски!{S} Је ли да је као жив? и коњ жив и јунак жив!{S} А знаш ти ко је ово?“ говораше |
| екао: „красно момче!{S} Добар јахач а и коњ му добар!“ Патер Хијероними превео <pb n="22" /> би |
| .{S} Спусти се на под под ноге Душанова коња и намисли да ту будан ноћ проведе. </p> <pb n="138 |
| на коме цар Душан јахаше поносито свога коња од мегдана.{S} Ту се просто стропошта на под; мало |
| ах јој руке наопако, понесох је до мога коња, скочих у седло, привезах је мојим каницама за себ |
| која беху запрегнута три обична сељачка коња.{S} Са кола скочи доле Рајко, дохвати најпре из се |
| из брдо понесу, па после да ме метну на коња.{S} Покајах се, али доцкан.{S} И насмејао бих се, |
| .{S} Из села и у даљини чуо се топот од коња и звркат од многих кола. <pb n="212" /></p> <p>„Гл |
| месту, али веле, кад би човек потковао коња новим сребром у све четири ноге, па га онда пустио |
| ој господи и показујући руком на младог коњаника, допустио себи да каже само једну реч: „бињеџи |
| уком у правцу преко целе дворане к оном коњанику на мрамору. „И онда, што ти да остајеш само у |
| да се поломе низ степенице. „Дај кола, коње, дај коње!{S} Кола, кола овамо!{S} Прежи коње!“ ви |
| p> <p>Један велики црни рундов скочи на коње, па на кочијаша и некако срдито и зловољно лајаше |
| ијашу, који потера <pb n="181" /> своје коње даље, па их заустави на подножју умке, да ту чека |
| } Пред том кућом кочијаш заустави своје коње.</p> <p>Један велики црни рундов скочи на коње, па |
| ну гради; некада су царске слуге појиле коње цареве на овој чесми; ко зна? можда је Голубан оно |
| екара.{S} Нека поведе и за њих оседлане коње, и нека им обећа што год затраже, само да одмах до |
| теше пси из авлија и кидисаше на кола и коње што тако лупњавом будише мир успаваног села. </p> |
| побацаше и пушке и јатагане, оставише и коње и конопце.{S} Ето биће ту негде и твоја ластавица! |
| дај коње!{S} Кола, кола овамо!{S} Прежи коње!“ викаху, па сви јуриш к шталама.{S} А сељаци се у |
| оме низ степенице. „Дај кола, коње, дај коње!{S} Кола, кола овамо!{S} Прежи коње!“ викаху, па с |
| ли ти помахнитао?{S} Ко је још поткивао коње сребром?!{S} Валах, то не чини ни цар у Стамбулу ? |
| <pb n="186" /></p> <p>Уиђоше у село.{S} Коњи касаху ржући, а кола звекетаху и зврктаху свима ло |
| уку у висину, погнув се мало унапред по коњићу своме, јури кликћући као млад соко.</p> <p>Чак б |
| тије на све што је живо.{S} И овај мали коњиц са ситном главом, паметним очима и красним облици |
| разом одушевљења у лицу, и онај ватрени коњиц, беху тако пуни живота, да Рајко осети како га чу |
| имадох шта да видим!{S} Чета Турака на коњма и читава руља самсова испред њих јуре право к мен |
| ићима од ћерамида и цигала, или и сувим коњским ђубретом, на ону сјајну господу.</p> <p>Оно су |
| тавио је целу пратњу да топот од копита коњских не прогута ништа од оне сласти, која треба да с |
| ео би ти како бих се ја друкчије винула коњу у седло.{S} Али како ћеш с оваким чизмама! “ па по |
| е, пошљи одмах овог часа твога Мишка на коњу у Сегедин, <pb n="210" /> нека доведе два најбоља |
| b n="21" /> Хасан; „него ето, полети на коњу, па кад се добро измакнеш, запевај !“</p> <p>И онд |
| и, био је начињен цар један на ватреном коњу, који се пропиње у вис да скочи у напред.{S} Цар ј |
| један велики забран, који је одмах иза коњушница почињао.{S} Погледа у звездано небо па се пус |
| ом остајте!“ </p> <p>И онда оде право у коњушницу да опреми своју сиву ластавицу.</p> </div> <d |
| ле, па да видиш ту белаја!{S} Греби, па копај, па скичи, поплаших се, Бога ми ће раскопати сву |
| еби, па хватај зубма стену, па њушкај и копај под, па опет скочи; па циче просто да се помаме.{ |
| И небо више није било плаво него сиво; Копаоник и Јастребац замотавали су главе своје магловит |
| аним носом за који би рекли да је дивна копија у слоновој кости са статуе какве јелинске богиње |
| лија уставио је целу пратњу да топот од копита коњских не прогута ништа од оне сласти, која тре |
| свим мирно, па онда настави: „е, баш ме копка да знам шта ће овај растов пањ овде?!“</p> <p>— „ |
| видео да у једнима од њих леже смештена копља, у другима мачеви, а у трећима буздовани.</p> <p> |
| це, како се оним отвором, а изнад самог копља, провуче некаква дугачка црна игла, која се у врх |
| и тај трећи катанац, одви мало врхом од копља ова врата, да видимо има ли светлости тамо!“</p> |
| p> <p>Рајко је послуша.{S} Оштри врх од копља завуче између горње ивице од врата и њиховог окви |
| и спустио руке, она би му из њих извила копљасто длето и буздован-чекић, па кушала да ломи стен |
| е палацну у образ !“ рече Рајко па трже копље те се врата приклопише.</p> <p>— „Срећа те та тре |
| а у зиду, десно од њих, па онда Рајково копље удари у једна друга велика гвоздена врата, која с |
| з једног ковчега извади једно старинско копље и њиме опрезно пипаше под, на који наступаше.{S} |
| ишта, Рајко се присети те пресече једно копље испод самог оштрица, тек колико да има држаље, уз |
| ну.</p> <p>С муком удараше буздованом у копље, и мораде се сваки час устављати да се одмара.{S} |
| са три велика катанца.{S} Рајко удараше копљем неколико пута у врата, па онда рече: „иза ових в |
| гвоздени оклопи са шлемовима и са дугим копљима у гвозденим рукавицама.{S} Изгледало је као да |
| ена у црни тешки плашт завијена и црном копреном по лицу покривена, па немо гледала у мртвачки |
| ац замотавали су главе своје магловитом копреном; ни орлова, ни јастребова није се нигде могло |
| а, па ситним звекетом прате сваки његов корак.{S} По прсима је притегао џемадан од црвена сукна |
| ахаше њиме десно и лево и пођоше напред корак по корак.</p> <p>„Ево једних врата!“ привика Марг |
| аца.{S} По дивној месечини пошли су све корак по корак напред.{S} Кад већ измакоше из сеоских а |
| е десно и лево и пођоше напред корак по корак.</p> <p>„Ево једних врата!“ привика Маргита живо, |
| о дивној месечини пошли су све корак по корак напред.{S} Кад већ измакоше из сеоских атара, онд |
| са камена на коме сеђаше, пође два три корака низ косу, устави се и опет ослушкиваше.{S} Па се |
| орчија, изгуби се чардаш, изгуби старац кораке, ударише пијани гости у смех!...{S} Расрди се ст |
| то ће са <pb n="103" /> прага у дворану коракнути, Рајко задржа руком Маргиту, па онда онако уз |
| е за младићем, који се сигурним и лаким кораком пењаше уз гомилу цигала и камења.</p> <p>„Ама в |
| сен, корачаше лаганим и опет несигурним кораком к селу.{S} Маргита устави кола и викну сељака.< |
| скоку бејаше већ у капели, а на десетом кораку спотаче се о зембил у оном мрачном ходнику и +на |
| адић, што испред самог старог посланика корача.{S} О рамену носи дугу пушку арнаутку, чврсто се |
| ед’ брзо само!{S} Слушај, <pb n="90" /> корачај на десно док не видиш светлост ! и сад нека је |
| </p> <p>Једва су учинили седам или осам корачаја, па наиђоше на друга гвоздена врата, па онда и |
| о.</p> <p>Млади Рајко, који је неколико корачаја испред свите ишао, окрете се и једним скоком с |
| им, али тихо, од себе, и крочи неколико корачаја сам за себе у мрак, као да хоће да бега од ње. |
| ка светиња!"</p> <p>Пођоше још неколико корачаја напред и угледаше један мали и сићушан бледи п |
| ења не могаше речи да проговори.{S} Али корачајући поред Маргите и држећи је за руку не скидаше |
| и две године.</p> <p>Красни овај младић корачао је пред самим ћесаревим послаником, овда и онда |
| аргита немирно, а с прекрштеним рукама, корачаше по соби.{S} Беше се пустила у неке дубоке мисл |
| а који, у некакве дубоке мисли занесен, корачаше лаганим и опет несигурним кораком к селу.{S} М |
| Богу на добром знамењу! “</p> <p>И онда корачаше даље ћутећи у све гушћи мрак неких тесних улиц |
| >Праћена Рајком, као сенком својом, она корачаше господствено право к зачељу.{S} Сви је гости с |
| чиш!“ рече Циганин, па из једног другог корита дохвати неке влажне и прљаве крпе, обмота у њих |
| јко говори.{S} Диже се, отиде до једног корита, у коме беху свакојаке ковачке алатке, пробра дв |
| ну једну цев шибаше из чесме у каменито корито пред њом.{S} Извади из недара танки убрус, обрис |
| о свога лабуда баш на истом том каменом кориту, над којим се ето мало <pb n="32" /> час умих, а |
| а гласније и веселије бућкаше у каменом кориту.{S} Доле у Крушевцу петли се дозиваху кукурекање |
| г и широк мач, већином у зеленим кожним корицама, па са сребрним или златним пафтама, <pb n="10 |
| драгим камењем, и пуно књига у златним корицама и икона у злато и драго камење окованих.{S} Он |
| ушевина понека цигла, па камен; пови се коров, пови се трава, зашушта џбун, а мој стари пријате |
| уотворена показиваху њене беле зубе.{S} Коса јој се пореметила па пала низ плећа.{S} Рајко заст |
| сад главу размрскати!{S}" Дохвати је за косе и повуче.{S} Чауши је прихватише за руке и помогош |
| стигла поноћ, баба расплете своје седе косе, скине се са свим гола и узме чарати у ватру и кув |
| наслоњачи стари гроф, седе браде и седе косе, округла, мрка и зажарена лица, одевен у богато ма |
| окица.{S} Манда скочи, узе чупати своје косе, па, с пеном на устима, цикну грозу:</p> <p>„Ако с |
| гост и свечану лепоту густе витице црне косе сенком својом само размекшавале, те још лепшом чин |
| проведу Рајка и Маргиту кроз Венчац до Космаја.</p> <p>Маргита је сама спавала у пећини, а ста |
| , помогну изнети ковчег на најближи вис космајски.{S} Чекали су да падне сутон, па тек да <pb n |
| гли на врх једнога Дунаву најближега од космајских висова.</p> <p>На самоме врху испупчила се с |
| којима је ово дивно летње вече на вису космајском допуњавало тиху своју хармонију.</p> <p>„Бад |
| сти допуст, да мирно сахранимо Рајка на Космају, на оном изданку, где има змајев престо.{S} Спр |
| } Сећаш ли се, госпођо, како је лепо на Космају ?!....{S} Збиља, не дај Боже да овде умрем, јав |
| а је Голубан онога јутра кад ће поћи на Косово, напојио свога лабуда баш на истом том каменом к |
| олети, <pb n="8" /> да не иде на бој на Косово, већ — појаха својега лабуда, поседе га оде у Ко |
| крстата барјака,</l> <l>Цар ме Лазо на Косово зове!“</l> </quote> <p>Још једном дође лепо к се |
| ју ластавицу,</l> <l>Хајдмо сада у поље Косово,</l> <pb n="220" /> <l>А нашему кнезу честитоме, |
| појаха својега лабуда, поседе га оде у Косово!"</p> <p>— „Куд се ти заносиш, мој братац!“ рече |
| старе мајке, један Кемењија, погинуо на Косову, бранећи од турске сабље главу Јанкову!“</p> <p> |
| “</p> <p>— „Ако ти је неко од твојих на Косову погинуо, еј вала му!“ па Рајко подиже мало са гл |
| дао бесног Влах-Алију, како је Милош на Косову показао ко је вера а ко је невера; и онда сваки |
| један крепак човек са проседом брадом и косом, одевен у угарско руво од загасите чохе, уђе у со |
| епо срезано и осењено густом кестењавом косом.{S} Погусте и дуге веђе лепо се повијају изнад дв |
| , орловским носом, дугом брадом и дугом косом, седео је на престолу, наслонив обе руке на велик |
| !{S} Ко зна какав би ми се дух са белом косом и белом брадом и са срдитим погледом испод густих |
| лу, с расплетеном и низ плећа спуштеном косом.{S} У руци је носила један диван тек расцветан пу |
| ка у оковима била сам стала сама кожа и кост.{S} Он навали да ме храни сутлијашем.{S} На моју н |
| боље да кажем <hi>да ћу ја </hi> своје кости овде оставити!“</p> <p>— „Ми Срби велимо: сан је |
| би рекли да је дивна копија у слоновој кости са статуе какве јелинске богиње, да бледорумене л |
| нека гробница.{S} Чини ми се да миришем кости мртвачке ! “</p> <p>Рајко јој пружи руку те дохва |
| {S} Али нећу ни ја да спавам, хоћу само кости да одморим.{S} Седи ту спроћу мене на том ковчегу |
| стаде па већ посрћући отиде те из једне костретне вреће (арара) у сувом куту иза мехова извади |
| ој дрвеној здели сат меда, изнесе једну костретну врећицу старих ораја и лешника и другу једну |
| на коме сеђаше, пође два три корака низ косу, устави се и опет ослушкиваше.{S} Па се онда окрет |
| шубару, прекрсти се, провуче прсте кроз косу један пут и други пут да главу расхлади, извади из |
| је меке савијутке да прикупи густу црну косу, него јој падаше низ плећа у коврџастим таласима, |
| а јој својом левом руком прихвати густу косу и лепу главу, да ову мало подигне.{S} Како је мало |
| смркне, заповедила да се гвозден један котарац напуни лучем и катраном, да се све то обеси о о |
| , беху голе.{S} У једној је руци носила котлић, а у другој велики један калајисани ибрик.{S} На |
| је била налила ибрик водом и подметнула котлић, па се замишљено загледала у кристални <pb n="35 |
| жена промени у лицу па журно дохвати и котлић и ибрик.</p> <p>„Иди сад!{S} Иди!“ рече јој Рајк |
| и сад само тихо мумлаше, падајући у пун котлић.{S} Склопи руке на груди; гледаше опет својим ши |
| {S} Звиждах, звиждах, док ти се поче да котрља озго са рушевина понека цигла, па камен; пови се |
| ластавицу у скелу а он, одрешив уже од коца, отисну је, скочи у њу, зграби оба весла а Маргити |
| у.</p> <p>На једној широкој и повисокој коцки од мрамора беху саливене па позлаћене некакве људ |
| ке у средини, а на онако исто посниској коцки мраморној, као оно Рајков цар.{S} А кад чу како Р |
| на једној, нешто мало снижој, мраморној коцки, био је начињен цар један на ватреном коњу, који |
| га повуче к трећој прилици на мраморној коцки, лево од оне велике у средини.</p> <p>Рајко полаз |
| која се слила у нешто мало дужу но ширу коцку, и кроз мрку препланулост од сунца на образима ње |
| са својом породицом.{S} Пред том кућом кочијаш заустави своје коње.</p> <p>Један велики црни р |
| <p>Маргита рече Рајку да пође с њоме, а кочијаша упути да иде у штале.</p> <p>У соби Ружа узе с |
| велики црни рундов скочи на коње, па на кочијаша и некако срдито и зловољно лајаше крупним и пр |
| <p>„Терај право у двор!“ викну Маргита кочијашу.</p> <p>Око дворишта од двора повлачио се једа |
| земљу.{S} Рече нешто на маџарски Маџару кочијашу, који потера <pb n="181" /> своје коње даље, п |
| млада грофица.</p> <pb n="50" /> <p>Кад кошеви и сењаци око двора букнуше у пламен и кад ми вич |
| до изнад лаката, где се бели рукави од кошуље повијаху у гужву, беху голе.{S} У једној је руци |
| уре на своја уста, убриса га рукавом од кошуље и додаде је Циганину.{S} Овај се напи као што би |
| ора !“ упитах је. „Синко, ја перем туђе кошуље, па се хлебом храним, али то своје цвеће ни за к |
| ло, сад пребледе као крпа.{S} Она танка кошуљица на грудима затрепери.{S} Један се дубок уздах |
| и чардаш Маџарица мора да скине јелек и кошуљу до појаса, а за велики све, баш све, ха, ха, ха! |
| сад, Маџарице, устај па скидај јелек и кошуљу за мали чардаш!“ Па Циганин превуче гудалом по с |
| дим човеком скинути ни јелек, а камо ли кошуљу до појаса, па ма ме убио! “ рече млада Маџарица. |
| е погледала, по једна од злата саливена кошута.</p> <p>Кад би се она два златна лава што ричу и |
| , и осећаше како му се нека растуженост краде у срце.</p> <p>„Еј, Боже благи, да л’ ћу доживети |
| у све гушћи мрак неких тесних улица на крај Крушевца.</p> <pb n="60" /> </div> <pb n="61" /> < |
| ми не даде зебња шта ће од вас двоје на крај краја бити.{S} Да вам дуго не дуљим.{S} У Крушевцу |
| г је добар, па ће вам помоћи да учините крај свему овом покору!“ говораше Ружа, па јој, у једно |
| ад мрачном масом, која подупираше јужни крај неба.{S} Лак и благ поветарац дуваше отуда.{S} Из |
| даде зебња шта ће од вас двоје на крај краја бити.{S} Да вам дуго не дуљим.{S} У Крушевцу ме з |
| ачни ходник гдегод каква излаза или бар краја.{S} Очевидно је било да се ходник повија у круг.{ |
| <p>РАЈКО ОД РАСИНЕ</p> <p>ПРИПОВЕТКА С КРАЈА XVII ВЕКА</p> <p>НАПИСАО</p> <p>ЧЕД.{S} МИЈАТОВИЋ |
| бину.{S} Као да га негде на путу или на крају тога пута чека неко неизмерно благо или нека изва |
| настави прокопавање.</p> <p>Али већ на крају другога дана прокопавања нестаде им и последње ка |
| одмах у Сегедин нека се тамо у српскоме крају потражи.{S} Не жали платити!"</p> <p>Мало после о |
| ани сврше овај чардаш, а сад су већ при крају!“</p> <p>Маргита метну своју десну руку на лево р |
| {S} Неће проћи година или две, а наш ће краљ опет да завојшти на Турке.{S} А дотле би ти могао |
| вао је као изванредни посланик ћесара и краља угарског у Цариград по нарочитом послу, од кога ј |
| и да сам негде и некад слушала, да ваши краљеви нису добро пролазили!"</p> <p>„Ако нису они, ни |
| њ на коме сте ви Срби секли главе вашим краљевима; али нема трага ни од крви ни од секире! “</p |
| оспођо!{S} Кад смо ми секли главе нашим краљевима?" питаше Рајко гласом који издаваше да му је |
| У БЕОГРАДУ</p> <p>У ДРЖАВНОЈ ШТАМПАРИЈИ КРАЉЕВИНЕ СРБИЈЕ</p> <p>1892</p> </div> <pb n="iv" /> < |
| него казиваше песму и даље.{S} Али кад Краљевић Марко осече прву главу Арапину, а она не рече |
| а шта ли би на то рекли Бан Страхиња и Краљевић <pb n="24" /> Марко?!{S} Завукао се био сав у |
| српски јунаци какви беху Бан Страхиња и Краљевић Марко.{S} Одлучио се да, чим се господа у Нишу |
| илић, Милан од Топлице, Љутица Богдан и Краљевић Марко, један за другим искупише на белој кули |
| у ћеш страну, запитај се: како би радио Краљевић Марко и како би радио Бан Страхиња на твоме ме |
| мој стриц. „Нико! сам је!“ одговори наш Краљевић Марко. „Јеси ли му се понудио да му помогнеш?" |
| о од сада да се ниси усудио да се зовеш Краљевић Марко, нити ко од вас, децо, да се усуди да га |
| нешто што ви немате.{S} Имамо ми нашег Краљевића Марка, па Милоша Обилића, па Страхинића Бана, |
| p> <p>"Један пут пред вече ето ти нашег Краљевића Марка из планине, па као узгред прича, како ј |
| оже им се! немају они <pb n="126" /> ни Краљевића Марка, ни Милоша Обилића, ни Страхињу!“</p> < |
| његова сина Марка ми смо сами прозвали Краљевићем Марком, не због имењаштва, него што је он од |
| ко почео опет да бунца.{S} Час говори с Краљевићем Марком, час са Сибињанин Јанком, час са Голу |
| е и дијадеме, по свој прилици царичине, краљевске и деспотске.{S} Она трећа трпеза у прочељу бе |
| а блиставост узвишени господин царски и краљевски посланик вели: „хвала ти, али од тога сад не |
| </p> <p>— „Како ћеш запевати пред лицем краљевских јелчија а царевих гостију?“ рекао би запрепа |
| о није више мој стари чича, него млад и красан један витез.{S} Час ми се чини да га познајем а |
| ма од којих би сунце преплануло, и овај красан млад човек, којега невиност иде до простоте, а ч |
| гласу.{S} Неће ваља да тако млад и тако красан и тако због ничега умрети!" <pb n="213" /></p> < |
| је било погледати га онако млада, онако красна, онако вита и утегнута, онако као заливена у тур |
| о више од двадесет и две године.</p> <p>Красни овај младић корачао је пред самим ћесаревим посл |
| оњиц са ситном главом, паметним очима и красним облицима, и ова млада жена, витка и танкострука |
| се барон Арпад само осмехнуо и рекао: „красно момче!{S} Добар јахач а и коњ му добар!“ Патер Х |
| енкама, него са живом женом, и младом и красном.{S} Не би ми било чудо, да се показало да је ду |
| им златним пасом, о коме је висио један кратак шпански штилет, са дршком позлаћеном и драгим ка |
| убма као да кроз њих меље не више какву кратку молитву, него неку крупну псовку.</p> <p>Лавеж п |
| ваше маџарске молитве.{S} Ми Срби то на краће свршимо!"</p> <pb n="100" /> <p>„О, ти мислиш ја |
| } Покушао <pb n="148" /> је са неким од краћих мачева, које пробра из оних ковчега, али не мога |
| тога!{S} Хвала Богу није нам невоље да крв проливамо.{S} Него ево у моме сиџадету хаљина за те |
| као жалећи се на своју несрећу. „Бесна крв маџарска, а бесно и господско колено.{S} Од многог |
| да је стена упрскана џиновским капљама крви, које су се, паднув на њу, и саме скристалисале.{S |
| е вашим краљевима; али нема трага ни од крви ни од секире! “</p> <p>„Бог с тобом, госпођо!{S} К |
| ини.{S} Моја је земља румена од јуначке крви и светла од витештва.{S} Знам заволећеш је кад је |
| ај ми чету акинџија, да се осветим моме крвнику!“ Дадоше ми неке љуте арамије.{S} Одјездисмо пр |
| еког мостића од брвана жабе су невесело крекетале.{S} Кад свита изађе мало у брдо, у једном нис |
| .{S} Дохвати своју арнаутку, огледа јој кремен, подасу јој чанак, подасу оба пиштоља, па их онд |
| о!“ рече Рајко, па узе оцилом кресати у кремен.{S} Прамену варница као да милије бејаше да загл |
| адне сутон, па тек да <pb n="226" /> се крену, да их сељани не би опазили да кроз њиве и поља н |
| јутро освануло не даде им старац да се крену.</p> <p>„Причекајте," рече им; „ја сам већ ударио |
| да пију до зоре, а зором, рече ми Ружа, кренуће се у Сегедин на венчање!“</p> <p>— „То је истин |
| во благослови.{S} Беше то некакав жив и крепак старац, са бистрим очима испод густих веђа и рум |
| оји час то Маргита рече и устаде, један крепак човек са проседом брадом и косом, одевен у угарс |
| шарена гомила од Турака и ђаура.</p> <p>Крепак један и повисок старац, — с руменим образима, бе |
| клонуо био, па се свежом водом заливен крепи и подиже.{S} Благим погледом гледаше у старца и б |
| ице једна жена у годинама, али још пуно крепка.</p> <p>— „Ружо!“ рече јој Маргита, паде јој око |
| о овамо !“ викаше стари пустињак, па их крепко дохвати обадвоје за руке и повуче — к једном отв |
| о навлачи!“</p> <p>Осети да му се мир и крепост у срце враћају.{S} Али не смеде ни погледати к |
| „Да пођемо!“ рече Рајко, па узе оцилом кресати у кремен.{S} Прамену варница као да милије беја |
| ога ходника испред њих.{S} А Рајко живо кресаше и живо гледаше да види очи њене.</p> <p>„Срећа |
| е, а он сам уђе унутра.{S} Кресну овде, кресну онде; виде и с једне и с друге стране три реда к |
| тане ту где је, а он сам уђе унутра.{S} Кресну овде, кресну онде; виде и с једне и с друге стра |
| а у ону шарену гомилу, која се полагано креташе озго са града.{S} Кад се свита мало примаче, он |
| му се да се она стена с крстом полагано креће и на својој осовини љуља.{S} Протре очи да види б |
| а Борчију да га рукама удави. „Нисам ја крив, милостиви грофе! “ брањаше се Борчија; „него ето |
| иде се сам од себе и збуни се као да је крив што је дрзнуо да види једну светињу, коју није сло |
| !“ рече Циганин, па узе да мига и да се криви на Рајка, као да му тако даде разумети шта је вел |
| муцаше он ономе тајном гласићу; „лажеш! криво ти је што видиш поштену једну жену поред поштеног |
| аше Рајко гласом који издаваше да му је криво.</p> <p>— „Шта вас ја знам кад сте!{S} Него ми се |
| о разумеваше, шта старац сумња, и би му криво.</p> <p>„Молим те, оче, стрпи се док ти све по ис |
| Не хтеде га остављати ни у Руднику ни у Кривој Реци, где је дворове имао у којима је радо стано |
| ловим пером на црном сниском калпаку, с кривом сабљом о бедрима, са високим жутим чизмама, на к |
| о <pb n="32" /> час умих, а сада — сада кривооки Татари и црни Арапи поје овде упорне мазге и ћ |
| пут муња сину, те јој показа шта се све крије у тајанственој појави овога младог човека.</p> <p |
| а, а знам шта јој пише у судбини, па је кријем и отимам од тебе!“ А она кучка зна да га је омађ |
| "Има!“ рече Манда. — „Па што ти то дете кријеш од мене?!“ „За то што јој је осамнаеста година, |
| круне и са три главе и са пуно три пара крила; како су поломили јатагане борећи се с њиме, и ка |
| лави орао од сребра, погнуо се, раширио крила таман <pb n="110" /> да полети, као да хоће у неб |
| велики двоглави орао од сребра; раширио крила па као да, полећући у висине кликће, тако отворио |
| тихи дах, што са меким шумом лептирових крила одлеташе са полурастављених усана Маргитиних.</p> |
| ом зајечи кад се сребрни таламбас витих крила њихових узлепрша.{S} Ништа се оку његовом измакло |
| куд који, бегај и не обзири се ! „Змај, крилати змај, цар змајски, беште Турци да вас пламен ње |
| ша Обилића, па Страхинића Бана, па Рељу Крилатицу, па старог Југ-Богдана, па толике друге наше |
| арем змајским и да те змајеви однесу на крилима својим у Вилиндар, где пробавиш понеки дан и но |
| ико у злато оковано еванђеље, што му по крилима положено беше.</p> <p>Иза овог златног престола |
| лећа у коврџастим таласима, који се као крило гавраново преливаху у тамноплаве одјеке.{S} На об |
| и и кад ми говори, као да ме невидљивим крилом закриљује од сваке нечисте силе и сваке ружне по |
| х витешки.{S} Исплакала сам се на њеном крилу, ижљубила сам је и ево ме сад са оживелим и храбр |
| оркиње, која би се као живи цвет белога крина жудно запајала сребром тихе месечине, њу појила м |
| да је нађе.{S} Зар пчела само са руже и крина мед купи ?{S} А пустињаштво има пуно сладости и б |
| ном везу извезени били двоглави орлови, кринови и лавови, који се пропињу да дохвате звезде.{S} |
| ашт од златне тканине, у којој све бели кринови сребрном жицом извезени беху; однесе га и прост |
| па по њему тражила комадиће од горског кристала.</p> <p>„Умориће се те нећемо моћи путем одмиц |
| ула котлић, па се замишљено загледала у кристални <pb n="35" /> млаз, који се с оштром звеком и |
| а те нам не долази! “</p> <p>— „Нећу ти крити, госпођо, да и мене брига обузимље!“ прихвати Рај |
| та је сваку јабуку секла својом руком у кришке и не би загризла своју кришку, док не би видела |
| м руком у кришке и не би загризла своју кришку, док не би видела да је Рајко загризао своју.</p |
| зембила, Рајко би један и појео, а два кришом натраг у зембил бацио, само да дуже потрају.{S} |
| нама градским и кроз све јунаштво своје кришом погледали к прозорима дворским од биљура, и када |
| до становао, него је све то, полагано и кришом, дао да се донесе у подземне сувоте под овај мал |
| е Дунавом повелика једна шајка.{S} Пред крманошем седела је једна млада жена у црни тешки плашт |
| слободно пусти ластавицу па да прихвати крму.{S} После живог веслања, не без силног напрезања, |
| том крупног цвета и наднеле над руменим кровом од чесме као нека џиновска кита од зеленог лишћа |
| туви своју суђеницу да не погрешиш?{S}" Кроз долап се видела једна сиротињска соба, али добро о |
| ушманину да прође кроз онакве тренутке, кроз какве сам у оном часу ја душом својом пролазила!.. |
| е у велику дворану.{S} А из те дворане, кроз мало ошкринута двокрилна врата, долажаше кроз дивљ |
| им пред тобом, ево ме дижем очи к теби; кроз сузе моје срце те моје тражи.{S} Чуј један пут у м |
| љаци оздо из села видети и разумети.{S} Кроз сат или два доћи ће двојица да вас пропрате кроз В |
| оћеш ли да узмеш ову жену себи за друга кроз живот ?{S} А он, на моју препаст, гласно викну: не |
| а осећању, готово на сигурном знању, да кроз оне дивне очи још дивнија душа гледа.</p> <p>Тек ј |
| се крену, да их сељани не би опазили да кроз њиве и поља носе мртваца.{S} По дивној месечини по |
| н колико љутит, и шкргутну зубма као да кроз њих меље не више какву кратку молитву, него неку к |
| сиљком засађена.{S} Чинило му се као да кроз растове шуме шумадијске бруји поветарац, који се п |
| есело и бојажљиво горе у таваницу, а ја кроз таваницу у облаке, одох, одох у облаке, залута мој |
| же од Маргите.{S} Одјури све на прстима кроз дворану право к мрамору, на коме цар Душан јахаше |
| оји Маргита, и да га својим лепим очима кроз сузе гледа.</p> <p>— „Ама, луда децо, зар не чујет |
| дити.</p> <p>Кад је силом подигоше, она кроз сузе и још једнако јецајући рече лекарима и свима |
| паде преда њ на колена, склопи руке, па кроз сузе мољаше за мене.{S} Аја!{S} Не да се старац ом |
| сиљаћу твоју доброту!“ говораше Маргита кроз плач.</p> <p>„Бог нек те прати, и анђели његови не |
| не мртва к теби скачу, ради како ти Бог кроз то твоје срце казао буде.“</p> <p>Рајко је говорио |
| које код њега проведосмо.{S} Јест, кад кроз сву своју несрећу на свет погледам, опет видим как |
| .</p> <p>Никакав зрак светлости не паде кроз тај отвор у ходник, али и Рајко и Маргита на свој |
| Ох, не желим ни свом душманину да прође кроз онакве тренутке, кроз какве сам у оном часу ја душ |
| из кавеза птичицу, пољуби је и пусти је кроз врата у ноћ.</p> <p>„Е, сад у име божје да пођемо! |
| у покривени сликама грофова од Нађ-Бање кроз последња два века.{S} Озго са таванице спуштао се |
| ену на лево и подаље од колског пута те кроз њиве и поља и испод дрвећа жураше се напред а све |
| или два доћи ће двојица да вас пропрате кроз Венчац.{S} Има тамо сад хајдука, који ће да пуцају |
| киде шубару, прекрсти се, провуче прсте кроз косу један пут и други пут да главу расхлади, изва |
| збиља жалост осваја кад помислим, да ће кроз који дан доћи и дан, у који ми се од тебе растати |
| оловне цеви што на два три места стрче кроз зидине и из рушевина?“ питаше она старца, седајући |
| ало ошкринута двокрилна врата, долажаше кроз дивљи некакав чардаш, што га Цигани свираху, врева |
| лила у двоје.{S} Једна половина слушаше кроз ухо уз стену прислоњено, да ли се тамо иза стене ш |
| P18920_C3.4"> <head>4</head> <p>Прођоше кроз гомиле веселих и више или мање пијаних сељака.{S} |
| ше гости, Манда одвуче старца и кћер, и кроз два или три тренутка не остаде у дворници нико дру |
| лила у нешто мало дужу но ширу коцку, и кроз мрку препланулост од сунца на образима његовим лак |
| а се на небу бледе звезде запаљиваху, и кроз оно једнозвучно журно зујање и жврчање скакаваца и |
| пространог дворишта од караван-сераја и кроз разграђену ограду од врљика уђе у један велики заб |
| ребра стражарили по зидинама градским и кроз све јунаштво своје кришом погледали к прозорима дв |
| паде на колена пред старим послаником и кроз горко јецање, а са грчевито склопљеним рукама, гов |
| од јела и борова, па да онда проструји кроз Шумадију, те да је као неку цркву тамњаном окади.{ |
| очео да пушта модар пламен.{S} Ето мени кроз који дан од санџак-бега поздрави, поклони и дарови |
| тничким, погледом гледаше.{S} Пролазећи кроз капелу Рајко се заустави под једним од најснижих к |
| олицу на под и изађе из дворане, кршећи кроз зубе маџарске псовке.</p> <p>Стари гроф махаше рук |
| се окреће к јунацима својим и као да им кроз отворена своја уста довикује: „овамо, напред! ко ј |
| ма хвали, како ју је Србин један пронео кроз Србију на рукама као свету амајлију!“</p> <p>„Е, х |
| ах!“ грунусмо у двор, она пуцаше на нас кроз прозор из пиштоља.{S} А кад разбисмо врата нађох ј |
| ретворила у сиву голубицу.{S} Као да су кроз онај тихи сутон, изнад којега се на небу бледе зве |
| ребали су му да проведу Рајка и Маргиту кроз Венчац до Космаја.</p> <p>Маргита је сама спавала |
| руком лево од себе.</p> <p>Рајко једним кроком дође до њих. „Окована су гвожђем!“ рече, „али ни |
| и по очима, и по лицу, и по стасу, и по кроку, да је од господска рода!{S} Па то господство, и |
| Мартин, са поносито уздигнутом главом, крочи у дворану и гласно и чисто усклицавајући викну:</ |
| ема рукама својим, али тихо, од себе, и крочи неколико корачаја сам за себе у мрак, као да хоће |
| боље у ковчег баци.{S} Па онда посрћући крочи до најближег сребрног престола, брзо пребаци митр |
| <p>Маргита не беше поред њега.{S} Беше крочила у десно, те стојаше пред трећом једном сликом, |
| ајко, ето мога двора.{S} Тамо ногом кад крочим ја сам госпођа грофица од Нађ-Бање.{S} Овде сам |
| <p>— „Та већ само да отворимо очи да не крочимо у какав понор, а за друго како Бог да!“ прихват |
| у коју варош.{S} Мојом ногом ја одавде крочити нећу; мањ да ме понесете силом на рукама!{S}" И |
| окрете према старцу и Рајку, бледа као крпа, отворила уста, разрогачила очи, изгледаше престра |
| унцем преплануло било, сад пребледе као крпа.{S} Она танка кошуљица на грудима затрепери.{S} Је |
| гог корита дохвати неке влажне и прљаве крпе, обмота у њих десну руку, извуче из жеравице већ у |
| и да дође.</p> <p>"Метнуо сам му хладне крпе на рану и привезао је!“ говораше Мартин шапутом.{S |
| еби од чуда, скиде му с руке оне влажне крпе и напуни му њима уста као чепом, те сад већ не мог |
| дугачку кесу, а из ње чисту једну белу крпу, у којој беху лепо увијени они велики нови новцати |
| колена пред један у стени грубо урезани крст и шапуташе још некакве молитве за неколико тренута |
| верја још не видех!{S} Кидисаше на онај крст у стени као исти бесови, па греби, па хватај зубма |
| p>Онај део стене, на коме је био урезан крст, нагнуо се у пећину као да је био на каквој осовин |
| сред плаштанице стајао је велики златан крст сав посут драгим камењем, које тако прскаше варниц |
| ојала царска круна, на којој је блистао крст од пет алемова, од којих онај у средини беше крупа |
| а велики и широк мач, којега је држак у крст извијен био.{S} Круна, скиптар и златна јабука с к |
| а целу дворану прекршташе са два велика крста од сунчаних зракова.</p> <p>„Сад знам шта значе о |
| јао царски венац; у левој руци држао је крстасту заставу, од које тешке кићанке падаху му по пл |
| ито, моја верна љубо!</l> <l>Додај мени крстата барјака,</l> <l>Цар ме Лазо на Косово зове!“</l |
| ше по њој горе у висину, као да гледа у крстату заставу, коју жеља њена већ ставила беше у њене |
| п пута побожно и шапатом рече: „о часни крсте и свето еванђеље, одбите од мене нечастивог, који |
| то Маргита јеца.{S} Приђе јој полагано, крстећи се као да светињи некој приступа, дотаче се рук |
| ређан велики број мањих и већих златних крстова, богато искићених бисером и драгим камењем, и п |
| ези на којој светлуцаху у драгом камењу крстови и у златном покову еванђеља, прекрсти се трп пу |
| заставу <pb n="173" /> црвену са белим крстом!{S} О... та дала бих половину од живота, само да |
| и с ове стране обележена онаквим истим крстом, као што беше онај у пећини.</p> <p>Прођоше пове |
| ио.{S} Круна, скиптар и златна јабука с крстом лежали су доле поред престола као бачени тамо <p |
| ерује.{S} Учини му се да се она стена с крстом полагано креће и на својој осовини љуља.{S} Прот |
| ни шареног и мирисног цвећа, а сада ето крта зова, коју су ветрови засадили, царичиној чесми од |
| Очевидно је било да се ходник повија у круг.{S} Пођоше најпре на десно, прођоше многа гвоздена |
| !“</p> <p>На трећем ступњу, а дуж целог круга, — остављајући слободан пролаз тек само за једног |
| не.</p> <p>Од прилике дуж три четвртине круга, а прислоњени уз сами онај четврти ступањ од мрам |
| е дворане.{S} Ти су ступњеви ишли целим кругом дворане.{S} Прва два ступња била су запремљена о |
| о који је високо под небом господствено кружио, ни зец који погурен и сав усплахирен скакаше од |
| којега је држак у крст извијен био.{S} Круна, скиптар и златна јабука с крстом лежали су доле |
| то извезеној плаштаници, стојала царска круна, на којој је блистао крст од пет алемова, од који |
| а!“ Па Маркова мајка, моја добра стрина Круна, удри у плач и у кукњаву; <pb n="130" /> а мој ст |
| ле поред њихових ногу лежаху бачене две круне, <pb n="113" /> два пребијена мача и два поломљен |
| а таванице из једне позлаћене грофовске круне спуштаху — а Рајко са тихим уздахом рече: „баш да |
| камењем.{S} Ту беху још и неколике мање круне и дијадеме, по свој прилици царичине, краљевске и |
| рци видели змаја, <pb n="158" /> са три круне и са три главе и са пуно три пара крила; како су |
| а они други као јаја голубија.{S} Пред круном беше положен унакрст <pb n="109" /> царски скипт |
| ини између њега и оне трпезе са царском круном, стојао је један златан стуб, тако своје четири |
| p>— „Говорила је српски, али није имала круну; него је била обучена у црно као калуђерица, а та |
| сну долазила, говорила српски и носила круну на глави?!“</p> <pb n="101" /> <p>— „Говорила је |
| је давно умрла.{S} Волим и своју стрину Круну, која ме је очувала, волим и своје сестре од стри |
| а, у свакоме по један алем драги камен, крупан <pb n="118" /> као лешник.{S} У другима нађоше ц |
| елек, мало порумене.</p> <p>„Како је... крупан овај твој мерџан!“ рече Рајко нешто као запињући |
| т алемова, од којих онај у средини беше крупан као крупан орах, а они други као јаја голубија.{ |
| од којих онај у средини беше крупан као крупан орах, а они други као јаја голубија.{S} Пред кру |
| и виде како Маргита стоји поред њега, а крупне јој се сузе низ образе ваљају.</p> <p>„Госпођо, |
| организма; па онда кад погледате у оне крупне црне очи што као да су од црне кадифе, и оне дуг |
| аса на час би га тек зачуђено погледала крупним својим очима, које би овда и онда протрла прсти |
| силног напрезања, сав црвен у лицу и са крупним знојем на челу, Рајко једним скоком искочи на л |
| са свим мирно, па се загледа у младића крупним својим очима, какве он дотле никада видео није. |
| ијаша и некако срдито и зловољно лајаше крупним и промуклим гласом, као да је и сам већ неколик |
| а, загледа се неколико тренутака својим крупним очима у његове очи, и онда доче полагано а пуни |
| спава лепа је, а шта да кажем кад оним крупним црним очима узме да сипље благу ватру на све ок |
| {S} Овде онде њен белутак беше прошаран крупним црвеним гранатима, као да је стена упрскана џин |
| наумио! “ </p> <p>Чело му беше орожено крупним знојем, који он сад узе брисати час десним час |
| ко лепо срезаних усана прсну у дажду од крупних суза из крупних очију и у гласно јецање.</p> <p |
| усана прсну у дажду од крупних суза из крупних очију и у гласно јецање.</p> <p>Старац и Рајко |
| средине груди размакнуто.{S} И онај низ крупног црвеног <pb n="120" /> мерџана, што га је око в |
| еном повисоком врату савио се један низ крупног црвеног мерџана.{S} Јелек од загасито зелене чо |
| S} Танке стабљике повиле се под теретом крупног цвета и наднеле над руменим кровом од чесме као |
| иш! “ и извади и подиже у висину низове крупнога бисера и бројанице од смарагда, сафира и рубин |
| не више какву кратку молитву, него неку крупну псовку.</p> <p>Лавеж паса и вика од људи све се |
| p>„Ево сам од како се смркло обишао сав Крушевац.{S} Моја Расина није далеко одавде и имам овде |
| <p>— „Неће, дете моје, неће!{S} Сад ће Крушевац да ври, како су санџак-бегови Турци видели зма |
| више муке с њоме него са мном. „Хајде у Крушевац санџак-бегу! “ рекоше ми. „Заветовао сам се,“ |
| Турци су нашега старца или убили или у Крушевац одвукли да га у тамницу баце, ил’ у прогон у А |
| о Крушевца.</p> <p>Али ево сад путем од Крушевца у Ниш Рајко је са свим други човек.</p> <p>Јах |
| е гушћи мрак неких тесних улица на крај Крушевца.</p> <pb n="60" /> </div> <pb n="61" /> </div> |
| p> <p>Тако је било путем од Београда до Крушевца.</p> <p>Али ево сад путем од Крушевца у Ниш Ра |
| </head> <p>На целом путу од Београда до Крушевца Рајко је био кипео од веселости.{S} Срце му је |
| баш подозрива.{S} Није му испало ни до Крушевца ни у Крушевцу да начини кавгу па је срдит, и б |
| да се е њима опрости.</p> <p>На путу до Крушевца сва су господа маџарска била заволела Рајка.{S |
| екох, али ме Турци ухватише још у самом Крушевцу и доведоше њему натраг.{S} Избише ме љуто <pb |
| аја бити.{S} Да вам дуго не дуљим.{S} У Крушевцу ме затворише најпре у кулу, па онда сутра <pb |
| кадашњега двора и града Кнез-Лазарева у Крушевцу једна шарена гомила од Турака и ђаура.</p> <p> |
| де сигурнији и силнији од санџак-бега у Крушевцу.{S} А за све то нека је хвала прво Богу, а пос |
| заспала под зидином оног старог града у Крушевцу, ето ње к мени, на сну праћена још једном жено |
| ије бућкаше у каменом кориту.{S} Доле у Крушевцу петли се дозиваху кукурекањем које се разлегаш |
| .{S} Није му испало ни до Крушевца ни у Крушевцу да начини кавгу па је срдит, и без сумње преми |
| нека звезда трепти над његовим двором у Крушевцу, па би рекао: „хвала Богу, моја Милица шаље ми |
| о је испричао старцу све како је било у Крушевцу, а после и све што је по Београду слушао о пос |
| у у ону мрачну и прљаву јазбину своју у Крушевцу, и кад помислих у каквом сам добру и на каквој |
| 8920_P1"> <head>ПРВИ ДЕО</head> <head>У КРУШЕВЦУ</head> <pb n="2" /> <div type="chapter" xml:id |
| па га подиже на ноге.{S} Гроф пун гњева крхаше грозну једну теретемку, тресну једном ногом о по |
| Маргита па дркташе као прут, и грчевито крхаше прсте своје.{S} А кад ветар донесе нов талас од |
| ојиште.{S} Оборени столови, поразбијани крчази, разбацане клупе; овде и онде понеки сељачки шеш |
| воју столицу на под и изађе из дворане, кршећи кроз зубе маџарске псовке.</p> <p>Стари гроф мах |
| и се јадан Марко па све прсте да поломи кршећи их, „опрости ми, бабо, молим те, и не брукај ме |
| .{S} Очи јој се напунише сузама.{S} Узе кршити руке своје, па их онда склопи, подиже увис, држа |
| те ја знам!“ одговори Рајко. „У нас се крштене душе не продају, а слушао сам од Турака да се у |
| <p>„Уби ме, сеци ме, пеци ме! пред тим крштеним човеком нећу ти поиграти ни мали а још мање ве |
| !{S} Право је рекао псалмопевац Давид: „кто Бог вели, јако Бог наш; ти јеси Бог, творјај чудеса |
| и, утекоше гости, Манда одвуче старца и кћер, и кроз два или три тренутка не остаде у дворници |
| уде?...{S} Зар би маџарски витези могли кћер маџарске земље тако да оставе ?! “</p> <p>Па онда, |
| узме десну наслоњачу, устаде, узе своју кћер љутито за руку и одвуче је и посади на њено прво м |
| сад враћамо из мртвих у живе!{S} Дед’, кћери моја, један гутљај!{S} Тако, нека ти је на спасен |
| вде о један од ових грмова!...{S} Деде, кћери моја, гутни један гутљај од жупскога лека!“ </p> |
| чух шапат Мораве: „грофице од Нађ-Бање, кћери земље маџарске, кад си се ти још смрти бојала?{S} |
| заноса разбуди.</p> <p>„Какви самсови, кћери моја?{S} Мало час си о њима причала, па ти се при |
| аним клештима вући по паклу!{S} О јадна кћери, како си од таког чуда жива остала?!“</p> <p>— „П |
| м год жива, са љубављу једне благодарне кћери мислити.{S} И на самртном часу благосиљаћу твоју |
| нека одгони тај облачак!“</p> <p>„Немој кћери моја!“ прихвати старац; "ево ми је сад тешко што |
| је Бог децо !{S} Камо да те боље видим кћери моја!“ па је узе за обе руке и окрену лицем к ват |
| ди чија је!“ „Па то је Мандина најмлађа кћи Сокица!“ прихвати мој Мартин.{S} Одмах дај Манду ов |
| ијан, то је она црна змија Манда и њена кћи.{S} А Манда је готова на свако зло.{S} Начиниће гун |
| бављу, која је кипела, као кад би нежна кћи после дугог страдања и лутања наишла изненадно на ј |
| и? да ли је то госпођа, или робиња, или кћи земље маџарске?!“ <pb n="73" /></p> <p>„Кћи земље м |
| поносито; „ако су они јунаци, и ја сам кћи једне јуначке земље.{S} Ти ми нудиш твоје мало гуњч |
| само као жену своју, него као да сам му кћи мезимица.{S} Видећеш, неће знати шта да ради те да |
| дајући је збораше више као самом себи: „кћи земље маџарске!.... госпођа!.... робиња!.... турска |
| земље маџарске?!“ <pb n="73" /></p> <p>„Кћи земље маџарске!" рече она мирно али и свечано.</p> |
| е и владика у господским столовима, под кубетом саборне цркве, него је то сабор од сељака искуп |
| високим и широким сводом као под неким кубетом.{S} Кад њих двоје изиђоше из ходника, па стадош |
| десно и лице јој се сад окрену право ка кубету од дворане.{S} Нешто шапуташе, па се опет осмејк |
| тру, да чистим ковачницу, да перем и да кувам, да чекићем кујем потковице и клинце, само — не т |
| се са свим гола и узме чарати у ватру и кувати неку воду у једном тигању.{S} Кад је вода прокљу |
| оног доброг старца на Вујну?!...{S} Их, куд је себе Морава! а куд још даље моја Расина!{S} Тамо |
| опа!{S} Па онда сиромах онај старац!{S} Куд нас беда његова на њ навуче!{S} И кад бих могао да |
| — „А, то не, много је господска!...{S} Куд ћу ја тамо...{S} Него ево овде на овај миндерлук ис |
| на овај миндерлук испод прозора!...{S} Куд ћу ја тамо... оно је,“ па се Рајко опет насмехну, с |
| Вујну?!...{S} Их, куд је себе Морава! а куд још даље моја Расина!{S} Тамо су негде иза оних пла |
| је прикопчан, тесно прикопчан!...{S} А куд је оно румени мерџан залутао био?...{S} На каквој с |
| мрачном ходнику приљубила била?...{S} А куд оно залуташе очи твоје, кад је оно у своме наручју |
| је у таквом положају запоји.{S} Немаде куд, већ мораде да јој својом левом руком прихвати густ |
| га Турци и моји сељаци угледаше, а они куд који, бегај и не обзири се ! „Змај, крилати змај, ц |
| ај плави пламен од ћумура, а ко би знао куд су јој мисли лутале.</p> <p>— „Не!“ викну Циганин; |
| ед поштеног једног Србина!{S} Али нећеш куд си наумио! “ </p> <p>Чело му беше орожено крупним з |
| уда, поседе га оде у Косово!"</p> <p>— „Куд се ти заносиш, мој братац!“ рече патер малко нестрп |
| густих веђа и руменим образима.</p> <p>„Куд сте ви двоје млади овако позно залутали на овај вис |
| остасмо код онога доброг старца!{S} Ох, куда ли нас двоје сад идемо?!“</p> <p>„Притврди своје с |
| Ишла сам целу ноћ, нисам ни сама знала куда.{S} Гладна, жедна, прашњава, посрћући од умора, ст |
| , молим те, хајдмо одавде! “</p> <p>„Па куда ћемо ?! “ питаше Рајко; „,ја велим најбоље је скло |
| нези одрасла, каква сам госпођа била и куда ето доспех, ја падох на земљу као мртва.{S} Једног |
| на жудња вукла некуда — и сам није знао куда, и к нечему — и сам није знао к чему.{S} Сва му се |
| ваници од ходника.</p> <p>„Овуда немамо куда даље!“ рече Рајко попев се по степеници и покушава |
| гити.{S} Ова га обема рунама дохвати за кудрави врат, па га онда тапкаше по глави и тепаше му: |
| приђе к Маргити, облизујући се и машући кудравим својим репом.</p> <p>„Мартине, познајеш ли ко |
| ако је грофица Маргита као неблагодарна куја, незадовољна са старим мужем одбегла за младим... |
| да у пасуљ, хоће ли вас наћи.{S} Она му куја једна причаше, како је њему све узалуд што ради, к |
| нину кажи да сам те питао, уме ли он да кује сребрне <pb n="40" /> потковице, и да ћу му по нек |
| га једна мука!{S} Треба, веле, да се то кује у по ноћи и кад је млад месец на небу !“</p> <p>„С |
| ачницу, да перем и да кувам, да чекићем кујем потковице и клинце, само — не тражи ништа више од |
| ито дрекну :</p> <p>„Казуј шта си сада, кујо маџарска?!“ <pb n="46" /></p> <p>Чекић удари у мех |
| Циганина Бекри-Бекира !“</p> <p>„Тако, кујо једна!“ викну Циганин задовољно, па онда усред так |
| о смркне, а Циганин да узајми од једног кујунџије лонче, у коме ће око по ноћи сребро да топе.{ |
| м; испод сплава, изнад и десног и левог кука, лепе сребрне Фишеклије притврђене дебелим црвеним |
| ати и сва се стресох!{S} Шта ћу јадна и кукавна!{S} Ох, не желим ни свом душманину да прође кро |
| оја добра стрина Круна, удри у плач и у кукњаву; <pb n="130" /> а мој стриц Павле као стена хла |
| , Мишко, децо, овамо ! “</p> <p>На њену кукњаву дотрче сви као без душе.</p> <p>Маргита је лежа |
| то !{S} А оно се ево престо разглавио у кукове своје и расточио као буре кад му прсну обручи, а |
| у.{S} Доле у Крушевцу петли се дозиваху кукурекањем које се разлегаше; овде и онде извијаше се |
| све лепо да преведеш!{S} Видиш, ова се кула види чак из задужбине цар-Лазарове, беле цркве Рав |
| иш ли чак на врху на највишој зидини од куле нешто као гвоздену чакљу?“ „Видим, видим!“ уверава |
| се сва господа за њим на ону зидину до куле.{S} Разговараху нешто између себе маџарски и по св |
| ахаше њима <pb n="10" /> у висину према кули, као да су угледали сен царице Милице, па је ускли |
| арко, један за другим искупише на белој кули Сибињанин Јанка и узеше рујно вино пити, Маргита п |
| своме завичају, — оста Јанко на бијелој кули, — и са њиме госпођа <pb n="133" /> ђевојка," — не |
| рекав:</p> <p>„Кажи господи: на ову је кулу Голубан, верна слуга српског цар-Лазара, на својим |
| Па онда баш треба из близине да видите кулу ову!“</p> <p>Испеше се сва господа за њим на ону з |
| да сад гледам Голубана како силази низ кулу, сетан невесео, тешко му је што не може да послуша |
| им.{S} У Крушевцу ме затворише најпре у кулу, па онда сутра <pb n="155" /> дан изведоше пред са |
| .{S} Него кажи ово господину: видиш ову кулу; у њој су најволели да заједно станују цар-Лазар и |
| од зидина, које се наслањаше на високу кулу једну.</p> <p>„Ево, да сад изађемо на ово платно!“ |
| мој старац: попе, питај мене, ја сам им кум! хоће се они, хоће, само се ово момче стиди да приз |
| ?“ викну Рајко; „ако си ришћанска душа, кумим те Богом и светим Јованом, јави нам се и помози д |
| прсла осовина, те Аћим растоварује љуто кунући и кола и мајстора који их начини и волове теглио |
| о целу ноћ Богу из гласа и на коленима, купала сам се у сузама, па ништа, и никакве помоћи.{S} |
| ји дукат, те га додавати на оне сребрне купе, док ја не прихватих: „немојте људи! све једно је, |
| лу најлепша Ђурђијанка робињица може да купи за хиљаду гроша! “</p> <p>— „Охо,хо,хо!{S} О хо,хо |
| .{S} Зар пчела само са руже и крина мед купи ?{S} А пустињаштво има пуно сладости и без тога мл |
| Да од Срба царевину брани.</l> <l>Он му купи данке и хараче </l> <l>Што ђе отме да питања нема, |
| ди.{S} А ја знам како ће.{S} Нека одмах купи јунаке драговољце, нека их наоружа и нека ти их пр |
| господа маџарска и највећи наши јунаци купили, да им траке на застави везује, или да им пољупц |
| и опет повуче добро.</p> <p>„Јеси ли је купио или на сабљи задобио?" питаше Рајко.</p> <p>— „На |
| говима од јелена и главама од медведа и курјакова, све то споменима на лов, по гудурама великог |
| ше Маргита, те Ружа одмах отиде у један кут од собе, спусти се на колена и узе се молити Богу з |
| иду један тајни ужљеб, у ужљебу сребрна кутија, у кутији тајно писмо, које је сам стари деспот |
| тајни ужљеб, у ужљебу сребрна кутија, у кутији тајно писмо, које је сам стари деспот на кожи пи |
| з једне костретне вреће (арара) у сувом куту иза мехова извади једно ћемане.{S} Враћајући се на |
| аља да четрдесет воштаница.{S} У једном куту дворане једна гомилица Цигана удешаваше тихо ћеман |
| ећину те по мирисном сену, што у једном куту беше положено, разастре црвени плашт Рајков и на њ |
| е Рајку да остави онде <pb n="199" /> у куту од собе своју дугу пушку, јер ће му у случају нево |
| јко угаси своју воштаницу и остави је у куту од малих оних врата. „Ко зна колико ће нам дуго тр |
| о гуске и патке, што, дуж брлога испред кућа, беху задремале; излетеше пси из авлија и кидисаше |
| у ватру, што је пукло као гром, сва се кућа затресла, а кухиња се димом напунила.{S} Баба онда |
| мке нека трче од куће до <pb n="214" /> куће, нек разбуде ко год спава, нек растрезне ко је још |
| } Него опет, послаћу момке нека трче од куће до <pb n="214" /> куће, нек разбуде ко год спава, |
| се и осветљени прозори од једне велике куће!“ рече Рајко.</p> <p>„Терај право у двор!“ викну М |
| као да је племић од ове старе господске куће.{S} Ковчег од углађене ораховине нека се постави б |
| о било.{S} Ја стојим на вратима од наше куће, па ослушкујем шта ће бити у великој дворници.{S} |
| Рајку, показујући му руком; „ова гомила кућерака трском покривених то је село; а видиш онај ред |
| му помогнеш кола оправити, натоварити и кући отерати!“ Оде сиромах Марко без речи и вечере.{S} |
| да нигде у селу нема свеће или ватре у кући, ни жива човека на улици.{S} Тек на самом излазу и |
| у уђе одмах с лева била је сниска једна кућица, у којој је становао надзорник добара грофових с |
| p> <p>У том изашла беше на врата од оне кућице једна жена у годинама, али још пуно крепка.</p> |
| рпскоме шору у једној малој сиротињској кућици.{S} Изађе преда ме једна стара жена. „Пошто да м |
| офових са својом породицом.{S} Пред том кућом кочијаш заустави своје коње.</p> <p>Један велики |
| ледњем часу спасете и господина свога и кућу своју! “</p> <pb n="196" /> <p>Маргита се, сва бле |
| на!“ И старица је просто увуче унутра у кућу.</p> <p>Маргита рече Рајку да пође с њоме, а кочиј |
| ћи, оде у село да нађе, ако може, своју кућу.</p> <p>„Рекао бих да се од двора чује свирање, пе |
| ћемо одвести па је сакрити овде у једну кућу коју ја знам, одатле би је моји људи после неколик |
| пукло као гром, сва се кућа затресла, а кухиња се димом напунила.{S} Баба онда узме грофа за ру |
| одведе га пред неки као долап у зиду од кухиње, који кад отвори рекне му: „гледај сад и добро у |
| а је наложила велику ватру на огњишту у кухињи.{S} Кад је стигла поноћ, баба расплете своје сед |
| мислима.{S} Кад би он уморен престао да куца и спустио руке, она би му из њих извила копљасто д |
| и нађоше да је у Рајка срце престало да куца.{S} Кад то рекоше Маргита пред њима и пред свима с |
| онесе!“ рекао би Рајко, па узео опет да куца у камен.</p> <p>После свакојаких мука првога дана, |
| ним....{S} Хоћу да паднем, тако ми срце куца а колена клецају!{S} Ох, мој Рајко, што не остасмо |
| како да кажем... баш онде где јој срце куца, један плав младеж.{S} Молимо...{S} Молимо... пока |
| покажите ви шта имате тамо где вам срце куца!“</p> <p>Сад се тек диже урнебес од гласног смеха, |
| помисли.{S} Срце ми се окрепи и радосно куца кад сам себи кажем: јесте, хоћу да светао сачувам |
| ије могло да загреје срца њихова у брже куцање тако, као кад гледаху како она арапска сива ласт |
| и говор поврати мир у душу Маргитину, и куцање њеног бурно узбуђеног срца поче да се стишава.</ |
| ојачана вика у пећини одјекнула у јачем куцању срца њеног.</p> <p>И Рајко се беше сав претворио |
| една ватра загрејава и како му срце узе куцати све бурније.{S} Учини му се чисто да чује како ц |
| дугачког носа кажипрстом; узе се за тим куцати прстом у чело, као да се увери да му лубања није |
| ад шапуташе истом брзином којом му срце куцаше: „не бој се, не бој се; није грех, није грех; а |
| мљиво, час неразумљиво.{S} Срце му брзо куцаше и ватра му беше образе <pb n="219" /> подузела.{ |
| абрећи је.{S} Али му и самом срце бурно куцаше.</p> <p>Последњим једним живим ускликом и шкрипу |
| .{S} Озго испод зидина градских зачу се куцкање чекића о наковањ.</p> <p>„Ево је иде!“ рече мла |
| ви капу старац, подбочи се у десни бок, куцну петом у пету, зазвекташе мамузе, те један пут те |
| је нека пометња!</p> <p>Хасан Зулуфлија куцну руком Рајка, који се сав био изгубио слушајући за |
| , па је кријем и отимам од тебе!“ А она кучка зна да га је омађијала и да је он сиромах у њеној |
| ; него су се онај црни патер и она црна кучка договорили, да поделе благо нашег јадног старог г |
| има.{S} Гњевно викну по турски: „овамо, кучко, или ћу ти сад главу размрскати!{S}" Дохвати је з |
| ила копљасто длето и буздован-чекић, па кушала да ломи стену.{S} Првих дана могла је и да обије |
| раде у срце.</p> <p>„Еј, Боже благи, да л’ ћу доживети да њега у оним планинама дочекам?!“ гово |
| бар једну стопу у висину просећи!{S} Да л’ ће моћи и доживети да је виде просечену ?!</p> <p>Он |
| ко сам себи. „Ко зна!...{S} А ко зна да л’ ћу икада <pb n="171" /> видети и оног доброг старца |
| да у животу не осетих.{S} Не знам ни да л’ је то управ туга, или нека жудња и чежња.{S} Гледам |
| аког празника, — а у нас је, не знам да л’ знаш, пуно празника — искупио би нас све, па у поље |
| народ прича да чуда чини.{S} Не знам да л’ му смемо прићи ?! “</p> <p>У том их је и старац опаз |
| на мисао, да си ти некада ја ли цара ја л’ царицу, у двору царевом дворио!“</p> <p>Насмеја се Р |
| упрети љубећи их?...{S} Лудо једна! је л’ ти она род какав?{S} Није ти сестра, није ти посестр |
| храбра сам као какав Србин витез!{S} Је л’ ти то боље по вољи?“</p> <p>— „Само кад си се развед |
| због неправде која је у судбини!{S} Је л’ тако?!“</p> <p>„Не може да је тако!{S} Није право да |
| ва сунчевом топлотом напајала?...{S} Је л’, каква се топлота из њега и каква милина из те топло |
| алом по плећима: „хеј, што гребеш, јеси л’ полудео?!{S}" Ништа ја.{S} Ћутим па гледам у њу. <pb |
| кукати да сав Алаџа-хисар чује!{S} Јеси л’ ме разумео Циганине?" говораше Рајко срдито. <pb n=" |
| ољуби...{S} Шта ли сад чекаш?..{S} Јеси л’ кад год видео лепшу жену у Србина или у Турчина ?{S} |
| на бој на Косово, већ — појаха својега лабуда, поседе га оде у Косово!"</p> <p>— „Куд се ти за |
| ра кад ће поћи на Косово, напојио свога лабуда баш на истом том каменом кориту, над којим се ет |
| убина, и онда мој млади витез рикну као лав да сва црква зајеча: „она је моја, за веки векова, |
| ило, беше што по средини између она два лава, што ричу, и испред орла на штиту, стојаше посниза |
| е Рајко, замишљен ставши између она два лава а пред самим пањем.</p> <p>Маргита се најпре дохва |
| рилике на средини те заравњи два велика лава као да су се усред хода и у сред рикања уставила, |
| покриваше.{S} Иза њих друга два златна лава беху се пропела у вис, па предњим шапама држаху је |
| кошута.</p> <p>Кад би се она два златна лава што ричу и они усправљени лавови с орлом на штиту |
| канда мени шапуташе.{S} И што урлање и лавеж све то ближе долажаху, све то разговетније чух ша |
| ад нека је Бог с вама!“</p> <p>Зачуше и лавеж паса и вику од људи са свим близу пећине.{S} Стен |
| екох а учини ми се да чујем вику неку и лавеж паса у даљини.{S} Окренух се и имадох шта да види |
| није оче!{S} Чула сам, ево и сад чујем лавеж и скамукање њихово !{S} Еј тешко мени!{S} Шта ћем |
| далека опазише ударише <pb n="79" /> у лавеж, који се помеша с оним халакањем Турака, да ме је |
| урцима!{S} А ето сад опет ударише пси у лавеж!{S} Децо, да нам сам Бог помогне, ово се ваља на |
| олитву, него неку крупну псовку.</p> <p>Лавеж паса и вика од људи све се јасније чујаше.</p> <p |
| оје.{S} А кад ветар донесе нов талас од лавежи паса, она као преплашена срна утече у пустињаков |
| на тај плат, нека си бар између златних лавова и сребрних орлова, између пустог једног престола |
| е, слике и прилике, у орлове, соколове, лавове, вукове, змије и змајеве.{S} У свакоме столу леж |
| е, и управо иза њега плашљиво на златне лавове погледала, по једна од злата саливена кошута.</p |
| је ово сад?!{S} Кад угледах ове златне лавове и сребрног орла помислих: ето, то је царски прес |
| звезени били двоглави орлови, кринови и лавови, који се пропињу да дохвате звезде.{S} Тако је и |
| а златна лава што ричу и они усправљени лавови с орлом на штиту приближили и саставили, од њих |
| ка му је то исто готово од речи до речи лагала.{S} Кад су му тако већ мало памет померили, Манд |
| ...{S} Хајде баш!...“ И онда Рајко поче лаганим гласом, али онако мало као попевајући уз гусле: |
| некакве дубоке мисли занесен, корачаше лаганим и опет несигурним кораком к селу.{S} Маргита ус |
| хоћеш, врати ме на нове муке, умори ме лаганом смрћу, само одржи њега и подигни га, и сачувај |
| им мислима.</p> <p>„Што ћу ето да умрем лаганом смрћу не марим, право је!{S} Али што наведох ов |
| беше извештај од Мартина, да је најмио лађу и да је у Сегедину све готово.{S} Маргита нареди д |
| пет стотина талира.{S} Најми у Сегедину лађу, која ће Тисом па Дунавом да носи мене и ковчег Ра |
| вити!“</p> <p>— „Ми Срби велимо: сан је лажа а Бог је истина!....{S} А што ли си тако ружно усн |
| о да се бори с неким невидљивим џином. „Лажеш, сотоно!“ муцаше он ономе тајном гласићу; „лажеш! |
| тоно!“ муцаше он ономе тајном гласићу; „лажеш! криво ти је што видиш поштену једну жену поред п |
| уго, него одмах сад ја идем да растурим лажне пријатеље.{S} Ако ме ко нападне, имаће ко и да ме |
| зијусу.{S} Каже мени мој Мартин: „лажу, лажу; нису се они макли из Сегедина; него су се онај цр |
| Амброзијусу.{S} Каже мени мој Мартин: „лажу, лажу; нису се они макли из Сегедина; него су се о |
| њој су најволели да заједно станују цар-Лазар и <pb n="9" /> царица Милица.{S} А њих су се двој |
| head>5</head> <p>Под самим градом кнеза Лазара, а прислоњена уз обрушену једну зидину, која по |
| е кулу Голубан, верна слуга српског цар-Лазара, на својим рукама изнео госпођу своју, царицу Ми |
| оспода, што шетаху по развалинама двора Лазарева.{S} Барон Арпад Сент-Кираљи од Галамбоша, праћ |
| инама од некадашњега двора и града Кнез-Лазарева у Крушевцу једна шарена гомила од Турака и ђау |
| ј господи.</p> <p>Од урвине старе цркве Лазарице младић пође напред к једном обрваном платну од |
| , ова се кула види чак из задужбине цар-Лазарове, беле цркве Раванице.{S} Сећаш ли се! казивао |
| S} Знам ја, волео би ти да сазнаш о цар-Лазару и царици Милици много више, него што то овај гос |
| дај мени крстата барјака,</l> <l>Цар ме Лазо на Косово зове!“</l> </quote> <p>Још једном дође л |
| на кочијаша и некако срдито и зловољно лајаше крупним и промуклим гласом, као да је и сам већ |
| <p>„Кондор, Кондор, Кондор!{S}" Зар да лајеш на своју госпођу? “ викаше Маргита, па сишав с ко |
| енутака рече: „.јест, гребу ову стену и лају помамно.{S} Велика је вика у пећини.{S} Рекао бих |
| брже може, у гомиле света по дворишту, лајући као да се помамио; па онда још брже натраг к <pb |
| ис од овог живог цвета, и онда, радосно лајући, узе подскакивати око ње.{S} Лизаше јој час руке |
| ом, која подупираше јужни крај неба.{S} Лак и благ поветарац дуваше отуда.{S} Из најближе шуме |
| n="127" /> честит човек!{S} Нека му је лака земља!{S} Благо њему на ономе свету!“</p> <p>Како |
| лакала, сад ми је лакнуло.{S} Осећам се лака као птица, и храбра као сваки Маџар витез!{S} Мршт |
| наслонив главу на десну руку, а подупрв лакат од те руке левицом, гледаше за свитом маџарске го |
| </p> <p>Маргита се подиже мало, наслони лакат од леве руке на узглавницу од Рајкова гуњца, а сп |
| облику два бадема.{S} Руке јој до изнад лаката, где се бели рукави од кошуље повијаху у гужву, |
| нове све до колена, а руке од рамена до лаката.{S} Требало би времена док би га и ко други одре |
| гледаше за младићем, који се сигурним и лаким кораком пењаше уз гомилу цигала и камења.</p> <p> |
| ведра, „сад сам се исплакала, сад ми је лакнуло.{S} Осећам се лака као птица, и храбра као свак |
| ти је тешко, добри оче; ево ће ми одмах лакнути!{S} Него... шта је то?!“ рече Маргита сва успла |
| а?“</p> <p>Она се сави хитро као видра, лако подиже пун ибрик као да су јој мишице од челика, и |
| а њена љубављу зажарена лепота, онда је лако могућно, да би је свако витешко срце заволело.{S} |
| е какве јелинске богиње, да бледорумене лако уздрктљиве ноздрве не издаваху живот једног високо |
| а ђаво не спава!{S} Видим и сам није ти лако било.{S} Свецима и испосницима су се јављале само |
| </p> <p>„Сад је млад месец, а пола ноћи лако ћемо дочекати! одговори Циганин. „Валах, баш да <p |
| епланулост од сунца на образима његовим лако пробијаше румен младости и пламен узбуђености.{S} |
| Цареви не би били цареви кад би се тако лако завађали.{S} Веруј ми нико се с тога не би завадио |
| све момчадије био најјачи.{S} Није било лако ни од шале носити таква јуначка имена.{S} Ваљало ј |
| њурио у вино.</p> <p>„А, тако ли је?{S} Лакрдија, маскарада!“ јечаше промуклим гласом стари гро |
| „Та зар не провидите лукаву игру старог лакрдијаша Мартина?{S} Шта сте се следили и укопали?{S} |
| {S} Доста лакрдије!“ „И ја велим: доста лакрдије!" рече Маргита мирно. „Избављена из турског ро |
| викати: „е, е, е, то је много!{S} Доста лакрдије!“ „И ја велим: доста лакрдије!" рече Маргита м |
| ге имају слободу <pb n="205" /> и такве лакрдије да збијају, хвала вам лепо на господству!{S} Т |
| аглим прекидом не би разбудио, него све лакше и лакше казиваше оно што је још остало од песме, |
| екидом не би разбудио, него све лакше и лакше казиваше оно што је још остало од песме, док посл |
| знали како је мој живот био само један ланац горких несрећа, ви би ми опростили.{S} Све бих за |
| ед среде свода спуштао се један гвозден ланац, о коме је висио велики један и поширок златан об |
| убичасте кадифе, са пуно тешких златних ланаца о врату и по грудима.</p> <p>Кад оне речи Мартин |
| квом гвозденом кавезу, па још окована у ланце по ногама и по рукама.{S} Молила сам се по цео да |
| регла над најближим буретом, виде да на ланцету нема чепа, него обло једно заклопче, продрма га |
| са којих се спуштају многобројни ситни ланци са оцилима, бритвицама, чачкалицама, свакојаким з |
| преко једног дрвеног моста, који се на ланцима могао привући у вис уз <pb n="188" /> зидине од |
| четврти ступањ, на коме беху поређана и ланцима повезана аковчад.{S} Отрже силним једним напоро |
| нога што му Рајко казиваше о планинским ланцима, о висовима, селима и засеоцима, а још мање о б |
| , па повезане једне с другима гвозденим ланцима.</p> <p>„Биће да је то каква стара малвасија ко |
| ок златан обруч; са обруча се о златним ланцима спуштало дванаест великих златних кандила.{S} О |
| е ни по јада, али, кад хтедоше да пођу, ластавица неће да се макне од пећине.{S} Уједа зубма, б |
| омно.</p> <p>Заћуташе опет обадвоје.{S} Ластавица погледа у Рајка, па онда сави главу на десно |
| , као кад гледаху како она арапска сива ластавица лети да стигне, где Рајко може да запева.{S} |
| и конопце.{S} Ето биће ту негде и твоја ластавица!{S} А кад ја остах сам, ја се прекрстих, реко |
| p>„Рајко, хајде да бегамо!{S} Где ти је ластавица?!{S} Оче, нема ли где да се сакријемо у овим |
| је међу тим био скинуо седло и узду са ластавице, протро је мало рукама својим и чешагијом и о |
| о доиста полетео на својој танкој сивој ластавици, која је својом брзином и својом ситном а пам |
| м мало своју ластавицу!“</p> <p>И оде к ластавици.{S} А Маргита се огрну његовом црвеном кабани |
| у Мораве, привуче скелу конопцем, викну ластавици те ова сама врло пажљиво, али са свим сигурно |
| изађе на суво, па кад <pb n="68" /> за ластавицом и Маргита поред свих шалвара, кафтана и чиза |
| дном липом чекаше их човек са оседланом ластавицом.</p> <p>„Хвала Богу! рече тај човек Рајку; „ |
| , па онда опет настави: „посадише ме на ластавицу и доведоше амо.{S} Рекох Турцима: „док ви ода |
| у бејаше некаква својта, па онда поведе ластавицу за улар.</p> <p>Постало је много мрачније, те |
| ј, па хајдмо у скелу!“</p> <p>Она уведе ластавицу у скелу а он, одрешив уже од коца, отисну је, |
| етне девојке, она обема рукама миловаше ластавицу по гриви и по глави и гукаше јој час српски ч |
| ајиш својом руком, а млада жена тапкаше ластавицу по врату и намешташе јој чупу од гриве изнад |
| /p> <p>Рајко се чисто препаде па устави ластавицу, а руком показа Маргити на старца.{S} Него по |
| </p> <p>Маргита притегну узде па устави ластавицу.</p> <p>„Шта рече?!“ питаше га сва пренеражен |
| весла а Маргити рече, да слободно пусти ластавицу па да прихвати крму.{S} После живог веслања, |
| ети; „госпођо, док бих ја нашао и довео ластавицу, дотле би и Турци са самсовима, или бар самсо |
| да да пород тебе будем, да појахам сиву ластавицу, да ти носим заставу <pb n="173" /> црвену са |
| право у коњушницу да опреми своју сиву ластавицу.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18 |
| диже. „Време је, да погледам мало своју ластавицу!“</p> <p>И оде к ластавици.{S} А Маргита се о |
| l>„Голубане....</l> <l>Ја опремих своју ластавицу,</l> <l>Хајдмо сада у поље Косово,</l> <pb n= |
| жјој руци!“ На пакост, наиђоше на твоју ластавицу и доведоше је!{S} Што је доведоше ни по јада, |
| , узе да маџарској господи шапутом а на латинском језику говори :</p> <p>„Ко нама, о великомоћн |
| драганости патер Хијероними изговори на латинском језику китњасту беседу како овај младић жели |
| е много млада за тешки посао кога си се латио; али осећам, ето сад овде у овоме часу, на овом л |
| ги више, те изгледаше као да под сводом лебди читав рој од некаквих џиновских златних и сребрни |
| ј шапут долажаше из срца његова, или са лева рамена његова, то не знађаше ни сам; али знађаше д |
| ца.</p> <p>Кад се на капију уђе одмах с лева била је сниска једна кућица, у којој је становао н |
| на која се улазило из те <pb n="99" /> леве певнице у сами зид иза олтара.{S} У ходник у томе |
| ве на прстима повуче од ње и склони иза леве певнице.{S} Како седаше у један сто, погледи му па |
| аргита се подиже мало, наслони лакат од леве руке на узглавницу од Рајкова гуњца, а спусти глав |
| погледи падоше на онај ходник у зиду од леве певнице.</p> <p>„Ама ја тебе чеках.{S} Не хтедох у |
| пупољак беле руже, а на једном прсту од леве руке златну бурму.{S} Кад отвори врата наиђе на Ру |
| по један, узе их тобож мерити на длану леве руке, звекну једним о камен један на ледини, па се |
| на, па сави главу мало на десно, као да левим ухом боље чује.</p> <p>Подиже се са камена на ком |
| који он сад узе брисати час десним час левим рукавом.{S} Стојећки гледаше у лице Маргитино.{S} |
| десну руку, а подупрв лакат од те руке левицом, гледаше за свитом маџарске господе, која сави |
| че к трећој прилици на мраморној коцки, лево од оне велике у средини.</p> <p>Рајко полазећи за |
| зношаше на видик топлоту њеног лица.{S} Лево од старога грофа седела је у трећој наслоњачи жена |
| епне а ја клецнем; она на лево пође, на лево се окренем и ја; она десно, десно и ја, као сунцок |
| ице.{S} Она трепне а ја клецнем; она на лево пође, на лево се окренем и ја; она десно, десно и |
| д Нађ-Бање!“</p> <p>И онда се склони на лево и дубоко поклони пред Маргитом, која у њеном турск |
| све!“ говораше сељак и посрташе мало на лево па на десно.{S} Очевидно беше му тешко да се на но |
| пребледа, само љуљала то на десно то на лево, док је Ружа причала.{S} А кад ова доврши, онда он |
| У том послу љуљаше се то на десно то на лево и дуго не могаше да удеси струне како му уху треба |
| вијала час напред, час на десно, час на лево.{S} Уз њега и око њега било је још неколико млађих |
| p> <p>Маргита метну своју десну руку на лево раме Рајково, па ту наслони своју главу. „Пусти ме |
| ао.{S} А чим поче да свиће он окрену на лево и подаље од колског пута те кроз њиве и поља и исп |
| ећом једном сликом, која беше намештена лево од оне велике у средини, а на онако исто посниској |
| унутра.{S} Рајко метну своју шубару под лево пазухо, преврети се по неколико пута, склопи руке |
| да га гуја уједе.{S} Отегну песницу, и лево и десно удараше <pb n="135" /> око себе, као да се |
| елико парче труда и махаше њиме десно и лево и пођоше напред корак по корак.</p> <p>„Ево једних |
| !“ привика Маргита живо, и показа руком лево од себе.</p> <p>Рајко једним кроком дође до њих. „ |
| ти Рајко.</p> <p>И онда пођоше натраг у лево.{S} Пролазећи поред капеле Рајко угаси своју вошта |
| .</p> <p>Узани ходник у зиду савијаше у лево од олтара и излажаше у једну велику округлу просто |
| !"</p> <p>„Нешто ме је страх да идемо у лево!“ рече Маргита; „старац ти је довикнуо да се држиш |
| ш ли Јоване!{S} Моли бега да савијемо у лево да не удара хајка на свечеву пећину! <pb n="83" /> |
| белај снаћи!{S} Аман беже да скренемо у лево!“ викаше опет онај сељак којега глас сад већ беше |
| оцкаше час у напред, час у десно, час у лево.{S} Маргита врисну и мало <pb n="146" /> што не ис |
| вали, и онда — удари песницом Маргиту у лево плеће, и диже руку да је и по други пут удари, али |
| у Циганчицу десно, а час матору Циганку лево.</p> <p>„Та зар не провидите лукаву игру старог ла |
| анџарем; испод сплава, изнад и десног и левог кука, лепе сребрне Фишеклије притврђене дебелим ц |
| сном колену старчевом, а онај други, на левој страни, гуђаше у гусле, лице своје подигао горе к |
| е горе, два ме самсова дохватише.{S} На левој мишици и сад ми се познаје где ме је један зубима |
| ита!{S} Е, лепо; грофица Маргита има на левој страни... како да кажем... баш онде где јој срце |
| оме се око чела повијао царски венац; у левој руци држао је крстасту заставу, од које тешке кић |
| носито у дворану праћена Рајком, који у левој руци ношаше своју шубарицу, а десну спустио беше |
| ави онај младеж што јој као звездица на левом колену стоји!“ викаше баба.{S} И гроф доиста виде |
| у овамо. „Има ли твоја Сокица младеж на левом колену?“ питаше је <pb n="195" /> гроф.{S} "Има!“ |
| сном рамену неку повелику чутуру, а под левом мишицом носи велику гужву у сиџадету од теркије.< |
| ало запајаше, виде да је готово у своме левом наручју загрљену држи, и да је њена глава наслоње |
| и му је у исти мах Рајко дохвати својом левом руком.</p> <p>„Стани господине!{S} Зар тако маџар |
| S} Немаде куд, већ мораде да јој својом левом руком прихвати густу косу и лепу главу, да ову ма |
| глави јој је небрежљиво, и мало више на леву страну, везана жута <pb n="33" /> једна шамија, ко |
| на челу, Рајко једним скоком искочи на леву обалу Мораве, привуче скелу конопцем, викну ластав |
| p>Маргита говораше с пуно ватре; подиже леву руку и погледаше по њој горе у висину, као да глед |
| гурније сагледала ко то долази, наднесе леву руку над очи, и гледаше, очевидно узбуђена, у гоми |
| нога оловног ковчега по коме је Маргита легла, положив себи под главу гуњче <pb n="124" /> Рајк |
| села. </p> <p>Маргити се поче да стеже лед око срца, кад опази да нигде у селу нема свеће или |
| ње горе уз брдо, док се није у трави од ледине изгубила.{S} Од широких мраморних плоча, које су |
| p> <p>Испод ове стене у заветрини, а на ледини обраслој сниском, густом и мирисном травом, Рајк |
| ве руке, звекну једним о камен један на ледини, па се онда загледа у Рајка и рече му: „Јеси ли |
| зујање и жврчање скакаваца и бубица по ледини, азурни зефири с неба просипали дажду од симпати |
| својим и чешагијом и одвео је на једну ледину у присоју испод града.{S} Кад се врати к ватри, |
| макоше се подаље од ковачнице на зелену ледину. </p> <p>Рајко извади из недара дугачку кесу, а |
| по мало и не без муке, веза му руке на леђа!{S} Није дуго трајало од онога тренутка кад оно Ци |
| е на земљи, а наслонив <pb n="11" /> се леђима на плетер од чатрље, млада једна — Туркиња.</p> |
| њу остави горе саму.</p> <p>Наслонив се леђима на стену Рајко пусти погледе своје да лутају пра |
| ј сниској постељи, а на црвеној поњави, лежала је лепа једна и врло млада девојка, готово са св |
| оде и онда јој приђе.</p> <p>Маргита је лежала и главом и једном руком преко наслона од сребрно |
| рче сви као без душе.</p> <p>Маргита је лежала мртва.{S} Клечећи поред Рајкова ковчега, загрлив |
| <head>14</head> <p>Један сахат позније лежала је Маргита на покровцу једном пред пећином, а по |
| ђаше да није са десна рамена, јер је ту лежала њена рука, на коју она баш мало час наслони лице |
| Круна, скиптар и златна јабука с крстом лежали су доле поред престола као бачени тамо <pb n="11 |
| веде доле у велику дворницу, где је сад лежало тело Рајково.{S} Замоли све друге да се уклоне и |
| е.</p> <p>С ону страну ковчега на трави лежало је једно празно бело стакленце.{S} У десну руку |
| ки ковчег, који је покривен црном чохом лежао пред њом.</p> <p>Шајку скрену к српској обали дал |
| ве, змије и змајеве.{S} У свакоме столу лежао је по један широки плашт, понеки од свиле, понеки |
| то загрлили.{S} Доле поред њихових ногу лежаху бачене две круне, <pb n="113" /> два пребијена м |
| колена поред ниске софе, на којој Рајко лежаше, и поче да говори:</p> <p>„Ево ти опет подигох р |
| штима да кида месо с робињице, а он већ лежаше као пањ на земљи.{S} Рајко се диже и гледаше га |
| на коме стари посланик незгодно сеђаше, леже поређани у два реда десет немачких талира све нови |
| ки.{S} Сад је видео да у једнима од њих леже смештена копља, у другима мачеви, а у трећима бузд |
| а.{S} А кад разбисмо врата нађох је где лежи на поду; обнезнанила се.{S} Скидох јој с врата црв |
| ко што га они од сељака добивају.{S} Он лежи обично у једној одаји од подземног ходника, у коме |
| ајеш само у твоме џемадану, и што ја да лежим на овом тврдом оловном поклопцу, кад ено ваља да |
| е.</p> <p>„Ето ти под главу да имаш.{S} Лези ту па се одмори и испавај док нам старац не дође.{ |
| седнем... ноге ми клецају!“</p> <p>„Ево лези на ову постељу!“ рече му Маргита. — „А, то не, мно |
| </p> <p>„То је моја постеља... слободно лези... знаш да си ми као брат, а овако рањен и више си |
| ри моја, гутни један гутљај од жупскога лека!“ </p> <p>Старац весело додаваше чутурицу и Маргит |
| одина.{S} Ја је носим да ми се нађе рад лека.{S} Нећемо је ноћас пити.{S} Ја је сркнем само кад |
| <pb n="210" /> нека доведе два најбоља лекара.{S} Нека поведе и за њих оседлане коње, и нека и |
| оследње речи.</p> <p>Стигоше мало после лекари из Сегедина и нађоше да је у Рајка срце престало |
| аће Бог да рана није опасна.{S} Доћи ће лекари, а на великом су гласу.{S} Неће ваља да тако мла |
| о моју Марушу из великих богиња?{S} Сви лекари и све видарице рекоше: нема ништа од ње!{S} Ја м |
| ите поред тебе, Рајко !{S} Сад ће стићи лекари, па ће те извидати!" рече му она.</p> <p>— „То ј |
| а кроз сузе и још једнако јецајући рече лекарима и свима присутнима:</p> <p>„Није ми брат, није |
| /> старац пун искуства; „а колико ти је леп и китњаст тај сан, опет је он само уморна сенка, ко |
| и чутуру своме ортаку.</p> <p>„Могао си леп новац добити, да си је њеном господару на откупе по |
| рема трећој прилици.</p> <p>Један висок леп старац, са широким челом, орловским носом, дугом бр |
| сам себи, „што јест, јест ; и кад спава лепа је, а шта да кажем кад оним крупним црним очима уз |
| леда растужена у старог деспота и у два лепа а слепа млада деспотовића. </p> </div> <div type=" |
| постељи, а на црвеној поњави, лежала је лепа једна и врло млада девојка, готово са свим нага. „ |
| вно звездано небо изнад нас!{S} Како је лепа и мирисна сва ова околина!{S} Чисто бих волела да |
| близу тебе, госпођо моја, јадна млада и лепа и добра жено!“</p> <p>И онда отиде опет да буши ст |
| мисли, да она јадна жена, онако млада и лепа и онако добра, оста да робује у потурченог Циганин |
| не знаш колико је <pb n="136" /> она и лепа и мила!{S} Каква си несмелица нећеш никад ништа ни |
| у два разбијена стара лонца два пуна и лепа бокора босиљка. „Шта си платио за њих?“ упита га М |
| .{S} Сад се тек Рајку учини да је дивно лепа.</p> <p>„Децо, у урвинама и што би било склоништа |
| од сплава, изнад и десног и левог кука, лепе сребрне Фишеклије притврђене дебелим црвеним <pb n |
| то, где су недавно Рајко и Маргита тако лепе снове о лепшој будућности сновали.{S} Онде, у прис |
| теби!{S} Узми паре, брајко, кад си тако лепе среће! “</p> <p>— „Не дао Бог, да ја њима поклоне |
| нека нас срећа послужи да се дохватимо лепе земље маџарске, па да видиш шта ћу ја од тебе да н |
| о сте се ви договорили с неким младим и лепим везиром, да вас тобож силом одведе, а сад <pb n=" |
| пред њим стоји Маргита, и да га својим лепим очима кроз сузе гледа.</p> <p>— „Ама, луда децо, |
| ова млада жена, витка и танкострука, с лепим лицем од сунца препланулим и са очима од којих би |
| , то нисам и ако у нашој земљи има пуно лепих и добрих девојака!“</p> <p>„Знала сам да ти је ср |
| измоле. „Немој нам га, беже, амана ти! лепо он нас учи, вели нам: слушајте царске људе и будит |
| .{S} Каже ја сам грофица Маргита!{S} Е, лепо; грофица Маргита има на левој страни... како да ка |
| ра дан младу, све излуде.{S} Она младо, лепо дете, само се осмејкује, па тек спусти трепавице, |
| аш тако?“ питаше. „Јест тако нам очију, лепо нас учи да ено вам покорни!“ „Учи вас да сте покор |
| анке и чарапе високе скоро до колена, а лепо у богате шаре од мрког, жутог и зеленкастог плетив |
| з доручне зглавке припијаху доручницима лепо и пуно црвеним концем извезеним.{S} Имао је на себ |
| дворану, те се у њој свака тварка доста лепо могла да види.</p> <p>Маргита узе да трља очи, па |
| па свршуј!“</p> <p>— „Хоћу, само ти све лепо да преведеш!{S} Видиш, ова се кула види чак из зад |
| естењавом косом.{S} Погусте и дуге веђе лепо се повијају изнад два црна ока, која свагда право |
| зове!“</l> </quote> <p>Још једном дође лепо к себи.{S} Гледаше пуно отвореним очима око себе, |
| и !...{S} Сећаш ли се, госпођо, како је лепо на Космају ?!....{S} Збиља, не дај Боже да овде ум |
| Рајко човек, који има око за оно што је лепо и господско!{S} Та стена горе изгледа <pb n="168" |
| S} Како сме псина једна да пиљи у твоје лепо лице, кад је само моје ?!“ Сад што да ти дуљим — и |
| дско колено.{S} Од многог поноса никоме лепо да одговори, а најгоре мени своме господару!“</p> |
| /> тек мало нагарила и остављаше да се лепо види румени лук горње усне од добро срезаних и за |
| цају. <pb n="64" /></p> <p>Кад већ беше лепо свануло угледаше један чардак поред Мораве и на во |
| е господа маџарска световати.{S} Почеше лепо и полагано, па пођоше све јасније и јасније, све г |
| њ да ме понесете силом на рукама!{S}" И лепо натераше сељаке да ме низ брдо понесу, па после да |
| баш високо, и пре посниско, али право и лепо срезано и осењено густом кестењавом косом.{S} Погу |
| виде свој убрус; скиде га са зове, сави лепо и метну у џеп од свога гуњца.</p> <p>„Како лепо ми |
| це сагледате, нешто малко дугуљасто али лепо сливено, — са устима која нису била врло малена, а |
| и такве лакрдије да збијају, хвала вам лепо на господству!{S} Тако што у Цигана нема!{S} А ти |
| војшти на Турке.{S} А дотле би ти могао лепо код нас да останеш и да спремаш војску.{S} А кад р |
| етну у џеп од свога гуњца.</p> <p>„Како лепо мирише ова зова јутрос!“ рече гласно, тек да нешто |
| што може тако да се дели!“</p> <p>„Како лепо говориш!{S} Слађе ми је да те слушам него да овај |
| .</p> <p>„Хвала теби, госпођо, што тако лепо мислиш и желиш.{S} Али од свега тога не може бити |
| та и онда оно севање од узбуђености око лепо срезаних усана прсну у дажду од крупних суза из кр |
| ње чисту једну белу крпу, у којој беху лепо увијени они велики нови новцати сребрни талири, шт |
| и им се доста напричао, и да си ето баш лепо завршио.{S} Сад немој то да уквариш, него хајде на |
| него грешник пред Богом!“ Ове би се још лепо свршило, али ето их моји сељаци да ме одбране и из |
| што накашљиваше поче да говори:</p> <p>„Лепо ми је у служби вашој; поносно ми је да пратим ћеса |
| стране обгрлила.{S} Видећеш у њој пуно лепог дрвећа и наћи ћеш пуно хладовине!“</p> <p>— „Да в |
| /> <head>1</head> <p>Пред вече једнога лепога летњега дана године 1699 пролазила је по рушевин |
| буде, јер ће се убрзо оженити младом и лепом девојком, истина од простог рода, али која ће му |
| ако поносито стојећи пред оном младом и лепом женом.</p> <p>„Како ти беше име?“ запита га она.< |
| ћам, ето сад овде у овоме часу, на овом лепом јутру, под овом првом зраком сунчаном, осећам да |
| дска рода!{S} Па то господство, и онака лепота и она младост да робују једном црном Циганину!</ |
| има; какав су ти род њена младост, њена лепота и њена милина?!{S} За што да ти не буде присна и |
| ена и светла била њена љубављу зажарена лепота, онда је лако могућно, да би је свако витешко ср |
| ате то лице и нарочито оне очи, онда се лепота и милина стаса заборавља и сва се мисао о господ |
| еху слепа.{S} Цела је прилика била пуна лепоте, мирноће и нежности, и имала је у себи нешто што |
| рептавала звездана светлост од вилинске лепоте какве младе дворкиње, која би се као живи цвет б |
| } Оба младића беху у лицу од изванредне лепоте, али у обојице очи беху дубоко упале и — очним п |
| ца у очина, те гуташе нови сјај од њене лепоте.</p> <p>„Е, госпођо, и треба тако кад имате свој |
| >„О, сан није био ружан; сан је био пун лепоте и милине, али, бојим се, ружно ће да значи.{S} П |
| еху „као бисер“, али додаваху нову драж лепоти лица њеног.</p> <p>Рајко сад не скидаше поглед с |
| назад поврнут.</p> <p>Већ по виткости и лепоти стаса, и по оном поноситом гипком ходу, изгледал |
| рода.{S} Веле познаје се то и по њеној лепоти, и по њеној доброти.{S} Сад било да то јесте бил |
| који ће се наћи жена, вредна да ти и по лепоти и по доброти буде мио друг у животу!...{S} Збиља |
| ва,“ окрете се Маргита Рајку раздрагана лепотом околине, „бадава, говори ти што хоћеш, али си т |
| е оно блато око њега блеђаше пред њеном лепотом, и мало по мало па као да га нестаде.{S} Учини |
| ело, којега су мирну строгост и свечану лепоту густе витице црне косе сенком својом само размек |
| утапаше у тихи дах, што са меким шумом лептирових крила одлеташе са полурастављених усана Марг |
| војом левом руком прихвати густу косу и лепу главу, да ову мало подигне.{S} Како је мало по мал |
| та рече Рајку: „шта велиш, нисам ли сад лепша?“</p> <p>Али не дочека Рајкова одговора.{S} Као д |
| пет плашљиво осмехне.{S} Не знаш кад је лепша!{S} Чини ми се занесоше ме њене трепавице.{S} Она |
| на Бана а Јанкова госпођа девојка, није лепша од ње!“</p> <p>Тек то рече а у једној половини ду |
| оце, гривне, просто да се не зна шта је лепше, богатије и сјајније.{S} Просто им већ очи засену |
| ш?...{S} Него ходи да видиш нешто много лепше!“ и онда га повуче к трећој прилици на мраморној |
| } Дед’ овамо, право и само право! ко је лепши, ја или онај тамо Бенглер-бег?...{S} Ја! тако, то |
| и даље; „млађи је од мене; биће да је и лепши од мене!...{S} Хеј ти, гарава моја голубице, где |
| давно Рајко и Маргита тако лепе снове о лепшој будућности сновали.{S} Онде, у присоју под оном |
| сенком својом само размекшавале, те још лепшом чиниле, — кад погледате то лице и нарочито оне о |
| да веже!{S} Ах, што немам млађу сестру, лепшу од мене и срећнију од мене!{S} Бар бих се могла п |
| и сад чекаш?..{S} Јеси л’ кад год видео лепшу жену у Србина или у Турчина ?{S} Како се гипкост |
| гледаху како она арапска сива ластавица лети да стигне, где Рајко може да запева.{S} Млађа би с |
| нили су три струне, којима је ово дивно летње вече на вису космајском допуњавало тиху своју хар |
| ad>1</head> <p>Пред вече једнога лепога летњега дана године 1699 пролазила је по рушевинама од |
| о поред , другог.{S} Беше у оној дивној летњој вечери диван поглед.{S} Чаробност му је порасла |
| о манастирима школа, где се учи књига и летургија, али нема школа за витештво.{S} Има ли такве |
| д оног оклопника пред царем Душаном.{S} Лећи ћу да се одморим, али заспати нећу, а чим чујем ст |
| страх ме је прво, што бих видео, био би леш његов!{S} Њега су Турци насигурно убили!{S} Не може |
| драги камен, крупан <pb n="118" /> као лешник.{S} У другима нађоше цветове од бисера и грање о |
| једну костретну врећицу старих ораја и лешника и другу једну сељачку шареницу пуну јабука.{S} |
| итајивањем свога дихања ослушкивали, да ли се што из пећине чује.{S} Али се више ништа није чул |
| лушаше кроз ухо уз стену прислоњено, да ли се тамо иза стене што збива; друга половина слушаше |
| чај ?!....{S} О мој слатки завичају, да ли ћу те икада очима видети?!...“</p> <p>И онда се неве |
| у. „'Го ће бити Морава!“ рекох, „ах, да ли ћу наћи какав чун, па да се њиме низ реку пустим!“ Т |
| дачно; „а ко то тако из тебе говори? да ли је то госпођа, или робиња, или кћи земље маџарске?!“ |
| ом и од њега самог тихо шапуташе.{S} Да ли тај шапут долажаше из срца његова, или са лева рамен |
| ледаше га право у очи, као да огледа да ли својим меким кадифеним погледима може да отвори двер |
| само овда и онда окренуо да погледа да ли млада Маџарица није у седлу заспала, и увек би видео |
| ветној вици.{S} Тек опет ослушкиваше да ли ће и кад ће онај жубор престати.</p> <p>Па дође нас |
| и сам обегенисао где какву девојку и да ли сам се верио, то нисам и ако у нашој земљи има пуно |
| оиста се мало застиде; „ако ме питаш да ли сам обегенисао где какву девојку и да ли сам се вери |
| је и како му удари пламен у образе. „Да ли је волим ма за трунку?“ питаше сам себе, и онога час |
| и се прсима у прса с Рајком.</p> <p>„Да ли бих могао да говорим са господом?“ питаше Рајко.</p> |
| мо код онога доброг старца!{S} Ох, куда ли нас двоје сад идемо?!“</p> <p>„Притврди своје срце, |
| е долазила на мисао, да си ти некада ја ли цара ја л’ царицу, у двору царевом дворио!“</p> <p>Н |
| !{S} Где ти је ластавица?!{S} Оче, нема ли где да се сакријемо у овим урвинама?" питаше Маргита |
| еш ми се ваља да поверити... збиља, има ли гдегод жена коју волиш?“</p> <p>„Како да нема?“ рече |
| ија, али нема школа за витештво.{S} Има ли такве шкоде у вас?!“</p> <p>— „У нас,“ рече Маргита |
| нико у селу ко је вичан ранама ?{S} Има ли какав стар човек или каква баба видарица?!“ питаше М |
| велике воштанице, па пођоше да виде има ли онај мрачни ходник гдегод каква излаза или бар краја |
| врхом од копља ова врата, да видимо има ли светлости тамо!“</p> <p>Рајко је послуша.{S} Оштри в |
| Мартин.{S} Одмах дај Манду овамо. „Има ли твоја Сокица младеж на левом колену?“ питаше је <pb |
| гиту, па онда онако узбуђен викну: „има ли овде живога кога ?“</p> <p>Вика његова узе да се про |
| Спуштај врата! “</p> <p>„Аох! да грдна ли је то нека змијурина !{S} Колики јој је језик!{S} Ма |
| главу на његову мишицу.</p> <p>„О, шта ли ће најпосле да буде од нас двоје?!“ рече она својим |
| тако поверљиво уза те приљубљује... шта ли је слађе: живети па љубити онако слатка уста, или уп |
| просто ни малим прстом да мрдну!{S} Шта ли би мој стриц Павле рекао на све ово?!“</p> <p>И онда |
| млада жена тебе у уста пољуби...{S} Шта ли сад чекаш?..{S} Јеси л’ кад год видео лепшу жену у С |
| рекао, па онда пређе да се пита: а шта ли би на то рекли Бан Страхиња и Краљевић <pb n="24" /> |
| сео загледао у младог гуслара!{S} А шта ли му овај <pb n="117" /> уз гусле пева?!“ питаше Марги |
| “</p> <p>И онда би узео да премишља шта ли би му стриц рекао, па онда пређе да се пита: а шта л |
| авно пресечен — растов пањ.</p> <p>„Шта ли му је ово сад?!{S} Кад угледах ове златне лавове и с |
| к младом месецу на западу.</p> <p>„Виде ли ону звезду што прелете небо?“ питаше је Рајко неким |
| да би се зажелео да цара служи.{S} Пође ли цара да служи, ето царству новог Ћуприлића! “</p> <p |
| им те, своје очи, па види и кажи ми, је ли ово доиста злато, а оно тамо сребро ?! “ <pb n="106" |
| би говори, рече: „ама и ја се питам, је ли ово сан, или машта, или је ово све у истини пред нам |
| кну сељака.</p> <p>„Молим те, брацо, је ли жив гроф од Нађ-Бање ? !“</p> <p>— „ Је ли жив?{S} К |
| аест сребрних престола владичанских: је ли грех да поштен млад човек без икакве непоштене замис |
| врисну старица, па се пљесну рукама; је ли ово сан, ил’ је јава?{S} Анчи, Марушо, децо, овамо т |
| у.</p> <p>„Али је ово мајсторски!{S} Је ли да је као жив? и коњ жив и јунак жив!{S} А знаш ти к |
| да сте покорни док не дође земан!{S} Је ли?{S} Хајде на вешала с њиме!“ викну бег љутито, па ма |
| златног пехара, водом запаја?....{S} Је ли да је вредно било залутати?...{S} Макни мало са лица |
| јко, немој да се шалиш са мном...{S} Је ли то доиста Маџарска?!{S} Јест, биће да је кад се у њо |
| х знао да си <pb n="42" /> човек.{S} Је ли вера, да ником казати нећеш?!“ питаше Рајко.</p> <p> |
| жив гроф од Нађ-Бање ? !“</p> <p>— „ Је ли жив?{S} Како да није жив!“ па се сељак гласно насмеј |
| ачке и танко усукане брке.</p> <p>„А је ли овде у двору?“</p> <p>— „Је ли овде у двору? — Како |
| г дао!“</p> <p>Рајко разгледа најпре је ли седло притврђено како треба, опипа сваки кајиш својо |
| е једнако бринуо како му је царица и је ли му све добро на двору.{S} С тога би царица, чим се с |
| им те,“ упаде јој опет у реч Рајко; „је ли та жена, што ти је на сну долазила, говорила српски |
| <p>„А је ли овде у двору?“</p> <p>— „Је ли овде у двору? — Како да није у двору!“ одговори сеља |
| о у далеке ватре на обзорју.</p> <p>„Је ли то доиста Маџарска?!...{S} Рајко, немој да се шалиш |
| о да заповеда. <pb n="17" /></p> <p>„Је ли, братац!" упита патер Рајка изненадно; „ а ко тебе п |
| ко. „Циганину кажи да сам те питао, уме ли он да кује сребрне <pb n="40" /> потковице, и да ћу |
| у, витезу без замерке — Маргита.“ Имате ли гдегод босиљка, Мартине?!" </p> <p>— „Немамо тога ов |
| јеча јасан глас старчев: „О децо, јесте ли ми још у животу?!“</p> <p>Рајко скочи к отвору из пе |
| слава теби! “ и потрчах да видим јесте ли живи.{S} И хвала Богу, ето смо сви троје као из гроб |
| ао је и Манду да му гледа у пасуљ, хоће ли вас наћи.{S} Она му куја једна причаше, како је њему |
| рочитом послу, од кога је зависило хоће ли се истом закључени мир одржати или не.{S} Султан је |
| се мучиш као робињица!{S} Молим те, би ли хтела да се ослободиш и да се у завичај вратиш?! “</ |
| ца на вратима и преко патера запита: би ли стари господин допустио да му нешто кажем.{S} Позваш |
| заиграше по оним талирима.</p> <p>„А би ли то исто било да се на челик-потковицу поспе растопље |
| нека моли Бога за здравље ћесара, не би ли стигао да ослободи род ришћански од јарма турскога!“ |
| да си ти онај кога одавно меркам, не би ли нашао себи једнога дана смену на овоме месту.{S} Нег |
| аздвајаше од пећине и ослушкиваху не би ли што чули.{S} Мало час па она поче грчевито да притис |
| </p> <p>— „Питах твоју мајсторицу, јеси ли мајстор од заната, па ми срдито рече: „ено где је, и |
| </p> <p>„Ама ја дођох да те питам: јеси ли ти баш прави мајстор?“ питаше Рајко.</p> <p>— „Како |
| ајко, молим те, јесам ли ја будна? јеси ли ти будан?!{S} Да нисмо обадвоје излудели?!{S} Протрљ |
| о да се што пре и одене и огреје. „Јеси ли ти онај светац о коме луда раја прича, да се разгова |
| је!“ одговори наш Краљевић Марко. „Јеси ли му се понудио да му помогнеш?" питаше га отац. „Бог |
| е онда загледа у Рајка и рече му: „Јеси ли ти помахнитао?{S} Ко је још поткивао коње сребром?!{ |
| утуру и опет повуче добро.</p> <p>„Јеси ли је купио или на сабљи задобио?" питаше Рајко.</p> <p |
| риђе и продрма га за руку.</p> <p>„Јеси ли при себи Рајко ?{S} Шта ти је витеже млади?“ питаше |
| Чекај!... чекај један часак!...{S} Ниси ли ти... пре неки дан... прошао овуда у свити маџарске |
| едан луд сан!{S} Рајко, молим те, јесам ли ја будна? јеси ли ти будан?!{S} Да нисмо обадвоје из |
| ог детета рече Рајку: „шта велиш, нисам ли сад лепша?“</p> <p>Али не дочека Рајкова одговора.{S |
| а свим загњурио у вино.</p> <p>„А, тако ли је?{S} Лакрдија, маскарада!“ јечаше промуклим гласом |
| pb n="161" /> женски стас?!{S} А колико ли више треба једно чисто и јако срце, да се један вели |
| младим човеком скинути ни јелек, а камо ли кошуљу до појаса, па ма ме убио! “ рече млада Маџари |
| арно. „Нећу ја ноћас ни мој врат а камо ли груди обнажити пред тим момком тамо, па ти слободно |
| без њега радила!...{S} Иди види, можемо ли се у собу вратити!"</p> <p>Ружа оде до врата од оне |
| ?{S} Чујеш ли ме бесна Маџарице, хоћемо ли један?{S} Хајде да ово мајкино момче види што не би |
| је мила шћерца од Божуна бана, а некмо ли једна Циганчица!{S} Хајдмо одмах к њему !{S} Нема ме |
| како је милије и умрети у теби, а некмо ли живети !...{S} Сећаш ли се, госпођо, како је лепо на |
| а грдне бруке да тако и говориш а некмо ли да тако и радиш!“ рече Рајко сав пренеражен. „Комшиј |
| таше га отац. „Бог с тобом, бабо! нисмо ли с њиме у завади због оних заватина у потоку ?!“ рече |
| сподска рода, властелинка, кнегиња, што ли?{S} Вала могло јој се одмах видети и по очима, и по |
| г једног Циганина!{S} Ја, Боже мој, што ли су ти наши стари тако тешко згрешили те овако љуто п |
| н је лажа а Бог је истина!....{S} А што ли си тако ружно уснила?“ питаше Рајко с неком детињско |
| “ </hi> рече Рајко радосно узбуђен; „чу ли госпођо шта одзив рене: „живога Бога!“ И не треба на |
| амо хајде, свршуј!“</p> <p>— „Е, а мо’ш ли погодити шта је то?“ „Не могу, братац мој! него казу |
| се увери да не снива. .</p> <p>— „Имаш ли што би желела одавде собом да понесеш?"</p> <p>„Баш |
| ом ватре на далекој ивици видика; „знаш ли шта је то?!“</p> <p>— „Не знам!“ рече Маргита усколе |
| а?!“</p> <p>„ То знам! “</p> <p>— „Знаш ли то по себи?!“</p> <p>„Баш по себи!“</p> <p>„Е, онда |
| у теби, а некмо ли живети !...{S} Сећаш ли се, госпођо, како је лепо на Космају ?!....{S} Збиља |
| Лазарове, беле цркве Раванице.{S} Сећаш ли се! казивао сам вам о њој кад јутрос близу ње пролаж |
| својим репом.</p> <p>„Мартине, познајеш ли ко је ово ?!“ питаше Ружа.</p> <p>Мартин гледаше за |
| апатом да запита:</p> <p>"Ружо, верујеш ли ти у Бога?!...{S} Верујеш ли да он може да помогне с |
| о, верујеш ли ти у Бога?!...{S} Верујеш ли да он може да помогне само кад хоће, и верујеш ли да |
| оже да помогне само кад хоће, и верујеш ли да он хоће да чује молитве?!“</p> <p>— „Јаох мени, м |
| хој, Јоване... море Јоване... ој, чујеш ли Јоване!{S} Моли бега да савијемо у лево да не удара |
| кри-Бекира може да види!{S} А?{S} Чујеш ли ме бесна Маџарице, хоћемо ли један?{S} Хајде да ово |
| е види и од којих стрепи.</p> <p>„Чујеш ли самсове?" питаше га тихим и устрептаним шапутом на у |
| да сам прост сељак!“</p> <p>„А разумеш ли оно што се каже: младост је лудост а ђаво не спава?! |
| есту.{S} Него, док не пођем даље, хоћеш ли ми право казати што ћу те питати ? “</p> <p>„Ако нећ |
| Поп се окрену њему па га запита: хоћеш ли да узмеш ову жену себи за друга кроз живот ?{S} А он |
| уранку, али опет рече:</p> <p>— „Хоћеш ли ме пустити да се напијем воде из ибрика?“</p> <p>Она |
| су се двоје много волели.{S} Сад, видиш ли чак на врху на највишој зидини од куле нешто као гво |
| али са осмехом на уснама.</p> <p>„Видиш ли како се светли земља маџарска?!“ питаше га она.</p> |
| овде онде дугачке ватре.</p> <p>„Видиш ли те ватре тамо?“ питаше је Рајко, показујући јој руко |
| полазити!“ рече патер.</p> <p>„ Мислиш ли ти да она робиња сад спава?" питаше Рајко нешто снуж |
| head>2</head> <p>Ван вароши усред једне ливаде под старом једном липом чекаше их човек са оседл |
| ар диже,</l> <l>А из друге мавен пламен лиже </l> <l>А трећа му проговара глава.</l> <l>Њега ца |
| сно лајући, узе подскакивати око ње.{S} Лизаше јој час руке, час обућу, па онда као слеп потрча |
| ја не видех нашу Српкињу да такве сузе лије!{S} Немој, госпођо; пусти нека опет сине јуначко с |
| ма је било пуно неке чудесне милине и у линијама, у којима су тако правилно изведена, и у гипко |
| зимо по твојој земљи, нигде грма, нигде липе!{S} Ако видиш по неки јаблан, то ти је све.{S} Да |
| о да ми је гроб овде у бари где нема ни липе ни раста.{S} Еј, славна Шумадијо !{S} Некако је ми |
| комадић погаче, па поче да једе с њоме липов мед. „А, “ рече она са несташним осмехом на уснам |
| ши усред једне ливаде под старом једном липом чекаше их човек са оседланом ластавицом.</p> <p>„ |
| исталисале.{S} А овде и онде светлуцаху лиске од лискуна.</p> <p>Испод ове стене у заветрини, а |
| де је око нас по земљи пуно пљоскица од лискуна, а наш народ вели, да су то љуспе што падају од |
| е.{S} А овде и онде светлуцаху лиске од лискуна.</p> <p>Испод ове стене у заветрини, а на ледин |
| м у себи; „и то ми је неки духовник!{S} Лист од њихове горе затреперио, чедо од њихове колевке |
| Маџарица, ваша земљакиња, од ваше горе лист, а ето је робиња!{S} Знам да сте ради да је ослобо |
| знам да је Хуњадија Јанош од наше горе лист, а знам најбоље по томе, што је прадед или чукунде |
| позлатило и поља и горе, и кад би сваки лист на дрвећу, и сваки цвет на пољу, и сваки џбун дуж |
| о.{S} Ето у моје Маруше лице глатко као лист од божурова цвета!“</p> <p>„Иди, слатка моја, иди |
| уку своју грчевито је била стисла један листак хартије.{S} На њему је маџарски писало ово:</p> |
| потовића, и о записима неким из књига и листина, којих је једна одаја, рече, доле под земљом пу |
| га погледа, не скидаше са његова дивља лица погледе своје за неколико тренутака, очи јој севаш |
| е и седе косе, округла, мрка и зажарена лица, одевен у богато маџарско руво, са широким златним |
| едно било залутати?...{S} Макни мало са лица њена на ниже погледе своје!...{S} Што се бојиш?... |
| ош више изношаше на видик топлоту њеног лица.{S} Лево од старога грофа седела је у трећој насло |
| кидаше поглед са њеног осмехом озареног лица а саму себи говораше: „смеје се мојој неумешности. |
| грљаја, него одмаче мало своју главу од лица његова; гледаше му право у очи, за неколико тренут |
| . хвала ти!“ Одмаче опет главу своју од лица његова, гледаше му опет право у очи, погледима у к |
| га гуњца убрус те убриса зној са чела и лица.{S} И онда приђе полагано бурету једном на трећој |
| о бисер“, али додаваху нову драж лепоти лица њеног.</p> <p>Рајко сад не скидаше поглед са њеног |
| је за руку не скидаше својих погледа с лица њена.</p> <p>„Што си тако заћутао?" питаше га Марг |
| други, на левој страни, гуђаше у гусле, лице своје подигао горе к лицу старчевом, а уста мало о |
| .{S} Усправила се, подигла главу у вис, лице јој пуно озбиљности, али и пуно мирне одважности.{ |
| аних и за човека доста малених уста.{S} Лице му је било обликом као округла јабука, која се сли |
| уморној очи затрепташе топлом ватром, а лице јој се озари новим осмехом.</p> <p>— „Хе хе хе !“ |
| шубару, прекрсти се и узе живо да умива лице своје бистром хладном водом, која на дрвену једну |
| а!“</p> <p>А и у маџарске би се господе лице засветлило.{S} Ништа на целом том путу није могло |
| ј вратиш?! “</p> <p>Млада жена, које је лице само сунцем преплануло било, сад пребледе као крпа |
| вади из недара танки убрус, обриса њиме лице и руке и онда га разви и остави да се на зовином г |
| а од бруке и срамоте своје; дуго држаше лице своје скривено на рукама, а кад се мало умири он д |
| S} Па и њу је чуо.{S} Ето у моје Маруше лице глатко као лист од божурова цвета!“</p> <p>„Иди, с |
| еже да дише.{S} Пови се мало на десно и лице јој се сад окрену право ка кубету од дворане.{S} Н |
| боље да је и закопа, него да јој остави лице богињаво.{S} Па и њу је чуо.{S} Ето у моје Маруше |
| рука, на коју она баш мало час наслони лице своје.{S} Тек онај тајни тихи гласић шапуташе:</p> |
| такнув се оне сласти, исправи се, покри лице рукама и — побеже од Маргите.{S} Одјури све на прс |
| ним гласом, и онда седе на стену, покри лице рукама и узе гласно јецати, готово онако исто као |
| ка обична и проста жена.{S} Али кад јој лице сагледате, нешто малко дугуљасто али лепо сливено, |
| е ближе.{S} Загледа се најпре у Рајково лице и не трепташе док он описиваше троглавог Арапина.< |
| ега, па се тужна загледа у његово бледо лице и склопљене очи.{S} Узе умакати своје прсте у сирћ |
| је знојаво и запурено а глатко обријано лице некаквим белим убрусом.</p> <p>С њима је ишло и не |
| S} Дуго и дуго гледаше без речи у мирно лице младога човека, који као да беше тек само у неком |
| ко сме псина једна да пиљи у твоје лепо лице, кад је само моје ?!“ Сад што да ти дуљим — извуко |
| е још лепшом чиниле, — кад погледате то лице и нарочито оне очи, онда се лепота и милина стаса |
| е бејаше да загледа, и ако за тренут, у лице Маргитино, него да завирује у мрачну дубину онога |
| , скоте један! “ и пљунух му три пута у лице!{S} Нека га !{S} Хајде сад, јуначе, ја ћу с тобом |
| ас левим рукавом.{S} Стојећки гледаше у лице Маргитино.{S} Она се у сну нешто тако невино осмеј |
| унака, који су с нашим царевима лицем у лице говорили!{S} Како ћеш да од њих сад поњаве правимо |
| есео и поносан, као да се љубио лицем у лице с оним великим јунацима, и као да се питао с њима |
| е.{S} Влажан и хладан ваздух удари им у лице из оне просторије.{S} Рајко рече Маргити, да са за |
| игнуо мало к младићима па се загледао у лице младога гуслара с једним изразом, који је тешко ук |
| се мерџан губио.{S} Гледаше постојано у лице Маргитино и пажљиво је напајаше хладном водом из з |
| соби Ружа узе свећу па загледа добро у лице Маргитино.{S} Маргита се тихо насмехну па рече: „К |
| ало осмехну само да је умири.{S} Али му лице поче нагло да бледи и жути.</p> <p>— „Хајдмо одмах |
| еликих јунака, који су с нашим царевима лицем у лице говорили!{S} Како ћеш да од њих сад поњаве |
| евам!“</p> <p>— „Како ћеш запевати пред лицем краљевских јелчија а царевих гостију?“ рекао би з |
| а стари Турчин својим мирним и озбиљним лицем окренуо маџарској господи и показујући руком на м |
| лада жена, витка и танкострука, с лепим лицем од сунца препланулим и са очима од којих би сунце |
| е дому весео и поносан, као да се љубио лицем у лице с оним великим јунацима, и као да се питао |
| и моја!“ па је узе за обе руке и окрену лицем к ватри, те је са пуно очинског саучешћа гледаше, |
| према теби!“</p> <p>Па онда му приђе к лицу и пољуби га у чело.</p> <p>„Шта то радите за име б |
| ђаше у гусле, лице своје подигао горе к лицу старчевом, а уста мало отворио као да пева.{S} Ста |
| менио, подиже главу своју право к њеном лицу, њушкаше живо као да усише мирис од овог живог цве |
| ло јој се одмах видети и по очима, и по лицу, и по стасу, и по кроку, да је од господска рода!{ |
| ешки плашт завијена и црном копреном по лицу покривена, па немо гледала у мртвачки ковчег, који |
| је погледаше, а Рајку се промени боја у лицу. „Бога ми, ово иде нека ломњава оздо уз планину!“ |
| од сребрног престола.{S} Била је бела у лицу као неуглачано сребро; и уста јој беху побледела и |
| обрве право повучене, и како је бела у лицу, и како чудном милином њен гипки и вити стас дише. |
| а, и онај јунак са изразом одушевљења у лицу, и онај ватрени коњиц, беху тако пуни живота, да Р |
| лемените одважности и радосног поноса у лицу, благосиљаше два млада витеза, који се над једним |
| и, млада једна девојка, загасите боје у лицу и црних очију, — црних и светлих, али без душевне |
| огаше речи да проговори.{S} Бејаше се у лицу јако променила: образи јој спласли, очи дубоко упа |
| чесмом.</p> <p>Млада се жена промени у лицу па журно дохвати и котлић и ибрик.</p> <p>„Иди сад |
| а, не без силног напрезања, сав црвен у лицу и са крупним знојем на челу, Рајко једним скоком и |
| да каже, стапале.{S} Оба младића беху у лицу од изванредне лепоте, али у обојице очи беху дубок |
| чесме као нека џиновска кита од зеленог лишћа и бледожутог цвећа.{S} Као да је нека тајанствена |
| млада раста, којима и стабло и грање и лишће беху од сувога злата, а жирке његове од сребра, а |
| наци не носе сребрне челенке, него само лишће од жирородног грма; његов престо <pb n="164" /> н |
| едведа и курјакова, све то споменима на лов, по гудурама великог једног добра што га гроф имађа |
| ! “</p> <p>И Мартин припаса испод атиле ловачки нож.{S} Замоли Маргиту да каже Рајку да остави |
| рачара господовати!{S} Ружо, дај ми мој ловачки нож! “</p> <p>И Мартин припаса испод атиле лова |
| а каже да је младић овај подозрив, моја логика каже: „отерајмо га!“</p> <p>Млађа господа замоли |
| боље од нас ове људе овде, па кад ваша логика каже да је младић овај подозрив, моја логика каж |
| одвргнете, онда је неизбежна конклузија логике, да је овај јуноша врло, врло подозрив!</p> <p>„ |
| лужим, да носим воду, да цепам дрва, да ложим ватру, да чистим ковачницу, да перем и да кувам, |
| сигурно: „наш будући кардинал од винове лозе има реч!“</p> <p>Устаде патер Амброзијус у мртвој |
| оном нејасном и несигурном осветљењу од лојане свеће и ватре с огњишта како Маџарица стоји поре |
| а, сва пребледела, <pb n="49" /> дркће, ломи прсте, савија руке па моли младожењу да ми опрости |
| то длето и буздован-чекић, па кушала да ломи стену.{S} Првих дана могла је и да обије по <pb n= |
| царем, напред!“ И његова се вика узе да ломи испод свода и по зидинама, и загрме сва дворана и |
| само стресаше, као да је у грозници, и ломљаше грчевито своје прсте.{S} Даде се као неко дете |
| небо у неколике ситне и бледе звезде и ломљаше грчевито своје прсте.{S} Па онда гласом пуним о |
| ени боја у лицу. „Бога ми, ово иде нека ломњава оздо уз планину!“ рече он.</p> <p>„Јесте, синко |
| онесе из Сегедина у два разбијена стара лонца два пуна и лепа бокора босиљка. „Шта си платио за |
| а Циганин да узајми од једног кујунџије лонче, у коме ће око по ноћи сребро да топе.{S} И раста |
| да једна снежна грудва или нека мекана лопта, удари високо горе у врата под сам рагастов.</p> |
| а нашега пута!“</p> <p>Бадава.{S} Једна лопта или некаква гужва удари баш на оно место на коме |
| жући, а кола звекетаху и зврктаху свима лотрама, као да ће сваког часа да се разглаве у све сас |
| ти прстом у чело, као да се увери да му лубања није напукла, па задовољан тим претходним, и ако |
| у руку, једно осје на раме, па право у луг Аћиму!{S} Да му помогнеш кола оправити, натоварити |
| вита изађе мало у брдо, у једном ниском лугу славуј певаше тужну и слатку неку песму, и не прек |
| планине, па као узгред прича, како је у лугу видео Аћима Главоњу како се мучи.{S} Претоварио ко |
| а; „него ето та слуга, или је пијан или луд, блене у младу па не зна шта свира!" — „Блене у мла |
| А, ово не може бити друго, ово је један луд сан!{S} Рајко, молим те, јесам ли ја будна? јеси ли |
| м очима кроз сузе гледа.</p> <p>— „Ама, луда децо, зар не чујете да вас вичем?{S} Што сте се об |
| огреје. „Јеси ли ти онај светац о коме луда раја прича, да се разговараш са царем змајским и д |
| ; није то; него ме за грло хвата и дави луда мисао, да већ можда никада ни видети нећу ове дивн |
| огу, нека ми бар памет преврне, те да у лудилу и не знам ништа и не осећам ништа.{S} Па као у и |
| латка уста, или упрети љубећи их?...{S} Лудо једна! је л’ ти она род какав?{S} Није ти сестра, |
| иганин; „не, ако си ми ортак!{S} Оно је лудо, поносно, љуто и бесно и без тога!{S} Него није он |
| ите им покорни, не буните се, не гините лудо, још није дошло време, а кад дође време доћи ће и |
| ме шта да радим с ово двоје младих да у лудо главе не изгубе! “</p> <p>— „Оче!“ прихвати Рајко |
| S} Али ето, и сам признајеш, младост је лудост а ђаво не спава!{S} Видим и сам није ти лако бил |
| разумеш ли оно што се каже: младост је лудост а ђаво не спава?!“</p> <p>„ То знам! “</p> <p>— |
| е.</p> <p>„Мартин ће скупо да плати ову луду шалу! “ промрмља Циганка у љубичастој кадифи и под |
| рила и остављаше да се лепо види румени лук горње усне од добро срезаних и за човека доста мале |
| о положио беше нешто погаче, млада црна лука, соли и млада сира.{S} Прихватајући се помало Марг |
| ганку лево.</p> <p>„Та зар не провидите лукаву игру старог лакрдијаша Мартина?{S} Шта сте се сл |
| S} Ето нас тамо.{S} Свирај, певај, пиј, лупај, свирај, целу ноћ.{S} Онаквог весеља не видех ни |
| аш као да је сабљом пресечен.{S} Осу се лупање песницама о сто и усклицавање гостију.{S} Па онд |
| ни.{S} Савршена тишина, у којој он само лупање свога срца чујаше, казиваше му да у пећини нема |
| лија и кидисаше на кола и коње што тако лупњавом будише мир успаваног села. </p> <p>Маргити се |
| а на стену Рајко пусти погледе своје да лутају правцем к рудничким планинама.{S} Неколике јако |
| д ћумура, а ко би знао куд су јој мисли лутале.</p> <p>— „Не!“ викну Циганин; „не, ако си ми ор |
| кад би нежна кћи после дугог страдања и лутања наишла изненадно на још нежнију матер своју, па |
| дила да се гвозден један котарац напуни лучем и катраном, да се све то обеси о ону гвоздену чак |
| што ми је много драже.{S} Ја сам верна љуба од Расине Рајка! — Сад нека дођу људи, нека затвор |
| а својим маџарским слугама: сад мени за љубав пођите овуда у околину и наберите пољска цвећа.{S |
| че од веровања; горчина је била јача од љубави.</p> <p>Па онда стаде поред Рајка, који нешто те |
| војачки занос, чист пламен невине једне љубави, погасио буром мојих уздаха и даждом мојих суза. |
| ак твога чистог срца и знак своје чисте љубави према теби!“</p> <p>Па онда му приђе к лицу и по |
| на њему још има пуно добрих људи и пуно љубави.{S} Хвала вам добри људи!{S} О, мој Рајко, ево т |
| етла, како је румена и светла била њена љубављу зажарена лепота, онда је лако могућно, да би је |
| ај, да ћу на тебе, док сам год жива, са љубављу једне благодарне кћери мислити.{S} И на самртно |
| ом ватром, са једном страшћу, са једном љубављу, која је кипела, као кад би нежна кћи после дуг |
| која ће то витештво и ту слободу чистом љубављу за себе да веже!{S} Ах, што немам млађу сестру, |
| род, и опет ми је милији но да ми је и љубазник и вереник и најприснији и најмилији род.{S} Ни |
| „Није ми брат, није ми вереник, није ми љубазник, није ми никакав род, и опет ми је милији но д |
| ојим шапутом успавају, нека те успавану љубе, нека те нежно миловану однесу старом Дунаву, Дуна |
| а узе да јој љуби обе руке и заплака се љубећи их.</p> <p>„Ходите, ходите, слатка моја госпођо, |
| па љубити онако слатка уста, или упрети љубећи их?...{S} Лудо једна! је л’ ти она род какав?{S} |
| бруке спасе!“ И онда старица узе да јој љуби обе руке и заплака се љубећи их.</p> <p>„Ходите, х |
| /p> <p>„Благо оном ко њу као своју жену љуби!...{S} Шта оно би с тобом јутрос у пећини, кад муњ |
| S} Знала сам само за немилост твоју.{S} Љубила сам те, а ти си ме гонио.{S} Осмех моје невиност |
| дала, теби молила, у тебе уздала и тебе љубила.{S} Предао си младост моју старцу једном.{S} Нис |
| } Сад га љубим.{S} Не могу без њега.{S} Љубим га.{S} Кажите слободно свима да га љубим и да је |
| убим га.{S} Кажите слободно свима да га љубим и да је једина моја срећа на овоме свету у томе, |
| је жив био дивила сам му се.{S} Сад га љубим.{S} Не могу без њега.{S} Љубим га.{S} Кажите слоб |
| само рече : „голубице моја, тебе ћу да љубим, а Циганина ћу да бијем!{S} Како сме псина једна |
| и своме дому весео и поносан, као да се љубио лицем у лице с оним великим јунацима, и као да се |
| риљубљује... шта ли је слађе: живети па љубити онако слатка уста, или упрети љубећи их?...{S} Л |
| “ </p> <p>Ударише Маргити сузе.{S} Узе љубити оба бокора, као да су не само две мирисне него д |
| е на колена пред Маргитом; узе јој опет љубити руке по стотину пута, љубљаше јој колена и скуте |
| но циганскога типа, обучена у хаљину од љубичасте кадифе, са пуно тешких златних ланаца о врату |
| ати ову луду шалу! “ промрмља Циганка у љубичастој кадифи и подиже према Мартину стегнуту песни |
| е јој опет љубити руке по стотину пута, љубљаше јој колена и скуте, и плакаше горко.</p> <p>„Еј |
| /p> <quote> <l>„Ој, Маргито, моја верна љубо!</l> <l>Додај мени крстата барјака,</l> <l>Цар ме |
| ив.{S} Али ви познајете боље од нас ове људе овде, па кад ваша логика каже да је младић овај по |
| о шта ће од жалости за вама.{S} Слао је људе у Цариград, потрошио грдне паре, па ништа.{S} Мисл |
| о он нас учи, вели нам: слушајте царске људе и будите им покорни, не буните се, не гините лудо, |
| мњака.{S} Дан се дизао и будио успаване људе на посао.{S} Озго испод зидина градских зачу се ку |
| угледају.{S} Ваља да пошљем испред вас људе који ће дати знак да сте наши! “</p> <p>Маргита се |
| се да и у овој <pb n="121" /> земљи има људи, који знају за Бога.{S} Ето то ми је доста!“</p> < |
| мном.{S} А баш је од Бога грехота, а од људи — Бога ми, мал’ не рекох нешто!....{S} Баш је <pb |
| пну псовку.</p> <p>Лавеж паса и вика од људи све се јасније чујаше.</p> <p>„Ама немојте тамо, а |
| !“</p> <p>Зачуше и лавеж паса и вику од људи са свим близу пећине.{S} Стена се опет окрете и па |
| у да ми учини милост да заповеди, да ме људи његови обесе о најближе дрво до моје пећине, па ме |
| рне купе, док ја не прихватих: „немојте људи! све једно је, једном мрети ваља; него молите се б |
| ака пушке пуцају.{S} Скелеџија и његови људи даваху абер сељанима у околини, да им је нека вели |
| о не узе да побојава да ће се они млађи људи још и покрвити.{S} Али их старац уталожи и узе сам |
| овнемо да седи с нама на миру док твоји људи не дођу,“ рече Рајко старцу, па је онда викнуше. < |
| ну кућу коју ја знам, одатле би је моји људи после неколико дана испратили у Расину у моју родб |
| леко од села, а под неке врбе, где неки људи чекаху.{S} То је био Мартин, који је успео да за в |
| “ Узе Рајко да му шапутом прича. „Стари људи казују да овде у планинама има негде велика царска |
| људи и пуно љубави.{S} Хвала вам добри људи!{S} О, мој Рајко, ево твоје Маргите!"</p> <p>Сахра |
| ва жена такав јунак, ја какви су јунаци људи у њеној земљи?!“ А сад видим, да ако у вас и има м |
| а љуба од Расине Рајка! — Сад нека дођу људи, нека затворе ковчег и залију онај од олова!“ —</p |
| м каменом.</p> <p>Него ово двоје младих људи само прелетеше погледима ове столове, па се окрену |
| ци, те се њиме баци на оно двоје младих људи пред чесмом.</p> <p>Млада се жена промени у лицу п |
| и око њега било је још неколико млађих људи у маџарској народној <pb n="3" /> ношњи, а и један |
| видим како на њему још има пуно добрих људи и пуно љубави.{S} Хвала вам добри људи!{S} О, мој |
| верио!{S} Знам ја, вели, има племенитих људи у твоме народу.{S} У последњем рату, имао сам ја, |
| то и грехота пред Богом и срамота пред људма!{S} Ово је овако доста за нашу потребу!“</p> <p>„ |
| сти, која треба да се слива само у срца људска.{S} Само је <pb n="23" /> Рајко јахао и даље нап |
| мора беху саливене па позлаћене некакве људске прилике.{S} Један висок човек у владичанском окр |
| нама и што би било склоништа од погледа људских, нема склоништа од њушкања самсовског.{S} Доист |
| последње неразговетно одјекивање говора људског у даљини.{S} Савршена тишина, у којој он само л |
| илике ове беху све у већој него обичној људској величини.{S} Десно од њих на једној, нешто мало |
| стом полагано креће и на својој осовини љуља.{S} Протре очи да види боље.{S} Јест љуља се и пов |
| ља.{S} Протре очи да види боље.{S} Јест љуља се и повија се, али му се све поче око њега да окр |
| <p>Маргита се, сва бледа пребледа, само љуљала то на десно то на лево, док је Ружа причала.{S} |
| а узе да удешава ћемане.{S} У том послу љуљаше се то на десно то на лево и дуго не могаше да уд |
| од лискуна, а наш народ вели, да су то љуспе што падају од змајевских панцира, кад се змајеви |
| је да пије много више но пре, постао је љут и прек.{S} Један пут на некаквом весељу угледа једн |
| неку руку право и велиш!{S} Кад изађох љут од твоје господе и стадох у оном забрану иза карава |
| е осветим моме крвнику!“ Дадоше ми неке љуте арамије.{S} Одјездисмо преко границе, и ударисмо н |
| тови!“ рече он не толико уплашен колико љутит, и шкргутну зубма као да кроз њих меље не више ка |
| трља се с брда једна каменица и зачу се љутита вика и псовка циганинова.{S} Учинило му се да му |
| p> <p>— „Није с неба!“ прекиде га Манда љутито; пала међу нас из ноћи као из црног пакла!“</p> |
| ?{S} Хајде на вешала с њиме!“ викну бег љутито, па махну сејменима да ме воде.{S} Јаукнуше моји |
| десну наслоњачу, устаде, узе своју кћер љутито за руку и одвуче је и посади на њено прво место. |
| Пазара, Милош Обилић, Милан од Топлице, Љутица Богдан и Краљевић Марко, један за другим искупиш |
| о си ми ортак!{S} Оно је лудо, поносно, љуто и бесно и без тога!{S} Него није она моја мајстори |
| а им прсла осовина, те Аћим растоварује љуто кунући и кола и мајстора који их начини и волове т |
| цу и доведоше њему натраг.{S} Избише ме љуто <pb n="76" /> камџијом док опет не обамрех.{S} Кад |
| наши стари тако тешко згрешили те овако љуто преврну земљу ову?!“</p> <p>Танка сива маглица ран |
| вере били приступите.{S} Уморни путник, ма које вере био, свуда је под божјим небом добро дошао |
| иња из дубине душе захваљује.{S} Рајко, ма шта да буде, твоју доброту и твоје витештво никад, н |
| и јелек, а камо ли кошуљу до појаса, па ма ме убио! “ рече млада Маџарица.</p> <p>„Нећеш?!“ дре |
| е!{S} Ја му се молих да је придигне, па ма и богињаву и слепу, само нека ми дете живи!{S} И он |
| } Али не имадоше срца да јој се противе ма у чему.{S} После неколико сахата Мартин је већ био о |
| едно, али се не бој да ћу се заборавити ма у чем.{S} И да ниси госпођа робиња си, и да ниси роб |
| удари пламен у образе. „Да ли је волим ма за трунку?“ питаше сам себе, и онога часа нађе да тр |
| Бог нека те чује!{S} Ако сам те задужио ма чим, ево си ми богато платила и преплатила твојом го |
| нека распитају и доведу амо свакога, ко ма и уображава да нешто зна!“</p> <p>Кад Мартин отиде М |
| а даље од змијских врата. „Ако ме волиш ма за трунку, онда хајдмо даље од те змијурине!“ </p> < |
| од те змијурине!“ </p> <p>„Ако ме волиш ма за трунку, “ — те речи падоше на срце Рајку као зрна |
| ку бруку у мом двору видиш! “</p> <p>— „Ма шта да је не може бити твоја брука и срамота!{S} Каз |
| его, није то тамо моја зарада!"</p> <p>„Ма, човече, вређаш господство њихово!{S} Него чекај!{S} |
| вом вихар ветар диже,</l> <l>А из друге мавен пламен лиже </l> <l>А трећа му проговара глава.</ |
| коју сам ја мислила да је света Марија Магдалена, док не чух да је она зове Ефимијом!“</p> <p> |
| ма се танка бела ћерћелија тек као сива магла у вис тихо повијала и још тиме спуштала.{S} Никад |
| его испред тога сниског зида од збијене магле светлуцаху овде онде дугачке ватре.</p> <p>„Видиш |
| преврну земљу ову?!“</p> <p>Танка сива маглица ранога јутра растањивала се све више и више, ка |
| к и Јастребац замотавали су главе своје магловитом копреном; ни орлова, ни јастребова није се н |
| своје матере.</p> <p>„А ти, гадна црна мађијанко, дижи се са те столице, па овога часа напоље |
| ки Татари и црни Арапи поје овде упорне мазге и ћудљиве и грозне камиле своје!{S} Овом је белом |
| не брукај ме тако за Бога!“ Па Маркова мајка, моја добра стрина Круна, удри у плач и у кукњаву |
| па нека каже: није ти овде твоја српска мајка, ни твоја српска сеја да те оките, ево ти један с |
| но.</p> <pb n="89" /> <p>— „Гробом моје мајке... небом и земљом моје отаџбине.... заклињем се!“ |
| а Маргиту преноћиште, брижљивошћу једне мајке и умешношћу једне танкоруке и окретне девојке, он |
| , што је прадед или чукундед моје старе мајке, један Кемењија, погинуо на Косову, бранећи од ту |
| онако исто као оно у капели пред иконом Мајке Божје.</p> <p>Рајко се побоја да није излудела, к |
| ом ивањскога цвећа и дивљег каранфила и мајкине душице Ружа се прва врати. <pb n="227" /></p> < |
| арице, хоћемо ли један?{S} Хајде да ово мајкино момче види што не би ни у сну могло снити ?{S} |
| ободан и срећан враћа у завичај да види мајку, браћу и родбину.{S} Као да га негде на путу или |
| че Рајко без устезања. „Волео сам своју мајку, волим, је и сада и ако је давно умрла.{S} Волим |
| рече Циганин; „мајстор сам од ћеманета; мајстор сам налбанта; а <pb n="41" /> мајстор сам и од |
| ; мајстор сам налбанта; а <pb n="41" /> мајстор сам и од мегдана, и пеливан сам!{S} Хоћеш да се |
| дођох да те питам: јеси ли ти баш прави мајстор?“ питаше Рајко.</p> <p>— „Како ода шта!“ рече Ц |
| > <p>— „Питах твоју мајсторицу, јеси ли мајстор од заната, па ми срдито рече: „ено где је, иди |
| од посланика доби.</p> <p>„Ето, ако си мајстор, искуј ми ова четири талира у четири потковице! |
| /p> <p>— „Како ода шта!“ рече Циганин; „мајстор сам од ћеманета; мајстор сам налбанта; а <pb n= |
| егедину у Маџарској, у дружини чувенога мајстора Борчија.{S} Једнога дана рече нам Борчија: „ха |
| е Аћим растоварује љуто кунући и кола и мајстора који их начини и волове теглиоце. „Ко је <pb n |
| а нешто чисте преобуке па рекох: могу у мајстора дуго остати, а неко може доћи па однети и терк |
| весео и гласан поздрав: „сабанахиралах, мајсторе!“</p> <p>„Алахразусум, ефендија!“ одговори Циг |
| бесно и без тога!{S} Него није она моја мајсторица.{S} Она је моја робиња!{S}" Па онда окренув |
| се.</p> <p>„Да је додамо мало и твојој мајсторици!" рече Рајко погледав к младој жени, која се |
| а испаде на праг.</p> <p>— „Питах твоју мајсторицу, јеси ли мајстор од заната, па ми срдито реч |
| е да има своју вољу.</p> <p>„Али је ово мајсторски!{S} Је ли да је као жив? и коњ жив и јунак ж |
| а колена, а душа јој се вину к девојци, мајци божјој.{S} Дуго је ту клечала са склопљеним рукам |
| ни мој Мартин: „лажу, лажу; нису се они макли из Сегедина; него су се онај црни патер и она црн |
| мо како Маргита дише.{S} Не смеде да се макне да је не разбуди. „Уморна је јадница!{S} Нека се |
| д хтедоше да пођу, ластавица неће да се макне од пећине.{S} Уједа зубма, бије ногама, себи не д |
| Је ли да је вредно било залутати?...{S} Макни мало са лица њена на ниже погледе своје!...{S} Шт |
| режи као бесно псето.{S} Али она се не макну с места.</p> <p>„Хоћеш или нећеш?! “ цикну он опе |
| е од Бога грехота, а од људи — Бога ми, мал’ не рекох нешто!....{S} Баш је <pb n="18" /> велим |
| онело да хвата.{S} Изломио је своја два мала ножа, сломио је и свој велики нож из сплава, а ниј |
| очељу беше од углађенога зеленог камена малахита, а беше застрвена просто једном хрпом од златн |
| вори га, и онда гласно ускликну: „каква малвасија ?{S} Та ово су сребрни новци!" па онда загњур |
| цима.</p> <p>„Биће да је то каква стара малвасија којом су се наши стари јунаци и господа појил |
| шареницу пуну јабука.{S} Изнесе некакве мале и велике чутуре.{S} Све то метну пред њу и око ње |
| утљајем неког јаког црног вина из једне мале чутуре.</p> <p>„Е, децо моја!“ поче старац весело; |
| ливено, — са устима која нису била врло малена, али на којима је било пуно неке чудесне милине |
| да се донесе у подземне сувоте под овај малени градић, који је и онда слабо коме у очи падао.{S |
| сне од добро срезаних и за човека доста малених уста.{S} Лице му је било обликом као округла ја |
| з тек само за једног човека, који би од малених врата у зиду силазио на под дворане или из двор |
| му каже: нема од тога ништа мој брајко; мали си ти за такво јунаштво!</p> <p>Па онда као да јој |
| ему Бекир мисли.</p> <p>— „Ето како: за мали чардаш Маџарица мора да скине јелек и кошуљу до по |
| рице, устај па скидај јелек и кошуљу за мали чардаш!“ Па Циганин превуче гудалом по струнама.</ |
| !“</p> <p>— „Устај!{S} Не треба ми више мали, хоћу сад велики! “ дрекну Циганин па већ запенуши |
| избуљи очи на њу. „Вала ћеш да играш и мали и велики па још маџарски да певаш!{S} Знаш, ниси х |
| ше?!{S} А сад, биће ти доста да видиш и мали!{S} Хеј, Маџарице бесна!{S} Него искај, млади мој |
| им крштеним човеком нећу ти поиграти ни мали а још мање велики!“ говораше она упорно и са свим |
| симпатије на све што је живо.{S} И овај мали коњиц са ситном главом, паметним очима и красним о |
| слиш жива предавати, онда... ево ти мој мали пињал; оштар је као гуја.{S} Седи тамо у дно пећин |
| колико корачаја напред и угледаше један мали и сићушан бледи пламичак, који <pb n="97" /> наизм |
| не бих хтела да му играм што он прозва малим и великим чардашем, он би ме најпре хладним клешт |
| е десила неприлика, прошао си а ниси ни малим прстом мрднуо да му помогнеш.{S} Што си тако мене |
| запиштала и закукала, а они — просто ни малим прстом да мрдну!{S} Шта ли би мој стриц Павле рек |
| вели ти: да ту јадну жену не такнеш ни малим прстом, јер ћеш закукати да сав Алаџа-хисар чује! |
| чи виде да је по рамену покривен својим малим гуњцем и да поред њега седи Маргита.{S} Оклопила |
| и своју воштаницу и остави је у куту од малих оних врата. „Ко зна колико ће нам дуго требати св |
| осла?!{S} Како ти то питаш?“ рече Рајко малко збуњено а нешто мало и срдито. „Нико ме други к в |
| а.{S} Али кад јој лице сагледате, нешто малко дугуљасто али лепо сливено, — са устима која нису |
| се ти заносиш, мој братац!“ рече патер малко нестрпљиво, па не хте то ни да преводи.{S} Али га |
| ковачке алатке, пробра двоје клеште па, мало посрћући, отиде те их завуче у жеравицу.</p> <p>„С |
| у нека седне поред барона Отмара — гле, мало не рекох Османа!{S} Ха, ха, ха!{S} Барон Осман је |
| ћелију на грудма и закопчавајући јелек, мало порумене.</p> <p>„Како је... крупан овај твој мерџ |
| џија?!“ викну Рајко.</p> <p>— „Ама ето, мало час отиде с весларима у брдо у виноград!“ рече деч |
| ад човек прихватив ибрик из њених руку, мало га одли, подиже у вис и рече тихо:</p> <p>„Пун ибр |
| дана.{S} Ту се просто стропошта на под; мало не заплака од бруке и срамоте своје; дуго држаше л |
| а у оној зверској јазбини претрпела!{S} Мало по мало па осећах како се и сама претварам као у н |
| змијурина !{S} Колики јој је језик!{S} Мало ме њиме не палацну у образ !“ рече Рајко па трже к |
| јем у најбољој одаји караван-сераја.{S} Мало час па изађе патер из одаје у ходник и удари се пр |
| јвише да му је било тридесет година.{S} Мало подаље од њега седела је на земљи, а наслонив <pb |
| аше хладном водом из златног пехара.{S} Мало час па она подиже трепавице те уморно и жалостиво |
| ине и ослушкиваху не би ли што чули.{S} Мало час па она поче грчевито да притискује руку његову |
| .</p> <p>„Какви самсови, кћери моја?{S} Мало час си о њима причала, па ти се причињава да их чу |
| а испричах што милостивој госпођи треба мало босиљка.{S} А баба се заплака: „ех, рече, кад мило |
| да видим тебе и твога Мартина, па да га мало спремите!“</p> <p>— „Ох, слатка моја госпођо!{S} В |
| пода маџарска!“ понови Рајко, а беше га мало и зачудило што га она тако пита.</p> <p>„Зар ти ме |
| колико ће нам дуго требати свећа.{S} Да мало приштедимо.{S} Доста је нека нас води та светлост |
| га је страх везао био; моја памет, која мало час хтеде да прсне, нађе опет своју присебност.{S} |
| у злато и драго камење окованих.{S} Она мало нижа трпеза у зачељу била је од углачаног плавог к |
| о изгледаху са отвореним чељустима и са мало спуштеним и одуженим вратом, које густа грива покр |
| креташе озго са града.{S} Кад се свита мало примаче, она се жена подиже, па да би појачала вид |
| е подигао горе к лицу старчевом, а уста мало отворио као да пева.{S} Старац се пригнуо мало к м |
| а се старац и два и три пута.{S} Поћута мало, и опет се накашља и онда рече: </p> <p>„Плот је с |
| ђе даље низ брдо.</p> <p>Он сам застаде мало иза њих свих.{S} Стојаше као укопан.{S} Прођоше га |
| невесело крекетале.{S} Кад свита изађе мало у брдо, у једном ниском лугу славуј певаше тужну и |
| рчиш за њима!"</p> <p>Маргита се подиже мало, наслони лакат од леве руке на узглавницу од Рајко |
| у погинуо, еј вала му!“ па Рајко подиже мало са главе шубарицу; „на бољем месту и није могао по |
| ћеш да предаш!"</p> <p>Маргита, која је мало час села на земљу, диже се сад у висину.{S} Приђе |
| Еј, јадна, јадна моја госпођо, како је мало среће Бог вама дао, баш вама, који сте <pb n="191" |
| главу, да ову мало подигне.{S} Како је мало по мало запајаше, виде да је готово у своме левом |
| Бекри-Бекира робује!“</p> <p>Трајало је мало подуже док је патер превео све оно што Рајко рече. |
| уо седло и узду са ластавице, протро је мало рукама својим и чешагијом и одвео је на једну леди |
| рисном травом, Рајко беше простро своје мало сиџаде и развио своју <pb n="167" /> црвену кабани |
| дне јуначке земље.{S} Ти ми нудиш твоје мало гуњче; за што да си ти већи <pb n="123" /> витез о |
| аше Рајку као да из оног ћеманета, које мало час онако тужно плакаше, сад све саме варнице пршт |
| ану и наместите све што треба, ја да се мало помолим своме Богу <pb n="157" /> овде над пећином |
| на који од оних ковчега горе, па да се мало прихватиш и одмориш, а у том ће ваља да и старац д |
| чутуру и опет се добро напи, као да се мало поткрепи, после оног чуда и белаја што га снађе.</ |
| е, госпођо!“ прихвати Рајко и доиста се мало застиде; „ако ме питаш да ли сам обегенисао где ка |
| подигнув једну руку у висину, погнув се мало унапред по коњићу своме, јури кликћући као млад со |
| лице своје скривено на рукама, а кад се мало умири он диже главу, погледа кип Душанов и рече по |
| изиђите овога часа у гору и склоните се мало.{S} Кад турски самсови дојуре у пећину, наћи ће Ма |
| ешто спорије и теже да дише.{S} Пови се мало на десно и лице јој се сад окрену право ка кубету |
| роведоше под једним грмом, заложивши се мало хлебом, једва <pb n="69" /> да се могло звати одмо |
| Милош...{S} Страхиња!"</p> <p>Рајко се мало насмехну што ова млада Маџарица од онаких јунака н |
| е натраг на ону клупу.</p> <p>— „Узмите мало воде, слатка госпођо!{S} Приберите се; Бог је доба |
| пушташе из свога загрљаја, него одмаче мало своју главу од лица његова; гледаше му право у очи |
| аше озбиљно и невесело преда се; бејаше мало побледела а углови од усана грчевито задрхтаваху, |
| попију све!“ говораше сељак и посрташе мало на лево па на десно.{S} Очевидно беше му тешко да |
| ку од пећине.</p> <p>Старац изашао беше мало пред пећину, али се одмах врати.</p> <p>„Примичу с |
| па њиме показивао у напред; главу беше мало повио налево унатраг, као да се окреће к јунацима |
| ле његове последње речи.</p> <p>Стигоше мало после лекари из Сегедина и нађоше да је у Рајка ср |
| елику дворану.{S} А из те дворане, кроз мало ошкринута двокрилна врата, долажаше кроз дивљи нек |
| свакоме твоме помоћнику! “ и напи се, и мало што се не загрцну као неко дете. <pb n="36" /></p> |
| око њега блеђаше пред њеном лепотом, и мало по мало па као да га нестаде.{S} Учини му се да је |
| јела.{S} На глави јој је небрежљиво, и мало више на леву страну, везана жута <pb n="33" /> јед |
| живим напором окрете Циганина на прса и мало по мало и не без муке, веза му руке на леђа!{S} Ни |
| вори врата наиђе на Ружу, која врисну и мало што не паде.</p> <p>„Не бој се!{S} Ходи само да ми |
| десно, час у лево.{S} Маргита врисну и мало <pb n="146" /> што не испусти свећу: — „јух, змија |
| о што одбијеш и тај трећи катанац, одви мало врхом од копља ова врата, да видимо има ли светлос |
| е Рајко с веселим узбуђењем, па накриви мало своју шубару.</p> <p>— „Откуд ја могу знати ко је! |
| жалостив један <pb n="52" /> увод, који мало час па букну у пламенове и живо кликтање.{S} Изгле |
| о јој беше витки стас њен око паса, али мало на више свилена пупад као да нису смела да огледај |
| пред њима и свуда око њих.{S} У даљини мало на десно и право пред њима неразговетно <pb n="169 |
| да је вредно било залутати?...{S} Макни мало са лица њена на ниже погледе своје!...{S} Што се б |
| ан да ћу је убити!{S} Само се ти склони мало!“ </p> <p>„Никако! никако!“ врискаше Маргита стрес |
| p>И опет она не рече ништа.{S} Само јој мало задркташе усне као да хтедоше да се развуку у осме |
| ама.{S} Наусница га је <pb n="6" /> тек мало нагарила и остављаше да се лепо види румени лук го |
| тва, па се диже. „Време је, да погледам мало своју ластавицу!“</p> <p>И оде к ластавици.{S} А М |
| кад си застао иза свите; стојао си сам мало по више ове чесме; и окренуо си се био и гледао к |
| иће он ово !“</p> <p>Па се онда Циганин мало устави.{S} Наже чутуру и опет се добро напи, као д |
| да Рајко поче лаганим гласом, али онако мало као попевајући уз гусле:</p> <quote> <l>„Кад се же |
| вориш и како радиш!“</p> <p>Ту се Рајко мало устави; поћута, али му око усана обиграваше осмех, |
| нин облизујући се.</p> <p>„Да је додамо мало и твојој мајсторици!" рече Рајко погледав к младој |
| махну мало главом на Циганина. „Хајдмо мало подаље одавде; нећу да женско ухо чује што ћу да т |
| да часте и проводе !{S} Него да седнемо мало на ову плочу!“ рече Маргита.</p> <pb n="182" /> <p |
| вети да је виде просечену ?!</p> <p>Оно мало погаче већ су појели били; живели су сад о оно неш |
| зверској јазбини претрпела!{S} Мало по мало па осећах како се и сама претварам као у неку звер |
| да ову мало подигне.{S} Како је мало по мало запајаше, виде да је готово у своме левом наручју |
| а блеђаше пред њеном лепотом, и мало по мало па као да га нестаде.{S} Учини му се да је остао с |
| пором окрете Циганина на прса и мало по мало и не без муке, веза му руке на леђа!{S} Није дуго |
| ом том каменом кориту, над којим се ето мало <pb n="32" /> час умих, а сада — сада кривооки Тат |
| ичини.{S} Десно од њих на једној, нешто мало снижој, мраморној коцки, био је начињен цар један |
| иташ?“ рече Рајко малко збуњено а нешто мало и срдито. „Нико ме други к вама послао није до жал |
| и како је?!“ говораше Маргита са нешто мало више мирноће.</p> <p>„Ево да чујете!" узе Ружа да |
| и звезду Рајкову.</p> <p>Рајко се нешто мало збунио на оне њене речи, и не могаше одмах да нађе |
| турско ткиво испод њега са грла и нешто мало са средине груди размакнуто.{S} И онај низ крупног |
| агано, озбиљно, свечано, готово и нешто мало тужно.{S} Гледаше у Рајка неким замишљеним и благи |
| тај дан скоро без одмора, јер оно нешто мало времена што проведоше под једним грмом, заложивши |
| о округла јабука, која се слила у нешто мало дужу но ширу коцку, и кроз мрку препланулост од су |
| ворио као да пева.{S} Старац се пригнуо мало к младићима па се загледао у лице младога гуслара |
| и до речи лагала.{S} Кад су му тако већ мало памет померили, Манда му световаше да отиде у Арад |
| , па кад је видео, он полуде, полуде, у мало ме ето овде на овој асури не удави! “</p> <p>„Ама |
| Маргита сва усплахирена, па сави главу мало на десно, као да левим ухом боље чује.</p> <p>Поди |
| рихвати густу косу и лепу главу, да ову мало подигне.{S} Како је мало по мало запајаше, виде да |
| гом једном послу!“ рече Рајко, па махну мало главом на Циганина. „Хајдмо мало подаље одавде; не |
| S} Одлучио се да, чим се господа у Нишу мало поодморе, изађе пред њих да се е њима опрости.</p> |
| царицу Милицу.{S} Знаш шта вам казивах мало час кад бејасмо доле на капији, на којој царица пр |
| је ту лежала њена рука, на коју она баш мало час наслони лице своје.{S} Тек онај тајни тихи гла |
| } Не бој се!“ говораше Рајко, па се још мало осмехну само да је умири.{S} Али му лице поче нагл |
| l:id="SRP18920_C2.8"> <head>8</head> <p>Мало после да се вратише к оној трпези од зеленог камен |
| ју потражи.{S} Не жали платити!"</p> <p>Мало после опет зовну Мартина, па му рече: „Ево ти кеса |
| склопила па се у снове пустила.</p> <p>Мало после па Маргита, дубоко уздахнув, отвори очи.{S} |
| p> <p>И пођоше заједно и ћуташе.</p> <p>Мало после па једна сјајна звезда прелети небо, као да |
| велику икону на којој Богородица држаше малог Исуса у наручју.{S} Ту се она спусти на колена, а |
| шко; „видех их у српскоме шору у једној малој сиротињској кућици.{S} Изађе преда ме једна стара |
| да га хоће да загрли.</p> <p>Са једном малом китом ивањскога цвећа и дивљег каранфила и мајкин |
| ај вис.{S} Под самим градом опазе једну малу ватру.{S} Рајко мишљаше да ће је бити какви козари |
| нда њих двоје угледаше пред собом једну малу а прилично осветљену капелу.{S} У два велика гвозд |
| темку, тресну једном ногом о под, те му мамуза зазвркта, трже онај шпански штилет, па га сјури |
| а и камења.</p> <p>„Ама вреди да поломе мамузе.{S} С овога платна можете најбоље да видите, как |
| мама, на којима зврктаху широке сребрне мамузе, — био је средина, око које се она гомила повија |
| сни бок, куцну петом у пету, зазвекташе мамузе, те један пут те други пут, а ја гледам у трепав |
| p> <p>— „Богме ће господа моја поломити мамузе по том камењу!“ рече дежмекасти патер утирући зн |
| тек понешто кажем.{S} У Светој Гори има манастир деспота Ђурђа Смедеревца; у цркви иза олтара и |
| <pb n="47" /> ожедниш дигнућеш чету на манастир па га опљачкати, те ће ме црни калуђери клети |
| заклео све, који буду игумани његовога манастира на Светој Гори, да не такну ни једне аспре од |
| ара.{S} А старац њему причаше о српским манастирима на Св. Гори и о светогорским испосницима.{S |
| и зовеш школом витешта?{S} У нас има по манастирима школа, где се учи књига и летургија, али не |
| и му шта види у оној ноћи, у којој само манастирска кандила овде онде светлуцају, и у оној зори |
| ема у свем Алаџа-Хисару!{S} У ком си је манастиру наточио, вере ти?“ </p> <p>„Вере ми моје, не |
| Кад су му тако већ мало памет померили, Манда му световаше да отиде у Арад к некој старој Влахи |
| утекоше Цигани свирачи, утекоше гости, Манда одвуче старца и кћер, и кроз два или три тренутка |
| а под до зида.</p> <p>Врисну Сокица.{S} Манда скочи, узе чупати своје косе, па, с пеном на усти |
| е она црна змија Манда и њена кћи.{S} А Манда је готова на свако зло.{S} Начиниће гунгулу и уби |
| ...“</p> <p>— „Није с неба!“ прекиде га Манда љутито; пала међу нас из ноћи као из црног пакла! |
| {S} Ко није пијан, то је она црна змија Манда и њена кћи.{S} А Манда је готова на свако зло.{S} |
| гледајући ово друштво, сад кад виде шта Манда на њене очи учини <pb n="208" /> прекипе.{S} Она |
| почеше да удешавају жице.</p> <p>У томе Манда, која дотле узалуд гураше Сокицу да иде да опет з |
| је <pb n="195" /> гроф.{S} "Има!“ рече Манда. — „Па што ти то дете кријеш од мене?!“ „За то шт |
| страшна вика од гостију и запомагање од Манде Циганке.{S} Али нико од гостију да приђе грофу у |
| ј мрежи.{S} Није дуго потрајало док ето Манде и њене Сокице у двор.{S} Стари господин сазва нас |
| ђеница!{S} Иди види чија је!“ „Па то је Мандина најмлађа кћи Сокица!“ прихвати мој Мартин.{S} О |
| еј, патеру, како се зваше онај ?!...{S} Мандо, како се зваше онај?!...{S} Јест Румели-Бенглер-б |
| лили смо свиснуће.{S} Од муке звао је и Манду да му гледа у пасуљ, хоће ли вас наћи.{S} Она му |
| ица!“ прихвати мој Мартин.{S} Одмах дај Манду овамо. „Има ли твоја Сокица младеж на левом колен |
| 3</head> <p>„Знате ону проклету Циганку Манду, које је син био негда свирач у Борчије, па се по |
| p> <p>— Не знам!“ рече Рајко; "не знам, мањ’... чекај молим те!... јест, мањ ако то не буде дес |
| ајко па рече : „вала то ни у сну нисам, мањ ево што сад тебе дворим!{S} А није тешко тебе двори |
| знам, мањ’... чекај молим те!... јест, мањ ако то не буде деспот Ђурађ Смедеревац са његова дв |
| {S} Мојом ногом ја одавде крочити нећу; мањ да ме понесете силом на рукама!{S}" И лепо натераше |
| } Веруј ми нико се с тога не би завадио мањ санџак-бег с Циганином и Циганин са мном.{S} А баш |
| агим камењем.{S} Ту беху још и неколике мање круне и дијадеме, по свој прилици царичине, краљев |
| >Прођоше кроз гомиле веселих и више или мање пијаних сељака.{S} Успеше се уз камените степенице |
| требова није се нигде могло видети; још мање јата дивљих голубова; испод погдеког мостића од бр |
| , о висовима, селима и засеоцима, а још мање о бојевима који су се онуда били, и о јунацима кој |
| меде више да погледа ни у мерџан; а још мање у оне сенке у које се мерџан губио.{S} Гледаше пос |
| човеком нећу ти поиграти ни мали а још мање велики!“ говораше она упорно и са свим одсудно.</p |
| ва четири правца, висили су многобројни мањи обручеви од сребра са сребрним кандилима, неки ниж |
| ати.{S} Беше ту још поређан велики број мањих и већих златних крстова, богато искићених бисером |
| онеки сељачки шешир и по гдекоја женска марама.{S} Из села и у даљини чуо се топот од коња и зв |
| е.{S} Скидох јој с врата црвену свилену мараму, везах јој руке наопако, понесох је до мога коња |
| p>Док се Ружа на коленима, Богу молила, Маргита немирно, а с прекрштеним рукама, корачаше по со |
| Рајко.</p> <p>Док он тако још збораше, Маргита се беше прегла над најближим буретом, виде да н |
| ибињанин Јанка и узеше рујно вино пити, Маргита поче полагано да склапа своје трепавице, и тама |
| ка.</p> <p>Кад већ гроб би доста дубок, Маргита нареди да српски сељаци пођу у најближе село, г |
| n="153" /> мелем-поветарцем планинским, Маргита оживљаваше као цветак, који је од жеђи на суши |
| зи да му буде на бољој згоди за ударац, Маргита му метну руку своју на раме па му рече :</p> <p |
| анин Јанком?!“ упаде му живо у рен .{S} Маргита; „то је наш маџарски јунак Хуњадија Јанош! “</p |
| беше образе <pb n="219" /> подузела.{S} Маргита се није од њега одмицала.{S} Нареди те јој Ружа |
| и да их опет једнако у зембилу има.{S} Маргита је сваку јабуку секла својом руком у кришке и н |
| , кондирима, скрињицама и ковчезима.{S} Маргита дохвати прву скрињицу од сребрне срме, која јој |
| де, и осташе само са неколико ораха.{S} Маргита, која је иначе тако разговорна била, ућутала се |
| у црвену чизму у широкој бакрачлији.{S} Маргита не знађаше ни шта да мисли ни шта да каже, него |
| иде шубару и приђе к руци старчевој.{S} Маргита сјахав, застаде за неколико тренутака у забуни |
| с у напред, час у десно, час у лево.{S} Маргита врисну и мало <pb n="146" /> што не испусти све |
| лађу и да је у Сегедину све готово.{S} Маргита нареди да с њоме пође Ружа, Мишко и још пет мом |
| > <p>Као да је гром поред ње ударио.{S} Маргита скочи са клупе на којој је седела, и притисну о |
| у па загледа добро у лице Маргитино.{S} Маргита се тихо насмехну па рече: „Кондору није требала |
| им и опет несигурним кораком к селу.{S} Маргита устави кола и викну сељака.</p> <p>„Молим те, б |
| , од Расине Рајку, витезу без замерке — Маргита.“ Имате ли гдегод босиљка, Мартине?!" </p> <p>— |
| мишица и плећа живој хоће да откида! “ Маргита се ту устави па се сва стресаше као да је грозн |
| вакво чудо до ноћас не видех ни у сну!“ Маргита је по свој прилици није ни слушала.{S} Она глед |
| иде опет да изближе гледа свога цара, а Маргита остаде да гледа растужена у старог деспота и у |
| тавицу!“</p> <p>И оде к ластавици.{S} А Маргита се огрну његовом црвеном кабаницом, изађе на вр |
| просуше му се неки хладни жмарци.{S} А Маргита се сва стресаше од како он помену авет и изгово |
| е, каква је то светлост тамо?“ упита га Маргита, кад јој и самој погледи падоше на онај ходник |
| сиљка. „Шта си платио за њих?“ упита га Маргита. „Нисам ништа!“ рече Мишко; „видех их у српском |
| та!“</p> <p>„Па то ће бити,“ прекиде га Маргита, „она змијурина коју Рајко хтеде да убије! “</p |
| видети.</p> <p>— „Рајко !“ дозиваше га Маргита шапутом; „Рајко, где си?{S} Дај ми руку твоју.{ |
| /p> <p>„Што си тако заћутао?" питаше га Маргита седајући на сено у кола.</p> <p>— „Не знам ти н |
| на поред њега успаваног бди.{S} Него га Маргита брзо изведе из тренутне забуне, показав руком т |
| рак.</p> <p>„Ево једних врата!“ привика Маргита живо, и показа руком лево од себе.</p> <p>Рајко |
| мо где ти је далеко твој цар Душан!“ па Маргита показа руком у правцу преко целе дворане к оном |
| е у снове пустила.</p> <p>Мало после па Маргита, дубоко уздахнув, отвори очи.{S} Погледа по зве |
| у светлост.</p> <p>Није дуго трајало па Маргита устаде.{S} Приђе па пољуби икону богородичину, |
| „Да нису тамо господа маџарска?" запита Маргита.</p> <p>— „Бог зна где су ти сад господа маџарс |
| р Душан!“</p> <p>„А шта је ово?“ запита Маргита, пружив руку према трећој прилици.</p> <p>Један |
| городије, премилостива госпођа, грофица Маргита од Нађ-Бање!“</p> <p>И онда се склони на лево и |
| ам грофица Маргита!{S} Е, лепо; грофица Маргита има на левој страни... како да кажем... баш онд |
| та и викни да сви чују: „ево је грофица Маргита од Нађ-Бање!“ <pb n="198" /></p> <p>— Не! преми |
| гаше:</p> <p>„Сви знамо како је грофица Маргита као неблагодарна куја, незадовољна са старим му |
| "204" /> само једно место, које грофица Маргита може да заузме, јер јој с правом припада, а то |
| а очи, има стас.{S} Каже ја сам грофица Маргита!{S} Е, лепо; грофица Маргита има на левој стран |
| те паде доле у столицу.</p> <p>„Грофица Маргита од Нађ-Бање!“ промуца стари гроф, и она му се д |
| ћа.{S} Беше се као скаменио.{S} Али кад Маргита хитро скочи унутра у пећину, он пође за њом а з |
| да нешто зна!“</p> <p>Кад Мартин отиде Маргита још за неко време својим, од ружиног оцта мирис |
| вчеге.{S} Кад из треће просторије изађе Маргита му рече: „чини ми се да миришем тамњан.{S} Дола |
| че што изнад њега висаше.{S} За њим уђе Маргита.{S} Плоча се вину на својој осовини и затвори п |
| /head> <p>Један сахат позније лежала је Маргита на покровцу једном пред пећином, а поред ње се |
| ми се соба окреће...{S} Госпођо, где је Маргита ?“ „Ево Маргите поред тебе, Рајко !{S} Сад ће с |
| Између онога оловног ковчега по коме је Маргита легла, положив себи под главу гуњче <pb n="124" |
| Ружо, о чему ти то говориш?“ питаше је Маргита. „Где је гроф?{S} Страх ме да га мој изненадни |
| уда та светлост.{S} Али се побоја да се Маргита не преплаши кад се са молитве дигне, па њега не |
| ој витеже од Расине Рајко.... дај да се Маргита с тобом овде опрости!{S} Дај да се... као брат |
| у хармонију.</p> <p>„Бадава,“ окрете се Маргита Рајку раздрагана лепотом околине, „бадава, гово |
| а.{S} Рајко, витеже без замерке, ево се Маргита теби привенчава, да је од сад твоја и овога и о |
| уздахом, кад се трже из заноса, „ово се Маргита с Рајком опростила!.. <pb n="185" /></p> <p>А с |
| је!“ „И ја велим: доста лакрдије!" рече Маргита мирно. „Избављена из турског ропства, витештвом |
| „Та само да стигнемо у Маџарску!" рече Маргита; „видећеш, мој старац мене толико воли, да ће о |
| ја се Турцима жива не предајем! “ рече Маргита.{S} Усправила се, подигла главу у вис, лице јој |
| него да овај мед у устима топим! “ рече Маргита, па јој онако уморној очи затрепташе топлом ват |
| х лакнути!{S} Него... шта је то?!“ рече Маргита сва усплахирена, па сави главу мало на десно, к |
| или господа, била сам ја госпођа!“ рече Маргита поносито; „ако су они јунаци, и ја сам кћи једн |
| те?“</p> <p>„ Ја сам се смислила!“ рече Маргита мирно и готово хладно. „Рајко, који ми се довде |
| <p>„Ето то је пред нама Нађ-Бања!“ рече Маргита Рајку, показујући му руком; „ова гомила кућерак |
| , грозим се и да погледам натраг!“ рече Маргита, па се сва стресе. „Ово ми је први дан среће по |
| <p>— „Откуд ја могу знати ко је!“ рече Маргита.</p> <p>„Е да ти кажем!{S} То је наш цар Душан! |
| е би ти хтео, Мартине, ево ко ће!“ рече Маргита, показав руком на Рајка.</p> <p>— „Та како вас |
| и шта је то?!“</p> <p>— „Не знам!“ рече Маргита усколебаним гласом и нешто као устежући се.</p> |
| ешто ме је страх да идемо у лево!“ рече Маргита; „старац ти је довикнуо да се држиш десно.{S} М |
| би нама било да си и њу одвалио!“ рече Маргита па се сва као стресаше. „Ух, пре нека ме и самс |
| је страх само у мраку.{S} Хајдмо!“ рече Маргита.</p> <p>Узеше да разгледају око себе.{S} У окру |
| о нам Бог да!“</p> <p>„Да пођемо!“ рече Маргита; „али унапред знам да излаза нећемо наћи!{S} По |
| ђемо да разгледамо шта је све то!“ рече Маргита.{S} Али пре него што ће са <pb n="103" /> прага |
| <p>— „Хајдмо одмах у другу собу!“ рече Маргита блеђа и од самог рањенога Рајка, па га узе под |
| его да седнемо мало на ову плочу!“ рече Маргита.</p> <pb n="182" /> <p>— „Каква је то плоча?“ п |
| е шкоде у вас?!“</p> <p>— „У нас,“ рече Маргита поносито, па јој се очи још топлије засветлише; |
| ткуда ти знаш да је то цар Душан?“ рече Маргита мирно.</p> <p>„Ниси чула за нашег цара Душана!“ |
| а него казуј ако знаш шта је ово?“ рече Маргита па показа руком на оно што се иза овог раставље |
| х видех горе у зидинама од града! “рече Маргита; па онда настави пуна збиље и сетности „био је |
| али га послуша.</p> <p>— „Рајко,“ поче Маргита својим најмекшим и најслађим гласом, „Рајко, ет |
| Зар да лајеш на своју госпођу? “ викаше Маргита, па сишав с кола приђе право к рундову, који, к |
| </p> <p>„Не, не, не!{S} Никако!“ викаше Маргита преплашено, па узе вући Рајка за рукав од гуњца |
| ло!“ </p> <p>„Никако! никако!“ врискаше Маргита стресајући се од ужаса, па свом снагом узе вући |
| !“ шапатом <pb n="215" /> је преклињаше Маргита, те Ружа одмах отиде у један кут од собе, спуст |
| остах с тобом у Шумадији!“ проговараше Маргита грцајући. „Не знам како да ти кажем!{S} Стид ме |
| ада за твоју витешку службу?!" говораше Маргита грцајући без суза.{S} Седе поред њега, па се ту |
| амо сребро ?! “ <pb n="106" /> говораше Маргита збуњена и готово збиљски у бризи, да јој се пам |
| одмах све шта је и како је?!“ говораше Маргита са нешто мало више мирноће.</p> <p>„Ево да чује |
| оје отаџбине.... заклињем се!“ говораше Маргита мирно, озбиљно и свечано.{S} Учини се Рајку да |
| , а овако рањен и више си ми!“ говораше Маргита нежно. <pb n="211" /></p> <p>— „Твоја постеља?“ |
| су благосиљаћу твоју доброту!“ говораше Маргита кроз плач.</p> <p>„Бог нек те прати, и анђели њ |
| а се сакријемо у овим урвинама?" питаше Маргита па дркташе као прут, и грчевито крхаше прсте св |
| <pb n="117" /> уз гусле пева?!“ питаше Маргита и осећаше како јој се срце размекшава.</p> <p>— |
| човек или каква баба видарица?!“ питаше Маргита све шапутом, као да Рајка не разбуди.</p> <p>— |
| <p>„Има некакво весеље у двору?“ питаше Маргита живо и под притиском неке зле слутње.</p> <p>— |
| од једанпут рука тако хладна?" шапуташе Маргита својим топлим дахом.</p> <p>— „Ваља да од ове х |
| срце престало да куца.{S} Кад то рекоше Маргита пред њима и пред свима својим млађима паде на Р |
| о, па кад <pb n="68" /> за ластавицом и Маргита поред свих шалвара, кафтана и чизама хитро иско |
| кроз тај отвор у ходник, али и Рајко и Маргита на свој ужас опазише при оној слабој а црвенкас |
| ис на оно место, где су недавно Рајко и Маргита тако лепе снове о лепшој будућности сновали.{S} |
| id="SRP18920_C3.2"> <head>2</head> <p>И Маргита се осећаше не само узбуђена, него и растужена и |
| сам ти ја једна несрећна жена!“ настави Маргита све тужнија. „Не марим што ћу да се жива у гроб |
| чом.</p> <p>— „Истину, истину!“ настави Маргита. „Кад ми је најтеже бивало, па бих, окупана у с |
| војим малим гуњцем и да поред њега седи Маргита.{S} Оклопила руке на своја колена, па га чисто |
| ући на један поширок бео камен, на који Маргита већ седе.</p> <p>„Ово је гроб једног надзорника |
| смрт.{S} Знао је само да пред њим стоји Маргита, и да га својим лепим очима кроз сузе гледа.</p |
| врате, па још са самсовима?!“ прихвати Маргита тихим гласом и бојажљиво.</p> <p>— „Неће, дете |
| „Од <hi>тога</hi> нема ништа!“ прихвати Маргита, ударив живо гласом на ону другу реч и махнув р |
| шта је?“</p> <p>„Ето, шта је!“ прихвати Маргита горко; „мој стари гроф, ког сам толико пута хва |
| изведе!“</p> <p>„Он ти рече,“ прихвати Маргита, „да на десно пођеш!“</p> <p>— „Да пођемо!“ реч |
| пуно крепка.</p> <p>— „Ружо!“ рече јој Маргита, паде јој око врата и пољуби је у образ; Ружо, |
| е шта радим, моја добра Ружо?“ рече јој Маргита; „о, кад би ти само знала како је он невин, как |
| </p> <p>„Мени се учини да рече: „ја сам Маргита, грофица од Нађ-Бање, жена грофа Аладара!““ про |
| а па рече са свим мирно:</p> <p>„Ја сам Маргита, грофица од Нађ-Бање!“</p> <p>— „Била си то нек |
| p> <p>„О, Рајко, Рајко!“ викаше га озго Маргита.</p> <p>Онога часа заборави своју слутњу.{S} От |
| у таваницу.{S} Окрете главу и виде како Маргита стоји поред њега, а крупне јој се сузе низ обра |
| о ућута.{S} Слушаше и гледаше само како Маргита дише.{S} Не смеде да се макне да је не разбуди. |
| и млада сира.{S} Прихватајући се помало Маргита говораше: </p> <p>„Ти ћеш код нас у Нађ-Бањи да |
| потраја неко време док се разабра да то Маргита јеца.{S} Приђе јој полагано, крстећи се као да |
| о к њему у двор! “</p> <p>У који час то Маргита рече и устаде, један крепак човек са проседом б |
| отинити део од онога <pb n="184" /> што Маргита осећа.{S} Рајко... мој витеже од Расине Рајко.. |
| адознало ослушкиваху.{S} Од часа на час Маргита би грчевитим притискивањем својих танких прстиј |
| д би је чула да се миче.{S} На послетку Маргита изађе — обучена у белу свилу, с расплетеном и н |
| у!“</p> <p>„А, сад тек видим!" упаде му Маргита живо у реч; „сад тек видим ко су твоји учитељи. |
| > <p>„Ево лези на ову постељу!“ рече му Маргита. — „А, то не, много је господска!...{S} Куд ћу |
| мо, јер ти је мука да признаш!“ рече му Маргита нестрпљиво.</p> <p>— „Чекај молим те, госпођо!“ |
| сва!{S} Пуна су за цело!“ довикиваше му Маргита, која беше подалеко од њега одмакла, отварајући |
| е поновио само твоје речи!“ говораше му Маргита.</p> <p>— „Не, не, чуо сам ја добро; одговор је |
| ом сузом.</p> <p>„Мартине,“ говораше му Маргита озбиљно и свечано; „био си нам свагда веран слу |
| ованом, Рајко још из даље опази како му Маргита, која бејаше остала са свећом пред оним вратима |
| сови као мрцину вуку?!...{S} Ах!“ јекну Маргита и онда оно севање од узбуђености око лепо среза |
| јко.</p> <p>„Терај право у двор!“ викну Маргита кочијашу.</p> <p>Око дворишта од двора повлачио |
| стављај ме саму у овој гробници!" цикну Маргита; „где си?!...{S} Шта, ти би ?!...{S} О, дај ми |
| с.</p> <p>— „Еј, мени тужној ! “ врисну Маргита, па се пљесну рукама, а срце јој се следи. „Где |
| јим зетом зовем!“</p> <pb n="175" /> <p>Маргита говораше то полагано, озбиљно, свечано, готово |
| а и кућу своју! “</p> <pb n="196" /> <p>Маргита се, сва бледа пребледа, само љуљала то на десно |
| и страшна светиња.</p> <pb n="98" /> <p>Маргита најпре и не гледаше у иконостас него у њега.{S} |
| онога од Божуна Бана!“</l> </quote> <p>Маргита спусти главу на Рајково гуњче, намести се и пов |
| , потрчах и — скочих у Мораву! "</p> <p>Маргита се ту устави.{S} Ћуташе и гледаше озбиљно и нев |
| и; далеко је тиха вода Дунаво !"</p> <p>Маргита отиде у пећину те по мирисном сену, што у једно |
| бар из далека да трчиш за њима!"</p> <p>Маргита се подиже мало, наслони лакат од леве руке на у |
| ако им се жива нећеш да предаш!"</p> <p>Маргита, која је мало час села на земљу, диже се сад у |
| Маргиту кроз Венчац до Космаја.</p> <p>Маргита је сама спавала у пећини, а старац и Рајко седе |
| тренутака владаше мртва тишина.</p> <p>Маргита дође до младе Циганчице.{S} Погледа је оним шир |
| га и насу воде и онда јој приђе.</p> <p>Маргита је лежала и главом и једном руком преко наслона |
| кукњаву дотрче сви као без душе.</p> <p>Маргита је лежала мртва.{S} Клечећи поред Рајкова ковче |
| .{S} Просто им већ очи засенуше.</p> <p>Маргита сва дрхташе од узбуђења и само узвикиваше: „ ах |
| тварка доста лепо могла да види.</p> <p>Маргита узе да трља очи, па онда погледа у немом чуду у |
| она два лава а пред самим пањем.</p> <p>Маргита се најпре дохвати руком својом за рукав од њего |
| ну траву под оним тамо јабланом.</p> <p>Маргита му се насмеја, али га послуша.</p> <p>— „Рајко, |
| у Стамболу! одговори јој Рајко.</p> <p>Маргита притегну узде па устави ластавицу.</p> <p>„Шта |
| а је просто увуче унутра у кућу.</p> <p>Маргита рече Рајку да пође с њоме, а кочијаша упути да |
| еда.{S} И ништа се више не зачу.</p> <p>Маргита се приљубила беше уз Рајка и чврсто се држаше ј |
| .{S} Хвала ти... и опрости ми! “</p> <p>Маргита не могаше речи да проговори, него га погледима |
| који ће дати знак да сте наши! “</p> <p>Маргита се била умила на бистром планинском извору испо |
| , то је — твоја земља Маџарска!“</p> <p>Маргита живо удари руком о руку, па онда обема притиште |
| екиваше узвик: „напред, напред!“</p> <p>Маргита не беше поред њега.{S} Беше крочила у десно, те |
| чардаш, а сад су већ при крају!“</p> <p>Маргита метну своју десну руку на лево раме Рајково, па |
| ред нашега доброг оца на Вујну!“</p> <p>Маргита говораше с пуно ватре; подиже леву руку и погле |
| а витеза и да му превијем рану.“</p> <p>Маргита и Ружа изађоше у предворје.</p> <p>„Боље је ход |
| кочи, али се савлада и рече :</p> <p>— „Маргита грофица од Нађ-Бање — робиња потурченог Циганин |
| си то некад.{S} А шта си сад?“</p> <p>„Маргита, грофица од Нађ-Бање!“ одговараше она опет мирн |
| стаде у дворници нико други осим Рајка, Маргите и Мартина. </p> </div> <div type="chapter" xml: |
| и да проговори.{S} Али корачајући поред Маргите и држећи је за руку не скидаше својих погледа с |
| ави се, покри лице рукама и — побеже од Маргите.{S} Одјури све на прстима кроз дворану право к |
| у. „Ево ти један струк босиљка од твоје Маргите, а ево ти један, који ти незнана наша пријатељи |
| добри људи!{S} О, мој Рајко, ево твоје Маргите!"</p> <p>Сахранише их једно поред другог; прели |
| те, господо, ово је доиста глас грофице Маргите!“</p> <p>„Шут, шут, шшш!“ заћуткиваше патер Амб |
| — пољуби га у уста!</p> <p>Као да је из Маргите муња севнула, и као да је гром поред њега пукао |
| е...{S} Госпођо, где је Маргита ?“ „Ево Маргите поред тебе, Рајко !{S} Сад ће стићи лекари, па |
| раву, да на мах неста зебње у Рајка и у Маргите.{S} Он одмах скиде шубару и приђе к руци старче |
| г и бујног излива суза као да је ових у Маргите са свим нестало.{S} Нико је <pb n="221" /> више |
| ом устави, па онда шапну <pb n="200" /> Маргити: „да причекамо док Цигани сврше овај чардаш, а |
| исну је, скочи у њу, зграби оба весла а Маргити рече, да слободно пусти ластавицу па да прихват |
| ко сте бледи и тако дрхћете!“ рече Ружа Маргити, која ћуташе па се само стресаше, као да је у г |
| аде па устави ластавицу, а руком показа Маргити на старца.{S} Него после неколико тренутака, и |
| рече Рајко са свим поуздано, окренув се Маргити; „да је авет утекла би!{S} А <pb n="145" /> кад |
| {S} Чим зађе за неко дрвеће, Рајко рече Маргити:</p> <p>„Одјахуј, па хајдмо у скелу!“</p> <p>Он |
| у лице из оне просторије.{S} Рајко рече Маргити, да са запаљеним трудом остане ту где је, а он |
| ак и кад га привеза за седло Рајко рече Маргити: <pb n="63" /></p> <p>„Хајде сад, у име божје, |
| клон у новцу од мене! “ </p> <p>Ударише Маргити сузе.{S} Узе љубити оба бокора, као да су не са |
| ="85" /> онда диже и окренув се Рајку и Маргити запита их: „шта мислите?“</p> <p>„ Ја сам се см |
| p> <p>Старац весело додаваше чутурицу и Маргити и Рајку, напивши се и сам, па онда опет настави |
| мели Беглер-беговици некадашњој грофици Маргити од Нађ-Бање.</p> <p>„Силенција!{S} Силенција!“ |
| Па <pb n="87" /> онда приђе гологлав к Маргити, метну руку на срце, поклони јој се смерно и го |
| за обе руке и повуче, диже се и приђе к Маргити.{S} Пригну се полагано над њеном главом, гледаш |
| бу и онај црни рундов и понизно приђе к Маргити, облизујући се и машући кудравим својим репом.< |
| предомисли, те се у бесном трку врати к Маргити.{S} Ова га обема рунама дохвати за кудрави врат |
| о сам у себи, а кад се врати у ходник к Маргити рече јој: „нема овде ништа особито!{S} Хајдмо д |
| , ошкрину их, завири и онда махну руком Маргити да дође.</p> <p>"Метнуо сам му хладне крпе на р |
| де да погледамо где смо!“ рећи ће Рајко Маргити. „Старац ће доћи по нас кад се отресе Турака.{S |
| оља.</p> <p>„Вала, госпођо," рече Рајко Маргити; „ако ти Бог помогне те стигнеш у свој дом, да |
| авом будише мир успаваног села. </p> <p>Маргити се поче да стеже лед око срца, кад опази да ниг |
| је и посади на њено прво место.</p> <p>Маргити, која се била за неколико тренутака чисто скаме |
| се јасан, а сада и пун свечаности, глас Маргитин; „овде, господо, има <pb n="204" /> само једно |
| ношњи! “ питаше старица, па се изви из Маргитина загрљаја, и узе да је очима мери.</p> <p>— „З |
| бе.{S} Трже десну руку своју из деснице Маргитине, скиде њену руку са рамена свога, одгурну је |
| крила одлеташе са полурастављених усана Маргитиних.</p> <p>Рајко ућута.{S} Слушаше и гледаше са |
| не нађеш пут у тамницу!“ И сад из очију Маргитиних сипаше ватра гњева, и она махну руком велича |
| стара Ружа и положи своју руку на раме Маргитино, која, онако пребачена преко ковчега Рајкова, |
| аше да загледа, и ако за тренут, у лице Маргитино, него да завирује у мрачну дубину онога ходни |
| вим рукавом.{S} Стојећки гледаше у лице Маргитино.{S} Она се у сну нешто тако невино осмејкиваш |
| рџан губио.{S} Гледаше постојано у лице Маргитино и пажљиво је напајаше хладном водом из златно |
| Ружа узе свећу па загледа добро у лице Маргитино.{S} Маргита се тихо насмехну па рече: „Кондор |
| додаде старац, па се пригну да потапка Маргитину руку. „ Ти си спасла мога смука, смук мене, ј |
| <p>Овај мирни говор поврати мир у душу Маргитину, и куцање њеног бурно узбуђеног срца поче да |
| ао уз гусле попева:</p> <quote> <l>„Ој, Маргито, моја верна љубо!</l> <l>Додај мени крстата бар |
| већу на сто, а сама паде на колена пред Маргитом; узе јој опет љубити руке по стотину пута, љуб |
| диже, скиде шубарицу и поклони се пред Маргитом и рече јој узбуђеним гласом, али топло и смерн |
| се склони на лево и дубоко поклони пред Маргитом, која у њеном турском руву ступи мирно а понос |
| је,“ па се Рајко опет насмехну, само да Маргиту охрабри, „оно је тамо ваља да постеља... младе |
| абаницу.{S} А док је он тако спремао за Маргиту преноћиште, брижљивошћу једне мајке и умешношћу |
| старац, погледајући час на Рајка час на Маргиту, па му се најпосле на овој очи зауставише. „Или |
| турски самсови дојуре у пећину, наћи ће Маргиту с ножем у срду !{S} А кад Турци виде да је са м |
| ка.{S} Требали су му да проведу Рајка и Маргиту кроз Венчац до Космаја.</p> <p>Маргита је сама |
| {S} Кад се врати к ватри, нађе старца и Маргиту како ћеретају као да су пријатељи од вајкада. " |
| после неколико тренутака, и више да би Маргиту ослободио, рече јој: „а знаш ко ће то бити?{S} |
| паса испод атиле ловачки нож.{S} Замоли Маргиту да каже Рајку да остави онде <pb n="199" /> у к |
| ју дугу пушку, па онда хтеде прихватити Маргиту, али се ова, без његове помоћи, једним скоком, |
| млада мреш, говораше Рајко, спуштајући Маргиту на тај плат, нека си бар између златних лавова |
| у дворану коракнути, Рајко задржа руком Маргиту, па онда онако узбуђен викну: „има ли овде живо |
| па је превали, и онда — удари песницом Маргиту у лево плеће, и диже руку да је и по други пут |
| >Мартин гледаше за неколико тренутака у Маргиту, па онда подиже руке у вис, склопи их живим јед |
| ним очима око себе, загледа се подуго у Маргиту, па јој врло тихим гласом рече : „ако се деси.. |
| алост и оста у столу, погледајући час у Маргиту час у ону тајанствену светлост.</p> <p>Није дуг |
| О, Ружо слатка, зар не познајеш грофицу Маргиту?“</p> <p>„Исусе, Маријо и Јосифе!“ врисну стари |
| а, нека робиња буде госпођа, све једно; мари ти за то тај твој цвет и она шева и ова земља и он |
| <p>— „Само кад си се разведрила, па не мари, нека је како год хоћеш.{S} Дугачке су те ваше маџ |
| цвркуће, дан свањива, а све то ништа не мари ни за тебе ни за мене, баш као да нас и није!{S} С |
| Па онда му је казала да све то ништа не мари, јер њему стоји у судбини тек сад срећан да буде, |
| жена за коју сам ја мислила да је света Марија Магдалена, док не чух да је она зове Ефимијом!“< |
| знајеш грофицу Маргиту?“</p> <p>„Исусе, Маријо и Јосифе!“ врисну старица, па се пљесну рукама; |
| p>„Што ћу ето да умрем лаганом смрћу не марим, право је!{S} Али што наведох ову јадну жену <pb |
| жена!“ настави Маргита све тужнија. „Не марим што ћу да се жива у гроб закопам, али да полагано |
| Турци виде да је са мном свршено, неће марити да вама зло какво чине!“</p> <p>„Није право што |
| ц прозвао „Страхињом“.{S} А његова сина Марка ми смо сами прозвали Краљевићем Марком, не због и |
| ви немате.{S} Имамо ми нашег Краљевића Марка, па Милоша Обилића, па Страхинића Бана, па Рељу К |
| ан пут пред вече ето ти нашег Краљевића Марка из планине, па као узгред прича, како је у лугу в |
| немају они <pb n="126" /> ни Краљевића Марка, ни Милоша Обилића, ни Страхињу!“</p> <p>„А, сад |
| све и старо и младо око огњишта, изведе Марка на среду те пред свима: „прошао си данас поред чо |
| и Бан Страхиња и Краљевић <pb n="24" /> Марко?!{S} Завукао се био сав у црвену сукнену кабаницу |
| ад тек видим ко су твоји учитељи....{S} Марко...{S} Милош...{S} Страхиња!"</p> <p>Рајко се мало |
| ечи, нити мрдну прстом, па ни после кад Марко осече и другу па и трећу главу Арапову, онда већ |
| искупи се око гуслара да чује: како је Марко укинуо свадбарину, како је Бан Страхиња савладао |
| ди због оних заватина у потоку ?!“ рече Марко. „Одмах сикиру у руку, једно осје на раме, па пра |
| не бруке и онога јада!{S} Моли се јадан Марко па све прсте да поломи кршећи их, „опрости ми, ба |
| иваше песму и даље.{S} Али кад Краљевић Марко осече прву главу Арапину, а она не рече ни речи, |
| наци какви беху Бан Страхиња и Краљевић Марко.{S} Одлучио се да, чим се господа у Нишу мало поо |
| ан од Топлице, Љутица Богдан и Краљевић Марко, један за другим искупише на белој кули Сибињанин |
| ану, запитај се: како би радио Краљевић Марко и како би радио Бан Страхиња на твоме месту? па о |
| . „Нико! сам је!“ одговори наш Краљевић Марко. „Јеси ли му се понудио да му помогнеш?" питаше г |
| да се ниси усудио да се зовеш Краљевић Марко, нити ко од вас, децо, да се усуди да га тим јуна |
| натоварити и кући отерати!“ Оде сиромах Марко без речи и вечере.{S} Него то је још најмање јада |
| им те, и не брукај ме тако за Бога!“ Па Маркова мајка, моја добра стрина Круна, удри у плач и у |
| а Марка ми смо сами прозвали Краљевићем Марком, не због имењаштва, него што је он од све момчад |
| ет да бунца.{S} Час говори с Краљевићем Марком, час са Сибињанин Јанком, час са Голубаном.{S} Т |
| слим каквим немаром свет одговара нашој марљивости.{S} Ето роса пада, вода бруји, цвет мирише, |
| е дођоше већ до самих двокрилних врата, Мартин их руком устави, па онда шапну <pb n="200" /> Ма |
| врата расклопише силним једним ударом, Мартин, са поносито уздигнутом главом, крочи у дворану |
| иве ма у чему.{S} После неколико сахата Мартин је већ био отпутовао.</p> <p>А Мишко његов донес |
| а и уображава да нешто зна!“</p> <p>Кад Мартин отиде Маргита још за неко време својим, од ружин |
| {S} Мартине, где си ти Мартине ? “ Дође Мартин, надзорник од имања. „Дај неколико момака; извуц |
| е увела у неку цркву! “</p> <p>Врати се Мартин носећи велику чинију воде и оцта од руже.{S} Дођ |
| енчање!“</p> <p>— „То је истина! “ рече Мартин очајавајући.</p> <p>„Нема друго, него одмах сад |
| се дворана поче да окреће. „Шта то рече Мартин?!“ питаше он час младу Циганчицу десно, а час ма |
| е крпе на рану и привезао је!“ говораше Мартин шапутом.{S} "Него, ето видите, обнесвеснуо је!{S |
| ту у гроб оваквог витеза.</p> <p>Ружа и Мартин дадоше једно другом миг да се не одмичу далеко и |
| Гроцке."</p> <pb n="222" /> <p>Узалуд и Мартин и Ружа наваљиваху да одустане од свега тога. „Не |
| ужо, дај ми мој ловачки нож! “</p> <p>И Мартин припаса испод атиле ловачки нож.{S} Замоли Марги |
| ка нам је сам Бог у помоћи!“ рече стари Мартин, па пође напред.</p> </div> <div type="chapter" |
| унце од човека!...{S} Него како је твој Мартин спор!...{S} Тек опет хвала му; шта бих сад без њ |
| > <p>„Не брините се, госпођо,“ рече јој Мартин; „Мишко већ јури путем у Сегедин.{S} Ја ћу сад д |
| на патеру Амброзијусу.{S} Каже мени мој Мартин: „лажу, лажу; нису се они макли из Сегедина; нег |
| дина најмлађа кћи Сокица!“ прихвати мој Мартин.{S} Одмах дај Манду овамо. „Има ли твоја Сокица |
| рбе, где неки људи чекаху.{S} То је био Мартин, који је успео да за велике новце најми неколике |
| еш ли ко је ово ?!“ питаше Ружа.</p> <p>Мартин гледаше за неколико тренутака у Маргиту, па онда |
| смех и у кликтање и у пљескање.</p> <p>„Мартин ће скупо да плати ову луду шалу! “ промрмља Цига |
| сам и хтела прво да видим тебе и твога Мартина, па да га мало спремите!“</p> <p>— „Ох, слатка |
| провидите лукаву игру старог лакрдијаша Мартина?{S} Шта сте се следили и укопали?{S} Та ово је |
| е сутра дан.{S} Стигао беше извештај од Мартина, да је најмио лађу и да је у Сегедину све готов |
| орници нико други осим Рајка, Маргите и Мартина. </p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP189 |
| дите унутра док ја пошљем децу да зовну Мартина!“ И старица је просто увуче унутра у кућу.</p> |
| платити!"</p> <p>Мало после опет зовну Мартина, па му рече: „Ево ти кеса са пет стотина талира |
| ке — Маргита.“ Имате ли гдегод босиљка, Мартине?!" </p> <p>— „Немамо тога овде, госпођо!"</p> < |
| ко и да ме брани.{S} Ако не би ти хтео, Мартине, ево ко ће!“ рече Маргита, показав руком на Рај |
| онда врисну: „еј, црна жалости наша!{S} Мартине, Мишко, децо, овамо ! “</p> <p>На њену кукњаву |
| циганским очима бленеш у моју младу!{S} Мартине, где си ти Мартине ? “ Дође Мартин, надзорник о |
| неш у моју младу!{S} Мартине, где си ти Мартине ? “ Дође Мартин, надзорник од имања. „Дај некол |
| о:</p> <p>„Слатка моја Ружо и добри мој Мартине, и сви ви, који сте ми били слуге, а показали с |
| превлачаше чело и трепавице.</p> <p>„О Мартине, зар нема нико у селу ко је вичан ранама ?{S} И |
| га Рајка, па га узе под руку и поведе. „Мартине, преклињем те, пошљи одмах овог часа твога Мишк |
| љупцима и окваси понеком сузом.</p> <p>„Мартине,“ говораше му Маргита озбиљно и свечано; „био с |
| и машући кудравим својим репом.</p> <p>„Мартине, познајеш ли ко је ово ?!“ питаше Ружа.</p> <p> |
| врату и по грудима.</p> <p>Кад оне речи Мартинове пројечаше, патер Амброзијус испусти из руку ј |
| у суђеницу.{S} Гроф се одвезао у Арад с Мартином, коме је све причао како је било.{S} Отишао је |
| у и гроб прелије.{S} Па онда рече Ружи, Мартину и свима својим маџарским слугама: сад мени за љ |
| анка у љубичастој кадифи и подиже према Мартину стегнуту песницу.</p> <p>„Овде, господо," зачу |
| {S} Стадоше му очи на њој.{S} Окрете се Мартину, који је био с њиме, па рече: „ето је она моја |
| прему.</p> <p>„Опремићемо га," говораше Мартину, "као да је племић од ове старе господске куће. |
| И он чу моју молитву и подиже је!{S} А Маруша му се једнако и на глас молила: боље да је и зак |
| ињаво.{S} Па и њу је чуо.{S} Ето у моје Маруше лице глатко као лист од божурова цвета!“</p> <p> |
| а; је ли ово сан, ил’ је јава?{S} Анчи, Марушо, децо, овамо те!{S} Овамо !...{S} Али шта ће ми |
| ко други не може!{S} Ко је подигао моју Марушу из великих богиња?{S} Сви лекари и све видарице |
| е њихове заповести.{S} Коме није право, марш са моје земље!“ То је било одмах после Васкрса.{S} |
| но.</p> <p>„А, тако ли је?{S} Лакрдија, маскарада!“ јечаше промуклим гласом стари гроф. „Молим, |
| сте се следили и укопали?{S} Та ово је маскарада!“ викаше оздо иза стола један од млађе господ |
| у два девојачка ока, него само две црне маслинке.{S} Није имала венац на глави, али је била обу |
| јако светле звезде трептаху над мрачном масом, која подупираше јужни крај неба.{S} Лак и благ п |
| ћој наслоњачи жена већ у годинама, црне масти, одсудно циганскога типа, обучена у хаљину од љуб |
| они се пред старим послаником, и док се матер нешто накашљиваше поче да говори:</p> <p>„Лепо ми |
| лутања наишла изненадно на још нежнију матер своју, па јој пала о врат и обасула је хиљадама т |
| стрелом, кад си ми младој младу и нежну матер отргао, а мене хладној туђинској нези предао.{S} |
| } Он мене гони од како ме је из наручја матере моје отргао.{S} Али, молим те, Ружо, казуј ми од |
| гошћу, диже и отиде иза наслоњаче своје матере.</p> <p>„А ти, гадна црна мађијанко, дижи се са |
| едва прикривеним осмехом, као оно млада мати кад тобож хоће да покара свога синчића, а у самој |
| оницом.{S} Он дежмекаст, она дебела; он матор, она матора; а он уз то још и пијан, трештен пија |
| Он дежмекаст, она дебела; он матор, она матора; а он уз то још и пијан, трештен пијан.{S} Хајде |
| ав се чардаш овде игра!{S} Халил-бег је матора, хладна дртина, па кад је видео, он полуде, полу |
| аше он час младу Циганчицу десно, а час матору Циганку лево.</p> <p>„Та зар не провидите лукаву |
| гова два сина, два деспотовића, које је маћеха њихова, проклета Јерина, послала зету своме цару |
| о пуно срдачности у том поздраву, да на мах неста зебње у Рајка и у Маргите.{S} Он одмах скиде |
| и по други пут удари, али му је у исти мах Рајко дохвати својом левом руком.</p> <p>„Стани гос |
| е Рајку као зрна из пушке, па се у исти мах растопише у сладак мелем.{S} Рајко осети како му ср |
| а двојица или тројица скидоше калпаке, махаше њима <pb n="10" /> у висину према кули, као да с |
| ати он; и запали повелико парче труда и махаше њиме десно и лево и пођоше напред корак по корак |
| зубе маџарске псовке.</p> <p>Стари гроф махаше рукама, дајући знак гостима да се утишају, па се |
| знаш ти болан.... да је мени Халил-бег Махмут-беговић <pb n="51" /> платио овде, ево... виш’ о |
| та ће овај растов пањ овде?!“</p> <p>— „Махни се пања него казуј ако знаш шта је ово?“ рече Мар |
| клао би га зубма а не ножем!“</p> <p>— „Махни се тога!{S} Хвала Богу није нам невоље да крв про |
| спаваће собе, ошкрину их, завири и онда махну руком Маргити да дође.</p> <p>"Метнуо сам му хлад |
| ју Маргитиних сипаше ватра гњева, и она махну руком величанствено, показујући Циганки пут к вра |
| по другом једном послу!“ рече Рајко, па махну мало главом на Циганина. „Хајдмо мало подаље одав |
| на вешала с њиме!“ викну бег љутито, па махну сејменима да ме воде.{S} Јаукнуше моји сељаци, па |
| да господа на ноге.{S} Старац господски махну руком Рајку, дајући му знак да може ићи.{S} Рајко |
| , ударив живо гласом на ону другу реч и махнув руком као и да покаже, како доиста од тога нема |
| пећином, а поред ње се беху посадили на маховинасто стење стари пустиник и Рајко.{S} У зрацима |
| оме врху испупчила се стена, гола и без маховине.{S} Овде онде њен белутак беше прошаран крупни |
| унакрст <pb n="109" /> царски скиптар и мач, и један и други просто засути драгим камењем.{S} Т |
| уз плашт прислоњен по један дуг и широк мач, већином у зеленим кожним корицама, па са сребрним |
| лу, наслонив обе руке на велики и широк мач, којега је држак у крст извијен био.{S} Круна, скип |
| ху му по плећима; у десници држао је го мач, па њиме показивао у напред; главу беше мало повио |
| две круне, <pb n="113" /> два пребијена мача и два поломљена буздована.{S} Прилике ове беху све |
| ојку за обе руке, па је просто као неко маче баци иза себе на под до зида.</p> <p>Врисну Сокица |
| поче да плаче и да јеца, он се полагано маче од ње, спусти се нечујно низа стену, а њу остави г |
| ао <pb n="148" /> је са неким од краћих мачева, које пробра из оних ковчега, али не могаше ни с |
| а од њих леже смештена копља, у другима мачеви, а у трећима буздовани.</p> <p>„А, сад се тек ра |
| и!{S} Али су њихови и плаштеви и њихови мачеви, па би и главе своје дали били !{S} Али како ћу |
| жеве и исекао своје руке, и видео да са мачевима не може ништа, Рајко се присети те пресече јед |
| адосно понудио свој мекани плашт?{S} Та мачевима би се секли, ко ће само пре да ми дода плашт с |
| нце од бурета.</p> <p>Па онда као дивља мачка скочи на четврти ступањ, на коме беху поређана и |
| м се лака као птица, и храбра као сваки Маџар витез!{S} Мрштиш се?!{S} Е, добро, храбра сам као |
| еља не додијају.{S} Не знаш ти какви су Маџари, кад се узму да часте и проводе !{S} Него да сед |
| д кога сам!{S} Хоћу да се у Маџарској и Маџарима хвали, како ју је Србин један пронео кроз Срби |
| <p>Кад се по други пут од њега подиже, Маџарица му пружи један дугачак нож, који је извадила и |
| га је држао као за земљу прикуцана.{S} Маџарица му додаде конопце.{S} Беху већ на замке припре |
| <p>Рајко се мало насмехну што ова млада Маџарица од онаких јунака начини учитеље, па онда наста |
| погледати к оном ковчегу на коме млада Маџарица спаваше.{S} Спусти се на под под ноге Душанова |
| роке турске чизме,“ извињаваше се млада Маџарица Рајку, „видео би ти како бих се ја друкчије ви |
| до појаса, па ма ме убио! “ рече млада Маџарица.</p> <p>„Нећеш?!“ дрекну Циганин па избуљи очи |
| а и онда окренуо да погледа да ли млада Маџарица није у седлу заспала, и увек би видео њена два |
| их о оној робињи.{S} Сви ми веле да је Маџарица, да ју је Бекри-Бекир, — који је се тек пре че |
| е никога.{S} Рајко зазвижда.</p> <p>Али Маџарица не изађе.{S} Звизну и други пут и трећи пут. „ |
| од лојане свеће и ватре с огњишта како Маџарица стоји поред Циганина, ставши му једном ногом н |
| да то јесте било да то није, тек је то Маџарица, ваша земљакиња, од ваше горе лист, а ето је р |
| сли.</p> <p>— „Ето како: за мали чардаш Маџарица мора да скине јелек и кошуљу до појаса, а за в |
| о ухватио ја њу па не пуштам!{S} А сад, Маџарице, устај па скидај јелек и кошуљу за мали чардаш |
| младој жени викну јој оштро: „ха, бре, Маџарице, казуј шта си ти?!“</p> <p>Она окрете главу пр |
| биће ти доста да видиш и мали!{S} Хеј, Маџарице бесна!{S} Него искај, млади мој ортаче, имаш к |
| ој ортак одмах велики чардаш!{S} Чујеш, Маџарице бесна?“</p> <p>„Их, да грдне бруке да тако и г |
| оже да види!{S} А?{S} Чујеш ли ме бесна Маџарице, хоћемо ли један?{S} Хајде да ово мајкино момч |
| ј ми из њих конопце!" рече Рајко младој Маџарици која већ беше скочила на ноге, па збуњено глед |
| и не пробудим!“</p> <p>„А твоја земља, Маџарска?!“ питаше Рајко.</p> <p>— „Јесте.{S} Кад бих с |
| прво што видим буде моја витешка земља, Маџарска, и... — ти, мој добри и верни витеже! “</p> <p |
| е знам ти ја казати где су сада господа маџарска!“ понови Рајко, а беше га мало и зачудило што |
| девојко око које су се највећа господа маџарска и највећи наши јунаци купили, да им траке на з |
| /p> <p>— „Бог зна где су ти сад господа маџарска!{S} Може бити да су већ у Стамболу! одговори ј |
| вено вино на софри.{S} Узеше се господа маџарска световати.{S} Почеше лепо и полагано, па пођош |
| ега скелу.</p> <p>„Да нису тамо господа маџарска?" запита Маргита.</p> <p>— „Бог зна где су ти |
| > <p>На путу до Крушевца сва су господа маџарска била заволела Рајка.{S} Али се синоћ патер Хиј |
| бо и земља састали, то је — твоја земља Маџарска!“</p> <p>Маргита живо удари руком о руку, па о |
| .</p> <p>„Видиш ли како се светли земља маџарска?!“ питаше га она.</p> <p>— „Од запаљених ритов |
| се шалиш са мном...{S} Је ли то доиста Маџарска?!{S} Јест, биће да је кад се у њој небо и земљ |
| тре на обзорју.</p> <p>„Је ли то доиста Маџарска?!...{S} Рајко, немој да се шалиш са мном...{S} |
| теби, тако озбиљном младом човеку, наша маџарска весеља не додијају.{S} Не знаш ти какви су Маџ |
| жалећи се на своју несрећу. „Бесна крв маџарска, а бесно и господско колено.{S} Од многог поно |
| јачом дреком довикиваше. </p> <p>А кад маџарска господа наступише баш према њој, она са вриско |
| е могу вам примити!"</p> <p>Зачудише се маџарска господа.{S} Узеше се договарати и разговарати. |
| заветовао да умре певајући.{S} Чак су и маџарска господа сама од себе стала да га слушају, а че |
| <p>Кад се вратише са походе паши нишком маџарска господа световаше се нешто са патер Хијероними |
| рекну :</p> <p>„Казуј шта си сада, кујо маџарска?!“ <pb n="46" /></p> <p>Чекић удари у мехове м |
| куцане многе заставе, турске, бугарске, маџарске и млетачке.</p> <p>Са онога прага, на коме се |
| од и изађе из дворане, кршећи кроз зубе маџарске псовке.</p> <p>Стари гроф махаше рукама, дајућ |
| аћен неколиким синовима највеће господе маџарске, путовао је као изванредни посланик ћесара и к |
| рећа послужи да се дохватимо лепе земље маџарске, па да видиш шта ћу ја од тебе да начиним! “</ |
| већ је ово млада једна госпођа из земље маџарске, која бега из турскога ропства, <pb n="71" /> |
| раве: „грофице од Нађ-Бање, кћери земље маџарске, кад си се ти још смрти бојала?{S} Зар је ниси |
| е то госпођа, или робиња, или кћи земље маџарске?!“ <pb n="73" /></p> <p>„Кћи земље маџарске!" |
| збораше више као самом себи: „кћи земље маџарске!.... госпођа!.... робиња!.... турска робиња!.. |
| рске?!“ <pb n="73" /></p> <p>„Кћи земље маџарске!" рече она мирно али и свечано.</p> <p>Рајко ј |
| аву, Дунаво ће те изнети на песак земље маџарске, и предаће те твоме роду и твом завичају!““ <p |
| е како год хоћеш.{S} Дугачке су те ваше маџарске молитве.{S} Ми Срби то на краће свршимо!"</p> |
| све на широко кад ми се, ако Бог да, из Маџарске здрав и светао вратиш. <pb n="163" /></p> <p>А |
| дине потурчио, дошав и сам од некуда из Маџарске, — заробио.{S} Сви ми веле да је нека необично |
| .. пре неки дан... прошао овуда у свити маџарске господе ?“</p> <p>„Јесам!“ рече Рајко мирно.</ |
| т од те руке левицом, гледаше за свитом маџарске господе, која сави путем у варош.{S} Рајку се |
| ..{S} Зар би маџарски витези могли кћер маџарске земље тако да оставе ?! “</p> <p>Па онда, упре |
| згубио слушајући за њ неразумљиви говор маџарске господе.</p> <p>Реци господи да се мичемо даље |
| амо једну реч: „бињеџија!“</p> <p>А и у маџарске би се господе лице засветлило.{S} Ништа на цел |
| ними да врти главом и онда опет удари у маџарске бубњеве.{S} На то ће стари посланик рећи нешто |
| срна, спусти на земљу.{S} Рече нешто на маџарски Маџару кочијашу, који потера <pb n="181" /> св |
| куле.{S} Разговараху нешто између себе маџарски и по свој прилици мио им беше онај поглед на о |
| сла један листак хартије.{S} На њему је маџарски писало ово:</p> <p>„Слатка моја Ружо и добри м |
| могло друкчије ни да буде?...{S} Зар би маџарски витези могли кћер маџарске земље тако да остав |
| м.</p> <p>„Стани господине!{S} Зар тако маџарски племић дочекује своју верну жену?{S} Не срамот |
| евито склопљеним рукама, говораше нешто маџарски живо и ватрено.</p> <p>Млади Рајко, који је не |
| оној даљној даљини, узе говорити нешто маџарски својим јасним а уздрктаним гласом, и онда седе |
| од гриве изнад чела и тепаше јој нешто маџарски.{S} Кад од своје кабанице и сиџадета начини шт |
| потапка га по рамену, говораше му нешто маџарски и заврши рекав три пут српски: „напред! напред |
| и по глави и гукаше јој час српски час маџарски, као да се беше и сама претворила у сиву голуб |
| му живо у рен .{S} Маргита; „то је наш маџарски јунак Хуњадија Јанош! “</p> <p>— „Ене сад!“ ре |
| ала ћеш да играш и мали и велики па још маџарски да певаш!{S} Знаш, ниси хтела ни онда, па си м |
| ели више вратити, па да вас он са свима маџарским витезовима на коленима моли да се вратите; да |
| онда рече Ружи, Мартину и свима својим маџарским слугама: сад мени за љубав пођите овуда у око |
| кресаном брадом, одевен у китњасто руво маџарско, с високим орловим пером на црном сниском калп |
| , мрка и зажарена лица, одевен у богато маџарско руво, са широким златним пасом, о коме је виси |
| м, и ако врло површним, испитом, узе да маџарској господи шапутом а на латинском језику говори |
| о секретар, преводио је његово казивање маџарској господи.</p> <p>Од урвине старе цркве Лазариц |
| е добро!““</p> <p>Доиста се ово господи маџарској преведе.{S} Млађи од њих узеше гласно усклица |
| својим мирним и озбиљним лицем окренуо маџарској господи и показујући руком на младог коњаника |
| раз народа од кога сам!{S} Хоћу да се у Маџарској и Маџарима хвали, како ју је Србин један прон |
| њега било је још неколико млађих људи у маџарској народној <pb n="3" /> ношњи, а и један дежмек |
| четири године бејах свирач у Сегедину у Маџарској, у дружини чувенога мајстора Борчија.{S} Једн |
| по имену Бекри-Бекир, пре неку годину у Маџарској заробио.{S} Дај да се даље минемо!“ говораше |
| 920_P3"> <head>ТРЕЋИ ДЕО</head> <head>У МАЏАРСКОЈ</head> <pb n="179" /> <pb n="180" /> <div typ |
| и на сваку ситницу обраћао је он пажњу маџарској господи, јер му се чинило да свега тога нигде |
| е вечери владало прилично узбуђење међу маџарском господом.{S} У једној широкој одаји посадили |
| а жалост прешла у срдњу.{S} Срдио се на маџарску господу и на оног црног попа. „И то су ми нека |
| ово !“</p> <p>— „Та само да стигнемо у Маџарску!" рече Маргита; „видећеш, мој старац мене толи |
| авијаше, целиваше небројено пута његову маџарску сабљу и говораше за њ неразумљивим језиком так |
| сти на земљу.{S} Рече нешто на маџарски Маџару кочијашу, који потера <pb n="181" /> своје коње |
| аше остала са свећом пред оним вратима, маше руком да јој што пре дође; па кад јој се примаче, |
| „ама и ја се питам, је ли ово сан, или машта, или је ово све у истини пред нама јава!“</p> <p> |
| био пет дана на тешком месту сам, не са маштама и сенкама, него са живом женом, и младом и крас |
| вецима и испосницима су се јављале само маште и сеновите варке, па су имали муке да не поклизну |
| онизно приђе к Маргити, облизујући се и машући кудравим својим репом.</p> <p>„Мартине, познајеш |
| Честити чаушбашо, тако ти среће, пусти' ме да запевам!“</p> <p>— „Како ћеш запевати пред лицем |
| ати да сав Алаџа-хисар чује!{S} Јеси л’ ме разумео Циганине?" говораше Рајко срдито. <pb n="14" |
| и:</p> <p>„Кад ме вода изнесе горе, два ме самсова дохватише.{S} На левој мишици и сад ми се по |
| лачем.{S}" Он тобож пристаде.{S} Откова ме, пусти ме из кавеза.{S} Узех радити по ковачници као |
| ру, да иде да откуп саставља.{S} С тога ме је стриц прозвао „Страхињом“.{S} А његова сина Марка |
| и се помеша с оним халакањем Турака, да ме језа подухвати и сва се стресох!{S} Шта ћу јадна и к |
| !{S} Ево сам се тако привикнуо теби, да ме збиља жалост осваја кад помислим, да ће кроз који да |
| бегу да ми учини милост да заповеди, да ме људи његови обесе о најближе дрво до моје пећине, па |
| тено и пуно витешки довео у дом мој, да ме <pb n="228" /> њему преда.{S} Од Рајка чистијег и пл |
| лађи Јаноше, зар сам толико остарела да ме не познајете?{S} Бароне Отмаре, зар ме ни ви не позн |
| викну бег љутито, па махну сејменима да ме воде.{S} Јаукнуше моји сељаци, па брже боље повадише |
| уј ми, оче, да је она будна била, па да ме је очима својим гледала, <pb n="162" /> не би мене н |
| па рече: „Кондору није требала свећа да ме позна! “</p> <p>„Јесте, ви сте и нико други!{S} Ваше |
| {S} Господо, зар нико од вас не може да ме позна?{S} Силађи Јаноше, зар сам толико остарела да |
| енух од њега.{S} Кад Бекри-Бекир узе да ме усијаним клештима наморава да пред Турцима играм.... |
| а рукама!{S}" И лепо натераше сељаке да ме низ брдо понесу, па после да ме метну на коња.{S} По |
| љаке да ме низ брдо понесу, па после да ме метну на коња.{S} Покајах се, али доцкан.{S} И насме |
| ткрепе, да их у смрти не осрамотим и да ме за смрт причесте; а оно се, ето хвала Богу, њиме сад |
| ље.{S} Ако ме ко нападне, имаће ко и да ме брани.{S} Ако не би ти хтео, Мартине, ево ко ће!“ ре |
| е и оне слепачке грошеве, и заповеди да ме обесе ето овде о један од ових грмова!...{S} Деде, к |
| стала сама кожа и кост.{S} Он навали да ме храни сутлијашем.{S} На моју несрећу дођох к себи и |
| > <p>— „Зар да ме Кондор позна, а ти да ме не познаш ?{S} О, Ружо слатка, зар не познајеш грофи |
| лепо свршило, али ето их моји сељаци да ме одбране и измоле. „Немој нам га, беже, амана ти! леп |
| ом ногом ја одавде крочити нећу; мањ да ме понесете силом на рукама!{S}" И лепо натераше сељаке |
| S} Кад ме гледи и кад ми говори, као да ме невидљивим крилом закриљује од сваке нечисте силе и |
| и твоје витешко име, онда је и право да ме са свим заборавиш!“</p> <p>„Вала госпођо!“ прихвати |
| а ми је дужност.{S} И онда си пустио да ме аждаја агарјанска у своју чељуст дохвати.{S} Ох, чин |
| нека умрем сваком другом смрћу, само да ме гадна једна змијурина не гута полагано као жабу неку |
| !“ Моји добри сељаци донели ово вино да ме поткрепе, да их у смрти не осрамотим и да ме за смрт |
| >— „Рајко,... воде! воде! хоће нешто да ме угуши!... воде!“ Узе грчевито откопчавати јелек са г |
| узе да је очима мери.</p> <p>— „Зар да ме Кондор позна, а ти да ме не познаш ?{S} О, Ружо слат |
| стављаше ме, него ми долажаше на сну да ме храбри! “ </p> <p>„Истину велиш?“ упаде јој у реч Ра |
| немаш вере у мене!{S} Може бити баш да ме се и побојаваш!{S} А тако ми образа и српског поштењ |
| ћас поведем у твој завичај!“</p> <p>„Да ме.... поведеш.... ноћас.... у мој завичај ?!....{S} О |
| алој сиротињској кућици.{S} Изађе преда ме једна стара жена. „Пошто да ми продаш један од ова д |
| је моја, за веки векова, амин!“ Е онда ме загрли; ја му поднесох усне, погледах га у очи, позн |
| ла.{S} Волим и своју стрину Круну, која ме је очувала, волим и своје сестре од стричева, Павлиј |
| а па се сва као стресаше. „Ух, пре нека ме и самсови растргну, пре нека умрем сваком другом смр |
| елек, а камо ли кошуљу до појаса, па ма ме убио! “ рече млада Маџарица.</p> <p>„Нећеш?!“ дрекну |
| ме онда суди и ако је право баци се на ме и каменом!“ рече Рајко узбуђен и онда узе причати св |
| оброга старца на Вујну.{S} Јес’, слутња ме осваја, као да је смрт близу њега или близу нас! — Н |
| бесе о најближе дрво до моје пећине, па ме после ви мртва скините и у пећину закопајте!{S} Ето |
| пи се док ти све по истини испричам, па ме онда суди и ако је право баци се на ме и каменом!“ р |
| светиња од које нечастиви бега.{S} Кад ме гледи и кад ми говори, као да ме невидљивим крилом з |
| S} Чудим се како нисам полудела.{S} Кад ме је Бекри-Бекир унео везану у ону мрачну и прљаву јаз |
| јуре њушкајући све мојим трагом, па кад ме из далека опазише ударише <pb n="79" /> у лавеж, кој |
| ош не заплака него настави:</p> <p>„Кад ме вода изнесе горе, два ме самсова дохватише.{S} На ле |
| ући. „Не знам како да ти кажем!{S} Стид ме је од тебе, да оваку бруку у мом двору видиш! “</p> |
| На левој мишици и сад ми се познаје где ме је један зубима докопао.{S} Извукоше ме на обалу!... |
| сипљу млеко у уста и ко зна шта још те ме поврате.{S} Нит’ могу да утечем, нит’ могу да се уби |
| је мој гроб поред његова.{S} Сахраните ме овде, поред њега.{S} Пошљите кога Србина у рудничке |
| етла господо, не замерите ми, и пустите ме да се дома вратим.{S} Не питајте за што.{S} Него ме |
| емојте тако!“ говораше им она; „пустите ме да имам ту једну утеху, да сам испунила последњу жељ |
| чету на манастир па га опљачкати, те ће ме црни калуђери клети црном клетвом.{S} Него деде, как |
| ми!{S} А кад смрт по мене дође, наћи ће ме да сам пред ногама нашег цара, — близу тебе, госпођо |
| од Турчина ослободиш.{S} Бојим се неће ме старац пустити, а волела бих да могу и онда да пород |
| да ми помогне, она једина не остављаше ме, него ми долажаше на сну да ме храбри! “ </p> <p>„Ис |
| а се тек опет у пећини створиш?“ питаше ме санџак-бег. „Ко шта може јадној раји?{S} Она као дет |
| шевцу и доведоше њему натраг.{S} Избише ме љуто <pb n="76" /> камџијом док опет не обамрех.{S} |
| ... молим те... не препадај се!{S} Више ме боли што те видим да си се препала него ова рана.{S} |
| и сам, па онда опет настави: „посадише ме на ластавицу и доведоше амо.{S} Рекох Турцима: „док |
| ах-ил-Алах Мухамед ресулах! “ потурчише ме; поклони ми паша неколико кеса сребрних грошева. „Не |
| ме је један зубима докопао.{S} Извукоше ме на обалу!...{S} Еј, грофице од Нађ-Бање, еј госпођо |
| моје ?!“ Сад што да ти дуљим — извукоше ме и истукоше ме.{S} Кад се дигох рекох им: „кажите гро |
| то да ти дуљим — извукоше ме и истукоше ме.{S} Кад се дигох рекох им: „кажите грофу запамтиће о |
| аш кад је лепша!{S} Чини ми се занесоше ме њене трепавице.{S} Она трепне а ја клецнем; она на л |
| дном женом.{S} Села би поред мене па би ме тако нежно и мило гледала, очи би јој засузиле, па б |
| прозва малим и великим чардашем, он би ме најпре хладним клештима штипао, а кад ја упорно нећу |
| рече она са тихим осмехом; „запалио би ме те бих изгорела!“</p> <p>— „Збиља, да запалим парче |
| брзо, скидај се до појаса!“</p> <p>„Уби ме, сеци ме, пеци ме! пред тим крштеним човеком нећу ти |
| да нож мога мужа није убио човека, који ме је турског ропства ослободио и часно и поштено и пун |
| анђеље, одбите од мене нечастивог, који ме ето на зло навлачи!“</p> <p>Осети да му се мир и кре |
| -Бекира може да види!{S} А?{S} Чујеш ли ме бесна Маџарице, хоћемо ли један?{S} Хајде да ово мај |
| анку, али опет рече:</p> <p>— „Хоћеш ли ме пустити да се напијем воде из ибрика?“</p> <p>Она се |
| руку.{S} Другог једног дана утекох, али ме Турци ухватише још у самом Крушевцу и доведоше њему |
| е најпосле на овој очи зауставише. „Или ме старе моје очи варају, или баш никад не видех тако м |
| аћи нећу, а ти ако жив останеш, сахрани ме негде овде у планини, па ми обиђи гроб молитвом и по |
| па већ не знам ни шта свирам.{S} Удари ме једном Борчија гудалом по плећима: „хеј, што гребеш, |
| Господе Боже мој, сад ил’никад; умудри ме шта да радим с ово двоје младих да у лудо главе не и |
| што хоћеш, врати ме на нове муке, умори ме лаганом смрћу, само одржи њега и подигни га, и сачув |
| дам...{S} Знаш како ми је?... као да си ме увела у неку цркву! “</p> <p>Врати се Мартин носећи |
| милост твоју.{S} Љубила сам те, а ти си ме гонио.{S} Осмех моје невиности удавио си у потоку го |
| ене месо усијаним клештима.{S} Пекао си ме пред Халил-бегом па сам зажмурила; али ноћас да умре |
| дној туђинској нези предао.{S} Ранио си ме другом стрелом, кад си мој први девојачки занос, чис |
| у потоку горких суза мојих.{S} Ранио си ме првом стрелом, кад си ми младој младу и нежну матер |
| Узми од мене све друго што хоћеш, врати ме на нове муке, умори ме лаганом смрћу, само одржи њег |
| Он тобож пристаде.{S} Откова ме, пусти ме из кавеза.{S} Узех радити по ковачници као да сам се |
| ково, па ту наслони своју главу. „Пусти ме,“ рече му шапутом; „да се на тебе наслоним....{S} Хо |
| у са свога рамена и рече:</p> <p>„Пусти ме, Рајко, да се код ње исплачем!"</p> <p>Рајко се све |
| појаса!“</p> <p>„Уби ме, сеци ме, пеци ме! пред тим крштеним човеком нећу ти поиграти ни мали |
| дај се до појаса!“</p> <p>„Уби ме, сеци ме, пеци ме! пред тим крштеним човеком нећу ти поиграти |
| а све један преко другог!{S} О, сачувај ме Боже, остарела сам а овакво чудо до ноћас не видех н |
| опрости ми, бабо, молим те, и не брукај ме тако за Бога!“ Па Маркова мајка, моја добра стрина К |
| д ње.</p> <p>„Не, Рајко!... не остављај ме саму у овој гробници!" цикну Маргита; „где си?!...{S |
| не тражи ништа више од мене и не ударај ме камџијом кад ми дође да се заплачем.{S}" Он тобож пр |
| жалостиво погледа у Рајка.</p> <p>„Жао ме те је јадни мој витеже!...{S} На какве те труде став |
| твоју!{S} Ево ме клечим пред тобом, ево ме дижем очи к теби; кроз сузе моје срце те моје тражи. |
| ме да тражим опет милост твоју!{S} Ево ме клечим пред тобом, ево ме дижем очи к теби; кроз суз |
| е на њеном крилу, ижљубила сам је и ево ме сад са оживелим и храбрим срцем!{S} Не знаш ти како |
| враћати?!...{S} Није то; није то; него ме за грло хвата и дави луда мисао, да већ можда никада |
| а вратим.{S} Не питајте за што.{S} Него ме милостиво пуштајте и опростите ми!“</p> <p>Док то па |
| арац од туге за мном и умр’о?!{S} Волео ме је !“ <pb n="186" /></p> <p>Уиђоше у село.{S} Коњи к |
| м порукама овамо нама ?! “</p> <p>— „Ко ме посла?!{S} Како ти то питаш?“ рече Рајко малко збуње |
| дем да растурим лажне пријатеље.{S} Ако ме ко нападне, имаће ко и да ме брани.{S} Ако не би ти |
| вући Рајка даље од змијских врата. „Ако ме волиш ма за трунку, онда хајдмо даље од те змијурине |
| ти Рајко и доиста се мало застиде; „ако ме питаш да ли сам обегенисао где какву девојку и да ли |
| дмо даље од те змијурине!“ </p> <p>„Ако ме волиш ма за трунку, “ — те речи падоше на срце Рајку |
| није био добар.{S} Он мене гони од како ме је из наручја матере моје отргао.{S} Али, молим те, |
| олико пута хвалила како је добар и како ме воли, хоће сутра да се венча, и то с киме него с јед |
| ко збуњено а нешто мало и срдито. „Нико ме други к вама послао није до жалосна судбина оне ваше |
| урина !{S} Колики јој је језик!{S} Мало ме њиме не палацну у образ !“ рече Рајко па трже копље |
| кад је видео, он полуде, полуде, у мало ме ето овде на овој асури не удави! “</p> <p>„Ама како |
| то ми не говориш просто и отворено; што ме не питаш право?" прихвати Рајко живо.</p> <p>— „Слуш |
| у другом правцу натраг!"</p> <p>„Нешто ме је страх да идемо у лево!“ рече Маргита; „старац ти |
| мужу и своме завичају.{S} Аладаре, зар ме доиста не познајеш?....{S} Твој слуга и твоје псето |
| ме не познајете?{S} Бароне Отмаре, зар ме ни ви не познајете?!“ </p> <p>„Устајте господо!" вик |
| >Додај мени крстата барјака,</l> <l>Цар ме Лазо на Косово зове!“</l> </quote> <p>Још једном дођ |
| а.</p> <p>— „Рајко,“ одговори он; „зову ме и „од Расине Рајко“ јер ми је задруга у Расини.“</p> |
| {S} Твој слуга и твоје псето познали су ме одмах!...{S} Господо, зар нико од вас не може да ме |
| {S} Да вам дуго не дуљим.{S} У Крушевцу ме затворише најпре у кулу, па онда сутра <pb n="155" / |
| ануо дан, а нашег старца нема!{S} Страх ме њему се некаква велика невоља десила те нам не долаз |
| где си?{S} Дај ми руку твоју.{S} Страх ме је!{S} Ово је канда нека гробница.{S} Чини ми се да |
| таше је Маргита. „Где је гроф?{S} Страх ме да га мој изненадни појав не потресе тако, да му здр |
| д бих могао да пробијем ову стену страх ме је прво, што бих видео, био би леш његов!{S} Њега су |
| са свим мирно, па онда настави: „е, баш ме копка да знам шта ће овај растов пањ овде?!“</p> <p> |
| днија зебња на срце наваљиваше. „Гледаш ме шта радим, моја добра Ружо?“ рече јој Маргита; „о, к |
| шта си ти то онда чула?!...{S} А питаш ме откуда га ја знан?{S} Па познао сам га чим сам га ви |
| е сећам тебе и твоје доброте!{S} Ти ћеш ме, знам, брзо заборавити....{S} И кад она срећна жена, |
| понос мој; немилостивношћу својом водиш ме да тражим опет милост твоју!{S} Ево ме клечим пред т |
| и, ваља да, да хајдук изгуби и срећу, и мегдан, па и живот, чим пусти да му женско око срце зап |
| цар Душан јахаше поносито свога коња од мегдана.{S} Ту се просто стропошта на под; мало не запл |
| банта; а <pb n="41" /> мајстор сам и од мегдана, и пеливан сам!{S} Хоћеш да се бијемо?!“</p> <p |
| нађе.{S} Зар пчела само са руже и крина мед купи ?{S} А пустињаштво има пуно сладости и без тог |
| ић погаче, па поче да једе с њоме липов мед. „А, “ рече она са несташним осмехом на уснама и у |
| } Слађе ми је да те слушам него да овај мед у устима топим! “ рече Маргита, па јој онако уморно |
| може бити сутра и показати, и без тога меда, који ја за горске пчеле чувам, и без тих ораха, к |
| трузи млека, у другој дрвеној здели сат меда, изнесе једну костретну врећицу старих ораја и леш |
| скићени роговима од јелена и главама од медведа и курјакова, све то споменима на лов, по гудура |
| ним осмехом на уснама и у онима, „па са медом овако мирисним, и млеком тако слатким, и погачом |
| с неба!“ прекиде га Манда љутито; пала међу нас из ноћи као из црног пакла!“</p> <p>„Молим!“ в |
| p> <p>„Сад ево једне прилике, пала овде међу нас као с неба...“</p> <p>— „Није с неба!“ прекиде |
| ичком попу, који се ваља да родио негде међу Хрватима или Словенцима, те разумевао и говорио ср |
| на мирно али и свечано.</p> <p>Рајко је међу тим био скинуо седло и узду са ластавице, протро ј |
| је те вечери владало прилично узбуђење међу маџарском господом.{S} У једној широкој одаји поса |
| а буде.{S} Његов је посао да утврди мир међу царевинама, а не да их поново завађа и то због чег |
| као жену своју, него као да сам му кћи мезимица.{S} Видећеш, неће знати шта да ради те да те н |
| глас никада није био тако сладак, тако мек и опет тако јасан. </p> <p>„Улазите унутра и не бој |
| у, кад је из дубоких мисли изведе један мекан а звучан глас, који је поздрави са: „помози Бог, |
| да, као да једна снежна грудва или нека мекана лопта, удари високо горе у врата под сам рагасто |
| ка своје погледе, који сад не беху више мекана кадифа него топли пламенови од жарког огња у срц |
| онде у столовима, радосно понудио свој мекани плашт?{S} Та мачевима би се секли, ко ће само пр |
| на груди; гледаше опет својим широким а меканим погледима у очи Рајку, и узе да врти главом као |
| ила једна по сниска а велика постеља са меканим свиленим перинама и узглавницима, кадифеним пок |
| педесет широких и дугачких плаштева од меке кадифе и још мекшег зибелина!"</p> <p>„Јест, госпо |
| /> једна шамија, која не могаше у своје меке савијутке да прикупи густу црну косу, него јој пад |
| , да се овај утапаше у тихи дах, што са меким шумом лептирових крила одлеташе са полурастављени |
| Циганчице.{S} Погледа је оним широким и меким погледима својим, у којима не бејаше у том часу г |
| право у очи, као да огледа да ли својим меким кадифеним погледима може да отвори двери душе њег |
| сад изађемо на ово платно!“ рече Рајко меким гласом у коме се, у јасном металном звеку, мешало |
| чисто покриваше кадифом својих топлих и меких погледа.{S} Он се живо а застиђен подиже.{S} Беше |
| а с убрусима, превојима и пуно некаквих меких тканина.</p> <p>„Не брините се, госпођо,“ рече јо |
| .{S} Јест, и приче о сладости негдашњих меких месечина, када су џиновски стражари у панцирима о |
| дугачких плаштева од меке кадифе и још мекшег зибелина!"</p> <p>„Јест, госпођо, ама су оно пла |
| сунчаним, а под мирисним <pb n="153" /> мелем-поветарцем планинским, Маргита оживљаваше као цве |
| ке, па се у исти мах растопише у сладак мелем.{S} Рајко осети како му срце закуца бурније и как |
| љутит, и шкргутну зубма као да кроз њих меље не више какву кратку молитву, него неку крупну псо |
| а је рука хладна! “ рече он.</p> <p>„О, мене је страва нека ухватила.{S} Као да ми неко на ухо |
| ојим се ја ничега кад има светлости.{S} Мене је страх само у мраку.{S} Хајдмо!“ рече Маргита.</ |
| ми младој младу и нежну матер отргао, а мене хладној туђинској нези предао.{S} Ранио си ме друг |
| бар, добар, већ до слабости добар!{S} А мене воли не само као жену своју, него као да сам му кћ |
| , Бога ми ће раскопати сву урвину!{S} А мене Турци стегоше; витлају голе јатагане око моје глав |
| ар, како мио и племенит, ти би тек онда мене разумела!"</p> <p>Још се више Ружа препаде сутра д |
| на, склопи руке, па кроз сузе мољаше за мене.{S} Аја!{S} Не да се старац омекшати.{S} Подиже је |
| а све то ништа не мари ни за тебе ни за мене, баш као да нас и није!{S} Све једно; нека госпођа |
| душе, да се смилује на вас и рад вас на мене, и кад сврших молитву, не дигох се са клечања, нег |
| у душу, али пада на моју душу, што због мене тако млад гинеш.{S} Немам шта ја теби да праштам и |
| рихватиш да чуваш ову свету оставу, кад мене нестане.{S} Ја већ видим да нећу доживети његов до |
| ћена још једном женом.{S} Села би поред мене па би ме тако нежно и мило гледала, очи би јој зас |
| челом и светлим образом и остани поред мене, да прихватиш да чуваш ову свету оставу, кад мене |
| је што бих хтела!{S} Еј, мој јуначе, од мене је сад већ одбегла и сама сенка од надежде!"</p> < |
| ао би бити!“ настави даље; „млађи је од мене; биће да је и лепши од мене!...{S} Хеј ти, гарава |
| естрпљиво одгурну и рече: „торњај се од мене, црна сотоно, не знам те шта мумлаш!“ па се онда о |
| часни крсте и свето еванђеље, одбите од мене нечастивог, који ме ето на зло навлачи!“</p> <p>Ос |
| и клинце, само — не тражи ништа више од мене и не ударај ме камџијом кад ми дође да се заплачем |
| само не дај ми Рајка смрти !{S} Узми од мене све друго што хоћеш, врати ме на нове муке, умори |
| млађи је од мене; биће да је и лепши од мене!...{S} Хеј ти, гарава моја голубице, где си?{S} Де |
| моје муке и моје сузе; он се окренуо од мене, ја се окренух од њега.{S} Кад Бекри-Бекир узе да |
| ађу сестру, лепшу од мене и срећнију од мене!{S} Бар бих се могла понадати да те једнога дана с |
| де нипошто примити ни поклон у новцу од мене! “ </p> <p>Ударише Маргити сузе.{S} Узе љубити оба |
| S} Ах, што немам млађу сестру, лепшу од мене и срећнију од мене!{S} Бар бих се могла понадати д |
| е Манда. — „Па што ти то дете кријеш од мене?!“ „За то што јој је осамнаеста година, а знам шта |
| нђели његови нек те чувају!{S} А кад се мене у срећи својој сетиш, помоли се својим чистим срце |
| </p> <p>— „Нећу ти крити, госпођо, да и мене брига обузимље!“ прихвати Рајко исто тако сетан и |
| ма својим гледала, <pb n="162" /> не би мене нечастиви занео да клизнем, јер из њених очију, ре |
| лађу, која ће Тисом па Дунавом да носи мене и ковчег Рајков у Србију.{S} Па онда иди преким пу |
| ло што га она тако пита.</p> <p>„Зар ти мене не водиш к њима?{S} Зар ти ниси од њих к мени посл |
| иза нас продра мој старац: попе, питај мене, ја сам им кум! хоће се они, хоће, само се ово мом |
| у руку. „ Ти си спасла мога смука, смук мене, ја вас, а Бог све нас.{S} Нека му је слава!“</p> |
| како би се свршило!{S} Ил’ би твој смук мене прогутао, ил’ бих ја њему главу размрскао !“ рече |
| а мени Бог никада није био добар.{S} Он мене гони од како ме је из наручја матере моје отргао.{ |
| <p>„Не бој се, госпођо!“ рече јој; „ево мене!{S} Нешто ми се смучило.{S} У души ми беше помрчал |
| м мрднуо да му помогнеш.{S} Што си тако мене и задругу нашу осрамотио, ја и задруга можемо ти и |
| дно пећине, па кад видиш да Турци преко мене мртва к теби скачу, ради како ти Бог кроз то твоје |
| самрти твојој позајми!{S} А кад смрт по мене дође, наћи ће ме да сам пред ногама нашег цара, — |
| тим момком тамо, па ти слободно кидај с мене месо усијаним клештима.{S} Пекао си ме пред Халил- |
| снужден да говори; „видим немаш вере у мене!{S} Може бити баш да ме се и побојаваш!{S} А тако |
| амо кости да одморим.{S} Седи ту спроћу мене на том ковчегу преко пута па ми причај што.{S} Не; |
| ку!" рече Маргита; „видећеш, мој старац мене толико воли, да ће он скелеџији скелу позлатити.{S |
| пиштољ за свој кожни пас.</p> <p>— „Еј, мени тужној ! “ врисну Маргита, па се пљесну рукама, а |
| овакав талир, а од блага, кад га нађеш, мени четвртина ! “</p> <p>„Вала да си ми заискао и поло |
| тамбулу ? “</p> <p>„Цару и не треба.{S} Мени треба!{S} Ваш бих ти казао и за што ми треба, кад |
| .{S} Ено ње горе где од радости јеца, а мени је овде дошло да се од неке нејасне туге заплачем! |
| си је и доносио?" прихвати Циганин. „А мени се ето већ смучило !{S} И кад год је намиришем одм |
| оја тако бистра, тако тиха, нешто канда мени шапуташе.{S} И што урлање и лавеж све то ближе дол |
| .</p> <p>„Ништа за то.{S} Моја се земља мени јавља ватром својих ритова, а ја је поздрављам ват |
| даде воду. <pb n="192" /></p> <p>„Према мени Бог никада није био добар.{S} Он мене гони од како |
| у и свима својим маџарским слугама: сад мени за љубав пођите овуда у околину и наберите пољска |
| та писмена патеру Амброзијусу.{S} Каже мени мој Мартин: „лажу, лажу; нису се они макли из Сеге |
| репће очима; „а знаш ти болан.... да је мени Халил-бег Махмут-беговић <pb n="51" /> платио овде |
| Није далеко!"</p> <p>„Чујеш момче, није мени за чекање.{S} Него</p> <p>ево ти сребрни грош, да |
| носа никоме лепо да одговори, а најгоре мени своме господару!“</p> <p>„Ама ја дођох да те питам |
| ело у оној песми.{S} У песми о Страхињи мени се најлепше учинило да је оно, како је тај наш јун |
| оји си божји угодник и без онога што си мени и овој страници добра <pb n="160" /> учинио, да ко |
| ажем: нека ти је просто!{S} А прости ти мени што ће младост твоју прерани гроб у овој гори да п |
| старца и просто цикну:</p> <p>„Ах, авај мени!...{S} Ево Турака!...{S} Ево самсова! “ <pb n="82" |
| Маргито, моја верна љубо!</l> <l>Додај мени крстата барјака,</l> <l>Цар ме Лазо на Косово зове |
| оног старог града у Крушевцу, ето ње к мени, на сну праћена још једном женом.{S} Села би поред |
| е чесме; и окренуо си се био и гледао к мени.{S} Имао си дугу пушку о рамену... <pb n="39" /> А |
| стари пријатељ, цар смуковски, право к мени.{S} Кад га Турци и моји сељаци угледаше, а они куд |
| ва руља самсова испред њих јуре право к мени!....{S} Стадох, скамених се!{S} Шта ћу сад јадна!. |
| е водиш к њима?{S} Зар ти ниси од њих к мени послат ? питаше она у чуду; веђе јој се саставише |
| лавеж и скамукање њихово !{S} Еј тешко мени!{S} Шта ћемо сад јадни Рајко?“</p> <p>И онда се оп |
| мај почео да пушта модар пламен.{S} Ето мени кроз који дан од санџак-бега поздрави, поклони и д |
| хоће да чује молитве?!“</p> <p>— „Јаох мени, моја слатка и милостива госпођо, како то питате?! |
| он Арпад гласом као да пуку командира; „мени деран тај није подозрив.{S} Али ви познајете боље |
| те; „шта оно рече, ко је она?!“</p> <p>„Мени се учини да рече: „ја сам Маргита, грофица од Нађ- |
| з Маргитина загрљаја, и узе да је очима мери.</p> <p>— „Зар да ме Кондор позна, а ти да ме не п |
| ше их, све један по један, узе их тобож мерити на длану леве руке, звекну једним о камен један |
| све бих рекао да си ти онај кога одавно меркам, не би ли нашао себи једнога дана смену на овоме |
| е нешто друго да каже па се уставио.{S} Мерџан је донео у руку његову пријатну топлоту, коју је |
| ерџан; а још мање у оне сенке у које се мерџан губио.{S} Гледаше постојано у лице Маргитино и п |
| но прикопчан!...{S} А куд је оно румени мерџан залутао био?...{S} На каквој се чаробној месечин |
| не.</p> <p>„Како је... крупан овај твој мерџан!“ рече Рајко нешто као запињући, и збуњен гледаш |
| нешто као запињући, и збуњен гледаше у мерџан на своме длану.</p> <p>Хтео је нешто друго да ка |
| знати.{S} Не смеде више да погледа ни у мерџан; а још мање у оне сенке у које се мерџан губио.{ |
| онај низ крупног црвеног <pb n="120" /> мерџана, што га је око врата носила, био је раскинут и |
| рату савио се један низ крупног црвеног мерџана.{S} Јелек од загасито зелене чохе па срмом, кој |
| тканица није у реду.{S} Извуче онај низ мерџана из тајанственога збега у који се завукао био, с |
| , да се то кује у по ноћи и кад је млад месец на небу !“</p> <p>„Сад је млад месец, а пола ноћи |
| ад месец на небу !“</p> <p>„Сад је млад месец, а пола ноћи лако ћемо дочекати! одговори Циганин |
| другог, па полагано изађе.</p> <p>Млад месец се спушташе к западу.{S} На тамно плавом и високо |
| езда прелети небо, као да јури к младом месецу на западу.</p> <p>„Виде ли ону звезду што прелет |
| а мрак, а у другој наста само нека тиха месечина.{S} Све оно блато око њега блеђаше пред њеном |
| ест, и приче о сладости негдашњих меких месечина, када су џиновски стражари у панцирима од среб |
| елога крина жудно запајала сребром тихе месечине, њу појила мирисним дахом својим, а узгред рас |
| алутао био?...{S} На каквој се чаробној месечини румен његова сунчевом топлотом напајала?...{S} |
| њиве и поља носе мртваца.{S} По дивној месечини пошли су све корак по корак напред.{S} Кад већ |
| ебра, па је онда спуштао као неку топлу месечину на целу дворану, те се у њој свака тварка дост |
| ште у ватру па ми онда, кад се усијају, месо са мишица и плећа живој хоће да откида! “ Маргита |
| ганин приђе с усијаним кљештима да кида месо с робињице, а он већ лежаше као пањ на земљи.{S} Р |
| омком тамо, па ти слободно кидај с мене месо усијаним клештима.{S} Пекао си ме пред Халил-бегом |
| а срдила!“ </p> <p>Рајко скочи са свога места као да га гуја уједе.{S} Отегну песницу, и лево и |
| само сажаљења.</p> <p>„Дижи се са тога места, дете моје!“ рече јој благо.{S} И Циганчица се бе |
| нчица!{S} Хајдмо одмах к њему !{S} Нема места данас сузи од жалости, него само сузи од радости! |
| Какве су оно оловне цеви што на два три места стрче кроз зидине и из рушевина?“ питаше она стар |
| о бесно псето.{S} Али она се не макну с места.</p> <p>„Хоћеш или нећеш?! “ цикну он опет па тре |
| зме, јер јој с правом припада, а то је: место поред свога мужа!“</p> <p>Праћена Рајком, као сен |
| наковањ и чекић и клинце, догега до на место са кога се чесма видела, и онда гњевно докопа прв |
| а стазу, коњ би га сам од себе однео на место где је остава.{S} Рад бих био да огледам своју ср |
| једно ћемане.{S} Враћајући се на своје место запе ногом за асуру и стропошта се на Рајка.{S} Г |
| руку и одвуче је и посади на њено прво место.</p> <p>Маргити, која се била за неколико тренута |
| господо, има <pb n="204" /> само једно место, које грофица Маргита може да заузме, јер јој с п |
| Свитало је кад су стигли на вис на оно место, где су недавно Рајко и Маргита тако лепе снове о |
| опта или некаква гужва удари баш на оно место на коме Рајко своју амајлију притиснуо беше, и он |
| p> <p>У том их је и старац опазио.{S} У место да као какав полудивљи пустињик, светомрзац, бега |
| су,“ говораше он сам у себи; „некада су место ове труле дрвене цеви, цеви од сребра бистру воду |
| ата!{S} Нико не зна где је и на коме је месту, али веле, кад би човек потковао коња новим сребр |
| нашао себи једнога дана смену на овоме месту.{S} Него, док не пођем даље, хоћеш ли ми право ка |
| о и како би радио Бан Страхиња на твоме месту? па онда ради како видиш да би они радили.{S} Не |
| одиже мало са главе шубарицу; „на бољем месту и није могао погинути!{S} Их, шта је песама мој с |
| оклизну; а ти си био пет дана на тешком месту сам, не са маштама и сенкама, него са живом женом |
| свеснуо је!{S} Бојим се рана је на злом месту ! “</p> <p>— „Еј, мој Рајко, зар ово да ти је наг |
| Рајко меким гласом у коме се, у јасном металном звеку, мешало и нешто поноса. <pb n="7" /></p> |
| с оштром звеком и прштањем разбијаше у металном суду, кад је из дубоких мисли изведе један мек |
| госпођа откине који стручак, па нека га метне на прса младом <pb n="223" /> покојнику, па нека |
| срце и стиснем зубе па и не јаукнем, он метне клеште у ватру па ми онда, кад се усијају, месо с |
| у и скачу уз њу скамучући !{S} Молим те метни ухо на сам камен па слушај!“</p> <pb n="91" /> <p |
| ="87" /> онда приђе гологлав к Маргити, метну руку на срце, поклони јој се смерно и говораше ми |
| едно аковче, извади један златан цекин, метну га себи на длан и преврташе га то на једну то на |
| а сад су већ при крају!“</p> <p>Маргита метну своју десну руку на лево раме Рајково, па ту насл |
| е да ме низ брдо понесу, па после да ме метну на коња.{S} Покајах се, али доцкан.{S} И насмејао |
| Циганин а чутуру дохвати обема рукама и метну је себи на колено.</p> <p>„Пре четири године беја |
| ој убрус; скиде га са зове, сави лепо и метну у џеп од свога гуњца.</p> <p>„Како лепо мирише ов |
| главе своје, па онда подиже дијадему и метну је на своју главу и с осмехом једног сујетног дет |
| их двоје уђоше ћутећки унутра.{S} Рајко метну своју шубару под лево пазухо, преврети се по неко |
| некакве мале и велике чутуре.{S} Све то метну пред њу и око ње и наваљиваше на њу да се прихват |
| де на бољој згоди за ударац, Маргита му метну руку своју на раме па му рече :</p> <p>„Чекај мол |
| да махну руком Маргити да дође.</p> <p>"Метнуо сам му хладне крпе на рану и привезао је!“ говор |
| остретне вреће (арара) у сувом куту иза мехова извади једно ћемане.{S} Враћајући се на своје ме |
| жени, која се шћућурила на земљи поред мехова, па би их овда и онда повукла да духну у жеравиц |
| е се на једну асуру подаље од огњишта и мехова.{S} Рајко одврте чутуру и додаде је Бекри-Бекиру |
| паде на земљу, а клеште му одлетеше под мехове.</p> <p>Рајко му клече на прса и док још Циганин |
| а?!“ <pb n="46" /></p> <p>Чекић удари у мехове мимо ње.{S} Она га погледа, не скидаше са његова |
| сом у коме се, у јасном металном звеку, мешало и нешто поноса. <pb n="7" /></p> <p>— „Богме ће |
| S} Та стена горе изгледа <pb n="168" /> ми као да је мраморни престо цара змајског, и на овој п |
| одговор је био: <hi>живога Бога! </hi> Ми ћемо ево у име живога Бога напред.{S} Држ’ се, госпо |
| Дугачке су те ваше маџарске молитве.{S} Ми Срби то на краће свршимо!"</p> <pb n="100" /> <p>„О, |
| гледај га, какав је то соко !{S} Него — ми имадосмо па изгубисмо и сад смо ето „сиротиња раја.“ |
| ити нећу!“</p> <p>— „Устај!{S} Не треба ми више мали, хоћу сад велики! “ дрекну Циганин па већ |
| колико кеса сребрних грошева. „Не треба ми то !“ рекох му, „него дај ми чету акинџија, да се ос |
| а ми ватруштина мозак дохвати...{S} Ова ми се соба окреће...{S} Госпођо, где је Маргита ?“ „Ево |
| , па копај, па скичи, поплаших се, Бога ми ће раскопати сву урвину!{S} А мене Турци стегоше; ви |
| м.{S} Била си госпођа.... опрости, Бога ми си госпођа и сад, и ако се мучиш као робињица!{S} Мо |
| оји ми се од тебе растати ваља.{S} Бога ми, да си ми по сто пута род, не би ми милије било што |
| е наше јунаке!{S} Знаш како је?{S} Бога ми као да су живи па једнако по народу пролазе.{S} Пође |
| аш је од Бога грехота, а од људи — Бога ми, мал’ не рекох нешто!....{S} Баш је <pb n="18" /> ве |
| , а Рајку се промени боја у лицу. „Бога ми, ово иде нека ломњава оздо уз планину!“ рече он.</p> |
| SRP18920_C3.5"> <head>5</head> <p>„Бога ми, госпођо, ја сам ти рањен?“ рече Рајко мирно задевај |
| „како јадан да је убије?!“</p> <p>„Бога ми, да не би госпође, не знам како би се свршило!{S} Ил |
| а не бих вам овог бунџију поклонио, да ми дајете злато на кантар док га не претегне!“ Узеше мо |
| , твоја штета!{S} Ако испадне добро, да ми платиш за сваку по овакав талир, а од блага, кад га |
| ке, јер их овуда нема.{S} Чудо ми је да ми сељаци ништа не јавише!“ говораше старац и сам беше |
| мачевима би се секли, ко ће само пре да ми дода плашт свој! “ „И веруј, би се секли!{S} Али су |
| молитве и кад ни један светац не хте да ми помогне, она једина не остављаше ме, него ми долажаш |
| оиста од тога нема ништа. „ О, немој да ми квариш моје снове на јави, који ће једнога дана да б |
| вадесет и пет година.{S} Ја је носим да ми се нађе рад лека.{S} Нећемо је ноћас пити.{S} Ја је |
| ар си се збиља ти сам у себе поуздао да ми помогнеш да до слободе и завичаја дођем?!"</p> <p>„Н |
| мене је страва нека ухватила.{S} Као да ми неко на ухо шапуће, да сам жива у гроб закопана!{S} |
| конак за кабадахију, и пазим га као да ми је син.{S} Поведи га у Стамбол, нека види силу и гос |
| шта !....{S} Истина баш не бих волео да ми је гроб овде у бари где нема ни липе ни раста.{S} Еј |
| аде.</p> <p>„Не бој се!{S} Ходи само да ми будеш сведок!“ рече јој, па је узе за руку и поведе |
| никакав род, и опет ми је милији но да ми је и љубазник и вереник и најприснији и најмилији ро |
| ђе преда ме једна стара жена. „Пошто да ми продаш један од ова два бокора !“ упитах је. „Синко, |
| дном мрети ваља; него молите се бегу да ми учини милост да заповеди, да ме људи његови обесе о |
| прсте, савија руке па моли младожењу да ми опрости.{S} Аја! неће пијан младожења ни да чује !{S |
| а Рајко са тихим уздахом рече: „баш да ми је да седнем... ноге ми клецају!“</p> <p>„Ево лези н |
| n="123" /> витез од њих ?!{S} Мислиш да ми не би сваки од њих, да су сад живи онде у столовима, |
| >И поможе јој да се намести.</p> <p>»Да ми нису ове широке турске чизме,“ извињаваше се млада М |
| не осећам ништа.{S} Па као у инат онда ми тек долажаше, да све то с већим болом осећам сву гро |
| каше горко.</p> <p>„Еј, колико смо суза ми за вама пролили !{S} А колико смо вас оплакивали тек |
| оји ми се довде показао као витез, нека ми у овоме часу буде као брат рођени, па нека ми позајм |
| ем; узела сам се онда молити Богу, нека ми бар памет преврне, те да у лудилу и не знам ништа и |
| воме часу буде као брат рођени, па нека ми позајми свој нож.{S} Ти, оче, и Рајко изиђите овога |
| не, па ма и богињаву и слепу, само нека ми дете живи!{S} И он чу моју молитву и подиже је!{S} А |
| >Поћута дуго, па тек рече:</p> <p>„Нека ми ватруштина мозак дохвати...{S} Ова ми се соба окреће |
| вао „Страхињом“.{S} А његова сина Марка ми смо сами прозвали Краљевићем Марком, не због имењашт |
| азати!{S} Велика једна милина растопила ми је срце у чудновату неку тугу, какву никада до сада |
| ске руке, па онда одмах збогом.{S} Ваља ми се враћати брзо светом оцу у Вујан!“ рече Рајко.</p> |
| јсторицу, јеси ли мајстор од заната, па ми срдито рече: „ено где је, иди па га питај! “ “</p> < |
| еш, сахрани ме негде овде у планини, па ми обиђи гроб молитвом и поменом.{S} А јави мојима у Ра |
| а.{S} Једног се дана хтедох заклати, па ми он истрже нож из руку.{S} Другог једног дана утекох, |
| проћу мене на том ковчегу преко пута па ми причај што.{S} Не; чекај!{S} Хтела сам те већ једном |
| не јаукнем, он метне клеште у ватру па ми онда, кад се усијају, месо са мишица и плећа живој х |
| ем одговора чежњи својој, знала сам шта ми је дужност.{S} И онда си пустио да ме аждаја агарјан |
| уздати као на најбољег јунака.{S} Његов ми је стриц једном живот спасао, па му уведох синовца у |
| е нечастиви бега.{S} Кад ме гледи и кад ми говори, као да ме невидљивим крилом закриљује од сва |
| сењаци око двора букнуше у пламен и кад ми вичући „Алах—Алах!“ грунусмо у двор, она пуцаше на н |
| ише од мене и не ударај ме камџијом кад ми дође да се заплачем.{S}" Он тобож пристаде.{S} Отков |
| </p> <p>— „Причаћу ти све на широко кад ми се, ако Бог да, из Маџарске здрав и светао вратиш. < |
| је ноћас пити.{S} Ја је сркнем само кад ми се што смучи!“</p> <p>„Валах, ако је нећемо пити што |
| „Истину, истину!“ настави Маргита. „Кад ми је најтеже бивало, па бих, окупана у сузама, заспала |
| че му ведра, „сад сам се исплакала, сад ми је лакнуло.{S} Осећам се лака као птица, и храбра ка |
| ова дохватише.{S} На левој мишици и сад ми се познаје где ме је један зубима докопао.{S} Извуко |
| о гледајући посланику право у очи; „све ми се чини да овај попа теби само смућка што ја причам. |
| м рече: „баш да ми је да седнем... ноге ми клецају!“</p> <p>„Ево лези на ову постељу!“ рече му |
| Српкиње, и Бог да те прости!{S}" И даде ми оба бокора, и не хтеде нипошто примити ни поклон у н |
| и!“</p> <p>„Како лепо говориш!{S} Слађе ми је да те слушам него да овај мед у устима топим! “ р |
| <p>„Није ми брат, није ми вереник, није ми љубазник, није ми никакав род, и опет ми је милији н |
| није ми вереник, није ми љубазник, није ми никакав род, и опет ми је милији но да ми је и љубаз |
| присутнима:</p> <p>„Није ми брат, није ми вереник, није ми љубазник, није ми никакав род, и оп |
| карима и свима присутнима:</p> <p>„Није ми брат, није ми вереник, није ми љубазник, није ми ник |
| ко срдито. <pb n="14" /></p> <p>„Турске ми вере, само је једноч руком ударих!{S} А ево нећу ни |
| би рекао: „хвала Богу, моја Милица шаље ми ено звездани поздрав, и све је добро!““</p> <p>Доист |
| астиру наточио, вере ти?“ </p> <p>„Вере ми моје, не смем ти казати.{S} Видим те јеси некаква уб |
| м и обамрем Бекри-Бекир доведе жене, те ми силом сипљу млеко у уста и ко зна шта још те ме повр |
| као прут, па им свечано рече: „закуните ми се свим што вам је на овоме свету свето, да никада и |
| м се молим, светла господо, не замерите ми, и пустите ме да се дома вратим.{S} Не питајте за шт |
| ата рече: „хвала вам, господо, простите ми и с Богом остајте!“ </p> <p>И онда оде право у коњуш |
| } Хвала вам на доброти вашој; опростите ми сузе ваше.{S} Кад би знали како је мој живот био сам |
| ке овдашње спахије нудиле.{S} Опростите ми што по незнању замишљам да може бити нисте при новцу |
| Него ме милостиво пуштајте и опростите ми!“</p> <p>Док то патер превођаше Рајко виде да на ћил |
| , ударише ми сузе од милине.{S} Верујте ми од милине, а не од страха.{S} Зајецах гласно, рашири |
| и добри мој Мартине, и сви ви, који сте ми били слуге, а показали сте ми се као верни и нежни п |
| који сте ми били слуге, а показали сте ми се као верни и нежни пријатељи!{S} Хвала вам на добр |
| , овамо те!{S} Овамо !...{S} Али шта ће ми они?!...{S} Јест’, слатка, мила и добра моја госпођо |
| милије било што сам поред тебе, нити ће ми теже бити да се с тобом растајем.{S} А већ није нам |
| Немој да ти је тешко, добри оче; ево ће ми одмах лакнути!{S} Него... шта је то?!“ рече Маргита |
| <p>„Па немој се тако препадати!{S} Неће ми ваља да ништа бити.{S} Не бој се!“ говораше Рајко, п |
| сте силе и сваке ружне помисли.{S} Срце ми се окрепи и радосно куца кад сам себи кажем: јесте, |
| а остану да пију до зоре, а зором, рече ми Ружа, кренуће се у Сегедин на венчање!“</p> <p>— „То |
| /p> <p>„Кад разабрах тај шапут, ударише ми сузе од милине.{S} Верујте ми од милине, а не од стр |
| ја, да се осветим моме крвнику!“ Дадоше ми неке љуте арамије.{S} Одјездисмо преко границе, и уд |
| „Хајде у Крушевац санџак-бегу! “ рекоше ми. „Заветовао сам се,“ прихватих ја, „да за седам годи |
| .{S} Кад је искамџих од калуђера рекоше ми: има јој двадесет и пет година.{S} Ја је носим да ми |
| {S} И боље је овако!{S} Ко зна какав би ми се дух са белом косом и белом брадом и са срдитим по |
| ога ми, да си ми по сто пута род, не би ми милије било што сам поред тебе, нити ће ми теже бити |
| вом женом, и младом и красном.{S} Не би ми било чудо, да се показало да је дух слаб а плот јака |
| само један ланац горких несрећа, ви би ми опростили.{S} Све бих заборавила, да нож мога мужа н |
| b n="140" /> младу невесту.{S} На глави ми она дијадема, под којом јуче онесвеснух; од ње полаз |
| > <p>„Хвала ти брате Јово !{S} Поздрави ми Јевросиму, хвала и њој!{S} У здрављу да Бог да да се |
| {S} Распитивах их о оној робињи.{S} Сви ми веле да је Маџарица, да ју је Бекри-Бекир, — који је |
| д некуда из Маџарске, — заробио.{S} Сви ми веле да је нека необично добра душа, и да не може би |
| .{S} Тако ти свега што ти је мило, буди ми у овоме часу веран пријатељ!{S} Пођи пред нама, одве |
| ај, молим те, своје очи, па види и кажи ми, је ли ово доиста злато, а оно тамо сребро ?! “ <pb |
| ита мирно и готово хладно. „Рајко, који ми се довде показао као витез, нека ми у овоме часу буд |
| да ће кроз који дан доћи и дан, у који ми се од тебе растати ваља.{S} Бога ми, да си ми по сто |
| а јасан глас старчев: „О децо, јесте ли ми још у животу?!“</p> <p>Рајко скочи к отвору из пећин |
| у.{S} Него, док не пођем даље, хоћеш ли ми право казати што ћу те питати ? “</p> <p>„Ако нећу т |
| , али доцкан.{S} И насмејао бих се, али ми не даде зебња шта ће од вас двоје на крај краја бити |
| да се говори о ономе што може бити, али ми се чини да ни ја тебе никад, и да бих хтео, заборави |
| жудња и чежња.{S} Гледам тебе, а мисли ми се отимљу на доброга старца на Вујну.{S} Јес’, слутњ |
| лазили!"</p> <p>„Ако нису они, нисмо ни ми!“ рече Рајко са свим мирно, па онда настави: „е, баш |
| е, да сам жива у гроб закопана!{S} Чини ми се свисла бих од страха да нисам поред тебе!“</p> <p |
| мехне.{S} Не знаш кад је лепша!{S} Чини ми се занесоше ме њене трепавице.{S} Она трепне а ја кл |
| {S} Ово је канда нека гробница.{S} Чини ми се да миришем кости мртвачке ! “</p> <p>Рајко јој пр |
| просторије изађе Маргита му рече: „чини ми се да миришем тамњан.{S} Долази од те стране испред |
| тми га, спаси га, подигни га !{S} Учини ми само ту <hi>једну једину</hi> милост, па да те благо |
| низ реку пустим!“ Тек то рекох а учини ми се да чујем вику неку и лавеж паса у даљини.{S} Окре |
| ухамед ресулах! “ потурчише ме; поклони ми паша неколико кеса сребрних грошева. „Не треба ми то |
| луј се и на моју грешну старост, отвори ми очи да у овоме тешком часу видим шта је твоја света |
| од тебе растати ваља.{S} Бога ми, да си ми по сто пута род, не би ми милије било што сам поред |
| кав ти аманет желим да предам.{S} Да си ми по сто пута рођени син, веће ти добро не бих могао ж |
| , мени четвртина ! “</p> <p>„Вала да си ми заискао и половину не бих се смео цењкати.{S} Ето, д |
| постеља... слободно лези... знаш да си ми као брат, а овако рањен и више си ми!“ говораше Марг |
| за слободом својом.{S} Вала три пута си ми света!{S} Не бој се, госпођо; не сумњај се; уздај се |
| х.{S} Ранио си ме првом стрелом, кад си ми младој младу и нежну матер отргао, а мене хладној ту |
| си ми као брат, а овако рањен и више си ми!“ говораше Маргита нежно. <pb n="211" /></p> <p>— „Т |
| Тобож не смеш ни да се сетиш... и ти си ми неки јунак !...{S} Ниси никада младу жену у уста пољ |
| радском зиду поред ватре.</p> <p>„Ти си ми се, синко, много омилио,“ говораше старац Рајку; „св |
| </p> <p>„Што је право, право!{S} Дао си ми ватре ватром од ракије; треба да ти вратим ватру ват |
| е!{S} Ако сам те задужио ма чим, ево си ми богато платила и преплатила твојом господском беседо |
| > <p>— „Не!“ викну Циганин; „не, ако си ми ортак!{S} Оно је лудо, поносно, љуто и бесно и без т |
| тако младоликог јаничара !{S} Добро си ми дошао, аго!“</p> <p>Њих се двоје насмејаше а Рајко п |
| и ја сам кћи једне јуначке земље.{S} Ти ми нудиш твоје мало гуњче; за што да си ти већи <pb n=" |
| укнула ни од једне помисли твоје; врати ми се амо и сам са чистим срцем, ведрим челом и светлим |
| хтаним гласом:</p> <p>"Госпођо, опрости ми!{S} Хтедох да ти послужим, али ето није тако воља бо |
| ти ми твоје муке ако узживиш... опрости ми рану смрт своју, ако им се жива нећеш да предаш!"</p |
| ето није тако воља божја!...{S} Опрости ми твоје муке ако узживиш... опрости ми рану смрт своју |
| досађујем!...{S} Хвала ти... и опрости ми! “</p> <p>Маргита не могаше речи да проговори, него |
| све прсте да поломи кршећи их, „опрости ми, бабо, молим те, и не брукај ме тако за Бога!“ Па Ма |
| ти Рајко смерно скинув шубару. „Опрости ми!...{S} Ја из ове пећине жив изаћи нећу, а ти ако жив |
| а кип Душанов и рече полагано: „опрости ми царе господине!{S}" Па онда се диже на ноге, скиде к |
| сме. „Рајко!{S} Боље од твојих речи очи ми твоје казују да поштено мислиш, витешки осећаш и иск |
| мене!{S} Нешто ми се смучило.{S} У души ми беше помрчало, али је хвала Богу сад опет све светло |
| вој српски образ!{S} Рајко, витеже, дај ми твоју руку!“</p> <p>Он јој пружи своју десну руку.{S |
| е си?!...{S} Шта, ти би ?!...{S} О, дај ми да чујем глас твој!{S} Дај ми опет руку твоју!“</p> |
| нских врачара господовати!{S} Ружо, дај ми мој ловачки нож! “</p> <p>И Мартин припаса испод ати |
| S} О, дај ми да чујем глас твој!{S} Дај ми опет руку твоју!“</p> <p>Рајко се у мраку три пута б |
| ве то тамо свето.{S} Имаш право!{S} Дај ми твоје гуњче.{S} Тако; добро је.{S} И боље је овако!{ |
| Маргита шапутом; „Рајко, где си?{S} Дај ми руку твоју.{S} Страх ме је!{S} Ово је канда нека гро |
| велика твоја милост !{S} О, само не дај ми Рајка смрти !{S} Узми од мене све друго што хоћеш, в |
| „Не треба ми то !“ рекох му, „него дај ми чету акинџија, да се осветим моме крвнику!“ Дадоше м |
| <p>„Брзо отвори оно моје сиџаде и додај ми из њих конопце!" рече Рајко младој Маџарици која већ |
| е отргао.{S} Али, молим те, Ружо, казуј ми одмах све шта је и како је?!“ говораше Маргита са не |
| оби.</p> <p>„Ето, ако си мајстор, искуј ми ова четири талира у четири потковице!" рече Циганину |
| кад би се тако лако завађали.{S} Веруј ми нико се с тога не би завадио мањ санџак-бег с Цигани |
| е Душан од њених усана отргао.{S} Веруј ми, оче, да је она будна била, па да ме је очима својим |
| е дух слаб а плот јака.{S} Тек опет жао ми је што се преварих!“</p> <p>Сад Рајку ударише пламен |
| дство њихово!{S} Него чекај!{S} Ха, ево ми сијну, таман да се све славно измири, и њихов господ |
| емој кћери моја!“ прихвати старац; "ево ми је сад тешко што те наведох да причаш!“</p> <p>„Немо |
| !“ рече Маргита, па се сва стресе. „Ово ми је први дан среће после тако дуге, дуге, и тако стра |
| могне, она једина не остављаше ме, него ми долажаше на сну да ме храбри! “ </p> <p>„Истину вели |
| <p>— „Шта вас ја знам кад сте!{S} Него ми се некако чини да сам негде и некад слушала, да ваши |
| на хајдуке, јер их овуда нема.{S} Чудо ми је да ми сељаци ништа не јавише!“ говораше старац и |
| е цркве.{S} Ту пред олтаром погледам ко ми је младожења, кад оно није више мој стари чича, него |
| >„Хвала ти, оче, по хиљаду пута!{S} Ако ми Бог помогне нећу те постидети.{S} Сад ћу се двојином |
| егде иза оних планина!...{S} Чудо, како ми се нека тежина на срце наваљује!...{S} Ено ње горе г |
| у да је одавде погледам...{S} Знаш како ми је?... као да си ме увела у неку цркву! “</p> <p>Вра |
| дете видели!“</p> <p>„Заклињем се, тако ми Бог на страшном суду милостив био!“ викну Рајко тако |
| бе наслоним....{S} Хоћу да паднем, тако ми срце куца а колена клецају!{S} Ох, мој Рајко, што не |
| ити баш да ме се и побојаваш!{S} А тако ми образа и српског поштења ево сам те узео на душу као |
| ди.{S} Право је да те послужим а и мило ми је.{S} Кад будеш у својој земљи у слави и срећи, сет |
| а у своју чељуст дохвати.{S} Ох, чинило ми се да се мојим молитвама, мојим сузама, мојим уздаси |
| елики и свети аманет чува ?!{S} Учинило ми се да је у тебе срце и чисто и јако. „Ево га нађох!“ |
| сиротиња раја.“ Опет, хвала Богу, имамо ми по нешто што ви немате.{S} Имамо ми нашег Краљевића |
| амо ми по нешто што ви немате.{S} Имамо ми нашег Краљевића Марка, па Милоша Обилића, па Страхин |
| p> <p>„Бог с тобом, госпођо!{S} Кад смо ми секли главе нашим краљевима?" питаше Рајко гласом ко |
| <p>„Лепо ми је у служби вашој; поносно ми је да пратим ћесарову посаобину.{S} Али вам се молим |
| акашљиваше поче да говори:</p> <p>„Лепо ми је у служби вашој; поносно ми је да пратим ћесарову |
| а господа !“ говораше сам у себи; „и то ми је неки духовник!{S} Лист од њихове горе затреперио, |
| има људи, који знају за Бога.{S} Ето то ми је доста!“</p> <p>Док он то говораше она спази да јо |
| ања.</p> <p>„Ама шта нема ништа?{S} Што ми не говориш просто и отворено; што ме не питаш право? |
| ени треба!{S} Ваш бих ти казао и за што ми треба, кад бих знао да си <pb n="42" /> човек.{S} Је |
| м далеко веће и много више, и нешто што ми је много драже.{S} Ја сам верна љуба од Расине Рајка |
| госпођо!“ рече јој; „ево мене!{S} Нешто ми се смучило.{S} У души ми беше помрчало, али је хвала |
| бодну?{S} Циганина не вреди питати, јер ми вечерас сви рекоше да је он одбио велике новце <pb n |
| ри он; „зову ме и „од Расине Рајко“ јер ми је задруга у Расини.“</p> <p>„Рајко,“ поче она тако |
| него млад и красан један витез.{S} Час ми се чини да га познајем а час да га не познајем.{S} П |
| и љубазник, није ми никакав род, и опет ми је милији но да ми је и љубазник и вереник и најприс |
| киње што онако млада робује, а по мраку ми је светлила светлост господског образа ових витезова |
| господу и на оног црног попа. „И то су ми нека господа !“ говораше сам у себи; „и то ми је нек |
| учило !{S} И кад год је намиришем одмах ми се смучи, и да не сркнем просто да цркнем!“</p> <p>— |
| осади, настави да говори: „ Јест, стриц ми је био честит човек и добар Србин.{S} У задрузи је н |
| амену као да му одобрава.</p> <p>„Е баш ми је жао, што нас двојица не можемо да се разумемо!“ р |
| смо верно једно уз друго стојали, можеш ми се ваља да поверити... збиља, има ли гдегод жена кој |
| > своје кости овде оставити!“</p> <p>— „Ми Срби велимо: сан је лажа а Бог је истина!....{S} А ш |
| p> <p>Ружа и Мартин дадоше једно другом миг да се не одмичу далеко и да се брзо врате.{S} Управ |
| знаш, ја како!“ рече Циганин, па узе да мига и да се криви на Рајка, као да му тако даде разуме |
| XVII ВЕКА</p> <p>НАПИСАО</p> <p>ЧЕД.{S} МИЈАТОВИЋ</p> <gap unit="graphic" /> <p>ТРОШКОМ</p> <p> |
| ли шта ће ми они?!...{S} Јест’, слатка, мила и добра моја госпођо!{S} Јест’, то сте ви!..{S} О |
| н види, он ће вратити невесту, па да је мила шћерца од Божуна бана, а некмо ли једна Циганчица! |
| ш колико је <pb n="136" /> она и лепа и мила!{S} Каква си несмелица нећеш никад ништа ни знати. |
| е војводе Реља од Пазара, Милош Обилић, Милан од Топлице, Љутица Богдан и Краљевић Марко, један |
| ни га, и сачувај га онима, који су њему мили.{S} Ако нећеш да се смилујеш ни данас мојим сузама |
| ати у кремен.{S} Прамену варница као да милије бејаше да загледа, и ако за тренут, у лице Марги |
| .{S} Еј, славна Шумадијо !{S} Некако је милије и умрети у теби, а некмо ли живети !...{S} Сећаш |
| ми, да си ми по сто пута род, не би ми милије било што сам поред тебе, нити ће ми теже бити да |
| јевски престо, да видиш нешто што ће ти милије бити!“</p> <p>Поможе јој руком својом да се попн |
| зник, није ми никакав род, и опет ми је милији но да ми је и љубазник и вереник и најприснији и |
| ом издавала бедуинско порекло своје.{S} Милина је било погледати га онако млада, онако красна, |
| Је л’, каква се топлота из њега и каква милина из те топлоте у те разливала?!...{S} Будало једн |
| му опет право у очи, погледима у којима милина, чежња и туга усисаваху у себе погледе његове, и |
| знам ти ни сам казати!{S} Велика једна милина растопила ми је срце у чудновату неку тугу, какв |
| ти род њена младост, њена лепота и њена милина?!{S} За што да ти не буде присна и најприснија, |
| ну нешто тако невино осмејкиваше, да је милина била видети је.{S} Од тога осмеха као од неког с |
| це и нарочито оне очи, онда се лепота и милина стаса заборавља и сва се мисао о господству губи |
| разабрах тај шапут, ударише ми сузе од милине.{S} Верујте ми од милине, а не од страха.{S} Зај |
| уста своја од његових.{S} Дрхтала је од милине.{S} Кад отвори трепавице, очи јој беху пуне суза |
| ише ми сузе од милине.{S} Верујте ми од милине, а не од страха.{S} Зајецах гласно, раширих руке |
| али на којима је било пуно неке чудесне милине и у линијама, у којима су тако правилно изведена |
| му је било <pb n="19" /> пуно необичне милине; очи су му светлеле неисказаном радошћу.{S} Чини |
| није био ружан; сан је био пун лепоте и милине, али, бојим се, ружно ће да значи.{S} Помисли са |
| е топао дах усана њених... како је пуно милине у гипкости овог вилинског стаса, што се тако пов |
| авља и сва се мисао о господству губи у милини на догледу на осећању, готово на сигурном знању, |
| е, и како је бела у лицу, и како чудном милином њен гипки и вити стас дише. „Вала,“ говораше са |
| даримо! “</p> <p>„ Рекао бих да је глас Милисава кнеза из Доње Букве!{S} Баш је он!“ говораше с |
| рушевцу, па би рекао: „хвала Богу, моја Милица шаље ми ено звездани поздрав, и све је добро!““< |
| станују цар-Лазар и <pb n="9" /> царица Милица.{S} А њих су се двоје много волели.{S} Сад, види |
| да ти се то јављала наша српска царица Милица, која је била тако доброга срца, па би се над тв |
| је белом калдрмом некада шетала царица Милица са својих дванаест дворкиња, као са дванаест гор |
| :id="SRP18920_N1"> Биће да је то царица Милица са својом сродницом калуђерицом Ефимијом?!</note |
| ема кули, као да су угледали сен царице Милице, па је усклицима витешки поздрављају.</p> <p>„Е, |
| о би ти да сазнаш о цар-Лазару и царици Милици много више, него што то овај господин попа воли! |
| ојим рукама изнео госпођу своју, царицу Милицу.{S} Знаш шта вам казивах мало час кад бејасмо до |
| веран слуга.{S} Тако ти свега што ти је мило, буди ми у овоме часу веран пријатељ!{S} Пођи пред |
| и труди.{S} Право је да те послужим а и мило ми је.{S} Кад будеш у својој земљи у слави и срећи |
| ела би поред мене па би ме тако нежно и мило гледала, очи би јој засузиле, па би тихо проговори |
| свога синчића, а у самој јој је ствари мило што он показује да има своју вољу.</p> <p>„Али је |
| као млад соко.</p> <p>Чак би и чаушбаши мило било да га гледа.{S} Па би се онда стари Турчин св |
| подиђоше мрави од узбуђења.{S} Беше му мило и опет некако тешко.{S} Пригну се и пољуби старца |
| quote> <p>ПОСВЕЋЕНО</p> <p>ИМЕНУ</p> <p>МИЛОВАНА ВИДАКОВИЋА</p> </quote> </div> <pb n="vi" /> < |
| у, нека те успавану љубе, нека те нежно миловану однесу старом Дунаву, Дунаво ће те изнети на п |
| јим, од ружиног оцта мирисним, прстима, миловаше чело, очи и образе Рајкове, па онда ће шапатом |
| уке и окретне девојке, она обема рукама миловаше ластавицу по гриви и по глави и гукаше јој час |
| вори, него га погледима из сузних очију миловаше нежно.</p> <p>Пред зору је Рајко почео опет да |
| егове очи, и онда доче полагано а пуним милозвучним својим гласом да говори:</p> <p>„ О витеже, |
| Расини.“</p> <p>„Рајко,“ поче она тако милозвучно, да се младоме човеку први пут у његовоме жи |
| ни сребрно звоно, па му се јека стопи у милозвучно појање црквено, те му потресе срде и на очи |
| патер Амброзијус из великог хришћанског милосрђа да напије садашњој Румели Беглер-беговици нека |
| Учини ми само ту <hi>једну једину</hi> милост, па да те благосиљам за све грозне своје патње, |
| ја немилост и опет како је велика твоја милост !{S} О, само не дај ми Рајка смрти !{S} Узми од |
| и ваља; него молите се бегу да ми учини милост да заповеди, да ме људи његови обесе о најближе |
| тивношћу својом водиш ме да тражим опет милост твоју!{S} Ево ме клечим пред тобом, ево ме дижем |
| 91" /> према сваком тако пуни доброте и милости!{S} Тек, шта ја говорим?!{S} Нека му је по хиља |
| ако и нема, или ако те има, ти немаш ни милости ни <pb n="217" /> сажаљења!{S} И онда сам се за |
| ов долазак, а ти си млађи, па по божјој милости и можеш га дочекати !“</p> <p>„А кога то мислиш |
| ли се својим чистим срцем Богу, да буде милостив грешном старцу Теодосију на Вујну!“ </p> </div |
| и неколико пута; „о, Господе, који си и милостив и свесилан, смилуј се на ову децу!{S} Смилуј с |
| си силан, изгубила сам била веру да си милостив.{S} Знала сам само за немилост твоју.{S} Љубил |
| клињем се, тако ми Бог на страшном суду милостив био!“ викну Рајко тако исто свечано.</p> <pb n |
| а.{S} А баба се заплака: „ех, рече, кад милостива госпођа грофица хоће да босиљком окити једног |
| 212" /></p> <p>„Гледајте само, слатка и милостива госпођо,“ узе Ружа да говори; „гледајте само |
| е?!“</p> <p>— „Јаох мени, моја слатка и милостива госпођо, како то питате?!...{S} Та како да не |
| ију да га рукама удави. „Нисам ја крив, милостиви грофе! “ брањаше се Борчија; „него ето та слу |
| ратим.{S} Не питајте за што.{S} Него ме милостиво пуштајте и опростите ми!“</p> <p>Док то патер |
| паре не дам!“ Ја јој онда испричах што милостивој госпођи треба мало босиљка.{S} А баба се зап |
| премила наша госпођо грофице!{S} Дајте милостиву руку слузи вашем.{S} О, кад доживех да вас оп |
| д се оно српске војводе Реља од Пазара, Милош Обилић, Милан од Топлице, Љутица Богдан и Краљеви |
| ко су твоји учитељи....{S} Марко...{S} Милош...{S} Страхиња!"</p> <p>Рајко се мало насмехну шт |
| иња савладао бесног Влах-Алију, како је Милош на Косову показао ко је вера а ко је невера; и он |
| .{S} Имамо ми нашег Краљевића Марка, па Милоша Обилића, па Страхинића Бана, па Рељу Крилатицу, |
| и <pb n="126" /> ни Краљевића Марка, ни Милоша Обилића, ни Страхињу!“</p> <p>„А, сад тек видим! |
| сећаше како топли дах њен образе његове милује; виде како она, у сну, прикупља усне, као да их |
| b n="46" /></p> <p>Чекић удари у мехове мимо ње.{S} Она га погледа, не скидаше са његова дивља |
| ћу ја тамо...{S} Него ево овде на овај миндерлук испод прозора!...{S} Куд ћу ја тамо... оно је |
| у Маџарској заробио.{S} Дај да се даље минемо!“ говораше Хасан.</p> <p>Рајко преведе на српски |
| дна да ти и по лепоти и по доброти буде мио друг у животу!...{S} Збиља, Рајко.... ето смо нас д |
| између себе маџарски и по свој прилици мио им беше онај поглед на околину.{S} Рајко прекиде њи |
| нала како је он невин, како добар, како мио и племенит, ти би тек онда мене разумела!"</p> <p>Ј |
| на зло навлачи!“</p> <p>Осети да му се мир и крепост у срце враћају.{S} Али не смеде ни поглед |
| на кола и коње што тако лупњавом будише мир успаваног села. </p> <p>Маргити се поче да стеже ле |
| та да буде.{S} Његов је посао да утврди мир међу царевинама, а не да их поново завађа и то због |
| је зависило хоће ли се истом закључени мир одржати или не.{S} Султан је пратио из свога сараја |
| мрети!"</p> <p>Овај мирни говор поврати мир у душу Маргитину, и куцање њеног бурно узбуђеног ср |
| е молио Богу, него је тако само стајао, миран, скроман, као да беше занемео, видевши изненада к |
| к њеном лицу, њушкаше живо као да усише мирис од овог живог цвета, и онда, радосно лајући, узе |
| ше од џбуна до џбуна.{S} Сва су му поља мирисала као да су босиљком засађена.{S} Чинило му се к |
| здано небо изнад нас!{S} Како је лепа и мирисна сва ова околина!{S} Чисто бих волела да овде сл |
| убити оба бокора, као да су не само две мирисне него две живе душе.{S} Па онда пробра из оба бо |
| пајала сребром тихе месечине, њу појила мирисним дахом својим, а узгред растапала по неки панци |
| ш за неко време својим, од ружиног оцта мирисним, прстима, миловаше чело, очи и образе Рајкове, |
| к и Рајко.{S} У зрацима сунчаним, а под мирисним <pb n="153" /> мелем-поветарцем планинским, Ма |
| пет да му чело и очне поклопце превлачи мирисним прстима својим.{S} Очи јој се напунише сузама. |
| на уснама и у онима, „па са медом овако мирисним, и млеком тако слатким, и погачом овако белом, |
| е били царичини перивоји пуни шареног и мирисног цвећа, а сада ето крта зова, коју су ветрови з |
| нека тајанствена рука хтела да танком и мирисном хладовином заклони мраморну чесму од сунца, те |
| о нимало жедан на онако хладовинастом и мирисном уранку, али опет рече:</p> <p>— „Хоћеш ли ме п |
| а на ледини обраслој сниском, густом и мирисном травом, Рајко беше простро своје мало сиџаде и |
| !"</p> <p>Маргита отиде у пећину те по мирисном сену, што у једном куту беше положено, разастр |
| нарске горе ужичке, да се у њима напоји мирисом од јела и борова, па да онда проструји кроз Шум |
| у џеп од свога гуњца.</p> <p>„Како лепо мирише ова зова јутрос!“ рече гласно, тек да нешто почн |
| сти.{S} Ето роса пада, вода бруји, цвет мирише, ено негде близу нас шева цвркуће, дан свањива, |
| е канда нека гробница.{S} Чини ми се да миришем кости мртвачке ! “</p> <p>Рајко јој пружи руку |
| е изађе Маргита му рече: „чини ми се да миришем тамњан.{S} Долази од те стране испред нас.{S} О |
| с, лице јој пуно озбиљности, али и пуно мирне одважности.{S} Сад се тек Рајку учини да је дивно |
| ља предавати, или — мрети!"</p> <p>Овај мирни говор поврати мир у душу Маргитину, и куцање њено |
| а.{S} Па би се онда стари Турчин својим мирним и озбиљним лицем окренуо маџарској господи и пок |
| на земљи.{S} Рајко се диже и гледаше га мирно за <pb n="56" /> неколико тренутака, па онда узе |
| ад и извади од турске власти допуст, да мирно сахранимо Рајка на Космају, на оном изданку, где |
| ></p> <p>„Кћи земље маџарске!" рече она мирно али и свечано.</p> <p>Рајко је међу тим био скину |
| заклала?!“</p> <p>— „Хтедох!“ рече она мирно; „али бадава, не могах; сетих се што ти оно рече |
| ја велим: доста лакрдије!" рече Маргита мирно. „Избављена из турског ропства, витештвом овога м |
| <p>„ Ја сам се смислила!“ рече Маргита мирно и готово хладно. „Рајко, који ми се довде показао |
| знаш да је то цар Душан?“ рече Маргита мирно.</p> <p>„Ниси чула за нашег цара Душана!“ викну Р |
| бине.... заклињем се!“ говораше Маргита мирно, озбиљно и свечано.{S} Учини се Рајку да јој глас |
| и не бију!“</p> <p>И онда опет обадвоје мирно а радознало ослушкиваху.{S} Од часа на час Маргит |
| оружје у силаву и стаде на сред капеле мирно.{S} Није да се молио Богу, него је тако само стај |
| срце, поклони јој се смерно и говораше мирно али са уздрхтаним гласом:</p> <p>"Госпођо, опрост |
| ргитом, која у њеном турском руву ступи мирно а поносито у дворану праћена Рајком, који у левој |
| и их старац уталожи и узе сам да говори мирно, али и опет некако као да заповеда. <pb n="17" /> |
| нађе опет своју присебност.{S} Моје очи мирно погледаше на реку, која тако бистра, тако тиха, н |
| а, јуначе!“ прихвати млада жена са свим мирно, па се загледа у младића крупним својим очима, ка |
| окрете главу према њима па рече са свим мирно:</p> <p>„Ја сам Маргита, грофица од Нађ-Бање!“</p |
| у они, нисмо ни ми!“ рече Рајко са свим мирно, па онда настави: „е, баш ме копка да знам шта ће |
| це казао буде.“</p> <p>Рајко је говорио мирно али с потресеним гласом.{S} Био је блед; у очима |
| е господе ?“</p> <p>„Јесам!“ рече Рајко мирно.</p> <p>„Јесте, сад се добро сећам!“ прихвати она |
| , госпођо, ја сам ти рањен?“ рече Рајко мирно задевајући празан пиштољ за свој кожни пас.</p> < |
| ако би нам Бог помогао!" говораше Рајко мирно и просто као о нечем што је са свим обично.</p> < |
| офица од Нађ-Бање!“ одговараше она опет мирно.</p> <p>Циганин дохвати један чекић, баци се њиме |
| е онуда били, и о јунацима који сад већ мирно почиваху под овом или оном каменом белегом.</p> < |
| чегу.{S} Дуго и дуго гледаше без речи у мирно лице младога човека, који као да беше тек само у |
| изненађен онаким питањем, па онда одмах мирно настави: „биће да су то цеви од каквог старог вод |
| светомрзац, бега од њих у пећину, он их мирно посматраше за неко <pb n="70" /> време, па кад ви |
| порасла тајанственошћу којом она дубока мирноћа и онај танки сутон застираше брда и поља пред њ |
| а.{S} Цела је прилика била пуна лепоте, мирноће и нежности, и имала је у себи нешто што је раст |
| ?!“ говораше Маргита са нешто мало више мирноће.</p> <p>„Ево да чујете!" узе Ружа да прича. </p |
| саму поред мртвог Рајка.{S} Са свечаном мирноћом издавала је заповести за његову опрему.</p> <p |
| е, и оно сниско а право чело, којега су мирну строгост и свечану лепоту густе витице црне косе |
| и; него да је зовнемо да седи с нама на миру док твоји људи не дођу,“ рече Рајко старцу, па је |
| орну чесму од сунца, те да у хладу и на миру бистром струјом бруји чудесне приче о слави старих |
| ини нема више никог живог.{S} Тада прва мисао Рајкова беше: "ако су Турци убили старца, па нема |
| е то; него ме за грло хвата и дави луда мисао, да већ можда никада ни видети нећу ове дивне гор |
| у!{S} Већ сам у две прилике долазила на мисао, да си ти некада ја ли цара ја л’ царицу, у двору |
| иноград?" питаше Рајко, коме нова једна мисао сину.</p> <p>— „Ето га у брду!{S} Није далеко!"</ |
| епота и милина стаса заборавља и сва се мисао о господству губи у милини на догледу на осећању, |
| и јабуке.{S} Прихватише се својски и не мислећи шта <pb n="122" /> све још може бити.{S} Па онд |
| и нека жудња и чежња.{S} Гледам тебе, а мисли ми се отимљу на доброга старца на Вујну.{S} Јес’, |
| ачлији.{S} Маргита не знађаше ни шта да мисли ни шта да каже, него онако занемела од чуда, не с |
| ана обиграваше осмех, те га издаваше да мисли на нешто што га весели.{S} Па онда опет настави:< |
| аном у главу ударио.{S} Не могаше ни да мисли ни да осећа.{S} Беше се као скаменио.{S} Али кад |
| леда у звездано небо па се пусти у неке мисли.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18920_ |
| ше једног сељака који, у некакве дубоке мисли занесен, корачаше лаганим и опет несигурним корак |
| а.</p> <p>Била се задубла у неке дубоке мисли.{S} Као да је душевно болесна, тако се укоченим п |
| соби.{S} Беше се пустила у неке дубоке мисли.{S} У души јој је беснила тешка једна борба: борб |
| пусти се у слатке и тужне и опет слатке мисли. </p> </div> <pb n="177" /> <pb n="178" /> </div> |
| ише снови на јави него озбиљне и хладне мисли.{S} Али пре но што је сагледао Мораву с ову стран |
| и сребрн талас од чисте и невине једне мисли, стапали у чудесну и дивну једну хармонију.</p> < |
| а полагано умирем под притиском страшне мисли, да сам силазећи у гроб ставила на муке и уморила |
| а.</p> <p>„Чекај!“ викну она, пренув из мисли, и подиже обе руке у вис као да заустави младића. |
| амен од ћумура, а ко би знао куд су јој мисли лутале.</p> <p>— „Не!“ викну Циганин; „не, ако си |
| е Рајко, који и не слућаше о чему Бекир мисли.</p> <p>— „Ето како: за мали чардаш Маџарица мора |
| на један камен према чесми и пусти се у мисли.{S} Није имао гусле нити је био слеп, али у њега |
| кнену кабаницу, загрејао се, занео се у мисли које су биле више снови на јави него озбиљне и хл |
| јаше у металном суду, кад је из дубоких мисли изведе један мекан а звучан глас, који је поздрав |
| је била и она друга жена за коју сам ја мислила да је света Марија Магдалена, док не чух да је |
| > <p>— „Не, нема!“ рече усправивши се. „Мислила сам да је то можда пањ на коме сте ви Срби секл |
| град, потрошио грдне паре, па ништа.{S} Мислили смо свиснуће.{S} Од муке звао је и Манду да му |
| војом у слободу своје земље вратила.{S} Мислим да ће ти се и „госпођа грофица“, у оном двору та |
| <p>„Ти си госпођо уморна.{S} Али се све мислим ови ће сребрни столови бити да су за велике какв |
| грозно!“</p> <p>— „Не подаји се таквим мислима, него да пођемо одмах да тражимо излаза из овог |
| ћи се ношаше се све тужнијим и тужнијим мислима.</p> <p>„Што ћу ето да умрем лаганом смрћу не м |
| га с главом наслоњеном на руку у тешким мислима.{S} Кад би он уморен престао да куца и спустио |
| е да се он винуо некуда високо и далеко мислима, те њу више и не узима на ум.{S} Отиде за тим п |
| } Знам да сте ради да је ослободите.{S} Мислио сам како да вам у том помогнем, распитивах прија |
| какве је Рајко већ видео, а за које је мислио да су мртвачки.{S} Сад је видео да у једнима од |
| RP18920_C2.11"> <head>11</head> <p>Није мислио да заспи, и опет га је умор савладао те је заспа |
| о тренутака <pb n="88" /> није ништа ни мислио; заборавио Турке и самсове; заборавио и живот и |
| шта ћеш?{S} Сила Бога не моли.{S} Нисам мислио да ће тако да се сврши!“ говораше сам у себи.</p |
| енув се Рајку и Маргити запита их: „шта мислите?“</p> <p>„ Ја сам се смислила!“ рече Маргита ми |
| тако чврстих веза измигољи није било ни мислити.</p> <p>Кад се по други пут од њега подиже, Маџ |
| жива, са љубављу једне благодарне кћери мислити.{S} И на самртном часу благосиљаћу твоју доброт |
| већи <pb n="123" /> витез од њих ?!{S} Мислиш да ми не би сваки од њих, да су сад живи онде у |
| ра рано полазити!“ рече патер.</p> <p>„ Мислиш ли ти да она робиња сад спава?" питаше Рајко неш |
| ја њу дао ни за какве откупе!{S} А шта мислиш пошто бих је могао продати?!“</p> <p>„Шта те ја |
| м?!...{S} Не може тако!...{S} Ако се не мислиш жива предавати, онда... ево ти мој мали пињал; о |
| свршимо!"</p> <pb n="100" /> <p>„О, ти мислиш ја сам се молила Богородици!?{S} Није, него сам |
| јих речи очи ми твоје казују да поштено мислиш, витешки осећаш и искрено говориш.{S} Видим те м |
| <p>„Хвала теби, госпођо, што тако лепо мислиш и желиш.{S} Али од свега тога не може бити ништа |
| можеш га дочекати !“</p> <p>„А кога то мислиш оче?“ питаше Рајко радознало.</p> <p>— „Причаћу |
| од њих стојала је по једна владичанска митра, искићена иконицама и драгим камењем, и поред сва |
| оницама и драгим камењем, и поред сваке митре беше прислоњена уз престо по једна владичанска шт |
| јао је један позлаћен престо са златном митром и златном штаком.{S} Пред самим тим престолом, и |
| ан висок човек у владичанском окруту, с митром на глави, с прстом у руци, с изразом неке племен |
| јближег сребрног престола, брзо пребаци митру са њега на престо до њега, и онда ту клону, као д |
| па се опет враћаше кад би је чула да се миче.{S} На послетку Маргита изађе — обучена у белу сви |
| рске господе.</p> <p>Реци господи да се мичемо даље!{S} Ово је једна робиња коју је овај Цигани |
| тру па ми онда, кад се усијају, месо са мишица и плећа живој хоће да откида! “ Маргита се ту ус |
| ра, лако подиже пун ибрик као да су јој мишице од челика, и додаде му га не рекав ни речи, него |
| , два ме самсова дохватише.{S} На левој мишици и сад ми се познаје где ме је један зубима докоп |
| амену неку повелику чутуру, а под левом мишицом носи велику гужву у сиџадету од теркије.</p> <p |
| ајрођенија... за што да је јаком својом мишицом не загрлиш и на мушка своја прса не пригњечиш.. |
| е, па онда право к робињи да је њима за мишицу стегне.</p> <pb n="55" /> <p>У истом тренутку Ра |
| p> <p>Рајко сад трљаше очи, уштину се у мишицу једну, па другу, скиде шубару, прекрсти се, пров |
| ту своме, наслони своју главу на његову мишицу.</p> <p>„О, шта ли ће најпосле да буде од нас дв |
| еклињем те, пошљи одмах овог часа твога Мишка на коњу у Сегедин, <pb n="210" /> нека доведе два |
| {S} Маргита нареди да с њоме пође Ружа, Мишко и још пет момака. <pb n="224" /></p> <p>Па онда о |
| ну: „еј, црна жалости наша!{S} Мартине, Мишко, децо, овамо ! “</p> <p>На њену кукњаву дотрче св |
| а Мартин је већ био отпутовао.</p> <p>А Мишко његов донесе из Сегедина у два разбијена стара ло |
| “ упита га Маргита. „Нисам ништа!“ рече Мишко; „видех их у српскоме шору у једној малој сиротињ |
| брините се, госпођо,“ рече јој Мартин; „Мишко већ јури путем у Сегедин.{S} Ја ћу сад да отпашем |
| кога чекасмо!“ Удари се бег по колену, мишљах пуче чоха. „Зар баш тако?“ питаше. „Јест тако на |
| пут и трећи пут. „Шта је сад наопако?!“ мишљаше <pb n="58" /> Рајко у себи, па се врати к Циган |
| да сухо грло овлажи.{S} А већ више и не мишљаше да нуди чутуру своме ортаку.</p> <p>„Могао си л |
| градом опазе једну малу ватру.{S} Рајко мишљаше да ће је бити какви козари наложили били.{S} Ал |
| лики чардаш. „Него, како ћеш и да знаш, млад си!{S} И после то се само у конаку Бекри-Бекира мо |
| Рајко“.{S} Ја га зовем „Амиџа-заде".{S} Млад је; али се на њ можеш поуздати као на најбољег јун |
| може да отвори двери душе његове.{S} А млад човек прихватив ибрик из њених руку, мало га одли, |
| веле, да се то кује у по ноћи и кад је млад месец на небу !“</p> <p>„Сад је млад месец, а пола |
| је млад месец на небу !“</p> <p>„Сад је млад месец, а пола ноћи лако ћемо дочекати! одговори Ци |
| у своме наручју и однесе је као што би млад пастир јагње понео.{S} Она само отвори трепавице п |
| .</p> <p>Тек је почело да свита а један млад човек дође пред чесму.{S} Скиде шубару, прекрсти с |
| ојих би сунце преплануло, и овај красан млад човек, којега невиност иде до простоте, а чистота |
| тола владичанских: је ли грех да поштен млад човек без икакве непоштене замисли притисне један |
| пред по коњићу своме, јури кликћући као млад соко.</p> <p>Чак би и чаушбаши мило било да га гле |
| кад оно није више мој стари чича, него млад и красан један витез.{S} Час ми се чини да га позн |
| великом су гласу.{S} Неће ваља да тако млад и тако красан и тако због ничега умрети!" <pb n="2 |
| и пада на моју душу, што због мене тако млад гинеш.{S} Немам шта ја теби да праштам и опет ћу д |
| преко другог, па полагано изађе.</p> <p>Млад месец се спушташе к западу.{S} На тамно плавом и в |
| ="11" /> се леђима на плетер од чатрље, млада једна — Туркиња.</p> <p>Била се задубла у неке ду |
| а који Рајко положио беше нешто погаче, млада црна лука, соли и млада сира.{S} Прихватајући се |
| о високој и богато искићеној наслоњачи, млада једна девојка, загасите боје у лицу и црних очију |
| ерио, чедо од њихове колевке заплакало, млада робиња од њихова рода и од њихове вере запиштала |
| реба, опипа сваки кајиш својом руком, а млада жена тапкаше ластавицу по врату и намешташе јој ч |
| а кликћу од радости и да пљескају.{S} А млада невеста, сва пребледела, <pb n="49" /> дркће, лом |
| радосног поноса у лицу, благосиљаше два млада витеза, који се над једним ћивотом беху чврсто за |
| е, онда ево друга начина: нека пођу два млада господина са мном, отићи ћемо право Циганину, вез |
| аметним очима и красним облицима, и ова млада жена, витка и танкострука, с лепим лицем од сунца |
| "</p> <p>Рајко се мало насмехну што ова млада Маџарица од онаких јунака начини учитеље, па онда |
| иснух и пробудих се! “ — „Биће да свака млада жена највише о накиту и снива!“ рече Рајко као да |
| ата од ових оклопника беху два повисока млада раста, којима и стабло и грање и лишће беху од су |
| цара, — близу тебе, госпођо моја, јадна млада и лепа и добра жено!“</p> <p>И онда отиде опет да |
| ајка.{S} Пред крманошем седела је једна млада жена у црни тешки плашт завијена и црном копреном |
| .</p> <p>Озго са брда долазила је једна млада жена, права и вита као јела.{S} На глави јој је н |
| p> <p>Диже се старац, скочише и сва она млада господа на ноге.{S} Старац господски махну руком |
| а у старог деспота и у два лепа а слепа млада деспотовића. </p> </div> <div type="chapter" xml: |
| RP18920_C1.6"> <head>6</head> <p>Тек је млада робиња унела воду у ковачницу и тек поче упорно д |
| еде ни погледати к оном ковчегу на коме млада Маџарица спаваше.{S} Спусти се на под под ноге Ду |
| ове широке турске чизме,“ извињаваше се млада Маџарица Рајку, „видео би ти како бих се ја друкч |
| кошуљу до појаса, па ма ме убио! “ рече млада Маџарица.</p> <p>„Нећеш?!“ дрекну Циганин па избу |
| рог грофа и не бејаше дома, али му беше млада грофица.</p> <pb n="50" /> <p>Кад кошеви и сењаци |
| е нешто погаче, млада црна лука, соли и млада сира.{S} Прихватајући се помало Маргита говораше: |
| мо овда и онда окренуо да погледа да ли млада Маџарица није у седлу заспала, и увек би видео ње |
| <p>— „Добра ти срећа, јуначе!“ прихвати млада жена са свим мирно, па се загледа у младића крупн |
| Није ово младолики јаничар, већ је ово млада једна госпођа из земље маџарске, која бега из тур |
| у уста пољубио, него си дочекао да прво млада жена тебе у уста пољуби...{S} Шта ли сад чекаш?.. |
| аш и искрено говориш.{S} Видим те много млада за тешки посао кога си се латио; али осећам, ето |
| е при помисли, да она јадна жена, онако млада и лепа и онако добра, оста да робује у потурченог |
| е.{S} Милина је било погледати га онако млада, онако красна, онако вита и утегнута, онако као з |
| на судбина оне ваше земљакиње што онако млада робује, а по мраку ми је светлила светлост господ |
| пева.</p> <p>„Кад је воља божја да тако млада мреш, говораше Рајко, спуштајући Маргиту на тај п |
| ној поњави, лежала је лепа једна и врло млада девојка, готово са свим нага. „Гледај добро, глед |
| им а једва прикривеним осмехом, као оно млада мати кад тобож хоће да покара свога синчића, а у |
| о двоје младих људи пред чесмом.</p> <p>Млада се жена промени у лицу па журно дохвати и котлић |
| диш и да се у завичај вратиш?! “</p> <p>Млада жена, које је лице само сунцем преплануло било, с |
| храбри, „оно је тамо ваља да постеља... младе невесте!“</p> <p>„То је моја постеља... слободно |
| здана светлост од вилинске лепоте какве младе дворкиње, која би се као живи цвет белога крина ж |
| воју растегљивост о девојачке груди ове младе жене, које су се стидљиво заклањале за издајнички |
| реци баш на слатка, уста једне поштене младе жене, па ћеш чути шта ће ти казати!“</p> <p>Рајку |
| ше мртва тишина.</p> <p>Маргита дође до младе Циганчице.{S} Погледа је оним широким и меким пог |
| х дај Манду овамо. „Има ли твоја Сокица младеж на левом колену?“ питаше је <pb n="195" /> гроф. |
| баш онде где јој срце куца, један плав младеж.{S} Молимо...{S} Молимо... покажите ви шта имате |
| „Гледај добро, гледај; не заборави онај младеж што јој као звездица на левом колену стоји!“ вик |
| викаше баба.{S} И гроф доиста виде тај младеж.{S} Од те ноћи је стари господин постао други чо |
| {S} Хеј, Маџарице бесна!{S} Него искај, млади мој ортаче, имаш какав кајиш?{S} Стегни њиме глав |
| анко кад се вратиш, а сад само оволико: млади слепи деспотовић казиваше, како види да свањива д |
| е кануше на гусле, те ове одвугнуше.{S} Млади гуслар виде каква туга мори срце у његовог старог |
| х заустави на подножју умке, да ту чека млади пар путника.</p> <p>„Ето то је пред нама Нађ-Бања |
| ли при себи Рајко ?{S} Шта ти је витеже млади?“ питаше га не са бригом, него са задовољним а је |
| еним образима.</p> <p>„Куд сте ви двоје млади овако позно залутали на овај вис?" проговори стар |
| рца, а сав од рујног рубина, и онда мој млади витез рикну као лав да сва црква зајеча: „она је |
| о је било.{S} Отишао је седој Влахињи у млади петак, кад се смркло.{S} Баба је наложила велику |
| е нешто маџарски живо и ватрено.</p> <p>Млади Рајко, који је неколико корачаја испред свите иша |
| огња у срцу, она му живо рече:</p> <p>„Млади јуначе!{S} Спремна сам да пођем с тобом кад год т |
| незадовољна са старим мужем одбегла за младим... хеј, патеру, како се зваше онај ?!...{S} Манд |
| били, него сте се ви договорили с неким младим и лепим везиром, да вас тобож силом одведе, а са |
| нама.</p> <p>„Нећу ти ја ноћас пред тим младим човеком скинути ни јелек, а камо ли кошуљу до по |
| т те други пут, а ја гледам у трепавице младине; она их подиже и погледа невесело и бојажљиво г |
| а! “</p> <p>То је онај повисок и вижљав младић, што испред самог старог посланика корача.{S} О |
| уде овде, па кад ваша логика каже да је младић овај подозрив, моја логика каже: „отерајмо га!“< |
| ога старца падао на престо.{S} Један је младић склопио своје руке на десном колену старчевом, а |
| .</p> <p>Од урвине старе цркве Лазарице младић пође напред к једном обрваном платну од зидина, |
| ћа о наковањ.</p> <p>„Ево је иде!“ рече младић па се подиже са онога камена и пређе те се закло |
| адесет и две године.</p> <p>Красни овај младић корачао је пред самим ћесаревим послаником, овда |
| инском језику китњасту беседу како овај младић жели да се оних његових шест талира предаду њему |
| што гуслар има да каже, стапале.{S} Оба младића беху у лицу од изванредне лепоте, али у обојице |
| њој степеници од престола седела су два младића, господски обучена у доламе, на којима су у исп |
| и подиже обе руке у вис као да заустави младића. „Чекај!... чекај један часак!...{S} Ниси ли ти |
| ада жена са свим мирно, па се загледа у младића крупним својим очима, какве он дотле никада вид |
| патер утирући зној, и брижно гледаше за младићем, који се сигурним и лаким кораком пењаше уз го |
| ао да пева.{S} Старац се пригнуо мало к младићима па се загледао у лице младога гуслара с једни |
| апита шта Рајко рече, па кад чу приђе к младићу и потапка га по рамену као да му одобрава.</p> |
| м драгим каменом.</p> <p>Него ово двоје младих људи само прелетеше погледима ове столове, па се |
| кад; умудри ме шта да радим с ово двоје младих да у лудо главе не изгубе! “</p> <p>— „Оче!“ при |
| при руци, те се њиме баци на оно двоје младих људи пред чесмом.</p> <p>Млада се жена промени у |
| } Сад је све било запремљено гомилама и младих и старих сељака и сељанака, од којих једни играх |
| оше сутра дан младу, све излуде.{S} Она младо, лепо дете, само се осмејкује, па тек спусти треп |
| ћ врати, искупи нас стриц све и старо и младо око огњишта, изведе Марка на среду те пред свима: |
| nit="*" /> <p>Сиђоше ка скели.{S} Једно младо сељаче чуваше је.</p> <pb n="67" /> <p>„Камо скел |
| е све крије у тајанственој појави овога младог човека.</p> <p>„Чекај!“ викну она, пренув из мис |
| ме старом пријатељу Хасан-аги дао свога младог а јуначног „кабадахију“ Рајка, да га спроводи и |
| маџарској господи и показујући руком на младог коњаника, допустио себи да каже само једну реч: |
| босиљком окити једног сиромашка Србина младог, онда ево овај бокор поклањам ја грофици, а овај |
| иди клекни и моли му се нек не да смрти младог овог витеза!“ шапатом <pb n="215" /> је преклиња |
| и тужан!{S} Како се невесео загледао у младог гуслара!{S} А шта ли му овај <pb n="117" /> уз г |
| ена из турског ропства, витештвом овога младога Србина кога овде видите, похитала сам своме муж |
| го и дуго гледаше без речи у мирно лице младога човека, који као да беше тек само у неком тихом |
| мало к младићима па се загледао у лице младога гуслара с једним изразом, који је тешко укратко |
| утем у Сегедин.{S} Ја ћу сад да отпашем младога витеза и да му превијем рану.“</p> <p>Маргита и |
| е.{S} Ту пред олтаром погледам ко ми је младожења, кад оно није више мој стари чича, него млад |
| ви гости у глас: „чардаш! чардаш!" хоће младожења да игра чардаш с неком бароницом.{S} Он дежме |
| ожењу да ми опрости.{S} Аја! неће пијан младожења ни да чује !{S} Она паде преда њ на колена, с |
| ни гости у смех!...{S} Расрди се старац младожења па право на Борчију да га рукама удави. „Ниса |
| ој стари господин изађе напред, те моме младожењи прибоде на прса један накит у облику срца, а |
| дркће, ломи прсте, савија руке па моли младожењу да ми опрости.{S} Аја! неће пијан младожења н |
| ило царевом госту.{S} Стадоше му очи на младој жени која се пред ногама <pb n="12" /> старчевим |
| S} Ранио си ме првом стрелом, кад си ми младој младу и нежну матер отргао, а мене хладној туђин |
| ада Рајко није стојао тако близу једној младој и тако дражи пуној жени.{S} Никад дотле није њег |
| ојој мајсторици!" рече Рајко погледав к младој жени, која се шћућурила на земљи поред мехова, п |
| е моја робиња!{S}" Па онда окренув се к младој жени викну јој оштро: „ха, бре, Маџарице, казуј |
| носио, неће се срдити да га теби, тако младој а тако злосрећној жени, на самрти твојој позајми |
| и додај ми из њих конопце!" рече Рајко младој Маџарици која већ беше скочила на ноге, па збуње |
| ичаћемо ти све по реду оче.{S} Није ово младолики јаничар, већ је ово млада једна госпођа из зе |
| очи варају, или баш никад не видех тако младоликог јаничара !{S} Добро си ми дошао, аго!“</p> < |
| који стручак, па нека га метне на прса младом <pb n="223" /> покојнику, па нека каже: није ти |
| ,</p> <p> како можда још никада у своме младом животу заспала није.</p> <p>Старац и Рајко остад |
| штама и сенкама, него са живом женом, и младом и красном.{S} Не би ми било чудо, да се показало |
| срећан да буде, јер ће се убрзо оженити младом и лепом девојком, истина од простог рода, али ко |
| ајна звезда прелети небо, као да јури к младом месецу на западу.</p> <p>„Виде ли ону звезду што |
| S} Бојим се само да теби, тако озбиљном младом човеку, наша маџарска весеља не додијају.{S} Не |
| уђен и онако поносито стојећи пред оном младом и лепом женом.</p> <p>„Како ти беше име?“ запита |
| Рајко,“ поче она тако милозвучно, да се младоме човеку први пут у његовоме животу учини да у ње |
| адовах се.{S} Али ето, и сам признајеш, младост је лудост а ђаво не спава!{S} Видим и сам није |
| “</p> <p>„А разумеш ли оно што се каже: младост је лудост а ђаво не спава?!“</p> <p>„ То знам! |
| ије ти посестрима; какав су ти род њена младост, њена лепота и њена милина?!{S} За што да ти не |
| Па то господство, и онака лепота и она младост да робују једном црном Циганину!</p> <p>Па онда |
| и је просто!{S} А прости ти мени што ће младост твоју прерани гроб у овој гори да покрива!"</p> |
| тебе уздала и тебе љубила.{S} Предао си младост моју старцу једном.{S} Нисам ни на то роптала.{ |
| рила једну свету старост и једну невину младост... ох, како је то и горко и грозно!“</p> <p>— „ |
| и данас мојим сузама, смилуј се његовој младости и чистоти срца његова, и смилуј се ономе добро |
| а образима његовим лако пробијаше румен младости и пламен узбуђености.{S} Цела му је појава бил |
| себе као дивно опремљену <pb n="140" /> младу невесту.{S} На глави ми она дијадема, под којом ј |
| ти си ми неки јунак !...{S} Ниси никада младу жену у уста пољубио, него си дочекао да прво млад |
| о си ме првом стрелом, кад си ми младој младу и нежну матер отргао, а мене хладној туђинској не |
| о на добро.{S} А кад доведоше сутра дан младу, све излуде.{S} Она младо, лепо дете, само се осм |
| е. „Шта то рече Мартин?!“ питаше он час младу Циганчицу десно, а час матору Циганку лево.</p> < |
| та слуга, или је пијан или луд, блене у младу па не зна шта свира!" — „Блене у младу ?!“ викну |
| младу па не зна шта свира!" — „Блене у младу ?!“ викну старац гњевно; „ха, чекај се ти што тво |
| иште овог безобразника што блене у моју младу, и опалите му врућих четрдесет батина!“ Пијани го |
| то твојим циганским очима бленеш у моју младу!{S} Мартине, где си ти Мартине ? “ Дође Мартин, н |
| pb n="18" /> велим грехота оставити ону младу вашу земљакињу да оном циганском бекрији робује ! |
| да стигне, где Рајко може да запева.{S} Млађа би се господа и сама раздрагала па прсла у гласно |
| моја логика каже: „отерајмо га!“</p> <p>Млађа господа замолише да се Рајко не отпушта одмах, не |
| карада!“ викаше оздо иза стола један од млађе господе, који се још не бејаше са свим загњурио у |
| та се ово господи маџарској преведе.{S} Млађи од њих узеше гласно усклицавати, а двојица или тр |
| е Рајко не узе да побојава да ће се они млађи људи још и покрвити.{S} Али их старац уталожи и у |
| да нећу доживети његов долазак, а ти си млађи, па по божјој милости и можеш га дочекати !“</p> |
| </p> <p>„Могао би бити!“ настави даље; „млађи је од мене; биће да је и лепши од мене!...{S} Хеј |
| е Маргита пред њима и пред свима својим млађима паде на Рајкова прса и плакаше у глас.{S} Да јо |
| Уз њега и око њега било је још неколико млађих људи у маџарској народној <pb n="3" /> ношњи, а |
| че?“ питаше старац посланик, окренув се млађој господи из своје свите; „шта оно рече, ко је она |
| бављу за себе да веже!{S} Ах, што немам млађу сестру, лепшу од мене и срећнију од мене!{S} Бар |
| ено загледала у кристални <pb n="35" /> млаз, који се с оштром звеком и прштањем разбијаше у ме |
| агњури руку, подиже је у вис и пусти да млаз од златнога новца цури натраг у буре.</p> <p>„ А, |
| иза њега један снизак и раван тамносив млаз, који постајаше све тамнији и тамнији и ако се на |
| Цвет од зове замириса пунијим дахом, и млаз од воде као да гласније и веселије бућкаше у камен |
| онда се невесело опет загледа у сребрни млаз, који сад само тихо мумлаше, падајући у пун котлић |
| била је од углачаног плавог камена, са млазевима од златног песка у њему.{S} На њој је, на јед |
| из тренутне забуне, показав руком танке млазове беле светлости, која са свода, а из неких цеви, |
| устињаштво има пуно сладости и без тога млека, које ја добивам за једнога мога горског пријатељ |
| ред ватре, изнесе јој у једној заструзи млека, у другој дрвеној здели сат меда, изнесе једну ко |
| њу да се прихвати.{S} Она се жудно напи млека, одломи један комадић погаче, па поче да једе с њ |
| ји се навикао на друштво пустиника и на млеко што га они од сељака добивају.{S} Он лежи обично |
| ри-Бекир доведе жене, те ми силом сипљу млеко у уста и ко зна шта још те ме поврате.{S} Нит’ мо |
| у онима, „па са медом овако мирисним, и млеком тако слатким, и погачом овако белом, и са овако |
| е заставе, турске, бугарске, маџарске и млетачке.</p> <p>Са онога прага, на коме се најпре онак |
| руг.{S} Пођоше најпре на десно, прођоше многа гвоздена врата и најпосле стигоше на једне степен |
| ак којега глас сад већ беше орапавио од многе вике.</p> <p>„Примичу се скотови!“ промумла опет |
| их су овде и онде биле уз зид прикуцане многе заставе, турске, бугарске, маџарске и млетачке.</ |
| а!{S} Веруј, тукао се и он за вас као и многи други наш јунак, и право је да га се сећате! “</p |
| даљини чуо се топот од коња и звркат од многих кола. <pb n="212" /></p> <p>„Гледајте само, слат |
| иду допирала је од некуд светлост нека, много јача но што је била она у капели.{S} Хтеде одмах |
| pb n="23" /> Рајко јахао и даље напред, много нешто замишљен.</p> <p>Био је и невесео и по гото |
| постељу!“ рече му Маргита. — „А, то не, много је господска!...{S} Куд ћу ја тамо...{S} Него ево |
| а га се сећате! “</p> <p>„Е, мој Рајко, много се што пева чему ван песме нема станка.{S} Али ја |
| оред ватре.</p> <p>„Ти си ми се, синко, много омилио,“ говораше старац Рајку; „све бих рекао да |
| патер превео све оно што Рајко рече.{S} Много му сметаше што запињаше о оно црвено вино на софр |
| емљи?!“ А сад видим, да ако у вас и има много срчаности још више има суза.{S} Никада ја не виде |
| з оних ковчега, али не могаше ни с њима много да учини; врхови би им се или извили или затупили |
| ко веће и много више, и нешто што ми је много драже.{S} Ја сам верна љуба од Расине Рајка! — Са |
| до!{S} Ово за службу до данас, и ако је много, опет може да се каже да је за службу великој и с |
| де ластавицу за улар.</p> <p>Постало је много мрачније, те Рајко мораде изаћи на колски пут да |
| сви гости узеше викати: „е, е, е, то је много!{S} Доста лакрдије!“ „И ја велим: доста лакрдије! |
| а већ знате нашем господину никад није много требало!{S} Ко није пијан, то је она црна змија М |
| постао други човек.{S} Узео је да пије много више но пре, постао је љут и прек.{S} Један пут н |
| /> царица Милица.{S} А њих су се двоје много волели.{S} Сад, видиш ли чак на врху на највишој |
| и осећаш и искрено говориш.{S} Видим те много млада за тешки посао кога си се латио; али осећам |
| ише грофица!{S} Нешто сам далеко веће и много више, и нешто што ми је много драже.{S} Ја сам ве |
| p> <p>После поноћи Рајко поче да говори много шта у заносу, час разумљиво, час неразумљиво.{S} |
| да сазнаш о цар-Лазару и царици Милици много више, него што то овај господин попа воли! “</p> |
| познаш?...{S} Него ходи да видиш нешто много лепше!“ и онда га повуче к трећој прилици на мрам |
| га злата, а жирке његове од сребра, а у многобројне сребрне <pb n="111" /> чашице од жира беху |
| n="5" /> гајтанима са којих се спуштају многобројни ситни ланци са оцилима, бритвицама, чачкали |
| о другог у сва четири правца, висили су многобројни мањи обручеви од сребра са сребрним кандили |
| рска, а бесно и господско колено.{S} Од многог поноса никоме лепо да одговори, а најгоре мени с |
| ва века.{S} Озго са таванице спуштао се многокраки позлаћени светњак, у коме је горело ваља да |
| је хвала Богу сад опет све светло преда мном.{S} Не бој се; ево моје руке!“</p> <p>У мраку наиђ |
| “ рече, „можда је мој старац од туге за мном и умр’о?!{S} Волео ме је !“ <pb n="186" /></p> <p> |
| ву јадну жену <pb n="152" /> да пође за мном да се жива у гроб закопа!{S} Па онда сиромах онај |
| има.</p> <p>„Хајдете сад у име Божје за мном, и нека нам је сам Бог у помоћи!“ рече стари Марти |
| зазвиждаћу, а ти онда изађи па журно за мном!“</p> <p>То рече, узе чутуру о једно раме, сиџаде |
| ачина: нека пођу два млада господина са мном, отићи ћемо право Циганину, везаћемо га, њу ћемо о |
| м у срду !{S} А кад Турци виде да је са мном свршено, неће марити да вама зло какво чине!“</p> |
| мањ санџак-бег с Циганином и Циганин са мном.{S} А баш је од Бога грехота, а од људи — Бога ми, |
| } Море имадоше више муке с њоме него са мном. „Хајде у Крушевац санџак-бегу! “ рекоше ми. „Заве |
| ска?!...{S} Рајко, немој да се шалиш са мном...{S} Је ли то доиста Маџарска?!{S} Јест, биће да |
| с. „Само хајде, свршуј!“</p> <p>— „Е, а мо’ш ли погодити шта је то?“ „Не могу, братац мој! него |
| тога млека, које ја добивам за једнога мога горског пријатеља, кога ћу ти може бити сутра и по |
| потапка Маргитину руку. „ Ти си спасла мога смука, смук мене, ја вас, а Бог све нас.{S} Нека м |
| простили.{S} Све бих заборавила, да нож мога мужа није убио човека, који ме је турског ропства |
| >„Баш ништа!{S} Ах, чекај!{S} Да пустим мога славуја из кавеза!“ И онда отиде у одају иза ковач |
| , везах јој руке наопако, понесох је до мога коња, скочих у седло, привезах је мојим каницама з |
| јмекшим и најслађим гласом, „Рајко, ето мога двора.{S} Тамо ногом кад крочим ја сам госпођа гро |
| оваран дође.</p> <p>„ Ако ти је празна, могао си је оставити у хану!{S} Празна чутура — ето бак |
| едног дрвеног моста, који се на ланцима могао привући у вис уз <pb n="188" /> зидине од капије. |
| ве откупе!{S} А шта мислиш пошто бих је могао продати?!“</p> <p>„Шта те ја знам!“ одговори Рајк |
| главе шубарицу; „на бољем месту и није могао погинути!{S} Их, шта је песама мој стриц знао о < |
| е био на каквој осовини.{S} Испод ње се могао човек ниско погнут провући некуда унутра у мрак.< |
| S} Нема пустињиштва које пустињик не би могао с ким да подели, и оно може да се сноси баш за то |
| да завојшти на Турке.{S} А дотле би ти могао лепо код нас да останеш и да спремаш војску.{S} А |
| с беда његова на њ навуче!{S} И кад бих могао да пробијем ову стену страх ме је прво, што бих в |
| о пута рођени син, веће ти добро не бих могао желети!“</p> <p>Рајко се диже, скиде шубару и при |
| сима у прса с Рајком.</p> <p>„Да ли бих могао да говорим са господом?“ питаше Рајко.</p> <p>— „ |
| едаше га за неколико тренутака.</p> <p>„Могао би бити!“ настави даље; „млађи је од мене; биће д |
| ше да нуди чутуру своме ортаку.</p> <p>„Могао си леп новац добити, да си је њеном господару на |
| тедох!“ рече она мирно; „али бадава, не могах; сетих се што ти оно рече да је и грехота и срамо |
| у.{S} Мрак бејаше тако густ и црн да не могаху једно друго видети.</p> <p>— „Рајко !“ дозиваше |
| онда окрете гостима и поче што јасније могаше:</p> <p>„Сви знамо како је грофица Маргита као н |
| као неком тајанственом силом везан, не могаше да скине својих погледа са ње. „Бадава," рече са |
| е неко буздованом у главу ударио.{S} Не могаше ни да мисли ни да осећа.{S} Беше се као скаменио |
| ута <pb n="33" /> једна шамија, која не могаше у своје меке савијутке да прикупи густу црну кос |
| неки с отвореним устима, али на која не могаше ни једна реч да изађе.{S} За неколико тренутака |
| о да дуже потрају.{S} Али с јабукама не могаше то исто чудо да чини, те да се једу и да их опет |
| Рајко ћуташе.{S} Од силног узбуђења не могаше речи да проговори.{S} Али корачајући поред Марги |
| ти... и опрости ми! “</p> <p>Маргита не могаше речи да проговори, него га погледима из сузних о |
| ешто мало збунио на оне њене речи, и не могаше одмах да нађе одговора; а кад га нађе, не смеде |
| дити!“ говораше сам у себи.</p> <p>И не могаше да одвоји очи од ње.{S} Учини му се да тек сад п |
| ва, које пробра из оних ковчега, али не могаше ни с њима много да учини; врхови би им се или из |
| и није чула што јој он говораше, или не могаше речи да проговори.{S} Бејаше се у лицу јако пром |
| рбије нема..</p> <p>Патер Хијероними не могаше да стигне да забележи ни стоти део од свега оног |
| е једна граја, којој се прави значај не могаше да ухвати.{S} Тек сви гости узеше викати: „е, е, |
| аше се то на десно то на лево и дуго не могаше да удеси струне како му уху требаше.{S} Најпосле |
| ог које је на њу и чекао, али некако не могаше да подеси како је најбоље.{S} Узе да се на себе |
| и му њима уста као чепом, те сад већ не могаше ни зуцнути.</p> <p>„Брзо отвори оно моје сиџаде |
| м престолу. <pb n="119" /></p> <p>Рајко могаше само да викне: „не бој се, госпођо!{S} Сад ћу ти |
| му: „ево си погана звери у мојој руци! могла бих ти грло овим ножем пресећи, али нећу нож да п |
| од заклетве, или син јединац, не би га могла топлијим сузама облити ни дубљим уздасима окадити |
| се с тобом венчавала.{S} Нисам ти онда могла то да кажем.{S} Ево ти сада казујем.{S} Нас судби |
| па кушала да ломи стену.{S} Првих дана могла је и да обије по <pb n="150" /> које зрно од стен |
| или петом ударцу.{S} Четвртог дана није могла да подигне чекић са земље.</p> <p>Пети дан, који |
| мене и срећнију од мене!{S} Бар бих се могла понадати да те једнога дана својим зетом зовем!“< |
| а госама својим у двор, и онда, онда би могла да кажеш село пусто!{S} Него журите се, журите се |
| ам те очима својим опет једном угледати могла, земљо моја!“ <pb n="170" /></p> <p>Па онда пружи |
| а, па би се над твојом судбом заплакати могла.{S} Али видим није! “ <ref target="#SRP18920_N1" |
| Нисам ни на то роптала.{S} И ако нисам могла у старцу да нађем одговора чежњи својој, знала са |
| ну, те се у њој свака тварка доста лепо могла да види.</p> <p>Маргита узе да трља очи, па онда |
| } Ха, ха, ха!{S} Барон Осман је удовац, могли би се још ноћас погодити, па нека је сутра два ве |
| имамо пун ковчег барута, па овде не би могли пролом учинити.{S} Биће да су се на ову плочу нав |
| и да буде?...{S} Зар би маџарски витези могли кћер маџарске земље тако да оставе ?! “</p> <p>Па |
| мење, што се згрнуло на ове три трпезе, могло би да осветли дворану око себе.</p> <p>С једне и |
| , властелинка, кнегиња, што ли?{S} Вала могло јој се одмах видети и по очима, и по лицу, и по с |
| ни орлова, ни јастребова није се нигде могло видети; још мање јата дивљих голубова; испод погд |
| говори; „сад већ све знам...{S} Та није могло друкчије ни да буде?...{S} Зар би маџарски витези |
| етлило.{S} Ништа на целом том путу није могло да загреје срца њихова у брже куцање тако, као ка |
| мало хлебом, једва <pb n="69" /> да се могло звати одмором.{S} Жураху се да још за видела изађ |
| о мајкино момче види што не би ни у сну могло снити ?{S} А ?! “</p> <p>Она не рече ни речи, сам |
| м у њима нешто чисте преобуке па рекох: могу у мајстора дуго остати, а неко може доћи па однети |
| ам те узео на душу као свети аманет.{S} Могу да не умеднем да те послужим и подворим како треба |
| е поврате.{S} Нит’ могу да утечем, нит’ могу да се убијем; узела сам се онда молити Богу, нека |
| и ко зна шта још те ме поврате.{S} Нит’ могу да утечем, нит’ могу да се убијем; узела сам се он |
| неће ме старац пустити, а волела бих да могу и онда да пород тебе будем, да појахам сиву ластав |
| и мало своју шубару.</p> <p>— „Откуд ја могу знати ко је!“ рече Маргита.</p> <p>„Е да ти кажем! |
| морава да пред Турцима играм.... ех, не могу вам од зазора ни казати како.... ја онда опет једн |
| од свега тога не може бити ништа.{S} Не могу ја ни часа часити на твоме двору, него да видим са |
| ивила сам му се.{S} Сад га љубим.{S} Не могу без њега.{S} Љубим га.{S} Кажите слободно свима да |
| ебе никад, и да бих хтео, заборавит’ не могу!{S} Ево сам се тако привикнуо теби, да ме збиља жа |
| г чуда жива остала?!“</p> <p>— „Па и не могу све да вам причам.{S} Не можете ви замислити ни ст |
| кој и светлој господи; али оно друго не могу вам примити!"</p> <p>Зачудише се маџарска господа. |
| сама себи каже: „не, не, то нећу! то не могу!{S}" Неверовање је било јаче од веровања; горчина |
| „Е, а мо’ш ли погодити шта је то?“ „Не могу, братац мој! него казуј па свршуј!“</p> <p>— „Хоћу |
| резне!“</p> <p>„Кад ће то бити?!{S} Они могу да остану да пију до зоре, а зором, рече ми Ружа, |
| дифене завесе од постеље. „Доста је што могу да је одавде погледам...{S} Знаш како ми је?... ка |
| а љубављу зажарена лепота, онда је лако могућно, да би је свако витешко срце заволело.{S} Рајку |
| стукнули тек кад је змај почео да пушта модар пламен.{S} Ето мени кроз који дан од санџак-бега |
| јиле коње цареве на овој чесми; ко зна? можда је Голубан онога јутра кад ће поћи на Косово, нап |
| ебри?“ питаше он.</p> <p>„Не знам то; а можда би и то ваљало" рече Рајко. „Него, чекај молим те |
| доћи по нас кад се отресе Турака.{S} А можда се боји да га иза каквог грма или џбуна шпијуни т |
| а њему убрзо заспа слатко,</p> <p> како можда још никада у своме младом животу заспала није.</p |
| че усправивши се. „Мислила сам да је то можда пањ на коме сте ви Срби секли главе вашим краљеви |
| за грло хвата и дави луда мисао, да већ можда никада ни видети нећу ове дивне горе и планине!“< |
| уна неке чудне слутње. „Ко зна,“ рече, „можда је мој старац од туге за мном и умр’о?!{S} Волео |
| вога оца.{S} И сад ето да се растајемо, може бити никад да се не видимо!{S} Али знај, да ћу на |
| она да те жацне, па да на пречац умреш, може да те прогута!{S} Не, не, никако то!{S} Него ето д |
| в од гуњца. »Можеш ти њу да не подесиш, може она да те жацне, па да на пречац умреш, може да те |
| зна где су ти сад господа маџарска!{S} Може бити да су већ у Стамболу! одговори јој Рајко.</p> |
| да говори; „видим немаш вере у мене!{S} Може бити баш да ме се и побојаваш!{S} А тако ми образа |
| н буздован те да обијем ове катанце.{S} Може бити отвориће нам се излаз на светлост ! “</p> </d |
| S} Већ је и напустио био сваку наду, да може што разабрати у оној потмулој и неразговетној вици |
| ки махну руком Рајку, дајући му знак да може ићи.{S} Рајко се поклони старцу и изађе. „Ех, шта |
| Опростите ми што по незнању замишљам да може бити нисте при новцу и за такву работу.{S} Ако нис |
| могнем, распитивах пријатеље и нађох да може да буде.{S} Ево како: санџак-бег је овде нов човек |
| ад к некој старој Влахињи врачари, која може да учини да види своју суђеницу.{S} Гроф се одвеза |
| да ли својим меким кадифеним погледима може да отвори двери душе његове.{S} А млад човек прихв |
| после то се само у конаку Бекри-Бекира може да види!{S} А?{S} Чујеш ли ме бесна Маџарице, хоће |
| само једно место, које грофица Маргита може да заузме, јер јој с правом припада, а то је: мест |
| створиш?“ питаше ме санџак-бег. „Ко шта може јадној раји?{S} Она као дете сироче радује се да ч |
| у Стамбулу најлепша Ђурђијанка робињица може да купи за хиљаду гроша! “</p> <p>— „Охо,хо,хо!{S} |
| бућу, па онда као слеп потрча, што брже може, у гомиле света по дворишту, лајући као да се пома |
| раме примаш терет, који моје мушко раме може да понесе!“ рекао би Рајко, па узео опет да куца у |
| акољем човека и пијана и везана?!{S} Не може то.{S} Било би то и грехота пред Богом и срамота п |
| S} Њега су Турци насигурно убили!{S} Не може бити друкчије!“</p> <p>Учини му се да нешто баш бл |
| жив тебе мртву на души носим?!...{S} Не може тако!...{S} Ако се не мислиш жива предавати, онда. |
| мислиш и желиш.{S} Али од свега тога не може бити ништа.{S} Не могу ја ни часа часити на твоме |
| да је нека необично добра душа, и да не може бити да није од великога господскога рода.{S} Веле |
| о своје руке, и видео да са мачевима не може ништа, Рајко се присети те пресече једно копље исп |
| ник вели: „хвала ти, али од тога сад не може ништа да буде.{S} Његов је посао да утврди мир међ |
| вору видиш! “</p> <p>— „Ма шта да је не може бити твоја брука и срамота!{S} Казуј, молим те, шт |
| ини и може да помогне кад нико други не може!{S} Ко је подигао моју Марушу из великих богиња?{S |
| ко није очима гледао моје муке, тај не може да замисли сву страхоту њихову....{S} Речима се то |
| цури натраг у буре.</p> <p>„ А, ово не може бити друго, ово је један луд сан!{S} Рајко, молим |
| кулу, сетан невесео, тешко му је што не може да послуша свога господара, ал’ је теже срцу одоле |
| дмах!...{S} Господо, зар нико од вас не може да ме позна?{S} Силађи Јаноше, зар сам толико оста |
| стена хладан, па тек само по једну: „не може!...“ „нек се потруди, па нека опет заслужи!“ Шта с |
| у судбини!{S} Је л’ тако?!“</p> <p>„Не може да је тако!{S} Није право да ти на твоје женско ра |
| тамо у оном двору, грофица од Нађ-Бање може само да ти руку стегне и речима срећу зажели.{S} А |
| ај воде или вина ил’ ракије, дај ако се може да одржимо живот, који се у госпође гаси!“ </p> </ |
| а како да не верујем!{S} Та он једини и може да помогне кад нико други не може!{S} Ко је подига |
| нога мога горског пријатеља, кога ћу ти може бити сутра и показати, и без тога меда, који ја за |
| риродном снагом, коју само очајање дати може, паде на колена пред старим послаником и кроз горк |
| нас само Бог једини чудом каквим спасти може, а друкчије ил’ се ваља предавати, или — мрети!"</ |
| S} Доиста, само једини Бог чудом својим може да вас спасе !{S} О Господе," узе старац гласно да |
| ш ли ти у Бога?!...{S} Верујеш ли да он може да помогне само кад хоће, и верујеш ли да он хоће |
| S} Помоли се Богу, приложи цркви што ко може, искупи се око гуслара да чује: како је Марко укин |
| е подскакујући, оде у село да нађе, ако може, своју кућу.</p> <p>„Рекао бих да се од двора чује |
| ох: могу у мајстора дуго остати, а неко може доћи па однети и теркије и чутуру !“ рече Рајко ка |
| ива ластавица лети да стигне, где Рајко може да запева.{S} Млађа би се господа и сама раздрагал |
| ињик не би могао с ким да подели, и оно може да се сноси баш за то, што може тако да се дели!“< |
| , и оно може да се сноси баш за то, што може тако да се дели!“</p> <p>„Како лепо говориш!{S} Сл |
| ело, „тешко је да се говори о ономе што може бити, али ми се чини да ни ја тебе никад, и да бих |
| а службу до данас, и ако је много, опет може да се каже да је за службу великој и светлој госпо |
| и не мислећи шта <pb n="122" /> све још може бити.{S} Па онда Рајко скиде своје гуњче, сави га |
| а те отму ил’ откупе, ја рекох у себи: „може им се! немају они <pb n="126" /> ни Краљевића Марк |
| их сад без њега радила!...{S} Иди види, можемо ли се у собу вратити!"</p> <p>Ружа оде до врата |
| и задругу нашу осрамотио, ја и задруга можемо ти и опростити, и ево ти и праштамо.{S} Али што |
| Али што си осрамотио име које носиш, не можемо ти опростити.{S} Него од сада да се ниси усудио |
| <p>„Е баш ми је жао, што нас двојица не можемо да се разумемо!“ рече Рајко гледајући посланику |
| н сам!{S} Хоћеш да се бијемо?!“</p> <p>„Можемо и то.{S} Али сад дођох по другом једном послу!“ |
| еди да поломе мамузе.{S} С овога платна можете најбоље да видите, како је град некада имао двој |
| „Па и не могу све да вам причам.{S} Не можете ви замислити ни стотинити део оних грозних мука |
| е нешто још боље и сигурније.{S} Тек не можете земљакињу своју оставити да и даље у потурченог |
| свуда смо верно једно уз друго стојали, можеш ми се ваља да поверити... збиља, има ли гдегод же |
| „Кад си ти видео цара Душана, те да га можеш одмах да познаш?...{S} Него ходи да видиш нешто м |
| веле: ако је да ко коме поклон чини, не можеш ти њима, него они теби!{S} Узми паре, брајко, кад |
| ради како видиш да би они радили.{S} Не можеш да их стигнеш, али можеш бар из далека да трчиш з |
| листавост призвала да ти баш каже да се можеш <pb n="27" /> вратити.{S} Нишки паша нешто као ре |
| , а ти си млађи, па по божјој милости и можеш га дочекати !“</p> <p>„А кога то мислиш оче?“ пит |
| радили.{S} Не можеш да их стигнеш, али можеш бар из далека да трчиш за њима!"</p> <p>Маргита с |
| своје срце, госпођо!{S} Знам ја како ти можеш храбра да будеш!{S} Даће Бог, све ће добро бити!“ |
| м „Амиџа-заде".{S} Млад је; али се на њ можеш поуздати као на најбољег јунака.{S} Његов ми је с |
| „Ух!“ рече Рајко, као згрозив се, „како можеш с једног гроба да погледаш на свој двор?{S} Молим |
| , па узе вући Рајка за рукав од гуњца. »Можеш ти њу да не подесиш, може она да те жацне, па да |
| па тек рече:</p> <p>„Нека ми ватруштина мозак дохвати...{S} Ова ми се соба окреће...{S} Госпођо |
| ав кајиш?{S} Стегни њиме главу да ти се мозак не преврне.{S} Не знаш ти какав се чардаш овде иг |
| вога срца.{S} А за ово опет теби хвала, мој витеже!{S} Него хајдмо сад доле да ти причам што са |
| право је да га се сећате! “</p> <p>„Е, мој Рајко, много се што пева чему ван песме нема станка |
| оја витешка земља, Маџарска, и... — ти, мој добри и верни витеже! “</p> <pb n="176" /> <p>„Е, с |
| тужно: „узалуд је што бих хтела!{S} Еј, мој јуначе, од мене је сад већ одбегла и сама сенка од |
| хићења и са пуно поузданости рече: „еј, мој витеже Рајко, сад тек видим шта ће од тебе да буде! |
| рана је на злом месту ! “</p> <p>— „Еј, мој Рајко, зар ово да ти је награда за твоју витешку сл |
| и Рајко пун бриге и забуне.</p> <p>„Еј, мој Рајко! што не остах с тобом у Шумадији!“ проговараш |
| љубави.{S} Хвала вам добри људи!{S} О, мој Рајко, ево твоје Маргите!"</p> <p>Сахранише их једн |
| о глави и тепаше му: „моје верно псето, мој верни стари Кондоре! ти си први да познаш твоју гос |
| о ми срце куца а колена клецају!{S} Ох, мој Рајко, што не остасмо код онога доброг старца!{S} О |
| све што треба за мој план.{S} Видећеш, мој ће те старац носити као кап воде на длану.{S} Он је |
| мо у Маџарску!" рече Маргита; „видећеш, мој старац мене толико воли, да ће он скелеџији скелу п |
| у Косово!"</p> <p>— „Куд се ти заносиш, мој братац!“ рече патер малко нестрпљиво, па не хте то |
| "184" /> што Маргита осећа.{S} Рајко... мој витеже од Расине Рајко.... дај да се Маргита с тобо |
| е коров, пови се трава, зашушта џбун, а мој стари пријатељ, цар смуковски, право к мени.{S} Кад |
| ри у плач и у кукњаву; <pb n="130" /> а мој стриц Павле као стена хладан, па тек само по једну: |
| аргита. „Где је гроф?{S} Страх ме да га мој изненадни појав не потресе тако, да му здрављу наху |
| да му најпре наместим срце!{S} Па онда мој стари господин изађе напред, те моме младожењи приб |
| ку срца, а сав од рујног рубина, и онда мој млади витез рикну као лав да сва црква зајеча: „она |
| танеш док се не спреми све што треба за мој план.{S} Видећеш, мој ће те старац носити као кап в |
| је могао погинути!{S} Их, шта је песама мој стриц знао о <pb n="131" /> војводи Сибињанин Јанку |
| о викну: нећу!{S} Тек се иза нас продра мој старац: попе, питај мене, ја сам им кум! хоће се он |
| „Ко је <pb n="129" /> с Аћимом?“ запита мој стриц. „Нико! сам је!“ одговори наш Краљевић Марко. |
| авом као да му каже: нема од тога ништа мој брајко; мали си ти за такво јунаштво!</p> <p>Па онд |
| биња црног једног Циганина!{S} Ја, Боже мој, што ли су ти наши стари тако тешко згрешили те ова |
| се прекрстих, рекох: „слава теби, Боже мој, слава теби! “ и потрчах да видим јесте ли живи.{S} |
| омумла опет старац; „вала, Господе Боже мој, сад ил’никад; умудри ме шта да радим с ово двоје м |
| чудне слутње. „Ко зна,“ рече, „можда је мој старац од туге за мном и умр’о?!{S} Волео ме је !“ |
| е ми сузе ваше.{S} Кад би знали како је мој живот био само један ланац горких несрећа, ви би ми |
| оја срећа на овоме свету у томе, што је мој гроб поред његова.{S} Сахраните ме овде, поред њега |
| хо!</p> <pb n="53" /> <p>Видим ја, хоће мој ортак одмах велики чардаш!{S} Чујеш, Маџарице бесна |
| м ко ми је младожења, кад оно није више мој стари чича, него млад и красан један витез.{S} Час |
| , хоћу да светао сачувам и њен образ, и мој образ, и образ народа од кога сам!{S} Хоћу да се у |
| ни малим прстом да мрдну!{S} Шта ли би мој стриц Павле рекао на све ово?!“</p> <p>И онда би уз |
| ј, Маџарице бесна!{S} Него искај, млади мој ортаче, имаш какав кајиш?{S} Стегни њиме главу да т |
| орили и са Хасан-агом.{S} И ево ти вели мој пресветли господин десет талира: четири за четири д |
| их врачара господовати!{S} Ружо, дај ми мој ловачки нож! “</p> <p>И Мартин припаса испод атиле |
| ше му робиња немарно. „Нећу ја ноћас ни мој врат а камо ли груди обнажити пред тим момком тамо, |
| срце јој се следи. „Где си рањен, јадни мој Рајко?!“</p> <p>„Па немој се тако препадати!{S} Нећ |
| еда у Рајка.</p> <p>„Жао ме те је јадни мој витеже!...{S} На какве те труде стављам!" рече му т |
| исмена патеру Амброзијусу.{S} Каже мени мој Мартин: „лажу, лажу; нису се они макли из Сегедина; |
| о ово:</p> <p>„Слатка моја Ружо и добри мој Мартине, и сви ви, који сте ми били слуге, а показа |
| .{S} Ранио си ме другом стрелом, кад си мој први девојачки занос, чист пламен невине једне љуба |
| е мислиш жива предавати, онда... ево ти мој мали пињал; оштар је као гуја.{S} Седи тамо у дно п |
| Мандина најмлађа кћи Сокица!“ прихвати мој Мартин.{S} Одмах дај Манду овамо. „Има ли твоја Сок |
| но и поштено и пуно витешки довео у дом мој, да ме <pb n="228" /> њему преда.{S} Од Рајка чисти |
| ... ноћас.... у мој завичај ?!....{S} О мој слатки завичају, да ли ћу те икада очима видети?!.. |
| се ево сломио бунт мој; сломио се понос мој; немилостивношћу својом водиш ме да тражим опет мил |
| естолу твоме.{S} Али се ево сломио бунт мој; сломио се понос мој; немилостивношћу својом водиш |
| > <p>„Да ме.... поведеш.... ноћас.... у мој завичај ?!....{S} О мој слатки завичају, да ли ћу т |
| ито. „Имај надежду у Бога и имај веру у мој српски образ!“</p> <p>У том часу докотрља се с брда |
| и погодити шта је то?“ „Не могу, братац мој! него казуј па свршуј!“</p> <p>— „Хоћу, само ти све |
| „Ето, шта је!“ прихвати Маргита горко; „мој стари гроф, ког сам толико пута хвалила како је доб |
| ше се договарати и разговарати.</p> <p>„Мој братац!“ узе патер осмешкујући се да говори; „светл |
| кај ме тако за Бога!“ Па Маркова мајка, моја добра стрина Круна, удри у плач и у кукњаву; <pb n |
| логика каже да је младић овај подозрив, моја логика каже: „отерајмо га!“</p> <p>Млађа господа з |
| сенка тешког неког облака.</p> <p>— „Е, моја госпођо!{S} Побојаше се они да се због тебе не зам |
| да чује молитве?!“</p> <p>— „Јаох мени, моја слатка и милостива госпођо, како то питате?!...{S} |
| срце наваљиваше. „Гледаш ме шта радим, моја добра Ружо?“ рече јој Маргита; „о, кад би ти само |
| деси... јави старцу на Вујну!...{S} О, моја добра госпођо, колико ти досађујем!...{S} Хвала ти |
| ој око врата и пољуби је у образ; Ружо, моја драга и добра Ружо!“</p> <p>„ Али ко сте ви у тој |
| ле попева:</p> <quote> <l>„Ој, Маргито, моја верна љубо!</l> <l>Додај мени крстата барјака,</l> |
| м у Крушевцу, па би рекао: „хвала Богу, моја Милица шаље ми ено звездани поздрав, и све је добр |
| од окова у које га је страх везао био; моја памет, која мало час хтеде да прсне, нађе опет сво |
| нејакој сирочади, правди и отаџбини.{S} Моја је земља румена од јуначке крви и светла од витешт |
| е Рајко шаљиво.</p> <p>„Ништа за то.{S} Моја се земља мени јавља ватром својих ритова, а ја је |
| како се смркло обишао сав Крушевац.{S} Моја Расина није далеко одавде и имам овде добрих позна |
| ј преко границе.{S} Ето је од тога доба моја робиња!“</p> <p>Овде сад беше згодна прилика за Бе |
| е и лепши од мене!...{S} Хеј ти, гарава моја голубице, где си?{S} Дед’ овамо, право и само прав |
| ер Амброзијус барона.</p> <p>„Хе, драга моја, како ћу ја да те познам, кад те не познаје онај к |
| вде на добро сврши!“</p> <p>„Али, драга моја Ружо, о чему ти то говориш?“ питаше је Маргита. „Г |
| <pb n="7" /></p> <p>— „Богме ће господа моја поломити мамузе по том камењу!“ рече дежмекасти па |
| 194" /> не од злата.{S} Па онда, слатка моја госпођо, помеша ту воду с некаквим вином, напуни ј |
| с по гласу и познала!{S} Слатка, слатка моја госпођо !“</p> <p>Па онда Ружа остави свећу на сто |
| <p>„Шта то радите за име божје, слатка моја госпођо грофице !" јецаше сиротица стара Ружа.</p> |
| бећи их.</p> <p>„Ходите, ходите, слатка моја госпођо, унутра у моју собу!{S} Ви и не знате шта |
| од божурова цвета!“</p> <p>„Иди, слатка моја, иди клекни и моли му се нек не да смрти младог ов |
| егедин да се тамо венчају.{S} О, слатка моја госпођо, сам вас је Бог довео да у последњем часу |
| га мало спремите!“</p> <p>— „Ох, слатка моја госпођо!{S} Ви не знате какво је врзино коло овде! |
| је маџарски писало ово:</p> <p>„Слатка моја Ружо и добри мој Мартине, и сви ви, који сте ми би |
| вих последњих дана!{S} Еј, јадна, јадна моја госпођо, како је мало среће Бог вама дао, баш вама |
| ободно свима да га љубим и да је једина моја срећа на овоме свету у томе, што је мој гроб поред |
| оји је био с њиме, па рече: „ето је она моја суђеница!{S} Иди види чија је!“ „Па то је Мандина |
| то и бесно и без тога!{S} Него није она моја мајсторица.{S} Она је моја робиња!{S}" Па онда окр |
| они?!...{S} Јест’, слатка, мила и добра моја госпођо!{S} Јест’, то сте ви!..{S} О Боже, о Боже! |
| бих опет волела да прво што видим буде моја витешка земља, Маџарска, и... — ти, мој добри и ве |
| его није она моја мајсторица.{S} Она је моја робиња!{S}" Па онда окренув се к младој жени викну |
| ну као лав да сва црква зајеча: „она је моја, за веки векова, амин!“ Е онда ме загрли; ја му по |
| остеља... младе невесте!“</p> <p>„То је моја постеља... слободно лези... знаш да си ми као брат |
| Их, куд је себе Морава! а куд још даље моја Расина!{S} Тамо су негде иза оних планина!...{S} Ч |
| има нама пољуби и само рече : „голубице моја, тебе ћу да љубим, а Циганина ћу да бијем!{S} Како |
| кандила да је се нагледа. „Еј, јаднице моја!“ рече опет са тешким уздахом, и однесе је у велик |
| ајима само понављаше речи: „еј, јаднице моја, баш ти не би суђено да завичај видиш!{S} Еј, јадн |
| раћамо из мртвих у живе!{S} Дед’, кћери моја, један гутљај!{S} Тако, нека ти је на спасеније!{S |
| један од ових грмова!...{S} Деде, кћери моја, гутни један гутљај од жупскога лека!“ </p> <p>Ста |
| а разбуди.</p> <p>„Какви самсови, кћери моја?{S} Мало час си о њима причала, па ти се причињава |
| дгони тај облачак!“</p> <p>„Немој кћери моја!“ прихвати старац; "ево ми је сад тешко што те нав |
| г децо !{S} Камо да те боље видим кћери моја!“ па је узе за обе руке и окрену лицем к ватри, те |
| огама нашег цара, — близу тебе, госпођо моја, јадна млада и лепа и добра жено!“</p> <p>И онда о |
| војим опет једном угледати могла, земљо моја!“ <pb n="170" /></p> <p>Па онда пружи обе руке пре |
| ма поклоне чиним!{S} Него, није то тамо моја зарада!"</p> <p>„Ма, човече, вређаш господство њих |
| а из једне мале чутуре.</p> <p>„Е, децо моја!“ поче старац весело; „ко ће као Бог?!{S} Право је |
| теби на витештву твоме!{S} Не пада смрт моја на твоју душу, али пада на моју душу, што због мен |
| ивога Бога напред.{S} Држ’ се, госпођо, моје руке ако се бојиш, а ја ћу његове !“</p> <p>„Не бо |
| а прсне, нађе опет своју присебност.{S} Моје очи мирно погледаше на реку, која тако бистра, так |
| вас па да погинем.{S} Волим пред ногама моје племените и добре госпође погинути, него поред они |
| а!{S} Кад се Бог није хтео да окрене на моје толике молитве и кад ни један светац не хте да ми |
| и њима ниси одазвао.{S} Твој одговор на моје молитве биле су све нове и све страшније и грозниј |
| заповести.{S} Коме није право, марш са моје земље!“ То је било одмах после Васкрса.{S} Послаше |
| у у облаке, одох, одох у облаке, залута моје ћемане, изгуби се Борчија, изгуби се чардаш, изгуб |
| оље по томе, што је прадед или чукундед моје старе мајке, један Кемењија, погинуо на Косову, бр |
| бом, ево ме дижем очи к теби; кроз сузе моје срце те моје тражи.{S} Чуј један пут у моме злосре |
| ке.{S} Дошао је најпосле дан, у који је моје слабо и очајно срце рекло: па тебе или никако и не |
| ега или и нема, или да баш неће да чује моје молитве, нити да види моје муке и моје сузе; он се |
| е на овој очи зауставише. „Или ме старе моје очи варају, или баш никад не видех тако младоликог |
| не гони од како ме је из наручја матере моје отргао.{S} Али, молим те, Ружо, казуј ми одмах све |
| ижем очи к теби; кроз сузе моје срце те моје тражи.{S} Чуј један пут у моме злосрећном животу г |
| ња.</p> <p>„Дижи се са тога места, дете моје!“ рече јој благо.{S} И Циганчица се без речи, осво |
| јадна жено, јадна жено! не бој се, дете моје, доћи ће он!“ </hi> — „Ко је тај „он“ ?“ — ја бих |
| ласом и бојажљиво.</p> <p>— „Неће, дете моје, неће!{S} Сад ће Крушевац да ври, како су санџак-б |
| у!{S} Хвала и <pb n="159" /> теби, дете моје!“ додаде старац, па се пригну да потапка Маргитину |
| е слатко бити пустињик !“ </p> <p>"Дете моје, “ узе старац благо да говори, „има сладости у сва |
| као да нека невидљива рука откова срце моје од окова у које га је страх везао био; моја памет, |
| колено своје, и да се никада више срце моје не занесе молитвом к престолу твоме.{S} Али се ево |
| а, па се спуштају низ моје образе и низ моје грло; стас сам утегла у један панцир од драгог кам |
| ве витице од бисера, па се спуштају низ моје образе и низ моје грло; стас сам утегла у један па |
| моје молитве, нити да види моје муке и моје сузе; он се окренуо од мене, ја се окренух од њега |
| неће да чује моје молитве, нити да види моје муке и моје сузе; он се окренуо од мене, ја се окр |
| на твоје женско раме примаш терет, који моје мушко раме може да понесе!“ рекао би Рајко, па узе |
| иру наточио, вере ти?“ </p> <p>„Вере ми моје, не смем ти казати.{S} Видим те јеси некаква убоји |
| .</p> <p>— „Не смедох у хану да оставим моје теркије.{S} Имам у њима нешто чисте преобуке па ре |
| свечано.</p> <pb n="89" /> <p>— „Гробом моје мајке... небом и земљом моје отаџбине.... заклињем |
| >— „Гробом моје мајке... небом и земљом моје отаџбине.... заклињем се!“ говораше Маргита мирно, |
| сам ја патила, или ко није очима гледао моје муке, тај не може да замисли сву страхоту њихову.. |
| ве светло преда мном.{S} Не бој се; ево моје руке!“</p> <p>У мраку наиђоше једно на друго.{S} О |
| ме људи његови обесе о најближе дрво до моје пећине, па ме после ви мртва скините и у пећину за |
| урци стегоше; витлају голе јатагане око моје главе; „казуј где су?“ веле: „сакрио си их овде не |
| да пиљи у твоје лепо лице, кад је само моје ?!“ Сад што да ти дуљим — извукоше ме и истукоше м |
| аше ни зуцнути.</p> <p>„Брзо отвори оно моје сиџаде и додај ми из њих конопце!" рече Рајко млад |
| један пут у моме злосрећном животу глас моје молитве !{S} О, не дај Рајка смрти!{S} Отми га, сп |
| не сумњај се; уздај се у Бога и веруј у моје српско поштење!“</p> <p>Ударише Рајку пламенови у |
| е богињаво.{S} Па и њу је чуо.{S} Ето у моје Маруше лице глатко као лист од божурова цвета!“</p |
| била сам те, а ти си ме гонио.{S} Осмех моје невиности удавио си у потоку горких суза мојих.{S} |
| ога нема ништа. „ О, немој да ми квариш моје снове на јави, који ће једнога дана да буду на јав |
| га онда тапкаше по глави и тепаше му: „моје верно псето, мој верни стари Кондоре! ти си први д |
| Бог наш; ти јеси Бог, творјај чудеса!“ Моји добри сељаци донели ово вино да ме поткрепе, да их |
| у једну кућу коју ја знам, одатле би је моји људи после неколико дана испратили у Расину у моју |
| већа.{S} Хоћу да сваки од вас, који сте моји, баци по једну киту у гроб оваквог витеза.</p> <p> |
| то на кантар док га не претегне!“ Узеше моји јадни сељаци помаљати и по који дукат, те га додав |
| махну сејменима да ме воде.{S} Јаукнуше моји сељаци, па брже боље повадише <pb n="156" /> пешки |
| ковски, право к мени.{S} Кад га Турци и моји сељаци угледаше, а они куд који, бегај и не обзири |
| <pb n="157" /> овде над пећином!“ Добри моји сељаци помолише опет сребрне грошеве и Турци прист |
| ода нека прихвати црква.{S} А кад би то моји новци били па се ја питао, ја бих рекао: да се под |
| Ове би се још лепо свршило, али ето их моји сељаци да ме одбране и измоле. „Немој нам га, беже |
| Ох, чинило ми се да се мојим молитвама, мојим сузама, мојим уздасима, симпатички одазивље и сам |
| се да се мојим молитвама, мојим сузама, мојим уздасима, симпатички одазивље и само оно стење и |
| подземнога двора.{S} Ако није друкчије, мојим ножем просећи ћу стену, колико да се у пећину жив |
| сами урлају; самсови јуре њушкајући све мојим трагом, па кад ме из далека опазише ударише <pb n |
| мога коња, скочих у седло, привезах је мојим каницама за себе и онда бегај преко границе.{S} Е |
| љуст дохвати.{S} Ох, чинило ми се да се мојим молитвама, мојим сузама, мојим уздасима, симпатич |
| у јазбину оне црне звери?!{S} Предај се мојим бистрим таласима, пусти нека те загрле, нека те с |
| и.{S} Ако нећеш да се смилујеш ни данас мојим сузама, смилуј се његовој младости и чистоти срца |
| Збиља, не дај Боже да овде умрем, јави мојима у Расину, и старцу на Вујну...{S} Пошљи паре за |
| биђи гроб молитвом и поменом.{S} А јави мојима у Расини!“ Саже се па с пуно побожности пољуби с |
| евиности удавио си у потоку горких суза мојих.{S} Ранио си ме првом стрелом, кад си ми младој м |
| „Гроф Аладар од Нађ-Бање биће сад да је мојих година!{S} Нисам слушао да се и по трећи пут ожен |
| ви, погасио буром мојих уздаха и даждом мојих суза.{S} И опет нисам роптала.{S} Још сам се теби |
| амен невине једне љубави, погасио буром мојих уздаха и даждом мојих суза.{S} И опет нисам ропта |
| ог лица а саму себи говораше: „смеје се мојој неумешности.{S} Има жена право!{S} Види да сам ге |
| } Види да сам гејак!“</p> <p>„Смејеш се мојој простоти!" рече јој гласно а сав поцрвене од стид |
| У последњем рату, имао сам ја, вели, у мојој војсци и Србе драговољце.{S} Откидају од својих у |
| прса и рекох му: „ево си погана звери у мојој руци! могла бих ти грло овим ножем пресећи, али н |
| м година не силазим ни у коју варош.{S} Мојом ногом ја одавде крочити нећу; мањ да ме понесете |
| n="176" /> <p>„Е, само кад си задовољна мојом службом!“ рече Рајко пун задовољства, па се диже. |
| себи за друга кроз живот ?{S} А он, на моју препаст, гласно викну: нећу!{S} Тек се иза нас про |
| Он навали да ме храни сутлијашем.{S} На моју несрећу дођох к себи и поправих се, а он онда поно |
| да смрт моја на твоју душу, али пада на моју душу, што због мене тако млад гинеш.{S} Немам шта |
| милуј се на ову децу!{S} Смилуј се и на моју грешну старост, отвори ми очи да у овоме тешком ча |
| ад нико други не може!{S} Ко је подигао моју Марушу из великих богиња?{S} Сви лекари и све вида |
| ала и тебе љубила.{S} Предао си младост моју старцу једном.{S} Нисам ни на то роптала.{S} И ако |
| , ходите, слатка моја госпођо, унутра у моју собу!{S} Ви и не знате шта се овде збива!{S} Ходит |
| двориште овог безобразника што блене у моју младу, и опалите му врућих четрдесет батина!“ Пија |
| осле неколико дана испратили у Расину у моју родбину, која би је чувала и пазила као аманет, до |
| ти што твојим циганским очима бленеш у моју младу!{S} Мартине, где си ти Мартине ? “ Дође Март |
| епу, само нека ми дете живи!{S} И он чу моју молитву и подиже је!{S} А Маруша му се једнако и н |
| да си видела оне бруке и онога јада!{S} Моли се јадан Марко па све прсте да поломи кршећи их, „ |
| море Јоване... ој, чујеш ли Јоване!{S} Моли бега да савијемо у лево да не удара хајка на свече |
| бих рекао: да се поделе сиротињи, нека моли Бога за здравље ћесара, не би ли стигао да ослобод |
| свима маџарским витезовима на коленима моли да се вратите; да сте ви тамо где сте у великој ср |
| 9" /> дркће, ломи прсте, савија руке па моли младожењу да ми опрости.{S} Аја! неће пијан младож |
| и изађе. „Ех, шта ћеш?{S} Сила Бога не моли.{S} Нисам мислио да ће тако да се сврши!“ говораше |
| главу, ако се она целу ову ноћ Богу не моли, да покрене срца ове господе, да је ропства ослобо |
| </p> <p>„Иди, слатка моја, иди клекни и моли му се нек не да смрти младог овог витеза!“ шапатом |
| држаше их тако склопљене као да се Богу моли, па онда се спусти на колена поред ниске софе, на |
| ована у ланце по ногама и по рукама.{S} Молила сам се по цео дан и по целу ноћ Богу из гласа и |
| b n="100" /> <p>„О, ти мислиш ја сам се молила Богородици!?{S} Није, него сам с њоме разговарал |
| ла.{S} Још сам се теби исповедала, теби молила, у тебе уздала и тебе љубила.{S} Предао си младо |
| је!{S} А Маруша му се једнако и на глас молила: боље да је и закопа, него да јој остави лице бо |
| /head> <p>Док се Ружа на коленима, Богу молила, Маргита немирно, а с прекрштеним рукама, корача |
| тебе да начиним! “</p> <p>— „Ама, ходи, молим те, госпођо да разгледамо све ово чудо око нас!“ |
| из наручја матере моје отргао.{S} Али, молим те, Ружо, казуј ми одмах све шта је и како је?!“ |
| !“ одговорила би она...“</p> <p>„Чекај, молим те,“ упаде јој опет у реч Рајко; „је ли та жена, |
| нисмо обадвоје излудели?!{S} Протрљај, молим те, своје очи, па види и кажи ми, је ли ово доист |
| е бити твоја брука и срамота!{S} Казуј, молим те, шта је?“</p> <p>„Ето, шта је!“ прихвати Марги |
| ше промуклим гласом стари гроф. „Молим, молим Румели-Беглер-беговицу нека седне поред барона От |
| да поломи кршећи их, „опрости ми, бабо, молим те, и не брукај ме тако за Бога!“ Па Маркова мајк |
| друго, ово је један луд сан!{S} Рајко, молим те, јесам ли ја будна? јеси ли ти будан?!{S} Да н |
| гута полагано као жабу неку!{S} Рајко, молим те, хајдмо одавде! “</p> <p>„Па куда ћемо ?! “ пи |
| мо и викни Ружу своју!“</p> <p>„ Али... молим те... не препадај се!{S} Више ме боли што те види |
| .{S} Гребу и скачу уз њу скамучући !{S} Молим те метни ухо на сам камен па слушај!“</p> <pb n=" |
| и сад, и ако се мучиш као робињица!{S} Молим те, би ли хтела да се ослободиш и да се у завичај |
| дног гроба да погледаш на свој двор?{S} Молим те, устај одатле, па ево да се посадимо на зелену |
| а ти причам како је било?“</p> <p>„Дед’ молим те, а и онако је још дуго до пола ноћи!" рече Рај |
| ратим ћесарову посаобину.{S} Али вам се молим, светла господо, не замерите ми, и пустите ме да |
| акопајте!{S} Ето беже, то је све што те молим, а све друго нека ти је просто !“ Смилова се бег |
| и и то ваљало" рече Рајко. „Него, чекај молим те, има још и друга једна мука!{S} Треба, веле, д |
| м!“ рече Рајко; "не знам, мањ’... чекај молим те!... јест, мањ ако то не буде деспот Ђурађ Смед |
| му Маргита нестрпљиво.</p> <p>— „Чекај молим те, госпођо!“ прихвати Рајко и доиста се мало зас |
| воју на раме па му рече :</p> <p>„Чекај молим те!{S} Ко зна шта је тамо!{S} Пре него што одбије |
| !“ јечаше промуклим гласом стари гроф. „Молим, молим Румели-Беглер-беговицу нека седне поред ба |
| о.</p> <p>— „Комшија!“ прихвати Рајко; „молим те остави се таквог разговора.{S} Сад ће ваља да |
| ита устави кола и викну сељака.</p> <p>„Молим те, брацо, је ли жив гроф од Нађ-Бање ? !“</p> <p |
| та старац сумња, и би му криво.</p> <p>„Молим те, оче, стрпи се док ти све по истини испричам, |
| ас из ноћи као из црног пакла!“</p> <p>„Молим!“ викну старац строго; „сваки по реду !...{S} Рек |
| уца, један плав младеж.{S} Молимо...{S} Молимо... покажите ви шта имате тамо где вам срце куца! |
| де јој срце куца, један плав младеж.{S} Молимо...{S} Молимо... покажите ви шта имате тамо где в |
| аде на сред капеле мирно.{S} Није да се молио Богу, него је тако само стајао, миран, скроман, к |
| охвати.{S} Ох, чинило ми се да се мојим молитвама, мојим сузама, мојим уздасима, симпатички ода |
| оја да се Маргита не преплаши кад се са молитве дигне, па њега не види.{S} Савлада своју радозн |
| убо урезани крст и шапуташе још некакве молитве за неколико тренутака, па се <pb n="85" /> онда |
| а ниси одазвао.{S} Твој одговор на моје молитве биле су све нове и све страшније и грозније мук |
| ли и нема, или да баш неће да чује моје молитве, нити да види моје муке и моје сузе; он се окре |
| пут у моме злосрећном животу глас моје молитве !{S} О, не дај Рајка смрти!{S} Отми га, спаси г |
| д хоће, и верујеш ли да он хоће да чује молитве?!“</p> <p>— „Јаох мени, моја слатка и милостива |
| Бог није хтео да окрене на моје толике молитве и кад ни један светац не хте да ми помогне, она |
| д хоћеш.{S} Дугачке су те ваше маџарске молитве.{S} Ми Срби то на краће свршимо!"</p> <pb n="10 |
| негде овде у планини, па ми обиђи гроб молитвом и поменом.{S} А јави мојима у Расини!“ Саже се |
| и да се никада више срце моје не занесе молитвом к престолу твоме.{S} Али се ево сломио бунт мо |
| е има српски поп, да га доведу да очита молитву и гроб прелије.{S} Па онда рече Ружи, Мартину и |
| само нека ми дете живи!{S} И он чу моју молитву и подиже је!{S} А Маруша му се једнако и на гла |
| о да кроз њих меље не више какву кратку молитву, него неку крупну псовку.</p> <p>Лавеж паса и в |
| на вас и рад вас на мене, и кад сврших молитву, не дигох се са клечања, него узех — звиждати.{ |
| ! све једно је, једном мрети ваља; него молите се бегу да ми учини милост да заповеди, да ме љу |
| т’ могу да се убијем; узела сам се онда молити Богу, нека ми бар памет преврне, те да у лудилу |
| т од собе, спусти се на колена и узе се молити Богу за Рајка.</p> </div> <div type="chapter" xm |
| е рекоше: нема ништа од ње!{S} Ја му се молих да је придигне, па ма и богињаву и слепу, само не |
| њ на колена, склопи руке, па кроз сузе мољаше за мене.{S} Аја!{S} Не да се старац омекшати.{S} |
| S} Стид ме је од тебе, да оваку бруку у мом двору видиш! “</p> <p>— „Ма шта да је не може бити |
| ртин, надзорник од имања. „Дај неколико момака; извуците на двориште овог безобразника што блен |
| ди да с њоме пође Ружа, Мишко и још пет момака. <pb n="224" /></p> <p>Па онда отиде у своје гор |
| ле моме пријатељу смуку, који се одазва моме звиждању.{S} Него ви за то и не знате.{S} Има овде |
| све то нека је хвала прво Богу, а после моме пријатељу смуку, који се одазва моме звиждању.{S} |
| нда мој стари господин изађе напред, те моме младожењи прибоде на прса један накит у облику срц |
| его дај ми чету акинџија, да се осветим моме крвнику!“ Дадоше ми неке љуте арамије.{S} Одјездис |
| лужи!“ Шта се опет десило једном другом моме брату од стрица, кога смо били звали Сибињанин Јан |
| пустиња!“ говораше Рајко.</p> <p>„Ех, у моме двору нећеш бити као у пустињи!{S} Бојим се само д |
| невоље да крв проливамо.{S} Него ево у моме сиџадету хаљина за тебе.{S} Навуци све то преко тв |
| срце те моје тражи.{S} Чуј један пут у моме злосрећном животу глас моје молитве !{S} О, не дај |
| све је то просто!{S} Него опет, послаћу момке нека трче од куће до <pb n="214" /> куће, нек раз |
| врат а камо ли груди обнажити пред тим момком тамо, па ти слободно кидај с мене месо усијаним |
| угуши претпоследњу, кад у томе брзоруки момци напунише све пехаре редом, онда један старачки а |
| е због имењаштва, него што је он од све момчадије био најјачи.{S} Није било лако ни од шале нос |
| по неко од њих залетео на гомилу турске момчадије и дечурлије, кад би ова гласно повикала: <hi> |
| } У задрузи је нашој било пуно дечака и момчадије.{S} Сваког празника, — а у нас је, не знам да |
| ојни стриц, Бог да му душу прости, нама момчадији свагда говорио: кад си у неприлици па не знаш |
| женскадију да стане иза мушкиња, а нас момчадију посадио би на земљу право испред себе, дохват |
| им кум! хоће се они, хоће, само се ово момче стиди да призна; него чекај, да му најпре намести |
| оћемо ли један?{S} Хајде да ово мајкино момче види што не би ни у сну могло снити ?{S} А ?! “</ |
| он Арпад само осмехнуо и рекао: „красно момче!{S} Добар јахач а и коњ му добар!“ Патер Хијерони |
| у брду!{S} Није далеко!"</p> <p>„Чујеш момче, није мени за чекање.{S} Него</p> <p>ево ти сребр |
| о да удара буздованом у оне катанце.{S} Мора бити да су од вајкада били ту намештени па зарђали |
| ац ти је довикнуо да се држиш десно.{S} Мора бити да је он имао неки узрок за то!“ <pb n="142" |
| арац, који се понео чак отуда са сињега мора, па преко снежног <pb n="20" /> Дурмитора пао у че |
| <p>— „Ето како: за мали чардаш Маџарица мора да скине јелек и кошуљу до појаса, а за велики све |
| ао да се и по трећи пут оженио !{S} Ово мора да је нека пометња!</p> <p>Хасан Зулуфлија куцну р |
| ти је школа за витештво!{S} Твој стриц мора да је био <pb n="127" /> честит човек!{S} Нека му |
| старца на Вујну?!...{S} Их, куд је себе Морава! а куд још даље моја Расина!{S} Тамо су негде из |
| дскочило кад угледах реку. „'Го ће бити Морава!“ рекох, „ах, да ли ћу наћи какав чун, па да се |
| епо свануло угледаше један чардак поред Мораве и на води испод њега скелу.</p> <p>„Да нису тамо |
| долажаху, све то разговетније чух шапат Мораве: „грофице од Нађ-Бање, кћери земље маџарске, кад |
| ајко једним скоком искочи на леву обалу Мораве, привуче скелу конопцем, викну ластавици те ова |
| хитро искочи — он онда пусти скелу низ Мораву.</p> <p>Њих двоје одмах се прихватише уз једно б |
| рвећа жураше се напред а све правцем уз Мораву.</p> <p>Целим путем до сванућа нису ни речи гово |
| не мисли.{S} Али пре но што је сагледао Мораву с ову страну Ниша, Рајко је са свим јасно и поуз |
| сно, раширих руке, потрчах и — скочих у Мораву! "</p> <p>Маргита се ту устави.{S} Ћуташе и глед |
| p>С муком удараше буздованом у копље, и мораде се сваки час устављати да се одмара.{S} Одмарају |
| <p>Постало је много мрачније, те Рајко мораде изаћи на колски пут да по мраку не би залутао.{S |
| вом положају запоји.{S} Немаде куд, већ мораде да јој својом левом руком прихвати густу косу и |
| таде тако за неколико тренутака, па већ мораде даље за својом господом.</p> </div> <div type="c |
| ваш!{S} Знаш, ниси хтела ни онда, па си морала!{S} Хајде, одмах, брзо, скидај се до појаса!“</p |
| јко.</p> <p>— „Јесте.{S} Кад бих се већ морала пробудити, онда бих опет волела да прво што види |
| гласног сељака: „ој, хој,хој, Јоване... море Јоване... ој, чујеш ли Јоване!{S} Моли бега да сав |
| убма, бије ногама, себи не да прићи.{S} Море имадоше више муке с њоме него са мном. „Хајде у Кр |
| га Рајко као прекоревајући га.</p> <p>„Море, кабули ти то човече!{S} Не види пророк ноћу!{S} Н |
| угнуше.{S} Млади гуслар виде каква туга мори срце у његовог старог бабе, и узе да га храбри, ка |
| <pb n="193" /> сте код њега у двору на мору, где кад се сетите њега, старца, ви се грохотом на |
| зило се у двориште преко једног дрвеног моста, који се на ланцима могао привући у вис уз <pb n= |
| ње јата дивљих голубова; испод погдеког мостића од брвана жабе су невесело крекетале.{S} Кад св |
| а одмах, него да на његово понашање сви мотре, па у Нишу да се реше шта да раде.</p> <p>А на пу |
| дну стопу у висину просећи!{S} Да л’ ће моћи и доживети да је виде просечену ?!</p> <p>Оно мало |
| кристала.</p> <p>„Умориће се те нећемо моћи путем одмицати; него да је зовнемо да седи с нама |
| напред! напред!“ </p> <p>Рајка подиђоше мрави од узбуђења.{S} Беше му мило и опет некако тешко. |
| х.{S} Стојаше као укопан.{S} Прођоше га мравци кад из чатрље зачу пиштање и гласно плакање оне |
| еху у једном мрачном узаном ходнику.{S} Мрак бејаше тако густ и црн да не могаху једно друго ви |
| душе његове угаси се светлост те поста мрак, а у другој наста само нека тиха месечина.{S} Све |
| И онда корачаше даље ћутећи у све гушћи мрак неких тесних улица на крај Крушевца.</p> <pb n="60 |
| арог порушеног града.</p> <p>Али се већ мрак ухватио био кад изађоше на тај вис.{S} Под самим г |
| ек ниско погнут провући некуда унутра у мрак.</p> <p>Кад их старац доведе пред тај отвор, дубок |
| и крочи неколико корачаја сам за себе у мрак, као да хоће да бега од ње.</p> <p>„Не, Рајко!... |
| земљакиње што онако млада робује, а по мраку ми је светлила светлост господског образа ових ви |
| Рајко мораде изаћи на колски пут да по мраку не би залутао.{S} А чим поче да свиће он окрену н |
| ми опет руку твоју!“</p> <p>Рајко се у мраку три пута беше прекрстио, и одмах дође к себи.{S} |
| има светлости.{S} Мене је страх само у мраку.{S} Хајдмо!“ рече Маргита.</p> <p>Узеше да разгле |
| {S} Не бој се; ево моје руке!“</p> <p>У мраку наиђоше једно на друго.{S} Обема рукама својим об |
| градског, била је једна чесма од белог мрамора.{S} У оно су је време још једнако звали „госпођ |
| стојала је на ногама од црног углађеног мрамора, застрвена је била плаштаницом, која је била ди |
| ружао у широку једну заравањ од руменог мрамора.{S} Од прилике на средини те заравњи два велика |
| подизао на две степенице од плавичастог мрамора, па онда пружао у широку једну заравањ од румен |
| >На једној широкој и повисокој коцки од мрамора беху саливене па позлаћене некакве људске прили |
| су ветрови засадили, царичиној чесми од мрамора хладовину гради; некада су царске слуге појиле |
| ислоњени уз сами онај четврти ступањ од мрамора, запремљени бурадма са златом, били су поређани |
| ене цеви, цеви од сребра бистру воду из мрамора изводиле; некада су с ону страну ове зидине бил |
| ло је силазити преко четири врло широка мраморна ступња, па да се сиђе на под од саме дворане.{ |
| као да је било срце једнога гуслара, те мраморна чесма поче да му изводи пред очи свакојака при |
| па онда с њоме заједно сиђе с последње мраморне степенице на под, који је све ситним шареним к |
| оре изгледа <pb n="168" /> ми као да је мраморни престо цара змајског, и на овој простирци од з |
| трави од ледине изгубила.{S} Од широких мраморних плоча, које су јој теме покривале, остала је |
| но од њих на једној, нешто мало снижој, мраморној коцки, био је начињен цар један на ватреном к |
| !“ и онда га повуче к трећој прилици на мраморној коцки, лево од оне велике у средини.</p> <p>Р |
| редини, а на онако исто посниској коцки мраморној, као оно Рајков цар.{S} А кад чу како Рајко у |
| е, и по гдекоји би слепи гуслар на овој мраморној чесми <pb n="31" /> духом прогледао и видео д |
| да танком и мирисном хладовином заклони мраморну чесму од сунца, те да у хладу и на миру бистро |
| извезени беху; однесе га и простре пред мрамором на коме стари деспот Ђурађ слушаше шта му осле |
| у преко целе дворане к оном коњанику на мрамору. „И онда, што ти да остајеш само у твоме џемада |
| ури све на прстима кроз дворану право к мрамору, на коме цар Душан јахаше поносито свога коња о |
| оштанице, па пођоше да виде има ли онај мрачни ходник гдегод каква излаза или бар краја.{S} Оче |
| сутоњски прамен паде из пећине унутра у мрачни ходник а с њиме и глас старог пустињика:</p> <p> |
| тавицу за улар.</p> <p>Постало је много мрачније, те Рајко мораде изаћи на колски пут да по мра |
| еколике јако светле звезде трептаху над мрачном масом, која подупираше јужни крај неба.{S} Лак |
| вори пећину.{S} Њих двоје беху у једном мрачном узаном ходнику.{S} Мрак бејаше тако густ и црн |
| {S} Како се гипкост њена уз тебе у оном мрачном ходнику приљубила била?...{S} А куд оно залуташ |
| сетом кораку спотаче се о зембил у оном мрачном ходнику и +напипа руком ону тикву с водом.{S} П |
| т, у лице Маргитино, него да завирује у мрачну дубину онога ходника испред њих.{S} А Рајко живо |
| Кад ме је Бекри-Бекир унео везану у ону мрачну и прљаву јазбину своју у Крушевцу, и кад помисли |
| , борба веровања са неверовањем.{S} Узе мрдати главом, као да сама себи каже: „не, не, то нећу! |
| кала, а они — просто ни малим прстом да мрдну!{S} Шта ли би мој стриц Павле рекао на све ово?!“ |
| ако пребачена преко ковчега Рајкова, не мрдну.</p> <p>Ружа се сагну да јој подигне главу и онда |
| ву Арапину, а она не рече ни речи, нити мрдну прстом, па ни после кад Марко осече и другу па и |
| илика, прошао си а ниси ни малим прстом мрднуо да му помогнеш.{S} Што си тако мене и задругу на |
| је омађијала и да је он сиромах у њеној мрежи.{S} Није дуго потрајало док ето Манде и њене Соки |
| а друкчије ил’ се ваља предавати, или — мрети!"</p> <p>Овај мирни говор поврати мир у душу Марг |
| ети отац нема где да сакрије, онда ваља мрети, — јер ја се Турцима жива не предајем! “ рече Мар |
| их: „немојте људи! све једно је, једном мрети ваља; него молите се бегу да ми учини милост да з |
| /p> <p>„Кад је воља божја да тако млада мреш, говораше Рајко, спуштајући Маргиту на тај плат, н |
| гроф, седе браде и седе косе, округла, мрка и зажарена лица, одевен у богато маџарско руво, са |
| коро до колена, а лепо у богате шаре од мрког, жутог и зеленкастог плетива исплетене.{S} На гла |
| у нешто мало дужу но ширу коцку, и кроз мрку препланулост од сунца на образима његовим лако про |
| као без душе.</p> <p>Маргита је лежала мртва.{S} Клечећи поред Рајкова ковчега, загрливши га и |
| ећине, па кад видиш да Турци преко мене мртва к теби скачу, ради како ти Бог кроз то твоје срце |
| изађе.{S} За неколико тренутака владаше мртва тишина.</p> <p>Маргита дође до младе Циганчице.{S |
| иже дрво до моје пећине, па ме после ви мртва скините и у пећину закопајте!{S} Ето беже, то је |
| не просечемо, онда ти кад видиш да сам мртва ради шта знаш!“</p> <pb n="147" /> <p>— „Ала, не |
| куда ето доспех, ја падох на земљу као мртва.{S} Једног се дана хтедох заклати, па ми он истрж |
| е и да оставе само њу и Ружу саме поред мртваца.</p> <p>Кад осташе саме, онда она приђе ка ковч |
| не би опазили да кроз њиве и поља носе мртваца.{S} По дивној месечини пошли су све корак по ко |
| колико катова широких полица, а на њима мртвачке ковчеге.{S} Кад из треће просторије изађе Марг |
| робница.{S} Чини ми се да миришем кости мртвачке ! “</p> <p>Рајко јој пружи руку те дохвати њен |
| од овога града изнад нас, и ово су све мртвачки ковчези.{S} Их, шта их је!{S} Да ћутим, да се |
| ом по лицу покривена, па немо гледала у мртвачки ковчег, који је покривен црном чохом лежао пре |
| ко већ видео, а за које је мислио да су мртвачки.{S} Сад је видео да у једнима од њих леже смеш |
| една страшна црна ноћ све да застре као мртвачким покровом.{S} Стари се деспот заплакао.{S} Суз |
| се, ето хвала Богу, њиме сад враћамо из мртвих у живе!{S} Дед’, кћери моја, један гутљај!{S} Та |
| ешће наређивала да је оставе саму поред мртвог Рајка.{S} Са свечаном мирноћом издавала је запов |
| реч!“</p> <p>Устаде патер Амброзијус у мртвој тишини и тек се накашља, а двокрилна се врата ра |
| лопку, па зар ја да останем да жив тебе мртву на души носим?!...{S} Не може тако!...{S} Ако се |
| пси као јареб гоне и да те самсови као мрцину вуку?!...{S} Ах!“ јекну Маргита и онда оно севањ |
| ица, и храбра као сваки Маџар витез!{S} Мрштиш се?!{S} Е, добро, храбра сам као какав Србин вит |
| од прича да чуда чини.{S} Не знам да л’ му смемо прићи ?! “</p> <p>У том их је и старац опазио. |
| нечему — и сам није знао к чему.{S} Сва му се Србија чинила као да је баштина његове задруге; с |
| Па онда му је слала и друге Циганке, да му гледају у воду, или и у длан, и свака му је то исто |
| о момче стиди да призна; него чекај, да му најпре наместим срце!{S} Па онда мој стари господин |
| давао знак најближем селу под брдом, да му се пошље један или два поуздана човека.{S} Требали с |
| ке планине старцу Теодосију у Вујан, да му каже да смо нас двоје за вечност заједно, и да умире |
| мој изненадни појав не потресе тако, да му здрављу нахуди.{S} С тога сам и хтела прво да видим |
| је на раме, па право у луг Аћиму!{S} Да му помогнеш кола оправити, натоварити и кући отерати!“ |
| је прави сотона.{S} Кад не бих хтела да му играм што он прозва малим и великим чардашем, он би |
| синко, Бог дао да га ти дочекаш, па да му ти ово благо предаш.{S} Ето, какву <pb n="165" /> ти |
| тих се што је наш покојни стриц, Бог да му душу прости, нама момчадији свагда говорио: кад си у |
| мо у неком тихом сну.{S} Па онда узе да му говори:</p> <p>„Кад смо оно били у подземној дворниц |
| псовка циганинова.{S} Учинило му се да му је робиња необично дуго на чесми; остави наковањ и ч |
| нога гуслара, те мраморна чесма поче да му изводи пред очи свакојака привиђања.</p> <p>„Некада |
| ?" питаше Рајко гласом који издаваше да му је криво.</p> <p>— „Шта вас ја знам кад сте!{S} Него |
| овао клинце за потковице.{S} Највише да му је било тридесет година.{S} Мало подаље од њега седе |
| а ћу сад да отпашем младога витеза и да му превијем рану.“</p> <p>Маргита и Ружа изађоше у пред |
| чега, само као да боље чује певача и да му је ближе.{S} Загледа се најпре у Рајково лице и не т |
| „кабадахију“ Рајка, да га спроводи и да му помогне да се цареви гости ни на шта не потуже.</p> |
| мештати и онај трећи на доњој полузи да му буде на бољој згоди за ударац, Маргита му метну руку |
| уцати прстом у чело, као да се увери да му лубања није напукла, па задовољан тим претходним, и |
| , па онда усред таквог триумфа осети да му је грло суво, те дохвати чутуру и опет повуче добро. |
| ме ето на зло навлачи!“</p> <p>Осети да му се мир и крепост у срце враћају.{S} Али не смеде ни |
| ећу, и мегдан, па и живот, чим пусти да му женско око срце запали, а рука његова обгрли <pb n=" |
| да мига и да се криви на Рајка, као да му тако даде разумети шта је велики чардаш. „Него, како |
| евито да притискује руку његову, као да му тиме обрати пажњу на страхоте које види и од којих с |
| а дотле у животу.{S} Учини му се као да му се душа поделила у двоје.{S} Једна половина слушаше |
| очи Рајку, и узе да врти главом као да му каже: нема од тога ништа мој брајко; мали си ти за т |
| и теркије и чутуру !“ рече Рајко као да му објасни што му тако товаран дође.</p> <p>„ Ако ти је |
| к младићу и потапка га по рамену као да му одобрава.</p> <p>„Е баш ми је жао, што нас двојица н |
| аљевић Марко. „Јеси ли му се понудио да му помогнеш?" питаше га отац. „Бог с тобом, бабо! нисмо |
| апита: би ли стари господин допустио да му нешто кажем.{S} Позваше га унутра.{S} Уђе и стаде бл |
| </p> <p>„Ево да ти кажем!“ Узе Рајко да му шапутом прича. „Стари људи казују да овде у планинам |
| шао си а ниси ни малим прстом мрднуо да му помогнеш.{S} Што си тако мене и задругу нашу осрамот |
| га неизмерном нежношћу.{S} Узе опет да му чело и очне поклопце превлачи мирисним прстима своји |
| свиснуће.{S} Од муке звао је и Манду да му гледа у пасуљ, хоће ли вас наћи.{S} Она му куја једн |
| време, па кад виде да се устручавају да му приђу, он им за чудојасним гласом разговетно викну:< |
| Колико год ју је пута призивао, свагда му је то исто казивала.{S} Па онда му је слала и друге |
| му тако већ мало памет померили, Манда му световаше да отиде у Арад к некој старој Влахињи вра |
| агда му је то исто казивала.{S} Па онда му је слала и друге Циганке, да му гледају у воду, или |
| а, ви се грохотом насмејете.{S} Па онда му је казала да све то ништа не мари, јер њему стоји у |
| исте љубави према теби!“</p> <p>Па онда му приђе к лицу и пољуби га у чело.</p> <p>„Шта то ради |
| у овој гори да покрива!"</p> <p>И онда му се примаче још ближе и — пољуби га у уста!</p> <p>Ка |
| прса и мало по мало и не без муке, веза му руке на леђа!{S} Није дуго трајало од онога тренутка |
| еки векова, амин!“ Е онда ме загрли; ја му поднесох усне, погледах га у очи, познадох га, врисн |
| идарице рекоше: нема ништа од ње!{S} Ја му се молих да је придигне, па ма и богињаву и слепу, с |
| дара једну троуглу кожну амајлицу, која му о црном свиленом гајтану бејаше о врату; преврети се |
| отову срдит.{S} Невесео од жалости која му притискиваше срце при помисли, да она јадна жена, он |
| у гледају у воду, или и у длан, и свака му је то исто готово од речи до речи лагала.{S} Кад су |
| лости!{S} Тек, шта ја говорим?!{S} Нека му је по хиљаду пута слава, што вас је из чељусти оних |
| ио <pb n="127" /> честит човек!{S} Нека му је лака земља!{S} Благо њему на ономе свету!“</p> <p |
| ук мене, ја вас, а Бог све нас.{S} Нека му је слава!“</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SR |
| се утишају, па се онда диже.{S} Циганка му нешто шапуташе на ухо, али је он нестрпљиво одгурну |
| ко од твојих на Косову погинуо, еј вала му!“ па Рајко подиже мало са главе шубарицу; „на бољем |
| их танких прстију у руку Рајкову давала му на знање, кад год би појачана вика у пећини одјекнул |
| твој Мартин спор!...{S} Тек опет хвала му; шта бих сад без њега радила!...{S} Иди види, можемо |
| младости и пламен узбуђености.{S} Цела му је појава била пријатна и допадљива.{S} Није му било |
| ресеним гласом.{S} Био је блед; у очима му збиља и туга уједно; обрве саставио, чело наоблачио. |
| то пре дође; па кад јој се примаче, она му живо шапутом казиваше: „ходи да чујеш, има неко с он |
| кад га виде како баци шубару у вис, она му хитро приђе и продрма га за руку.</p> <p>„Јеси ли пр |
| ли пламенови од жарког огња у срцу, она му живо рече:</p> <p>„Млади јуначе!{S} Спремна сам да п |
| ких турских чизама да их навуче.{S} Она му се сад у свему покораваше као дете, и од часа на час |
| гледа у пасуљ, хоће ли вас наћи.{S} Она му куја једна причаше, како је њему све узалуд што ради |
| од Нађ-Бање!“ промуца стари гроф, и она му се дворана поче да окреће. „Шта то рече Мартин?!“ пи |
| оји је извадила из некаквог зембила, па му једва чујним шапатом рече:</p> <p>„Закољи га!“</p> < |
| p> <p>Мало после опет зовну Мартина, па му рече: „Ево ти кеса са пет стотина талира.{S} Најми у |
| умакати своје прсте у сирће од руже, па му онда њима полагано и нежно превлачаше чело и трепави |
| гов ми је стриц једном живот спасао, па му уведох синовца у свој конак за кабадахију, и пазим г |
| е свете цркве зазвони сребрно звоно, па му се јека стопи у милозвучно појање црквено, те му пот |
| едајући час на Рајка час на Маргиту, па му се најпосле на овој очи зауставише. „Или ме старе мо |
| Маргита му метну руку своју на раме па му рече :</p> <p>„Чекај молим те!{S} Ко зна шта је тамо |
| зумљиво.{S} Срце му брзо куцаше и ватра му беше образе <pb n="219" /> подузела.{S} Маргита се н |
| буде на бољој згоди за ударац, Маргита му метну руку своју на раме па му рече :</p> <p>„Чекај |
| } Кад из треће просторије изађе Маргита му рече: „чини ми се да миришем тамњан.{S} Долази од те |
| под оним тамо јабланом.</p> <p>Маргита му се насмеја, али га послуша.</p> <p>— „Рајко,“ поче М |
| на коме стари деспот Ђурађ слушаше шта му ослепљени син уз гусле пева.</p> <p>„Кад је воља бож |
| друге мавен пламен лиже </l> <l>А трећа му проговара глава.</l> <l>Њега царе на граници храни,< |
| е по други пут од њега подиже, Маџарица му пружи један дугачак нож, који је извадила из некакво |
| жао као за земљу прикуцана.{S} Маџарица му додаде конопце.{S} Беху већ на замке припремљени, те |
| у моју молитву и подиже је!{S} А Маруша му се једнако и на глас молила: боље да је и закопа, не |
| у кукове своје и расточио као буре кад му прсну обручи, а по средини остало само сељачко седал |
| ао да су јој мишице од челика, и додаде му га не рекав ни речи, него само гледаше га право у оч |
| хињу!“</p> <p>„А, сад тек видим!" упаде му Маргита живо у реч; „сад тек видим ко су твоји учите |
| м...“</p> <p>„Сибињанин Јанком?!“ упаде му живо у рен .{S} Маргита; „то је наш маџарски јунак Х |
| ш Циганин не дође к себи од чуда, скиде му с руке оне влажне крпе и напуни му њима уста као чеп |
| јава била пријатна и допадљива.{S} Није му било више од двадесет и две године.</p> <p>Красни ов |
| и се свима да је баш подозрива.{S} Није му испало ни до Крушевца ни у Крушевцу да начини кавгу |
| у зиду од кухиње, који кад отвори рекне му: „гледај сад и добро утуви своју суђеницу да не погр |
| еретемку, тресну једном ногом о под, те му мамуза зазвркта, трже онај шпански штилет, па га сју |
| н сам застиде, и нехотице обори очи, те му погледи падоше на ибрик.{S} Није био нимало жедан на |
| а стопи у милозвучно појање црквено, те му потресе срде и на очи натера сузу.{S} Он се диже, ск |
| зника што блене у моју младу, и опалите му врућих четрдесет батина!“ Пијани гости узеше да клик |
| рукама те овај паде на земљу, а клеште му одлетеше под мехове.</p> <p>Рајко му клече на прса и |
| ом, истина од простог рода, али која ће му родити два сина, који ће његово име са славом по све |
| у куту од собе своју дугу пушку, јер ће му у случају невоље довољно бити оружје што га за пасом |
| очи па их све у ковитлац окреће, дркће му црна кожа на образима, искезио зубе, па режи као бес |
| и за човека доста малених уста.{S} Лице му је било обликом као округла јабука, која се слила у |
| ајко је био кипео од веселости.{S} Срце му је било <pb n="19" /> пуно необичне милине; очи су м |
| час разумљиво, час неразумљиво.{S} Срце му брзо куцаше и ватра му беше образе <pb n="219" /> по |
| стићи лекари, па ће те извидати!" рече му она.</p> <p>— „То је добро.{S} Па ћемо онда заједно |
| ...{S} На какве те труде стављам!" рече му тихо.</p> <p>— „Нису то никакви труди.{S} Право је д |
| ред, показуј пут у караван-серај!“ рече му патер.</p> <p>— „Добро, кад тако заповедате!" прихва |
| </p> <p>„Ево лези на ову постељу!“ рече му Маргита. — „А, то не, много је господска!...{S} Куд |
| само, јер ти је мука да признаш!“ рече му Маргита нестрпљиво.</p> <p>— „Чекај молим те, госпођ |
| у наслони своју главу. „Пусти ме,“ рече му шапутом; „да се на тебе наслоним....{S} Хоћу да падн |
| оплих пољубаца.</p> <p>„Е, Рајко,“ рече му ведра, „сад сам се исплакала, сад ми је лакнуло.{S} |
| дини, па се онда загледа у Рајка и рече му: „Јеси ли ти помахнитао?{S} Ко је још поткивао коње |
| само лупање свога срца чујаше, казиваше му да у пећини нема више никог живог.{S} Тада прва миса |
| су сва!{S} Пуна су за цело!“ довикиваше му Маргита, која беше подалеко од њега одмакла, отварај |
| пет главу своју од лица његова, гледаше му опет право у очи, погледима у којима милина, чежња и |
| ало своју главу од лица његова; гледаше му право у очи, за неколико тренутака, неисказаном нежн |
| > <p>Осмехну се брк Циганину, загрејаше му се очи и заиграше по оним талирима.</p> <p>„А би ли |
| а са свим онако на њ наслоњена и чињаше му се да јој се живот баш гаси.{S} Тако му се нешто раж |
| т, па га онда тапкаше по глави и тепаше му: „моје верно псето, мој верни стари Кондоре! ти си п |
| у.</p> <p>„Слободно! слободно! говораше му робиња немарно. „Нећу ја ноћас ни мој врат а камо ли |
| лимо право као брат и сестра!" говораше му. „Овде смо као у гробу и смрт седи негде у једном од |
| е Рајку, потапка га по рамену, говораше му нешто маџарски и заврши рекав три пут српски: „напре |
| к је поновио само твоје речи!“ говораше му Маргита.</p> <p>— „Не, не, чуо сам ја добро; одговор |
| неком сузом.</p> <p>„Мартине,“ говораше му Маргита озбиљно и свечано; „био си нам свагда веран |
| јка подиђоше мрави од узбуђења.{S} Беше му мило и опет некако тешко.{S} Пригну се и пољуби стар |
| о на лево па на десно.{S} Очевидно беше му тешко да се на ногама држи.</p> <p>„Има некакво весе |
| згодно десило царевом госту.{S} Стадоше му очи на младој жени која се пред ногама <pb n="12" /> |
| сељу угледа једну Циганчицу.{S} Стадоше му очи на њој.{S} Окрете се Мартину, који је био с њиме |
| аше Рајко узбуђен, а по ртењачи просуше му се неки хладни жмарци.{S} А Маргита се сва стресаше |
| престао да куца и спустио руке, она би му из њих извила копљасто длето и буздован-чекић, па ку |
| је са свим јасно и поуздано знао шта би му стриц Павле рекао да је жив, и шта би радили онакви |
| што разумеваше, шта старац сумња, и би му криво.</p> <p>„Молим те, оче, стрпи се док ти све по |
| <p>И онда би узео да премишља шта ли би му стриц рекао, па онда пређе да се пита: а шта ли би н |
| енкастог плетива исплетене.{S} На глави му је сниска шубара од црне јагњетине.{S} Испод шубаре |
| це.{S} Како седаше у један сто, погледи му падоше на једна узана вратóца, која стајаху ошкринут |
| сад у висину.{S} Приђе к Рајку, положи му обе своје руке на рамена, загледа се неколико тренут |
| тири потковице!" рече Циганину и положи му их на длан.</p> <p>Циганин их загледаше, преврташе и |
| о!" рече Рајко, пољуби се с Јовом, који му бејаше некаква својта, па онда поведе ластавицу за у |
| загледао у младог гуслара!{S} А шта ли му овај <pb n="117" /> уз гусле пева?!“ питаше Маргита |
| о пресечен — растов пањ.</p> <p>„Шта ли му је ово сад?!{S} Кад угледах ове златне лавове и среб |
| еднако бринуо како му је царица и је ли му све добро на двору.{S} С тога би царица, чим се смрк |
| “ одговори наш Краљевић Марко. „Јеси ли му се понудио да му помогнеш?" питаше га отац. „Бог с т |
| .{S} Старог грофа и не бејаше дома, али му беше млада грофица.</p> <pb n="50" /> <p>Кад кошеви |
| <p>Ту се Рајко мало устави; поћута, али му око усана обиграваше осмех, те га издаваше да мисли |
| боље.{S} Јест љуља се и повија се, али му се све поче око њега да окреће и несвестица га обузе |
| же руку да је и по други пут удари, али му је у исти мах Рајко дохвати својом левом руком.</p> |
| о бити!“ рече Рајко храбрећи је.{S} Али му и самом срце бурно куцаше.</p> <p>Последњим једним ж |
| ш мало осмехну само да је умири.{S} Али му лице поче нагло да бледи и жути.</p> <p>— „Хајдмо од |
| ацакаше се ногама као бесомучан.{S} Али му то ништа не поможе, и само га брже изнураваше.{S} Ра |
| <p>„Иди, слатка моја, иди клекни и моли му се нек не да смрти младог овог витеза!“ шапатом <pb |
| по мало па као да га нестаде.{S} Учини му се да је остао само с њом сам у свеколикој васељени. |
| у срце узе куцати све бурније.{S} Учини му се чисто да чује како цар виче: „напред, јунаци! нап |
| леда и не хте очима да верује.{S} Учини му се да се она стена с крстом полагано креће и на свој |
| не могаше да одвоји очи од ње.{S} Учини му се да тек сад први пут виде како су јој дуге трепави |
| а врло тихи шум с ону страну.{S} Учини му се шта више као да неко пипа одонуд врата, као да се |
| што што никада дотле у животу.{S} Учини му се као да му се душа поделила у двоје.{S} Једна поло |
| S} Не може бити друкчије!“</p> <p>Учини му се да нешто баш близу њега зашкрипе.{S} Погледа и не |
| киде му с руке оне влажне крпе и напуни му њима уста као чепом, те сад већ не могаше ни зуцнути |
| на друго.{S} Обема рукама својим обеси му се она о десно раме, и са слободом и поверљивошћу се |
| рац господски махну руком Рајку, дајући му знак да може ићи.{S} Рајко се поклони старцу и изађе |
| неко ново аковче.{S} Па онда враћајући му се пуна усхићења и са пуно поузданости рече: „еј, мо |
| арог бабе, и узе да га храбри, казујући му шта види у оној ноћи, у којој само манастирска канди |
| ђ-Бања!“ рече Маргита Рајку, показујући му руком; „ова гомила кућерака трском покривених то је |
| дарише Рајку пламенови у образе.{S} Очи му се разгореше топлом ватром.{S} Изгледаше дивно у <pb |
| о Маџарица стоји поред Циганина, ставши му једном ногом на прса.</p> <p>„Еј, злосрећнице!" заје |
| не само као жену своју, него као да сам му кћи мезимица.{S} Видећеш, неће знати шта да ради те |
| није било.{S} Док је жив био дивила сам му се.{S} Сад га љубим.{S} Не могу без њега.{S} Љубим г |
| ком Маргити да дође.</p> <p>"Метнуо сам му хладне крпе на рану и привезао је!“ говораше Мартин |
| у њему сад шапуташе истом брзином којом му срце куцаше: „не бој се, не бој се; није грех, није |
| <l>Да од Срба царевину брани.</l> <l>Он му купи данке и хараче </l> <l>Што ђе отме да питања не |
| : „красно момче!{S} Добар јахач а и коњ му добар!“ Патер Хијероними превео <pb n="22" /> би чау |
| лено свога седог оца и уз гусле казивао му, како ће да пропадне господство њихово и царство срп |
| но рече да је и грехота и срамота; него му стадох чизмом на прса и рекох му: „ево си погана зве |
| превео све оно што Рајко рече.{S} Много му сметаше што запињаше о оно црвено вино на софри.{S} |
| као да је баштина његове задруге; свако му је дрво изгледало као да је кита босиљка, свака стен |
| о и дуго не могаше да удеси струне како му уху требаше.{S} Најпосле их удеси, и поче да гуди не |
| небом осветљену, слику, и осећаше како му се нека растуженост краде у срце.</p> <p>„Еј, Боже б |
| о га чудна једна ватра загрејава и како му срце узе куцати све бурније.{S} Учини му се чисто да |
| сети како му срце закуца бурније и како му удари пламен у образе. „Да ли је волим ма за трунку? |
| уздованом, Рајко још из даље опази како му Маргита, која бејаше остала са свећом пред оним врат |
| ише у сладак мелем.{S} Рајко осети како му срце закуца бурније и како му удари пламен у образе. |
| ан.{S} А опет би се једнако бринуо како му је царица и је ли му све добро на двору.{S} С тога б |
| му се да јој се живот баш гаси.{S} Тако му се нешто ражали, да с тешким и дубоким уздисајима са |
| те му одлетеше под мехове.</p> <p>Рајко му клече на прса и док још Циганин не дође к себи од чу |
| о силази низ кулу, сетан невесео, тешко му је што не може да послуша свога господара, ал’ је те |
| Али нећеш куд си наумио! “ </p> <p>Чело му беше орожено крупним знојем, који он сад узе брисати |
| као да су босиљком засађена.{S} Чинило му се као да кроз растове шуме шумадијске бруји поветар |
| светлеле неисказаном радошћу.{S} Чинило му се као да је робовао у конаку Мустаф-агином, па се с |
| та вика и псовка циганинова.{S} Учинило му се да му је робиња необично дуго на чесми; остави на |
| <p>Али га сад нов ужас обузе.{S} Десило му се нешто што никада дотле у животу.{S} Учини му се к |
| но велико у злато оковано еванђеље, што му по крилима положено беше.</p> <p>Иза овог златног пр |
| абележи ни стоти део од свега онога што му Рајко казиваше о планинским ланцима, о висовима, сел |
| свој дом, да пошљеш скелеџији паре што му скелу низ воду отиснусмо.{S} Знам ухватиће је, али ћ |
| уру !“ рече Рајко као да му објасни што му тако товаран дође.</p> <p>„ Ако ти је празна, могао |
| аћао је он пажњу маџарској господи, јер му се чинило да свега тога нигде ван Србије нема..</p> |
| етњој вечери диван поглед.{S} Чаробност му је порасла тајанственошћу којом она дубока мирноћа и |
| , један други глас у души његовој викну му: „Душан те гледа!"</p> <p>Рајко се трже и не дотакну |
| ен скакаше од џбуна до џбуна.{S} Сва су му поља мирисала као да су босиљком засађена.{S} Чинило |
| отово од речи до речи лагала.{S} Кад су му тако већ мало памет померили, Манда му световаше да |
| дбио велике новце <pb n="16" /> које су му неке овдашње спахије нудиле.{S} Опростите ми што по |
| или два поуздана човека.{S} Требали су му да проведу Рајка и Маргиту кроз Венчац до Космаја.</ |
| n="19" /> пуно необичне милине; очи су му светлеле неисказаном радошћу.{S} Чинило му се као да |
| тена румена; и саме вране и свраке нису му се више чиниле да су тице злослутице, него само као |
| ребрне <pb n="40" /> потковице, и да ћу му по неком великом послу доћи.{S} Иди сад!{S} И Бог ти |
| у заставу, од које тешке кићанке падаху му по плећима; у десници држао је го мач, па њиме показ |
| брних грошева. „Не треба ми то !“ рекох му, „него дај ми чету акинџија, да се осветим моме крвн |
| ; него му стадох чизмом на прса и рекох му: „ево си погана звери у мојој руци! могла бих ти грл |
| оганим.{S} Пих, скоте један! “ и пљунух му три пута у лице!{S} Нека га !{S} Хајде сад, јуначе, |
| оћ патер Хијероними направио изванредно мудар и прозорљив.{S} Кад оно Рајко изађе зловољан из њ |
| неко време као да се гњура у дубине оне мудрости; узе полагано и више самом себи понављати оне |
| вом припада, а то је: место поред свога мужа!“</p> <p>Праћена Рајком, као сенком својом, она ко |
| </p> <p>Сам си је ти довео да име свога мужа од бруке спасе!“ И онда старица узе да јој љуби об |
| или.{S} Све бих заборавила, да нож мога мужа није убио човека, који ме је турског ропства ослоб |
| еблагодарна куја, незадовољна са старим мужем одбегла за младим... хеј, патеру, како се зваше о |
| на кога овде видите, похитала сам своме мужу и своме завичају.{S} Аладаре, зар ме доиста не поз |
| ти је у завичај, предај је у руке њеном мужу; нека види да њена чистота није посукнула ни од је |
| двојином журити да предам госпођу њеном мужу, и тројином хитати да се теби вратим.{S} А вала ба |
| м.</p> <p>То није био глас него музика; музика у којој су се тужни звек од зебње, и радосни тре |
| им гласом.</p> <p>То није био глас него музика; музика у којој су се тужни звек од зебње, и рад |
| , чекај молим те, има још и друга једна мука!{S} Треба, веле, да се то кује у по ноћи и кад је |
| их око једног грма!{S} И његова највећа мука, коју мучи, није Турчин, него неслога српска и нем |
| а си дете!{S} Правиш се само, јер ти је мука да признаш!“ рече му Маргита нестрпљиво.</p> <p>— |
| нам сам Бог помогне, ово се ваља на нас мука и невоља!“</p> <p>„Рајко, хајде да бегамо!{S} Где |
| а куца у камен.</p> <p>После свакојаких мука првога дана, и пошто је поломио своје ножеве и исе |
| n="77" /> черзи и родила.{S} Од тешких мука у оковима била сам стала сама кожа и кост.{S} Он н |
| замислити ни стотинити део оних грозних мука што сам ја у оној зверској јазбини претрпела!{S} М |
| исли, да сам силазећи у гроб ставила на муке и уморила једну свету старост и једну невину младо |
| а ништа.{S} Мислили смо свиснуће.{S} Од муке звао је и Манду да му гледа у пасуљ, хоће ли вас н |
| е све друго што хоћеш, врати ме на нове муке, умори ме лаганом смрћу, само одржи њега и подигни |
| су све нове и све страшније и грозније муке.{S} Дошао је најпосле дан, у који је моје слабо и |
| тако воља божја!...{S} Опрости ми твоје муке ако узживиш... опрости ми рану смрт своју, ако им |
| да чује моје молитве, нити да види моје муке и моје сузе; он се окренуо од мене, ја се окренух |
| а патила, или ко није очима гледао моје муке, тај не може да замисли сву страхоту њихову....{S} |
| положаја, све своје и телесне и душевне муке.{S} Видех, бадава све, нема ту помоћи ни ослобођењ |
| себи не да прићи.{S} Море имадоше више муке с њоме него са мном. „Хајде у Крушевац санџак-бегу |
| иганина на прса и мало по мало и не без муке, веза му руке на леђа!{S} Није дуго трајало од оно |
| амо маште и сеновите варке, па су имали муке да не поклизну; а ти си био пет дана на тешком мес |
| онда отиде опет да буши стену.</p> <p>С муком удараше буздованом у копље, и мораде се сваки час |
| се од мене, црна сотоно, не знам те шта мумлаш!“ па се онда окрете гостима и поче што јасније м |
| леда у сребрни млаз, који сад само тихо мумлаше, падајући у пун котлић.{S} Склопи руке на груди |
| Шта оно би с тобом јутрос у пећини, кад муња севну и гром пуче?...{S} Тобож не смеш ни да се се |
| га у уста!</p> <p>Као да је из Маргите муња севнула, и као да је гром поред њега пукао, тако Р |
| !</p> <p>Па онда као да јој од једанпут муња сину, те јој показа шта се све крије у тајанствено |
| гласић шапуташе:</p> <p>„Како оно сину муња кад се њене усне дотакоше твојих усана! како дивне |
| цркнем!“</p> <p>— „Какав си болан ти то Мусломанин ?! “ питаше га Рајко као прекоревајући га.</ |
| Чинило му се као да је робовао у конаку Мустаф-агином, па се сад слободан и срећан враћа у зави |
| ати царског поклисара.{S} У Београду је Мустафа-бег Алаџа-хисарли, један од најбогатијих спахиј |
| не потуже.</p> <p>„Његови га,“ говораше Мустафа Хасану, „на дому зову „Страхињом", ван дома је |
| тамнији и ако се на њ само небо својом мутноплавом ивицом наслонило беше.{S} Него испред тога |
| зађох пред пашу, повиках: „Алах-ил-Алах Мухамед ресулах! “ потурчише ме; поклони ми паша неколи |
| еким невидљивим џином. „Лажеш, сотоно!“ муцаше он ономе тајном гласићу; „лажеш! криво ти је што |
| pb n="211" /></p> <p>— „Твоја постеља?“ муцаше Рајко, и онда се загледа за неколико тренутака у |
| о је у лугу видео Аћима Главоњу како се мучи.{S} Претоварио кола неком грађом па им прсла осови |
| ог грма!{S} И његова највећа мука, коју мучи, није Турчин, него неслога српска и немаштина новц |
| сти, Бога ми си госпођа и сад, и ако се мучиш као робињица!{S} Молим те, би ли хтела да се осло |
| је јаком својом мишицом не загрлиш и на мушка своја прса не пригњечиш...“</p> <p>На ове последњ |
| ?!...{S} Будало једна, прави би човек с мушким срцем та слатка уста већ до сада пољубио, тај је |
| њишта, пустио и женскадију да стане иза мушкиња, а нас момчадију посадио би на земљу право испр |
| оје женско раме примаш терет, који моје мушко раме може да понесе!“ рекао би Рајко, па узео опе |
| рске и млетачке.</p> <p>Са онога прага, на коме се најпре онако у чуду зауставише, ваљало је си |
| пе висок, на њему велика златна јабука, на јабуци велики двоглави орао од сребра, погнуо се, ра |
| сна рамена, јер је ту лежала њена рука, на коју она баш мало час наслони лице своје.{S} Тек она |
| ом о бедрима, са високим жутим чизмама, на којима зврктаху широке сребрне мамузе, — био је сред |
| зеној плаштаници, стојала царска круна, на којој је блистао крст од пет алемова, од којих онај |
| олубан, верна слуга српског цар-Лазара, на својим рукама изнео госпођу своју, царицу Милицу.{S} |
| реном сиџадету око једног белог убруса, на који Рајко положио беше нешто погаче, млада црна лук |
| ме свете Тројице и силом часнога прста, на Коме је Христос распет био, и силом Богородичиног сн |
| ринско копље и њиме опрезно пипаше под, на који наступаше.{S} Прођоше и ону стену испод које су |
| трепне а ја клецнем; она на лево пође, на лево се окренем и ја; она десно, десно и ја, као сун |
| од златног песка у њему.{S} На њој је, на једној богато извезеној плаштаници, стојала царска к |
| ва младића, господски обучена у доламе, на којима су у испупченом везу извезени били двоглави о |
| 2.5"> <head>5</head> <p>Онај део стене, на коме је био урезан крст, нагнуо се у пећину као да ј |
| а се спусти на колена поред ниске софе, на којој Рајко лежаше, и поче да говори:</p> <p>„Ево ти |
| десном колену старчевом, а онај други, на левој страни, гуђаше у гусле, лице своје подигао гор |
| ах мало час кад бејасмо доле на капији, на којој царица преклињаше свих девет Југовића редом, д |
| би, тако младој а тако злосрећној жени, на самрти твојој позајми!{S} А кад смрт по мене дође, н |
| старог града у Крушевцу, ето ње к мени, на сну праћена још једном женом.{S} Села би поред мене |
| х кола, правцем на исток к једној умци, на врху које има засађено неколико јабланова.{S} Са врх |
| ан стуб, тако своје четири стопе висок, на њему велика златна јабука, на јабуци велики двоглави |
| и цигала, или и сувим коњским ђубретом, на ону сјајну господу.</p> <p>Оно су доиста била сјајна |
| показујући на један поширок бео камен, на који Маргита већ седе.</p> <p>„Ово је гроб једног на |
| ену себи за друга кроз живот ?{S} А он, на моју препаст, гласно викну: нећу!{S} Тек се иза нас |
| ао дивља мачка скочи на четврти ступањ, на коме беху поређана и ланцима повезана аковчад.{S} От |
| на зибелинском плашту каквом!{S} Овако, на твоме гуњчету сниваћу само о теби и о нашем добром с |
| ског народа.{S} Ето тога човека чекамо, на њ погледамо, њему се надамо.{S} Знамо да ће доћи, зн |
| се да још за видела изађу на један вис, на коме из далека видеше зидине од некаквог старог пору |
| глед пао на толику и тако белу нежност, на тако топлу снежност и на тако свету дражност.{S} Зас |
| ом говораше како би он дао своју главу, на оном пању одсећи, ако оно није цар Душан. „За ово,“ |
| т, да мирно сахранимо Рајка на Космају, на оном изданку, где има змајев престо.{S} Спреми све ш |
| атер превођаше Рајко виде да на ћилиму, на коме стари посланик незгодно сеђаше, леже поређани у |
| а прстима кроз дворану право к мрамору, на коме цар Душан јахаше поносито свога коња од мегдана |
| али осећам, ето сад овде у овоме часу, на овом лепом јутру, под овом првом зраком сунчаном, ос |
| ра руком и рекав:</p> <p>„Кажи господи: на ову је кулу Голубан, верна слуга српског цар-Лазара, |
| есте, синко!{S} Баш као да је хајка!{S} На звериње нема за што да је, а није ни на хајдуке, јер |
| p>„Жао ме те је јадни мој витеже!...{S} На какве те труде стављам!" рече му тихо.</p> <p>— „Нис |
| је оно румени мерџан залутао био?...{S} На каквој се чаробној месечини румен његова сунчевом то |
| да га Турци овде не нађу.{S} Тако...{S} На, хватај и овај зембил... и ову тикву с водом...{S} Д |
| а млада жена, права и вита као јела.{S} На глави јој је небрежљиво, и мало више на леву страну, |
| ше постављен и оперважен зибелинима.{S} На плаштовима су били понамештани калпаци са челенкама |
| иротињска соба, али добро осветљена.{S} На једној сниској постељи, а на црвеној поњави, лежала |
| је било по шест престола од сребра.{S} На свакоме од њих стојала је по једна владичанска митра |
| онда опет удари у маџарске бубњеве.{S} На то ће стари посланик рећи нешто што патер преведе Ра |
| је била стисла један листак хартије.{S} На њему је маџарски писало ово:</p> <p>„Слатка моја Руж |
| аново преливаху у тамноплаве одјеке.{S} На обнаженом повисоком врату савио се један низ крупног |
| тог и зеленкастог плетива исплетене.{S} На глави му је сниска шубара од црне јагњетине.{S} Испо |
| ловни, а овај у ковчег од растовине.{S} На сребрном штиту на овом растовом нека се урежу речи: |
| т враћаше кад би је чула да се миче.{S} На послетку Маргита изађе — обучена у белу свилу, с рас |
| несе горе, два ме самсова дохватише.{S} На левој мишици и сад ми се познаје где ме је један зуб |
| да је као неку цркву тамњаном окади.{S} На све то и на сваку ситницу обраћао је он пажњу маџарс |
| беху испречила те затвараху ходник.{S} На њима беху три тешке гвоздене полуге, прилично зарђал |
| ругој велики један калајисани ибрик.{S} На голим ногама имала је турске папуче од жутог сахтија |
| S} Он навали да ме храни сутлијашем.{S} На моју несрећу дођох к себи и поправих се, а он онда п |
| ена свилом, златом и ситним бисером.{S} На сред плаштанице стајао је велики златан крст сав пос |
| <pb n="116" /> немарно и небрежљиво.{S} На доњој степеници од престола седела су два младића, г |
| <p>Млад месец се спушташе к западу.{S} На тамно плавом и високо издигнутом небу пуно звезда.{S |
| а млазевима од златног песка у њему.{S} На њој је, на једној богато извезеној плаштаници, стоја |
| емљену <pb n="140" /> младу невесту.{S} На глави ми она дијадема, под којом јуче онесвеснух; од |
| , и казаћу вам: „ено су у божјој руци!“ На пакост, наиђоше на твоју ластавицу и доведоше је!{S} |
| ироких полица на стубовима од камена, а на полицама — дугачки неки ковчези од олова све један д |
| то по неколико катова широких полица, а на њима мртвачке ковчеге.{S} Кад из треће просторије из |
| иван тек расцветан пупољак беле руже, а на једном прсту од леве руке златну бурму.{S} Кад отвор |
| па у петом скоку бејаше већ у капели, а на десетом кораку спотаче се о зембил у оном мрачном хо |
| етљена.{S} На једној сниској постељи, а на црвеној поњави, лежала је лепа једна и врло млада де |
| мештена лево од оне велике у средини, а на онако исто посниској коцки мраморној, као оно Рајков |
| .</p> <p>Испод ове стене у заветрини, а на ледини обраслој сниском, густом и мирисном травом, Р |
| рана није опасна.{S} Доћи ће лекари, а на великом су гласу.{S} Неће ваља да тако млад и тако к |
| ви, али је била обучена у белу свилу, а на повисоком и танком врату носила је низове од бисера |
| ј а сребрним штитом у другој руци.{S} А на пола хвата од ових оклопника беху два повисока млада |
| том, узе да маџарској господи шапутом а на латинском језику говори :</p> <p>„Ко нама, о великом |
| у Нишу да се реше шта да раде.</p> <p>А на путу до Ниша сви погледаху испод ока к Рајку.{S} Она |
| мах онај старац!{S} Куд нас беда његова на њ навуче!{S} И кад бих могао да пробијем ову стену с |
| говора и звека од пехара, чаша и судова на столу.</p> <p>Кад њих троје дођоше већ до самих двок |
| Манда и њена кћи.{S} А Манда је готова на свако зло.{S} Начиниће гунгулу и убиће вас онде пред |
| че, сави га у двоје у троје и положи га на оловни ковчег до саме горње ивице.</p> <p>„Ето ти по |
| у Борчије, па се после потурчио што га на вашој свадби избише?{S} Е, стари наш господар прве г |
| ог престола, брзо пребаци митру са њега на престо до њега, и онда ту клону, као да је неко ноже |
| дахнула је.</p> <p>С ону страну ковчега на трави лежало је једно празно бело стакленце.{S} У де |
| у гуњче <pb n="124" /> Рајково, и онога на коме је Рајко седео, водио је пут од једних од оних |
| тако пуно срдачности у том поздраву, да на мах неста зебње у Рајка и у Маргите.{S} Он одмах ски |
| не подесиш, може она да те жацне, па да на пречац умреш, може да те прогута!{S} Не, не, никако |
| е прегла над најближим буретом, виде да на ланцету нема чепа, него обло једно заклопче, продрма |
| <p>Док то патер превођаше Рајко виде да на ћилиму, на коме стари посланик незгодно сеђаше, леже |
| е да се Рајко не отпушта одмах, него да на његово понашање сви мотре, па у Нишу да се реше шта |
| лише им гробове сузама и оставише их да на њима пољско цвеће цвета.</p> <pb n="229" /> </div> < |
| <p>„Он ти рече,“ прихвати Маргита, „да на десно пођеш!“</p> <p>— „Да пођемо!“ рече Рајко, па у |
| пада смрт моја на твоју душу, али пада на моју душу, што због мене тако млад гинеш.{S} Немам ш |
| ца, и пусти га да са танким звеком пада на данце од бурета.</p> <p>Па онда као дивља мачка скоч |
| ући ово друштво, сад кад виде шта Манда на њене очи учини <pb n="208" /> прекипе.{S} Она дохват |
| старац, скочише и сва она млада господа на ноге.{S} Старац господски махну руком Рајку, дајући |
| то?“ </p> <p>Рајко га гледаше пун чуда на толику ученост.{S} Размишљаше за неко време као да с |
| и са срдитим погледом испод густих веђа на сну јавио, кад бих заспала на зибелинском плашту как |
| е у ковитлац окреће, дркће му црна кожа на образима, искезио зубе, па режи као бесно псето.{S} |
| 20_C3.6"> <head>6</head> <p>Док се Ружа на коленима, Богу молила, Маргита немирно, а с прекрште |
| лице своје бистром хладном водом, која на дрвену једну цев шибаше из чесме у каменито корито п |
| на витештву твоме!{S} Не пада смрт моја на твоју душу, али пада на моју душу, што због мене так |
| е и имадох шта да видим!{S} Чета Турака на коњма и читава руља самсова испред њих јуре право к |
| свеће или ватре у кући, ни жива човека на улици.{S} Тек на самом излазу из главне, и управо је |
| власти допуст, да мирно сахранимо Рајка на Космају, на оном изданку, где има змајев престо.{S} |
| га да савијемо у лево да не удара хајка на свечеву пећину! <pb n="83" /> Немој, беже... немој а |
| старо и младо око огњишта, изведе Марка на среду те пред свима: „прошао си данас поред човека, |
| м те, пошљи одмах овог часа твога Мишка на коњу у Сегедин, <pb n="210" /> нека доведе два најбо |
| стих веђа на сну јавио, кад бих заспала на зибелинском плашту каквом!{S} Овако, на твоме гуњчет |
| да као веверица; час би се дрско успела на највиши зид па се усправила да стоји као кип, и са у |
| "</p> <p>Маргита, која је мало час села на земљу, диже се сад у висину.{S} Приђе к Рајку, полож |
| е мисли, да сам силазећи у гроб ставила на муке и уморила једну свету старост и једну невину мл |
| ницу!{S} Већ сам у две прилике долазила на мисао, да си ти некада ја ли цара ја л’ царицу, у дв |
| те наши! “</p> <p>Маргита се била умила на бистром планинском извору испод града, па се осећаше |
| гледав к младој жени, која се шћућурила на земљи поред мехова, па би их овда и онда повукла да |
| о младој Маџарици која већ беше скочила на ноге, па збуњено гледаше шта то би.</p> <p>Циганин б |
| у она два лава, што ричу, и испред орла на штиту, стојаше поснизак један, право и равно пресече |
| цо, да нам сам Бог помогне, ово се ваља на нас мука и невоља!“</p> <p>„Рајко, хајде да бегамо!{ |
| забрану иза караван-сераја под звездама на небу, сетих се што је наш покојни стриц, Бог да му д |
| цати; него да је зовнемо да седи с нама на миру док твоји људи не дођу,“ рече Рајко старцу, па |
| аргита!{S} Е, лепо; грофица Маргита има на левој страни... како да кажем... баш онде где јој ср |
| да вас он са свима маџарским витезовима на коленима моли да се вратите; да сте ви тамо где сте |
| мљи, а наслонив <pb n="11" /> се леђима на плетер од чатрље, млада једна — Туркиња.</p> <p>Била |
| ви горе саму.</p> <p>Наслонив се леђима на стену Рајко пусти погледе своје да лутају правцем к |
| и далеко мислима, те њу више и не узима на ум.{S} Отиде за тим полагано и све на прстима до сам |
| десетак јаничара са сукненим сарколима на глави, али без оружја.{S} По даље иза ове гомиле ишл |
| д медведа и курјакова, све то споменима на лов, по гудурама великог једног добра што га гроф им |
| арац њему причаше о српским манастирима на Св. Гори и о светогорским испосницима.{S} Разговарах |
| ке да не поклизну; а ти си био пет дана на тешком месту сам, не са маштама и сенкама, него са ж |
| м боље чује.</p> <p>Подиже се са камена на коме сеђаше, пође два три корака низ косу, устави се |
| залутати?...{S} Макни мало са лица њена на ниже погледе своје!...{S} Што се бојиш?...{S} Јелек |
| љену држи, и да је њена глава наслоњена на срце његово.{S} И још је нешто видео.</p> <p>На јеле |
| дница!{S} Нека се бар испава.{S} Ко зна на какве ће се нове јаде и невоље разбудити!“ говораше |
| ина!...{S} Чудо, како ми се нека тежина на срце наваљује!...{S} Ено ње горе где од радости јеца |
| да једним живим напором окрете Циганина на прса и мало по мало и не без муке, веза му руке на л |
| и са црном камилавком од грубога сукна на глави.</p> <p>Рајко се чисто препаде па устави ласта |
| павице.{S} Она трепне а ја клецнем; она на лево пође, на лево се окренем и ја; она десно, десно |
| ла.{S} Једна од тих вратоца била су она на која њих двоје дођоше.{S} Између сваких <pb n="104" |
| и све јој се већа туга и хладнија зебња на срце наваљиваше. „Гледаш ме шта радим, моја добра Ру |
| евић Марко и како би радио Бан Страхиња на твоме месту? па онда ради како видиш да би они радил |
| а онда појуре <pb n="154" /> напоље, па на зидине од града; нањушише на цеви оловне што воде ва |
| ан велики црни рундов скочи на коње, па на кочијаша и некако срдито и зловољно лајаше крупним и |
| ше склопила руке на рамену Рајковом, па на њих спустила главу своју.{S} Паде у неки занос, у ко |
| вораше сељак и посрташе мало на лево па на десно.{S} Очевидно беше му тешко да се на ногама држ |
| е, који буду игумани његовога манастира на Светој Гори, да не такну ни једне аспре од тога благ |
| рно а радознало ослушкиваху.{S} Од часа на час Маргита би грчевитим притискивањем својих танких |
| великим тојагама.{S} Тек би се од часа на час по неко од њих залетео на гомилу турске момчадиј |
| у свему покораваше као дете, и од часа на час би га тек зачуђено погледала крупним својим очим |
| </head> <p>Ваља терати добра два сахата на колима, па да се из Сегедина стигне у двор грофа од |
| p>Један сахат позније лежала је Маргита на покровцу једном пред пећином, а поред ње се беху пос |
| ј отвор у ходник, али и Рајко и Маргита на свој ужас опазише при оној слабој а црвенкастој свет |
| би се господе лице засветлило.{S} Ништа на целом том путу није могло да загреје срца њихова у б |
| а од мегдана.{S} Ту се просто стропошта на под; мало не заплака од бруке и срамоте своје; дуго |
| а да га љубим и да је једина моја срећа на овоме свету у томе, што је мој гроб поред његова.{S} |
| борави онај младеж што јој као звездица на левом колену стоји!“ викаше баба.{S} И гроф доиста в |
| стране три реда камених широких полица на стубовима од камена, а на полицама — дугачки неки ко |
| ећи у све гушћи мрак неких тесних улица на крај Крушевца.</p> <pb n="60" /> </div> <pb n="61" / |
| ребледе као крпа.{S} Она танка кошуљица на грудима затрепери.{S} Један се дубок уздах оте из ње |
| осећаше хитра као срна и свежа као тица на грани.{S} Вераше се по рушевинама од града као вевер |
| оцку, и кроз мрку препланулост од сунца на образима његовим лако пробијаше румен младости и пла |
| м с тобом изађем пред нашега доброг оца на Вујну!“</p> <p>Маргита говораше с пуно ватре; подиже |
| а мисли ми се отимљу на доброга старца на Вујну.{S} Јес’, слутња ме осваја, као да је смрт бли |
| n="171" /> видети и оног доброг старца на Вујну?!...{S} Их, куд је себе Морава! а куд још даље |
| ко неко доба <pb n="15" /> Рајко закуца на вратима и преко патера запита: би ли стари господин |
| овским капљама крви, које су се, паднув на њу, и саме скристалисале.{S} А овде и онде светлуцах |
| и сва пренеражена, па онда паде натраг на ону клупу.</p> <p>— „Узмите мало воде, слатка госпођ |
| уго нека ти је просто !“ Смилова се бег на сузе сељачке, згрну оне дукате и оне слепачке грошев |
| ишта не казујући, помогну изнети ковчег на најближи вис космајски.{S} Чекали су да падне сутон, |
| дели!“</p> <p>„Заклињем се, тако ми Бог на страшном суду милостив био!“ викну Рајко тако исто с |
| b n="86" /> по земљи једно поред другог на самом уласку од пећине.</p> <p>Старац изашао беше ма |
| по свој прилици мио им беше онај поглед на околину.{S} Рајко прекиде њихов разговор, дотакнув п |
| а је просто као неко маче баци иза себе на под до зида.</p> <p>Врисну Сокица.{S} Манда скочи, у |
| напио, па кад спусти чутуру поред себе на асуру, рече:</p> <p>„Е да црних калуђера! валах такв |
| када су царске слуге појиле коње цареве на овој чесми; ко зна? можда је Голубан онога јутра кад |
| шта. „ О, немој да ми квариш моје снове на јави, који ће једнога дана да буду на јави истина.{S |
| е код ње исплачем!"</p> <p>Рајко се све на прстима повуче од ње и склони иза леве певнице.{S} К |
| S} Ружа, пуна бриге, одлажаше чешће све на прстима к закључаним вратима од собе у којој је, па |
| а на ум.{S} Отиде за тим полагано и све на прстима до самог иконостаса, погледаше све иконе ред |
| ма и — побеже од Маргите.{S} Одјури све на прстима кроз дворану право к мрамору, на коме цар Ду |
| јко радознало.</p> <p>— „Причаћу ти све на широко кад ми се, ако Бог да, из Маџарске здрав и св |
| едом, да јој бар један брат од заклетве на двору остане ? !{S} Вала као да сад гледам Голубана |
| агом, коју само очајање дати може, паде на колена пред старим послаником и кроз горко јецање, а |
| а Ружа остави свећу на сто, а сама паде на колена пред Маргитом; узе јој опет љубити руке по ст |
| д њима и пред свима својим млађима паде на Рајкова прса и плакаше у глас.{S} Да јој је био једи |
| пећине.{S} Стена се опет окрете и паде на земљу са већом силином но пре, као да хоће да згњечи |
| Гурну Бекира обема рукама те овај паде на земљу, а клеште му одлетеше под мехове.</p> <p>Рајко |
| , ефендија!“ одговори Циганин па испаде на праг.</p> <p>— „Питах твоју мајсторицу, јеси ли мајс |
| склопи руке на оружје у силаву и стаде на сред капеле мирно.{S} Није да се молио Богу, него је |
| n="51" /> платио овде, ево... виш’ овде на ову асуру... овде, двеста сребрних гроша, да је се н |
| ати да се сад и ова гадна комедија овде на добро сврши!“</p> <p>„Али, драга моја Ружо, о чему т |
| .{S} Куд ћу ја тамо...{S} Него ево овде на овај миндерлук испод прозора!...{S} Куд ћу ја тамо.. |
| , он полуде, полуде, у мало ме ето овде на овој асури не удави! “</p> <p>„Ама како ти то говори |
| ку, браћу и родбину.{S} Као да га негде на путу или на крају тога пута чека неко неизмерно благ |
| !“ говораше Хасан.</p> <p>Рајко преведе на српски што чаушбаша рече, те цела свита пође даље ни |
| јасним а уздрктаним гласом, и онда седе на стену, покри лице рукама и узе гласно јецати, готово |
| е на зовином грању суши.{S} Он сам седе на један камен према чесми и пусти се у мисли.{S} Није |
| же срцу одолети, <pb n="8" /> да не иде на бој на Косово, већ — појаха својега лабуда, поседе г |
| и док не дође земан!{S} Је ли?{S} Хајде на вешала с њиме!“ викну бег љутито, па махну сејменима |
| изађе напред, те моме младожењи прибоде на прса један накит у облику срца, а сав од рујног руби |
| ш, мој ће те старац носити као кап воде на длану.{S} Он је стар, ал’ је добар, добар, већ до сл |
| и онај трећи на доњој полузи да му буде на бољој згоди за ударац, Маргита му метну руку своју н |
| .{S} Дан се дизао и будио успаване људе на посао.{S} Озго испод зидина градских зачу се куцкање |
| љиво, али са свим сигурном ногом, изађе на суво, па кад <pb n="68" /> за ластавицом и Маргита п |
| огрну његовом црвеном кабаницом, изађе на врх стене и седе, прикупив кабаницу добро око себе, |
| врати ибрик.{S} Требало је сад да пређе на ствар због које је на њу и чекао, али некако не мога |
| златну бурму.{S} Кад отвори врата наиђе на Ружу, која врисну и мало што не паде.</p> <p>„Не бој |
| ре и пусти их да падају као плева; сиђе на четврту степеницу, отвори једно аковче, извади један |
| о широка мраморна ступња, па да се сиђе на под од саме дворане.{S} Ти су ступњеви ишли целим кр |
| ми царе господине!{S}" Па онда се диже на ноге, скиде капу, погледа к оној трпези на којој све |
| p> <p>Рајко се сам пригну, па га подиже на ноге.{S} Гроф пун гњева крхаше грозну једну теретемк |
| оди!“</p> <p>Старац се раздрагао па узе на широко причати о пророчанствима слепог а видовитог д |
| саставише и очи јој засенуше као да је на њих пала од некуд сенка тешког неког облака.</p> <p> |
| а ноћ; и ето нам ове зраке казују да је на пољу опет освануо дан, а нашег старца нема!{S} Страх |
| , опет је он само уморна сенка, која је на твоје успаване трепавице пала од оног драгог камења |
| стопу виша од оне друге две, стојала је на ногама од црног углађеног мрамора, застрвена је била |
| одина.{S} Мало подаље од њега седела је на земљи, а наслонив <pb n="11" /> се леђима на плетер |
| лика једна гомила сувог грања горела је на највишој и најширој зидини од разваљеног града.{S} Т |
| те, обнесвеснуо је!{S} Бојим се рана је на злом месту ! “</p> <p>— „Еј, мој Рајко, зар ово да т |
| о је сад да пређе на ствар због које је на њу и чекао, али некако не могаше да подеси како је н |
| моја, један гутљај!{S} Тако, нека ти је на спасеније!{S} Дед’ Рајко!{S} Тако синко!{S} Нека ти |
| ед’ Рајко!{S} Тако синко!{S} Нека ти је на здравље!“</p> <p>Па онда и старац добро повуче и нас |
| у реч Рајко; „је ли та жена, што ти је на сну долазила, говорила српски и носила круну на глав |
| о рече: „закуните ми се свим што вам је на овоме свету свето, да никада и никоме казати нећете |
| но црвеним концем извезеним.{S} Имао је на себи уске чакшире од загасито плаве чохе опточене цр |
| ло рукама својим и чешагијом и одвео је на једну ледину у присоју испод града.{S} Кад се врати |
| м, дугом брадом и дугом косом, седео је на престолу, наслонив обе руке на велики и широк мач, к |
| за себе и подалеко од других, седео је на земљи Циганин, па ковао клинце за потковице.{S} Најв |
| у руку његову пријатну топлоту, коју је на грудима њеним у себе упио, и која сад са длана руке |
| оје, па онда подиже дијадему и метну је на своју главу и с осмехом једног сујетног детета рече |
| ири с неба просипали дажду од симпатије на све што је живо.{S} И овај мали коњиц са ситном глав |
| ли ми не даде зебња шта ће од вас двоје на крај краја бити.{S} Да вам дуго не дуљим.{S} У Круше |
| Марко. „Одмах сикиру у руку, једно осје на раме, па право у луг Аћиму!{S} Да му помогнеш кола о |
| х се Богу из дубине душе, да се смилује на вас и рад вас на мене, и кад сврших молитву, не диго |
| највећи наши јунаци купили, да им траке на застави везује, или да им пољупцем једним на балчак |
| равањ од руменог мрамора.{S} Од прилике на средини те заравњи два велика лава као да су се усре |
| ред њега седи Маргита.{S} Оклопила руке на своја колена, па га чисто покриваше кадифом својих т |
| ништа окусили нису, беше склопила руке на рамену Рајковом, па на њих спустила главу своју.{S} |
| седео је на престолу, наслонив обе руке на велики и широк мач, којега је држак у крст извијен б |
| на којој је седела, и притисну обе руке на своје слепе очи.</p> <p>„Шта кажеш?!....{S} Стари се |
| подиже мало, наслони лакат од леве руке на узглавницу од Рајкова гуњца, а спусти главу на руку |
| Приђе к Рајку, положи му обе своје руке на рамена, загледа се неколико тренутака својим крупним |
| .{S} Један је младић склопио своје руке на десном колену старчевом, а онај други, на левој стра |
| еврети се по неколико пута, склопи руке на оружје у силаву и стаде на сред капеле мирно.{S} Ниј |
| , падајући у пун котлић.{S} Склопи руке на груди; гледаше опет својим широким а меканим погледи |
| ало по мало и не без муке, веза му руке на леђа!{S} Није дуго трајало од онога тренутка кад оно |
| дне степенице од камена, које су водиле на више до једне гвоздене плоче у таваници од ходника.< |
| а вам казивах мало час кад бејасмо доле на капији, на којој царица преклињаше свих девет Југови |
| х од оних гвоздених вратоца у зиду доле на под од дворане.{S} Пут тај није био ни пуно три стоп |
| Рајка час на Маргиту, па му се најпосле на овој очи зауставише. „Или ме старе моје очи варају, |
| сам, па онда опет настави: „посадише ме на ластавицу и доведоше амо.{S} Рекох Турцима: „док ви |
| је један зубима докопао.{S} Извукоше ме на обалу!...{S} Еј, грофице од Нађ-Бање, еј госпођо од |
| и од мене све друго што хоћеш, врати ме на нове муке, умори ме лаганом смрћу, само одржи њега и |
| ганин дохвати један чекић, баци се њиме на њу, па срдито дрекну :</p> <p>„Казуј шта си сада, ку |
| ости да одморим.{S} Седи ту спроћу мене на том ковчегу преко пута па ми причај што.{S} Не; чека |
| обра!{S} Кад се Бог није хтео да окрене на моје толике молитве и кад ни један светац не хте да |
| а откине који стручак, па нека га метне на прса младом <pb n="223" /> покојнику, па нека каже: |
| беснила тешка једна борба: борба срдње на Бога и брига за Рајком, борба веровања са неверовање |
| дође.</p> <p>"Метнуо сам му хладне крпе на рану и привезао је!“ говораше Мартин шапутом.{S} "Не |
| ед ње ударио.{S} Маргита скочи са клупе на којој је седела, и притисну обе руке на своје слепе |
| ћа му проговара глава.</l> <l>Њега царе на граници храни,</l> <l>Да од Срба царевину брани.</l> |
| пећини, а старац и Рајко седели су горе на градском зиду поред ватре.</p> <p>„Ти си ми се, синк |
| ходник повија у круг.{S} Пођоше најпре на десно, прођоше многа гвоздена врата и најпосле стиго |
| е напред и гледаше жудно у далеке ватре на обзорју.</p> <p>„Је ли то доиста Маџарска?!...{S} Ра |
| ше је Рајко, показујући јој руком ватре на далекој ивици видика; „знаш ли шта је то?!“</p> <p>— |
| Рајко, па онда наслони грлић од чутуре на своја уста, убриса га рукавом од кошуље и додаде је |
| у кроз онај тихи сутон, изнад којега се на небу бледе звезде запаљиваху, и кроз оно једнозвучно |
| у вис, и да није погдекоје чапље, да се на једној нози стојећи замишљено загледала у бару испре |
| да подеси како је најбоље.{S} Узе да се на себе самога срди. „Е баш сам неки сметењак! “ рече с |
| е и руке и онда га разви и остави да се на зовином грању суши.{S} Он сам седе на један камен пр |
| десно.{S} Очевидно беше му тешко да се на ногама држи.</p> <p>„Има некакво весеље у двору?“ пи |
| има.</p> <p>„А би ли то исто било да се на челик-потковицу поспе растопљено сребро те посребри? |
| ву. „Пусти ме,“ рече му шапутом; „да се на тебе наслоним....{S} Хоћу да паднем, тако ми срце ку |
| есто запе ногом за асуру и стропошта се на Рајка.{S} Гласно се сам себи насмеја; седе, нагну чу |
| а.</p> <p>Сунце је већ било село кад се на оној умци под јаблановима зауставише проста једна ко |
| аца и око још пуних боца.</p> <p>Кад се на капију уђе одмах с лева била је сниска једна кућица, |
| ар нашем ортаклуку!“</p> <p>Посадише се на једну асуру подаље од огњишта и мехова.{S} Рајко одв |
| о од стене; трећега дана уставила би се на четвртом или петом ударцу.{S} Четвртог дана није мог |
| ште преко једног дрвеног моста, који се на ланцима могао привући у вис уз <pb n="188" /> зидине |
| ви своме господару радосну вест, али се на средини степенице опет предомисли, те се у бесном тр |
| зовем „Амиџа-заде".{S} Млад је; али се на њ можеш поуздати као на најбољег јунака.{S} Његов ми |
| ад будеш у срећи и у господству сети се на ово !“</p> <p>— „Та само да стигнемо у Маџарску!" ре |
| ах отиде у један кут од собе, спусти се на колена и узе се молити Богу за Рајка.</p> </div> <di |
| ме млада Маџарица спаваше.{S} Спусти се на под под ноге Душанова коња и намисли да ту будан ноћ |
| она!“ рече Циганин чисто као жалећи се на своју несрећу. „Бесна крв маџарска, а бесно и господ |
| ва извади једно ћемане.{S} Враћајући се на своје место запе ногом за асуру и стропошта се на Ра |
| па ме онда суди и ако је право баци се на ме и каменом!“ рече Рајко узбуђен и онда узе причати |
| оји си и милостив и свесилан, смилуј се на ову децу!{S} Смилуј се и на моју грешну старост, отв |
| же... немој амана ти!...{S} Неће нам се на добром проћи ако тамо ударимо! “</p> <p>„ Рекао бих |
| и имаш дух витешки.{S} Исплакала сам се на њеном крилу, ижљубила сам је и ево ме сад са оживели |
| им погледом гледаше у старца и благо се на њ осмејкиваше.{S} А старац узе да им прича шта се св |
| гова жалост прешла у срдњу.{S} Срдио се на маџарску господу и на оног црног попа. „И то су ми н |
| остајаше све тамнији и тамнији и ако се на њ само небо својом мутноплавом ивицом наслонило беше |
| могли пролом учинити.{S} Биће да су се на ову плочу навалиле хрпе од градске рушевине!{S} Хајд |
| вара Циганину на његову вику, а зачу се на вратима од ковачнице весео и гласан поздрав: „сабана |
| руке, и очи, и срце, ево падох преда те на колена.{S} Била сам у бунту <pb n="216" /> противу т |
| и пазила као аманет, док ви не смислите на тенани како да је сигурно у завичај оправите.{S} Ето |
| д имања. „Дај неколико момака; извуците на двориште овог безобразника што блене у моју младу, и |
| емојте тамо, ако Бога знате!{S} Немојте на свечеву пећину, хоће нас белај снаћи!{S} Аман беже д |
| едно сиђе с последње мраморне степенице на под, који је све ситним шареним камичцима био ишаран |
| </p> <p>Одмакоше се подаље од ковачнице на зелену ледину. </p> <p>Рајко извади из недара дугачк |
| струне, којима је ово дивно летње вече на вису космајском допуњавало тиху своју хармонију.</p> |
| етеше под мехове.</p> <p>Рајко му клече на прса и док још Циганин не дође к себи од чуда, скиде |
| то метну пред њу и око ње и наваљиваше на њу да се прихвати.{S} Она се жудно напи млека, одлом |
| а их, натопљене хладном водом, полагаше на врело чело Рајково.{S} Али што се зора примицаше, то |
| прилици није ни слушала.{S} Она гледаше на небо у неколике ситне и бледе звезде и ломљаше грчев |
| присебност.{S} Моје очи мирно погледаше на реку, која тако бистра, тако тиха, нешто канда мени |
| едина не остављаше ме, него ми долажаше на сну да ме храбри! “ </p> <p>„Истину велиш?“ упаде јо |
| ном платну од зидина, које се наслањаше на високу кулу једну.</p> <p>„Ево, да сад изађемо на ов |
| онаког зверја још не видех!{S} Кидисаше на онај крст у стени као исти бесови, па греби, па хват |
| мале; излетеше пси из авлија и кидисаше на кола и коње што тако лупњавом будише мир успаваног с |
| онда диже.{S} Циганка му нешто шапуташе на ухо, али је он нестрпљиво одгурну и рече: „торњај се |
| Алах—Алах!“ грунусмо у двор, она пуцаше на нас кроз прозор из пиштоља.{S} А кад разбисмо врата |
| о својим севањем само још више изношаше на видик топлоту њеног лица.{S} Лево од старога грофа с |
| воју госпођу!“</p> <p>У том изашла беше на врата од оне кућице једна жена у годинама, али још п |
| ше своју шубарицу, а десну спустио беше на велики нож за пасом.</p> <p>У великој дворани зидови |
| На глави јој је небрежљиво, и мало више на леву страну, везана жута <pb n="33" /> једна шамија, |
| </p> <pb n="172" /> <p>Доле се посадише на шареном сиџадету око једног белог убруса, на који Ра |
| раљевић Марко, један за другим искупише на белој кули Сибињанин Јанка и узеше рујно вино пити, |
| напоље, па на зидине од града; нањушише на цеви оловне што воде ваздух доле, па да видиш ту бел |
| многа гвоздена врата и најпосле стигоше на једне степенице од камена, које су водиле на више до |
| Маргита, кад јој и самој погледи падоше на онај ходник у зиду од леве певнице.</p> <p>„Ама ја т |
| ехотице обори очи, те му погледи падоше на ибрик.{S} Није био нимало жедан на онако хладовинаст |
| волиш ма за трунку, “ — те речи падоше на срце Рајку као зрна из пушке, па се у исти мах расто |
| о седаше у један сто, погледи му падоше на једна узана вратóца, која стајаху ошкринута, и на ко |
| их двоје изиђоше из ходника, па стадоше на праг, преко кога се у ону округлу дворану силазило, |
| гови углачали, и онда њих двоје стадоше на највиши врх њен, једно поред , другог.{S} Беше у оно |
| рихватише уз једно брдо.{S} Кад изађоше на врх, и пре него ће ући у густу једну шуму растову, з |
| Али се већ мрак ухватио био кад изађоше на тај вис.{S} Под самим градом опазе једну малу ватру. |
| о су у божјој руци!“ На пакост, наиђоше на твоју ластавицу и доведоше је!{S} Што је доведоше ни |
| или седам или осам корачаја, па наиђоше на друга гвоздена врата, па онда и на трећа.{S} Ина њих |
| деспот заплакао.{S} Сузе његове кануше на гусле, те ове одвугнуше.{S} Млади гуслар виде каква |
| анду овамо. „Има ли твоја Сокица младеж на левом колену?“ питаше је <pb n="195" /> гроф.{S} "Им |
| нце.{S} Може бити отвориће нам се излаз на светлост ! “</p> </div> <div type="chapter" xml:id=" |
| пезама.{S} Него хајдмо да тражимо излаз на божје сунце!“</p> <p>Узеше са светњака у капели обе |
| зана вратóца, која стајаху ошкринута, и на која се улазило из те <pb n="99" /> леве певнице у с |
| да је мраморни престо цара змајског, и на овој простирци од зелене кадифе ти шириш своју-шарен |
| љу једне благодарне кћери мислити.{S} И на самртном часу благосиљаћу твоју доброту!“ говораше М |
| ђоше на друга гвоздена врата, па онда и на трећа.{S} Ина њих улажаше Рајко да у просторијама, к |
| који се навикао на друштво пустиника и на млеко што га они од сељака добивају.{S} Он лежи обич |
| о цео дан и по целу ноћ Богу из гласа и на коленима, купала сам се у сузама, па ништа, и никакв |
| ње свилене тканине, које је око врата и на својим грудима носила, па их, натопљене хладном водо |
| оложено, разастре црвени плашт Рајков и на њему убрзо заспа слатко,</p> <p> како можда још ника |
| ло угледаше један чардак поред Мораве и на води испод њега скелу.</p> <p>„Да нису тамо господа |
| но појање црквено, те му потресе срде и на очи натера сузу.{S} Он се диже, скиде шубарицу и пок |
| чве пуне злата!{S} Нико не зна где је и на коме је месту, али веле, кад би човек потковао коња |
| , смилуј се на ову децу!{S} Смилуј се и на моју грешну старост, отвори ми очи да у овоме тешком |
| се она стена с крстом полагано креће и на својој осовини љуља.{S} Протре очи да види боље.{S} |
| подиже је!{S} А Маруша му се једнако и на глас молила: боље да је и закопа, него да јој остави |
| ку цркву тамњаном окади.{S} На све то и на сваку ситницу обраћао је он пажњу маџарској господи, |
| белу нежност, на тако топлу снежност и на тако свету дражност.{S} Застиде се сам од себе и збу |
| раморну чесму од сунца, те да у хладу и на миру бистром струјом бруји чудесне приче о слави ста |
| рдњу.{S} Срдио се на маџарску господу и на оног црног попа. „И то су ми нека господа !“ говораш |
| цу, и кад помислих у каквом сам добру и на каквој нези одрасла, каква сам госпођа била и куда е |
| да је јаком својом мишицом не загрлиш и на мушка своја прса не пригњечиш...“</p> <p>На ове посл |
| , па онда пређе да се пита: а шта ли би на то рекли Бан Страхиња и Краљевић <pb n="24" /> Марко |
| иза мушкиња, а нас момчадију посадио би на земљу право испред себе, дохватио гусле, превукао не |
| звади један златан цекин, метну га себи на длан и преврташе га то на једну то на другу страну.< |
| ру дохвати обема рукама и метну је себи на колено.</p> <p>„Пре четири године бејах свирач у Сег |
| О витеже, од Расине Рајко, — хвала теби на витештву твоме!{S} Не пада смрт моја на твоју душу, |
| црном клетвом.{S} Него деде, како доби на јуначкој сабљи ’ваку робињицу ? “</p> <p>„Ево како!“ |
| о је она тако безазлено казала, исправи на прави његов значај.</p> <p>„Што ја волим то је да ти |
| 181" /> своје коње даље, па их заустави на подножју умке, да ту чека млади пар путника.</p> <p> |
| е Циганин, па узе да мига и да се криви на Рајка, као да му тако даде разумети шта је велики ча |
| о народу пролазе.{S} Пође народ к цркви на сабор.{S} Помоли се Богу, приложи цркви што ко може, |
| мо се светлуцаху златни и сребрни окови на по некима од њих.{S} Владала је нека света тишина, п |
| анео се у мисли које су биле више снови на јави него озбиљне и хладне мисли.{S} Али пре но што |
| иста стена.</p> <p>А стена се опет пови на осовини.{S} Један сутоњски прамен паде из пећине уну |
| ћер љутито за руку и одвуче је и посади на њено прво место.</p> <p>Маргити, која се била за нек |
| оживљаваше као цветак, који је од жеђи на суши клонуо био, па се свежом водом заливен крепи и |
| А кад разбисмо врата нађох је где лежи на поду; обнезнанила се.{S} Скидох јој с врата црвену с |
| м... ноге ми клецају!“</p> <p>„Ево лези на ову постељу!“ рече му Маргита. — „А, то не, много је |
| ноге, скиде капу, погледа к оној трпези на којој светлуцаху у драгом камењу крстови и у златном |
| репашћени, неки с отвореним устима, али на која не могаше ни једна реч да изађе.{S} За неколико |
| устима која нису била врло малена, али на којима је било пуно неке чудесне милине и у линијама |
| сте ви двоје млади овако позно залутали на овај вис?" проговори старац, погледајући час на Рајк |
| већ било село, кад су њих двоје стигли на врх једнога Дунаву најближега од космајских висова.< |
| е одмараху.{S} Свитало је кад су стигли на вис на оно место, где су недавно Рајко и Маргита так |
| уче добро.</p> <p>„Јеси ли је купио или на сабљи задобио?" питаше Рајко.</p> <p>— „На сабљи!" р |
| родбину.{S} Као да га негде на путу или на крају тога пута чека неко неизмерно благо или нека и |
| ед пећином, а поред ње се беху посадили на маховинасто стење стари пустиник и Рајко.{S} У зраци |
| играваше осмех, те га издаваше да мисли на нешто што га весели.{S} Па онда опет настави:</p> <p |
| На звериње нема за што да је, а није ни на хајдуке, јер их овуда нема.{S} Чудо ми је да ми сеља |
| и и да му помогне да се цареви гости ни на шта не потуже.</p> <p>„Његови га,“ говораше Мустафа |
| младост моју старцу једном.{S} Нисам ни на то роптала.{S} И ако нисам могла у старцу да нађем о |
| сва се мисао о господству губи у милини на догледу на осећању, готово на сигурном знању, да кро |
| а од Нађ-Бање!“</p> <p>И онда се склони на лево и дубоко поклони пред Маргитом, која у њеном ту |
| раздраганости патер Хијероними изговори на латинском језику китњасту беседу како овај младић же |
| Не може да је тако!{S} Није право да ти на твоје женско раме примаш терет, који моје мушко раме |
| ком послу доћи.{S} Иди сад!{S} И Бог ти на помоћи био !“</p> </div> <div type="chapter" xml:id= |
| омаљати и по који дукат, те га додавати на оне сребрне купе, док ја не прихватих: „немојте људи |
| говорише нико неће тако сабаиле ударати на скелу!“</p> <p>„Где је виноград?" питаше Рајко, коме |
| <pb n="21" /> Хасан; „него ето, полети на коњу, па кад се добро измакнеш, запевај !“</p> <p>И |
| несу старом Дунаву, Дунаво ће те изнети на песак земље маџарске, и предаће те твоме роду и твом |
| стави ластавицу, а руком показа Маргити на старца.{S} Него после неколико тренутака, и више да |
| све један по један, узе их тобож мерити на длану леве руке, звекну једним о камен један на леди |
| ити ништа.{S} Не могу ја ни часа часити на твоме двору, него да видим само да те твој господин |
| прсте.{S} Даде се као неко дете извести на степенице.</p> <p>Двориште беше празно.{S} Изгледаше |
| , једним скоком, као хитра срна, спусти на земљу.{S} Рече нешто на маџарски Маџару кочијашу, ко |
| а воља!“</p> <p>И старац се онда спусти на колена пред један у стени грубо урезани крст и шапут |
| ог Исуса у наручју.{S} Ту се она спусти на колена, а душа јој се вину к девојци, мајци божјој.{ |
| <pb n="151" /> <p>Тамо је најпре спусти на један од оловних ковчега, подметнув јој под главу оп |
| као да се Богу моли, па онда се спусти на колена поред ниске софе, на којој Рајко лежаше, и по |
| или две, а наш ће краљ опет да завојшти на Турке.{S} А дотле би ти могао лепо код нас да остане |
| е много мрачније, те Рајко мораде изаћи на колски пут да по мраку не би залутао.{S} А чим поче |
| S} Кад Рајко узе намештати и онај трећи на доњој полузи да му буде на бољој згоди за ударац, Ма |
| ожда је Голубан онога јутра кад ће поћи на Косово, напојио свога лабуда баш на истом том камено |
| ко заћутао?" питаше га Маргита седајући на сено у кола.</p> <p>— „Не знам ти ни сам казати!{S} |
| а је то плоча?“ питаше Рајко показујући на један поширок бео камен, на који Маргита већ седе.</ |
| па први камен при руци, те се њиме баци на оно двоје младих људи пред чесмом.</p> <p>Млада се ж |
| пше!“ и онда га повуче к трећој прилици на мраморној коцки, лево од оне велике у средини.</p> < |
| >„Нећеш?!“ дрекну Циганин па избуљи очи на њу. „Вала ћеш да играш и мали и велики па још маџарс |
| десило царевом госту.{S} Стадоше му очи на младој жени која се пред ногама <pb n="12" /> старче |
| леда једну Циганчицу.{S} Стадоше му очи на њој.{S} Окрете се Мартину, који је био с њиме, па ре |
| а.</p> <p>Па онда као дивља мачка скочи на четврти ступањ, на коме беху поређана и ланцима пове |
| е господо!" викну барон Отмар, па скочи на ноге; „устајте, господо, ово је доиста глас грофице |
| .</p> <p>Један велики црни рундов скочи на коње, па на кочијаша и некако срдито и зловољно лаја |
| јем на челу, Рајко једним скоком искочи на леву обалу Мораве, привуче скелу конопцем, викну лас |
| роними превео <pb n="22" /> би чаушбаши на српски што старац рече, а Хасан-ага Зулуфлија заврши |
| аља господа да се врате у караван-серај на одмор! “ </p> <p>— „Имао бих ја овде вама пуно да ка |
| само!{S} Слушај, <pb n="90" /> корачај на десно док не видиш светлост ! и сад нека је Бог с ва |
| одолети, <pb n="8" /> да не иде на бој на Косово, већ — појаха својега лабуда, поседе га оде у |
| ћи и кафтан од зелене чохе, намести јој на главу високи сукнени саркол јаничарски, па јој онда |
| воје много волели.{S} Сад, видиш ли чак на врху на највишој зидини од куле нешто као гвоздену ч |
| у кући, ни жива човека на улици.{S} Тек на самом излазу из главне, и управо једине, улице сеоск |
| о верни и нежни пријатељи!{S} Хвала вам на доброти вашој; опростите ми сузе ваше.{S} Кад би зна |
| а, сав црвен у лицу и са крупним знојем на челу, Рајко једним скоком искочи на леву обалу Морав |
| авнице, а по трагу других кола, правцем на исток к једној умци, на врху које има засађено некол |
| амо у твоме џемадану, и што ја да лежим на овом тврдом оловном поклопцу, кад ено ваља да педесе |
| ате како је то чудно било.{S} Ја стојим на вратима од наше куће, па ослушкујем шта ће бити у ве |
| стави везује, или да им пољупцем једним на балчак од сабље, сабље посвећује, — шта си ти тако т |
| у!“</p> <p>Испеше се сва господа за њим на ону зидину до куле.{S} Разговараху нешто између себе |
| ослу!“ рече Рајко, па махну мало главом на Циганина. „Хајдмо мало подаље одавде; нећу да женско |
| поред Циганина, ставши му једном ногом на прса.</p> <p>„Еј, злосрећнице!" зајеча Рајко сав пре |
| дован у десну руку, па с новом надеждом на бољи успех настави прокопавање.</p> <p>Али већ на кр |
| а је ово?“ рече Маргита па показа руком на оно што се иза овог растављеног престола подизаше уз |
| ево ко ће!“ рече Маргита, показав руком на Рајка.</p> <p>— „Та како вас не бих бранио!{S} Брани |
| Душан. „За ово,“ рече показујући руком на прилику у средини, „не знам шта је, али оно је тамо |
| уо маџарској господи и показујући руком на младог коњаника, допустио себи да каже само једну ре |
| сок старац, — с руменим образима, белом на округло поткресаном брадом, одевен у китњасто руво м |
| крочити нећу; мањ да ме понесете силом на рукама!{S}" И лепо натераше сељаке да ме низ брдо по |
| то ричу и они усправљени лавови с орлом на штиту приближили и саставили, од њих би се склопио б |
| м оклопом на прсима, са сребрним шлемом на глави, са сребрним наџаком у једној а сребрним штито |
| рехота и срамота; него му стадох чизмом на прса и рекох му: „ево си погана звери у мојој руци! |
| {S} И онда приђе полагано бурету једном на трећој степеници, отвори заклопче, диже аспре и пуст |
| едела би поред њега с главом наслоњеном на руку у тешким мислима.{S} Кад би он уморен престао д |
| очи, узе чупати своје косе, па, с пеном на устима, цикну грозу:</p> <p>„Ако си човек, брани сво |
| отрча Циганин с чекићем у руци, с пеном на устима, с варницама у очима.{S} Гњевно викну по турс |
| " /> да дошао на оваки посао са слутњом на празну срећу?“ говораше Циганин са очевидном зебњом |
| дан висок оклопник, са сребрним оклопом на прсима, са сребрним шлемом на глави, са сребрним наџ |
| руво маџарско, с високим орловим пером на црном сниском калпаку, с кривом сабљом о бедрима, са |
| беху; однесе га и простре пред мрамором на коме стари деспот Ђурађ слушаше шта му ослепљени син |
| к човек у владичанском окруту, с митром на глави, с прстом у руци, с изразом неке племените одв |
| !“ прихвати Маргита, ударив живо гласом на ону другу реч и махнув руком као и да покаже, како д |
| " питаше га тихим и устрептаним шапутом на ухо.</p> <p>— „Не чујем?“ одговори он тако исто шапу |
| је још са сузним очима, али са осмехом на уснама.</p> <p>„Видиш ли како се светли земља маџарс |
| ед. „А, “ рече она са несташним осмехом на уснама и у онима, „па са медом овако мирисним, и мле |
| доше на ибрик.{S} Није био нимало жедан на онако хладовинастом и мирисном уранку, али опет рече |
| леве руке, звекну једним о камен један на ледини, па се онда загледа у Рајка и рече му: „Јеси |
| сребрне грошеве, те све један по један на сиџаде пред санџак-бега. „Аман, беже, поклони нам га |
| аморној коцки, био је начињен цар један на ватреном коњу, који се пропиње у вис да скочи у напр |
| као запињући, и збуњен гледаше у мерџан на своме длану.</p> <p>Хтео је нешто друго да каже па с |
| м ти свој венчани <pb n="225" /> прстен на твоју руку и ево ти дајем ову белу ружу, знак твога |
| ром, рече ми Ружа, кренуће се у Сегедин на венчање!“</p> <p>— „То је истина! “ рече Мартин очај |
| дожења ни да чује !{S} Она паде преда њ на колена, склопи руке, па кроз сузе мољаше за мене.{S} |
| вих дивљих голубица, што падаху преда њ на пут само да опет прну у вис, те да се зрак потресе и |
| вши се. „Мислила сам да је то можда пањ на коме сте ви Срби секли главе вашим краљевима; али не |
| есо с робињице, а он већ лежаше као пањ на земљи.{S} Рајко се диже и гледаше га мирно за <pb n= |
| <p>Рајко је с великом вредноћом прегао на посао.{S} Али га је у брзо право очајавање понело да |
| т, који је са рамена онога старца падао на престо.{S} Један је младић склопио своје руке на дес |
| за овог златног престола под се подизао на две степенице од плавичастог мрамора, па онда пружао |
| Млад је; али се на њ можеш поуздати као на најбољег јунака.{S} Његов ми је стриц једном живот с |
| дну!{S} Шта ли би мој стриц Павле рекао на све ово?!“</p> <p>И онда би узео да премишља шта ли |
| их десет стопа дугачак, који се навикао на друштво пустиника и на млеко што га они од сељака до |
| у вис да скочи у напред.{S} Цар је имао на глави шлем, по коме се око чела повијао царски венац |
| Никад дотле није његов чисти поглед пао на толику и тако белу нежност, на тако топлу снежност и |
| з !{S} Ниси ваља <pb n="44" /> да дошао на оваки посао са слутњом на празну срећу?“ говораше Ци |
| {S} Расрди се старац младожења па право на Борчију да га рукама удави. „Нисам ја крив, милостив |
| .{S} Пред самим тим престолом, и управо на средини између њега и оне трпезе са царском круном, |
| стојала је, и управо иза њега плашљиво на златне лавове погледала, по једна од злата саливена |
| у милини на догледу на осећању, готово на сигурном знању, да кроз оне дивне очи још дивнија ду |
| > <p>Рајко уђе први, провукав се готово на коленима испод огромне камене плоче што изнад њега в |
| авет и изговори онакву клетву.{S} Него на све то сав одговор бејаше, што сад као нека пуна зоб |
| ило му се да му је робиња необично дуго на чесми; остави наковањ и чекић и клинце, догега до на |
| ави наковањ и чекић и клинце, догега до на место са кога се чесма видела, и онда гњевно докопа |
| че, намести се и пови се гипко телом до на саму ивицу од оловна ковчега, само као да боље чује |
| браза и српског поштења ево сам те узео на душу као свети аманет.{S} Могу да не умеднем да те п |
| бира стазу, коњ би га сам од себе однео на место где је остава.{S} Рад бих био да огледам своју |
| е од часа на час по неко од њих залетео на гомилу турске момчадије и дечурлије, кад би ова глас |
| “</p> <p>И онда би Рајко доиста полетео на својој танкој сивој ластавици, која је својом брзино |
| ени крстата барјака,</l> <l>Цар ме Лазо на Косово зове!“</l> </quote> <p>Још једном дође лепо к |
| крст, нагнуо се у пећину као да је био на каквој осовини.{S} Испод ње се могао човек ниско пог |
| који би од малених врата у зиду силазио на под дворане или из дворане ишао к вратима, <pb n="10 |
| кову.</p> <p>Рајко се нешто мало збунио на оне њене речи, и не могаше одмах да нађе одговора; а |
| па да си га убио прво бих ја сада висио на грани, а ви би двоје скапали доле под земљом!{S} Хва |
| ојио црвеником вином, и најпосле пустио на веру, да иде да откуп саставља.{S} С тога ме је стри |
| д, никад, никад заборавити нећу.{S} Ако на ономе свету, после смрти, буде слободно да се избере |
| срећу на свет погледам, опет видим како на њему још има пуно добрих људи и пуно љубави.{S} Хвал |
| јко осети како је клонула са свим онако на њ наслоњена и чињаше му се да јој се живот баш гаси. |
| страва нека ухватила.{S} Као да ми неко на ухо шапуће, да сам жива у гроб закопана!{S} Чини ми |
| ри стопе широк.</p> <p>Насмеја се Рајко на онакво питање.</p> <p>„Бог с тобом, госпођо, шта ти |
| сваки оде своме завичају, — оста Јанко на бијелој кули, — и са њиме госпођа <pb n="133" /> ђев |
| спорије и теже да дише.{S} Пови се мало на десно и лице јој се сад окрену право ка кубету од дв |
| ју све!“ говораше сељак и посрташе мало на лево па на десно.{S} Очевидно беше му тешко да се на |
| беше витки стас њен око паса, али мало на више свилена пупад као да нису смела да огледају сво |
| њима и свуда око њих.{S} У даљини мало на десно и право пред њима неразговетно <pb n="169" /> |
| сте и проводе !{S} Него да седнемо мало на ову плочу!“ рече Маргита.</p> <pb n="182" /> <p>— „К |
| ита сва усплахирена, па сави главу мало на десно, као да левим ухом боље чује.</p> <p>Подиже се |
| А кад ова доврши, онда она наслони чело на дрвени сто па бризну плакати.</p> <p>„Ама шта је све |
| идех ни пре ни после.{S} И није слутило на добро.{S} А кад доведоше сутра дан младу, све излуде |
| дила, само драго камење, што се згрнуло на ове три трпезе, могло би да осветли дворану око себе |
| у предворје.</p> <p>„Боље је ходите амо на степенице да дахнете чистим ваздухом.{S} Тако сте бл |
| драгог камења и бисера, што га ено тамо на трпезама.{S} Него хајдмо да тражимо излаз на божје с |
| кулу једну.</p> <p>„Ево, да сад изађемо на ово платно!“ рече Рајко меким гласом у коме се, у ја |
| ике какве светиње.{S} Хајдмо да седнемо на који од оних ковчега горе, па да се мало прихватиш и |
| овуда тукли.{S} Него ходи да се испнемо на тај змајевски престо, да видиш нешто што ће ти милиј |
| те, устај одатле, па ево да се посадимо на зелену траву под оним тамо јабланом.</p> <p>Маргита |
| ли ће имати штете и дангубе.{S} Сад смо на невољи па нек нам Бог опрости; а кад будеш у срећи и |
| угог страдања и лутања наишла изненадно на још нежнију матер своју, па јој пала о врат и обасул |
| оје руке!“</p> <p>У мраку наиђоше једно на друго.{S} Обема рукама својим обеси му се она о десн |
| своје; дуго држаше лице своје скривено на рукама, а кад се мало умири он диже главу, погледа к |
| сметаше што запињаше о оно црвено вино на софри.{S} Узеше се господа маџарска световати.{S} По |
| .{S} Сећаш ли се, госпођо, како је лепо на Космају ?!....{S} Збиља, не дај Боже да овде умрем, |
| кве лакрдије да збијају, хвала вам лепо на господству!{S} Тако што у Цигана нема!{S} А ти безоб |
| како му је царица и је ли му све добро на двору.{S} С тога би царица, чим се смркне, заповедил |
| метну га себи на длан и преврташе га то на једну то на другу страну.</p> <p>„Хвалимо те Боже!{S |
| се, сва бледа пребледа, само љуљала то на десно то на лево, док је Ружа причала.{S} А кад ова |
| ким чизмама! “ па погледаше са седла то на једну то на другу црвену чизму и намешташе их у широ |
| ава ћемане.{S} У том послу љуљаше се то на десно то на лево и дуго не могаше да удеси струне ка |
| четири дана твога повратка, а два уз то на поклон! “</p> <p>Рајко се зарумени у образима, покло |
| те ваше маџарске молитве.{S} Ми Срби то на краће свршимо!"</p> <pb n="100" /> <p>„О, ти мислиш |
| да пребледа, само љуљала то на десно то на лево, док је Ружа причала.{S} А кад ова доврши, онда |
| S} У том послу љуљаше се то на десно то на лево и дуго не могаше да удеси струне како му уху тр |
| и на длан и преврташе га то на једну то на другу страну.</p> <p>„Хвалимо те Боже!{S} Ово је у и |
| “ па погледаше са седла то на једну то на другу црвену чизму и намешташе их у широке бакрачлиј |
| ог бунџију поклонио, да ми дајете злато на кантар док га не претегне!“ Узеше моји јадни сељаци |
| одбите од мене нечастивог, који ме ето на зло навлачи!“</p> <p>Осети да му се мир и крепост у |
| ли некаква гужва удари баш на оно место на коме Рајко своју амајлију притиснуо беше, и онда опе |
| /></p> <p>„Какве су оно оловне цеви што на два три места стрче кроз зидине и из рушевина?“ пита |
| ра срна, спусти на земљу.{S} Рече нешто на маџарски Маџару кочијашу, који потера <pb n="181" /> |
| и Рајко, па се онда окрете и рече нешто на турски Хасан-аги Зулуфлији, и пође напред.{S} Хасан- |
| је старе мајке, један Кемењија, погинуо на Косову, бранећи од турске сабље главу Јанкову!“</p> |
| уз њу скамучући !{S} Молим те метни ухо на сам камен па слушај!“</p> <pb n="91" /> <p>Рајко при |
| ове воде, и по гдекоји би слепи гуслар на овој мраморној чесми <pb n="31" /> духом прогледао и |
| е ти њима ниси одазвао.{S} Твој одговор на моје молитве биле су све нове и све страшније и гроз |
| не душе, да се смилује на вас и рад вас на мене, и кад сврших молитву, не дигох се са клечања, |
| то.{S} Спреми све што треба и чекај нас на обали више Гроцке."</p> <pb n="222" /> <p>Узалуд и М |
| се она гомила повијала час напред, час на десно, час на лево.{S} Уз њега и око њега било је јо |
| повијала час напред, час на десно, час на лево.{S} Уз њега и око њега било је још неколико мла |
| ри старац, погледајући час на Рајка час на Маргиту, па му се најпосле на овој очи зауставише. „ |
| агано пружаше уз њих, па их брисаше час на једну час на другу страну.</p> <p>„Ко има тамо?“ вик |
| вис?" проговори старац, погледајући час на Рајка час на Маргиту, па му се најпосле на овој очи |
| уз њих, па их брисаше час на једну час на другу страну.</p> <p>„Ко има тамо?“ викну Рајко; „ак |
| аху.{S} Свитало је кад су стигли на вис на оно место, где су недавно Рајко и Маргита тако лепе |
| д би сваки лист на дрвећу, и сваки цвет на пољу, и сваки џбун дуж пута, још силније замирисао, |
| и тајно писмо, које је сам стари деспот на кожи писао.{S} У њему вели како је његов син деспото |
| тило и поља и горе, и кад би сваки лист на дрвећу, и сваки цвет на пољу, и сваки џбун дуж пута, |
| пре, постао је љут и прек.{S} Један пут на некаквом весељу угледа једну Циганчицу.{S} Стадоше м |
| пех настави прокопавање.</p> <p>Али већ на крају другога дана прокопавања нестаде им и последње |
| Маџарица му додаде конопце.{S} Беху већ на замке припремљени, те у њих брзо ухвати и стеже ноге |
| ао кип робиња његова, па наслонив главу на десну руку, а подупрв лакат од те руке левицом, глед |
| дође наступ од грознице, и окрете главу на другу страну.</p> <p>Циганин устаде па већ посрћући |
| ица погледа у Рајка, па онда сави главу на десно и гледаше у црвену чизму у широкој бакрачлији. |
| авницу од Рајкова гуњца, а спусти главу на руку па рече: </p> <p>„Видим, видим, све боље видим |
| !“</l> </quote> <p>Маргита спусти главу на Рајково гуњче, намести се и пови се гипко телом до н |
| према брату своме, наслони своју главу на његову мишицу.</p> <p>„О, шта ли ће најпосле да буде |
| па зар ја да останем да жив тебе мртву на души носим?!...{S} Не може тако!...{S} Ако се не мис |
| ли не смеде ни погледати к оном ковчегу на коме млада Маџарица спаваше.{S} Спусти се на под под |
| об један у слободу враћа.{S} Хвала Богу на добром знамењу! “</p> <p>И онда корачаше даље ћутећи |
| о о господству губи у милини на догледу на осећању, готово на сигурном знању, да кроз оне дивне |
| е на јави, који ће једнога дана да буду на јави истина.{S} Вратићеш се ти, али само као војвода |
| е низ брдо правцем к чесми, па да изађу на пут у варош.</p> </div> <div type="chapter" xml:id=" |
| ом.{S} Жураху се да још за видела изађу на један вис, на коме из далека видеше зидине од некакв |
| Има тамо сад хајдука, који ће да пуцају на саркол јаничарски чим га из далека угледају.{S} Ваља |
| ко ју је Србин један пронео кроз Србију на рукама као свету амајлију!“</p> <p>„Е, хвала ти синк |
| придржи, а сама, намештајући ћерћелију на грудма и закопчавајући јелек, мало порумене.</p> <p> |
| буде милостив грешном старцу Теодосију на Вујну!“ </p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1 |
| за ударац, Маргита му метну руку своју на раме па му рече :</p> <p>„Чекај молим те!{S} Ко зна |
| е очи твоје, кад је оно у своме наручју на сребрном столу, а из златног пехара, водом запаја?.. |
| авцу преко целе дворане к оном коњанику на мрамору. „И онда, што ти да остајеш само у твоме џем |
| рече Рајко, па онда одби старчеву руку на десно.</p> <p>Гроф се спотаче, посрну преко своје об |
| лостивно стара Ружа и положи своју руку на раме Маргитино, која, онако пребачена преко ковчега |
| “</p> <p>Маргита метну своју десну руку на лево раме Рајково, па ту наслони своју главу. „Пусти |
| да приђе гологлав к Маргити, метну руку на срце, поклони јој се смерно и говораше мирно али са |
| а.{S} Гледам тебе, а мисли ми се отимљу на доброга старца на Вујну.{S} Јес’, слутња ме осваја, |
| танких прстију у руку Рајкову давала му на знање, кад год би појачана вика у пећини одјекнула у |
| S} Нека му је лака земља!{S} Благо њему на ономе свету!“</p> <p>Како јој звечаше глас слатко, п |
| не би ли нашао себи једнога дана смену на овоме месту.{S} Него, док не пођем даље, хоћеш ли ми |
| лутао.{S} А чим поче да свиће он окрену на лево и подаље од колског пута те кроз њиве и поља и |
| S} За њим уђе Маргита.{S} Плоча се вину на својој осовини и затвори пећину.{S} Њих двоје беху у |
| и тек поче упорно да одговара Циганину на његову вику, а зачу се на вратима од ковачнице весео |
| је онда спуштао као неку топлу месечину на целу дворану, те се у њој свака тварка доста лепо мо |
| оне редом док не дође пред велику икону на којој Богородица држаше малог Исуса у наручју.{S} Ту |
| љуби је и онда је десном руком притисну на гвоздена врата и викну сад још већма узбуђеним гласо |
| е низ брдо понесу, па после да ме метну на коња.{S} Покајах се, али доцкан.{S} И насмејао бих с |
| олазила, говорила српски и носила круну на глави?!“</p> <pb n="101" /> <p>— „Говорила је српски |
| уку његову, као да му тиме обрати пажњу на страхоте које види и од којих стрепи.</p> <p>„Чујеш |
| новац добити, да си је њеном господару на откупе понудио ! рече Рајко.</p> <p>— „На откупе?!“ |
| си витез.{S} Стављам ево сву своју веру на твој српски образ!{S} Рајко, витеже, дај ми твоју ру |
| сад <pb n="193" /> сте код њега у двору на мору, где кад се сетите њега, старца, ви се грохотом |
| м црним очима узме да сипље благу ватру на све око себе, те све затрепти од радости и од топлот |
| мркло.{S} Баба је наложила велику ватру на огњишту у кухињи.{S} Кад је стигла поноћ, баба распл |
| а царем змајским и да те змајеви однесу на крилима својим у Вилиндар, где пробавиш понеки дан и |
| кад <pb n="47" /> ожедниш дигнућеш чету на манастир па га опљачкати, те ће ме црни калуђери кле |
| реш, говораше Рајко, спуштајући Маргиту на тај плат, нека си бар између златних лавова и сребрн |
| вчег од растовине.{S} На сребрном штиту на овом растовом нека се урежу речи: „Србину, од Расине |
| кад да се не видимо!{S} Али знај, да ћу на тебе, док сам год жива, са љубављу једне благодарне |
| ођо !“</p> <p>Па онда Ружа остави свећу на сто, а сама паде на колена пред Маргитом; узе јој оп |
| мо.{S} Јест, кад кроз сву своју несрећу на свет погледам, опет видим како на њему још има пуно |
| јездисмо преко границе, и ударисмо ноћу на двор Нађ-Бању.{S} Старог грофа и не бејаше дома, али |
| аласима од зелене горе, који се пружаху на све стране докле око допираше; час би опет скочила у |
| го волели.{S} Сад, видиш ли чак на врху на највишој зидини од куле нешто као гвоздену чакљу?“ „ |
| елети небо, као да јури к младом месецу на западу.</p> <p>„Виде ли ону звезду што прелете небо? |
| Рајкова одговора.{S} Као да је жеравицу на главу ставила, тако живо скиде дијадему, па је брже |
| овда и онда повукла да духну у жеравицу на огњишту, те да се не угаси док не затреба.{S} Није н |
| помамили.{S} Отмар тресну своју столицу на под и изађе из дворане, кршећи кроз зубе маџарске пс |
| е умрем, јави мојима у Расину, и старцу на Вујну...{S} Пошљи паре за ону скелу !...“</p> <p>Поћ |
| асом рече : „ако се деси... јави старцу на Вујну!...{S} О, моја добра госпођо, колико ти досађу |
| отковице!" рече Циганину и положи му их на длан.</p> <p>Циганин их загледаше, преврташе их, све |
| ву!“</p> <p>— „Ако ти је неко од твојих на Косову погинуо, еј вала му!“ па Рајко подиже мало са |
| ичној људској величини.{S} Десно од њих на једној, нешто мало снижој, мраморној коцки, био је н |
| шеве и Турци присташе.{S} Ја се спустих на колена, помолих се Богу из дубине душе, да се смилуј |
| оспођа била и куда ето доспех, ја падох на земљу као мртва.{S} Једног се дана хтедох заклати, п |
| не замисли притисне један невин пољубац на топла, реци баш на слатка, уста једне поштене младе |
| то не притиснеш бар један невин пољубац на њена уста?{S} Она је у дубоком сну, неће се разбудит |
| две црне маслинке.{S} Није имала венац на глави, али је била обучена у белу свилу, а на повисо |
| е то кује у по ноћи и кад је млад месец на небу !“</p> <p>„Сад је млад месец, а пола ноћи лако |
| оћи на Косово, напојио свога лабуда баш на истом том каменом кориту, над којим се ето мало <pb |
| Једна лопта или некаква гужва удари баш на оно место на коме Рајко своју амајлију притиснуо беш |
| један невин пољубац на топла, реци баш на слатка, уста једне поштене младе жене, па ћеш чути ш |
| „како можеш с једног гроба да погледаш на свој двор?{S} Молим те, устај одатле, па ево да се п |
| говорио: кад си у неприлици па не знаш на коју ћеш страну, запитај се: како би радио Краљевић |
| ондор, Кондор, Кондор!{S}" Зар да лајеш на своју госпођу? “ викаше Маргита, па сишав с кола при |
| владао бесног Влах-Алију, како је Милош на Косову показао ко је вера а ко је невера; и онда сва |
| l:id="SRP18920_C1.4"> <head>4</head> <p>На целом путу од Београда до Крушевца Рајко је био кипе |
| најближега од космајских висова.</p> <p>На самоме врху испупчила се стена, гола и без маховине. |
| е пред њих да се е њима опрости.</p> <p>На путу до Крушевца сва су господа маџарска била заволе |
| његово.{S} И још је нешто видео.</p> <p>На јелеку њеном горња пуцад са грла и са груди беху пок |
| ног престола подизаше уз зидину.</p> <p>На једној широкој и повисокој коцки од мрамора беху сал |
| Мартине, Мишко, децо, овамо ! “</p> <p>На њену кукњаву дотрче сви као без душе.</p> <p>Маргита |
| емна оружница онога града била!“</p> <p>На трећем ступњу, а дуж целог круга, — остављајући слоб |
| ушка своја прса не пригњечиш...“</p> <p>На ове последње речи Рајку срце бурно закуца.{S} Он се |
| >„Његови га,“ говораше Мустафа Хасану, „на дому зову „Страхињом", ван дома је познат као „од Ра |
| а Рајко подиже мало са главе шубарицу; „на бољем месту и није могао погинути!{S} Их, шта је пес |
| откупе понудио ! рече Рајко.</p> <p>— „На откупе?!“ викну Циганин као пун пуда. „Та не бих ја |
| сабљи задобио?" питаше Рајко.</p> <p>— „На сабљи!" рече Бекри-Бекир поносито. „Хоћеш да ти прич |
| ваше троглавог Арапина.</p> <quote> <l>„На граници турској и арапској,</l> <l>Вазда сједи трогл |
| мени за љубав пођите овуда у околину и наберите пољска цвећа.{S} Хоћу да сваки од вас, који ст |
| била сам стала сама кожа и кост.{S} Он навали да ме храни сутлијашем.{S} На моју несрећу дођох |
| учинити.{S} Биће да су се на ову плочу навалиле хрпе од градске рушевине!{S} Хајдмо сад у друг |
| ав новајлија, дошао го као прст, па син навалио да се што пре и одене и огреје. „Јеси ли ти она |
| pb n="222" /> <p>Узалуд и Мартин и Ружа наваљиваху да одустане од свега тога. „Немојте тако!“ г |
| ј се већа туга и хладнија зебња на срце наваљиваше. „Гледаш ме шта радим, моја добра Ружо?“ реч |
| уре.{S} Све то метну пред њу и око ње и наваљиваше на њу да се прихвати.{S} Она се жудно напи м |
| S} Чудо, како ми се нека тежина на срце наваљује!...{S} Ено ње горе где од радости јеца, а мени |
| о говориш, госпођо!“ рече Рајко; „ја те наведох да бегаш, ја те доведох у ову клопку, па зар ја |
| ати старац; "ево ми је сад тешко што те наведох да причаш!“</p> <p>„Немој да ти је тешко, добри |
| ом смрћу не марим, право је!{S} Али што наведох ову јадну жену <pb n="152" /> да пође за мном д |
| ук, добрих десет стопа дугачак, који се навикао на друштво пустиника и на млеко што га они од с |
| од мене нечастивог, који ме ето на зло навлачи!“</p> <p>Осети да му се мир и крепост у срце вр |
| ево у моме сиџадету хаљина за тебе.{S} Навуци све то преко твога рува, па да у име божје полаз |
| е божје полазимо!“</p> <p>Поможе јој да навуче неку стару антерију, опаса је брзо широким и дуг |
| нај старац!{S} Куд нас беда његова на њ навуче!{S} И кад бих могао да пробијем ову стену страх |
| црвених а широких турских чизама да их навуче.{S} Она му се сад у свему покораваше као дете, и |
| на и врло млада девојка, готово са свим нага. „Гледај добро, гледај; не заборави онај младеж шт |
| усколеба срце његово.{S} Више осећаше и нагађаше, но што разумеваше, шта старац сумња, и би му |
| S} Наусница га је <pb n="6" /> тек мало нагарила и остављаше да се лепо види румени лук горње у |
| . овде, двеста сребрних гроша, да је се нагледа кад игра велики чардаш?!“</p> <p>„Велики чардаш |
| од једним од најснижих кандила да је се нагледа. „Еј, јаднице моја!“ рече опет са тешким уздахо |
| а.{S} Не хтеде се одмах прекидати да је наглим прекидом не би разбудио, него све лакше и лакше |
| у само да је умири.{S} Али му лице поче нагло да бледи и жути.</p> <p>— „Хајдмо одмах у другу с |
| а.{S} Гласно се сам себи насмеја; седе, нагну чутуру, па онда узе да удешава ћемане.{S} У том п |
| део стене, на коме је био урезан крст, нагнуо се у пећину као да је био на каквој осовини.{S} |
| > <p>— „Еј, мој Рајко, зар ово да ти је награда за твоју витешку службу?!" говораше Маргита грц |
| идећеш, неће знати шта да ради те да те награди.{S} А ја знам како ће.{S} Нека одмах купи јунак |
| лабуда баш на истом том каменом кориту, над којим се ето мало <pb n="32" /> час умих, а сада — |
| ако још збораше, Маргита се беше прегла над најближим буретом, виде да на ланцету нема чепа, не |
| помолим своме Богу <pb n="157" /> овде над пећином!“ Добри моји сељаци помолише опет сребрне г |
| се под теретом крупног цвета и наднеле над руменим кровом од чесме као нека џиновска кита од з |
| оја је била тако доброга срца, па би се над твојом судбом заплакати могла.{S} Али видим није! “ |
| , благосиљаше два млада витеза, који се над једним ћивотом беху чврсто загрлили.{S} Доле поред |
| анице видео како као нека звезда трепти над његовим двором у Крушевцу, па би рекао: „хвала Богу |
| приђе к Маргити.{S} Пригну се полагано над њеном главом, гледаше је из близа у обрве, у очи, у |
| гледала ко то долази, наднесе леву руку над очи, и гледаше, очевидно узбуђена, у гомилу.{S} Као |
| кав од његова гуњца, па се ниско пригну над самим пањем и оштро га посматраше, као да броји прс |
| S} Неколике јако светле звезде трептаху над мрачном масом, која подупираше јужни крај неба.{S} |
| човека чекамо, на њ погледамо, њему се надамо.{S} Знамо да ће доћи, знамо да ће изићи некуд ис |
| мене је сад већ одбегла и сама сенка од надежде!"</p> <p>— „Немој тако!{S} Бог је добар па ће н |
| ни трепер од жудње, и шумна зрачност од надежде, и сребрн талас од чисте и невине једне мисли, |
| један буздован у десну руку, па с новом надеждом на бољи успех настави прокопавање.</p> <p>Али |
| !“ рече Рајко радосно и поносито. „Имај надежду у Бога и имај веру у мој српски образ!“</p> <p> |
| ине, где си ти Мартине ? “ Дође Мартин, надзорник од имања. „Дај неколико момака; извуците на д |
| ниска једна кућица, у којој је становао надзорник добара грофових са својом породицом.{S} Пред |
| та већ седе.</p> <p>„Ово је гроб једног надзорника имања, који је ваља да пре својих педесет го |
| рата, властелин од властелина, и сви се надмећу витешком службом слабом женскињу, нејакој сироч |
| е повиле се под теретом крупног цвета и наднеле над руменим кровом од чесме као нека џиновска к |
| да би сигурније сагледала ко то долази, наднесе леву руку над очи, и гледаше, очевидно узбуђена |
| пред њим бацамо камена с рамена, да се надскакујемо, надтркујемо и да гађамо из пушке.{S} А ра |
| мо камена с рамена, да се надскакујемо, надтркујемо и да гађамо из пушке.{S} А радним данима би |
| у слух.{S} Већ је и напустио био сваку наду, да може што разабрати у оној потмулој и неразгове |
| ар путника.</p> <p>„Ето то је пред нама Нађ-Бања!“ рече Маргита Рајку, показујући му руком; „ов |
| идови беху покривени сликама грофова од Нађ-Бање кроз последња два века.{S} Озго са таванице сп |
| ремилостива госпођа, грофица Маргита од Нађ-Бање!“</p> <p>И онда се склони на лево и дубоко пок |
| да сви чују: „ево је грофица Маргита од Нађ-Бање!“ <pb n="198" /></p> <p>— Не! премилостива гос |
| е у столицу.</p> <p>„Грофица Маргита од Нађ-Бање!“ промуца стари гроф, и она му се дворана поче |
| а се из Сегедина стигне у двор грофа од Нађ-Бање.{S} Управо и нема пута, него се тера преко рав |
| ни да рече: „ја сам Маргита, грофица од Нађ-Бање, жена грофа Аладара!““ проговори један од њих. |
| рно:</p> <p>„Ја сам Маргита, грофица од Нађ-Бање!“</p> <p>— „Била си то некад.{S} А шта си сад? |
| та си сад?“</p> <p>„Маргита, грофица од Нађ-Бање!“ одговараше она опет мирно.</p> <p>Циганин до |
| ђе, онда, тамо у оном двору, грофица од Нађ-Бање може само да ти руку стегне и речима срећу заж |
| ом кад крочим ја сам госпођа грофица од Нађ-Бање.{S} Овде сам још слободна, или управо овде сам |
| а и рече :</p> <p>— „Маргита грофица од Нађ-Бање — робиња потурченог Циганина Бекри-Бекира !“</ |
| укоше ме на обалу!...{S} Еј, грофице од Нађ-Бање, еј госпођо од толиких баштина, еј девојко око |
| говетније чух шапат Мораве: „грофице од Нађ-Бање, кћери земље маџарске, кад си се ти још смрти |
| -беговици некадашњој грофици Маргити од Нађ-Бање.</p> <p>„Силенција!{S} Силенција!“ викаше гост |
| >А сад, витеже Рајко, помози грофици од Нађ-Бање да у свој двор уђе!“</p> <p>Узеше се за руке и |
| врташе по своме сећању. „Гроф Аладар од Нађ-Бање биће сад да је мојих година!{S} Нисам слушао д |
| <p>„Молим те, брацо, је ли жив гроф од Нађ-Бање ? !“</p> <p>— „ Је ли жив?{S} Како да није жив |
| преко границе, и ударисмо ноћу на двор Нађ-Бању.{S} Старог грофа и не бејаше дома, али му беше |
| ита говораше: </p> <p>„Ти ћеш код нас у Нађ-Бањи да останеш док се не спреми све што треба за м |
| , седајте у кола, да се возимо у дворац Нађ-Бању; жени се стари гроф.“ Хајде, ђи, терај!{S} Ето |
| ја памет, која мало час хтеде да прсне, нађе опет своју присебност.{S} Моје очи мирно погледаше |
| у испод града.{S} Кад се врати к ватри, нађе старца и Маргиту како ћеретају као да су пријатељи |
| ајко да у просторијама, које затвараху, нађе онако исто по неколико катова широких полица, а на |
| могаше одмах да нађе одговора; а кад га нађе, не смеде уста да отвори, кад виде како је она очи |
| сељак, све подскакујући, оде у село да нађе, ако може, своју кућу.</p> <p>„Рекао бих да се од |
| на оне њене речи, и не могаше одмах да нађе одговора; а кад га нађе, не смеде уста да отвори, |
| трунку?“ питаше сам себе, и онога часа нађе да треба да то што је она тако безазлено казала, и |
| само кад човек уме да се удуби па да је нађе.{S} Зар пчела само са руже и крина мед купи ?{S} А |
| т и пет година.{S} Ја је носим да ми се нађе рад лека.{S} Нећемо је ноћас пити.{S} Ја је сркнем |
| рави своју слутњу.{S} Отрча јој горе, и нађе је још са сузним очима, али са осмехом на уснама.< |
| е.{S} Скочи к вратима од чатрље, али их нађе зачепљена изнутра.{S} Удари два три пута песницом |
| птала.{S} И ако нисам могла у старцу да нађем одговора чежњи својој, знала сам шта ми је дужнос |
| х био да огледам своју срећу.{S} Ако је нађем, ето је и теби! “</p> <p>Осмехну се брк Циганину, |
| аку по овакав талир, а од блага, кад га нађеш, мени четвртина ! “</p> <p>„Вала да си ми заискао |
| са напоље из овога двора у чергу, да не нађеш пут у тамницу!“ И сад из очију Маргитиних сипаше |
| је у тебе срце и чисто и јако. „Ево га нађох!“ говорах у себи и зарадовах се.{S} Али ето, и са |
| зор из пиштоља.{S} А кад разбисмо врата нађох је где лежи на поду; обнезнанила се.{S} Скидох јо |
| у том помогнем, распитивах пријатеље и нађох да може да буде.{S} Ево како: санџак-бег је овде |
| ок опет не обамрех.{S} Кад дођох к себи нађох се у некаквом гвозденом кавезу, па још окована у |
| аплакаше. <pb n="166" /></p> <p>„У теби нађох правога оца.{S} И сад ето да се растајемо, може б |
| <pb n="118" /> као лешник.{S} У другима нађоше цветове од бисера и грање од драгог камења, обоц |
| се чисто угаси.{S} Похиташе брже па се нађоше пред једним кандилом, које изнад једних сниских |
| Стигоше мало после лекари из Сегедина и нађоше да је у Рајка срце престало да куца.{S} Кад то р |
| оћи по нас!“</p> <p>У зембилу старчевом нађоше једно парче погаче, једну или две прегршти ораха |
| хватај твоје оружје да га Турци овде не нађу.{S} Тако...{S} На, хватај и овај зембил... и ову т |
| склопи очи, и пусти да њене топле усне нађу његове усне и по трећи пут, пољуби их једним дугим |
| > <p>Па се онда Циганин мало устави.{S} Наже чутуру и опет се добро напи, као да се мало поткре |
| ри-Бекиру.{S} Циганин промрмља нешто па наже чутуру и добро повуче.</p> <p>„Ја да црних калуђер |
| г сахтијана, извијене у вршак који беше назад поврнут.</p> <p>Већ по виткости и лепоти стаса, и |
| руке златну бурму.{S} Кад отвори врата наиђе на Ружу, која врисну и мало што не паде.</p> <p>„ |
| вам: „ено су у божјој руци!“ На пакост, наиђоше на твоју ластавицу и доведоше је!{S} Што је дов |
| су учинили седам или осам корачаја, па наиђоше на друга гвоздена врата, па онда и на трећа.{S} |
| бој се; ево моје руке!“</p> <p>У мраку наиђоше једно на друго.{S} Обема рукама својим обеси му |
| ушан бледи пламичак, који <pb n="97" /> наизменце засветли, па побледи, засветли па се чисто уг |
| нежна кћи после дугог страдања и лутања наишла изненадно на још нежнију матер своју, па јој пал |
| ак и благ поветарац дуваше отуда.{S} Из најближе шуме с ону страну долине, стуб од белога дима |
| да заповеди, да ме људи његови обесе о најближе дрво до моје пећине, па ме после ви мртва скин |
| Маргита нареди да српски сељаци пођу у најближе село, где има српски поп, да га доведу да очит |
| вчег баци.{S} Па онда посрћући крочи до најближег сребрног престола, брзо пребаци митру са њега |
| њих двоје стигли на врх једнога Дунаву најближега од космајских висова.</p> <p>На самоме врху |
| ада.{S} То је стари пустиник давао знак најближем селу под брдом, да му се пошље један или два |
| а не казујући, помогну изнети ковчег на најближи вис космајски.{S} Чекали су да падне сутон, па |
| још збораше, Маргита се беше прегла над најближим буретом, виде да на ланцету нема чепа, него о |
| је Мустафа-бег Алаџа-хисарли, један од најбогатијих спахија турских, своме старом пријатељу Ха |
| Сегедин, <pb n="210" /> нека доведе два најбоља лекара.{S} Нека поведе и за њих оседлане коње, |
| али некако не могаше да подеси како је најбоље.{S} Узе да се на себе самога срди. „Е баш сам н |
| ко је говорио онај јунак, и шта се коме најбоље свидело у оној песми.{S} У песми о Страхињи мен |
| поломе мамузе.{S} С овога платна можете најбоље да видите, како је град некада имао двојаких зи |
| уњадија Јанош од наше горе лист, а знам најбоље по томе, што је прадед или чукундед моје старе |
| куда ћемо ?! “ питаше Рајко; „,ја велим најбоље је склони се ти у једну од ових одаја, ја да об |
| д је; али се на њ можеш поуздати као на најбољег јунака.{S} Његов ми је стриц једном живот спас |
| оваше се нешто са патер Хијеронимијем у најбољој одаји караван-сераја.{S} Мало час па изађе пат |
| искупљених око једног грма!{S} И његова највећа мука, коју мучи, није Турчин, него неслога српс |
| иких баштина, еј девојко око које су се највећа господа маџарска и највећи наши јунаци купили, |
| од Галамбоша, праћен неколиким синовима највеће господе маџарске, путовао је као изванредни пос |
| о које су се највећа господа маџарска и највећи наши јунаци купили, да им траке на застави везу |
| ганин, па ковао клинце за потковице.{S} Највише да му је било тридесет година.{S} Мало подаље о |
| своје растурени престо.{S} Што је Рајка највише зачудило, беше што по средини између она два ла |
| будих се! “ — „Биће да свака млада жена највише о накиту и снива!“ рече Рајко као да је некакав |
| као веверица; час би се дрско успела на највиши зид па се усправила да стоји као кип, и са усхи |
| и углачали, и онда њих двоје стадоше на највиши врх њен, једно поред , другог.{S} Беше у оној д |
| а једна гомила сувог грања горела је на највишој и најширој зидини од разваљеног града.{S} То ј |
| волели.{S} Сад, видиш ли чак на врху на највишој зидини од куле нешто као гвоздену чакљу?“ „Вид |
| ово господину: видиш ову кулу; у њој су најволели да заједно станују цар-Лазар и <pb n="9" /> ц |
| ногог поноса никоме лепо да одговори, а најгоре мени своме господару!“</p> <p>„Ама ја дођох да |
| ва, него што је он од све момчадије био најјачи.{S} Није било лако ни од шале носити таква јуна |
| ше.{S} Па онда пробра из оба бокора два најлепша струка и стави их у десну руку Рајкову. „Ево т |
| а слушао сам од Турака да се у Стамбулу најлепша Ђурђијанка робињица може да купи за хиљаду гро |
| ој песми.{S} У песми о Страхињи мени се најлепше учинило да је оно, како је тај наш јунак извод |
| господине!{S} Баш си научио што и јесте најлепше у нашем говору.{S} Напред ћемо сви ако Бог да! |
| ној пробијаше кад помишљаше да је треба најмање четири, ако не и пет стопа у дужину, две стопе |
| ко без речи и вечере.{S} Него то је још најмање јада.{S} Кад се позно у ноћ врати, искупи нас с |
| .</p> <p>— „Рајко,“ поче Маргита својим најмекшим и најслађим гласом, „Рајко, ето мога двора.{S |
| „Ево ти кеса са пет стотина талира.{S} Најми у Сегедину лађу, која ће Тисом па Дунавом да носи |
| артин, који је успео да за велике новце најми неколике сељаке да, ником ништа не казујући, помо |
| је и љубазник и вереник и најприснији и најмилији род.{S} Нико од вас не зна колико је он невин |
| Стигао беше извештај од Мартина, да је најмио лађу и да је у Сегедину све готово.{S} Маргита н |
| S} Иди види чија је!“ „Па то је Мандина најмлађа кћи Сокица!“ прихвати мој Мартин.{S} Одмах дај |
| да удеси струне како му уху требаше.{S} Најпосле их удеси, и поче да гуди неописано жалостив је |
| страшније и грозније муке.{S} Дошао је најпосле дан, у који је моје слабо и очајно срце рекло: |
| и час на Рајка час на Маргиту, па му се најпосле на овој очи зауставише. „Или ме старе моје очи |
| на његову мишицу.</p> <p>„О, шта ли ће најпосле да буде од нас двоје?!“ рече она својим слатки |
| белим хлебом и појио црвеником вином, и најпосле пустио на веру, да иде да откуп саставља.{S} С |
| а десно, прођоше многа гвоздена врата и најпосле стигоше на једне степенице од камена, које су |
| нам је Бог дао!“</p> <p>Рајко разгледа најпре је ли седло притврђено како треба, опипа сваки к |
| а светиња.</p> <pb n="98" /> <p>Маргита најпре и не гледаше у иконостас него у њега.{S} Учини ј |
| дворану.</p> <pb n="151" /> <p>Тамо је најпре спусти на један од оловних ковчега, подметнув јо |
| озва малим и великим чардашем, он би ме најпре хладним клештима штипао, а кад ја упорно нећу не |
| певача и да му је ближе.{S} Загледа се најпре у Рајково лице и не трепташе док он описиваше тр |
| а а пред самим пањем.</p> <p>Маргита се најпре дохвати руком својом за рукав од његова гуњца, п |
| ачке.</p> <p>Са онога прага, на коме се најпре онако у чуду зауставише, ваљало је силазити прек |
| осто грцајући од плача.</p> <p>Рајку се најпре учини да се негде неко велико сребрно кандило га |
| го не дуљим.{S} У Крушевцу ме затворише најпре у кулу, па онда сутра <pb n="155" /> дан изведош |
| о да се ходник повија у круг.{S} Пођоше најпре на десно, прођоше многа гвоздена врата и најпосл |
| а.{S} Са кола скочи доле Рајко, дохвати најпре из сена своју дугу пушку, па онда хтеде прихвати |
| омче стиди да призна; него чекај, да му најпре наместим срце!{S} Па онда мој стари господин иза |
| ожје да пођемо!“ рече Рајко. „Ево ја ћу најпре изаћи да видим да нема кога.{S} Ако никога нема |
| лина?!{S} За што да ти не буде присна и најприснија, рођена и најрођенија... за што да је јаком |
| лији но да ми је и љубазник и вереник и најприснији и најмилији род.{S} Нико од вас не зна коли |
| не буде присна и најприснија, рођена и најрођенија... за што да је јаком својом мишицом не заг |
| Рајко,“ поче Маргита својим најмекшим и најслађим гласом, „Рајко, ето мога двора.{S} Тамо ногом |
| капелу Рајко се заустави под једним од најснижих кандила да је се нагледа. „Еј, јаднице моја!“ |
| {S} Нареди те јој Ружа извади из ормана најтање свилене тканине, које је око врата и на својим |
| у, истину!“ настави Маргита. „Кад ми је најтеже бивало, па бих, окупана у сузама, заспала под з |
| ила сувог грања горела је на највишој и најширој зидини од разваљеног града.{S} То је стари пус |
| тер Амброзијус у мртвој тишини и тек се накашља, а двокрилна се врата расклопише силним једним |
| а и три пута.{S} Поћута мало, и опет се накашља и онда рече: </p> <p>„Плот је слаба а дух је ја |
| истини казати!“ одговори Рајко.</p> <p>Накашља се старац и два и три пута.{S} Поћута мало, и о |
| старим послаником, и док се матер нешто накашљиваше поче да говори:</p> <p>„Лепо ми је у служби |
| те моме младожењи прибоде на прса један накит у облику срца, а сав од рујног рубина, и онда мој |
| “ — „Биће да свака млада жена највише о накиту и снива!“ рече Рајко као да је некакав <pb n="14 |
| срди што ово двоје дођоше да га гледају нако се гаси.</p> <p>Рајко отвори она сниска врата од р |
| е робиња необично дуго на чесми; остави наковањ и чекић и клинце, догега до на место са кога се |
| идина градских зачу се куцкање чекића о наковањ.</p> <p>„Ево је иде!“ рече младић па се подиже |
| ан, трештен пијан.{S} Хајде почесмо.{S} Накриви капу старац, подбочи се у десни бок, куцну пето |
| говораше Рајко с веселим узбуђењем, па накриви мало своју шубару.</p> <p>— „Откуд ја могу знат |
| ; „мајстор сам од ћеманета; мајстор сам налбанта; а <pb n="41" /> мајстор сам и од мегдана, и п |
| казивао у напред; главу беше мало повио налево унатраг, као да се окреће к јунацима својим и ка |
| дивнија душа гледа.</p> <p>Тек је била налила ибрик водом и подметнула котлић, па се замишљено |
| млади петак, кад се смркло.{S} Баба је наложила велику ватру на огњишту у кухињи.{S} Кад је ст |
| ајко мишљаше да ће је бити какви козари наложили били.{S} Али кад јој приђоше ближе, опазе да в |
| чала о твоме робовању у Турака!{S} Дед’ нам причај што!“ „0, грозим се и да погледам натраг!“ р |
| а одзив рене: „живога Бога!“ И не треба нам бољи одговор.{S} Не бојмо се!“</p> <p>„Учинило ти с |
| ћи ћеш и брашненица и још понечега чега нам је Бог дао!“</p> <p>Рајко разгледа најпре је ли сед |
| д опет ударише пси у лавеж!{S} Децо, да нам сам Бог помогне, ово се ваља на нас мука и невоља!“ |
| Хајдете сад у име Божје за мном, и нека нам је сам Бог у помоћи!“ рече стари Мартин, па пође на |
| подин сазва нас све у велику дворану па нам рече: „ово су вам од данас госпође.{S} Слушајте њих |
| го ето ћемо се скоро и растати, а ништа нам ниси причала о твоме робовању у Турака!{S} Дед’ нам |
| и да се с тобом растајем.{S} А већ није нам друго!{S} Нека је хвала Богу који нас, ето, пред тв |
| <p>— „Махни се тога!{S} Хвала Богу није нам невоље да крв проливамо.{S} Него ево у моме сиџадет |
| њему се некаква велика невоља десила те нам не долази! “</p> <p>— „Нећу ти крити, госпођо, да и |
| <p>— „Немој тако!{S} Бог је добар па ће нам помоћи!" рече Рајко сад већ с великим поуздањем. <p |
| од малих оних врата. „Ко зна колико ће нам дуго требати свећа.{S} Да мало приштедимо.{S} Доста |
| мој, беже... немој амана ти!...{S} Неће нам се на добром проћи ако тамо ударимо! “</p> <p>„ Рек |
| ијем ове катанце.{S} Може бити отвориће нам се излаз на светлост ! “</p> </div> <div type="chap |
| мајстора Борчија.{S} Једнога дана рече нам Борчија: „хајде, седајте у кола, да се возимо у дво |
| лужим, те да се ропства избавиш, ако би нам Бог помогао!" говораше Рајко мирно и просто као о н |
| , кумим те Богом и светим Јованом, јави нам се и помози да одавде изађемо !“ </p> <p>Нико не од |
| сад још већма узбуђеним гласом: „помози нам Боже и Богородице!{S} Ако је тамо нека нечиста авет |
| , беже, амана ти! лепо он нас учи, вели нам: слушајте царске људе и будите им покорни, не бунит |
| пред санџак-бега. „Аман, беже, поклони нам га!“ — „Јок, валах!“ рече бег презриво, па уста те |
| е му Маргита озбиљно и свечано; „био си нам свагда веран слуга.{S} Тако ти свега што ти је мило |
| и сељаци да ме одбране и измоле. „Немој нам га, беже, амана ти! лепо он нас учи, вели нам: слуш |
| заклињем Богом и светим Јованом, казуј нам се!{S} Ако си авет, у име свете Тројице и силом час |
| и дангубе.{S} Сад смо на невољи па нек нам Бог опрости; а кад будеш у срећи и у господству сет |
| .{S} Лези ту па се одмори и испавај док нам старац не дође.{S} А ја ћу ено тамо поред оног окло |
| иш.{S} Хајдмо да сечемо стену.{S} Друго нам сад и нема!“ </p> </div> <div type="chapter" xml:id |
| амсови без Турака, стигли овамо.{S} Ако нам свети отац <pb n="84" /> не зна показати каква сигу |
| ећину живи провучемо, па већ после како нам Бог да!“</p> <p>„Да пођемо!“ рече Маргита; „али уна |
| оха. „Зар баш тако?“ питаше. „Јест тако нам очију, лепо нас учи да ено вам покорни!“ „Учи вас д |
| апевао по неку песму јуначку.{S} Ваљало нам је добро да тувимо што пева, јер би нас после питао |
| тависмо; и била је ето једна ноћ; и ето нам ове зраке казују да је на пољу опет освануо дан, а |
| ш покојни стриц, Бог да му душу прости, нама момчадији свагда говорио: кад си у неприлици па не |
| ем подвргнете питање просто, ко је њега нама наметнуо, ако посмотрите непрекидно хвалисање њего |
| } Подиже је са колена, па је пред свима нама пољуби и само рече : „голубице моја, тебе ћу да љу |
| ади пар путника.</p> <p>„Ето то је пред нама Нађ-Бања!“ рече Маргита Рајку, показујући му руком |
| овоме часу веран пријатељ!{S} Пођи пред нама, одведи нас у дворану где је гроф, отвори врата и |
| или машта, или је ово све у истини пред нама јава!“</p> <p>— „Хајде да сиђемо да разгледамо шта |
| дрскост којега толико изненађује, није нама од стране Сарацена са извесном намером да импедиме |
| ћа те та трећа полуга држи!{S} Тешко би нама било да си и њу одвалио!“ рече Маргита па се сва к |
| на латинском језику говори :</p> <p>„Ко нама, о великомоћна и сјајна господо, јемчи, да преласн |
| а ко тебе посла с таквим порукама овамо нама ?! “</p> <p>— „Ко ме посла?!{S} Како ти то питаш?“ |
| одмицати; него да је зовнемо да седи с нама на миру док твоји људи не дођу,“ рече Рајко старцу |
| И кад она срећна жена, којој је судбина наменила да једнога дана поред тебе стане, узме да носи |
| {S} Ето, какву <pb n="165" /> ти службу намењујем, и ето какав ти аманет желим да предам.{S} Да |
| ије нама од стране Сарацена са извесном намером да импедимента процесији <pb n="25" /> нашој у |
| може јој обући и кафтан од зелене чохе, намести јој на главу високи сукнени саркол јаничарски, |
| >Маргита спусти главу на Рајково гуњче, намести се и пови се гипко телом до на саму ивицу од ол |
| је, у седло.“</p> <p>И поможе јој да се намести.</p> <p>»Да ми нису ове широке турске чизме,“ и |
| иди да призна; него чекај, да му најпре наместим срце!{S} Па онда мој стари господин изађе напр |
| екох Турцима: „док ви одаберете грану и наместите све што треба, ја да се мало помолим своме Бо |
| двргнете питање просто, ко је њега нама наметнуо, ако посмотрите непрекидно хвалисање његово са |
| у руку Рајку да јој га придржи, а сама, намештајући ћерћелију на грудма и закопчавајући јелек, |
| а два брзо распршташе.{S} Кад Рајко узе намештати и онај трећи на доњој полузи да му буде на бо |
| ј чанак, подасу оба пиштоља, па их онда намешташе <pb n="86" /> по земљи једно поред другог на |
| то на једну то на другу црвену чизму и намешташе их у широке бакрачлије. „Него да видиш, какве |
| млада жена тапкаше ластавицу по врату и намешташе јој чупу од гриве изнад чела и тепаше јој неш |
| ше пред трећом једном сликом, која беше намештена лево од оне велике у средини, а на онако исто |
| .{S} Мора бити да су од вајкада били ту намештени па зарђали, јер се прва два брзо распршташе.{ |
| ни се ето већ смучило !{S} И кад год је намиришем одмах ми се смучи, и да не сркнем просто да ц |
| усти се на под под ноге Душанова коња и намисли да ту будан ноћ проведе. </p> <pb n="138" /> </ |
| Бекри-Бекир узе да ме усијаним клештима наморава да пред Турцима играм.... ех, не могу вам од з |
| "154" /> напоље, па на зидине од града; нањушише на цеви оловне што воде ваздух доле, па да вид |
| иља и туга уједно; обрве саставио, чело наоблачио.{S} Дохвати своју арнаутку, огледа јој кремен |
| растапала у росу којом се трава свуда у наоколо оросила.{S} Цвет од зове замириса пунијим дахом |
| ну и други пут и трећи пут. „Шта је сад наопако?!“ мишљаше <pb n="58" /> Рајко у себи, па се вр |
| а црвену свилену мараму, везах јој руке наопако, понесох је до мога коња, скочих у седло, приве |
| а одмах купи јунаке драговољце, нека их наоружа и нека ти их преда да с њима једнога дана у Срб |
| растурим лажне пријатеље.{S} Ако ме ко нападне, имаће ко и да ме брани.{S} Ако не би ти хтео, |
| месечини румен његова сунчевом топлотом напајала?...{S} Је л’, каква се топлота из њега и каква |
| постојано у лице Маргитино и пажљиво је напајаше хладном водом из златног пехара.{S} Мало час п |
| кошуље и додаде је Циганину.{S} Овај се напи као што би се жедан бистре воде напио, па кад спус |
| да теби и свакоме твоме помоћнику! “ и напи се, и мало што се не загрцну као неко дете. <pb n= |
| е на њу да се прихвати.{S} Она се жудно напи млека, одломи један комадић погаче, па поче да јед |
| устави.{S} Наже чутуру и опет се добро напи, као да се мало поткрепи, после оног чуда и белаја |
| ло додаваше чутурицу и Маргити и Рајку, напивши се и сам, па онда опет настави: „посадише ме на |
| ијус из великог хришћанског милосрђа да напије садашњој Румели Беглер-беговици некадашњој грофи |
| кован а пун вина, који беше дохватио да напије здравицу.{S} Вино се просу по <pb n="203" /> сто |
| че:</p> <p>— „Хоћеш ли ме пустити да се напијем воде из ибрика?“</p> <p>Она се сави хитро као в |
| се напи као што би се жедан бистре воде напио, па кад спусти чутуру поред себе на асуру, рече:< |
| е се о зембил у оном мрачном ходнику и +напипа руком ону тикву с водом.{S} После неколико трену |
| <p>ПРИПОВЕТКА С КРАЈА XVII ВЕКА</p> <p>НАПИСАО</p> <p>ЧЕД.{S} МИЈАТОВИЋ</p> <gap unit="graphic |
| слаше тобож некога у Цариград да донесе написмено, како сте се ви потурчили, а неког другог све |
| у четинарске горе ужичке, да се у њима напоји мирисом од јела и борова, па да онда проструји к |
| убан онога јутра кад ће поћи на Косово, напојио свога лабуда баш на истом том каменом кориту, н |
| нема!{S} А ти безобразна комедијашице, напоље одавде!“</p> <p>Диже се једна граја, којој се пр |
| стене!{S} Па онда појуре <pb n="154" /> напоље, па на зидине од града; нањушише на цеви оловне |
| о, дижи се са те столице, па овога часа напоље из овога двора у чергу, да не нађеш пут у тамниц |
| оге Циганинове.{S} Па онда једним живим напором окрете Циганина на прса и мало по мало и не без |
| овезана аковчад.{S} Отрже силним једним напором заклопче са првог акова, загњури руку, подиже ј |
| Рајка.{S} Али се синоћ патер Хијероними направио изванредно мудар и прозорљив.{S} Кад оно Рајко |
| ци код Сенте.{S} Синко, напред! напред! напред!“ </p> <p>Рајка подиђоше мрави од узбуђења.{S} Б |
| рекав три пут српски: „напред! напред! напред!“</p> <p>„Пресветли господин вели,“ узе патер пр |
| ио у битци код Сенте.{S} Синко, напред! напред! напред!“ </p> <p>Рајка подиђоше мрави од узбуђе |
| неком наступу заноса да виче: „напред! напред браћо!{S} Ха, нек се зна ко смо!{S} Напред за на |
| и заврши рекав три пут српски: „напред! напред! напред!“</p> <p>„Пресветли господин вели,“ узе |
| да чује како цар виче: „напред, јунаци! напред српски соколови!“ па поче и сам као у неком наст |
| ђе да се битка бије, онда само: напред, напред, <pb n="29" /> напред!{S} Те сам речи од њих нау |
| па уз зидине одјекиваше узвик: „напред, напред!“</p> <p>Маргита не беше поред њега.{S} Беше кро |
| својој и, пустив је, рече: „сад, хајде, напред, води како знаш!“</p> <p>„Хвала ти, госпођо !{S} |
| е зна ко смо!{S} Напред за нашим царем, напред!“ И његова се вика узе да ломи испод свода и по |
| њих научио у битци код Сенте.{S} Синко, напред! напред! напред!“ </p> <p>Рајка подиђоше мрави о |
| з отворена своја уста довикује: „овамо, напред! ко је Србин и српскога рода!“ Цела та прилика, |
| А кад дође да се битка бије, онда само: напред, напред, <pb n="29" /> напред!{S} Те сам речи од |
| нда само: напред, напред, <pb n="29" /> напред!{S} Те сам речи од њих научио у битци код Сенте. |
| ред браћо!{S} Ха, нек се зна ко смо!{S} Напред за нашим царем, напред!“ И његова се вика узе да |
| што и јесте најлепше у нашем говору.{S} Напред ћемо сви ако Бог да!“ Поклони се и свој осталој |
| га! </hi> Ми ћемо ево у име живога Бога напред.{S} Држ’ се, госпођо, моје руке ако се бојиш, а |
| а!"</p> <p>Пођоше још неколико корачаја напред и угледаше један мали и сићушан бледи пламичак, |
| {S} Сад немој то да уквариш, него хајде напред, показуј пут у караван-серај!“ рече му патер.</p |
| це!{S} Па онда мој стари господин изађе напред, те моме младожењи прибоде на прса један накит у |
| г у помоћи!“ рече стари Мартин, па пође напред.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18920 |
| о на турски Хасан-аги Зулуфлији, и пође напред.{S} Хасан-ага даде заповест јаничарима и чаушима |
| оди!“ рече Рајко радосно узбуђен и пође напред. </p> <milestone unit="*" /> <p>Сиђоше ка скели. |
| урвине старе цркве Лазарице младић пође напред к једном обрваном платну од зидина, које се насл |
| тебе.{S} Ходи!“ рече Рајко и одмах пође напред.</p> <p>Узани ходник у зиду савијаше у лево од о |
| је са свим други човек.</p> <p>Јахао је напред сам и замишљен.{S} Изгледао је као да је покисао |
| амо је <pb n="23" /> Рајко јахао и даље напред, много нешто замишљен.</p> <p>Био је и невесео и |
| оз њиве и поља и испод дрвећа жураше се напред а све правцем уз Мораву.</p> <p>Целим путем до с |
| оће да стегне сву памет своју, погну се напред и гледаше жудно у далеке ватре на обзорју.</p> < |
| уда и махаше њиме десно и лево и пођоше напред корак по корак.</p> <p>„Ево једних врата!“ приви |
| ој месечини пошли су све корак по корак напред.{S} Кад већ измакоше из сеоских атара, онда се н |
| на, око које се она гомила повијала час напред, час на десно, час на лево.{S} Уз њега и око њег |
| коњу, који се пропиње у вис да скочи у напред.{S} Цар је имао на глави шлем, по коме се око че |
| ци држао је го мач, па њиме показивао у напред; главу беше мало повио налево унатраг, као да се |
| устрептане игле, па кивно боцкаше час у напред, час у десно, час у лево.{S} Маргита врисну и ма |
| ам као у неком наступу заноса да виче: „напред! напред браћо!{S} Ха, нек се зна ко смо!{S} Напр |
| ини му се чисто да чује како цар виче: „напред, јунаци! напред српски соколови!“ па поче и сам |
| аџарски и заврши рекав три пут српски: „напред! напред! напред!“</p> <p>„Пресветли господин вел |
| ног оклопа уз зидине одјекиваше узвик: „напред, напред!“</p> <p>Маргита не беше поред њега.{S} |
| д врата и њиховог оквира и не без јаког напрезања одви је од прилике за пола палца.</p> <p>Ника |
| .{S} После живог веслања, не без силног напрезања, сав црвен у лицу и са крупним знојем на челу |
| ине растављаше.{S} Дуго су са све већим напрезањем и притајивањем свога дихања ослушкивали, да |
| би.</p> <p>Циганин беше дошао к себи и напрезаше се силно да збаци са себе Рајка, и бацакаше с |
| > <p>„Е, господа веле да си им се доста напричао, и да си ето баш лепо завршио.{S} Сад немој то |
| чело, као да се увери да му лубања није напукла, па задовољан тим претходним, и ако врло површн |
| спођо, помеша ту воду с некаквим вином, напуни један воловски рог и даде грофу да из њега три п |
| чуда, скиде му с руке оне влажне крпе и напуни му њима уста као чепом, те сад већ не могаше ни |
| заповедила да се гвозден један котарац напуни лучем и катраном, да се све то обеси о ону гвозд |
| сва се кућа затресла, а кухиња се димом напунила.{S} Баба онда узме грофа за руку, одведе га пр |
| мирисним прстима својим.{S} Очи јој се напунише сузама.{S} Узе кршити руке своје, па их онда с |
| претпоследњу, кад у томе брзоруки момци напунише све пехаре редом, онда један старачки а промук |
| беше сав претворио у слух.{S} Већ је и напустио био сваку наду, да може што разабрати у оној п |
| , витлају дугачким татарским камџијама, напуцкавају самсове а сами урлају; самсови јуре њушкају |
| S} Маргита се није од њега одмицала.{S} Нареди те јој Ружа извади из ормана најтање свилене тка |
| <p>Кад већ гроб би доста дубок, Маргита нареди да српски сељаци пођу у најближе село, где има с |
| да је у Сегедину све готово.{S} Маргита нареди да с њоме пође Ружа, Мишко и још пет момака. <pb |
| ља да пре својих педесет година умр’о и наредио да га овде сахране! “</p> <p>— „Ух!“ рече Рајко |
| е виде да се заплаче.{S} Али је почешће наређивала да је оставе саму поред мртвог Рајка.{S} Са |
| а има неки Светогорац испосник, за кога народ прича да чуда чини.{S} Не знам да л’ му смемо при |
| , усред Шумадије, да се дигне човек, да народ ослободи.{S} Његови јунаци не носе сребрне челенк |
| и па једнако по народу пролазе.{S} Пође народ к цркви на сабор.{S} Помоли се Богу, приложи цркв |
| вратићеш се да ослободиш и усрећиш свој народ.{S} И онда... онда ће доћи и дан у који ће се наћ |
| о земљи пуно пљоскица од лискуна, а наш народ вели, да су то љуспе што падају од змајевских пан |
| има чиме довршити васкрс целог српског народа.{S} Ето тога човека чекамо, на њ погледамо, њему |
| чувам и њен образ, и мој образ, и образ народа од кога сам!{S} Хоћу да се у Маџарској и Маџарим |
| је још неколико млађих људи у маџарској народној <pb n="3" /> ношњи, а и један дежмекаст човечу |
| м ја, вели, има племенитих људи у твоме народу.{S} У последњем рату, имао сам ја, вели, у мојој |
| S} Бога ми као да су живи па једнако по народу пролазе.{S} Пође народ к цркви на сабор.{S} Помо |
| епшом чиниле, — кад погледате то лице и нарочито оне очи, онда се лепота и милина стаса заборав |
| к ћесара и краља угарског у Цариград по нарочитом послу, од кога је зависило хоће ли се истом з |
| добар.{S} Он мене гони од како ме је из наручја матере моје отргао.{S} Али, молим те, Ружо, каз |
| среће имала! “</p> <p>Подиже је у своме наручју и однесе је као што би млад пастир јагње понео. |
| залуташе очи твоје, кад је оно у своме наручју на сребрном столу, а из златног пехара, водом з |
| пајаше, виде да је готово у своме левом наручју загрљену држи, и да је њена глава наслоњена на |
| а којој Богородица држаше малог Исуса у наручју.{S} Ту се она спусти на колена, а душа јој се в |
| то да кажем.{S} Ево ти сада казујем.{S} Нас судбина венчава.{S} Рајко, витеже без замерке, ево |
| ио и женскадију да стане иза мушкиња, а нас момчадију посадио би на земљу право испред себе, до |
| Сокице у двор.{S} Стари господин сазва нас све у велику дворану па нам рече: „ово су вам од да |
| прилици чекаће да се добро смркне па да нас изведе!“</p> <p>„Он ти рече,“ прихвати Маргита, „да |
| ну носи сребрн талир, да одмах дође да нас превезе! “</p> <p>Сељаче није никада видело толико |
| мари ни за тебе ни за мене, баш као да нас и није!{S} Све једно; нека госпођа буде робиња, нек |
| сигурна склоништа у овим урвинама, онда нас само Бог једини чудом каквим спасти може, а друкчиј |
| паст, гласно викну: нећу!{S} Тек се иза нас продра мој старац: попе, питај мене, ја сам им кум! |
| S} Да мало приштедимо.{S} Доста је нека нас води та светлост у твојој руци! “</p> <p>Рајко за т |
| а буде!</p> <pb n="107" /> <p>Само нека нас срећа послужи да се дохватимо лепе земље маџарске, |
| да нам сам Бог помогне, ово се ваља на нас мука и невоља!“</p> <p>„Рајко, хајде да бегамо!{S} |
| х—Алах!“ грунусмо у двор, она пуцаше на нас кроз прозор из пиштоља.{S} А кад разбисмо врата нађ |
| и не вребају.{S} Било је пред подне кад нас овде затвори.{S} По свој прилици чекаће да се добро |
| ница старе господе од овога града изнад нас, и ово су све мртвачки ковчези.{S} Их, шта их је!{S |
| > <p>„Како је дивно звездано небо изнад нас!{S} Како је лепа и мирисна сва ова околина!{S} Чист |
| м тамњан.{S} Долази од те стране испред нас.{S} Овде ће бити негде нека светиња!"</p> <p>Пођоше |
| p> <p>„О, шта ли ће најпосле да буде од нас двоје?!“ рече она својим слатким гласом.</p> <p>То |
| е подозрив.{S} Али ви познајете боље од нас ове људе овде, па кад ваша логика каже да је младић |
| терет да делимо подједнако.{S} Ко се од нас двоје пре у гроб сломије, сломиће се пре не због не |
| Турке.{S} А дотле би ти могао лепо код нас да останеш и да спремаш војску.{S} А кад рат почне, |
| о Маргита говораше: </p> <p>„Ти ћеш код нас у Нађ-Бањи да останеш док се не спреми све што треб |
| {S} Па онда сиромах онај старац!{S} Куд нас беда његова на њ навуче!{S} И кад бих могао да проб |
| ога смука, смук мене, ја вас, а Бог све нас.{S} Нека му је слава!“</p> </div> <div type="chapte |
| ће онај жубор престати.</p> <p>Па дође нас кад престаде.{S} Изгуби се и последње неразговетно |
| ате!{S} Немојте на свечеву пећину, хоће нас белај снаћи!{S} Аман беже да скренемо у лево!“ вика |
| да л’ знаш, пуно празника — искупио би нас све, па у поље да се пред њим бацамо камена с рамен |
| нам је добро да тувимо што пева, јер би нас после питао шта је радио и како је говорио онај јун |
| ран пријатељ!{S} Пођи пред нама, одведи нас у дворану где је гроф, отвори врата и викни да сви |
| е нам друго!{S} Нека је хвала Богу који нас, ето, пред твој двор срећно доведе!“</p> <p>— "О, ј |
| код онога доброг старца!{S} Ох, куда ли нас двоје сад идемо?!“</p> <p>„Притврди своје срце, гос |
| да.{S} Кад се позно у ноћ врати, искупи нас стриц све и старо и младо око огњишта, изведе Марка |
| престо.{S} Спреми све што треба и чекај нас на обали више Гроцке."</p> <pb n="222" /> <p>Узалуд |
| p> <p>„Хвала ти, госпођо !{S} А Бог нек нас води!“ рече Рајко радосно узбуђен и пође напред. </ |
| „Немој нам га, беже, амана ти! лепо он нас учи, вели нам: слушајте царске људе и будите им пок |
| емљом <pb n="174" /> били заједно и ево нас под небом заједно, и свуда смо верно једно уз друго |
| !{S} Причаћемо ти све по реду, само ако нас пустиш да се гдегод овде преко ноћ склонимо!"</p> < |
| срца поче да се стишава.</p> <p>— „Ако нас свети отац нема где да сакрије, онда ваља мрети, — |
| ориш као да си видовита.{S} Овде је око нас по земљи пуно пљоскица од лискуна, а наш народ вели |
| госпођо да разгледамо све ово чудо око нас!“ рече јој Рајко, па онда с њоме заједно сиђе с пос |
| цу Теодосију у Вујан, да му каже да смо нас двоје за вечност заједно, и да умирем благосиљајући |
| животу!...{S} Збиља, Рајко.... ето смо нас двоје и под земљом <pb n="174" /> били заједно и ев |
| ћи ће Рајко Маргити. „Старац ће доћи по нас кад се отресе Турака.{S} А можда се боји да га иза |
| иш, а у том ће ваља да и старац доћи по нас!“</p> <p>У зембилу старчевом нађоше једно парче пог |
| ко?“ питаше. „Јест тако нам очију, лепо нас учи да ено вам покорни!“ „Учи вас да сте покорни до |
| е стари гроф.“ Хајде, ђи, терај!{S} Ето нас тамо.{S} Свирај, певај, пиј, лупај, свирај, целу но |
| одобрава.</p> <p>„Е баш ми је жао, што нас двојица не можемо да се разумемо!“ рече Рајко гледа |
| пођо, шта ти зовеш школом витешта?{S} У нас има по манастирима школа, где се учи књига и летург |
| и момчадије.{S} Сваког празника, — а у нас је, не знам да л’ знаш, пуно празника — искупио би |
| ну и своју господу.{S} Тако је било и у нас за нашег цара Душана.{S} Ето, погледај га, какав је |
| <p>„Шта те ја знам!“ одговори Рајко. „У нас се крштене душе не продају, а слушао сам од Турака |
| а јој се очи још топлије засветлише; „у нас је цела властела једна велика школа за витештво.{S} |
| Има ли такве шкоде у вас?!“</p> <p>— „У нас,“ рече Маргита поносито, па јој се очи још топлије |
| ба!“ прекиде га Манда љутито; пала међу нас из ноћи као из црног пакла!“</p> <p>„Молим!“ викну |
| >„Сад ево једне прилике, пала овде међу нас као с неба...“</p> <p>— „Није с неба!“ прекиде га М |
| ода бруји, цвет мирише, ено негде близу нас шева цвркуће, дан свањива, а све то ништа не мари н |
| ја, као да је смрт близу њега или близу нас! — Не, не ; немој да ти срце зебе у часу кад ето ће |
| део, био би леш његов!{S} Њега су Турци насигурно убили!{S} Не може бити друкчије!“</p> <p>Учин |
| Сибињској.{S} Беше ту пуно слугу, који насипаху празне боце и кондире вином, да буду готови да |
| дном обрваном платну од зидина, које се наслањаше на високу кулу једну.</p> <p>„Ево, да сад иза |
| је лежала и главом и једном руком преко наслона од сребрног престола.{S} Била је бела у лицу ка |
| рљивошћу сестринском према брату своме, наслони своју главу на његову мишицу.</p> <p>„О, шта ли |
| а њима!"</p> <p>Маргита се подиже мало, наслони лакат од леве руке на узглавницу од Рајкова гуњ |
| дуго до пола ноћи!" рече Рајко, па онда наслони грлић од чутуре на своја уста, убриса га рукаво |
| причала.{S} А кад ова доврши, онда она наслони чело на дрвени сто па бризну плакати.</p> <p>„А |
| у себе погледе његове, и онда полагано наслони свој успламтели образ уз образ његов, за једно |
| ала њена рука, на коју она баш мало час наслони лице своје.{S} Тек онај тајни тихи гласић шапут |
| десну руку на лево раме Рајково, па ту наслони своју главу. „Пусти ме,“ рече му шапутом; „да с |
| ом и дугом косом, седео је на престолу, наслонив обе руке на велики и широк мач, којега је држа |
| ло подаље од њега седела је на земљи, а наслонив <pb n="11" /> се леђима на плетер од чатрље, м |
| ом стајала је као кип робиња његова, па наслонив главу на десну руку, а подупрв лакат од те рук |
| за стену, а њу остави горе саму.</p> <p>Наслонив се леђима на стену Рајко пусти погледе своје д |
| а њ само небо својом мутноплавом ивицом наслонило беше.{S} Него испред тога сниског зида од зби |
| ти ме,“ рече му шапутом; „да се на тебе наслоним....{S} Хоћу да паднем, тако ми срце куца а кол |
| едима и оном благошћу, диже и отиде иза наслоњаче своје матере.</p> <p>„А ти, гадна црна мађија |
| >Горе у самом зачељу седео је у високој наслоњачи стари гроф, седе браде и седе косе, округла, |
| у онако исто високој и богато искићеној наслоњачи, млада једна девојка, загасите боје у лицу и |
| ево од старога грофа седела је у трећој наслоњачи жена већ у годинама, црне масти, одсудно цига |
| воју невесту!"</p> <p>Гроф тресну своју наслоњачу о под, па је превали, и онда — удари песницом |
| раше Сокицу да иде да опет заузме десну наслоњачу, устаде, узе своју кћер љутито за руку и одву |
| ручју загрљену држи, и да је њена глава наслоњена на срце његово.{S} И још је нешто видео.</p> |
| сети како је клонула са свим онако на њ наслоњена и чињаше му се да јој се живот баш гаси.{S} Т |
| икако.{S} Седела би поред њега с главом наслоњеном на руку у тешким мислима.{S} Кад би он уморе |
| ри новим осмехом.</p> <p>— „Хе хе хе !“ насмеја се старац срдачно; „а ко то тако из тебе говори |
| ним тамо јабланом.</p> <p>Маргита му се насмеја, али га послуша.</p> <p>— „Рајко,“ поче Маргита |
| ошта се на Рајка.{S} Гласно се сам себи насмеја; седе, нагну чутуру, па онда узе да удешава ћем |
| а нешто почне.</p> <p>Она се сад гласно насмеја.{S} Њен смех зазвекта као сребро а откри иза он |
| је у двору!“ одговори сељак, па се опет насмеја.</p> <p>„А што вам је вечерас све село пусто?!“ |
| ије био ни пуно три стопе широк.</p> <p>Насмеја се Рајко на онакво питање.</p> <p>„Бог с тобом, |
| то то овај господин попа воли! “</p> <p>Насмеја се гласно и сам патер Хијероними, и насмејаше с |
| царицу, у двору царевом дворио!“</p> <p>Насмеја се Рајко па рече : „вала то ни у сну нисам, мањ |
| а коња.{S} Покајах се, али доцкан.{S} И насмејао бих се, али ми не даде зебња шта ће од вас дво |
| си ми дошао, аго!“</p> <p>Њих се двоје насмејаше а Рајко прихвати: „причаћемо ти све по реду о |
| еја се гласно и сам патер Хијероними, и насмејаше се сва господа кад им преведе Рајкове речи.{S |
| Није!“ рече Рајко пресудно; „није да се насмеје него да се заплаче!{S} Него то је баш оно о чем |
| } Како да није жив!“ па се сељак гласно насмеје и испод трепавица погледаше поносито у своје ду |
| небо!{S} Зар то није да се човек гласно насмеје?"</p> <p>„Није!“ рече Рајко пресудно; „није да |
| се сетите њега, старца, ви се грохотом насмејете.{S} Па онда му је казала да све то ништа не м |
| ш...{S} Страхиња!"</p> <p>Рајко се мало насмехну што ова млада Маџарица од онаких јунака начини |
| ро у лице Маргитино.{S} Маргита се тихо насмехну па рече: „Кондору није требала свећа да ме поз |
| ћу ја тамо... оно је,“ па се Рајко опет насмехну, само да Маргиту охрабри, „оно је тамо ваља да |
| и се светлост те поста мрак, а у другој наста само нека тиха месечина.{S} Све оно блато око њег |
| беседом!“</p> <p>Па кад се опет посади, настави да говори: „ Јест, стриц ми је био честит човек |
| <p>„Баш сам ти ја једна несрећна жена!“ настави Маргита све тужнија. „Не марим што ћу да се жив |
| лико тренутака.</p> <p>„Могао би бити!“ настави даље; „млађи је од мене; биће да је и лепши од |
| овом причом.</p> <p>— „Истину, истину!“ настави Маргита. „Кад ми је најтеже бивало, па бих, оку |
| д онаких јунака начини учитеље, па онда настави:</p> <p>„Оно.... у неку руку право и велиш!{S} |
| ми!“ рече Рајко са свим мирно, па онда настави: „е, баш ме копка да знам шта ће овај растов па |
| динама од града! “рече Маргита; па онда настави пуна збиље и сетности „био је дан кад се од ста |
| </p> <p>Па онда и старац добро повуче и настави да прича:</p> <p>„Ја да поганих самсова; онаког |
| у у плач.{S} Ал’ се још не заплака него настави:</p> <p>„Кад ме вода изнесе горе, два ме самсов |
| ђен онаким питањем, па онда одмах мирно настави: „биће да су то цеви од каквог старог водовода. |
| и Рајку, напивши се и сам, па онда опет настави: „посадише ме на ластавицу и доведоше амо.{S} Р |
| на нешто што га весели.{S} Па онда опет настави:</p> <p>"Један пут пред вече ето ти нашег Краље |
| иганчице.{S} Кад и то прође, стари гроф настави:</p> <p>„Сад ево једне прилике, пала овде међу |
| руку, па с новом надеждом на бољи успех настави прокопавање.</p> <p>Али већ на крају другога да |
| рамену... <pb n="39" /> А, сад видим!...настави она више као да сама себи говори; „сад већ све |
| ечи, само се сва стресе као да јој дође наступ од грознице, и окрете главу на другу страну.</p> |
| опље и њиме опрезно пипаше под, на који наступаше.{S} Прођоше и ону стену испод које су из пећи |
| икиваше. </p> <p>А кад маџарска господа наступише баш према њој, она са вриском, који срце пара |
| ки соколови!“ па поче и сам као у неком наступу заноса да виче: „напред! напред браћо!{S} Ха, н |
| хвати један златан пехар, исплакну га и насу воде и онда јој приђе.</p> <p>Маргита је лежала и |
| ње црквено, те му потресе срде и на очи натера сузу.{S} Он се диже, скиде шубарицу и поклони се |
| ме понесете силом на рукама!{S}" И лепо натераше сељаке да ме низ брдо понесу, па после да ме м |
| Аћиму!{S} Да му помогнеш кола оправити, натоварити и кући отерати!“ Оде сиромах Марко без речи |
| ко тренутака, па онда узе још конопаца, натопи их у води и онда увеза чврсто ноге Циганинове св |
| рата и на својим грудима носила, па их, натопљене хладном водом, полагаше на врело чело Рајково |
| Алаџа-Хисару!{S} У ком си је манастиру наточио, вере ти?“ </p> <p>„Вере ми моје, не смем ти ка |
| јурну к њима, одгурну чауше и јаничаре натприродном снагом, коју само очајање дати може, паде |
| гњевно и сва пренеражена, па онда паде натраг на ону клупу.</p> <p>— „Узмите мало воде, слатка |
| ући као да се помамио; па онда још брже натраг к <pb n="189" /> њој, око ње, уз њу, па онда јур |
| !“ прихвати Рајко.</p> <p>И онда пођоше натраг у лево.{S} Пролазећи поред капеле Рајко угаси св |
| и пусти да млаз од златнога новца цури натраг у буре.</p> <p>„ А, ово не може бити друго, ово |
| ричај што!“ „0, грозим се и да погледам натраг!“ рече Маргита, па се сва стресе. „Ово ми је прв |
| а, Рајко би један и појео, а два кришом натраг у зембил бацио, само да дуже потрају.{S} Али с ј |
| — „То је добро.{S} Па ћемо онда заједно натраг у планине...{S} Знаш, понећеш и ону заставу..“ и |
| ше још у самом Крушевцу и доведоше њему натраг.{S} Избише ме љуто <pb n="76" /> камџијом док оп |
| рушевине!{S} Хајдмо сад у другом правцу натраг!"</p> <p>„Нешто ме је страх да идемо у лево!“ ре |
| ој позајми!{S} А кад смрт по мене дође, наћи ће ме да сам пред ногама нашег цара, — близу тебе, |
| {S} Кад турски самсови дојуре у пећину, наћи ће Маргиту с ножем у срду !{S} А кад Турци виде да |
| ти је спремила у бисаге нешто рубља, а наћи ћеш и брашненица и још понечега чега нам је Бог да |
| онда... онда ће доћи и дан у који ће се наћи жена, вредна да ти и по лепоти и по доброти буде м |
| а.{S} Видећеш у њој пуно лепог дрвећа и наћи ћеш пуно хладовине!“</p> <p>— „Да видиш већ сам се |
| ита; „али унапред знам да излаза нећемо наћи!{S} По сну, који сам ноћас снила, пре ће бити да ћ |
| Манду да му гледа у пасуљ, хоће ли вас наћи.{S} Она му куја једна причаше, како је њему све уз |
| о ће бити Морава!“ рекох, „ах, да ли ћу наћи какав чун, па да се њиме низ реку пустим!“ Тек то |
| еног једног Србина!{S} Али нећеш куд си наумио! “ </p> <p>Чело му беше орожено крупним знојем, |
| лично широким и покретним ноздрвама.{S} Наусница га је <pb n="6" /> тек мало нагарила и оставља |
| : „хвала ти светли господине!{S} Баш си научио што и јесте најлепше у нашем говору.{S} Напред ћ |
| n="29" /> напред!{S} Те сам речи од њих научио у битци код Сенте.{S} Синко, напред! напред! нап |
| ни појав не потресе тако, да му здрављу нахуди.{S} С тога сам и хтела прво да видим тебе и твог |
| ву работу.{S} Ако нисте, онда ево друга начина: нека пођу два млада господина са мном, отићи ће |
| испало ни до Крушевца ни у Крушевцу да начини кавгу па је срдит, и без сумње премишља <pb n="2 |
| што ова млада Маџарица од онаких јунака начини учитеље, па онда настави:</p> <p>„Оно.... у неку |
| ки.{S} Кад од своје кабанице и сиџадета начини што ужи свитак и кад га привеза за седло Рајко р |
| {S} Силенција!“ викаше гост госту те се начини читав урнебес од силенције.{S} Али кад последња |
| е љуто кунући и кола и мајстора који их начини и волове теглиоце. „Ко је <pb n="129" /> с Аћимо |
| арске, па да видиш шта ћу ја од тебе да начиним! “</p> <p>— „Ама, ходи, молим те, госпођо да ра |
| ој велики нож из сплава, а није у стени начинио улом колико за своју песницу.{S} Покушао <pb n= |
| .{S} А Манда је готова на свако зло.{S} Начиниће гунгулу и убиће вас онде пред ногама господаре |
| то мало снижој, мраморној коцки, био је начињен цар један на ватреном коњу, који се пропиње у в |
| а сребрним шлемом на глави, са сребрним наџаком у једној а сребрним штитом у другој руци.{S} А |
| једним пљеском и рече: „о, хвала теби, наш велики Боже!{S} Госпођо, предобра и премила наша го |
| ас по земљи пуно пљоскица од лискуна, а наш народ вели, да су то љуспе што падају од змајевских |
| пођеш.{S} Неће проћи година или две, а наш ће краљ опет да завојшти на Турке.{S} А дотле би ти |
| ваља да већ скорим и пола ноћи па треба наш посао да гледамо!“</p> <pb n="54" /> <p>Али Циганин |
| лмопевац Давид: „кто Бог вели, јако Бог наш; ти јеси Бог, творјај чудеса!“ Моји добри сељаци до |
| чуђено; „Бог с тобом, госпођо, Јанко је наш јунак, и наши други јунаци нит’ се жене, нит’ се би |
| аргита.</p> <p>„Е да ти кажем!{S} То је наш цар Душан!{S} Чула си за српскога цара Душана!“ <pb |
| паде му живо у рен .{S} Маргита; „то је наш маџарски јунак Хуњадија Јанош! “</p> <p>— „Ене сад! |
| а под звездама на небу, сетих се што је наш покојни стриц, Бог да му душу прости, нама момчадиј |
| тукао се и он за вас као и многи други наш јунак, и право је да га се сећате! “</p> <p>„Е, мој |
| га на вашој свадби избише?{S} Е, стари наш господар прве године, кад вас Турци одведоше, није |
| ита мој стриц. „Нико! сам је!“ одговори наш Краљевић Марко. „Јеси ли му се понудио да му помогн |
| најлепше учинило да је оно, како је тај наш јунак изводио из тамнице свога сужња, заробљеног Ту |
| ="201" /> са зачеља закреча несигурно: „наш будући кардинал од винове лозе има реч!“</p> <p>Уст |
| о да теби, тако озбиљном младом човеку, наша маџарска весеља не додијају.{S} Не знаш ти какви с |
| есело; „ја помислих да ти се то јављала наша српска царица Милица, која је била тако доброга ср |
| ки Боже!{S} Госпођо, предобра и премила наша госпођо грофице!{S} Дајте милостиву руку слузи ваш |
| аргите, а ево ти један, који ти незнана наша пријатељица, стара Српкиња Станија, шаље!“ И онда |
| д’ одврни ти то па да сркнемо за срећна наша ортаклука!“</p> <p>— „Да знаш да је не бих одврнуо |
| главу и онда врисну: „еј, црна жалости наша!{S} Мартине, Мишко, децо, овамо ! “</p> <p>На њену |
| а и срца и памети; „госпођо, док бих ја нашао и довео ластавицу, дотле би и Турци са самсовима, |
| си ти онај кога одавно меркам, не би ли нашао себи једнога дана смену на овоме месту.{S} Него, |
| чудно било.{S} Ја стојим на вратима од наше куће, па ослушкујем шта ће бити у великој дворници |
| {S} Али ја знам да је Хуњадија Јанош од наше горе лист, а знам најбоље по томе, што је прадед и |
| па старог Југ-Богдана, па толике друге наше јунаке!{S} Знаш како је?{S} Бога ми као да су живи |
| азују да је на пољу опет освануо дан, а нашег старца нема!{S} Страх ме њему се некаква велика н |
| ече Маргита мирно.</p> <p>„Ниси чула за нашег цара Душана!“ викну Рајко запрепашћен и погледа ј |
| оју господу.{S} Тако је било и у нас за нашег цара Душана.{S} Ето, погледај га, какав је то сок |
| ене дође, наћи ће ме да сам пред ногама нашег цара, — близу тебе, госпођо моја, јадна млада и л |
| ми по нешто што ви немате.{S} Имамо ми нашег Краљевића Марка, па Милоша Обилића, па Страхинића |
| ави:</p> <p>"Један пут пред вече ето ти нашег Краљевића Марка из планине, па као узгред прича, |
| црна кучка договорили, да поделе благо нашег јадног старог господина!“ Ето тако вам је!{S} Од |
| ајлији носим, позивам те, уклањај се са нашега пута!“</p> <p>Тано викаше Рајко узбуђен, а по рт |
| ва пред вашом силом, и нека се чисти са нашега пута!“</p> <p>Бадава.{S} Једна лопта или некаква |
| мо да тако заједном с тобом изађем пред нашега доброг оца на Вујну!“</p> <p>Маргита говораше с |
| едамо шта ћемо. <pb n="139" /> Турци су нашега старца или убили или у Крушевац одвукли да га у |
| је чак и патер Амброзијус, а већ знате нашем господину никад није много требало!{S} Ко није пи |
| а твоме гуњчету сниваћу само о теби и о нашем добром старцу!{S} Али нећу ни ја да спавам, хоћу |
| ш да је не бих одврнуо да није за хатар нашем ортаклуку!“</p> <p>Посадише се на једну асуру под |
| S} Баш си научио што и јесте најлепше у нашем говору.{S} Напред ћемо сви ако Бог да!“ Поклони с |
| у поље Косово,</l> <pb n="220" /> <l>А нашему кнезу честитоме,</l> <l>Хајдмо....“</l> </quote> |
| је то каква стара малвасија којом су се наши стари јунаци и господа појили!" рече Рајко.</p> <p |
| спред вас људе који ће дати знак да сте наши! “</p> <p>Маргита се била умила на бистром планинс |
| с тобом, госпођо, Јанко је наш јунак, и наши други јунаци нит’ се жене, нит’ се бију, нити вино |
| Циганина!{S} Ја, Боже мој, што ли су ти наши стари тако тешко згрешили те овако љуто преврну зе |
| у се највећа господа маџарска и највећи наши јунаци купили, да им траке на застави везује, или |
| {S} Ха, нек се зна ко смо!{S} Напред за нашим царем, напред!“ И његова се вика узе да ломи испо |
| бом, госпођо!{S} Кад смо ми секли главе нашим краљевима?" питаше Рајко гласом који издаваше да |
| ике господе и великих јунака, који су с нашим царевима лицем у лице говорили!{S} Како ћеш да од |
| да импедимента процесији <pb n="25" /> нашој у град Константинов провоцира, придодан?{S} Ако о |
| д помислим каквим немаром свет одговара нашој марљивости.{S} Ето роса пада, вода бруји, цвет ми |
| ит човек и добар Србин.{S} У задрузи је нашој било пуно дечака и момчадије.{S} Сваког празника, |
| и да ли сам се верио, то нисам и ако у нашој земљи има пуно лепих и добрих девојака!“</p> <p>„ |
| више ко смо и шта смо.{S} Него да се са нашом заједничком несрећом боримо заједно као два верна |
| та пред људма!{S} Ово је овако доста за нашу потребу!“</p> <p>„0 ти не знаш каква је то гадна з |
| помогнеш.{S} Што си тако мене и задругу нашу осрамотио, ја и задруга можемо ти и опростити, и е |
| ош више има суза.{S} Никада ја не видех нашу Српкињу да такве сузе лије!{S} Немој, госпођо; пус |
| оговорила: <hi>„јадна жено, јадна жено! не бој се, дете моје, доћи ће он!“ </hi> — „Ко је тај „ |
| „Хтедох!“ рече она мирно; „али бадава, не могах; сетих се што ти оно рече да је и грехота и ср |
| онако пребачена преко ковчега Рајкова, не мрдну.</p> <p>Ружа се сагну да јој подигне главу и о |
| о узбуђени и погледаху један у другога, не знајући шта да почну. <pb n="81" /></p> <p>„Госпођо, |
| ри у мехове мимо ње.{S} Она га погледа, не скидаше са његова дивља лица погледе своје за неколи |
| оно твоји земљаци, она велика господа, не хтеше да чују што им ја говорим, да је право или да |
| а да каже, него онако занемела од чуда, не скидаше својих погледа са Рајка.</p> <p>„Видим! узе |
| та знаш!“</p> <pb n="147" /> <p>— „Ала, не бој се госпођо!{S} Баш сам сигуран да ћу је убити!{S |
| ако је лепо на Космају ?!....{S} Збиља, не дај Боже да овде умрем, јави мојима у Расину, и стар |
| ; из њих светао отворен поглед, истина, не сева претњом, али као да гласно казује: <hi>„не боји |
| прихвати крму.{S} После живог веслања, не без силног напрезања, сав црвен у лицу и са крупним |
| тињи, нека моли Бога за здравље ћесара, не би ли стигао да ослободи род ришћански од јарма турс |
| .{S} Бога ми, да си ми по сто пута род, не би ми милије било што сам поред тебе, нити ће ми теж |
| одмах да нађе одговора; а кад га нађе, не смеде уста да отвори, кад виде како је она очи склоп |
| е?!“</p> <p>„Бога ми, да не би госпође, не знам како би се свршило!{S} Ил’ би твој смук мене пр |
| дије.{S} Сваког празника, — а у нас је, не знам да л’ знаш, пуно празника — искупио би нас све, |
| точио, вере ти?“ </p> <p>„Вере ми моје, не смем ти казати.{S} Видим те јеси некаква убојита дел |
| буздованом размрскам!“</p> <p>„Не, не, не!{S} Никако!“ викаше Маргита преплашено, па узе вући |
| речац умреш, може да те прогута!{S} Не, не, никако то!{S} Него ето да просецамо стену, па ако ј |
| је смрт близу њега или близу нас! — Не, не ; немој да ти срце зебе у часу кад ето ћемо у твој д |
| ати главом, као да сама себи каже: „не, не, то нећу! то не могу!{S}" Неверовање је било јаче од |
| чи!“ говораше му Маргита.</p> <p>— „Не, не, чуо сам ја добро; одговор је био: <hi>живога Бога! |
| а је буздованом размрскам!“</p> <p>„Не, не, не!{S} Никако!“ викаше Маргита преплашено, па узе в |
| људе и будите им покорни, не буните се, не гините лудо, још није дошло време, а кад дође време |
| зином којом му срце куцаше: „не бој се, не бој се; није грех, није грех; а сласт је, сласт, сла |
| <p>— Не! премилостива госпођо грофице, не ни пошто!{S} Они су сад сви трештени пијани.{S} Пија |
| чајањем окрете се старцу: „бадава, оче, не знам ти ја то!{S} А и како ћу?{S} Ти видиш да сам пр |
| да веле: ако је да ко коме поклон чини, не можеш ти њима, него они теби!{S} Узми паре, брајко, |
| ушајте царске људе и будите им покорни, не буните се, не гините лудо, још није дошло време, а к |
| о, тај вилински стас пригрлио... веруј, не би се она срдила!“ </p> <p>Рајко скочи са свога мест |
| рекао да си ти онај кога одавно меркам, не би ли нашао себи једнога дана смену на овоме месту.{ |
| ти си био пет дана на тешком месту сам, не са маштама и сенкама, него са живом женом, и младом |
| ми смо сами прозвали Краљевићем Марком, не због имењаштва, него што је он од све момчадије био |
| ко, као неком тајанственом силом везан, не могаше да скине својих погледа са ње. „Бадава," рече |
| рећном животу глас моје молитве !{S} О, не дај Рајка смрти!{S} Отми га, спаси га, подигни га !{ |
| у.{S} Али вам се молим, светла господо, не замерите ми, и пустите ме да се дома вратим.{S} Не п |
| рече: „торњај се од мене, црна сотоно, не знам те шта мумлаш!“ па се онда окрете гостима и поч |
| рад вас на мене, и кад сврших молитву, не дигох се са клечања, него узех — звиждати.{S} Звижда |
| наморава да пред Турцима играм.... ех, не могу вам од зазора ни казати како.... ја онда опет ј |
| есох!{S} Шта ћу јадна и кукавна!{S} Ох, не желим ни свом душманину да прође кроз онакве тренутк |
| дини брат од заклетве, или син јединац, не би га могла топлијим сузама облити ни дубљим уздасим |
| S} Али што си осрамотио име које носиш, не можемо ти опростити.{S} Него од сада да се ниси усуд |
| ће да бега од ње.</p> <p>„Не, Рајко!... не остављај ме саму у овој гробници!" цикну Маргита; „г |
| ужу своју!“</p> <p>„ Али... молим те... не препадај се!{S} Више ме боли што те видим да си се п |
| во са свим нага. „Гледај добро, гледај; не заборави онај младеж што јој као звездица на левом к |
| ута си ми света!{S} Не бој се, госпођо; не сумњај се; уздај се у Бога и веруј у моје српско пош |
| је очима својим гледала, <pb n="162" /> не би мене нечастиви занео да клизнем, јер из њених очи |
| мо.{S} Ако нам свети отац <pb n="84" /> не зна показати каква сигурна склоништа у овим урвинама |
| да је од жутог воска, а <pb n="194" /> не од злата.{S} Па онда, слатка моја госпођо, помеша ту |
| а закољем човека и пијана и везана?!{S} Не може то.{S} Било би то и грехота пред Богом и срамот |
| седи негде у једном од ових столова!{S} Не пита се сад више ко смо и шта смо.{S} Него да се са |
| па кроз сузе мољаше за мене.{S} Аја!{S} Не да се старац омекшати.{S} Подиже је са колена, па је |
| војом.{S} Вала три пута си ми света!{S} Не бој се, госпођо; не сумњај се; уздај се у Бога и вер |
| на пречац умреш, може да те прогута!{S} Не, не, никако то!{S} Него ето да просецамо стену, па а |
| јко, — хвала теби на витештву твоме!{S} Не пада смрт моја на твоју душу, али пада на моју душу, |
| .</p> <p>„Море, кабули ти то човече!{S} Не види пророк ноћу!{S} Него дед’ одврни ти то па да ср |
| в!{S} Њега су Турци насигурно убили!{S} Не може бити друкчије!“</p> <p>Учини му се да нешто баш |
| а зажмурити нећу!“</p> <p>— „Устај!{S} Не треба ми више мали, хоћу сад велики! “ дрекну Цигани |
| ме сад са оживелим и храбрим срцем!{S} Не знаш ти како је она добра!{S} Кад се Бог није хтео д |
| да жив тебе мртву на души носим?!...{S} Не може тако!...{S} Ако се не мислиш жива предавати, он |
| два низа белих и ако неравних зуба.{S} Не беху „као бисер“, али додаваху нову драж лепоти лица |
| и и оружја и један део његова блага.{S} Не хтеде га остављати ни у Руднику ни у Кривој Реци, гд |
| и равномерно дише, и да је заспала.{S} Не хтеде се одмах прекидати да је наглим прекидом не би |
| идим да си се препала него ова рана.{S} Не бој се!...{S} Неће ни бити ништа!" говораше Рајко св |
| била, ућутала се и постала суморна.{S} Не хтеде се одвајати од Рајка никако.{S} Седела би поре |
| ли од свега тога не може бити ништа.{S} Не могу ја ни часа часити на твоме двору, него да видим |
| име главу да ти се мозак не преврне.{S} Не знаш ти какав се чардаш овде игра!{S} Халил-бег је м |
| не очи, па се опет плашљиво осмехне.{S} Не знаш кад је лепша!{S} Чини ми се занесоше ме њене тр |
| ше и гледаше само како Маргита дише.{S} Не смеде да се макне да је не разбуди. „Уморна је јадни |
| ка се тамо у српскоме крају потражи.{S} Не жали платити!"</p> <p>Мало после опет зовну Мартина, |
| да ради како видиш да би они радили.{S} Не можеш да их стигнеш, али можеш бар из далека да трчи |
| к, за кога народ прича да чуда чини.{S} Не знам да л’ му смемо прићи ?! “</p> <p>У том их је и |
| у тајну, коју није слободно сазнати.{S} Не смеде више да погледа ни у мерџан; а још мање у оне |
| дати!{S} Неће ми ваља да ништа бити.{S} Не бој се!“ говораше Рајко, па се још мало осмехну само |
| p>— „Па и не могу све да вам причам.{S} Не можете ви замислити ни стотинити део оних грозних му |
| ао бих ја овде вама пуно да казујем.{S} Не би стигла за све ни цела ноћ.{S} Него кажи ово госпо |
| о дивила сам му се.{S} Сад га љубим.{S} Не могу без њега.{S} Љубим га.{S} Кажите слободно свима |
| ми, и пустите ме да се дома вратим.{S} Не питајте за што.{S} Него ме милостиво пуштајте и опро |
| Богу сад опет све светло преда мном.{S} Не бој се; ево моје руке!“</p> <p>У мраку наиђоше једно |
| са живом женом, и младом и красном.{S} Не би ми било чудо, да се показало да је дух слаб а пло |
| а је неко буздованом у главу ударио.{S} Не могаше ни да мисли ни да осећа.{S} Беше се као скаме |
| њ неразумљивим језиком тако страсно.{S} Не беше то ни Циганка ни Туркиња, и ако је пред Циганин |
| ковчегу преко пута па ми причај што.{S} Не; чекај!{S} Хтела сам те већ једном питати: где си ти |
| Бога!“ И не треба нам бољи одговор.{S} Не бојмо се!“</p> <p>„Учинило ти се.{S} Одјек је понови |
| у, наша маџарска весеља не додијају.{S} Не знаш ти какви су Маџари, кад се узму да часте и пров |
| певнице.</p> <p>„Ама ја тебе чеках.{S} Не хтедох у светлост без тебе.{S} Ходи!“ рече Рајко и о |
| у никада до сада у животу не осетих.{S} Не знам ни да л’ је то управ туга, или нека жудња и чеж |
| ки племић дочекује своју верну жену?{S} Не срамоти свој образ и не греши своје душе?“ рече Рајк |
| да је смрт близу њега или близу нас! — Не, не ; немој да ти срце зебе у часу кад ето ћемо у тв |
| њиме госпођа <pb n="133" /> ђевојка," — не изговори тако полаганим шапатом, да се овај утапаше |
| екићем кујем потковице и клинце, само — не тражи ништа више од мене и не ударај ме камџијом кад |
| е како јој се срце размекшава.</p> <p>— Не знам!“ рече Рајко; "не знам, мањ’... чекај молим те! |
| а од Нађ-Бање!“ <pb n="198" /></p> <p>— Не! премилостива госпођо грофице, не ни пошто!{S} Они с |
| Бога грехота, а од људи — Бога ми, мал’ не рекох нешто!....{S} Баш је <pb n="18" /> велим грехо |
| а тебе никад, и да бих хтео, заборавит’ не могу!{S} Ево сам се тако привикнуо теби, да ме збиља |
| ребаће вам за ваше слепце и просјаке! а не бих вам овог бунџију поклонио, да ми дајете злато на |
| посао да утврди мир међу царевинама, а не да их поново завађа и то због чега него због једне р |
| е од милине.{S} Верујте ми од милине, а не од страха.{S} Зајецах гласно, раширих руке, потрчах |
| а овде препатила, та клао би га зубма а не ножем!“</p> <p>— „Махни се тога!{S} Хвала Богу није |
| да ваља мрети, — јер ја се Турцима жива не предајем! “ рече Маргита.{S} Усправила се, подигла г |
| с ми се чини да га познајем а час да га не познајем.{S} Поп се окрену њему па га запита: хоћеш |
| главу и... пољуби је у уста.{S} Она га не пушташе из свога загрљаја, него одмаче мало своју гл |
| ?{S} Шта ти је витеже млади?“ питаше га не са бригом, него са задовољним а једва прикривеним ос |
| ј се свет врти око нене.{S} Ништа ти га не разумем.{S} Што ти је те јецаш?{S} Казуј за Бога шта |
| ио, да ми дајете злато на кантар док га не претегне!“ Узеше моји јадни сељаци помаљати и по кој |
| су јој мишице од челика, и додаде му га не рекав ни речи, него само гледаше га право у очи, као |
| еплаши кад се са молитве дигне, па њега не види.{S} Савлада своју радозналост и оста у столу, п |
| рцу и изађе. „Ех, шта ћеш?{S} Сила Бога не моли.{S} Нисам мислио да ће тако да се сврши!“ говор |
| по мислиш и желиш.{S} Али од свега тога не може бити ништа.{S} Не могу ја ни часа часити на тво |
| ко завађали.{S} Веруј ми нико се с тога не би завадио мањ санџак-бег с Циганином и Циганин са м |
| адан да је убије?!“</p> <p>„Бога ми, да не би госпође, не знам како би се свршило!{S} Ил’ би тв |
| шапутаху једно другом своје бојазни, да не буде грофица помела памећу.{S} Али не имадоше срца д |
| и његовога манастира на Светој Гори, да не такну ни једне аспре од тога блага, него да га с бла |
| часа напоље из овога двора у чергу, да не нађеш пут у тамницу!“ И сад из очију Маргитиних сипа |
| ’ је теже срцу одолети, <pb n="8" /> да не иде на бој на Косово, већ — појаха својега лабуда, п |
| е и сеновите варке, па су имали муке да не поклизну; а ти си био пет дана на тешком месту сам, |
| ле да је нека необично добра душа, и да не може бити да није од великога господскога рода.{S} В |
| од је намиришем одмах ми се смучи, и да не сркнем просто да цркнем!“</p> <p>— „Какав си болан т |
| онда протрла прстима као да се увери да не снива. .</p> <p>— „Имаш ли што би желела одавде собо |
| p> <p>— „Та већ само да отворимо очи да не крочимо у какав понор, а за друго како Бог да!“ прих |
| нику.{S} Мрак бејаше тако густ и црн да не могаху једно друго видети.</p> <p>— „Рајко !“ дозива |
| мена, и рече само — опет шапутом као да не разбуди свеце — „госпођо, прибери се!“</p> <p>Она не |
| ане!{S} Моли бега да савијемо у лево да не удара хајка на свечеву пећину! <pb n="83" /> Немој, |
| пођо, како то питате?!...{S} Та како да не верујем!{S} Та он једини и може да помогне кад нико |
| ео на душу као свети аманет.{S} Могу да не умеднем да те послужим и подворим како треба док смо |
| ајка за рукав од гуњца. »Можеш ти њу да не подесиш, може она да те жацне, па да на пречац умреш |
| дај сад и добро утуви своју суђеницу да не погрешиш?{S}" Кроз долап се видела једна сиротињска |
| чаности још више има суза.{S} Никада ја не видех нашу Српкињу да такве сузе лије!{S} Немој, гос |
| а знам шта сам у њему изгубила; а ни ја не знам шта је све његова земља у њему изгубила! “ </p> |
| га додавати на оне сребрне купе, док ја не прихватих: „немојте људи! све једно је, једном мрети |
| а жута <pb n="33" /> једна шамија, која не могаше у своје меке савијутке да прикупи густу црну |
| и, неки с отвореним устима, али на која не могаше ни једна реч да изађе.{S} За неколико тренута |
| иташе Маргита све шапутом, као да Рајка не разбуди.</p> <p>— „Па нема, госпођо; све је то прост |
| рца и кћер, и кроз два или три тренутка не остаде у дворници нико други осим Рајка, Маргите и М |
| ном младом човеку, наша маџарска весеља не додијају.{S} Не знаш ти какви су Маџари, кад се узму |
| ај, свирај, целу ноћ.{S} Онаквог весеља не видех ни пре ни после.{S} И није слутило на добро.{S |
| само да дуже потрају.{S} Али с јабукама не могаше то исто чудо да чини, те да се једу и да их о |
| екао своје руке, и видео да са мачевима не може ништа, Рајко се присети те пресече једно копље |
| оким и меким погледима својим, у којима не бејаше у том часу гњева, него само сажаљења.</p> <p> |
| светац не хте да ми помогне, она једина не остављаше ме, него ми долажаше на сну да ме храбри! |
| се,“ прихватих ја, „да за седам година не силазим ни у коју варош.{S} Мојом ногом ја одавде кр |
| а је поведете као слободну?{S} Циганина не вреди питати, јер ми вечерас сви рекоше да је он одб |
| смрћу, само да ме гадна једна змијурина не гута полагано као жабу неку!{S} Рајко, молим те, хај |
| ћ Марко осече прву главу Арапину, а она не рече ни речи, нити мрдну прстом, па ни после кад Мар |
| о дете. <pb n="36" /></p> <p>И опет она не рече ништа.{S} Само јој мало задркташе усне као да х |
| сну могло снити ?{S} А ?! “</p> <p>Она не рече ни речи, само се сва стресе као да јој дође нас |
| {S} Рајко ћуташе.{S} Од силног узбуђења не могаше речи да проговори.{S} Али корачајући поред Ма |
| /p> <p>— „Само кад си се разведрила, па не мари, нека је како год хоћеш.{S} Дугачке су те ваше |
| ратац!“ рече патер малко нестрпљиво, па не хте то ни да преводи.{S} Али га старац посланик запи |
| ци шта ће то да значи.</p> <p>— „Ех, па не знаш, ја како!“ рече Циганин, па узе да мига и да се |
| и свагда говорио: кад си у неприлици па не знаш на коју ћеш страну, запитај се: како би радио К |
| или је пијан или луд, блене у младу па не зна шта свира!" — „Блене у младу ?!“ викну старац гњ |
| — „ Јок вала; него ето ухватио ја њу па не пуштам!{S} А сад, Маџарице, устај па скидај јелек и |
| иганин са очевидном зебњом да се чутура не покаже празна.</p> <p>— „Та има у њој нека пуста кал |
| ишицом не загрлиш и на мушка своја прса не пригњечиш...“</p> <p>На ове последње речи Рајку срце |
| купе?!“ викну Циганин као пун пуда. „Та не бих ја њу дао ни за какве откупе!{S} А шта мислиш по |
| чизму у широкој бакрачлији.{S} Маргита не знађаше ни шта да мисли ни шта да каже, него онако з |
| ветлост.{S} Али се побоја да се Маргита не преплаши кад се са молитве дигне, па њега не види.{S |
| ла ти... и опрости ми! “</p> <p>Маргита не могаше речи да проговори, него га погледима из сузни |
| узвик: „напред, напред!“</p> <p>Маргита не беше поред њега.{S} Беше крочила у десно, те стојаше |
| оме завичају.{S} Аладаре, зар ме доиста не познајеш?....{S} Твој слуга и твоје псето познали су |
| му помогне да се цареви гости ни на шта не потуже.</p> <p>„Његови га,“ говораше Мустафа Хасану, |
| нема.{S} Чудо ми је да ми сељаци ништа не јавише!“ говораше старац и сам беше очевидно узбуђен |
| е најми неколике сељаке да, ником ништа не казујући, помогну изнети ковчег на најближи вис косм |
| ва цвркуће, дан свањива, а све то ништа не мари ни за тебе ни за мене, баш као да нас и није!{S |
| S} Па онда му је казала да све то ништа не мари, јер њему стоји у судбини тек сад срећан да буд |
| огама као бесомучан.{S} Али му то ништа не поможе, и само га брже изнураваше.{S} Рајко га је др |
| p> <p>„Е баш ми је жао, што нас двојица не можемо да се разумемо!“ рече Рајко гледајући послани |
| {S} Рајко зазвижда.</p> <p>Али Маџарица не изађе.{S} Звизну и други пут и трећи пут. „Шта је са |
| ?{S} Страх ме да га мој изненадни појав не потресе тако, да му здрављу нахуди.{S} С тога сам и |
| мајски, беште Турци да вас пламен његов не дохвати!{S} Јаох, браћо, изгибосмо!{S}" Поломише се |
| д је пијан онда је прави сотона.{S} Кад не бих хтела да му играм што он прозва малим и великим |
| да сам се заверила да к теби више никад не подигнем очи, да пред тобом никад више не приклоним |
| ме старе моје очи варају, или баш никад не видех тако младоликог јаничара !{S} Добро си ми доша |
| сланик вели: „хвала ти, али од тога сад не може ништа да буде.{S} Његов је посао да утврди мир |
| ев опет у Рајка своје погледе, који сад не беху више мекана кадифа него топли пламенови од жарк |
| раж лепоти лица њеног.</p> <p>Рајко сад не скидаше поглед са њеног осмехом озареног лица а саму |
| ођо!{S} Побојаше се они да се због тебе не заметне кавга с Турцима, па одоше својим послом!{S} |
| адим с ово двоје младих да у лудо главе не изгубе! “</p> <p>— „Оче!“ прихвати Рајко смерно скин |
| да бледорумене лако уздрктљиве ноздрве не издаваху живот једног високо затегнутог и врло осетљ |
| из села у двор води, а сам двор одавде не видимо, јер га заклања она шумица, која је двор са т |
| и и да имамо пун ковчег барута, па овде не би могли пролом учинити.{S} Биће да су се на ову пло |
| зо хватај твоје оружје да га Турци овде не нађу.{S} Тако...{S} На, хватај и овај зембил... и ов |
| м двору видиш! “</p> <p>— „Ма шта да је не може бити твоја брука и срамота!{S} Казуј, молим те, |
| ита дише.{S} Не смеде да се макне да је не разбуди. „Уморна је јадница!{S} Нека се бар испава.{ |
| аша ортаклука!“</p> <p>— „Да знаш да је не бих одврнуо да није за хатар нашем ортаклуку!“</p> < |
| Него ето да просецамо стену, па ако је не просечемо, онда ти кад видиш да сам мртва ради шта з |
| но своје, и да се никада више срце моје не занесе молитвом к престолу твоме.{S} Али се ево слом |
| , и шкргутну зубма као да кроз њих меље не више какву кратку молитву, него неку крупну псовку.< |
| и Јаноше, зар сам толико остарела да ме не познајете?{S} Бароне Отмаре, зар ме ни ви не познаје |
| p>— „Зар да ме Кондор позна, а ти да ме не познаш ?{S} О, Ружо слатка, зар не познајеш грофицу |
| ми не говориш просто и отворено; што ме не питаш право?" прихвати Рајко живо.</p> <p>— „Слушао |
| S} Колики јој је језик!{S} Мало ме њиме не палацну у образ !“ рече Рајко па трже копље те се вр |
| о га она тако пита.</p> <p>„Зар ти мене не водиш к њима?{S} Зар ти ниси од њих к мени послат ? |
| ним, али то своје цвеће ни за које паре не дам!“ Ја јој онда испричах што милостивој госпођи тр |
| воје пре у гроб сломије, сломиће се пре не због неправде свога друга, него због неправде која ј |
| и Мартин дадоше једно другом миг да се не одмичу далеко и да се брзо врате.{S} Управо је и не |
| да се растајемо, може бити никад да се не видимо!{S} Али знај, да ћу на тебе, док сам год жива |
| >„Не бих се ја смео поуздати у се да се не поуздах у Бога, и ево се у њ и уздам!“ рече он скром |
| а духну у жеравицу на огњишту, те да се не угаси док не затреба.{S} Није ни гледала у њих него |
| гог камења, обоце, гривне, просто да се не зна шта је лепше, богатије и сјајније.{S} Просто им |
| па режи као бесно псето.{S} Али она се не макну с места.</p> <p>„Хоћеш или нећеш?! “ цикну он |
| орим како треба док смо заједно, али се не бој да ћу се заборавити ма у чем.{S} И да ниси госпо |
| тедоше да се развуку у осмех.{S} Али се не осмехну и не рече ништа.</p> <p>Рајко јој поврати иб |
| еш код нас у Нађ-Бањи да останеш док се не спреми све што треба за мој план.{S} Видећеш, мој ће |
| осим?!...{S} Не може тако!...{S} Ако се не мислиш жива предавати, онда... ево ти мој мали пињал |
| е помоћнику! “ и напи се, и мало што се не загрцну као неко дете. <pb n="36" /></p> <p>И опет о |
| овде хтедох то је, да те склоним да те не бију ветрови.{S} Него није први пут да ти говориш ка |
| а моја, како ћу ја да те познам, кад те не познаје онај који те је грлио?!{S} Ха, ха, ха!{S} О |
| !{S} Да ћутим, да се оно господско дете не поплаши!{S}" Тако говораше Рајко сам у себи, а кад с |
| ="43" /> огледнемо!{S} Ако се потковице не посребре, твоја штета!{S} Ако испадне добро, да ми п |
| <head>2</head> <p>И Маргита се осећаше не само узбуђена, него и растужена и пуна неке чудне сл |
| нестало.{S} Нико је <pb n="221" /> више не виде да се заплаче.{S} Али је почешће наређивала да |
| подигнем очи, да пред тобом никад више не приклоним колено своје, и да се никада више срце мој |
| од турских погледа.{S} И ништа се више не зачу.</p> <p>Маргита се приљубила беше уз Рајка и чв |
| одговори Рајко. „У нас се крштене душе не продају, а слушао сам од Турака да се у Стамбулу нај |
| кад муња севну и гром пуче?...{S} Тобож не смеш ни да се сетиш... и ти си ми неки јунак !...{S} |
| те прости!{S}" И даде ми оба бокора, и не хтеде нипошто примити ни поклон у новцу од мене! “ < |
| ота осећања до витештва, — ово троје, и не знајући и не осећајући, чинили су три струне, којима |
| шећи их, „опрости ми, бабо, молим те, и не брукај ме тако за Бога!“ Па Маркова мајка, моја добр |
| е нешто мало збунио на оне њене речи, и не могаше одмах да нађе одговора; а кад га нађе, не сме |
| вуј певаше тужну и слатку неку песму, и не прекидаше је ни једним дахом, баш као да је хтео да |
| оспођо шта одзив рене: „живога Бога!“ И не треба нам бољи одговор.{S} Не бојмо се!“</p> <p>„Учи |
| чевидно узбуђена, у гомилу.{S} Као да и не чујаше што јој Циганин ковач срдито и све јачом и ја |
| о баш близу њега зашкрипе.{S} Погледа и не хте очима да верује.{S} Учини му се да се она стена |
| у него стегнем срце и стиснем зубе па и не јаукнем, он метне клеште у ватру па ми онда, кад се |
| аког чуда жива остала?!“</p> <p>— „Па и не могу све да вам причам.{S} Не можете ви замислити ни |
| горње ивице од врата и њиховог оквира и не без јаког напрезања одви је од прилике за пола палца |
| т тако јасан. </p> <p>„Улазите унутра и не бојте се!“ рече им старац.</p> <p>Рајко уђе први, пр |
| еврне, те да у лудилу и не знам ништа и не осећам ништа.{S} Па као у инат онда ми тек долажаше, |
| оћу на двор Нађ-Бању.{S} Старог грофа и не бејаше дома, али му беше млада грофица.</p> <pb n="5 |
| Душан те гледа!"</p> <p>Рајко се трже и не дотакнув се оне сласти, исправи се, покри лице рукам |
| леко и да се брзо врате.{S} Управо је и не губљаху из очију.{S} Видеше је како клече пред ковче |
| ку јабуку секла својом руком у кришке и не би загризла своју кришку, док не би видела да је Рај |
| е, само — не тражи ништа више од мене и не ударај ме камџијом кад ми дође да се заплачем.{S}" О |
| .</p> <pb n="98" /> <p>Маргита најпре и не гледаше у иконостас него у њега.{S} Учини јој се да |
| .{S} Загледа се најпре у Рајково лице и не трепташе док он описиваше троглавог Арапина.</p> <qu |
| да овде слатко заспим, па да се више и не пробудим!“</p> <p>„А твоја земља, Маџарска?!“ питаше |
| /p> <pb n="54" /> <p>Али Циганин више и не слушаше шта Рајко говори.{S} Диже се, отиде до једно |
| ра да сухо грло овлажи.{S} А већ више и не мишљаше да нуди чутуру своме ортаку.</p> <p>„Могао с |
| а високо и далеко мислима, те њу више и не узима на ум.{S} Отиде за тим полагано и све на прсти |
| верну жену?{S} Не срамоти свој образ и не греши своје душе?“ рече Рајко, па онда одби старчеву |
| ја госпођо, унутра у моју собу!{S} Ви и не знате шта се овде збива!{S} Ходите унутра док ја пош |
| о ти то говориш?!" питаше Рајко, који и не слућаше о чему Бекир мисли.</p> <p>— „Ето како: за м |
| тири јабуке.{S} Прихватише се својски и не мислећи шта <pb n="122" /> све још може бити.{S} Па |
| онај тајанствени шапат; „него још ти и не знаш колико је <pb n="136" /> она и лепа и мила!{S} |
| о витештва, — ово троје, и не знајући и не осећајући, чинили су три струне, којима је ово дивно |
| ељаци угледаше, а они куд који, бегај и не обзири се ! „Змај, крилати змај, цар змајски, беште |
| крете Циганина на прса и мало по мало и не без муке, веза му руке на леђа!{S} Није дуго трајало |
| дазва моме звиждању.{S} Него ви за то и не знате.{S} Има овде од непамћених година један смук, |
| кљу?“ „Видим, видим!“ увераваше патер и не гледајући у вис. „Само хајде, свршуј!“</p> <p>— „Е, |
| ми бар памет преврне, те да у лудилу и не знам ништа и не осећам ништа.{S} Па као у инат онда |
| развуку у осмех.{S} Али се не осмехну и не рече ништа.</p> <p>Рајко јој поврати ибрик.{S} Треба |
| ни ни цар у Стамбулу ? “</p> <p>„Цару и не треба.{S} Мени треба!{S} Ваш бих ти казао и за што м |
| /> кад није авет другога се чега баш и не бојим.{S} Сад ћемо видети шта је !“</p> <p>Па онда Р |
| S} Рекао бих да се свађају ако се још и не бију!“</p> <p>И онда опет обадвоје мирно а радознало |
| збудити!“ говораше сам у себи.</p> <p>И не могаше да одвоји очи од ње.{S} Учини му се да тек са |
| ћине.{S} Уједа зубма, бије ногама, себи не да прићи.{S} Море имадоше више муке с њоме него са м |
| p> <p>— „Ох, слатка моја госпођо!{S} Ви не знате какво је врзино коло овде!{S} Ох, како да вам |
| знајете?{S} Бароне Отмаре, зар ме ни ви не познајете?!“ </p> <p>„Устајте господо!" викну барон |
| и је чувала и пазила као аманет, док ви не смислите на тенани како да је сигурно у завичај опра |
| го због једне робињице!“</p> <p>„Цареви не би били цареви кад би се тако лако завађали.{S} Веру |
| једини и може да помогне кад нико други не може!{S} Ко је подигао моју Марушу из великих богиња |
| о да седи с нама на миру док твоји људи не дођу,“ рече Рајко старцу, па је онда викнуше. <pb n= |
| за каквог грма или џбуна шпијуни турски не вребају.{S} Било је пред подне кад нас овде затвори. |
| ачева, које пробра из оних ковчега, али не могаше ни с њима много да учини; врхови би им се или |
| ред нене?!“ Сав се стресе од ужаса, али не рече ни речи.</p> <pb n="92" /> <p>„Што ти је од јед |
| Приђе па пољуби икону богородичину, али не побожним целивом, како то скромни Хришћани чине, нег |
| се мир и крепост у срце враћају.{S} Али не смеде ни погледати к оном ковчегу на коме млада Маџа |
| а не буде грофица помела памећу.{S} Али не имадоше срца да јој се противе ма у чему.{S} После н |
| велиш, нисам ли сад лепша?“</p> <p>Али не дочека Рајкова одговора.{S} Као да је жеравицу на гл |
| или није чула што јој он говораше, или не могаше речи да проговори.{S} Бејаше се у лицу јако п |
| е ли се истом закључени мир одржати или не.{S} Султан је пратио из свога сараја Хасан-агу Зулуф |
| , већ до слабости добар!{S} А мене воли не само као жену своју, него као да сам му кћи мезимица |
| 123" /> витез од њих ?!{S} Мислиш да ми не би сваки од њих, да су сад живи онде у столовима, ра |
| ли доцкан.{S} И насмејао бих се, али ми не даде зебња шта ће од вас двоје на крај краја бити.{S |
| .</p> <p>„Ама шта нема ништа?{S} Што ми не говориш просто и отворено; што ме не питаш право?" п |
| н Србије нема..</p> <p>Патер Хијероними не могаше да стигне да забележи ни стоти део од свега о |
| а <pb n="226" /> се крену, да их сељани не би опазили да кроз њиве и поља носе мртваца.{S} По д |
| олуде, у мало ме ето овде на овој асури не удави! “</p> <p>„Ама како ти то говориш?!" питаше Ра |
| умрети!" <pb n="213" /></p> <p>„Ах, ти не знаш, колико је то једно чисто сунце од човека!...{S |
| ко доста за нашу потребу!“</p> <p>„0 ти не знаш каква је то гадна звер !{S} Да си ти патио хиља |
| сам јој ко си ти, рекла сам јој, да ти не замери што си од друге цркве, јер си добар и имаш ду |
| лепота и њена милина?!{S} За што да ти не буде присна и најприснија, рођена и најрођенија... з |
| нављаше речи: „еј, јаднице моја, баш ти не би суђено да завичај видиш!{S} Еј, јадна жено, баш н |
| ово вино да ме поткрепе, да их у смрти не осрамотим и да ме за смрт причесте; а оно се, ето хв |
| ла палца.</p> <p>Никакав зрак светлости не паде кроз тај отвор у ходник, али и Рајко и Маргита |
| ек, да народ ослободи.{S} Његови јунаци не носе сребрне челенке, него само лишће од жирородног |
| ресну ногом о земљу.</p> <p>Она ни речи не проговори нити се помаче.</p> <p>— „Е, валах ћеш сад |
| или ко није очима гледао моје муке, тај не може да замисли сву страхоту њихову....{S} Речима се |
| е се једна граја, којој се прави значај не могаше да ухвати.{S} Тек сви гости узеше викати: „е, |
| иш?{S} Стегни њиме главу да ти се мозак не преврне.{S} Не знаш ти какав се чардаш овде игра!{S} |
| латка моја, иди клекни и моли му се нек не да смрти младог овог витеза!“ шапатом <pb n="215" /> |
| нате нешто још боље и сигурније.{S} Тек не можете земљакињу своју оставити да и даље у потурчен |
| нама.{S} Нема пустињиштва које пустињик не би могао с ким да подели, и оно може да се сноси баш |
| слила да је света Марија Магдалена, док не чух да је она зове Ефимијом!“</p> <p>„Е, онда неће б |
| усто!{S} Него журите се, журите се, док не попију све!“ говораше сељак и посрташе мало на лево |
| дана смену на овоме месту.{S} Него, док не пођем даље, хоћеш ли ми право казати што ћу те питат |
| жене, нит’ се бију, нити вино пију, док не зовну у дружину Сибињанин Јанка!{S} Веруј, тукао се |
| ишке и не би загризла своју кришку, док не би видела да је Рајко загризао своју.</p> <p>„Да дел |
| м покорни!“ „Учи вас да сте покорни док не дође земан!{S} Је ли?{S} Хајде на вешала с њиме!“ ви |
| авицу на огњишту, те да се не угаси док не затреба.{S} Није ни гледала у њих него у онај плави |
| оностаса, погледаше све иконе редом док не дође пред велику икону на којој Богородица држаше ма |
| шај, <pb n="90" /> корачај на десно док не видиш светлост ! и сад нека је Бог с вама!“</p> <p>З |
| се некаква велика невоља десила те нам не долази! “</p> <p>— „Нећу ти крити, госпођо, да и мен |
| ен викну: „ама шта је то?“ и ако ни сам не знађаше коме управо то питање управља.</p> <p>„Шта о |
| е одмах прекидати да је наглим прекидом не би разбудио, него све лакше и лакше казиваше оно што |
| ја... за што да је јаком својом мишицом не загрлиш и на мушка своја прса не пригњечиш...“</p> < |
| p>„Шта је бре?!“ дрекну изнутра Циганин не отварајући.</p> <p>— „Кабадахија царевог чаушбаше Ха |
| ајко му клече на прса и док још Циганин не дође к себи од чуда, скиде му с руке оне влажне крпе |
| и.</p> <p>„Примичу се скотови!“ рече он не толико уплашен колико љутит, и шкргутну зубма као да |
| сам признајеш, младост је лудост а ђаво не спава!{S} Видим и сам није ти лако било.{S} Свецима |
| о што се каже: младост је лудост а ђаво не спава?!“</p> <p>„ То знам! “</p> <p>— „Знаш ли то по |
| свадба, женидба, удадба, шта је управо не знам; али да је весеље, весеље је!“ И онда сељак, св |
| вца цури натраг у буре.</p> <p>„ А, ово не може бити друго, ово је један луд сан!{S} Рајко, мол |
| љуљаше се то на десно то на лево и дуго не могаше да удеси струне како му уху требаше.{S} Најпо |
| воје на крај краја бити.{S} Да вам дуго не дуљим.{S} У Крушевцу ме затворише најпре у кулу, па |
| еликој и светлој господи; али оно друго не могу вам примити!"</p> <p>Зачудише се маџарска госпо |
| ите.{S} Ето, једно од тога бирајте, ако не знате нешто још боље и сигурније.{S} Тек не можете з |
| мишљаше да је треба најмање четири, ако не и пет стопа у дужину, две стопе у ширину и бар једну |
| нападне, имаће ко и да ме брани.{S} Ако не би ти хтео, Мартине, ево ко ће!“ рече Маргита, показ |
| </p> <p>— „Од запаљених ритова!{S} Како не би?!“ рече Рајко шаљиво.</p> <p>„Ништа за то.{S} Мој |
| због које је на њу и чекао, али некако не могаше да подеси како је најбоље.{S} Узе да се на се |
| остава, — све бачве пуне злата!{S} Нико не зна где је и на коме је месту, али веле, кад би чове |
| омози да одавде изађемо !“ </p> <p>Нико не одговараше.{S} Зачу се само као неко тихо звиждање и |
| > <p>Млађа господа замолише да се Рајко не отпушта одмах, него да на његово понашање сви мотре, |
| , све гласније и гласније, док се Рајко не узе да побојава да ће се они млађи људи још и покрви |
| а седне поред барона Отмара — гле, мало не рекох Османа!{S} Ха, ха, ха!{S} Барон Осман је удова |
| {S} Ту се просто стропошта на под; мало не заплака од бруке и срамоте своје; дуго држаше лице с |
| гњетине.{S} Испод шубаре видело се чело не баш високо, и пре посниско, али право и лепо срезано |
| <head>3</head> <p>Кад је јутро освануло не даде им старац да се крену.</p> <p>„Причекајте," реч |
| да ће изићи некуд исред Шумадије, само не знамо <hi>кад</hi> ће.{S} Нека би ти, синко, Бог дао |
| ако је велика твоја милост !{S} О, само не дај ми Рајка смрти !{S} Узми од мене све друго што х |
| и по сто пута рођени син, веће ти добро не бих могао желети!“</p> <p>Рајко се диже, скиде шубар |
| да сама себи каже: „не, не, то нећу! то не могу!{S}" Неверовање је било јаче од веровања; горчи |
| ову постељу!“ рече му Маргита. — „А, то не, много је господска!...{S} Куд ћу ја тамо...{S} Него |
| а његова, или са лева рамена његова, то не знађаше ни сам; али знађаше да није са десна рамена, |
| ош поткивао коње сребром?!{S} Валах, то не чини ни цар у Стамбулу ? “</p> <p>„Цару и не треба.{ |
| сву страхоту њихову....{S} Речима се то не да описати....{S} Чудим се како нисам полудела.{S} К |
| ... чекај молим те!... јест, мањ ако то не буде деспот Ђурађ Смедеревац са његова два сина, два |
| ге и забуне.</p> <p>„Еј, мој Рајко! што не остах с тобом у Шумадији!“ проговараше Маргита грцај |
| а колена клецају!{S} Ох, мој Рајко, што не остасмо код онога доброг старца!{S} Ох, куда ли нас |
| аргита врисну и мало <pb n="146" /> што не испусти свећу: — „јух, змија! змија! змија!{S} Спушт |
| из кулу, сетан невесео, тешко му је што не може да послуша свога господара, ал’ је теже срцу од |
| {S} Хајде да ово мајкино момче види што не би ни у сну могло снити ?{S} А ?! “</p> <p>Она не ре |
| та ни знати...{S} Хајде, добро; али што не притиснеш бар један невин пољубац на њена уста?{S} О |
| а наиђе на Ружу, која врисну и мало што не паде.</p> <p>„Не бој се!{S} Ходи само да ми будеш св |
| че просто да се помаме.{S} Ама само што не проговоре: ето њих двоје одмах иза ове стене!{S} Па |
| а ме не познаш ?{S} О, Ружо слатка, зар не познајеш грофицу Маргиту?“</p> <p>„Исусе, Маријо и Ј |
| зе гледа.</p> <p>— „Ама, луда децо, зар не чујете да вас вичем?{S} Што сте се обадвоје скаменил |
| час матору Циганку лево.</p> <p>„Та зар не провидите лукаву игру старог лакрдијаша Мартина?{S} |
| тка се плач робињин.{S} Али Бекри-Бекир не смеде да отвори врата.{S} У том викнуше Рајка јанича |
| риснији и најмилији род.{S} Нико од вас не зна колико је он невин и племенит био.{S} То је био |
| е одмах!...{S} Господо, зар нико од вас не може да ме позна?{S} Силађи Јаноше, зар сам толико о |
| в руком на Рајка.</p> <p>— „Та како вас не бих бранио!{S} Бранићу вас па да погинем.{S} Волим п |
| же, остарела сам а овакво чудо до ноћас не видех ни у сну!“ Маргита је по свој прилици није ни |
| ру Отмановићу да их ослепи.{S} Али опет не знам поуздано.{S} За оно тамо знам да је цар Душан.{ |
| ме љуто <pb n="76" /> камџијом док опет не обамрех.{S} Кад дођох к себи нађох се у некаквом гво |
| унцем!{S} Занесох се, занесох се па већ не знам ни шта свирам.{S} Удари ме једном Борчија гудал |
| пуни му њима уста као чепом, те сад већ не могаше ни зуцнути.</p> <p>„Брзо отвори оно моје сиџа |
| бих главу, ако се она целу ову ноћ Богу не моли, да покрене срца ове господе, да је ропства осл |
| мораде изаћи на колски пут да по мраку не би залутао.{S} А чим поче да свиће он окрену на лево |
| ајући поред Маргите и држећи је за руку не скидаше својих погледа с лица њена.</p> <p>„Што си т |
| му све узалуд што ради, како се ви њему не би хтели више вратити, па да вас он са свима маџарск |
| аге Зулуфлије вели ти: да ту јадну жену не такнеш ни малим прстом, јер ћеш закукати да сав Алаџ |
| p> <p>„Вала да си ми заискао и половину не бих се смео цењкати.{S} Ето, дај длан у длан!“ рече |
| зе.{S} Узе љубити оба бокора, као да су не само две мирисне него две живе душе.{S} Па онда проб |
| еку тугу, какву никада до сада у животу не осетих.{S} Не знам ни да л’ је то управ туга, или не |
| > <p>„Што ћу ето да умрем лаганом смрћу не марим, право је!{S} Али што наведох ову јадну жену < |
| а их раздвајаше од пећине и ослушкиваху не би ли што чули.{S} Мало час па она поче грчевито да |
| обиња!.... да сам јуче умр’о, умр’о бих не видев тако чудо, све то троје заједно, па још све то |
| целу пратњу да топот од копита коњских не прогута ништа од оне сласти, која треба да се слива |
| у па се одмори и испавај док нам старац не дође.{S} А ја ћу ено тамо поред оног оклопника пред |
| је толике молитве и кад ни један светац не хте да ми помогне, она једина не остављаше ме, него |
| да умрем, па ништа !....{S} Истина баш не бих волео да ми је гроб овде у бари где нема ни липе |
| а да поганих самсова; онаког зверја још не видех!{S} Кидисаше на онај крст у стени као исти бес |
| ад хоће да бризну у плач.{S} Ал’ се још не заплака него настави:</p> <p>„Кад ме вода изнесе гор |
| ола један од млађе господе, који се још не бејаше са свим загњурио у вино.</p> <p>„А, тако ли ј |
| екшава.</p> <p>— Не знам!“ рече Рајко; "не знам, мањ’... чекај молим те!... јест, мањ ако то не |
| јасним гласом разговетно викну:</p> <p>"Не бојте се децо, приступите слободно.{S} Ако бисте и т |
| показујући руком на прилику у средини, „не знам шта је, али оно је тамо цар Душан!“</p> <p>„А ш |
| и паша неколико кеса сребрних грошева. „Не треба ми то !“ рекох му, „него дај ми чету акинџија, |
| на жена!“ настави Маргита све тужнија. „Не марим што ћу да се жива у гроб закопам, али да полаг |
| мадији!“ проговараше Маргита грцајући. „Не знам како да ти кажем!{S} Стид ме је од тебе, да ова |
| мрдати главом, као да сама себи каже: „не, не, то нећу! то не могу!{S}" Неверовање је било јач |
| /></p> <p>Рајко могаше само да викне: „не бој се, госпођо!{S} Сад ћу ти донети воде!“ па у пет |
| ше истом брзином којом му срце куцаше: „не бој се, не бој се; није грех, није грех; а сласт је, |
| ао стена хладан, па тек само по једну: „не може!...“ „нек се потруди, па нека опет заслужи!“ Шт |
| лутале.</p> <p>— „Не!“ викну Циганин; „не, ако си ми ортак!{S} Оно је лудо, поносно, љуто и бе |
| p> <p>„Није, није!“ прихвати она брзо; „не смејем се теби, који имаш око да спазиш цвет, него с |
| гита седајући на сено у кола.</p> <p>— „Не знам ти ни сам казати!{S} Велика једна милина растоп |
| !“ питаше га сва пренеражена.</p> <p>— „Не знам ти ја казати где су сада господа маџарска!“ пон |
| е речи!“ говораше му Маргита.</p> <p>— „Не, не, чуо сам ја добро; одговор је био: <hi>живога Бо |
| гужву у сиџадету од теркије.</p> <p>— „Не смедох у хану да оставим моје теркије.{S} Имам у њим |
| знао куд су јој мисли лутале.</p> <p>— „Не!“ викну Циганин; „не, ако си ми ортак!{S} Оно је луд |
| и устрептаним шапутом на ухо.</p> <p>— „Не чујем?“ одговори он тако исто шапутом.</p> <p>„О, ја |
| гове старости. <pb n="112" /></p> <p>— „Не, нема!“ рече усправивши се. „Мислила сам да је то мо |
| коју Рајко хтеде да убије! “</p> <p>— „Не!“ цикну старац, па састави веђе; „како јадан да је у |
| ко, кад си тако лепе среће! “</p> <p>— „Не дао Бог, да ја њима поклоне чиним!{S} Него, није то |
| видика; „знаш ли шта је то?!“</p> <p>— „Не знам!“ рече Маргита усколебаним гласом и нешто као у |
| страха да нисам поред тебе!“</p> <p>— „Не бој се!“ рече јој Рајко, па узе и даље да ослушкује. |
| како је то и горко и грозно!“</p> <p>— „Не подаји се таквим мислима, него да пођемо одмах да тр |
| p>— „Е, а мо’ш ли погодити шта је то?“ „Не могу, братац мој! него казуј па свршуј!“</p> <p>— „Х |
| претњом, али као да гласно казује: <hi>„не бојим се никога до Бога!“ </hi> Од обрвских саставак |
| ен жалостив глас.</p> <pb n="94" /> <p>„Не бој се, госпођо!“ рече јој; „ево мене!{S} Нешто ми с |
| до слободе и завичаја дођем?!"</p> <p>„Не бих се ја смео поуздати у се да се не поуздах у Бога |
| и пуно некаквих меких тканина.</p> <p>„Не брините се, госпођо,“ рече јој Мартин; „Мишко већ ју |
| која врисну и мало што не паде.</p> <p>„Не бој се!{S} Ходи само да ми будеш сведок!“ рече јој, |
| рак, као да хоће да бега од ње.</p> <p>„Не, Рајко!... не остављај ме саму у овој гробници!" цик |
| сребро те посребри?“ питаше он.</p> <p>„Не знам то; а можда би и то ваљало" рече Рајко. „Него, |
| ако се бојиш, а ја ћу његове !“</p> <p>„Не бојим се ја ничега кад има светлости.{S} Мене је стр |
| је у судбини!{S} Је л’ тако?!“</p> <p>„Не може да је тако!{S} Није право да ти на твоје женско |
| па да је буздованом размрскам!“</p> <p>„Не, не, не!{S} Никако!“ викаше Маргита преплашено, па у |
| ачном масом, која подупираше јужни крај неба.{S} Лак и благ поветарац дуваше отуда.{S} Из најбл |
| еђу нас као с неба...“</p> <p>— „Није с неба!“ прекиде га Манда љутито; пала међу нас из ноћи к |
| аца и бубица по ледини, азурни зефири с неба просипали дажду од симпатије на све што је живо.{S |
| једне прилике, пала овде међу нас као с неба...“</p> <p>— „Није с неба!“ прекиде га Манда љутит |
| >„Сви знамо како је грофица Маргита као неблагодарна куја, незадовољна са старим мужем одбегла |
| лици није ни слушала.{S} Она гледаше на небо у неколике ситне и бледе звезде и ломљаше грчевито |
| у Дунава; а оно тамо иза њих, где су се небо и земља састали, то је — твоја земља Маџарска!“</p |
| </p> <p>„Виде ли ону звезду што прелете небо?“ питаше је Рајко неким радосним трепетом и шапуто |
| но хладна кишица почела да ромиња.{S} И небо више није било плаво него сиво; Копаоник и Јастреб |
| ло после па једна сјајна звезда прелети небо, као да јури к младом месецу на западу.</p> <p>„Ви |
| рска?!{S} Јест, биће да је кад се у њој небо и земља састају!{S} Ах, да сам те очима својим опе |
| ве тамнији и тамнији и ако се на њ само небо својом мутноплавом ивицом наслонило беше.{S} Него |
| но рече:</p> <p>„Како је дивно звездано небо изнад нас!{S} Како је лепа и мирисна сва ова околи |
| оњушница почињао.{S} Погледа у звездано небо па се пусти у неке мисли.</p> </div> <div type="ch |
| твој цвет и она шева и ова земља и оно небо!{S} Зар то није да се човек гласно насмеје?"</p> < |
| <pb n="110" /> да полети, као да хоће у небо да носи оно велико у злато оковано еванђеље, што м |
| 9" /> <p>— „То си ти!“ рече јој Рајко. „Небо тебе види, па звездом звездама јавља да се роб јед |
| pb n="89" /> <p>— „Гробом моје мајке... небом и земљом моје отаџбине.... заклињем се!“ говораше |
| змакло није: ни орао који је високо под небом господствено кружио, ни зец који погурен и сав ус |
| b n="174" /> били заједно и ево нас под небом заједно, и свуда смо верно једно уз друго стојали |
| , ма које вере био, свуда је под божјим небом добро дошао!“</p> <p>Било је тако пуно срдачности |
| ше целу ону велику, а нејасно звезданим небом осветљену, слику, и осећаше како му се нека расту |
| ава и вита као јела.{S} На глави јој је небрежљиво, и мало више на леву страну, везана жута <pb |
| ао бачени тамо <pb n="116" /> немарно и небрежљиво.{S} На доњој степеници од престола седела су |
| n="12" /> старчевим! савијаше, целиваше небројено пута његову маџарску сабљу и говораше за њ не |
| рану иза караван-сераја под звездама на небу, сетих се што је наш покојни стриц, Бог да му душу |
| роз онај тихи сутон, изнад којега се на небу бледе звезде запаљиваху, и кроз оно једнозвучно жу |
| о кује у по ноћи и кад је млад месец на небу !“</p> <p>„Сад је млад месец, а пола ноћи лако ћем |
| ув, отвори очи.{S} Погледа по звезданом небу, погледа око себе, погледа у Рајка и онда тихо и р |
| {S} На тамно плавом и високо издигнутом небу пуно звезда.{S} Свеж поветарац дуваше од Јастрепца |
| ош на Косову показао ко је вера а ко је невера; и онда сваки пође своме селу и своме дому весео |
| каже: „не, не, то нећу! то не могу!{S}" Неверовање је било јаче од веровања; горчина је била ја |
| га и брига за Рајком, борба веровања са неверовањем.{S} Узе мрдати главом, као да сама себи каж |
| павице младине; она их подиже и погледа невесело и бојажљиво горе у таваницу, а ја кроз таваниц |
| ада очима видети?!...“</p> <p>И онда се невесело опет загледа у сребрни млаз, који сад само тих |
| у устави.{S} Ћуташе и гледаше озбиљно и невесело преда се; бејаше мало побледела а углови од ус |
| Вала госпођо!“ прихвати Рајко озбиљно и невесело, „тешко је да се говори о ономе што може бити, |
| е бити што сам ја домишљао!“ рече Рајко невесело; „ја помислих да ти се то јављала наша српска |
| спод погдеког мостића од брвана жабе су невесело крекетале.{S} Кад свита изађе мало у брдо, у ј |
| а ништа!...{S} Све бадава!“ рече старац невесело, и чисто клону пун очајања.</p> <p>„Ама шта не |
| >Био је и невесео и по готову срдит.{S} Невесео од жалости која му притискиваше срце при помисл |
| ац, како је озбиљан и тужан!{S} Како се невесео загледао у младог гуслара!{S} А шта ли му овај |
| , много нешто замишљен.</p> <p>Био је и невесео и по готову срдит.{S} Невесео од жалости која м |
| ам Голубана како силази низ кулу, сетан невесео, тешко му је што не може да послуша свога госпо |
| ћу од радости и да пљескају.{S} А млада невеста, сва пребледела, <pb n="49" /> дркће, ломи прст |
| , „оно је тамо ваља да постеља... младе невесте!“</p> <p>„То је моја постеља... слободно лези.. |
| ад те твој господин види, он ће вратити невесту, па да је мила шћерца од Божуна бана, а некмо л |
| ао дивно опремљену <pb n="140" /> младу невесту.{S} На глави ми она дијадема, под којом јуче он |
| розу:</p> <p>„Ако си човек, брани своју невесту!"</p> <p>Гроф тресну своју наслоњачу о под, па |
| <p>„Па онда... од једанпут као да нека невидљива рука откова срце моје од окова у које га је с |
| Кад ме гледи и кад ми говори, као да ме невидљивим крилом закриљује од сваке нечисте силе и сва |
| 35" /> око себе, као да се бори с неким невидљивим џином. „Лажеш, сотоно!“ муцаше он ономе тајн |
| икакве непоштене замисли притисне један невин пољубац на топла, реци баш на слатка, уста једне |
| , добро; али што не притиснеш бар један невин пољубац на њена уста?{S} Она је у дубоком сну, не |
| та; „о, кад би ти само знала како је он невин, како добар, како мио и племенит, ти би тек онда |
| род.{S} Нико од вас не зна колико је он невин и племенит био.{S} То је био један истински беспр |
| т од надежде, и сребрн талас од чисте и невине једне мисли, стапали у чудесну и дивну једну хар |
| и мој први девојачки занос, чист пламен невине једне љубави, погасио буром мојих уздаха и даждо |
| е Маргитино.{S} Она се у сну нешто тако невино осмејкиваше, да је милина била видети је.{S} Од |
| ануло, и овај красан млад човек, којега невиност иде до простоте, а чистота осећања до витештва |
| сам те, а ти си ме гонио.{S} Осмех моје невиности удавио си у потоку горких суза мојих.{S} Рани |
| е и уморила једну свету старост и једну невину младост... ох, како је то и горко и грозно!“</p> |
| ема!{S} Страх ме њему се некаква велика невоља десила те нам не долази! “</p> <p>— „Нећу ти кри |
| ељанима у околини, да им је нека велика невоља.</p> <p>„Вала, госпођо," рече Рајко Маргити; „ак |
| Бог помогне, ово се ваља на нас мука и невоља!“</p> <p>„Рајко, хајде да бегамо!{S} Где ти је л |
| а.{S} Ко зна на какве ће се нове јаде и невоље разбудити!“ говораше сам у себи.</p> <p>И не мог |
| „Махни се тога!{S} Хвала Богу није нам невоље да крв проливамо.{S} Него ево у моме сиџадету ха |
| е своју дугу пушку, јер ће му у случају невоље довољно бити оружје што га за пасом има.</p> <p> |
| ће имати штете и дангубе.{S} Сад смо на невољи па нек нам Бог опрости; а кад будеш у срећи и у |
| проклету Циганку Манду, које је син био негда свирач у Борчије, па се после потурчио што га на |
| чаних дана.{S} Јест, и приче о сладости негдашњих меких месечина, када су џиновски стражари у п |
| ди мајку, браћу и родбину.{S} Као да га негде на путу или на крају тога пута чека неко неизмерн |
| ари људи казују да овде у планинама има негде велика царска остава, — све бачве пуне злата!{S} |
| ?{S} Сад се сетих да сам слушао да овде негде у рудничким планинама има неки Светогорац испосни |
| казуј где су?“ веле: „сакрио си их овде негде у овим урвинама!“ „Видите да овде нису; а ето вам |
| нећу, а ти ако жив останеш, сахрани ме негде овде у планини, па ми обиђи гроб молитвом и помен |
| ача.</p> <p>Рајку се најпре учини да се негде неко велико сребрно кандило гаси прштећи, и потра |
| е му. „Овде смо као у гробу и смрт седи негде у једном од ових столова!{S} Не пита се сад више |
| д те стране испред нас.{S} Овде ће бити негде нека светиња!"</p> <p>Пођоше још неколико корачај |
| д сте!{S} Него ми се некако чини да сам негде и некад слушала, да ваши краљеви нису добро прола |
| католичком попу, који се ваља да родио негде међу Хрватима или Словенцима, те разумевао и гово |
| роса пада, вода бруји, цвет мирише, ено негде близу нас шева цвркуће, дан свањива, а све то ниш |
| а куд још даље моја Расина!{S} Тамо су негде иза оних планина!...{S} Чудо, како ми се нека теж |
| тавише и коње и конопце.{S} Ето биће ту негде и твоја ластавица!{S} А кад ја остах сам, ја се п |
| одити шта је то?“ „Не могу, братац мој! него казуј па свршуј!“</p> <p>— „Хоћу, само ти све лепо |
| м, у којима не бејаше у том часу гњева, него само сажаљења.</p> <p>„Дижи се са тога места, дете |
| и Краљевићем Марком, не због имењаштва, него што је он од све момчадије био најјачи.{S} Није би |
| не такну ни једне аспре од тога блага, него да га с благословом његовим предаду, недирнуто, он |
| ће се пре не због неправде свога друга, него због неправде која је у судбини!{S} Је л’ тако?!“< |
| S} Она га не пушташе из свога загрљаја, него одмаче мало своју главу од лица његова; гледаше му |
| топлоте, као да нису два девојачка ока, него само две црне маслинке.{S} Није имала венац на гла |
| ком месту сам, не са маштама и сенкама, него са живом женом, и младом и красном.{S} Не би ми би |
| </p> <p>— „Не подаји се таквим мислима, него да пођемо одмах да тражимо излаза из овога подземн |
| ко коме поклон чини, не можеш ти њима, него они теби!{S} Узми паре, брајко, кад си тако лепе с |
| >И Маргита се осећаше не само узбуђена, него и растужена и пуна неке чудне слутње. „Ко зна,“ ре |
| сврших молитву, не дигох се са клечања, него узех — звиждати.{S} Звиждах, звиждах, док ти се по |
| буретом, виде да на ланцету нема чепа, него обло једно заклопче, продрма га обема рукама, отво |
| и на глас молила: боље да је и закопа, него да јој остави лице богињаво.{S} Па и њу је чуо.{S} |
| "164" /> није ни од сребра ни од злата, него од растова стабла; и његов сабор није од властеле |
| офа од Нађ-Бање.{S} Управо и нема пута, него се тера преко равнице, а по трагу других кола, пра |
| жења, кад оно није више мој стари чича, него млад и красан један витез.{S} Час ми се чини да га |
| м столовима, под кубетом саборне цркве, него је то сабор од сељака искупљених око једног грма!{ |
| знађаше ни шта да мисли ни шта да каже, него онако занемела од чуда, не скидаше својих погледа |
| ја сам се молила Богородици!?{S} Није, него сам с њоме разговарала као обично, изјадала сам јо |
| Његови јунаци не носе сребрне челенке, него само лишће од жирородног грма; његов престо <pb n= |
| ми помогне, она једина не остављаше ме, него ми долажаше на сну да ме храбри! “ </p> <p>„Истину |
| целивом, како то скромни Хришћани чине, него са једном ватром, са једном страшћу, са једном љуб |
| у се више чиниле да су тице злослутице, него само као старије у црнину завијене сестре плавосив |
| цар-Лазару и царици Милици много више, него што то овај господин попа воли! “</p> <p>Насмеја с |
| и; да управо Турци и нису вас заробили, него сте се ви договорили с неким младим и лепим везиро |
| <p>Маргита не могаше речи да проговори, него га погледима из сузних очију миловаше нежно.</p> < |
| !{S} Нема места данас сузи од жалости, него само сузи од радости!"</p> <pb n="197" /> <p>„Прав |
| оје племените и добре госпође погинути, него поред оних циганских врачара господовати!{S} Ружо, |
| елика, и додаде му га не рекав ни речи, него само гледаше га право у очи, као да огледа да ли с |
| витеже млади?“ питаше га не са бригом, него са задовољним а једва прикривеним осмехом, као оно |
| а највећа мука, коју мучи, није Турчин, него неслога српска и немаштина новца и оружја, тешка с |
| дворове имао у којима је радо становао, него је све то, полагано и кришом, дао да се донесе у п |
| Мартин очајавајући.</p> <p>„Нема друго, него одмах сад ја идем да растурим лажне пријатеље.{S} |
| Ниси никада младу жену у уста пољубио, него си дочекао да прво млада жена тебе у уста пољуби.. |
| и да је наглим прекидом не би разбудио, него све лакше и лакше казиваше оно што је још остало о |
| head> <p>Рајко није то одмах ни опазио, него казиваше песму и даље.{S} Али кад Краљевић Марко о |
| еда, и ако за тренут, у лице Маргитино, него да завирује у мрачну дубину онога ходника испред њ |
| се теби, који имаш око да спазиш цвет, него се <pb n="37" /> смејем кад помислим каквим немаро |
| њих меље не више какву кратку молитву, него неку крупну псовку.</p> <p>Лавеж паса и вика од љу |
| капеле мирно.{S} Није да се молио Богу, него је тако само стајао, миран, скроман, као да беше з |
| {S} А мене воли не само као жену своју, него као да сам му кћи мезимица.{S} Видећеш, неће знати |
| могу ја ни часа часити на твоме двору, него да видим само да те твој господин прими у своје го |
| е савијутке да прикупи густу црну косу, него јој падаше низ плећа у коврџастим таласима, који с |
| замолише да се Рајко не отпушта одмах, него да на његово понашање сви мотре, па у Нишу да се р |
| Што ти знам рећи то је да нисам светац, него грешник пред Богом!“ Ове би се још лепо свршило, а |
| по завршио.{S} Сад немој то да уквариш, него хајде напред, показуј пут у караван-серај!“ рече м |
| да хвата ракија? “</p> <p>— „ Јок вала; него ето ухватио ја њу па не пуштам!{S} А сад, Маџарице |
| људи! све једно је, једном мрети ваља; него молите се бегу да ми учини милост да заповеди, да |
| оће, само се ово момче стиди да призна; него чекај, да му најпре наместим срце!{S} Па онда мој |
| у, лажу; нису се они макли из Сегедина; него су се онај црни патер и она црна кучка договорили, |
| ти оно рече да је и грехота и срамота; него му стадох чизмом на прса и рекох му: „ево си поган |
| ориће се те нећемо моћи путем одмицати; него да је зовнемо да седи с нама на миру док твоји људ |
| ез ње враћати?!...{S} Није то; није то; него ме за грло хвата и дави луда мисао, да већ можда н |
| ворила је српски, али није имала круну; него је била обучена у црно као калуђерица, а тако је б |
| ри, кад се узму да часте и проводе !{S} Него да седнемо мало на ову плочу!“ рече Маргита.</p> < |
| Ето, погледај га, какав је то соко !{S} Него — ми имадосмо па изгубисмо и сад смо ето „сиротиња |
| о, поносно, љуто и бесно и без тога!{S} Него није она моја мајсторица.{S} Она је моја робиња!{S |
| идиш и мали!{S} Хеј, Маџарице бесна!{S} Него искај, млади мој ортаче, имаш какав кајиш?{S} Стег |
| ратим ватру ватром од њеног чардаша!{S} Него велики ћеш да видиш кад донесеш.... знаш оно.... к |
| за ово опет теби хвала, мој витеже!{S} Него хајдмо сад доле да ти причам што сам још у оној по |
| .</p> <p>— „Шта вас ја знам кад сте!{S} Него ми се некако чини да сам негде и некад слушала, да |
| је да се насмеје него да се заплаче!{S} Него то је баш оно о чему хтедох да те питам.{S} Била с |
| добри оче; ево ће ми одмах лакнути!{S} Него... шта је то?!“ рече Маргита сва усплахирена, па с |
| е дао Бог, да ја њима поклоне чиним!{S} Него, није то тамо моја зарада!"</p> <p>„Ма, човече, вр |
| а, човече, вређаш господство њихово!{S} Него чекај!{S} Ха, ево ми сијну, таман да се све славно |
| да те прогута!{S} Не, не, никако то!{S} Него ето да просецамо стену, па ако је не просечемо, он |
| „Па нема, госпођо; све је то просто!{S} Него опет, послаћу момке нека трче од куће до <pb n="21 |
| , онда би могла да кажеш село пусто!{S} Него журите се, журите се, док не попију све!“ говораше |
| и то човече!{S} Не види пророк ноћу!{S} Него дед’ одврни ти то па да сркнемо за срећна наша орт |
| још немој о растанку ни да помињеш!{S} Него опет, и ако ће проћи времена доста, док ти сакупим |
| е то једно чисто сунце од човека!...{S} Него како је твој Мартин спор!...{S} Тек опет хвала му; |
| , те да га можеш одмах да познаш?...{S} Него ходи да видиш нешто много лепше!“ и онда га повуче |
| е господска!...{S} Куд ћу ја тамо...{S} Него ево овде на овај миндерлук испод прозора!...{S} Ку |
| у то цеви од каквог старог водовода.{S} Него ето ћемо се скоро и растати, а ништа нам ниси прич |
| бисера, што га ено тамо на трпезама.{S} Него хајдмо да тражимо излаз на божје сунце!“</p> <p>Уз |
| у, а руком показа Маргити на старца.{S} Него после неколико тренутака, и више да би Маргиту осл |
| p>„Чујеш момче, није мени за чекање.{S} Него</p> <p>ево ти сребрни грош, да потрчиш у виноград |
| Оде сиромах Марко без речи и вечере.{S} Него то је још најмање јада.{S} Кад се позно у ноћ врат |
| м мутноплавом ивицом наслонило беше.{S} Него испред тога сниског зида од збијене магле светлуца |
| да те склоним да те не бију ветрови.{S} Него није први пут да ти говориш као да си видовита.{S} |
| ид, да она поред њега успаваног бди.{S} Него га Маргита брзо изведе из тренутне забуне, показав |
| да су се у старо доба и овуда тукли.{S} Него ходи да се испнемо на тај змајевски престо, да вид |
| које носиш, не можемо ти опростити.{S} Него од сада да се ниси усудио да се зовеш Краљевић Мар |
| е црни калуђери клети црном клетвом.{S} Него деде, како доби на јуначкој сабљи ’ваку робињицу ? |
| гу није нам невоље да крв проливамо.{S} Него ево у моме сиџадету хаљина за тебе.{S} Навуци све |
| е пита се сад више ко смо и шта смо.{S} Него да се са нашом заједничком несрећом боримо заједно |
| е дома вратим.{S} Не питајте за што.{S} Него ме милостиво пуштајте и опростите ми!“</p> <p>Док |
| {S} Не би стигла за све ни цела ноћ.{S} Него кажи ово господину: видиш ову кулу; у њој су најво |
| омену авет и изговори онакву клетву.{S} Него на све то сав одговор бејаше, што сад као нека пун |
| смуку, који се одазва моме звиждању.{S} Него ви за то и не знате.{S} Има овде од непамћених год |
| и једнога дана смену на овоме месту.{S} Него, док не пођем даље, хоћеш ли ми право казати што ћ |
| а не да их поново завађа и то због чега него због једне робињице!“</p> <p>„Цареви не би били ца |
| бризну у плач.{S} Ал’ се још не заплака него настави:</p> <p>„Кад ме вода изнесе горе, два ме с |
| е ме боли што те видим да си се препала него ова рана.{S} Не бој се!...{S} Неће ни бити ништа!" |
| тов пањ овде?!“</p> <p>— „Махни се пања него казуј ако знаш шта је ово?“ рече Маргита па показа |
| де, који сад не беху више мекана кадифа него топли пламенови од жарког огња у срцу, она му живо |
| ече Рајко пресудно; „није да се насмеје него да се заплаче!{S} Него то је баш оно о чему хтедох |
| ли, хоће сутра да се венча, и то с киме него с једном Циганчицом!“</p> <p>— „Пих!“ узвикну Рајк |
| прићи.{S} Море имадоше више муке с њоме него са мном. „Хајде у Крушевац санџак-бегу! “ рекоше м |
| а бокора, као да су не само две мирисне него две живе душе.{S} Па онда пробра из оба бокора два |
| молим те!{S} Ко зна шта је тамо!{S} Пре него што одбијеш и тај трећи катанац, одви мало врхом о |
| едно брдо.{S} Кад изађоше на врх, и пре него ће ући у густу једну шуму растову, зачуше како од |
| та је све то!“ рече Маргита.{S} Али пре него што ће са <pb n="103" /> прага у дворану коракнути |
| у мисли које су биле више снови на јави него озбиљне и хладне мисли.{S} Али пре но што је сагле |
| дована.{S} Прилике ове беху све у већој него обичној људској величини.{S} Десно од њих на једно |
| по говориш!{S} Слађе ми је да те слушам него да овај мед у устима топим! “ рече Маргита, па јој |
| ромиња.{S} И небо више није било плаво него сиво; Копаоник и Јастребац замотавали су главе сво |
| слатким гласом.</p> <p>То није био глас него музика; музика у којој су се тужни звек од зебње, |
| Маргита најпре и не гледаше у иконостас него у њега.{S} Учини јој се да се он винуо некуда висо |
| м клештима штипао, а кад ја упорно нећу него стегнем срце и стиснем зубе па и не јаукнем, он ме |
| ок не затреба.{S} Није ни гледала у њих него у онај плави пламен од ћумура, а ко би знао куд су |
| везао је!“ говораше Мартин шапутом.{S} "Него, ето видите, обнесвеснуо је!{S} Бојим се рана је н |
| скићеном понеким драгим каменом.</p> <p>Него ово двоје младих људи само прелетеше погледима ове |
| грошева. „Не треба ми то !“ рекох му, „него дај ми чету акинџија, да се осветим моме крвнику!“ |
| му и намешташе их у широке бакрачлије. „Него да видиш, какве су такве су, тек добро пристају у |
| о; а можда би и то ваљало" рече Рајко. „Него, чекај молим те, има још и друга једна мука!{S} Тр |
| ко даде разумети шта је велики чардаш. „Него, како ћеш и да знаш, млад си!{S} И после то се сам |
| милостиви грофе! “ брањаше се Борчија; „него ето та слуга, или је пијан или луд, блене у младу |
| ао би запрепашћен <pb n="21" /> Хасан; „него ето, полети на коњу, па кад се добро измакнеш, зап |
| прихвати опет онај тајанствени шапат; „него још ти и не знаш колико је <pb n="136" /> она и ле |
| д су стигли на вис на оно место, где су недавно Рајко и Маргита тако лепе снове о лепшој будућн |
| каменито корито пред њом.{S} Извади из недара танки убрус, обриса њиме лице и руке и онда га р |
| зелену ледину. </p> <p>Рајко извади из недара дугачку кесу, а из ње чисту једну белу крпу, у к |
| а неколико пута.</p> <p>Рајко извади из недара једну троуглу кожну амајлицу, која му о црном св |
| го да га с благословом његовим предаду, недирнуто, ономе ко ослободи Шумадију, те да има чиме д |
| <p>„Велики чардаш?!“ понови Рајко као у недоумици шта ће то да значи.</p> <p>— „Ех, па не знаш, |
| ном љубављу, која је кипела, као кад би нежна кћи после дугог страдања и лутања наишла изненадн |
| слуге, а показали сте ми се као верни и нежни пријатељи!{S} Хвала вам на доброти вашој; опрости |
| радања и лутања наишла изненадно на још нежнију матер своју, па јој пала о врат и обасула је хи |
| еце — „госпођо, прибери се!“</p> <p>Она нежно скиде руку његову са свога рамена и рече:</p> <p> |
| о рањен и више си ми!“ говораше Маргита нежно. <pb n="211" /></p> <p>— „Твоја постеља?“ муцаше |
| спавају, нека те успавану љубе, нека те нежно миловану однесу старом Дунаву, Дунаво ће те изнет |
| тузи предавати!{S} Ево вам цвећа!“ рече нежно и жалостивно стара Ружа и положи своју руку на ра |
| о га погледима из сузних очију миловаше нежно.</p> <p>Пред зору је Рајко почео опет да бунца.{S |
| рће од руже, па му онда њима полагано и нежно превлачаше чело и трепавице.</p> <p>„О Мартине, з |
| ом.{S} Села би поред мене па би ме тако нежно и мило гледала, очи би јој засузиле, па би тихо п |
| чисти поглед пао на толику и тако белу нежност, на тако топлу снежност и на тако свету дражнос |
| је прилика била пуна лепоте, мирноће и нежности, и имала је у себи нешто што је растуживало.</ |
| очи, за неколико тренутака, неисказаном нежношћу, па га онда пољуби у уста по други пут, промуц |
| порије дисаше.{S} Гледаше га неизмерном нежношћу.{S} Узе опет да му чело и очне поклопце превла |
| првом стрелом, кад си ми младој младу и нежну матер отргао, а мене хладној туђинској нези преда |
| грофица Маргита као неблагодарна куја, незадовољна са старим мужем одбегла за младим... хеј, п |
| де да на ћилиму, на коме стари посланик незгодно сеђаше, леже поређани у два реда десет немачки |
| посланика.{S} Побојао се да се није што незгодно десило царевом госту.{S} Стадоше му очи на мла |
| помислих у каквом сам добру и на каквој нези одрасла, каква сам госпођа била и куда ето доспех, |
| матер отргао, а мене хладној туђинској нези предао.{S} Ранио си ме другом стрелом, кад си мој |
| твоје Маргите, а ево ти један, који ти незнана наша пријатељица, стара Српкиња Станија, шаље!“ |
| спахије нудиле.{S} Опростите ми што по незнању замишљам да може бити нисте при новцу и за такв |
| зи данашњи инцидент подвргнете, онда је неизбежна конклузија логике, да је овај јуноша врло, вр |
| и у коме су се и осећање достојанства и неизмерна једна туга и опет жива чежња да чује баш све |
| а путу или на крају тога пута чека неко неизмерно благо или нека изванредна срећа, тако га је р |
| то теже и спорије дисаше.{S} Гледаше га неизмерном нежношћу.{S} Узе опет да му чело и очне покл |
| му право у очи, за неколико тренутака, неисказаном нежношћу, па га онда пољуби у уста по други |
| уно необичне милине; очи су му светлеле неисказаном радошћу.{S} Чинило му се као да је робовао |
| дмећу витешком службом слабом женскињу, нејакој сирочади, правди и отаџбини.{S} Моја је земља р |
| еца, а мени је овде дошло да се од неке нејасне туге заплачем!{S} О, Рајко, та ваља да није што |
| ли.{S} Рајко гледаше целу ону велику, а нејасно звезданим небом осветљену, слику, и осећаше как |
| овој чатрљи.</p> <p>Кад уђе виде у оном нејасном и несигурном осветљењу од лојане свеће и ватре |
| 214" /> куће, нек разбуде ко год спава, нек растрезне ко је још пијан, нека распитају и доведу |
| да виче: „напред! напред браћо!{S} Ха, нек се зна ко смо!{S} Напред за нашим царем, напред!“ И |
| ка трче од куће до <pb n="214" /> куће, нек разбуде ко год спава, нек растрезне ко је још пијан |
| тете и дангубе.{S} Сад смо на невољи па нек нам Бог опрости; а кад будеш у срећи и у господству |
| !“</p> <p>„Хвала ти, госпођо !{S} А Бог нек нас води!“ рече Рајко радосно узбуђен и пође напред |
| говораше Маргита кроз плач.</p> <p>„Бог нек те прати, и анђели његови нек те чувају!{S} А кад с |
| и, слатка моја, иди клекни и моли му се нек не да смрти младог овог витеза!“ шапатом <pb n="215 |
| > <p>„Бог нек те прати, и анђели његови нек те чувају!{S} А кад се мене у срећи својој сетиш, п |
| н, па тек само по једну: „не може!...“ „нек се потруди, па нека опет заслужи!“ Шта се опет деси |
| S} Све једно; нека госпођа буде робиња, нека робиња буде госпођа, све једно; мари ти за то тај |
| апутом успавају, нека те успавану љубе, нека те нежно миловану однесу старом Дунаву, Дунаво ће |
| бистрим таласима, пусти нека те загрле, нека те својим шапутом успавају, нека те успавану љубе, |
| прихвати <pb n="28" /> црква те талире, нека се пале свеће за душе и твојих и њихових покојних |
| .{S} Нека одмах купи јунаке драговољце, нека их наоружа и нека ти их преда да с њима једнога да |
| ко, који ми се довде показао као витез, нека ми у овоме часу буде као брат рођени, па нека ми п |
| од Расине Рајка! — Сад нека дођу људи, нека затворе ковчег и залију онај од олова!“ —</p> <mil |
| о, ја бих рекао: да се поделе сиротињи, нека моли Бога за здравље ћесара, не би ли стигао да ос |
| „Само кад си се разведрила, па не мари, нека је како год хоћеш.{S} Дугачке су те ваше маџарске |
| о да ми је син.{S} Поведи га у Стамбол, нека види силу и господство, е да би се зажелео да цара |
| д спава, нек растрезне ко је још пијан, нека распитају и доведу амо свакога, ко ма и уображава |
| ед’, кћери моја, један гутљај!{S} Тако, нека ти је на спасеније!{S} Дед’ Рајко!{S} Тако синко!{ |
| бих и — твој сиротињски понос.{S} Ето, нека прихвати <pb n="28" /> црква те талире, нека се па |
| Рајко, спуштајући Маргиту на тај плат, нека си бар између златних лавова и сребрних орлова, из |
| дице!{S} Ако је тамо нека нечиста авет, нека се расточава пред вашом силом, и нека се чисти са |
| убијем; узела сам се онда молити Богу, нека ми бар памет преврне, те да у лудилу и не знам ниш |
| агрле, нека те својим шапутом успавају, нека те успавану љубе, нека те нежно миловану однесу ст |
| у.{S} Ако нисте, онда ево друга начина: нека пођу два млада господина са мном, отићи ћемо право |
| ја теби да праштам и опет ћу да кажем: нека ти је просто!{S} А прости ти мени што ће младост т |
| е, баш као да нас и није!{S} Све једно; нека госпођа буде робиња, нека робиња буде госпођа, све |
| у завичај, предај је у руке њеном мужу; нека види да њена чистота није посукнула ни од једне по |
| Мишка на коњу у Сегедин, <pb n="210" /> нека доведе два најбоља лекара.{S} Нека поведе и за њих |
| , изгледало је да то није <pb n="34" /> нека обична и проста жена.{S} Али кад јој лице сагледат |
| и милости!{S} Тек, шта ја говорим?!{S} Нека му је по хиљаду пута слава, што вас је из чељусти |
| а је не разбуди. „Уморна је јадница!{S} Нека се бар испава.{S} Ко зна на какве ће се нове јаде |
| едан! “ и пљунух му три пута у лице!{S} Нека га !{S} Хајде сад, јуначе, ја ћу с тобом и за тобо |
| је био <pb n="127" /> честит човек!{S} Нека му је лака земља!{S} Благо њему на ономе свету!“</ |
| м растајем.{S} А већ није нам друго!{S} Нека је хвала Богу који нас, ето, пред твој двор срећно |
| еније!{S} Дед’ Рајко!{S} Тако синко!{S} Нека ти је на здравље!“</p> <p>Па онда и старац добро п |
| " /> нека доведе два најбоља лекара.{S} Нека поведе и за њих оседлане коње, и нека им обећа што |
| дије, само не знамо <hi>кад</hi> ће.{S} Нека би ти, синко, Бог дао да га ти дочекаш, па да му т |
| да те награди.{S} А ја знам како ће.{S} Нека одмах купи јунаке драговољце, нека их наоружа и не |
| а, смук мене, ја вас, а Бог све нас.{S} Нека му је слава!“</p> </div> <div type="chapter" xml:i |
| а! “ рече он.</p> <p>„О, мене је страва нека ухватила.{S} Као да ми неко на ухо шапуће, да сам |
| грофици, а овај други носи, па од њега нека госпођа откине који стручак, па нека га метне на п |
| “</p> <p>„Па онда... од једанпут као да нека невидљива рука откова срце моје од окова у које га |
| твоју.{S} Страх ме је!{S} Ово је канда нека гробница.{S} Чини ми се да миришем кости мртвачке |
| та велиш?!“</p> <p>— „ Ако хоће господа нека прихвати црква.{S} А кад би то моји новци били па |
| рата, па онда рече: „иза ових врата има нека шупљина; или је опет ходник, <pb n="143" /> или ка |
| едну: „не може!...“ „нек се потруди, па нека опет заслужи!“ Шта се опет десило једном другом мо |
| и у овоме часу буде као брат рођени, па нека ми позајми свој нож.{S} Ти, оче, и Рајко изиђите о |
| вац, могли би се још ноћас погодити, па нека је сутра два венчања!{S} А, шта велите?!“</p> <p>Г |
| га нека госпођа откине који стручак, па нека га метне на прса младом <pb n="223" /> покојнику, |
| рса младом <pb n="223" /> покојнику, па нека каже: није ти овде твоја српска мајка, ни твоја ср |
| мерно:</p> <p>„Хвала ти госпођо!{S} Бог нека те чује!{S} Ако сам те задужио ма чим, ево си ми б |
| а сам верна љуба од Расине Рајка! — Сад нека дођу људи, нека затворе ковчег и залију онај од ол |
| на десно док не видиш светлост ! и сад нека је Бог с вама!“</p> <p>Зачуше и лавеж паса и вику |
| тране испред нас.{S} Овде ће бити негде нека светиња!"</p> <p>Пођоше још неколико корачаја напр |
| промени боја у лицу. „Бога ми, ово иде нека ломњава оздо уз планину!“ рече он.</p> <p>„Јесте, |
| по трећи пут оженио !{S} Ово мора да је нека пометња!</p> <p>Хасан Зулуфлија куцну руком Рајка, |
| џарске, — заробио.{S} Сви ми веле да је нека необично добра душа, и да не може бити да није од |
| лишћа и бледожутог цвећа.{S} Као да је нека тајанствена рука хтела да танком и мирисном хладов |
| кови на по некима од њих.{S} Владала је нека света тишина, прекидана само прштањем онога кандио |
| ећа.{S} Да мало приштедимо.{S} Доста је нека нас води та светлост у твојој руци! “</p> <p>Рајко |
| аваху абер сељанима у околини, да им је нека велика невоља.</p> <p>„Вала, госпођо," рече Рајко |
| то просто!{S} Него опет, послаћу момке нека трче од куће до <pb n="214" /> куће, нек разбуде к |
| е куће.{S} Ковчег од углађене ораховине нека се постави белом свилом ; тај ћемо положити у ковч |
| Ух, пре нека ме и самсови растргну, пре нека умрем сваком другом смрћу, само да ме гадна једна |
| аргита па се сва као стресаше. „Ух, пре нека ме и самсови растргну, пре нека умрем сваком друго |
| ао да неко пипа одонуд врата, као да се нека рука полагано пружаше уз њих, па их брисаше час на |
| за оних планина!...{S} Чудо, како ми се нека тежина на срце наваљује!...{S} Ено ње горе где од |
| осветљену, слику, и осећаше како му се нека растуженост краде у срце.</p> <p>„Еј, Боже благи, |
| ао је као да је покисао.{S} Оно и јесте нека тиха а прилично хладна кишица почела да ромиња.{S} |
| } Нека поведе и за њих оседлане коње, и нека им обећа што год затраже, само да одмах дођу!{S} А |
| , нека се расточава пред вашом силом, и нека се чисти са нашега пута!“</p> <p>Бадава.{S} Једна |
| <p>„Хајдете сад у име Божје за мном, и нека нам је сам Бог у помоћи!“ рече стари Мартин, па по |
| пи јунаке драговољце, нека их наоружа и нека ти их преда да с њима једнога дана у Србију пођеш. |
| ђо; пусти нека опет сине јуначко срце и нека одгони тај облачак!“</p> <p>„Немој кћери моја!“ пр |
| Не знам ни да л’ је то управ туга, или нека жудња и чежња.{S} Гледам тебе, а мисли ми се отимљ |
| Па онда, као да једна снежна грудва или нека мекана лопта, удари високо горе у врата под сам ра |
| тога пута чека неко неизмерно благо или нека изванредна срећа, тако га је радосна жудња вукла н |
| споду и на оног црног попа. „И то су ми нека господа !“ говораше сам у себи; „и то ми је неки д |
| Предај се мојим бистрим таласима, пусти нека те загрле, нека те својим шапутом успавају, нека т |
| кве сузе лије!{S} Немој, госпођо; пусти нека опет сине јуначко срце и нека одгони тај облачак!“ |
| е покаже празна.</p> <p>— „Та има у њој нека пуста калуђерска препеченица.{S} Кад је искамџих о |
| .{S} На сребрном штиту на овом растовом нека се урежу речи: „Србину, од Расине Рајку, витезу бе |
| госпођо!"</p> <p>Пошљи одмах у Сегедин нека се тамо у српскоме крају потражи.{S} Не жали плати |
| све то сав одговор бејаше, што сад као нека пуна зобница удараше о врата неколико пута.</p> <p |
| наднеле над руменим кровом од чесме као нека џиновска кита од зеленог лишћа и бледожутог цвећа. |
| Цар би онда из Раванице видео како као нека звезда трепти над његовим двором у Крушевцу, па би |
| же, то је све што те молим, а све друго нека ти је просто !“ Смилова се бег на сузе сељачке, зг |
| ридигне, па ма и богињаву и слепу, само нека ми дете живи!{S} И он чу моју молитву и подиже је! |
| ст те поста мрак, а у другој наста само нека тиха месечина.{S} Све оно блато око њега блеђаше п |
| ебе да буде!</p> <pb n="107" /> <p>Само нека нас срећа послужи да се дохватимо лепе земље маџар |
| и нам Боже и Богородице!{S} Ако је тамо нека нечиста авет, нека се расточава пред вашом силом, |
| санџак-бега у Крушевцу.{S} А за све то нека је хвала прво Богу, а после моме пријатељу смуку, |
| врата! “</p> <p>„Аох! да грдна ли је то нека змијурина !{S} Колики јој је језик!{S} Мало ме њим |
| ју амајлију притиснуо беше, и онда опет нека дугачка рука брисаше врата по целој ширини њиховој |
| томе зиду допирала је од некуд светлост нека, много јача но што је била она у капели.{S} Хтеде |
| ф. „Молим, молим Румели-Беглер-беговицу нека седне поред барона Отмара — гле, мало не рекох Осм |
| рече: „вала ако је само слатко, па баш нека је и грешно!“ <pb n="137" /></p> <p>Али у самом тр |
| пригну и подиже четири талира.</p> <p>„Нека вам је хвала светла господо!{S} Ово за службу до д |
| p> <p>Поћута дуго, па тек рече:</p> <p>„Нека ми ватруштина мозак дохвати...{S} Ова ми се соба о |
| } Него ми се некако чини да сам негде и некад слушала, да ваши краљеви нису добро пролазили!"</ |
| фица од Нађ-Бање!“</p> <p>— „Била си то некад.{S} А шта си сад?“</p> <p>„Маргита, грофица од На |
| сребра бистру воду из мрамора изводиле; некада су с ону страну ове зидине били царичини перивој |
| чиној чесми од мрамора хладовину гради; некада су царске слуге појиле коње цареве на овој чесми |
| можете најбоље да видите, како је град некада имао двојаких зидина, као оно што кажу да Царигр |
| две прилике долазила на мисао, да си ти некада ја ли цара ја л’ царицу, у двору царевом дворио! |
| камиле своје!{S} Овом је белом калдрмом некада шетала царица Милица са својих дванаест дворкиња |
| p>„Некада су,“ говораше он сам у себи; „некада су место ове труле дрвене цеви, цеви од сребра б |
| и пред очи свакојака привиђања.</p> <p>„Некада су,“ говораше он сам у себи; „некада су место ов |
| умети господски да захвали.{S} Овде ти некадашња робиња из дубине душе захваљује.{S} Рајко, ма |
| дине 1699 пролазила је по рушевинама од некадашњега двора и града Кнез-Лазарева у Крушевцу једн |
| која по свој прилици бејаше остатак од некадашњега спољњег зида градског, била је једна чесма |
| пред једном пећином, у стени под самим некадашњим градом, и да поред ватре седи један старац с |
| напије садашњој Румели Беглер-беговици некадашњој грофици Маргити од Нађ-Бање.</p> <p>„Силенци |
| 5" /> дан изведоше пред санџак-бега.{S} Некакав новајлија, дошао го као прст, па син навалио да |
| о накиту и снива!“ рече Рајко као да је некакав <pb n="141" /> старац пун искуства; „а колико т |
| та двокрилна врата, долажаше кроз дивљи некакав чардаш, што га Цигани свираху, врева од живог р |
| но и Рајка, живо благослови.{S} Беше то некакав жив и крепак старац, са бистрим очима испод гус |
| нашег старца нема!{S} Страх ме њему се некаква велика невоља десила те нам не долази! “</p> <p |
| м отвором, а изнад самог копља, провуче некаква дугачка црна игла, која се у врху цепаше у две |
| ајко, пољуби се с Јовом, који му бејаше некаква својта, па онда поведе ластавицу за улар.</p> < |
| ута!“</p> <p>Бадава.{S} Једна лопта или некаква гужва удари баш на оно место на коме Рајко свој |
| је, не смем ти казати.{S} Видим те јеси некаква убојита делија; бојим се кад <pb n="47" /> ожед |
| да у његовоме имену има као почетак од некакве песме. „Рајко!{S} Боље од твојих речи очи ми тв |
| и од мрамора беху саливене па позлаћене некакве људске прилике.{S} Један висок човек у владичан |
| сељачку шареницу пуну јабука.{S} Изнесе некакве мале и велике чутуре.{S} Све то метну пред њу и |
| абланова, опазише једног сељака који, у некакве дубоке мисли занесен, корачаше лаганим и опет н |
| стени грубо урезани крст и шапуташе још некакве молитве за неколико тренутака, па се <pb n="85" |
| смотрите непрекидно хвалисање његово са некаквим ове земље јунацима, даже царевима, које он пре |
| ојаво и запурено а глатко обријано лице некаквим белим убрусом.</p> <p>С њима је ишло и неколик |
| , слатка моја госпођо, помеша ту воду с некаквим вином, напуни један воловски рог и даде грофу |
| ше као да под сводом лебди читав рој од некаквих џиновских златних и сребрних светлица.{S} Сам |
| ође и Ружа с убрусима, превојима и пуно некаквих меких тканина.</p> <p>„Не брините се, госпођо, |
| тешко да се на ногама држи.</p> <p>„Има некакво весеље у двору?“ питаше Маргита живо и под прит |
| вис, на коме из далека видеше зидине од некаквог старог порушеног града.</p> <p>Али се већ мрак |
| један дугачак нож, који је извадила из некаквог зембила, па му једва чујним шапатом рече:</p> |
| , постао је љут и прек.{S} Један пут на некаквом весељу угледа једну Циганчицу.{S} Стадоше му о |
| обамрех.{S} Кад дођох к себи нађох се у некаквом гвозденом кавезу, па још окована у ланце по но |
| е ни раста.{S} Еј, славна Шумадијо !{S} Некако је милије и умрети у теби, а некмо ли живети !.. |
| н се живо а застиђен подиже.{S} Беше га некако стид, да она поред њега успаваног бди.{S} Него г |
| „Шта вас ја знам кад сте!{S} Него ми се некако чини да сам негде и некад слушала, да ваши краље |
| рундов скочи на коње, па на кочијаша и некако срдито и зловољно лајаше крупним и промуклим гла |
| а ствар због које је на њу и чекао, али некако не могаше да подеси како је најбоље.{S} Узе да с |
| и и узе сам да говори мирно, али и опет некако као да заповеда. <pb n="17" /></p> <p>„Је ли, бр |
| ави од узбуђења.{S} Беше му мило и опет некако тешко.{S} Пригну се и пољуби старца у руку: „хва |
| само узбуђена, него и растужена и пуна неке чудне слутње. „Ко зна,“ рече, „можда је мој старац |
| но и топло!{S} Учини се Рајку као да са неке свете цркве зазвони сребрно звоно, па му се јека с |
| је.{S} Носила је широке жуте шалваре од неке полусвилене тканине, привезане уз витки стас и тан |
| сти јеца, а мени је овде дошло да се од неке нејасне туге заплачем!{S} О, Рајко, та ваља да ниј |
| у к српској обали далеко од села, а под неке врбе, где неки људи чекаху.{S} То је био Мартин, к |
| да се осветим моме крвнику!“ Дадоше ми неке љуте арамије.{S} Одјездисмо преко границе, и удари |
| нин, па из једног другог корита дохвати неке влажне и прљаве крпе, обмота у њих десну руку, изв |
| ом на глави, с прстом у руци, с изразом неке племените одважности и радосног поноса у лицу, бла |
| у?“ питаше Маргита живо и под притиском неке зле слутње.</p> <p>— „Весеље?{S} Те какво весеље!{ |
| врло малена, али на којима је било пуно неке чудесне милине и у линијама, у којима су тако прав |
| дна — Туркиња.</p> <p>Била се задубла у неке дубоке мисли.{S} Као да је душевно болесна, тако с |
| корачаше по соби.{S} Беше се пустила у неке дубоке мисли.{S} У души јој је беснила тешка једна |
| } Погледа у звездано небо па се пусти у неке мисли.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1 |
| о велике новце <pb n="16" /> које су му неке овдашње спахије нудиле.{S} Опростите ми што по нез |
| ручеви од сребра са сребрним кандилима, неки ниже други више, те изгледаше као да под сводом ле |
| Сви је гости сад гледаху запрепашћени, неки с отвореним устима, али на која не могаше ни једна |
| ладара!“ понављаше старац, па као да за неки тренутак <pb n="13" /> преврташе по своме сећању. |
| да овде негде у рудничким планинама има неки Светогорац испосник, за кога народ прича да чуда ч |
| онда узме грофа за руку, одведе га пред неки као долап у зиду од кухиње, који кад отвори рекне |
| ли далеко од села, а под неке врбе, где неки људи чекаху.{S} То је био Мартин, који је успео да |
| ода !“ говораше сам у себи; „и то ми је неки духовник!{S} Лист од њихове горе затреперио, чедо |
| ај један часак!...{S} Ниси ли ти... пре неки дан... прошао овуда у свити маџарске господе ?“</p |
| јко узбуђен, а по ртењачи просуше му се неки хладни жмарци.{S} А Маргита се сва стресаше од как |
| вима од камена, а на полицама — дугачки неки ковчези од олова све један до другога; „а, ово ће |
| ож не смеш ни да се сетиш... и ти си ми неки јунак !...{S} Ниси никада младу жену у уста пољуби |
| е да се на себе самога срди. „Е баш сам неки сметењак! “ рече сам себи.{S} Па онда виде свој уб |
| ски престо.{S} А овако изгледаше то као неки разглављени и у делове своје растурени престо.{S} |
| држиш десно.{S} Мора бити да је он имао неки узрок за то!“ <pb n="142" /></p> <p>— „Та већ само |
| ним дахом својим, а узгред растапала по неки панцир од сребра и по неко јуначко срце испод панц |
| нигде грма, нигде липе!{S} Ако видиш по неки јаблан, то ти је све.{S} Да није да понека шева пр |
| за неколико тренутака.{S} Доиста се чуо неки чудан а врло тихи шум с ону страну.{S} Учини му се |
| на њих спустила главу своју.{S} Паде у неки занос, у коме или није чула што јој он говораше, и |
| и нешто мало тужно.{S} Гледаше у Рајка неким замишљеним и благим погледима.{S} Па онда склопи |
| г а видовитог деспотовића, и о записима неким из књига и листина, којих је једна одаја, рече, д |
| есницу.{S} Покушао <pb n="148" /> је са неким од краћих мачева, које пробра из оних ковчега, ал |
| Рајко осети жеђ за том слашћу, и као са неким пркосом самом себи рече: „вала ако је само слатко |
| једним високим и широким сводом као под неким кубетом.{S} Кад њих двоје изиђоше из ходника, па |
| езду што прелете небо?“ питаше је Рајко неким радосним трепетом и шапутом.</p> <p>„Видех је!“ о |
| с заробили, него сте се ви договорили с неким младим и лепим везиром, да вас тобож силом одведе |
| b n="135" /> око себе, као да се бори с неким невидљивим џином. „Лажеш, сотоно!“ муцаше он оном |
| у кнезу од Богдања!{S} Није друго иду с неким Турцима!{S} А ето сад опет ударише пси у лавеж!{S |
| светлуцаху златни и сребрни окови на по некима од њих.{S} Владала је нека света тишина, прекида |
| ове беле светлости, која са свода, а из неких цеви, падаше овамо под земљу, па целу дворану пре |
| а корачаше даље ћутећи у све гушћи мрак неких тесних улица на крај Крушевца.</p> <pb n="60" /> |
| па да је мила шћерца од Божуна бана, а некмо ли једна Циганчица!{S} Хајдмо одмах к њему !{S} Н |
| {S} Некако је милије и умрети у теби, а некмо ли живети !...{S} Сећаш ли се, госпођо, како је л |
| „Их, да грдне бруке да тако и говориш а некмо ли да тако и радиш!“ рече Рајко сав пренеражен. „ |
| а рекох: могу у мајстора дуго остати, а неко може доћи па однети и теркије и чутуру !“ рече Рај |
| Рајку закуца срце бурније.{S} Као да га неко узе за обе руке и повуче, диже се и приђе к Маргит |
| страну.{S} Учини му се шта више као да неко пипа одонуд врата, као да се нека рука полагано пр |
| о сто и усклицавање гостију.{S} Па онда неко повика да се утишају, те да се чује здравица, коју |
| без речи појури к брду.{S} Чим зађе за неко дрвеће, Рајко рече Маргити:</p> <p>„Одјахуј, па ха |
| уда на толику ученост.{S} Размишљаше за неко време као да се гњура у дубине оне мудрости; узе п |
| њих у пећину, он их мирно посматраше за неко <pb n="70" /> време, па кад виде да се устручавају |
| </p> <p>Кад Мартин отиде Маргита још за неко време својим, од ружиног оцта мирисним, прстима, м |
| сребрно кандило гаси прштећи, и потраја неко време док се разабра да то Маргита јеца.{S} Приђе |
| где на путу или на крају тога пута чека неко неизмерно благо или нека изванредна срећа, тако га |
| о шапутом казиваше: „ходи да чујеш, има неко с ону страну врата!“</p> <p>Рајко приђе и послуша |
| p> <p>Рајку се најпре учини да се негде неко велико сребрно кандило гаси прштећи, и потраја нек |
| ка било смркло пред очима, као да га је неко буздованом у главу ударио.{S} Не могаше ни да мисл |
| сто до њега, и онда ту клону, као да је неко ножем у срце ударио, и једва промуца:</p> <p>— „Ра |
| бље главу Јанкову!“</p> <p>— „Ако ти је неко од твојих на Косову погинуо, еј вала му!“ па Рајко |
| е је страва нека ухватила.{S} Као да ми неко на ухо шапуће, да сам жива у гроб закопана!{S} Чин |
| шта је то ?{S} Шта се то десило ?!“ Тек неко од господе рече: „дух се јавио, вампир, авет!“ Јао |
| ше грчевито своје прсте.{S} Даде се као неко дете извести на степенице.</p> <p>Двориште беше пр |
| >Двориште беше празно.{S} Изгледаше као неко пусто разбојиште.{S} Оборени столови, поразбијани |
| Нико не одговараше.{S} Зачу се само као неко тихо звиждање или као пиштање врбове пиштаљке.{S} |
| и девојку за обе руке, па је просто као неко маче баци иза себе на под до зида.</p> <p>Врисну С |
| и напи се, и мало што се не загрцну као неко дете. <pb n="36" /></p> <p>И опет она не рече ништ |
| азговараху о ономе што се збило.{S} Око неко доба <pb n="15" /> Рајко закуца на вратима и преко |
| њега одмакла, отварајући овде и онде по неко ново аковче.{S} Па онда враћајући му се пуна усхић |
| растапала по неки панцир од сребра и по неко јуначко срце испод панцира од сребра.{S} Јаворове |
| ојагама.{S} Тек би се од часа на час по неко од њих залетео на гомилу турске момчадије и дечурл |
| написмено, како сте се ви потурчили, а неког другог светом оцу у Рим, да донесе благослов за в |
| да је на њих пала од некуд сенка тешког неког облака.</p> <p>— „Е, моја госпођо!{S} Побојаше се |
| ила видети је.{S} Од тога осмеха као од неког сунчаног зрака осветли се душа Рајкова и онај тај |
| се прекидаше само да их понуди гутљајем неког јаког црног вина из једне мале чутуре.</p> <p>„Е, |
| о одмах после Васкрса.{S} Послаше тобож некога у Цариград да донесе написмено, како сте се ви п |
| јој полагано, крстећи се као да светињи некој приступа, дотаче се руком њеног рамена, и рече са |
| и, Манда му световаше да отиде у Арад к некој старој Влахињи врачари, која може да учини да вид |
| утају правцем к рудничким планинама.{S} Неколике јако светле звезде трептаху над мрачном масом, |
| зракова.</p> <p>„Сад знам шта значе оне неколике цеви, што их видех горе у зидинама од града! “ |
| засути драгим камењем.{S} Ту беху још и неколике мање круне и дијадеме, по свој прилици царичин |
| који је успео да за велике новце најми неколике сељаке да, ником ништа не казујући, помогну из |
| је ни слушала.{S} Она гледаше на небо у неколике ситне и бледе звезде и ломљаше грчевито своје |
| Арпад Сент-Кираљи од Галамбоша, праћен неколиким синовима највеће господе маџарске, путовао је |
| иже и гледаше га мирно за <pb n="56" /> неколико тренутака, па онда узе још конопаца, натопи их |
| сузама, па ништа, и никакве помоћи.{S} Неколико сам пута покушавала да се глађу и жеђу уморим, |
| лица његова; гледаше му право у очи, за неколико тренутака, неисказаном нежношћу, па га онда по |
| не могаше ни једна реч да изађе.{S} За неколико тренутака владаше мртва тишина.</p> <p>Маргита |
| еше заглунуо, занемео и задрхтао.{S} За неколико тренутака <pb n="88" /> није ништа ни мислио; |
| а се окрете према Рајку и гледаше га за неколико тренутака.</p> <p>„Могао би бити!“ настави даљ |
| ља?“ муцаше Рајко, и онда се загледа за неколико тренутака у кадифене завесе од постеље. „Доста |
| место.</p> <p>Маргити, која се била за неколико тренутака чисто скаменила, гледајући ово друшт |
| врата!“</p> <p>Рајко приђе и послуша за неколико тренутака.{S} Доиста се чуо неки чудан а врло |
| крст и шапуташе још некакве молитве за неколико тренутака, па се <pb n="85" /> онда диже и окр |
| тарчевој.{S} Маргита сјахав, застаде за неколико тренутака у забуни и нерешљивости, па онда и с |
| е са његова дивља лица погледе своје за неколико тренутака, очи јој севаше као у тигрице која с |
| пустињакову пећину.</p> <p>Рајку се за неколико тренутака било смркло пред очима, као да га је |
| “ питаше Ружа.</p> <p>Мартин гледаше за неколико тренутака у Маргиту, па онда подиже руке у вис |
| он само у њу гледаше.{S} Стаде тако за неколико тренутака, па већ мораде даље за својом господ |
| ганину да је одвуче к чатрљи.</p> <p>За неколико тренутака цела она свита беше занемила као да |
| и последње капи воде, и осташе само са неколико ораха.{S} Маргита, која је иначе тако разговор |
| д као нека пуна зобница удараше о врата неколико пута.</p> <p>Рајко извади из недара једну троу |
| есулах! “ потурчише ме; поклони ми паша неколико кеса сребрних грошева. „Не треба ми то !“ реко |
| и ватрено.</p> <p>Млади Рајко, који је неколико корачаја испред свите ишао, окрете се и једним |
| апипа руком ону тикву с водом.{S} После неколико тренутака био је с водом поред ње.</p> <p>Дохв |
| а да јој се противе ма у чему.{S} После неколико сахата Мартин је већ био отпутовао.</p> <p>А М |
| > <p>Рајко прислони ухо к стени и после неколико тренутака рече: „.јест, гребу ову стену и лају |
| у ја знам, одатле би је моји људи после неколико дана испратили у Расину у моју родбину, која б |
| би им се или извили или затупили после неколико удараца, јер стена бејаше од оне чврсте врсте |
| показа Маргити на старца.{S} Него после неколико тренутака, и више да би Маргиту ослободио, реч |
| “ —</p> <milestone unit="*" /> <p>После неколико дана пловила је Дунавом повелика једна шајка.{ |
| му обе своје руке на рамена, загледа се неколико тренутака својим крупним очима у његове очи, и |
| били; живели су сад о оно нешто ораха и неколико јабука.{S} Од три ораха, које би узео из земби |
| белим убрусом.</p> <p>С њима је ишло и неколико Турака у дугачким зеленим кафтанима и са стамб |
| рац гласно да виче Бога, па се прекрсти неколико пута; „о, Господе, који си и милостив и свесил |
| кама својим, али тихо, од себе, и крочи неколико корачаја сам за себе у мрак, као да хоће да бе |
| “ Дође Мартин, надзорник од имања. „Дај неколико момака; извуците на двориште овог безобразника |
| велика катанца.{S} Рајко удараше копљем неколико пута у врата, па онда рече: „иза ових врата им |
| о испред себе, дохватио гусле, превукао неколико пута, па <pb n="128" /> онда јасним грлом запе |
| једној умци, на врху које има засађено неколико јабланова.{S} Са врха те умке до у сами двор г |
| шубару под лево пазухо, преврети се по неколико пута, склопи руке на оружје у силаву и стаде н |
| ама, које затвараху, нађе онако исто по неколико катова широких полица, а на њима мртвачке ковч |
| и промуклим гласом, као да је и сам већ неколико ноћи пио и певао те промукао.</p> <p>„Кондор, |
| лево.{S} Уз њега и око њега било је још неколико млађих људи у маџарској народној <pb n="3" /> |
| негде нека светиња!"</p> <p>Пођоше још неколико корачаја напред и угледаше један мали и сићуша |
| стиже.</p> <p>Свираше тако Циганин још неколико тренутака, па се онда устави да рекне:</p> <p> |
| лавоњу како се мучи.{S} Претоварио кола неком грађом па им прсла осовина, те Аћим растоварује љ |
| и изгледаше тако срећна.{S} Рајко, као неком тајанственом силом везан, не могаше да скине свој |
| прстима правог песника одјекнуле би по неком причом, бистре ове воде, и по гдекоји би слепи гу |
| <pb n="40" /> потковице, и да ћу му по неком великом послу доћи.{S} Иди сад!{S} И Бог ти на по |
| и си тако ружно уснила?“ питаше Рајко с неком детињском радозналошћу.</p> <p>„О, сан није био р |
| ардаш!" хоће младожења да игра чардаш с неком бароницом.{S} Он дежмекаст, она дебела; он матор, |
| д српски соколови!“ па поче и сам као у неком наступу заноса да виче: „напред! напред браћо!{S} |
| ога човека, који као да беше тек само у неком тихом сну.{S} Па онда узе да му говори:</p> <p>„К |
| овај Циганин, по имену Бекри-Бекир, пре неку годину у Маџарској заробио.{S} Дај да се даље мине |
| полазимо!“</p> <p>Поможе јој да навуче неку стару антерију, опаса је брзо широким и дугачким ј |
| вим гола и узме чарати у ватру и кувати неку воду у једном тигању.{S} Кад је вода прокључала, о |
| а проструји кроз Шумадију, те да је као неку цркву тамњаном окади.{S} На све то и на сваку ситн |
| лађенога сребра, па је онда спуштао као неку топлу месечину на целу дворану, те се у њој свака |
| меље не више какву кратку молитву, него неку крупну псовку.</p> <p>Лавеж паса и вика од људи св |
| јунаку Бановић Секули!{S} И ја знам по неку....{S} Хоћеш да ти кажем једну како се Јанко ожени |
| n="128" /> онда јасним грлом запевао по неку песму јуначку.{S} Ваљало нам је добро да тувимо шт |
| , изгледаше престрављена као да је авет неку угледала.{S} Посрћући пође к њима, удари се руком |
| еље, па онда настави:</p> <p>„Оно.... у неку руку право и велиш!{S} Кад изађох љут од твоје гос |
| наш како ми је?... као да си ме увела у неку цркву! “</p> <p>Врати се Мартин носећи велику чини |
| а осећах како се и сама претварам као у неку звер.{S} Завадих се с Богом..“</p> <p>„Како јадна |
| дна змијурина не гута полагано као жабу неку!{S} Рајко, молим те, хајдмо одавде! “</p> <p>„Па к |
| ек то рекох а учини ми се да чујем вику неку и лавеж паса у даљини.{S} Окренух се и имадох шта |
| иском лугу славуј певаше тужну и слатку неку песму, и не прекидаше је ни једним дахом, баш као |
| ве ковачнице.{S} Обесио о десном рамену неку повелику чутуру, а под левом мишицом носи велику г |
| милина растопила ми је срце у чудновату неку тугу, какву никада до сада у животу не осетих.{S} |
| и јој засенуше као да је на њих пала од некуд сенка тешког неког облака.</p> <p>— „Е, моја госп |
| {S} У ходник у томе зиду допирала је од некуд светлост нека, много јача но што је била она у ка |
| како види да свањива дан, у који ће од некуд из ових планина, усред Шумадије, да се дигне чове |
| {S} Знамо да ће доћи, знамо да ће изићи некуд исред Шумадије, само не знамо <hi>кад</hi> ће.{S} |
| а срећа, тако га је радосна жудња вукла некуда — и сам није знао куда, и к нечему — и сам није |
| четири године потурчио, дошав и сам од некуда из Маџарске, — заробио.{S} Сви ми веле да је нек |
| ње се могао човек ниско погнут провући некуда унутра у мрак.</p> <p>Кад их старац доведе пред |
| у њега.{S} Учини јој се да се он винуо некуда високо и далеко мислима, те њу више и не узима н |
| је дванаест гвоздених вратоца, која су некуда у друге ходнике и просторије водила.{S} Једна од |
| е и душевне муке.{S} Видех, бадава све, нема ту помоћи ни ослобођења.{S} Рекох Бекри-Бекиру: „е |
| старости. <pb n="112" /></p> <p>— „Не, нема!“ рече усправивши се. „Мислила сам да је то можда |
| егамо!{S} Где ти је ластавица?!{S} Оче, нема ли где да се сакријемо у овим урвинама?" питаше Ма |
| о би било склоништа од погледа људских, нема склоништа од њушкања самсовског.{S} Доиста, само ј |
| у, и узе да врти главом као да му каже: нема од тога ништа мој брајко; мали си ти за такво јуна |
| а?{S} Сви лекари и све видарице рекоше: нема ништа од ње!{S} Ја му се молих да је придигне, па |
| рече Рајко.</p> <p>— „Од <hi>тога</hi> нема ништа!“ прихвати Маргита, ударив живо гласом на он |
| Циганчица!{S} Хајдмо одмах к њему !{S} Нема места данас сузи од жалости, него само сузи од рад |
| ину делим с овим стенама и зидинама.{S} Нема пустињиштва које пустињик не би могао с ким да под |
| ћи да видим да нема кога.{S} Ако никога нема зазвиждаћу, а ти онда изађи па журно за мном!“</p> |
| ом као и да покаже, како доиста од тога нема ништа. „ О, немој да ми квариш моје снове на јави, |
| ко. „Ево ја ћу најпре изаћи да видим да нема кога.{S} Ако никога нема зазвиждаћу, а ти онда иза |
| дегод жена коју волиш?“</p> <p>„Како да нема?“ рече Рајко без устезања. „Волео сам своју мајку, |
| “</p> <p>„Баш по себи!“</p> <p>„Е, онда нема ништа!...{S} Све бадава!“ рече старац невесело, и |
| је, а није ни на хајдуке, јер их овуда нема.{S} Чудо ми је да ми сељаци ништа не јавише!“ гово |
| епо на господству!{S} Тако што у Цигана нема!{S} А ти безобразна комедијашице, напоље одавде!“< |
| и хараче </l> <l>Што ђе отме да питања нема,</l> <pb n="132" /> <l>Цурама је срећу заставио,</ |
| ва беше: "ако су Турци убили старца, па нема ко да отвори ову гробницу, шта ће да буде од ове ј |
| , као да Рајка не разбуди.</p> <p>— „Па нема, госпођо; све је то просто!{S} Него опет, послаћу |
| исто клону пун очајања.</p> <p>„Ама шта нема ништа?{S} Што ми не говориш просто и отворено; што |
| а пољу опет освануо дан, а нашег старца нема!{S} Страх ме њему се некаква велика невоља десила |
| } Са врха те умке до у сами двор грофов нема више од пола сахата.</p> <p>Сунце је већ било село |
| бих волео да ми је гроб овде у бари где нема ни липе ни раста.{S} Еј, славна Шумадијо !{S} Нека |
| е чинило да свега тога нигде ван Србије нема..</p> <p>Патер Хијероними не могаше да стигне да з |
| Е да црних калуђера! валах такве ракије нема у свем Алаџа-Хисару!{S} У ком си је манастиру нато |
| Рајко, много се што пева чему ван песме нема станка.{S} Али ја знам да је Хуњадија Јанош од наш |
| !{S} Баш као да је хајка!{S} На звериње нема за што да је, а није ни на хајдуке, јер их овуда н |
| дмо да сечемо стену.{S} Друго нам сад и нема!“ </p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18920 |
| вам то причан; уверих се да њега или и нема, или да баш неће да чује моје молитве, нити да вид |
| е у двор грофа од Нађ-Бање.{S} Управо и нема пута, него се тера преко равнице, а по трагу други |
| очајно срце рекло: па тебе или никако и нема, или ако те има, ти немаш ни милости ни <pb n="217 |
| кола, где се учи књига и летургија, али нема школа за витештво.{S} Има ли такве шкоде у вас?!“< |
| и Срби секли главе вашим краљевима; али нема трага ни од крви ни од секире! “</p> <p>„Бог с тоб |
| га срца чујаше, казиваше му да у пећини нема више никог живог.{S} Тада прва мисао Рајкова беше: |
| ело и трепавице.</p> <p>„О Мартине, зар нема нико у селу ко је вичан ранама ?{S} Има ли какав с |
| лед око срца, кад опази да нигде у селу нема свеће или ватре у кући, ни жива човека на улици.{S |
| д најближим буретом, виде да на ланцету нема чепа, него обло једно заклопче, продрма га обема р |
| е стишава.</p> <p>— „Ако нас свети отац нема где да сакрије, онда ваља мрети, — јер ја се Турци |
| се врати у ходник к Маргити рече јој: „нема овде ништа особито!{S} Хајдмо даље!“</p> <p>Једва |
| ина! “ рече Мартин очајавајући.</p> <p>„Нема друго, него одмах сад ја идем да растурим лажне пр |
| о ће да је у таквом положају запоји.{S} Немаде куд, већ мораде да јој својом левом руком прихва |
| ’ откупе, ја рекох у себи: „може им се! немају они <pb n="126" /> ни Краљевића Марка, ни Милоша |
| душу, што због мене тако млад гинеш.{S} Немам шта ја теби да праштам и опет ћу да кажем: нека т |
| том љубављу за себе да веже!{S} Ах, што немам млађу сестру, лепшу од мене и срећнију од мене!{S |
| че у таваници од ходника.</p> <p>„Овуда немамо куда даље!“ рече Рајко попев се по степеници и п |
| и гдегод босиљка, Мартине?!" </p> <p>— „Немамо тога овде, госпођо!"</p> <p>Пошљи одмах у Сегеди |
| престола као бачени тамо <pb n="116" /> немарно и небрежљиво.{S} На доњој степеници од престола |
| „Слободно! слободно! говораше му робиња немарно. „Нећу ја ноћас ни мој врат а камо ли груди обн |
| pb n="37" /> смејем кад помислим каквим немаром свет одговара нашој марљивости.{S} Ето роса пад |
| т, хвала Богу, имамо ми по нешто што ви немате.{S} Имамо ми нашег Краљевића Марка, па Милоша Об |
| сеђаше, леже поређани у два реда десет немачких талира све нових новцатих.</p> <p>„А ево,“ узе |
| е или никако и нема, или ако те има, ти немаш ни милости ни <pb n="217" /> сажаљења!{S} И онда |
| им! узе Рајко снужден да говори; „видим немаш вере у мене!{S} Може бити баш да ме се и побојава |
| учи, није Турчин, него неслога српска и немаштина новца и оружја, тешка сиротиња.{S} Кад је ста |
| ру да си милостив.{S} Знала сам само за немилост твоју.{S} Љубила сам те, а ти си ме гонио.{S} |
| свету проповедам: како је страшна твоја немилост и опет како је велика твоја милост !{S} О, сам |
| све грозне своје патње, за све страшне немилости твоје !{S} Ево ти се заветујем: седам година |
| о сломио бунт мој; сломио се понос мој; немилостивношћу својом водиш ме да тражим опет милост т |
| Ружа на коленима, Богу молила, Маргита немирно, а с прекрштеним рукама, корачаше по соби.{S} Б |
| и црном копреном по лицу покривена, па немо гледала у мртвачки ковчег, који је покривен црном |
| е, како доиста од тога нема ништа. „ О, немој да ми квариш моје снове на јави, који ће једнога |
| узе низ образе ваљају.</p> <p>„Госпођо, немој да плачеш!...{S} Нећу ја умрети...{S} А баш и да |
| Је ли то доиста Маџарска?!...{S} Рајко, немој да се шалиш са мном...{S} Је ли то доиста Маџарск |
| ву пећину! <pb n="83" /> Немој, беже... немој амана ти!...{S} Неће нам се на добром проћи ако т |
| рт близу њега или близу нас! — Не, не ; немој да ти срце зебе у часу кад ето ћемо у твој двор! |
| хајка на свечеву пећину! <pb n="83" /> Немој, беже... немој амана ти!...{S} Неће нам се на доб |
| дех нашу Српкињу да такве сузе лије!{S} Немој, госпођо; пусти нека опет сине јуначко срце и нек |
| си рањен, јадни мој Рајко?!“</p> <p>„Па немој се тако препадати!{S} Неће ми ваља да ништа бити. |
| о, и да си ето баш лепо завршио.{S} Сад немој то да уквариш, него хајде напред, показуј пут у к |
| ј двор срећно доведе!“</p> <p>— "О, још немој о растанку ни да помињеш!{S} Него опет, и ако ће |
| их моји сељаци да ме одбране и измоле. „Немој нам га, беже, амана ти! лепо он нас учи, вели нам |
| гла и сама сенка од надежде!"</p> <p>— „Немој тако!{S} Бог је добар па ће нам помоћи!" рече Рај |
| рце и нека одгони тај облачак!“</p> <p>„Немој кћери моја!“ прихвати старац; "ево ми је сад тешк |
| ешко што те наведох да причаш!“</p> <p>„Немој да ти је тешко, добри оче; ево ће ми одмах лакнут |
| <pb n="227" /></p> <p>„Слатка госпођо, немојте се толикој тузи предавати!{S} Ево вам цвећа!“ р |
| p>„Ама немојте тамо, ако Бога знате!{S} Немојте на свечеву пећину, хоће нас белај снаћи!{S} Ама |
| људи све се јасније чујаше.</p> <p>„Ама немојте тамо, ако Бога знате!{S} Немојте на свечеву пећ |
| наваљиваху да одустане од свега тога. „Немојте тако!“ говораше им она; „пустите ме да имам ту |
| оне сребрне купе, док ја не прихватих: „немојте људи! све једно је, једном мрети ваља; него мол |
| гита узе да трља очи, па онда погледа у немом чуду у Рајка.{S} Рајко, као да је чуо шта она сам |
| шта ће да буде од ове јадне жене поред нене?!“ Сав се стресе од ужаса, али не рече ни речи.</p |
| ово, госпођо?!{S} Овај се свет врти око нене.{S} Ништа ти га не разумем.{S} Што ти је те јецаш? |
| .{S} Срце му је било <pb n="19" /> пуно необичне милине; очи су му светлеле неисказаном радошћу |
| е, — заробио.{S} Сви ми веле да је нека необично добра душа, и да не може бити да није од велик |
| инова.{S} Учинило му се да му је робиња необично дуго на чесми; остави наковањ и чекић и клинце |
| е.{S} Најпосле их удеси, и поче да гуди неописано жалостив један <pb n="52" /> увод, који мало |
| его ви за то и не знате.{S} Има овде од непамћених година један смук, добрих десет стопа дугача |
| едлу као да се скаменила, па га гледаше непомично очима ширимице отвореним. <pb n="65" /></p> < |
| ли грех да поштен млад човек без икакве непоштене замисли притисне један невин пољубац на топла |
| у гроб сломије, сломиће се пре не због неправде свога друга, него због неправде која је у судб |
| не због неправде свога друга, него због неправде која је у судбини!{S} Је л’ тако?!“</p> <p>„Не |
| о је њега нама наметнуо, ако посмотрите непрекидно хвалисање његово са некаквим ове земље јунац |
| о си данас поред човека, коме се десила неприлика, прошао си а ниси ни малим прстом мрднуо да м |
| нама момчадији свагда говорио: кад си у неприлици па не знаш на коју ћеш страну, запитај се: ка |
| них покретних уста два низа белих и ако неравних зуба.{S} Не беху „као бисер“, али додаваху нов |
| потмулој грмљавини врати к њима двома, неразговетно понављајући последње две речи: „живога ког |
| даљини мало на десно и право пред њима неразговетно <pb n="169" /> се видело као једно уско и |
| с кад престаде.{S} Изгуби се и последње неразговетно одјекивање говора људског у даљини.{S} Сав |
| да може што разабрати у оној потмулој и неразговетној вици.{S} Тек опет ослушкиваше да ли ће и |
| који се сав био изгубио слушајући за њ неразумљиви говор маџарске господе.</p> <p>Реци господи |
| удела, кад оно поче да узвикује говором неразумљивим.{S} Али кад поче да плаче и да јеца, он се |
| а његову маџарску сабљу и говораше за њ неразумљивим језиком тако страсно.{S} Не беше то ни Циг |
| много шта у заносу, час разумљиво, час неразумљиво.{S} Срце му брзо куцаше и ватра му беше обр |
| дног високо затегнутог и врло осетљивог нервног организма; па онда кад погледате у оне крупне ц |
| астаде за неколико тренутака у забуни и нерешљивости, па онда и сама приђе к руци која и њу, ка |
| али му се све поче око њега да окреће и несвестица га обузе, из које прену тек кад зајеча јасан |
| мисли занесен, корачаше лаганим и опет несигурним кораком к селу.{S} Маргита устави кола и вик |
| с озго <pb n="201" /> са зачеља закреча несигурно: „наш будући кардинал од винове лозе има реч! |
| .</p> <p>Кад уђе виде у оном нејасном и несигурном осветљењу од лојане свеће и ватре с огњишта |
| већа мука, коју мучи, није Турчин, него неслога српска и немаштина новца и оружја, тешка сироти |
| "136" /> она и лепа и мила!{S} Каква си несмелица нећеш никад ништа ни знати...{S} Хајде, добро |
| е мој живот био само један ланац горких несрећа, ви би ми опростили.{S} Све бих заборавила, да |
| е после тако дуге, дуге, и тако страшне несреће!...{S} А шта да вам причам?!...{S} Ко +није сам |
| дол пошљу!"</p> <p>„Баш сам ти ја једна несрећна жена!“ настави Маргита све тужнија. „Не марим |
| смо.{S} Него да се са нашом заједничком несрећом боримо заједно као два верна <pb n="149" /> др |
| че Циганин чисто као жалећи се на своју несрећу. „Бесна крв маџарска, а бесно и господско колен |
| проведосмо.{S} Јест, кад кроз сву своју несрећу на свет погледам, опет видим како на њему још и |
| вали да ме храни сутлијашем.{S} На моју несрећу дођох к себи и поправих се, а он онда поново по |
| но срдачности у том поздраву, да на мах неста зебње у Рајка и у Маргите.{S} Он одмах скиде шуба |
| ом лепотом, и мало по мало па као да га нестаде.{S} Учини му се да је остао само с њом сам у св |
| и већ на крају другога дана прокопавања нестаде им и последње капи воде, и осташе само са некол |
| а суза као да је ових у Маргите са свим нестало.{S} Нико је <pb n="221" /> више не виде да се з |
| тиш да чуваш ову свету оставу, кад мене нестане.{S} Ја већ видим да нећу доживети његов долазак |
| еде с њоме липов мед. „А, “ рече она са несташним осмехом на уснама и у онима, „па са медом ова |
| ти је мука да признаш!“ рече му Маргита нестрпљиво.</p> <p>— „Чекај молим те, госпођо!“ прихват |
| нка му нешто шапуташе на ухо, али је он нестрпљиво одгурну и рече: „торњај се од мене, црна сот |
| заносиш, мој братац!“ рече патер малко нестрпљиво, па не хте то ни да преводи.{S} Али га стара |
| а моли младожењу да ми опрости.{S} Аја! неће пијан младожења ни да чује !{S} Она паде преда њ н |
| и бојажљиво.</p> <p>— „Неће, дете моје, неће!{S} Сад ће Крушевац да ври, како су санџак-бегови |
| нак, који је у животу плашт овај носио, неће се срдити да га теби, тако младој а тако злосрећно |
| А кад Турци виде да је са мном свршено, неће марити да вама зло какво чине!“</p> <p>„Није право |
| на њена уста?{S} Она је у дубоком сну, неће се разбудити; а то бар није грех.{S} Ето, питај дв |
| као да сам му кћи мезимица.{S} Видећеш, неће знати шта да ради те да те награди.{S} А ја знам к |
| </p> <p>„Па немој се тако препадати!{S} Неће ми ваља да ништа бити.{S} Не бој се!“ говораше Рај |
| пала него ова рана.{S} Не бој се!...{S} Неће ни бити ништа!" говораше Рајко све тишијим и тишиј |
| /> Немој, беже... немој амана ти!...{S} Неће нам се на добром проћи ако тамо ударимо! “</p> <p> |
| ћи ће лекари, а на великом су гласу.{S} Неће ваља да тако млад и тако красан и тако због ничега |
| с њима једнога дана у Србију пођеш.{S} Неће проћи година или две, а наш ће краљ опет да завојш |
| је она зове Ефимијом!“</p> <p>„Е, онда неће бити што сам ја домишљао!“ рече Рајко невесело; „ј |
| да, али, кад хтедоше да пођу, ластавица неће да се макне од пећине.{S} Уједа зубма, бије ногама |
| земљу од Турчина ослободиш.{S} Бојим се неће ме старац пустити, а волела бих да могу и онда да |
| ноград!“ рече дечко; „баш говорише нико неће тако сабаиле ударати на скелу!“</p> <p>„Где је вин |
| верих се да њега или и нема, или да баш неће да чује моје молитве, нити да види моје муке и мој |
| Ружо слатка, шта ћу ја ако он умре!“ — „Неће ваља да умрети!“ прихвати Ружа.{S} Даће Бог да ран |
| ита тихим гласом и бојажљиво.</p> <p>— „Неће, дете моје, неће!{S} Сад ће Крушевац да ври, како |
| Ја је носим да ми се нађе рад лека.{S} Нећемо је ноћас пити.{S} Ја је сркнем само кад ми се шт |
| че Маргита; „али унапред знам да излаза нећемо наћи!{S} По сну, који сам ноћас снила, пре ће би |
| ми се што смучи!“</p> <p>„Валах, ако је нећемо пити што си је и доносио?" прихвати Циганин. „А |
| горског кристала.</p> <p>„Умориће се те нећемо моћи путем одмицати; него да је зовнемо да седи |
| Богу! рече тај човек Рајку; „побојах се нећете ни доћи и ево чак узех премишљати да ниси погину |
| свету свето, да никада и никоме казати нећете ако што будете видели!“</p> <p>„Заклињем се, так |
| ости ми рану смрт своју, ако им се жива нећеш да предаш!"</p> <p>Маргита, која је мало час села |
| на и лепа и мила!{S} Каква си несмелица нећеш никад ништа ни знати...{S} Хајде, добро; али што |
| ну поред поштеног једног Србина!{S} Али нећеш куд си наумио! “ </p> <p>Чело му беше орожено кру |
| се не макну с места.</p> <p>„Хоћеш или нећеш?! “ цикну он опет па тресну ногом о земљу.</p> <p |
| > човек.{S} Је ли вера, да ником казати нећеш?!“ питаше Рајко.</p> <p>„Вера!{S} Тврда турска ве |
| вај га онима, који су њему мили.{S} Ако нећеш да се смилујеш ни данас мојим сузама, смилуј се њ |
| овораше Рајко.</p> <p>„Ех, у моме двору нећеш бити као у пустињи!{S} Бојим се само да теби, так |
| ме убио! “ рече млада Маџарица.</p> <p>„Нећеш?!“ дрекну Циганин па избуљи очи на њу. „Вала ћеш |
| S} А он, на моју препаст, гласно викну: нећу!{S} Тек се иза нас продра мој старац: попе, питај |
| а Циганина. „Хајдмо мало подаље одавде; нећу да женско ухо чује што ћу да ти говорим!</p> <p>Од |
| /p> <p>„Госпођо, немој да плачеш!...{S} Нећу ја умрети...{S} А баш и да умрем, па ништа !....{S |
| у, кад мене нестане.{S} Ја већ видим да нећу доживети његов долазак, а ти си млађи, па по божјо |
| , по хиљаду пута!{S} Ако ми Бог помогне нећу те постидети.{S} Сад ћу се двојином журити да пред |
| гла бих ти грло овим ножем пресећи, али нећу нож да поганим.{S} Пих, скоте један! “ и пљунух му |
| о теби и о нашем добром старцу!{S} Али нећу ни ја да спавам, хоћу само кости да одморим.{S} Се |
| .{S} Лећи ћу да се одморим, али заспати нећу, а чим чујем старца доћи ћу да те пробудим!“</p> < |
| да мисао, да већ можда никада ни видети нећу ове дивне горе и планине!“</p> <p>„О, Рајко, Рајко |
| витештво никад, никад, никад заборавити нећу.{S} Ако на ономе свету, после смрти, буде слободно |
| жмурила; али ноћас да умрем а зажмурити нећу!“</p> <p>— „Устај!{S} Не треба ми више мали, хоћу |
| варош.{S} Мојом ногом ја одавде крочити нећу; мањ да ме понесете силом на рукама!{S}" И лепо на |
| ти ми!...{S} Ја из ове пећине жив изаћи нећу, а ти ако жив останеш, сахрани ме негде овде у пла |
| ме, пеци ме! пред тим крштеним човеком нећу ти поиграти ни мали а још мање велики!“ говораше о |
| , само је једноч руком ударих!{S} А ево нећу ни толико !{S} Поздрав и поклон царевом чаушбаши, |
| казати што ћу те питати ? “</p> <p>„Ако нећу теби, који си божји угодник и без онога што си мен |
| ладним клештима штипао, а кад ја упорно нећу него стегнем срце и стиснем зубе па и не јаукнем, |
| вом, као да сама себи каже: „не, не, то нећу! то не могу!{S}" Неверовање је било јаче од верова |
| } Рекох Бекри-Бекиру: „ево дајем ти реч нећу бегати, пристајем да те служим, да носим воду, да |
| слободно! говораше му робиња немарно. „Нећу ја ноћас ни мој врат а камо ли груди обнажити пред |
| ља десила те нам не долази! “</p> <p>— „Нећу ти крити, госпођо, да и мене брига обузимље!“ прих |
| ин превуче гудалом по струнама.</p> <p>„Нећу ти ја ноћас пред тим младим човеком скинути ни јел |
| ог престола.{S} Била је бела у лицу као неуглачано сребро; и уста јој беху побледела и полуотво |
| а а саму себи говораше: „смеје се мојој неумешности.{S} Има жена право!{S} Види да сам гејак!“< |
| ео није.{S} Готово се он сам застиде, и нехотице обори очи, те му погледи падоше на ибрик.{S} Н |
| чати све по реду како га је, како рече, нечастиви три пута искушавао, како је трећи пут истина |
| их, трепти и светлост и светиња од које нечастиви бега.{S} Кад ме гледи и кад ми говори, као да |
| ојим гледала, <pb n="162" /> не би мене нечастиви занео да клизнем, јер из њених очију, рекао б |
| па већ запенуши.{S} Изгледаше као прави нечастиви; избуљио очи па их све у ковитлац окреће, дрк |
| крсте и свето еванђеље, одбите од мене нечастивог, који ме ето на зло навлачи!“</p> <p>Осети д |
| о!" говораше Рајко мирно и просто као о нечем што је са свим обично.</p> <p>Она сеђаше у седлу |
| укла некуда — и сам није знао куда, и к нечему — и сам није знао к чему.{S} Сва му се Србија чи |
| Боже и Богородице!{S} Ако је тамо нека нечиста авет, нека се расточава пред вашом силом, и нек |
| ме невидљивим крилом закриљује од сваке нечисте силе и сваке ружне помисли.{S} Срце ми се окреп |
| а, он се полагано маче од ње, спусти се нечујно низа стену, а њу остави горе саму.</p> <p>Насло |
| е на реку, која тако бистра, тако тиха, нешто канда мени шапуташе.{S} И што урлање и лавеж све |
| та жена.{S} Али кад јој лице сагледате, нешто малко дугуљасто али лепо сливено, — са устима кој |
| ој величини.{S} Десно од њих на једној, нешто мало снижој, мраморној коцки, био је начињен цар |
| p>Сад Рајку ударише пламенови у образе; нешто као гњев усколеба срце његово.{S} Више осећаше и |
| ра Ружа.</p> <p>„Нисам више грофица!{S} Нешто сам далеко веће и много више, и нешто што ми је м |
| ј се, госпођо!“ рече јој; „ево мене!{S} Нешто ми се смучило.{S} У души ми беше помрчало, али је |
| д окрену право ка кубету од дворане.{S} Нешто шапуташе, па се опет осмејкиваше и изгледаше тако |
| и то питаш?“ рече Рајко малко збуњено а нешто мало и срдито. „Нико ме други к вама послао није |
| оведу амо свакога, ко ма и уображава да нешто зна!“</p> <p>Кад Мартин отиде Маргита још за неко |
| е бити друкчије!“</p> <p>Учини му се да нешто баш близу њега зашкрипе.{S} Погледа и не хте очим |
| е ова зова јутрос!“ рече гласно, тек да нешто почне.</p> <p>Она се сад гласно насмеја.{S} Њен с |
| де је Бекри-Бекиру.{S} Циганин промрмља нешто па наже чутуру и добро повуче.</p> <p>„Ја да црни |
| да оставим моје теркије.{S} Имам у њима нешто чисте преобуке па рекох: могу у мајстора дуго ост |
| аваше осмех, те га издаваше да мисли на нешто што га весели.{S} Па онда опет настави:</p> <p>"Ј |
| шта је и како је?!“ говораше Маргита са нешто мало више мирноће.</p> <p>„Ево да чујете!" узе Ру |
| еш <pb n="27" /> вратити.{S} Нишки паша нешто као рече да је боље да се ти у Београд вратиш, је |
| о.{S} Јевросима ти је спремила у бисаге нешто рубља, а наћи ћеш и брашненица и још понечега чег |
| у мерџан на своме длану.</p> <p>Хтео је нешто друго да каже па се уставио.{S} Мерџан је донео у |
| а наслоњена на срце његово.{S} И још је нешто видео.</p> <p>На јелеку њеном горња пуцад са грла |
| чак на врху на највишој зидини од куле нешто као гвоздену чакљу?“ „Видим, видим!“ увераваше па |
| ши нишком маџарска господа световаше се нешто са патер Хијеронимијем у најбољој одаји караван-с |
| о тражи звезду Рајкову.</p> <p>Рајко се нешто мало збунио на оне њене речи, и не могаше одмах д |
| да јој се живот баш гаси.{S} Тако му се нешто ражали, да с тешким и дубоким уздисајима само пон |
| га сад нов ужас обузе.{S} Десило му се нешто што никада дотле у животу.{S} Учини му се као да |
| то, једно од тога бирајте, ако не знате нешто још боље и сигурније.{S} Тек не можете земљакињу |
| а:</p> <p>— „Рајко,... воде! воде! хоће нешто да ме угуши!... воде!“ Узе грчевито откопчавати ј |
| ао хитра срна, спусти на земљу.{S} Рече нешто на маџарски Маџару кочијашу, који потера <pb n="1 |
| рихвати Рајко, па се онда окрете и рече нешто на турски Хасан-аги Зулуфлији, и пође напред.{S} |
| опет поред ње и гледаше је.{S} Она поче нешто спорије и теже да дише.{S} Пови се мало на десно |
| са грчевито склопљеним рукама, говораше нешто маџарски живо и ватрено.</p> <p>Млади Рајко, који |
| елог убруса, на који Рајко положио беше нешто погаче, млада црна лука, соли и млада сира.{S} Пр |
| } Нешто сам далеко веће и много више, и нешто што ми је много драже.{S} Ја сам верна љуба од Ра |
| танко турско ткиво испод њега са грла и нешто мало са средине груди размакнуто.{S} И онај низ к |
| нам!“ рече Маргита усколебаним гласом и нешто као устежући се.</p> <p>„Оно тамо горе ритови с о |
| то полагано, озбиљно, свечано, готово и нешто мало тужно.{S} Гледаше у Рајка неким замишљеним и |
| е се, у јасном металном звеку, мешало и нешто поноса. <pb n="7" /></p> <p>— „Богме ће господа м |
| , мирноће и нежности, и имала је у себи нешто што је растуживало.</p> <p>„Ко је ово?{S} Како је |
| </p> <p>Па онда стаде поред Рајка, који нешто теже и спорије дисаше.{S} Гледаше га неизмерном н |
| према оној даљној даљини, узе говорити нешто маџарски својим јасним а уздрктаним гласом, и онд |
| убњеве.{S} На то ће стари посланик рећи нешто што патер преведе Рајку овако :</p> <p>„Његова бл |
| а три пута сркне.{S} Иза тога баба баци нешто у ватру, што је пукло као гром, сва се кућа затре |
| ј чупу од гриве изнад чела и тепаше јој нешто маџарски.{S} Кад од своје кабанице и сиџадета нач |
| 23" /> Рајко јахао и даље напред, много нешто замишљен.</p> <p>Био је и невесео и по готову срд |
| .. крупан овај твој мерџан!“ рече Рајко нешто као запињући, и збуњен гледаше у мерџан на своме |
| да она робиња сад спава?" питаше Рајко нешто снужден; „вала дао бих главу, ако се она целу ову |
| већ су појели били; живели су сад о оно нешто ораха и неколико јабука.{S} Од три ораха, које би |
| у цео тај дан скоро без одмора, јер оно нешто мало времена што проведоше под једним грмом, зало |
| ња раја.“ Опет, хвала Богу, имамо ми по нешто што ви немате.{S} Имамо ми нашег Краљевића Марка, |
| пред старим послаником, и док се матер нешто накашљиваше поче да говори:</p> <p>„Лепо ми је у |
| ком као округла јабука, која се слила у нешто мало дужу но ширу коцку, и кроз мрку препланулост |
| та: би ли стари господин допустио да му нешто кажем.{S} Позваше га унутра.{S} Уђе и стаде близу |
| утишају, па се онда диже.{S} Циганка му нешто шапуташе на ухо, али је он нестрпљиво одгурну и р |
| ајку, потапка га по рамену, говораше му нешто маџарски и заврши рекав три пут српски: „напред! |
| едаше у лице Маргитино.{S} Она се у сну нешто тако невино осмејкиваше, да је милина била видети |
| м на ону зидину до куле.{S} Разговараху нешто између себе маџарски и по свој прилици мио им беш |
| ота, а од људи — Бога ми, мал’ не рекох нешто!....{S} Баш је <pb n="18" /> велим грехота остави |
| а продреш у рудничке планине, да дигнеш нешто од онога блага, њиме да искупиш војске колико ти |
| пнемо на тај змајевски престо, да видиш нешто што ће ти милије бити!“</p> <p>Поможе јој руком с |
| мах да познаш?...{S} Него ходи да видиш нешто много лепше!“ и онда га повуче к трећој прилици н |
| м!“</p> <p>— „Пих!“ узвикну Рајко и још нешто промрмља. „Али што да плачеш?{S} Кад те твој госп |
| мо сад у другом правцу натраг!"</p> <p>„Нешто ме је страх да идемо у лево!“ рече Маргита; „стар |
| е своје магловитом копреном; ни орлова, ни јастребова није се нигде могло видети; још мање јата |
| каже: није ти овде твоја српска мајка, ни твоја српска сеја да те оките, ево ти један стручак |
| они <pb n="126" /> ни Краљевића Марка, ни Милоша Обилића, ни Страхињу!“</p> <p>„А, сад тек вид |
| ни Краљевића Марка, ни Милоша Обилића, ни Страхињу!“</p> <p>„А, сад тек видим!" упаде му Марги |
| где у селу нема свеће или ватре у кући, ни жива човека на улици.{S} Тек на самом излазу из глав |
| е високо под небом господствено кружио, ни зец који погурен и сав усплахирен скакаше од џбуна д |
| .{S} Ништа се оку његовом измакло није: ни орао који је високо под небом господствено кружио, н |
| али су главе своје магловитом копреном; ни орлова, ни јастребова није се нигде могло видети; јо |
| „може им се! немају они <pb n="126" /> ни Краљевића Марка, ни Милоша Обилића, ни Страхињу!“</p |
| једина знам шта сам у њему изгубила; а ни ја не знам шта је све његова земља у њему изгубила! |
| и главе вашим краљевима; али нема трага ни од крви ни од секире! “</p> <p>„Бог с тобом, госпођо |
| ономе што може бити, али ми се чини да ни ја тебе никад, и да бих хтео, заборавит’ не могу!{S} |
| и дави луда мисао, да већ можда никада ни видети нећу ове дивне горе и планине!“</p> <p>„О, Ра |
| но сазнати.{S} Не смеде више да погледа ни у мерџан; а још мање у оне сенке у које се мерџан гу |
| тога не може бити ништа.{S} Не могу ја ни часа часити на твоме двору, него да видим само да те |
| тако страсно.{S} Не беше то ни Циганка ни Туркиња, и ако је пред Циганиновом чатрљом седела, и |
| маџарски да певаш!{S} Знаш, ниси хтела ни онда, па си морала!{S} Хајде, одмах, брзо, скидај се |
| ека види да њена чистота није посукнула ни од једне помисли твоје; врати ми се амо и сам са чис |
| олео да ми је гроб овде у бари где нема ни липе ни раста.{S} Еј, славна Шумадијо !{S} Некако је |
| пет па тресну ногом о земљу.</p> <p>Она ни речи не проговори нити се помаче.</p> <p>— „Е, валах |
| и опрости.{S} Аја! неће пијан младожења ни да чује !{S} Она паде преда њ на колена, склопи руке |
| не рече ни речи, нити мрдну прстом, па ни после кад Марко осече и другу па и трећу главу Арапо |
| престо <pb n="164" /> није ни од сребра ни од злата, него од растова стабла; и његов сабор није |
| има играм.... ех, не могу вам од зазора ни казати како.... ја онда опет једне ноћи кад он беше |
| S} Каква си несмелица нећеш никад ништа ни знати...{S} Хајде, добро; али што не притиснеш бар ј |
| лико тренутака <pb n="88" /> није ништа ни мислио; заборавио Турке и самсове; заборавио и живот |
| зрива.{S} Није му испало ни до Крушевца ни у Крушевцу да начини кавгу па је срдит, и без сумње |
| шице од челика, и додаде му га не рекав ни речи, него само гледаше га право у очи, као да оглед |
| да окрене на моје толике молитве и кад ни један светац не хте да ми помогне, она једина не ост |
| њива, а све то ништа не мари ни за тебе ни за мене, баш као да нас и није!{S} Све једно; нека г |
| никада до сада видео ни овакве грошеве ни овакве дукате, али видим ово је злато, а оно је тамо |
| пуно да казујем.{S} Не би стигла за све ни цела ноћ.{S} Него кажи ово господину: видиш ову кулу |
| крепост у срце враћају.{S} Али не смеде ни погледати к оном ковчегу на коме млада Маџарица спав |
| и слатку неку песму, и не прекидаше је ни једним дахом, баш као да је хтео да се њеном тугом у |
| .{S} Али то није ни десети део, о, није ни стотинити део од онога <pb n="184" /> што Маргита ос |
| грма; његов престо <pb n="164" /> није ни од сребра ни од злата, него од растова стабла; и њег |
| да се не угаси док не затреба.{S} Није ни гледала у њих него у онај плави пламен од ћумура, а |
| S} На звериње нема за што да је, а није ни на хајдуке, јер их овуда нема.{S} Чудо ми је да ми с |
| у сну!“ Маргита је по свој прилици није ни слушала.{S} Она гледаше на небо у неколике ситне и б |
| е и речима срећу зажели.{S} Али то није ни десети део, о, није ни стотинити део од онога <pb n= |
| ћ све знам...{S} Та није могло друкчије ни да буде?...{S} Зар би маџарски витези могли кћер маџ |
| не познајете?{S} Бароне Отмаре, зар ме ни ви не познајете?!“ </p> <p>„Устајте господо!" викну |
| >— Не! премилостива госпођо грофице, не ни пошто!{S} Они су сад сви трештени пијани.{S} Пијан ј |
| ми је гроб овде у бари где нема ни липе ни раста.{S} Еј, славна Шумадијо !{S} Некако је милије |
| ноћ.{S} Онаквог весеља не видех ни пре ни после.{S} И није слутило на добро.{S} А кад доведоше |
| ече тај човек Рајку; „побојах се нећете ни доћи и ево чак узех премишљати да ниси погинуо!{S} Г |
| па се хлебом храним, али то своје цвеће ни за које паре не дам!“ Ја јој онда испричах што милос |
| него ова рана.{S} Не бој се!...{S} Неће ни бити ништа!" говораше Рајко све тишијим и тишијим гл |
| осече прву главу Арапину, а она не рече ни речи, нити мрдну прстом, па ни после кад Марко осече |
| ло снити ?{S} А ?! “</p> <p>Она не рече ни речи, само се сва стресе као да јој дође наступ од г |
| ?!“ Сав се стресе од ужаса, али не рече ни речи.</p> <pb n="92" /> <p>„Што ти је од једанпут ру |
| буздованом у главу ударио.{S} Не могаше ни да мисли ни да осећа.{S} Беше се као скаменио.{S} Ал |
| отвореним устима, али на која не могаше ни једна реч да изађе.{S} За неколико тренутака владаше |
| е пробра из оних ковчега, али не могаше ни с њима много да учини; врхови би им се или извили ил |
| ма уста као чепом, те сад већ не могаше ни зуцнути.</p> <p>„Брзо отвори оно моје сиџаде и додај |
| рокој бакрачлији.{S} Маргита не знађаше ни шта да мисли ни шта да каже, него онако занемела од |
| ли са лева рамена његова, то не знађаше ни сам; али знађаше да није са десна рамена, јер је ту |
| авицу и доведоше је!{S} Што је доведоше ни по јада, али, кад хтедоше да пођу, ластавица неће да |
| јде да ово мајкино момче види што не би ни у сну могло снити ?{S} А ?! “</p> <p>Она не рече ни |
| им краљевима; али нема трага ни од крви ни од секире! “</p> <p>„Бог с тобом, госпођо!{S} Кад см |
| ероними не могаше да стигне да забележи ни стоти део од свега онога што му Рајко казиваше о пла |
| .{S} Маргита не знађаше ни шта да мисли ни шта да каже, него онако занемела од чуда, не скидаше |
| главу ударио.{S} Не могаше ни да мисли ни да осећа.{S} Беше се као скаменио.{S} Али кад Маргит |
| вао коње сребром?!{S} Валах, то не чини ни цар у Стамбулу ? “</p> <p>„Цару и не треба.{S} Мени |
| ће, дан свањива, а све то ништа не мари ни за тебе ни за мене, баш као да нас и није!{S} Све је |
| е се десила неприлика, прошао си а ниси ни малим прстом мрднуо да му помогнеш.{S} Што си тако м |
| ћи на сено у кола.</p> <p>— „Не знам ти ни сам казати!{S} Велика једна милина растопила ми је с |
| његова блага.{S} Не хтеде га остављати ни у Руднику ни у Кривој Реци, где је дворове имао у ко |
| д тим крштеним човеком нећу ти поиграти ни мали а још мање велики!“ говораше она упорно и са св |
| , не би га могла топлијим сузама облити ни дубљим уздасима окадити.</p> <p>Кад је силом подигош |
| а вам причам.{S} Не можете ви замислити ни стотинити део оних грозних мука што сам ја у оној зв |
| оба бокора, и не хтеде нипошто примити ни поклон у новцу од мене! “ </p> <p>Ударише Маргити су |
| води и да му помогне да се цареви гости ни на шта не потуже.</p> <p>„Његови га,“ говораше Муста |
| ма, или ако те има, ти немаш ни милости ни <pb n="217" /> сажаљења!{S} И онда сам се заверила д |
| а ноћас пред тим младим човеком скинути ни јелек, а камо ли кошуљу до појаса, па ма ме убио! “ |
| е.{S} Видех, бадава све, нема ту помоћи ни ослобођења.{S} Рекох Бекри-Бекиру: „ево дајем ти реч |
| до сада у животу не осетих.{S} Не знам ни да л’ је то управ туга, или нека жудња и чежња.{S} Г |
| } Занесох се, занесох се па већ не знам ни шта свирам.{S} Удари ме једном Борчија гудалом по пл |
| у да бегам.{S} Ишла сам целу ноћ, нисам ни сама знала куда.{S} Гладна, жедна, прашњава, посрћућ |
| си младост моју старцу једном.{S} Нисам ни на то роптала.{S} И ако нисам могла у старцу да нађе |
| атих ја, „да за седам година не силазим ни у коју варош.{S} Мојом ногом ја одавде крочити нећу; |
| Шта ћу јадна и кукавна!{S} Ох, не желим ни свом душманину да прође кроз онакве тренутке, кроз к |
| анин као пун пуда. „Та не бих ја њу дао ни за какве откупе!{S} А шта мислиш пошто бих је могао |
| о!{S} Нисам истина никада до сада видео ни овакве грошеве ни овакве дукате, али видим ово је зл |
| на под од дворане.{S} Пут тај није био ни пуно три стопе широк.</p> <p>Насмеја се Рајко на она |
| о узбуђен викну: „ама шта је то?“ и ако ни сам не знађаше коме управо то питање управља.</p> <p |
| омчадије био најјачи.{S} Није било лако ни од шале носити таква јуначка имена.{S} Ваљало је да |
| да је баш подозрива.{S} Није му испало ни до Крушевца ни у Крушевцу да начини кавгу па је срди |
| из тако чврстих веза измигољи није било ни мислити.</p> <p>Кад се по други пут од њега подиже, |
| пролазили!"</p> <p>„Ако нису они, нисмо ни ми!“ рече Рајко са свим мирно, па онда настави: „е, |
| <p>Насмеја се Рајко па рече : „вала то ни у сну нисам, мањ ево што сад тебе дворим!{S} А није |
| че патер малко нестрпљиво, па не хте то ни да преводи.{S} Али га старац посланик запита шта Рај |
| вим језиком тако страсно.{S} Не беше то ни Циганка ни Туркиња, и ако је пред Циганиновом чатрљо |
| ре запиштала и закукала, а они — просто ни малим прстом да мрдну!{S} Шта ли би мој стриц Павле |
| ораше му робиња немарно. „Нећу ја ноћас ни мој врат а камо ли груди обнажити пред тим момком та |
| .{S} Не хтеде га остављати ни у Руднику ни у Кривој Реци, где је дворове имао у којима је радо |
| еде!“</p> <p>— "О, још немој о растанку ни да помињеш!{S} Него опет, и ако ће проћи времена дос |
| а манастира на Светој Гори, да не такну ни једне аспре од тога блага, него да га с благословом |
| аву.</p> <p>Целим путем до сванућа нису ни речи говорили.{S} Он би се само овда и онда окренуо |
| би и о нашем добром старцу!{S} Али нећу ни ја да спавам, хоћу само кости да одморим.{S} Седи ту |
| о је једноч руком ударих!{S} А ево нећу ни толико !{S} Поздрав и поклон царевом чаушбаши, слуша |
| <head>10</head> <p>Рајко није то одмах ни опазио, него казиваше песму и даље.{S} Али кад Краље |
| ј, целу ноћ.{S} Онаквог весеља не видех ни пре ни после.{S} И није слутило на добро.{S} А кад д |
| ела сам а овакво чудо до ноћас не видех ни у сну!“ Маргита је по свој прилици није ни слушала.{ |
| никако и нема, или ако те има, ти немаш ни милости ни <pb n="217" /> сажаљења!{S} И онда сам се |
| њему мили.{S} Ако нећеш да се смилујеш ни данас мојим сузама, смилуј се његовој младости и чис |
| севну и гром пуче?...{S} Тобож не смеш ни да се сетиш... и ти си ми неки јунак !...{S} Ниси ни |
| ије вели ти: да ту јадну жену не такнеш ни малим прстом, јер ћеш закукати да сав Алаџа-хисар чу |
| тас дише. „Вала,“ говораше сам у себи, „ни дивна ћерка од Божуна Бана а Јанкова госпођа девојка |
| се возимо по твојој земљи, нигде грма, нигде липе!{S} Ако видиш по неки јаблан, то ти је све.{ |
| ва дана како се возимо по твојој земљи, нигде грма, нигде липе!{S} Ако видиш по неки јаблан, то |
| Свеж поветарац дуваше од Јастрепца.{S} Нигде никога.{S} Рајко зазвижда.</p> <p>Али Маџарица не |
| господи, јер му се чинило да свега тога нигде ван Србије нема..</p> <p>Патер Хијероними не мога |
| оче да стеже лед око срца, кад опази да нигде у селу нема свеће или ватре у кући, ни жива човек |
| реном; ни орлова, ни јастребова није се нигде могло видети; још мање јата дивљих голубова; испо |
| то и драго камење окованих.{S} Она мало нижа трпеза у зачељу била је од углачаног плавог камена |
| утати?...{S} Макни мало са лица њена на ниже погледе своје!...{S} Што се бојиш?...{S} Јелек је |
| и од сребра са сребрним кандилима, неки ниже други више, те изгледаше као да под сводом лебди ч |
| ена на коме сеђаше, пође два три корака низ косу, устави се и опет ослушкиваше.{S} Па се онда о |
| зубе.{S} Коса јој се пореметила па пала низ плећа.{S} Рајко застаде за један тренутак збуњен, к |
| стоји поред њега, а крупне јој се сузе низ образе ваљају.</p> <p>„Госпођо, немој да плачеш!... |
| склопљеним рукама.{S} Потекоше јој сузе низ образе, и онда поче гласно да јеца, просто грцајући |
| чаушбаша рече, те цела свита пође даље низ брдо.</p> <p>Он сам застаде мало иза њих свих.{S} С |
| укама!{S}" И лепо натераше сељаке да ме низ брдо понесу, па после да ме метну на коња.{S} Покај |
| да ли ћу наћи какав чун, па да се њиме низ реку пустим!“ Тек то рекох а учини ми се да чујем в |
| Тек пуче пушка, а господа да се поломе низ степенице. „Дај кола, коње, дај коње!{S} Кола, кола |
| рикупи густу црну косу, него јој падаше низ плећа у коврџастим таласима, који се као крило гавр |
| ланика и свите његове.{S} И онда пођоше низ брдо правцем к чесми, па да изађу на пут у варош.</ |
| уђе!“</p> <p>Узеше се за руке и пођоше низ ужу ка колима.{S} Рајко ћуташе.{S} Од силног узбуђе |
| исера, па се спуштају низ моје образе и низ моје грло; стас сам утегла у један панцир од драгог |
| — обучена у белу свилу, с расплетеном и низ плећа спуштеном косом.{S} У руци је носила један ди |
| као да сад гледам Голубана како силази низ кулу, сетан невесео, тешко му је што не може да пос |
| браћо, изгибосмо!{S}" Поломише се Турци низ планину, побацаше и пушке и јатагане, оставише и ко |
| нка тканица није у реду.{S} Извуче онај низ мерџана из тајанственога збега у који се завукао би |
| са средине груди размакнуто.{S} И онај низ крупног црвеног <pb n="120" /> мерџана, што га је о |
| те.{S} Погледа к робињи и виде како јој низ образе једна суза другу стиже.</p> <p>Свираше тако |
| бнаженом повисоком врату савио се један низ крупног црвеног мерџана.{S} Јелек од загасито зелен |
| зе све витице од бисера, па се спуштају низ моје образе и низ моје грло; стас сам утегла у једа |
| зама хитро искочи — он онда пусти скелу низ Мораву.</p> <p>Њих двоје одмах се прихватише уз јед |
| , да пошљеш скелеџији паре што му скелу низ воду отиснусмо.{S} Знам ухватиће је, али ће имати ш |
| кри иза оних румених покретних уста два низа белих и ако неравних зуба.{S} Не беху „као бисер“, |
| полагано маче од ње, спусти се нечујно низа стену, а њу остави горе саму.</p> <p>Наслонив се л |
| а на повисоком и танком врату носила је низове од бисера и драгог камења, што својим севањем са |
| да видиш! “ и извади и подиже у висину низове крупнога бисера и бројанице од смарагда, сафира |
| Божуна Бана а Јанкова госпођа девојка, није лепша од ње!“</p> <p>Тек то рече а у једној полови |
| л’ ти она род какав?{S} Није ти сестра, није ти посестрима; какав су ти род њена младост, њена |
| ујеш!“ рече јој старац.</p> <p>— „Није, није оче!{S} Чула сам, ево и сад чујем лавеж и скамукањ |
| а сав поцрвене од стида.</p> <p>„Није, није!“ прихвати она брзо; „не смејем се теби, који имаш |
| ноша, дрскост којега толико изненађује, није нама од стране Сарацена са извесном намером да имп |
| !{S} Није далеко!"</p> <p>„Чујеш момче, није мени за чекање.{S} Него</p> <p>ево ти сребрни грош |
| ар прве године, кад вас Турци одведоше, није знао шта ће од жалости за вама.{S} Слао је људе у |
| оветарцем, који оживљава и умор односи, није тешко бити испосник, и баш је слатко бити пустињик |
| а!{S} И његова највећа мука, коју мучи, није Турчин, него неслога српска и немаштина новца и ор |
| </p> <p>„Није ми брат, није ми вереник, није ми љубазник, није ми никакав род, и опет ми је мил |
| рат, није ми вереник, није ми љубазник, није ми никакав род, и опет ми је милији но да ми је и |
| ажели.{S} Али то није ни десети део, о, није ни стотинити део од онога <pb n="184" /> што Марги |
| Бог, да ја њима поклоне чиним!{S} Него, није то тамо моја зарада!"</p> <p>„Ма, човече, вређаш г |
| свима присутнима:</p> <p>„Није ми брат, није ми вереник, није ми љубазник, није ми никакав род, |
| цаше: „не бој се, не бој се; није грех, није грех; а сласт је, сласт, сласт!“</p> <p>Као да је |
| <pb n="223" /> покојнику, па нека каже: није ти овде твоја српска мајка, ни твоја српска сеја д |
| му срце куцаше: „не бој се, не бој се; није грех, није грех; а сласт је, сласт, сласт!“</p> <p |
| уда сам без ње враћати?!...{S} Није то; није то; него ме за грло хвата и дави луда мисао, да ве |
| одног грма; његов престо <pb n="164" /> није ни од сребра ни од злата, него од растова стабла; |
| {S} За неколико тренутака <pb n="88" /> није ништа ни мислио; заборавио Турке и самсове; забора |
| и не без муке, веза му руке на леђа!{S} Није дуго трајало од онога тренутка кад оно Циганин при |
| то довикује Јовану кнезу од Богдања!{S} Није друго иду с неким Турцима!{S} А ето сад опет удари |
| тако?!“</p> <p>„Не може да је тако!{S} Није право да ти на твоје женско раме примаш терет, кој |
| мисао сину.</p> <p>— „Ето га у брду!{S} Није далеко!"</p> <p>„Чујеш момче, није мени за чекање. |
| ћеш се овуда сам без ње враћати?!...{S} Није то; није то; него ме за грло хвата и дави луда мис |
| у, те да се не угаси док не затреба.{S} Није ни гледала у њих него у онај плави пламен од ћумур |
| је појава била пријатна и допадљива.{S} Није му било више од двадесет и две године.</p> <p>Крас |
| учини се свима да је баш подозрива.{S} Није му испало ни до Крушевца ни у Крушевцу да начини к |
| ј да иде да се испава.{S} Уморна је.{S} Није чудо, од кад се то путује!{S} А сутра опет ваља ра |
| ка ока, него само две црне маслинке.{S} Није имала венац на глави, али је била обучена у белу с |
| вати: „причаћемо ти све по реду оче.{S} Није ово младолики јаничар, већ је ово млада једна госп |
| ла и да је он сиромах у њеној мрежи.{S} Није дуго потрајало док ето Манде и њене Сокице у двор. |
| амен према чесми и пусти се у мисли.{S} Није имао гусле нити је био слеп, али у њега као да је |
| је он од све момчадије био најјачи.{S} Није било лако ни од шале носити таква јуначка имена.{S |
| очи, те му погледи падоше на ибрик.{S} Није био нимало жедан на онако хладовинастом и мирисном |
| ет га је умор савладао те је заспао.{S} Није знао колико је дуго спавао, али кад отвори очи вид |
| силаву и стаде на сред капеле мирно.{S} Није да се молио Богу, него је тако само стајао, миран, |
| мислиш ја сам се молила Богородици!?{S} Није, него сам с њоме разговарала као обично, изјадала |
| Лудо једна! је л’ ти она род какав?{S} Није ти сестра, није ти посестрима; какав су ти род њен |
| ломио је и свој велики нож из сплава, а није у стени начинио улом колико за своју песницу.{S} П |
| јка!{S} На звериње нема за што да је, а није ни на хајдуке, јер их овуда нема.{S} Чудо ми је да |
| исам, мањ ево што сад тебе дворим!{S} А није тешко тебе дворити.{S} Све што овде хтедох то је, |
| итом копреном; ни орлова, ни јастребова није се нигде могло видети; још мање јата дивљих голубо |
| диш по неки јаблан, то ти је све.{S} Да није да понека шева прне с пута у вис, и да није погдек |
| ...{S} Јест Румели-Бенглер-бег.{S} А да није то тамо Бенглер-бег?!“ рече пијани старац, па се о |
| Мајке Божје.</p> <p>Рајко се побоја да није излудела, кад оно поче да узвикује говором неразум |
| туге заплачем!{S} О, Рајко, та ваља да није што ћеш се овуда сам без ње враћати?!...{S} Није т |
| а, то не знађаше ни сам; али знађаше да није са десна рамена, јер је ту лежала њена рука, на ко |
| да понека шева прне с пута у вис, и да није погдекоје чапље, да се на једној нози стојећи зами |
| , од свакојаког златног посуђа.{S} И да није било оноликих кандила, само драго камење, што се з |
| обично добра душа, и да не може бити да није од великога господскога рода.{S} Веле познаје се т |
| е ? !“</p> <p>— „ Је ли жив?{S} Како да није жив!“ па се сељак гласно насмеје и испод трепавица |
| /p> <p>— „Је ли овде у двору? — Како да није у двору!“ одговори сељак, па се опет насмеја.</p> |
| > <p>— „Да знаш да је не бих одврнуо да није за хатар нашем ортаклуку!“</p> <p>Посадише се на ј |
| ="192" /></p> <p>„Према мени Бог никада није био добар.{S} Он мене гони од како ме је из наручј |
| о.{S} Учини се Рајку да јој глас никада није био тако сладак, тако мек и опет тако јасан. </p> |
| S} Све бих заборавила, да нож мога мужа није убио човека, који ме је турског ропства ослободио |
| ош никада у своме младом животу заспала није.</p> <p>Старац и Рајко остадоше да преноће поред о |
| љски у бризи, да јој се памет преврнула није.</p> <p>Рајко сад трљаше очи, уштину се у мишицу ј |
| ртом или петом ударцу.{S} Четвртог дана није могла да подигне чекић са земље.</p> <p>Пети дан, |
| ти!“ прихвати Ружа.{S} Даће Бог да рана није опасна.{S} Доћи ће лекари, а на великом су гласу.{ |
| кло обишао сав Крушевац.{S} Моја Расина није далеко одавде и имам овде добрих познаника.{S} Рас |
| ом у чело, као да се увери да му лубања није напукла, па задовољан тим претходним, и ако врло п |
| себи говори; „сад већ све знам...{S} Та није могло друкчије ни да буде?...{S} Зар би маџарски в |
| е њеном мужу; нека види да њена чистота није посукнула ни од једне помисли твоје; врати ми се а |
| то из пећине чује.{S} Али се више ништа није чуло.</p> <pb n="95" /> <p>— „Хајде да погледамо г |
| говораше она спази да јој танка тканица није у реду.{S} Извуче онај низ мерџана из тајанственог |
| окренуо да погледа да ли млада Маџарица није у седлу заспала, и увек би видео њена два велика о |
| } Од Рајка чистијег и племенитијег срца није било.{S} Док је жив био дивила сам му се.{S} Сад г |
| наш ти како је она добра!{S} Кад се Бог није хтео да окрене на моје толике молитве и кад ни јед |
| авет утекла би!{S} А <pb n="145" /> кад није авет другога се чега баш и не бојим.{S} Сад ћемо в |
| ијус, а већ знате нашем господину никад није много требало!{S} Ко није пијан, то је она црна зм |
| и тако дражи пуној жени.{S} Никад дотле није његов чисти поглед пао на толику и тако белу нежно |
| .{S} Слушајте њихове заповести.{S} Коме није право, марш са моје земље!“ То је било одмах после |
| ње и до посланика.{S} Побојао се да се није што незгодно десило царевом госту.{S} Стадоше му о |
| <pb n="219" /> подузела.{S} Маргита се није од њега одмицала.{S} Нареди те јој Ружа извади из |
| вијала се поред ње горе уз брдо, док се није у трави од ледине изгубила.{S} Од широких мраморни |
| ах дође да нас превезе! “</p> <p>Сељаче није никада видело толико благо у својој руци.{S} Узе г |
| кишица почела да ромиња.{S} И небо више није било плаво него сиво; Копаоник и Јастребац замотав |
| г весеља не видех ни пре ни после.{S} И није слутило на добро.{S} А кад доведоше сутра дан млад |
| ни за тебе ни за мене, баш као да нас и није!{S} Све једно; нека госпођа буде робиња, нека роби |
| ло са главе шубарицу; „на бољем месту и није могао погинути!{S} Их, шта је песама мој стриц зна |
| ="101" /> <p>— „Говорила је српски, али није имала круну; него је била обучена у црно као калуђ |
| своју.{S} Паде у неки занос, у коме или није чула што јој он говораше, или не могаше речи да пр |
| сам да се из тако чврстих веза измигољи није било ни мислити.</p> <p>Кад се по други пут од њег |
| х ни у сну!“ Маргита је по свој прилици није ни слушала.{S} Она гледаше на небо у неколике ситн |
| као да пуку командира; „мени деран тај није подозрив.{S} Али ви познајете боље од нас ове људе |
| зиду доле на под од дворане.{S} Пут тај није био ни пуно три стопе широк.</p> <p>Насмеја се Рај |
| а је радосна жудња вукла некуда — и сам није знао куда, и к нечему — и сам није знао к чему.{S} |
| сам није знао куда, и к нечему — и сам није знао к чему.{S} Сва му се Србија чинила као да је |
| лудост а ђаво не спава!{S} Видим и сам није ти лако било.{S} Свецима и испосницима су се јавља |
| ом судбом заплакати могла.{S} Али видим није! “ <ref target="#SRP18920_N1" /></p> </div> <div t |
| детињском радозналошћу.</p> <p>„О, сан није био ружан; сан је био пун лепоте и милине, али, бо |
| које тако прскаше варницама, да се у њ није дало гледати.{S} Беше ту још поређан велики број м |
| и срдито. „Нико ме други к вама послао није до жалосна судбина оне ваше земљакиње што онако мл |
| је трећи пут истина поклизнуо, али пао није, јер га је Душан од њених усана отргао.{S} Веруј м |
| носно, љуто и бесно и без тога!{S} Него није она моја мајсторица.{S} Она је моја робиња!{S}" Па |
| склоним да те не бију ветрови.{S} Него није први пут да ти говориш као да си видовита.{S} Овде |
| ојим очима, какве он дотле никада видео није.{S} Готово се он сам застиде, и нехотице обори очи |
| сподину никад није много требало!{S} Ко није пијан, то је она црна змија Манда и њена кћи.{S} А |
| ије сам патио што сам ја патила, или ко није очима гледао моје муке, тај не може да замисли сву |
| злаза из овога подземнога двора.{S} Ако није друкчије, мојим ножем просећи ћу стену, колико да |
| тиме спуштала.{S} Никада до тада Рајко није стојао тако близу једној младој и тако дражи пуној |
| P18920_C2.10"> <head>10</head> <p>Рајко није то одмах ни опазио, него казиваше песму и даље.{S} |
| лепрша.{S} Ништа се оку његовом измакло није: ни орао који је високо под небом господствено кру |
| ом погледам ко ми је младожења, кад оно није више мој стари чича, него млад и красан један вите |
| оју главу, на оном пању одсећи, ако оно није цар Душан. „За ово,“ рече показујући руком на прил |
| носитом гипком ходу, изгледало је да то није <pb n="34" /> нека обична и проста жена.{S} Али ка |
| оти.{S} Сад било да то јесте било да то није, тек је то Маџарица, ваша земљакиња, од ваше горе |
| стегне и речима срећу зажели.{S} Али то није ни десети део, о, није ни стотинити део од онога < |
| шева и ова земља и оно небо!{S} Зар то није да се човек гласно насмеје?"</p> <p>„Није!“ рече Р |
| че она својим слатким гласом.</p> <p>То није био глас него музика; музика у којој су се тужни з |
| и ми!{S} Хтедох да ти послужим, али ето није тако воља божја!...{S} Опрости ми твоје муке ако у |
| убоком сну, неће се разбудити; а то бар није грех.{S} Ето, питај дванаест сребрних престола вла |
| , него од растова стабла; и његов сабор није од властеле и владика у господским столовима, под |
| е бити да се с тобом растајем.{S} А већ није нам друго!{S} Нека је хвала Богу који нас, ето, пр |
| </p> <p>— „Махни се тога!{S} Хвала Богу није нам невоље да крв проливамо.{S} Него ево у моме си |
| знуо да сазна једну страшну тајну, коју није слободно сазнати.{S} Не смеде више да погледа ни у |
| о је дрзнуо да види једну светињу, коју није слободно видети, и као да је дрзнуо да сазна једну |
| гита се тихо насмехну па рече: „Кондору није требала свећа да ме позна! “</p> <p>„Јесте, ви сте |
| засветлило.{S} Ништа на целом том путу није могло да загреје срца њихова у брже куцање тако, к |
| орни, не буните се, не гините лудо, још није дошло време, а кад дође време доћи ће и човек!{S} |
| !...{S} А шта да вам причам?!...{S} Ко +није сам патио што сам ја патила, или ко није очима гле |
| id="SRP18920_C2.11"> <head>11</head> <p>Није мислио да заспи, и опет га је умор савладао те је |
| час у ону тајанствену светлост.</p> <p>Није дуго трајало па Маргита устаде.{S} Приђе па пољуби |
| хвати Рајко исто тако сетан и озбиљан; „није вајде, ваља да гледамо шта ћемо. <pb n="139" /> Ту |
| ?"</p> <p>„Није!“ рече Рајко пресудно; „није да се насмеје него да се заплаче!{S} Него то је ба |
| а их чујеш!“ рече јој старац.</p> <p>— „Није, није оче!{S} Чула сам, ево и сад чујем лавеж и ск |
| овде међу нас као с неба...“</p> <p>— „Није с неба!“ прекиде га Манда љутито; пала међу нас из |
| је да се човек гласно насмеје?"</p> <p>„Није!“ рече Рајко пресудно; „није да се насмеје него да |
| гласно а сав поцрвене од стида.</p> <p>„Није, није!“ прихвати она брзо; „не смејем се теби, кој |
| врата по целој ширини њиховој.</p> <p>„Није авет!“ рече Рајко са свим поуздано, окренув се Мар |
| че лекарима и свима присутнима:</p> <p>„Није ми брат, није ми вереник, није ми љубазник, није м |
| марити да вама зло какво чине!“</p> <p>„Није право што говориш, госпођо!“ рече Рајко; „ја те на |
| доброту и твоје витештво никад, никад, никад заборавити нећу.{S} Ако на ономе свету, после смр |
| , твоју доброту и твоје витештво никад, никад, никад заборавити нећу.{S} Ако на ономе свету, по |
| дној младој и тако дражи пуној жени.{S} Никад дотле није његов чисти поглед пао на толику и так |
| може бити, али ми се чини да ни ја тебе никад, и да бих хтео, заборавит’ не могу!{S} Ево сам се |
| } И онда сам се заверила да к теби више никад не подигнем очи, да пред тобом никад више не прик |
| S} И сад ето да се растајемо, може бити никад да се не видимо!{S} Али знај, да ћу на тебе, док |
| ше никад не подигнем очи, да пред тобом никад више не приклоним колено своје, и да се никада ви |
| да буде, твоју доброту и твоје витештво никад, никад, никад заборавити нећу.{S} Ако на ономе св |
| Амброзијус, а већ знате нашем господину никад није много требало!{S} Ко није пијан, то је она ц |
| „Или ме старе моје очи варају, или баш никад не видех тако младоликог јаничара !{S} Добро си м |
| епа и мила!{S} Каква си несмелица нећеш никад ништа ни знати...{S} Хајде, добро; али што не при |
| старац; „вала, Господе Боже мој, сад ил’никад; умудри ме шта да радим с ово двоје младих да у л |
| а много срчаности још више има суза.{S} Никада ја не видех нашу Српкињу да такве сузе лије!{S} |
| с тихо повијала и још тиме спуштала.{S} Никада до тада Рајко није стојао тако близу једној млад |
| вим што вам је на овоме свету свето, да никада и никоме казати нећете ако што будете видели!“</ |
| о хвата и дави луда мисао, да већ можда никада ни видети нећу ове дивне горе и планине!“</p> <p |
| стини и сребро и злато!{S} Нисам истина никада до сада видео ни овакве грошеве ни овакве дукате |
| . <pb n="192" /></p> <p>„Према мени Бог никада није био добар.{S} Он мене гони од како ме је из |
| ђе да нас превезе! “</p> <p>Сељаче није никада видело толико благо у својој руци.{S} Узе грош и |
| ћа крупним својим очима, какве он дотле никада видео није.{S} Готово се он сам застиде, и нехот |
| више не приклоним колено своје, и да се никада више срце моје не занесе молитвом к престолу тво |
| ш... и ти си ми неки јунак !...{S} Ниси никада младу жену у уста пољубио, него си дочекао да пр |
| в ужас обузе.{S} Десило му се нешто што никада дотле у животу.{S} Учини му се као да му се душа |
| свечано.{S} Учини се Рајку да јој глас никада није био тако сладак, тако мек и опет тако јасан |
| ми је срце у чудновату неку тугу, какву никада до сада у животу не осетих.{S} Не знам ни да л’ |
| зо заспа слатко,</p> <p> како можда још никада у своме младом животу заспала није.</p> <p>Стара |
| е ми вереник, није ми љубазник, није ми никакав род, и опет ми је милији но да ми је и љубазник |
| дви је од прилике за пола палца.</p> <p>Никакав зрак светлости не паде кроз тај отвор у ходник, |
| ма, купала сам се у сузама, па ништа, и никакве помоћи.{S} Неколико сам пута покушавала да се г |
| ављам!" рече му тихо.</p> <p>— „Нису то никакви труди.{S} Право је да те послужим а и мило ми ј |
| мо се ти склони мало!“ </p> <p>„Никако! никако!“ врискаше Маргита стресајући се од ужаса, па св |
| ц умреш, може да те прогута!{S} Не, не, никако то!{S} Него ето да просецамо стену, па ако је не |
| аном размрскам!“</p> <p>„Не, не, не!{S} Никако!“ викаше Маргита преплашено, па узе вући Рајка з |
| морна.{S} Не хтеде се одвајати од Рајка никако.{S} Седела би поред њега с главом наслоњеном на |
| слабо и очајно срце рекло: па тебе или никако и нема, или ако те има, ти немаш ни милости ни < |
| и!{S} Само се ти склони мало!“ </p> <p>„Никако! никако!“ врискаше Маргита стресајући се од ужас |
| рска остава, — све бачве пуне злата!{S} Нико не зна где је и на коме је месту, али веле, кад би |
| реник и најприснији и најмилији род.{S} Нико од вас не зна колико је он невин и племенит био.{S |
| а је ових у Маргите са свим нестало.{S} Нико је <pb n="221" /> више не виде да се заплаче.{S} А |
| трепавице.</p> <p>„О Мартине, зар нема нико у селу ко је вичан ранама ?{S} Има ли какав стар ч |
| !{S} Та он једини и може да помогне кад нико други не може!{S} Ко је подигао моју Марушу из вел |
| у виноград!“ рече дечко; „баш говорише нико неће тако сабаиле ударати на скелу!“</p> <p>„Где ј |
| да ме позна! “</p> <p>„Јесте, ви сте и нико други!{S} Ваше јединствене очи, ваш сладак глас!{S |
| сам га чим сам га видео.{S} То је он и нико други!“</p> <p>— „Кад си ти видео цара Душана, те |
| у и запомагање од Манде Циганке.{S} Али нико од гостију да приђе грофу у помоћ.</p> <p>Рајко се |
| д би се тако лако завађали.{S} Веруј ми нико се с тога не би завадио мањ санџак-бег с Циганином |
| а или три тренутка не остаде у дворници нико други осим Рајка, Маргите и Мартина. </p> </div> < |
| познали су ме одмах!...{S} Господо, зар нико од вас не може да ме позна?{S} Силађи Јаноше, зар |
| е и помози да одавде изађемо !“ </p> <p>Нико не одговараше.{S} Зачу се само као неко тихо звижд |
| о малко збуњено а нешто мало и срдито. „Нико ме други к вама послао није до жалосна судбина оне |
| ="129" /> с Аћимом?“ запита мој стриц. „Нико! сам је!“ одговори наш Краљевић Марко. „Јеси ли му |
| јаше, казиваше му да у пећини нема више никог живог.{S} Тада прва мисао Рајкова беше: "ако су Т |
| поветарац дуваше од Јастрепца.{S} Нигде никога.{S} Рајко зазвижда.</p> <p>Али Маџарица не изађе |
| као да гласно казује: <hi>„не бојим се никога до Бога!“ </hi> Од обрвских саставака полазио је |
| пре изаћи да видим да нема кога.{S} Ако никога нема зазвиждаћу, а ти онда изађи па журно за мно |
| велике новце најми неколике сељаке да, ником ништа не казујући, помогну изнети ковчег на најбл |
| <pb n="42" /> човек.{S} Је ли вера, да ником казати нећеш?!“ питаше Рајко.</p> <p>„Вера!{S} Тв |
| и господско колено.{S} Од многог поноса никоме лепо да одговори, а најгоре мени своме господару |
| ам је на овоме свету свето, да никада и никоме казати нећете ако што будете видели!“</p> <p>„За |
| му погледи падоше на ибрик.{S} Није био нимало жедан на онако хладовинастом и мирисном уранку, |
| и!{S}" И даде ми оба бокора, и не хтеде нипошто примити ни поклон у новцу од мене! “ </p> <p>Уд |
| о срећу да бегам.{S} Ишла сам целу ноћ, нисам ни сама знала куда.{S} Гладна, жедна, прашњава, п |
| сујетног детета рече Рајку: „шта велиш, нисам ли сад лепша?“</p> <p>Али не дочека Рајкова одгов |
| ађ-Бање биће сад да је мојих година!{S} Нисам слушао да се и по трећи пут оженио !{S} Ово мора |
| S} Ово је у истини и сребро и злато!{S} Нисам истина никада до сада видео ни овакве грошеве ни |
| ала сам да сам се с тобом венчавала.{S} Нисам ти онда могла то да кажем.{S} Ево ти сада казујем |
| „Ех, шта ћеш?{S} Сила Бога не моли.{S} Нисам мислио да ће тако да се сврши!“ говораше сам у се |
| редао си младост моју старцу једном.{S} Нисам ни на то роптала.{S} И ако нисам могла у старцу д |
| !{S} Чини ми се свисла бих од страха да нисам поред тебе!“</p> <p>— „Не бој се!“ рече јој Рајко |
| гима каже.{S} Што ти знам рећи то је да нисам светац, него грешник пред Богом!“ Ове би се још л |
| даше да види очи њене.</p> <p>„Срећа те нисам труд!“ рече она са тихим осмехом; „запалио би ме |
| ом.{S} Нисам ни на то роптала.{S} И ако нисам могла у старцу да нађем одговора чежњи својој, зн |
| е то не да описати....{S} Чудим се како нисам полудела.{S} Кад ме је Бекри-Бекир унео везану у |
| какву девојку и да ли сам се верио, то нисам и ако у нашој земљи има пуно лепих и добрих девој |
| х уздаха и даждом мојих суза.{S} И опет нисам роптала.{S} Још сам се теби исповедала, теби моли |
| ја се Рајко па рече : „вала то ни у сну нисам, мањ ево што сад тебе дворим!{S} А није тешко теб |
| а Душана!“ <pb n="115" /></p> <p>— „Баш нисам.{S} А откуда ти знаш да је то цар Душан?“ рече Ма |
| а си платио за њих?“ упита га Маргита. „Нисам ништа!“ рече Мишко; „видех их у српскоме шору у ј |
| а право на Борчију да га рукама удави. „Нисам ја крив, милостиви грофе! “ брањаше се Борчија; „ |
| !" јецаше сиротица стара Ружа.</p> <p>„Нисам више грофица!{S} Нешто сам далеко веће и много ви |
| лики па још маџарски да певаш!{S} Знаш, ниси хтела ни онда, па си морала!{S} Хајде, одмах, брзо |
| ану!{S} Празна чутура — ето баксуз !{S} Ниси ваља <pb n="44" /> да дошао на оваки посао са слут |
| сетиш... и ти си ми неки јунак !...{S} Ниси никада младу жену у уста пољубио, него си дочекао |
| ћа. „Чекај!... чекај један часак!...{S} Ниси ли ти... пре неки дан... прошао овуда у свити маџа |
| , коме се десила неприлика, прошао си а ниси ни малим прстом мрднуо да му помогнеш.{S} Што си т |
| е!" зајеча Рајко сав пренеражен. „Да га ниси заклала?!“</p> <p>— „Хтедох!“ рече она мирно; „али |
| м.{S} И да ниси госпођа робиња си, и да ниси робиња жена си, жудиш за завичајем и за слободом с |
| ј да ћу се заборавити ма у чем.{S} И да ниси госпођа робиња си, и да ниси робиња жена си, жудиш |
| те ни доћи и ево чак узех премишљати да ниси погинуо!{S} Гледај па хватај пут.{S} По ноћи је пр |
| оме двору српскога цара; али се ти њима ниси одазвао.{S} Твој одговор на моје молитве биле су с |
| ад си се ти још смрти бојала?{S} Зар је ниси толико пута преклињала да ти дође па да те избави? |
| емо ти опростити.{S} Него од сада да се ниси усудио да се зовеш Краљевић Марко, нити ко од вас, |
| „Зар ти мене не водиш к њима?{S} Зар ти ниси од њих к мени послат ? питаше она у чуду; веђе јој |
| то ћемо се скоро и растати, а ништа нам ниси причала о твоме робовању у Турака!{S} Дед’ нам при |
| а завичај видиш!{S} Еј, јадна жено, баш ниси среће имала! “</p> <p>Подиже је у своме наручју и |
| цар Душан?“ рече Маргита мирно.</p> <p>„Ниси чула за нашег цара Душана!“ викну Рајко запрепашће |
| моли, па онда се спусти на колена поред ниске софе, на којој Рајко лежаше, и поче да говори:</p |
| својом за рукав од његова гуњца, па се ниско пригну над самим пањем и оштро га посматраше, као |
| вој осовини.{S} Испод ње се могао човек ниско погнут провући некуда унутра у мрак.</p> <p>Кад и |
| } Кад свита изађе мало у брдо, у једном ниском лугу славуј певаше тужну и слатку неку песму, и |
| ш?" питаше га отац. „Бог с тобом, бабо! нисмо ли с њиме у завади због оних заватина у потоку ?! |
| добро пролазили!"</p> <p>„Ако нису они, нисмо ни ми!“ рече Рајко са свим мирно, па онда настави |
| м ли ја будна? јеси ли ти будан?!{S} Да нисмо обадвоје излудели?!{S} Протрљај, молим те, своје |
| ми што по незнању замишљам да може бити нисте при новцу и за такву работу.{S} Ако нисте, онда е |
| сте при новцу и за такву работу.{S} Ако нисте, онда ево друга начина: нека пођу два млада госпо |
| .{S} Каже мени мој Мартин: „лажу, лажу; нису се они макли из Сегедина; него су се онај црни пат |
| ветлих, али без душевне топлоте, као да нису два девојачка ока, него само две црне маслинке.{S} |
| , али мало на више свилена пупад као да нису смела да огледају своју растегљивост о девојачке г |
| и на води испод њега скелу.</p> <p>„Да нису тамо господа маџарска?" запита Маргита.</p> <p>— „ |
| асто али лепо сливено, — са устима која нису била врло малена, али на којима је било пуно неке |
| з Мораву.</p> <p>Целим путем до сванућа нису ни речи говорили.{S} Он би се само овда и онда окр |
| негде у овим урвинама!“ „Видите да овде нису; а ето вам урвине, ето вам планине, ето вас, а ето |
| ака стена румена; и саме вране и свраке нису му се више чиниле да су тице злослутице, него само |
| и великој сјајности; да управо Турци и нису вас заробили, него сте се ви договорили с неким мл |
| негде и некад слушала, да ваши краљеви нису добро пролазили!"</p> <p>„Ако нису они, нисмо ни м |
| о њих. „Окована су гвожђем!“ рече, „али нису забрављена!“ Повуче <pb n="96" /> за алку и врата |
| који беше већ трећи како ништа окусили нису, беше склопила руке на рамену Рајковом, па на њих |
| поможе јој да се намести.</p> <p>»Да ми нису ове широке турске чизме,“ извињаваше се млада Маџа |
| љеви нису добро пролазили!"</p> <p>„Ако нису они, нисмо ни ми!“ рече Рајко са свим мирно, па он |
| труде стављам!" рече му тихо.</p> <p>— „Нису то никакви труди.{S} Право је да те послужим а и м |
| унак, и наши други јунаци нит’ се жене, нит’ се бију, нити вино пију, док не зовну у дружину Си |
| те ме поврате.{S} Нит’ могу да утечем, нит’ могу да се убијем; узела сам се онда молити Богу, |
| уста и ко зна шта још те ме поврате.{S} Нит’ могу да утечем, нит’ могу да се убијем; узела сам |
| Јанко је наш јунак, и наши други јунаци нит’ се жене, нит’ се бију, нити вино пију, док не зовн |
| е би ми милије било што сам поред тебе, нити ће ми теже бити да се с тобом растајем.{S} А већ н |
| , или да баш неће да чује моје молитве, нити да види моје муке и моје сузе; он се окренуо од ме |
| у главу Арапину, а она не рече ни речи, нити мрдну прстом, па ни после кад Марко осече и другу |
| ниси усудио да се зовеш Краљевић Марко, нити ко од вас, децо, да се усуди да га тим јуначким им |
| руги јунаци нит’ се жене, нит’ се бију, нити вино пију, док не зовну у дружину Сибињанин Јанка! |
| и пусти се у мисли.{S} Није имао гусле нити је био слеп, али у њега као да је било срце једног |
| земљу.</p> <p>Она ни речи не проговори нити се помаче.</p> <p>— „Е, валах ћеш сад да скочиш!“ |
| ја ћу његове !“</p> <p>„Не бојим се ја ничега кад има светлости.{S} Мене је страх само у мраку |
| да тако млад и тако красан и тако због ничега умрети!" <pb n="213" /></p> <p>„Ах, ти не знаш, |
| </p> <p>Али ево сад путем од Крушевца у Ниш Рајко је са свим други човек.</p> <p>Јахао је напре |
| ="26" /> и снује нове згоде.{S} Уђоше у Ниш са већ готовом одлуком да се с њиме растају. </p> < |
| е реше шта да раде.</p> <p>А на путу до Ниша сви погледаху испод ока к Рајку.{S} Она очевидна п |
| но што је сагледао Мораву с ову страну Ниша, Рајко је са свим јасно и поуздано знао шта би му |
| е да се можеш <pb n="27" /> вратити.{S} Нишки паша нешто као рече да је боље да се ти у Београд |
| . </p> <p>Кад се вратише са походе паши нишком маџарска господа световаше се нешто са патер Хиј |
| „хеј, што гребеш, јеси л’ полудео?!{S}" Ништа ја.{S} Ћутим па гледам у њу. <pb n="48" /></p> <p |
| ламбас витих крила њихових узлепрша.{S} Ништа се оку његовом измакло није: ни орао који је висо |
| ођо?!{S} Овај се свет врти око нене.{S} Ништа ти га не разумем.{S} Што ти је те јецаш?{S} Казуј |
| арске би се господе лице засветлило.{S} Ништа на целом том путу није могло да загреје срца њихо |
| {S} Него ето ћемо се скоро и растати, а ништа нам ниси причала о твоме робовању у Турака!{S} Де |
| рти главом као да му каже: нема од тога ништа мој брајко; мали си ти за такво јунаштво!</p> <p> |
| ј се тако препадати!{S} Неће ми ваља да ништа бити.{S} Не бој се!“ говораше Рајко, па се још ма |
| Сви лекари и све видарице рекоше: нема ништа од ње!{S} Ја му се молих да је придигне, па ма и |
| Рајко.</p> <p>— „Од <hi>тога</hi> нема ништа!“ прихвати Маргита, ударив живо гласом на ону дру |
| о и да покаже, како доиста од тога нема ништа. „ О, немој да ми квариш моје снове на јави, који |
| <p>„Баш по себи!“</p> <p>„Е, онда нема ништа!...{S} Све бадава!“ рече старац невесело, и чисто |
| клону пун очајања.</p> <p>„Ама шта нема ништа?{S} Што ми не говориш просто и отворено; што ме н |
| на коленима, купала сам се у сузама, па ништа, и никакве помоћи.{S} Неколико сам пута покушавал |
| уде у Цариград, потрошио грдне паре, па ништа.{S} Мислили смо свиснуће.{S} Од муке звао је и Ма |
| ћу ја умрети...{S} А баш и да умрем, па ништа !....{S} Истина баш не бих волео да ми је гроб ов |
| у да топот од копита коњских не прогута ништа од оне сласти, која треба да се слива само у срца |
| мила!{S} Каква си несмелица нећеш никад ништа ни знати...{S} Хајде, добро; али што не притиснеш |
| у ходник к Маргити рече јој: „нема овде ништа особито!{S} Хајдмо даље!“</p> <p>Једва су учинили |
| је руке, и видео да са мачевима не може ништа, Рајко се присети те пресече једно копље испод са |
| ели: „хвала ти, али од тога сад не може ништа да буде.{S} Његов је посао да утврди мир међу цар |
| а неколико тренутака <pb n="88" /> није ништа ни мислио; заборавио Турке и самсове; заборавио и |
| <pb n="36" /></p> <p>И опет она не рече ништа.{S} Само јој мало задркташе усне као да хтедоше д |
| у осмех.{S} Али се не осмехну и не рече ништа.</p> <p>Рајко јој поврати ибрик.{S} Требало је са |
| и се што из пећине чује.{S} Али се више ништа није чуло.</p> <pb n="95" /> <p>— „Хајде да погле |
| ку једну тајну од турских погледа.{S} И ништа се више не зачу.</p> <p>Маргита се приљубила беше |
| јем потковице и клинце, само — не тражи ништа више од мене и не ударај ме камџијом кад ми дође |
| елиш.{S} Али од свега тога не може бити ништа.{S} Не могу ја ни часа часити на твоме двору, нег |
| рана.{S} Не бој се!...{S} Неће ни бити ништа!" говораше Рајко све тишијим и тишијим гласом.</p |
| овуда нема.{S} Чудо ми је да ми сељаци ништа не јавише!“ говораше старац и сам беше очевидно у |
| памет преврне, те да у лудилу и не знам ништа и не осећам ништа.{S} Па као у инат онда ми тек д |
| латио за њих?“ упита га Маргита. „Нисам ништа!“ рече Мишко; „видех их у српскоме шору у једној |
| да у лудилу и не знам ништа и не осећам ништа.{S} Па као у инат онда ми тек долажаше, да све то |
| е новце најми неколике сељаке да, ником ништа не казујући, помогну изнети ковчег на најближи ви |
| > <p>Пети дан, који беше већ трећи како ништа окусили нису, беше склопила руке на рамену Рајков |
| вши изненада како је човек једно грешно ништа, а како је Бог велика, свемогућна и страшна свети |
| нас шева цвркуће, дан свањива, а све то ништа не мари ни за тебе ни за мене, баш као да нас и н |
| јете.{S} Па онда му је казала да све то ништа не мари, јер њему стоји у судбини тек сад срећан |
| е се ногама као бесомучан.{S} Али му то ништа не поможе, и само га брже изнураваше.{S} Рајко га |
| а одавде собом да понесеш?"</p> <p>„Баш ништа!{S} Ах, чекај!{S} Да пустим мога славуја из кавез |
| ако не би?!“ рече Рајко шаљиво.</p> <p>„Ништа за то.{S} Моја се земља мени јавља ватром својих |
| рко.{S} Одлучио се да, чим се господа у Нишу мало поодморе, изађе пред њих да се е њима опрости |
| о да на његово понашање сви мотре, па у Нишу да се реше шта да раде.</p> <p>А на путу до Ниша с |
| и нови новцати сребрни талири, што их у Нишу од посланика доби.</p> <p>„Ето, ако си мајстор, ис |
| рце његово.{S} Више осећаше и нагађаше, но што разумеваше, шта старац сумња, и би му криво.</p> |
| а је од некуд светлост нека, много јача но што је била она у капели.{S} Хтеде одмах да пође да |
| него озбиљне и хладне мисли.{S} Али пре но што је сагледао Мораву с ову страну Ниша, Рајко је с |
| ги човек.{S} Узео је да пије много више но пре, постао је љут и прек.{S} Један пут на некаквом |
| ије ми никакав род, и опет ми је милији но да ми је и љубазник и вереник и најприснији и најмил |
| окрете и паде на земљу са већом силином но пре, као да хоће да згњечи онај прамен сутона, што ј |
| јабука, која се слила у нешто мало дужу но ширу коцку, и кроз мрку препланулост од сунца на обр |
| и даље да ослушкује.</p> <p>Али га сад нов ужас обузе.{S} Десило му се нешто што никада дотле |
| а буде.{S} Ево како: санџак-бег је овде нов човек, тек је од скора дошао, сиромах је и дрхће за |
| хаше прсте своје.{S} А кад ветар донесе нов талас од лавежи паса, она као преплашена срна утече |
| p>„Где је виноград?" питаше Рајко, коме нова једна мисао сину.</p> <p>— „Ето га у брду!{S} Није |
| н изведоше пред санџак-бега.{S} Некакав новајлија, дошао го као прст, па син навалио да се што |
| туру своме ортаку.</p> <p>„Могао си леп новац добити, да си је њеном господару на откупе понуди |
| д мене све друго што хоћеш, врати ме на нове муке, умори ме лаганом смрћу, само одржи њега и по |
| вој одговор на моје молитве биле су све нове и све страшније и грозније муке.{S} Дошао је најпо |
| ез сумње премишља <pb n="26" /> и снује нове згоде.{S} Уђоше у Ниш са већ готовом одлуком да се |
| се бар испава.{S} Ко зна на какве ће се нове јаде и невоље разбудити!“ говораше сам у себи.</p> |
| 25" /> ширила зеница у очина, те гуташе нови сјај од њене лепоте.</p> <p>„Е, госпођо, и треба т |
| у, у којој беху лепо увијени они велики нови новцати сребрни талири, што их у Нишу од посланика |
| у, али веле, кад би човек потковао коња новим сребром у све четири ноге, па га онда пустио да с |
| таше топлом ватром, а лице јој се озари новим осмехом.</p> <p>— „Хе хе хе !“ насмеја се старац |
| ни у два реда десет немачких талира све нових новцатих.</p> <p>„А ево,“ узе патер да говори, „њ |
| одмакла, отварајући овде и онде по неко ново аковче.{S} Па онда враћајући му се пуна усхићења и |
| .{S} Пође ли цара да служи, ето царству новог Ћуприлића! “</p> <p>То је онај повисок и вижљав м |
| , узе један буздован у десну руку, па с новом надеждом на бољи успех настави прокопавање.</p> < |
| а.{S} Не беху „као бисер“, али додаваху нову драж лепоти лица њеног.</p> <p>Рајко сад не скидаш |
| же је у вис и пусти да млаз од златнога новца цури натраг у буре.</p> <p>„ А, ово не може бити |
| Турчин, него неслога српска и немаштина новца и оружја, тешка сиротиња.{S} Кад је стари деспот |
| у буре, извади је пуну сребрнога ситног новца, и пусти га да са танким звеком пада на данце од |
| којој беху лепо увијени они велики нови новцати сребрни талири, што их у Нишу од посланика доби |
| ва реда десет немачких талира све нових новцатих.</p> <p>„А ево,“ узе патер да говори, „његова |
| био Мартин, који је успео да за велике новце најми неколике сељаке да, ником ништа не казујући |
| ечерас сви рекоше да је он одбио велике новце <pb n="16" /> које су му неке овдашње спахије нуд |
| ека прихвати црква.{S} А кад би то моји новци били па се ја питао, ја бих рекао: да се поделе с |
| „каква малвасија ?{S} Та ово су сребрни новци!" па онда загњури руку у буре, извади је пуну сре |
| незнању замишљам да може бити нисте при новцу и за такву работу.{S} Ако нисте, онда ево друга н |
| и не хтеде нипошто примити ни поклон у новцу од мене! “ </p> <p>Ударише Маргити сузе.{S} Узе љ |
| пу виша од оне друге две, стојала је на ногама од црног углађеног мрамора, застрвена је била пл |
| сно.{S} Очевидно беше му тешко да се на ногама држи.</p> <p>„Има некакво весеље у двору?“ питаш |
| Начиниће гунгулу и убиће вас онде пред ногама господаревим! “</p> <p>„Па шта да чиним ?!“</p> |
| доше му очи на младој жени која се пред ногама <pb n="12" /> старчевим! савијаше, целиваше небр |
| рт по мене дође, наћи ће ме да сам пред ногама нашег цара, — близу тебе, госпођо моја, јадна мл |
| ранићу вас па да погинем.{S} Волим пред ногама моје племените и добре госпође погинути, него по |
| е макне од пећине.{S} Уједа зубма, бије ногама, себи не да прићи.{S} Море имадоше више муке с њ |
| о да збаци са себе Рајка, и бацакаше се ногама као бесомучан.{S} Али му то ништа не поможе, и с |
| ики један калајисани ибрик.{S} На голим ногама имала је турске папуче од жутог сахтијана, извиј |
| деном кавезу, па још окована у ланце по ногама и по рукама.{S} Молила сам се по цео дан и по це |
| здахом рече: „баш да ми је да седнем... ноге ми клецају!“</p> <p>„Ево лези на ову постељу!“ реч |
| рац, скочише и сва она млада господа на ноге.{S} Старац господски махну руком Рајку, дајући му |
| ладој Маџарици која већ беше скочила на ноге, па збуњено гледаше шта то би.</p> <p>Циганин беше |
| царе господине!{S}" Па онда се диже на ноге, скиде капу, погледа к оној трпези на којој светлу |
| <p>Рајко се сам пригну, па га подиже на ноге.{S} Гроф пун гњева крхаше грозну једну теретемку, |
| осподо!" викну барон Отмар, па скочи на ноге; „устајте, господо, ово је доиста глас грофице Мар |
| џарица спаваше.{S} Спусти се на под под ноге Душанова коња и намисли да ту будан ноћ проведе. < |
| ипремљени, те у њих брзо ухвати и стеже ноге Циганинове.{S} Па онда једним живим напором окрете |
| <pb n="203" /> столу, а патеру клецнуше ноге, те паде доле у столицу.</p> <p>„Грофица Маргита о |
| отковао коња новим сребром у све четири ноге, па га онда пустио да сам бира стазу, коњ би га са |
| а, натопи их у води и онда увеза чврсто ноге Циганинове све до колена, а руке од рамена до лака |
| не.{S} Враћајући се на своје место запе ногом за асуру и стропошта се на Рајка.{S} Гласно се са |
| , валах!“ рече бег презриво, па уста те ногом одгурну оне грошеве. „Носите те сребрне паре, тре |
| на не силазим ни у коју варош.{S} Мојом ногом ја одавде крочити нећу; мањ да ме понесете силом |
| стоји поред Циганина, ставши му једном ногом на прса.</p> <p>„Еј, злосрећнице!" зајеча Рајко с |
| е грозну једну теретемку, тресну једном ногом о под, те му мамуза зазвркта, трже онај шпански ш |
| сама врло пажљиво, али са свим сигурном ногом, изађе на суво, па кад <pb n="68" /> за ластавицо |
| гласом, „Рајко, ето мога двора.{S} Тамо ногом кад крочим ја сам госпођа грофица од Нађ-Бање.{S} |
| ш или нећеш?! “ цикну он опет па тресну ногом о земљу.</p> <p>Она ни речи не проговори нити се |
| чврсто загрлили.{S} Доле поред њихових ногу лежаху бачене две круне, <pb n="113" /> два пребиј |
| ми опростили.{S} Све бих заборавила, да нож мога мужа није убио човека, који ме је турског ропс |
| се дана хтедох заклати, па ми он истрже нож из руку.{S} Другог једног дана утекох, али ме Турци |
| убарицу, а десну спустио беше на велики нож за пасом.</p> <p>У великој дворани зидови беху покр |
| два мала ножа, сломио је и свој велики нож из сплава, а није у стени начинио улом колико за св |
| <p>И Мартин припаса испод атиле ловачки нож.{S} Замоли Маргиту да каже Рајку да остави онде <pb |
| осподовати!{S} Ружо, дај ми мој ловачки нож! “</p> <p>И Мартин припаса испод атиле ловачки нож. |
| ао брат рођени, па нека ми позајми свој нож.{S} Ти, оче, и Рајко изиђите овога часа у гору и ск |
| подиже, Маџарица му пружи један дугачак нож, који је извадила из некаквог зембила, па му једва |
| их ти грло овим ножем пресећи, али нећу нож да поганим.{S} Пих, скоте један! “ и пљунух му три |
| да хвата.{S} Изломио је своја два мала ножа, сломио је и свој велики нож из сплава, а није у с |
| а првога дана, и пошто је поломио своје ножеве и исекао своје руке, и видео да са мачевима не м |
| вде препатила, та клао би га зубма а не ножем!“</p> <p>— „Махни се тога!{S} Хвала Богу није нам |
| ри у мојој руци! могла бих ти грло овим ножем пресећи, али нећу нож да поганим.{S} Пих, скоте ј |
| нога двора.{S} Ако није друкчије, мојим ножем просећи ћу стену, колико да се у пећину живи пров |
| о њега, и онда ту клону, као да је неко ножем у срце ударио, и једва промуца:</p> <p>— „Рајко,. |
| сови дојуре у пећину, наћи ће Маргиту с ножем у срду !{S} А кад Турци виде да је са мном свршен |
| рав нос са прилично широким и покретним ноздрвама.{S} Наусница га је <pb n="6" /> тек мало нага |
| богиње, да бледорумене лако уздрктљиве ноздрве не издаваху живот једног високо затегнутог и вр |
| а није погдекоје чапље, да се на једној нози стојећи замишљено загледала у бару испред себе, ре |
| брвских саставака полазио је један прав нос са прилично широким и покретним ноздрвама.{S} Наусн |
| и главом; подупре врх од свога дугачког носа кажипрстом; узе се за тим куцати прстом у чело, ка |
| већ измакоше из сеоских атара, онда се носачи почешће и подуже одмараху.{S} Свитало је кад су |
| ељани не би опазили да кроз њиве и поља носе мртваца.{S} По дивној месечини пошли су све корак |
| да народ ослободи.{S} Његови јунаци не носе сребрне челенке, него само лишће од жирородног грм |
| ловима, који изнад овог виса воле да се носе, и тишину делим с овим стенама и зидинама.{S} Нема |
| е и кондире вином, да буду готови да се носе у велику дворану.{S} А из те дворане, кроз мало ош |
| у неку цркву! “</p> <p>Врати се Мартин носећи велику чинију воде и оцта од руже.{S} Дође и Руж |
| једнога дана поред тебе стане, узме да носи твоје витешко име, онда је и право да ме са свим з |
| едину лађу, која ће Тисом па Дунавом да носи мене и ковчег Рајков у Србију.{S} Па онда иди прек |
| 10" /> да полети, као да хоће у небо да носи оно велико у злато оковано еванђеље, што му по кри |
| бокор поклањам ја грофици, а овај други носи, па од њега нека госпођа откине који стручак, па н |
| ку повелику чутуру, а под левом мишицом носи велику гужву у сиџадету од теркије.</p> <p>— „Не с |
| виноград да зовнеш скелеџију, и ево ну носи сребрн талир, да одмах дође да нас превезе! “</p> |
| ог старог посланика корача.{S} О рамену носи дугу пушку арнаутку, чврсто се утегао широким шаре |
| и облачак од танке турске ћерћелије.{S} Носила је широке жуте шалваре од неке полусвилене ткани |
| , које је око врата и на својим грудима носила, па их, натопљене хладном водом, полагаше на вре |
| n="120" /> мерџана, што га је око врата носила, био је раскинут и спуштао се у снежнобелу долин |
| низ плећа спуштеном косом.{S} У руци је носила један диван тек расцветан пупољак беле руже, а н |
| и је на сну долазила, говорила српски и носила круну на глави?!“</p> <pb n="101" /> <p>— „Говор |
| у гужву, беху голе.{S} У једној је руци носила котлић, а у другој велики један калајисани ибрик |
| лу свилу, а на повисоком и танком врату носила је низове од бисера и драгог камења, што својим |
| нећу бегати, пристајем да те служим, да носим воду, да цепам дрва, да ложим ватру, да чистим ко |
| има јој двадесет и пет година.{S} Ја је носим да ми се нађе рад лека.{S} Нећемо је ноћас пити.{ |
| Богородичиног сна, који ево у амајлији носим, позивам те, уклањај се са нашега пута!“</p> <p>Т |
| будем, да појахам сиву ластавицу, да ти носим заставу <pb n="173" /> црвену са белим крстом!{S} |
| ја да останем да жив тебе мртву на души носим?!...{S} Не може тако!...{S} Ако се не мислиш жива |
| ито плаве чохе опточене црним гајтаном; носио је пресне опанке и чарапе високе скоро до колена, |
| златну бурму, коју је од венчања с вама носио; баци је у ону кључалу воду, те се растопи, као д |
| .{S} Јунак, који је у животу плашт овај носио, неће се срдити да га теби, тако младој а тако зл |
| па уста те ногом одгурну оне грошеве. „Носите те сребрне паре, требаће вам за ваше слепце и пр |
| о најјачи.{S} Није било лако ни од шале носити таква јуначка имена.{S} Ваљало је да пазиш и шта |
| мој план.{S} Видећеш, мој ће те старац носити као кап воде на длану.{S} Он је стар, ал’ је доб |
| штамо.{S} Али што си осрамотио име које носиш, не можемо ти опростити.{S} Него од сада да се ни |
| леп старац, са широким челом, орловским носом, дугом брадом и дугом косом, седео је на престолу |
| ту душе и срца, — са деликатно срезаним носом за који би рекли да је дивна копија у слоновој ко |
| казујем.{S} Не би стигла за све ни цела ноћ.{S} Него кажи ово господину: видиш ову кулу; у њој |
| старца растависмо; и била је ето једна ноћ; и ето нам ове зраке казују да је на пољу опет осва |
| во српско, и како ће једна страшна црна ноћ све да застре као мртвачким покровом.{S} Стари се д |
| м у Вилиндар, где пробавиш понеки дан и ноћ, па се тек опет у пећини створиш?“ питаше ме санџак |
| оге Душанова коња и намисли да ту будан ноћ проведе. </p> <pb n="138" /> </div> <div type="chap |
| ако нас пустиш да се гдегод овде преко ноћ склонимо!"</p> <p>— „У добри час да Бог да!“ узвикн |
| чицу, пољуби је и пусти је кроз врата у ноћ.</p> <p>„Е, сад у име божје да пођемо!“ рече Рајко. |
| unit="*" /> <p>Тога истога дана позно у ноћ ето га Рајко пред врата од Бекри-Бекирове ковачнице |
| је још најмање јада.{S} Кад се позно у ноћ врати, искупи нас стриц све и старо и младо око огњ |
| вала дао бих главу, ако се она целу ову ноћ Богу не моли, да покрене срца ове господе, да је ро |
| ицима.{S} Разговараху се тако скоро сву ноћ. </p> <pb n="74" /> </div> <div type="chapter" xml: |
| Свирај, певај, пиј, лупај, свирај, целу ноћ.{S} Онаквог весеља не видех ни пре ни после.{S} И н |
| поново срећу да бегам.{S} Ишла сам целу ноћ, нисам ни сама знала куда.{S} Гладна, жедна, прашња |
| .{S} Молила сам се по цео дан и по целу ноћ Богу из гласа и на коленима, купала сам се у сузама |
| завичај!“</p> <p>„Да ме.... поведеш.... ноћас.... у мој завичај ?!....{S} О мој слатки завичају |
| гудалом по струнама.</p> <p>„Нећу ти ја ноћас пред тим младим човеком скинути ни јелек, а камо |
| о! говораше му робиња немарно. „Нећу ја ноћас ни мој врат а камо ли груди обнажити пред тим мом |
| им да ми се нађе рад лека.{S} Нећемо је ноћас пити.{S} Ја је сркнем само кад ми се што смучи!“< |
| Ево, ако само хоћеш, буди спремна да те ноћас поведем у твој завичај!“</p> <p>„Да ме.... поведе |
| пред Халил-бегом па сам зажмурила; али ноћас да умрем а зажмурити нећу!“</p> <p>— „Устај!{S} Н |
| излаза нећемо наћи!{S} По сну, који сам ноћас снила, пре ће бити да ћемо... или боље да кажем < |
| ме Боже, остарела сам а овакво чудо до ноћас не видех ни у сну!“ Маргита је по свој прилици ни |
| Барон Осман је удовац, могли би се још ноћас погодити, па нека је сутра два венчања!{S} А, шта |
| бу !“</p> <p>„Сад је млад месец, а пола ноћи лако ћемо дочекати! одговори Циганин. „Валах, баш |
| ра.{S} Сад ће ваља да већ скорим и пола ноћи па треба наш посао да гледамо!“</p> <pb n="54" /> |
| молим те, а и онако је још дуго до пола ноћи!" рече Рајко, па онда наслони грлић од чутуре на с |
| а ни казати како.... ја онда опет једне ноћи кад он беше трештен пијан, покушам поново срећу да |
| де светлуцају, и у оној зори што иза те ноћи руди.{S} Причаћу ти све потанко кад се вратиш, а с |
| И гроф доиста виде тај младеж.{S} Од те ноћи је стари господин постао други човек.{S} Узео је д |
| екиде га Манда љутито; пала међу нас из ноћи као из црног пакла!“</p> <p>„Молим!“ викну старац |
| га храбри, казујући му шта види у оној ноћи, у којој само манастирска кандила овде онде светлу |
| им гласом, као да је и сам већ неколико ноћи пио и певао те промукао.</p> <p>„Кондор, Кондор, К |
| погинуо!{S} Гледај па хватај пут.{S} По ноћи је превалило.{S} Јевросима ти је спремила у бисаге |
| едног кујунџије лонче, у коме ће око по ноћи сребро да топе.{S} И растадоше се оба задовољна.</ |
| ука!{S} Треба, веле, да се то кује у по ноћи и кад је млад месец на небу !“</p> <p>„Сад је млад |
| кабули ти то човече!{S} Не види пророк ноћу!{S} Него дед’ одврни ти то па да сркнемо за срећна |
| S} Одјездисмо преко границе, и ударисмо ноћу на двор Нађ-Бању.{S} Старог грофа и не бејаше дома |
| стављати да се одмара.{S} Одмарајући се ношаше се све тужнијим и тужнијим мислима.</p> <p>„Што |
| орану праћена Рајком, који у левој руци ношаше своју шубарицу, а десну спустио беше на велики н |
| људи у маџарској народној <pb n="3" /> ношњи, а и један дежмекаст човечуљак у дугачкој, црној |
| о!“</p> <p>„ Али ко сте ви у тој чудној ношњи! “ питаше старица, па се изви из Маргитина загрља |
| ш у виноград да зовнеш скелеџију, и ево ну носи сребрн талир, да одмах дође да нас превезе! “</ |
| о овлажи.{S} А већ више и не мишљаше да нуди чутуру своме ортаку.</p> <p>„Могао си леп новац до |
| "16" /> које су му неке овдашње спахије нудиле.{S} Опростите ми што по незнању замишљам да може |
| а сам кћи једне јуначке земље.{S} Ти ми нудиш твоје мало гуњче; за што да си ти већи <pb n="123 |
| ладожења ни да чује !{S} Она паде преда њ на колена, склопи руке, па кроз сузе мољаше за мене.{ |
| сивих дивљих голубица, што падаху преда њ на пут само да опет прну у вис, те да се зрак потресе |
| ута његову маџарску сабљу и говораше за њ неразумљивим језиком тако страсно.{S} Не беше то ни Ц |
| а, који се сав био изгубио слушајући за њ неразумљиви говор маџарске господе.</p> <p>Реци госпо |
| г народа.{S} Ето тога човека чекамо, на њ погледамо, њему се надамо.{S} Знамо да ће доћи, знамо |
| онај старац!{S} Куд нас беда његова на њ навуче!{S} И кад бих могао да пробијем ову стену стра |
| вем „Амиџа-заде".{S} Млад је; али се на њ можеш поуздати као на најбољег јунака.{S} Његов ми је |
| погледом гледаше у старца и благо се на њ осмејкиваше.{S} А старац узе да им прича шта се све д |
| ајаше све тамнији и тамнији и ако се на њ само небо својом мутноплавом ивицом наслонило беше.{S |
| осети како је клонула са свим онако на њ наслоњена и чињаше му се да јој се живот баш гаси.{S} |
| м, које тако прскаше варницама, да се у њ није дало гледати.{S} Беше ту још поређан велики број |
| се да се не поуздах у Бога, и ево се у њ и уздам!“ рече он скромно.</p> <p>Заћуташе опет обадв |
| н, не могаше да скине својих погледа са ње. „Бадава," рече сам себи, „што јест, јест ; и кад сп |
| оне старе, дебеле и влажне зидине изнад ње избио је читав џбун зовина дрвета.{S} Танке стабљике |
| а покровцу једном пред пећином, а поред ње се беху посадили на маховинасто стење стари пустиник |
| а долажаше из вароши, повијала се поред ње горе уз брдо, док се није у трави од ледине изгубила |
| неколико тренутака био је с водом поред ње.</p> <p>Дохвати један златан пехар, исплакну га и на |
| гроф жени!“</p> <p>Као да је гром поред ње ударио.{S} Маргита скочи са клупе на којој је седела |
| ас у њему умуче.</p> <p>Седе опет поред ње и гледаше је.{S} Она поче нешто спорије и теже да ди |
| дијадема, под којом јуче онесвеснух; од ње полазе све витице од бисера, па се спуштају низ моје |
| за себе у мрак, као да хоће да бега од ње.</p> <p>„Не, Рајко!... не остављај ме саму у овој гр |
| ри и све видарице рекоше: нема ништа од ње!{S} Ја му се молих да је придигне, па ма и богињаву |
| Јанкова госпођа девојка, није лепша од ње!“</p> <p>Тек то рече а у једној половини душе његове |
| плаче и да јеца, он се полагано маче од ње, спусти се нечујно низа стену, а њу остави горе саму |
| p> <p>Рајко се све на прстима повуче од ње и склони иза леве певнице.{S} Како седаше у један ст |
| би.</p> <p>И не могаше да одвоји очи од ње.{S} Учини му се да тек сад први пут виде како су јој |
| ече:</p> <p>„Пусти ме, Рајко, да се код ње исплачем!"</p> <p>Рајко се све на прстима повуче од |
| о да је био на каквој осовини.{S} Испод ње се могао човек ниско погнут провући некуда унутра у |
| а ваља да није што ћеш се овуда сам без ње враћати?!...{S} Није то; није то; него ме за грло хв |
| јко извади из недара дугачку кесу, а из ње чисту једну белу крпу, у којој беху лепо увијени они |
| трого; „сваки по реду !...{S} Рекох ево ње.{S} Туркиња, Чивутка, Рацкиња, ко ће је знати!{S} Ви |
| шао, окрете се и једним скоком скочи до ње и до посланика.{S} Побојао се да се није што незгодн |
| ш брже натраг к <pb n="189" /> њој, око ње, уз њу, па онда јурну к степеници, која је из двориш |
| е чутуре.{S} Све то метну пред њу и око ње и наваљиваше на њу да се прихвати.{S} Она се жудно н |
| а, радосно лајући, узе подскакивати око ње.{S} Лизаше јој час руке, час обућу, па онда као слеп |
| 46" /></p> <p>Чекић удари у мехове мимо ње.{S} Она га погледа, не скидаше са његова дивља лица |
| нека тежина на срце наваљује!...{S} Ено ње горе где од радости јеца, а мени је овде дошло да се |
| дином оног старог града у Крушевцу, ето ње к мени, на сну праћена још једном женом.{S} Села би |
| јер је и у тебе срце витешко!“</p> <p>У ње је срце закуцало јаче и топлије; образи јој се зарум |
| казивао сам вам о њој кад јутрос близу ње пролажасмо.{S} Цар је врло често одлазио својој цркв |
| во, што бих видео, био би леш његов!{S} Њега су Турци насигурно убили!{S} Не може бити друкчије |
| би било да вам то причан; уверих се да њега или и нема, или да баш неће да чује моје молитве, |
| p>„Еј, Боже благи, да л’ ћу доживети да њега у оним планинама дочекам?!“ говораше Рајко сам себ |
| едно уско и дугачко платно, па даље иза њега један снизак и раван тамносив млаз, који постајаше |
| златног раста, стојала је, и управо иза њега плашљиво на златне лавове погледала, по једна од з |
| не преплаши кад се са молитве дигне, па њега не види.{S} Савлада своју радозналост и оста у сто |
| ребрног престола, брзо пребаци митру са њега на престо до њега, и онда ту клону, као да је неко |
| ма испод огромне камене плоче што изнад њега висаше.{S} За њим уђе Маргита.{S} Плоча се вину на |
| ред његова.{S} Сахраните ме овде, поред њега.{S} Пошљите кога Србина у рудничке планине старцу |
| ом и драгим камењем искићеном.{S} Поред њега десно седела је, у онако исто високој и богато иск |
| покривен својим малим гуњцем и да поред њега седи Маргита.{S} Оклопила руке на своја колена, па |
| е.{S} Беше га некако стид, да она поред њега успаваног бди.{S} Него га Маргита брзо изведе из т |
| аргита грцајући без суза.{S} Седе поред њега, па се тужна загледа у његово бледо лице и склопље |
| , напред!“</p> <p>Маргита не беше поред њега.{S} Беше крочила у десно, те стојаше пред трећом ј |
| ати од Рајка никако.{S} Седела би поред њега с главом наслоњеном на руку у тешким мислима.{S} К |
| е главу и виде како Маргита стоји поред њега, а крупне јој се сузе низ образе ваљају.</p> <p>„Г |
| ина?“ питаше она старца, седајући поред њега,</p> <p>— „Ене сад, зар си и то видела?“ прихвати |
| те муња севнула, и као да је гром поред њега пукао, тако Рајко беше заглунуо, занемео и задрхта |
| ам ја грофици, а овај други носи, па од њега нека госпођа откине који стручак, па нека га метне |
| 219" /> подузела.{S} Маргита се није од њега одмицала.{S} Нареди те јој Ружа извади из ормана н |
| било тридесет година.{S} Мало подаље од њега седела је на земљи, а наслонив <pb n="11" /> се ле |
| дан тихи гласић, који у њему самом и од њега самог тихо шапуташе.{S} Да ли тај шапут долажаше и |
| иваше му Маргита, која беше подалеко од њега одмакла, отварајући овде и онде по неко ново аковч |
| мислити.</p> <p>Кад се по други пут од њега подиже, Маџарица му пружи један дугачак нож, који |
| он се окренуо од мене, ја се окренух од њега.{S} Кад Бекри-Бекир узе да ме усијаним клештима на |
| иљајући га за срећне тренутке, које код њега проведосмо.{S} Јест, кад кроз сву своју несрећу на |
| ом одведе, а сад <pb n="193" /> сте код њега у двору на мору, где кад се сетите њега, старца, в |
| дан чардак поред Мораве и на води испод њега скелу.</p> <p>„Да нису тамо господа маџарска?" зап |
| и сам јелек и танко турско ткиво испод њега са грла и нешто мало са средине груди размакнуто.{ |
| у вашем подвргнете питање просто, ко је њега нама наметнуо, ако посмотрите непрекидно хвалисање |
| њега у двору на мору, где кад се сетите њега, старца, ви се грохотом насмејете.{S} Па онда му ј |
| .{S} Тек опет хвала му; шта бих сад без њега радила!...{S} Иди види, можемо ли се у собу вратит |
| му се.{S} Сад га љубим.{S} Не могу без њега.{S} Љубим га.{S} Кажите слободно свима да га љубим |
| и један воловски рог и даде грофу да из њега три пута сркне.{S} Иза тога баба баци нешто у ватр |
| ајала?...{S} Је л’, каква се топлота из њега и каква милина из те топлоте у те разливала?!...{S |
| ори један повећи ковчежић.{S} Извади из њега једну високу дијадему.{S} Баци доле јаничарски сар |
| апред, час на десно, час на лево.{S} Уз њега и око њега било је још неколико млађих људи у маџа |
| уке, умори ме лаганом смрћу, само одржи њега и подигни га, и сачувај га онима, који су њему мил |
| брзо пребаци митру са њега на престо до њега, и онда ту клону, као да је неко ножем у срце удар |
| ег Рајков и како обе руке пребаци преко њега, као да га хоће да загрли.</p> <p>Са једном малом |
| се и повија се, али му се све поче око њега да окреће и несвестица га обузе, из које прену тек |
| на десно, час на лево.{S} Уз њега и око њега било је још неколико млађих људи у маџарској народ |
| ека тиха месечина.{S} Све оно блато око њега блеђаше пред њеном лепотом, и мало по мало па као |
| Није имао гусле нити је био слеп, али у њега као да је било срце једнога гуслара, те мраморна ч |
| најпре и не гледаше у иконостас него у њега.{S} Учини јој се да се он винуо некуда високо и да |
| ош.{S} Рајку се учини као да она само у њега гледа онако као што он само у њу гледаше.{S} Стаде |
| м престолом, и управо на средини између њега и оне трпезе са царском круном, стојао је један зл |
| слутња ме осваја, као да је смрт близу њега или близу нас! — Не, не ; немој да ти срце зебе у |
| “</p> <p>Учини му се да нешто баш близу њега зашкрипе.{S} Погледа и не хте очима да верује.{S} |
| > <l>А трећа му проговара глава.</l> <l>Њега царе на граници храни,</l> <l>Да од Срба царевину |
| ке, него само лишће од жирородног грма; његов престо <pb n="164" /> није ни од сребра ни од зла |
| жеш поуздати као на најбољег јунака.{S} Његов ми је стриц једном живот спасао, па му уведох син |
| и од тога сад не може ништа да буде.{S} Његов је посао да утврди мир међу царевинама, а не да и |
| т на кожи писао.{S} У њему вели како је његов син деспотовић Стеван, изгубив очњи вид од беснил |
| о дражи пуној жени.{S} Никад дотле није његов чисти поглед пао на толику и тако белу нежност, н |
| наслони свој успламтели образ уз образ његов, за једно тренуће, склопи очи, и пусти да њене то |
| ни од злата, него од растова стабла; и његов сабор није од властеле и владика у господским сто |
| тако безазлено казала, исправи на прави његов значај.</p> <p>„Што ја волим то је да ти свесрдно |
| бедрима, па ситним звекетом прате сваки његов корак.{S} По прсима је притегао џемадан од црвена |
| стане.{S} Ја већ видим да нећу доживети његов долазак, а ти си млађи, па по божјој милости и мо |
| цар змајски, беште Турци да вас пламен његов не дохвати!{S} Јаох, браћо, изгибосмо!{S}" Поломи |
| ин је већ био отпутовао.</p> <p>А Мишко његов донесе из Сегедина у два разбијена стара лонца дв |
| јково.{S} Али што се зора примицаше, то његов занос бејаше све већи.</p> <p>Један пут узе да ка |
| х ме је прво, што бих видео, био би леш његов!{S} Њега су Турци насигурно убили!{S} Не може бит |
| а ме је стриц прозвао „Страхињом“.{S} А његова сина Марка ми смо сами прозвали Краљевићем Марко |
| да сиромах онај старац!{S} Куд нас беда његова на њ навуче!{S} И кад бих могао да пробијем ову |
| „има ли овде живога кога ?“</p> <p>Вика његова узе да се пролама испод свода, удараше о зидине, |
| ти да му женско око срце запали, а рука његова обгрли <pb n="161" /> женски стас?!{S} А колико |
| жаше из срца његова, или са лева рамена његова, то не знађаше ни сам; али знађаше да није са де |
| чевидна промена у његовом понашању, она његова замишљеност и суморност учини се свима да је баш |
| м Циганиновом стајала је као кип робиња његова, па наслонив главу на десну руку, а подупрв лака |
| мо ње.{S} Она га погледа, не скидаше са његова дивља лица погледе своје за неколико тренутака, |
| о то не буде деспот Ђурађ Смедеревац са његова два сина, два деспотовића, које је маћеха њихова |
| а, него одмаче мало своју главу од лица његова; гледаше му право у очи, за неколико тренутака, |
| ла ти!“ Одмаче опет главу своју од лица његова, гледаше му опет право у очи, погледима у којима |
| ше.{S} Да ли тај шапут долажаше из срца његова, или са лева рамена његова, то не знађаше ни сам |
| илуј се његовој младости и чистоти срца његова, и смилуј се ономе добром старцу тамо у планинам |
| ош силније замирисао, раздраганост срца његова ускипела би и Рајко би се окренуо чаушбаши :</p> |
| оме свету у томе, што је мој гроб поред његова.{S} Сахраните ме овде, поред њега.{S} Пошљите ко |
| најпре дохвати руком својом за рукав од његова гуњца, па се ниско пригну над самим пањем и оштр |
| му изгубила; а ни ја не знам шта је све његова земља у њему изгубила! “ </p> </div> <div type=" |
| сељака искупљених око једног грма!{S} И његова највећа мука, коју мучи, није Турчин, него несло |
| о!{S} Напред за нашим царем, напред!“ И његова се вика узе да ломи испод свода и по зидинама, и |
| едном црном Циганину!</p> <p>Па онда би његова жалост прешла у срдњу.{S} Срдио се на маџарску г |
| S} На каквој се чаробној месечини румен његова сунчевом топлотом напајала?...{S} Је л’, каква с |
| ову оставу смести и оружја и један део његова блага.{S} Не хтеде га остављати ни у Руднику ни |
| .</p> <p>„А ево,“ узе патер да говори, „његова те блиставост призвала да ти баш каже да се може |
| што патер преведе Рајку овако :</p> <p>„Његова блиставост узвишени господин царски и краљевски |
| а му се Србија чинила као да је баштина његове задруге; свако му је дрво изгледало као да је ки |
| о га посматраше, као да броји прстенове његове старости. <pb n="112" /></p> <p>— „Не, нема!“ ре |
| , чежња и туга усисаваху у себе погледе његове, и онда полагано наслони свој успламтели образ у |
| а.{S} Осећаше како топли дах њен образе његове милује; виде како она, у сну, прикупља усне, као |
| м.{S} Стари се деспот заплакао.{S} Сузе његове кануше на гусле, те ове одвугнуше.{S} Млади гусл |
| е и лишће беху од сувога злата, а жирке његове од сребра, а у многобројне сребрне <pb n="111" / |
| >Хајдмо....“</l> </quote> <p>То су биле његове последње речи.</p> <p>Стигоше мало после лекари |
| странама рад заштите посланика и свите његове.{S} И онда пођоше низ брдо правцем к чесми, па д |
| <p>Тек то рече а у једној половини душе његове угаси се светлост те поста мрак, а у другој наст |
| ним погледима може да отвори двери душе његове.{S} А млад човек прихватив ибрик из њених руку, |
| еде прихватити Маргиту, али се ова, без његове помоћи, једним скоком, као хитра срна, спусти на |
| колико тренутака својим крупним очима у његове очи, и онда доче полагано а пуним милозвучним св |
| пи очи, и пусти да њене топле усне нађу његове усне и по трећи пут, пољуби их једним дугим, дуг |
| оспођо, моје руке ако се бојиш, а ја ћу његове !“</p> <p>„Не бојим се ја ничега кад има светлос |
| а се дигне човек, да народ ослободи.{S} Његови јунаци не носе сребрне челенке, него само лишће |
| ог чардака пушке пуцају.{S} Скелеџија и његови људи даваху абер сељанима у околини, да им је не |
| ми учини милост да заповеди, да ме људи његови обесе о најближе дрво до моје пећине, па ме посл |
| лач.</p> <p>„Бог нек те прати, и анђели његови нек те чувају!{S} А кад се мене у срећи својој с |
| реви гости ни на шта не потуже.</p> <p>„Његови га,“ говораше Мустафа Хасану, „на дому зову „Стр |
| мрку препланулост од сунца на образима његовим лако пробијаше румен младости и пламен узбуђено |
| е видео како као нека звезда трепти над његовим двором у Крушевцу, па би рекао: „хвала Богу, мо |
| од тога блага, него да га с благословом његовим предаду, недирнуто, ономе ко ослободи Шумадију, |
| јој тешко беше да одвоји уста своја од његових.{S} Дрхтала је од милине.{S} Кад отвори трепави |
| беседу како овај младић жели да се оних његових шест талира предаду њему — патеру, — да их он п |
| а се Рајко не отпушта одмах, него да на његово понашање сви мотре, па у Нишу да се реше шта да |
| тио посаобину као секретар, преводио је његово казивање маџарској господи.</p> <p>Од урвине ста |
| м руком за његову руку а другом за раме његово.{S} Обадвоје стојаху позадуго пред стеном, која |
| уо, ако посмотрите непрекидно хвалисање његово са некаквим ове земље јунацима, даже царевима, к |
| али која ће му родити два сина, који ће његово име са славом по свету да пронесу.{S} Колико год |
| у образе; нешто као гњев усколеба срце његово.{S} Више осећаше и нагађаше, но што разумеваше, |
| и, и да је њена глава наслоњена на срце његово.{S} И још је нешто видео.</p> <p>На јелеку њеном |
| кове струјаше све топлије чак до у срце његово.{S} По дужем ћутању рећи ће Рајко!</p> <p>„Ти си |
| Седе поред њега, па се тужна загледа у његово бледо лице и склопљене очи.{S} Узе умакати своје |
| лади гуслар виде каква туга мори срце у његовог старог бабе, и узе да га храбри, казујући му шт |
| м клетвом заклео све, који буду игумани његовога манастира на Светој Гори, да не такну ни једне |
| илујеш ни данас мојим сузама, смилуј се његовој младости и чистоти срца његова, и смилуј се оно |
| дотаћи њезиних, један други глас у души његовој викну му: „Душан те гледа!"</p> <p>Рајко се трж |
| ока к Рајку.{S} Она очевидна промена у његовом понашању, она његова замишљеност и суморност уч |
| крила њихових узлепрша.{S} Ништа се оку његовом измакло није: ни орао који је високо под небом |
| оде к ластавици.{S} А Маргита се огрну његовом црвеном кабаницом, изађе на врх стене и седе, п |
| у први пут у његовоме животу учини да у његовоме имену има као почетак од некакве песме. „Рајко |
| звучно, да се младоме човеку први пут у његовоме животу учини да у његовоме имену има као почет |
| чаном мирноћом издавала је заповести за његову опрему.</p> <p>„Опремићемо га," говораше Мартину |
| ајка и чврсто се држаше једном руком за његову руку а другом за раме његово.{S} Обадвоје стојах |
| ема брату своме, наслони своју главу на његову мишицу.</p> <p>„О, шта ли ће најпосле да буде од |
| тек поче упорно да одговара Циганину на његову вику, а зачу се на вратима од ковачнице весео и |
| евим! савијаше, целиваше небројено пута његову маџарску сабљу и говораше за њ неразумљивим јези |
| а прокључала, онда баба заиште од грофа његову златну бурму, коју је од венчања с вама носио; б |
| рибери се!“</p> <p>Она нежно скиде руку његову са свога рамена и рече:</p> <p>„Пусти ме, Рајко, |
| па она поче грчевито да притискује руку његову, као да му тиме обрати пажњу на страхоте које ви |
| а се уставио.{S} Мерџан је донео у руку његову пријатну топлоту, коју је на грудима њеним у себ |
| ку у коме се својим уснама хтеде дотаћи њезиних, један други глас у души његовој викну му: „Душ |
| Ето тога човека чекамо, на њ погледамо, њему се надамо.{S} Знамо да ће доћи, знамо да ће изићи |
| и довео у дом мој, да ме <pb n="228" /> њему преда.{S} Од Рајка чистијег и племенитијег срца ни |
| би твој смук мене прогутао, ил’ бих ја њему главу размрскао !“ рече Рајко.</p> <p>— „Еј, болан |
| стуб, тако своје четири стопе висок, на њему велика златна јабука, на јабуци велики двоглави ор |
| била стисла један листак хартије.{S} На њему је маџарски писало ово:</p> <p>„Слатка моја Ружо и |
| жено, разастре црвени плашт Рајков и на њему убрзо заспа слатко,</p> <p> како можда још никада |
| ћу на свет погледам, опет видим како на њему још има пуно добрих људи и пуно љубави.{S} Хвала в |
| .{S} Она му куја једна причаше, како је њему све узалуд што ради, како се ви њему не би хтели в |
| о дан, а нашег старца нема!{S} Страх ме њему се некаква велика невоља десила те нам не долази! |
| хватише још у самом Крушевцу и доведоше њему натраг.{S} Избише ме љуто <pb n="76" /> камџијом д |
| је њему све узалуд што ради, како се ви њему не би хтели више вратити, па да вас он са свима ма |
| <p>„Право велиш, Рајко; хајдмо право к њему у двор! “</p> <p>У који час то Маргита рече и уста |
| о ли једна Циганчица!{S} Хајдмо одмах к њему !{S} Нема места данас сузи од жалости, него само с |
| век!{S} Нека му је лака земља!{S} Благо њему на ономе свету!“</p> <p>Како јој звечаше глас слат |
| чила у остатак од градскога рова, па по њему тражила комадиће од горског кристала.</p> <p>„Умор |
| је казала да све то ништа не мари, јер њему стоји у судбини тек сад срећан да буде, јер ће се |
| је сам стари деспот на кожи писао.{S} У њему вели како је његов син деспотовић Стеван, изгубив |
| камена, са млазевима од златног песка у њему.{S} На њој је, на једној богато извезеној плаштани |
| ни ја не знам шта је све његова земља у њему изгубила! “ </p> </div> <div type="chapter" xml:id |
| жудном пажњом један тихи гласић, који у њему самом и од њега самог тихо шапуташе.{S} Да ли тај |
| орни витез.{S} Ја једина знам шта сам у њему изгубила; а ни ја не знам шта је све његова земља |
| тли се душа Рајкова и онај тајни глас у њему умуче.</p> <p>Седе опет поред ње и гледаше је.{S} |
| ени.{S} И онда опет онај тајни гласић у њему, од кога се већ једном препао био, поче да шапуће: |
| ладак један пољубац.{S} А онај гласић у њему сад шапуташе истом брзином којом му срце куцаше: „ |
| да се оних његових шест талира предаду њему — патеру, — да их он подели сиротињи за здравље ће |
| час да га не познајем.{S} Поп се окрену њему па га запита: хоћеш ли да узмеш ову жену себи за д |
| подигни га, и сачувај га онима, који су њему мили.{S} Ако нећеш да се смилујеш ни данас мојим с |
| ту између султана и ћесара.{S} А старац њему причаше о српским манастирима на Св. Гори и о свет |
| е.</p> <p>Она се сад гласно насмеја.{S} Њен смех зазвекта као сребро а откри иза оних румених п |
| тена, гола и без маховине.{S} Овде онде њен белутак беше прошаран крупним црвеним гранатима, ка |
| кажем: јесте, хоћу да светао сачувам и њен образ, и мој образ, и образ народа од кога сам!{S} |
| о је бела у лицу, и како чудном милином њен гипки и вити стас дише. „Вала,“ говораше сам у себи |
| јако ишаран, утегао јој беше витки стас њен око паса, али мало на више свилена пупад као да нис |
| ио, и одмах дође к себи.{S} Сад га гану њен жалостив глас.</p> <pb n="94" /> <p>„Не бој се, гос |
| ола приђе право к рундову, који, кад чу њен глас, стаде као да се скаменио, подиже главу своју |
| у уста њена.{S} Осећаше како топли дах њен образе његове милује; виде како она, у сну, прикупљ |
| и онда њих двоје стадоше на највиши врх њен, једно поред , другог.{S} Беше у оној дивној летњој |
| сестрима; какав су ти род њена младост, њена лепота и њена милина?!{S} За што да ти не буде при |
| едај је у руке њеном мужу; нека види да њена чистота није посукнула ни од једне помисли твоје; |
| није са десна рамена, јер је ту лежала њена рука, на коју она баш мало час наслони лице своје. |
| ко светла, како је румена и светла била њена љубављу зажарена лепота, онда је лако могућно, да |
| о да гледа у крстату заставу, коју жеља њена већ ставила беше у њене руке.</p> <p>„Хвала теби, |
| не притиснеш бар један невин пољубац на њена уста?{S} Она је у дубоком сну, неће се разбудити; |
| даше је из близа у обрве, у очи, у уста њена.{S} Осећаше како топли дах њен образе његове милуј |
| било залутати?...{S} Макни мало са лица њена на ниже погледе своје!...{S} Што се бојиш?...{S} Ј |
| а руку не скидаше својих погледа с лица њена.</p> <p>„Што си тако заћутао?" питаше га Маргита с |
| ра, није ти посестрима; какав су ти род њена младост, њена лепота и њена милина?!{S} За што да |
| ме левом наручју загрљену држи, и да је њена глава наслоњена на срце његово.{S} И још је нешто |
| трепери.{S} Један се дубок уздах оте из њена срца, они јој потамнеше, па рече тужно: „узалуд је |
| ије пијан, то је она црна змија Манда и њена кћи.{S} А Манда је готова на свако зло.{S} Начинић |
| в су ти род њена младост, њена лепота и њена милина?!{S} За што да ти не буде присна и најприсн |
| а није у седлу заспала, и увек би видео њена два велика ока како бистро и бодро светлуцају. <pb |
| бина или у Турчина ?{S} Како се гипкост њена уз тебе у оном мрачном ходнику приљубила била?...{ |
| а једно тренуће, склопи очи, и пусти да њене топле усне нађу његове усне и по трећи пут, пољуби |
| ово друштво, сад кад виде шта Манда на њене очи учини <pb n="208" /> прекипе.{S} Она дохвати д |
| зеница у очина, те гуташе нови сјај од њене лепоте.</p> <p>„Е, госпођо, и треба тако кад имате |
| кад је лепша!{S} Чини ми се занесоше ме њене трепавице.{S} Она трепне а ја клецнем; она на лево |
| p> <p>Рајко се нешто мало збунио на оне њене речи, и не могаше одмах да нађе одговора; а кад га |
| таше:</p> <p>„Како оно сину муња кад се њене усне дотакоше твојих усана! како дивне беху оне <p |
| {S} Није дуго потрајало док ето Манде и њене Сокице у двор.{S} Стари господин сазва нас све у в |
| живо кресаше и живо гледаше да види очи њене.</p> <p>„Срећа те нисам труд!“ рече она са тихим о |
| таву, коју жеља њена већ ставила беше у њене руке.</p> <p>„Хвала теби, госпођо, што тако лепо м |
| еху побледела и полуотворена показиваху њене беле зубе.{S} Коса јој се пореметила па пала низ п |
| ву пријатну топлоту, коју је на грудима њеним у себе упио, и која сад са длана руке Рајкове стр |
| /> сузне очи... како је топао дах усана њених... како је пуно милине у гипкости овог вилинског |
| изнуо, али пао није, јер га је Душан од њених усана отргао.{S} Веруј ми, оче, да је она будна б |
| ове.{S} А млад човек прихватив ибрик из њених руку, мало га одли, подиже у вис и рече тихо:</p> |
| мене нечастиви занео да клизнем, јер из њених очију, рекао бих, трепти и светлост и светиња од |
| љутито за руку и одвуче је и посади на њено прво место.</p> <p>Маргити, која се била за неколи |
| но и чисто усклицавајући викну:</p> <p>„Њено високоблагородије, премилостива госпођа, грофица М |
| .</p> <p>Рајко сад не скидаше поглед са њеног осмехом озареног лица а саму себи говораше: „смеј |
| ер“, али додаваху нову драж лепоти лица њеног.</p> <p>Рајко сад не скидаше поглед са њеног осме |
| у пећини одјекнула у јачем куцању срца њеног.</p> <p>И Рајко се беше сав претворио у слух.{S} |
| ије; треба да ти вратим ватру ватром од њеног чардаша!{S} Него велики ћеш да видиш кад донесеш. |
| поврати мир у душу Маргитину, и куцање њеног бурно узбуђеног срца поче да се стишава.</p> <p>— |
| светињи некој приступа, дотаче се руком њеног рамена, и рече само — опет шапутом као да не разб |
| само још више изношаше на видик топлоту њеног лица.{S} Лево од старога грофа седела је у трећој |
| е познаје се то и по њеној лепоти, и по њеној доброти.{S} Сад било да то јесте било да то није, |
| дскога рода.{S} Веле познаје се то и по њеној лепоти, и по њеној доброти.{S} Сад било да то јес |
| такав јунак, ја какви су јунаци људи у њеној земљи?!“ А сад видим, да ако у вас и има много ср |
| да га је омађијала и да је он сиромах у њеној мрежи.{S} Није дуго потрајало док ето Манде и њен |
| маш дух витешки.{S} Исплакала сам се на њеном крилу, ижљубила сам је и ево ме сад са оживелим и |
| ђе к Маргити.{S} Пригну се полагано над њеном главом, гледаше је из близа у обрве, у очи, у уст |
| {S} Све оно блато око њега блеђаше пред њеном лепотом, и мало по мало па као да га нестаде.{S} |
| <p>„Могао си леп новац добити, да си је њеном господару на откупе понудио ! рече Рајко.</p> <p> |
| отпрати је у завичај, предај је у руке њеном мужу; нека види да њена чистота није посукнула ни |
| једним дахом, баш као да је хтео да се њеном тугом угуши, или као да се заветовао да умре пева |
| ове, па се окренуше к средини дворане и њеном зачељу.</p> <p>По средини дворане стајале су три |
| се скаменио, подиже главу своју право к њеном лицу, њушкаше живо као да усише мирис од овог жив |
| и дубоко поклони пред Маргитом, која у њеном турском руву ступи мирно а поносито у дворану пра |
| ћу се двојином журити да предам госпођу њеном мужу, и тројином хитати да се теби вратим.{S} А в |
| И још је нешто видео.</p> <p>На јелеку њеном горња пуцад са грла и са груди беху покидана, и с |
| ртине, Мишко, децо, овамо ! “</p> <p>На њену кукњаву дотрче сви као без душе.</p> <p>Маргита је |
| руку своју из деснице Маргитине, скиде њену руку са рамена свога, одгурну је обема рукама свој |
| </p> <p>Рајко јој пружи руку те дохвати њену, која беше хладна као иста стена.</p> <p>А стена с |
| ену, да их сељани не би опазили да кроз њиве и поља носе мртваца.{S} По дивној месечини пошли с |
| а лево и подаље од колског пута те кроз њиве и поља и испод дрвећа жураше се напред а све правц |
| мене плоче што изнад њега висаше.{S} За њим уђе Маргита.{S} Плоча се вину на својој осовини и з |
| уво од загасите чохе, уђе у собу.{S} За њим се ушуња у собу и онај црни рундов и понизно приђе |
| у ову!“</p> <p>Испеше се сва господа за њим на ону зидину до куле.{S} Разговараху нешто између |
| и живот и смрт.{S} Знао је само да пред њим стоји Маргита, и да га својим лепим очима кроз сузе |
| скупио би нас све, па у поље да се пред њим бацамо камена с рамена, да се надскакујемо, надтрку |
| своје прсте у сирће од руже, па му онда њима полагано и нежно превлачаше чело и трепавице.</p> |
| јаничари оздо од свите, те он похита за њима.{S} Кад већ сиђе к чесми, стаде и окрете се.{S} Пр |
| еш, али можеш бар из далека да трчиш за њима!"</p> <p>Маргита се подиже мало, наслони лакат од |
| пе среће! “</p> <p>— „Не дао Бог, да ја њима поклоне чиним!{S} Него, није то тамо моја зарада!" |
| си ти?!“</p> <p>Она окрете главу према њима па рече са свим мирно:</p> <p>„Ја сам Маргита, гро |
| ху испречила те затвараху ходник.{S} На њима беху три тешке гвоздене полуге, прилично зарђале, |
| по неколико катова широких полица, а на њима мртвачке ковчеге.{S} Кад из треће просторије изађе |
| е им гробове сузама и оставише их да на њима пољско цвеће цвета.</p> <pb n="229" /> </div> </di |
| танки сутон застираше брда и поља пред њима и свуда око њих.{S} У даљини мало на десно и право |
| да куца.{S} Кад то рекоше Маргита пред њима и пред свима својим млађима паде на Рајкова прса и |
| {S} У даљини мало на десно и право пред њима неразговетно <pb n="169" /> се видело као једно ус |
| у мало поодморе, изађе пред њих да се е њима опрости.</p> <p>На путу до Крушевца сва су господа |
| не кљеште, па онда право к робињи да је њима за мишицу стегне.</p> <pb n="55" /> <p>У истом тре |
| ица или тројица скидоше калпаке, махаше њима <pb n="10" /> у висину према кули, као да су углед |
| рушеноме двору српскога цара; али се ти њима ниси одазвао.{S} Твој одговор на моје молитве биле |
| је да ко коме поклон чини, не можеш ти њима, него они теби!{S} Узми паре, брајко, кад си тако |
| авет неку угледала.{S} Посрћући пође к њима, удари се руком у чело, стропошта се поред старца |
| час!“ рече патер; „а ја изађох да те к њима зовем.{S} Ходи унутра!“</p> <p>Рајко скиде шубариц |
| ине, па се у потмулој грмљавини врати к њима двома, неразговетно понављајући последње две речи: |
| а са вриском, који срце параше, јурну к њима, одгурну чауше и јаничаре натприродном снагом, кој |
| ко пита.</p> <p>„Зар ти мене не водиш к њима?{S} Зар ти ниси од њих к мени послат ? питаше она |
| и самсови, кћери моја?{S} Мало час си о њима причала, па ти се причињава да их чујеш!“ рече јој |
| нека их наоружа и нека ти их преда да с њима једнога дана у Србију пођеш.{S} Неће проћи година |
| бра из оних ковчега, али не могаше ни с њима много да учини; врхови би им се или извили или зат |
| м великим јунацима, и као да се питао с њима за јуначко здравље.{S} Ето видиш, кад оно твоји зе |
| о лице некаквим белим убрусом.</p> <p>С њима је ишло и неколико Турака у дугачким зеленим кафта |
| а пао у четинарске горе ужичке, да се у њима напоји мирисом од јела и борова, па да онда простр |
| хану да оставим моје теркије.{S} Имам у њима нешто чисте преобуке па рекох: могу у мајстора дуг |
| е му с руке оне влажне крпе и напуни му њима уста као чепом, те сад већ не могаше ни зуцнути.</ |
| ланине, да дигнеш нешто од онога блага, њиме да искупиш војске колико ти год треба, те да своју |
| мрт причесте; а оно се, ето хвала Богу, њиме сад враћамо из мртвих у живе!{S} Дед’, кћери моја, |
| чи унутра у пећину, он пође за њом а за њиме и старац.</p> <p>„Госпођо," узе Рајко да говори ка |
| плећима; у десници држао је го мач, па њиме показивао у напред; главу беше мало повио налево у |
| у, — оста Јанко на бијелој кули, — и са њиме госпођа <pb n="133" /> ђевојка," — не изговори так |
| S} Извади из недара танки убрус, обриса њиме лице и руке и онда га разви и остави да се на зови |
| на !{S} Колики јој је језик!{S} Мало ме њиме не палацну у образ !“ рече Рајко па трже копље те |
| „ах, да ли ћу наћи какав чун, па да се њиме низ реку пустим!“ Тек то рекох а учини ми се да чу |
| њевно докопа први камен при руци, те се њиме баци на оно двоје младих људи пред чесмом.</p> <p> |
| <p>Циганин дохвати један чекић, баци се њиме на њу, па срдито дрекну :</p> <p>„Казуј шта си сад |
| и запали повелико парче труда и махаше њиме десно и лево и пођоше напред корак по корак.</p> < |
| ковчега извади једно старинско копље и њиме опрезно пипаше под, на који наступаше.{S} Прођоше |
| мој ортаче, имаш какав кајиш?{S} Стегни њиме главу да ти се мозак не преврне.{S} Не знаш ти как |
| де из пећине унутра у мрачни ходник а с њиме и глас старог пустињика:</p> <p>„Рајко, брзо хвата |
| е земан!{S} Је ли?{S} Хајде на вешала с њиме!“ викну бег љутито, па махну сејменима да ме воде. |
| ше у Ниш са већ готовом одлуком да се с њиме растају. </p> <p>Кад се вратише са походе паши ниш |
| ; како су поломили јатагане борећи се с њиме, и како су устукнули тек кад је змај почео да пушт |
| га отац. „Бог с тобом, бабо! нисмо ли с њиме у завади због оних заватина у потоку ?!“ рече Марк |
| ој.{S} Окрете се Мартину, који је био с њиме, па рече: „ето је она моја суђеница!{S} Иди види ч |
| на својој осовини и затвори пећину.{S} Њих двоје беху у једном мрачном узаном ходнику.{S} Мрак |
| иваше и Рајко, ослушкиваше и старац.{S} Њих се двоје погледаше, а Рајку се промени боја у лицу. |
| азар и <pb n="9" /> царица Милица.{S} А њих су се двоје много волели.{S} Сад, видиш ли чак на в |
| коју су кише и снегови углачали, и онда њих двоје стадоше на највиши врх њен, једно поред , дру |
| ри она сниска врата од растовине и онда њих двоје угледаше пред собом једну малу а прилично осв |
| два најбоља лекара.{S} Нека поведе и за њих оседлане коње, и нека им обећа што год затраже, сам |
| лепа бокора босиљка. „Шта си платио за њих?“ упита га Маргита. „Нисам ништа!“ рече Мишко; „вид |
| том, које густа грива покриваше.{S} Иза њих друга два златна лава беху се пропела у вис, па пре |
| има и са стамболијским турбанима, а иза њих једно десетак јаничара са сукненим сарколима на гла |
| из брдо.</p> <p>Он сам застаде мало иза њих свих.{S} Стојаше као укопан.{S} Прођоше га мравци к |
| ови с ону страну Дунава; а оно тамо иза њих, где су се небо и земља састали, то је — твоја земљ |
| една од тих вратоца била су она на која њих двоје дођоше.{S} Између сваких <pb n="104" /> двоји |
| склопила руке на рамену Рајковом, па на њих спустила главу своју.{S} Паде у неки занос, у коме |
| ставише и очи јој засенуше као да је на њих пала од некуд сенка тешког неког облака.</p> <p>— „ |
| здена врата, па онда и на трећа.{S} Ина њих улажаше Рајко да у просторијама, које затвараху, на |
| им сводом као под неким кубетом.{S} Кад њих двоје изиђоше из ходника, па стадоше на праг, преко |
| ара, чаша и судова на столу.</p> <p>Кад њих троје дођоше већ до самих двокрилних врата, Мартин |
| дину својим гвозденим плећима.{S} Изнад њих су овде и онде биле уз зид прикуцане многе заставе, |
| оспода у Нишу мало поодморе, изађе пред њих да се е њима опрости.</p> <p>На путу до Крушевца св |
| а на коњма и читава руља самсова испред њих јуре право к мени!....{S} Стадох, скамених се!{S} Ш |
| је у мрачну дубину онога ходника испред њих.{S} А Рајко живо кресаше и живо гледаше да види очи |
| лом на штиту приближили и саставили, од њих би се склопио био велики један царски престо.{S} А |
| полудивљи пустињик, светомрзац, бега од њих у пећину, он их мирно посматраше за неко <pb n="70" |
| ицем у лице говорили!{S} Како ћеш да од њих сад поњаве правимо?!“</p> <p>— „Ако су они били гос |
| златни и сребрни окови на по некима од њих.{S} Владала је нека света тишина, прекидана само пр |
| твачки.{S} Сад је видео да у једнима од њих леже смештена копља, у другима мачеви, а у трећима |
| ст престола од сребра.{S} На свакоме од њих стојала је по једна владичанска митра, искићена ико |
| о да си ти већи <pb n="123" /> витез од њих ?!{S} Мислиш да ми не би сваки од њих, да су сад жи |
| господи маџарској преведе.{S} Млађи од њих узеше гласно усклицавати, а двојица или тројица ски |
| д њих ?!{S} Мислиш да ми не би сваки од њих, да су сад живи онде у столовима, радосно понудио с |
| мене не водиш к њима?{S} Зар ти ниси од њих к мени послат ? питаше она у чуду; веђе јој се саст |
| <pb n="29" /> напред!{S} Те сам речи од њих научио у битци код Сенте.{S} Синко, напред! напред! |
| ена грофа Аладара!““ проговори један од њих.</p> <p>— „Грофа Аладара!.... грофа Аладара!“ понав |
| {S} Тек би се од часа на час по неко од њих залетео на гомилу турске момчадије и дечурлије, кад |
| и број гвоздених врата у зиду, десно од њих, па онда Рајково копље удари у једна друга велика г |
| о обичној људској величини.{S} Десно од њих на једној, нешто мало снижој, мраморној коцки, био |
| црна ока, која свагда право гледају; из њих светао отворен поглед, истина, не сева претњом, али |
| зо отвори оно моје сиџаде и додај ми из њих конопце!" рече Рајко младој Маџарици која већ беше |
| ао да куца и спустио руке, она би му из њих извила копљасто длето и буздован-чекић, па кушала д |
| ико љутит, и шкргутну зубма као да кроз њих меље не више какву кратку молитву, него неку крупну |
| као да се нека рука полагано пружаше уз њих, па их брисаше час на једну час на другу страну.</p |
| ебе.</p> <p>Рајко једним кроком дође до њих. „Окована су гвожђем!“ рече, „али нису забрављена!“ |
| ираше брда и поља пред њима и свуда око њих.{S} У даљини мало на десно и право пред њима неразг |
| маме.{S} Ама само што не проговоре: ето њих двоје одмах иза ове стене!{S} Па онда појуре <pb n= |
| си док не затреба.{S} Није ни гледала у њих него у онај плави пламен од ћумура, а ко би знао ку |
| ати неке влажне и прљаве крпе, обмота у њих десну руку, извуче из жеравице већ усијане кљеште, |
| {S} Беху већ на замке припремљени, те у њих брзо ухвати и стеже ноге Циганинове.{S} Па онда јед |
| нутра.{S} Удари два три пута песницом у њих.</p> <p>„Шта је бре?!“ дрекну изнутра Циганин не от |
| head> <p>Сунце је већ било село, кад су њих двоје стигли на врх једнога Дунаву најближега од ко |
| испунила последњу жељу Рајкову!"</p> <p>Њих двоје шапутаху једно другом своје бојазни, да не бу |
| диоца што пред вратима издисаше.</p> <p>Њих двоје уђоше ћутећки унутра.{S} Рајко метну своју шу |
| он онда пусти скелу низ Мораву.</p> <p>Њих двоје одмах се прихватише уз једно брдо.{S} Кад иза |
| ра !{S} Добро си ми дошао, аго!“</p> <p>Њих се двоје насмејаше а Рајко прихвати: „причаћемо ти |
| нај поглед на околину.{S} Рајко прекиде њихов разговор, дотакнув патера руком и рекав:</p> <p>„ |
| сијну, таман да се све славно измири, и њихов господски а рекао бих и — твој сиротињски понос.{ |
| а сина, два деспотовића, које је маћеха њихова, проклета Јерина, послала зету своме цару Отмано |
| лом том путу није могло да загреје срца њихова у брже куцање тако, као кад гледаху како она ара |
| хове колевке заплакало, млада робиња од њихова рода и од њихове вере запиштала и закукала, а он |
| акало, млада робиња од њихова рода и од њихове вере запиштала и закукала, а они — просто ни мал |
| Лист од њихове горе затреперио, чедо од њихове колевке заплакало, млада робиња од њихова рода и |
| ; „и то ми је неки духовник!{S} Лист од њихове горе затреперио, чедо од њихове колевке заплакал |
| во су вам од данас госпође.{S} Слушајте њихове заповести.{S} Коме није право, марш са моје земљ |
| љив.{S} Кад оно Рајко изађе зловољан из њихове одаје, патер узе вртити главом; подупре врх од с |
| се секли!{S} Али су њихови и плаштеви и њихови мачеви, па би и главе своје дали били !{S} Али к |
| вој! “ „И веруј, би се секли!{S} Али су њихови и плаштеви и њихови мачеви, па би и главе своје |
| ечи кад се сребрни таламбас витих крила њихових узлепрша.{S} Ништа се оку његовом измакло није: |
| том беху чврсто загрлили.{S} Доле поред њихових ногу лежаху бачене две круне, <pb n="113" /> дв |
| , нека се пале свеће за душе и твојих и њихових покојних док талира траје.{S} А?... шта велиш?! |
| сам, ево и сад чујем лавеж и скамукање њихово !{S} Еј тешко мени!{S} Шта ћемо сад јадни Рајко? |
| ивао му, како ће да пропадне господство њихово и царство српско, и како ће једна страшна црна н |
| "</p> <p>„Ма, човече, вређаш господство њихово!{S} Него чекај!{S} Ха, ево ми сијну, таман да се |
| ља завуче између горње ивице од врата и њиховог оквира и не без јаког напрезања одви је од прил |
| ачка рука брисаше врата по целој ширини њиховој.</p> <p>„Није авет!“ рече Рајко са свим поуздан |
| ке, тај не може да замисли сву страхоту њихову....{S} Речима се то не да описати....{S} Чудим с |
| а онда још брже натраг к <pb n="189" /> њој, око ње, уз њу, па онда јурну к степеници, која је |
| ад маџарска господа наступише баш према њој, она са вриском, који срце параше, јурну к њима, од |
| лазевима од златног песка у њему.{S} На њој је, на једној богато извезеној плаштаници, стојала |
| а једну Циганчицу.{S} Стадоше му очи на њој.{S} Окрете се Мартину, који је био с њиме, па рече: |
| ово !{S} Поздрави ми Јевросиму, хвала и њој!{S} У здрављу да Бог да да се опет видимо!" рече Ра |
| нице.{S} Сећаш ли се! казивао сам вам о њој кад јутрос близу ње пролажасмо.{S} Цар је врло чест |
| ватре; подиже леву руку и погледаше по њој горе у висину, као да гледа у крстату заставу, коју |
| о кажи ово господину: видиш ову кулу; у њој су најволели да заједно станују цар-Лазар и <pb n=" |
| ра не покаже празна.</p> <p>— „Та има у њој нека пуста калуђерска препеченица.{S} Кад је искамџ |
| Маџарска?!{S} Јест, биће да је кад се у њој небо и земља састају!{S} Ах, да сам те очима својим |
| топлу месечину на целу дворану, те се у њој свака тварка доста лепо могла да види.</p> <p>Марги |
| } Отворише другу скрињицу и избројаше у њој седамдесет и седам златних прстенова, у свакоме по |
| ор са три стране обгрлила.{S} Видећеш у њој пуно лепог дрвећа и наћи ћеш пуно хладовине!“</p> < |
| хитро скочи унутра у пећину, он пође за њом а за њиме и старац.</p> <p>„Госпођо," узе Рајко да |
| ике у средини.</p> <p>Рајко полазећи за њом говораше како би он дао своју главу, на оном пању о |
| који је покривен црном чохом лежао пред њом.</p> <p>Шајку скрену к српској обали далеко од села |
| шибаше из чесме у каменито корито пред њом.{S} Извади из недара танки убрус, обриса њиме лице |
| таде.{S} Учини му се да је остао само с њом сам у свеколикој васељени.{S} И онда опет онај тајн |
| горских вила, а ја ево чекам јутрос да њоме прође једна злосрећна робиња црног једног Циганина |
| дину све готово.{S} Маргита нареди да с њоме пође Ружа, Мишко и још пет момака. <pb n="224" />< |
| удо око нас!“ рече јој Рајко, па онда с њоме заједно сиђе с последње мраморне степенице на под, |
| један комадић погаче, па поче да једе с њоме липов мед. „А, “ рече она са несташним осмехом на |
| ћу.</p> <p>Маргита рече Рајку да пође с њоме, а кочијаша упути да иде у штале.</p> <p>У соби Ру |
| е да прићи.{S} Море имадоше више муке с њоме него са мном. „Хајде у Крушевац санџак-бегу! “ рек |
| молила Богородици!?{S} Није, него сам с њоме разговарала као обично, изјадала сам јој се, прича |
| отићи ћемо право Циганину, везаћемо га, њу ћемо одвести па је сакрити овде у једну кућу коју ја |
| а жудно запајала сребром тихе месечине, њу појила мирисним дахом својим, а узгред растапала по |
| од ње, спусти се нечујно низа стену, а њу остави горе саму.</p> <p>Наслонив се леђима на стену |
| p> <p>— „ Јок вала; него ето ухватио ја њу па не пуштам!{S} А сад, Маџарице, устај па скидај је |
| кну Циганин као пун пуда. „Та не бих ја њу дао ни за какве откупе!{S} А шта мислиш пошто бих је |
| ким капљама крви, које су се, паднув на њу, и саме скристалисале.{S} А овде и онде светлуцаху л |
| е сад да пређе на ствар због које је на њу и чекао, али некако не могаше да подеси како је најб |
| ин дохвати један чекић, баци се њиме на њу, па срдито дрекну :</p> <p>„Казуј шта си сада, кујо |
| метну пред њу и око ње и наваљиваше на њу да се прихвати.{S} Она се жудно напи млека, одломи ј |
| ећеш?!“ дрекну Циганин па избуљи очи на њу. „Вала ћеш да играш и мали и велики па још маџарски |
| е и велике чутуре.{S} Све то метну пред њу и око ње и наваљиваше на њу да се прихвати.{S} Она с |
| инуо некуда високо и далеко мислима, те њу више и не узима на ум.{S} Отиде за тим полагано и св |
| натраг к <pb n="189" /> њој, око ње, уз њу, па онда јурну к степеници, која је из дворишта у гл |
| у страну ове стене.{S} Гребу и скачу уз њу скамучући !{S} Молим те метни ухо на сам камен па сл |
| сти, па онда и сама приђе к руци која и њу, као оно и Рајка, живо благослови.{S} Беше то некака |
| го да јој остави лице богињаво.{S} Па и њу је чуо.{S} Ето у моје Маруше лице глатко као лист од |
| уга држи!{S} Тешко би нама било да си и њу одвалио!“ рече Маргита па се сва као стресаше. „Ух, |
| вући Рајка за рукав од гуњца. »Можеш ти њу да не подесиш, може она да те жацне, па да на пречац |
| е: <pb n="134" /></p> <p>„Благо оном ко њу као своју жену љуби!...{S} Шта оно би с тобом јутрос |
| све друге да се уклоне и да оставе само њу и Ружу саме поред мртваца.</p> <p>Кад осташе саме, о |
| одрешив уже од коца, отисну је, скочи у њу, зграби оба весла а Маргити рече, да слободно пусти |
| ео?!{S}" Ништа ја.{S} Ћутим па гледам у њу. <pb n="48" /></p> <p>Повикаше сви гости у глас: „ча |
| мо у њега гледа онако као што он само у њу гледаше.{S} Стаде тако за неколико тренутака, па већ |
| да <pb n="45" /> спустиш сребрн талир у њу па да се растопи!" говораше Циганин облизујући се.</ |
| ви, па греби, па хватај зубма стену, па њушкај и копај под, па опет скочи; па циче просто да се |
| ају самсове а сами урлају; самсови јуре њушкајући све мојим трагом, па кад ме из далека опазише |
| а од погледа људских, нема склоништа од њушкања самсовског.{S} Доиста, само једини Бог чудом св |
| подиже главу своју право к њеном лицу, њушкаше живо као да усише мирис од овог живог цвета, и |
| ујући Циганки пут к вратима.</p> <p>„0, о, о, грофе,“ јекну Циганка сва дрхћући од гњева; „ако |
| инском језику говори :</p> <p>„Ко нама, о великомоћна и сјајна господо, јемчи, да преласни и бу |
| му Рајко казиваше о планинским ланцима, о висовима, селима и засеоцима, а још мање о бојевима к |
| пођо!{S} Јест’, то сте ви!..{S} О Боже, о Боже! <pb n="190" /></p> <p>Сам си је ти довео да име |
| аџарско руво, са широким златним пасом, о коме је висио један кратак шпански штилет, са дршком |
| ћи Циганки пут к вратима.</p> <p>„0, о, о, грофе,“ јекну Циганка сва дрхћући од гњева; „ако ваш |
| у зажели.{S} Али то није ни десети део, о, није ни стотинити део од онога <pb n="184" /> што Ма |
| о сврши!“</p> <p>„Али, драга моја Ружо, о чему ти то говориш?“ питаше је Маргита. „Где је гроф? |
| е свода спуштао се један гвозден ланац, о коме је висио велики један и поширок златан обруч; са |
| лосрећном животу глас моје молитве !{S} О, не дај Рајка смрти!{S} Отми га, спаси га, подигни га |
| Бог чудом својим може да вас спасе !{S} О Господе," узе старац гласно да виче Бога, па се прекр |
| и опет како је велика твоја милост !{S} О, само не дај ми Рајка смрти !{S} Узми од мене све дру |
| ај који те је грлио?!{S} Ха, ха, ха!{S} О хо, хо, хо!“ церекаше се пијани Силађије. <pb n="206" |
| ти!“ па онда све један преко другог!{S} О, сачувај ме Боже, остарела сам а овакво чудо до ноћас |
| уно љубави.{S} Хвала вам добри људи!{S} О, мој Рајко, ево твоје Маргите!"</p> <p>Сахранише их ј |
| да се од неке нејасне туге заплачем!{S} О, Рајко, та ваља да није што ћеш се овуда сам без ње в |
| b n="173" /> црвену са белим крстом!{S} О... та дала бих половину од живота, само да тако зајед |
| хиљаду гроша! “</p> <p>— „Охо,хо,хо!{S} О хо,хо,хо!{S} А ха,ха,ха,ха! “ смејаше се Циганин. „А |
| оне усијаним клештима вући по паклу!{S} О јадна кћери, како си од таког чуда жива остала?!“</p> |
| моја госпођо!{S} Јест’, то сте ви!..{S} О Боже, о Боже! <pb n="190" /></p> <p>Сам си је ти дове |
| та; „где си?!...{S} Шта, ти би ?!...{S} О, дај ми да чујем глас твој!{S} Дај ми опет руку твоју |
| се деси... јави старцу на Вујну!...{S} О, моја добра госпођо, колико ти досађујем!...{S} Хвала |
| ш.... ноћас.... у мој завичај ?!....{S} О мој слатки завичају, да ли ћу те икада очима видети?! |
| спред самог старог посланика корача.{S} О рамену носи дугу пушку арнаутку, чврсто се утегао шир |
| е један јарак, који је био пун воде.{S} О ону страну јарка ишао је повисок бедем, утврђен јаким |
| S} Дајте милостиву руку слузи вашем.{S} О, кад доживех да вас опет својим очима видим! “</p> <p |
| зором у Сегедин да се тамо венчају.{S} О, слатка моја госпођо, сам вас је Бог довео да у после |
| Кондор позна, а ти да ме не познаш ?{S} О, Ружо слатка, зар не познајеш грофицу Маргиту?“</p> < |
| каже, како доиста од тога нема ништа. „ О, немој да ми квариш моје снове на јави, који ће једно |
| учним својим гласом да говори:</p> <p>„ О витеже, од Расине Рајко, — хвала теби на витештву тво |
| на још нежнију матер своју, па јој пала о врат и обасула је хиљадама топлих пољубаца.</p> <p>„Е |
| оро и растати, а ништа нам ниси причала о твоме робовању у Турака!{S} Дед’ нам причај што!“ „0, |
| ом пресечен.{S} Осу се лупање песницама о сто и усклицавање гостију.{S} Па онда неко повика да |
| и прихватише усклик и удараше песницама о сто, као да су се помамили.{S} Отмар тресну своју сто |
| {S} Обема рукама својим обеси му се она о десно раме, и са слободом и поверљивошћу сестринском |
| зидина градских зачу се куцкање чекића о наковањ.</p> <p>„Ево је иде!“ рече младић па се подиж |
| е кадифе, са пуно тешких златних ланаца о врату и по грудима.</p> <p>Кад оне речи Мартинове про |
| огаче већ су појели били; живели су сад о оно нешто ораха и неколико јабука.{S} Од три ораха, к |
| недавно Рајко и Маргита тако лепе снове о лепшој будућности сновали.{S} Онде, у присоју под оно |
| рошеве, и заповеди да ме обесе ето овде о један од ових грмова!...{S} Деде, кћери моја, гутни ј |
| исовима, селима и засеоцима, а још мање о бојевима који су се онуда били, и о јунацима који сад |
| ан и поширок златан обруч; са обруча се о златним ланцима спуштало дванаест великих златних кан |
| капели, а на десетом кораку спотаче се о зембил у оном мрачном ходнику и +напипа руком ону тик |
| ст да заповеди, да ме људи његови обесе о најближе дрво до моје пећине, па ме после ви мртва ск |
| иру бистром струјом бруји чудесне приче о слави старих сунчаних дана.{S} Јест, и приче о сладос |
| старих сунчаних дана.{S} Јест, и приче о сладости негдашњих меких месечина, када су џиновски с |
| ео од свега онога што му Рајко казиваше о планинским ланцима, о висовима, селима и засеоцима, а |
| која му о црном свиленом гајтану бејаше о врату; преврети се три пута, пољуби је и онда је десн |
| рече.{S} Много му сметаше што запињаше о оно црвено вино на софри.{S} Узеше се господа маџарск |
| узе да се пролама испод свода, удараше о зидине, па се у потмулој грмљавини врати к њима двома |
| , што сад као нека пуна зобница удараше о врата неколико пута.</p> <p>Рајко извади из недара је |
| ориш?!" питаше Рајко, који и не слућаше о чему Бекир мисли.</p> <p>— „Ето како: за мали чардаш |
| тана и ћесара.{S} А старац њему причаше о српским манастирима на Св. Гори и о светогорским испо |
| ! “ — „Биће да свака млада жена највише о накиту и снива!“ рече Рајко као да је некакав <pb n=" |
| твима слепог а видовитог деспотовића, и о записима неким из књига и листина, којих је једна ода |
| ање о бојевима који су се онуда били, и о јунацима који сад већ мирно почиваху под овом или оно |
| на твоме гуњчету сниваћу само о теби и о нашем добром старцу!{S} Али нећу ни ја да спавам, хоћ |
| аше о српским манастирима на Св. Гори и о светогорским испосницима.{S} Разговараху се тако скор |
| ајбоље свидело у оној песми.{S} У песми о Страхињи мени се најлепше учинило да је оно, како је |
| иљно и невесело, „тешко је да се говори о ономе што може бити, али ми се чини да ни ја тебе ник |
| кви самсови, кћери моја?{S} Мало час си о њима причала, па ти се причињава да их чујеш!“ рече ј |
| ни лучем и катраном, да се све то обеси о ону гвоздену чакљу па запали.{S} Цар би онда из Раван |
| ц се раздрагао па узе на широко причати о пророчанствима слепог а видовитог деспотовића, и о за |
| срећно доведе!“</p> <p>— "О, још немој о растанку ни да помињеш!{S} Него опет, и ако ће проћи |
| ванице.{S} Сећаш ли се! казивао сам вам о њој кад јутрос близу ње пролажасмо.{S} Цар је врло че |
| ерити на длану леве руке, звекну једним о камен један на ледини, па се онда загледа у Рајка и р |
| ну једну теретемку, тресну једном ногом о под, те му мамуза зазвркта, трже онај шпански штилет, |
| нећеш?! “ цикну он опет па тресну ногом о земљу.</p> <p>Она ни речи не проговори нити се помаче |
| арска!“</p> <p>Маргита живо удари руком о руку, па онда обема притиште главу своју, као да хоће |
| црном сниском калпаку, с кривом сабљом о бедрима, са високим жутим чизмама, на којима зврктаху |
| ну промукло стари гроф и удари песницом о сто.{S} Гости прихватише усклик и удараше песницама о |
| гао!" говораше Рајко мирно и просто као о нечем што је са свим обично.</p> <p>Она сеђаше у седл |
| ти!{S} Их, шта је песама мој стриц знао о <pb n="131" /> војводи Сибињанин Јанку и јунаку Банов |
| и милина стаса заборавља и сва се мисао о господству губи у милини на догледу на осећању, готов |
| а после и све што је по Београду слушао о последњем рату између султана и ћесара.{S} А старац њ |
| од Бекри-Бекирове ковачнице.{S} Обесио о десном рамену неку повелику чутуру, а под левом мишиц |
| S} Овако, на твоме гуњчету сниваћу само о теби и о нашем добром старцу!{S} Али нећу ни ја да сп |
| јер он даје друге пратиоце.{S} Већ смо о томе говорили и са Хасан-агом.{S} И ево ти вели мој п |
| го да се заплаче!{S} Него то је баш оно о чему хтедох да те питам.{S} Била си госпођа.... опрос |
| су смела да огледају своју растегљивост о девојачке груди ове младе жене, које су се стидљиво з |
| и гледао к мени.{S} Имао си дугу пушку о рамену... <pb n="39" /> А, сад видим!...настави она в |
| а једну троуглу кожну амајлицу, која му о црном свиленом гајтану бејаше о врату; преврети се тр |
| но за мном!“</p> <p>То рече, узе чутуру о једно раме, сиџаде пребаци преко другог, па полагано |
| во ти се заветујем: седам година живећу о хлебу и води, ићи ћу босонога од села до села, да све |
| а црвеним жупским вином, па разговараху о ономе што се збило.{S} Око неко доба <pb n="15" /> Ра |
| ту!"</p> <p>Гроф тресну своју наслоњачу о под, па је превали, и онда — удари песницом Маргиту у |
| овде добрих познаника.{S} Распитивах их о оној робињи.{S} Сви ми веле да је Маџарица, да ју је |
| одене и огреје. „Јеси ли ти онај светац о коме луда раја прича, да се разговараш са царем змајс |
| один!{S} Знам ја, волео би ти да сазнаш о цар-Лазару и царици Милици много више, него што то ов |
| ред твој двор срећно доведе!“</p> <p>— "О, још немој о растанку ни да помињеш!{S} Него опет, и |
| рска робиња!.... да сам јуче умр’о, умр’о бих не видев тако чудо, све то троје заједно, па још |
| е ваља да пре својих педесет година умр’о и наредио да га овде сахране! “</p> <p>— „Ух!“ рече Р |
| .... турска робиња!.... да сам јуче умр’о, умр’о бих не видев тако чудо, све то троје заједно, |
| жда је мој старац од туге за мном и умр’о?!{S} Волео ме је !“ <pb n="186" /></p> <p>Уиђоше у се |
| ену тек кад зајеча јасан глас старчев: „О децо, јесте ли ми још у животу?!“</p> <p>Рајко скочи |
| склопи их живим једним пљеском и рече: „о, хвала теби, наш велики Боже!{S} Госпођо, предобра и |
| ти се трп пута побожно и шапатом рече: „о часни крсте и свето еванђеље, одбите од мене нечастив |
| м, моја добра Ружо?“ рече јој Маргита; „о, кад би ти само знала како је он невин, како добар, к |
| че Бога, па се прекрсти неколико пута; „о, Господе, који си и милостив и свесилан, смилуј се на |
| краће свршимо!"</p> <pb n="100" /> <p>„О, ти мислиш ја сам се молила Богородици!?{S} Није, нег |
| но превлачаше чело и трепавице.</p> <p>„О Мартине, зар нема нико у селу ко је вичан ранама ?{S} |
| одговори он тако исто шапутом.</p> <p>„О, ја их чујем!{S} Ето их с ону страну ове стене.{S} Гр |
| воја је рука хладна! “ рече он.</p> <p>„О, мене је страва нека ухватила.{S} Као да ми неко на у |
| с неком детињском радозналошћу.</p> <p>„О, сан није био ружан; сан је био пун лепоте и милине, |
| и своју главу на његову мишицу.</p> <p>„О, шта ли ће најпосле да буде од нас двоје?!“ рече она |
| онда гласом пуним очајања рече:</p> <p>„О Ружо слатка, шта ћу ја ако он умре!“ — „Неће ваља да |
| нећу ове дивне горе и планине!“</p> <p>„О, Рајко, Рајко!“ викаше га озго Маргита.</p> <p>Онога |
| све што гуслар има да каже, стапале.{S} Оба младића беху у лицу од изванредне лепоте, али у обо |
| и — очним поклопцима поклопљене, као да оба беху слепа.{S} Цела је прилика била пуна лепоте, ми |
| ноћи сребро да топе.{S} И растадоше се оба задовољна.</p> <milestone unit="*" /> <p>Тога истог |
| ћући у висине кликће, тако отворио беше оба кљуна своја.{S} С једну и с другу страну овога знам |
| его две живе душе.{S} Па онда пробра из оба бокора два најлепша струка и стави их у десну руку |
| од коца, отисну је, скочи у њу, зграби оба весла а Маргити рече, да слободно пусти ластавицу п |
| киње, и Бог да те прости!{S}" И даде ми оба бокора, и не хтеде нипошто примити ни поклон у новц |
| <p>Ударише Маргити сузе.{S} Узе љубити оба бокора, као да су не само две мирисне него две живе |
| да јој кремен, подасу јој чанак, подасу оба пиштоља, па их онда намешташе <pb n="86" /> по земљ |
| ад погледаше <pb n="102" /> пред собом, обадвоје се уставише и занемеше од чуда.</p> <p>Озго са |
| његову руку а другом за раме његово.{S} Обадвоје стојаху позадуго пред стеном, која их раздваја |
| р не чујете да вас вичем?{S} Што сте се обадвоје скаменили, Бог вас видео?!{S} Овамо, брзо овам |
| ше стари пустињак, па их крепко дохвати обадвоје за руке и повуче — к једном отвору у стени од |
| а будна? јеси ли ти будан?!{S} Да нисмо обадвоје излудели?!{S} Протрљај, молим те, своје очи, п |
| о се још и не бију!“</p> <p>И онда опет обадвоје мирно а радознало ослушкиваху.{S} Од часа на ч |
| “ рече он скромно.</p> <p>Заћуташе опет обадвоје.{S} Ластавица погледа у Рајка, па онда сави гл |
| {S} Спреми све што треба и чекај нас на обали више Гроцке."</p> <pb n="222" /> <p>Узалуд и Март |
| пред њом.</p> <p>Шајку скрену к српској обали далеко од села, а под неке врбе, где неки људи че |
| један зубима докопао.{S} Извукоше ме на обалу!...{S} Еј, грофице од Нађ-Бање, еј госпођо од тол |
| елу, Рајко једним скоком искочи на леву обалу Мораве, привуче скелу конопцем, викну ластавици т |
| ађу и жеђу уморим, али кад већ клонем и обамрем Бекри-Бекир доведе жене, те ми силом сипљу млек |
| љуто <pb n="76" /> камџијом док опет не обамрех.{S} Кад дођох к себи нађох се у некаквом гвозде |
| има видим! “</p> <p>И онда јој приђе, и обасу јој руке пољупцима и окваси понеком сузом.</p> <p |
| жнију матер своју, па јој пала о врат и обасула је хиљадама топлих пољубаца.</p> <p>„Е, Рајко,“ |
| у женско око срце запали, а рука његова обгрли <pb n="161" /> женски стас?!{S} А колико ли више |
| она шумица, која је двор са три стране обгрлила.{S} Видећеш у њој пуно лепог дрвећа и наћи ћеш |
| те боље видим кћери моја!“ па је узе за обе руке и окрену лицем к ватри, те је са пуно очинског |
| јко јој приђе ближе, а старац је узе за обе хладне руке па је дрмаше, као да хоће да је из зано |
| срце бурније.{S} Као да га неко узе за обе руке и повуче, диже се и приђе к Маргити.{S} Пригну |
| " /> прекипе.{S} Она дохвати девојку за обе руке, па је просто као неко маче баци иза себе на п |
| м косом, седео је на престолу, наслонив обе руке на велики и широк мач, којега је држак у крст |
| !“ викну она, пренув из мисли, и подиже обе руке у вис као да заустави младића. „Чекај!... чека |
| спасе!“ И онда старица узе да јој љуби обе руке и заплака се љубећи их.</p> <p>„Ходите, ходите |
| а!“ <pb n="170" /></p> <p>Па онда пружи обе руке према оној даљној даљини, узе говорити нешто м |
| нце!“</p> <p>Узеше са светњака у капели обе велике воштанице, па пођоше да виде има ли онај мра |
| је како клече пред ковчег Рајков и како обе руке пребаци преко њега, као да га хоће да загрли.< |
| дубоко узбуђен и сав блед, подиже у вис обе руке, које дрхтаху као прут, па им свечано рече: „з |
| д у висину.{S} Приђе к Рајку, положи му обе своје руке на рамена, загледа се неколико тренутака |
| са клупе на којој је седела, и притисну обе руке на своје слепе очи.</p> <p>„Шта кажеш?!....{S} |
| е мало застиде; „ако ме питаш да ли сам обегенисао где какву девојку и да ли сам се верио, то н |
| S} Опазише сад да је она и с ове стране обележена онаквим истим крстом, као што беше онај у пећ |
| > <p>У мраку наиђоше једно на друго.{S} Обема рукама својим обеси му се она о десно раме, и са |
| бесном трку врати к Маргити.{S} Ова га обема рунама дохвати за кудрави врат, па га онда тапкаш |
| а, него обло једно заклопче, продрма га обема рукама, отвори га, и онда гласно ускликну: „каква |
| аргита живо удари руком о руку, па онда обема притиште главу своју, као да хоће да стегне сву п |
| једне танкоруке и окретне девојке, она обема рукама миловаше ластавицу по гриви и по глави и г |
| међу робиње и Циганина.{S} Гурну Бекира обема рукама те овај паде на земљу, а клеште му одлетеш |
| е њену руку са рамена свога, одгурну је обема рукама својим, али тихо, од себе, и крочи неколик |
| во како!“ поче Циганин а чутуру дохвати обема рукама и метну је себи на колено.</p> <p>„Пре чет |
| оне слепачке грошеве, и заповеди да ме обесе ето овде о један од ових грмова!...{S} Деде, кћер |
| и милост да заповеди, да ме људи његови обесе о најближе дрво до моје пећине, па ме после ви мр |
| једно на друго.{S} Обема рукама својим обеси му се она о десно раме, и са слободом и поверљиво |
| ц напуни лучем и катраном, да се све то обеси о ону гвоздену чакљу па запали.{S} Цар би онда из |
| д врата од Бекри-Бекирове ковачнице.{S} Обесио о десном рамену неку повелику чутуру, а под лево |
| оведе и за њих оседлане коње, и нека им обећа што год затраже, само да одмах дођу!{S} А ти сам |
| ци угледаше, а они куд који, бегај и не обзири се ! „Змај, крилати змај, цар змајски, беште Тур |
| апред и гледаше жудно у далеке ватре на обзорју.</p> <p>„Је ли то доиста Маџарска?!...{S} Рајко |
| о мало устави; поћута, али му око усана обиграваше осмех, те га издаваше да мисли на нешто што |
| сахрани ме негде овде у планини, па ми обиђи гроб молитвом и поменом.{S} А јави мојима у Расин |
| ломи стену.{S} Првих дана могла је и да обије по <pb n="150" /> које зрно од стене; трећега дан |
| лони се ти у једну од ових одаја, ја да обијем и трећи катанац, да пустим змијурину да полагано |
| S} Идем да донесем један буздован те да обијем ове катанце.{S} Може бити отвориће нам се излаз |
| но српске војводе Реља од Пазара, Милош Обилић, Милан од Топлице, Љутица Богдан и Краљевић Марк |
| амо ми нашег Краљевића Марка, па Милоша Обилића, па Страхинића Бана, па Рељу Крилатицу, па стар |
| ="126" /> ни Краљевића Марка, ни Милоша Обилића, ни Страхињу!“</p> <p>„А, сад тек видим!" упаде |
| ледало је да то није <pb n="34" /> нека обична и проста жена.{S} Али кад јој лице сагледате, не |
| једна кола, у која беху запрегнута три обична сељачка коња.{S} Са кола скочи доле Рајко, дохва |
| о га они од сељака добивају.{S} Он лежи обично у једној одаји од подземног ходника, у коме сте |
| рно и просто као о нечем што је са свим обично.</p> <p>Она сеђаше у седлу као да се скаменила, |
| } Није, него сам с њоме разговарала као обично, изјадала сам јој се, причала сам јој ко си ти, |
| а.{S} Прилике ове беху све у већој него обичној људској величини.{S} Десно од њих на једној, не |
| вако:</p> <p>„Ево сам од како се смркло обишао сав Крушевац.{S} Моја Расина није далеко одавде |
| еркије и чутуру !“ рече Рајко као да му објасни што му тако товаран дође.</p> <p>„ Ако ти је пр |
| на њих пала од некуд сенка тешког неког облака.</p> <p>— „Е, моја госпођо!{S} Побојаше се они д |
| о горе у таваницу, а ја кроз таваницу у облаке, одох, одох у облаке, залута моје ћемане, изгуби |
| ја кроз таваницу у облаке, одох, одох у облаке, залута моје ћемане, изгуби се Борчија, изгуби с |
| су се стидљиво заклањале за издајнички облачак од танке турске ћерћелије.{S} Носила је широке |
| пет сине јуначко срце и нека одгони тај облачак!“</p> <p>„Немој кћери моја!“ прихвати старац; " |
| црни рундов и понизно приђе к Маргити, облизујући се и машући кудравим својим репом.</p> <p>„М |
| њу па да се растопи!" говораше Циганин облизујући се.</p> <p>„Да је додамо мало и твојој мајст |
| доста малених уста.{S} Лице му је било обликом као округла јабука, која се слила у нешто мало |
| итврђеним спреда са две сребрне пафте у облику два бадема.{S} Руке јој до изнад лаката, где се |
| младожењи прибоде на прса један накит у облику срца, а сав од рујног рубина, и онда мој млади в |
| јединац, не би га могла топлијим сузама облити ни дубљим уздасима окадити.</p> <p>Кад је силом |
| ситном главом, паметним очима и красним облицима, и ова млада жена, витка и танкострука, с лепи |
| том, виде да на ланцету нема чепа, него обло једно заклопче, продрма га обема рукама, отвори га |
| рита дохвати неке влажне и прљаве крпе, обмота у њих десну руку, извуче из жеравице већ усијане |
| во преливаху у тамноплаве одјеке.{S} На обнаженом повисоком врату савио се један низ крупног цр |
| ћу ја ноћас ни мој врат а камо ли груди обнажити пред тим момком тамо, па ти слободно кидај с м |
| збисмо врата нађох је где лежи на поду; обнезнанила се.{S} Скидох јој с врата црвену свилену ма |
| ш, понећеш и ону заставу..“ и онда опет обнесвесну.</p> <p>После поноћи Рајко поче да говори мн |
| е Мартин шапутом.{S} "Него, ето видите, обнесвеснуо је!{S} Бојим се рана је на злом месту ! “</ |
| беху у лицу од изванредне лепоте, али у обојице очи беху дубоко упале и — очним поклопцима покл |
| <p>Гроф се спотаче, посрну преко своје оборене столице, и паде.{S} Диже се страшна вика од гос |
| Изгледаше као неко пусто разбојиште.{S} Оборени столови, поразбијани крчази, разбацане клупе; о |
| S} Готово се он сам застиде, и нехотице обори очи, те му погледи падоше на ибрик.{S} Није био н |
| ове од бисера и грање од драгог камења, обоце, гривне, просто да се не зна шта је лепше, богати |
| лагано наслони свој успламтели образ уз образ његов, за једно тренуће, склопи очи, и пусти да њ |
| тао сачувам и њен образ, и мој образ, и образ народа од кога сам!{S} Хоћу да се у Маџарској и М |
| ављам ево сву своју веру на твој српски образ!{S} Рајко, витеже, дај ми твоју руку!“</p> <p>Он |
| надежду у Бога и имај веру у мој српски образ!“</p> <p>У том часу докотрља се с брда једна каме |
| и онда полагано наслони свој успламтели образ уз образ његов, за једно тренуће, склопи очи, и п |
| је своју верну жену?{S} Не срамоти свој образ и не греши своје душе?“ рече Рајко, па онда одби |
| ћу да светао сачувам и њен образ, и мој образ, и образ народа од кога сам!{S} Хоћу да се у Маџа |
| ем: јесте, хоћу да светао сачувам и њен образ, и мој образ, и образ народа од кога сам!{S} Хоћу |
| ргита, паде јој око врата и пољуби је у образ; Ружо, моја драга и добра Ружо!“</p> <p>„ Али ко |
| је језик!{S} Мало ме њиме не палацну у образ !“ рече Рајко па трже копље те се врата приклопиш |
| раку ми је светлила светлост господског образа ових витезова овде !“</p> <p>Узе патер Хијероним |
| баш да ме се и побојаваш!{S} А тако ми образа и српског поштења ево сам те узео на душу као св |
| тице од бисера, па се спуштају низ моје образе и низ моје грло; стас сам утегла у један панцир |
| {S} Срце му брзо куцаше и ватра му беше образе <pb n="219" /> подузела.{S} Маргита се није од њ |
| ји поред њега, а крупне јој се сузе низ образе ваљају.</p> <p>„Госпођо, немој да плачеш!...{S} |
| пљеним рукама.{S} Потекоше јој сузе низ образе, и онда поче гласно да јеца, просто грцајући од |
| S} Погледа к робињи и виде како јој низ образе једна суза другу стиже.</p> <p>Свираше тако Цига |
| мирисним, прстима, миловаше чело, очи и образе Рајкове, па онда ће шапатом да запита:</p> <p>"Р |
| ста њена.{S} Осећаше како топли дах њен образе његове милује; виде како она, у сну, прикупља ус |
| !“</p> <p>Сад Рајку ударише пламенови у образе; нешто као гњев усколеба срце његово.{S} Више ос |
| тење!“</p> <p>Ударише Рајку пламенови у образе.{S} Очи му се разгореше топлом ватром.{S} Изглед |
| закуца бурније и како му удари пламен у образе. „Да ли је волим ма за трунку?“ питаше сам себе, |
| ри.{S} Бејаше се у лицу јако променила: образи јој спласли, очи дубоко упале, испод очију црни |
| p>У ње је срце закуцало јаче и топлије; образи јој се заруменише, очи жарко засветлише.{S} Ако |
| ковитлац окреће, дркће му црна кожа на образима, искезио зубе, па режи као бесно псето.{S} Али |
| у, и кроз мрку препланулост од сунца на образима његовим лако пробијаше румен младости и пламен |
| стрим очима испод густих веђа и руменим образима.</p> <p>„Куд сте ви двоје млади овако позно за |
| пак један и повисок старац, — с руменим образима, белом на округло поткресаном брадом, одевен у |
| на поклон! “</p> <p>Рајко се зарумени у образима, поклони се, пригну и подиже четири талира.</p |
| са чистим срцем, ведрим челом и светлим образом и остани поред мене, да прихватиш да чуваш ову |
| спод ове стене у заветрини, а на ледини обраслој сниском, густом и мирисном травом, Рајко беше |
| притискује руку његову, као да му тиме обрати пажњу на страхоте које види и од којих стрепи.</ |
| окади.{S} На све то и на сваку ситницу обраћао је он пажњу маџарској господи, јер му се чинило |
| ве Лазарице младић пође напред к једном обрваном платну од зидина, које се наслањаше на високу |
| е блед; у очима му збиља и туга уједно; обрве саставио, чело наоблачио.{S} Дохвати своју арнаут |
| е трепавице и оне дуге и право повучене обрве, и оно сниско а право чело, којега су мирну строг |
| ако су јој дуге трепавице и како су јој обрве право повучене, и како је бела у лицу, и како чуд |
| над њеном главом, гледаше је из близа у обрве, у очи, у уста њена.{S} Осећаше како топли дах ње |
| >„не бојим се никога до Бога!“ </hi> Од обрвских саставака полазио је један прав нос са приличн |
| рисао своје знојаво и запурено а глатко обријано лице некаквим белим убрусом.</p> <p>С њима је |
| д њом.{S} Извади из недара танки убрус, обриса њиме лице и руке и онда га разви и остави да се |
| је висио велики један и поширок златан обруч; са обруча се о златним ланцима спуштало дванаест |
| велики један и поширок златан обруч; са обруча се о златним ланцима спуштало дванаест великих з |
| тири правца, висили су многобројни мањи обручеви од сребра са сребрним кандилима, неки ниже дру |
| своје и расточио као буре кад му прсну обручи, а по средини остало само сељачко седало — расто |
| им градом кнеза Лазара, а прислоњена уз обрушену једну зидину, која по свој прилици бејаше оста |
| поче око њега да окреће и несвестица га обузе, из које прену тек кад зајеча јасан глас старчев: |
| а ослушкује.</p> <p>Али га сад нов ужас обузе.{S} Десило му се нешто што никада дотле у животу. |
| Нећу ти крити, госпођо, да и мене брига обузимље!“ прихвати Рајко исто тако сетан и озбиљан; „н |
| лским <pb n="57" /> појасем, поможе јој обући и кафтан од зелене чохе, намести јој на главу вис |
| ати око ње.{S} Лизаше јој час руке, час обућу, па онда као слеп потрча, што брже може, у гомиле |
| а, црне масти, одсудно циганскога типа, обучена у хаљину од љубичасте кадифе, са пуно тешких зл |
| се миче.{S} На послетку Маргита изађе — обучена у белу свилу, с расплетеном и низ плећа спуштен |
| Није имала венац на глави, али је била обучена у белу свилу, а на повисоком и танком врату нос |
| ски, али није имала круну; него је била обучена у црно као калуђерица, а тако је била и она дру |
| естола седела су два младића, господски обучена у доламе, на којима су у испупченом везу извезе |
| само ти све лепо да преведеш!{S} Видиш, ова се кула види чак из задужбине цар-Лазарове, беле цр |
| „Нека ми ватруштина мозак дохвати...{S} Ова ми се соба окреће...{S} Госпођо, где је Маргита ?“ |
| те се у бесном трку врати к Маргити.{S} Ова га обема рунама дохвати за кудрави врат, па га онда |
| знад нас!{S} Како је лепа и мирисна сва ова околина!{S} Чисто бих волела да овде слатко заспим, |
| трећи катанац, одви мало врхом од копља ова врата, да видимо има ли светлости тамо!“</p> <p>Рај |
| на лево, док је Ружа причала.{S} А кад ова доврши, онда она наслони чело на дрвени сто па бриз |
| тара жена. „Пошто да ми продаш један од ова два бокора !“ упитах је. „Синко, ја перем туђе кошу |
| к си причала ја све себе питах: „кад је ова жена такав јунак, ја какви су јунаци људи у њеној з |
| а онда хтеде прихватити Маргиту, али се ова, без његове помоћи, једним скоком, као хитра срна, |
| вуче скелу конопцем, викну ластавици те ова сама врло пажљиво, али са свим сигурном ногом, изађ |
| д свога гуњца.</p> <p>„Како лепо мирише ова зова јутрос!“ рече гласно, тек да нешто почне.</p> |
| м, паметним очима и красним облицима, и ова млада жена, витка и танкострука, с лепим лицем од с |
| ари ти за то тај твој цвет и она шева и ова земља и оно небо!{S} Зар то није да се човек гласно |
| авио !{S} А ваља да ће дати да се сад и ова гадна комедија овде на добро сврши!“</p> <p>„Али, д |
| лу турске момчадије и дечурлије, кад би ова гласно повикала: <hi>„ха, бре, вур ђаур!“ </hi> па |
| .</p> <p>„Ето, ако си мајстор, искуј ми ова четири талира у четири потковице!" рече Циганину и |
| боли што те видим да си се препала него ова рана.{S} Не бој се!...{S} Неће ни бити ништа!" гово |
| иња!"</p> <p>Рајко се мало насмехну што ова млада Маџарица од онаких јунака начини учитеље, па |
| че Маргита Рајку, показујући му руком; „ова гомила кућерака трском покривених то је село; а вид |
| p> <p>„Ама шта је све ово, госпођо?!{S} Овај се свет врти око нене.{S} Ништа ти га не разумем.{ |
| авом од кошуље и додаде је Циганину.{S} Овај се напи као што би се жедан бистре воде напио, па |
| ; тај ћемо положити у ковчег оловни, а овај у ковчег од растовине.{S} На сребрном штиту на ово |
| а ево овај бокор поклањам ја грофици, а овај други носи, па од њега нека госпођа откине који ст |
| сланику право у очи; „све ми се чини да овај попа теби само смућка што ја причам.{S} А видим те |
| иш!{S} Слађе ми је да те слушам него да овај мед у устима топим! “ рече Маргита, па јој онако у |
| } Куд ћу ја тамо...{S} Него ево овде на овај миндерлук испод прозора!...{S} Куд ћу ја тамо... о |
| ви двоје млади овако позно залутали на овај вис?" проговори старац, погледајући час на Рајка ч |
| дао да се донесе у подземне сувоте под овај малени градић, који је и онда слабо коме у очи пад |
| а је неизбежна конклузија логике, да је овај јуноша врло, врло подозрив!</p> <p>„Преподобни!“ п |
| мо даље!{S} Ово је једна робиња коју је овај Циганин, по имену Бекри-Бекир, пре неку годину у М |
| изговори тако полаганим шапатом, да се овај утапаше у тихи дах, што са меким шумом лептирових |
| ганина.{S} Гурну Бекира обема рукама те овај паде на земљу, а клеште му одлетеше под мехове.</p |
| астави: „е, баш ме копка да знам шта ће овај растов пањ овде?!“</p> <p>— „Махни се пања него ка |
| Маргити: „да причекамо док Цигани сврше овај чардаш, а сад су већ при крају!“</p> <p>Маргита ме |
| а очима од којих би сунце преплануло, и овај красан млад човек, којега невиност иде до простоте |
| у од симпатије на све што је живо.{S} И овај мали коњиц са ситном главом, паметним очима и крас |
| вде не нађу.{S} Тако...{S} На, хватај и овај зембил... и ову тикву с водом...{S} Дед’, дед’ брз |
| од двадесет и две године.</p> <p>Красни овај младић корачао је пред самим ћесаревим послаником, |
| ало порумене.</p> <p>„Како је... крупан овај твој мерџан!“ рече Рајко нешто као запињући, и збу |
| > <p>„Ко је ово?{S} Како је господствен овај старац, како је озбиљан и тужан!{S} Како се невесе |
| едног сиромашка Србина младог, онда ево овај бокор поклањам ја грофици, а овај други носи, па о |
| а латинском језику китњасту беседу како овај младић жели да се оних његових шест талира предаду |
| и царици Милици много више, него што то овај господин попа воли! “</p> <p>Насмеја се гласно и с |
| гуди.{S} Јунак, који је у животу плашт овај носио, неће се срдити да га теби, тако младој а та |
| е, па кад ваша логика каже да је младић овај подозрив, моја логика каже: „отерајмо га!“</p> <p> |
| гледао у младог гуслара!{S} А шта ли му овај <pb n="117" /> уз гусле пева?!“ питаше Маргита и о |
| се ваља предавати, или — мрети!"</p> <p>Овај мирни говор поврати мир у душу Маргитину, и куцање |
| испадне добро, да ми платиш за сваку по овакав талир, а од блага, кад га нађеш, мени четвртина |
| када до сада видео ни овакве грошеве ни овакве дукате, али видим ово је злато, а оно је тамо ср |
| S} Нисам истина никада до сада видео ни овакве грошеве ни овакве дукате, али видим ово је злато |
| какве су такве су, тек добро пристају у овакве бакрачлије!“</p> <p>„Хвала ти брате Јово !{S} По |
| !{S} О, сачувај ме Боже, остарела сам а овакво чудо до ноћас не видех ни у сну!“ Маргита је по |
| оји сте моји, баци по једну киту у гроб оваквог витеза.</p> <p>Ружа и Мартин дадоше једно друго |
| {S} Ниси ваља <pb n="44" /> да дошао на оваки посао са слутњом на празну срећу?“ говораше Циган |
| винула коњу у седло.{S} Али како ћеш с оваким чизмама! “ па погледаше са седла то на једну то |
| аспала на зибелинском плашту каквом!{S} Овако, на твоме гуњчету сниваћу само о теби и о нашем д |
| бодно лези... знаш да си ми као брат, а овако рањен и више си ми!“ говораше Маргита нежно. <pb |
| ио био велики један царски престо.{S} А овако изгледаше то као неки разглављени и у делове свој |
| ко слатким, и погачом овако белом, и са овако пуно добрих <pb n="72" /> ствари, па са пуном сло |
| ом слободом, и са слатком тишином, и са овако свежим поветарцем, који оживљава и умор односи, н |
| гуњче.{S} Тако; добро је.{S} И боље је овако!{S} Ко зна какав би ми се дух са белом косом и бе |
| д Богом и срамота пред људма!{S} Ово је овако доста за нашу потребу!“</p> <p>„0 ти не знаш какв |
| су ти наши стари тако тешко згрешили те овако љуто преврну земљу ову?!“</p> <p>Танка сива магли |
| S} Уђе и стаде близу самих врата и поче овако:</p> <p>„Ево сам од како се смркло обишао сав Кру |
| бразима.</p> <p>„Куд сте ви двоје млади овако позно залутали на овај вис?" проговори старац, по |
| мехом на уснама и у онима, „па са медом овако мирисним, и млеком тако слатким, и погачом овако |
| исним, и млеком тако слатким, и погачом овако белом, и са овако пуно добрих <pb n="72" /> ствар |
| аник рећи нешто што патер преведе Рајку овако :</p> <p>„Његова блиставост узвишени господин цар |
| да ти кажем!{S} Стид ме је од тебе, да оваку бруку у мом двору видиш! “</p> <p>— „Ма шта да је |
| жалости наша!{S} Мартине, Мишко, децо, овамо ! “</p> <p>На њену кукњаву дотрче сви као без душ |
| ан, ил’ је јава?{S} Анчи, Марушо, децо, овамо те!{S} Овамо !...{S} Али шта ће ми они?!...{S} Је |
| обадвоје скаменили, Бог вас видео?!{S} Овамо, брзо овамо !“ викаше стари пустињак, па их крепк |
| ва?{S} Анчи, Марушо, децо, овамо те!{S} Овамо !...{S} Али шта ће ми они?!...{S} Јест’, слатка, |
| , гарава моја голубице, где си?{S} Дед’ овамо, право и само право! ко је лепши, ја или онај там |
| Дај кола, коње, дај коње!{S} Кола, кола овамо!{S} Прежи коње!“ викаху, па сви јуриш к шталама.{ |
| но; „ а ко тебе посла с таквим порукама овамо нама ?! “</p> <p>— „Ко ме посла?!{S} Како ти то п |
| оше и ону стену испод које су из пећине овамо ушли.{S} Опазише сад да је она и с ове стране обе |
| која са свода, а из неких цеви, падаше овамо под земљу, па целу дворану прекршташе са два вели |
| има, или бар самсови без Турака, стигли овамо.{S} Ако нам свети отац <pb n="84" /> не зна показ |
| вање.{S} Тек је пре десетак дана стигао овамо и један и други, па предали та писмена патеру Амб |
| аменили, Бог вас видео?!{S} Овамо, брзо овамо !“ викаше стари пустињак, па их крепко дохвати об |
| прихвати мој Мартин.{S} Одмах дај Манду овамо. „Има ли твоја Сокица младеж на левом колену?“ пи |
| им кроз отворена своја уста довикује: „овамо, напред! ко је Србин и српскога рода!“ Цела та пр |
| ма у очима.{S} Гњевно викну по турски: „овамо, кучко, или ћу ти сад главу размрскати!{S}" Дохва |
| им од биљура, и када је са тих прозора, овда и онда, затрептавала звездана светлост од вилинске |
| чао је пред самим ћесаревим послаником, овда и онда зауставио би се па казивао што има да казуј |
| погледала крупним својим очима, које би овда и онда протрла прстима као да се увери да не снива |
| нису ни речи говорили.{S} Он би се само овда и онда окренуо да погледа да ли млада Маџарица ниј |
| ућурила на земљи поред мехова, па би их овда и онда повукла да духну у жеравицу на огњишту, те |
| ике новце <pb n="16" /> које су му неке овдашње спахије нудиле.{S} Опростите ми што по незнању |
| овде, ево... виш’ овде на ову асуру... овде, двеста сребрних гроша, да је се нагледа кад игра |
| и, поразбијани крчази, разбацане клупе; овде и онде понеки сељачки шешир и по гдекоја женска ма |
| дозиваху кукурекањем које се разлегаше; овде и онде извијаше се танак стуб од дима из широких д |
| мало помолим своме Богу <pb n="157" /> овде над пећином!“ Добри моји сељаци помолише опет среб |
| ут да ти говориш као да си видовита.{S} Овде је око нас по земљи пуно пљоскица од лискуна, а на |
| пчила се стена, гола и без маховине.{S} Овде онде њен белутак беше прошаран крупним црвеним гра |
| ја сам госпођа грофица од Нађ-Бање.{S} Овде сам још слободна, или управо овде сам још робиња, |
| ру тамо, умети господски да захвали.{S} Овде ти некадашња робиња из дубине душе захваљује.{S} Р |
| .{S} Долази од те стране испред нас.{S} Овде ће бити негде нека светиња!"</p> <p>Пођоше још нек |
| <pb n="51" /> платио овде, ево... виш’ овде на ову асуру... овде, двеста сребрних гроша, да је |
| аднув на њу, и саме скристалисале.{S} А овде и онде светлуцаху лиске од лискуна.</p> <p>Испод о |
| ветлост господског образа ових витезова овде !“</p> <p>Узе патер Хијероними да врти главом и он |
| их педесет година умр’о и наредио да га овде сахране! “</p> <p>— „Ух!“ рече Рајко, као згрозив |
| ва, витештвом овога младога Србина кога овде видите, похитала сам своме мужу и своме завичају.{ |
| иљка, Мартине?!" </p> <p>— „Немамо тога овде, госпођо!"</p> <p>Пошљи одмах у Сегедин нека се та |
| сва ова околина!{S} Чисто бих волела да овде слатко заспим, па да се више и не пробудим!“</p> < |
| Космају ?!....{S} Збиља, не дај Боже да овде умрем, јави мојима у Расину, и старцу на Вујну...{ |
| овде негде у овим урвинама!“ „Видите да овде нису; а ето вам урвине, ето вам планине, ето вас, |
| бити?{S} Сад се сетих да сам слушао да овде негде у рудничким планинама има неки Светогорац ис |
| му шапутом прича. „Стари људи казују да овде у планинама има негде велика царска остава, — све |
| здрави, поклони и дарови.{S} Сад сам ја овде сигурнији и силнији од санџак-бега у Крушевцу.{S} |
| ти патио хиљадити део онога што сам ја овде препатила, та клао би га зубма а не ножем!“</p> <p |
| ерај на одмор! “ </p> <p>— „Имао бих ја овде вама пуно да казујем.{S} Не би стигла за све ни це |
| ће дати да се сад и ова гадна комедија овде на добро сврши!“</p> <p>„Али, драга моја Ружо, о ч |
| ви:</p> <p>„Сад ево једне прилике, пала овде међу нас као с неба...“</p> <p>— „Није с неба!“ пр |
| се прилично одржала, прислоњена је била овде и онде по која сиротињска чатрља.{S} Пред једном, |
| ноћи, у којој само манастирска кандила овде онде светлуцају, и у оној зори што иза те ноћи руд |
| рати у ходник к Маргити рече јој: „нема овде ништа особито!{S} Хајдмо даље!“</p> <p>Једва су уч |
| њу.{S} Него ви за то и не знате.{S} Има овде од непамћених година један смук, добрих десет стоп |
| џинови и да имамо пун ковчег барута, па овде не би могли пролом учинити.{S} Биће да су се на ов |
| } Истина баш не бих волео да ми је гроб овде у бари где нема ни липе ни раста.{S} Еј, славна Шу |
| о кога си се латио; али осећам, ето сад овде у овоме часу, на овом лепом јутру, под овом првом |
| реду, само ако нас пустиш да се гдегод овде преко ноћ склонимо!"</p> <p>— „У добри час да Бог |
| а ти ако жив останеш, сахрани ме негде овде у планини, па ми обиђи гроб молитвом и поменом.{S} |
| } Али ви познајете боље од нас ове људе овде, па кад ваша логика каже да је младић овај подозри |
| оже да буде.{S} Ево како: санџак-бег је овде нов човек, тек је од скора дошао, сиромах је и дрх |
| ње горе где од радости јеца, а мени је овде дошло да се од неке нејасне туге заплачем!{S} О, Р |
| сада кривооки Татари и црни Арапи поје овде упорне мазге и ћудљиве и грозне камиле своје!{S} О |
| мој гроб поред његова.{S} Сахраните ме овде, поред њега.{S} Пошљите кога Србина у рудничке пла |
| и деспот све то чуо, заповедио је да се овде у ову оставу смести и оружја и један део његова бл |
| ра у моју собу!{S} Ви и не знате шта се овде збива!{S} Ходите унутра док ја пошљем децу да зовн |
| у, па онда онако узбуђен викну: „има ли овде живога кога ?“</p> <p>Вика његова узе да се пролам |
| е и танко усукане брке.</p> <p>„А је ли овде у двору?“</p> <p>— „Је ли овде у двору? — Како да |
| „А је ли овде у двору?“</p> <p>— „Је ли овде у двору? — Како да није у двору!“ одговори сељак, |
| 23" /> покојнику, па нека каже: није ти овде твоја српска мајка, ни твоја српска сеја да те оки |
| аћемо га, њу ћемо одвести па је сакрити овде у једну кућу коју ја знам, одатле би је моји људи |
| да кажем <hi>да ћу ја </hi> своје кости овде оставити!“</p> <p>— „Ми Срби велимо: сан је лажа а |
| ше подалеко од њега одмакла, отварајући овде и онде по неко ново аковче.{S} Па онда враћајући м |
| о, брзо хватај твоје оружје да га Турци овде не нађу.{S} Тако...{S} На, хватај и овај зембил... |
| } Моја Расина није далеко одавде и имам овде добрих познаника.{S} Распитивах их о оној робињи.{ |
| ине Рајко.... дај да се Маргита с тобом овде опрости!{S} Дај да се... као брат и сестра... пољу |
| ме копка да знам шта ће овај растов пањ овде?!“</p> <p>— „Махни се пања него казуј ако знаш шта |
| е.{S} Овде сам још слободна, или управо овде сам још робиња, која је се помоћу твојом у слободу |
| ка!...{S} Куд ћу ја тамо...{S} Него ево овде на овај миндерлук испод прозора!...{S} Куд ћу ја т |
| бег Махмут-беговић <pb n="51" /> платио овде, ево... виш’ овде на ову асуру... овде, двеста сре |
| ђо!{S} Ви не знате какво је врзино коло овде!{S} Ох, како да вам кажем?!{S} Па стари се гроф же |
| видео, он полуде, полуде, у мало ме ето овде на овој асури не удави! “</p> <p>„Ама како ти то г |
| чке грошеве, и заповеди да ме обесе ето овде о један од ових грмова!...{S} Деде, кћери моја, гу |
| } А није тешко тебе дворити.{S} Све што овде хтедох то је, да те склоним да те не бију ветрови. |
| вребају.{S} Било је пред подне кад нас овде затвори.{S} По свој прилици чекаће да се добро смр |
| где је, а он сам уђе унутра.{S} Кресну овде, кресну онде; виде и с једне и с друге стране три |
| ојим гвозденим плећима.{S} Изнад њих су овде и онде биле уз зид прикуцане многе заставе, турске |
| ниског зида од збијене магле светлуцаху овде онде дугачке ватре.</p> <p>„Видиш ли те ватре тамо |
| ве; „казуј где су?“ веле: „сакрио си их овде негде у овим урвинама!“ „Видите да овде нису; а ет |
| преврне.{S} Не знаш ти какав се чардаш овде игра!{S} Халил-бег је матора, хладна дртина, па ка |
| то је од тога доба моја робиња!“</p> <p>Овде сад беше згодна прилика за Бекри-Бекира да сухо гр |
| право као брат и сестра!" говораше му. „Овде смо као у гробу и смрт седи негде у једном од ових |
| сада и пун свечаности, глас Маргитин; „овде, господо, има <pb n="204" /> само једно место, кој |
| према Мартину стегнуту песницу.</p> <p>„Овде, господо," зачу се јасан, а сада и пун свечаности, |
| нисам светац, него грешник пред Богом!“ Ове би се још лепо свршило, али ето их моји сељаци да м |
| а глави, али без оружја.{S} По даље иза ове гомиле ишли су растројено и полагано чауши с велики |
| о не проговоре: ето њих двоје одмах иза ове стене!{S} Па онда појуре <pb n="154" /> напоље, па |
| је младих људи само прелетеше погледима ове столове, па се окренуше к средини дворане и њеном з |
| а, само драго камење, што се згрнуло на ове три трпезе, могло би да осветли дворану око себе.</ |
| а своја прса не пригњечиш...“</p> <p>На ове последње речи Рајку срце бурно закуца.{S} Он се пре |
| у ову ноћ Богу не моли, да покрене срца ове господе, да је ропства ослободе!“</p> <p>Диже се ст |
| ојим топлим дахом.</p> <p>— „Ваља да од ове хладне стене.{S} А и твоја је рука хладна! “ рече о |
| отвори ову гробницу, шта ће да буде од ове јадне жене поред нене?!“ Сав се стресе од ужаса, ал |
| говораше Мартину, "као да је племић од ове старе господске куће.{S} Ковчег од углађене орахови |
| етлуцаху лиске од лискуна.</p> <p>Испод ове стене у заветрини, а на ледини обраслој сниском, гу |
| а и два поломљена буздована.{S} Прилике ове беху све у већој него обичној људској величини.{S} |
| о себе.</p> <p>С једне и с друге стране ове три трпезе поређано је било по шест престола од сре |
| ка одјекнуле би по неком причом, бистре ове воде, и по гдекоји би слепи гуслар на овој мраморно |
| као.{S} Сузе његове кануше на гусле, те ове одвугнуше.{S} Млади гуслар виде каква туга мори срц |
| о иза свите; стојао си сам мало по више ове чесме; и окренуо си се био и гледао к мени.{S} Имао |
| скинув шубару. „Опрости ми!...{S} Ја из ове пећине жив изаћи нећу, а ти ако жив останеш, сахран |
| ју своју растегљивост о девојачке груди ове младе жене, које су се стидљиво заклањале за издајн |
| смо; и била је ето једна ноћ; и ето нам ове зраке казују да је на пољу опет освануо дан, а наше |
| да донесем један буздован те да обијем ове катанце.{S} Може бити отвориће нам се излаз на свет |
| непрекидно хвалисање његово са некаквим ове земље јунацима, даже царевима, које он пред Сарацен |
| овораше он сам у себи; „некада су место ове труле дрвене цеви, цеви од сребра бистру воду из мр |
| вамо ушли.{S} Опазише сад да је она и с ове стране обележена онаквим истим крстом, као што беше |
| дозрив.{S} Али ви познајете боље од нас ове људе овде, па кад ваша логика каже да је младић ова |
| рамора изводиле; некада су с ону страну ове зидине били царичини перивоји пуни шареног и мирисн |
| „О, ја их чујем!{S} Ето их с ону страну ове стене.{S} Гребу и скачу уз њу скамучући !{S} Молим |
| е јој да се намести.</p> <p>»Да ми нису ове широке турске чизме,“ извињаваше се млада Маџарица |
| сао, да већ можда никада ни видети нећу ове дивне горе и планине!“</p> <p>„О, Рајко, Рајко!“ ви |
| >„Шта ли му је ово сад?!{S} Кад угледах ове златне лавове и сребрног орла помислих: ето, то је |
| си госпођо уморна.{S} Али се све мислим ови ће сребрни столови бити да су за велике какве свети |
| а звери у мојој руци! могла бих ти грло овим ножем пресећи, али нећу нож да поганим.{S} Пих, ск |
| виса воле да се носе, и тишину делим с овим стенама и зидинама.{S} Нема пустињиштва које пусти |
| зна показати каква сигурна склоништа у овим урвинама, онда нас само Бог једини чудом каквим сп |
| е су?“ веле: „сакрио си их овде негде у овим урвинама!“ „Видите да овде нису; а ето вам урвине, |
| !{S} Оче, нема ли где да се сакријемо у овим урвинама?" питаше Маргита па дркташе као прут, и г |
| је светлила светлост господског образа ових витезова овде !“</p> <p>Узе патер Хијероними да вр |
| колико пута у врата, па онда рече: „иза ових врата има нека шупљина; или је опет ходник, <pb n= |
| ом у другој руци.{S} А на пола хвата од ових оклопника беху два повисока млада раста, којима и |
| о у гробу и смрт седи негде у једном од ових столова!{S} Не пита се сад више ко смо и шта смо.{ |
| аповеди да ме обесе ето овде о један од ових грмова!...{S} Деде, кћери моја, гутни један гутљај |
| елим најбоље је склони се ти у једну од ових одаја, ја да обијем и трећи катанац, да пустим зми |
| а онога што све има под сводовима испод ових рушевина!“</p> <p>Још су се били разговарали кад п |
| га првог и бујног излива суза као да је ових у Маргите са свим нестало.{S} Нико је <pb n="221" |
| и да свањива дан, у који ће од некуд из ових планина, усред Шумадије, да се дигне човек, да нар |
| ли !{S} А колико смо вас оплакивали тек ових последњих дана!{S} Еј, јадна, јадна моја госпођо, |
| седефа а понека од сребра.{S} У зачељу ових сребрних престола стојао је један позлаћен престо |
| на прилика за Бекри-Бекира да сухо грло овлажи.{S} А већ више и не мишљаше да нуди чутуру своме |
| а новца цури натраг у буре.</p> <p>„ А, ово не може бити друго, ово је један луд сан!{S} Рајко, |
| чези од олова све један до другога; „а, ово ће бити да је гробница старе господе од овога града |
| лавеж!{S} Децо, да нам сам Бог помогне, ово се ваља на нас мука и невоља!“</p> <p>„Рајко, хајде |
| Рајку се промени боја у лицу. „Бога ми, ово иде нека ломњава оздо уз планину!“ рече он.</p> <p> |
| ре.</p> <p>„ А, ово не може бити друго, ово је један луд сан!{S} Рајко, молим те, јесам ли ја б |
| р, па скочи на ноге; „устајте, господо, ово је доиста глас грофице Маргите!“</p> <p>„Шут, шут, |
| слушао да се и по трећи пут оженио !{S} Ово мора да је нека пометња!</p> <p>Хасан Зулуфлија куц |
| ота пред Богом и срамота пред људма!{S} Ово је овако доста за нашу потребу!“</p> <p>„0 ти не зн |
| угу страну.</p> <p>„Хвалимо те Боже!{S} Ово је у истини и сребро и злато!{S} Нисам истина никад |
| } Дај ми руку твоју.{S} Страх ме је!{S} Ово је канда нека гробница.{S} Чини ми се да миришем ко |
| > <p>Реци господи да се мичемо даље!{S} Ово је једна робиња коју је овај Циганин, по имену Бекр |
| p>„Нека вам је хвала светла господо!{S} Ово за службу до данас, и ако је много, опет може да се |
| стоте, а чистота осећања до витештва, — ово троје, и не знајући и не осећајући, чинили су три с |
| Маџарице, хоћемо ли један?{S} Хајде да ово мајкино момче види што не би ни у сну могло снити ? |
| е поздрављам ватром свога срца.{S} А за ово опет теби хвала, мој витеже!{S} Него хајдмо сад дол |
| ању одсећи, ако оно није цар Душан. „За ово,“ рече показујући руком на прилику у средини, „не з |
| будеш у срећи и у господству сети се на ово !“</p> <p>— „Та само да стигнемо у Маџарску!" рече |
| у једну.</p> <p>„Ево, да сад изађемо на ово платно!“ рече Рајко меким гласом у коме се, у јасно |
| асно ускликну: „каква малвасија ?{S} Та ово су сребрни новци!" па онда загњури руку у буре, изв |
| {S} Шта сте се следили и укопали?{S} Та ово је маскарада!“ викаше оздо иза стола један од млађе |
| арог господина!“ Ето тако вам је!{S} Од ово три дана весеље је, а сутра ће зором у Сегедин да с |
| Шта ли би мој стриц Павле рекао на све ово?!“</p> <p>И онда би узео да премишља шта ли би му с |
| бризну плакати.</p> <p>„Ама шта је све ово, госпођо?!{S} Овај се свет врти око нене.{S} Ништа |
| ди, молим те, госпођо да разгледамо све ово чудо око нас!“ рече јој Рајко, па онда с њоме зајед |
| бару испред себе, рекао би човек да је ово све једна безгласна и безживотна пустиња!“ говораше |
| ћајући, чинили су три струне, којима је ово дивно летње вече на вису космајском допуњавало тиху |
| но је тамо цар Душан!“</p> <p>„А шта је ово?“ запита Маргита, пружив руку према трећој прилици. |
| ахни се пања него казуј ако знаш шта је ово?“ рече Маргита па показа руком на оно што се иза ов |
| азује да има своју вољу.</p> <p>„Али је ово мајсторски!{S} Је ли да је као жив? и коњ жив и јун |
| питам, је ли ово сан, или машта, или је ово све у истини пред нама јава!“</p> <p>— „Хајде да си |
| пом.</p> <p>„Мартине, познајеш ли ко је ово ?!“ питаше Ружа.</p> <p>Мартин гледаше за неколико |
| коњ жив и јунак жив!{S} А знаш ти ко је ово?“ говораше Рајко с веселим узбуђењем, па накриви ма |
| нешто што је растуживало.</p> <p>„Ко је ово?{S} Како је господствен овај старац, како је озбиља |
| .{S} Није ово младолики јаничар, већ је ово млада једна госпођа из земље маџарске, која бега из |
| ечен — растов пањ.</p> <p>„Шта ли му је ово сад?!{S} Кад угледах ове златне лавове и сребрног о |
| „причаћемо ти све по реду оче.{S} Није ово младолики јаничар, већ је ово млада једна госпођа и |
| рав, и све је добро!““</p> <p>Доиста се ово господи маџарској преведе.{S} Млађи од њих узеше гл |
| сам им кум! хоће се они, хоће, само се ово момче стиди да призна; него чекај, да му најпре нам |
| аре господе од овога града изнад нас, и ово су све мртвачки ковчези.{S} Их, шта их је!{S} Да ћу |
| стигла за све ни цела ноћ.{S} Него кажи ово господину: видиш ову кулу; у њој су најволели да за |
| те, своје очи, па види и кажи ми, је ли ово доиста злато, а оно тамо сребро ?! “ <pb n="106" /> |
| говори, рече: „ама и ја се питам, је ли ово сан, или машта, или је ово све у истини пред нама ј |
| сну старица, па се пљесну рукама; је ли ово сан, ил’ је јава?{S} Анчи, Марушо, децо, овамо те!{ |
| орјај чудеса!“ Моји добри сељаци донели ово вино да ме поткрепе, да их у смрти не осрамотим и д |
| , Бог дао да га ти дочекаш, па да му ти ово благо предаш.{S} Ето, какву <pb n="165" /> ти служб |
| ко тренутака чисто скаменила, гледајући ово друштво, сад кад виде шта Манда на њене очи учини < |
| кве грошеве ни овакве дукате, али видим ово је злато, а оно је тамо сребро.{S} Их, да силна бла |
| ох рекох им: „кажите грофу запамтиће он ово !“</p> <p>Па се онда Циганин мало устави.{S} Наже ч |
| ном понеким драгим каменом.</p> <p>Него ово двоје младих људи само прелетеше погледима ове стол |
| хартије.{S} На њему је маџарски писало ово:</p> <p>„Слатка моја Ружо и добри мој Мартине, и св |
| а, те пршташе као да се гласно срди што ово двоје дођоше да га гледају нако се гаси.</p> <p>Рај |
| месту ! “</p> <p>— „Еј, мој Рајко, зар ово да ти је награда за твоју витешку службу?!" говораш |
| сад ил’никад; умудри ме шта да радим с ово двоје младих да у лудо главе не изгубе! “</p> <p>— |
| убоким уздахом, кад се трже из заноса, „ово се Маргита с Рајком опростила!.. <pb n="185" /></p> |
| траг!“ рече Маргита, па се сва стресе. „Ово ми је први дан среће после тако дуге, дуге, и тако |
| нас све у велику дворану па нам рече: „ово су вам од данас госпође.{S} Слушајте њихове заповес |
| „А, сад се тек разабирам!“ рече Рајко; „ово је подземна оружница онога града била!“</p> <p>На т |
| амен, на који Маргита већ седе.</p> <p>„Ово је гроб једног надзорника имања, који је ваља да пр |
| ргита па показа руком на оно што се иза овог растављеног престола подизаше уз зидину.</p> <p>На |
| му по крилима положено беше.</p> <p>Иза овог златног престола под се подизао на две степенице о |
| кни и моли му се нек не да смрти младог овог витеза!“ шапатом <pb n="215" /> је преклињаше Марг |
| и слободу делим с орловима, који изнад овог виса воле да се носе, и тишину делим с овим стенам |
| ицу, њушкаше живо као да усише мирис од овог живог цвета, и онда, радосно лајући, узе подскакив |
| ј неколико момака; извуците на двориште овог безобразника што блене у моју младу, и опалите му |
| њених... како је пуно милине у гипкости овог вилинског стаса, што се тако поверљиво уза те приљ |
| за ваше слепце и просјаке! а не бих вам овог бунџију поклонио, да ми дајете злато на кантар док |
| де. „Мартине, преклињем те, пошљи одмах овог часа твога Мишка на коњу у Сегедин, <pb n="210" /> |
| на мађијанко, дижи се са те столице, па овога часа напоље из овога двора у чергу, да не нађеш п |
| , буде слободно да се избере понешто са овога света, чега тамо да се сећамо, ја ћу изабрати <pb |
| ће бити да је гробница старе господе од овога града изнад нас, и ово су све мртвачки ковчези.{S |
| ш сад и да умрем, слађе ћу умрети после овога што од тебе чух, да ће доћи онај који ће земљу да |
| и свој нож.{S} Ти, оче, и Рајко изиђите овога часа у гору и склоните се мало.{S} Кад турски сам |
| го да пођемо одмах да тражимо излаза из овога подземнога двора.{S} Ако није друкчије, мојим нож |
| са те столице, па овога часа напоље из овога двора у чергу, да не нађеш пут у тамницу!“ И сад |
| а теби привенчава, да је од сад твоја и овога и онога света.{S} Стављам ти свој венчани <pb n=" |
| шта се све крије у тајанственој појави овога младог човека.</p> <p>„Чекај!“ викну она, пренув |
| Избављена из турског ропства, витештвом овога младога Србина кога овде видите, похитала сам сво |
| p> <p>„Ама вреди да поломе мамузе.{S} С овога платна можете најбоље да видите, како је град нек |
| љуна своја.{S} С једну и с другу страну овога знамења стојао је по један висок оклопник, са сре |
| се утегао широким шареним пасом, поврх овога црвен силав с пиштољима и ханџарем; испод сплава, |
| а су царске слуге појиле коње цареве на овој чесми; ко зна? можда је Голубан онога јутра кад ће |
| н полуде, полуде, у мало ме ето овде на овој асури не удави! “</p> <p>„Ама како ти то говориш?! |
| ка час на Маргиту, па му се најпосле на овој очи зауставише. „Или ме старе моје очи варају, или |
| је мраморни престо цара змајског, и на овој простирци од зелене кадифе ти шириш своју-шареницу |
| е воде, и по гдекоји би слепи гуслар на овој мраморној чесми <pb n="31" /> духом прогледао и ви |
| божји угодник и без онога што си мени и овој страници добра <pb n="160" /> учинио, да коме ћу?{ |
| ени што ће младост твоју прерани гроб у овој гори да покрива!"</p> <p>И онда му се примаче још |
| емљи у слави и срећи, сетићеш се да и у овој <pb n="121" /> земљи има људи, који знају за Бога. |
| <p>„Не, Рајко!... не остављај ме саму у овој гробници!" цикну Маргита; „где си?!...{S} Шта, ти |
| и све потанко кад се вратиш, а сад само оволико: млади слепи деспотовић казиваше, како види да |
| зге и ћудљиве и грозне камиле своје!{S} Овом је белом калдрмом некада шетала царица Милица са с |
| и осећам, ето сад овде у овоме часу, на овом лепом јутру, под овом првом зраком сунчаном, осећа |
| у твоме џемадану, и што ја да лежим на овом тврдом оловном поклопцу, кад ено ваља да педесет ш |
| г од растовине.{S} На сребрном штиту на овом растовом нека се урежу речи: „Србину, од Расине Ра |
| у овоме часу, на овом лепом јутру, под овом првом зраком сунчаном, осећам да си витез.{S} Став |
| унацима који сад већ мирно почиваху под овом или оном каменом белегом.</p> <p>А кад би сунце пр |
| еч Рајко изненађен и пуно заинтересован овом причом.</p> <p>— „Истину, истину!“ настави Маргита |
| па ће вам помоћи да учините крај свему овом покору!“ говораше Ружа, па јој, у једној саћи од к |
| а га љубим и да је једина моја срећа на овоме свету у томе, што је мој гроб поред његова.{S} Са |
| ече: „закуните ми се свим што вам је на овоме свету свето, да никада и никоме казати нећете ако |
| би ли нашао себи једнога дана смену на овоме месту.{S} Него, док не пођем даље, хоћеш ли ми пр |
| моју грешну старост, отвори ми очи да у овоме тешком часу видим шта је твоја света воља!“</p> < |
| си се латио; али осећам, ето сад овде у овоме часу, на овом лепом јутру, под овом првом зраком |
| и се довде показао као витез, нека ми у овоме часу буде као брат рођени, па нека ми позајми сво |
| Тако ти свега што ти је мило, буди ми у овоме часу веран пријатељ!{S} Пођи пред нама, одведи на |
| ом прихвати густу косу и лепу главу, да ову мало подигне.{S} Како је мало по мало запајаше, вид |
| руком и рекав:</p> <p>„Кажи господи: на ову је кулу Голубан, верна слуга српског цар-Лазара, на |
| 51" /> платио овде, ево... виш’ овде на ову асуру... овде, двеста сребрних гроша, да је се нагл |
| си и милостив и свесилан, смилуј се на ову децу!{S} Смилуј се и на моју грешну старост, отвори |
| гли пролом учинити.{S} Биће да су се на ову плочу навалиле хрпе од градске рушевине!{S} Хајдмо |
| . ноге ми клецају!“</p> <p>„Ево лези на ову постељу!“ рече му Маргита. — „А, то не, много је го |
| и проводе !{S} Него да седнемо мало на ову плочу!“ рече Маргита.</p> <pb n="182" /> <p>— „Какв |
| ако...{S} На, хватај и овај зембил... и ову тикву с водом...{S} Дед’, дед’ брзо само!{S} Слушај |
| урци убили старца, па нема ко да отвори ову гробницу, шта ће да буде од ове јадне жене поред не |
| скање.</p> <p>„Мартин ће скупо да плати ову луду шалу! “ промрмља Циганка у љубичастој кадифи и |
| /> прстен на твоју руку и ево ти дајем ову белу ружу, знак твога чистог срца и знак своје чист |
| навуче!{S} И кад бих могао да пробијем ову стену страх ме је прво, што бих видео, био би леш њ |
| {S} Али пре но што је сагледао Мораву с ову страну Ниша, Рајко је са свим јасно и поуздано знао |
| т све то чуо, заповедио је да се овде у ову оставу смести и оружја и један део његова блага.{S} |
| ја те наведох да бегаш, ја те доведох у ову клопку, па зар ја да останем да жив тебе мртву на д |
| неколико тренутака рече: „.јест, гребу ову стену и лају помамно.{S} Велика је вика у пећини.{S |
| н; „вала дао бих главу, ако се она целу ову ноћ Богу не моли, да покрене срца ове господе, да ј |
| нда баш треба из близине да видите кулу ову!“</p> <p>Испеше се сва господа за њим на ону зидину |
| ко згрешили те овако љуто преврну земљу ову?!“</p> <p>Танка сива маглица ранога јутра растањива |
| не марим, право је!{S} Али што наведох ову јадну жену <pb n="152" /> да пође за мном да се жив |
| стани поред мене, да прихватиш да чуваш ову свету оставу, кад мене нестане.{S} Ја већ видим да |
| ну њему па га запита: хоћеш ли да узмеш ову жену себи за друга кроз живот ?{S} А он, на моју пр |
| ноћ.{S} Него кажи ово господину: видиш ову кулу; у њој су најволели да заједно станују цар-Лаз |
| S} О, Рајко, та ваља да није што ћеш се овуда сам без ње враћати?!...{S} Није то; није то; него |
| рским слугама: сад мени за љубав пођите овуда у околину и наберите пољска цвећа.{S} Хоћу да сва |
| и туку.{S} Биће да су се у старо доба и овуда тукли.{S} Него ходи да се испнемо на тај змајевск |
| S} Ниси ли ти... пре неки дан... прошао овуда у свити маџарске господе ?“</p> <p>„Јесам!“ рече |
| што да је, а није ни на хајдуке, јер их овуда нема.{S} Чудо ми је да ми сељаци ништа не јавише! |
| не плоче у таваници од ходника.</p> <p>„Овуда немамо куда даље!“ рече Рајко попев се по степени |
| о наоблачио.{S} Дохвати своју арнаутку, огледа јој кремен, подасу јој чанак, подасу оба пиштоља |
| его само гледаше га право у очи, као да огледа да ли својим меким кадифеним погледима може да о |
| више свилена пупад као да нису смела да огледају своју растегљивост о девојачке груди ове младе |
| место где је остава.{S} Рад бих био да огледам своју срећу.{S} Ако је нађем, ето је и теби! “< |
| а одоше својим послом!{S} А ја рекох да огледам да ти послужим, те да се ропства избавиш, ако б |
| и Циганин. „Валах, баш да <pb n="43" /> огледнемо!{S} Ако се потковице не посребре, твоја штета |
| а кадифа него топли пламенови од жарког огња у срцу, она му живо рече:</p> <p>„Млади јуначе!{S} |
| <p>Посадише се на једну асуру подаље од огњишта и мехова.{S} Рајко одврте чутуру и додаде је Бе |
| осадио све задругаре по столичицама око огњишта, пустио и женскадију да стане иза мушкиња, а на |
| скупи нас стриц све и старо и младо око огњишта, изведе Марка на среду те пред свима: „прошао с |
| ном осветљењу од лојане свеће и ватре с огњишта како Маџарица стоји поред Циганина, ставши му ј |
| ло.{S} Баба је наложила велику ватру на огњишту у кухињи.{S} Кад је стигла поноћ, баба расплете |
| а и онда повукла да духну у жеравицу на огњишту, те да се не угаси док не затреба.{S} Није ни г |
| шта од караван-сераја и кроз разграђену ограду од врљика уђе у један велики забран, који је одм |
| па син навалио да се што пре и одене и огреје. „Јеси ли ти онај светац о коме луда раја прича, |
| > <p>И оде к ластавици.{S} А Маргита се огрну његовом црвеном кабаницом, изађе на врх стене и с |
| и, провукав се готово на коленима испод огромне камене плоче што изнад њега висаше.{S} За њим у |
| а којој је блистао крст од пет алемова, од којих онај у средини беше крупан као крупан орах, а |
| ма и младих и старих сељака и сељанака, од којих једни играху уз циганска ћеманета, други загрљ |
| је, тек је то Маџарица, ваша земљакиња, од ваше горе лист, а ето је робиња!{S} Знам да сте ради |
| дном хрпом од златних кондира и пехара, од сребрних скриња и скрињица, од свакојаког златног по |
| д се тек диже урнебес од гласног смеха, од дивље вике: „ељен гроф Аладар!{S} Дај чардаш!“ И Циг |
| пехара, од сребрних скриња и скрињица, од свакојаког златног посуђа.{S} И да није било онолики |
| им гласом да говори:</p> <p>„ О витеже, од Расине Рајко, — хвала теби на витештву твоме!{S} Не |
| уд је што бих хтела!{S} Еј, мој јуначе, од мене је сад већ одбегла и сама сенка од надежде!"</p |
| орлом на штиту приближили и саставили, од њих би се склопио био велики један царски престо.{S} |
| отиде Маргита још за неко време својим, од ружиног оцта мирисним, прстима, миловаше чело, очи и |
| се испава.{S} Уморна је.{S} Није чудо, од кад се то путује!{S} А сутра опет ваља рано ранити; |
| гурну је обема рукама својим, али тихо, од себе, и крочи неколико корачаја сам за себе у мрак, |
| у левој руци држао је крстасту заставу, од које тешке кићанке падаху му по плећима; у десници д |
| угарског у Цариград по нарочитом послу, од кога је зависило хоће ли се истом закључени мир одрж |
| } И онда опет онај тајни гласић у њему, од кога се већ једном препао био, поче да шапуће: <pb n |
| м растовом нека се урежу речи: „Србину, од Расине Рајку, витезу без замерке — Маргита.“ Имате л |
| војом пролазила!...“</p> <p>„Па онда... од једанпут као да нека невидљива рука откова срце моје |
| на дијадема, под којом јуче онесвеснух; од ње полазе све витице од бисера, па се спуштају низ м |
| <hi>„не бојим се никога до Бога!“ </hi> Од обрвских саставака полазио је један прав нос са прил |
| старог господина!“ Ето тако вам је!{S} Од ово три дана весеље је, а сутра ће зором у Сегедин д |
| ој, да ме <pb n="228" /> њему преда.{S} Од Рајка чистијег и племенитијег срца није било.{S} Док |
| о оно нешто ораха и неколико јабука.{S} Од три ораха, које би узео из зембила, Рајко би један и |
| се није у трави од ледине изгубила.{S} Од широких мраморних плоча, које су јој теме покривале, |
| анској <pb n="77" /> черзи и родила.{S} Од тешких мука у оковима била сам стала сама кожа и кос |
| ку једну заравањ од руменог мрамора.{S} Од прилике на средини те заравњи два велика лава као да |
| киваше, да је милина била видети је.{S} Од тога осмеха као од неког сунчаног зрака осветли се д |
| , па ништа.{S} Мислили смо свиснуће.{S} Од муке звао је и Манду да му гледа у пасуљ, хоће ли ва |
| низ ужу ка колима.{S} Рајко ћуташе.{S} Од силног узбуђења не могаше речи да проговори.{S} Али |
| а.{S} И гроф доиста виде тај младеж.{S} Од те ноћи је стари господин постао други човек.{S} Узе |
| аџарска, а бесно и господско колено.{S} Од многог поноса никоме лепо да одговори, а најгоре мен |
| двоје мирно а радознало ослушкиваху.{S} Од часа на час Маргита би грчевитим притискивањем своји |
| са мном.{S} А баш је од Бога грехота, а од људи — Бога ми, мал’ не рекох нешто!....{S} Баш је < |
| а ми платиш за сваку по овакав талир, а од блага, кад га нађеш, мени четвртина ! “</p> <p>„Вала |
| ми је много драже.{S} Ја сам верна љуба од Расине Рајка! — Сад нека дођу људи, нека затворе ков |
| ав чардаш, што га Цигани свираху, врева од живог разговора и звека од пехара, чаша и судова на |
| да педесет широких и дугачких плаштева од меке кадифе и још мекшег зибелина!"</p> <p>„Јест, го |
| и зидови беху покривени сликама грофова од Нађ-Бање кроз последња два века.{S} Озго са таванице |
| ав полудивљи пустињик, светомрзац, бега од њих у пећину, он их мирно посматраше за неко <pb n=" |
| сам за себе у мрак, као да хоће да бега од ње.</p> <p>„Не, Рајко!... не остављај ме саму у овој |
| стигли на врх једнога Дунаву најближега од космајских висова.</p> <p>На самоме врху испупчила с |
| У Божуну граду бијеломе,</l> <l>У онога од Божуна Бана!“</l> </quote> <p>Маргита спусти главу н |
| живећу о хлебу и води, ићи ћу босонога од села до села, да свету проповедам: како је страшна т |
| а дима подизаше се право у вис, ваља да од какве ватре око које се беху чобани искупили.{S} Рај |
| својим топлим дахом.</p> <p>— „Ваља да од ове хладне стене.{S} А и твоја је рука хладна! “ реч |
| а лицем у лице говорили!{S} Како ћеш да од њих сад поњаве правимо?!“</p> <p>— „Ако су они били |
| l>Њега царе на граници храни,</l> <l>Да од Срба царевину брани.</l> <l>Он му купи данке и харач |
| беше.{S} Него испред тога сниског зида од збијене магле светлуцаху овде онде дугачке ватре.</p |
| њен образ, и мој образ, и образ народа од кога сам!{S} Хоћу да се у Маџарској и Маџарима хвали |
| <p>Сам си је ти довео да име свога мужа од бруке спасе!“ И онда старица узе да јој љуби обе рук |
| е земље маџарске, па да видиш шта ћу ја од тебе да начиним! “</p> <p>— „Ама, ходи, молим те, го |
| pb n="207" /></p> <p>Диже се опет граја од усклицавања у здравље паметне Циганчице.{S} Кад и то |
| да јој тешко беше да одвоји уста своја од његових.{S} Дрхтала је од милине.{S} Кад отвори треп |
| росто стропошта на под; мало не заплака од бруке и срамоте своје; дуго држаше лице своје скриве |
| е седела уз дрвене столове око остатака од печених јагањаца и око још пуних боца.</p> <p>Кад се |
| ираху, врева од живог разговора и звека од пехара, чаша и судова на столу.</p> <p>Кад њих троје |
| есто по једна владичанска штака, понека од седефа а понека од сребра.{S} У зачељу ових сребрних |
| чанска штака, понека од седефа а понека од сребра.{S} У зачељу ових сребрних престола стојао је |
| толице, и паде.{S} Диже се страшна вика од гостију и запомагање од Манде Циганке.{S} Али нико о |
| крупну псовку.</p> <p>Лавеж паса и вика од људи све се јасније чујаше.</p> <p>„Ама немојте тамо |
| ку Рајкову. „Ево ти један струк босиљка од твоје Маргите, а ево ти један, који ти незнана наша |
| од мене је сад већ одбегла и сама сенка од надежде!"</p> <p>— „Немој тако!{S} Бог је добар па ћ |
| ,“ говораше сам у себи, „ни дивна ћерка од Божуна Бана а Јанкова госпођа девојка, није лепша од |
| оја је на твоје успаване трепавице пала од оног драгог камења и бисера, што га ено тамо на трпе |
| очи јој засенуше као да је на њих пала од некуд сенка тешког неког облака.</p> <p>— „Е, моја г |
| сли ни шта да каже, него онако занемела од чуда, не скидаше својих погледа са Рајка.</p> <p>„Ви |
| Лазарева у Крушевцу једна шарена гомила од Турака и ђаура.</p> <p>Крепак један и повисок старац |
| та. „Вас двоје сте видели тек само пола од свега онога што све има под сводовима испод ових руш |
| рпезе поређано је било по шест престола од сребра.{S} На свакоме од њих стојала је по једна вла |
| е земља румена од јуначке крви и светла од витештва.{S} Знам заволећеш је кад је познаш, јер је |
| > <p>Али кад се оно српске војводе Реља од Пазара, Милош Обилић, Милан од Топлице, Љутица Богда |
| у искићени роговима од јелена и главама од медведа и курјакова, све то споменима на лов, по гуд |
| од оне друге две, стојала је на ногама од црног углађеног мрамора, застрвена је била плаштаниц |
| у били понамештани калпаци са челенкама од сребра и злата, или и са перјаницама од орлова и сок |
| ост којега толико изненађује, није нама од стране Сарацена са извесном намером да импедимента п |
| године 1699 пролазила је по рушевинама од некадашњега двора и града Кнез-Лазарева у Крушевцу ј |
| ца на грани.{S} Вераше се по рушевинама од града као веверица; час би се дрско успела на највиш |
| лике цеви, што их видех горе у зидинама од града! “рече Маргита; па онда настави пуна збиље и с |
| јући.{S} Чак су и маџарска господа сама од себе стала да га слушају, а честити Хасан Зулуфлија |
| од сребра и злата, или и са перјаницама од орлова и соколова перја.{S} И још у сваком столу беш |
| узе да врти главом као да му каже: нема од тога ништа мој брајко; мали си ти за такво јунаштво! |
| д углачаног плавог камена, са млазевима од златног песка у њему.{S} На њој је, на једној богато |
| еда камених широких полица на стубовима од камена, а на полицама — дугачки неки ковчези од олов |
| ану, које зидови беху искићени роговима од јелена и главама од медведа и курјакова, све то спом |
| аху златни и сребрни окови на по некима од њих.{S} Владала је нека света тишина, прекидана само |
| мртвачки.{S} Сад је видео да у једнима од њих леже смештена копља, у другима мачеви, а у трећи |
| , када су џиновски стражари у панцирима од сребра стражарили по зидинама градским и кроз све ју |
| и са усхићењем погледала би по таласима од зелене горе, који се пружаху на све стране докле око |
| ну на његову вику, а зачу се на вратима од ковачнице весео и гласан поздрав: „сабанахиралах, ма |
| то чудно било.{S} Ја стојим на вратима од наше куће, па ослушкујем шта ће бити у великој дворн |
| но плакање оне жене.{S} Скочи к вратима од чатрље, али их нађе зачепљена изнутра.{S} Удари два |
| шће све на прстима к закључаним вратима од собе у којој је, па се опет враћаше кад би је чула д |
| </hi> па би се узела бацати комадићима од ћерамида и цигала, или и сувим коњским ђубретом, на |
| м лицем од сунца препланулим и са очима од којих би сунце преплануло, и овај красан млад човек, |
| љњег зида градског, била је једна чесма од белог мрамора.{S} У оно су је време још једнако звал |
| е ходнике и просторије водила.{S} Једна од тих вратоца била су она на која њих двоје дођоше.{S} |
| во на златне лавове погледала, по једна од злата саливена кошута.</p> <p>Кад би се она два злат |
| вди и отаџбини.{S} Моја је земља румена од јуначке крви и светла од витештва.{S} Знам заволећеш |
| оженити младом и лепом девојком, истина од простог рода, али која ће му родити два сина, који ћ |
| ко оно рече патер Хијероними, да је она од велика господска рода, властелинка, кнегиња, што ли? |
| а и главом и једном руком преко наслона од сребрног престола.{S} Била је бела у лицу као неугла |
| њихове колевке заплакало, млада робиња од њихова рода и од њихове вере запиштала и закукала, а |
| рекао бих, трепти и светлост и светиња од које нечастиви бега.{S} Кад ме гледи и кад ми говори |
| ме цар Душан јахаше поносито свога коња од мегдана.{S} Ту се просто стропошта на под; мало не з |
| лањам ја грофици, а овај други носи, па од њега нека госпођа откине који стручак, па нека га ме |
| летене.{S} На глави му је сниска шубара од црне јагњетине.{S} Испод шубаре видело се чело не ба |
| ра и по неко јуначко срце испод панцира од сребра.{S} Јаворове гусле под прстима правог песника |
| титом у другој руци.{S} А на пола хвата од ових оклопника беху два повисока млада раста, којима |
| и.</p> <p>Рајко отвори она сниска врата од растовине и онда њих двоје угледаше пред собом једну |
| ођу!“</p> <p>У том изашла беше на врата од оне кућице једна жена у годинама, али још пуно крепк |
| ана позно у ноћ ето га Рајко пред врата од Бекри-Бекирове ковачнице.{S} Обесио о десном рамену |
| собу вратити!"</p> <p>Ружа оде до врата од оне спаваће собе, ошкрину их, завири и онда махну ру |
| , премилостива госпођа, грофица Маргита од Нађ-Бање!“</p> <p>И онда се склони на лево и дубоко |
| ни да сви чују: „ево је грофица Маргита од Нађ-Бање!“ <pb n="198" /></p> <p>— Не! премилостива |
| доле у столицу.</p> <p>„Грофица Маргита од Нађ-Бање!“ промуца стари гроф, и она му се дворана п |
| кровом од чесме као нека џиновска кита од зеленог лишћа и бледожутог цвећа.{S} Као да је нека |
| хнув руком као и да покаже, како доиста од тога нема ништа. „ О, немој да ми квариш моје снове |
| дворану прекршташе са два велика крста од сунчаних зракова.</p> <p>„Сад знам шта значе оне нек |
| Мартин носећи велику чинију воде и оцта од руже.{S} Дође и Ружа с убрусима, превојима и пуно не |
| екари и све видарице рекоше: нема ништа од ње!{S} Ја му се молих да је придигне, па ма и богиња |
| опот од копита коњских не прогута ништа од оне сласти, која треба да се слива само у срца људск |
| ишта од погледа људских, нема склоништа од њушкања самсовског.{S} Доиста, само једини Бог чудом |
| ецо, у урвинама и што би било склоништа од погледа људских, нема склоништа од њушкања самсовско |
| тиде полагано преко пространог дворишта од караван-сераја и кроз разграђену ограду од врљика уђ |
| у Маргита кочијашу.</p> <p>Око дворишта од двора повлачио се један јарак, који је био пун воде. |
| дивљих голубова; испод погдеког мостића од брвана жабе су невесело крекетале.{S} Кад свита изађ |
| а да се из Сегедина стигне у двор грофа од Нађ-Бање.{S} Управо и нема пута, него се тера преко |
| Овде је око нас по земљи пуно пљоскица од лискуна, а наш народ вели, да су то љуспе што падају |
| се мало насмехну што ова млада Маџарица од онаких јунака начини учитеље, па онда настави:</p> < |
| учини да рече: „ја сам Маргита, грофица од Нађ-Бање, жена грофа Аладара!““ проговори један од њ |
| мирно:</p> <p>„Ја сам Маргита, грофица од Нађ-Бање!“</p> <p>— „Била си то некад.{S} А шта си с |
| А шта си сад?“</p> <p>„Маргита, грофица од Нађ-Бање!“ одговараше она опет мирно.</p> <p>Циганин |
| дође, онда, тамо у оном двору, грофица од Нађ-Бање може само да ти руку стегне и речима срећу |
| ногом кад крочим ја сам госпођа грофица од Нађ-Бање.{S} Овде сам још слободна, или управо овде |
| лада и рече :</p> <p>— „Маргита грофица од Нађ-Бање — робиња потурченог Циганина Бекри-Бекира ! |
| е вратити невесту, па да је мила шћерца од Божуна бана, а некмо ли једна Циганчица!{S} Хајдмо о |
| јаче од веровања; горчина је била јача од љубави.</p> <p>Па онда стаде поред Рајка, који нешто |
| дини била је скоро за читаву стопу виша од оне друге две, стојала је на ногама од црног углађен |
| а а Јанкова госпођа девојка, није лепша од ње!“</p> <p>Тек то рече а у једној половини душе њег |
| најближе шуме с ону страну долине, стуб од белога дима подизаше се право у вис, ваља да од какв |
| аше; овде и онде извијаше се танак стуб од дима из широких дрвених димњака.{S} Дан се дизао и б |
| преплашено, па узе вући Рајка за рукав од гуњца. »Можеш ти њу да не подесиш, може она да те жа |
| се најпре дохвати руком својом за рукав од његова гуњца, па се ниско пригну над самим пањем и о |
| а прса један накит у облику срца, а сав од рујног рубина, и онда мој млади витез рикну као лав |
| и госта.{S} Ваздух беше топал, загушљив од дима воштаних свећа, испуњен паром од пецива и пића. |
| од ове старе господске куће.{S} Ковчег од углађене ораховине нека се постави белом свилом ; та |
| ложити у ковчег оловни, а овај у ковчег од растовине.{S} На сребрном штиту на овом растовом нек |
| ела и тепаше јој нешто маџарски.{S} Кад од своје кабанице и сиџадета начини што ужи свитак и ка |
| син деспотовић Стеван, изгубив очњи вид од беснила турског, постао духом видовит, чим би гусле |
| а мраморна ступња, па да се сиђе на под од саме дворане.{S} Ти су ступњеви ишли целим кругом дв |
| их гвоздених вратоца у зиду доле на под од дворане.{S} Пут тај није био ни пуно три стопе широк |
| ће беху од сувога злата, а жирке његове од сребра, а у многобројне сребрне <pb n="111" /> чашиц |
| високом и танком врату носила је низове од бисера и драгог камења, што својим севањем само још |
| као лешник.{S} У другима нађоше цветове од бисера и грање од драгог камења, обоце, гривне, прос |
| јку срце бурно закуца.{S} Он се препаде од самога себе.{S} Трже десну руку своју из деснице Мар |
| } Него ви за то и не знате.{S} Има овде од непамћених година један смук, добрих десет стопа дуг |
| на срце наваљује!...{S} Ено ње горе где од радости јеца, а мени је овде дошло да се од неке неј |
| во ће бити да је гробница старе господе од овога града изнад нас, и ово су све мртвачки ковчези |
| .</p> <p>„О, шта ли ће најпосле да буде од нас двоје?!“ рече она својим слатким гласом.</p> <p> |
| да отвори ову гробницу, шта ће да буде од ове јадне жене поред нене?!“ Сав се стресе од ужаса, |
| справи се, покри лице рукама и — побеже од Маргите.{S} Одјури све на прстима кроз дворану право |
| о Маргита осећа.{S} Рајко... мој витеже од Расине Рајко.... дај да се Маргита с тобом овде опро |
| еде ластавицу у скелу а он, одрешив уже од коца, отисну је, скочи у њу, зграби оба весла а Марг |
| Кад разабрах тај шапут, ударише ми сузе од милине.{S} Верујте ми од милине, а не од страха.{S} |
| , ево се Маргита теби привенчава, да је од сад твоја и овога и онога света.{S} Стављам ти свој |
| по лицу, и по стасу, и по кроку, да је од господска рода!{S} Па то господство, и онака лепота |
| кључалу воду, те се растопи, као да је од жутог воска, а <pb n="194" /> не од злата.{S} Па онд |
| ра.{S} У ходник у томе зиду допирала је од некуд светлост нека, много јача но што је била она у |
| ји уста своја од његових.{S} Дрхтала је од милине.{S} Кад отвори трепавице, очи јој беху пуне с |
| } Она мало нижа трпеза у зачељу била је од углачаног плавог камена, са млазевима од златног пес |
| Не знам како да ти кажем!{S} Стид ме је од тебе, да оваку бруку у мом двору видиш! “</p> <p>— „ |
| оквира и не без јаког напрезања одви је од прилике за пола палца.</p> <p>Никакав зрак светлости |
| Могао би бити!“ настави даље; „млађи је од мене; биће да је и лепши од мене!...{S} Хеј ти, гара |
| Маргита оживљаваше као цветак, који је од жеђи на суши клонуо био, па се свежом водом заливен |
| и речи.</p> <pb n="92" /> <p>„Што ти је од једанпут рука тако хладна?" шапуташе Маргита својим |
| о: санџак-бег је овде нов човек, тек је од скора дошао, сиромах је и дрхће за паром.{S} Дајте д |
| е и онда бегај преко границе.{S} Ето је од тога доба моја робиња!“</p> <p>Овде сад беше згодна |
| е од грофа његову златну бурму, коју је од венчања с вама носио; баци је у ону кључалу воду, те |
| иганином и Циганин са мном.{S} А баш је од Бога грехота, а од људи — Бога ми, мал’ не рекох неш |
| о добра душа, и да не може бити да није од великога господскога рода.{S} Веле познаје се то и п |
| n="219" /> подузела.{S} Маргита се није од њега одмицала.{S} Нареди те јој Ружа извади из орман |
| о од растова стабла; и његов сабор није од властеле и владика у господским столовима, под кубет |
| да нека невидљива рука откова срце моје од окова у које га је страх везао био; моја памет, која |
| , као да ме невидљивим крилом закриљује од сваке нечисте силе и сваке ружне помисли.{S} Срце ми |
| сале.{S} А овде и онде светлуцаху лиске од лискуна.</p> <p>Испод ове стене у заветрини, а на ле |
| о ноге Циганинове све до колена, а руке од рамена до лаката.{S} Требало би времена док би га и |
| са гвоздених полуга, што су се пружале од једног зида до другог у сва четири правца, висили су |
| аса, па свом снагом узе вући Рајка даље од змијских врата. „Ако ме волиш ма за трунку, онда хај |
| ме волиш ма за трунку, онда хајдмо даље од те змијурине!“ </p> <p>„Ако ме волиш ма за трунку, “ |
| а ти говорим!</p> <p>Одмакоше се подаље од ковачнице на зелену ледину. </p> <p>Рајко извади из |
| оче да свиће он окрену на лево и подаље од колског пута те кроз њиве и поља и испод дрвећа жура |
| је било тридесет година.{S} Мало подаље од њега седела је на земљи, а наслонив <pb n="11" /> се |
| p> <p>Посадише се на једну асуру подаље од огњишта и мехова.{S} Рајко одврте чутуру и додаде је |
| четак од некакве песме. „Рајко!{S} Боље од твојих речи очи ми твоје казују да поштено мислиш, в |
| није подозрив.{S} Али ви познајете боље од нас ове људе овде, па кад ваша логика каже да је мла |
| шест престола од сребра.{S} На свакоме од њих стојала је по једна владичанска митра, искићена |
| је од жутог воска, а <pb n="194" /> не од злата.{S} Па онда, слатка моја госпођо, помеша ту во |
| д милине.{S} Верујте ми од милине, а не од страха.{S} Зајецах гласно, раширих руке, потрчах и — |
| и Мартин и Ружа наваљиваху да одустане од свега тога. „Немојте тако!“ говораше им она; „пустит |
| остоти!" рече јој гласно а сав поцрвене од стида.</p> <p>„Није, није!“ прихвати она брзо; „не с |
| привући у вис уз <pb n="188" /> зидине од капије.{S} Двориште је било широко и пространо.{S} С |
| уре <pb n="154" /> напоље, па на зидине од града; нањушише на цеви оловне што воде ваздух доле, |
| Ваљало им је проћи поред западне зидине од града.{S} Уз ту зидину, која се прилично одржала, пр |
| ан вис, на коме из далека видеше зидине од некаквог старог порушеног града.</p> <p>Али се већ м |
| оше да пођу, ластавица неће да се макне од пећине.{S} Уједа зубма, бије ногама, себи не да прић |
| е да се лепо види румени лук горње усне од добро срезаних и за човека доста малених уста.{S} Ли |
| S} Ах!“ јекну Маргита и онда оно севање од узбуђености око лепо срезаних усана прсну у дажду од |
| се страшна вика од гостију и запомагање од Манде Циганке.{S} Али нико од гостију да приђе грофу |
| ругима нађоше цветове од бисера и грање од драгог камења, обоце, гривне, просто да се не зна шт |
| иће да су се на ову плочу навалиле хрпе од градске рушевине!{S} Хајдмо сад у другом правцу натр |
| елије.{S} Носила је широке жуте шалваре од неке полусвилене тканине, привезане уз витки стас и |
| е скоро до колена, а лепо у богате шаре од мрког, жутог и зеленкастог плетива исплетене.{S} На |
| езеним.{S} Имао је на себи уске чакшире од загасито плаве чохе опточене црним гајтаном; носио ј |
| Светој Гори, да не такну ни једне аспре од тога блага, него да га с благословом његовим предаду |
| оја ме је очувала, волим и своје сестре од стричева, Павлију и Анђелију...“</p> <p>„Што говориш |
| о џемадан од црвена сукна, из којега се од рамена спуштаху пошироки рукави од дебела сељачка пл |
| адости јеца, а мени је овде дошло да се од неке нејасне туге заплачем!{S} О, Рајко, та ваља да |
| же, своју кућу.</p> <p>„Рекао бих да се од двора чује свирање, певање и усклицавање, баш као да |
| уна збиље и сетности „био је дан кад се од старца растависмо; и била је ето једна ноћ; и ето на |
| чауши с великим тојагама.{S} Тек би се од часа на час по неко од њих залетео на гомилу турске |
| кроз који дан доћи и дан, у који ми се од тебе растати ваља.{S} Бога ми, да си ми по сто пута |
| никако!“ врискаше Маргита стресајући се од ужаса, па свом снагом узе вући Рајка даље од змијски |
| н нестрпљиво одгурну и рече: „торњај се од мене, црна сотоно, не знам те шта мумлаш!“ па се онд |
| } Сва трептим од светлости и блистам се од радости и тако ступам пред олтар једне велике цркве. |
| ав терет да делимо подједнако.{S} Ко се од нас двоје пре у гроб сломије, сломиће се пре не због |
| за неколико тренутака у кадифене завесе од постеље. „Доста је што могу да је одавде погледам... |
| јадне жене поред нене?!“ Сав се стресе од ужаса, али не рече ни речи.</p> <pb n="92" /> <p>„Шт |
| „о часни крсте и свето еванђеље, одбите од мене нечастивог, који ме ето на зло навлачи!“</p> <p |
| а, јер стена бејаше од оне чврсте врсте од које се жрвњеви праве.{S} Хладан га зној пробијаше к |
| ад је вода прокључала, онда баба заиште од грофа његову златну бурму, коју је од венчања с вама |
| јао бих се, али ми не даде зебња шта ће од вас двоје на крај краја бити.{S} Да вам дуго не дуљи |
| мој витеже Рајко, сад тек видим шта ће од тебе да буде!</p> <pb n="107" /> <p>Само нека нас ср |
| ад вас Турци одведоше, није знао шта ће од жалости за вама.{S} Слао је људе у Цариград, потроши |
| ше, како види да свањива дан, у који ће од некуд из ових планина, усред Шумадије, да се дигне ч |
| скога рова, па по њему тражила комадиће од горског кристала.</p> <p>„Умориће се те нећемо моћи |
| очи.{S} Узе умакати своје прсте у сирће од руже, па му онда њима полагано и нежно превлачаше че |
| е носе сребрне челенке, него само лишће од жирородног грма; његов престо <pb n="164" /> није ни |
| врх од копља завуче између горње ивице од врата и њиховог оквира и не без јаког напрезања одви |
| сину низове крупнога бисера и бројанице од смарагда, сафира и рубина.{S} Отворише другу скрињиц |
| рестола под се подизао на две степенице од плавичастог мрамора, па онда пружао у широку једну з |
| а и најпосле стигоше на једне степенице од камена, које су водиле на више до једне гвоздене пло |
| уче онесвеснух; од ње полазе све витице од бисера, па се спуштају низ моје образе и низ моје гр |
| Извукоше ме на обалу!...{S} Еј, грофице од Нађ-Бање, еј госпођо од толиких баштина, еј девојко |
| разговетније чух шапат Мораве: „грофице од Нађ-Бање, кћери земље маџарске, кад си се ти још смр |
| огобројне сребрне <pb n="111" /> чашице од жира беху утврђене беле воштанице.{S} Поред и једног |
| о подиже пун ибрик као да су јој мишице од челика, и додаде му га не рекав ни речи, него само г |
| ти га да са танким звеком пада на данце од бурета.</p> <p>Па онда као дивља мачка скочи на четв |
| не знаш, колико је то једно чисто сунце од човека!...{S} Него како је твој Мартин спор!...{S} Т |
| то не могу!{S}" Неверовање је било јаче од веровања; горчина је била јача од љубави.</p> <p>Па |
| да плаче и да јеца, он се полагано маче од ње, спусти се нечујно низа стену, а њу остави горе с |
| !{S} Него опет, послаћу момке нека трче од куће до <pb n="214" /> куће, нек разбуде ко год спав |
| "</p> <p>Рајко се све на прстима повуче од ње и склони иза леве певнице.{S} Како седаше у један |
| На голим ногама имала је турске папуче од жутог сахтијана, извијене у вршак који беше назад по |
| у пуно звезда.{S} Свеж поветарац дуваше од Јастрепца.{S} Нигде никога.{S} Рајко зазвижда.</p> < |
| озадуго пред стеном, која их раздвајаше од пећине и ослушкиваху не би ли што чули.{S} Мало час |
| осле неколико удараца, јер стена бејаше од оне чврсте врсте од које се жрвњеви праве.{S} Хладан |
| ц који погурен и сав усплахирен скакаше од џбуна до џбуна.{S} Сва су му поља мирисала као да су |
| ни жмарци.{S} А Маргита се сва стресаше од како он помену авет и изговори онакву клетву.{S} Нег |
| чи засенуше.</p> <p>Маргита сва дрхташе од узбуђења и само узвикиваше: „ ах да силног блага! ах |
| ске.{S} Она трећа трпеза у прочељу беше од углађенога зеленог камена малахита, а беше застрвена |
| собом, обадвоје се уставише и занемеше од чуда.</p> <p>Озго са сред среде свода спуштао се јед |
| те умке до у сами двор грофов нема више од пола сахата.</p> <p>Сунце је већ било село кад се на |
| це и клинце, само — не тражи ништа више од мене и не ударај ме камџијом кад ми дође да се запла |
| јатна и допадљива.{S} Није му било више од двадесет и две године.</p> <p>Красни овај младић кор |
| и руку, подиже је у вис и пусти да млаз од златнога новца цури натраг у буре.</p> <p>„ А, ово н |
| од зове замириса пунијим дахом, и млаз од воде као да гласније и веселије бућкаше у каменом ко |
| што да си ти већи <pb n="123" /> витез од њих ?!{S} Мислиш да ми не би сваки од њих, да су сад |
| у се сад у свему покораваше као дете, и од часа на час би га тек зачуђено погледала крупним сво |
| аплакало, млада робиња од њихова рода и од њихове вере запиштала и закукала, а они — просто ни |
| мах у другу собу!“ рече Маргита блеђа и од самог рањенога Рајка, па га узе под руку и поведе. „ |
| ме обрати пажњу на страхоте које види и од којих стрепи.</p> <p>„Чујеш ли самсове?" питаше га т |
| око себе, те све затрепти од радости и од топлоте!"</p> <p>„Јест, тако је!“ прихвати опет онај |
| налбанта; а <pb n="41" /> мајстор сам и од мегдана, и пеливан сам!{S} Хоћеш да се бијемо?!“</p> |
| један тихи гласић, који у њему самом и од њега самог тихо шапуташе.{S} Да ли тај шапут долажаш |
| олаз тек само за једног човека, који би од малених врата у зиду силазио на под дворане или из д |
| а прса и док још Циганин не дође к себи од чуда, скиде му с руке оне влажне крпе и напуни му њи |
| а се од рамена спуштаху пошироки рукави од дебела сељачка платна, који се уз доручне зглавке пр |
| јој до изнад лаката, где се бели рукави од кошуље повијаху у гужву, беху голе.{S} У једној је р |
| ! напред!“ </p> <p>Рајка подиђоше мрави од узбуђења.{S} Беше му мило и опет некако тешко.{S} Пр |
| ед ње горе уз брдо, док се није у трави од ледине изгубила.{S} Од широких мраморних плоча, које |
| да су место ове труле дрвене цеви, цеви од сребра бистру воду из мрамора изводиле; некада су с |
| дмах мирно настави: „биће да су то цеви од каквог старог водовода.{S} Него ето ћемо се скоро и |
| ца, висили су многобројни мањи обручеви од сребра са сребрним кандилима, неки ниже други више, |
| реда се; бејаше мало побледела а углови од усана грчевито задрхтаваху, као оно у деце кад хоће |
| златом, били су поређани високи столови од дебеле и већ поцрнеле растовине, изрезане у свакојак |
| више мекана кадифа него топли пламенови од жарког огња у срцу, она му живо рече:</p> <p>„Млади |
| нда иди преким путем у Београд и извади од турске власти допуст, да мирно сахранимо Рајка на Ко |
| ово господи маџарској преведе.{S} Млађи од њих узеше гласно усклицавати, а двојица или тројица |
| чини ми се да миришем тамњан.{S} Долази од те стране испред нас.{S} Овде ће бити негде нека све |
| >Мало после да се вратише к оној трпези од зеленог камена, што беше претрпана пехарима, кондири |
| а, а на полицама — дугачки неки ковчези од олова све један до другога; „а, ово ће бити да је гр |
| а данас сузи од жалости, него само сузи од радости!"</p> <pb n="197" /> <p>„Право велиш, Рајко; |
| одмах к њему !{S} Нема места данас сузи од жалости, него само сузи од радости!"</p> <pb n="197" |
| ивају.{S} Он лежи обично у једној одаји од подземног ходника, у коме сте ви били, а између двој |
| {S} Сад сам ја овде сигурнији и силнији од санџак-бега у Крушевцу.{S} А за све то нека је хвала |
| е светиње.{S} Хајдмо да седнемо на који од оних ковчега горе, па да се мало прихватиш и одмориш |
| наберите пољска цвећа.{S} Хоћу да сваки од вас, који сте моји, баци по једну киту у гроб овакво |
| з од њих ?!{S} Мислиш да ми не би сваки од њих, да су сад живи онде у столовима, радосно понуди |
| н широки плашт, понеки од свиле, понеки од кадифе, понеки од тканине сребрне и златне жице, а с |
| неки од свиле, понеки од кадифе, понеки од тканине сребрне и златне жице, а сваки уз то бејаше |
| лежао је по један широки плашт, понеки од свиле, понеки од кадифе, понеки од тканине сребрне и |
| би ли стигао да ослободи род ришћански од јарма турскога!“</p> <p>У радосној раздраганости пат |
| <p>На једној широкој и повисокој коцки од мрамора беху саливене па позлаћене некакве људске пр |
| краљевски посланик вели: „хвала ти, али од тога сад не може ништа да буде.{S} Његов је посао да |
| о, што тако лепо мислиш и желиш.{S} Али од свега тога не може бити ништа.{S} Не могу ја ни часа |
| ра Лазарева.{S} Барон Арпад Сент-Кираљи од Галамбоша, праћен неколиким синовима највеће господе |
| ргиту како ћеретају као да су пријатељи од вајкада. "</p> <p>„Заповеди јој оче,“ рече Рајко, „з |
| дарише ми сузе од милине.{S} Верујте ми од милине, а не од страха.{S} Зајецах гласно, раширих р |
| О, само не дај ми Рајка смрти !{S} Узми од мене све друго што хоћеш, врати ме на нове муке, умо |
| ад се добро смркне, а Циганин да узајми од једног кујунџије лонче, у коме ће око по ноћи сребро |
| ју су ветрови засадили, царичиној чесми од мрамора хладовину гради; некада су царске слуге поји |
| лаве вашим краљевима; али нема трага ни од крви ни од секире! “</p> <p>„Бог с тобом, госпођо!{S |
| види да њена чистота није посукнула ни од једне помисли твоје; врати ми се амо и сам са чистим |
| сто <pb n="164" /> није ни од сребра ни од злата, него од растова стабла; и његов сабор није од |
| ма; његов престо <pb n="164" /> није ни од сребра ни од злата, него од растова стабла; и његов |
| краљевима; али нема трага ни од крви ни од секире! “</p> <p>„Бог с тобом, госпођо!{S} Кад смо м |
| адије био најјачи.{S} Није било лако ни од шале носити таква јуначка имена.{S} Ваљало је да паз |
| и уз гусле:</p> <quote> <l>„Кад се жени од Сибиња Јанко </l> <l>Далеко је цуру запросио,</l> <l |
| руке и повуче — к једном отвору у стени од пећине. </p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1 |
| згледају око себе.{S} У округлој зидини од дворане било је дванаест гвоздених вратоца, која су |
| горела је на највишој и најширој зидини од разваљеног града.{S} То је стари пустиник давао знак |
| видиш ли чак на врху на највишој зидини од куле нешто као гвоздену чакљу?“ „Видим, видим!“ увер |
| друштво пустиника и на млеко што га они од сељака добивају.{S} Он лежи обично у једној одаји од |
| никада није био добар.{S} Он мене гони од како ме је из наручја матере моје отргао.{S} Али, мо |
| тови, а ено виде се и осветљени прозори од једне велике куће!“ рече Рајко.</p> <p>„Терај право |
| ући по паклу!{S} О јадна кћери, како си од таког чуда жива остала?!“</p> <p>— „Па и не могу све |
| , рекла сам јој, да ти не замери што си од друге цркве, јер си добар и имаш дух витешки.{S} Исп |
| ти мене не водиш к њима?{S} Зар ти ниси од њих к мени послат ? питаше она у чуду; веђе јој се с |
| остала суморна.{S} Не хтеде се одвајати од Рајка никако.{S} Седела би поред њега с главом насло |
| лер-беговици некадашњој грофици Маргити од Нађ-Бање.</p> <p>„Силенција!{S} Силенција!“ викаше г |
| ватру на све око себе, те све затрепти од радости и од топлоте!"</p> <p>„Јест, тако је!“ прихв |
| при оној слабој а црвенкастој светлости од воштанице, како се оним отвором, а изнад самог копља |
| !“ говораше Ружа, па јој, у једној саћи од калаја, додаде воду. <pb n="192" /></p> <p>„Према ме |
| ан Кемењија, погинуо на Косову, бранећи од турске сабље главу Јанкову!“</p> <p>— „Ако ти је нек |
| да поче гласно да јеца, просто грцајући од плача.</p> <p>Рајку се најпре учини да се негде неко |
| а.{S} Гладна, жедна, прашњава, посрћући од умора, стремила сам само даље и даље.{S} Сунце је ве |
| о, о, грофе,“ јекну Циганка сва дрхћући од гњева; „ако ваше слуге имају слободу <pb n="205" /> |
| више до једне гвоздене плоче у таваници од ходника.</p> <p>„Овуда немамо куда даље!“ рече Рајко |
| рно и небрежљиво.{S} На доњој степеници од престола седела су два младића, господски обучена у |
| <p>А сад, витеже Рајко, помози грофици од Нађ-Бање да у свој двор уђе!“</p> <p>Узеше се за рук |
| есто цара змајског, и на овој простирци од зелене кадифе ти шириш своју-шареницу и твоју црвену |
| д, <pb n="29" /> напред!{S} Те сам речи од њих научио у битци код Сенте.{S} Синко, напред! напр |
| себи.</p> <p>И не могаше да одвоји очи од ње.{S} Учини му се да тек сад први пут виде како су |
| на велика школа за витештво.{S} Син учи од оца, брат од брата, властелин од властелина, и сви с |
| ; „млађи је од мене; биће да је и лепши од мене!...{S} Хеј ти, гарава моја голубице, где си?{S} |
| ила зеница у очина, те гуташе нови сјај од њене лепоте.</p> <p>„Е, госпођо, и треба тако кад им |
| S} Деде, кћери моја, гутни један гутљај од жупскога лека!“ </p> <p>Старац весело додаваше чутур |
| људи, нека затворе ковчег и залију онај од олова!“ —</p> <milestone unit="*" /> <p>После неколи |
| паде сутра дан.{S} Стигао беше извештај од Мартина, да је најмио лађу и да је у Сегедину све го |
| кво јунаштво!</p> <p>Па онда као да јој од једанпут муња сину, те јој показа шта се све крије у |
| едаше као да под сводом лебди читав рој од некаквих џиновских златних и сребрних светлица.{S} С |
| ну, која по свој прилици бејаше остатак од некадашњега спољњег зида градског, била је једна чес |
| допираше; час би опет скочила у остатак од градскога рова, па по њему тражила комадиће од горск |
| ини да у његовоме имену има као почетак од некакве песме. „Рајко!{S} Боље од твојих речи очи ми |
| тидљиво заклањале за издајнички облачак од танке турске ћерћелије.{S} Носила је широке жуте шал |
| је, или да им пољупцем једним на балчак од сабље, сабље посвећује, — шта си ти тако тешко Богу |
| сеја да те оките, ево ти један стручак од баба Станије, старе и сироте једне Српкиње, и Бог да |
| музика; музика у којој су се тужни звек од зебње, и радосни трепер од жудње, и шумна зрачност о |
| н низ крупног црвеног мерџана.{S} Јелек од загасито зелене чохе па срмом, која је одавно потамн |
| и ти Мартине ? “ Дође Мартин, надзорник од имања. „Дај неколико момака; извуците на двориште ов |
| закреча несигурно: „наш будући кардинал од винове лозе има реч!“</p> <p>Устаде патер Амброзијус |
| пред Турцима играм.... ех, не могу вам од зазора ни казати како.... ја онда опет једне ноћи ка |
| велику дворану па нам рече: „ово су вам од данас госпође.{S} Слушајте њихове заповести.{S} Коме |
| ј пише у судбини, па је кријем и отимам од тебе!“ А она кучка зна да га је омађијала и да је он |
| пустио да сам бира стазу, коњ би га сам од себе однео на место где је остава.{S} Рад бих био да |
| тако свету дражност.{S} Застиде се сам од себе и збуни се као да је крив што је дрзнуо да види |
| пре четири године потурчио, дошав и сам од некуда из Маџарске, — заробио.{S} Сви ми веле да је |
| е крштене душе не продају, а слушао сам од Турака да се у Стамбулу најлепша Ђурђијанка робињица |
| мих врата и поче овако:</p> <p>„Ево сам од како се смркло обишао сав Крушевац.{S} Моја Расина н |
| ко ода шта!“ рече Циганин; „мајстор сам од ћеманета; мајстор сам налбанта; а <pb n="41" /> мајс |
| а до Крушевца.</p> <p>Али ево сад путем од Крушевца у Ниш Рајко је са свим други човек.</p> <p> |
| , бињеџија! “</p> <p>Тако је било путем од Београда до Крушевца.</p> <p>Али ево сад путем од Кр |
| ена, витка и танкострука, с лепим лицем од сунца препланулим и са очима од којих би сунце препл |
| .{S} Покушао <pb n="148" /> је са неким од краћих мачева, које пробра из оних ковчега, али не м |
| е кришом погледали к прозорима дворским од биљура, и када је са тих прозора, овда и онда, затре |
| роз капелу Рајко се заустави под једним од најснижих кандила да је се нагледа. „Еј, јаднице мој |
| панцир од драгог камења.{S} Сва трептим од светлости и блистам се од радости и тако ступам пред |
| чутуре на своја уста, убриса га рукавом од кошуље и додаде је Циганину.{S} Овај се напи као што |
| пног цвета и наднеле над руменим кровом од чесме као нека џиновска кита од зеленог лишћа и блед |
| ној ризи до земље и са црном камилавком од грубога сукна на глави.</p> <p>Рајко се чисто препад |
| као у гробу и смрт седи негде у једном од ових столова!{S} Не пита се сад више ко смо и шта см |
| а, а беше застрвена просто једном хрпом од златних кондира и пехара, од сребрних скриња и скрињ |
| в од дима воштаних свећа, испуњен паром од пецива и пића. <pb n="202" /></p> <p>Горе у самом за |
| право, право!{S} Дао си ми ватре ватром од ракије; треба да ти вратим ватру ватром од њеног чар |
| ракије; треба да ти вратим ватру ватром од њеног чардаша!{S} Него велики ћеш да видиш кад донес |
| оре ужичке, да се у њима напоји мирисом од јела и борова, па да онда проструји кроз Шумадију, т |
| еш и тај трећи катанац, одви мало врхом од копља ова врата, да видимо има ли светлости тамо!“</ |
| модар пламен.{S} Ето мени кроз који дан од санџак-бега поздрави, поклони и дарови.{S} Сад сам ј |
| корак.{S} По прсима је притегао џемадан од црвена сукна, из којега се од рамена спуштаху поширо |
| аду је Мустафа-бег Алаџа-хисарли, један од најбогатијих спахија турских, своме старом пријатељу |
| маскарада!“ викаше оздо иза стола један од млађе господе, који се још не бејаше са свим загњури |
| 1" /> <p>Тамо је најпре спусти на један од оловних ковчега, подметнув јој под главу опет своје |
| , жена грофа Аладара!““ проговори један од њих.</p> <p>— „Грофа Аладара!.... грофа Аладара!“ по |
| и заповеди да ме обесе ето овде о један од ових грмова!...{S} Деде, кћери моја, гутни један гут |
| а стара жена. „Пошто да ми продаш један од ова два бокора !“ упитах је. „Синко, ја перем туђе к |
| оде Реља од Пазара, Милош Обилић, Милан од Топлице, Љутица Богдан и Краљевић Марко, један за др |
| " /> појасем, поможе јој обући и кафтан од зелене чохе, намести јој на главу високи сукнени сар |
| ко скиде шубару; гологлав, сав уздрхтан од трепета, као да је пред страшном једном светињом, пр |
| оклизнуо, али пао није, јер га је Душан од њених усана отргао.{S} Веруј ми, оче, да је она будн |
| гледала у њих него у онај плави пламен од ћумура, а ко би знао куд су јој мисли лутале.</p> <p |
| ин учи од оца, брат од брата, властелин од властелина, и сви се надмећу витешком службом слабом |
| рком, не због имењаштва, него што је он од све момчадије био најјачи.{S} Није било лако ни од ш |
| , па онда пружао у широку једну заравањ од руменог мрамора.{S} Од прилике на средини те заравњи |
| прислоњени уз сами онај четврти ступањ од мрамора, запремљени бурадма са златом, били су поређ |
| а била видети је.{S} Од тога осмеха као од неког сунчаног зрака осветли се душа Рајкова и онај |
| не штита дизаше се велики двоглави орао од сребра; раширио крила па као да, полећући у висине к |
| јабука, на јабуци велики двоглави орао од сребра, погнуо се, раширио крила таман <pb n="110" / |
| трећој прилици на мраморној коцки, лево од оне велике у средини.</p> <p>Рајко полазећи за њом г |
| ше на видик топлоту њеног лица.{S} Лево од старога грофа седела је у трећој наслоњачи жена већ |
| једном сликом, која беше намештена лево од оне велике у средини, а на онако исто посниској коцк |
| ивика Маргита живо, и показа руком лево од себе.</p> <p>Рајко једним кроком дође до њих. „Окова |
| <p>Узани ходник у зиду савијаше у лево од олтара и излажаше у једну велику округлу просторију, |
| и у длан, и свака му је то исто готово од речи до речи лагала.{S} Кад су му тако већ мало паме |
| м брадом и косом, одевен у угарско руво од загасите чохе, уђе у собу.{S} За њим се ушуња у собу |
| /> није ни од сребра ни од злата, него од растова стабла; и његов сабор није од властеле и вла |
| носиш, не можемо ти опростити.{S} Него од сада да се ниси усудио да се зовеш Краљевић Марко, н |
| S} Лист од њихове горе затреперио, чедо од њихове колевке заплакало, млада робиња од њихова род |
| а.{S} У том викнуше Рајка јаничари оздо од свите, те он похита за њима.{S} Кад већ сиђе к чесми |
| {S} Еј, грофице од Нађ-Бање, еј госпођо од толиких баштина, еј девојко око које су се највећа г |
| ни десети део, о, није ни стотинити део од онога <pb n="184" /> што Маргита осећа.{S} Рајко... |
| гаше да стигне да забележи ни стоти део од свега онога што му Рајко казиваше о планинским ланци |
| Београда до Крушевца Рајко је био кипео од веселости.{S} Срце му је било <pb n="19" /> пуно нео |
| и невесео и по готову срдит.{S} Невесео од жалости која му притискиваше срце при помисли, да он |
| сељак којега глас сад већ беше орапавио од многе вике.</p> <p>„Примичу се скотови!“ промумла оп |
| дио да се зовеш Краљевић Марко, нити ко од вас, децо, да се усуди да га тим јуначким именом зов |
| у густу једну шуму растову, зачуше како од скелеџијског чардака пушке пуцају.{S} Скелеџија и ње |
| <p>Шајку скрену к српској обали далеко од села, а под неке врбе, где неки људи чекаху.{S} То ј |
| викиваше му Маргита, која беше подалеко од њега одмакла, отварајући овде и онде по неко ново ак |
| ном, која је стајала за себе и подалеко од других, седео је на земљи Циганин, па ковао клинце з |
| лаву Јанкову!“</p> <p>— „Ако ти је неко од твојих на Косову погинуо, еј вала му!“ па Рајко поди |
| е то ?{S} Шта се то десило ?!“ Тек неко од господе рече: „дух се јавио, вампир, авет!“ Јао да с |
| ма.{S} Тек би се од часа на час по неко од њих залетео на гомилу турске момчадије и дечурлије, |
| и најприснији и најмилији род.{S} Нико од вас не зна колико је он невин и племенит био.{S} То |
| апомагање од Манде Циганке.{S} Али нико од гостију да приђе грофу у помоћ.</p> <p>Рајко се сам |
| ли су ме одмах!...{S} Господо, зар нико од вас не може да ме позна?{S} Силађи Јаноше, зар сам т |
| ат почне, онда ћеш ти као војвода Рајко од Расине, да продреш у рудничке планине, да дигнеш неш |
| тићеш се ти, али само као војвода Рајко од Расине, вратићеш се да ослободиш и усрећиш свој наро |
| iii" /> <div type="titlepage"> <p>РАЈКО ОД РАСИНЕ</p> <p>ПРИПОВЕТКА С КРАЈА XVII ВЕКА</p> <p>НА |
| "ix" /> <div type="titlepage"> <p>РАЈКО ОД РАСИНЕ</p> </div> <pb n="x" /> </front> <body> <pb n |
| а му руке на леђа!{S} Није дуго трајало од онога тренутка кад оно Циганин приђе с усијаним кљеш |
| и лакше казиваше оно што је још остало од песме, док последње врсте „свадба била па се растави |
| тарац узе да им прича шта се све десило од како се растадоше, па се прекидаше само да их понуди |
| гурно у завичај оправите.{S} Ето, једно од тога бирајте, ако не знате нешто још боље и сигурниј |
| и да обије по <pb n="150" /> које зрно од стене; трећега дана уставила би се на четвртом или п |
| већи број гвоздених врата у зиду, десно од њих, па онда Рајково копље удари у једна друга велик |
| него обичној људској величини.{S} Десно од њих на једној, нешто мало снижој, мраморној коцки, б |
| умрем, слађе ћу умрети после овога што од тебе чух, да ће доћи онај који ће земљу да ослободи! |
| реш у рудничке планине, да дигнеш нешто од онога блага, њиме да искупиш војске колико ти год тр |
| ди моје муке и моје сузе; он се окренуо од мене, ја се окренух од њега.{S} Кад Бекри-Бекир узе |
| е јој Рајко изненађен, па је руком тихо од себе одгурну. „Како да закољем човека и пијана и вез |
| иде га са зове, сави лепо и метну у џеп од свога гуњца.</p> <p>„Како лепо мирише ова зова јутро |
| мо се сва стресе као да јој дође наступ од грознице, и окрете главу на другу страну.</p> <p>Циг |
| преврташе по своме сећању. „Гроф Аладар од Нађ-Бање биће сад да је мојих година!{S} Нисам слуша |
| хватао у се, као какав преврнути пехар од углађенога сребра, па је онда спуштао као неку топлу |
| е тужни звек од зебње, и радосни трепер од жудње, и шумна зрачност од надежде, и сребрн талас о |
| лонив <pb n="11" /> се леђима на плетер од чатрље, млада једна — Туркиња.</p> <p>Била се задубл |
| ојим, а узгред растапала по неки панцир од сребра и по неко јуначко срце испод панцира од сребр |
| је грло; стас сам утегла у један панцир од драгог камења.{S} Сва трептим од светлости и блистам |
| кубетом саборне цркве, него је то сабор од сељака искупљених око једног грма!{S} И његова најве |
| Питах твоју мајсторицу, јеси ли мајстор од заната, па ми срдито рече: „ено где је, иди па га пи |
| своје.{S} А кад ветар донесе нов талас од лавежи паса, она као преплашена срна утече у пустиња |
| мна зрачност од надежде, и сребрн талас од чисте и невине једне мисли, стапали у чудесну и дивн |
| е гост госту те се начини читав урнебес од силенције.{S} Али кад последња силенција угуши претп |
| е куца!“</p> <p>Сад се тек диже урнебес од гласног смеха, од дивље вике: „ељен гроф Аладар!{S} |
| м лицу, њушкаше живо као да усише мирис од овог живог цвета, и онда, радосно лајући, узе подска |
| ив главу на десну руку, а подупрв лакат од те руке левицом, гледаше за свитом маџарске господе, |
| p>Маргита се подиже мало, наслони лакат од леве руке на узглавницу од Рајкова гуњца, а спусти г |
| у даљини чуо се топот од коња и звркат од многих кола. <pb n="212" /></p> <p>„Гледајте само, с |
| ла за витештво.{S} Син учи од оца, брат од брата, властелин од властелина, и сви се надмећу вит |
| ше у глас.{S} Да јој је био једини брат од заклетве, или син јединац, не би га могла топлијим с |
| т Југовића редом, да јој бар један брат од заклетве на двору остане ? !{S} Вала као да сад глед |
| трава свуда у наоколо оросила.{S} Цвет од зове замириса пунијим дахом, и млаз од воде као да г |
| луфлија уставио је целу пратњу да топот од копита коњских не прогута ништа од оне сласти, која |
| ама.{S} Из села и у даљини чуо се топот од коња и звркат од многих кола. <pb n="212" /></p> <p> |
| еби; „и то ми је неки духовник!{S} Лист од њихове горе затреперио, чедо од њихове колевке запла |
| Ето у моје Маруше лице глатко као лист од божурова цвета!“</p> <p>„Иди, слатка моја, иди клекн |
| и онда, затрептавала звездана светлост од вилинске лепоте какве младе дворкиње, која би се као |
| је био сребром покован, те је светлост од стотине кандила хватао у се, као какав преврнути пех |
| но ширу коцку, и кроз мрку препланулост од сунца на образима његовим лако пробијаше румен младо |
| досни трепер од жудње, и шумна зрачност од надежде, и сребрн талас од чисте и невине једне мисл |
| царска круна, на којој је блистао крст од пет алемова, од којих онај у средини беше крупан као |
| аргита, те Ружа одмах отиде у један кут од собе, спусти се на колена и узе се молити Богу за Ра |
| у руку право и велиш!{S} Кад изађох љут од твоје господе и стадох у оном забрану иза караван-се |
| га на коме је Рајко седео, водио је пут од једних од оних гвоздених вратоца у зиду доле на под |
| ни мислити.</p> <p>Кад се по други пут од њега подиже, Маџарица му пружи један дугачак нож, ко |
| им столовима, изабра један велики плашт од златне тканине, у којој све бели кринови сребрном жи |
| оћи!" рече Рајко, па онда наслони грлић од чутуре на своја уста, убриса га рукавом од кошуље и |
| а," говораше Мартину, "као да је племић од ове старе господске куће.{S} Ковчег од углађене орах |
| загрљаја, него одмаче мало своју главу од лица његова; гледаше му право у очи, за неколико тре |
| ци! “</p> <p>Рајко за тим сврати у прву од оних споредних сувота,те из једног ковчега извади је |
| караван-сераја и кроз разграђену ограду од врљика уђе у један велики забран, који је одмах иза |
| и, азурни зефири с неба просипали дажду од симпатије на све што је живо.{S} И овај мали коњиц с |
| и око лепо срезаних усана прсну у дажду од крупних суза из крупних очију и у гласно јецање.</p> |
| ој погледи падоше на онај ходник у зиду од леве певнице.</p> <p>„Ама ја тебе чеках.{S} Не хтедо |
| у, одведе га пред неки као долап у зиду од кухиње, који кад отвори рекне му: „гледај сад и добр |
| сам себи; „ он то довикује Јовану кнезу од Богдања!{S} Није друго иду с неким Турцима!{S} А ето |
| ш народ вели, да су то љуспе што падају од змајевских панцира, кад се змајеви туку.{S} Биће да |
| ј војсци и Србе драговољце.{S} Откидају од својих уста да сиротињи даду.{S} А кад дође да се би |
| , и управо једине, улице сеоске у алеју од јабланова, опазише једног сељака који, у некакве дуб |
| млађу сестру, лепшу од мене и срећнију од мене!{S} Бар бих се могла понадати да те једнога дан |
| .... хвала ти!“ Одмаче опет главу своју од лица његова, гледаше му опет право у очи, погледима |
| ама!“</p> <p>Зачуше и лавеж паса и вику од људи са свим близу пећине.{S} Стена се опет окрете и |
| емљи једно поред другог на самом уласку од пећине.</p> <p>Старац изашао беше мало пред пећину, |
| колико ти год треба, те да своју земљу од Турчина ослободиш.{S} Бојим се неће ме старац пустит |
| исном хладовином заклони мраморну чесму од сунца, те да у хладу и на миру бистром струјом бруји |
| а велим најбоље је склони се ти у једну од ових одаја, ја да обијем и трећи катанац, да пустим |
| им крстом!{S} О... та дала бих половину од живота, само да тако заједном с тобом изађем пред на |
| судно циганскога типа, обучена у хаљину од љубичасте кадифе, са пуно тешких златних ланаца о вр |
| се журила да заклони велику једну тајну од турских погледа.{S} И ништа се више не зачу.</p> <p> |
| ић пође напред к једном обрваном платну од зидина, које се наслањаше на високу кулу једну.</p> |
| у оном нејасном и несигурном осветљењу од лојане свеће и ватре с огњишта како Маџарица стоји п |
| ластавицу по врату и намешташе јој чупу од гриве изнад чела и тепаше јој нешто маџарски.{S} Кад |
| ваном у оне катанце.{S} Мора бити да су од вајкада били ту намештени па зарђали, јер се прва дв |
| ате у оне крупне црне очи што као да су од црне кадифе, и оне дуге трепавице и оне дуге и право |
| се опет десило једном другом моме брату од стрица, кога смо били звали Сибињанин Јанком...“</p> |
| лице јој се сад окрену право ка кубету од дворане.{S} Нешто шапуташе, па се опет осмејкиваше и |
| ом мишицом носи велику гужву у сиџадету од теркије.</p> <p>— „Не смедох у хану да оставим моје |
| ан пупољак беле руже, а на једном прсту од леве руке златну бурму.{S} Кад отвори врата наиђе на |
| ку да остави онде <pb n="199" /> у куту од собе своју дугу пушку, јер ће му у случају невоље до |
| гаси своју воштаницу и остави је у куту од малих оних врата. „Ко зна колико ће нам дуго требати |
| _C1.4"> <head>4</head> <p>На целом путу од Београда до Крушевца Рајко је био кипео од веселости |
| т батина!“ Пијани гости узеше да кликћу од радости и да пљескају.{S} А млада невеста, сва пребл |
| а, којима и стабло и грање и лишће беху од сувога злата, а жирке његове од сребра, а у многобро |
| хтеде нипошто примити ни поклон у новцу од мене! “ </p> <p>Ударише Маргити сузе.{S} Узе љубити |
| и пови се гипко телом до на саму ивицу од оловна ковчега, само као да боље чује певача и да му |
| же, стапале.{S} Оба младића беху у лицу од изванредне лепоте, али у обојице очи беху дубоко упа |
| аслони лакат од леве руке на узглавницу од Рајкова гуњца, а спусти главу на руку па рече: </p> |
| езима.{S} Маргита дохвати прву скрињицу од сребрне срме, која јој под руку дође, отвори је па у |
| и новцати сребрни талири, што их у Нишу од посланика доби.</p> <p>„Ето, ако си мајстор, искуј м |
| е!{S} Ах, што немам млађу сестру, лепшу од мене и срећнију од мене!{S} Бар бих се могла понадат |
| /p> <p>„Молим те, брацо, је ли жив гроф од Нађ-Бање ? !“</p> <p>— „ Је ли жив?{S} Како да није |
| су дуго стојали пред оном стеном што их од пећине растављаше.{S} Дуго су са све већим напрезање |
| гроб закопана!{S} Чини ми се свисла бих од страха да нисам поред тебе!“</p> <p>— „Не бој се!“ р |
| је Рајко седео, водио је пут од једних од оних гвоздених вратоца у зиду доле на под од дворане |
| уђерска препеченица.{S} Кад је искамџих од калуђера рекоше ми: има јој двадесет и пет година.{S |
| е, патер узе вртити главом; подупре врх од свога дугачког носа кажипрстом; узе се за тим куцати |
| “</p> <p>Рајко је послуша.{S} Оштри врх од копља завуче између горње ивице од врата и њиховог о |
| е; он се окренуо од мене, ја се окренух од њега.{S} Кад Бекри-Бекир узе да ме усијаним клештима |
| е. „Ко зна,“ рече, „можда је мој старац од туге за мном и умр’о?!{S} Волео ме је !“ <pb n="186" |
| рече Манда. — „Па што ти то дете кријеш од мене?!“ „За то што јој је осамнаеста година, а знам |
| ка.{S} Али ја знам да је Хуњадија Јанош од наше горе лист, а знам најбоље по томе, што је праде |
| ран у свакојаке цветове и гране.</p> <p>Од прилике дуж три четвртине круга, а прислоњени уз сам |
| гово казивање маџарској господи.</p> <p>Од урвине старе цркве Лазарице младић пође напред к јед |
| ља маџарска?!“ питаше га она.</p> <p>— „Од запаљених ритова!{S} Како не би?!“ рече Рајко шаљиво |
| том оцу у Вујан!“ рече Рајко.</p> <p>— „Од <hi>тога</hi> нема ништа!“ прихвати Маргита, ударив |
| <p>— „Рајко,“ одговори он; „зову ме и „од Расине Рајко“ јер ми је задруга у Расини.“</p> <p>„Р |
| ву „Страхињом", ван дома је познат као „од Расине Рајко“.{S} Ја га зовем „Амиџа-заде".{S} Млад |
| мајстор?“ питаше Рајко.</p> <p>— „Како ода шта!“ рече Циганин; „мајстор сам од ћеманета; мајст |
| доведоше амо.{S} Рекох Турцима: „док ви одаберете грану и наместите све што треба, ја да се мал |
| светим Јованом, јави нам се и помози да одавде изађемо !“ </p> <p>Нико не одговараше.{S} Зачу с |
| азим ни у коју варош.{S} Мојом ногом ја одавде крочити нећу; мањ да ме понесете силом на рукама |
| нива. .</p> <p>— „Имаш ли што би желела одавде собом да понесеш?"</p> <p>„Баш ништа!{S} Ах, чек |
| се од постеље. „Доста је што могу да је одавде погледам...{S} Знаш како ми је?... као да си ме |
| главом на Циганина. „Хајдмо мало подаље одавде; нећу да женско ухо чује што ћу да ти говорим!</ |
| S} А ти безобразна комедијашице, напоље одавде!“</p> <p>Диже се једна граја, којој се прави зна |
| ав Крушевац.{S} Моја Расина није далеко одавде и имам овде добрих познаника.{S} Распитивах их о |
| о жабу неку!{S} Рајко, молим те, хајдмо одавде! “</p> <p>„Па куда ћемо ?! “ питаше Рајко; „,ја |
| ут који из села у двор води, а сам двор одавде не видимо, јер га заклања она шумица, која је дв |
| ајку; „све бих рекао да си ти онај кога одавно меркам, не би ли нашао себи једнога дана смену н |
| загасито зелене чохе па срмом, која је одавно потамнела, свакојако ишаран, утегао јој беше вит |
| , а после моме пријатељу смуку, који се одазва моме звиждању.{S} Него ви за то и не знате.{S} И |
| вору српскога цара; али се ти њима ниси одазвао.{S} Твој одговор на моје молитве биле су све но |
| ојим сузама, мојим уздасима, симпатички одазивље и само оно стење и камење у порушеноме двору с |
| е опет ходник, <pb n="143" /> или каква одаја.{S} Идем да донесем један буздован те да обијем о |
| еким из књига и листина, којих је једна одаја, рече, доле под земљом пуна пунцата. „Вас двоје с |
| најбоље је склони се ти у једну од ових одаја, ја да обијем и трећи катанац, да пустим змијурин |
| Кад оно Рајко изађе зловољан из њихове одаје, патер узе вртити главом; подупре врх од свога ду |
| н-сераја.{S} Мало час па изађе патер из одаје у ходник и удари се прсима у прса с Рајком.</p> < |
| маџарском господом.{S} У једној широкој одаји посадили се беху сви заједно с патером око сниске |
| нешто са патер Хијеронимијем у најбољој одаји караван-сераја.{S} Мало час па изађе патер из ода |
| ка добивају.{S} Он лежи обично у једној одаји од подземног ходника, у коме сте ви били, а измеђ |
| мога славуја из кавеза!“ И онда отиде у одају иза ковачнице, извади из кавеза птичицу, пољуби ј |
| човека.{S} Окрену цев горе у таваницу и одапе.</p> <p>Пуче пуцањ, погасише се скоро све свеће, |
| сакрити овде у једну кућу коју ја знам, одатле би је моји људи после неколико дана испратили у |
| гледаш на свој двор?{S} Молим те, устај одатле, па ево да се посадимо на зелену траву под оним |
| дарна куја, незадовољна са старим мужем одбегла за младим... хеј, патеру, како се зваше онај ?! |
| !{S} Еј, мој јуначе, од мене је сад већ одбегла и сама сенка од надежде!"</p> <p>— „Немој тако! |
| греши своје душе?“ рече Рајко, па онда одби старчеву руку на десно.</p> <p>Гроф се спотаче, по |
| {S} Ко зна шта је тамо!{S} Пре него што одбијеш и тај трећи катанац, одви мало врхом од копља о |
| ати, јер ми вечерас сви рекоше да је он одбио велике новце <pb n="16" /> које су му неке овдашњ |
| рече: „о часни крсте и свето еванђеље, одбите од мене нечастивог, који ме ето на зло навлачи!“ |
| о свршило, али ето их моји сељаци да ме одбране и измоле. „Немој нам га, беже, амана ти! лепо о |
| е јој пуно озбиљности, али и пуно мирне одважности.{S} Сад се тек Рајку учини да је дивно лепа. |
| прстом у руци, с изразом неке племените одважности и радосног поноса у лицу, благосиљаше два мл |
| ла се и постала суморна.{S} Не хтеде се одвајати од Рајка никако.{S} Седела би поред њега с гла |
| држи!{S} Тешко би нама било да си и њу одвалио!“ рече Маргита па се сва као стресаше. „Ух, пре |
| унила.{S} Баба онда узме грофа за руку, одведе га пред неки као долап у зиду од кухиње, који ка |
| дим и лепим везиром, да вас тобож силом одведе, а сад <pb n="193" /> сте код њега у двору на мо |
| часу веран пријатељ!{S} Пођи пред нама, одведи нас у дворану где је гроф, отвори врата и викни |
| наш господар прве године, кад вас Турци одведоше, није знао шта ће од жалости за вама.{S} Слао |
| чини да види своју суђеницу.{S} Гроф се одвезао у Арад с Мартином, коме је све причао како је б |
| е боље повадише <pb n="156" /> пешкире, одвезаше сребрне грошеве, те све један по један на сиџа |
| тро је мало рукама својим и чешагијом и одвео је на једну ледину у присоју испод града.{S} Кад |
| мо право Циганину, везаћемо га, њу ћемо одвести па је сакрити овде у једну кућу коју ја знам, о |
| е него што одбијеш и тај трећи катанац, одви мало врхом од копља ова врата, да видимо има ли св |
| њиховог оквира и не без јаког напрезања одви је од прилике за пола палца.</p> <p>Никакав зрак с |
| ораше сам у себи.</p> <p>И не могаше да одвоји очи од ње.{S} Учини му се да тек сад први пут ви |
| угим пољупцем, као да јој тешко беше да одвоји уста своја од његових.{S} Дрхтала је од милине.{ |
| е!{S} Не види пророк ноћу!{S} Него дед’ одврни ти то па да сркнемо за срећна наша ортаклука!“</ |
| аклука!“</p> <p>— „Да знаш да је не бих одврнуо да није за хатар нашем ортаклуку!“</p> <p>Посад |
| ру подаље од огњишта и мехова.{S} Рајко одврте чутуру и додаде је Бекри-Бекиру.{S} Циганин пром |
| {S} Сузе његове кануше на гусле, те ове одвугнуше.{S} Млади гуслар виде каква туга мори срце у |
| нашега старца или убили или у Крушевац одвукли да га у тамницу баце, ил’ у прогон у Анадол пош |
| ше Цигани свирачи, утекоше гости, Манда одвуче старца и кћер, и кроз два или три тренутка не ос |
| атише за руке и помогоше Циганину да је одвуче к чатрљи.</p> <p>За неколико тренутака цела она |
| устаде, узе своју кћер љутито за руку и одвуче је и посади на њено прво место.</p> <p>Маргити, |
| а воду у ковачницу и тек поче упорно да одговара Циганину на његову вику, а зачу се на вратима |
| смејем кад помислим каквим немаром свет одговара нашој марљивости.{S} Ето роса пада, вода бруји |
| ведена, и у гипкој покретљивости, којом одговараху сваком покрету душе и срца, — са деликатно с |
| </p> <p>„Маргита, грофица од Нађ-Бање!“ одговараше она опет мирно.</p> <p>Циганин дохвати један |
| зи да одавде изађемо !“ </p> <p>Нико не одговараше.{S} Зачу се само као неко тихо звиждање или |
| та.</p> <p>— „Не, не, чуо сам ја добро; одговор је био: <hi>живога Бога! </hi> Ми ћемо ево у им |
| ри онакву клетву.{S} Него на све то сав одговор бејаше, што сад као нека пуна зобница удараше о |
| ене: „живога Бога!“ И не треба нам бољи одговор.{S} Не бојмо се!“</p> <p>„Учинило ти се.{S} Одј |
| а; али се ти њима ниси одазвао.{S} Твој одговор на моје молитве биле су све нове и све страшниј |
| ад лепша?“</p> <p>Али не дочека Рајкова одговора.{S} Као да је жеравицу на главу ставила, тако |
| не њене речи, и не могаше одмах да нађе одговора; а кад га нађе, не смеде уста да отвори, кад в |
| {S} И ако нисам могла у старцу да нађем одговора чежњи својој, знала сам шта ми је дужност.{S} |
| месец, а пола ноћи лако ћемо дочекати! одговори Циганин. „Валах, баш да <pb n="43" /> огледнем |
| ска!{S} Може бити да су већ у Стамболу! одговори јој Рајко.</p> <p>Маргита притегну узде па уст |
| и поклон царевом чаушбаши, слушам га! “ одговори Циганин понизно.</p> <p>Доиста ућутка се плач |
| сторе!“</p> <p>„Алахразусум, ефендија!“ одговори Циганин па испаде на праг.</p> <p>— „Питах тво |
| о.</p> <p>„Вера!{S} Тврда турска вера!“ одговори Циганин.</p> <p>„Ево да ти кажем!“ Узе Рајко д |
| мом?“ запита мој стриц. „Нико! сам је!“ одговори наш Краљевић Марко. „Јеси ли му се понудио да |
| трепетом и шапутом.</p> <p>„Видех је!“ одговори она.</p> <pb n="59" /> <p>— „То си ти!“ рече ј |
| ћу?{S} Баш ћу ти све по истини казати!“ одговори Рајко.</p> <p>Накашља се старац и два и три пу |
| гао продати?!“</p> <p>„Шта те ја знам!“ одговори Рајко. „У нас се крштене душе не продају, а сл |
| овде у двору? — Како да није у двору!“ одговори сељак, па се опет насмеја.</p> <p>„А што вам ј |
| име?“ запита га она.</p> <p>— „Рајко,“ одговори он; „зову ме и „од Расине Рајко“ јер ми је зад |
| им шапутом на ухо.</p> <p>— „Не чујем?“ одговори он тако исто шапутом.</p> <p>„О, ја их чујем!{ |
| ено.{S} Од многог поноса никоме лепо да одговори, а најгоре мени своме господару!“</p> <p>„Ама |
| се ослободила да запитам. „Твој спас!“ одговорила би она...“</p> <p>„Чекај, молим те,“ упаде ј |
| усти нека опет сине јуначко срце и нека одгони тај облачак!“</p> <p>„Немој кћери моја!“ прихват |
| итине, скиде њену руку са рамена свога, одгурну је обема рукама својим, али тихо, од себе, и кр |
| риском, који срце параше, јурну к њима, одгурну чауше и јаничаре натприродном снагом, коју само |
| јко изненађен, па је руком тихо од себе одгурну. „Како да закољем човека и пијана и везана?!{S} |
| х!“ рече бег презриво, па уста те ногом одгурну оне грошеве. „Носите те сребрне паре, требаће в |
| о шапуташе на ухо, али је он нестрпљиво одгурну и рече: „торњај се од мене, црна сотоно, не зна |
| ље је!“ И онда сељак, све подскакујући, оде у село да нађе, ако може, своју кућу.</p> <p>„Рекао |
| а оправити, натоварити и кући отерати!“ Оде сиромах Марко без речи и вечере.{S} Него то је још |
| већ — појаха својега лабуда, поседе га оде у Косово!"</p> <p>— „Куд се ти заносиш, мој братац! |
| е ми и с Богом остајте!“ </p> <p>И онда оде право у коњушницу да опреми своју сиву ластавицу.</ |
| жемо ли се у собу вратити!"</p> <p>Ружа оде до врата од оне спаваће собе, ошкрину их, завири и |
| огледам мало своју ластавицу!“</p> <p>И оде к ластавици.{S} А Маргита се огрну његовом црвеном |
| е „свадба била па се раставила, — сваки оде своме завичају, — оста Јанко на бијелој кули, — и с |
| де косе, округла, мрка и зажарена лица, одевен у богато маџарско руво, са широким златним пасом |
| а, белом на округло поткресаном брадом, одевен у китњасто руво маџарско, с високим орловим перо |
| репак човек са проседом брадом и косом, одевен у угарско руво од загасите чохе, уђе у собу.{S} |
| рски у жутим шалварама и црвеном јелеку одевена била.</p> <p>Дотрча Циганин с чекићем у руци, с |
| иромах је и дрхће за паром.{S} Дајте да одем да га питам за које би је паре предао вама да је п |
| ао прст, па син навалио да се што пре и одене и огреје. „Јеси ли ти онај светац о коме луда рај |
| јко радосно узбуђен; „чу ли госпођо шта одзив рене: „живога Бога!“ И не треба нам бољи одговор. |
| еко дрвеће, Рајко рече Маргити:</p> <p>„Одјахуј, па хајдмо у скелу!“</p> <p>Она уведе ластавицу |
| внику!“ Дадоше ми неке љуте арамије.{S} Одјездисмо преко границе, и ударисмо ноћу на двор Нађ-Б |
| Не бојмо се!“</p> <p>„Учинило ти се.{S} Одјек је поновио само твоје речи!“ говораше му Маргита. |
| крило гавраново преливаху у тамноплаве одјеке.{S} На обнаженом повисоком врату савио се један |
| ар.{S} А кад чу како Рајко узе викати и одјеке изазивати, и кад га виде како баци шубару у вис, |
| е.{S} Изгуби се и последње неразговетно одјекивање говора људског у даљини.{S} Савршена тишина, |
| као да из сваког оног оклопа уз зидине одјекиваше узвик: „напред, напред!“</p> <p>Маргита не б |
| нање, кад год би појачана вика у пећини одјекнула у јачем куцању срца њеног.</p> <p>И Рајко се |
| ворове гусле под прстима правог песника одјекнуле би по неком причом, бистре ове воде, и по где |
| и лице рукама и — побеже од Маргите.{S} Одјури све на прстима кроз дворану право к мрамору, на |
| го је тамо остала.{S} Ружа, пуна бриге, одлажаше чешће све на прстима к закључаним вратима од с |
| изу ње пролажасмо.{S} Цар је врло често одлазио својој цркви да проведе по који дан.{S} А опет |
| ах, што са меким шумом лептирових крила одлеташе са полурастављених усана Маргитиних.</p> <p>Ра |
| е и једва дисаше.{S} Као да јој је душа одлетела у ројеве звезда, да тамо тражи звезду Рајкову. |
| кама те овај паде на земљу, а клеште му одлетеше под мехове.</p> <p>Рајко му клече на прса и до |
| прихватив ибрик из њених руку, мало га одли, подиже у вис и рече тихо:</p> <p>„Пун ибрик, пуна |
| е прихвати.{S} Она се жудно напи млека, одломи један комадић погаче, па поче да једе с њоме лип |
| ве згоде.{S} Уђоше у Ниш са већ готовом одлуком да се с њиме растају. </p> <p>Кад се вратише са |
| беху Бан Страхиња и Краљевић Марко.{S} Одлучио се да, чим се господа у Нишу мало поодморе, иза |
| му Маргита, која беше подалеко од њега одмакла, отварајући овде и онде по неко ново аковче.{S} |
| о ухо чује што ћу да ти говорим!</p> <p>Одмакоше се подаље од ковачнице на зелену ледину. </p> |
| , и мораде се сваки час устављати да се одмара.{S} Одмарајући се ношаше се све тужнијим и тужни |
| се сваки час устављати да се одмара.{S} Одмарајући се ношаше се све тужнијим и тужнијим мислима |
| атара, онда се носачи почешће и подуже одмараху.{S} Свитало је кад су стигли на вис на оно мес |
| хтела ни онда, па си морала!{S} Хајде, одмах, брзо, скидај се до појаса!“</p> <p>„Уби ме, сеци |
| ђа кћи Сокица!“ прихвати мој Мартин.{S} Одмах дај Манду овамо. „Има ли твоја Сокица младеж на л |
| елеџију, и ево ну носи сребрн талир, да одмах дође да нас превезе! “</p> <p>Сељаче није никада |
| нека им обећа што год затраже, само да одмах дођу!{S} А ти сам врати се амо и викни Ружу своју |
| н прими у своје господске руке, па онда одмах збогом.{S} Ваља ми се враћати брзо светом оцу у В |
| видно изненађен онаким питањем, па онда одмах мирно настави: „биће да су то цеви од каквог стар |
| "215" /> је преклињаше Маргита, те Ружа одмах отиде у један кут од собе, спусти се на колена и |
| награди.{S} А ја знам како ће.{S} Нека одмах купи јунаке драговољце, нека их наоружа и нека ти |
| господа замолише да се Рајко не отпушта одмах, него да на његово понашање сви мотре, па у Нишу |
| а но што је била она у капели.{S} Хтеде одмах да пође да види откуда та светлост.{S} Али се поб |
| пуних боца.</p> <p>Кад се на капију уђе одмах с лева била је сниска једна кућица, у којој је ст |
| љика уђе у један велики забран, који је одмах иза коњушница почињао.{S} Погледа у звездано небо |
| ма само што не проговоре: ето њих двоје одмах иза ове стене!{S} Па онда појуре <pb n="154" /> н |
| усти скелу низ Мораву.</p> <p>Њих двоје одмах се прихватише уз једно брдо.{S} Кад изађоше на вр |
| Твој слуга и твоје псето познали су ме одмах!...{S} Господо, зар нико од вас не може да ме поз |
| о дише, и да је заспала.{S} Не хтеде се одмах прекидати да је наглим прекидом не би разбудио, н |
| ац изашао беше мало пред пећину, али се одмах врати.</p> <p>„Примичу се скотови!“ рече он не то |
| , кнегиња, што ли?{S} Вала могло јој се одмах видети и по очима, и по лицу, и по стасу, и по кр |
| ло збунио на оне њене речи, и не могаше одмах да нађе одговора; а кад га нађе, не смеде уста да |
| о се у мраку три пута беше прекрстио, и одмах дође к себи.{S} Сад га гану њен жалостив глас.</p |
| етлост без тебе.{S} Ходи!“ рече Рајко и одмах пође напред.</p> <p>Узани ходник у зиду савијаше |
| и поведе. „Мартине, преклињем те, пошљи одмах овог часа твога Мишка на коњу у Сегедин, <pb n="2 |
| емамо тога овде, госпођо!"</p> <p>Пошљи одмах у Сегедин нека се тамо у српскоме крају потражи.{ |
| ој да ти је тешко, добри оче; ево ће ми одмах лакнути!{S} Него... шта је то?!“ рече Маргита сва |
| тргао.{S} Али, молим те, Ружо, казуј ми одмах све шта је и како је?!“ говораше Маргита са нешто |
| b n="53" /> <p>Видим ја, хоће мој ортак одмах велики чардаш!{S} Чујеш, Маџарице бесна?“</p> <p> |
| већ смучило !{S} И кад год је намиришем одмах ми се смучи, и да не сркнем просто да цркнем!“</p |
| неста зебње у Рајка и у Маргите.{S} Он одмах скиде шубару и приђе к руци старчевој.{S} Маргита |
| н очајавајући.</p> <p>„Нема друго, него одмах сад ја идем да растурим лажне пријатеље.{S} Ако м |
| право, марш са моје земље!“ То је било одмах после Васкрса.{S} Послаше тобож некога у Цариград |
| , а некмо ли једна Циганчица!{S} Хајдмо одмах к њему !{S} Нема места данас сузи од жалости, нег |
| нагло да бледи и жути.</p> <p>— „Хајдмо одмах у другу собу!“ рече Маргита блеђа и од самог рање |
| одаји се таквим мислима, него да пођемо одмах да тражимо излаза из овога подземнога двора.{S} А |
| 2.10"> <head>10</head> <p>Рајко није то одмах ни опазио, него казиваше песму и даље.{S} Али кад |
| си ти видео цара Душана, те да га можеш одмах да познаш?...{S} Него ходи да видиш нешто много л |
| оних заватина у потоку ?!“ рече Марко. „Одмах сикиру у руку, једно осје на раме, па право у луг |
| промуцав тихо: „збогом!.... хвала ти!“ Одмаче опет главу своју од лица његова, гледаше му опет |
| а га не пушташе из свога загрљаја, него одмаче мало своју главу од лица његова; гледаше му прав |
| /> подузела.{S} Маргита се није од њега одмицала.{S} Нареди те јој Ружа извади из ормана најтањ |
| /p> <p>„Умориће се те нећемо моћи путем одмицати; него да је зовнемо да седи с нама на миру док |
| Мартин дадоше једно другом миг да се не одмичу далеко и да се брзо врате.{S} Управо је и не губ |
| господа да се врате у караван-серај на одмор! “ </p> <p>— „Имао бих ја овде вама пуно да казуј |
| d> <p>Путовали су цео тај дан скоро без одмора, јер оно нешто мало времена што проведоше под је |
| ти под главу да имаш.{S} Лези ту па се одмори и испавај док нам старац не дође.{S} А ја ћу ено |
| ећу ни ја да спавам, хоћу само кости да одморим.{S} Седи ту спроћу мене на том ковчегу преко пу |
| ка пред царем Душаном.{S} Лећи ћу да се одморим, али заспати нећу, а чим чујем старца доћи ћу д |
| ковчега горе, па да се мало прихватиш и одмориш, а у том ће ваља да и старац доћи по нас!“</p> |
| , једва <pb n="69" /> да се могло звати одмором.{S} Жураху се да још за видела изађу на један в |
| а сам бира стазу, коњ би га сам од себе однео на место где је остава.{S} Рад бих био да огледам |
| ветар духнуо па их као плеву и прашину однео!...{S} Знате како је то чудно било.{S} Ја стојим |
| и кринови сребрном жицом извезени беху; однесе га и простре пред мрамором на коме стари деспот |
| е моја!“ рече опет са тешким уздахом, и однесе је у велику дворану.</p> <pb n="151" /> <p>Тамо |
| а! “</p> <p>Подиже је у своме наручју и однесе је као што би млад пастир јагње понео.{S} Она са |
| вараш са царем змајским и да те змајеви однесу на крилима својим у Вилиндар, где пробавиш понек |
| е успавану љубе, нека те нежно миловану однесу старом Дунаву, Дунаво ће те изнети на песак земљ |
| јстора дуго остати, а неко може доћи па однети и теркије и чутуру !“ рече Рајко као да му објас |
| свежим поветарцем, који оживљава и умор односи, није тешко бити испосник, и баш је слатко бити |
| ладићу и потапка га по рамену као да му одобрава.</p> <p>„Е баш ми је жао, што нас двојица не м |
| слуша свога господара, ал’ је теже срцу одолети, <pb n="8" /> да не иде на бој на Косово, већ — |
| } Учини му се шта више као да неко пипа одонуд врата, као да се нека рука полагано пружаше уз њ |
| таваницу, а ја кроз таваницу у облаке, одох, одох у облаке, залута моје ћемане, изгуби се Борч |
| ицу, а ја кроз таваницу у облаке, одох, одох у облаке, залута моје ћемане, изгуби се Борчија, и |
| :id="SRP18920_C1.7"> <head>7</head> <p>„Одох право к Турцима!“ причаше Циганин даље. „Изађох пр |
| бог тебе не заметне кавга с Турцима, па одоше својим послом!{S} А ја рекох да огледам да ти пос |
| лих у каквом сам добру и на каквој нези одрасла, каква сам госпођа била и куда ето доспех, ја п |
| p> <p>Она уведе ластавицу у скелу а он, одрешив уже од коца, отисну је, скочи у њу, зграби оба |
| Требало би времена док би га и ко други одрешио, а већ сам да се из тако чврстих веза измигољи |
| рада.{S} Уз ту зидину, која се прилично одржала, прислоњена је била овде и онде по која сиротињ |
| зависило хоће ли се истом закључени мир одржати или не.{S} Султан је пратио из свога сараја Хас |
| нове муке, умори ме лаганом смрћу, само одржи њега и подигни га, и сачувај га онима, који су ње |
| или вина ил’ ракије, дај ако се може да одржимо живот, који се у госпође гаси!“ </p> </div> <di |
| ако би он дао своју главу, на оном пању одсећи, ако оно није цар Душан. „За ово,“ рече показују |
| е и даље.{S} Сунце је већ било прилично одскочило кад угледах реку. „'Го ће бити Морава!“ рекох |
| лоњачи жена већ у годинама, црне масти, одсудно циганскога типа, обучена у хаљину од љубичасте |
| велики!“ говораше она упорно и са свим одсудно.</p> <p>— „Комшија!“ прихвати Рајко; „молим те |
| вореним чељустима и са мало спуштеним и одуженим вратом, које густа грива покриваше.{S} Иза њих |
| <p>Узалуд и Мартин и Ружа наваљиваху да одустане од свега тога. „Немојте тако!“ говораше им она |
| ела та прилика, и онај јунак са изразом одушевљења у лицу, и онај ватрени коњиц, беху тако пуни |
| јита делија; бојим се кад <pb n="47" /> ожедниш дигнућеш чету на манастир па га опљачкати, те ћ |
| } Хоћеш да ти кажем једну како се Јанко оженио?...{S} Хајде баш!...“ И онда Рајко поче лаганим |
| а!{S} Нисам слушао да се и по трећи пут оженио !{S} Ово мора да је нека пометња!</p> <p>Хасан З |
| тек сад срећан да буде, јер ће се убрзо оженити младом и лепом девојком, истина од простог рода |
| крилу, ижљубила сам је и ево ме сад са оживелим и храбрим срцем!{S} Не знаш ти како је она доб |
| ном, и са овако свежим поветарцем, који оживљава и умор односи, није тешко бити испосник, и баш |
| /> мелем-поветарцем планинским, Маргита оживљаваше као цветак, који је од жеђи на суши клонуо б |
| сад не скидаше поглед са њеног осмехом озареног лица а саму себи говораше: „смеје се мојој неу |
| затрепташе топлом ватром, а лице јој се озари новим осмехом.</p> <p>— „Хе хе хе !“ насмеја се с |
| ако је господствен овај старац, како је озбиљан и тужан!{S} Како се невесео загледао у младог г |
| имље!“ прихвати Рајко исто тако сетан и озбиљан; „није вајде, ваља да гледамо шта ћемо. <pb n=" |
| ли које су биле више снови на јави него озбиљне и хладне мисли.{S} Али пре но што је сагледао М |
| би се онда стари Турчин својим мирним и озбиљним лицем окренуо маџарској господи и показујући р |
| 75" /> <p>Маргита говораше то полагано, озбиљно, свечано, готово и нешто мало тужно.{S} Гледаше |
| . заклињем се!“ говораше Маргита мирно, озбиљно и свечано.{S} Учини се Рајку да јој глас никада |
| .</p> <p>„Мартине,“ говораше му Маргита озбиљно и свечано; „био си нам свагда веран слуга.{S} Т |
| ргита се ту устави.{S} Ћуташе и гледаше озбиљно и невесело преда се; бејаше мало побледела а уг |
| “</p> <p>„Вала госпођо!“ прихвати Рајко озбиљно и невесело, „тешко је да се говори о ономе што |
| пустињи!{S} Бојим се само да теби, тако озбиљном младом човеку, наша маџарска весеља не додијај |
| се, подигла главу у вис, лице јој пуно озбиљности, али и пуно мирне одважности.{S} Сад се тек |
| од Нађ-Бање кроз последња два века.{S} Озго са таванице спуштао се многокраки позлаћени светња |
| изао и будио успаване људе на посао.{S} Озго испод зидина градских зачу се куцкање чекића о нак |
| е!“</p> <p>„О, Рајко, Рајко!“ викаше га озго Маргита.</p> <p>Онога часа заборави своју слутњу.{ |
| ждах, звиждах, док ти се поче да котрља озго са рушевина понека цигла, па камен; пови се коров, |
| шарену гомилу, која се полагано креташе озго са града.{S} Кад се свита мало примаче, она се жен |
| ом, онда један старачки а промукли глас озго <pb n="201" /> са зачеља закреча несигурно: „наш б |
| се уставише и занемеше од чуда.</p> <p>Озго са сред среде свода спуштао се један гвозден ланац |
| и пређе те се заклони за чесму.</p> <p>Озго са брда долазила је једна млада жена, права и вита |
| у лицу. „Бога ми, ово иде нека ломњава оздо уз планину!“ рече он.</p> <p>„Јесте, синко!{S} Баш |
| копали?{S} Та ово је маскарада!“ викаше оздо иза стола један од млађе господе, који се још не б |
| оварали кад поче да свита и кад стигоше оздо из села два сељака с хлебом и вином.</p> <p>Тежак |
| врата.{S} У том викнуше Рајка јаничари оздо од свите, те он похита за њима.{S} Кад већ сиђе к |
| ја сам већ ударио белеге које ће сељаци оздо из села видети и разумети.{S} Кроз сат или два доћ |
| „ој, хој,хој, Јоване... море Јоване... ој, чујеш ли Јоване!{S} Моли бега да савијемо у лево да |
| зачу вика једног громогласног сељака: „ој, хој,хој, Јоване... море Јоване... ој, чујеш ли Јова |
| да као уз гусле попева:</p> <quote> <l>„Ој, Маргито, моја верна љубо!</l> <l>Додај мени крстата |
| аспала, и увек би видео њена два велика ока како бистро и бодро светлуцају. <pb n="64" /></p> < |
| евне топлоте, као да нису два девојачка ока, него само две црне маслинке.{S} Није имала венац н |
| ге веђе лепо се повијају изнад два црна ока, која свагда право гледају; из њих светао отворен п |
| p>А на путу до Ниша сви погледаху испод ока к Рајку.{S} Она очевидна промена у његовом понашању |
| адију, те да је као неку цркву тамњаном окади.{S} На све то и на сваку ситницу обраћао је он па |
| плијим сузама облити ни дубљим уздасима окадити.</p> <p>Кад је силом подигоше, она кроз сузе и |
| јој приђе, и обасу јој руке пољупцима и окваси понеком сузом.</p> <p>„Мартине,“ говораше му Мар |
| е између горње ивице од врата и њиховог оквира и не без јаког напрезања одви је од прилике за п |
| рпска мајка, ни твоја српска сеја да те оките, ево ти један стручак од баба Станије, старе и си |
| остива госпођа грофица хоће да босиљком окити једног сиромашка Србина младог, онда ево овај бок |
| во <pb n="114" /> као да из сваког оног оклопа уз зидине одјекиваше узвик: „напред, напред!“</p |
| врата беху уза зид прислоњени гвоздени оклопи са шлемовима и са дугим копљима у гвозденим рука |
| гуњцем и да поред њега седи Маргита.{S} Оклопила руке на своја колена, па га чисто покриваше ка |
| овога знамења стојао је по један висок оклопник, са сребрним оклопом на прсима, са сребрним шл |
| не дође.{S} А ја ћу ено тамо поред оног оклопника пред царем Душаном.{S} Лећи ћу да се одморим, |
| другој руци.{S} А на пола хвата од ових оклопника беху два повисока млада раста, којима и стабл |
| .{S} Изгледало је као да су се џиновски оклопници, у пуноме ратничком округу, поређали један до |
| је по један висок оклопник, са сребрним оклопом на прсима, са сребрним шлемом на глави, са среб |
| ироке сребрне мамузе, — био је средина, око које се она гомила повијала час напред, час на десн |
| а још брже натраг к <pb n="189" /> њој, око ње, уз њу, па онда јурну к степеници, која је из дв |
| , и лево и десно удараше <pb n="135" /> око себе, као да се бори с неким невидљивим џином. „Лаж |
| па разговараху о ономе што се збило.{S} Око неко доба <pb n="15" /> Рајко закуца на вратима и п |
| покида сав други босиљак и разастре га око главе Рајкове као венац.</p> <p>Ружа је гледаше сам |
| .{S} Погледа по звезданом небу, погледа око себе, погледа у Рајка и онда тихо и разнежено рече: |
| застираше брда и поља пред њима и свуда око њих.{S} У даљини мало на десно и право пред њима не |
| е, посадио све задругаре по столичицама око огњишта, пустио и женскадију да стане иза мушкиња, |
| хоћеш, али си ти Рајко човек, који има око за оно што је лепо и господско!{S} Та стена горе из |
| к себи.{S} Гледаше пуно отвореним очима око себе, загледа се подуго у Маргиту, па јој врло тихи |
| а. </p> <p>Маргити се поче да стеже лед око срца, кад опази да нигде у селу нема свеће или ватр |
| а већина их је седела уз дрвене столове око остатака од печених јагањаца и око још пуних боца.< |
| очима узме да сипље благу ватру на све око себе, те све затрепти од радости и од топлоте!"</p> |
| веног <pb n="120" /> мерџана, што га је око врата носила, био је раскинут и спуштао се у снежно |
| говориш као да си видовита.{S} Овде је око нас по земљи пуно пљоскица од лискуна, а наш народ |
| ормана најтање свилене тканине, које је око врата и на својим грудима носила, па их, натопљене |
| ре, који се пружаху на све стране докле око допираше; час би опет скочила у остатак од градског |
| не Турци стегоше; витлају голе јатагане око моје главе; „казуј где су?“ веле: „сакрио си их овд |
| се право у вис, ваља да од какве ватре око које се беху чобани искупили.{S} Рајко гледаше целу |
| } Цар је имао на глави шлем, по коме се око чела повијао царски венац; у левој руци држао је кр |
| у, приложи цркви што ко може, искупи се око гуслара да чује: како је Марко укинуо свадбарину, к |
| ми од једног кујунџије лонче, у коме ће око по ноћи сребро да топе.{S} И растадоше се оба задов |
| љуља се и повија се, али му се све поче око њега да окреће и несвестица га обузе, из које прену |
| час на десно, час на лево.{S} Уз њега и око њега било је још неколико млађих људи у маџарској н |
| лове око остатака од печених јагањаца и око још пуних боца.</p> <p>Кад се на капију уђе одмах с |
| елике чутуре.{S} Све то метну пред њу и око ње и наваљиваше на њу да се прихвати.{S} Она се жуд |
| онда, радосно лајући, узе подскакивати око ње.{S} Лизаше јој час руке, час обућу, па онда као |
| све ово, госпођо?!{S} Овај се свет врти око нене.{S} Ништа ти га не разумем.{S} Што ти је те је |
| аргита и онда оно севање од узбуђености око лепо срезаних усана прсну у дажду од крупних суза и |
| p> <pb n="50" /> <p>Кад кошеви и сењаци око двора букнуше у пламен и кад ми вичући „Алах—Алах!“ |
| <p>— „Ружо!“ рече јој Маргита, паде јој око врата и пољуби је у образ; Ружо, моја драга и добра |
| посадили се беху сви заједно с патером око сниске једне софре, притиснуте кондирима са црвеним |
| ишаран, утегао јој беше витки стас њен око паса, али мало на више свилена пупад као да нису см |
| и, искупи нас стриц све и старо и младо око огњишта, изведе Марка на среду те пред свима: „прош |
| те, госпођо да разгледамо све ово чудо око нас!“ рече јој Рајко, па онда с њоме заједно сиђе с |
| госпођо од толиких баштина, еј девојко око које су се највећа господа маџарска и највећи наши |
| дан, па и живот, чим пусти да му женско око срце запали, а рука његова обгрли <pb n="161" /> же |
| х стене и седе, прикупив кабаницу добро око себе, загледа се у оне далеке ватре и пусти се у сл |
| мо нека тиха месечина.{S} Све оно блато око њега блеђаше пред њеном лепотом, и мало по мало па |
| ече Маргита.</p> <p>Узеше да разгледају око себе.{S} У округлој зидини од дворане било је двана |
| Ту се Рајко мало устави; поћута, али му око усана обиграваше осмех, те га издаваше да мисли на |
| три трпезе, могло би да осветли дворану око себе.</p> <p>С једне и с друге стране ове три трпез |
| <p>Доле се посадише на шареном сиџадету око једног белог убруса, на који Рајко положио беше неш |
| , него је то сабор од сељака искупљених око једног грма!{S} И његова највећа мука, коју мучи, н |
| она брзо; „не смејем се теби, који имаш око да спазиш цвет, него се <pb n="37" /> смејем кад по |
| у двор!“ викну Маргита кочијашу.</p> <p>Око дворишта од двора повлачио се један јарак, који је |
| нека невидљива рука откова срце моје од окова у које га је страх везао био; моја памет, која ма |
| руку један велики воловски рог, сребром окован а пун вина, који беше дохватио да напије здравиц |
| се у некаквом гвозденом кавезу, па још окована у ланце по ногама и по рукама.{S} Молила сам се |
| p> <p>Рајко једним кроком дође до њих. „Окована су гвожђем!“ рече, „али нису забрављена!“ Повуч |
| корицама и икона у злато и драго камење окованих.{S} Она мало нижа трпеза у зачељу била је од у |
| хоће у небо да носи оно велико у злато оковано еванђеље, што му по крилима положено беше.</p> |
| е и само се светлуцаху златни и сребрни окови на по некима од њих.{S} Владала је нека света тиш |
| /> черзи и родила.{S} Од тешких мука у оковима била сам стала сама кожа и кост.{S} Он навали д |
| нас!{S} Како је лепа и мирисна сва ова околина!{S} Чисто бих волела да овде слатко заспим, па |
| ете се Маргита Рајку раздрагана лепотом околине, „бадава, говори ти што хоћеш, али си ти Рајко |
| ја и његови људи даваху абер сељанима у околини, да им је нека велика невоља.</p> <p>„Вала, гос |
| свој прилици мио им беше онај поглед на околину.{S} Рајко прекиде њихов разговор, дотакнув пате |
| угама: сад мени за љубав пођите овуда у околину и наберите пољска цвећа.{S} Хоћу да сваки од ва |
| е она добра!{S} Кад се Бог није хтео да окрене на моје толике молитве и кад ни један светац не |
| а клецнем; она на лево пође, на лево се окренем и ја; она десно, десно и ја, као сунцокрет за с |
| да је грехота убијати пијана човека.{S} Окрену цев горе у таваницу и одапе.</p> <p>Пуче пуцањ, |
| Пови се мало на десно и лице јој се сад окрену право ка кубету од дворане.{S} Нешто шапуташе, п |
| ајем а час да га не познајем.{S} Поп се окрену њему па га запита: хоћеш ли да узмеш ову жену се |
| им кћери моја!“ па је узе за обе руке и окрену лицем к ватри, те је са пуно очинског саучешћа г |
| е би залутао.{S} А чим поче да свиће он окрену на лево и подаље од колског пута те кроз њиве и |
| „Шта оно рече?“ питаше старац посланик, окренув се млађој господи из своје свите; „шта оно рече |
| ије авет!“ рече Рајко са свим поуздано, окренув се Маргити; „да је авет утекла би!{S} А <pb n=" |
| ица.{S} Она је моја робиња!{S}" Па онда окренув се к младој жени викну јој оштро: „ха, бре, Маџ |
| нутака, па се <pb n="85" /> онда диже и окренув се Рајку и Маргити запита их: „шта мислите?“</p |
| говорили.{S} Он би се само овда и онда окренуо да погледа да ли млада Маџарица није у седлу за |
| т срца његова ускипела би и Рајко би се окренуо чаушбаши :</p> <p>„Честити чаушбашо, тако ти ср |
| ти да види моје муке и моје сузе; он се окренуо од мене, ја се окренух од њега.{S} Кад Бекри-Бе |
| стојао си сам мало по више ове чесме; и окренуо си се био и гледао к мени.{S} Имао си дугу пушк |
| и Турчин својим мирним и озбиљним лицем окренуо маџарској господи и показујући руком на младог |
| јем вику неку и лавеж паса у даљини.{S} Окренух се и имадох шта да видим!{S} Чета Турака на коњ |
| моје сузе; он се окренуо од мене, ја се окренух од њега.{S} Кад Бекри-Бекир узе да ме усијаним |
| прелетеше погледима ове столове, па се окренуше к средини дворане и њеном зачељу.</p> <p>По ср |
| ле и сваке ружне помисли.{S} Срце ми се окрепи и радосно куца кад сам себи кажем: јесте, хоћу д |
| је неколико корачаја испред свите ишао, окрете се и једним скоком скочи до ње и до посланика.{S |
| Циганчицу.{S} Стадоше му очи на њој.{S} Окрете се Мартину, који је био с њиме, па рече: „ето је |
| {S} Отвори очи и гледаше у таваницу.{S} Окрете главу и виде како Маргита стоји поред њега, а кр |
| тиху своју хармонију.</p> <p>„Бадава,“ окрете се Маргита Рајку раздрагана лепотом околине, „ба |
| заповедате!" прихвати Рајко, па се онда окрете и рече нешто на турски Хасан-аги Зулуфлији, и по |
| ви се и опет ослушкиваше.{S} Па се онда окрете према старцу и Рајку, бледа као крпа, отворила у |
| оно, не знам те шта мумлаш!“ па се онда окрете гостима и поче што јасније могаше:</p> <p>„Сви з |
| Маџарице, казуј шта си ти?!“</p> <p>Она окрете главу према њима па рече са свим мирно:</p> <p>„ |
| енглер-бег?!“ рече пијани старац, па се окрете према Рајку и гледаше га за неколико тренутака.< |
| е као да јој дође наступ од грознице, и окрете главу на другу страну.</p> <p>Циганин устаде па |
| њима.{S} Кад већ сиђе к чесми, стаде и окрете се.{S} Пред чатрљом Циганиновом стајала је као к |
| дух је јак, “ па онда чисто са очајањем окрете се старцу: „бадава, оче, не знам ти ја то!{S} А |
| нинове.{S} Па онда једним живим напором окрете Циганина на прса и мало по мало и не без муке, в |
| са свим близу пећине.{S} Стена се опет окрете и паде на земљу са већом силином но пре, као да |
| дне мајке и умешношћу једне танкоруке и окретне девојке, она обема рукама миловаше ластавицу по |
| тина мозак дохвати...{S} Ова ми се соба окреће...{S} Госпођо, где је Маргита ?“ „Ево Маргите по |
| вија се, али му се све поче око њега да окреће и несвестица га обузе, из које прену тек кад зај |
| стари гроф, и она му се дворана поче да окреће. „Шта то рече Мартин?!“ питаше он час младу Цига |
| ше мало повио налево унатраг, као да се окреће к јунацима својим и као да им кроз отворена свој |
| стиви; избуљио очи па их све у ковитлац окреће, дркће му црна кожа на образима, искезио зубе, п |
| ачи стари гроф, седе браде и седе косе, округла, мрка и зажарена лица, одевен у богато маџарско |
| их уста.{S} Лице му је било обликом као округла јабука, која се слила у нешто мало дужу но ширу |
| старац, — с руменим образима, белом на округло поткресаном брадом, одевен у китњасто руво маџа |
| > <p>Узеше да разгледају око себе.{S} У округлој зидини од дворане било је дванаест гвоздених в |
| ево од олтара и излажаше у једну велику округлу просторију, под једним високим и широким сводом |
| па стадоше на праг, преко кога се у ону округлу дворану силазило, и кад погледаше <pb n="102" / |
| џиновски оклопници, у пуноме ратничком округу, поређали један до другога, да чувају стражу и д |
| ке.{S} Један висок човек у владичанском окруту, с митром на глави, с прстом у руци, с изразом н |
| тих крила њихових узлепрша.{S} Ништа се оку његовом измакло није: ни орао који је високо под не |
| ита. „Кад ми је најтеже бивало, па бих, окупана у сузама, заспала под зидином оног старог града |
| ети дан, који беше већ трећи како ништа окусили нису, беше склопила руке на рамену Рајковом, па |
| а на полицама — дугачки неки ковчези од олова све један до другога; „а, ово ће бити да је гробн |
| и, нека затворе ковчег и залију онај од олова!“ —</p> <milestone unit="*" /> <p>После неколико |
| пови се гипко телом до на саму ивицу од оловна ковчега, само као да боље чује певача и да му је |
| па на зидине од града; нањушише на цеви оловне што воде ваздух доле, па да видиш ту белаја!{S} |
| уше. <pb n="75" /></p> <p>„Какве су оно оловне цеви што на два три места стрче кроз зидине и из |
| сави га у двоје у троје и положи га на оловни ковчег до саме горње ивице.</p> <p>„Ето ти под г |
| лом свилом ; тај ћемо положити у ковчег оловни, а овај у ковчег од растовине.{S} На сребрном шт |
| а два ступња била су запремљена онаквим оловним ковчезима, какве је Рајко већ видео, а за које |
| /> <p>Тамо је најпре спусти на један од оловних ковчега, подметнув јој под главу опет своје гуњ |
| 0_C2.9"> <head>9</head> <p>Између онога оловног ковчега по коме је Маргита легла, положив себи |
| адану, и што ја да лежим на овом тврдом оловном поклопцу, кад ено ваља да педесет широких и дуг |
| листам се од радости и тако ступам пред олтар једне велике цркве.{S} Ту пред олтаром погледам к |
| b n="99" /> леве певнице у сами зид иза олтара.{S} У ходник у томе зиду допирала је од некуд св |
| р деспота Ђурђа Смедеревца; у цркви иза олтара има у зиду један тајни ужљеб, у ужљебу сребрна к |
| >Узани ходник у зиду савијаше у лево од олтара и излажаше у једну велику округлу просторију, по |
| ед олтар једне велике цркве.{S} Ту пред олтаром погледам ко ми је младожења, кад оно није више |
| имам од тебе!“ А она кучка зна да га је омађијала и да је он сиромах у њеној мрежи.{S} Није дуг |
| аст је, сласт, сласт!“</p> <p>Као да је омађијан Рајко осети жеђ за том слашћу, и као са неким |
| аше за мене.{S} Аја!{S} Не да се старац омекшати.{S} Подиже је са колена, па је пред свима нама |
| атре.</p> <p>„Ти си ми се, синко, много омилио,“ говораше старац Рајку; „све бих рекао да си ти |
| амџијом кад ми дође да се заплачем.{S}" Он тобож пристаде.{S} Откова ме, пусти ме из кавеза.{S} |
| им.{S} Али кад поче да плаче и да јеца, он се полагано маче од ње, спусти се нечујно низа стену |
| а плачеш?{S} Кад те твој господин види, он ће вратити невесту, па да је мила шћерца од Божуна б |
| ем срце и стиснем зубе па и не јаукнем, он метне клеште у ватру па ми онда, кад се усијају, мес |
| што он прозва малим и великим чардашем, он би ме најпре хладним клештима штипао, а кад ја упорн |
| матора, хладна дртина, па кад је видео, он полуде, полуде, у мало ме ето овде на овој асури не |
| кад виде да се устручавају да му приђу, он им за чудојасним гласом разговетно викну:</p> <p>"Не |
| ад Маргита хитро скочи унутра у пећину, он пође за њом а за њиме и старац.</p> <p>„Госпођо," уз |
| ињик, светомрзац, бега од њих у пећину, он их мирно посматраше за неко <pb n="70" /> време, па |
| бароницом.{S} Он дежмекаст, она дебела; он матор, она матора; а он уз то још и пијан, трештен п |
| ве, нити да види моје муке и моје сузе; он се окренуо од мене, ја се окренух од њега.{S} Кад Бе |
| дифом својих топлих и меких погледа.{S} Он се живо а застиђен подиже.{S} Беше га некако стид, д |
| следње речи Рајку срце бурно закуца.{S} Он се препаде од самога себе.{S} Трже десну руку своју |
| мах неста зебње у Рајка и у Маргите.{S} Он одмах скиде шубару и приђе к руци старчевој.{S} Марг |
| ем до сванућа нису ни речи говорили.{S} Он би се само овда и онда окренуо да погледа да ли млад |
| остави да се на зовином грању суши.{S} Он сам седе на један камен према чесми и пусти се у мис |
| ња да игра чардаш с неком бароницом.{S} Он дежмекаст, она дебела; он матор, она матора; а он уз |
| рема мени Бог никада није био добар.{S} Он мене гони од како ме је из наручја матере моје отрга |
| има била сам стала сама кожа и кост.{S} Он навали да ме храни сутлијашем.{S} На моју несрећу до |
| у потресе срде и на очи натера сузу.{S} Он се диже, скиде шубарицу и поклони се пред Маргитом и |
| млеко што га они од сељака добивају.{S} Он лежи обично у једној одаји од подземног ходника, у к |
| старац носити као кап воде на длану.{S} Он је стар, ал’ је добар, добар, већ до слабости добар! |
| алвара, кафтана и чизама хитро искочи — он онда пусти скелу низ Мораву.</p> <p>Њих двоје одмах |
| е он!“ говораше старац више сам себи; „ он то довикује Јовану кнезу од Богдања!{S} Није друго и |
| са запаљеним трудом остане ту где је, а он сам уђе унутра.{S} Кресну овде, кресну онде; виде и |
| у несрећу дођох к себи и поправих се, а он онда поново побесни.{S} Уз то се био пропио, па кад |
| Таман је бледа зора почела да свиће, а он рече:</p> <quote> <l>„Голубане....</l> <l>Ја опремих |
| ним кљештима да кида месо с робињице, а он већ лежаше као пањ на земљи.{S} Рајко се диже и глед |
| ст, она дебела; он матор, она матора; а он уз то још и пијан, трештен пијан.{S} Хајде почесмо.{ |
| ву жену себи за друга кроз живот ?{S} А он, на моју препаст, гласно викну: нећу!{S} Тек се иза |
| !“</p> <p>Она уведе ластавицу у скелу а он, одрешив уже од коца, отисну је, скочи у њу, зграби |
| ујеш ли ти у Бога?!...{S} Верујеш ли да он може да помогне само кад хоће, и верујеш ли да он хо |
| помогне само кад хоће, и верујеш ли да он хоће да чује молитве?!“</p> <p>— „Јаох мени, моја сл |
| те?!...{S} Та како да не верујем!{S} Та он једини и може да помогне кад нико други не може!{S} |
| ти како.... ја онда опет једне ноћи кад он беше трештен пијан, покушам поново срећу да бегам.{S |
| а у младића крупним својим очима, какве он дотле никада видео није.{S} Готово се он сам застиде |
| питати, јер ми вечерас сви рекоше да је он одбио велике новце <pb n="16" /> које су му неке овд |
| на кучка зна да га је омађијала и да је он сиромах у њеној мрежи.{S} Није дуго потрајало док ет |
| о да се држиш десно.{S} Мора бити да је он имао неки узрок за то!“ <pb n="142" /></p> <p>— „Та |
| иганка му нешто шапуташе на ухо, али је он нестрпљиво одгурну и рече: „торњај се од мене, црна |
| n="167" /> црвену кабаницу.{S} А док је он тако спремао за Маргиту преноћиште, брижљивошћу једн |
| На све то и на сваку ситницу обраћао је он пажњу маџарској господи, јер му се чинило да свега т |
| ргита; „о, кад би ти само знала како је он невин, како добар, како мио и племенит, ти би тек он |
| ји род.{S} Нико од вас не зна колико је он невин и племенит био.{S} То је био један истински бе |
| ознао сам га чим сам га видео.{S} То је он и нико други!“</p> <p>— „Кад си ти видео цара Душана |
| Марком, не због имењаштва, него што је он од све момчадије био најјачи.{S} Није било лако ни о |
| ко ти је леп и китњаст тај сан, опет је он само уморна сенка, која је на твоје успаване трепави |
| Милисава кнеза из Доње Букве!{S} Баш је он!“ говораше старац више сам себи; „ он то довикује Јо |
| ове земље јунацима, даже царевима, које он пред Сараценима сараценске главе сећи пушта, ако стр |
| стас него у њега.{S} Учини јој се да се он винуо некуда високо и далеко мислима, те њу више и н |
| н дотле никада видео није.{S} Готово се он сам застиде, и нехотице обори очи, те му погледи пад |
| икнуше Рајка јаничари оздо од свите, те он похита за њима.{S} Кад већ сиђе к чесми, стаде и окр |
| ћеш, мој старац мене толико воли, да ће он скелеџији скелу позлатити.{S} Па већ видећеш и сам ! |
| дна жено! не бој се, дете моје, доћи ће он!“ </hi> — „Ко је тај „он“ ?“ — ја бих се ослободила |
| у не би залутао.{S} А чим поче да свиће он окрену на лево и подаље од колског пута те кроз њиве |
| дигох рекох им: „кажите грофу запамтиће он ово !“</p> <p>Па се онда Циганин мало устави.{S} Наж |
| не.{S} А и твоја је рука хладна! “ рече он.</p> <p>„О, мене је страва нека ухватила.{S} Као да |
| рати.</p> <p>„Примичу се скотови!“ рече он не толико уплашен колико љутит, и шкргутну зубма као |
| дах у Бога, и ево се у њ и уздам!“ рече он скромно.</p> <p>Заћуташе опет обадвоје.{S} Ластавица |
| иде нека ломњава оздо уз планину!“ рече он.</p> <p>„Јесте, синко!{S} Баш као да је хајка!{S} На |
| привиђања.</p> <p>„Некада су,“ говораше он сам у себи; „некада су место ове труле дрвене цеви, |
| а окреће. „Шта то рече Мартин?!“ питаше он час младу Циганчицу десно, а час матору Циганку лево |
| растопљено сребро те посребри?“ питаше он.</p> <p>„Не знам то; а можда би и то ваљало" рече Ра |
| видљивим џином. „Лажеш, сотоно!“ муцаше он ономе тајном гласићу; „лажеш! криво ти је што видиш |
| у и слепу, само нека ми дете живи!{S} И он чу моју молитву и подиже је!{S} А Маруша му се једна |
| у Сибињанин Јанка!{S} Веруј, тукао се и он за вас као и многи други наш јунак, и право је да га |
| ном на руку у тешким мислима.{S} Кад би он уморен престао да куца и спустио руке, она би му из |
| >Рајко полазећи за њом говораше како би он дао своју главу, на оном пању одсећи, ако оно није ц |
| ло му беше орожено крупним знојем, који он сад узе брисати час десним час левим рукавом.{S} Сто |
| „Циганину кажи да сам те питао, уме ли он да кује сребрне <pb n="40" /> потковице, и да ћу му |
| S} Једног се дана хтедох заклати, па ми он истрже нож из руку.{S} Другог једног дана утекох, ал |
| скривено на рукама, а кад се мало умири он диже главу, погледа кип Душанов и рече полагано: „оп |
| пита га она.</p> <p>— „Рајко,“ одговори он; „зову ме и „од Расине Рајко“ јер ми је задруга у Ра |
| м на ухо.</p> <p>— „Не чујем?“ одговори он тако исто шапутом.</p> <p>„О, ја их чујем!{S} Ето их |
| им парче труда!{S} Биће боље!“ прихвати он; и запали повелико парче труда и махаше њиме десно и |
| еки занос, у коме или није чула што јој он говораше, или не могаше речи да проговори.{S} Бејаше |
| г у даљини.{S} Савршена тишина, у којој он само лупање свога срца чујаше, казиваше му да у пећи |
| најпре у Рајково лице и не трепташе док он описиваше троглавог Арапина.</p> <quote> <l>„На гран |
| господа појили!" рече Рајко.</p> <p>Док он тако још збораше, Маргита се беше прегла над најближ |
| ога.{S} Ето то ми је доста!“</p> <p>Док он то говораше она спази да јој танка тканица није у ре |
| е:</p> <p>„О Ружо слатка, шта ћу ја ако он умре!“ — „Неће ваља да умрети!“ прихвати Ружа.{S} Да |
| и.{S} А Маргита се сва стресаше од како он помену авет и изговори онакву клетву.{S} Него на све |
| ле. „Немој нам га, беже, амана ти! лепо он нас учи, вели нам: слушајте царске људе и будите им |
| на.{S} Кад не бих хтела да му играм што он прозва малим и великим чардашем, он би ме најпре хла |
| да она само у њега гледа онако као што он само у њу гледаше.{S} Стаде тако за неколико тренута |
| нчића, а у самој јој је ствари мило што он показује да има своју вољу.</p> <p>„Али је ово мајст |
| је боље да се ти у Београд вратиш, јер он даје друге пратиоце.{S} Већ смо о томе говорили и са |
| ему не би хтели више вратити, па да вас он са свима маџарским витезовима на коленима моли да се |
| еста.</p> <p>„Хоћеш или нећеш?! “ цикну он опет па тресну ногом о земљу.</p> <p>Она ни речи не |
| т талира предаду њему — патеру, — да их он подели сиротињи за здравље ћесарево.</p> <p>Стари ба |
| l> <l>Да од Срба царевину брани.</l> <l>Он му купи данке и хараче </l> <l>Што ђе отме да питања |
| е цела свита пође даље низ брдо.</p> <p>Он сам застаде мало иза њих свих.{S} Стојаше као укопан |
| јко, витеже, дај ми твоју руку!“</p> <p>Он јој пружи своју десну руку.{S} Она је стеже у својој |
| моје, доћи ће он!“ </hi> — „Ко је тај „он“ ?“ — ја бих се ослободила да запитам. „Твој спас!“ |
| добро смркне па да нас изведе!“</p> <p>„Он ти рече,“ прихвати Маргита, „да на десно пођеш!“</p> |
| ветар донесе нов талас од лавежи паса, она као преплашена срна утече у пустињакову пећину.</p> |
| ошћу једне танкоруке и окретне девојке, она обема рукама миловаше ластавицу по гриви и по глави |
| уморен престао да куца и спустио руке, она би му из њих извила копљасто длето и буздован-чекић |
| д ни један светац не хте да ми помогне, она једина не остављаше ме, него ми долажаше на сну да |
| ој што пре дође; па кад јој се примаче, она му живо шапутом казиваше: „ходи да чујеш, има неко |
| са града.{S} Кад се свита мало примаче, она се жена подиже, па да би појачала вид и да би сигур |
| окадити.</p> <p>Кад је силом подигоше, она кроз сузе и још једнако јецајући рече лекарима и св |
| е.{S} Ето видиш, кад оно твоји земљаци, она велика господа, не хтеше да чују што им ја говорим, |
| џарска господа наступише баш према њој, она са вриском, који срце параше, јурну к њима, одгурну |
| > <p>Праћена Рајком, као сенком својом, она корачаше господствено право к зачељу.{S} Сви је гос |
| ми вичући „Алах—Алах!“ грунусмо у двор, она пуцаше на нас кроз прозор из пиштоља.{S} А кад разб |
| {S} Он дежмекаст, она дебела; он матор, она матора; а он уз то још и пијан, трештен пијан.{S} Х |
| , и кад га виде како баци шубару у вис, она му хитро приђе и продрма га за руку.</p> <p>„Јеси л |
| даш с неком бароницом.{S} Он дежмекаст, она дебела; он матор, она матора; а он уз то још и пија |
| на очевидна промена у његовом понашању, она његова замишљеност и суморност учини се свима да је |
| топли пламенови од жарког огња у срцу, она му живо рече:</p> <p>„Млади јуначе!{S} Спремна сам |
| на лево пође, на лево се окренем и ја; она десно, десно и ја, као сунцокрет за сунцем!{S} Зане |
| и пут, а ја гледам у трепавице младине; она их подиже и погледа невесело и бојажљиво горе у тав |
| трепавице.{S} Она трепне а ја клецнем; она на лево пође, на лево се окренем и ја; она десно, д |
| ш ти и не знаш колико је <pb n="136" /> она и лепа и мила!{S} Каква си несмелица нећеш никад ни |
| а! неће пијан младожења ни да чује !{S} Она паде преда њ на колена, склопи руке, па кроз сузе м |
| је по свој прилици није ни слушала.{S} Она гледаше на небо у неколике ситне и бледе звезде и л |
| плануло било, сад пребледе као крпа.{S} Она танка кошуљица на грудима затрепери.{S} Један се ду |
| пригну главу и... пољуби је у уста.{S} Она га не пушташе из свога загрљаја, него одмаче мало с |
| а!{S} Него није она моја мајсторица.{S} Она је моја робиња!{S}" Па онда окренув се к младој жен |
| оведоше сутра дан младу, све излуде.{S} Она младо, лепо дете, само се осмејкује, па тек спусти |
| ајале су три високе и широке трпезе.{S} Она у средини била је скоро за читаву стопу виша од оне |
| <p>Седе опет поред ње и гледаше је.{S} Она поче нешто спорије и теже да дише.{S} Пови се мало |
| ици царичине, краљевске и деспотске.{S} Она трећа трпеза у прочељу беше од углађенога зеленог к |
| /p> <p>Чекић удари у мехове мимо ње.{S} Она га погледа, не скидаше са његова дивља лица погледе |
| не очи учини <pb n="208" /> прекипе.{S} Она дохвати девојку за обе руке, па је просто као неко |
| ни ми се занесоше ме њене трепавице.{S} Она трепне а ја клецнем; она на лево пође, на лево се о |
| широких турских чизама да их навуче.{S} Она му се сад у свему покораваше као дете, и од часа на |
| е и наваљиваше на њу да се прихвати.{S} Она се жудно напи млека, одломи један комадић погаче, п |
| му гледа у пасуљ, хоће ли вас наћи.{S} Она му куја једна причаше, како је њему све узалуд што |
| као што би млад пастир јагње понео.{S} Она само отвори трепавице па га уморним, и како се Рајк |
| } Стојећки гледаше у лице Маргитино.{S} Она се у сну нешто тако невино осмејкиваше, да је милин |
| иша сви погледаху испод ока к Рајку.{S} Она очевидна промена у његовом понашању, она његова зам |
| p> <p>Он јој пружи своју десну руку.{S} Она је стеже у својој и, пустив је, рече: „сад, хајде, |
| она у злато и драго камење окованих.{S} Она мало нижа трпеза у зачељу била је од углачаног плав |
| ар један невин пољубац на њена уста?{S} Она је у дубоком сну, неће се разбудити; а то бар није |
| анџак-бег. „Ко шта може јадној раји?{S} Она као дете сироче радује се да чује понеку бајку, па |
| љевић Марко осече прву главу Арапину, а она не рече ни речи, нити мрдну прстом, па ни после кад |
| икну, — Хазуралах! кићени сватови!" — а она... заспа. </p> </div> <div type="chapter" xml:id="S |
| бини, па је кријем и отимам од тебе!“ А она кучка зна да га је омађијала и да је он сиромах у њ |
| !“</p> <p>Диже се старац, скочише и сва она млада господа на ноге.{S} Старац господски махну ру |
| м.</p> <p>„Како ти беше име?“ запита га она.</p> <p>— „Рајко,“ одговори он; „зову ме и „од Раси |
| о се светли земља маџарска?!“ питаше га она.</p> <p>— „Од запаљених ритова!{S} Како не би?!“ ре |
| Рајко, а беше га мало и зачудило што га она тако пита.</p> <p>„Зар ти мене не водиш к њима?{S} |
| иђен подиже.{S} Беше га некако стид, да она поред њега успаваног бди.{S} Него га Маргита брзо и |
| ја му притискиваше срце при помисли, да она јадна жена, онако млада и лепа и онако добра, оста |
| !“ рече патер.</p> <p>„ Мислиш ли ти да она робиња сад спава?" питаше Рајко нешто снужден; „вал |
| путем у варош.{S} Рајку се учини као да она само у њега гледа онако као што он само у њу гледаш |
| Арапову, онда већ Рајку поста јасно да она тихо и равномерно дише, и да је заспала.{S} Не хтед |
| д мртваца.</p> <p>Кад осташе саме, онда она приђе ка ковчегу.{S} Дуго и дуго гледаше без речи у |
| Ружа причала.{S} А кад ова доврши, онда она наслони чело на дрвени сто па бризну плакати.</p> < |
| трљи.</p> <p>За неколико тренутака цела она свита беше занемила као да се скаменила.{S} Први бе |
| ветлост нека, много јача но што је била она у капели.{S} Хтеде одмах да пође да види откуда та |
| м двор одавде не видимо, јер га заклања она шумица, која је двор са три стране обгрлила.{S} Вид |
| водом из златног пехара.{S} Мало час па она подиже трепавице те уморно и жалостиво погледа у Ра |
| иваху не би ли што чули.{S} Мало час па она поче грчевито да притискује руку његову, као да му |
| ду у Рајка.{S} Рајко, као да је чуо шта она сама у себи говори, рече: „ама и ја се питам, је ли |
| ме, знам, брзо заборавити....{S} И кад она срећна жена, којој је судбина наменила да једнога д |
| гуњца. »Можеш ти њу да не подесиш, може она да те жацне, па да на пречац умреш, може да те прог |
| х усана отргао.{S} Веруј ми, оче, да је она будна била, па да ме је очима својим гледала, <pb n |
| } Како оно рече патер Хијероними, да је она од велика господска рода, властелинка, кнегиња, што |
| пећине овамо ушли.{S} Опазише сад да је она и с ове стране обележена онаквим истим крстом, као |
| вета Марија Магдалена, док не чух да је она зове Ефимијом!“</p> <p>„Е, онда неће бити што сам ј |
| ди па га питај! “ “</p> <p>„Таква ти је она!“ рече Циганин чисто као жалећи се на своју несрећу |
| ди из своје свите; „шта оно рече, ко је она?!“</p> <p>„Мени се учини да рече: „ја сам Маргита, |
| смеде уста да отвори, кад виде како је она очи склопила па се у снове пустила.</p> <p>Мало пос |
| и храбрим срцем!{S} Не знаш ти како је она добра!{S} Кад се Бог није хтео да окрене на моје то |
| много требало!{S} Ко није пијан, то је она црна змија Манда и њена кћи.{S} А Манда је готова н |
| у, који је био с њиме, па рече: „ето је она моја суђеница!{S} Иди види чија је!“ „Па то је Манд |
| и онога часа нађе да треба да то што је она тако безазлено казала, исправи на прави његов знача |
| , љуто и бесно и без тога!{S} Него није она моја мајсторица.{S} Она је моја робиња!{S}" Па онда |
| е очима да верује.{S} Учини му се да се она стена с крстом полагано креће и на својој осовини љ |
| е мамузе, — био је средина, око које се она гомила повијала час напред, час на десно, час на ле |
| злата саливена кошута.</p> <p>Кад би се она два златна лава што ричу и они усправљени лавови с |
| лински стас пригрлио... веруј, не би се она срдила!“ </p> <p>Рајко скочи са свога места као да |
| то снужден; „вала дао бих главу, ако се она целу ову ноћ Богу не моли, да покрене срца ове госп |
| уго.{S} Обема рукама својим обеси му се она о десно раме, и са слободом и поверљивошћу сестринс |
| држаше малог Исуса у наручју.{S} Ту се она спусти на колена, а душа јој се вину к девојци, мај |
| 3" /></p> <p>„Кћи земље маџарске!" рече она мирно али и свечано.</p> <p>Рајко је међу тим био с |
| че да једе с њоме липов мед. „А, “ рече она са несташним осмехом на уснама и у онима, „па са ме |
| е најпосле да буде од нас двоје?!“ рече она својим слатким гласом.</p> <p>То није био глас него |
| ене.</p> <p>„Срећа те нисам труд!“ рече она са тихим осмехом; „запалио би ме те бих изгорела!“< |
| ниси заклала?!“</p> <p>— „Хтедох!“ рече она мирно; „али бадава, не могах; сетих се што ти оно р |
| ="65" /></p> <p>„Зар си се збиља,“ поче она после подужег ћутања, „зар си се збиља ти сам у себ |
| задруга у Расини.“</p> <p>„Рајко,“ поче она тако милозвучно, да се младоме човеку први пут у ње |
| ргита, грофица од Нађ-Бање!“ одговараше она опет мирно.</p> <p>Циганин дохвати један чекић, бац |
| ти ни мали а још мање велики!“ говораше она упорно и са свим одсудно.</p> <p>— „Комшија!“ прихв |
| ми је доста!“</p> <p>Док он то говораше она спази да јој танка тканица није у реду.{S} Извуче о |
| р ти ниси од њих к мени послат ? питаше она у чуду; веђе јој се саставише и очи јој засенуше ка |
| трче кроз зидине и из рушевина?“ питаше она старца, седајући поред њега,</p> <p>— „Ене сад, зар |
| очију Маргитиних сипаше ватра гњева, и она махну руком величанствено, показујући Циганки пут к |
| ита од Нађ-Бање!“ промуца стари гроф, и она му се дворана поче да окреће. „Шта то рече Мартин?! |
| у црно као калуђерица, а тако је била и она друга жена за коју сам ја мислила да је света Мариј |
| !{S} Па то господство, и онака лепота и она младост да робују једном црном Циганину!</p> <p>Па |
| Сегедина; него су се онај црни патер и она црна кучка договорили, да поделе благо нашег јадног |
| ве једно; мари ти за то тај твој цвет и она шева и ова земља и оно небо!{S} Зар то није да се ч |
| да запитам. „Твој спас!“ одговорила би она...“</p> <p>„Чекај, молим те,“ упаде јој опет у реч |
| . <pb n="39" /> А, сад видим!...настави она више као да сама себи говори; „сад већ све знам...{ |
| о зубе, па режи као бесно псето.{S} Али она се не макну с места.</p> <p>„Хоћеш или нећеш?! “ ци |
| ="140" /> младу невесту.{S} На глави ми она дијадема, под којом јуче онесвеснух; од ње полазе с |
| и шапутом.</p> <p>„Видех је!“ одговори она.</p> <pb n="59" /> <p>— „То си ти!“ рече јој Рајко. |
| едају нако се гаси.</p> <p>Рајко отвори она сниска врата од растовине и онда њих двоје угледаше |
| и љубећи их?...{S} Лудо једна! је л’ ти она род какав?{S} Није ти сестра, није ти посестрима; к |
| од стида.</p> <p>„Није, није!“ прихвати она брзо; „не смејем се теби, који имаш око да спазиш ц |
| p>„Јесте, сад се добро сећам!“ прихвати она.' „Видела сам те кад си застао иза свите; стојао си |
| свега тога. „Немојте тако!“ говораше им она; „пустите ме да имам ту једну утеху, да сам испунил |
| ност му је порасла тајанственошћу којом она дубока мирноћа и онај танки сутон застираше брда и |
| дах њен образе његове милује; виде како она, у сну, прикупља усне, као да их спрема да приме ил |
| брже куцање тако, као кад гледаху како она арапска сива ластавица лети да стигне, где Рајко мо |
| неко дете. <pb n="36" /></p> <p>И опет она не рече ништа.{S} Само јој мало задркташе усне као |
| ше зачудило, беше што по средини између она два лава, што ричу, и испред орла на штиту, стојаше |
| ањ!“ рече Рајко, замишљен ставши између она два лава а пред самим пањем.</p> <p>Маргита се најп |
| на, јер је ту лежала њена рука, на коју она баш мало час наслони лице своје.{S} Тек онај тајни |
| ићи лекари, па ће те извидати!" рече му она.</p> <p>— „То је добро.{S} Па ћемо онда заједно нат |
| еш?!....{S} Стари се гроф жени?!“ викну она гњевно и сва пренеражена, па онда паде натраг на он |
| га младог човека.</p> <p>„Чекај!“ викну она, пренув из мисли, и подиже обе руке у вис као да за |
| водила.{S} Једна од тих вратоца била су она на која њих двоје дођоше.{S} Између сваких <pb n="1 |
| рече гласно, тек да нешто почне.</p> <p>Она се сад гласно насмеја.{S} Њен смех зазвекта као сре |
| о о нечем што је са свим обично.</p> <p>Она сеђаше у седлу као да се скаменила, па га гледаше н |
| он опет па тресну ногом о земљу.</p> <p>Она ни речи не проговори нити се помаче.</p> <p>— „Е, в |
| ни у сну могло снити ?{S} А ?! “</p> <p>Она не рече ни речи, само се сва стресе као да јој дође |
| ре, Маџарице, казуј шта си ти?!“</p> <p>Она окрете главу према њима па рече са свим мирно:</p> |
| и свеце — „госпођо, прибери се!“</p> <p>Она нежно скиде руку његову са свога рамена и рече:</p> |
| као брат и сестра... пољубимо!“</p> <p>Она се хитро диже, повуче га руком у вис, загрли га.{S} |
| <p>„Одјахуј, па хајдмо у скелу!“</p> <p>Она уведе ластавицу у скелу а он, одрешив уже од коца, |
| и да се напијем воде из ибрика?“</p> <p>Она се сави хитро као видра, лако подиже пун ибрик као |
| p>„Па то ће бити,“ прекиде га Маргита, „она змијурина коју Рајко хтеде да убије! “</p> <p>— „Не |
| тез рикну као лав да сва црква зајеча: „она је моја, за веки векова, амин!“ Е онда ме загрли; ј |
| воје руке на десном колену старчевом, а онај други, на левој страни, гуђаше у гусле, лице своје |
| ли и да даду сладак један пољубац.{S} А онај гласић у њему сад шапуташе истом брзином којом му |
| ког зверја још не видех!{S} Кидисаше на онај крст у стени као исти бесови, па греби, па хватај |
| гита, кад јој и самој погледи падоше на онај ходник у зиду од леве певнице.</p> <p>„Ама ја тебе |
| в први ћу вам казати: устајте, ево дође онај кога чекасмо!“ Удари се бег по колену, мишљах пуче |
| огом о под, те му мамуза зазвркта, трже онај шпански штилет, па га сјури Рајку под ребра. <pb n |
| царству новог Ћуприлића! “</p> <p>То је онај повисок и вижљав младић, што испред самог старог п |
| о ћу ја да те познам, кад те не познаје онај који те је грлио?!{S} Ха, ха, ха!{S} О хо, хо, хо! |
| су се они макли из Сегедина; него су се онај црни патер и она црна кучка договорили, да поделе |
| Тек опет ослушкиваше да ли ће и кад ће онај жубор престати.</p> <p>Па дође нас кад престаде.{S |
| ој танка тканица није у реду.{S} Извуче онај низ мерџана из тајанственога збега у који се завук |
| ваше онај ?!...{S} Мандо, како се зваше онај?!...{S} Јест Румели-Бенглер-бег.{S} А да није то т |
| за младим... хеј, патеру, како се зваше онај ?!...{S} Мандо, како се зваше онај?!...{S} Јест Ру |
| маџарски и по свој прилици мио им беше онај поглед на околину.{S} Рајко прекиде њихов разговор |
| жена онаквим истим крстом, као што беше онај у пећини.</p> <p>Прођоше повећи број гвоздених вра |
| рила у сиву голубицу.{S} Као да су кроз онај тихи сутон, изнад којега се на небу бледе звезде з |
| ин и српскога рода!“ Цела та прилика, и онај јунак са изразом одушевљења у лицу, и онај ватрени |
| ј јунак са изразом одушевљења у лицу, и онај ватрени коњиц, беху тако пуни живота, да Рајко осе |
| мало са средине груди размакнуто.{S} И онај низ крупног црвеног <pb n="120" /> мерџана, што га |
| унчаног зрака осветли се душа Рајкова и онај тајни глас у њему умуче.</p> <p>Седе опет поред ње |
| јанственошћу којом она дубока мирноћа и онај танки сутон застираше брда и поља пред њима и свуд |
| аспршташе.{S} Кад Рајко узе намештати и онај трећи на доњој полузи да му буде на бољој згоди за |
| охвате звезде.{S} Тако је извезен био и онај велики и широки јермелином постављени плашт, који |
| уђе у собу.{S} За њим се ушуња у собу и онај црни рундов и понизно приђе к Маргити, облизујући |
| ага. „Гледај добро, гледај; не заборави онај младеж што јој као звездица на левом колену стоји! |
| ике воштанице, па пођоше да виде има ли онај мрачни ходник гдегод каква излаза или бар краја.{S |
| право и само право! ко је лепши, ја или онај тамо Бенглер-бег?...{S} Ја! тако, то је право, так |
| и четвртине круга, а прислоњени уз сами онај четврти ступањ од мрамора, запремљени бурадма са з |
| е што пре и одене и огреје. „Јеси ли ти онај светац о коме луда раја прича, да се разговараш са |
| е старац Рајку; „све бих рекао да си ти онај кога одавно меркам, не би ли нашао себи једнога да |
| после овога што од тебе чух, да ће доћи онај који ће земљу да ослободи!“</p> <p>Старац се раздр |
| м силином но пре, као да хоће да згњечи онај прамен сутона, што је из пећине дрзнуо да завири у |
| баш мало час наслони лице своје.{S} Тек онај тајни тихи гласић шапуташе:</p> <p>„Како оно сину |
| ле питао шта је радио и како је говорио онај јунак, и шта се коме најбоље свидело у оној песми. |
| м у свеколикој васељени.{S} И онда опет онај тајни гласић у њему, од кога се већ једном препао |
| н беже да скренемо у лево!“ викаше опет онај сељак којега глас сад већ беше орапавио од многе в |
| "</p> <p>„Јест, тако је!“ прихвати опет онај тајанствени шапат; „него још ти и не знаш колико ј |
| атреба.{S} Није ни гледала у њих него у онај плави пламен од ћумура, а ко би знао куд су јој ми |
| дођу људи, нека затворе ковчег и залију онај од олова!“ —</p> <milestone unit="*" /> <p>После н |
| жива у гроб закопа!{S} Па онда сиромах онај старац!{S} Куд нас беда његова на њ навуче!{S} И к |
| е блистао крст од пет алемова, од којих онај у средини беше крупан као крупан орах, а они други |
| а трском покривених то је село; а видиш онај ред високих јабланова? е, то ти је пут који из сел |
| l:id="SRP18920_C2.5"> <head>5</head> <p>Онај део стене, на коме је био урезан крст, нагнуо се у |
| господска рода!{S} Па то господство, и онака лепота и она младост да робују једном црном Циган |
| е желим ни свом душманину да прође кроз онакве тренутке, кроз какве сам у оном часу ја душом св |
| Павле рекао да је жив, и шта би радили онакви српски јунаци какви беху Бан Страхиња и Краљевић |
| сад да је она и с ове стране обележена онаквим истим крстом, као што беше онај у пећини.</p> < |
| .{S} Прва два ступња била су запремљена онаквим оловним ковчезима, какве је Рајко већ видео, а |
| стопе широк.</p> <p>Насмеја се Рајко на онакво питање.</p> <p>„Бог с тобом, госпођо, шта ти зов |
| певај, пиј, лупај, свирај, целу ноћ.{S} Онаквог весеља не видех ни пре ни после.{S} И није слут |
| есаше од како он помену авет и изговори онакву клетву.{S} Него на све то сав одговор бејаше, шт |
| ла?“ прихвати старац очевидно изненађен онаким питањем, па онда одмах мирно настави: „биће да с |
| мало насмехну што ова млада Маџарица од онаких јунака начини учитеље, па онда настави:</p> <p>„ |
| илина је било погледати га онако млада, онако красна, онако вита и утегнута, онако као заливена |
| ожи своју руку на раме Маргитино, која, онако пребачена преко ковчега Рајкова, не мрдну.</p> <p |
| ше срце при помисли, да она јадна жена, онако млада и лепа и онако добра, оста да робује у поту |
| погледати га онако млада, онако красна, онако вита и утегнута, онако као заливена у турском сед |
| а, онако красна, онако вита и утегнута, онако као заливена у турском седлу, како, подигнув једн |
| о своје.{S} Милина је било погледати га онако млада, онако красна, онако вита и утегнута, онако |
| у се учини као да она само у њега гледа онако као што он само у њу гледаше.{S} Стаде тако за не |
| ти, Рајко задржа руком Маргиту, па онда онако узбуђен викну: „има ли овде живога кога ?“</p> <p |
| е.{S} Ако јој је у истини отаџбина била онако румена и онако светла, како је румена и светла би |
| тена лево од оне велике у средини, а на онако исто посниској коцки мраморној, као оно Рајков ца |
| е на ибрик.{S} Није био нимало жедан на онако хладовинастом и мирисном уранку, али опет рече:</ |
| да у просторијама, које затвараху, нађе онако исто по неколико катова широких полица, а на њима |
| p> <p>Са онога прага, на коме се најпре онако у чуду зауставише, ваљало је силазити преко четир |
| ко је било?“</p> <p>„Дед’ молим те, а и онако је још дуго до пола ноћи!" рече Рајко, па онда на |
| е у истини отаџбина била онако румена и онако светла, како је румена и светла била њена љубављу |
| да она јадна жена, онако млада и лепа и онако добра, оста да робује у потурченог Циганина!{S} К |
| /> оном јутарњем зраку онако узбуђен и онако поносито стојећи пред оном младом и лепом женом.< |
| pb n="163" /></p> <p>А сад кад си већ и онако понешто видео, да ти тек понешто кажем.{S} У Свет |
| “ И онда Рајко поче лаганим гласом, али онако мало као попевајући уз гусле:</p> <quote> <l>„Кад |
| је... шта ли је слађе: живети па љубити онако слатка уста, или упрети љубећи их?...{S} Лудо јед |
| у устима топим! “ рече Маргита, па јој онако уморној очи затрепташе топлом ватром, а лице јој |
| {S} Рајко осети како је клонула са свим онако на њ наслоњена и чињаше му се да јој се живот баш |
| лице рукама и узе гласно јецати, готово онако исто као оно у капели пред иконом Мајке Божје.</p |
| ше ни шта да мисли ни шта да каже, него онако занемела од чуда, не скидаше својих погледа са Ра |
| жалосна судбина оне ваше земљакиње што онако млада робује, а по мраку ми је светлила светлост |
| као да из оног ћеманета, које мало час онако тужно плакаше, сад све саме варнице прште.{S} Пог |
| дњим шапама држаху један дугуљасти штит онако полошке.{S} Са средине штита дизаше се велики дво |
| ћеном.{S} Поред њега десно седела је, у онако исто високој и богато искићеној наслоњачи, млада |
| вно у <pb n="66" /> оном јутарњем зраку онако узбуђен и онако поносито стојећи пред оном младом |
| а прича:</p> <p>„Ја да поганих самсова; онаког зверја још не видех!{S} Кидисаше на онај крст у |
| и они за госама својим у двор, и онда, онда би могла да кажеш село пусто!{S} Него журите се, ж |
| дном тигању.{S} Кад је вода прокључала, онда баба заиште од грофа његову златну бурму, коју је |
| аква сигурна склоништа у овим урвинама, онда нас само Бог једини чудом каквим спасти може, а др |
| .{S} Кад већ измакоше из сеоских атара, онда се носачи почешће и подуже одмараху.{S} Свитало је |
| етла била њена љубављу зажарена лепота, онда је лако могућно, да би је свако витешко срце завол |
| м окити једног сиромашка Србина младог, онда ево овај бокор поклањам ја грофици, а овај други н |
| еби?!“</p> <p>„Баш по себи!“</p> <p>„Е, онда нема ништа!...{S} Све бадава!“ рече старац невесел |
| ух да је она зове Ефимијом!“</p> <p>„Е, онда неће бити што сам ја домишљао!“ рече Рајко невесел |
| растанка доћи!..{S} А кад тај дан дође, онда, тамо у оном двору, грофица од Нађ-Бање може само |
| и даду.{S} А кад дође да се битка бије, онда само: напред, напред, <pb n="29" /> напред!{S} Те |
| Ако нас свети отац нема где да сакрије, онда ваља мрети, — јер ја се Турцима жива не предајем! |
| поред мртваца.</p> <p>Кад осташе саме, онда она приђе ка ковчегу.{S} Дуго и дуго гледаше без р |
| стане, узме да носи твоје витешко име, онда је и право да ме са свим заборавиш!“</p> <p>„Вала |
| да спремаш војску.{S} А кад рат почне, онда ћеш ти као војвода Рајко од Расине, да продреш у р |
| ој анализи данашњи инцидент подвргнете, онда је неизбежна конклузија логике, да је овај јуноша |
| новцу и за такву работу.{S} Ако нисте, онда ево друга начина: нека пођу два млада господина са |
| ...{S} Ако се не мислиш жива предавати, онда... ево ти мој мали пињал; оштар је као гуја.{S} Се |
| те.{S} Кад бих се већ морала пробудити, онда бих опет волела да прво што видим буде моја витешк |
| д погледате то лице и нарочито оне очи, онда се лепота и милина стаса заборавља и сва се мисао |
| к је Ружа причала.{S} А кад ова доврши, онда она наслони чело на дрвени сто па бризну плакати.< |
| зоруки момци напунише све пехаре редом, онда један старачки а промукли глас озго <pb n="201" /> |
| росецамо стену, па ако је не просечемо, онда ти кад видиш да сам мртва ради шта знаш!“</p> <pb |
| осече и другу па и трећу главу Арапову, онда већ Рајку поста јасно да она тихо и равномерно диш |
| а пусто?{S} Кад би и пси знали да пију, онда би и они за госама својим у двор, и онда, онда би |
| ских врата. „Ако ме волиш ма за трунку, онда хајдмо даље од те змијурине!“ </p> <p>„Ако ме воли |
| одиш и усрећиш свој народ.{S} И онда... онда ће доћи и дан у који ће се наћи жена, вредна да ти |
| неколико тренутака, па се <pb n="85" /> онда диже и окренув се Рајку и Маргити запита их: „шта |
| љуби старца у руку.{S} Па <pb n="87" /> онда приђе гологлав к Маргити, метну руку на срце, покл |
| евукао неколико пута, па <pb n="128" /> онда јасним грлом запевао по неку песму јуначку.{S} Ваљ |
| ла, а кухиња се димом напунила.{S} Баба онда узме грофа за руку, одведе га пред неки као долап |
| новим сребром у све четири ноге, па га онда пустио да сам бира стазу, коњ би га сам од себе од |
| а рунама дохвати за кудрави врат, па га онда тапкаше по глави и тепаше му: „моје верно псето, м |
| тренутака, неисказаном нежношћу, па га онда пољуби у уста по други пут, промуцав тихо: „збогом |
| напоји мирисом од јела и борова, па да онда проструји кроз Шумадију, те да је као неку цркву т |
| огу вам од зазора ни казати како.... ја онда опет једне ноћи кад он беше трештен пијан, покушам |
| асија ?{S} Та ово су сребрни новци!" па онда загњури руку у буре, извади је пуну сребрнога ситн |
| јсторица.{S} Она је моја робиња!{S}" Па онда окренув се к младој жени викну јој оштро: „ха, бре |
| ано: „опрости ми царе господине!{S}" Па онда се диже на ноге, скиде капу, погледа к оној трпези |
| за <pb n="56" /> неколико тренутака, па онда узе још конопаца, натопи их у води и онда увеза чв |
| двоје.{S} Ластавица погледа у Рајка, па онда сави главу на десно и гледаше у црвену чизму у шир |
| викну она гњевно и сва пренеражена, па онда паде натраг на ону клупу.</p> <p>— „Узмите мало во |
| ве степенице од плавичастог мрамора, па онда пружао у широку једну заравањ од руменог мрамора.{ |
| па наиђоше на друга гвоздена врата, па онда и на трећа.{S} Ина њих улажаше Рајко да у простори |
| дараше копљем неколико пута у врата, па онда рече: „иза ових врата има нека шупљина; или је опе |
| овом, који му бејаше некаква својта, па онда поведе ластавицу за улар.</p> <p>Постало је много |
| миловаше чело, очи и образе Рајкове, па онда ће шапатом да запита:</p> <p>"Ружо, верујеш ли ти |
| ле јаничарски саркол са главе своје, па онда подиже дијадему и метну је на своју главу и с осме |
| сподин прими у своје господске руке, па онда одмах збогом.{S} Ваља ми се враћати брзо светом оц |
| ица од онаких јунака начини учитеље, па онда настави:</p> <p>„Оно.... у неку руку право и велиш |
| вуче из жеравице већ усијане кљеште, па онда право к робињи да је њима за мишицу стегне.</p> <p |
| илних врата, Мартин их руком устави, па онда шапну <pb n="200" /> Маргити: „да причекамо док Ци |
| тако склопљене као да се Богу моли, па онда се спусти на колена поред ниске софе, на којој Рај |
| о тренутака у забуни и нерешљивости, па онда и сама приђе к руци која и њу, као оно и Рајка, жи |
| иди.</p> <p>Маргита узе да трља очи, па онда погледа у немом чуду у Рајка.{S} Рајко, као да је |
| и Маргити и Рајку, напивши се и сам, па онда опет настави: „посадише ме на ластавицу и доведоше |
| ц очевидно изненађен онаким питањем, па онда одмах мирно настави: „биће да су то цеви од каквог |
| а премишља шта ли би му стриц рекао, па онда пређе да се пита: а шта ли би на то рекли Бан Стра |
| још дуго до пола ноћи!" рече Рајко, па онда наслони грлић од чутуре на своја уста, убриса га р |
| и не греши своје душе?“ рече Рајко, па онда одби старчеву руку на десно.</p> <p>Гроф се спотач |
| е ово чудо око нас!“ рече јој Рајко, па онда с њоме заједно сиђе с последње мраморне степенице |
| ујо једна!“ викну Циганин задовољно, па онда усред таквог триумфа осети да му је грло суво, те |
| мо ни ми!“ рече Рајко са свим мирно, па онда настави: „е, баш ме копка да знам шта ће овај раст |
| <p>Маргита живо удари руком о руку, па онда обема притиште главу своју, као да хоће да стегне |
| ати најпре из сена своју дугу пушку, па онда хтеде прихватити Маргиту, али се ова, без његове п |
| Крушевцу ме затворише најпре у кулу, па онда сутра <pb n="155" /> дан изведоше пред санџак-бега |
| к <pb n="189" /> њој, око ње, уз њу, па онда јурну к степеници, која је из дворишта у главно зд |
| ам себи насмеја; седе, нагну чутуру, па онда узе да удешава ћемане.{S} У том послу љуљаше се то |
| ракнути, Рајко задржа руком Маргиту, па онда онако узбуђен викну: „има ли овде живога кога ?“</ |
| аше за неколико тренутака у Маргиту, па онда подиже руке у вис, склопи их живим једним пљеском |
| .{S} Лизаше јој час руке, час обућу, па онда као слеп потрча, што брже може, у гомиле света по |
| воздених врата у зиду, десно од њих, па онда Рајково копље удари у једна друга велика гвоздена |
| и врло осетљивог нервног организма; па онда кад погледате у оне крупне црне очи што као да су |
| у зидинама од града! “рече Маргита; па онда настави пуна збиље и сетности „био је дан кад се о |
| дворишту, лајући као да се помамио; па онда још брже натраг к <pb n="189" /> њој, око ње, уз њ |
| и радио Бан Страхиња на твоме месту? па онда ради како видиш да би они радили.{S} Не можеш да и |
| као оно што кажу да Цариград има!{S} Па онда баш треба из близине да видите кулу ову!“</p> <p>И |
| за мном да се жива у гроб закопа!{S} Па онда сиромах онај старац!{S} Куд нас беда његова на њ н |
| то њих двоје одмах иза ове стене!{S} Па онда појуре <pb n="154" /> напоље, па на зидине од град |
| екај, да му најпре наместим срце!{S} Па онда мој стари господин изађе напред, те моме младожењи |
| о, свагда му је то исто казивала.{S} Па онда му је слала и друге Циганке, да му гледају у воду, |
| им замишљеним и благим погледима.{S} Па онда склопи трепавице и држаше их склопљене и једва дис |
| ка, а <pb n="194" /> не од злата.{S} Па онда, слатка моја госпођо, помеша ту воду с некаквим ви |
| о ухвати и стеже ноге Циганинове.{S} Па онда једним живим напором окрете Циганина на прса и мал |
| да очита молитву и гроб прелије.{S} Па онда рече Ружи, Мартину и свима својим маџарским слугам |
| или као пиштање врбове пиштаљке.{S} Па онда, као да једна снежна грудва или нека мекана лопта, |
| старца, ви се грохотом насмејете.{S} Па онда му је казала да све то ништа не мари, јер њему сто |
| е и ломљаше грчевито своје прсте.{S} Па онда гласом пуним очајања рече:</p> <p>„О Ружо слатка, |
| овде и онде по неко ново аковче.{S} Па онда враћајући му се пуна усхићења и са пуно поузданост |
| о две мирисне него две живе душе.{S} Па онда пробра из оба бокора два најлепша струка и стави и |
| м неки сметењак! “ рече сам себи.{S} Па онда виде свој убрус; скиде га са зове, сави лепо и мет |
| да мисли на нешто што га весели.{S} Па онда опет настави:</p> <p>"Један пут пред вече ето ти н |
| <pb n="122" /> све још може бити.{S} Па онда Рајко скиде своје гуњче, сави га у двоје у троје и |
| у, па је брже боље у ковчег баци.{S} Па онда посрћући крочи до најближег сребрног престола, брз |
| пода кад им преведе Рајкове речи.{S} Па онда ће патер прихватити: „хајде, хајде! свршуј само ак |
| је и онда слабо коме у очи падао.{S} Па онда је страшном клетвом заклео све, који буду игумани |
| си мене и ковчег Рајков у Србију.{S} Па онда иди преким путем у Београд и извади од турске влас |
| цама о сто и усклицавање гостију.{S} Па онда неко повика да се утишају, те да се чује здравица, |
| беше тек само у неком тихом сну.{S} Па онда узе да му говори:</p> <p>„Кад смо оно били у подзе |
| речи: „плот је слаба а дух је јак, “ па онда чисто са очајањем окрете се старцу: „бадава, оче, |
| ци: „беште, ето вампира, ето авети!“ па онда све један преко другог!{S} О, сачувај ме Боже, ост |
| мали си ти за такво јунаштво!</p> <p>Па онда као да јој од једанпут муња сину, те јој показа шт |
| робују једном црном Циганину!</p> <p>Па онда би његова жалост прешла у срдњу.{S} Срдио се на ма |
| еком пада на данце од бурета.</p> <p>Па онда као дивља мачка скочи на четврти ступањ, на коме б |
| рчина је била јача од љубави.</p> <p>Па онда стаде поред Рајка, који нешто теже и спорије дисаш |
| , земљо моја!“ <pb n="170" /></p> <p>Па онда пружи обе руке према оној даљној даљини, узе говор |
| ош пет момака. <pb n="224" /></p> <p>Па онда отиде у своје горње собе.{S} Дуго је тамо остала.{ |
| ске земље тако да оставе ?! “</p> <p>Па онда, упрев опет у Рајка своје погледе, који сад не бех |
| {S} Сад ћемо видети шта је !“</p> <p>Па онда Рајко узе живо да удара буздованом у оне катанце.{ |
| латка, слатка моја госпођо !“</p> <p>Па онда Ружа остави свећу на сто, а сама паде на колена пр |
| о!{S} Нека ти је на здравље!“</p> <p>Па онда и старац добро повуче и настави да прича:</p> <p>„ |
| оје чисте љубави према теби!“</p> <p>Па онда му приђе к лицу и пољуби га у чело.</p> <p>„Шта то |
| троје под рувом јаничарским!“</p> <p>Па онда је посади поред ватре, изнесе јој у једној заструз |
| душом својом пролазила!...“</p> <p>„Па онда... од једанпут као да нека невидљива рука откова с |
| „она је моја, за веки векова, амин!“ Е онда ме загрли; ја му поднесох усне, погледах га у очи, |
| рнути пехар од углађенога сребра, па је онда спуштао као неку топлу месечину на целу дворану, т |
| људи не дођу,“ рече Рајко старцу, па је онда викнуше. <pb n="75" /></p> <p>„Какве су оно оловне |
| се док ти све по истини испричам, па ме онда суди и ако је право баци се на ме и каменом!“ рече |
| о Циганин још неколико тренутака, па се онда устави да рекне:</p> <p>„Што је право, право!{S} Д |
| у једним о камен један на ледини, па се онда загледа у Рајка и рече му: „Јеси ли ти помахнитао? |
| тако заповедате!" прихвати Рајко, па се онда окрете и рече нешто на турски Хасан-аги Зулуфлији, |
| ајући знак гостима да се утишају, па се онда диже.{S} Циганка му нешто шапуташе на ухо, али је |
| устави се и опет ослушкиваше.{S} Па се онда окрете према старцу и Рајку, бледа као крпа, отвор |
| а сотоно, не знам те шта мумлаш!“ па се онда окрете гостима и поче што јасније могаше:</p> <p>„ |
| грофу запамтиће он ово !“</p> <p>Па се онда Циганин мало устави.{S} Наже чутуру и опет се добр |
| баши мило било да га гледа.{S} Па би се онда стари Турчин својим мирним и озбиљним лицем окрену |
| м, нит’ могу да се убијем; узела сам се онда молити Богу, нека ми бар памет преврне, те да у лу |
| е твоја света воља!“</p> <p>И старац се онда спусти на колена пред један у стени грубо урезани |
| , продрма га обема рукама, отвори га, и онда гласно ускликну: „каква малвасија ?{S} Та ово су с |
| баци митру са њега на престо до њега, и онда ту клону, као да је неко ножем у срце ударио, и је |
| до на место са кога се чесма видела, и онда гњевно докопа први камен при руци, те се њиме баци |
| облику срца, а сав од рујног рубина, и онда мој млади витез рикну као лав да сва црква зајеча: |
| о да усише мирис од овог живог цвета, и онда, радосно лајући, узе подскакивати око ње.{S} Лизаш |
| туга усисаваху у себе погледе његове, и онда полагано наслони свој успламтели образ уз образ ње |
| ама.{S} Потекоше јој сузе низ образе, и онда поче гласно да јеца, просто грцајући од плача.</p> |
| Рајко своју амајлију притиснуо беше, и онда опет нека дугачка рука брисаше врата по целој шири |
| своју наслоњачу о под, па је превали, и онда — удари песницом Маргиту у лево плеће, и диже руку |
| ени, коју су кише и снегови углачали, и онда њих двоје стадоше на највиши врх њен, једно поред |
| ка својим крупним очима у његове очи, и онда доче полагано а пуним милозвучним својим гласом да |
| ки својим јасним а уздрктаним гласом, и онда седе на стену, покри лице рукама и узе гласно јеца |
| > <p>— „Твоја постеља?“ муцаше Рајко, и онда се загледа за неколико тренутака у кадифене завесе |
| нда би и они за госама својим у двор, и онда, онда би могла да кажеш село пусто!{S} Него журите |
| ву показао ко је вера а ко је невера; и онда сваки пође своме селу и своме дому весео и поносан |
| илости ни <pb n="217" /> сажаљења!{S} И онда сам се заверила да к теби више никад не подигнем о |
| рус те убриса зној са чела и лица.{S} И онда приђе полагано бурету једном на трећој степеници, |
| да ослободиш и усрећиш свој народ.{S} И онда... онда ће доћи и дан у који ће се наћи жена, вред |
| заштите посланика и свите његове.{S} И онда пођоше низ брдо правцем к чесми, па да изађу на пу |
| о с њом сам у свеколикој васељени.{S} И онда опет онај тајни гласић у њему, од кога се већ једн |
| ојој, знала сам шта ми је дужност.{S} И онда си пустио да ме аждаја агарјанска у своју чељуст д |
| S} Да пустим мога славуја из кавеза!“ И онда отиде у одају иза ковачнице, извади из кавеза птич |
| е знам; али да је весеље, весеље је!“ И онда сељак, све подскакујући, оде у село да нађе, ако м |
| тељица, стара Српкиња Станија, шаље!“ И онда покида сав други босиљак и разастре га око главе Р |
| ео да име свога мужа од бруке спасе!“ И онда старица узе да јој љуби обе руке и заплака се љубе |
| его ходи да видиш нешто много лепше!“ и онда га повуче к трећој прилици на мраморној коцки, лев |
| се Јанко оженио?...{S} Хајде баш!...“ И онда Рајко поче лаганим гласом, али онако мало као попе |
| ...{S} Знаш, понећеш и ону заставу..“ и онда опет обнесвесну.</p> <p>После поноћи Рајко поче да |
| иљура, и када је са тих прозора, овда и онда, затрептавала звездана светлост од вилинске лепоте |
| пред самим ћесаревим послаником, овда и онда зауставио би се па казивао што има да казује, оном |
| ла крупним својим очима, које би овда и онда протрла прстима као да се увери да не снива. .</p> |
| речи говорили.{S} Он би се само овда и онда окренуо да погледа да ли млада Маџарица није у сед |
| на земљи поред мехова, па би их овда и онда повукла да духну у жеравицу на огњишту, те да се н |
| бу, погледа око себе, погледа у Рајка и онда тихо и разнежено рече:</p> <p>„Како је дивно звезд |
| та.{S} Поћута мало, и опет се накашља и онда рече: </p> <p>„Плот је слаба а дух је јак!{S} Разу |
| рцину вуку?!...{S} Ах!“ јекну Маргита и онда оно севање од узбуђености око лепо срезаних усана |
| о, привезах је мојим каницама за себе и онда бегај преко границе.{S} Ето је од тога доба моја р |
| златан пехар, исплакну га и насу воде и онда јој приђе.</p> <p>Маргита је лежала и главом и јед |
| рату; преврети се три пута, пољуби је и онда је десном руком притисну на гвоздена врата и викну |
| увоте под овај малени градић, који је и онда слабо коме у очи падао.{S} Па онда је страшном кле |
| танки убрус, обриса њиме лице и руке и онда га разви и остави да се на зовином грању суши.{S} |
| отвори она сниска врата од растовине и онда њих двоје угледаше пред собом једну малу а приличн |
| да узе још конопаца, натопи их у води и онда увеза чврсто ноге Циганинове све до колена, а руке |
| оне спаваће собе, ошкрину их, завири и онда махну руком Маргити да дође.</p> <p>"Метнуо сам му |
| p>Узе патер Хијероними да врти главом и онда опет удари у маџарске бубњеве.{S} На то ће стари п |
| на ме и каменом!“ рече Рајко узбуђен и онда узе причати све по реду како га је, како рече, неч |
| <p>Ружа се сагну да јој подигне главу и онда врисну: „еј, црна жалости наша!{S} Мартине, Мишко, |
| старац пустити, а волела бих да могу и онда да пород тебе будем, да појахам сиву ластавицу, да |
| остите ми и с Богом остајте!“ </p> <p>И онда оде право у коњушницу да опреми своју сиву ластави |
| гроб у овој гори да покрива!"</p> <p>И онда му се примаче још ближе и — пољуби га у уста!</p> |
| како Бог да!“ прихвати Рајко.</p> <p>И онда пођоше натраг у лево.{S} Пролазећи поред капеле Ра |
| у планинама !" <pb n="218" /></p> <p>И онда јој поток суза речи угуши.</p> <p>Рајко дође к себ |
| вас опет својим очима видим! “</p> <p>И онда јој приђе, и обасу јој руке пољупцима и окваси пон |
| вала Богу на добром знамењу! “</p> <p>И онда корачаше даље ћутећи у све гушћи мрак неких тесних |
| се добро измакнеш, запевај !“</p> <p>И онда би Рајко доиста полетео на својој танкој сивој лас |
| триц Павле рекао на све ово?!“</p> <p>И онда би узео да премишља шта ли би му стриц рекао, па о |
| грофица Маргита од Нађ-Бање!“</p> <p>И онда се склони на лево и дубоко поклони пред Маргитом, |
| на млада и лепа и добра жено!“</p> <p>И онда отиде опет да буши стену.</p> <p>С муком удараше б |
| свађају ако се још и не бију!“</p> <p>И онда опет обадвоје мирно а радознало ослушкиваху.{S} Од |
| ћу те икада очима видети?!...“</p> <p>И онда се невесело опет загледа у сребрни млаз, који сад |
| {S} Шта ћемо сад јадни Рајко?“</p> <p>И онда се опет подиже, склопи руке и ослушкиваше.</p> <p> |
| дворане к оном коњанику на мрамору. „И онда, што ти да остајеш само у твоме џемадану, и што ја |
| ону гвоздену чакљу па запали.{S} Цар би онда из Раванице видео како као нека звезда трепти над |
| јаукнем, он метне клеште у ватру па ми онда, кад се усијају, месо са мишица и плећа живој хоће |
| џарски да певаш!{S} Знаш, ниси хтела ни онда, па си морала!{S} Хајде, одмах, брзо, скидај се до |
| га.{S} Ако никога нема зазвиждаћу, а ти онда изађи па журно за мном!“</p> <p>То рече, узе чутур |
| а сам се с тобом венчавала.{S} Нисам ти онда могла то да кажем.{S} Ево ти сада казујем.{S} Нас |
| е цвеће ни за које паре не дам!“ Ја јој онда испричах што милостивој госпођи треба мало босиљка |
| исоки сукнени саркол јаничарски, па јој онда додаде пар црвених а широких турских чизама да их |
| о добар, како мио и племенит, ти би тек онда мене разумела!"</p> <p>Још се више Ружа препаде су |
| S} Уз то се био пропио, па кад је пијан онда је прави сотона.{S} Кад не бих хтела да му играм ш |
| ара, кафтана и чизама хитро искочи — он онда пусти скелу низ Мораву.</p> <p>Њих двоје одмах се |
| есрећу дођох к себи и поправих се, а он онда поново побесни.{S} Уз то се био пропио, па кад је |
| ад дође време доћи ће и човек!{S} И ако онда будем жив први ћу вам казати: устајте, ево дође он |
| она.</p> <p>— „То је добро.{S} Па ћемо онда заједно натраг у планине...{S} Знаш, понећеш и ону |
| је чисто са сажаљењем. „Па шта си ти то онда чула?!...{S} А питаш ме откуда га ја знан?{S} Па п |
| шта и не осећам ништа.{S} Па као у инат онда ми тек долажаше, да све то с већим болом осећам св |
| кати своје прсте у сирће од руже, па му онда њима полагано и нежно превлачаше чело и трепавице. |
| су јој чанак, подасу оба пиштоља, па их онда намешташе <pb n="86" /> по земљи једно поред друго |
| сузама.{S} Узе кршити руке своје, па их онда склопи, подиже увис, држаше их тако склопљене као |
| е снове о лепшој будућности сновали.{S} Онде, у присоју под оном стеном, ископаше гроб за Рајка |
| се стена, гола и без маховине.{S} Овде онде њен белутак беше прошаран крупним црвеним гранатим |
| , у којој само манастирска кандила овде онде светлуцају, и у оној зори што иза те ноћи руди.{S} |
| г зида од збијене магле светлуцаху овде онде дугачке ватре.</p> <p>„Видиш ли те ватре тамо?“ пи |
| збијани крчази, разбацане клупе; овде и онде понеки сељачки шешир и по гдекоја женска марама.{S |
| у кукурекањем које се разлегаше; овде и онде извијаше се танак стуб од дима из широких дрвених |
| а њу, и саме скристалисале.{S} А овде и онде светлуцаху лиске од лискуна.</p> <p>Испод ове стен |
| ично одржала, прислоњена је била овде и онде по која сиротињска чатрља.{S} Пред једном, која је |
| леко од њега одмакла, отварајући овде и онде по неко ново аковче.{S} Па онда враћајући му се пу |
| озденим плећима.{S} Изнад њих су овде и онде биле уз зид прикуцане многе заставе, турске, бугар |
| Замоли Маргиту да каже Рајку да остави онде <pb n="199" /> у куту од собе своју дугу пушку, је |
| а ми не би сваки од њих, да су сад живи онде у столовима, радосно понудио свој мекани плашт?{S} |
| ко зло.{S} Начиниће гунгулу и убиће вас онде пред ногама господаревим! “</p> <p>„Па шта да чини |
| сам уђе унутра.{S} Кресну овде, кресну онде; виде и с једне и с друге стране три реда камених |
| на левој страни... како да кажем... баш онде где јој срце куца, један плав младеж.{S} Молимо... |
| јуначким именом зове!“ Ја да си видела оне бруке и онога јада!{S} Моли се јадан Марко па све п |
| љати и по који дукат, те га додавати на оне сребрне купе, док ја не прихватих: „немојте људи! с |
| у.</p> <p>Рајко се нешто мало збунио на оне њене речи, и не могаше одмах да нађе одговора; а ка |
| и к вама послао није до жалосна судбина оне ваше земљакиње што онако млада робује, а по мраку м |
| ланаца о врату и по грудима.</p> <p>Кад оне речи Мартинове пројечаше, патер Амброзијус испусти |
| тарац и Рајко остадоше да преноће поред оне ватрице испред пећине.{S} Рајко је испричао старцу |
| !“</p> <p>У том изашла беше на врата од оне кућице једна жена у годинама, али још пуно крепка.< |
| у вратити!"</p> <p>Ружа оде до врата од оне спаваће собе, ошкрину их, завири и онда махну руком |
| т од копита коњских не прогута ништа од оне сласти, која треба да се слива само у срца људска.{ |
| и била је скоро за читаву стопу виша од оне друге две, стојала је на ногама од црног углађеног |
| е неколико удараца, јер стена бејаше од оне чврсте врсте од које се жрвњеви праве.{S} Хладан га |
| ћој прилици на мраморној коцки, лево од оне велике у средини.</p> <p>Рајко полазећи за њом гово |
| ном сликом, која беше намештена лево од оне велике у средини, а на онако исто посниској коцки м |
| не дође к себи од чуда, скиде му с руке оне влажне крпе и напуни му њима уста као чепом, те сад |
| за неко време као да се гњура у дубине оне мудрости; узе полагано и више самом себи понављати |
| из чатрље зачу пиштање и гласно плакање оне жене.{S} Скочи к вратима од чатрље, али их нађе зач |
| "</p> <p>Рајко се трже и не дотакнув се оне сласти, исправи се, покри лице рукама и — побеже од |
| них зракова.</p> <p>„Сад знам шта значе оне неколике цеви, што их видех горе у зидинама од град |
| не дугим тамноцрвеним ћерамидама.{S} Из оне старе, дебеле и влажне зидине изнад ње избио је чит |
| ажан и хладан ваздух удари им у лице из оне просторије.{S} Рајко рече Маргити, да са запаљеним |
| ћању, готово на сигурном знању, да кроз оне дивне очи још дивнија душа гледа.</p> <p>Тек је бил |
| рне очи што као да су од црне кадифе, и оне дуге трепавице и оне дуге и право повучене обрве, и |
| олом, и управо на средини између њега и оне трпезе са царском круном, стојао је један златан ст |
| бег на сузе сељачке, згрну оне дукате и оне слепачке грошеве, и заповеди да ме обесе ето овде о |
| од црне кадифе, и оне дуге трепавице и оне дуге и право повучене обрве, и оно сниско а право ч |
| зе полагано и више самом себи понављати оне речи: „плот је слаба а дух је јак, “ па онда чисто |
| иле, — кад погледате то лице и нарочито оне очи, онда се лепота и милина стаса заборавља и сва |
| ше да погледа ни у мерџан; а још мање у оне сенке у које се мерџан губио.{S} Гледаше постојано |
| в кабаницу добро око себе, загледа се у оне далеке ватре и пусти се у слатке и тужне и опет сла |
| вног организма; па онда кад погледате у оне крупне црне очи што као да су од црне кадифе, и оне |
| да Рајко узе живо да удара буздованом у оне катанце.{S} Мора бити да су од вајкада били ту наме |
| ви?{S} Зар да те самсови вуку у јазбину оне црне звери?!{S} Предај се мојим бистрим таласима, п |
| “ Смилова се бег на сузе сељачке, згрну оне дукате и оне слепачке грошеве, и заповеди да ме обе |
| бег презриво, па уста те ногом одгурну оне грошеве. „Носите те сребрне паре, требаће вам за ва |
| дотакоше твојих усана! како дивне беху оне <pb n="93" /> сузне очи... како је топао дах усана |
| да се једва чуло: „воде... воде!...“ и онесвесну у оном сребрном престолу. <pb n="119" /></p> |
| а глави ми она дијадема, под којом јуче онесвеснух; од ње полазе све витице од бисера, па се сп |
| Један се дубок уздах оте из њена срца, они јој потамнеше, па рече тужно: „узалуд је што бих хт |
| истрезне!“</p> <p>„Кад ће то бити?!{S} Они могу да остану да пију до зоре, а зором, рече ми Ру |
| остива госпођо грофице, не ни пошто!{S} Они су сад сви трештени пијани.{S} Пијан је чак и патер |
| од њихове вере запиштала и закукала, а они — просто ни малим прстом да мрдну!{S} Шта ли би мој |
| Кад га Турци и моји сељаци угледаше, а они куд који, бегај и не обзири се ! „Змај, крилати зма |
| средини беше крупан као крупан орах, а они други као јаја голубија.{S} Пред круном беше положе |
| на друштво пустиника и на млеко што га они од сељака добивају.{S} Он лежи обично у једној одај |
| ок се Рајко не узе да побојава да ће се они млађи људи још и покрвити.{S} Али их старац уталожи |
| опе, питај мене, ја сам им кум! хоће се они, хоће, само се ово момче стиди да призна; него чека |
| > <p>— „Е, моја госпођо!{S} Побојаше се они да се због тебе не заметне кавга с Турцима, па одош |
| е мени мој Мартин: „лажу, лажу; нису се они макли из Сегедина; него су се онај црни патер и она |
| } Кад би и пси знали да пију, онда би и они за госама својим у двор, и онда, онда би могла да к |
| ад би се она два златна лава што ричу и они усправљени лавови с орлом на штиту приближили и сас |
| ме месту? па онда ради како видиш да би они радили.{S} Не можеш да их стигнеш, али можеш бар из |
| вамо те!{S} Овамо !...{S} Али шта ће ми они?!...{S} Јест’, слатка, мила и добра моја госпођо!{S |
| ну белу крпу, у којој беху лепо увијени они велики нови новцати сребрни талири, што их у Нишу о |
| оме поклон чини, не можеш ти њима, него они теби!{S} Узми паре, брајко, кад си тако лепе среће! |
| е, ја рекох у себи: „може им се! немају они <pb n="126" /> ни Краљевића Марка, ни Милоша Обилић |
| оспођа!“ рече Маргита поносито; „ако су они јунаци, и ја сам кћи једне јуначке земље.{S} Ти ми |
| сад поњаве правимо?!“</p> <p>— „Ако су они били господа, била сам ја госпођа!“ рече Маргита по |
| нису добро пролазили!"</p> <p>„Ако нису они, нисмо ни ми!“ рече Рајко са свим мирно, па онда на |
| и кад спава лепа је, а шта да кажем кад оним крупним црним очима узме да сипље благу ватру на с |
| гита, која бејаше остала са свећом пред оним вратима, маше руком да јој што пре дође; па кад јо |
| ево да се посадимо на зелену траву под оним тамо јабланом.</p> <p>Маргита му се насмеја, али г |
| дође до младе Циганчице.{S} Погледа је оним широким и меким погледима својим, у којима не беја |
| нкастој светлости од воштанице, како се оним отвором, а изнад самог копља, провуче некаква дуга |
| {S} И Циганчица се без речи, освојена и оним погледима и оном благошћу, диже и отиде иза наслоњ |
| пет своје гуњче.{S} Отиде за тим доле к оним растовим столовима, изабра један велики плашт од з |
| нину, загрејаше му се очи и заиграше по оним талирима.</p> <p>„А би ли то исто било да се на че |
| <pb n="79" /> у лавеж, који се помеша с оним халакањем Турака, да ме језа подухвати и сва се ст |
| поносан, као да се љубио лицем у лице с оним великим јунацима, и као да се питао с њима за јуна |
| Боже благи, да л’ ћу доживети да њега у оним планинама дочекам?!“ говораше Рајко сам себи. „Ко |
| о одржи њега и подигни га, и сачувај га онима, који су њему мили.{S} Ако нећеш да се смилујеш н |
| она са несташним осмехом на уснама и у онима, „па са медом овако мирисним, и млеком тако слатк |
| даље моја Расина!{S} Тамо су негде иза оних планина!...{S} Чудо, како ми се нека тежина на срц |
| ен смех зазвекта као сребро а откри иза оних румених покретних уста два низа белих и ако неравн |
| ом, бабо! нисмо ли с њиме у завади због оних заватина у потоку ?!“ рече Марко. „Одмах сикиру у |
| те и добре госпође погинути, него поред оних циганских врачара господовати!{S} Ружо, дај ми мој |
| ветиње.{S} Хајдмо да седнемо на који од оних ковчега горе, па да се мало прихватиш и одмориш, а |
| “</p> <p>Рајко за тим сврати у прву од оних споредних сувота,те из једног ковчега извади једно |
| Рајко седео, водио је пут од једних од оних гвоздених вратоца у зиду доле на под од дворане.{S |
| асту беседу како овај младић жели да се оних његових шест талира предаду њему — патеру, — да их |
| неким од краћих мачева, које пробра из оних ковчега, али не могаше ни с њима много да учини; в |
| иљаду пута слава, што вас је из чељусти оних поганих Сарацена избавио !{S} А ваља да ће дати да |
| Не можете ви замислити ни стотинити део оних грозних мука што сам ја у оној зверској јазбини пр |
| у воштаницу и остави је у куту од малих оних врата. „Ко зна колико ће нам дуго требати свећа.{S |
| испод прозора!...{S} Куд ћу ја тамо... оно је,“ па се Рајко опет насмехну, само да Маргиту охр |
| викну Циганин; „не, ако си ми ортак!{S} Оно је лудо, поносно, љуто и бесно и без тога!{S} Него |
| н.{S} Изгледао је као да је покисао.{S} Оно и јесте нека тиха а прилично хладна кишица почела д |
| ди и кажи ми, је ли ово доиста злато, а оно тамо сребро ?! “ <pb n="106" /> говораше Маргита зб |
| вакве дукате, али видим ово је злато, а оно је тамо сребро.{S} Их, да силна блага ако су сва та |
| тамо горе ритови с ону страну Дунава; а оно тамо иза њих, где су се небо и земља састали, то је |
| е осрамотим и да ме за смрт причесте; а оно се, ето хвала Богу, њиме сад враћамо из мртвих у жи |
| мислих: ето, то је царски престо !{S} А оно се ево престо разглавио у кукове своје и расточио к |
| вуку?!...{S} Ах!“ јекну Маргита и онда оно севање од узбуђености око лепо срезаних усана прсну |
| пи.{S} Али опет не знам поуздано.{S} За оно тамо знам да је цар Душан.{S} Еј, капе!“ И Рајко от |
| али си ти Рајко човек, који има око за оно што је лепо и господско!{S} Та стена горе изгледа < |
| први камен при руци, те се њиме баци на оно двоје младих људи пред чесмом.</p> <p>Млада се жена |
| е ово?“ рече Маргита па показа руком на оно што се иза овог растављеног престола подизаше уз зи |
| .{S} Свитало је кад су стигли на вис на оно место, где су недавно Рајко и Маргита тако лепе сно |
| на лопта или некаква гужва удари баш на оно место на коме Рајко своју амајлију притиснуо беше, |
| ом ко њу као своју жену љуби!...{S} Шта оно би с тобом јутрос у пећини, кад муња севну и гром п |
| се млађој господи из своје свите; „шта оно рече, ко је она?!“</p> <p>„Мени се учини да рече: „ |
| е управо то питање управља.</p> <p>„Шта оно рече?“ питаше старац посланик, окренув се млађој го |
| p>Рајко се побоја да није излудела, кад оно поче да узвикује говором неразумљивим.{S} Али кад п |
| лтаром погледам ко ми је младожења, кад оно није више мој стари чича, него млад и красан један |
| а за јуначко здравље.{S} Ето видиш, кад оно твоји земљаци, она велика господа, не хтеше да чују |
| ио изванредно мудар и прозорљив.{S} Кад оно Рајко изађе зловољан из њихове одаје, патер узе врт |
| Није дуго трајало од онога тренутка кад оно Циганин приђе с усијаним кљештима да кида месо с ро |
| ном ходнику приљубила била?...{S} А куд оно залуташе очи твоје, кад је оно у своме наручју на с |
| ј наста само нека тиха месечина.{S} Све оно блато око њега блеђаше пред њеном лепотом, и мало п |
| је мало подуже док је патер превео све оно што Рајко рече.{S} Много му сметаше што запињаше о |
| Страхињи мени се најлепше учинило да је оно, како је тај наш јунак изводио из тамнице свога суж |
| S} А куд оно залуташе очи твоје, кад је оно у своме наручју на сребрном столу, а из златног пех |
| копчан, тесно прикопчан!...{S} А куд је оно румени мерџан залутао био?...{S} На каквој се чароб |
| и.{S} Их, шта их је!{S} Да ћутим, да се оно господско дете не поплаши!{S}" Тако говораше Рајко |
| ле затворио!</l> </quote> <p>Али кад се оно српске војводе Реља од Пазара, Милош Обилић, Милан |
| збудио, него све лакше и лакше казиваше оно што је још остало од песме, док последње врсте „сва |
| на небу бледе звезде запаљиваху, и кроз оно једнозвучно журно зујање и жврчање скакаваца и буби |
| це и оне дуге и право повучене обрве, и оно сниско а право чело, којега су мирну строгост и све |
| пустињик не би могао с ким да подели, и оно може да се сноси баш за то, што може тако да се дел |
| тај твој цвет и она шева и ова земља и оно небо!{S} Зар то није да се човек гласно насмеје?"</ |
| сам прост сељак!“</p> <p>„А разумеш ли оно што се каже: младост је лудост а ђаво не спава?!“</ |
| прилику у средини, „не знам шта је, али оно је тамо цар Душан!“</p> <p>„А шта је ово?“ запита М |
| а службу великој и светлој господи; али оно друго не могу вам примити!"</p> <p>Зачудише се маџа |
| и тишијим гласом.</p> <p>Тек су прешли оно велико придворје и ушли у једну велику собу, у којо |
| могаше ни зуцнути.</p> <p>„Брзо отвори оно моје сиџаде и додај ми из њих конопце!" рече Рајко |
| > да полети, као да хоће у небо да носи оно велико у злато оковано еванђеље, што му по крилима |
| „али бадава, не могах; сетих се што ти оно рече да је и грехота и срамота; него му стадох чизм |
| аче већ су појели били; живели су сад о оно нешто ораха и неколико јабука.{S} Од три ораха, кој |
| ече.{S} Много му сметаше што запињаше о оно црвено вино на софри.{S} Узеше се господа маџарска |
| е град некада имао двојаких зидина, као оно што кажу да Цариград има!{S} Па онда баш треба из б |
| ако исто посниској коцки мраморној, као оно Рајков цар.{S} А кад чу како Рајко узе викати и одј |
| вољним а једва прикривеним осмехом, као оно млада мати кад тобож хоће да покара свога синчића, |
| онда и сама приђе к руци која и њу, као оно и Рајка, живо благослови.{S} Беше то некакав жив и |
| лови од усана грчевито задрхтаваху, као оно у деце кад хоће да бризну у плач.{S} Ал’ се још не |
| зе гласно јецати, готово онако исто као оно у капели пред иконом Мајке Божје.</p> <p>Рајко се п |
| о своју главу, на оном пању одсећи, ако оно није цар Душан. „За ово,“ рече показујући руком на |
| а робује у потурченог Циганина!{S} Како оно рече патер Хијероними, да је она од велика господск |
| ајни тихи гласић шапуташе:</p> <p>„Како оно сину муња кад се њене усне дотакоше твојих усана! к |
| им уздасима, симпатички одазивље и само оно стење и камење у порушеноме двору српскога цара; ал |
| онда узе да му говори:</p> <p>„Кад смо оно били у подземној дворници, снивала сам да сам се с |
| ли су цео тај дан скоро без одмора, јер оно нешто мало времена што проведоше под једним грмом, |
| а је једна чесма од белог мрамора.{S} У оно су је време још једнако звали „госпођином чесмом".{ |
| ибелина!"</p> <p>„Јест, госпођо, ама су оно плаштеви велике господе и великих јунака, који су с |
| викнуше. <pb n="75" /></p> <p>„Какве су оно оловне цеви што на два три места стрче кроз зидине |
| е него да се заплаче!{S} Него то је баш оно о чему хтедох да те питам.{S} Била си госпођа.... о |
| елики ћеш да видиш кад донесеш.... знаш оно.... како је погодба.... четвртину.... половину.... |
| доживети да је виде просечену ?!</p> <p>Оно мало погаче већ су појели били; живели су сад о оно |
| ђубретом, на ону сјајну господу.</p> <p>Оно су доиста била сјајна господа, што шетаху по развал |
| пет насмехну, само да Маргиту охрабри, „оно је тамо ваља да постеља... младе невесте!“</p> <p>„ |
| гласом и нешто као устежући се.</p> <p>„Оно тамо горе ритови с ону страну Дунава; а оно тамо из |
| ачини учитеље, па онда настави:</p> <p>„Оно.... у неку руку право и велиш!{S} Кад изађох љут од |
| у.{S} Срдио се на маџарску господу и на оног црног попа. „И то су ми нека господа !“ говораше с |
| готово <pb n="114" /> као да из сваког оног оклопа уз зидине одјекиваше узвик: „напред, напред |
| арац не дође.{S} А ја ћу ено тамо поред оног оклопника пред царем Душаном.{S} Лећи ћу да се одм |
| сам још у оној подземној дворани, усред оног блага, смишљала!“</p> <pb n="172" /> <p>Доле се по |
| је на твоје успаване трепавице пала од оног драгог камења и бисера, што га ено тамо на трпезам |
| ро напи, као да се мало поткрепи, после оног чуда и белаја што га снађе.</p> </div> <div type=" |
| кликтање.{S} Изгледаше Рајку као да из оног ћеманета, које мало час онако тужно плакаше, сад с |
| да л’ ћу икада <pb n="171" /> видети и оног доброг старца на Вујну?!...{S} Их, куд је себе Мор |
| , окупана у сузама, заспала под зидином оног старог града у Крушевцу, ето ње к мени, на сну пра |
| двоје сте видели тек само пола од свега онога што све има под сводовима испод ових рушевина!“</ |
| тигне да забележи ни стоти део од свега онога што му Рајко казиваше о планинским ланцима, о вис |
| ном постављени плашт, који је са рамена онога старца падао на престо.{S} Један је младић склопи |
| во је иде!“ рече младић па се подиже са онога камена и пређе те се заклони за чесму.</p> <p>Озг |
| угарске, маџарске и млетачке.</p> <p>Са онога прага, на коме се најпре онако у чуду зауставише, |
| “ рече Рајко; „ово је подземна оружница онога града била!“</p> <p>На трећем ступњу, а дуж целог |
| десети део, о, није ни стотинити део од онога <pb n="184" /> што Маргита осећа.{S} Рајко... мој |
| у руке на леђа!{S} Није дуго трајало од онога тренутка кад оно Циганин приђе с усијаним кљештим |
| у рудничке планине, да дигнеш нешто од онога блага, њиме да искупиш војске колико ти год треба |
| у!{S} Ох, мој Рајко, што не остасмо код онога доброг старца!{S} Ох, куда ли нас двоје сад идемо |
| нећу теби, који си божји угодник и без онога што си мени и овој страници добра <pb n="160" /> |
| волим ма за трунку?“ питаше сам себе, и онога часа нађе да треба да то што је она тако безазлен |
| д главу гуњче <pb n="124" /> Рајково, и онога на коме је Рајко седео, водио је пут од једних од |
| ривенчава, да је од сад твоја и овога и онога света.{S} Стављам ти свој венчани <pb n="225" /> |
| еном зове!“ Ја да си видела оне бруке и онога јада!{S} Моли се јадан Марко па све прсте да поло |
| а света тишина, прекидана само прштањем онога кандиоца што пред вратима издисаше.</p> <p>Њих дв |
| на овој чесми; ко зна? можда је Голубан онога јутра кад ће поћи на Косово, напојио свога лабуда |
| а звер !{S} Да си ти патио хиљадити део онога што сам ја овде препатила, та клао би га зубма а |
| l> <l>У Божуну граду бијеломе,</l> <l>У онога од Божуна Бана!“</l> </quote> <p>Маргита спусти г |
| RP18920_C2.9"> <head>9</head> <p>Између онога оловног ковчега по коме је Маргита легла, положив |
| итино, него да завирује у мрачну дубину онога ходника испред њих.{S} А Рајко живо кресаше и жив |
| Рајко!“ викаше га озго Маргита.</p> <p>Онога часа заборави своју слутњу.{S} Отрча јој горе, и |
| /></p> <p>Па онда пружи обе руке према оној даљној даљини, узе говорити нешто маџарски својим |
| /p> <p>Сунце је већ било село кад се на оној умци под јаблановима зауставише проста једна кола, |
| ајко и Маргита на свој ужас опазише при оној слабој а црвенкастој светлости од воштанице, како |
| се диже на ноге, скиде капу, погледа к оној трпези на којој светлуцаху у драгом камењу крстови |
| >8</head> <p>Мало после да се вратише к оној трпези од зеленог камена, што беше претрпана пехар |
| де добрих познаника.{S} Распитивах их о оној робињи.{S} Сви ми веле да је Маџарица, да ју је Бе |
| нити део оних грозних мука што сам ја у оној зверској јазбини претрпела!{S} Мало по мало па осе |
| рх њен, једно поред , другог.{S} Беше у оној дивној летњој вечери диван поглед.{S} Чаробност му |
| ирска кандила овде онде светлуцају, и у оној зори што иза те ноћи руди.{S} Причаћу ти све потан |
| зе да га храбри, казујући му шта види у оној ноћи, у којој само манастирска кандила овде онде с |
| био сваку наду, да може што разабрати у оној потмулој и неразговетној вици.{S} Тек опет ослушки |
| јунак, и шта се коме најбоље свидело у оној песми.{S} У песми о Страхињи мени се најлепше учин |
| дмо сад доле да ти причам што сам још у оној подземној дворани, усред оног блага, смишљала!“</p |
| јаког златног посуђа.{S} И да није било оноликих кандила, само драго камење, што се згрнуло на |
| ром.{S} Изгледаше дивно у <pb n="66" /> оном јутарњем зраку онако узбуђен и онако поносито стој |
| та оставити ону младу вашу земљакињу да оном циганском бекрији робује !“</p> <p>— „Е шта ћеш?{S |
| говораше како би он дао своју главу, на оном пању одсећи, ако оно није цар Душан. „За ово,“ реч |
| да мирно сахранимо Рајка на Космају, на оном изданку, где има змајев престо.{S} Спреми све што |
| ad>6</head> <p>Још су дуго стојали пред оном стеном што их од пећине растављаше.{S} Дуго су са |
| о узбуђен и онако поносито стојећи пред оном младом и лепом женом.</p> <p>„Како ти беше име?“ з |
| ућности сновали.{S} Онде, у присоју под оном стеном, ископаше гроб за Рајка.</p> <p>Кад већ гро |
| е без речи, освојена и оним погледима и оном благошћу, диже и отиде иза наслоњаче своје матере. |
| оји сад већ мирно почиваху под овом или оном каменом белегом.</p> <p>А кад би сунце просуло још |
| аза руком у правцу преко целе дворане к оном коњанику на мрамору. „И онда, што ти да остајеш са |
| враћају.{S} Али не смеде ни погледати к оном ковчегу на коме млада Маџарица спаваше.{S} Спусти |
| да шапуће: <pb n="134" /></p> <p>„Благо оном ко њу као своју жену љуби!...{S} Шта оно би с тобо |
| <p>Већ по виткости и лепоти стаса, и по оном поноситом гипком ходу, изгледало је да то није <pb |
| слим да ће ти се и „госпођа грофица“, у оном двору тамо, умети господски да захвали.{S} Овде ти |
| ина ?{S} Како се гипкост њена уз тебе у оном мрачном ходнику приљубила била?...{S} А куд оно за |
| ганиновој чатрљи.</p> <p>Кад уђе виде у оном нејасном и несигурном осветљењу од лојане свеће и |
| на десетом кораку спотаче се о зембил у оном мрачном ходнику и +напипа руком ону тикву с водом. |
| кроз онакве тренутке, кроз какве сам у оном часу ја душом својом пролазила!...“</p> <p>„Па онд |
| !..{S} А кад тај дан дође, онда, тамо у оном двору, грофица од Нађ-Бање може само да ти руку ст |
| чуло: „воде... воде!...“ и онесвесну у оном сребрном престолу. <pb n="119" /></p> <p>Рајко мог |
| изађох љут од твоје господе и стадох у оном забрану иза караван-сераја под звездама на небу, с |
| вио би се па казивао што има да казује, ономе загрејаном и знојавом католичком попу, који се ва |
| благословом његовим предаду, недирнуто, ономе ко ослободи Шумадију, те да има чиме довршити вас |
| никад, никад заборавити нећу.{S} Ако на ономе свету, после смрти, буде слободно да се избере по |
| Нека му је лака земља!{S} Благо њему на ономе свету!“</p> <p>Како јој звечаше глас слатко, пуно |
| ости и чистоти срца његова, и смилуј се ономе добром старцу тамо у планинама !" <pb n="218" />< |
| љивим џином. „Лажеш, сотоно!“ муцаше он ономе тајном гласићу; „лажеш! криво ти је што видиш пош |
| но и невесело, „тешко је да се говори о ономе што може бити, али ми се чини да ни ја тебе никад |
| црвеним жупским вином, па разговараху о ономе што се збило.{S} Око неко доба <pb n="15" /> Рајк |
| , и старцу на Вујну...{S} Пошљи паре за ону скелу !...“</p> <p>Поћута дуго, па тек рече:</p> <p |
| игала, или и сувим коњским ђубретом, на ону сјајну господу.</p> <p>Оно су доиста била сјајна го |
| сва пренеражена, па онда паде натраг на ону клупу.</p> <p>— „Узмите мало воде, слатка госпођо!{ |
| </p> <p>Испеше се сва господа за њим на ону зидину до куле.{S} Разговараху нешто између себе ма |
| прихвати Маргита, ударив живо гласом на ону другу реч и махнув руком као и да покаже, како доис |
| еници и покушавајући да плећима подигне ону плочу. „Да смо џинови и да имамо пун ковчег барута, |
| RP18920_C3.3"> <head>3</head> <p>„Знате ону проклету Циганку Манду, које је син био негда свира |
| ше под, на који наступаше.{S} Прођоше и ону стену испод које су из пећине овамо ушли.{S} Опазиш |
| натраг у планине...{S} Знаш, понећеш и ону заставу..“ и онда опет обнесвесну.</p> <p>После пон |
| ладом месецу на западу.</p> <p>„Виде ли ону звезду што прелете небо?“ питаше је Рајко неким рад |
| је <pb n="18" /> велим грехота оставити ону младу вашу земљакињу да оном циганском бекрији робу |
| у оном мрачном ходнику и +напипа руком ону тикву с водом.{S} После неколико тренутака био је с |
| један јарак, који је био пун воде.{S} О ону страну јарка ишао је повисок бедем, утврђен јаким п |
| лучем и катраном, да се све то обеси о ону гвоздену чакљу па запали.{S} Цар би онда из Раваниц |
| рац дуваше отуда.{S} Из најближе шуме с ону страну долине, стуб од белога дима подизаше се прав |
| жући се.</p> <p>„Оно тамо горе ритови с ону страну Дунава; а оно тамо иза њих, где су се небо и |
| ста се чуо неки чудан а врло тихи шум с ону страну.{S} Учини му се шта више као да неко пипа од |
| ом казиваше: „ходи да чујеш, има неко с ону страну врата!“</p> <p>Рајко приђе и послуша за неко |
| у воду из мрамора изводиле; некада су с ону страну ове зидине били царичини перивоји пуни шарен |
| ом.</p> <p>„О, ја их чујем!{S} Ето их с ону страну ове стене.{S} Гребу и скачу уз њу скамучући |
| и пољубивши га, издахнула је.</p> <p>С ону страну ковчега на трави лежало је једно празно бело |
| едима из разрогачених очију загледала у ону шарену гомилу, која се полагано креташе озго са гра |
| у је од венчања с вама носио; баци је у ону кључалу воду, те се растопи, као да је од жутог вос |
| ка, па стадоше на праг, преко кога се у ону округлу дворану силазило, и кад погледаше <pb n="10 |
| на, што је из пећине дрзнуо да завири у ону црну гробницу, или — као да се журила да заклони ве |
| столу, погледајући час у Маргиту час у ону тајанствену светлост.</p> <p>Није дуго трајало па М |
| {S} Кад ме је Бекри-Бекир унео везану у ону мрачну и прљаву јазбину своју у Крушевцу, и кад пом |
| чобани искупили.{S} Рајко гледаше целу ону велику, а нејасно звезданим небом осветљену, слику, |
| оцима, а још мање о бојевима који су се онуда били, и о јунацима који сад већ мирно почиваху по |
| или били.{S} Али кад јој приђоше ближе, опазе да ватра гори пред једном пећином, у стени под са |
| изађоше на тај вис.{S} Под самим градом опазе једну малу ватру.{S} Рајко мишљаше да ће је бити |
| гити се поче да стеже лед око срца, кад опази да нигде у селу нема свеће или ватре у кући, ни ж |
| им једним буздованом, Рајко још из даље опази како му Маргита, која бејаше остала са свећом пре |
| n="226" /> се крену, да их сељани не би опазили да кроз њиве и поља носе мртваца.{S} По дивној |
| ead>10</head> <p>Рајко није то одмах ни опазио, него казиваше песму и даље.{S} Али кад Краљевић |
| прићи ?! “</p> <p>У том их је и старац опазио.{S} У место да као какав полудивљи пустињик, све |
| ине, улице сеоске у алеју од јабланова, опазише једног сељака који, у некакве дубоке мисли зане |
| испод које су из пећине овамо ушли.{S} Опазише сад да је она и с ове стране обележена онаквим |
| и све мојим трагом, па кад ме из далека опазише ударише <pb n="79" /> у лавеж, који се помеша с |
| ник, али и Рајко и Маргита на свој ужас опазише при оној слабој а црвенкастој светлости од вошт |
| н у длан!“ рече Рајко и замахну добро и опали својим дланом у длан циганинов.{S} Удесише да Рај |
| безобразника што блене у моју младу, и опалите му врућих четрдесет батина!“ Пијани гости узеше |
| пточене црним гајтаном; носио је пресне опанке и чарапе високе скоро до колена, а лепо у богате |
| може јој да навуче неку стару антерију, опаса је брзо широким и дугачким једним стамбулским <pb |
| прихвати Ружа.{S} Даће Бог да рана није опасна.{S} Доћи ће лекари, а на великом су гласу.{S} Не |
| жице, а сваки уз то бејаше постављен и оперважен зибелинима.{S} На плаштовима су били понамешт |
| мена доста, док ти сакупимо драговољце, опет ће једном дан растанка доћи!..{S} А кад тај дан до |
| роз сву своју несрећу на свет погледам, опет видим како на њему још има пуно добрих људи и пуно |
| „а колико ти је леп и китњаст тај сан, опет је он само уморна сенка, која је на твоје успаване |
| Ово за службу до данас, и ако је много, опет може да се каже да је за службу великој и светлој |
| че се руком њеног рамена, и рече само — опет шапутом као да не разбуди свеце — „госпођо, прибер |
| згубисмо и сад смо ето „сиротиња раја.“ Опет, хвала Богу, имамо ми по нешто што ви немате.{S} И |
| ојој цркви да проведе по који дан.{S} А опет би се једнако бринуо како му је царица и је ли му |
| ја дотле узалуд гураше Сокицу да иде да опет заузме десну наслоњачу, устаде, узе своју кћер љут |
| бица, што падаху преда њ на пут само да опет прну у вис, те да се зрак потресе и фијуком зајечи |
| ам од зазора ни казати како.... ја онда опет једне ноћи кад он беше трештен пијан, покушам поно |
| гити и Рајку, напивши се и сам, па онда опет настави: „посадише ме на ластавицу и доведоше амо. |
| исли на нешто што га весели.{S} Па онда опет настави:</p> <p>"Један пут пред вече ето ти нашег |
| о своју амајлију притиснуо беше, и онда опет нека дугачка рука брисаше врата по целој ширини њи |
| ом сам у свеколикој васељени.{S} И онда опет онај тајни гласић у њему, од кога се већ једном пр |
| } Знаш, понећеш и ону заставу..“ и онда опет обнесвесну.</p> <p>После поноћи Рајко поче да гово |
| патер Хијероними да врти главом и онда опет удари у маџарске бубњеве.{S} На то ће стари послан |
| ју ако се још и не бију!“</p> <p>И онда опет обадвоје мирно а радознало ослушкиваху.{S} Од часа |
| „не може!...“ „нек се потруди, па нека опет заслужи!“ Шта се опет десило једном другом моме бр |
| узе лије!{S} Немој, госпођо; пусти нека опет сине јуначко срце и нека одгони тај облачак!“</p> |
| .</p> <p>„Примичу се скотови!“ промумла опет старац; „вала, Господе Боже мој, сад ил’никад; уму |
| а, грофица од Нађ-Бање!“ одговараше она опет мирно.</p> <p>Циганин дохвати један чекић, баци се |
| зубма стену, па њушкај и копај под, па опет скочи; па циче просто да се помаме.{S} Ама само шт |
| е чудо, од кад се то путује!{S} А сутра опет ваља рано ранити; далеко је тиха вода Дунаво !"</p |
| ко да оставе ?! “</p> <p>Па онда, упрев опет у Рајка своје погледе, који сад не беху више мекан |
| друго иду с неким Турцима!{S} А ето сад опет ударише пси у лавеж!{S} Децо, да нам сам Бог помог |
| ми беше помрчало, али је хвала Богу сад опет све светло преда мном.{S} Не бој се; ево моје руке |
| ај тајни глас у њему умуче.</p> <p>Седе опет поред ње и гледаше је.{S} Она поче нешто спорије и |
| лепа и добра жено!“</p> <p>И онда отиде опет да буши стену.</p> <p>С муком удараше буздованом у |
| цар Душан.{S} Еј, капе!“ И Рајко отиде опет да изближе гледа свога цара, а Маргита остаде да г |
| мет, која мало час хтеде да прсне, нађе опет своју присебност.{S} Моје очи мирно погледаше на р |
| Гледаше га неизмерном нежношћу.{S} Узе опет да му чело и очне поклопце превлачи мирисним прсти |
| иза ових врата има нека шупљина; или је опет ходник, <pb n="143" /> или каква одаја.{S} Идем да |
| {S} Не жали платити!"</p> <p>Мало после опет зовну Мартина, па му рече: „Ево ти кеса са пет сто |
| ала и њој!{S} У здрављу да Бог да да се опет видимо!" рече Рајко, пољуби се с Јовом, који му бе |
| ћемо сад јадни Рајко?“</p> <p>И онда се опет подиже, склопи руке и ослушкиваше.</p> <p>Ослушкив |
| људи са свим близу пећине.{S} Стена се опет окрете и паде на земљу са већом силином но пре, ка |
| ладна као иста стена.</p> <p>А стена се опет пови на осовини.{S} Један сутоњски прамен паде из |
| чаним вратима од собе у којој је, па се опет враћаше кад би је чула да се миче.{S} На послетку |
| ту од дворане.{S} Нешто шапуташе, па се опет осмејкиваше и изгледаше тако срећна.{S} Рајко, као |
| спусти трепавице, па подигне очи, па се опет плашљиво осмехне.{S} Не знаш кад је лепша!{S} Чини |
| да није у двору!“ одговори сељак, па се опет насмеја.</p> <p>„А што вам је вечерас све село пус |
| потруди, па нека опет заслужи!“ Шта се опет десило једном другом моме брату од стрица, кога см |
| м господском беседом!“</p> <p>Па кад се опет посади, настави да говори: „ Јест, стриц ми је био |
| се ваља!“ <pb n="207" /></p> <p>Диже се опет граја од усклицавања у здравље паметне Циганчице.{ |
| досну вест, али се на средини степенице опет предомисли, те се у бесном трку врати к Маргити.{S |
| ав тихо: „збогом!.... хвала ти!“ Одмаче опет главу своју од лица његова, гледаше му опет право |
| је се нагледа. „Еј, јаднице моја!“ рече опет са тешким уздахом, и однесе је у велику дворану.</ |
| отлић.{S} Склопи руке на груди; гледаше опет својим широким а меканим погледима у очи Рајку, и |
| } Аман беже да скренемо у лево!“ викаше опет онај сељак којега глас сад већ беше орапавио од мн |
| здам!“ рече он скромно.</p> <p>Заћуташе опет обадвоје.{S} Ластавица погледа у Рајка, па онда са |
| ад пећином!“ Добри моји сељаци помолише опет сребрне грошеве и Турци присташе.{S} Ја се спустих |
| ије ми љубазник, није ми никакав род, и опет ми је милији но да ми је и љубазник и вереник и на |
| ad>11</head> <p>Није мислио да заспи, и опет га је умор савладао те је заспао.{S} Није знао кол |
| рац и два и три пута.{S} Поћута мало, и опет се накашља и онда рече: </p> <p>„Плот је слаба а д |
| мојих уздаха и даждом мојих суза.{S} И опет нисам роптала.{S} Још сам се теби исповедала, теби |
| е достојанства и неизмерна једна туга и опет жива чежња да чује баш све што гуслар има да каже, |
| еке ватре и пусти се у слатке и тужне и опет слатке мисли. </p> </div> <pb n="177" /> <pb n="17 |
| ђе два три корака низ косу, устави се и опет ослушкиваше.{S} Па се онда окрете према старцу и Р |
| таложи и узе сам да говори мирно, али и опет некако као да заповеда. <pb n="17" /></p> <p>„Је л |
| никада није био тако сладак, тако мек и опет тако јасан. </p> <p>„Улазите унутра и не бојте се! |
| инеш.{S} Немам шта ја теби да праштам и опет ћу да кажем: нека ти је просто!{S} А прости ти мен |
| убоке мисли занесен, корачаше лаганим и опет несигурним кораком к селу.{S} Маргита устави кола |
| ше мрави од узбуђења.{S} Беше му мило и опет некако тешко.{S} Пригну се и пољуби старца у руку: |
| ведам: како је страшна твоја немилост и опет како је велика твоја милост !{S} О, само не дај ми |
| а Циганин мало устави.{S} Наже чутуру и опет се добро напи, као да се мало поткрепи, после оног |
| да му је грло суво, те дохвати чутуру и опет повуче добро.</p> <p>„Јеси ли је купио или на сабљ |
| у као неко дете. <pb n="36" /></p> <p>И опет она не рече ништа.{S} Само јој мало задркташе усне |
| а све стране докле око допираше; час би опет скочила у остатак од градскога рова, па по њему тр |
| ко хладовинастом и мирисном уранку, али опет рече:</p> <p>— „Хоћеш ли ме пустити да се напијем |
| ме цару Отмановићу да их ослепи.{S} Али опет не знам поуздано.{S} За оно тамо знам да је цар Ду |
| О, дај ми да чујем глас твој!{S} Дај ми опет руку твоју!“</p> <p>Рајко се у мраку три пута беше |
| ежаше, и поче да говори:</p> <p>„Ево ти опет подигох руке, и очи, и срце, ево падох преда те на |
| лоте!"</p> <p>„Јест, тако је!“ прихвати опет онај тајанствени шапат; „него још ти и не знаш кол |
| ..“</p> <p>„Чекај, молим те,“ упаде јој опет у реч Рајко; „је ли та жена, што ти је на сну дола |
| а паде на колена пред Маргитом; узе јој опет љубити руке по стотину пута, љубљаше јој колена и |
| его како је твој Мартин спор!...{S} Тек опет хвала му; шта бих сад без њега радила!...{S} Иди в |
| зало да је дух слаб а плот јака.{S} Тек опет жао ми је што се преварих!“</p> <p>Сад Рајку удари |
| ј потмулој и неразговетној вици.{S} Тек опет ослушкиваше да ли ће и кад ће онај жубор престати. |
| де пробавиш понеки дан и ноћ, па се тек опет у пећини створиш?“ питаше ме санџак-бег. „Ко шта м |
| бише ме љуто <pb n="76" /> камџијом док опет не обамрех.{S} Кад дођох к себи нађох се у некакво |
| еће проћи година или две, а наш ће краљ опет да завојшти на Турке.{S} А дотле би ти могао лепо |
| милостивношћу својом водиш ме да тражим опет милост твоју!{S} Ево ме клечим пред тобом, ево ме |
| састају!{S} Ах, да сам те очима својим опет једном угледати могла, земљо моја!“ <pb n="170" /> |
| а.</p> <p>„Хоћеш или нећеш?! “ цикну он опет па тресну ногом о земљу.</p> <p>Она ни речи не про |
| здрављам ватром свога срца.{S} А за ово опет теби хвала, мој витеже!{S} Него хајдмо сад доле да |
| ема, госпођо; све је то просто!{S} Него опет, послаћу момке нека трче од куће до <pb n="214" /> |
| немој о растанку ни да помињеш!{S} Него опет, и ако ће проћи времена доста, док ти сакупимо дра |
| оже да понесе!“ рекао би Рајко, па узео опет да куца у камен.</p> <p>После свакојаких мука прво |
| нежно.</p> <p>Пред зору је Рајко почео опет да бунца.{S} Час говори с Краљевићем Марком, час с |
| Куд ћу ја тамо... оно је,“ па се Рајко опет насмехну, само да Маргиту охрабри, „оно је тамо ва |
| видети?!...“</p> <p>И онда се невесело опет загледа у сребрни млаз, који сад само тихо мумлаше |
| у слузи вашем.{S} О, кад доживех да вас опет својим очима видим! “</p> <p>И онда јој приђе, и о |
| ловних ковчега, подметнув јој под главу опет своје гуњче.{S} Отиде за тим доле к оним растовим |
| ето нам ове зраке казују да је на пољу опет освануо дан, а нашег старца нема!{S} Страх ме њему |
| главу своју од лица његова, гледаше му опет право у очи, погледима у којима милина, чежња и ту |
| сто чудо да чини, те да се једу и да их опет једнако у зембилу има.{S} Маргита је сваку јабуку |
| д бих се већ морала пробудити, онда бих опет волела да прво што видим буде моја витешка земља, |
| јпре је ли седло притврђено како треба, опипа сваки кајиш својом руком, а млада жена тапкаше ла |
| рахоту њихову....{S} Речима се то не да описати....{S} Чудим се како нисам полудела.{S} Кад ме |
| с једним изразом, који је тешко укратко описати, али у коме су се и осећање достојанства и неиз |
| пре у Рајково лице и не трепташе док он описиваше троглавог Арапина.</p> <quote> <l>„На граници |
| и за вама пролили !{S} А колико смо вас оплакивали тек ових последњих дана!{S} Еј, јадна, јадна |
| ожедниш дигнућеш чету на манастир па га опљачкати, те ће ме црни калуђери клети црном клетвом.{ |
| на тенани како да је сигурно у завичај оправите.{S} Ето, једно од тога бирајте, ако не знате н |
| аво у луг Аћиму!{S} Да му помогнеш кола оправити, натоварити и кући отерати!“ Оде сиромах Марко |
| ега извади једно старинско копље и њиме опрезно пипаше под, на који наступаше.{S} Прођоше и ону |
| </p> <p>И онда оде право у коњушницу да опреми своју сиву ластавицу.</p> </div> <div type="chap |
| је заповести за његову опрему.</p> <p>„Опремићемо га," говораше Мартину, "као да је племић од |
| </p> <quote> <l>„Голубане....</l> <l>Ја опремих своју ластавицу,</l> <l>Хајдмо сада у поље Косо |
| Помисли само, видела сам себе као дивно опремљену <pb n="140" /> младу невесту.{S} На глави ми |
| ирноћом издавала је заповести за његову опрему.</p> <p>„Опремићемо га," говораше Мартину, "као |
| са уздрхтаним гласом:</p> <p>"Госпођо, опрости ми!{S} Хтедох да ти послужим, али ето није тако |
| дох да те питам.{S} Била си госпођа.... опрости, Бога ми си госпођа и сад, и ако се мучиш као р |
| S} Опрости ми твоје муке ако узживиш... опрости ми рану смрт своју, ако им се жива нећеш да пре |
| им, али ето није тако воља божја!...{S} Опрости ми твоје муке ако узживиш... опрости ми рану см |
| о поодморе, изађе пред њих да се е њима опрости.</p> <p>На путу до Крушевца сва су господа маџа |
| бе.{S} Сад смо на невољи па нек нам Бог опрости; а кад будеш у срећи и у господству сети се на |
| ајко.... дај да се Маргита с тобом овде опрости!{S} Дај да се... као брат и сестра... пољубимо! |
| олико ти досађујем!...{S} Хвала ти... и опрости ми! “</p> <p>Маргита не могаше речи да проговор |
| те, савија руке па моли младожењу да ми опрости.{S} Аја! неће пијан младожења ни да чује !{S} О |
| арко па све прсте да поломи кршећи их, „опрости ми, бабо, молим те, и не брукај ме тако за Бога |
| “ прихвати Рајко смерно скинув шубару. „Опрости ми!...{S} Ја из ове пећине жив изаћи нећу, а ти |
| , погледа кип Душанов и рече полагано: „опрости ми царе господине!{S}" Па онда се диже на ноге, |
| рже из заноса, „ово се Маргита с Рајком опростила!.. <pb n="185" /></p> <p>А сад, витеже Рајко, |
| мо један ланац горких несрећа, ви би ми опростили.{S} Све бих заборавила, да нож мога мужа није |
| ијатељи!{S} Хвала вам на доброти вашој; опростите ми сузе ваше.{S} Кад би знали како је мој жив |
| е су му неке овдашње спахије нудиле.{S} Опростите ми што по незнању замишљам да може бити нисте |
| за што.{S} Него ме милостиво пуштајте и опростите ми!“</p> <p>Док то патер превођаше Рајко виде |
| ашу осрамотио, ја и задруга можемо ти и опростити, и ево ти и праштамо.{S} Али што си осрамотио |
| осрамотио име које носиш, не можемо ти опростити.{S} Него од сада да се ниси усудио да се зове |
| еби уске чакшире од загасито плаве чохе опточене црним гајтаном; носио је пресне опанке и чарап |
| , изнесе једну костретну врећицу старих ораја и лешника и другу једну сељачку шареницу пуну јаб |
| средине штита дизаше се велики двоглави орао од сребра; раширио крила па као да, полећући у вис |
| латна јабука, на јабуци велики двоглави орао од сребра, погнуо се, раширио крила таман <pb n="1 |
| } Ништа се оку његовом измакло није: ни орао који је високо под небом господствено кружио, ни з |
| пет онај сељак којега глас сад већ беше орапавио од многе вике.</p> <p>„Примичу се скотови!“ пр |
| х онај у средини беше крупан као крупан орах, а они други као јаја голубија.{S} Пред круном беш |
| ешто ораха и неколико јабука.{S} Од три ораха, које би узео из зембила, Рајко би један и појео, |
| но парче погаче, једну или две прегршти ораха и три четири јабуке.{S} Прихватише се својски и н |
| ње капи воде, и осташе само са неколико ораха.{S} Маргита, која је иначе тако разговорна била, |
| појели били; живели су сад о оно нешто ораха и неколико јабука.{S} Од три ораха, које би узео |
| оји ја за горске пчеле чувам, и без тих ораха, које ја с веверицама делим.{S} Чак и слободу дел |
| е господске куће.{S} Ковчег од углађене ораховине нека се постави белом свилом ; тај ћемо полож |
| око затегнутог и врло осетљивог нервног организма; па онда кад погледате у оне крупне црне очи |
| ад угледах ове златне лавове и сребрног орла помислих: ето, то је царски престо !{S} А оно се е |
| између она два лава, што ричу, и испред орла на штиту, стојаше поснизак један, право и равно пр |
| сребра и злата, или и са перјаницама од орлова и соколова перја.{S} И још у сваком столу беше у |
| су главе своје магловитом копреном; ни орлова, ни јастребова није се нигде могло видети; још м |
| си бар између златних лавова и сребрних орлова, између пустог једног престола и једног деспотов |
| не у свакојаке шаре, слике и прилике, у орлове, соколове, лавове, вукове, змије и змајеве.{S} У |
| испупченом везу извезени били двоглави орлови, кринови и лавови, који се пропињу да дохвате зв |
| вен у китњасто руво маџарско, с високим орловим пером на црном сниском калпаку, с кривом сабљом |
| ерицама делим.{S} Чак и слободу делим с орловима, који изнад овог виса воле да се носе, и тишин |
| дан висок леп старац, са широким челом, орловским носом, дугом брадом и дугом косом, седео је н |
| лава што ричу и они усправљени лавови с орлом на штиту приближили и саставили, од њих би се скл |
| мицала.{S} Нареди те јој Ружа извади из ормана најтање свилене тканине, које је око врата и на |
| ш куд си наумио! “ </p> <p>Чело му беше орожено крупним знојем, који он сад узе брисати час дес |
| а у росу којом се трава свуда у наоколо оросила.{S} Цвет од зове замириса пунијим дахом, и млаз |
| p>— „Не!“ викну Циганин; „не, ако си ми ортак!{S} Оно је лудо, поносно, љуто и бесно и без тога |
| /p> <pb n="53" /> <p>Видим ја, хоће мој ортак одмах велики чардаш!{S} Чујеш, Маџарице бесна?“</ |
| врни ти то па да сркнемо за срећна наша ортаклука!“</p> <p>— „Да знаш да је не бих одврнуо да н |
| е не бих одврнуо да није за хатар нашем ортаклуку!“</p> <p>Посадише се на једну асуру подаље од |
| више и не мишљаше да нуди чутуру своме ортаку.</p> <p>„Могао си леп новац добити, да си је њен |
| аџарице бесна!{S} Него искај, млади мој ортаче, имаш какав кајиш?{S} Стегни њиме главу да ти се |
| са сукненим сарколима на глави, али без оружја.{S} По даље иза ове гомиле ишли су растројено и |
| него неслога српска и немаштина новца и оружја, тешка сиротиња.{S} Кад је стари деспот све то ч |
| дио је да се овде у ову оставу смести и оружја и један део његова блага.{S} Не хтеде га оставља |
| ети се по неколико пута, склопи руке на оружје у силаву и стаде на сред капеле мирно.{S} Није д |
| ињика:</p> <p>„Рајко, брзо хватај твоје оружје да га Турци овде не нађу.{S} Тако...{S} На, хват |
| јер ће му у случају невоље довољно бити оружје што га за пасом има.</p> <p>„Хајдете сад у име Б |
| азабирам!“ рече Рајко; „ово је подземна оружница онога града била!“</p> <p>На трећем ступњу, а |
| аље!“</p> <p>Једва су учинили седам или осам корачаја, па наиђоше на друга гвоздена врата, па о |
| ете кријеш од мене?!“ „За то што јој је осамнаеста година, а знам шта јој пише у судбини, па је |
| ога старца на Вујну.{S} Јес’, слутња ме осваја, као да је смрт близу њега или близу нас! — Не, |
| тако привикнуо теби, да ме збиља жалост осваја кад помислим, да ће кроз који дан доћи и дан, у |
| 0_C2.3"> <head>3</head> <p>Кад је јутро освануло не даде им старац да се крену.</p> <p>„Причека |
| нам ове зраке казују да је на пољу опет освануо дан, а нашег старца нема!{S} Страх ме њему се н |
| х му, „него дај ми чету акинџија, да се осветим моме крвнику!“ Дадоше ми неке љуте арамије.{S} |
| згрнуло на ове три трпезе, могло би да осветли дворану око себе.</p> <p>С једне и с друге стра |
| тога осмеха као од неког сунчаног зрака осветли се душа Рајкова и онај тајни глас у њему умуче. |
| видела једна сиротињска соба, али добро осветљена.{S} На једној сниској постељи, а на црвеној п |
| баш као да су сватови, а ено виде се и осветљени прозори од једне велике куће!“ рече Рајко.</p |
| у ону велику, а нејасно звезданим небом осветљену, слику, и осећаше како му се нека растуженост |
| ледаше пред собом једну малу а прилично осветљену капелу.{S} У два велика гвоздена светњака, пр |
| ице.{S} Уђоше у пространу једну и добро осветљену дворану, које зидови беху искићени роговима о |
| д уђе виде у оном нејасном и несигурном осветљењу од лојане свеће и ватре с огњишта како Маџари |
| јој благо.{S} И Циганчица се без речи, освојена и оним погледима и оном благошћу, диже и отиде |
| најбоља лекара.{S} Нека поведе и за њих оседлане коње, и нека им обећа што год затраже, само да |
| старом једном липом чекаше их човек са оседланом ластавицом.</p> <p>„Хвала Богу! рече тај чове |
| ре посниско, али право и лепо срезано и осењено густом кестењавом косом.{S} Погусте и дуге веђе |
| задовољно, па онда усред таквог триумфа осети да му је грло суво, те дохвати чутуру и опет пову |
| д очију црни широки прстенови.{S} Рајко осети како је клонула са свим онако на њ наслоњена и чи |
| мах растопише у сладак мелем.{S} Рајко осети како му срце закуца бурније и како му удари пламе |
| коњиц, беху тако пуни живота, да Рајко осети како га чудна једна ватра загрејава и како му срц |
| сласт!“</p> <p>Као да је омађијан Рајко осети жеђ за том слашћу, и као са неким пркосом самом с |
| ог, који ме ето на зло навлачи!“</p> <p>Осети да му се мир и крепост у срце враћају.{S} Али не |
| јко да говори као из сна пробуђен и тек осетивши да има и срца и памети; „госпођо, док бих ја н |
| тугу, какву никада до сада у животу не осетих.{S} Не знам ни да л’ је то управ туга, или нека |
| у живот једног високо затегнутог и врло осетљивог нервног организма; па онда кад погледате у он |
| ударио.{S} Не могаше ни да мисли ни да осећа.{S} Беше се као скаменио.{S} Али кад Маргита хитр |
| део од онога <pb n="184" /> што Маргита осећа.{S} Рајко... мој витеже од Расине Рајко.... дај д |
| итештва, — ово троје, и не знајући и не осећајући, чинили су три струне, којима је ово дивно ле |
| јутру, под овом првом зраком сунчаном, осећам да си витез.{S} Стављам ево сву своју веру на тв |
| сам се исплакала, сад ми је лакнуло.{S} Осећам се лака као птица, и храбра као сваки Маџар вите |
| не, те да у лудилу и не знам ништа и не осећам ништа.{S} Па као у инат онда ми тек долажаше, да |
| да за тешки посао кога си се латио; али осећам, ето сад овде у овоме часу, на овом лепом јутру, |
| и тек долажаше, да све то с већим болом осећам сву грозност свога положаја, све своје и телесне |
| ега невиност иде до простоте, а чистота осећања до витештва, — ово троје, и не знајући и не осе |
| шко укратко описати, али у коме су се и осећање достојанства и неизмерна једна туга и опет жива |
| господству губи у милини на догледу на осећању, готово на сигурном знању, да кроз оне дивне оч |
| ј јазбини претрпела!{S} Мало по мало па осећах како се и сама претварам као у неку звер.{S} Зав |
| твоје казују да поштено мислиш, витешки осећаш и искрено говориш.{S} Видим те много млада за те |
| з близа у обрве, у очи, у уста њена.{S} Осећаше како топли дах њен образе његове милује; виде к |
| ом планинском извору испод града, па се осећаше хитра као срна и свежа као тица на грани.{S} Ве |
| 0_C3.2"> <head>2</head> <p>И Маргита се осећаше не само узбуђена, него и растужена и пуна неке |
| као гњев усколеба срце његово.{S} Више осећаше и нагађаше, но што разумеваше, шта старац сумња |
| сно звезданим небом осветљену, слику, и осећаше како му се нека растуженост краде у срце.</p> < |
| 7" /> уз гусле пева?!“ питаше Маргита и осећаше како јој се срце размекшава.</p> <p>— Не знам!“ |
| ити мрдну прстом, па ни после кад Марко осече и другу па и трећу главу Арапову, онда већ Рајку |
| песму и даље.{S} Али кад Краљевић Марко осече прву главу Арапину, а она не рече ни речи, нити м |
| ло дванаест великих златних кандила.{S} Осим тога, које са свода, које са гвоздених полуга, што |
| ренутка не остаде у дворници нико други осим Рајка, Маргите и Мартина. </p> </div> <div type="c |
| рече Марко. „Одмах сикиру у руку, једно осје на раме, па право у луг Аћиму!{S} Да му помогнеш к |
| ослала зету своме цару Отмановићу да их ослепи.{S} Али опет не знам поуздано.{S} За оно тамо зн |
| коме стари деспот Ђурађ слушаше шта му ослепљени син уз гусле пева.</p> <p>„Кад је воља божја |
| покрене срца ове господе, да је ропства ослободе!“</p> <p>Диже се старац, скочише и сва она мла |
| а за здравље ћесара, не би ли стигао да ослободи род ришћански од јарма турскога!“</p> <p>У рад |
| е чух, да ће доћи онај који ће земљу да ослободи!“</p> <p>Старац се раздрагао па узе на широко |
| д Шумадије, да се дигне човек, да народ ослободи.{S} Његови јунаци не носе сребрне челенке, нег |
| ом његовим предаду, недирнуто, ономе ко ослободи Шумадију, те да има чиме довршити васкрс целог |
| </hi> — „Ко је тај „он“ ?“ — ја бих се ослободила да запитам. „Твој спас!“ одговорила би она.. |
| убио човека, који ме је турског ропства ослободио и часно и поштено и пуно витешки довео у дом |
| еколико тренутака, и више да би Маргиту ослободио, рече јој: „а знаш ко ће то бити?{S} Сад се с |
| то је робиња!{S} Знам да сте ради да је ослободите.{S} Мислио сам како да вам у том помогнем, р |
| војвода Рајко од Расине, вратићеш се да ослободиш и усрећиш свој народ.{S} И онда... онда ће до |
| год треба, те да своју земљу од Турчина ослободиш.{S} Бојим се неће ме старац пустити, а волела |
| обињица!{S} Молим те, би ли хтела да се ослободиш и да се у завичај вратиш?! “</p> <p>Млада жен |
| S} Видех, бадава све, нема ту помоћи ни ослобођења.{S} Рекох Бекри-Бекиру: „ево дајем ти реч не |
| напрезањем и притајивањем свога дихања ослушкивали, да ли се што из пећине чује.{S} Али се виш |
| стеном, која их раздвајаше од пећине и ослушкиваху не би ли што чули.{S} Мало час па она поче |
| >И онда опет обадвоје мирно а радознало ослушкиваху.{S} Од часа на час Маргита би грчевитим при |
| слушкиваше.</p> <p>Ослушкиваше и Рајко, ослушкиваше и старац.{S} Њих се двоје погледаше, а Рајк |
| <p>И онда се опет подиже, склопи руке и ослушкиваше.</p> <p>Ослушкиваше и Рајко, ослушкиваше и |
| а три корака низ косу, устави се и опет ослушкиваше.{S} Па се онда окрете према старцу и Рајку, |
| мулој и неразговетној вици.{S} Тек опет ослушкиваше да ли ће и кад ће онај жубор престати.</p> |
| диже, склопи руке и ослушкиваше.</p> <p>Ослушкиваше и Рајко, ослушкиваше и старац.{S} Њих се дв |
| ј се!“ рече јој Рајко, па узе и даље да ослушкује.</p> <p>Али га сад нов ужас обузе.{S} Десило |
| } Ја стојим на вратима од наше куће, па ослушкујем шта ће бити у великој дворници.{S} Тек пуче |
| е рекох Османа!{S} Ха, ха, ха!{S} Барон Осман је удовац, могли би се још ноћас погодити, па нек |
| оред барона Отмара — гле, мало не рекох Османа!{S} Ха, ха, ха!{S} Барон Осман је удовац, могли |
| гледом гледаше у старца и благо се на њ осмејкиваше.{S} А старац узе да им прича шта се све дес |
| тино.{S} Она се у сну нешто тако невино осмејкиваше, да је милина била видети је.{S} Од тога ос |
| дворане.{S} Нешто шапуташе, па се опет осмејкиваше и изгледаше тако срећна.{S} Рајко, као неко |
| злуде.{S} Она младо, лепо дете, само се осмејкује, па тек спусти трепавице, па подигне очи, па |
| {S} Љубила сам те, а ти си ме гонио.{S} Осмех моје невиности удавио си у потоку горких суза мој |
| ви; поћута, али му око усана обиграваше осмех, те га издаваше да мисли на нешто што га весели.{ |
| аше усне као да хтедоше да се развуку у осмех.{S} Али се не осмехну и не рече ништа.</p> <p>Рај |
| да је милина била видети је.{S} Од тога осмеха као од неког сунчаног зрака осветли се душа Рајк |
| це, па подигне очи, па се опет плашљиво осмехне.{S} Не знаш кад је лепша!{S} Чини ми се занесош |
| оше да се развуку у осмех.{S} Али се не осмехну и не рече ништа.</p> <p>Рајко јој поврати ибрик |
| бој се!“ говораше Рајко, па се још мало осмехну само да је умири.{S} Али му лице поче нагло да |
| } Ако је нађем, ето је и теби! “</p> <p>Осмехну се брк Циганину, загрејаше му се очи и заиграше |
| клицање, а стари би се барон Арпад само осмехнуо и рекао: „красно момче!{S} Добар јахач а и коњ |
| , и нађе је још са сузним очима, али са осмехом на уснама.</p> <p>„Видиш ли како се светли земљ |
| <p>Рајко сад не скидаше поглед са њеног осмехом озареног лица а саму себи говораше: „смеје се м |
| оплом ватром, а лице јој се озари новим осмехом.</p> <p>— „Хе хе хе !“ насмеја се старац срдачн |
| него са задовољним а једва прикривеним осмехом, као оно млада мати кад тобож хоће да покара св |
| липов мед. „А, “ рече она са несташним осмехом на уснама и у онима, „па са медом овако мирисни |
| Срећа те нисам труд!“ рече она са тихим осмехом; „запалио би ме те бих изгорела!“</p> <p>— „Зби |
| дијадему и метну је на своју главу и с осмехом једног сујетног детета рече Рајку: „шта велиш, |
| оварати.</p> <p>„Мој братац!“ узе патер осмешкујући се да говори; „светла господа веле: ако је |
| ик к Маргити рече јој: „нема овде ништа особито!{S} Хајдмо даље!“</p> <p>Једва су учинили седам |
| ретоварио кола неком грађом па им прсла осовина, те Аћим растоварује љуто кунући и кола и мајст |
| а стена.</p> <p>А стена се опет пови на осовини.{S} Један сутоњски прамен паде из пећине унутра |
| нуо се у пећину као да је био на каквој осовини.{S} Испод ње се могао човек ниско погнут провућ |
| ена с крстом полагано креће и на својој осовини љуља.{S} Протре очи да види боље.{S} Јест љуља |
| уђе Маргита.{S} Плоча се вину на својој осовини и затвори пећину.{S} Њих двоје беху у једном мр |
| о вино да ме поткрепе, да их у смрти не осрамотим и да ме за смрт причесте; а оно се, ето хвала |
| ити, и ево ти и праштамо.{S} Али што си осрамотио име које носиш, не можемо ти опростити.{S} Не |
| неш.{S} Што си тако мене и задругу нашу осрамотио, ја и задруга можемо ти и опростити, и ево ти |
| жена, онако млада и лепа и онако добра, оста да робује у потурченог Циганина!{S} Како оно рече |
| аставила, — сваки оде своме завичају, — оста Јанко на бијелој кули, — и са њиме госпођа <pb n=" |
| не види.{S} Савлада своју радозналост и оста у столу, погледајући час у Маргиту час у ону тајан |
| вде у планинама има негде велика царска остава, — све бачве пуне злата!{S} Нико не зна где је и |
| би га сам од себе однео на место где је остава.{S} Рад бих био да огледам своју срећу.{S} Ако ј |
| .{S} Замоли све друге да се уклоне и да оставе само њу и Ружу саме поред мртваца.</p> <p>Кад ос |
| итези могли кћер маџарске земље тако да оставе ?! “</p> <p>Па онда, упрев опет у Рајка своје по |
| аче.{S} Али је почешће наређивала да је оставе саму поред мртвог Рајка.{S} Са свечаном мирноћом |
| да му је робиња необично дуго на чесми; остави наковањ и чекић и клинце, догега до на место са |
| нож.{S} Замоли Маргиту да каже Рајку да остави онде <pb n="199" /> у куту од собе своју дугу пу |
| тка моја госпођо !“</p> <p>Па онда Ружа остави свећу на сто, а сама паде на колена пред Маргито |
| >— „Комшија!“ прихвати Рајко; „молим те остави се таквог разговора.{S} Сад ће ваља да већ скори |
| риса њиме лице и руке и онда га разви и остави да се на зовином грању суши.{S} Он сам седе на ј |
| ед капеле Рајко угаси своју воштаницу и остави је у куту од малих оних врата. „Ко зна колико ће |
| олила: боље да је и закопа, него да јој остави лице богињаво.{S} Па и њу је чуо.{S} Ето у моје |
| ње, спусти се нечујно низа стену, а њу остави горе саму.</p> <p>Наслонив се леђима на стену Ра |
| теркије.</p> <p>— „Не смедох у хану да оставим моје теркије.{S} Имам у њима нешто чисте преобу |
| .{S} Баш је <pb n="18" /> велим грехота оставити ону младу вашу земљакињу да оном циганском бек |
| жем <hi>да ћу ја </hi> своје кости овде оставити!“</p> <p>— „Ми Срби велимо: сан је лажа а Бог |
| </p> <p>„ Ако ти је празна, могао си је оставити у хану!{S} Празна чутура — ето баксуз !{S} Нис |
| рније.{S} Тек не можете земљакињу своју оставити да и даље у потурченог Циганина Бекри-Бекира р |
| з планину, побацаше и пушке и јатагане, оставише и коње и конопце.{S} Ето биће ту негде и твоја |
| ред другог; прелише им гробове сузама и оставише их да на њима пољско цвеће цвета.</p> <pb n="2 |
| да бега од ње.</p> <p>„Не, Рајко!... не остављај ме саму у овој гробници!" цикну Маргита; „где |
| >На трећем ступњу, а дуж целог круга, — остављајући слободан пролаз тек само за једног човека, |
| један део његова блага.{S} Не хтеде га остављати ни у Руднику ни у Кривој Реци, где је дворове |
| тац не хте да ми помогне, она једина не остављаше ме, него ми долажаше на сну да ме храбри! “ < |
| га је <pb n="6" /> тек мало нагарила и остављаше да се лепо види румени лук горње усне од добр |
| е то чуо, заповедио је да се овде у ову оставу смести и оружја и један део његова блага.{S} Не |
| д мене, да прихватиш да чуваш ову свету оставу, кад мене нестане.{S} Ја већ видим да нећу дожив |
| да изближе гледа свога цара, а Маргита остаде да гледа растужена у старог деспота и у два лепа |
| и кћер, и кроз два или три тренутка не остаде у дворници нико други осим Рајка, Маргите и Март |
| оту заспала није.</p> <p>Старац и Рајко остадоше да преноће поред оне ватрице испред пећине.{S} |
| коњанику на мрамору. „И онда, што ти да остајеш само у твоме џемадану, и што ја да лежим на ово |
| ала вам, господо, простите ми и с Богом остајте!“ </p> <p>И онда оде право у коњушницу да опрем |
| рних плоча, које су јој теме покривале, остала је само једна; друге <pb n="30" /> су давно разн |
| јадна кћери, како си од таког чуда жива остала?!“</p> <p>— „Па и не могу све да вам причам.{S} |
| даље опази како му Маргита, која бејаше остала са свећом пред оним вратима, маше руком да јој ш |
| иде у своје горње собе.{S} Дуго је тамо остала.{S} Ружа, пуна бриге, одлажаше чешће све на прст |
| буре кад му прсну обручи, а по средини остало само сељачко седало — растов пањ!“ рече Рајко, з |
| е лакше и лакше казиваше оно што је још остало од песме, док последње врсте „свадба била па се |
| ћемо сви ако Бог да!“ Поклони се и свој осталој господи, приђе к руци и патеру, и још једном са |
| ко рече Маргити, да са запаљеним трудом остане ту где је, а он сам уђе унутра.{S} Кресну овде, |
| јој бар један брат од заклетве на двору остане ? !{S} Вала као да сад гледам Голубана како сила |
| а те доведох у ову клопку, па зар ја да останем да жив тебе мртву на души носим?!...{S} Не може |
| : </p> <p>„Ти ћеш код нас у Нађ-Бањи да останеш док се не спреми све што треба за мој план.{S} |
| {S} А дотле би ти могао лепо код нас да останеш и да спремаш војску.{S} А кад рат почне, онда ћ |
| ове пећине жив изаћи нећу, а ти ако жив останеш, сахрани ме негде овде у планини, па ми обиђи г |
| срцем, ведрим челом и светлим образом и остани поред мене, да прихватиш да чуваш ову свету оста |
| /p> <p>„Кад ће то бити?!{S} Они могу да остану да пију до зоре, а зором, рече ми Ружа, кренуће |
| као да га нестаде.{S} Учини му се да је остао само с њом сам у свеколикој васељени.{S} И онда о |
| ан преко другог!{S} О, сачувај ме Боже, остарела сам а овакво чудо до ноћас не видех ни у сну!“ |
| позна?{S} Силађи Јаноше, зар сам толико остарела да ме не познајете?{S} Бароне Отмаре, зар ме н |
| олена клецају!{S} Ох, мој Рајко, што не остасмо код онога доброг старца!{S} Ох, куда ли нас дво |
| дну зидину, која по свој прилици бејаше остатак од некадашњега спољњег зида градског, била је ј |
| кле око допираше; час би опет скочила у остатак од градскога рова, па по њему тражила комадиће |
| ћина их је седела уз дрвене столове око остатака од печених јагањаца и око још пуних боца.</p> |
| преобуке па рекох: могу у мајстора дуго остати, а неко може доћи па однети и теркије и чутуру ! |
| ту негде и твоја ластавица!{S} А кад ја остах сам, ја се прекрстих, рекох: „слава теби, Боже мо |
| и забуне.</p> <p>„Еј, мој Рајко! што не остах с тобом у Шумадији!“ проговараше Маргита грцајући |
| у и Ружу саме поред мртваца.</p> <p>Кад осташе саме, онда она приђе ка ковчегу.{S} Дуго и дуго |
| вања нестаде им и последње капи воде, и осташе само са неколико ораха.{S} Маргита, која је инач |
| де чардаш као да је сабљом пресечен.{S} Осу се лупање песницама о сто и усклицавање гостију.{S} |
| у се понудио да му помогнеш?" питаше га отац. „Бог с тобом, бабо! нисмо ли с њиме у завади због |
| Турака, стигли овамо.{S} Ако нам свети отац <pb n="84" /> не зна показати каква сигурна склони |
| да се стишава.</p> <p>— „Ако нас свети отац нема где да сакрије, онда ваља мрети, — јер ја се |
| арко засветлише.{S} Ако јој је у истини отаџбина била онако румена и онако светла, како је руме |
| робом моје мајке... небом и земљом моје отаџбине.... заклињем се!“ говораше Маргита мирно, озби |
| ом женскињу, нејакој сирочади, правди и отаџбини.{S} Моја је земља румена од јуначке крви и све |
| та, која беше подалеко од њега одмакла, отварајући овде и онде по неко ново аковче.{S} Па онда |
| Шта је бре?!“ дрекну изнутра Циганин не отварајући.</p> <p>— „Кабадахија царевог чаушбаше Хасан |
| к.</p> <p>Кад их старац доведе пред тај отвор, дубоко узбуђен и сав блед, подиже у вис обе руке |
| Никакав зрак светлости не паде кроз тај отвор у ходник, али и Рајко и Маргита на свој ужас опаз |
| оја свагда право гледају; из њих светао отворен поглед, истина, не сева претњом, али као да гла |
| реће к јунацима својим и као да им кроз отворена своја уста довикује: „овамо, напред! ко је Срб |
| и позлатила, тако природно изгледаху са отвореним чељустима и са мало спуштеним и одуженим врат |
| па га гледаше непомично очима ширимице отвореним. <pb n="65" /></p> <p>„Зар си се збиља,“ поче |
| едном дође лепо к себи.{S} Гледаше пуно отвореним очима око себе, загледа се подуго у Маргиту, |
| гости сад гледаху запрепашћени, неки с отвореним устима, али на која не могаше ни једна реч да |
| ма ништа?{S} Што ми не говориш просто и отворено; што ме не питаш право?" прихвати Рајко живо.< |
| едно заклопче, продрма га обема рукама, отвори га, и онда гласно ускликну: „каква малвасија ?{S |
| Мало после па Маргита, дубоко уздахнув, отвори очи.{S} Погледа по звезданом небу, погледа око с |
| д сребрне срме, која јој под руку дође, отвори је па узвикну упрепашћена: „Рајко, да видиш! “ и |
| гано бурету једном на трећој степеници, отвори заклопче, диже аспре и пусти их да падају као пл |
| {S} Смилуј се и на моју грешну старост, отвори ми очи да у овоме тешком часу видим шта је твоја |
| у као плева; сиђе на четврту степеницу, отвори једно аковче, извади један златан цекин, метну г |
| нама, одведи нас у дворану где је гроф, отвори врата и викни да сви чују: „ево је грофица Марги |
| ечи угуши.</p> <p>Рајко дође к себи.{S} Отвори очи и гледаше у таваницу.{S} Окрете главу и виде |
| } Е баш се види да сте царевину имали!“ Отвори један повећи ковчежић.{S} Извади из њега једну в |
| говора; а кад га нађе, не смеде уста да отвори, кад виде како је она очи склопила па се у снове |
| робињин.{S} Али Бекри-Бекир не смеде да отвори врата.{S} У том викнуше Рајка јаничари оздо од с |
| војим меким кадифеним погледима може да отвори двери душе његове.{S} А млад човек прихватив ибр |
| ко су Турци убили старца, па нема ко да отвори ову гробницу, шта ће да буде од ове јадне жене п |
| егових.{S} Дрхтала је од милине.{S} Кад отвори трепавице, очи јој беху пуне суза.</p> <p>„Ех!“ |
| прсту од леве руке златну бурму.{S} Кад отвори врата наиђе на Ружу, која врисну и мало што не п |
| ки као долап у зиду од кухиње, који кад отвори рекне му: „гледај сад и добро утуви своју суђени |
| ије знао колико је дуго спавао, али кад отвори очи виде да је по рамену покривен својим малим г |
| већ не могаше ни зуцнути.</p> <p>„Брзо отвори оно моје сиџаде и додај ми из њих конопце!" рече |
| а га гледају нако се гаси.</p> <p>Рајко отвори она сниска врата од растовине и онда њих двоје у |
| би млад пастир јагње понео.{S} Она само отвори трепавице па га уморним, и како се Рајку чињаше |
| е према старцу и Рајку, бледа као крпа, отворила уста, разрогачила очи, изгледаше престрављена |
| <pb n="142" /></p> <p>— „Та већ само да отворимо очи да не крочимо у какав понор, а за друго ка |
| као да, полећући у висине кликће, тако отворио беше оба кљуна своја.{S} С једну и с другу стра |
| игао горе к лицу старчевом, а уста мало отворио као да пева.{S} Старац се пригнуо мало к младић |
| те да обијем ове катанце.{S} Може бити отвориће нам се излаз на светлост ! “</p> </div> <div t |
| јанице од смарагда, сафира и рубина.{S} Отворише другу скрињицу и избројаше у њој седамдесет и |
| Повуче <pb n="96" /> за алку и врата се отворише.{S} Влажан и хладан ваздух удари им у лице из |
| ој светлости од воштанице, како се оним отвором, а изнад самог копља, провуче некаква дугачка ц |
| ми још у животу?!“</p> <p>Рајко скочи к отвору из пећине и викну: „Брзо оче, дај воде или вина |
| ти обадвоје за руке и повуче — к једном отвору у стени од пећине. </p> </div> <div type="chapte |
| дима затрепери.{S} Један се дубок уздах оте из њена срца, они јој потамнеше, па рече тужно: „уз |
| са свога места као да га гуја уједе.{S} Отегну песницу, и лево и десно удараше <pb n="135" /> о |
| ладић овај подозрив, моја логика каже: „отерајмо га!“</p> <p>Млађа господа замолише да се Рајко |
| могнеш кола оправити, натоварити и кући отерати!“ Оде сиромах Марко без речи и вечере.{S} Него |
| е слушаше шта Рајко говори.{S} Диже се, отиде до једног корита, у коме беху свакојаке ковачке а |
| пробра двоје клеште па, мало посрћући, отиде те их завуче у жеравицу.</p> <p>„Слободно! слобод |
| тнув јој под главу опет своје гуњче.{S} Отиде за тим доле к оним растовим столовима, изабра јед |
| ислима, те њу више и не узима на ум.{S} Отиде за тим полагано и све на прстима до самог иконост |
| о памет померили, Манда му световаше да отиде у Арад к некој старој Влахињи врачари, која може |
| т момака. <pb n="224" /></p> <p>Па онда отиде у своје горње собе.{S} Дуго је тамо остала.{S} Ру |
| пустим мога славуја из кавеза!“ И онда отиде у одају иза ковачнице, извади из кавеза птичицу, |
| ада и лепа и добра жено!“</p> <p>И онда отиде опет да буши стену.</p> <p>С муком удараше буздов |
| о је тиха вода Дунаво !"</p> <p>Маргита отиде у пећину те по мирисном сену, што у једном куту б |
| оним погледима и оном благошћу, диже и отиде иза наслоњаче своје матере.</p> <p>„А ти, гадна ц |
| .</p> <p>Циганин устаде па већ посрћући отиде те из једне костретне вреће (арара) у сувом куту |
| ражава да нешто зна!“</p> <p>Кад Мартин отиде Маргита још за неко време својим, од ружиног оцта |
| да је цар Душан.{S} Еј, капе!“ И Рајко отиде опет да изближе гледа свога цара, а Маргита остад |
| икну Рајко.</p> <p>— „Ама ето, мало час отиде с весларима у брдо у виноград!“ рече дечко; „баш |
| /> је преклињаше Маргита, те Ружа одмах отиде у један кут од собе, спусти се на колена и узе се |
| се сврши!“ говораше сам у себи.</p> <p>Отиде полагано преко пространог дворишта од караван-сер |
| шта јој пише у судбини, па је кријем и отимам од тебе!“ А она кучка зна да га је омађијала и д |
| и чежња.{S} Гледам тебе, а мисли ми се отимљу на доброга старца на Вујну.{S} Јес’, слутња ме о |
| вицу у скелу а он, одрешив уже од коца, отисну је, скочи у њу, зграби оба весла а Маргити рече, |
| еш скелеџији паре што му скелу низ воду отиснусмо.{S} Знам ухватиће је, али ће имати штете и да |
| нека пођу два млада господина са мном, отићи ћемо право Циганину, везаћемо га, њу ћемо одвести |
| ом, коме је све причао како је било.{S} Отишао је седој Влахињи у млади петак, кад се смркло.{S |
| у, месо са мишица и плећа живој хоће да откида! “ Маргита се ту устави па се сва стресаше као д |
| и, у мојој војсци и Србе драговољце.{S} Откидају од својих уста да сиротињи даду.{S} А кад дође |
| вај други носи, па од њега нека госпођа откине који стручак, па нека га метне на прса младом <p |
| се заплачем.{S}" Он тобож пристаде.{S} Откова ме, пусти ме из кавеза.{S} Узех радити по ковачн |
| од једанпут као да нека невидљива рука откова срце моје од окова у које га је страх везао био; |
| што да ме угуши!... воде!“ Узе грчевито откопчавати јелек са грла и са груди својих, промуца јо |
| меја.{S} Њен смех зазвекта као сребро а откри иза оних румених покретних уста два низа белих и |
| па накриви мало своју шубару.</p> <p>— „Откуд ја могу знати ко је!“ рече Маргита.</p> <p>„Е да |
| pb n="115" /></p> <p>— „Баш нисам.{S} А откуда ти знаш да је то цар Душан?“ рече Маргита мирно. |
| а си ти то онда чула?!...{S} А питаш ме откуда га ја знан?{S} Па познао сам га чим сам га видео |
| капели.{S} Хтеде одмах да пође да види откуда та светлост.{S} Али се побоја да се Маргита не п |
| м, и најпосле пустио на веру, да иде да откуп саставља.{S} С тога ме је стриц прозвао „Страхињо |
| говорим, да је право или да те отму ил’ откупе, ја рекох у себи: „може им се! немају они <pb n= |
| вац добити, да си је њеном господару на откупе понудио ! рече Рајко.</p> <p>— „На откупе?!“ вик |
| купе понудио ! рече Рајко.</p> <p>— „На откупе?!“ викну Циганин као пун пуда. „Та не бих ја њу |
| пуда. „Та не бих ја њу дао ни за какве откупе!{S} А шта мислиш пошто бих је могао продати?!“</ |
| роклета Јерина, послала зету своме цару Отмановићу да их ослепи.{S} Али опет не знам поуздано.{ |
| ницама о сто, као да су се помамили.{S} Отмар тресну своју столицу на под и изађе из дворане, к |
| </p> <p>„Устајте господо!" викну барон Отмар, па скочи на ноге; „устајте, господо, ово је доис |
| Беглер-беговицу нека седне поред барона Отмара — гле, мало не рекох Османа!{S} Ха, ха, ха!{S} Б |
| остарела да ме не познајете?{S} Бароне Отмаре, зар ме ни ви не познајете?!“ </p> <p>„Устајте г |
| н му купи данке и хараче </l> <l>Што ђе отме да питања нема,</l> <pb n="132" /> <l>Цурама је ср |
| молитве !{S} О, не дај Рајка смрти!{S} Отми га, спаси га, подигни га !{S} Учини ми само ту <hi |
| то им ја говорим, да је право или да те отму ил’ откупе, ја рекох у себи: „може им се! немају о |
| ћ јури путем у Сегедин.{S} Ја ћу сад да отпашем младога витеза и да му превијем рану.“</p> <p>М |
| азведрен. „Ево сад што ћу да ти кажем : отпрати је у завичај, предај је у руке њеном мужу; нека |
| После неколико сахата Мартин је већ био отпутовао.</p> <p>А Мишко његов донесе из Сегедина у дв |
| p>Млађа господа замолише да се Рајко не отпушта одмах, него да на његово понашање сви мотре, па |
| ао није, јер га је Душан од њених усана отргао.{S} Веруј ми, оче, да је она будна била, па да м |
| ни од како ме је из наручја матере моје отргао.{S} Али, молим те, Ружо, казуј ми одмах све шта |
| м, кад си ми младој младу и нежну матер отргао, а мене хладној туђинској нези предао.{S} Ранио |
| Маргити. „Старац ће доћи по нас кад се отресе Турака.{S} А можда се боји да га иза каквог грма |
| поређана и ланцима повезана аковчад.{S} Отрже силним једним напором заклопче са првог акова, за |
| <p>Онога часа заборави своју слутњу.{S} Отрча јој горе, и нађе је још са сузним очима, али са о |
| ај неба.{S} Лак и благ поветарац дуваше отуда.{S} Из најближе шуме с ону страну долине, стуб од |
| јске бруји поветарац, који се понео чак отуда са сињега мора, па преко снежног <pb n="20" /> Ду |
| свету старост и једну невину младост... ох, како је то и горко и грозно!“</p> <p>— „Не подаји с |
| стресох!{S} Шта ћу јадна и кукавна!{S} Ох, не желим ни свом душманину да прође кроз онакве тре |
| не остасмо код онога доброг старца!{S} Ох, куда ли нас двоје сад идемо?!“</p> <p>„Притврди сво |
| не знате какво је врзино коло овде!{S} Ох, како да вам кажем?!{S} Па стари се гроф жени!“</p> |
| тако ми срце куца а колена клецају!{S} Ох, мој Рајко, што не остасмо код онога доброг старца!{ |
| а агарјанска у своју чељуст дохвати.{S} Ох, чинило ми се да се мојим молитвама, мојим сузама, м |
| ина, па да га мало спремите!“</p> <p>— „Ох, слатка моја госпођо!{S} Ви не знате какво је врзино |
| же да купи за хиљаду гроша! “</p> <p>— „Охо,хо,хо!{S} О хо,хо,хо!{S} А ха,ха,ха,ха! “ смејаше с |
| се Рајко опет насмехну, само да Маргиту охрабри, „оно је тамо ваља да постеља... младе невесте! |
| n="166" /></p> <p>„У теби нађох правога оца.{S} И сад ето да се растајемо, може бити никад да с |
| ног дана седео је уз колено свога седог оца и уз гусле казивао му, како ће да пропадне господст |
| едном с тобом изађем пред нашега доброг оца на Вујну!“</p> <p>Маргита говораше с пуно ватре; по |
| велика школа за витештво.{S} Син учи од оца, брат од брата, властелин од властелина, и сви се н |
| се спуштају многобројни ситни ланци са оцилима, бритвицама, чачкалицама, свакојаким зделицама |
| p> <p>— „Да пођемо!“ рече Рајко, па узе оцилом кресати у кремен.{S} Прамену варница као да мили |
| та још за неко време својим, од ружиног оцта мирисним, прстима, миловаше чело, очи и образе Рај |
| и се Мартин носећи велику чинију воде и оцта од руже.{S} Дође и Ружа с убрусима, превојима и пу |
| се ви потурчили, а неког другог светом оцу у Рим, да донесе благослов за венчавање.{S} Тек је |
| огом.{S} Ваља ми се враћати брзо светом оцу у Вујан!“ рече Рајко.</p> <p>— „Од <hi>тога</hi> не |
| “</p> <p>— „То је истина! “ рече Мартин очајавајући.</p> <p>„Нема друго, него одмах сад ја идем |
| гао на посао.{S} Али га је у брзо право очајавање понело да хвата.{S} Изломио је своја два мала |
| то своје прсте.{S} Па онда гласом пуним очајања рече:</p> <p>„О Ружо слатка, шта ћу ја ако он у |
| рече старац невесело, и чисто клону пун очајања.</p> <p>„Ама шта нема ништа?{S} Што ми не говор |
| јаничаре натприродном снагом, коју само очајање дати може, паде на колена пред старим посланико |
| слаба а дух је јак, “ па онда чисто са очајањем окрете се старцу: „бадава, оче, не знам ти ја |
| је најпосле дан, у који је моје слабо и очајно срце рекло: па тебе или никако и нема, или ако т |
| са очајањем окрете се старцу: „бадава, оче, не знам ти ја то!{S} А и како ћу?{S} Ти видиш да с |
| сумња, и би му криво.</p> <p>„Молим те, оче, стрпи се док ти све по истини испричам, па ме онда |
| шан од њених усана отргао.{S} Веруј ми, оче, да је она будна била, па да ме је очима својим гле |
| ни, па нека ми позајми свој нож.{S} Ти, оче, и Рајко изиђите овога часа у гору и склоните се ма |
| иђе к руци старчевој.</p> <p>„Хвала ти, оче, по хиљаду пута!{S} Ако ми Бог помогне нећу те пост |
| да бегамо!{S} Где ти је ластавица?!{S} Оче, нема ли где да се сакријемо у овим урвинама?" пита |
| “ рече јој старац.</p> <p>— „Није, није оче!{S} Чула сам, ево и сад чујем лавеж и скамукање њих |
| ш!“</p> <p>„Немој да ти је тешко, добри оче; ево ће ми одмах лакнути!{S} Него... шта је то?!“ р |
| тељи од вајкада. "</p> <p>„Заповеди јој оче,“ рече Рајко, „заповеди јој да иде да се испава.{S} |
| скочи к отвору из пећине и викну: „Брзо оче, дај воде или вина ил’ ракије, дај ако се може да о |
| јко прихвати: „причаћемо ти све по реду оче.{S} Није ово младолики јаничар, већ је ово млада је |
| га дочекати !“</p> <p>„А кога то мислиш оче?“ питаше Рајко радознало.</p> <p>— „Причаћу ти све |
| да у лудо главе не изгубе! “</p> <p>— „Оче!“ прихвати Рајко смерно скинув шубару. „Опрости ми! |
| сви погледаху испод ока к Рајку.{S} Она очевидна промена у његовом понашању, она његова замишље |
| , наднесе леву руку над очи, и гледаше, очевидно узбуђена, у гомилу.{S} Као да и не чујаше што |
| к гдегод каква излаза или бар краја.{S} Очевидно је било да се ходник повија у круг.{S} Пођоше |
| и посрташе мало на лево па на десно.{S} Очевидно беше му тешко да се на ногама држи.</p> <p>„Им |
| не јавише!“ говораше старац и сам беше очевидно узбуђен и збуњен.</p> <p>У том се доста разгов |
| д, зар си и то видела?“ прихвати старац очевидно изненађен онаким питањем, па онда одмах мирно |
| м на празну срећу?“ говораше Циганин са очевидном зебњом да се чутура не покаже празна.</p> <p> |
| ца погледе своје за неколико тренутака, очи јој севаше као у тигрице која се спрема да скочи, а |
| ене па би ме тако нежно и мило гледала, очи би јој засузиле, па би тихо проговорила: <hi>„јадна |
| је од милине.{S} Кад отвори трепавице, очи јој беху пуне суза.</p> <p>„Ех!“ рече са дубоким уз |
| че и топлије; образи јој се заруменише, очи жарко засветлише.{S} Ако јој је у истини отаџбина б |
| ицу јако променила: образи јој спласли, очи дубоко упале, испод очију црни широки прстенови.{S} |
| оцта мирисним, прстима, миловаше чело, очи и образе Рајкове, па онда ће шапатом да запита:</p> |
| ило <pb n="19" /> пуно необичне милине; очи су му светлеле неисказаном радошћу.{S} Чинило му се |
| <p>Ударише Рајку пламенови у образе.{S} Очи му се разгореше топлом ватром.{S} Изгледаше дивно у |
| це превлачи мирисним прстима својим.{S} Очи јој се напунише сузама.{S} Узе кршити руке своје, п |
| да као крпа, отворила уста, разрогачила очи, изгледаше престрављена као да је авет неку угледал |
| гла да види.</p> <p>Маргита узе да трља очи, па онда погледа у немом чуду у Рајка.{S} Рајко, ка |
| , Рацкиња, ко ће је знати!{S} Видим има очи, има стас.{S} Каже ја сам грофица Маргита!{S} Е, ле |
| појање црквено, те му потресе срде и на очи натера сузу.{S} Он се диже, скиде шубарицу и поклон |
| де уста да отвори, кад виде како је она очи склопила па се у снове пустила.</p> <p>Мало после п |
| ала ко то долази, наднесе леву руку над очи, и гледаше, очевидно узбуђена, у гомилу.{S} Као да |
| е мраморна чесма поче да му изводи пред очи свакојака привиђања.</p> <p>„Некада су,“ говораше о |
| тренутака својим крупним очима у његове очи, и онда доче полагано а пуним милозвучним својим гл |
| излудели?!{S} Протрљај, молим те, своје очи, па види и кажи ми, је ли ово доиста злато, а оно т |
| не, нађе опет своју присебност.{S} Моје очи мирно погледаше на реку, која тако бистра, тако тих |
| овој очи зауставише. „Или ме старе моје очи варају, или баш никад не видех тако младоликог јани |
| во на сигурном знању, да кроз оне дивне очи још дивнија душа гледа.</p> <p>Тек је била налила и |
| је, па тек спусти трепавице, па подигне очи, па се опет плашљиво осмехне.{S} Не знаш кад је леп |
| и сте и нико други!{S} Ваше јединствене очи, ваш сладак глас!{S} Та прво сам вас по гласу и поз |
| загледа у његово бледо лице и склопљене очи.{S} Узе умакати своје прсте у сирће од руже, па му |
| друштво, сад кад виде шта Манда на њене очи учини <pb n="208" /> прекипе.{S} Она дохвати девојк |
| како дивне беху оне <pb n="93" /> сузне очи... како је топао дах усана њених... како је пуно ми |
| — кад погледате то лице и нарочито оне очи, онда се лепота и милина стаса заборавља и сва се м |
| па онда кад погледате у оне крупне црне очи што као да су од црне кадифе, и оне дуге трепавице |
| ела, и притисну обе руке на своје слепе очи.</p> <p>„Шта кажеш?!....{S} Стари се гроф жени?!“ в |
| еће и на својој осовини љуља.{S} Протре очи да види боље.{S} Јест љуља се и повија се, али му с |
| нас,“ рече Маргита поносито, па јој се очи још топлије засветлише; „у нас је цела властела јед |
| смехну се брк Циганину, загрејаше му се очи и заиграше по оним талирима.</p> <p>„А би ли то ист |
| ицу од изванредне лепоте, али у обојице очи беху дубоко упале и — очним поклопцима поклопљене, |
| преврнула није.</p> <p>Рајко сад трљаше очи, уштину се у мишицу једну, па другу, скиде шубару, |
| риљубила била?...{S} А куд оно залуташе очи твоје, кад је оно у своме наручју на сребрном столу |
| ри:</p> <p>„Ево ти опет подигох руке, и очи, и срце, ево падох преда те на колена.{S} Била сам |
| аше она у чуду; веђе јој се саставише и очи јој засенуше као да је на њих пала од некуд сенка т |
| јко живо кресаше и живо гледаше да види очи њене.</p> <p>„Срећа те нисам труд!“ рече она са тих |
| ам у себи.</p> <p>И не могаше да одвоји очи од ње.{S} Учини му се да тек сад први пут виде како |
| > <p>„Нећеш?!“ дрекну Циганин па избуљи очи на њу. „Вала ћеш да играш и мали и велики па још ма |
| се и на моју грешну старост, отвори ми очи да у овоме тешком часу видим шта је твоја света вољ |
| з образ његов, за једно тренуће, склопи очи, и пусти да њене топле усне нађу његове усне и по т |
| ово се он сам застиде, и нехотице обори очи, те му погледи падоше на ибрик.{S} Није био нимало |
| сле па Маргита, дубоко уздахнув, отвори очи.{S} Погледа по звезданом небу, погледа око себе, по |
| ши.</p> <p>Рајко дође к себи.{S} Отвори очи и гледаше у таваницу.{S} Окрете главу и виде како М |
| о колико је дуго спавао, али кад отвори очи виде да је по рамену покривен својим малим гуњцем и |
| е песме. „Рајко!{S} Боље од твојих речи очи ми твоје казују да поштено мислиш, витешки осећаш и |
| с на Маргиту, па му се најпосле на овој очи зауставише. „Или ме старе моје очи варају, или баш |
| м! “ рече Маргита, па јој онако уморној очи затрепташе топлом ватром, а лице јој се озари новим |
| Ево ме клечим пред тобом, ево ме дижем очи к теби; кроз сузе моје срце те моје тражи.{S} Чуј ј |
| верила да к теби више никад не подигнем очи, да пред тобом никад више не приклоним колено своје |
| Изгледаше као прави нечастиви; избуљио очи па их све у ковитлац окреће, дркће му црна кожа на |
| 2" /></p> <p>— „Та већ само да отворимо очи да не крочимо у какав понор, а за друго како Бог да |
| , богатије и сјајније.{S} Просто им већ очи засенуше.</p> <p>Маргита сва дрхташе од узбуђења и |
| главом, гледаше је из близа у обрве, у очи, у уста њена.{S} Осећаше како топли дах њен образе |
| рли; ја му поднесох усне, погледах га у очи, познадох га, вриснух и пробудих се! “ — „Биће да с |
| ет својим широким а меканим погледима у очи Рајку, и узе да врти главом као да му каже: нема од |
| ени градић, који је и онда слабо коме у очи падао.{S} Па онда је страшном клетвом заклео све, к |
| в ни речи, него само гледаше га право у очи, као да огледа да ли својим меким кадифеним погледи |
| од лица његова, гледаше му опет право у очи, погледима у којима милина, чежња и туга усисаваху |
| рече Рајко гледајући посланику право у очи; „све ми се чини да овај попа теби само смућка што |
| лаву од лица његова; гледаше му право у очи, за неколико тренутака, неисказаном нежношћу, па га |
| дно десило царевом госту.{S} Стадоше му очи на младој жени која се пред ногама <pb n="12" /> ст |
| у угледа једну Циганчицу.{S} Стадоше му очи на њој.{S} Окрете се Мартину, који је био с њиме, п |
| зи јој спласли, очи дубоко упале, испод очију црни широки прстенови.{S} Рајко осети како је кло |
| у, да не нађеш пут у тамницу!“ И сад из очију Маргитиних сипаше ватра гњева, и она махну руком |
| рзо врате.{S} Управо је и не губљаху из очију.{S} Видеше је како клече пред ковчег Рајков и как |
| „Зар баш тако?“ питаше. „Јест тако нам очију, лепо нас учи да ено вам покорни!“ „Учи вас да ст |
| ечастиви занео да клизнем, јер из њених очију, рекао бих, трепти и светлост и светиња од које н |
| о се укоченим погледима из разрогачених очију загледала у ону шарену гомилу, која се полагано к |
| проговори, него га погледима из сузних очију миловаше нежно.</p> <p>Пред зору је Рајко почео о |
| рсну у дажду од крупних суза из крупних очију и у гласно јецање.</p> <p>Старац и Рајко беху и с |
| а девојка, загасите боје у лицу и црних очију, — црних и светлих, али без душевне топлоте, као |
| мој слатки завичају, да ли ћу те икада очима видети?!...“</p> <p>И онда се невесело опет загле |
| с лепим лицем од сунца препланулим и са очима од којих би сунце преплануло, и овај красан млад |
| за неколико тренутака било смркло пред очима, као да га је неко буздованом у главу ударио.{S} |
| изви из Маргитина загрљаја, и узе да је очима мери.</p> <p>— „Зар да ме Кондор позна, а ти да м |
| оче, да је она будна била, па да ме је очима својим гледала, <pb n="162" /> не би мене нечасти |
| ам патио што сам ја патила, или ко није очима гледао моје муке, тај не може да замисли сву стра |
| небо и земља састају!{S} Ах, да сам те очима својим опет једном угледати могла, земљо моја!“ < |
| лизу њега зашкрипе.{S} Погледа и не хте очима да верује.{S} Учини му се да се она стена с крсто |
| ..." па поче да запиње језиком и трепће очима; „а знаш ти болан.... да је мени Халил-бег Махмут |
| а тек зачуђено погледала крупним својим очима, које би овда и онда протрла прстима као да се ув |
| па се загледа у младића крупним својим очима, какве он дотле никада видео није.{S} Готово се о |
| м.{S} О, кад доживех да вас опет својим очима видим! “</p> <p>И онда јој приђе, и обасу јој рук |
| ; „ха, чекај се ти што твојим циганским очима бленеш у моју младу!{S} Мартине, где си ти Мартин |
| лепо к себи.{S} Гледаше пуно отвореним очима око себе, загледа се подуго у Маргиту, па јој врл |
| Отрча јој горе, и нађе је још са сузним очима, али са осмехом на уснама.</p> <p>„Видиш ли како |
| да се неколико тренутака својим крупним очима у његове очи, и онда доче полагано а пуним милозв |
| , а шта да кажем кад оним крупним црним очима узме да сипље благу ватру на све око себе, те све |
| ј мали коњиц са ситном главом, паметним очима и красним облицима, и ова млада жена, витка и тан |
| њим стоји Маргита, и да га својим лепим очима кроз сузе гледа.</p> <p>— „Ама, луда децо, зар не |
| некакав жив и крепак старац, са бистрим очима испод густих веђа и руменим образима.</p> <p>„Куд |
| а се скаменила, па га гледаше непомично очима ширимице отвореним. <pb n="65" /></p> <p>„Зар си |
| {S} Вала могло јој се одмах видети и по очима, и по лицу, и по стасу, и по кроку, да је од госп |
| с потресеним гласом.{S} Био је блед; у очима му збиља и туга уједно; обрве саставио, чело наоб |
| руци, с пеном на устима, с варницама у очима.{S} Гњевно викну по турски: „овамо, кучко, или ћу |
| Рајку се <pb n="125" /> ширила зеница у очина, те гуташе нови сјај од њене лепоте.</p> <p>„Е, г |
| е и окрену лицем к ватри, те је са пуно очинског саучешћа гледаше, па гледајући је збораше више |
| а да говори; „гледајте само како се сви очистише!..{S} Као да је вихор ветар духнуо па их као п |
| ло, где има српски поп, да га доведу да очита молитву и гроб прелије.{S} Па онда рече Ружи, Мар |
| рном нежношћу.{S} Узе опет да му чело и очне поклопце превлачи мирисним прстима својим.{S} Очи |
| али у обојице очи беху дубоко упале и — очним поклопцима поклопљене, као да оба беху слепа.{S} |
| је његов син деспотовић Стеван, изгубив очњи вид од беснила турског, постао духом видовит, чим |
| Волим и своју стрину Круну, која ме је очувала, волим и своје сестре од стричева, Павлију и Ан |
| >Ружа оде до врата од оне спаваће собе, ошкрину их, завири и онда махну руком Маргити да дође.< |
| дворану.{S} А из те дворане, кроз мало ошкринута двокрилна врата, долажаше кроз дивљи некакав |
| ше на једна узана вратóца, која стајаху ошкринута, и на која се улазило из те <pb n="99" /> лев |
| едавати, онда... ево ти мој мали пињал; оштар је као гуја.{S} Седи тамо у дно пећине, па кад ви |
| ости тамо!“</p> <p>Рајко је послуша.{S} Оштри врх од копља завуче између горње ивице од врата и |
| сети те пресече једно копље испод самог оштрица, тек колико да има држаље, узе један буздован у |
| а, па се ниско пригну над самим пањем и оштро га посматраше, као да броји прстенове његове стар |
| онда окренув се к младој жени викну јој оштро: „ха, бре, Маџарице, казуј шта си ти?!“</p> <p>Он |
| кристални <pb n="35" /> млаз, који се с оштром звеком и прштањем разбијаше у металном суду, кад |
| онстантинов провоцира, придодан?{S} Ако оштроумљу вашем подвргнете питање просто, ко је њега на |
| рече Рајко.</p> <p>— „Еј, болан Рајко! па да си га убио прво бих ја сада висио на грани, а ви |
| алвасија ?{S} Та ово су сребрни новци!" па онда загњури руку у буре, извади је пуну сребрнога с |
| мејаше се Циганин. „А знаш ти болан..." па поче да запиње језиком и трепће очима; „а знаш ти бо |
| мајсторица.{S} Она је моја робиња!{S}" Па онда окренув се к младој жени викну јој оштро: „ха, |
| лагано: „опрости ми царе господине!{S}" Па онда се диже на ноге, скиде капу, погледа к оној трп |
| новом стајала је као кип робиња његова, па наслонив главу на десну руку, а подупрв лакат од те |
| ет скочила у остатак од градскога рова, па по њему тражила комадиће од горског кристала.</p> <p |
| у њима напоји мирисом од јела и борова, па да онда проструји кроз Шумадију, те да је као неку ц |
| оја се шћућурила на земљи поред мехова, па би их овда и онда повукла да духну у жеравицу на огњ |
| м службом!“ рече Рајко пун задовољства, па се диже. „Време је, да погледам мало своју ластавицу |
| ебе.{S} Навуци све то преко твога рува, па да у име божје полазимо!“</p> <p>Поможе јој да навуч |
| грцајући без суза.{S} Седе поред њега, па се тужна загледа у његово бледо лице и склопљене очи |
| споде," узе старац гласно да виче Бога, па се прекрсти неколико пута; „о, Господе, који си и ми |
| бистром планинском извору испод града, па се осећаше хитра као срна и свежа као тица на грани. |
| да певаш!{S} Знаш, ниси хтела ни онда, па си морала!{S} Хајде, одмах, брзо, скидај се до појас |
| крај свему овом покору!“ говораше Ружа, па јој, у једној саћи од калаја, додаде воду. <pb n="19 |
| два су учинили седам или осам корачаја, па наиђоше на друга гвоздена врата, па онда и на трећа. |
| но за <pb n="56" /> неколико тренутака, па онда узе још конопаца, натопи их у води и онда увеза |
| некакве молитве за неколико тренутака, па се <pb n="85" /> онда диже и окренув се Рајку и Марг |
| е.{S} Стаде тако за неколико тренутака, па већ мораде даље за својом господом.</p> </div> <div |
| ше тако Циганин још неколико тренутака, па се онда устави да рекне:</p> <p>„Што је право, право |
| м.{S} Кад њих двоје изиђоше из ходника, па стадоше на праг, преко кога се у ону округлу дворану |
| аргита блеђа и од самог рањенога Рајка, па га узе под руку и поведе. „Мартине, преклињем те, по |
| обадвоје.{S} Ластавица погледа у Рајка, па онда сави главу на десно и гледаше у црвену чизму у |
| ате.{S} Имамо ми нашег Краљевића Марка, па Милоша Обилића, па Страхинића Бана, па Рељу Крилатиц |
| ри моја?{S} Мало час си о њима причала, па ти се причињава да их чујеш!“ рече јој старац.</p> < |
| а котрља озго са рушевина понека цигла, па камен; пови се коров, пови се трава, зашушта џбун, а |
| S} Веруј ми, оче, да је она будна била, па да ме је очима својим гледала, <pb n="162" /> не би |
| , који је извадила из некаквог зембила, па му једва чујним шапатом рече:</p> <p>„Закољи га!“</p |
| Она сеђаше у седлу као да се скаменила, па га гледаше непомично очима ширимице отвореним. <pb n |
| ?“</p> <p>— „Само кад си се разведрила, па не мари, нека је како год хоћеш.{S} Дугачке су те ва |
| е око врата и на својим грудима носила, па их, натопљене хладном водом, полагаше на врело чело |
| да се увери да му лубања није напукла, па задовољан тим претходним, и ако врло површним, испит |
| , подасу јој чанак, подасу оба пиштоља, па их онда намешташе <pb n="86" /> по земљи једно поред |
| и на коленима, купала сам се у сузама, па ништа, и никакве помоћи.{S} Неколико сам пута покуша |
| мач, већином у зеленим кожним корицама, па са сребрним или златним пафтама, <pb n="108" /> а др |
| Ваља терати добра два сахата на колима, па да се из Сегедина стигне у двор грофа од Нађ-Бање.{S |
| ама, те га као кићанке бију по бедрима, па ситним звекетом прате сваки његов корак.{S} По прсим |
| е због тебе не заметне кавга с Турцима, па одоше својим послом!{S} А ја рекох да огледам да ти |
| па Милоша Обилића, па Страхинића Бана, па Рељу Крилатицу, па старог Југ-Богдана, па толике дру |
| Рељу Крилатицу, па старог Југ-Богдана, па толике друге наше јунаке!{S} Знаш како је?{S} Бога м |
| ена и црном копреном по лицу покривена, па немо гледала у мртвачки ковчег, који је покривен црн |
| ?!“ викну она гњевно и сва пренеражена, па онда паде натраг на ону клупу.</p> <p>— „Узмите мало |
| гита.{S} Оклопила руке на своја колена, па га чисто покриваше кадифом својих топлих и меких пог |
| тарац омекшати.{S} Подиже је са колена, па је пред свима нама пољуби и само рече : „голубице мо |
| је то?!“ рече Маргита сва усплахирена, па сави главу мало на десно, као да левим ухом боље чуј |
| ела прво да видим тебе и твога Мартина, па да га мало спремите!“</p> <p>— „Ох, слатка моја госп |
| "</p> <p>Мало после опет зовну Мартина, па му рече: „Ево ти кеса са пет стотина талира.{S} Најм |
| {S} Халил-бег је матора, хладна дртина, па кад је видео, он полуде, полуде, у мало ме ето овде |
| еко четири врло широка мраморна ступња, па да се сиђе на под од саме дворане.{S} Ти су ступњеви |
| в преврнути пехар од углађенога сребра, па је онда спуштао као неку топлу месечину на целу двор |
| нух; од ње полазе све витице од бисера, па се спуштају низ моје образе и низ моје грло; стас са |
| који се понео чак отуда са сињега мора, па преко снежног <pb n="20" /> Дурмитора пао у четинарс |
| а две степенице од плавичастог мрамора, па онда пружао у широку једну заравањ од руменог мрамор |
| рискаше Маргита стресајући се од ужаса, па свом снагом узе вући Рајка даље од змијских врата. „ |
| и ни јелек, а камо ли кошуљу до појаса, па ма ме убио! “ рече млада Маџарица.</p> <p>„Нећеш?!“ |
| м планине, ето вас, а ето и ваших паса, па тражите.{S} А да знам где су и то знам, и казаћу вам |
| мајсторицу, јеси ли мајстор од заната, па ми срдито рече: „ено где је, иди па га питај! “ “</p |
| ја, па наиђоше на друга гвоздена врата, па онда и на трећа.{S} Ина њих улажаше Рајко да у прост |
| о удараше копљем неколико пута у врата, па онда рече: „иза ових врата има нека шупљина; или је |
| у поређане петачке, све буре до бурета, па повезане једне с другима гвозденим ланцима.</p> <p>„ |
| вај мед у устима топим! “ рече Маргита, па јој онако уморној очи затрепташе топлом ватром, а ли |
| се и да погледам натраг!“ рече Маргита, па се сва стресе. „Ово ми је први дан среће после тако |
| јеш на своју госпођу? “ викаше Маргита, па сишав с кола приђе право к рундову, који, кад чу њен |
| >— „Еј, мени тужној ! “ врисну Маргита, па се пљесну рукама, а срце јој се следи. „Где си рањен |
| с Јовом, који му бејаше некаква својта, па онда поведе ластавицу за улар.</p> <p>Постало је мно |
| дохватио гусле, превукао неколико пута, па <pb n="128" /> онда јасним грлом запевао по неку пес |
| мо џинови и да имамо пун ковчег барута, па овде не би могли пролом учинити.{S} Биће да су се на |
| шег Краљевића Марка, па Милоша Обилића, па Страхинића Бана, па Рељу Крилатицу, па старог Југ-Бо |
| и у тој чудној ношњи! “ питаше старица, па се изви из Маргитина загрљаја, и узе да је очима мер |
| сусе, Маријо и Јосифе!“ врисну старица, па се пљесну рукама; је ли ово сан, ил’ је јава?{S} Анч |
| руком својом за рукав од његова гуњца, па се ниско пригну над самим пањем и оштро га посматраш |
| јкова беше: "ако су Турци убили старца, па нема ко да отвори ову гробницу, шта ће да буде од ов |
| Милица, која је била тако доброга срца, па би се над твојом судбом заплакати могла.{S} Али види |
| едно раме, сиџаде пребаци преко другог, па полагано изађе.</p> <p>Млад месец се спушташе к запа |
| тај зубма стену, па њушкај и копај под, па опет скочи; па циче просто да се помаме.{S} Ама само |
| > <p>Гроф тресну своју наслоњачу о под, па је превали, и онда — удари песницом Маргиту у лево п |
| му црна кожа на образима, искезио зубе, па режи као бесно псето.{S} Али она се не макну с места |
| а, миловаше чело, очи и образе Рајкове, па онда ће шапатом да запита:</p> <p>"Ружо, верујеш ли |
| и само прелетеше погледима ове столове, па се окренуше к средини дворане и њеном зачељу.</p> <p |
| аш, пуно празника — искупио би нас све, па у поље да се пред њим бацамо камена с рамена, да се |
| Маџарици која већ беше скочила на ноге, па збуњено гледаше шта то би.</p> <p>Циганин беше дошао |
| о коња новим сребром у све четири ноге, па га онда пустио да сам бира стазу, коњ би га сам од с |
| ви познајете боље од нас ове људе овде, па кад ваша логика каже да је младић овај подозрив, мој |
| свита мало примаче, она се жена подиже, па да би појачала вид и да би сигурније сагледала ко то |
| зе умакати своје прсте у сирће од руже, па му онда њима полагано и нежно превлачаше чело и треп |
| закључаним вратима од собе у којој је, па се опет враћаше кад би је чула да се миче.{S} На пос |
| које је син био негда свирач у Борчије, па се после потурчио што га на вашој свадби избише?{S} |
| доле јаничарски саркол са главе своје, па онда подиже дијадему и метну је на своју главу и с о |
| унише сузама.{S} Узе кршити руке своје, па их онда склопи, подиже увис, држаше их тако склопљен |
| на младо, лепо дете, само се осмејкује, па тек спусти трепавице, па подигне очи, па се опет пла |
| се јављале само маште и сеновите варке, па су имали муке да не поклизну; а ти си био пет дана н |
| жи да се дохватимо лепе земље маџарске, па да видиш шта ћу ја од тебе да начиним! “</p> <p>— „А |
| пе.{S} Она дохвати девојку за обе руке, па је просто као неко маче баци иза себе на под до зида |
| господин прими у своје господске руке, па онда одмах збогом.{S} Ваља ми се враћати брзо светом |
| на паде преда њ на колена, склопи руке, па кроз сузе мољаше за мене.{S} Аја!{S} Не да се старац |
| падоше на срце Рајку као зрна из пушке, па се у исти мах растопише у сладак мелем.{S} Рајко осе |
| епаше у две још тање а устрептане игле, па кивно боцкаше час у напред, час у десно, час у лево. |
| но и мило гледала, очи би јој засузиле, па би тихо проговорила: <hi>„јадна жено, јадна жено! не |
| ше на цеви оловне што воде ваздух доле, па да видиш ту белаја!{S} Греби, па копај, па скичи, по |
| а свој двор?{S} Молим те, устај одатле, па ево да се посадимо на зелену траву под оним тамо јаб |
| потера <pb n="181" /> своје коње даље, па их заустави на подножју умке, да ту чека млади пар п |
| џарица од онаких јунака начини учитеље, па онда настави:</p> <p>„Оно.... у неку руку право и ве |
| } Па онда појуре <pb n="154" /> напоље, па на зидине од града; нањушише на цеви оловне што воде |
| питах је. „Синко, ја перем туђе кошуље, па се хлебом храним, али то своје цвеће ни за које паре |
| дмах сикиру у руку, једно осје на раме, па право у луг Аћиму!{S} Да му помогнеш кола оправити, |
| посматраше за неко <pb n="70" /> време, па кад виде да се устручавају да му приђу, он им за чуд |
| Окрете се Мартину, који је био с њиме, па рече: „ето је она моја суђеница!{S} Иди види чија је |
| та не преплаши кад се са молитве дигне, па њега не види.{S} Савлада своју радозналост и оста у |
| д ње!{S} Ја му се молих да је придигне, па ма и богињаву и слепу, само нека ми дете живи!{S} И |
| слатка, уста једне поштене младе жене, па ћеш чути шта ће ти казати!“</p> <p>Рајку закуца срце |
| пролама испод свода, удараше о зидине, па се у потмулој грмљавини врати к њима двома, неразгов |
| то ти нашег Краљевића Марка из планине, па као узгред прича, како је у лугу видео Аћима Главоњу |
| и обесе о најближе дрво до моје пећине, па ме после ви мртва скините и у пећину закопајте!{S} Е |
| је као гуја.{S} Седи тамо у дно пећине, па кад видиш да Турци преко мене мртва к теби скачу, ра |
| њу да не подесиш, може она да те жацне, па да на пречац умреш, може да те прогута!{S} Не, не, н |
| Један велики црни рундов скочи на коње, па на кочијаша и некако срдито и зловољно лајаше крупни |
| е људе у Цариград, потрошио грдне паре, па ништа.{S} Мислили смо свиснуће.{S} Од муке звао је и |
| а седнемо на који од оних ковчега горе, па да се мало прихватиш и одмориш, а у том ће ваља да и |
| , него да на његово понашање сви мотре, па у Нишу да се реше шта да раде.</p> <p>А на путу до Н |
| {S} Манда скочи, узе чупати своје косе, па, с пеном на устима, цикну грозу:</p> <p>„Ако си чове |
| крсли!“</p> <p>„Али ако се Турци врате, па још са самсовима?!“ прихвати Маргита тихим гласом и |
| извуче из жеравице већ усијане кљеште, па онда право к робињи да је њима за мишицу стегне.</p> |
| .{S} Ја стојим на вратима од наше куће, па ослушкујем шта ће бити у великој дворници.{S} Тек пу |
| се осмејкује, па тек спусти трепавице, па подигне очи, па се опет плашљиво осмехне.{S} Не знаш |
| , као да су угледали сен царице Милице, па је усклицима витешки поздрављају.</p> <p>„Е, господа |
| црна мађијанко, дижи се са те столице, па овога часа напоље из овога двора у чергу, да не нађе |
| светњака у капели обе велике воштанице, па пођоше да виде има ли онај мрачни ходник гдегод какв |
| апи млека, одломи један комадић погаче, па поче да једе с њоме липов мед. „А, “ рече она са нес |
| старац посланик запита шта Рајко рече, па кад чу приђе к младићу и потапка га по рамену као да |
| е је са пуно очинског саучешћа гледаше, па гледајући је збораше више као самом себи: „кћи земље |
| а кубету од дворане.{S} Нешто шапуташе, па се опет осмејкиваше и изгледаше тако срећна.{S} Рајк |
| ах оте из њена срца, они јој потамнеше, па рече тужно: „узалуд је што бих хтела!{S} Еј, мој јун |
| шта се све десило од како се растадоше, па се прекидаше само да их понуди гутљајем неког јаког |
| доле, па да видиш ту белаја!{S} Греби, па копај, па скичи, поплаших се, Бога ми ће раскопати с |
| крст у стени као исти бесови, па греби, па хватај зубма стену, па њушкај и копај под, па опет с |
| ?!“ мишљаше <pb n="58" /> Рајко у себи, па се врати к Циганиновој чатрљи.</p> <p>Кад уђе виде у |
| окрилних врата, Мартин их руком устави, па онда шапну <pb n="200" /> Маргити: „да причекамо док |
| и су њихови и плаштеви и њихови мачеви, па би и главе своје дали били !{S} Али како ћу ја, једа |
| е на онај крст у стени као исти бесови, па греби, па хватај зубма стену, па њушкај и копај под, |
| етак дана стигао овамо и један и други, па предали та писмена патеру Амброзијусу.{S} Каже мени |
| и ти!“ рече јој Рајко. „Небо тебе види, па звездом звездама јавља да се роб један у слободу вра |
| о једну: „не може!...“ „нек се потруди, па нека опет заслужи!“ Шта се опет десило једном другом |
| доживети његов долазак, а ти си млађи, па по божјој милости и можеш га дочекати !“</p> <p>„А к |
| главу високи сукнени саркол јаничарски, па јој онда додаде пар црвених а широких турских чизама |
| их тако склопљене као да се Богу моли, па онда се спусти на колена поред ниске софе, на којој |
| који <pb n="97" /> наизменце засветли, па побледи, засветли па се чисто угаси.{S} Похиташе брж |
| И онда пођоше низ брдо правцем к чесми, па да изађу на пут у варош.</p> </div> <div type="chapt |
| а ми у овоме часу буде као брат рођени, па нека ми позајми свој нож.{S} Ти, оче, и Рајко изиђит |
| година, а знам шта јој пише у судбини, па је кријем и отимам од тебе!“ А она кучка зна да га ј |
| звекну једним о камен један на ледини, па се онда загледа у Рајка и рече му: „Јеси ли ти помах |
| танеш, сахрани ме негде овде у планини, па ми обиђи гроб молитвом и поменом.{S} А јави мојима у |
| овако пуно добрих <pb n="72" /> ствари, па са пуном слободом, и са слатком тишином, и са овако |
| д тебе, Рајко !{S} Сад ће стићи лекари, па ће те извидати!" рече му она.</p> <p>— „То је добро. |
| поклањам ја грофици, а овај други носи, па од њега нека госпођа откине који стручак, па нека га |
| ртва.{S} Једног се дана хтедох заклати, па ми он истрже нож из руку.{S} Другог једног дана утек |
| удовац, могли би се још ноћас погодити, па нека је сутра два венчања!{S} А, шта велите?!“</p> < |
| ко се ви њему не би хтели више вратити, па да вас он са свима маџарским витезовима на коленима |
| лико тренутака у забуни и нерешљивости, па онда и сама приђе к руци која и њу, као оно и Рајка, |
| ма да ме воде.{S} Јаукнуше моји сељаци, па брже боље повадише <pb n="156" /> пешкире, одвезаше |
| а види.</p> <p>Маргита узе да трља очи, па онда погледа у немом чуду у Рајка.{S} Рајко, као да |
| ели?!{S} Протрљај, молим те, своје очи, па види и кажи ми, је ли ово доиста злато, а оно тамо с |
| а тек спусти трепавице, па подигне очи, па се опет плашљиво осмехне.{S} Не знаш кад је лепша!{S |
| да видиш ту белаја!{S} Греби, па копај, па скичи, поплаших се, Бога ми ће раскопати сву урвину! |
| оди само да ми будеш сведок!“ рече јој, па је узе за руку и поведе доле у велику дворницу, где |
| е, Рајко рече Маргити:</p> <p>„Одјахуј, па хајдмо у скелу!“</p> <p>Она уведе ластавицу у скелу |
| Како да није у двору!“ одговори сељак, па се опет насмеја.</p> <p>„А што вам је вечерас све се |
| о, брзо овамо !“ викаше стари пустињак, па их крепко дохвати обадвоје за руке и повуче — к једн |
| њега нека госпођа откине који стручак, па нека га метне на прса младом <pb n="223" /> покојник |
| цу и Маргити и Рајку, напивши се и сам, па онда опет настави: „посадише ме на ластавицу и довед |
| стрпи се док ти све по истини испричам, па ме онда суди и ако је право баци се на ме и каменом! |
| арац очевидно изненађен онаким питањем, па онда одмах мирно настави: „биће да су то цеви од как |
| о?“ говораше Рајко с веселим узбуђењем, па накриви мало своју шубару.</p> <p>— „Откуд ја могу з |
| Нећу ја умрети...{S} А баш и да умрем, па ништа !....{S} Истина баш не бих волео да ми је гроб |
| Чисто бих волела да овде слатко заспим, па да се више и не пробудим!“</p> <p>„А твоја земља, Ма |
| беше склопила руке на рамену Рајковом, па на њих спустила главу своју.{S} Паде у неки занос, у |
| амсови јуре њушкајући све мојим трагом, па кад ме из далека опазише ударише <pb n="79" /> у лав |
| уте кондирима са црвеним жупским вином, па разговараху о ономе што се збило.{S} Око неко доба < |
| о да је робовао у конаку Мустаф-агином, па се сад слободан и срећан враћа у завичај да види мај |
| она не рече ни речи, нити мрдну прстом, па ни после кад Марко осече и другу па и трећу главу Ар |
| /> а мој стриц Павле као стена хладан, па тек само по једну: „не може!...“ „нек се потруди, па |
| да, да хајдук изгуби и срећу, и мегдан, па и живот, чим пусти да му женско око срце запали, а р |
| — „Иди жено!“ рече јој Рајко изненађен, па је руком тихо од себе одгурну. „Како да закољем чове |
| Ех, па не знаш, ја како!“ рече Циганин, па узе да мига и да се криви на Рајка, као да му тако д |
| валах ћеш сад да скочиш!“ рече Циганин, па из једног другог корита дохвати неке влажне и прљаве |
| о од других, седео је на земљи Циганин, па ковао клинце за потковице.{S} Највише да му је било |
| е сам Бог у помоћи!“ рече стари Мартин, па пође напред.</p> </div> <div type="chapter" xml:id=" |
| космајски.{S} Чекали су да падне сутон, па тек да <pb n="226" /> се крену, да их сељани не би о |
| !“ рекох, „ах, да ли ћу наћи какав чун, па да се њиме низ реку пустим!“ Тек то рекох а учини ми |
| о да премишља шта ли би му стриц рекао, па онда пређе да се пита: а шта ли би на то рекли Бан С |
| Његов ми је стриц једном живот спасао, па му уведох синовца у свој конак за кабадахију, и пази |
| ј братац!“ рече патер малко нестрпљиво, па не хте то ни да преводи.{S} Али га старац посланик з |
| га!“ — „Јок, валах!“ рече бег презриво, па уста те ногом одгурну оне грошеве. „Носите те сребрн |
| своју десну руку на лево раме Рајково, па ту наслони своју главу. „Пусти ме,“ рече му шапутом; |
| са свим сигурном ногом, изађе на суво, па кад <pb n="68" /> за ластавицом и Маргита поред свих |
| за ону скелу !...“</p> <p>Поћута дуго, па тек рече:</p> <p>„Нека ми ватруштина мозак дохвати.. |
| ак, који је од жеђи на суши клонуо био, па се свежом водом заливен крепи и подиже.{S} Благим по |
| као што би се жедан бистре воде напио, па кад спусти чутуру поред себе на асуру, рече:</p> <p> |
| поново побесни.{S} Уз то се био пропио, па кад је пијан онда је прави сотона.{S} Кад не бих хте |
| је још дуго до пола ноћи!" рече Рајко, па онда наслони грлић од чутуре на своја уста, убриса г |
| анош! “</p> <p>— „Ене сад!“ рече Рајко, па је погледа зачуђено; „Бог с тобом, госпођо, Јанко је |
| ђеш!“</p> <p>— „Да пођемо!“ рече Рајко, па узе оцилом кресати у кремен.{S} Прамену варница као |
| ох по другом једном послу!“ рече Рајко, па махну мало главом на Циганина. „Хајдмо мало подаље о |
| раз и не греши своје душе?“ рече Рајко, па онда одби старчеву руку на десно.</p> <p>Гроф се спо |
| та бити.{S} Не бој се!“ говораше Рајко, па се још мало осмехну само да је умири.{S} Али му лице |
| о раме може да понесе!“ рекао би Рајко, па узео опет да куца у камен.</p> <p>После свакојаких м |
| , кад тако заповедате!" прихвати Рајко, па се онда окрете и рече нешто на турски Хасан-аги Зулу |
| “</p> <p>— „Не бој се!“ рече јој Рајко, па узе и даље да ослушкује.</p> <p>Али га сад нов ужас |
| све ово чудо око нас!“ рече јој Рајко, па онда с њоме заједно сиђе с последње мраморне степени |
| ом себи рече: „вала ако је само слатко, па баш нека је и грешно!“ <pb n="137" /></p> <p>Али у с |
| ави Маргита. „Кад ми је најтеже бивало, па бих, окупана у сузама, заспала под зидином оног стар |
| ли груди обнажити пред тим момком тамо, па ти слободно кидај с мене месо усијаним клештима.{S} |
| , колико да се у пећину живи провучемо, па већ после како нам Бог да!“</p> <p>„Да пођемо!“ рече |
| а световати.{S} Почеше лепо и полагано, па пођоше све јасније и јасније, све гласније и гласниј |
| видев тако чудо, све то троје заједно, па још све то троје под рувом јаничарским!“</p> <p>Па о |
| {S} Никако!“ викаше Маргита преплашено, па узе вући Рајка за рукав од гуњца. »Можеш ти њу да не |
| , кујо једна!“ викну Циганин задовољно, па онда усред таквог триумфа осети да му је грло суво, |
| неке свете цркве зазвони сребрно звоно, па му се јека стопи у милозвучно појање црквено, те му |
| че!“ прихвати млада жена са свим мирно, па се загледа у младића крупним својим очима, какве он |
| нисмо ни ми!“ рече Рајко са свим мирно, па онда настави: „е, баш ме копка да знам шта ће овај р |
| видело као једно уско и дугачко платно, па даље иза њега један снизак и раван тамносив млаз, ко |
| p> <p>— „У нас,“ рече Маргита поносито, па јој се очи још топлије засветлише; „у нас је цела вл |
| де на вешала с њиме!“ викну бег љутито, па махну сејменима да ме воде.{S} Јаукнуше моји сељаци, |
| госпођо!{S} Приберите се; Бог је добар, па ће вам помоћи да учините крај свему овом покору!“ го |
| p>„Устајте господо!" викну барон Отмар, па скочи на ноге; „устајте, господо, ово је доиста глас |
| два златна лава беху се пропела у вис, па предњим шапама држаху један дугуљасти штит онако пол |
| а обема рунама дохвати за кудрави врат, па га онда тапкаше по глави и тепаше му: „моје верно пс |
| уза зазвркта, трже онај шпански штилет, па га сјури Рајку под ребра. <pb n="209" /></p> <p>Рајк |
| и само ту <hi>једну једину</hi> милост, па да те благосиљам за све грозне своје патње, за све с |
| } Некакав новајлија, дошао го као прст, па син навалио да се што пре и одене и огреје. „Јеси ли |
| у вис обе руке, које дрхтаху као прут, па им свечано рече: „закуните ми се свим што вам је на |
| извила копљасто длето и буздован-чекић, па кушала да ломи стену.{S} Првих дана могла је и да об |
| налила ибрик водом и подметнула котлић, па се замишљено загледала у кристални <pb n="35" /> мла |
| илиндар, где пробавиш понеки дан и ноћ, па се тек опет у пећини створиш?“ питаше ме санџак-бег. |
| им змијурину да полагано провуче главу, па да је буздованом размрскам!“</p> <p>„Не, не, не!{S} |
| и нађох се у некаквом гвозденом кавезу, па још окована у ланце по ногама и по рукама.{S} Молила |
| ама, дајући знак гостима да се утишају, па се онда диже.{S} Циганка му нешто шапуташе на ухо, а |
| а изненадно на још нежнију матер своју, па јој пала о врат и обасула је хиљадама топлих пољубац |
| а прса младом <pb n="223" /> покојнику, па нека каже: није ти овде твоја српска мајка, ни твоја |
| сироче радује се да чује понеку бајку, па да је и другима каже.{S} Што ти знам рећи то је да н |
| х да бегаш, ја те доведох у ову клопку, па зар ја да останем да жив тебе мртву на души носим?!. |
| /p> <p>Маргита живо удари руком о руку, па онда обема притиште главу своју, као да хоће да стег |
| ржаље, узе један буздован у десну руку, па с новом надеждом на бољи успех настави прокопавање.< |
| охвати најпре из сена своју дугу пушку, па онда хтеде прихватити Маргиту, али се ова, без његов |
| У Крушевцу ме затворише најпре у кулу, па онда сутра <pb n="155" /> дан изведоше пред санџак-б |
| из неких цеви, падаше овамо под земљу, па целу дворану прекршташе са два велика крста од сунча |
| лаву ставила, тако живо скиде дијадему, па је брже боље у ковчег баци.{S} Па онда посрћући кроч |
| фу у помоћ.</p> <p>Рајко се сам пригну, па га подиже на ноге.{S} Гроф пун гњева крхаше грозну ј |
| д трљаше очи, уштину се у мишицу једну, па другу, скиде шубару, прекрсти се, провуче прсте кроз |
| есови, па греби, па хватај зубма стену, па њушкај и копај под, па опет скочи; па циче просто да |
| ако то!{S} Него ето да просецамо стену, па ако је не просечемо, онда ти кад видиш да сам мртва |
| охвати један чекић, баци се њиме на њу, па срдито дрекну :</p> <p>„Казуј шта си сада, кујо маџа |
| аг к <pb n="189" /> њој, око ње, уз њу, па онда јурну к степеници, која је из дворишта у главно |
| 1" /> Хасан; „него ето, полети на коњу, па кад се добро измакнеш, запевај !“</p> <p>И онда би Р |
| е сам себи насмеја; седе, нагну чутуру, па онда узе да удешава ћемане.{S} У том послу љуљаше се |
| натераше сељаке да ме низ брдо понесу, па после да ме метну на коња.{S} Покајах се, али доцкан |
| огледајући час на Рајка час на Маргиту, па му се најпосле на овој очи зауставише. „Или ме старе |
| коракнути, Рајко задржа руком Маргиту, па онда онако узбуђен викну: „има ли овде живога кога ? |
| ледаше за неколико тренутака у Маргиту, па онда подиже руке у вис, склопи их живим једним пљеск |
| око себе, загледа се подуго у Маргиту, па јој врло тихим гласом рече : „ако се деси... јави ст |
| ј господин види, он ће вратити невесту, па да је мила шћерца од Божуна бана, а некмо ли једна Ц |
| ње.{S} Лизаше јој час руке, час обућу, па онда као слеп потрча, што брже може, у гомиле света |
| колико тренутака, неисказаном нежношћу, па га онда пољуби у уста по други пут, промуцав тихо: „ |
| ла, кола овамо!{S} Прежи коње!“ викаху, па сви јуриш к шталама.{S} А сељаци се усплахирише и за |
| а трепти над његовим двором у Крушевцу, па би рекао: „хвала Богу, моја Милица шаље ми ено звезд |
| па Страхинића Бана, па Рељу Крилатицу, па старог Југ-Богдана, па толике друге наше јунаке!{S} |
| твоји људи не дођу,“ рече Рајко старцу, па је онда викнуше. <pb n="75" /></p> <p>„Какве су оно |
| умици шта ће то да значи.</p> <p>— „Ех, па не знаш, ја како!“ рече Циганин, па узе да мига и да |
| ј гвоздених врата у зиду, десно од њих, па онда Рајково копље удари у једна друга велика гвозде |
| а се нека рука полагано пружаше уз њих, па их брисаше час на једну час на другу страну.</p> <p> |
| 59" /> теби, дете моје!“ додаде старац, па се пригну да потапка Маргитину руку. „ Ти си спасла |
| !.... грофа Аладара!“ понављаше старац, па као да за неки тренутак <pb n="13" /> преврташе по с |
| тамо Бенглер-бег?!“ рече пијани старац, па се окрете према Рајку и гледаше га за неколико трену |
| а убије! “</p> <p>— „Не!“ цикну старац, па састави веђе; „како јадан да је убије?!“</p> <p>„Бог |
| по плећима; у десници држао је го мач, па њиме показивао у напред; главу беше мало повио налев |
| би ти, синко, Бог дао да га ти дочекаш, па да му ти ово благо предаш.{S} Ето, какву <pb n="165" |
| који је моје слабо и очајно срце рекло: па тебе или никако и нема, или ако те има, ти немаш ни |
| тог и врло осетљивог нервног организма; па онда кад погледате у оне крупне црне очи што као да |
| оре у зидинама од града! “рече Маргита; па онда настави пуна збиље и сетности „био је дан кад с |
| ратима, маше руком да јој што пре дође; па кад јој се примаче, она му живо шапутом казиваше: „х |
| , па њушкај и копај под, па опет скочи; па циче просто да се помаме.{S} Ама само што не прогово |
| по дворишту, лајући као да се помамио; па онда још брже натраг к <pb n="189" /> њој, око ње, у |
| овикала: <hi>„ха, бре, вур ђаур!“ </hi> па би се узела бацати комадићима од ћерамида и цигала, |
| о би радио Бан Страхиња на твоме месту? па онда ради како видиш да би они радили.{S} Не можеш д |
| оло овде!{S} Ох, како да вам кажем?!{S} Па стари се гроф жени!“</p> <p>Као да је гром поред ње |
| и по кроку, да је од господска рода!{S} Па то господство, и онака лепота и она младост да робуј |
| а, као оно што кажу да Цариград има!{S} Па онда баш треба из близине да видите кулу ову!“</p> < |
| ђе за мном да се жива у гроб закопа!{S} Па онда сиромах онај старац!{S} Куд нас беда његова на |
| : ето њих двоје одмах иза ове стене!{S} Па онда појуре <pb n="154" /> напоље, па на зидине од г |
| о чекај, да му најпре наместим срце!{S} Па онда мој стари господин изађе напред, те моме младож |
| би и чаушбаши мило било да га гледа.{S} Па би се онда стари Турчин својим мирним и озбиљним лиц |
| ивао, свагда му је то исто казивала.{S} Па онда му је слала и друге Циганке, да му гледају у во |
| неким замишљеним и благим погледима.{S} Па онда склопи трепавице и држаше их склопљене и једва |
| воска, а <pb n="194" /> не од злата.{S} Па онда, слатка моја госпођо, помеша ту воду с некаквим |
| у и не знам ништа и не осећам ништа.{S} Па као у инат онда ми тек долажаше, да све то с већим б |
| брзо ухвати и стеже ноге Циганинове.{S} Па онда једним живим напором окрете Циганина на прса и |
| еду да очита молитву и гроб прелије.{S} Па онда рече Ружи, Мартину и свима својим маџарским слу |
| ање или као пиштање врбове пиштаљке.{S} Па онда, као да једна снежна грудва или нека мекана лоп |
| а, старца, ви се грохотом насмејете.{S} Па онда му је казала да све то ништа не мари, јер њему |
| езде и ломљаше грчевито своје прсте.{S} Па онда гласом пуним очајања рече:</p> <p>„О Ружо слатк |
| ући овде и онде по неко ново аковче.{S} Па онда враћајући му се пуна усхићења и са пуно поуздан |
| косу, устави се и опет ослушкиваше.{S} Па се онда окрете према старцу и Рајку, бледа као крпа, |
| само две мирисне него две живе душе.{S} Па онда пробра из оба бокора два најлепша струка и став |
| сам неки сметењак! “ рече сам себи.{S} Па онда виде свој убрус; скиде га са зове, сави лепо и |
| аше да мисли на нешто што га весели.{S} Па онда опет настави:</p> <p>"Један пут пред вече ето т |
| та <pb n="122" /> све још може бити.{S} Па онда Рајко скиде своје гуњче, сави га у двоје у трој |
| да ће он скелеџији скелу позлатити.{S} Па већ видећеш и сам ! “</p> </div> <div type="chapter" |
| дему, па је брже боље у ковчег баци.{S} Па онда посрћући крочи до најближег сребрног престола, |
| господа кад им преведе Рајкове речи.{S} Па онда ће патер прихватити: „хајде, хајде! свршуј само |
| ји је и онда слабо коме у очи падао.{S} Па онда је страшном клетвом заклео све, који буду игума |
| а, него да јој остави лице богињаво.{S} Па и њу је чуо.{S} Ето у моје Маруше лице глатко као ли |
| рече му она.</p> <p>— „То је добро.{S} Па ћемо онда заједно натраг у планине...{S} Знаш, понећ |
| носи мене и ковчег Рајков у Србију.{S} Па онда иди преким путем у Београд и извади од турске в |
| сницама о сто и усклицавање гостију.{S} Па онда неко повика да се утишају, те да се чује здрави |
| уно побожности пољуби старца у руку.{S} Па <pb n="87" /> онда приђе гологлав к Маргити, метну р |
| да беше тек само у неком тихом сну.{S} Па онда узе да му говори:</p> <p>„Кад смо оно били у по |
| ...{S} А питаш ме откуда га ја знан?{S} Па познао сам га чим сам га видео.{S} То је он и нико д |
| ло.{S} Али како ћеш с оваким чизмама! “ па погледаше са седла то на једну то на другу црвену чи |
| не речи: „плот је слаба а дух је јак, “ па онда чисто са очајањем окрете се старцу: „бадава, оч |
| молим те, и не брукај ме тако за Бога!“ Па Маркова мајка, моја добра стрина Круна, удри у плач |
| !{S} Камо да те боље видим кћери моја!“ па је узе за обе руке и окрену лицем к ватри, те је са |
| <p>— „ Је ли жив?{S} Како да није жив!“ па се сељак гласно насмеје и испод трепавица погледаше |
| се, госпођо!{S} Сад ћу ти донети воде!“ па у петом скоку бејаше већ у капели, а на десетом кора |
| апред, јунаци! напред српски соколови!“ па поче и сам као у неком наступу заноса да виче: „напр |
| ељаци: „беште, ето вампира, ето авети!“ па онда све један преко другог!{S} О, сачувај ме Боже, |
| само где ти је далеко твој цар Душан!“ па Маргита показа руком у правцу преко целе дворане к о |
| твојих на Косову погинуо, еј вала му!“ па Рајко подиже мало са главе шубарицу; „на бољем месту |
| скидај јелек и кошуљу за мали чардаш!“ Па Циганин превуче гудалом по струнама.</p> <p>„Нећу ти |
| е, црна сотоно, не знам те шта мумлаш!“ па се онда окрете гостима и поче што јасније могаше:</p |
| озора!...{S} Куд ћу ја тамо... оно је,“ па се Рајко опет насмехну, само да Маргиту охрабри, „он |
| } Млађа би се господа и сама раздрагала па прсла у гласно клицање, а стари би се барон Арпад са |
| песме, док последње врсте „свадба била па се раставила, — сваки оде своме завичају, — оста Јан |
| вори, кад виде како је она очи склопила па се у снове пустила.</p> <p>Мало после па Маргита, ду |
| двоглави орао од сребра; раширио крила па као да, полећући у висине кликће, тако отворио беше |
| не беле зубе.{S} Коса јој се пореметила па пала низ плећа.{S} Рајко застаде за један тренутак з |
| и?!“</p> <p>Она окрете главу према њима па рече са свим мирно:</p> <p>„Ја сам Маргита, грофица |
| .{S} Старац се пригнуо мало к младићима па се загледао у лице младога гуслара с једним изразом, |
| смех!...{S} Расрди се старац младожења па право на Борчију да га рукама удави. „Нисам ја крив, |
| било да си и њу одвалио!“ рече Маргита па се сва као стресаше. „Ух, пре нека ме и самсови раст |
| азуј ако знаш шта је ово?“ рече Маргита па показа руком на оно што се иза овог растављеног прес |
| ријемо у овим урвинама?" питаше Маргита па дркташе као прут, и грчевито крхаше прсте своје.{S} |
| у спроћу мене на том ковчегу преко пута па ми причај што.{S} Не; чекај!{S} Хтела сам те већ јед |
| ; час би се дрско успела на највиши зид па се усправила да стоји као кип, и са усхићењем поглед |
| о нећу него стегнем срце и стиснем зубе па и не јаукнем, он метне клеште у ватру па ми онда, ка |
| на глави.</p> <p>Рајко се чисто препаде па устави ластавицу, а руком показа Маргити на старца.{ |
| на другу страну.</p> <p>Циганин устаде па већ посрћући отиде те из једне костретне вреће (арар |
| јој Рајко.</p> <p>Маргита притегну узде па устави ластавицу.</p> <p>„Шта рече?!“ питаше га сва |
| уго трајало па Маргита устаде.{S} Приђе па пољуби икону богородичину, али не побожним целивом, |
| ниси толико пута преклињала да ти дође па да те избави?{S} Зар да те самсови вуку у јазбину он |
| ану.</p> <p>Хтео је нешто друго да каже па се уставио.{S} Мерџан је донео у руку његову пријатн |
| тли па се чисто угаси.{S} Похиташе брже па се нађоше пред једним кандилом, које изнад једних сн |
| срме, која јој под руку дође, отвори је па узвикну упрепашћена: „Рајко, да видиш! “ и извади и |
| је.{S} Имам у њима нешто чисте преобуке па рекох: могу у мајстора дуго остати, а неко може доћи |
| ="49" /> дркће, ломи прсте, савија руке па моли младожењу да ми опрости.{S} Аја! неће пијан мла |
| иже, а старац је узе за обе хладне руке па је дрмаше, као да хоће да је из заноса разбуди.</p> |
| а се у снове пустила.</p> <p>Мало после па Маргита, дубоко уздахнув, отвори очи.{S} Погледа по |
| оше заједно и ћуташе.</p> <p>Мало после па једна сјајна звезда прелети небо, као да јури к млад |
| ац, Маргита му метну руку своју на раме па му рече :</p> <p>„Чекај молим те!{S} Ко зна шта је т |
| овисокој коцки од мрамора беху саливене па позлаћене некакве људске прилике.{S} Један висок чов |
| још једном женом.{S} Села би поред мене па би ме тако нежно и мило гледала, очи би јој засузиле |
| друге <pb n="30" /> су давно разнесене па замењене дугим тамноцрвеним ћерамидама.{S} Из оне ст |
| свој прилици чекаће да се добро смркне па да нас изведе!“</p> <p>„Он ти рече,“ прихвати Маргит |
| ом.{S} А јави мојима у Расини!“ Саже се па с пуно побожности пољуби старца у руку.{S} Па <pb n= |
| послаником, овда и онда зауставио би се па казивао што има да казује, ономе загрејаном и знојав |
| ет за сунцем!{S} Занесох се, занесох се па већ не знам ни шта свирам.{S} Удари ме једном Борчиј |
| аке ковачке алатке, пробра двоје клеште па, мало посрћући, отиде те их завуче у жеравицу.</p> < |
| рџана.{S} Јелек од загасито зелене чохе па срмом, која је одавно потамнела, свакојако ишаран, у |
| гње понео.{S} Она само отвори трепавице па га уморним, и како се Рајку чињаше самртничким, погл |
| рхћете!“ рече Ружа Маргити, која ћуташе па се само стресаше, као да је у грозници, и ломљаше гр |
| животу, само кад човек уме да се удуби па да је нађе.{S} Зар пчела само са руже и крина мед ку |
| хоће да откида! “ Маргита се ту устави па се сва стресаше као да је грозничава језа ухватила.< |
| Знаш како је?{S} Бога ми као да су живи па једнако по народу пролазе.{S} Пође народ к цркви на |
| та, па ми срдито рече: „ено где је, иди па га питај! “ “</p> <p>„Таква ти је она!“ рече Циганин |
| и робује !“</p> <p>— „Е шта ћеш?{S} Иди па спавај; ваља сутра рано полазити!“ рече патер.</p> < |
| никога нема зазвиждаћу, а ти онда изађи па журно за мном!“</p> <p>То рече, узе чутуру о једно р |
| њу. „Вала ћеш да играш и мали и велики па још маџарски да певаш!{S} Знаш, ниси хтела ни онда, |
| и црква.{S} А кад би то моји новци били па се ја питао, ја бих рекао: да се поделе сиротињи, не |
| аизменце засветли, па побледи, засветли па се чисто угаси.{S} Похиташе брже па се нађоше пред ј |
| и штете и дангубе.{S} Сад смо на невољи па нек нам Бог опрости; а кад будеш у срећи и у господс |
| бити да су од вајкада били ту намештени па зарђали, јер се прва два брзо распршташе.{S} Кад Рај |
| е приљубљује... шта ли је слађе: живети па љубити онако слатка уста, или упрети љубећи их?...{S |
| Циганину, везаћемо га, њу ћемо одвести па је сакрити овде у једну кућу коју ја знам, одатле би |
| мајстора дуго остати, а неко може доћи па однети и теркије и чутуру !“ рече Рајко као да му об |
| } Сад ће ваља да већ скорим и пола ноћи па треба наш посао да гледамо!“</p> <pb n="54" /> <p>Ал |
| дији свагда говорио: кад си у неприлици па не знаш на коју ћеш страну, запитај се: како би ради |
| ледаше као прави нечастиви; избуљио очи па их све у ковитлац окреће, дркће му црна кожа на обра |
| х премишљати да ниси погинуо!{S} Гледај па хватај пут.{S} По ноћи је превалило.{S} Јевросима ти |
| па не пуштам!{S} А сад, Маџарице, устај па скидај јелек и кошуљу за мали чардаш!“ Па Циганин пр |
| е то?“ „Не могу, братац мој! него казуј па свршуј!“</p> <p>— „Хоћу, само ти све лепо да преведе |
| еси л’ полудео?!{S}" Ништа ја.{S} Ћутим па гледам у њу. <pb n="48" /></p> <p>Повикаше сви гости |
| ештима.{S} Пекао си ме пред Халил-бегом па сам зажмурила; али ноћас да умрем а зажмурити нећу!“ |
| е мучи.{S} Претоварио кола неком грађом па им прсла осовина, те Аћим растоварује љуто кунући и |
| S} Најми у Сегедину лађу, која ће Тисом па Дунавом да носи мене и ковчег Рајков у Србију.{S} Па |
| ћи !{S} Молим те метни ухо на сам камен па слушај!“</p> <pb n="91" /> <p>Рајко прислони ухо к с |
| лахразусум, ефендија!“ одговори Циганин па испаде на праг.</p> <p>— „Питах твоју мајсторицу, је |
| мали, хоћу сад велики! “ дрекну Циганин па већ запенуши.{S} Изгледаше као прави нечастиви; избу |
| џарица.</p> <p>„Нећеш?!“ дрекну Циганин па избуљи очи на њу. „Вала ћеш да играш и мали и велики |
| а ослободи!“</p> <p>Старац се раздрагао па узе на широко причати о пророчанствима слепог а видо |
| ица почињао.{S} Погледа у звездано небо па се пусти у неке мисли.</p> </div> <div type="chapter |
| говораше сељак и посрташе мало на лево па на десно.{S} Очевидно беше му тешко да се на ногама |
| аревом дворио!“</p> <p>Насмеја се Рајко па рече : „вала то ни у сну нисам, мањ ево што сад тебе |
| е њиме не палацну у образ !“ рече Рајко па трже копље те се врата приклопише.</p> <p>— „Срећа т |
| ке и онога јада!{S} Моли се јадан Марко па све прсте да поломи кршећи их, „опрости ми, бабо, мо |
| вену светлост.</p> <p>Није дуго трајало па Маргита устаде.{S} Приђе па пољуби икону богородичин |
| ској јазбини претрпела!{S} Мало по мало па осећах како се и сама претварам као у неку звер.{S} |
| ђаше пред њеном лепотом, и мало по мало па као да га нестаде.{S} Учини му се да је остао само с |
| акав је то соко !{S} Него — ми имадосмо па изгубисмо и сад смо ето „сиротиња раја.“ Опет, хвала |
| пророк ноћу!{S} Него дед’ одврни ти то па да сркнемо за срећна наша ортаклука!“</p> <p>— „Да з |
| ши, онда она наслони чело на дрвени сто па бризну плакати.</p> <p>„Ама шта је све ово, госпођо? |
| Бекри-Бекиру.{S} Циганин промрмља нешто па наже чутуру и добро повуче.</p> <p>„Ја да црних калу |
| тише!..{S} Као да је вихор ветар духнуо па их као плеву и прашину однео!...{S} Знате како је то |
| "</p> <p>— „Немој тако!{S} Бог је добар па ће нам помоћи!" рече Рајко сад већ с великим поуздањ |
| у својој руци.{S} Узе грош и узе талир па без речи појури к брду.{S} Чим зађе за неко дрвеће, |
| 7" /> ожедниш дигнућеш чету на манастир па га опљачкати, те ће ме црни калуђери клети црном кле |
| како вас не бих бранио!{S} Бранићу вас па да погинем.{S} Волим пред ногама моје племените и до |
| бољој одаји караван-сераја.{S} Мало час па изађе патер из одаје у ходник и удари се прсима у пр |
| ом водом из златног пехара.{S} Мало час па она подиже трепавице те уморно и жалостиво погледа у |
| ушкиваху не би ли што чули.{S} Мало час па она поче грчевито да притискује руку његову, као да |
| један <pb n="52" /> увод, који мало час па букну у пламенове и живо кликтање.{S} Изгледаше Рајк |
| > <p>„Хоћеш или нећеш?! “ цикну он опет па тресну ногом о земљу.</p> <p>Она ни речи не проговор |
| ковањ.</p> <p>„Ево је иде!“ рече младић па се подиже са онога камена и пређе те се заклони за ч |
| Крушевца ни у Крушевцу да начини кавгу па је срдит, и без сумње премишља <pb n="26" /> и снује |
| ом, па ни после кад Марко осече и другу па и трећу главу Арапову, онда већ Рајку поста јасно да |
| га, или је пијан или луд, блене у младу па не зна шта свира!" — „Блене у младу ?!“ викну старац |
| д Рајкова гуњца, а спусти главу на руку па рече: </p> <p>„Видим, видим, све боље видим где ти ј |
| да се све то обеси о ону гвоздену чакљу па запали.{S} Цар би онда из Раванице видео како као не |
| а га не познајем.{S} Поп се окрену њему па га запита: хоћеш ли да узмеш ову жену себи за друга |
| господин сазва нас све у велику дворану па нам рече: „ово су вам од данас госпође.{S} Слушајте |
| Маргитино.{S} Маргита се тихо насмехну па рече: „Кондору није требала свећа да ме позна! “</p> |
| <p>— „ Јок вала; него ето ухватио ја њу па не пуштам!{S} А сад, Маџарице, устај па скидај јелек |
| <pb n="45" /> спустиш сребрн талир у њу па да се растопи!" говораше Циганин облизујући се.</p> |
| а и не јаукнем, он метне клеште у ватру па ми онда, кад се усијају, месо са мишица и плећа живо |
| p>„Ето ти под главу да имаш.{S} Лези ту па се одмори и испавај док нам старац не дође.{S} А ја |
| е у штале.</p> <p>У соби Ружа узе свећу па загледа добро у лице Маргитино.{S} Маргита се тихо н |
| ргити рече, да слободно пусти ластавицу па да прихвати крму.{S} После живог веслања, не без сил |
| ом.</p> <p>Млада се жена промени у лицу па журно дохвати и котлић и ибрик.</p> <p>„Иди сад!{S} |
| о; мали си ти за такво јунаштво!</p> <p>Па онда као да јој од једанпут муња сину, те јој показа |
| да робују једном црном Циганину!</p> <p>Па онда би његова жалост прешла у срдњу.{S} Срдио се на |
| звеком пада на данце од бурета.</p> <p>Па онда као дивља мачка скочи на четврти ступањ, на ком |
| горчина је била јача од љубави.</p> <p>Па онда стаде поред Рајка, који нешто теже и спорије ди |
| ће и кад ће онај жубор престати.</p> <p>Па дође нас кад престаде.{S} Изгуби се и последње нераз |
| гла, земљо моја!“ <pb n="170" /></p> <p>Па онда пружи обе руке према оној даљној даљини, узе го |
| и још пет момака. <pb n="224" /></p> <p>Па онда отиде у своје горње собе.{S} Дуго је тамо остал |
| џарске земље тако да оставе ?! “</p> <p>Па онда, упрев опет у Рајка своје погледе, који сад не |
| им.{S} Сад ћемо видети шта је !“</p> <p>Па онда Рајко узе живо да удара буздованом у оне катанц |
| кажите грофу запамтиће он ово !“</p> <p>Па се онда Циганин мало устави.{S} Наже чутуру и опет с |
| } Слатка, слатка моја госпођо !“</p> <p>Па онда Ружа остави свећу на сто, а сама паде на колена |
| инко!{S} Нека ти је на здравље!“</p> <p>Па онда и старац добро повуче и настави да прича:</p> < |
| своје чисте љубави према теби!“</p> <p>Па онда му приђе к лицу и пољуби га у чело.</p> <p>„Шта |
| то троје под рувом јаничарским!“</p> <p>Па онда је посади поред ватре, изнесе јој у једној заст |
| тила твојом господском беседом!“</p> <p>Па кад се опет посади, настави да говори: „ Јест, стриц |
| несташним осмехом на уснама и у онима, „па са медом овако мирисним, и млеком тако слатким, и по |
| ашћен и погледа је чисто са сажаљењем. „Па шта си ти то онда чула?!...{S} А питаш ме откуда га |
| "195" /> гроф.{S} "Има!“ рече Манда. — „Па што ти то дете кријеш од мене?!“ „За то што јој је о |
| том, као да Рајка не разбуди.</p> <p>— „Па нема, госпођо; све је то просто!{S} Него опет, посла |
| ац запрепашћен. <pb n="78" /></p> <p>— „Па тако; дуго би било да вам то причан; уверих се да ње |
| од таког чуда жива остала?!“</p> <p>— „Па и не могу све да вам причам.{S} Не можете ви замисли |
| арца доћи ћу да те пробудим!“</p> <p>— „Па то је преко света!{S} Гледај само где ти је далеко т |
| а моја суђеница!{S} Иди види чија је!“ „Па то је Мандина најмлађа кћи Сокица!“ прихвати мој Мар |
| јко, молим те, хајдмо одавде! “</p> <p>„Па куда ћемо ?! “ питаше Рајко; „,ја велим најбоље је с |
| нде пред ногама господаревим! “</p> <p>„Па шта да чиним ?!“</p> <p>— Да чекате док се истрезне! |
| де си рањен, јадни мој Рајко?!“</p> <p>„Па немој се тако препадати!{S} Неће ми ваља да ништа би |
| између двојих гвоздених врата!“</p> <p>„Па то ће бити,“ прекиде га Маргита, „она змијурина коју |
| ја душом својом пролазила!...“</p> <p>„Па онда... од једанпут као да нека невидљива рука отков |
| и у кукњаву; <pb n="130" /> а мој стриц Павле као стена хладан, па тек само по једну: „не може! |
| прстом да мрдну!{S} Шта ли би мој стриц Павле рекао на све ово?!“</p> <p>И онда би узео да прем |
| м јасно и поуздано знао шта би му стриц Павле рекао да је жив, и шта би радили онакви српски ју |
| вала, волим и своје сестре од стричева, Павлију и Анђелију...“</p> <p>„Што говориш као да си де |
| одговара нашој марљивости.{S} Ето роса пада, вода бруји, цвет мирише, ено негде близу нас шева |
| , — хвала теби на витештву твоме!{S} Не пада смрт моја на твоју душу, али пада на моју душу, шт |
| S} Не пада смрт моја на твоју душу, али пада на моју душу, што због мене тако млад гинеш.{S} Не |
| г новца, и пусти га да са танким звеком пада на данце од бурета.</p> <p>Па онда као дивља мачка |
| вори заклопче, диже аспре и пусти их да падају као плева; сиђе на четврту степеницу, отвори јед |
| а, а наш народ вели, да су то љуспе што падају од змајевских панцира, кад се змајеви туку.{S} Б |
| ебрни млаз, који сад само тихо мумлаше, падајући у пун котлић.{S} Склопи руке на груди; гледаше |
| и плашт, који је са рамена онога старца падао на престо.{S} Један је младић склопио своје руке |
| градић, који је и онда слабо коме у очи падао.{S} Па онда је страшном клетвом заклео све, који |
| крстасту заставу, од које тешке кићанке падаху му по плећима; у десници држао је го мач, па њим |
| сестре плавосивих дивљих голубица, што падаху преда њ на пут само да опет прну у вис, те да се |
| тлости, која са свода, а из неких цеви, падаше овамо под земљу, па целу дворану прекршташе са д |
| ке да прикупи густу црну косу, него јој падаше низ плећа у коврџастим таласима, који се као кри |
| пка.</p> <p>— „Ружо!“ рече јој Маргита, паде јој око врата и пољуби је у образ; Ружо, моја драг |
| ом снагом, коју само очајање дати може, паде на колена пред старим послаником и кроз горко јеца |
| вом, па на њих спустила главу своју.{S} Паде у неки занос, у коме или није чула што јој он гово |
| у она гњевно и сва пренеражена, па онда паде натраг на ону клупу.</p> <p>— „Узмите мало воде, с |
| а онда Ружа остави свећу на сто, а сама паде на колена пред Маргитом; узе јој опет љубити руке |
| а пред њима и пред свима својим млађима паде на Рајкова прса и плакаше у глас.{S} Да јој је био |
| еће пијан младожења ни да чује !{S} Она паде преда њ на колена, склопи руке, па кроз сузе мољаш |
| палца.</p> <p>Никакав зрак светлости не паде кроз тај отвор у ходник, али и Рајко и Маргита на |
| аиђе на Ружу, која врисну и мало што не паде.</p> <p>„Не бој се!{S} Ходи само да ми будеш сведо |
| 3" /> столу, а патеру клецнуше ноге, те паде доле у столицу.</p> <p>„Грофица Маргита од Нађ-Бањ |
| , посрну преко своје оборене столице, и паде.{S} Диже се страшна вика од гостију и запомагање о |
| близу пећине.{S} Стена се опет окрете и паде на земљу са већом силином но пре, као да хоће да з |
| а.{S} Гурну Бекира обема рукама те овај паде на земљу, а клеште му одлетеше под мехове.</p> <p> |
| ви на осовини.{S} Један сутоњски прамен паде из пећине унутра у мрачни ходник а с њиме и глас с |
| најближи вис космајски.{S} Чекали су да падне сутон, па тек да <pb n="226" /> се крену, да их с |
| „да се на тебе наслоним....{S} Хоћу да паднем, тако ми срце куца а колена клецају!{S} Ох, мој |
| ана џиновским капљама крви, које су се, паднув на њу, и саме скристалисале.{S} А овде и онде св |
| сам госпођа била и куда ето доспех, ја падох на земљу као мртва.{S} Једног се дана хтедох закл |
| и опет подигох руке, и очи, и срце, ево падох преда те на колена.{S} Била сам у бунту <pb n="21 |
| ита га Маргита, кад јој и самој погледи падоше на онај ходник у зиду од леве певнице.</p> <p>„А |
| де, и нехотице обори очи, те му погледи падоше на ибрик.{S} Није био нимало жедан на онако хлад |
| „Ако ме волиш ма за трунку, “ — те речи падоше на срце Рајку као зрна из пушке, па се у исти ма |
| {S} Како седаше у један сто, погледи му падоше на једна узана вратóца, која стајаху ошкринута, |
| S} Гледаше постојано у лице Маргитино и пажљиво је напајаше хладном водом из златног пехара.{S} |
| опцем, викну ластавици те ова сама врло пажљиво, али са свим сигурном ногом, изађе на суво, па |
| га половина слушаше истом таквом жудном пажњом један тихи гласић, који у њему самом и од њега с |
| кује руку његову, као да му тиме обрати пажњу на страхоте које види и од којих стрепи.</p> <p>„ |
| све то и на сваку ситницу обраћао је он пажњу маџарској господи, јер му се чинило да свега тога |
| p>Али кад се оно српске војводе Реља од Пазара, Милош Обилић, Милан од Топлице, Љутица Богдан и |
| ину у моју родбину, која би је чувала и пазила као аманет, док ви не смислите на тенани како да |
| х синовца у свој конак за кабадахију, и пазим га као да ми је син.{S} Поведи га у Стамбол, нека |
| ти таква јуначка имена.{S} Ваљало је да пазиш и шта говориш и како радиш!“</p> <p>Ту се Рајко м |
| а.{S} Рајко метну своју шубару под лево пазухо, преврети се по неколико пута, склопи руке на ор |
| ито; пала међу нас из ноћи као из црног пакла!“</p> <p>„Молим!“ викну старац строго; „сваки по |
| ће га сотоне усијаним клештима вући по паклу!{S} О јадна кћери, како си од таког чуда жива ост |
| казаћу вам: „ено су у божјој руци!“ На пакост, наиђоше на твоју ластавицу и доведоше је!{S} Шт |
| настави:</p> <p>„Сад ево једне прилике, пала овде међу нас као с неба...“</p> <p>— „Није с неба |
| „Није с неба!“ прекиде га Манда љутито; пала међу нас из ноћи као из црног пакла!“</p> <p>„Моли |
| беле зубе.{S} Коса јој се пореметила па пала низ плећа.{S} Рајко застаде за један тренутак збуњ |
| ка, која је на твоје успаване трепавице пала од оног драгог камења и бисера, што га ено тамо на |
| адно на још нежнију матер своју, па јој пала о врат и обасула је хиљадама топлих пољубаца.</p> |
| ише и очи јој засенуше као да је на њих пала од некуд сенка тешког неког облака.</p> <p>— „Е, м |
| Колики јој је језик!{S} Мало ме њиме не палацну у образ !“ рече Рајко па трже копље те се врата |
| <pb n="28" /> црква те талире, нека се пале свеће за душе и твојих и њихових покојних док тали |
| ка ишао је повисок бедем, утврђен јаким палисадима.{S} Улазило се у двориште преко једног дрвен |
| ог напрезања одви је од прилике за пола палца.</p> <p>Никакав зрак светлости не паде кроз тај о |
| кова у које га је страх везао био; моја памет, која мало час хтеде да прсне, нађе опет своју пр |
| ена и готово збиљски у бризи, да јој се памет преврнула није.</p> <p>Рајко сад трљаше очи, ушти |
| речи лагала.{S} Кад су му тако већ мало памет померили, Манда му световаше да отиде у Арад к не |
| ла сам се онда молити Богу, нека ми бар памет преврне, те да у лудилу и не знам ништа и не осећ |
| главу своју, као да хоће да стегне сву памет своју, погну се напред и гледаше жудно у далеке в |
| пробуђен и тек осетивши да има и срца и памети; „госпођо, док бих ја нашао и довео ластавицу, д |
| се опет граја од усклицавања у здравље паметне Циганчице.{S} Кад и то прође, стари гроф настав |
| {S} И овај мали коњиц са ситном главом, паметним очима и красним облицима, и ова млада жена, ви |
| и господин вели,“ узе патер преводити; „паметно си синко учинио што си то патеру поверио!{S} Зн |
| оја је својом брзином и својом ситном а паметном главом издавала бедуинско порекло своје.{S} Ми |
| воје бојазни, да не буде грофица помела памећу.{S} Али не имадоше срца да јој се противе ма у ч |
| ахом својим, а узгред растапала по неки панцир од сребра и по неко јуначко срце испод панцира о |
| низ моје грло; стас сам утегла у један панцир од драгог камења.{S} Сва трептим од светлости и |
| од сребра и по неко јуначко срце испод панцира од сребра.{S} Јаворове гусле под прстима правог |
| да су то љуспе што падају од змајевских панцира, кад се змајеви туку.{S} Биће да су се у старо |
| х месечина, када су џиновски стражари у панцирима од сребра стражарили по зидинама градским и к |
| равивши се. „Мислила сам да је то можда пањ на коме сте ви Срби секли главе вашим краљевима; ал |
| један, право и равно пресечен — растов пањ.</p> <p>„Шта ли му је ово сад?!{S} Кад угледах ове |
| ини остало само сељачко седало — растов пањ!“ рече Рајко, замишљен ставши између она два лава а |
| баш ме копка да знам шта ће овај растов пањ овде?!“</p> <p>— „Махни се пања него казуј ако знаш |
| да месо с робињице, а он већ лежаше као пањ на земљи.{S} Рајко се диже и гледаше га мирно за <p |
| ј растов пањ овде?!“</p> <p>— „Махни се пања него казуј ако знаш шта је ово?“ рече Маргита па п |
| ова гуњца, па се ниско пригну над самим пањем и оштро га посматраше, као да броји прстенове њег |
| ставши између она два лава а пред самим пањем.</p> <p>Маргита се најпре дохвати руком својом за |
| аше како би он дао своју главу, на оном пању одсећи, ако оно није цар Душан. „За ово,“ рече пок |
| а преко снежног <pb n="20" /> Дурмитора пао у четинарске горе ужичке, да се у њима напоји мирис |
| {S} Никад дотле није његов чисти поглед пао на толику и тако белу нежност, на тако топлу снежно |
| како је трећи пут истина поклизнуо, али пао није, јер га је Душан од њених усана отргао.{S} Вер |
| рик.{S} На голим ногама имала је турске папуче од жутог сахтијана, извијене у вршак који беше н |
| и саркол јаничарски, па јој онда додаде пар црвених а широких турских чизама да их навуче.{S} О |
| тави на подножју умке, да ту чека млади пар путника.</p> <p>„Ето то је пред нама Нађ-Бања!“ реч |
| три круне и са три главе и са пуно три пара крила; како су поломили јатагане борећи се с њиме, |
| аш према њој, она са вриском, који срце параше, јурну к њима, одгурну чауше и јаничаре натприро |
| Дајте да одем да га питам за које би је паре предао вама да је поведете као слободну?{S} Цигани |
| м храним, али то своје цвеће ни за које паре не дам!“ Ја јој онда испричах што милостивој госпо |
| Слао је људе у Цариград, потрошио грдне паре, па ништа.{S} Мислили смо свиснуће.{S} Од муке зва |
| одгурну оне грошеве. „Носите те сребрне паре, требаће вам за ваше слепце и просјаке! а не бих в |
| стигнеш у свој дом, да пошљеш скелеџији паре што му скелу низ воду отиснусмо.{S} Знам ухватиће |
| у Расину, и старцу на Вујну...{S} Пошљи паре за ону скелу !...“</p> <p>Поћута дуго, па тек рече |
| е можеш ти њима, него они теби!{S} Узми паре, брајко, кад си тако лепе среће! “</p> <p>— „Не да |
| е од скора дошао, сиромах је и дрхће за паром.{S} Дајте да одем да га питам за које би је паре |
| агушљив од дима воштаних свећа, испуњен паром од пецива и пића. <pb n="202" /></p> <p>Горе у са |
| изгорела!“</p> <p>— „Збиља, да запалим парче труда!{S} Биће боље!“ прихвати он; и запали повел |
| е боље!“ прихвати он; и запали повелико парче труда и махаше њиме десно и лево и пођоше напред |
| /p> <p>У зембилу старчевом нађоше једно парче погаче, једну или две прегршти ораха и три четири |
| канине, привезане уз витки стас и танки пас узаним једним стамболијским шалом, притврђеним спре |
| задевајући празан пиштољ за свој кожни пас.</p> <p>— „Еј, мени тужној ! “ врисну Маргита, па с |
| а је Бог с вама!“</p> <p>Зачуше и лавеж паса и вику од људи са свим близу пећине.{S} Стена се о |
| учини ми се да чујем вику неку и лавеж паса у даљини.{S} Окренух се и имадох шта да видим!{S} |
| , него неку крупну псовку.</p> <p>Лавеж паса и вика од људи све се јасније чујаше.</p> <p>„Ама |
| А кад ветар донесе нов талас од лавежи паса, она као преплашена срна утече у пустињакову пећин |
| ран, утегао јој беше витки стас њен око паса, али мало на више свилена пупад као да нису смела |
| p> <p>— „Како пусто?{S} Зар код толиких паса пусто?{S} Кад би и пси знали да пију, онда би и он |
| ето вам планине, ето вас, а ето и ваших паса, па тражите.{S} А да знам где су и то знам, и каза |
| ју невоље довољно бити оружје што га за пасом има.</p> <p>„Хајдете сад у име Божје за мном, и н |
| , а десну спустио беше на велики нож за пасом.</p> <p>У великој дворани зидови беху покривени с |
| аутку, чврсто се утегао широким шареним пасом, поврх овога црвен силав с пиштољима и ханџарем; |
| огато маџарско руво, са широким златним пасом, о коме је висио један кратак шпански штилет, са |
| оме наручју и однесе је као што би млад пастир јагње понео.{S} Она само отвори трепавице па га |
| } Од муке звао је и Манду да му гледа у пасуљ, хоће ли вас наћи.{S} Она му куја једна причаше, |
| о Рајко изађе зловољан из њихове одаје, патер узе вртити главом; подупре врх од свога дугачког |
| p> <p>Кад оне речи Мартинове пројечаше, патер Амброзијус испусти из руку један велики воловски |
| цима, те разумевао и говорио српски.{S} Патер Хијероними, који је пратио посаобину као секретар |
| омче!{S} Добар јахач а и коњ му добар!“ Патер Хијероними превео <pb n="22" /> би чаушбаши на ср |
| маџарска господа световаше се нешто са патер Хијеронимијем у најбољој одаји караван-сераја.{S} |
| n="17" /></p> <p>„Је ли, братац!" упита патер Рајка изненадно; „ а ко тебе посла с таквим порук |
| од винове лозе има реч!“</p> <p>Устаде патер Амброзијус у мртвој тишини и тек се накашља, а дв |
| ји караван-сераја.{S} Мало час па изађе патер из одаје у ходник и удари се прсима у прса с Рајк |
| и разговарати.</p> <p>„Мој братац!“ узе патер осмешкујући се да говори; „светла господа веле: а |
| “</p> <p>„Пресветли господин вели,“ узе патер преводити; „паметно си синко учинио што си то пат |
| све нових новцатих.</p> <p>„А ево,“ узе патер да говори, „његова те блиставост призвала да ти б |
| образа ових витезова овде !“</p> <p>Узе патер Хијероними да врти главом и онда опет удари у маџ |
| !“</p> <p>Трајало је мало подуже док је патер превео све оно што Рајко рече.{S} Много му сметаш |
| им преведе Рајкове речи.{S} Па онда ће патер прихватити: „хајде, хајде! свршуј само ако имаш ј |
| спавај; ваља сутра рано полазити!“ рече патер.</p> <p>„ Мислиш ли ти да она робиња сад спава?" |
| аше Рајко.</p> <p>— „У добри час!“ рече патер; „а ја изађох да те к њима зовем.{S} Ходи унутра! |
| — „Куд се ти заносиш, мој братац!“ рече патер малко нестрпљиво, па не хте то ни да преводи.{S} |
| у потурченог Циганина!{S} Како оно рече патер Хијероними, да је она од велика господска рода, в |
| здену чакљу?“ „Видим, видим!“ увераваше патер и не гледајући у вис. „Само хајде, свршуј!“</p> < |
| е!“</p> <p>„Шут, шут, шшш!“ заћуткиваше патер Амброзијус барона.</p> <p>„Хе, драга моја, како ћ |
| сви трештени пијани.{S} Пијан је чак и патер Амброзијус, а већ знате нашем господину никад ниј |
| макли из Сегедина; него су се онај црни патер и она црна кучка договорили, да поделе благо наше |
| мамузе по том камењу!“ рече дежмекасти патер утирући зној, и брижно гледаше за младићем, који |
| скога!“</p> <p>У радосној раздраганости патер Хијероними изговори на латинском језику китњасту |
| а се чује здравица, коју ће пречасњејши патер Амброзијус из великог хришћанског милосрђа да нап |
| воли! “</p> <p>Насмеја се гласно и сам патер Хијероними, и насмејаше се сва господа кад им пре |
| пуштајте и опростите ми!“</p> <p>Док то патер превођаше Рајко виде да на ћилиму, на коме стари |
| На то ће стари посланик рећи нешто што патер преведе Рајку овако :</p> <p>„Његова блиставост у |
| ка била заволела Рајка.{S} Али се синоћ патер Хијероними направио изванредно мудар и прозорљив. |
| , показуј пут у караван-серај!“ рече му патер.</p> <p>— „Добро, кад тако заповедате!" прихвати |
| ега тога нигде ван Србије нема..</p> <p>Патер Хијероними не могаше да стигне да забележи ни сто |
| Рајко прекиде њихов разговор, дотакнув патера руком и рекав:</p> <p>„Кажи господи: на ову је к |
| "15" /> Рајко закуца на вратима и преко патера запита: би ли стари господин допустио да му нешт |
| ој одаји посадили се беху сви заједно с патером око сниске једне софре, притиснуте кондирима са |
| старим мужем одбегла за младим... хеј, патеру, како се зваше онај ?!...{S} Мандо, како се зваш |
| оних његових шест талира предаду њему — патеру, — да их он подели сиротињи за здравље ћесарево. |
| ино се просу по <pb n="203" /> столу, а патеру клецнуше ноге, те паде доле у столицу.</p> <p>„Г |
| и један и други, па предали та писмена патеру Амброзијусу.{S} Каже мени мој Мартин: „лажу, лаж |
| и свој осталој господи, приђе к руци и патеру, и још једном са врата рече: „хвала вам, господо |
| ити; „паметно си синко учинио што си то патеру поверио!{S} Знам ја, вели, има племенитих људи у |
| м?!...{S} Ко +није сам патио што сам ја патила, или ко није очима гледао моје муке, тај не може |
| аш каква је то гадна звер !{S} Да си ти патио хиљадити део онога што сам ја овде препатила, та |
| шта да вам причам?!...{S} Ко +није сам патио што сам ја патила, или ко није очима гледао моје |
| } Разбудише се и такнуше срдито гуске и патке, што, дуж брлога испред кућа, беху задремале; изл |
| па да те благосиљам за све грозне своје патње, за све страшне немилости твоје !{S} Ево ти се за |
| им корицама, па са сребрним или златним пафтама, <pb n="108" /> а дршком искићеном понеким драг |
| алом, притврђеним спреда са две сребрне пафте у облику два бадема.{S} Руке јој до изнад лаката, |
| е можеш <pb n="27" /> вратити.{S} Нишки паша нешто као рече да је боље да се ти у Београд врати |
| мед ресулах! “ потурчише ме; поклони ми паша неколико кеса сребрних грошева. „Не треба ми то !“ |
| стају. </p> <p>Кад се вратише са походе паши нишком маџарска господа световаше се нешто са пате |
| ма!“ причаше Циганин даље. „Изађох пред пашу, повиках: „Алах-ил-Алах Мухамед ресулах! “ потурчи |
| у старчевом, а уста мало отворио као да пева.{S} Старац се пригнуо мало к младићима па се загле |
| шта ли му овај <pb n="117" /> уз гусле пева?!“ питаше Маргита и осећаше како јој се срце разме |
| ђ слушаше шта му ослепљени син уз гусле пева.</p> <p>„Кад је воља божја да тако млада мреш, гов |
| е! “</p> <p>„Е, мој Рајко, много се што пева чему ван песме нема станка.{S} Али ја знам да је Х |
| у.{S} Ваљало нам је добро да тувимо што пева, јер би нас после питао шта је радио и како је гов |
| ђи, терај!{S} Ето нас тамо.{S} Свирај, певај, пиј, лупај, свирај, целу ноћ.{S} Онаквог весеља |
| угуши, или као да се заветовао да умре певајући.{S} Чак су и маџарска господа сама од себе ста |
| „Рекао бих да се од двора чује свирање, певање и усклицавање, баш као да су сватови, а ено виде |
| као да је и сам већ неколико ноћи пио и певао те промукао.</p> <p>„Кондор, Кондор, Кондор!{S}" |
| ска ћеманета, други загрљени у гомилице певаху, а већина их је седела уз дрвене столове око ост |
| д оловна ковчега, само као да боље чује певача и да му је ближе.{S} Загледа се најпре у Рајково |
| граш и мали и велики па још маџарски да певаш!{S} Знаш, ниси хтела ни онда, па си морала!{S} Ха |
| ало у брдо, у једном ниском лугу славуј певаше тужну и слатку неку песму, и не прекидаше је ни |
| оја се улазило из те <pb n="99" /> леве певнице у сами зид иза олтара.{S} У ходник у томе зиду |
| прстима повуче од ње и склони иза леве певнице.{S} Како седаше у један сто, погледи му падоше |
| ди падоше на онај ходник у зиду од леве певнице.</p> <p>„Ама ја тебе чеках.{S} Не хтедох у свет |
| врдом оловном поклопцу, кад ено ваља да педесет широких и дугачких плаштева од меке кадифе и јо |
| рника имања, који је ваља да пре својих педесет година умр’о и наредио да га овде сахране! “</p |
| кидај с мене месо усијаним клештима.{S} Пекао си ме пред Халил-бегом па сам зажмурила; али ноћа |
| b n="41" /> мајстор сам и од мегдана, и пеливан сам!{S} Хоћеш да се бијемо?!“</p> <p>„Можемо и |
| нда скочи, узе чупати своје косе, па, с пеном на устима, цикну грозу:</p> <p>„Ако си човек, бра |
| > <p>Дотрча Циганин с чекићем у руци, с пеном на устима, с варницама у очима.{S} Гњевно викну п |
| дићем, који се сигурним и лаким кораком пењаше уз гомилу цигала и камења.</p> <p>„Ама вреди да |
| да ложим ватру, да чистим ковачницу, да перем и да кувам, да чекићем кујем потковице и клинце, |
| ова два бокора !“ упитах је. „Синко, ја перем туђе кошуље, па се хлебом храним, али то своје цв |
| у с ону страну ове зидине били царичини перивоји пуни шареног и мирисног цвећа, а сада ето крта |
| ка а велика постеља са меканим свиленим перинама и узглавницима, кадифеним покривачима и завеса |
| и и са перјаницама од орлова и соколова перја.{S} И још у сваком столу беше уз плашт прислоњен |
| а челенкама од сребра и злата, или и са перјаницама од орлова и соколова перја.{S} И још у свак |
| тњасто руво маџарско, с високим орловим пером на црном сниском калпаку, с кривом сабљом о бедри |
| у старом Дунаву, Дунаво ће те изнети на песак земље маџарске, и предаће те твоме роду и твом за |
| ту и није могао погинути!{S} Их, шта је песама мој стриц знао о <pb n="131" /> војводи Сибињани |
| плавог камена, са млазевима од златног песка у њему.{S} На њој је, на једној богато извезеној |
| лакше казиваше оно што је још остало од песме, док последње врсте „свадба била па се раставила, |
| говоме имену има као почетак од некакве песме. „Рајко!{S} Боље од твојих речи очи ми твоје казу |
| , мој Рајко, много се што пева чему ван песме нема станка.{S} Али ја знам да је Хуњадија Јанош |
| к, и шта се коме најбоље свидело у оној песми.{S} У песми о Страхињи мени се најлепше учинило д |
| коме најбоље свидело у оној песми.{S} У песми о Страхињи мени се најлепше учинило да је оно, ка |
| није то одмах ни опазио, него казиваше песму и даље.{S} Али кад Краљевић Марко осече прву глав |
| 8" /> онда јасним грлом запевао по неку песму јуначку.{S} Ваљало нам је добро да тувимо што пев |
| лугу славуј певаше тужну и слатку неку песму, и не прекидаше је ни једним дахом, баш као да је |
| а.{S} Јаворове гусле под прстима правог песника одјекнуле би по неком причом, бистре ове воде, |
| да је сабљом пресечен.{S} Осу се лупање песницама о сто и усклицавање гостију.{S} Па онда неко |
| о.{S} Гости прихватише усклик и удараше песницама о сто, као да су се помамили.{S} Отмар тресну |
| ачепљена изнутра.{S} Удари два три пута песницом у њих.</p> <p>„Шта је бре?!“ дрекну изнутра Ци |
| чу о под, па је превали, и онда — удари песницом Маргиту у лево плеће, и диже руку да је и по д |
| ађи!“ викну промукло стари гроф и удари песницом о сто.{S} Гости прихватише усклик и удараше пе |
| је у стени начинио улом колико за своју песницу.{S} Покушао <pb n="148" /> је са неким од краћи |
| а места као да га гуја уједе.{S} Отегну песницу, и лево и десно удараше <pb n="135" /> око себе |
| кадифи и подиже према Мартину стегнуту песницу.</p> <p>„Овде, господо," зачу се јасан, а сада |
| ну Мартина, па му рече: „Ево ти кеса са пет стотина талира.{S} Најми у Сегедину лађу, која ће Т |
| рска круна, на којој је блистао крст од пет алемова, од којих онај у средини беше крупан као кр |
| ше да је треба најмање четири, ако не и пет стопа у дужину, две стопе у ширину и бар једну стоп |
| калуђера рекоше ми: има јој двадесет и пет година.{S} Ја је носим да ми се нађе рад лека.{S} Н |
| имали муке да не поклизну; а ти си био пет дана на тешком месту сам, не са маштама и сенкама, |
| нареди да с њоме пође Ружа, Мишко и још пет момака. <pb n="224" /></p> <p>Па онда отиде у своје |
| ило.{S} Отишао је седој Влахињи у млади петак, кад се смркло.{S} Баба је наложила велику ватру |
| тима, <pb n="105" /> — биле су поређане петачке, све буре до бурета, па повезане једне с другим |
| могла да подигне чекић са земље.</p> <p>Пети дан, који беше већ трећи како ништа окусили нису, |
| ше у каменом кориту.{S} Доле у Крушевцу петли се дозиваху кукурекањем које се разлегаше; овде и |
| ега дана уставила би се на четвртом или петом ударцу.{S} Четвртог дана није могла да подигне че |
| оспођо!{S} Сад ћу ти донети воде!“ па у петом скоку бејаше већ у капели, а на десетом кораку сп |
| у старац, подбочи се у десни бок, куцну петом у пету, зазвекташе мамузе, те један пут те други |
| , подбочи се у десни бок, куцну петом у пету, зазвекташе мамузе, те један пут те други пут, а ј |
| оше да преноће поред оне ватрице испред пећине.{S} Рајко је испричао старцу све како је било у |
| да пођу, ластавица неће да се макне од пећине.{S} Уједа зубма, бије ногама, себи не да прићи.{ |
| дуго пред стеном, која их раздвајаше од пећине и ослушкиваху не би ли што чули.{S} Мало час па |
| е и повуче — к једном отвору у стени од пећине. </p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1892 |
| и једно поред другог на самом уласку од пећине.</p> <p>Старац изашао беше мало пред пећину, али |
| дуго стојали пред оном стеном што их од пећине растављаше.{S} Дуго су са све већим напрезањем и |
| ув шубару. „Опрости ми!...{S} Ја из ове пећине жив изаћи нећу, а ти ако жив останеш, сахрани ме |
| ди његови обесе о најближе дрво до моје пећине, па ме после ви мртва скините и у пећину закопај |
| овини.{S} Један сутоњски прамен паде из пећине унутра у мрачни ходник а с њиме и глас старог пу |
| да згњечи онај прамен сутона, што је из пећине дрзнуо да завири у ону црну гробницу, или — као |
| ога дихања ослушкивали, да ли се што из пећине чује.{S} Али се више ништа није чуло.</p> <pb n= |
| ивоту?!“</p> <p>Рајко скочи к отвору из пећине и викну: „Брзо оче, дај воде или вина ил’ ракије |
| S} Прођоше и ону стену испод које су из пећине овамо ушли.{S} Опазише сад да је она и с ове стр |
| ; оштар је као гуја.{S} Седи тамо у дно пећине, па кад видиш да Турци преко мене мртва к теби с |
| лавеж паса и вику од људи са свим близу пећине.{S} Стена се опет окрете и паде на земљу са већо |
| ање свога срца чујаше, казиваше му да у пећини нема више никог живог.{S} Тада прва мисао Рајков |
| му на знање, кад год би појачана вика у пећини одјекнула у јачем куцању срца њеног.</p> <p>И Ра |
| ену и лају помамно.{S} Велика је вика у пећини.{S} Рекао бих да се свађају ако се још и не бију |
| смаја.</p> <p>Маргита је сама спавала у пећини, а старац и Рајко седели су горе на градском зид |
| аквим истим крстом, као што беше онај у пећини.</p> <p>Прођоше повећи број гвоздених врата у зи |
| љуби!...{S} Шта оно би с тобом јутрос у пећини, кад муња севну и гром пуче?...{S} Тобож не смеш |
| авиш понеки дан и ноћ, па се тек опет у пећини створиш?“ питаше ме санџак-бег. „Ко шта може јад |
| олим своме Богу <pb n="157" /> овде над пећином!“ Добри моји сељаци помолише опет сребрне гроше |
| жала је Маргита на покровцу једном пред пећином, а поред ње се беху посадили на маховинасто сте |
| ближе, опазе да ватра гори пред једном пећином, у стени под самим некадашњим градом, и да поре |
| не.</p> <p>Старац изашао беше мало пред пећину, али се одмах врати.</p> <p>„Примичу се скотови! |
| оча се вину на својој осовини и затвори пећину.{S} Њих двоје беху у једном мрачном узаном ходни |
| S} Али кад Маргита хитро скочи унутра у пећину, он пође за њом а за њиме и старац.</p> <p>„Госп |
| а вода Дунаво !"</p> <p>Маргита отиде у пећину те по мирисном сену, што у једном куту беше поло |
| се мало.{S} Кад турски самсови дојуре у пећину, наћи ће Маргиту с ножем у срду !{S} А кад Турци |
| ножем просећи ћу стену, колико да се у пећину живи провучемо, па већ после како нам Бог да!“</ |
| на коме је био урезан крст, нагнуо се у пећину као да је био на каквој осовини.{S} Испод ње се |
| ећине, па ме после ви мртва скините и у пећину закопајте!{S} Ето беже, то је све што те молим, |
| вљи пустињик, светомрзац, бега од њих у пећину, он их мирно посматраше за неко <pb n="70" /> вр |
| емо у лево да не удара хајка на свечеву пећину! <pb n="83" /> Немој, беже... немој амана ти!... |
| , ако Бога знате!{S} Немојте на свечеву пећину, хоће нас белај снаћи!{S} Аман беже да скренемо |
| као преплашена срна утече у пустињакову пећину.</p> <p>Рајку се за неколико тренутака било смрк |
| андила хватао у се, као какав преврнути пехар од углађенога сребра, па је онда спуштао као неку |
| м поред ње.</p> <p>Дохвати један златан пехар, исплакну га и насу воде и онда јој приђе.</p> <p |
| наручју на сребрном столу, а из златног пехара, водом запаја?....{S} Је ли да је вредно било за |
| во је напајаше хладном водом из златног пехара.{S} Мало час па она подиже трепавице те уморно и |
| ху, врева од живог разговора и звека од пехара, чаша и судова на столу.</p> <p>Кад њих троје до |
| росто једном хрпом од златних кондира и пехара, од сребрних скриња и скрињица, од свакојаког зл |
| кад у томе брзоруки момци напунише све пехаре редом, онда један старачки а промукли глас озго |
| и од зеленог камена, што беше претрпана пехарима, кондирима, скрињицама и ковчезима.{S} Маргита |
| се до појаса!“</p> <p>„Уби ме, сеци ме, пеци ме! пред тим крштеним човеком нећу ти поиграти ни |
| д дима воштаних свећа, испуњен паром од пецива и пића. <pb n="202" /></p> <p>Горе у самом зачељ |
| едела уз дрвене столове око остатака од печених јагањаца и око још пуних боца.</p> <p>Кад се на |
| и, па брже боље повадише <pb n="156" /> пешкире, одвезаше сребрне грошеве, те све један по једа |
| рај!{S} Ето нас тамо.{S} Свирај, певај, пиј, лупај, свирај, целу ноћ.{S} Онаквог весеља не виде |
| !{S} Они су сад сви трештени пијани.{S} Пијан је чак и патер Амброзијус, а већ знате нашем госп |
| есни.{S} Уз то се био пропио, па кад је пијан онда је прави сотона.{S} Кад не бих хтела да му и |
| се Борчија; „него ето та слуга, или је пијан или луд, блене у младу па не зна шта свира!" — „Б |
| ну никад није много требало!{S} Ко није пијан, то је она црна змија Манда и њена кћи.{S} А Манд |
| и младожењу да ми опрости.{S} Аја! неће пијан младожења ни да чује !{S} Она паде преда њ на кол |
| он матор, она матора; а он уз то још и пијан, трештен пијан.{S} Хајде почесмо.{S} Накриви капу |
| матора; а он уз то још и пијан, трештен пијан.{S} Хајде почесмо.{S} Накриви капу старац, подбоч |
| нда опет једне ноћи кад он беше трештен пијан, покушам поново срећу да бегам.{S} Ишла сам целу |
| е ко год спава, нек растрезне ко је још пијан, нека распитају и доведу амо свакога, ко ма и уоб |
| себе одгурну. „Како да закољем човека и пијана и везана?!{S} Не може то.{S} Било би то и грехот |
| оме га запе, виде да је грехота убијати пијана човека.{S} Окрену цев горе у таваницу и одапе.</ |
| и опалите му врућих четрдесет батина!“ Пијани гости узеше да кликћу од радости и да пљескају.{ |
| , ха, ха!{S} О хо, хо, хо!“ церекаше се пијани Силађије. <pb n="206" /></p> <p>„Ељен Силађи!“ в |
| } А да није то тамо Бенглер-бег?!“ рече пијани старац, па се окрете према Рајку и гледаше га за |
| е чардаш, изгуби старац кораке, ударише пијани гости у смех!...{S} Расрди се старац младожења п |
| ња!{S} А, шта велите?!“</p> <p>Гракнуше пијани гости у смех и у кликтање и у пљескање.</p> <p>„ |
| не ни пошто!{S} Они су сад сви трештени пијани.{S} Пијан је чак и патер Амброзијус, а већ знате |
| оше кроз гомиле веселих и више или мање пијаних сељака.{S} Успеше се уз камените степенице.{S} |
| подин постао други човек.{S} Узео је да пије много више но пре, постао је љут и прек.{S} Један |
| их паса пусто?{S} Кад би и пси знали да пију, онда би и они за госама својим у двор, и онда, он |
| д ће то бити?!{S} Они могу да остану да пију до зоре, а зором, рече ми Ружа, кренуће се у Сегед |
| и нит’ се жене, нит’ се бију, нити вино пију, док не зовну у дружину Сибињанин Јанка!{S} Веруј, |
| ћу да бијем!{S} Како сме псина једна да пиљи у твоје лепо лице, кад је само моје ?!“ Сад што да |
| жива предавати, онда... ево ти мој мали пињал; оштар је као гуја.{S} Седи тамо у дно пећине, па |
| асом, као да је и сам већ неколико ноћи пио и певао те промукао.</p> <p>„Кондор, Кондор, Кондор |
| ну.{S} Учини му се шта више као да неко пипа одонуд врата, као да се нека рука полагано пружаше |
| ди једно старинско копље и њиме опрезно пипаше под, на који наступаше.{S} Прођоше и ону стену и |
| листак хартије.{S} На њему је маџарски писало ово:</p> <p>„Слатка моја Ружо и добри мој Мартин |
| писмо, које је сам стари деспот на кожи писао.{S} У њему вели како је његов син деспотовић Стев |
| ао овамо и један и други, па предали та писмена патеру Амброзијусу.{S} Каже мени мој Мартин: „л |
| у ужљебу сребрна кутија, у кутији тајно писмо, које је сам стари деспот на кожи писао.{S} У њем |
| и негде у једном од ових столова!{S} Не пита се сад више ко смо и шта смо.{S} Него да се са наш |
| би му стриц рекао, па онда пређе да се пита: а шта ли би на то рекли Бан Страхиња и Краљевић < |
| беше га мало и зачудило што га она тако пита.</p> <p>„Зар ти мене не водиш к њима?{S} Зар ти ни |
| Тек се иза нас продра мој старац: попе, питај мене, ја сам им кум! хоће се они, хоће, само се о |
| разбудити; а то бар није грех.{S} Ето, питај дванаест сребрних престола владичанских: је ли гр |
| ми срдито рече: „ено где је, иди па га питај! “ “</p> <p>„Таква ти је она!“ рече Циганин чисто |
| , и пустите ме да се дома вратим.{S} Не питајте за што.{S} Него ме милостиво пуштајте и опрости |
| дрхће за паром.{S} Дајте да одем да га питам за које би је паре предао вама да је поведете као |
| сама у себи говори, рече: „ама и ја се питам, је ли ово сан, или машта, или је ово све у истин |
| Него то је баш оно о чему хтедох да те питам.{S} Била си госпођа.... опрости, Бога ми си госпо |
| господару!“</p> <p>„Ама ја дођох да те питам: јеси ли ти баш прави мајстор?“ питаше Рајко.</p> |
| и данке и хараче </l> <l>Што ђе отме да питања нема,</l> <pb n="132" /> <l>Цурама је срећу заст |
| одан?{S} Ако оштроумљу вашем подвргнете питање просто, ко је њега нама наметнуо, ако посмотрите |
| ирок.</p> <p>Насмеја се Рајко на онакво питање.</p> <p>„Бог с тобом, госпођо, шта ти зовеш школ |
| и ако ни сам не знађаше коме управо то питање управља.</p> <p>„Шта оно рече?“ питаше старац по |
| ихвати старац очевидно изненађен онаким питањем, па онда одмах мирно настави: „биће да су то це |
| S} А кад би то моји новци били па се ја питао, ја бих рекао: да се поделе сиротињи, нека моли Б |
| ро да тувимо што пева, јер би нас после питао шта је радио и како је говорио онај јунак, и шта |
| це с оним великим јунацима, и као да се питао с њима за јуначко здравље.{S} Ето видиш, кад оно |
| ече јој Рајко. „Циганину кажи да сам те питао, уме ли он да кује сребрне <pb n="40" /> потковиц |
| оја слатка и милостива госпођо, како то питате?!...{S} Та како да не верујем!{S} Та он једини и |
| аље, хоћеш ли ми право казати што ћу те питати ? “</p> <p>„Ако нећу теби, који си божји угодник |
| дете као слободну?{S} Циганина не вреди питати, јер ми вечерас сви рекоше да је он одбио велике |
| } Не; чекај!{S} Хтела сам те већ једном питати: где си ти учио школу витештва?!“</p> </div> <di |
| поче Рајко; „док си причала ја све себе питах: „кад је ова жена такав јунак, ја какви су јунаци |
| ри Циганин па испаде на праг.</p> <p>— „Питах твоју мајсторицу, јеси ли мајстор од заната, па м |
| м. „Па шта си ти то онда чула?!...{S} А питаш ме откуда га ја знан?{S} Па познао сам га чим сам |
| Рајко и доиста се мало застиде; „ако ме питаш да ли сам обегенисао где какву девојку и да ли са |
| не говориш просто и отворено; што ме не питаш право?" прихвати Рајко живо.</p> <p>— „Слушао си, |
| “</p> <p>— „Ко ме посла?!{S} Како ти то питаш?“ рече Рајко малко збуњено а нешто мало и срдито. |
| ви! “</p> <p>„Ама како ти то говориш?!" питаше Рајко, који и не слућаше о чему Бекир мисли.</p> |
| Мислиш ли ти да она робиња сад спава?" питаше Рајко нешто снужден; „вала дао бих главу, ако се |
| и где да се сакријемо у овим урвинама?" питаше Маргита па дркташе као прут, и грчевито крхаше п |
| ад смо ми секли главе нашим краљевима?" питаше Рајко гласом који издаваше да му је криво.</p> < |
| ти на скелу!“</p> <p>„Где је виноград?" питаше Рајко, коме нова једна мисао сину.</p> <p>— „Ето |
| ојих стрепи.</p> <p>„Чујеш ли самсове?" питаше га тихим и устрептаним шапутом на ухо.</p> <p>— |
| ица њена.</p> <p>„Што си тако заћутао?" питаше га Маргита седајући на сено у кола.</p> <p>— „Не |
| Јеси ли је купио или на сабљи задобио?" питаше Рајко.</p> <p>— „На сабљи!" рече Бекри-Бекир пон |
| „Јеси ли му се понудио да му помогнеш?" питаше га отац. „Бог с тобом, бабо! нисмо ли с њиме у з |
| ?{S} Зар ти ниси од њих к мени послат ? питаше она у чуду; веђе јој се саставише и очи јој засе |
| — „Какав си болан ти то Мусломанин ?! “ питаше га Рајко као прекоревајући га.</p> <p>„Море, каб |
| дмо одавде! “</p> <p>„Па куда ћемо ?! “ питаше Рајко; „,ја велим најбоље је склони се ти у једн |
| p>„ Али ко сте ви у тој чудној ношњи! “ питаше старица, па се изви из Маргитина загрљаја, и узе |
| <p>„Мартине, познајеш ли ко је ово ?!“ питаше Ружа.</p> <p>Мартин гледаше за неколико тренутак |
| му овај <pb n="117" /> уз гусле пева?!“ питаше Маргита и осећаше како јој се срце размекшава.</ |
| им!“</p> <p>„А твоја земља, Маџарска?!“ питаше Рајко.</p> <p>— „Јесте.{S} Кад бих се већ морала |
| диш ли како се светли земља маџарска?!“ питаше га она.</p> <p>— „Од запаљених ритова!{S} Како н |
| в стар човек или каква баба видарица?!“ питаше Маргита све шапутом, као да Рајка не разбуди.</p |
| а устави ластавицу.</p> <p>„Шта рече?!“ питаше га сва пренеражена.</p> <p>— „Не знам ти ја каза |
| поче да окреће. „Шта то рече Мартин?!“ питаше он час младу Циганчицу десно, а час матору Циган |
| S} Је ли вера, да ником казати нећеш?!“ питаше Рајко.</p> <p>„Вера!{S} Тврда турска вера!“ одго |
| ....{S} А што ли си тако ружно уснила?“ питаше Рајко с неком детињском радозналошћу.</p> <p>„О, |
| места стрче кроз зидине и из рушевина?“ питаше она старца, седајући поред њега,</p> <p>— „Ене с |
| pb n="182" /> <p>— „Каква је то плоча?“ питаше Рајко показујући на један поширок бео камен, на |
| питање управља.</p> <p>„Шта оно рече?“ питаше старац посланик, окренув се млађој господи из св |
| екати !“</p> <p>„А кога то мислиш оче?“ питаше Рајко радознало.</p> <p>— „Причаћу ти све на шир |
| еби Рајко ?{S} Шта ти је витеже млади?“ питаше га не са бригом, него са задовољним а једва прик |
| у поспе растопљено сребро те посребри?“ питаше он.</p> <p>„Не знам то; а можда би и то ваљало" |
| а ли бих могао да говорим са господом?“ питаше Рајко.</p> <p>— „У добри час!“ рече патер; „а ја |
| >„Виде ли ону звезду што прелете небо?“ питаше је Рајко неким радосним трепетом и шапутом.</p> |
| лену, мишљах пуче чоха. „Зар баш тако?“ питаше. „Јест тако нам очију, лепо нас учи да ено вам п |
| ватре.</p> <p>„Видиш ли те ватре тамо?“ питаше је Рајко, показујући јој руком ватре на далекој |
| е питам: јеси ли ти баш прави мајстор?“ питаше Рајко.</p> <p>— „Како ода шта!“ рече Циганин; „м |
| образе. „Да ли је волим ма за трунку?“ питаше сам себе, и онога часа нађе да треба да то што ј |
| и твоја Сокица младеж на левом колену?“ питаше је <pb n="195" /> гроф.{S} "Има!“ рече Манда. — |
| и.</p> <p>„Има некакво весеље у двору?“ питаше Маргита живо и под притиском неке зле слутње.</p |
| драга моја Ружо, о чему ти то говориш?“ питаше је Маргита. „Где је гроф?{S} Страх ме да га мој |
| ноћ, па се тек опет у пећини створиш?“ питаше ме санџак-бег. „Ко шта може јадној раји?{S} Она |
| то смучи!“</p> <p>„Валах, ако је нећемо пити што си је и доносио?" прихвати Циганин. „А мени се |
| кули Сибињанин Јанка и узеше рујно вино пити, Маргита поче полагано да склапа своје трепавице, |
| ми се нађе рад лека.{S} Нећемо је ноћас пити.{S} Ја је сркнем само кад ми се што смучи!“</p> <p |
| штаних свећа, испуњен паром од пецива и пића. <pb n="202" /></p> <p>Горе у самом зачељу седео ј |
| чисто угибао под сваковрсним јестивом и пићем, седело је бар двадесет и четири госта.{S} Ваздух |
| ем пресећи, али нећу нож да поганим.{S} Пих, скоте један! “ и пљунух му три пута у лице!{S} Нек |
| ме него с једном Циганчицом!“</p> <p>— „Пих!“ узвикну Рајко и још нешто промрмља. „Али што да п |
| ој је осамнаеста година, а знам шта јој пише у судбини, па је кријем и отимам од тебе!“ А она к |
| ко тихо звиждање или као пиштање врбове пиштаљке.{S} Па онда, као да једна снежна грудва или не |
| се само као неко тихо звиждање или као пиштање врбове пиштаљке.{S} Па онда, као да једна снежн |
| S} Прођоше га мравци кад из чатрље зачу пиштање и гласно плакање оне жене.{S} Скочи к вратима о |
| ребра. <pb n="209" /></p> <p>Рајко трже пиштољ.{S} Али већ у тренутку, у коме га запе, виде да |
| ен?“ рече Рајко мирно задевајући празан пиштољ за свој кожни пас.</p> <p>— „Еј, мени тужној ! “ |
| ој кремен, подасу јој чанак, подасу оба пиштоља, па их онда намешташе <pb n="86" /> по земљи је |
| двор, она пуцаше на нас кроз прозор из пиштоља.{S} А кад разбисмо врата нађох је где лежи на п |
| ареним пасом, поврх овога црвен силав с пиштољима и ханџарем; испод сплава, изнад и десног и ле |
| ем... баш онде где јој срце куца, један плав младеж.{S} Молимо...{S} Молимо... покажите ви шта |
| мао је на себи уске чакшире од загасито плаве чохе опточене црним гајтаном; носио је пресне опа |
| а.{S} Није ни гледала у њих него у онај плави пламен од ћумура, а ко би знао куд су јој мисли л |
| тола под се подизао на две степенице од плавичастог мрамора, па онда пружао у широку једну зара |
| ела да ромиња.{S} И небо више није било плаво него сиво; Копаоник и Јастребац замотавали су гла |
| жа трпеза у зачељу била је од углачаног плавог камена, са млазевима од златног песка у њему.{S} |
| месец се спушташе к западу.{S} На тамно плавом и високо издигнутом небу пуно звезда.{S} Свеж по |
| мо као старије у црнину завијене сестре плавосивих дивљих голубица, што падаху преда њ на пут с |
| вци кад из чатрље зачу пиштање и гласно плакање оне жене.{S} Скочи к вратима од чатрље, али их |
| на наслони чело на дрвени сто па бризну плакати.</p> <p>„Ама шта је све ово, госпођо?!{S} Овај |
| ину пута, љубљаше јој колена и скуте, и плакаше горко.</p> <p>„Еј, колико смо суза ми за вама п |
| а својим млађима паде на Рајкова прса и плакаше у глас.{S} Да јој је био једини брат од заклетв |
| ног ћеманета, које мало час онако тужно плакаше, сад све саме варнице прште.{S} Погледа к робињ |
| његовим лако пробијаше румен младости и пламен узбуђености.{S} Цела му је појава била пријатна |
| Није ни гледала у њих него у онај плави пламен од ћумура, а ко би знао куд су јој мисли лутале. |
| му срце закуца бурније и како му удари пламен у образе. „Да ли је волим ма за трунку?“ питаше |
| хар ветар диже,</l> <l>А из друге мавен пламен лиже </l> <l>А трећа му проговара глава.</l> <l> |
| ли тек кад је змај почео да пушта модар пламен.{S} Ето мени кроз који дан од санџак-бега поздра |
| и змај, цар змајски, беште Турци да вас пламен његов не дохвати!{S} Јаох, браћо, изгибосмо!{S}" |
| , кад си мој први девојачки занос, чист пламен невине једне љубави, погасио буром мојих уздаха |
| Кад кошеви и сењаци око двора букнуше у пламен и кад ми вичући „Алах—Алах!“ грунусмо у двор, он |
| ="52" /> увод, који мало час па букну у пламенове и живо кликтање.{S} Изгледаше Рајку као да из |
| се преварих!“</p> <p>Сад Рајку ударише пламенови у образе; нешто као гњев усколеба срце његово |
| д не беху више мекана кадифа него топли пламенови од жарког огња у срцу, она му живо рече:</p> |
| е српско поштење!“</p> <p>Ударише Рајку пламенови у образе.{S} Очи му се разгореше топлом ватро |
| д и угледаше један мали и сићушан бледи пламичак, који <pb n="97" /> наизменце засветли, па поб |
| ш док се не спреми све што треба за мој план.{S} Видећеш, мој ће те старац носити као кап воде |
| свањива дан, у који ће од некуд из ових планина, усред Шумадије, да се дигне човек, да народ ос |
| моја Расина!{S} Тамо су негде иза оних планина!...{S} Чудо, како ми се нека тежина на срце нав |
| еде своје да лутају правцем к рудничким планинама.{S} Неколике јако светле звезде трептаху над |
| да сам слушао да овде негде у рудничким планинама има неки Светогорац испосник, за кога народ п |
| благи, да л’ ћу доживети да њега у оним планинама дочекам?!“ говораше Рајко сам себи. „Ко зна!. |
| том прича. „Стари људи казују да овде у планинама има негде велика царска остава, — све бачве п |
| и смилуј се ономе добром старцу тамо у планинама !" <pb n="218" /></p> <p>И онда јој поток суз |
| њега.{S} Пошљите кога Србина у рудничке планине старцу Теодосију у Вујан, да му каже да смо нас |
| Рајко од Расине, да продреш у рудничке планине, да дигнеш нешто од онога блага, њиме да искупи |
| ед вече ето ти нашег Краљевића Марка из планине, па као узгред прича, како је у лугу видео Аћим |
| никада ни видети нећу ове дивне горе и планине!“</p> <p>„О, Рајко, Рајко!“ викаше га озго Марг |
| да овде нису; а ето вам урвине, ето вам планине, ето вас, а ето и ваших паса, па тражите.{S} А |
| добро.{S} Па ћемо онда заједно натраг у планине...{S} Знаш, понећеш и ону заставу..“ и онда опе |
| ко жив останеш, сахрани ме негде овде у планини, па ми обиђи гроб молитвом и поменом.{S} А јави |
| ирисним <pb n="153" /> мелем-поветарцем планинским, Маргита оживљаваше као цветак, који је од ж |
| од свега онога што му Рајко казиваше о планинским ланцима, о висовима, селима и засеоцима, а ј |
| /p> <p>Маргита се била умила на бистром планинском извору испод града, па се осећаше хитра као |
| о, изгибосмо!{S}" Поломише се Турци низ планину, побацаше и пушке и јатагане, оставише и коње и |
| „Бога ми, ово иде нека ломњава оздо уз планину!“ рече он.</p> <p>„Јесте, синко!{S} Баш као да |
| вораше Рајко, спуштајући Маргиту на тај плат, нека си бар између златних лавова и сребрних орло |
| у пљескање.</p> <p>„Мартин ће скупо да плати ову луду шалу! “ промрмља Циганка у љубичастој ка |
| сам те задужио ма чим, ево си ми богато платила и преплатила твојом господском беседом!“</p> <p |
| Халил-бег Махмут-беговић <pb n="51" /> платио овде, ево... виш’ овде на ову асуру... овде, две |
| два пуна и лепа бокора босиљка. „Шта си платио за њих?“ упита га Маргита. „Нисам ништа!“ рече М |
| мо у српскоме крају потражи.{S} Не жали платити!"</p> <p>Мало после опет зовну Мартина, па му р |
| воја штета!{S} Ако испадне добро, да ми платиш за сваку по овакав талир, а од блага, кад га нађ |
| „Ама вреди да поломе мамузе.{S} С овога платна можете најбоље да видите, како је град некада им |
| штаху пошироки рукави од дебела сељачка платна, који се уз доручне зглавке припијаху доручницим |
| дну.</p> <p>„Ево, да сад изађемо на ово платно!“ рече Рајко меким гласом у коме се, у јасном ме |
| " /> се видело као једно уско и дугачко платно, па даље иза њега један снизак и раван тамносив |
| це младић пође напред к једном обрваном платну од зидина, које се наслањаше на високу кулу једн |
| иганин понизно.</p> <p>Доиста ућутка се плач робињин.{S} Али Бекри-Бекир не смеде да отвори вра |
| у твоју доброту!“ говораше Маргита кроз плач.</p> <p>„Бог нек те прати, и анђели његови нек те |
| мајка, моја добра стрина Круна, удри у плач и у кукњаву; <pb n="130" /> а мој стриц Павле као |
| ху, као оно у деце кад хоће да бризну у плач.{S} Ал’ се још не заплака него настави:</p> <p>„Ка |
| поче гласно да јеца, просто грцајући од плача.</p> <p>Рајку се најпре учини да се негде неко ве |
| овором неразумљивим.{S} Али кад поче да плаче и да јеца, он се полагано маче од ње, спусти се н |
| бразе ваљају.</p> <p>„Госпођо, немој да плачеш!...{S} Нећу ја умрети...{S} А баш и да умрем, па |
| Рајко и још нешто промрмља. „Али што да плачеш?{S} Кад те твој господин види, он ће вратити нев |
| ог раста, стојала је, и управо иза њега плашљиво на златне лавове погледала, по једна од злата |
| и трепавице, па подигне очи, па се опет плашљиво осмехне.{S} Не знаш кад је лепша!{S} Чини ми с |
| би се секли, ко ће само пре да ми дода плашт свој! “ „И веруј, би се секли!{S} Али су њихови и |
| перја.{S} И још у сваком столу беше уз плашт прислоњен по један дуг и широк мач, већином у зел |
| растовим столовима, изабра један велики плашт од златне тканине, у којој све бели кринови сребр |
| свакоме столу лежао је по један широки плашт, понеки од свиле, понеки од кадифе, понеки од тка |
| седела је једна млада жена у црни тешки плашт завијена и црном копреном по лицу покривена, па н |
| столовима, радосно понудио свој мекани плашт?{S} Та мачевима би се секли, ко ће само пре да ми |
| ном куту беше положено, разастре црвени плашт Рајков и на њему убрзо заспа слатко,</p> <p> како |
| ј велики и широки јермелином постављени плашт, који је са рамена онога старца падао на престо.{ |
| ељак, да дижем и теби за поњаву додајем плашт, који је покривао господска прса и јуначка рамена |
| гусле гуди.{S} Јунак, који је у животу плашт овај носио, неће се срдити да га теби, тако младо |
| ом, златом и ситним бисером.{S} На сред плаштанице стајао је велики златан крст сав посут драги |
| } На њој је, на једној богато извезеној плаштаници, стојала царска круна, на којој је блистао к |
| ог углађеног мрамора, застрвена је била плаштаницом, која је била дивно извезена свилом, златом |
| ено ваља да педесет широких и дугачких плаштева од меке кадифе и још мекшег зибелина!"</p> <p> |
| веруј, би се секли!{S} Али су њихови и плаштеви и њихови мачеви, па би и главе своје дали били |
| ина!"</p> <p>„Јест, госпођо, ама су оно плаштеви велике господе и великих јунака, који су с наш |
| постављен и оперважен зибелинима.{S} На плаштовима су били понамештани калпаци са челенкама од |
| у јавио, кад бих заспала на зибелинском плашту каквом!{S} Овако, на твоме гуњчету сниваћу само |
| че, диже аспре и пусти их да падају као плева; сиђе на четврту степеницу, отвори једно аковче, |
| Као да је вихор ветар духнуо па их као плеву и прашину однео!...{S} Знате како је то чудно бил |
| Нико од вас не зна колико је он невин и племенит био.{S} То је био један истински беспрекорни в |
| ако је он невин, како добар, како мио и племенит, ти би тек онда мене разумела!"</p> <p>Још се |
| а да погинем.{S} Волим пред ногама моје племените и добре госпође погинути, него поред оних циг |
| глави, с прстом у руци, с изразом неке племените одважности и радосног поноса у лицу, благосиљ |
| " /> њему преда.{S} Од Рајка чистијег и племенитијег срца није било.{S} Док је жив био дивила с |
| о патеру поверио!{S} Знам ја, вели, има племенитих људи у твоме народу.{S} У последњем рату, им |
| ићемо га," говораше Мартину, "као да је племић од ове старе господске куће.{S} Ковчег од углађе |
| >„Стани господине!{S} Зар тако маџарски племић дочекује своју верну жену?{S} Не срамоти свој об |
| , а наслонив <pb n="11" /> се леђима на плетер од чатрље, млада једна — Туркиња.</p> <p>Била се |
| гате шаре од мрког, жутог и зеленкастог плетива исплетене.{S} На глави му је сниска шубара од ц |
| .{S} Коса јој се пореметила па пала низ плећа.{S} Рајко застаде за један тренутак збуњен, како |
| пи густу црну косу, него јој падаше низ плећа у коврџастим таласима, који се као крило гавранов |
| учена у белу свилу, с расплетеном и низ плећа спуштеном косом.{S} У руци је носила један диван |
| онда, кад се усијају, месо са мишица и плећа живој хоће да откида! “ Маргита се ту устави па с |
| и онда — удари песницом Маргиту у лево плеће, и диже руку да је и по други пут удари, али му ј |
| попев се по степеници и покушавајући да плећима подигне ону плочу. „Да смо џинови и да имамо пу |
| жу и да подупру зидину својим гвозденим плећима.{S} Изнад њих су овде и онде биле уз зид прикуц |
| .{S} Удари ме једном Борчија гудалом по плећима: „хеј, што гребеш, јеси л’ полудео?!{S}" Ништа |
| аву, од које тешке кићанке падаху му по плећима; у десници држао је го мач, па њиме показивао у |
| tone unit="*" /> <p>После неколико дана пловила је Дунавом повелика једна шајка.{S} Пред крмано |
| о чудо, да се показало да је дух слаб а плот јака.{S} Тек опет жао ми је што се преварих!“</p> |
| и више самом себи понављати оне речи: „плот је слаба а дух је јак, “ па онда чисто са очајањем |
| и опет се накашља и онда рече: </p> <p>„Плот је слаба а дух је јак!{S} Разумеш ти то?“ </p> <p> |
| њега висаше.{S} За њим уђе Маргита.{S} Плоча се вину на својој осовини и затвори пећину.{S} Њи |
| а.</p> <pb n="182" /> <p>— „Каква је то плоча?“ питаше Рајко показујући на један поширок бео ка |
| едине изгубила.{S} Од широких мраморних плоча, које су јој теме покривале, остала је само једна |
| оје су водиле на више до једне гвоздене плоче у таваници од ходника.</p> <p>„Овуда немамо куда |
| готово на коленима испод огромне камене плоче што изнад њега висаше.{S} За њим уђе Маргита.{S} |
| пролом учинити.{S} Биће да су се на ову плочу навалиле хрпе од градске рушевине!{S} Хајдмо сад |
| роводе !{S} Него да седнемо мало на ову плочу!“ рече Маргита.</p> <pb n="182" /> <p>— „Каква је |
| и и покушавајући да плећима подигне ону плочу. „Да смо џинови и да имамо пун ковчег барута, па |
| и гости узеше да кликћу од радости и да пљескају.{S} А млада невеста, сва пребледела, <pb n="49 |
| ше пијани гости у смех и у кликтање и у пљескање.</p> <p>„Мартин ће скупо да плати ову луду шал |
| диже руке у вис, склопи их живим једним пљеском и рече: „о, хвала теби, наш велики Боже!{S} Гос |
| , мени тужној ! “ врисну Маргита, па се пљесну рукама, а срце јој се следи. „Где си рањен, јадн |
| Маријо и Јосифе!“ врисну старица, па се пљесну рукама; је ли ово сан, ил’ је јава?{S} Анчи, Мар |
| овита.{S} Овде је око нас по земљи пуно пљоскица од лискуна, а наш народ вели, да су то љуспе ш |
| ож да поганим.{S} Пих, скоте један! “ и пљунух му три пута у лице!{S} Нека га !{S} Хајде сад, ј |
| га плашљиво на златне лавове погледала, по једна од злата саливена кошута.</p> <p>Кад би се она |
| а и курјакова, све то споменима на лов, по гудурама великог једног добра што га гроф имађаше у |
| елу долину између две снежнобеле груде, по којима се танка бела ћерћелија тек као сива магла у |
| у још и неколике мање круне и дијадеме, по свој прилици царичине, краљевске и деспотске.{S} Она |
| руци старчевој.</p> <p>„Хвала ти, оче, по хиљаду пута!{S} Ако ми Бог помогне нећу те постидети |
| у напред.{S} Цар је имао на глави шлем, по коме се око чела повијао царски венац; у левој руци |
| о је једна робиња коју је овај Циганин, по имену Бекри-Бекир, пре неку годину у Маџарској зароб |
| оља, па их онда намешташе <pb n="86" /> по земљи једно поред другог на самом уласку од пећине.< |
| унапред знам да излаза нећемо наћи!{S} По сну, који сам ноћас снила, пре ће бити да ћемо... ил |
| сарколима на глави, али без оружја.{S} По даље иза ове гомиле ишли су растројено и полагано ча |
| ли да кроз њиве и поља носе мртваца.{S} По дивној месечини пошли су све корак по корак напред.{ |
| је пред подне кад нас овде затвори.{S} По свој прилици чекаће да се добро смркне па да нас изв |
| им звекетом прате сваки његов корак.{S} По прсима је притегао џемадан од црвена сукна, из којег |
| ше све топлије чак до у срце његово.{S} По дужем ћутању рећи ће Рајко!</p> <p>„Ти си госпођо ум |
| си погинуо!{S} Гледај па хватај пут.{S} По ноћи је превалило.{S} Јевросима ти је спремила у бис |
| аше земљакиње што онако млада робује, а по мраку ми је светлила светлост господског образа ових |
| ема пута, него се тера преко равнице, а по трагу других кола, правцем на исток к једној умци, н |
| асточио као буре кад му прсну обручи, а по средини остало само сељачко седало — растов пањ!“ ре |
| а!“</p> <p>Тано викаше Рајко узбуђен, а по ртењачи просуше му се неки хладни жмарци.{S} А Марги |
| Арпад устаде и приђе Рајку, потапка га по рамену, говораше му нешто маџарски и заврши рекав тр |
| па кад чу приђе к младићу и потапка га по рамену као да му одобрава.</p> <p>„Е баш ми је жао, |
| </head> <p>Између онога оловног ковчега по коме је Маргита легла, положив себи под главу гуњче |
| те Рајко мораде изаћи на колски пут да по мраку не би залутао.{S} А чим поче да свиће он окрен |
| дубоко уздахнув, отвори очи.{S} Погледа по звезданом небу, погледа око себе, погледа у Рајка и |
| ислоњена уз обрушену једну зидину, која по свој прилици бејаше остатак од некадашњега спољњег з |
| рисним дахом својим, а узгред растапала по неки панцир од сребра и по неко јуначко срце испод п |
| а ти зовеш школом витешта?{S} У нас има по манастирима школа, где се учи књига и летургија, али |
| се светлуцаху златни и сребрни окови на по некима од њих.{S} Владала је нека света тишина, прек |
| ој је уз зид према прозорима била једна по сниска а велика постеља са меканим свиленим перинама |
| скочила у остатак од градскога рова, па по њему тражила комадиће од горског кристала.</p> <p>„У |
| живети његов долазак, а ти си млађи, па по божјој милости и можеш га дочекати !“</p> <p>„А кога |
| да опет нека дугачка рука брисаше врата по целој ширини њиховој.</p> <p>„Није авет!“ рече Рајко |
| п потрча, што брже може, у гомиле света по дворишту, лајући као да се помамио; па онда још брже |
| аном нежношћу, па га онда пољуби у уста по други пут, промуцав тихо: „збогом!.... хвала ти!“ Од |
| рно зујање и жврчање скакаваца и бубица по ледини, азурни зефири с неба просипали дажду од симп |
| о дође онај кога чекасмо!“ Удари се бег по колену, мишљах пуче чоха. „Зар баш тако?“ питаше. „Ј |
| аник ћесара и краља угарског у Цариград по нарочитом послу, од кога је зависило хоће ли се исто |
| у руку у висину, погнув се мало унапред по коњићу своме, јури кликћући као млад соко.</p> <p>Ча |
| <p>„Молим те, оче, стрпи се док ти све по истини испричам, па ме онда суди и ако је право баци |
| ко буде воља божја!{S} Причаћемо ти све по реду, само ако нас пустиш да се гдегод овде преко но |
| аше а Рајко прихвати: „причаћемо ти све по реду оче.{S} Није ово младолики јаничар, већ је ово |
| /> учинио, да коме ћу?{S} Баш ћу ти све по истини казати!“ одговори Рајко.</p> <p>Накашља се ст |
| че Рајко узбуђен и онда узе причати све по реду како га је, како рече, нечастиви три пута искуш |
| о често одлазио својој цркви да проведе по који дан.{S} А опет би се једнако бринуо како му је |
| одржала, прислоњена је била овде и онде по која сиротињска чатрља.{S} Пред једном, која је стај |
| од њега одмакла, отварајући овде и онде по неко ново аковче.{S} Па онда враћајући му се пуна ус |
| „Богме ће господа моја поломити мамузе по том камењу!“ рече дежмекасти патер утирући зној, и б |
| о спавао, али кад отвори очи виде да је по рамену покривен својим малим гуњцем и да поред њега |
| сребра.{S} На свакоме од њих стојала је по једна владичанска митра, искићена иконицама и драгим |
| а летњега дана године 1699 пролазила је по рушевинама од некадашњега двора и града Кнез-Лазарев |
| до ноћас не видех ни у сну!“ Маргита је по свој прилици није ни слушала.{S} Она гледаше на небо |
| и змајеве.{S} У свакоме столу лежао је по један широки плашт, понеки од свиле, понеки од кадиф |
| с другу страну овога знамења стојао је по један висок оклопник, са сребрним оклопом на прсима, |
| е било у Крушевцу, а после и све што је по Београду слушао о последњем рату између султана и ће |
| {S} Тек, шта ја говорим?!{S} Нека му је по хиљаду пута слава, што вас је из чељусти оних погани |
| тену.{S} Првих дана могла је и да обије по <pb n="150" /> које зрно од стене; трећега дана уста |
| вест јаничарима и чаушима да се устроје по странама рад заштите посланика и свите његове.{S} И |
| пред Маргитом; узе јој опет љубити руке по стотину пута, љубљаше јој колена и скуте, и плакаше |
| какав Србин витез!{S} Је л’ ти то боље по вољи?“</p> <p>— „Само кад си се разведрила, па не ма |
| Јанош од наше горе лист, а знам најбоље по томе, што је прадед или чукундед моје старе мајке, ј |
| ет и седам златних прстенова, у свакоме по један алем драги камен, крупан <pb n="118" /> као ле |
| <p>Поможе јој руком својом да се попне по стени, коју су кише и снегови углачали, и онда њих д |
| сутрашње радове, посадио све задругаре по столичицама око огњишта, пустио и женскадију да стан |
| немамо куда даље!“ рече Рајко попев се по степеници и покушавајући да плећима подигне ону плоч |
| ољи није било ни мислити.</p> <p>Кад се по други пут од њега подиже, Маџарица му пружи један ду |
| и свежа као тица на грани.{S} Вераше се по рушевинама од града као веверица; час би се дрско ус |
| оју шубару под лево пазухо, преврети се по неколико пута, склопи руке на оружје у силаву и стад |
| по ногама и по рукама.{S} Молила сам се по цео дан и по целу ноћ Богу из гласа и на коленима, к |
| аво !"</p> <p>Маргита отиде у пећину те по мирисном сену, што у једном куту беше положено, раза |
| возденом кавезу, па још окована у ланце по ногама и по рукама.{S} Молила сам се по цео дан и по |
| уно ватре; подиже леву руку и погледаше по њој горе у висину, као да гледа у крстату заставу, к |
| ати за кудрави врат, па га онда тапкаше по глави и тепаше му: „моје верно псето, мој верни стар |
| иганину, загрејаше му се очи и заиграше по оним талирима.</p> <p>„А би ли то исто било да се на |
| а неки тренутак <pb n="13" /> преврташе по своме сећању. „Гроф Аладар од Нађ-Бање биће сад да ј |
| мирно, а с прекрштеним рукама, корачаше по соби.{S} Беше се пустила у неке дубоке мисли.{S} У д |
| о је пред Циганиновом чатрљом седела, и по турски у жутим шалварама и црвеном јелеку одевена би |
| могло јој се одмах видети и по очима, и по лицу, и по стасу, и по кроку, да је од господска род |
| p> <p>Већ по виткости и лепоти стаса, и по оном поноситом гипком ходу, изгледало је да то није |
| би по неком причом, бистре ове воде, и по гдекоји би слепи гуслар на овој мраморној чесми <pb |
| Веле познаје се то и по њеној лепоти, и по њеној доброти.{S} Сад било да то јесте било да то ни |
| ти и по очима, и по лицу, и по стасу, и по кроку, да је од господска рода!{S} Па то господство, |
| е одмах видети и по очима, и по лицу, и по стасу, и по кроку, да је од господска рода!{S} Па то |
| егова се вика узе да ломи испод свода и по зидинама, и загрме сва дворана и готово <pb n="114" |
| езу, па још окована у ланце по ногама и по рукама.{S} Молила сам се по цео дан и по целу ноћ Бо |
| ед растапала по неки панцир од сребра и по неко јуначко срце испод панцира од сребра.{S} Јаворо |
| ргиту у лево плеће, и диже руку да је и по други пут удари, али му је у исти мах Рајко дохвати |
| и да њене топле усне нађу његове усне и по трећи пут, пољуби их једним дугим, дугим пољупцем, к |
| е мојих година!{S} Нисам слушао да се и по трећи пут оженио !{S} Ово мора да је нека пометња!</ |
| ма рукама миловаше ластавицу по гриви и по глави и гукаше јој час српски час маџарски, као да с |
| азговараху нешто између себе маџарски и по свој прилици мио им беше онај поглед на околину.{S} |
| у који ће се наћи жена, вредна да ти и по лепоти и по доброти буде мио друг у животу!...{S} Зб |
| не!“ Узеше моји јадни сељаци помаљати и по који дукат, те га додавати на оне сребрне купе, док |
| ли?{S} Вала могло јој се одмах видети и по очима, и по лицу, и по стасу, и по кроку, да је од г |
| е наћи жена, вредна да ти и по лепоти и по доброти буде мио друг у животу!...{S} Збиља, Рајко.. |
| о рукама.{S} Молила сам се по цео дан и по целу ноћ Богу из гласа и на коленима, купала сам се |
| што замишљен.</p> <p>Био је и невесео и по готову срдит.{S} Невесео од жалости која му притиски |
| сподскога рода.{S} Веле познаје се то и по њеној лепоти, и по њеној доброти.{S} Сад било да то |
| упе; овде и онде понеки сељачки шешир и по гдекоја женска марама.{S} Из села и у даљини чуо се |
| са пуно тешких златних ланаца о врату и по грудима.</p> <p>Кад оне речи Мартинове пројечаше, па |
| ји као кип, и са усхићењем погледала би по таласима од зелене горе, који се пружаху на све стра |
| под прстима правог песника одјекнуле би по неком причом, бистре ове воде, и по гдекоји би слепи |
| <p>„Молим!“ викну старац строго; „сваки по реду !...{S} Рекох ево ње.{S} Туркиња, Чивутка, Рацк |
| ражари у панцирима од сребра стражарили по зидинама градским и кроз све јунаштво своје кришом п |
| тебе растати ваља.{S} Бога ми, да си ми по сто пута род, не би ми милије било што сам поред теб |
| ти аманет желим да предам.{S} Да си ми по сто пута рођени син, веће ти добро не бих могао желе |
| отиња раја.“ Опет, хвала Богу, имамо ми по нешто што ви немате.{S} Имамо ми нашег Краљевића Мар |
| цу и доведоше је!{S} Што је доведоше ни по јада, али, кад хтедоше да пођу, ластавица неће да се |
| ме, пусти ме из кавеза.{S} Узех радити по ковачници као да сам се у циганској <pb n="77" /> че |
| рећи ће Рајко Маргити. „Старац ће доћи по нас кад се отресе Турака.{S} А можда се боји да га и |
| мориш, а у том ће ваља да и старац доћи по нас!“</p> <p>У зембилу старчевом нађоше једно парче |
| амо ће га сотоне усијаним клештима вући по паклу!{S} О јадна кћери, како си од таког чуда жива |
| ћу да сваки од вас, који сте моји, баци по једну киту у гроб оваквог витеза.</p> <p>Ружа и Март |
| њиме десно и лево и пођоше напред корак по корак.</p> <p>„Ево једних врата!“ привика Маргита жи |
| } По дивној месечини пошли су све корак по корак напред.{S} Кад већ измакоше из сеоских атара, |
| ов.</p> <pb n="144" /> <p>„Ако си човек по три пута те заклињем Богом и светим Јованом, казуј н |
| у и јунаку Бановић Секули!{S} И ја знам по неку....{S} Хоћеш да ти кажем једну како се Јанко ож |
| два сина, који ће његово име са славом по свету да пронесу.{S} Колико год ју је пута призивао, |
| рам.{S} Удари ме једном Борчија гудалом по плећима: „хеј, што гребеш, јеси л’ полудео?!{S}" Ниш |
| али чардаш!“ Па Циганин превуче гудалом по струнама.</p> <p>„Нећу ти ја ноћас пред тим младим ч |
| и тешки плашт завијена и црном копреном по лицу покривена, па немо гледала у мртвачки ковчег, к |
| н их загледаше, преврташе их, све један по један, узе их тобож мерити на длану леве руке, звекн |
| одвезаше сребрне грошеве, те све један по један на сиџаде пред санџак-бега. „Аман, беже, покло |
| у сваком столу беше уз плашт прислоњен по један дуг и широк мач, већином у зеленим кожним кори |
| pb n="128" /> онда јасним грлом запевао по неку песму јуначку.{S} Ваљало нам је добро да тувимо |
| е?{S} Бога ми као да су живи па једнако по народу пролазе.{S} Пође народ к цркви на сабор.{S} П |
| д једног кујунџије лонче, у коме ће око по ноћи сребро да топе.{S} И растадоше се оба задовољна |
| ној зверској јазбини претрпела!{S} Мало по мало па осећах како се и сама претварам као у неку з |
| у, да ову мало подигне.{S} Како је мало по мало запајаше, виде да је готово у своме левом наруч |
| њега блеђаше пред њеном лепотом, и мало по мало па као да га нестаде.{S} Учини му се да је оста |
| напором окрете Циганина на прса и мало по мало и не без муке, веза му руке на леђа!{S} Није ду |
| си застао иза свите; стојао си сам мало по више ове чесме; и окренуо си се био и гледао к мени. |
| стране ове три трпезе поређано је било по шест престола од сребра.{S} На свакоме од њих стојал |
| риц Павле као стена хладан, па тек само по једну: „не може!...“ „нек се потруди, па нека опет з |
| г хлада.{S} Ево два дана како се возимо по твојој земљи, нигде грма, нигде липе!{S} Ако видиш п |
| p> <p>„ То знам! “</p> <p>— „Знаш ли то по себи?!“</p> <p>„Баш по себи!“</p> <p>„Е, онда нема н |
| д сваке митре беше прислоњена уз престо по једна владичанска штака, понека од седефа а понека о |
| ријама, које затвараху, нађе онако исто по неколико катова широких полица, а на њима мртвачке к |
| Што је Рајка највише зачудило, беше што по средини између она два лава, што ричу, и испред орла |
| шње спахије нудиле.{S} Опростите ми што по незнању замишљам да може бити нисте при новцу и за т |
| чи, ваш сладак глас!{S} Та прво сам вас по гласу и познала!{S} Слатка, слатка моја госпођо !“</ |
| као да си видовита.{S} Овде је око нас по земљи пуно пљоскица од лискуна, а наш народ вели, да |
| м тојагама.{S} Тек би се од часа на час по неко од њих залетео на гомилу турске момчадије и деч |
| на самрти твојој позајми!{S} А кад смрт по мене дође, наћи ће ме да сам пред ногама нашег цара, |
| шак који беше назад поврнут.</p> <p>Већ по виткости и лепоти стаса, и по оном поноситом гипком |
| а мука!{S} Треба, веле, да се то кује у по ноћи и кад је млад месец на небу !“</p> <p>„Сад је м |
| и дрангулијама, те га као кићанке бију по бедрима, па ситним звекетом прате сваки његов корак. |
| ко испадне добро, да ми платиш за сваку по овакав талир, а од блага, кад га нађеш, мени четврти |
| велико у злато оковано еванђеље, што му по крилима положено беше.</p> <p>Иза овог златног прест |
| рне <pb n="40" /> потковице, и да ћу му по неком великом послу доћи.{S} Иди сад!{S} И Бог ти на |
| аставу, од које тешке кићанке падаху му по плећима; у десници држао је го мач, па њиме показива |
| а, с варницама у очима.{S} Гњевно викну по турски: „овамо, кучко, или ћу ти сад главу размрскат |
| ио да напије здравицу.{S} Вино се просу по <pb n="203" /> столу, а патеру клецнуше ноге, те пад |
| доиста била сјајна господа, што шетаху по развалинама двора Лазарева.{S} Барон Арпад Сент-Кира |
| ке, она обема рукама миловаше ластавицу по гриви и по глави и гукаше јој час српски час маџарск |
| м руком, а млада жена тапкаше ластавицу по врату и намешташе јој чупу од гриве изнад чела и теп |
| “</p> <p>„Можемо и то.{S} Али сад дођох по другом једном послу!“ рече Рајко, па махну мало глав |
| <p>— „Знаш ли то по себи?!“</p> <p>„Баш по себи!“</p> <p>„Е, онда нема ништа!...{S} Све бадава! |
| и, нигде грма, нигде липе!{S} Ако видиш по неки јаблан, то ти је све.{S} Да није да понека шева |
| средини дворане и њеном зачељу.</p> <p>По средини дворане стајале су три високе и широке трпез |
| смо!{S}" Поломише се Турци низ планину, побацаше и пушке и јатагане, оставише и коње и конопце. |
| асти, исправи се, покри лице рукама и — побеже од Маргите.{S} Одјури све на прстима кроз дворан |
| к себи и поправих се, а он онда поново побесни.{S} Уз то се био пропио, па кад је пијан онда ј |
| збиљно и невесело преда се; бејаше мало побледела а углови од усана грчевито задрхтаваху, као о |
| као неуглачано сребро; и уста јој беху побледела и полуотворена показиваху њене беле зубе.{S} |
| ји <pb n="97" /> наизменце засветли, па побледи, засветли па се чисто угаси.{S} Похиташе брже п |
| ђе па пољуби икону богородичину, али не побожним целивом, како то скромни Хришћани чине, него с |
| м покову еванђеља, прекрсти се трп пута побожно и шапатом рече: „о часни крсте и свето еванђеље |
| ави мојима у Расини!“ Саже се па с пуно побожности пољуби старца у руку.{S} Па <pb n="87" /> он |
| е да види откуда та светлост.{S} Али се побоја да се Маргита не преплаши кад се са молитве дигн |
| ред иконом Мајке Божје.</p> <p>Рајко се побоја да није излудела, кад оно поче да узвикује говор |
| није и гласније, док се Рајко не узе да побојава да ће се они млађи људи још и покрвити.{S} Али |
| ере у мене!{S} Може бити баш да ме се и побојаваш!{S} А тако ми образа и српског поштења ево са |
| м скоком скочи до ње и до посланика.{S} Побојао се да се није што незгодно десило царевом госту |
| <p>„Хвала Богу! рече тај човек Рајку; „побојах се нећете ни доћи и ево чак узех премишљати да |
| г облака.</p> <p>— „Е, моја госпођо!{S} Побојаше се они да се због тебе не заметне кавга с Турц |
| .{S} Јаукнуше моји сељаци, па брже боље повадише <pb n="156" /> пешкире, одвезаше сребрне гроше |
| који му бејаше некаква својта, па онда поведе ластавицу за улар.</p> <p>Постало је много мрачн |
| нека доведе два најбоља лекара.{S} Нека поведе и за њих оседлане коње, и нека им обећа што год |
| сведок!“ рече јој, па је узе за руку и поведе доле у велику дворницу, где је сад лежало тело Р |
| ог рањенога Рајка, па га узе под руку и поведе. „Мартине, преклињем те, пошљи одмах овог часа т |
| ко само хоћеш, буди спремна да те ноћас поведем у твој завичај!“</p> <p>„Да ме.... поведеш.... |
| ам за које би је паре предао вама да је поведете као слободну?{S} Циганина не вреди питати, јер |
| едем у твој завичај!“</p> <p>„Да ме.... поведеш.... ноћас.... у мој завичај ?!....{S} О мој сла |
| дахију, и пазим га као да ми је син.{S} Поведи га у Стамбол, нека види силу и господство, е да |
| ступањ, на коме беху поређана и ланцима повезана аковчад.{S} Отрже силним једним напором заклоп |
| оређане петачке, све буре до бурета, па повезане једне с другима гвозденим ланцима.</p> <p>„Бић |
| >После неколико дана пловила је Дунавом повелика једна шајка.{S} Пред крманошем седела је једна |
| а!{S} Биће боље!“ прихвати он; и запали повелико парче труда и махаше њиме десно и лево и пођош |
| вачнице.{S} Обесио о десном рамену неку повелику чутуру, а под левом мишицом носи велику гужву |
| аметно си синко учинио што си то патеру поверио!{S} Знам ја, вели, има племенитих људи у твоме |
| о уз друго стојали, можеш ми се ваља да поверити... збиља, има ли гдегод жена коју волиш?“</p> |
| кости овог вилинског стаса, што се тако поверљиво уза те приљубљује... шта ли је слађе: живети |
| му се она о десно раме, и са слободом и поверљивошћу сестринском према брату своме, наслони сво |
| дупираше јужни крај неба.{S} Лак и благ поветарац дуваше отуда.{S} Из најближе шуме с ону стран |
| ко издигнутом небу пуно звезда.{S} Свеж поветарац дуваше од Јастрепца.{S} Нигде никога.{S} Рајк |
| о да кроз растове шуме шумадијске бруји поветарац, који се понео чак отуда са сињега мора, па п |
| и са слатком тишином, и са овако свежим поветарцем, који оживљава и умор односи, није тешко бит |
| им, а под мирисним <pb n="153" /> мелем-поветарцем планинским, Маргита оживљаваше као цветак, к |
| што беше онај у пећини.</p> <p>Прођоше повећи број гвоздених врата у зиду, десно од њих, па он |
| ди да сте царевину имали!“ Отвори један повећи ковчежић.{S} Извади из њега једну високу дијадем |
| понека цигла, па камен; пови се коров, пови се трава, зашушта џбун, а мој стари пријатељ, цар |
| зго са рушевина понека цигла, па камен; пови се коров, пови се трава, зашушта џбун, а мој стари |
| а поче нешто спорије и теже да дише.{S} Пови се мало на десно и лице јој се сад окрену право ка |
| ти главу на Рајково гуњче, намести се и пови се гипко телом до на саму ивицу од оловна ковчега, |
| као иста стена.</p> <p>А стена се опет пови на осовини.{S} Један сутоњски прамен паде из пећин |
| тре очи да види боље.{S} Јест љуља се и повија се, али му се све поче око њега да окреће и несв |
| краја.{S} Очевидно је било да се ходник повија у круг.{S} Пођоше најпре на десно, прођоше многа |
| м косом.{S} Погусте и дуге веђе лепо се повијају изнад два црна ока, која свагда право гледају; |
| узана калдрма, која долажаше из вароши, повијала се поред ње горе уз брдо, док се није у трави |
| био је средина, око које се она гомила повијала час напред, час на десно, час на лево.{S} Уз њ |
| ћерћелија тек као сива магла у вис тихо повијала и још тиме спуштала.{S} Никада до тада Рајко н |
| имао на глави шлем, по коме се око чела повијао царски венац; у левој руци држао је крстасту за |
| ад лаката, где се бели рукави од кошуље повијаху у гужву, беху голе.{S} У једној је руци носила |
| и усклицавање гостију.{S} Па онда неко повика да се утишају, те да се чује здравица, коју ће п |
| омчадије и дечурлије, кад би ова гласно повикала: <hi>„ха, бре, вур ђаур!“ </hi> па би се узела |
| ричаше Циганин даље. „Изађох пред пашу, повиках: „Алах-ил-Алах Мухамед ресулах! “ потурчише ме; |
| им па гледам у њу. <pb n="48" /></p> <p>Повикаше сви гости у глас: „чардаш! чардаш!" хоће младо |
| в џбун зовина дрвета.{S} Танке стабљике повиле се под теретом крупног цвета и наднеле над румен |
| име показивао у напред; главу беше мало повио налево унатраг, као да се окреће к јунацима своји |
| пун воде.{S} О ону страну јарка ишао је повисок бедем, утврђен јаким палисадима.{S} Улазило се |
| д Турака и ђаура.</p> <p>Крепак један и повисок старац, — с руменим образима, белом на округло |
| ву новог Ћуприлића! “</p> <p>То је онај повисок и вижљав младић, што испред самог старог послан |
| а пола хвата од ових оклопника беху два повисока млада раста, којима и стабло и грање и лишће б |
| е уз зидину.</p> <p>На једној широкој и повисокој коцки од мрамора беху саливене па позлаћене н |
| али је била обучена у белу свилу, а на повисоком и танком врату носила је низове од бисера и д |
| ху у тамноплаве одјеке.{S} На обнаженом повисоком врату савио се један низ крупног црвеног мерџ |
| кочијашу.</p> <p>Око дворишта од двора повлачио се један јарак, који је био пун воде.{S} О ону |
| пљу млеко у уста и ко зна шта још те ме поврате.{S} Нит’ могу да утечем, нит’ могу да се убијем |
| мехну и не рече ништа.</p> <p>Рајко јој поврати ибрик.{S} Требало је сад да пређе на ствар због |
| , или — мрети!"</p> <p>Овај мирни говор поврати мир у душу Маргитину, и куцање њеног бурно узбу |
| ужбе довде, четири за четири дана твога повратка, а два уз то на поклон! “</p> <p>Рајко се зару |
| ијана, извијене у вршак који беше назад поврнут.</p> <p>Већ по виткости и лепоти стаса, и по он |
| чврсто се утегао широким шареним пасом, поврх овога црвен силав с пиштољима и ханџарем; испод с |
| па задовољан тим претходним, и ако врло површним, испитом, узе да маџарској господи шапутом а н |
| емљи поред мехова, па би их овда и онда повукла да духну у жеравицу на огњишту, те да се не уга |
| .. пољубимо!“</p> <p>Она се хитро диже, повуче га руком у вис, загрли га.{S} Рајко скиде шубару |
| гвожђем!“ рече, „али нису забрављена!“ Повуче <pb n="96" /> за алку и врата се отворише.{S} Вл |
| да видиш нешто много лепше!“ и онда га повуче к трећој прилици на мраморној коцки, лево од оне |
| плачем!"</p> <p>Рајко се све на прстима повуче од ње и склони иза леве певнице.{S} Како седаше |
| па их крепко дохвати обадвоје за руке и повуче — к једном отвору у стени од пећине. </p> </div> |
| је.{S} Као да га неко узе за обе руке и повуче, диже се и приђе к Маргити.{S} Пригну се полаган |
| ву размрскати!{S}" Дохвати је за косе и повуче.{S} Чауши је прихватише за руке и помогоше Циган |
| н промрмља нешто па наже чутуру и добро повуче.</p> <p>„Ја да црних калуђера, е баш брате знају |
| здравље!“</p> <p>Па онда и старац добро повуче и настави да прича:</p> <p>„Ја да поганих самсов |
| је грло суво, те дохвати чутуру и опет повуче добро.</p> <p>„Јеси ли је купио или на сабљи зад |
| уге трепавице и како су јој обрве право повучене, и како је бела у лицу, и како чудном милином |
| и оне дуге трепавице и оне дуге и право повучене обрве, и оно сниско а право чело, којега су ми |
| адох чизмом на прса и рекох му: „ево си погана звери у мојој руци! могла бих ти грло овим ножем |
| рло овим ножем пресећи, али нећу нож да поганим.{S} Пих, скоте један! “ и пљунух му три пута у |
| овуче и настави да прича:</p> <p>„Ја да поганих самсова; онаког зверја још не видех!{S} Кидисаш |
| пута слава, што вас је из чељусти оних поганих Сарацена избавио !{S} А ваља да ће дати да се с |
| занос, чист пламен невине једне љубави, погасио буром мојих уздаха и даждом мојих суза.{S} И оп |
| у таваницу и одапе.</p> <p>Пуче пуцањ, погасише се скоро све свеће, утекоше Цигани свирачи, ут |
| >У зембилу старчевом нађоше једно парче погаче, једну или две прегршти ораха и три четири јабук |
| да је виде просечену ?!</p> <p>Оно мало погаче већ су појели били; живели су сад о оно нешто ор |
| бруса, на који Рајко положио беше нешто погаче, млада црна лука, соли и млада сира.{S} Прихвата |
| жудно напи млека, одломи један комадић погаче, па поче да једе с њоме липов мед. „А, “ рече он |
| вако мирисним, и млеком тако слатким, и погачом овако белом, и са овако пуно добрих <pb n="72" |
| и; још мање јата дивљих голубова; испод погдеког мостића од брвана жабе су невесело крекетале.{ |
| онека шева прне с пута у вис, и да није погдекоје чапље, да се на једној нози стојећи замишљено |
| вас не бих бранио!{S} Бранићу вас па да погинем.{S} Волим пред ногама моје племените и добре го |
| ундед моје старе мајке, један Кемењија, погинуо на Косову, бранећи од турске сабље главу Јанков |
| доћи и ево чак узех премишљати да ниси погинуо!{S} Гледај па хватај пут.{S} По ноћи је превали |
| p>— „Ако ти је неко од твојих на Косову погинуо, еј вала му!“ па Рајко подиже мало са главе шуб |
| д ногама моје племените и добре госпође погинути, него поред оних циганских врачара господовати |
| шубарицу; „на бољем месту и није могао погинути!{S} Их, шта је песама мој стриц знао о <pb n=" |
| лица њеног.</p> <p>Рајко сад не скидаше поглед са њеног осмехом озареног лица а саму себи говор |
| ј жени.{S} Никад дотле није његов чисти поглед пао на толику и тако белу нежност, на тако топлу |
| рски и по свој прилици мио им беше онај поглед на околину.{S} Рајко прекиде њихов разговор, дот |
| Беше у оној дивној летњој вечери диван поглед.{S} Чаробност му је порасла тајанственошћу којом |
| да право гледају; из њих светао отворен поглед, истина, не сева претњом, али као да гласно казу |
| да по звезданом небу, погледа око себе, погледа у Рајка и онда тихо и разнежено рече:</p> <p>„К |
| вори очи.{S} Погледа по звезданом небу, погледа око себе, погледа у Рајка и онда тихо и разнеже |
| ама, а кад се мало умири он диже главу, погледа кип Душанов и рече полагано: „опрости ми царе г |
| }" Па онда се диже на ноге, скиде капу, погледа к оној трпези на којој светлуцаху у драгом каме |
| се да нешто баш близу њега зашкрипе.{S} Погледа и не хте очима да верује.{S} Учини му се да се |
| плакаше, сад све саме варнице прште.{S} Погледа к робињи и виде како јој низ образе једна суза |
| <p>Маргита дође до младе Циганчице.{S} Погледа је оним широким и меким погледима својим, у кој |
| аргита, дубоко уздахнув, отвори очи.{S} Погледа по звезданом небу, погледа око себе, погледа у |
| који је одмах иза коњушница почињао.{S} Погледа у звездано небо па се пусти у неке мисли.</p> < |
| Чекић удари у мехове мимо ње.{S} Она га погледа, не скидаше са његова дивља лица погледе своје |
| е слободно сазнати.{S} Не смеде више да погледа ни у мерџан; а још мање у оне сенке у које се м |
| S} Он би се само овда и онда окренуо да погледа да ли млада Маџарица није у седлу заспала, и ув |
| /p> <p>Маргита узе да трља очи, па онда погледа у немом чуду у Рајка.{S} Рајко, као да је чуо ш |
| <p>Заћуташе опет обадвоје.{S} Ластавица погледа у Рајка, па онда сави главу на десно и гледаше |
| , у урвинама и што би било склоништа од погледа људских, нема склоништа од њушкања самсовског.{ |
| “</p> <p>— „Ене сад!“ рече Рајко, па је погледа зачуђено; „Бог с тобом, госпођо, Јанко је наш ј |
| ам у трепавице младине; она их подиже и погледа невесело и бојажљиво горе у таваницу, а ја кроз |
| цара Душана!“ викну Рајко запрепашћен и погледа је чисто са сажаљењем. „Па шта си ти то онда чу |
| подиже трепавице те уморно и жалостиво погледа у Рајка.</p> <p>„Жао ме те је јадни мој витеже! |
| силом везан, не могаше да скине својих погледа са ње. „Бадава," рече сам себи, „што јест, јест |
| ако занемела од чуда, не скидаше својих погледа са Рајка.</p> <p>„Видим! узе Рајко снужден да г |
| е и држећи је за руку не скидаше својих погледа с лица њена.</p> <p>„Што си тако заћутао?" пита |
| покриваше кадифом својих топлих и меких погледа.{S} Он се живо а застиђен подиже.{S} Беше га не |
| а заклони велику једну тајну од турских погледа.{S} И ништа се више не зачу.</p> <p>Маргита се |
| о мало и твојој мајсторици!" рече Рајко погледав к младој жени, која се шћућурила на земљи поре |
| о и у нас за нашег цара Душана.{S} Ето, погледај га, какав је то соко !{S} Него — ми имадосмо п |
| влада своју радозналост и оста у столу, погледајући час у Маргиту час у ону тајанствену светлос |
| алутали на овај вис?" проговори старац, погледајући час на Рајка час на Маргиту, па му се најпо |
| раво иза њега плашљиво на златне лавове погледала, по једна од злата саливена кошута.</p> <p>Ка |
| равила да стоји као кип, и са усхићењем погледала би по таласима од зелене горе, који се пружах |
| те, и од часа на час би га тек зачуђено погледала крупним својим очима, које би овда и онда про |
| адским и кроз све јунаштво своје кришом погледали к прозорима дворским од биљура, и када је са |
| задовољства, па се диже. „Време је, да погледам мало своју ластавицу!“</p> <p>И оде к ластавиц |
| ед’ нам причај што!“ „0, грозим се и да погледам натраг!“ рече Маргита, па се сва стресе. „Ово |
| остеље. „Доста је што могу да је одавде погледам...{S} Знаш како ми је?... као да си ме увела у |
| једне велике цркве.{S} Ту пред олтаром погледам ко ми је младожења, кад оно није више мој стар |
| ест, кад кроз сву своју несрећу на свет погледам, опет видим како на њему још има пуно добрих љ |
| чуло.</p> <pb n="95" /> <p>— „Хајде да погледамо где смо!“ рећи ће Рајко Маргити. „Старац ће д |
| народа.{S} Ето тога човека чекамо, на њ погледамо, њему се надамо.{S} Знамо да ће доћи, знамо д |
| змекшавале, те још лепшом чиниле, — кад погледате то лице и нарочито оне очи, онда се лепота и |
| сетљивог нервног организма; па онда кад погледате у оне крупне црне очи што као да су од црне к |
| пост у срце враћају.{S} Али не смеде ни погледати к оном ковчегу на коме млада Маџарица спаваше |
| уинско порекло своје.{S} Милина је било погледати га онако млада, онако красна, онако вита и ут |
| Е онда ме загрли; ја му поднесох усне, погледах га у очи, познадох га, вриснух и пробудих се! |
| ц и Рајко беху и сами дубоко узбуђени и погледаху један у другога, не знајући шта да почну. <pb |
| а да раде.</p> <p>А на путу до Ниша сви погледаху испод ока к Рајку.{S} Она очевидна промена у |
| розив се, „како можеш с једног гроба да погледаш на свој двор?{S} Молим те, устај одатле, па ев |
| о и све на прстима до самог иконостаса, погледаше све иконе редом док не дође пред велику икону |
| {S} Али како ћеш с оваким чизмама! “ па погледаше са седла то на једну то на другу црвену чизму |
| сељак гласно насмеје и испод трепавица погледаше поносито у своје дугачке и танко усукане брке |
| е у ону округлу дворану силазило, и кад погледаше <pb n="102" /> пред собом, обадвоје се устави |
| , ослушкиваше и старац.{S} Њих се двоје погледаше, а Рајку се промени боја у лицу. „Бога ми, ов |
| вораше с пуно ватре; подиже леву руку и погледаше по њој горе у висину, као да гледа у крстату |
| пет своју присебност.{S} Моје очи мирно погледаше на реку, која тако бистра, тако тиха, нешто к |
| огледа, не скидаше са његова дивља лица погледе своје за неколико тренутака, очи јој севаше као |
| а милина, чежња и туга усисаваху у себе погледе његове, и онда полагано наслони свој успламтели |
| ?...{S} Макни мало са лица њена на ниже погледе своје!...{S} Што се бојиш?...{S} Јелек је прико |
| p> <p>Па онда, упрев опет у Рајка своје погледе, који сад не беху више мекана кадифа него топли |
| Наслонив се леђима на стену Рајко пусти погледе своје да лутају правцем к рудничким планинама.{ |
| ве певнице.{S} Како седаше у један сто, погледи му падоше на једна узана вратóца, која стајаху |
| амо?“ упита га Маргита, кад јој и самој погледи падоше на онај ходник у зиду од леве певнице.</ |
| ам застиде, и нехотице обори очи, те му погледи падоше на ибрик.{S} Није био нимало жедан на он |
| ца његова, гледаше му опет право у очи, погледима у којима милина, чежња и туга усисаваху у себ |
| та не могаше речи да проговори, него га погледима из сузних очију миловаше нежно.</p> <p>Пред з |
| го ово двоје младих људи само прелетеше погледима ове столове, па се окренуше к средини дворане |
| едаше у Рајка неким замишљеним и благим погледима.{S} Па онда склопи трепавице и држаше их скло |
| ице.{S} Погледа је оним широким и меким погледима својим, у којима не бејаше у том часу гњева, |
| ; гледаше опет својим широким а меканим погледима у очи Рајку, и узе да врти главом као да му к |
| да огледа да ли својим меким кадифеним погледима може да отвори двери душе његове.{S} А млад ч |
| да је душевно болесна, тако се укоченим погледима из разрогачених очију загледала у ону шарену |
| Циганчица се без речи, освојена и оним погледима и оном благошћу, диже и отиде иза наслоњаче с |
| им, и како се Рајку чињаше самртничким, погледом гледаше.{S} Пролазећи кроз капелу Рајко се зау |
| водом заливен крепи и подиже.{S} Благим погледом гледаше у старца и благо се на њ осмејкиваше.{ |
| белом косом и белом брадом и са срдитим погледом испод густих веђа на сну јавио, кад бих заспал |
| као да хоће да стегне сву памет своју, погну се напред и гледаше жудно у далеке ватре на обзор |
| лу, како, подигнув једну руку у висину, погнув се мало унапред по коњићу своме, јури кликћући к |
| јабуци велики двоглави орао од сребра, погнуо се, раширио крила таман <pb n="110" /> да полети |
| овини.{S} Испод ње се могао човек ниско погнут провући некуда унутра у мрак.</p> <p>Кад их стар |
| иш кад донесеш.... знаш оно.... како је погодба.... четвртину.... половину.... како беше?!{S} А |
| хајде, свршуј!“</p> <p>— „Е, а мо’ш ли погодити шта је то?“ „Не могу, братац мој! него казуј п |
| Осман је удовац, могли би се још ноћас погодити, па нека је сутра два венчања!{S} А, шта велит |
| сад и добро утуви своју суђеницу да не погрешиш?{S}" Кроз долап се видела једна сиротињска соб |
| небом господствено кружио, ни зец који погурен и сав усплахирен скакаше од џбуна до џбуна.{S} |
| о и осењено густом кестењавом косом.{S} Погусте и дуге веђе лепо се повијају изнад два црна ока |
| у невесту.{S} На глави ми она дијадема, под којом јуче онесвеснух; од ње полазе све витице од б |
| стеле и владика у господским столовима, под кубетом саборне цркве, него је то сабор од сељака и |
| жаше у једну велику округлу просторију, под једним високим и широким сводом као под неким кубет |
| овде у овоме часу, на овом лепом јутру, под овом првом зраком сунчаном, осећам да си витез.{S} |
| ухватио био кад изађоше на тај вис.{S} Под самим градом опазе једну малу ватру.{S} Рајко мишља |
| крену к српској обали далеко од села, а под неке врбе, где неки људи чекаху.{S} То је био Марти |
| тиник и Рајко.{S} У зрацима сунчаним, а под мирисним <pb n="153" /> мелем-поветарцем планинским |
| о десном рамену неку повелику чутуру, а под левом мишицом носи велику гужву у сиџадету од терки |
| ки ниже други више, те изгледаше као да под сводом лебди читав рој од некаквих џиновских златни |
| тадох у оном забрану иза караван-сераја под звездама на небу, сетих се што је наш покојни стриц |
| вало, па бих, окупана у сузама, заспала под зидином оног старог града у Крушевцу, ето ње к мени |
| беше.</p> <p>Иза овог златног престола под се подизао на две степенице од плавичастог мрамора, |
| ек само пола од свега онога што све има под сводовима испод ових рушевина!“</p> <p>Још су се би |
| д мегдана.{S} Ту се просто стропошта на под; мало не заплака од бруке и срамоте своје; дуго држ |
| е просто као неко маче баци иза себе на под до зида.</p> <p>Врисну Сокица.{S} Манда скочи, узе |
| ирока мраморна ступња, па да се сиђе на под од саме дворане.{S} Ти су ступњеви ишли целим круго |
| д оних гвоздених вратоца у зиду доле на под од дворане.{S} Пут тај није био ни пуно три стопе ш |
| млада Маџарица спаваше.{S} Спусти се на под под ноге Душанова коња и намисли да ту будан ноћ пр |
| о сиђе с последње мраморне степенице на под, који је све ситним шареним камичцима био ишаран у |
| и би од малених врата у зиду силазио на под дворане или из дворане ишао к вратима, <pb n="105" |
| амили.{S} Отмар тресну своју столицу на под и изађе из дворане, кршећи кроз зубе маџарске псовк |
| мекана лопта, удари високо горе у врата под сам рагастов.</p> <pb n="144" /> <p>„Ако си човек п |
| а Маџарица спаваше.{S} Спусти се на под под ноге Душанова коња и намисли да ту будан ноћ провед |
| /head> <p>Ван вароши усред једне ливаде под старом једном липом чекаше их човек са оседланом ла |
| ђа и од самог рањенога Рајка, па га узе под руку и поведе. „Мартине, преклињем те, пошљи одмах |
| орни путник, ма које вере био, свуда је под божјим небом добро дошао!“</p> <p>Било је тако пуно |
| е то троје заједно, па још све то троје под рувом јаничарским!“</p> <p>Па онда је посади поред |
| стина, којих је једна одаја, рече, доле под земљом пуна пунцата. „Вас двоје сте видели тек само |
| ио на грани, а ви би двоје скапали доле под земљом!{S} Хвала Богу!{S} Хвала и <pb n="159" /> те |
| од панцира од сребра.{S} Јаворове гусле под прстима правог песника одјекнуле би по неком причом |
| ина дрвета.{S} Танке стабљике повиле се под теретом крупног цвета и наднеле над руменим кровом |
| шом, дао да се донесе у подземне сувоте под овај малени градић, који је и онда слабо коме у очи |
| о старинско копље и њиме опрезно пипаше под, на који наступаше.{S} Прођоше и ону стену испод ко |
| вај паде на земљу, а клеште му одлетеше под мехове.</p> <p>Рајко му клече на прса и док још Циг |
| ер оно нешто мало времена што проведоше под једним грмом, заложивши се мало хлебом, једва <pb n |
| S} Збиља, Рајко.... ето смо нас двоје и под земљом <pb n="174" /> били заједно и ево нас под не |
| весеље у двору?“ питаше Маргита живо и под притиском неке зле слутње.</p> <p>— „Весеље?{S} Те |
| по коме је Маргита легла, положив себи под главу гуњче <pb n="124" /> Рајково, и онога на коме |
| Пролазећи кроз капелу Рајко се заустави под једним од најснижих кандила да је се нагледа. „Еј, |
| ватра гори пред једном пећином, у стени под самим некадашњим градом, и да поред ватре седи једа |
| чег до саме горње ивице.</p> <p>„Ето ти под главу да имаш.{S} Лези ту па се одмори и испавај до |
| це је већ било село кад се на оној умци под јаблановима зауставише проста једна кола, у која бе |
| а хватај зубма стену, па њушкај и копај под, па опет скочи; па циче просто да се помаме.{S} Ама |
| прву скрињицу од сребрне срме, која јој под руку дође, отвори је па узвикну упрепашћена: „Рајко |
| један од оловних ковчега, подметнув јој под главу опет своје гуњче.{S} Отиде за тим доле к оним |
| у гроб закопам, али да полагано умирем под притиском страшне мисли, да сам силазећи у гроб ста |
| једну теретемку, тресну једном ногом о под, те му мамуза зазвркта, трже онај шпански штилет, п |
| !"</p> <p>Гроф тресну своју наслоњачу о под, па је превали, и онда — удари песницом Маргиту у л |
| и широким столом, који се чисто угибао под сваковрсним јестивом и пићем, седело је бар двадесе |
| под једним високим и широким сводом као под неким кубетом.{S} Кад њих двоје изиђоше из ходника, |
| ом измакло није: ни орао који је високо под небом господствено кружио, ни зец који погурен и са |
| са свода, а из неких цеви, падаше овамо под земљу, па целу дворану прекршташе са два велика крс |
| м <pb n="174" /> били заједно и ево нас под небом заједно, и свуда смо верно једно уз друго сто |
| , па ево да се посадимо на зелену траву под оним тамо јабланом.</p> <p>Маргита му се насмеја, а |
| будућности сновали.{S} Онде, у присоју под оном стеном, ископаше гроб за Рајка.</p> <p>Кад већ |
| онај шпански штилет, па га сјури Рајку под ребра. <pb n="209" /></p> <p>Рајко трже пиштољ.{S} |
| тари пустиник давао знак најближем селу под брдом, да му се пошље један или два поуздана човека |
| ћки унутра.{S} Рајко метну своју шубару под лево пазухо, преврети се по неколико пута, склопи р |
| о јунацима који сад већ мирно почиваху под овом или оном каменом белегом.</p> <p>А кад би сунц |
| l:id="SRP18920_C1.5"> <head>5</head> <p>Под самим градом кнеза Лазара, а прислоњена уз обрушену |
| о је то и горко и грозно!“</p> <p>— „Не подаји се таквим мислима, него да пођемо одмах да тражи |
| цело!“ довикиваше му Маргита, која беше подалеко од њега одмакла, отварајући овде и онде по нек |
| Пред једном, која је стајала за себе и подалеко од других, седео је на земљи Циганин, па ковао |
| то ћу да ти говорим!</p> <p>Одмакоше се подаље од ковачнице на зелену ледину. </p> <p>Рајко изв |
| А чим поче да свиће он окрену на лево и подаље од колског пута те кроз њиве и поља и испод дрве |
| да му је било тридесет година.{S} Мало подаље од њега седела је на земљи, а наслонив <pb n="11 |
| у мало главом на Циганина. „Хајдмо мало подаље одавде; нећу да женско ухо чује што ћу да ти гов |
| уку!“</p> <p>Посадише се на једну асуру подаље од огњишта и мехова.{S} Рајко одврте чутуру и до |
| у, огледа јој кремен, подасу јој чанак, подасу оба пиштоља, па их онда намешташе <pb n="86" /> |
| вати своју арнаутку, огледа јој кремен, подасу јој чанак, подасу оба пиштоља, па их онда намешт |
| Хајде почесмо.{S} Накриви капу старац, подбочи се у десни бок, куцну петом у пету, зазвекташе |
| {S} Могу да не умеднем да те послужим и подворим како треба док смо заједно, али се не бој да ћ |
| оцира, придодан?{S} Ако оштроумљу вашем подвргнете питање просто, ко је њега нама наметнуо, ако |
| а, ако строгој анализи данашњи инцидент подвргнете, онда је неизбежна конклузија логике, да је |
| и патер и она црна кучка договорили, да поделе благо нашег јадног старог господина!“ Ето тако в |
| или па се ја питао, ја бих рекао: да се поделе сиротињи, нека моли Бога за здравље ћесара, не б |
| штва које пустињик не би могао с ким да подели, и оно може да се сноси баш за то, што може тако |
| алира предаду њему — патеру, — да их он подели сиротињи за здравље ћесарево.</p> <p>Стари барон |
| ивоту.{S} Учини му се као да му се душа поделила у двоје.{S} Једна половина слушаше кроз ухо уз |
| на њу и чекао, али некако не могаше да подеси како је најбоље.{S} Узе да се на себе самога срд |
| а за рукав од гуњца. »Можеш ти њу да не подесиш, може она да те жацне, па да на пречац умреш, м |
| се тек разабирам!“ рече Рајко; „ово је подземна оружница онога града била!“</p> <p>На трећем с |
| , полагано и кришом, дао да се донесе у подземне сувоте под овај малени градић, који је и онда |
| ју.{S} Он лежи обично у једној одаји од подземног ходника, у коме сте ви били, а између двојих |
| пођемо одмах да тражимо излаза из овога подземнога двора.{S} Ако није друкчије, мојим ножем про |
| ад доле да ти причам што сам још у оној подземној дворани, усред оног блага, смишљала!“</p> <pb |
| а му говори:</p> <p>„Кад смо оно били у подземној дворници, снивала сам да сам се с тобом венча |
| омогне кад нико други не може!{S} Ко је подигао моју Марушу из великих богиња?{S} Сви лекари и |
| евој страни, гуђаше у гусле, лице своје подигао горе к лицу старчевом, а уста мало отворио као |
| дајем! “ рече Маргита.{S} Усправила се, подигла главу у вис, лице јој пуно озбиљности, али и пу |
| ударцу.{S} Четвртог дана није могла да подигне чекић са земље.</p> <p>Пети дан, који беше већ |
| по степеници и покушавајући да плећима подигне ону плочу. „Да смо џинови и да имамо пун ковчег |
| осмејкује, па тек спусти трепавице, па подигне очи, па се опет плашљиво осмехне.{S} Не знаш ка |
| , не мрдну.</p> <p>Ружа се сагну да јој подигне главу и онда врисну: „еј, црна жалости наша!{S} |
| ти густу косу и лепу главу, да ову мало подигне.{S} Како је мало по мало запајаше, виде да је г |
| сам се заверила да к теби више никад не подигнем очи, да пред тобом никад више не приклоним кол |
| дај Рајка смрти!{S} Отми га, спаси га, подигни га !{S} Учини ми само ту <hi>једну једину</hi> |
| ори ме лаганом смрћу, само одржи њега и подигни га, и сачувај га онима, који су њему мили.{S} А |
| ако као заливена у турском седлу, како, подигнув једну руку у висину, погнув се мало унапред по |
| , и поче да говори:</p> <p>„Ево ти опет подигох руке, и очи, и срце, ево падох преда те на коле |
| м уздасима окадити.</p> <p>Кад је силом подигоше, она кроз сузе и још једнако јецајући рече лек |
| напред! напред! напред!“ </p> <p>Рајка подиђоше мрави од узбуђења.{S} Беше му мило и опет нека |
| д тај отвор, дубоко узбуђен и сав блед, подиже у вис обе руке, које дрхтаху као прут, па им све |
| атив ибрик из њених руку, мало га одли, подиже у вис и рече тихо:</p> <p>„Пун ибрик, пуна срећа |
| е кршити руке своје, па их онда склопи, подиже увис, држаше их тако склопљене као да се Богу мо |
| чу њен глас, стаде као да се скаменио, подиже главу своју право к њеном лицу, њушкаше живо као |
| заклопче са првог акова, загњури руку, подиже је у вис и пусти да млаз од златнога новца цури |
| “</p> <p>Маргита говораше с пуно ватре; подиже леву руку и погледаше по њој горе у висину, као |
| S} Аја!{S} Не да се старац омекшати.{S} Подиже је са колена, па је пред свима нама пољуби и сам |
| омоћ.</p> <p>Рајко се сам пригну, па га подиже на ноге.{S} Гроф пун гњева крхаше грозну једну т |
| ити.</p> <p>Кад се по други пут од њега подиже, Маџарица му пружи један дугачак нож, који је из |
| ничарски саркол са главе своје, па онда подиже дијадему и метну је на своју главу и с осмехом ј |
| а неколико тренутака у Маргиту, па онда подиже руке у вис, склопи их живим једним пљеском и реч |
| Кад се свита мало примаче, она се жена подиже, па да би појачала вид и да би сигурније сагледа |
| м из златног пехара.{S} Мало час па она подиже трепавице те уморно и жалостиво погледа у Рајка. |
| </p> <p>„Ево је иде!“ рече младић па се подиже са онога камена и пређе те се заклони за чесму.< |
| ка да трчиш за њима!"</p> <p>Маргита се подиже мало, наслони лакат од леве руке на узглавницу о |
| >„Чекај!“ викну она, пренув из мисли, и подиже обе руке у вис као да заустави младића. „Чекај!. |
| пашћена: „Рајко, да видиш! “ и извади и подиже у висину низове крупнога бисера и бројанице од с |
| био, па се свежом водом заливен крепи и подиже.{S} Благим погледом гледаше у старца и благо се |
| промрмља Циганка у љубичастој кадифи и подиже према Мартину стегнуту песницу.</p> <p>„Овде, го |
| ми дете живи!{S} И он чу моју молитву и подиже је!{S} А Маруша му се једнако и на глас молила: |
| румени у образима, поклони се, пригну и подиже четири талира.</p> <p>„Нека вам је хвала светла |
| меких погледа.{S} Он се живо а застиђен подиже.{S} Беше га некако стид, да она поред њега успав |
| p> <p>Она се сави хитро као видра, лако подиже пун ибрик као да су јој мишице од челика, и дода |
| а Косову погинуо, еј вала му!“ па Рајко подиже мало са главе шубарицу; „на бољем месту и није м |
| сад јадни Рајко?“</p> <p>И онда се опет подиже, склопи руке и ослушкиваше.</p> <p>Ослушкиваше и |
| а ја гледам у трепавице младине; она их подиже и погледа невесело и бојажљиво горе у таваницу, |
| но, као да левим ухом боље чује.</p> <p>Подиже се са камена на коме сеђаше, пође два три корака |
| на жено, баш ниси среће имала! “</p> <p>Подиже је у своме наручју и однесе је као што би млад п |
| /p> <p>Иза овог златног престола под се подизао на две степенице од плавичастог мрамора, па онд |
| но што се иза овог растављеног престола подизаше уз зидину.</p> <p>На једној широкој и повисоко |
| ону страну долине, стуб од белога дима подизаше се право у вис, ваља да од какве ватре око кој |
| n="149" /> друга и сав терет да делимо подједнако.{S} Ко се од нас двоје пре у гроб сломије, с |
| пре спусти на један од оловних ковчега, подметнув јој под главу опет своје гуњче.{S} Отиде за т |
| /p> <p>Тек је била налила ибрик водом и подметнула котлић, па се замишљено загледала у кристалн |
| јуни турски не вребају.{S} Било је пред подне кад нас овде затвори.{S} По свој прилици чекаће д |
| векова, амин!“ Е онда ме загрли; ја му поднесох усне, погледах га у очи, познадох га, вриснух |
| " /> своје коње даље, па их заустави на подножју умке, да ту чека млади пар путника.</p> <p>„Ет |
| да пуку командира; „мени деран тај није подозрив.{S} Али ви познајете боље од нас ове људе овде |
| кад ваша логика каже да је младић овај подозрив, моја логика каже: „отерајмо га!“</p> <p>Млађа |
| ја логике, да је овај јуноша врло, врло подозрив!</p> <p>„Преподобни!“ прекиде га барон Арпад г |
| ст и суморност учини се свима да је баш подозрива.{S} Није му испало ни до Крушевца ни у Крушев |
| ивог цвета, и онда, радосно лајући, узе подскакивати око ње.{S} Лизаше јој час руке, час обућу, |
| е весеље, весеље је!“ И онда сељак, све подскакујући, оде у село да нађе, ако може, своју кућу. |
| кад разбисмо врата нађох је где лежи на поду; обнезнанила се.{S} Скидох јој с врата црвену свил |
| но отвореним очима око себе, загледа се подуго у Маргиту, па јој врло тихим гласом рече : „ако |
| сеоских атара, онда се носачи почешће и подуже одмараху.{S} Свитало је кад су стигли на вис на |
| -Бекира робује!“</p> <p>Трајало је мало подуже док је патер превео све оно што Рајко рече.{S} М |
| p> <p>„Зар си се збиља,“ поче она после подужег ћутања, „зар си се збиља ти сам у себе поуздао |
| е и ватра му беше образе <pb n="219" /> подузела.{S} Маргита се није од њега одмицала.{S} Наред |
| звезде трептаху над мрачном масом, која подупираше јужни крај неба.{S} Лак и благ поветарац дув |
| ова, па наслонив главу на десну руку, а подупрв лакат од те руке левицом, гледаше за свитом маџ |
| њихове одаје, патер узе вртити главом; подупре врх од свога дугачког носа кажипрстом; узе се з |
| један до другога, да чувају стражу и да подупру зидину својим гвозденим плећима.{S} Изнад њих с |
| еша с оним халакањем Турака, да ме језа подухвати и сва се стресох!{S} Шта ћу јадна и кукавна!{ |
| <p>Подиже се са камена на коме сеђаше, пође два три корака низ косу, устави се и опет ослушкив |
| у живи па једнако по народу пролазе.{S} Пође народ к цркви на сабор.{S} Помоли се Богу, приложи |
| о, е да би се зажелео да цара служи.{S} Пође ли цара да служи, ето царству новог Ћуприлића! “</ |
| аведох ову јадну жену <pb n="152" /> да пође за мном да се жива у гроб закопа!{S} Па онда сиром |
| ра у кућу.</p> <p>Маргита рече Рајку да пође с њоме, а кочијаша упути да иде у штале.</p> <p>У |
| је била она у капели.{S} Хтеде одмах да пође да види откуда та светлост.{S} Али се побоја да се |
| ам Бог у помоћи!“ рече стари Мартин, па пође напред.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP |
| српски што чаушбаша рече, те цела свита пође даље низ брдо.</p> <p>Он сам застаде мало иза њих |
| све готово.{S} Маргита нареди да с њоме пође Ружа, Мишко и још пет момака. <pb n="224" /></p> < |
| нешто на турски Хасан-аги Зулуфлији, и пође напред.{S} Хасан-ага даде заповест јаничарима и ча |
| нас води!“ рече Рајко радосно узбуђен и пође напред. </p> <milestone unit="*" /> <p>Сиђоше ка с |
| ко је вера а ко је невера; и онда сваки пође своме селу и своме дому весео и поносан, као да се |
| о да је авет неку угледала.{S} Посрћући пође к њима, удари се руком у чело, стропошта се поред |
| Маргита хитро скочи унутра у пећину, он пође за њом а за њиме и старац.</p> <p>„Госпођо," узе Р |
| S} Она трепне а ја клецнем; она на лево пође, на лево се окренем и ја; она десно, десно и ја, к |
| p>Од урвине старе цркве Лазарице младић пође напред к једном обрваном платну од зидина, које се |
| без тебе.{S} Ходи!“ рече Рајко и одмах пође напред.</p> <p>Узани ходник у зиду савијаше у лево |
| /p> <p>„Млади јуначе!{S} Спремна сам да пођем с тобом кад год ти кажеш!“</p> <p>— „Е, у добри ч |
| а смену на овоме месту.{S} Него, док не пођем даље, хоћеш ли ми право казати што ћу те питати ? |
| та у ноћ.</p> <p>„Е, сад у име божје да пођемо!“ рече Рајко. „Ево ја ћу најпре изаћи да видим д |
| — „Не подаји се таквим мислима, него да пођемо одмах да тражимо излаза из овога подземнога двор |
| гита, „да на десно пођеш!“</p> <p>— „Да пођемо!“ рече Рајко, па узе оцилом кресати у кремен.{S} |
| већ после како нам Бог да!“</p> <p>„Да пођемо!“ рече Маргита; „али унапред знам да излаза неће |
| и рече,“ прихвати Маргита, „да на десно пођеш!“</p> <p>— „Да пођемо!“ рече Рајко, па узе оцилом |
| х преда да с њима једнога дана у Србију пођеш.{S} Неће проћи година или две, а наш ће краљ опет |
| буди ми у овоме часу веран пријатељ!{S} Пођи пред нама, одведи нас у дворану где је гроф, отвор |
| им маџарским слугама: сад мени за љубав пођите овуда у околину и наберите пољска цвећа.{S} Хоћу |
| је било да се ходник повија у круг.{S} Пођоше најпре на десно, прођоше многа гвоздена врата и |
| ите посланика и свите његове.{S} И онда пођоше низ брдо правцем к чесми, па да изађу на пут у в |
| Бог да!“ прихвати Рајко.</p> <p>И онда пођоше натраг у лево.{S} Пролазећи поред капеле Рајко у |
| тњака у капели обе велике воштанице, па пођоше да виде има ли онај мрачни ходник гдегод каква и |
| ветовати.{S} Почеше лепо и полагано, па пођоше све јасније и јасније, све гласније и гласније, |
| ој двор уђе!“</p> <p>Узеше се за руке и пођоше низ ужу ка колима.{S} Рајко ћуташе.{S} Од силног |
| арче труда и махаше њиме десно и лево и пођоше напред корак по корак.</p> <p>„Ево једних врата! |
| че, ја ћу с тобом и за тобом!“</p> <p>И пођоше заједно и ћуташе.</p> <p>Мало после па једна сја |
| вде ће бити негде нека светиња!"</p> <p>Пођоше још неколико корачаја напред и угледаше један ма |
| оведоше ни по јада, али, кад хтедоше да пођу, ластавица неће да се макне од пећине.{S} Уједа зу |
| Ако нисте, онда ево друга начина: нека пођу два млада господина са мном, отићи ћемо право Цига |
| дубок, Маргита нареди да српски сељаци пођу у најближе село, где има српски поп, да га доведу |
| гом за раме његово.{S} Обадвоје стојаху позадуго пред стеном, која их раздвајаше од пећине и ос |
| е часу буде као брат рођени, па нека ми позајми свој нож.{S} Ти, оче, и Рајко изиђите овога час |
| тако злосрећној жени, на самрти твојој позајми!{S} А кад смрт по мене дође, наћи ће ме да сам |
| господин допустио да му нешто кажем.{S} Позваше га унутра.{S} Уђе и стаде близу самих врата и п |
| ом ударих!{S} А ево нећу ни толико !{S} Поздрав и поклон царевом чаушбаши, слушам га! “ одговор |
| Богу, моја Милица шаље ми ено звездани поздрав, и све је добро!““</p> <p>Доиста се ово господи |
| на вратима од ковачнице весео и гласан поздрав: „сабанахиралах, мајсторе!“</p> <p>„Алахразусум |
| лије!“</p> <p>„Хвала ти брате Јово !{S} Поздрави ми Јевросиму, хвала и њој!{S} У здрављу да Бог |
| } Ето мени кроз који дан од санџак-бега поздрави, поклони и дарови.{S} Сад сам ја овде сигурниј |
| веде један мекан а звучан глас, који је поздрави са: „помози Бог, снахо!“</p> <p>— „Добра ти ср |
| царице Милице, па је усклицима витешки поздрављају.</p> <p>„Е, господа веле да си им се доста |
| ени јавља ватром својих ритова, а ја је поздрављам ватром свога срца.{S} А за ово опет теби хва |
| > <p>Било је тако пуно срдачности у том поздраву, да на мах неста зебње у Рајка и у Маргите.{S} |
| дичиног сна, који ево у амајлији носим, позивам те, уклањај се са нашега пута!“</p> <p>Тано вик |
| а и у сред рикања уставила, скаменила и позлатила, тако природно изгледаху са отвореним чељусти |
| ад би сунце просуло још топлији жар, те позлатило и поља и горе, и кад би сваки лист на дрвећу, |
| е толико воли, да ће он скелеџији скелу позлатити.{S} Па већ видећеш и сам ! “</p> </div> <div |
| ових сребрних престола стојао је један позлаћен престо са златном митром и златном штаком.{S} |
| сокој коцки од мрамора беху саливене па позлаћене некакве људске прилике.{S} Један висок човек |
| завесама, које се са таванице из једне позлаћене грофовске круне спуштаху — а Рајко са тихим у |
| Озго са таванице спуштао се многокраки позлаћени светњак, у коме је горело ваља да четрдесет в |
| један кратак шпански штилет, са дршком позлаћеном и драгим камењем искићеном.{S} Поред њега де |
| рече: „Кондору није требала свећа да ме позна! “</p> <p>„Јесте, ви сте и нико други!{S} Ваше је |
| Господо, зар нико од вас не може да ме позна?{S} Силађи Јаноше, зар сам толико остарела да ме |
| очима мери.</p> <p>— „Зар да ме Кондор позна, а ти да ме не познаш ?{S} О, Ружо слатка, зар не |
| ја му поднесох усне, погледах га у очи, познадох га, вриснух и пробудих се! “ — „Биће да свака |
| е од великога господскога рода.{S} Веле познаје се то и по њеној лепоти, и по њеној доброти.{S} |
| оја, како ћу ја да те познам, кад те не познаје онај који те је грлио?!{S} Ха, ха, ха!{S} О хо, |
| хватише.{S} На левој мишици и сад ми се познаје где ме је један зубима докопао.{S} Извукоше ме |
| ан један витез.{S} Час ми се чини да га познајем а час да га не познајем.{S} Поп се окрену њему |
| и се чини да га познајем а час да га не познајем.{S} Поп се окрену њему па га запита: хоћеш ли |
| аноше, зар сам толико остарела да ме не познајете?{S} Бароне Отмаре, зар ме ни ви не познајете? |
| јете?{S} Бароне Отмаре, зар ме ни ви не познајете?!“ </p> <p>„Устајте господо!" викну барон Отм |
| мени деран тај није подозрив.{S} Али ви познајете боље од нас ове људе овде, па кад ваша логика |
| кудравим својим репом.</p> <p>„Мартине, познајеш ли ко је ово ?!“ питаше Ружа.</p> <p>Мартин гл |
| завичају.{S} Аладаре, зар ме доиста не познајеш?....{S} Твој слуга и твоје псето познали су ме |
| е не познаш ?{S} О, Ружо слатка, зар не познајеш грофицу Маргиту?“</p> <p>„Исусе, Маријо и Јоси |
| дак глас!{S} Та прво сам вас по гласу и познала!{S} Слатка, слатка моја госпођо !“</p> <p>Па он |
| знајеш?....{S} Твој слуга и твоје псето познали су ме одмах!...{S} Господо, зар нико од вас не |
| p> <p>„Хе, драга моја, како ћу ја да те познам, кад те не познаје онај који те је грлио?!{S} Ха |
| а није далеко одавде и имам овде добрих познаника.{S} Распитивах их о оној робињи.{S} Сви ми ве |
| {S} А питаш ме откуда га ја знан?{S} Па познао сам га чим сам га видео.{S} То је он и нико друг |
| „на дому зову „Страхињом", ван дома је познат као „од Расине Рајко“.{S} Ја га зовем „Амиџа-зад |
| мој верни стари Кондоре! ти си први да познаш твоју госпођу!“</p> <p>У том изашла беше на врат |
| ео цара Душана, те да га можеш одмах да познаш?...{S} Него ходи да видиш нешто много лепше!“ и |
| д витештва.{S} Знам заволећеш је кад је познаш, јер је и у тебе срце витешко!“</p> <p>У ње је с |
| „Зар да ме Кондор позна, а ти да ме не познаш ?{S} О, Ружо слатка, зар не познајеш грофицу Мар |
| _C2.14"> <head>14</head> <p>Један сахат позније лежала је Маргита на покровцу једном пред пећин |
| lestone unit="*" /> <p>Тога истога дана позно у ноћ ето га Рајко пред врата од Бекри-Бекирове к |
| Него то је још најмање јада.{S} Кад се позно у ноћ врати, искупи нас стриц све и старо и младо |
| а.</p> <p>„Куд сте ви двоје млади овако позно залутали на овај вис?" проговори старац, погледај |
| и ме! пред тим крштеним човеком нећу ти поиграти ни мали а још мање велики!“ говораше она упорн |
| е гроф?{S} Страх ме да га мој изненадни појав не потресе тако, да му здрављу нахуди.{S} С тога |
| сти и пламен узбуђености.{S} Цела му је појава била пријатна и допадљива.{S} Није му било више |
| показа шта се све крије у тајанственој појави овога младог човека.</p> <p>„Чекај!“ викну она, |
| звоно, па му се јека стопи у милозвучно појање црквено, те му потресе срде и на очи натера сузу |
| ла!{S} Хајде, одмах, брзо, скидај се до појаса!“</p> <p>„Уби ме, сеци ме, пеци ме! пред тим крш |
| аџарица мора да скине јелек и кошуљу до појаса, а за велики све, баш све, ха, ха, ха!{S} Хо, хо |
| м скинути ни јелек, а камо ли кошуљу до појаса, па ма ме убио! “ рече млада Маџарица.</p> <p>„Н |
| гачким једним стамбулским <pb n="57" /> појасем, поможе јој обући и кафтан од зелене чохе, наме |
| 8" /> да не иде на бој на Косово, већ — појаха својега лабуда, поседе га оде у Косово!"</p> <p> |
| да могу и онда да пород тебе будем, да појахам сиву ластавицу, да ти носим заставу <pb n="173" |
| о примаче, она се жена подиже, па да би појачала вид и да би сигурније сагледала ко то долази, |
| Рајкову давала му на знање, кад год би појачана вика у пећини одјекнула у јачем куцању срца ње |
| ада — сада кривооки Татари и црни Арапи поје овде упорне мазге и ћудљиве и грозне камиле своје! |
| сечену ?!</p> <p>Оно мало погаче већ су појели били; живели су сад о оно нешто ораха и неколико |
| је би узео из зембила, Рајко би један и појео, а два кришом натраг у зембил бацио, само да дуже |
| удно запајала сребром тихе месечине, њу појила мирисним дахом својим, а узгред растапала по нек |
| хладовину гради; некада су царске слуге појиле коње цареве на овој чесми; ко зна? можда је Голу |
| којом су се наши стари јунаци и господа појили!" рече Рајко.</p> <p>Док он тако још збораше, Ма |
| рчина, како га је хранио белим хлебом и појио црвеником вином, и најпосле пустио на веру, да ид |
| х двоје одмах иза ове стене!{S} Па онда појуре <pb n="154" /> напоље, па на зидине од града; на |
| ци.{S} Узе грош и узе талир па без речи појури к брду.{S} Чим зађе за неко дрвеће, Рајко рече М |
| а ону другу реч и махнув руком као и да покаже, како доиста од тога нема ништа. „ О, немој да м |
| нин са очевидном зебњом да се чутура не покаже празна.</p> <p>— „Та има у њој нека пуста калуђе |
| плав младеж.{S} Молимо...{S} Молимо... покажите ви шта имате тамо где вам срце куца!“</p> <p>С |
| ј ако знаш шта је ово?“ рече Маргита па показа руком на оно што се иза овог растављеног престол |
| и је далеко твој цар Душан!“ па Маргита показа руком у правцу преко целе дворане к оном коњаник |
| једних врата!“ привика Маргита живо, и показа руком лево од себе.</p> <p>Рајко једним кроком д |
| ао да јој од једанпут муња сину, те јој показа шта се све крије у тајанственој појави овога мла |
| то препаде па устави ластавицу, а руком показа Маргити на старца.{S} Него после неколико тренут |
| тео, Мартине, ево ко ће!“ рече Маргита, показав руком на Рајка.</p> <p>— „Та како вас не бих бр |
| Маргита брзо изведе из тренутне забуне, показав руком танке млазове беле светлости, која са сво |
| не, и сви ви, који сте ми били слуге, а показали сте ми се као верни и нежни пријатељи!{S} Хвал |
| и красном.{S} Не би ми било чудо, да се показало да је дух слаб а плот јака.{S} Тек опет жао ми |
| готово хладно. „Рајко, који ми се довде показао као витез, нека ми у овоме часу буде као брат р |
| ног Влах-Алију, како је Милош на Косову показао ко је вера а ко је невера; и онда сваки пође св |
| Ако нам свети отац <pb n="84" /> не зна показати каква сигурна склоништа у овим урвинама, онда |
| пријатеља, кога ћу ти може бити сутра и показати, и без тога меда, који ја за горске пчеле чува |
| има; у десници држао је го мач, па њиме показивао у напред; главу беше мало повио налево унатра |
| уста јој беху побледела и полуотворена показиваху њене беле зубе.{S} Коса јој се пореметила па |
| немој то да уквариш, него хајде напред, показуј пут у караван-серај!“ рече му патер.</p> <p>— „ |
| ћа, а у самој јој је ствари мило што он показује да има своју вољу.</p> <p>„Али је ово мајсторс |
| диш ли те ватре тамо?“ питаше је Рајко, показујући јој руком ватре на далекој ивици видика; „зн |
| гњева, и она махну руком величанствено, показујући Циганки пут к вратима.</p> <p>„0, о, о, гроф |
| ред нама Нађ-Бања!“ рече Маргита Рајку, показујући му руком; „ова гомила кућерака трском покрив |
| ако оно није цар Душан. „За ово,“ рече показујући руком на прилику у средини, „не знам шта је, |
| иљним лицем окренуо маџарској господи и показујући руком на младог коњаника, допустио себи да к |
| <p>— „Каква је то плоча?“ питаше Рајко показујући на један поширок бео камен, на који Маргита |
| онесу, па после да ме метну на коња.{S} Покајах се, али доцкан.{S} И насмејао бих се, али ми не |
| м, као оно млада мати кад тобож хоће да покара свога синчића, а у самој јој је ствари мило што |
| а, стара Српкиња Станија, шаље!“ И онда покида сав други босиљак и разастре га око главе Рајков |
| ном горња пуцад са грла и са груди беху покидана, и сам јелек и танко турско ткиво испод њега с |
| ам и замишљен.{S} Изгледао је као да је покисао.{S} Оно и јесте нека тиха а прилично хладна киш |
| ашка Србина младог, онда ево овај бокор поклањам ја грофици, а овај други носи, па од њега нека |
| сеновите варке, па су имали муке да не поклизну; а ти си био пет дана на тешком месту сам, не |
| ута искушавао, како је трећи пут истина поклизнуо, али пао није, јер га је Душан од њених усана |
| аду дочека и у Цариград допрати царског поклисара.{S} У Београду је Мустафа-бег Алаџа-хисарли, |
| ири дана твога повратка, а два уз то на поклон! “</p> <p>Рајко се зарумени у образима, поклони |
| „светла господа веле: ако је да ко коме поклон чини, не можеш ти њима, него они теби!{S} Узми п |
| {S} А ево нећу ни толико !{S} Поздрав и поклон царевом чаушбаши, слушам га! “ одговори Циганин |
| а бокора, и не хтеде нипошто примити ни поклон у новцу од мене! “ </p> <p>Ударише Маргити сузе. |
| еће! “</p> <p>— „Не дао Бог, да ја њима поклоне чиним!{S} Него, није то тамо моја зарада!"</p> |
| “</p> <p>Рајко се зарумени у образима, поклони се, пригну и подиже четири талира.</p> <p>„Нека |
| а сиџаде пред санџак-бега. „Аман, беже, поклони нам га!“ — „Јок, валах!“ рече бег презриво, па |
| гологлав к Маргити, метну руку на срце, поклони јој се смерно и говораше мирно али са уздрхтани |
| кроз који дан од санџак-бега поздрави, поклони и дарови.{S} Сад сам ја овде сигурнији и силниј |
| и унутра!“</p> <p>Рајко скиде шубарицу, поклони се пред старим послаником, и док се матер нешто |
| л-Алах Мухамед ресулах! “ потурчише ме; поклони ми паша неколико кеса сребрних грошева. „Не тре |
| говору.{S} Напред ћемо сви ако Бог да!“ Поклони се и свој осталој господи, приђе к руци и патер |
| дајући му знак да може ићи.{S} Рајко се поклони старцу и изађе. „Ех, шта ћеш?{S} Сила Бога не м |
| а сузу.{S} Он се диже, скиде шубарицу и поклони се пред Маргитом и рече јој узбуђеним гласом, а |
| p> <p>И онда се склони на лево и дубоко поклони пред Маргитом, која у њеном турском руву ступи |
| е и просјаке! а не бих вам овог бунџију поклонио, да ми дајете злато на кантар док га не претег |
| беху дубоко упале и — очним поклопцима поклопљене, као да оба беху слепа.{S} Цела је прилика б |
| нежношћу.{S} Узе опет да му чело и очне поклопце превлачи мирисним прстима својим.{S} Очи јој с |
| обојице очи беху дубоко упале и — очним поклопцима поклопљене, као да оба беху слепа.{S} Цела ј |
| што ја да лежим на овом тврдом оловном поклопцу, кад ено ваља да педесет широких и дугачких пл |
| лица.{S} Сам свод као да је био сребром покован, те је светлост од стотине кандила хватао у се, |
| аху у драгом камењу крстови и у златном покову еванђеља, прекрсти се трп пута побожно и шапатом |
| д звездама на небу, сетих се што је наш покојни стриц, Бог да му душу прости, нама момчадији св |
| га метне на прса младом <pb n="223" /> покојнику, па нека каже: није ти овде твоја српска мајк |
| е пале свеће за душе и твојих и њихових покојних док талира траје.{S} А?... шта велиш?!“</p> <p |
| да их навуче.{S} Она му се сад у свему покораваше као дете, и од часа на час би га тек зачуђен |
| чи да ено вам покорни!“ „Учи вас да сте покорни док не дође земан!{S} Је ли?{S} Хајде на вешала |
| тако нам очију, лепо нас учи да ено вам покорни!“ „Учи вас да сте покорни док не дође земан!{S} |
| и нам: слушајте царске људе и будите им покорни, не буните се, не гините лудо, још није дошло в |
| е вам помоћи да учините крај свему овом покору!“ говораше Ружа, па јој, у једној саћи од калаја |
| побојава да ће се они млађи људи још и покрвити.{S} Али их старац уталожи и узе сам да говори |
| ко се она целу ову ноћ Богу не моли, да покрене срца ове господе, да је ропства ослободе!“</p> |
| а су тако правилно изведена, и у гипкој покретљивости, којом одговараху сваком покрету душе и с |
| је један прав нос са прилично широким и покретним ноздрвама.{S} Наусница га је <pb n="6" /> тек |
| кта као сребро а откри иза оних румених покретних уста два низа белих и ако неравних зуба.{S} Н |
| покретљивости, којом одговараху сваком покрету душе и срца, — са деликатно срезаним носом за к |
| не дотакнув се оне сласти, исправи се, покри лице рукама и — побеже од Маргите.{S} Одјури све |
| здрктаним гласом, и онда седе на стену, покри лице рукама и узе гласно јецати, готово онако ист |
| адост твоју прерани гроб у овој гори да покрива!"</p> <p>И онда му се примаче још ближе и — пољ |
| роких мраморних плоча, које су јој теме покривале, остала је само једна; друге <pb n="30" /> су |
| и теби за поњаву додајем плашт, који је покривао господска прса и јуначка рамена?“</p> <p>— „А, |
| еним перинама и узглавницима, кадифеним покривачима и завесама, које се са таванице из једне по |
| ним и одуженим вратом, које густа грива покриваше.{S} Иза њих друга два златна лава беху се про |
| опила руке на своја колена, па га чисто покриваше кадифом својих топлих и меких погледа.{S} Он |
| немо гледала у мртвачки ковчег, који је покривен црном чохом лежао пред њом.</p> <p>Шајку скрен |
| али кад отвори очи виде да је по рамену покривен својим малим гуњцем и да поред њега седи Марги |
| плашт завијена и црном копреном по лицу покривена, па немо гледала у мртвачки ковчег, који је п |
| м.</p> <p>У великој дворани зидови беху покривени сликама грофова од Нађ-Бање кроз последња два |
| и му руком; „ова гомила кућерака трском покривених то је село; а видиш онај ред високих јаблано |
| на црна ноћ све да застре као мртвачким покровом.{S} Стари се деспот заплакао.{S} Сузе његове к |
| едан сахат позније лежала је Маргита на покровцу једном пред пећином, а поред ње се беху посади |
| ље!“ рече Рајко попев се по степеници и покушавајући да плећима подигне ону плочу. „Да смо џино |
| и никакве помоћи.{S} Неколико сам пута покушавала да се глађу и жеђу уморим, али кад већ клоне |
| т једне ноћи кад он беше трештен пијан, покушам поново срећу да бегам.{S} Ишла сам целу ноћ, ни |
| ачинио улом колико за своју песницу.{S} Покушао <pb n="148" /> је са неким од краћих мачева, ко |
| на небу !“</p> <p>„Сад је млад месец, а пола ноћи лако ћемо дочекати! одговори Циганин. „Валах, |
| з јаког напрезања одви је од прилике за пола палца.</p> <p>Никакав зрак светлости не паде кроз |
| сребрним штитом у другој руци.{S} А на пола хвата од ових оклопника беху два повисока млада ра |
| умке до у сами двор грофов нема више од пола сахата.</p> <p>Сунце је већ било село кад се на он |
| зговора.{S} Сад ће ваља да већ скорим и пола ноћи па треба наш посао да гледамо!“</p> <pb n="54 |
| Дед’ молим те, а и онако је још дуго до пола ноћи!" рече Рајко, па онда наслони грлић од чутуре |
| пунцата. „Вас двоје сте видели тек само пола од свега онога што све има под сводовима испод ови |
| n="133" /> ђевојка," — не изговори тако полаганим шапатом, да се овај утапаше у тихи дах, што с |
| ојима је радо становао, него је све то, полагано и кришом, дао да се донесе у подземне сувоте п |
| то ћу да се жива у гроб закопам, али да полагано умирем под притиском страшне мисли, да сам сил |
| и трећи катанац, да пустим змијурину да полагано провуче главу, па да је буздованом размрскам!“ |
| усисаваху у себе погледе његове, и онда полагано наслони свој успламтели образ уз образ његов, |
| пипа одонуд врата, као да се нека рука полагано пружаше уз њих, па их брисаше час на једну час |
| прсте у сирће од руже, па му онда њима полагано и нежно превлачаше чело и трепавице.</p> <p>„О |
| о раме, сиџаде пребаци преко другог, па полагано изађе.</p> <p>Млад месец се спушташе к западу. |
| амо да ме гадна једна змијурина не гута полагано као жабу неку!{S} Рајко, молим те, хајдмо одав |
| рши!“ говораше сам у себи.</p> <p>Отиде полагано преко пространог дворишта од караван-сераја и |
| са зној са чела и лица.{S} И онда приђе полагано бурету једном на трећој степеници, отвори закл |
| да се гњура у дубине оне мудрости; узе полагано и више самом себи понављати оне речи: „плот је |
| загледала у ону шарену гомилу, која се полагано креташе озго са града.{S} Кад се свита мало пр |
| Али кад поче да плаче и да јеца, он се полагано маче од ње, спусти се нечујно низа стену, а њу |
| диже се и приђе к Маргити.{S} Пригну се полагано над њеном главом, гледаше је из близа у обрве, |
| диже главу, погледа кип Душанов и рече полагано: „опрости ми царе господине!{S}" Па онда се ди |
| крупним очима у његове очи, и онда доче полагано а пуним милозвучним својим гласом да говори:</ |
| а и узеше рујно вино пити, Маргита поче полагано да склапа своје трепавице, и таман „ударише бу |
| аље иза ове гомиле ишли су растројено и полагано чауши с великим тојагама.{S} Тек би се од часа |
| да маџарска световати.{S} Почеше лепо и полагано, па пођоше све јасније и јасније, све гласније |
| азабра да то Маргита јеца.{S} Приђе јој полагано, крстећи се као да светињи некој приступа, дот |
| више и не узима на ум.{S} Отиде за тим полагано и све на прстима до самог иконостаса, погледаш |
| S} Учини му се да се она стена с крстом полагано креће и на својој осовини љуља.{S} Протре очи |
| > <pb n="175" /> <p>Маргита говораше то полагано, озбиљно, свечано, готово и нешто мало тужно.{ |
| носила, па их, натопљене хладном водом, полагаше на врело чело Рајково.{S} Али што се зора прим |
| адема, под којом јуче онесвеснух; од ње полазе све витице од бисера, па се спуштају низ моје об |
| о од оне велике у средини.</p> <p>Рајко полазећи за њом говораше како би он дао своју главу, на |
| то преко твога рува, па да у име божје полазимо!“</p> <p>Поможе јој да навуче неку стару антер |
| а до Бога!“ </hi> Од обрвских саставака полазио је један прав нос са прилично широким и покретн |
| ћеш?{S} Иди па спавај; ваља сутра рано полазити!“ рече патер.</p> <p>„ Мислиш ли ти да она роб |
| апевај !“</p> <p>И онда би Рајко доиста полетео на својој танкој сивој ластавици, која је својо |
| епашћен <pb n="21" /> Хасан; „него ето, полети на коњу, па кад се добро измакнеш, запевај !“</p |
| , раширио крила таман <pb n="110" /> да полети, као да хоће у небо да носи оно велико у злато о |
| рао од сребра; раширио крила па као да, полећући у висине кликће, тако отворио беше оба кљуна с |
| е онако исто по неколико катова широких полица, а на њима мртвачке ковчеге.{S} Кад из треће про |
| с друге стране три реда камених широких полица на стубовима од камена, а на полицама — дугачки |
| ких полица на стубовима од камена, а на полицама — дугачки неки ковчези од олова све један до д |
| а ли се тамо иза стене што збива; друга половина слушаше истом таквом жудном пажњом један тихи |
| а му се душа поделила у двоје.{S} Једна половина слушаше кроз ухо уз стену прислоњено, да ли се |
| а од ње!“</p> <p>Тек то рече а у једној половини душе његове угаси се светлост те поста мрак, а |
| о.... како је погодба.... четвртину.... половину.... како беше?!{S} А сад, биће ти доста да вид |
| ина ! “</p> <p>„Вала да си ми заискао и половину не бих се смео цењкати.{S} Ето, дај длан у дла |
| ну са белим крстом!{S} О... та дала бих половину од живота, само да тако заједном с тобом изађе |
| с већим болом осећам сву грозност свога положаја, све своје и телесне и душевне муке.{S} Видех, |
| тренутак збуњен, како ће да је у таквом положају запоји.{S} Немаде куд, већ мораде да јој својо |
| као јаја голубија.{S} Пред круном беше положен унакрст <pb n="109" /> царски скиптар и мач, и |
| ато оковано еванђеље, што му по крилима положено беше.</p> <p>Иза овог златног престола под се |
| о мирисном сену, што у једном куту беше положено, разастре црвени плашт Рајков и на њему убрзо |
| диже се сад у висину.{S} Приђе к Рајку, положи му обе своје руке на рамена, загледа се неколико |
| !“ рече нежно и жалостивно стара Ружа и положи своју руку на раме Маргитино, која, онако пребач |
| своје гуњче, сави га у двоје у троје и положи га на оловни ковчег до саме горње ивице.</p> <p> |
| ра у четири потковице!" рече Циганину и положи му их на длан.</p> <p>Циганин их загледаше, прев |
| овног ковчега по коме је Маргита легла, положив себи под главу гуњче <pb n="124" /> Рајково, и |
| око једног белог убруса, на који Рајко положио беше нешто погаче, млада црна лука, соли и млад |
| нека се постави белом свилом ; тај ћемо положити у ковчег оловни, а овај у ковчег од растовине. |
| у цигала и камења.</p> <p>„Ама вреди да поломе мамузе.{S} С овога платна можете најбоље да види |
| ици.{S} Тек пуче пушка, а господа да се поломе низ степенице. „Дај кола, коње, дај коње!{S} Кол |
| {S} Моли се јадан Марко па све прсте да поломи кршећи их, „опрости ми, бабо, молим те, и не бру |
| главе и са пуно три пара крила; како су поломили јатагане борећи се с њиме, и како су устукнули |
| свакојаких мука првога дана, и пошто је поломио своје ножеве и исекао своје руке, и видео да са |
| ="7" /></p> <p>— „Богме ће господа моја поломити мамузе по том камењу!“ рече дежмекасти патер у |
| дохвати!{S} Јаох, браћо, изгибосмо!{S}" Поломише се Турци низ планину, побацаше и пушке и јатаг |
| <pb n="113" /> два пребијена мача и два поломљена буздована.{S} Прилике ове беху све у већој не |
| апама држаху један дугуљасти штит онако полошке.{S} Са средине штита дизаше се велики двоглави |
| приклопише.</p> <p>— „Срећа те та трећа полуга држи!{S} Тешко би нама било да си и њу одвалио!“ |
| тога, које са свода, које са гвоздених полуга, што су се пружале од једног зида до другог у св |
| ник.{S} На њима беху три тешке гвоздене полуге, прилично зарђале, са три велика катанца.{S} Рај |
| дна дртина, па кад је видео, он полуде, полуде, у мало ме ето овде на овој асури не удави! “</p |
| ора, хладна дртина, па кад је видео, он полуде, полуде, у мало ме ето овде на овој асури не уда |
| е да описати....{S} Чудим се како нисам полудела.{S} Кад ме је Бекри-Бекир унео везану у ону мр |
| м по плећима: „хеј, што гребеш, јеси л’ полудео?!{S}" Ништа ја.{S} Ћутим па гледам у њу. <pb n= |
| старац опазио.{S} У место да као какав полудивљи пустињик, светомрзац, бега од њих у пећину, о |
| јко узе намештати и онај трећи на доњој полузи да му буде на бољој згоди за ударац, Маргита му |
| ано сребро; и уста јој беху побледела и полуотворена показиваху њене беле зубе.{S} Коса јој се |
| еким шумом лептирових крила одлеташе са полурастављених усана Маргитиних.</p> <p>Рајко ућута.{S |
| } Носила је широке жуте шалваре од неке полусвилене тканине, привезане уз витки стас и танки па |
| оћа и онај танки сутон застираше брда и поља пред њима и свуда око њих.{S} У даљини мало на дес |
| их сељани не би опазили да кроз њиве и поља носе мртваца.{S} По дивној месечини пошли су све к |
| и подаље од колског пута те кроз њиве и поља и испод дрвећа жураше се напред а све правцем уз М |
| просуло још топлији жар, те позлатило и поља и горе, и кад би сваки лист на дрвећу, и сваки цве |
| скакаше од џбуна до џбуна.{S} Сва су му поља мирисала као да су босиљком засађена.{S} Чинило му |
| х своју ластавицу,</l> <l>Хајдмо сада у поље Косово,</l> <pb n="220" /> <l>А нашему кнезу чести |
| уно празника — искупио би нас све, па у поље да се пред њим бацамо камена с рамена, да се надск |
| љубав пођите овуда у околину и наберите пољска цвећа.{S} Хоћу да сваки од вас, који сте моји, б |
| гробове сузама и оставише их да на њима пољско цвеће цвета.</p> <pb n="229" /> </div> </div> </ |
| оћ; и ето нам ове зраке казују да је на пољу опет освануо дан, а нашег старца нема!{S} Страх ме |
| и сваки лист на дрвећу, и сваки цвет на пољу, и сваки џбун дуж пута, још силније замирисао, раз |
| ема да приме или и да даду сладак један пољубац.{S} А онај гласић у њему сад шапуташе истом брз |
| непоштене замисли притисне један невин пољубац на топла, реци баш на слатка, уста једне поштен |
| о; али што не притиснеш бар један невин пољубац на њена уста?{S} Она је у дубоком сну, неће се |
| ала о врат и обасула је хиљадама топлих пољубаца.</p> <p>„Е, Рајко,“ рече му ведра, „сад сам се |
| у бејаше о врату; преврети се три пута, пољуби је и онда је десном руком притисну на гвоздена в |
| Бог да да се опет видимо!" рече Рајко, пољуби се с Јовом, који му бејаше некаква својта, па он |
| е усне нађу његове усне и по трећи пут, пољуби их једним дугим, дугим пољупцем, као да јој тешк |
| за ковачнице, извади из кавеза птичицу, пољуби је и пусти је кроз врата у ноћ.</p> <p>„Е, сад у |
| шном једном светињом, пригну главу и... пољуби је у уста.{S} Она га не пушташе из свога загрљај |
| > <p>И онда му се примаче још ближе и — пољуби га у уста!</p> <p>Као да је из Маргите муња севн |
| утака, неисказаном нежношћу, па га онда пољуби у уста по други пут, промуцав тихо: „збогом!.... |
| иже је са колена, па је пред свима нама пољуби и само рече : „голубице моја, тебе ћу да љубим, |
| трајало па Маргита устаде.{S} Приђе па пољуби икону богородичину, али не побожним целивом, как |
| дочекао да прво млада жена тебе у уста пољуби...{S} Шта ли сад чекаш?..{S} Јеси л’ кад год вид |
| рече јој Маргита, паде јој око врата и пољуби је у образ; Ружо, моја драга и добра Ружо!“</p> |
| ило и опет некако тешко.{S} Пригну се и пољуби старца у руку: „хвала ти светли господине!{S} Ба |
| теби!“</p> <p>Па онда му приђе к лицу и пољуби га у чело.</p> <p>„Шта то радите за име божје, с |
| у Расини!“ Саже се па с пуно побожности пољуби старца у руку.{S} Па <pb n="87" /> онда приђе го |
| и поред Рајкова ковчега, загрливши га и пољубивши га, издахнула је.</p> <p>С ону страну ковчега |
| и!{S} Дај да се... као брат и сестра... пољубимо!“</p> <p>Она се хитро диже, повуче га руком у |
| мушким срцем та слатка уста већ до сада пољубио, тај јелек распучио, тај вилински стас пригрлио |
| к !...{S} Ниси никада младу жену у уста пољубио, него си дочекао да прво млада жена тебе у уста |
| а им траке на застави везује, или да им пољупцем једним на балчак од сабље, сабље посвећује, — |
| рећи пут, пољуби их једним дугим, дугим пољупцем, као да јој тешко беше да одвоји уста своја од |
| > <p>И онда јој приђе, и обасу јој руке пољупцима и окваси понеком сузом.</p> <p>„Мартине,“ гов |
| , соли и млада сира.{S} Прихватајући се помало Маргита говораше: </p> <p>„Ти ћеш код нас у Нађ- |
| а не претегне!“ Узеше моји јадни сељаци помаљати и по који дукат, те га додавати на оне сребрне |
| од, па опет скочи; па циче просто да се помаме.{S} Ама само што не проговоре: ето њих двоје одм |
| и удараше песницама о сто, као да су се помамили.{S} Отмар тресну своју столицу на под и изађе |
| ...{S} Гледах их како јуре као да су се помамили; засукали рукаве до рамена, завалили турбане и |
| иле света по дворишту, лајући као да се помамио; па онда још брже натраг к <pb n="189" /> њој, |
| ка рече: „.јест, гребу ову стену и лају помамно.{S} Велика је вика у пећини.{S} Рекао бих да се |
| загледа у Рајка и рече му: „Јеси ли ти помахнитао?{S} Ко је још поткивао коње сребром?!{S} Вал |
| /p> <p>Она ни речи не проговори нити се помаче.</p> <p>— „Е, валах ћеш сад да скочиш!“ рече Циг |
| ругом своје бојазни, да не буде грофица помела памећу.{S} Али не имадоше срца да јој се противе |
| у планини, па ми обиђи гроб молитвом и поменом.{S} А јави мојима у Расини!“ Саже се па с пуно |
| S} А Маргита се сва стресаше од како он помену авет и изговори онакву клетву.{S} Него на све то |
| агала.{S} Кад су му тако већ мало памет померили, Манда му световаше да отиде у Арад к некој ст |
| ећи пут оженио !{S} Ово мора да је нека пометња!</p> <p>Хасан Зулуфлија куцну руком Рајка, који |
| злата.{S} Па онда, слатка моја госпођо, помеша ту воду с некаквим вином, напуни један воловски |
| ударише <pb n="79" /> у лавеж, који се помеша с оним халакањем Турака, да ме језа подухвати и |
| /p> <p>— "О, још немој о растанку ни да помињеш!{S} Него опет, и ако ће проћи времена доста, до |
| е, али, бојим се, ружно ће да значи.{S} Помисли само, видела сам себе као дивно опремљену <pb n |
| њена чистота није посукнула ни од једне помисли твоје; врати ми се амо и сам са чистим срцем, в |
| ује од сваке нечисте силе и сваке ружне помисли.{S} Срце ми се окрепи и радосно куца кад сам се |
| д жалости која му притискиваше срце при помисли, да она јадна жена, онако млада и лепа и онако |
| нуо теби, да ме збиља жалост осваја кад помислим, да ће кроз који дан доћи и дан, у који ми се |
| цвет, него се <pb n="37" /> смејем кад помислим каквим немаром свет одговара нашој марљивости. |
| ја домишљао!“ рече Рајко невесело; „ја помислих да ти се то јављала наша српска царица Милица, |
| ледах ове златне лавове и сребрног орла помислих: ето, то је царски престо !{S} А оно се ево пр |
| прљаву јазбину своју у Крушевцу, и кад помислих у каквом сам добру и на каквој нези одрасла, к |
| праве.{S} Хладан га зној пробијаше кад помишљаше да је треба најмање четири, ако не и пет стоп |
| е да се ропства избавиш, ако би нам Бог помогао!" говораше Рајко мирно и просто као о нечем што |
| а не верујем!{S} Та он једини и може да помогне кад нико други не може!{S} Ко је подигао моју М |
| у Бога?!...{S} Верујеш ли да он може да помогне само кад хоће, и верујеш ли да он хоће да чује |
| ти, оче, по хиљаду пута!{S} Ако ми Бог помогне нећу те постидети.{S} Сад ћу се двојином журити |
| спођо," рече Рајко Маргити; „ако ти Бог помогне те стигнеш у свој дом, да пошљеш скелеџији паре |
| ше пси у лавеж!{S} Децо, да нам сам Бог помогне, ово се ваља на нас мука и невоља!“</p> <p>„Рај |
| итве и кад ни један светац не хте да ми помогне, она једина не остављаше ме, него ми долажаше н |
| бадахију“ Рајка, да га спроводи и да му помогне да се цареви гости ни на шта не потуже.</p> <p> |
| бодите.{S} Мислио сам како да вам у том помогнем, распитивах пријатеље и нађох да може да буде. |
| си се збиља ти сам у себе поуздао да ми помогнеш да до слободе и завичаја дођем?!"</p> <p>„Не б |
| на раме, па право у луг Аћиму!{S} Да му помогнеш кола оправити, натоварити и кући отерати!“ Оде |
| вић Марко. „Јеси ли му се понудио да му помогнеш?" питаше га отац. „Бог с тобом, бабо! нисмо ли |
| си а ниси ни малим прстом мрднуо да му помогнеш.{S} Што си тако мене и задругу нашу осрамотио, |
| ике сељаке да, ником ништа не казујући, помогну изнети ковчег на најближи вис космајски.{S} Чек |
| овуче.{S} Чауши је прихватише за руке и помогоше Циганину да је одвуче к чатрљи.</p> <p>За неко |
| дним стамбулским <pb n="57" /> појасем, поможе јој обући и кафтан од зелене чохе, намести јој н |
| ма као бесомучан.{S} Али му то ништа не поможе, и само га брже изнураваше.{S} Рајко га је држао |
| де сад, у име божје, у седло.“</p> <p>И поможе јој да се намести.</p> <p>»Да ми нису ове широке |
| иш нешто што ће ти милије бити!“</p> <p>Поможе јој руком својом да се попне по стени, коју су к |
| ва, па да у име божје полазимо!“</p> <p>Поможе јој да навуче неку стару антерију, опаса је брзо |
| n="185" /></p> <p>А сад, витеже Рајко, помози грофици од Нађ-Бање да у свој двор уђе!“</p> <p> |
| е Богом и светим Јованом, јави нам се и помози да одавде изађемо !“ </p> <p>Нико не одговараше. |
| ан а звучан глас, који је поздрави са: „помози Бог, снахо!“</p> <p>— „Добра ти срећа, јуначе!“ |
| викну сад још већма узбуђеним гласом: „помози нам Боже и Богородице!{S} Ако је тамо нека нечис |
| {S} А кад се мене у срећи својој сетиш, помоли се својим чистим срцем Богу, да буде милостив гр |
| азе.{S} Пође народ к цркви на сабор.{S} Помоли се Богу, приложи цркви што ко може, искупи се ок |
| наместите све што треба, ја да се мало помолим своме Богу <pb n="157" /> овде над пећином!“ До |
| и присташе.{S} Ја се спустих на колена, помолих се Богу из дубине душе, да се смилује на вас и |
| /> овде над пећином!“ Добри моји сељаци помолише опет сребрне грошеве и Турци присташе.{S} Ја с |
| S} Али нико од гостију да приђе грофу у помоћ.</p> <p>Рајко се сам пригну, па га подиже на ноге |
| послу доћи.{S} Иди сад!{S} И Бог ти на помоћи био !“</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SR |
| ла сам се у сузама, па ништа, и никакве помоћи.{S} Неколико сам пута покушавала да се глађу и ж |
| хватити Маргиту, али се ова, без његове помоћи, једним скоком, као хитра срна, спусти на земљу. |
| } Приберите се; Бог је добар, па ће вам помоћи да учините крај свему овом покору!“ говораше Руж |
| „Немој тако!{S} Бог је добар па ће нам помоћи!" рече Рајко сад већ с великим поуздањем. <pb n= |
| Божје за мном, и нека нам је сам Бог у помоћи!“ рече стари Мартин, па пође напред.</p> </div> |
| вне муке.{S} Видех, бадава све, нема ту помоћи ни ослобођења.{S} Рекох Бекри-Бекиру: „ево дајем |
| на срећа да Бог да теби и свакоме твоме помоћнику! “ и напи се, и мало што се не загрцну као не |
| управо овде сам још робиња, која је се помоћу твојом у слободу своје земље вратила.{S} Мислим |
| Нешто ми се смучило.{S} У души ми беше помрчало, али је хвала Богу сад опет све светло преда м |
| љавини врати к њима двома, неразговетно понављајући последње две речи: „живога кога?“</p> <p>— |
| удрости; узе полагано и више самом себи понављати оне речи: „плот је слаба а дух је јак, “ па о |
| p>— „Грофа Аладара!.... грофа Аладара!“ понављаше старац, па као да за неки тренутак <pb n="13" |
| , да с тешким и дубоким уздисајима само понављаше речи: „еј, јаднице моја, баш ти не би суђено |
| и срећнију од мене!{S} Бар бих се могла понадати да те једнога дана својим зетом зовем!“</p> <p |
| ен зибелинима.{S} На плаштовима су били понамештани калпаци са челенкама од сребра и злата, или |
| јко не отпушта одмах, него да на његово понашање сви мотре, па у Нишу да се реше шта да раде.</ |
| ајку.{S} Она очевидна промена у његовом понашању, она његова замишљеност и суморност учини се с |
| а уз престо по једна владичанска штака, понека од седефа а понека од сребра.{S} У зачељу ових с |
| а владичанска штака, понека од седефа а понека од сребра.{S} У зачељу ових сребрних престола ст |
| еки јаблан, то ти је све.{S} Да није да понека шева прне с пута у вис, и да није погдекоје чапљ |
| к ти се поче да котрља озго са рушевина понека цигла, па камен; пови се коров, пови се трава, з |
| по један широки плашт, понеки од свиле, понеки од кадифе, понеки од тканине сребрне и златне жи |
| ашт, понеки од свиле, понеки од кадифе, понеки од тканине сребрне и златне жице, а сваки уз то |
| е столу лежао је по један широки плашт, понеки од свиле, понеки од кадифе, понеки од тканине ср |
| ни крчази, разбацане клупе; овде и онде понеки сељачки шешир и по гдекоја женска марама.{S} Из |
| крилима својим у Вилиндар, где пробавиш понеки дан и ноћ, па се тек опет у пећини створиш?“ пит |
| тама, <pb n="108" /> а дршком искићеном понеким драгим каменом.</p> <p>Него ово двоје младих љу |
| ђе, и обасу јој руке пољупцима и окваси понеком сузом.</p> <p>„Мартине,“ говораше му Маргита оз |
| } Она као дете сироче радује се да чује понеку бајку, па да је и другима каже.{S} Што ти знам р |
| ао.{S} Али га је у брзо право очајавање понело да хвата.{S} Изломио је своја два мала ножа, сло |
| однесе је као што би млад пастир јагње понео.{S} Она само отвори трепавице па га уморним, и ка |
| уме шумадијске бруји поветарац, који се понео чак отуда са сињега мора, па преко снежног <pb n= |
| маш терет, који моје мушко раме може да понесе!“ рекао би Рајко, па узео опет да куца у камен.< |
| ногом ја одавде крочити нећу; мањ да ме понесете силом на рукама!{S}" И лепо натераше сељаке да |
| „Имаш ли што би желела одавде собом да понесеш?"</p> <p>„Баш ништа!{S} Ах, чекај!{S} Да пустим |
| свилену мараму, везах јој руке наопако, понесох је до мога коња, скочих у седло, привезах је мо |
| " И лепо натераше сељаке да ме низ брдо понесу, па после да ме метну на коња.{S} Покајах се, ал |
| да заједно натраг у планине...{S} Знаш, понећеш и ону заставу..“ и онда опет обнесвесну.</p> <p |
| то рубља, а наћи ћеш и брашненица и још понечега чега нам је Бог дао!“</p> <p>Рајко разгледа на |
| после смрти, буде слободно да се избере понешто са овога света, чега тамо да се сећамо, ја ћу и |
| си већ и онако понешто видео, да ти тек понешто кажем.{S} У Светој Гори има манастир деспота Ђу |
| 163" /></p> <p>А сад кад си већ и онако понешто видео, да ти тек понешто кажем.{S} У Светој Гор |
| им се ушуња у собу и онај црни рундов и понизно приђе к Маргити, облизујући се и машући кудрави |
| чаушбаши, слушам га! “ одговори Циганин понизно.</p> <p>Доиста ућутка се плач робињин.{S} Али Б |
| лики чардаш?!“</p> <p>„Велики чардаш?!“ понови Рајко као у недоумици шта ће то да значи.</p> <p |
| а казати где су сада господа маџарска!“ понови Рајко, а беше га мало и зачудило што га она тако |
| се!“</p> <p>„Учинило ти се.{S} Одјек је поновио само твоје речи!“ говораше му Маргита.</p> <p>— |
| у дођох к себи и поправих се, а он онда поново побесни.{S} Уз то се био пропио, па кад је пијан |
| ноћи кад он беше трештен пијан, покушам поново срећу да бегам.{S} Ишла сам целу ноћ, нисам ни с |
| утврди мир међу царевинама, а не да их поново завађа и то због чега него због једне робињице!“ |
| о да отворимо очи да не крочимо у какав понор, а за друго како Бог да!“ прихвати Рајко.</p> <p> |
| } Али се ево сломио бунт мој; сломио се понос мој; немилостивношћу својом водиш ме да тражим оп |
| сподски а рекао бих и — твој сиротињски понос.{S} Ето, нека прихвати <pb n="28" /> црква те тал |
| бесно и господско колено.{S} Од многог поноса никоме лепо да одговори, а најгоре мени своме го |
| ом неке племените одважности и радосног поноса у лицу, благосиљаше два млада витеза, који се на |
| у јасном металном звеку, мешало и нешто поноса. <pb n="7" /></p> <p>— „Богме ће господа моја по |
| ки пође своме селу и своме дому весео и поносан, као да се љубио лицем у лице с оним великим ју |
| која у њеном турском руву ступи мирно а поносито у дворану праћена Рајком, који у левој руци но |
| лопише силним једним ударом, Мартин, са поносито уздигнутом главом, крочи у дворану и гласно и |
| ода, била сам ја госпођа!“ рече Маргита поносито; „ако су они јунаци, и ја сам кћи једне јуначк |
| у вас?!“</p> <p>— „У нас,“ рече Маргита поносито, па јој се очи још топлије засветлише; „у нас |
| сно насмеје и испод трепавица погледаше поносито у своје дугачке и танко усукане брке.</p> <p>„ |
| аво к мрамору, на коме цар Душан јахаше поносито свога коња од мегдана.{S} Ту се просто стропош |
| обри час да буде!“ рече Рајко радосно и поносито. „Имај надежду у Бога и имај веру у мој српски |
| ом јутарњем зраку онако узбуђен и онако поносито стојећи пред оном младом и лепом женом.</p> <p |
| .</p> <p>— „На сабљи!" рече Бекри-Бекир поносито. „Хоћеш да ти причам како је било?“</p> <p>„Де |
| ћ по виткости и лепоти стаса, и по оном поноситом гипком ходу, изгледало је да то није <pb n="3 |
| ; „не, ако си ми ортак!{S} Оно је лудо, поносно, љуто и бесно и без тога!{S} Него није она моја |
| ори:</p> <p>„Лепо ми је у служби вашој; поносно ми је да пратим ћесарову посаобину.{S} Али вам |
| у на огњишту у кухињи.{S} Кад је стигла поноћ, баба расплете своје седе косе, скине се са свим |
| .“ и онда опет обнесвесну.</p> <p>После поноћи Рајко поче да говори много шта у заносу, час раз |
| е растадоше, па се прекидаше само да их понуди гутљајем неког јаког црног вина из једне мале чу |
| ити, да си је њеном господару на откупе понудио ! рече Рајко.</p> <p>— „На откупе?!“ викну Цига |
| вори наш Краљевић Марко. „Јеси ли му се понудио да му помогнеш?" питаше га отац. „Бог с тобом, |
| а су сад живи онде у столовима, радосно понудио свој мекани плашт?{S} Та мачевима би се секли, |
| ице говорили!{S} Како ћеш да од њих сад поњаве правимо?!“</p> <p>— „Ако су они били господа, би |
| На једној сниској постељи, а на црвеној поњави, лежала је лепа једна и врло млада девојка, гото |
| ћу ја, један сељак, да дижем и теби за поњаву додајем плашт, који је покривао господска прса и |
| лучио се да, чим се господа у Нишу мало поодморе, изађе пред њих да се е њима опрости.</p> <p>Н |
| га познајем а час да га не познајем.{S} Поп се окрену њему па га запита: хоћеш ли да узмеш ову |
| ци пођу у најближе село, где има српски поп, да га доведу да очита молитву и гроб прелије.{S} П |
| се на маџарску господу и на оног црног попа. „И то су ми нека господа !“ говораше сам у себи; |
| ку право у очи; „све ми се чини да овај попа теби само смућка што ја причам.{S} А видим те јеси |
| и много више, него што то овај господин попа воли! “</p> <p>Насмеја се гласно и сам патер Хијер |
| у!{S} Тек се иза нас продра мој старац: попе, питај мене, ја сам им кум! хоће се они, хоће, сам |
| <p>„Овуда немамо куда даље!“ рече Рајко попев се по степеници и покушавајући да плећима подигне |
| и.</p> <p>Један пут узе да као уз гусле попева:</p> <quote> <l>„Ој, Маргито, моја верна љубо!</ |
| поче лаганим гласом, али онако мало као попевајући уз гусле:</p> <quote> <l>„Кад се жени од Сиб |
| о!{S} Него журите се, журите се, док не попију све!“ говораше сељак и посрташе мало на лево па |
| } Да ћутим, да се оно господско дете не поплаши!{S}" Тако говораше Рајко сам у себи, а кад се в |
| у белаја!{S} Греби, па копај, па скичи, поплаших се, Бога ми ће раскопати сву урвину!{S} А мене |
| !“</p> <p>Поможе јој руком својом да се попне по стени, коју су кише и снегови углачали, и онда |
| ашем.{S} На моју несрећу дођох к себи и поправих се, а он онда поново побесни.{S} Уз то се био |
| ономе загрејаном и знојавом католичком попу, који се ваља да родио негде међу Хрватима или Сло |
| >„Ја да скота једног!“ викну старац сав поражен; „да Бог да га вуци живог растрзали, а већ тамо |
| о пусто разбојиште.{S} Оборени столови, поразбијани крчази, разбацане клупе; овде и онде понеки |
| вечери диван поглед.{S} Чаробност му је порасла тајанственошћу којом она дубока мирноћа и онај |
| роб поред његова.{S} Сахраните ме овде, поред њега.{S} Пошљите кога Србина у рудничке планине с |
| д жира беху утврђене беле воштанице.{S} Поред и једног и другог златног раста, стојала је, и уп |
| злаћеном и драгим камењем искићеном.{S} Поред њега десно седела је, у онако исто високој и бога |
| гита на покровцу једном пред пећином, а поред ње се беху посадили на маховинасто стење стари пу |
| стени под самим некадашњим градом, и да поред ватре седи један старац са дугом белом брадом, у |
| амену покривен својим малим гуњцем и да поред њега седи Маргита.{S} Оклопила руке на своја коле |
| јој је судбина наменила да једнога дана поред тебе стане, узме да носи твоје витешко име, онда |
| Богу моли, па онда се спусти на колена поред ниске софе, на којој Рајко лежаше, и поче да гово |
| подиже.{S} Беше га некако стид, да она поред њега успаваног бди.{S} Него га Маргита брзо извед |
| д <pb n="68" /> за ластавицом и Маргита поред свих шалвара, кафтана и чизама хитро искочи — он |
| на овоме свету у томе, што је мој гроб поред његова.{S} Сахраните ме овде, поред њега.{S} Пошљ |
| ла јача од љубави.</p> <p>Па онда стаде поред Рајка, који нешто теже и спорије дисаше.{S} Гледа |
| раше Маргита грцајући без суза.{S} Седе поред њега, па се тужна загледа у његово бледо лице и с |
| м ћивотом беху чврсто загрлили.{S} Доле поред њихових ногу лежаху бачене две круне, <pb n="113" |
| и златна јабука с крстом лежали су доле поред престола као бачени тамо <pb n="116" /> немарно и |
| уклоне и да оставе само њу и Ружу саме поред мртваца.</p> <p>Кад осташе саме, онда она приђе к |
| молим Румели-Беглер-беговицу нека седне поред барона Отмара — гле, мало не рекох Османа!{S} Ха, |
| бницу, шта ће да буде од ове јадне жене поред нене?!“ Сав се стресе од ужаса, али не рече ни ре |
| а, која долажаше из вароши, повијала се поред ње горе уз брдо, док се није у трави од ледине из |
| ма, удари се руком у чело, стропошта се поред старца и просто цикну:</p> <p>„Ах, авај мени!...{ |
| Госпођо, где је Маргита ?“ „Ево Маргите поред тебе, Рајко !{S} Сад ће стићи лекари, па ће те из |
| > <p>Старац и Рајко остадоше да преноће поред оне ватрице испред пећине.{S} Рајко је испричао с |
| напред, напред!“</p> <p>Маргита не беше поред њега.{S} Беше крочила у десно, те стојаше пред тр |
| искићена иконицама и драгим камењем, и поред сваке митре беше прислоњена уз престо по једна вл |
| одвајати од Рајка никако.{S} Седела би поред њега с главом наслоњеном на руку у тешким мислима |
| ну праћена још једном женом.{S} Села би поред мене па би ме тако нежно и мило гледала, очи би ј |
| јаничарским!“</p> <p>Па онда је посади поред ватре, изнесе јој у једној заструзи млека, у друг |
| Окрете главу и виде како Маргита стоји поред њега, а крупне јој се сузе низ образе ваљају.</p> |
| е и ватре с огњишта како Маџарица стоји поред Циганина, ставши му једном ногом на прса.</p> <p> |
| младој жени, која се шћућурила на земљи поред мехова, па би их овда и онда повукла да духну у ж |
| ведрим челом и светлим образом и остани поред мене, да прихватиш да чуваш ову свету оставу, кад |
| онда пођоше натраг у лево.{S} Пролазећи поред капеле Рајко угаси своју воштаницу и остави је у |
| <p>Маргита је лежала мртва.{S} Клечећи поред Рајкова ковчега, загрливши га и пољубивши га, изд |
| "> <head>2</head> <p>Ваљало им је проћи поред западне зидине од града.{S} Уз ту зидину, која се |
| рушевина?“ питаше она старца, седајући поред њега,</p> <p>— „Ене сад, зар си и то видела?“ при |
| ше речи да проговори.{S} Али корачајући поред Маргите и држећи је за руку не скидаше својих пог |
| беше лепо свануло угледаше један чардак поред Мораве и на води испод њега скелу.</p> <p>„Да нис |
| пута род, не би ми милије било што сам поред тебе, нити ће ми теже бити да се с тобом растајем |
| ини ми се свисла бих од страха да нисам поред тебе!“</p> <p>— „Не бој се!“ рече јој Рајко, па у |
| После неколико тренутака био је с водом поред ње.</p> <p>Дохвати један златан пехар, исплакну г |
| Маргите муња севнула, и као да је гром поред њега пукао, тако Рајко беше заглунуо, занемео и з |
| ри се гроф жени!“</p> <p>Као да је гром поред ње ударио.{S} Маргита скочи са клупе на којој је |
| лемените и добре госпође погинути, него поред оних циганских врачара господовати!{S} Ружо, дај |
| нам старац не дође.{S} А ја ћу ено тамо поред оног оклопника пред царем Душаном.{S} Лећи ћу да |
| двоје стадоше на највиши врх њен, једно поред , другог.{S} Беше у оној дивној летњој вечери див |
| намешташе <pb n="86" /> по земљи једно поред другог на самом уласку од пећине.</p> <p>Старац и |
| оје Маргите!"</p> <p>Сахранише их једно поред другог; прелише им гробове сузама и оставише их д |
| ер јој с правом припада, а то је: место поред свога мужа!“</p> <p>Праћена Рајком, као сенком св |
| а среду те пред свима: „прошао си данас поред човека, коме се десила неприлика, прошао си а нис |
| јни глас у њему умуче.</p> <p>Седе опет поред ње и гледаше је.{S} Она поче нешто спорије и теже |
| и Рајко седели су горе на градском зиду поред ватре.</p> <p>„Ти си ми се, синко, много омилио,“ |
| је почешће наређивала да је оставе саму поред мртвог Рајка.{S} Са свечаном мирноћом издавала је |
| риво ти је што видиш поштену једну жену поред поштеног једног Србина!{S} Али нећеш куд си науми |
| бистре воде напио, па кад спусти чутуру поред себе на асуру, рече:</p> <p>„Е да црних калуђера! |
| и оклопници, у пуноме ратничком округу, поређали један до другога, да чувају стражу и да подупр |
| е у њ није дало гледати.{S} Беше ту још поређан велики број мањих и већих златних крстова, бога |
| а скочи на четврти ступањ, на коме беху поређана и ланцима повезана аковчад.{S} Отрже силним је |
| шао к вратима, <pb n="105" /> — биле су поређане петачке, све буре до бурета, па повезане једне |
| ме стари посланик незгодно сеђаше, леже поређани у два реда десет немачких талира све нових нов |
| , запремљени бурадма са златом, били су поређани високи столови од дебеле и већ поцрнеле растов |
| С једне и с друге стране ове три трпезе поређано је било по шест престола од сребра.{S} На свак |
| ом а паметном главом издавала бедуинско порекло своје.{S} Милина је било погледати га онако мла |
| казиваху њене беле зубе.{S} Коса јој се пореметила па пала низ плећа.{S} Рајко застаде за један |
| пустити, а волела бих да могу и онда да пород тебе будем, да појахам сиву ластавицу, да ти носи |
| вао надзорник добара грофових са својом породицом.{S} Пред том кућом кочијаш заустави своје коњ |
| а изненадно; „ а ко тебе посла с таквим порукама овамо нама ?! “</p> <p>— „Ко ме посла?!{S} Как |
| у на грудма и закопчавајући јелек, мало порумене.</p> <p>„Како је... крупан овај твој мерџан!“ |
| далека видеше зидине од некаквог старог порушеног града.</p> <p>Али се већ мрак ухватио био кад |
| ки одазивље и само оно стење и камење у порушеноме двору српскога цара; али се ти њима ниси ода |
| д рувом јаничарским!“</p> <p>Па онда је посади поред ватре, изнесе јој у једној заструзи млека, |
| своју кћер љутито за руку и одвуче је и посади на њено прво место.</p> <p>Маргити, која се била |
| подском беседом!“</p> <p>Па кад се опет посади, настави да говори: „ Јест, стриц ми је био чест |
| ком господом.{S} У једној широкој одаји посадили се беху сви заједно с патером око сниске једне |
| једном пред пећином, а поред ње се беху посадили на маховинасто стење стари пустиник и Рајко.{S |
| S} Молим те, устај одатле, па ево да се посадимо на зелену траву под оним тамо јабланом.</p> <p |
| кад сврши распоред за сутрашње радове, посадио све задругаре по столичицама око огњишта, пусти |
| у да стане иза мушкиња, а нас момчадију посадио би на земљу право испред себе, дохватио гусле, |
| мишљала!“</p> <pb n="172" /> <p>Доле се посадише на шареном сиџадету око једног белог убруса, н |
| није за хатар нашем ортаклуку!“</p> <p>Посадише се на једну асуру подаље од огњишта и мехова.{ |
| апивши се и сам, па онда опет настави: „посадише ме на ластавицу и доведоше амо.{S} Рекох Турци |
| } Дан се дизао и будио успаване људе на посао.{S} Озго испод зидина градских зачу се куцкање че |
| >Рајко је с великом вредноћом прегао на посао.{S} Али га је у брзо право очајавање понело да хв |
| сад не може ништа да буде.{S} Његов је посао да утврди мир међу царевинама, а не да их поново |
| си ваља <pb n="44" /> да дошао на оваки посао са слутњом на празну срећу?“ говораше Циганин са |
| вориш.{S} Видим те много млада за тешки посао кога си се латио; али осећам, ето сад овде у овом |
| да већ скорим и пола ноћи па треба наш посао да гледамо!“</p> <pb n="54" /> <p>Али Циганин виш |
| ки.{S} Патер Хијероними, који је пратио посаобину као секретар, преводио је његово казивање маџ |
| вашој; поносно ми је да пратим ћесарову посаобину.{S} Али вам се молим, светла господо, не заме |
| v" /> <div type="titlepage"> <quote> <p>ПОСВЕЋЕНО</p> <p>ИМЕНУ</p> <p>МИЛОВАНА ВИДАКОВИЋА</p> < |
| љупцем једним на балчак од сабље, сабље посвећује, — шта си ти тако тешко Богу згрешила да те п |
| на Косово, већ — појаха својега лабуда, поседе га оде у Косово!"</p> <p>— „Куд се ти заносиш, м |
| а род какав?{S} Није ти сестра, није ти посестрима; какав су ти род њена младост, њена лепота и |
| пита патер Рајка изненадно; „ а ко тебе посла с таквим порукама овамо нама ?! “</p> <p>— „Ко ме |
| орукама овамо нама ?! “</p> <p>— „Ко ме посла?!{S} Како ти то питаш?“ рече Рајко малко збуњено |
| које је маћеха њихова, проклета Јерина, послала зету своме цару Отмановићу да их ослепи.{S} Али |
| ст узвишени господин царски и краљевски посланик вели: „хвала ти, али од тога сад не може ништа |
| оде маџарске, путовао је као изванредни посланик ћесара и краља угарског у Цариград по нарочито |
| Рајко виде да на ћилиму, на коме стари посланик незгодно сеђаше, леже поређани у два реда десе |
| и у маџарске бубњеве.{S} На то ће стари посланик рећи нешто што патер преведе Рајку овако :</p> |
| хте то ни да преводи.{S} Али га старац посланик запита шта Рајко рече, па кад чу приђе к млади |
| а.</p> <p>„Шта оно рече?“ питаше старац посланик, окренув се млађој господи из своје свите; „шт |
| вижљав младић, што испред самог старог посланика корача.{S} О рамену носи дугу пушку арнаутку, |
| овцати сребрни талири, што их у Нишу од посланика доби.</p> <p>„Ето, ако си мајстор, искуј ми о |
| а да се устроје по странама рад заштите посланика и свите његове.{S} И онда пођоше низ брдо пра |
| ете се и једним скоком скочи до ње и до посланика.{S} Побојао се да се није што незгодно десило |
| младић корачао је пред самим ћесаревим послаником, овда и онда зауставио би се па казивао што |
| е дати може, паде на колена пред старим послаником и кроз горко јецање, а са грчевито склопљени |
| скиде шубарицу, поклони се пред старим послаником, и док се матер нешто накашљиваше поче да го |
| о да се разумемо!“ рече Рајко гледајући посланику право у очи; „све ми се чини да овај попа теб |
| то мало и срдито. „Нико ме други к вама послао није до жалосна судбина оне ваше земљакиње што о |
| иш к њима?{S} Зар ти ниси од њих к мени послат ? питаше она у чуду; веђе јој се саставише и очи |
| оспођо; све је то просто!{S} Него опет, послаћу момке нека трче од куће до <pb n="214" /> куће, |
| ље!“ То је било одмах после Васкрса.{S} Послаше тобож некога у Цариград да донесе написмено, ка |
| се добро напи, као да се мало поткрепи, после оног чуда и белаја што га снађе.</p> </div> <div |
| заборавити нећу.{S} Ако на ономе свету, после смрти, буде слободно да се избере понешто са овог |
| у и +напипа руком ону тикву с водом.{S} После неколико тренутака био је с водом поред ње.</p> < |
| ше срца да јој се противе ма у чему.{S} После неколико сахата Мартин је већ био отпутовао.</p> |
| пусти ластавицу па да прихвати крму.{S} После живог веслања, не без силног напрезања, сав црвен |
| А за све то нека је хвала прво Богу, а после моме пријатељу смуку, који се одазва моме звиждањ |
| о старцу све како је било у Крушевцу, а после и све што је по Београду слушао о последњем рату |
| " /></p> <p>„Зар си се збиља,“ поче она после подужег ћутања, „зар си се збиља ти сам у себе по |
| тераше сељаке да ме низ брдо понесу, па после да ме метну на коња.{S} Покајах се, али доцкан.{S |
| е о најближе дрво до моје пећине, па ме после ви мртва скините и у пећину закопајте!{S} Ето беж |
| е син био негда свирач у Борчије, па се после потурчио што га на вашој свадби избише?{S} Е, ста |
| е сва стресе. „Ово ми је први дан среће после тако дуге, дуге, и тако страшне несреће!...{S} А |
| Него, како ћеш и да знаш, млад си!{S} И после то се само у конаку Бекри-Бекира може да види!{S} |
| "91" /> <p>Рајко прислони ухо к стени и после неколико тренутака рече: „.јест, гребу ову стену |
| ћу коју ја знам, одатле би је моји људи после неколико дана испратили у Расину у моју родбину, |
| врхови би им се или извили или затупили после неколико удараца, јер стена бејаше од оне чврсте |
| рече ни речи, нити мрдну прстом, па ни после кад Марко осече и другу па и трећу главу Арапову, |
| ћ.{S} Онаквог весеља не видех ни пре ни после.{S} И није слутило на добро.{S} А кад доведоше су |
| ала баш сад и да умрем, слађе ћу умрети после овога што од тебе чух, да ће доћи онај који ће зе |
| у, која је кипела, као кад би нежна кћи после дугог страдања и лутања наишла изненадно на још н |
| руком показа Маргити на старца.{S} Него после неколико тренутака, и више да би Маргиту ослободи |
| гове последње речи.</p> <p>Стигоше мало после лекари из Сегедина и нађоше да је у Рајка срце пр |
| "SRP18920_C2.8"> <head>8</head> <p>Мало после да се вратише к оној трпези од зеленог камена, шт |
| тражи.{S} Не жали платити!"</p> <p>Мало после опет зовну Мартина, па му рече: „Ево ти кеса са п |
| пила па се у снове пустила.</p> <p>Мало после па Маргита, дубоко уздахнув, отвори очи.{S} Погле |
| >И пођоше заједно и ћуташе.</p> <p>Мало после па једна сјајна звезда прелети небо, као да јури |
| је добро да тувимо што пева, јер би нас после питао шта је радио и како је говорио онај јунак, |
| о да се у пећину живи провучемо, па већ после како нам Бог да!“</p> <p>„Да пођемо!“ рече Маргит |
| , марш са моје земље!“ То је било одмах после Васкрса.{S} Послаше тобож некога у Цариград да до |
| олова!“ —</p> <milestone unit="*" /> <p>После неколико дана пловила је Дунавом повелика једна ш |
| l:id="SRP18920_C3.7"> <head>7</head> <p>После тога првог и бујног излива суза као да је ових у |
| о, па узео опет да куца у камен.</p> <p>После свакојаких мука првога дана, и пошто је поломио с |
| ставу..“ и онда опет обнесвесну.</p> <p>После поноћи Рајко поче да говори много шта у заносу, ч |
| читав урнебес од силенције.{S} Али кад последња силенција угуши претпоследњу, кад у томе брзор |
| ривени сликама грофова од Нађ-Бање кроз последња два века.{S} Озго са таванице спуштао се много |
| оја прса не пригњечиш...“</p> <p>На ове последње речи Рајку срце бурно закуца.{S} Он се препаде |
| ....“</l> </quote> <p>То су биле његове последње речи.</p> <p>Стигоше мало после лекари из Сеге |
| а дође нас кад престаде.{S} Изгуби се и последње неразговетно одјекивање говора људског у даљин |
| у другога дана прокопавања нестаде им и последње капи воде, и осташе само са неколико ораха.{S} |
| к њима двома, неразговетно понављајући последње две речи: „живога кога?“</p> <p>— <hi>„Живога |
| аше оно што је још остало од песме, док последње врсте „свадба била па се раставила, — сваки од |
| ој Рајко, па онда с њоме заједно сиђе с последње мраморне степенице на под, који је све ситним |
| после и све што је по Београду слушао о последњем рату између султана и ћесара.{S} А старац њем |
| ма племенитих људи у твоме народу.{S} У последњем рату, имао сам ја, вели, у мојој војсци и Срб |
| моја госпођо, сам вас је Бог довео да у последњем часу спасете и господина свога и кућу своју! |
| х сниских растових врата гораше сад већ последњим капљицама уља, те пршташе као да се гласно ср |
| ли му и самом срце бурно куцаше.</p> <p>Последњим једним живим ускликом и шкрипутом жица стаде |
| S} А колико смо вас оплакивали тек ових последњих дана!{S} Еј, јадна, јадна моја госпођо, како |
| да имам ту једну утеху, да сам испунила последњу жељу Рајкову!"</p> <p>Њих двоје шапутаху једно |
| раћаше кад би је чула да се миче.{S} На послетку Маргита изађе — обучена у белу свилу, с распле |
| аметне кавга с Турцима, па одоше својим послом!{S} А ја рекох да огледам да ти послужим, те да |
| потковице, и да ћу му по неком великом послу доћи.{S} Иди сад!{S} И Бог ти на помоћи био !“</p |
| и то.{S} Али сад дођох по другом једном послу!“ рече Рајко, па махну мало главом на Циганина. „ |
| па онда узе да удешава ћемане.{S} У том послу љуљаше се то на десно то на лево и дуго не могаше |
| краља угарског у Цариград по нарочитом послу, од кога је зависило хоће ли се истом закључени м |
| > <pb n="107" /> <p>Само нека нас срећа послужи да се дохватимо лепе земље маџарске, па да види |
| ису то никакви труди.{S} Право је да те послужим а и мило ми је.{S} Кад будеш у својој земљи у |
| ети аманет.{S} Могу да не умеднем да те послужим и подворим како треба док смо заједно, али се |
| послом!{S} А ја рекох да огледам да ти послужим, те да се ропства избавиш, ако би нам Бог помо |
| p>"Госпођо, опрости ми!{S} Хтедох да ти послужим, али ето није тако воља божја!...{S} Опрости м |
| > <p>„Што ја волим то је да ти свесрдно послужим; ето послушаћу те, кад велиш.{S} Хајдмо да сеч |
| м.</p> <p>Маргита му се насмеја, али га послуша.</p> <p>— „Рајко,“ поче Маргита својим најмекши |
| тан невесео, тешко му је што не може да послуша свога господара, ал’ је теже срцу одолети, <pb |
| има ли светлости тамо!“</p> <p>Рајко је послуша.{S} Оштри врх од копља завуче између горње ивиц |
| ону страну врата!“</p> <p>Рајко приђе и послуша за неколико тренутака.{S} Доиста се чуо неки чу |
| олим то је да ти свесрдно послужим; ето послушаћу те, кад велиш.{S} Хајдмо да сечемо стену.{S} |
| ниско пригну над самим пањем и оштро га посматраше, као да броји прстенове његове старости. <pb |
| рзац, бега од њих у пећину, он их мирно посматраше за неко <pb n="70" /> време, па кад виде да |
| е просто, ко је њега нама наметнуо, ако посмотрите непрекидно хвалисање његово са некаквим ове |
| о ричу, и испред орла на штиту, стојаше поснизак један, право и равно пресечен — растов пањ.</p |
| аре видело се чело не баш високо, и пре посниско, али право и лепо срезано и осењено густом кес |
| д оне велике у средини, а на онако исто посниској коцки мраморној, као оно Рајков цар.{S} А кад |
| и то исто било да се на челик-потковицу поспе растопљено сребро те посребри?“ питаше он.</p> <p |
| 3" /> огледнемо!{S} Ако се потковице не посребре, твоја штета!{S} Ако испадне добро, да ми плат |
| ик-потковицу поспе растопљено сребро те посребри?“ питаше он.</p> <p>„Не знам то; а можда би и |
| руку на десно.</p> <p>Гроф се спотаче, посрну преко своје оборене столице, и паде.{S} Диже се |
| е, док не попију све!“ говораше сељак и посрташе мало на лево па на десно.{S} Очевидно беше му |
| знала куда.{S} Гладна, жедна, прашњава, посрћући од умора, стремила сам само даље и даље.{S} Су |
| ављена као да је авет неку угледала.{S} Посрћући пође к њима, удари се руком у чело, стропошта |
| је брже боље у ковчег баци.{S} Па онда посрћући крочи до најближег сребрног престола, брзо пре |
| ке алатке, пробра двоје клеште па, мало посрћући, отиде те их завуче у жеравицу.</p> <p>„Слобод |
| гу страну.</p> <p>Циганин устаде па већ посрћући отиде те из једне костретне вреће (арара) у су |
| ловини душе његове угаси се светлост те поста мрак, а у другој наста само нека тиха месечина.{S |
| а и трећу главу Арапову, онда већ Рајку поста јасно да она тихо и равномерно дише, и да је засп |
| S} Ковчег од углађене ораховине нека се постави белом свилом ; тај ћемо положити у ковчег оловн |
| рне и златне жице, а сваки уз то бејаше постављен и оперважен зибелинима.{S} На плаштовима су б |
| н био и онај велики и широки јермелином постављени плашт, који је са рамена онога старца падао |
| едан снизак и раван тамносив млаз, који постајаше све тамнији и тамнији и ако се на њ само небо |
| наче тако разговорна била, ућутала се и постала суморна.{S} Не хтеде се одвајати од Рајка никак |
| а онда поведе ластавицу за улар.</p> <p>Постало је много мрачније, те Рајко мораде изаћи на кол |
| н, изгубив очњи вид од беснила турског, постао духом видовит, чим би гусле у руке дохватио.{S} |
| .{S} Узео је да пије много више но пре, постао је љут и прек.{S} Један пут на некаквом весељу у |
| младеж.{S} Од те ноћи је стари господин постао други човек.{S} Узео је да пије много више но пр |
| а Маргиту охрабри, „оно је тамо ваља да постеља... младе невесте!“</p> <p>„То је моја постеља.. |
| а нежно. <pb n="211" /></p> <p>— „Твоја постеља?“ муцаше Рајко, и онда се загледа за неколико т |
| а... младе невесте!“</p> <p>„То је моја постеља... слободно лези... знаш да си ми као брат, а о |
| прозорима била једна по сниска а велика постеља са меканим свиленим перинама и узглавницима, ка |
| неколико тренутака у кадифене завесе од постеље. „Доста је што могу да је одавде погледам...{S} |
| и добро осветљена.{S} На једној сниској постељи, а на црвеној поњави, лежала је лепа једна и вр |
| ге ми клецају!“</p> <p>„Ево лези на ову постељу!“ рече му Маргита. — „А, то не, много је господ |
| аду пута!{S} Ако ми Бог помогне нећу те постидети.{S} Сад ћу се двојином журити да предам госпо |
| енке у које се мерџан губио.{S} Гледаше постојано у лице Маргитино и пажљиво је напајаше хладно |
| криња и скрињица, од свакојаког златног посуђа.{S} И да није било оноликих кандила, само драго |
| ом мужу; нека види да њена чистота није посукнула ни од једне помисли твоје; врати ми се амо и |
| танице стајао је велики златан крст сав посут драгим камењем, које тако прскаше варницама, да с |
| то зелене чохе па срмом, која је одавно потамнела, свакојако ишаран, утегао јој беше витки стас |
| е дубок уздах оте из њена срца, они јој потамнеше, па рече тужно: „узалуд је што бих хтела!{S} |
| што иза те ноћи руди.{S} Причаћу ти све потанко кад се вратиш, а сад само оволико: млади слепи |
| Стари барон Арпад устаде и приђе Рајку, потапка га по рамену, говораше му нешто маџарски и завр |
| е моје!“ додаде старац, па се пригну да потапка Маргитину руку. „ Ти си спасла мога смука, смук |
| Рајко рече, па кад чу приђе к младићу и потапка га по рамену као да му одобрава.</p> <p>„Е баш |
| је ту клечала са склопљеним рукама.{S} Потекоше јој сузе низ образе, и онда поче гласно да јец |
| нешто на маџарски Маџару кочијашу, који потера <pb n="181" /> своје коње даље, па их заустави н |
| у: „Јеси ли ти помахнитао?{S} Ко је још поткивао коње сребром?!{S} Валах, то не чини ни цар у С |
| а коме је месту, али веле, кад би човек потковао коња новим сребром у све четири ноге, па га он |
| уме ли он да кује сребрне <pb n="40" /> потковице, и да ћу му по неком великом послу доћи.{S} И |
| је на земљи Циганин, па ковао клинце за потковице.{S} Највише да му је било тридесет година.{S} |
| ш да <pb n="43" /> огледнемо!{S} Ако се потковице не посребре, твоја штета!{S} Ако испадне добр |
| ор, искуј ми ова четири талира у четири потковице!" рече Циганину и положи му их на длан.</p> < |
| , да перем и да кувам, да чекићем кујем потковице и клинце, само — не тражи ништа више од мене |
| <p>„А би ли то исто било да се на челик-потковицу поспе растопљено сребро те посребри?“ питаше |
| Моји добри сељаци донели ово вино да ме поткрепе, да их у смрти не осрамотим и да ме за смрт пр |
| ру и опет се добро напи, као да се мало поткрепи, после оног чуда и белаја што га снађе.</p> </ |
| — с руменим образима, белом на округло поткресаном брадом, одевен у китњасто руво маџарско, с |
| ваку наду, да може што разабрати у оној потмулој и неразговетној вици.{S} Тек опет ослушкиваше |
| испод свода, удараше о зидине, па се у потмулој грмљавини врати к њима двома, неразговетно пон |
| ама !" <pb n="218" /></p> <p>И онда јој поток суза речи угуши.</p> <p>Рајко дође к себи.{S} Отв |
| ли с њиме у завади због оних заватина у потоку ?!“ рече Марко. „Одмах сикиру у руку, једно осје |
| ио.{S} Осмех моје невиности удавио си у потоку горких суза мојих.{S} Ранио си ме првом стрелом, |
| у Сегедин нека се тамо у српскоме крају потражи.{S} Не жали платити!"</p> <p>Мало после опет зо |
| велико сребрно кандило гаси прштећи, и потраја неко време док се разабра да то Маргита јеца.{S |
| он сиромах у њеној мрежи.{S} Није дуго потрајало док ето Манде и њене Сокице у двор.{S} Стари |
| шом натраг у зембил бацио, само да дуже потрају.{S} Али с јабукама не могаше то исто чудо да чи |
| ед људма!{S} Ово је овако доста за нашу потребу!“</p> <p>„0 ти не знаш каква је то гадна звер ! |
| } Страх ме да га мој изненадни појав не потресе тако, да му здрављу нахуди.{S} С тога сам и хте |
| само да опет прну у вис, те да се зрак потресе и фијуком зајечи кад се сребрни таламбас витих |
| топи у милозвучно појање црквено, те му потресе срде и на очи натера сузу.{S} Он се диже, скиде |
| е.“</p> <p>Рајко је говорио мирно али с потресеним гласом.{S} Био је блед; у очима му збиља и т |
| ти за вама.{S} Слао је људе у Цариград, потрошио грдне паре, па ништа.{S} Мислили смо свиснуће. |
| ек само по једну: „не може!...“ „нек се потруди, па нека опет заслужи!“ Шта се опет десило једн |
| ј час руке, час обућу, па онда као слеп потрча, што брже може, у гомиле света по дворишту, лају |
| траха.{S} Зајецах гласно, раширих руке, потрчах и — скочих у Мораву! "</p> <p>Маргита се ту уст |
| „слава теби, Боже мој, слава теби! “ и потрчах да видим јесте ли живи.{S} И хвала Богу, ето см |
| {S} Него</p> <p>ево ти сребрни грош, да потрчиш у виноград да зовнеш скелеџију, и ево ну носи с |
| помогне да се цареви гости ни на шта не потуже.</p> <p>„Његови га,“ говораше Мустафа Хасану, „н |
| — „Маргита грофица од Нађ-Бање — робиња потурченог Циганина Бекри-Бекира !“</p> <p>„Тако, кујо |
| и лепа и онако добра, оста да робује у потурченог Циганина!{S} Како оно рече патер Хијероними, |
| те земљакињу своју оставити да и даље у потурченог Циганина Бекри-Бекира робује!“</p> <p>Трајал |
| рад да донесе написмено, како сте се ви потурчили, а неког другог светом оцу у Рим, да донесе б |
| био негда свирач у Борчије, па се после потурчио што га на вашој свадби избише?{S} Е, стари наш |
| кир, — који је се тек пре четири године потурчио, дошав и сам од некуда из Маџарске, — заробио. |
| виках: „Алах-ил-Алах Мухамед ресулах! “ потурчише ме; поклони ми паша неколико кеса сребрних гр |
| на? можда је Голубан онога јутра кад ће поћи на Косово, напојио свога лабуда баш на истом том к |
| радиш!“</p> <p>Ту се Рајко мало устави; поћута, али му око усана обиграваше осмех, те га издава |
| >Накашља се старац и два и три пута.{S} Поћута мало, и опет се накашља и онда рече: </p> <p>„Пл |
| S} Пошљи паре за ону скелу !...“</p> <p>Поћута дуго, па тек рече:</p> <p>„Нека ми ватруштина мо |
| под брдом, да му се пошље један или два поуздана човека.{S} Требали су му да проведу Рајка и Ма |
| у страну Ниша, Рајко је са свим јасно и поуздано знао шта би му стриц Павле рекао да је жив, и |
| овићу да их ослепи.{S} Али опет не знам поуздано.{S} За оно тамо знам да је цар Душан.{S} Еј, к |
| </p> <p>„Није авет!“ рече Рајко са свим поуздано, окренув се Маргити; „да је авет утекла би!{S} |
| враћајући му се пуна усхићења и са пуно поузданости рече: „еј, мој витеже Рајко, сад тек видим |
| м помоћи!" рече Рајко сад већ с великим поуздањем. <pb n="38" /></p> <p>"Ево, ако само хоћеш, б |
| ћутања, „зар си се збиља ти сам у себе поуздао да ми помогнеш да до слободе и завичаја дођем?! |
| чаја дођем?!"</p> <p>„Не бих се ја смео поуздати у се да се не поуздах у Бога, и ево се у њ и у |
| џа-заде".{S} Млад је; али се на њ можеш поуздати као на најбољег јунака.{S} Његов ми је стриц ј |
| е бих се ја смео поуздати у се да се не поуздах у Бога, и ево се у њ и уздам!“ рече он скромно. |
| уше Рајка јаничари оздо од свите, те он похита за њима.{S} Кад већ сиђе к чесми, стаде и окрете |
| овога младога Србина кога овде видите, похитала сам своме мужу и своме завичају.{S} Аладаре, з |
| побледи, засветли па се чисто угаси.{S} Похиташе брже па се нађоше пред једним кандилом, које и |
| њиме растају. </p> <p>Кад се вратише са походе паши нишком маџарска господа световаше се нешто |
| мојој простоти!" рече јој гласно а сав поцрвене од стида.</p> <p>„Није, није!“ прихвати она бр |
| поређани високи столови од дебеле и већ поцрнеле растовине, изрезане у свакојаке шаре, слике и |
| рним кандилима.{S} Све друге иконе беху поцрнеле и испуцале и само се светлуцаху златни и сребр |
| почну. <pb n="81" /></p> <p>„Госпођо," поче Рајко; „док си причала ја све себе питах: „кад је |
| њему, од кога се већ једном препао био, поче да шапуће: <pb n="134" /></p> <p>„Благо оном ко њу |
| дне мале чутуре.</p> <p>„Е, децо моја!“ поче старац весело; „ко ће као Бог?!{S} Право је рекао |
| и ’ваку робињицу ? “</p> <p>„Ево како!“ поче Циганин а чутуру дохвати обема рукама и метну је с |
| <pb n="65" /></p> <p>„Зар си се збиља,“ поче она после подужег ћутања, „зар си се збиља ти сам |
| меја, али га послуша.</p> <p>— „Рајко,“ поче Маргита својим најмекшим и најслађим гласом, „Рајк |
| и је задруга у Расини.“</p> <p>„Рајко,“ поче она тако милозвучно, да се младоме човеку први пут |
| S} Потекоше јој сузе низ образе, и онда поче гласно да јеца, просто грцајући од плача.</p> <p>Р |
| срце једнога гуслара, те мраморна чесма поче да му изводи пред очи свакојака привиђања.</p> <p> |
| промуца стари гроф, и она му се дворана поче да окреће. „Шта то рече Мартин?!“ питаше он час мл |
| Седе опет поред ње и гледаше је.{S} Она поче нешто спорије и теже да дише.{S} Пови се мало на д |
| у не би ли што чули.{S} Мало час па она поче грчевито да притискује руку његову, као да му тиме |
| аше се Циганин. „А знаш ти болан..." па поче да запиње језиком и трепће очима; „а знаш ти болан |
| млека, одломи један комадић погаче, па поче да једе с њоме липов мед. „А, “ рече она са несташ |
| ед, јунаци! напред српски соколови!“ па поче и сам као у неком наступу заноса да виче: „напред! |
| Јанка и узеше рујно вино пити, Маргита поче полагано да склапа своје трепавице, и таман „удари |
| ну, и куцање њеног бурно узбуђеног срца поче да се стишава.</p> <p>— „Ако нас свети отац нема г |
| викује говором неразумљивим.{S} Али кад поче да плаче и да јеца, он се полагано маче од ње, спу |
| “</p> <p>Још су се били разговарали кад поче да свита и кад стигоше оздо из села два сељака с х |
| Јест љуља се и повија се, али му се све поче око њега да окреће и несвестица га обузе, из које |
| виждати.{S} Звиждах, звиждах, док ти се поче да котрља озго са рушевина понека цигла, па камен; |
| мир успаваног села. </p> <p>Маргити се поче да стеже лед око срца, кад опази да нигде у селу н |
| смехну само да је умири.{S} Али му лице поче нагло да бледи и жути.</p> <p>— „Хајдмо одмах у др |
| ником, и док се матер нешто накашљиваше поче да говори:</p> <p>„Лепо ми је у служби вашој; поно |
| ед ниске софе, на којој Рајко лежаше, и поче да говори:</p> <p>„Ево ти опет подигох руке, и очи |
| му уху требаше.{S} Најпосле их удеси, и поче да гуди неописано жалостив један <pb n="52" /> уво |
| та мумлаш!“ па се онда окрете гостима и поче што јасније могаше:</p> <p>„Сви знамо како је гроф |
| тра.{S} Уђе и стаде близу самих врата и поче овако:</p> <p>„Ево сам од како се смркло обишао са |
| ада робиња унела воду у ковачницу и тек поче упорно да одговара Циганину на његову вику, а зачу |
| пут да по мраку не би залутао.{S} А чим поче да свиће он окрену на лево и подаље од колског пут |
| енио?...{S} Хајде баш!...“ И онда Рајко поче лаганим гласом, али онако мало као попевајући уз г |
| т обнесвесну.</p> <p>После поноћи Рајко поче да говори много шта у заносу, час разумљиво, час н |
| јко се побоја да није излудела, кад оно поче да узвикује говором неразумљивим.{S} Али кад поче |
| ас са Голубаном.{S} Таман је бледа зора почела да свиће, а он рече:</p> <quote> <l>„Голубане... |
| есте нека тиха а прилично хладна кишица почела да ромиња.{S} И небо више није било плаво него с |
| онетне визије будућности.</p> <p>Тек је почело да свита а један млад човек дође пред чесму.{S} |
| ме, и како су устукнули тек кад је змај почео да пушта модар пламен.{S} Ето мени кроз који дан |
| ловаше нежно.</p> <p>Пред зору је Рајко почео опет да бунца.{S} Час говори с Краљевићем Марком, |
| то још и пијан, трештен пијан.{S} Хајде почесмо.{S} Накриви капу старац, подбочи се у десни бок |
| ивоту учини да у његовоме имену има као почетак од некакве песме. „Рајко!{S} Боље од твојих реч |
| Узеше се господа маџарска световати.{S} Почеше лепо и полагано, па пођоше све јасније и јасније |
| н гроф Аладар!{S} Дај чардаш!“ И Цигани почеше да удешавају жице.</p> <p>У томе Манда, која дот |
| > више не виде да се заплаче.{S} Али је почешће наређивала да је оставе саму поред мртвог Рајка |
| макоше из сеоских атара, онда се носачи почешће и подуже одмараху.{S} Свитало је кад су стигли |
| а били, и о јунацима који сад већ мирно почиваху под овом или оном каменом белегом.</p> <p>А ка |
| ики забран, који је одмах иза коњушница почињао.{S} Погледа у звездано небо па се пусти у неке |
| зова јутрос!“ рече гласно, тек да нешто почне.</p> <p>Она се сад гласно насмеја.{S} Њен смех за |
| танеш и да спремаш војску.{S} А кад рат почне, онда ћеш ти као војвода Рајко од Расине, да прод |
| даху један у другога, не знајући шта да почну. <pb n="81" /></p> <p>„Госпођо," поче Рајко; „док |
| н ланац, о коме је висио велики један и поширок златан обруч; са обруча се о златним ланцима сп |
| лоча?“ питаше Рајко показујући на један поширок бео камен, на који Маргита већ седе.</p> <p>„Ов |
| сукна, из којега се од рамена спуштаху пошироки рукави од дебела сељачка платна, који се уз до |
| оља носе мртваца.{S} По дивној месечини пошли су све корак по корак напред.{S} Кад већ измакоше |
| знак најближем селу под брдом, да му се пошље један или два поуздана човека.{S} Требали су му д |
| и чим га из далека угледају.{S} Ваља да пошљем испред вас људе који ће дати знак да сте наши! “ |
| се овде збива!{S} Ходите унутра док ја пошљем децу да зовну Мартина!“ И старица је просто увуч |
| и Бог помогне те стигнеш у свој дом, да пошљеш скелеџији паре што му скелу низ воду отиснусмо.{ |
| руку и поведе. „Мартине, преклињем те, пошљи одмах овог часа твога Мишка на коњу у Сегедин, <p |
| ојима у Расину, и старцу на Вујну...{S} Пошљи паре за ону скелу !...“</p> <p>Поћута дуго, па те |
| p>— „Немамо тога овде, госпођо!"</p> <p>Пошљи одмах у Сегедин нека се тамо у српскоме крају пот |
| а.{S} Сахраните ме овде, поред њега.{S} Пошљите кога Србина у рудничке планине старцу Теодосију |
| а у тамницу баце, ил’ у прогон у Анадол пошљу!"</p> <p>„Баш сам ти ја једна несрећна жена!“ нас |
| их престола владичанских: је ли грех да поштен млад човек без икакве непоштене замисли притисне |
| а топла, реци баш на слатка, уста једне поштене младе жене, па ћеш чути шта ће ти казати!“</p> |
| е од твојих речи очи ми твоје казују да поштено мислиш, витешки осећаш и искрено говориш.{S} Ви |
| је турског ропства ослободио и часно и поштено и пуно витешки довео у дом мој, да ме <pb n="22 |
| и је што видиш поштену једну жену поред поштеног једног Србина!{S} Али нећеш куд си наумио! “ < |
| гласићу; „лажеш! криво ти је што видиш поштену једну жену поред поштеног једног Србина!{S} Али |
| обојаваш!{S} А тако ми образа и српског поштења ево сам те узео на душу као свети аманет.{S} Мо |
| ; уздај се у Бога и веруј у моје српско поштење!“</p> <p>Ударише Рајку пламенови у образе.{S} О |
| <p>После свакојаких мука првога дана, и пошто је поломио своје ножеве и исекао своје руке, и ви |
| Не! премилостива госпођо грофице, не ни пошто!{S} Они су сад сви трештени пијани.{S} Пијан је ч |
| дао ни за какве откупе!{S} А шта мислиш пошто бих је могао продати?!“</p> <p>„Шта те ја знам!“ |
| и.{S} Изађе преда ме једна стара жена. „Пошто да ми продаш један од ова два бокора !“ упитах је |
| Од обрвских саставака полазио је један прав нос са прилично широким и покретним ноздрвама.{S} |
| о са брда долазила је једна млада жена, права и вита као јела.{S} На глави јој је небрежљиво, и |
| жбом слабом женскињу, нејакој сирочади, правди и отаџбини.{S} Моја је земља румена од јуначке к |
| од оне чврсте врсте од које се жрвњеви праве.{S} Хладан га зној пробијаше кад помишљаше да је |
| те у те разливала?!...{S} Будало једна, прави би човек с мушким срцем та слатка уста већ до сад |
| е она тако безазлено казала, исправи на прави његов значај.</p> <p>„Што ја волим то је да ти св |
| се био пропио, па кад је пијан онда је прави сотона.{S} Кад не бих хтела да му играм што он пр |
| !“</p> <p>Диже се једна граја, којој се прави значај не могаше да ухвати.{S} Тек сви гости узеш |
| ганин па већ запенуши.{S} Изгледаше као прави нечастиви; избуљио очи па их све у ковитлац окрећ |
| ма ја дођох да те питам: јеси ли ти баш прави мајстор?“ питаше Рајко.</p> <p>— „Како ода шта!“ |
| е милине и у линијама, у којима су тако правилно изведена, и у гипкој покретљивости, којом одго |
| орили!{S} Како ћеш да од њих сад поњаве правимо?!“</p> <p>— „Ако су они били господа, била сам |
| </p> <p>„Што говориш као да си дете!{S} Правиш се само, јер ти је мука да признаш!“ рече му Мар |
| н, а мој стари пријатељ, цар смуковски, право к мени.{S} Кад га Турци и моји сељаци угледаше, а |
| ћу ето да умрем лаганом смрћу не марим, право је!{S} Али што наведох ову јадну жену <pb n="152" |
| орла на штиту, стојаше поснизак један, право и равно пресечен — растов пањ.</p> <p>„Шта ли му |
| устави да рекне:</p> <p>„Што је право, право!{S} Дао си ми ватре ватром од ракије; треба да ти |
| а моја голубице, где си?{S} Дед’ овамо, право и само право! ко је лепши, ја или онај тамо Бенгл |
| поче старац весело; „ко ће као Бог?!{S} Право је рекао псалмопевац Давид: „кто Бог вели, јако Б |
| хо.</p> <p>— „Нису то никакви труди.{S} Право је да те послужим а и мило ми је.{S} Кад будеш у |
| и право повучене обрве, и оно сниско а право чело, којега су мирну строгост и свечану лепоту г |
| не рекав ни речи, него само гледаше га право у очи, као да огледа да ли својим меким кадифеним |
| овијају изнад два црна ока, која свагда право гледају; из њих светао отворен поглед, истина, не |
| из жеравице већ усијане кљеште, па онда право к робињи да је њима за мишицу стегне.</p> <pb n=" |
| смеје се мојој неумешности.{S} Има жена право!{S} Види да сам гејак!“</p> <p>„Смејеш се мојој п |
| х сикиру у руку, једно осје на раме, па право у луг Аћиму!{S} Да му помогнеш кола оправити, нат |
| ех!...{S} Расрди се старац младожења па право на Борчију да га рукама удави. „Нисам ја крив, ми |
| јој дуге трепавице и како су јој обрве право повучене, и како је бела у лицу, и како чудном ми |
| и с Богом остајте!“ </p> <p>И онда оде право у коњушницу да опреми своју сиву ластавицу.</p> < |
| “ викаше Маргита, па сишав с кола приђе право к рундову, који, кад чу њен глас, стаде као да се |
| хтеше да чују што им ја говорим, да је право или да те отму ил’ откупе, ја рекох у себи: „може |
| тини испричам, па ме онда суди и ако је право баци се на ме и каменом!“ рече Рајко узбуђен и он |
| тамо Бенглер-бег?...{S} Ја! тако, то је право, тако се ваља!“ <pb n="207" /></p> <p>Диже се опе |
| се онда устави да рекне:</p> <p>„Што је право, право!{S} Дао си ми ватре ватром од ракије; треб |
| ?!“</p> <p>„Не може да је тако!{S} Није право да ти на твоје женско раме примаш терет, који мој |
| Слушајте њихове заповести.{S} Коме није право, марш са моје земље!“ То је било одмах после Васк |
| и да вама зло какво чине!“</p> <p>„Није право што говориш, госпођо!“ рече Рајко; „ја те наведох |
| а и читава руља самсова испред њих јуре право к мени!....{S} Стадох, скамених се!{S} Шта ћу сад |
| долине, стуб од белога дима подизаше се право у вис, ваља да од какве ватре око које се беху чо |
| н за вас као и многи други наш јунак, и право је да га се сећате! “</p> <p>„Е, мој Рајко, много |
| дифе, и оне дуге трепавице и оне дуге и право повучене обрве, и оно сниско а право чело, којега |
| ме да носи твоје витешко име, онда је и право да ме са свим заборавиш!“</p> <p>„Вала госпођо!“ |
| да око њих.{S} У даљини мало на десно и право пред њима неразговетно <pb n="169" /> се видело к |
| чело не баш високо, и пре посниско, али право и лепо срезано и осењено густом кестењавом косом. |
| S} Него, док не пођем даље, хоћеш ли ми право казати што ћу те питати ? “</p> <p>„Ако нећу теби |
| велике куће!“ рече Рајко.</p> <p>„Терај право у двор!“ викну Маргита кочијашу.</p> <p>Око двори |
| ом прегао на посао.{S} Али га је у брзо право очајавање понело да хвата.{S} Изломио је своја дв |
| це, где си?{S} Дед’ овамо, право и само право! ко је лепши, ја или онај тамо Бенглер-бег?...{S} |
| "197" /> <p>„Право велиш, Рајко; хајдмо право к њему у двор! “</p> <p>У који час то Маргита реч |
| два млада господина са мном, отићи ћемо право Циганину, везаћемо га, њу ћемо одвести па је сакр |
| Рајко загризао своју.</p> <p>„Да делимо право као брат и сестра!" говораше му. „Овде смо као у |
| енком својом, она корачаше господствено право к зачељу.{S} Сви је гости сад гледаху запрепашћен |
| у своју од лица његова, гледаше му опет право у очи, погледима у којима милина, чежња и туга ус |
| као да се скаменио, подиже главу своју право к њеном лицу, њушкаше живо као да усише мирис од |
| зумемо!“ рече Рајко гледајући посланику право у очи; „све ми се чини да овај попа теби само сму |
| да настави:</p> <p>„Оно.... у неку руку право и велиш!{S} Кад изађох љут од твоје господе и ста |
| ња, а нас момчадију посадио би на земљу право испред себе, дохватио гусле, превукао неколико пу |
| своју главу од лица његова; гледаше му право у очи, за неколико тренутака, неисказаном нежношћ |
| .{S} Одјури све на прстима кроз дворану право к мрамору, на коме цар Душан јахаше поносито свог |
| мало на десно и лице јој се сад окрену право ка кубету од дворане.{S} Нешто шапуташе, па се оп |
| SRP18920_C1.7"> <head>7</head> <p>„Одох право к Турцима!“ причаше Циганин даље. „Изађох пред па |
| !{S} Теби је све то тамо свето.{S} Имаш право!{S} Дај ми твоје гуњче.{S} Тако; добро је.{S} И б |
| ориш просто и отворено; што ме не питаш право?" прихвати Рајко живо.</p> <p>— „Слушао си, ваља |
| узи од радости!"</p> <pb n="197" /> <p>„Право велиш, Рајко; хајдмо право к њему у двор! “</p> < |
| д сребра.{S} Јаворове гусле под прстима правог песника одјекнуле би по неком причом, бистре ове |
| ше. <pb n="166" /></p> <p>„У теби нађох правога оца.{S} И сад ето да се растајемо, може бити ни |
| офица Маргита може да заузме, јер јој с правом припада, а то је: место поред свога мужа!“</p> < |
| е од једног зида до другог у сва четири правца, висили су многобројни мањи обручеви од сребра с |
| преко равнице, а по трагу других кола, правцем на исток к једној умци, на врху које има засађе |
| а и испод дрвећа жураше се напред а све правцем уз Мораву.</p> <p>Целим путем до сванућа нису н |
| свите његове.{S} И онда пођоше низ брдо правцем к чесми, па да изађу на пут у варош.</p> </div> |
| ену Рајко пусти погледе своје да лутају правцем к рудничким планинама.{S} Неколике јако светле |
| радске рушевине!{S} Хајдмо сад у другом правцу натраг!"</p> <p>„Нешто ме је страх да идемо у ле |
| ј цар Душан!“ па Маргита показа руком у правцу преко целе дворане к оном коњанику на мрамору. „ |
| фендија!“ одговори Циганин па испаде на праг.</p> <p>— „Питах твоју мајсторицу, јеси ли мајстор |
| двоје изиђоше из ходника, па стадоше на праг, преко кога се у ону округлу дворану силазило, и к |
| } Али пре него што ће са <pb n="103" /> прага у дворану коракнути, Рајко задржа руком Маргиту, |
| е, маџарске и млетачке.</p> <p>Са онога прага, на коме се најпре онако у чуду зауставише, ваљал |
| ре лист, а знам најбоље по томе, што је прадед или чукундед моје старе мајке, један Кемењија, п |
| ти рањен?“ рече Рајко мирно задевајући празан пиштољ за свој кожни пас.</p> <p>— „Еј, мени туж |
| празна, могао си је оставити у хану!{S} Празна чутура — ето баксуз !{S} Ниси ваља <pb n="44" /> |
| очевидном зебњом да се чутура не покаже празна.</p> <p>— „Та има у њој нека пуста калуђерска пр |
| у тако товаран дође.</p> <p>„ Ако ти је празна, могао си је оставити у хану!{S} Празна чутура — |
| ј.{S} Беше ту пуно слугу, који насипаху празне боце и кондире вином, да буду готови да се носе |
| било пуно дечака и момчадије.{S} Сваког празника, — а у нас је, не знам да л’ знаш, пуно празни |
| — а у нас је, не знам да л’ знаш, пуно празника — искупио би нас све, па у поље да се пред њим |
| ести на степенице.</p> <p>Двориште беше празно.{S} Изгледаше као неко пусто разбојиште.{S} Обор |
| страну ковчега на трави лежало је једно празно бело стакленце.{S} У десну руку своју грчевито ј |
| > да дошао на оваки посао са слутњом на празну срећу?“ говораше Циганин са очевидном зебњом да |
| опет пови на осовини.{S} Један сутоњски прамен паде из пећине унутра у мрачни ходник а с њиме и |
| ином но пре, као да хоће да згњечи онај прамен сутона, што је из пећине дрзнуо да завири у ону |
| јко, па узе оцилом кресати у кремен.{S} Прамену варница као да милије бејаше да загледа, и ако |
| нке бију по бедрима, па ситним звекетом прате сваки његов корак.{S} По прсима је притегао џемад |
| е Маргита кроз плач.</p> <p>„Бог нек те прати, и анђели његови нек те чувају!{S} А кад се мене |
| ми је у служби вашој; поносно ми је да пратим ћесарову посаобину.{S} Али вам се молим, светла |
| ио српски.{S} Патер Хијероними, који је пратио посаобину као секретар, преводио је његово казив |
| ључени мир одржати или не.{S} Султан је пратио из свога сараја Хасан-агу Зулуфлију да као чауш- |
| ти у Београд вратиш, јер он даје друге пратиоце.{S} Већ смо о томе говорили и са Хасан-агом.{S |
| честити Хасан Зулуфлија уставио је целу пратњу да топот од копита коњских не прогута ништа од о |
| } Барон Арпад Сент-Кираљи од Галамбоша, праћен неколиким синовима највеће господе маџарске, пут |
| м руву ступи мирно а поносито у дворану праћена Рајком, који у левој руци ношаше своју шубарицу |
| града у Крушевцу, ето ње к мени, на сну праћена још једном женом.{S} Села би поред мене па би м |
| то је: место поред свога мужа!“</p> <p>Праћена Рајком, као сенком својом, она корачаше господс |
| је вихор ветар духнуо па их као плеву и прашину однео!...{S} Знате како је то чудно било.{S} Ја |
| м ни сама знала куда.{S} Гладна, жедна, прашњава, посрћући од умора, стремила сам само даље и д |
| ако млад гинеш.{S} Немам шта ја теби да праштам и опет ћу да кажем: нека ти је просто!{S} А про |
| друга можемо ти и опростити, и ево ти и праштамо.{S} Али што си осрамотио име које носиш, не мо |
| ступњеви ишли целим кругом дворане.{S} Прва два ступња била су запремљена онаквим оловним ковч |
| у пећини нема више никог живог.{S} Тада прва мисао Рајкова беше: "ако су Турци убили старца, па |
| вљег каранфила и мајкине душице Ружа се прва врати. <pb n="227" /></p> <p>„Слатка госпођо, немо |
| да били ту намештени па зарђали, јер се прва два брзо распршташе.{S} Кад Рајко узе намештати и |
| свадби избише?{S} Е, стари наш господар прве године, кад вас Турци одведоше, није знао шта ће о |
| а беше занемила као да се скаменила.{S} Први беше Рајко који силно узбуђен викну: „ама шта је т |
| а се чесма видела, и онда гњевно докопа први камен при руци, те се њиме баци на оно двоје млади |
| оћи ће и човек!{S} И ако онда будем жив први ћу вам казати: устајте, ево дође онај кога чекасмо |
| ји очи од ње.{S} Учини му се да тек сад први пут виде како су јој дуге трепавице и како су јој |
| е се!“ рече им старац.</p> <p>Рајко уђе први, провукав се готово на коленима испод огромне каме |
| е Маргита, па се сва стресе. „Ово ми је први дан среће после тако дуге, дуге, и тако страшне не |
| ним да те не бију ветрови.{S} Него није први пут да ти говориш као да си видовита.{S} Овде је о |
| о псето, мој верни стари Кондоре! ти си први да познаш твоју госпођу!“</p> <p>У том изашла беше |
| Ранио си ме другом стрелом, кад си мој први девојачки занос, чист пламен невине једне љубави, |
| а тако милозвучно, да се младоме човеку први пут у његовоме животу учини да у његовоме имену им |
| ype="group" xml:id="SRP18920_P1"> <head>ПРВИ ДЕО</head> <head>У КРУШЕВЦУ</head> <pb n="2" /> <d |
| ован-чекић, па кушала да ломи стену.{S} Првих дана могла је и да обије по <pb n="150" /> које з |
| рала пробудити, онда бих опет волела да прво што видим буде моја витешка земља, Маџарска, и... |
| жену у уста пољубио, него си дочекао да прво млада жена тебе у уста пољуби...{S} Шта ли сад чек |
| Крушевцу.{S} А за све то нека је хвала прво Богу, а после моме пријатељу смуку, који се одазва |
| у здрављу нахуди.{S} С тога сам и хтела прво да видим тебе и твога Мартина, па да га мало спрем |
| јединствене очи, ваш сладак глас!{S} Та прво сам вас по гласу и познала!{S} Слатка, слатка моја |
| могао да пробијем ову стену страх ме је прво, што бих видео, био би леш његов!{S} Њега су Турци |
| <p>— „Еј, болан Рајко! па да си га убио прво бих ја сада висио на грани, а ви би двоје скапали |
| то за руку и одвуче је и посади на њено прво место.</p> <p>Маргити, која се била за неколико тр |
| 920_C3.7"> <head>7</head> <p>После тога првог и бујног излива суза као да је ових у Маргите са |
| Отрже силним једним напором заклопче са првог акова, загњури руку, подиже је у вис и пусти да м |
| а у камен.</p> <p>После свакојаких мука првога дана, и пошто је поломио своје ножеве и исекао с |
| отоку горких суза мојих.{S} Ранио си ме првом стрелом, кад си ми младој младу и нежну матер отр |
| оме часу, на овом лепом јутру, под овом првом зраком сунчаном, осећам да си витез.{S} Стављам е |
| и даље.{S} Али кад Краљевић Марко осече прву главу Арапину, а она не рече ни речи, нити мрдну п |
| ињицама и ковчезима.{S} Маргита дохвати прву скрињицу од сребрне срме, која јој под руку дође, |
| ој руци! “</p> <p>Рајко за тим сврати у прву од оних споредних сувота,те из једног ковчега изва |
| наћи!{S} По сну, који сам ноћас снила, пре ће бити да ћемо... или боље да кажем <hi>да ћу ја < |
| је овај Циганин, по имену Бекри-Бекир, пре неку годину у Маџарској заробио.{S} Дај да се даље |
| е. „Ух, пре нека ме и самсови растргну, пре нека умрем сваком другом смрћу, само да ме гадна је |
| че Маргита па се сва као стресаше. „Ух, пре нека ме и самсови растргну, пре нека умрем сваком д |
| чекај један часак!...{S} Ниси ли ти... пре неки дан... прошао овуда у свити маџарске господе ? |
| кај молим те!{S} Ко зна шта је тамо!{S} Пре него што одбијеш и тај трећи катанац, одви мало врх |
| едног надзорника имања, који је ваља да пре својих педесет година умр’о и наредио да га овде са |
| онесе благослов за венчавање.{S} Тек је пре десетак дана стигао овамо и један и други, па преда |
| елимо подједнако.{S} Ко се од нас двоје пре у гроб сломије, сломиће се пре не због неправде сво |
| ас двоје пре у гроб сломије, сломиће се пре не због неправде свога друга, него због неправде ко |
| шубаре видело се чело не баш високо, и пре посниско, али право и лепо срезано и осењено густом |
| уз једно брдо.{S} Кад изађоше на врх, и пре него ће ући у густу једну шуму растову, зачуше како |
| мо шта је све то!“ рече Маргита.{S} Али пре него што ће са <pb n="103" /> прага у дворану корак |
| ави него озбиљне и хладне мисли.{S} Али пре но што је сагледао Мораву с ову страну Ниша, Рајко |
| целу ноћ.{S} Онаквог весеља не видех ни пре ни после.{S} И није слутило на добро.{S} А кад дове |
| да ју је Бекри-Бекир, — који је се тек пре четири године потурчио, дошав и сам од некуда из Ма |
| {S} Та мачевима би се секли, ко ће само пре да ми дода плашт свој! “ „И веруј, би се секли!{S} |
| човек.{S} Узео је да пије много више но пре, постао је љут и прек.{S} Један пут на некаквом вес |
| ете и паде на земљу са већом силином но пре, као да хоће да згњечи онај прамен сутона, што је и |
| о го као прст, па син навалио да се што пре и одене и огреје. „Јеси ли ти онај светац о коме лу |
| ред оним вратима, маше руком да јој што пре дође; па кад јој се примаче, она му живо шапутом ка |
| кама и метну је себи на колено.</p> <p>„Пре четири године бејах свирач у Сегедину у Маџарској, |
| о рече, узе чутуру о једно раме, сиџаде пребаци преко другог, па полагано изађе.</p> <p>Млад ме |
| лече пред ковчег Рајков и како обе руке пребаци преко њега, као да га хоће да загрли.</p> <p>Са |
| чи до најближег сребрног престола, брзо пребаци митру са њега на престо до њега, и онда ту клон |
| оју руку на раме Маргитино, која, онако пребачена преко ковчега Рајкова, не мрдну.</p> <p>Ружа |
| ху бачене две круне, <pb n="113" /> два пребијена мача и два поломљена буздована.{S} Прилике ов |
| <pb n="196" /> <p>Маргита се, сва бледа пребледа, само љуљала то на десно то на лево, док је Ру |
| е лице само сунцем преплануло било, сад пребледе као крпа.{S} Она танка кошуљица на грудима зат |
| и да пљескају.{S} А млада невеста, сва пребледела, <pb n="49" /> дркће, ломи прсте, савија рук |
| роф тресну своју наслоњачу о под, па је превали, и онда — удари песницом Маргиту у лево плеће, |
| {S} Гледај па хватај пут.{S} По ноћи је превалило.{S} Јевросима ти је спремила у бисаге нешто р |
| плот јака.{S} Тек опет жао ми је што се преварих!“</p> <p>Сад Рајку ударише пламенови у образе; |
| </p> <p>Доиста се ово господи маџарској преведе.{S} Млађи од њих узеше гласно усклицавати, а дв |
| ними, и насмејаше се сва господа кад им преведе Рајкове речи.{S} Па онда ће патер прихватити: „ |
| е минемо!“ говораше Хасан.</p> <p>Рајко преведе на српски што чаушбаша рече, те цела свита пође |
| ће стари посланик рећи нешто што патер преведе Рајку овако :</p> <p>„Његова блиставост узвишен |
| ј!“</p> <p>— „Хоћу, само ти све лепо да преведеш!{S} Видиш, ова се кула види чак из задужбине ц |
| носи сребрн талир, да одмах дође да нас превезе! “</p> <p>Сељаче није никада видело толико благ |
| хач а и коњ му добар!“ Патер Хијероними превео <pb n="22" /> би чаушбаши на српски што старац р |
| <p>Трајало је мало подуже док је патер превео све оно што Рајко рече.{S} Много му сметаше што |
| у сад да отпашем младога витеза и да му превијем рану.“</p> <p>Маргита и Ружа изађоше у предвор |
| руже, па му онда њима полагано и нежно превлачаше чело и трепавице.</p> <p>„О Мартине, зар нем |
| {S} Узе опет да му чело и очне поклопце превлачи мирисним прстима својим.{S} Очи јој се напуниш |
| ер малко нестрпљиво, па не хте то ни да преводи.{S} Али га старац посланик запита шта Рајко реч |
| који је пратио посаобину као секретар, преводио је његово казивање маџарској господи.</p> <p>О |
| <p>„Пресветли господин вели,“ узе патер преводити; „паметно си синко учинио што си то патеру по |
| те и опростите ми!“</p> <p>Док то патер превођаше Рајко виде да на ћилиму, на коме стари послан |
| цта од руже.{S} Дође и Ружа с убрусима, превојима и пуно некаквих меких тканина.</p> <p>„Не бри |
| јко метну своју шубару под лево пазухо, преврети се по неколико пута, склопи руке на оружје у с |
| црном свиленом гајтану бејаше о врату; преврети се три пута, пољуби је и онда је десном руком |
| {S} Стегни њиме главу да ти се мозак не преврне.{S} Не знаш ти какав се чардаш овде игра!{S} Ха |
| се онда молити Богу, нека ми бар памет преврне, те да у лудилу и не знам ништа и не осећам ниш |
| стари тако тешко згрешили те овако љуто преврну земљу ову?!“</p> <p>Танка сива маглица ранога ј |
| готово збиљски у бризи, да јој се памет преврнула није.</p> <p>Рајко сад трљаше очи, уштину се |
| стотине кандила хватао у се, као какав преврнути пехар од углађенога сребра, па је онда спушта |
| х на длан.</p> <p>Циганин их загледаше, преврташе их, све један по један, узе их тобож мерити н |
| а као да за неки тренутак <pb n="13" /> преврташе по своме сећању. „Гроф Аладар од Нађ-Бање бић |
| н златан цекин, метну га себи на длан и преврташе га то на једну то на другу страну.</p> <p>„Хв |
| емљу право испред себе, дохватио гусле, превукао неколико пута, па <pb n="128" /> онда јасним г |
| ек и кошуљу за мали чардаш!“ Па Циганин превуче гудалом по струнама.</p> <p>„Нећу ти ја ноћас п |
| </head> <p>Рајко је с великом вредноћом прегао на посао.{S} Али га је у брзо право очајавање по |
| ок он тако још збораше, Маргита се беше прегла над најближим буретом, виде да на ланцету нема ч |
| ађоше једно парче погаче, једну или две прегршти ораха и три четири јабуке.{S} Прихватише се св |
| аса!“</p> <p>„Уби ме, сеци ме, пеци ме! пред тим крштеним човеком нећу ти поиграти ни мали а јо |
| елу.{S} У два велика гвоздена светњака, пред иконостасом, гореле су две велике жуте воштанице.{ |
| о!{S} Нека је хвала Богу који нас, ето, пред твој двор срећно доведе!“</p> <p>— "О, још немој о |
| илазило, и кад погледаше <pb n="102" /> пред собом, обадвоје се уставише и занемеше од чуда.</p |
| орах, а они други као јаја голубија.{S} Пред круном беше положен унакрст <pb n="109" /> царски |
| ила је Дунавом повелика једна шајка.{S} Пред крманошем седела је једна млада жена у црни тешки |
| де и онде по која сиротињска чатрља.{S} Пред једном, која је стајала за себе и подалеко од друг |
| већ сиђе к чесми, стаде и окрете се.{S} Пред чатрљом Циганиновом стајала је као кип робиња њего |
| гореле су две велике жуте воштанице.{S} Пред иконама Исуса и Богородице горело је уље у великим |
| са златном митром и златном штаком.{S} Пред самим тим престолом, и управо на средини између ње |
| добара грофових са својом породицом.{S} Пред том кућом кочијаш заустави своје коње.</p> <p>Једа |
| , замишљен ставши између она два лава а пред самим пањем.</p> <p>Маргита се најпре дохвати руко |
| мо нека нечиста авет, нека се расточава пред вашом силом, и нека се чисти са нашега пута!“</p> |
| Баба онда узме грофа за руку, одведе га пред неки као долап у зиду од кухиње, који кад отвори р |
| а к теби више никад не подигнем очи, да пред тобом никад више не приклоним колено своје, и да с |
| узе да ме усијаним клештима наморава да пред Турцима играм.... ех, не могу вам од зазора ни каз |
| авио и живот и смрт.{S} Знао је само да пред њим стоји Маргита, и да га својим лепим очима кроз |
| } А ја ћу ено тамо поред оног оклопника пред царем Душаном.{S} Лећи ћу да се одморим, али заспа |
| онај танки сутон застираше брда и поља пред њима и свуда око њих.{S} У даљини мало на десно и |
| само очајање дати може, паде на колена пред старим послаником и кроз горко јецање, а са грчеви |
| ави свећу на сто, а сама паде на колена пред Маргитом; узе јој опет љубити руке по стотину пута |
| p> <p>И старац се онда спусти на колена пред један у стени грубо урезани крст и шапуташе још не |
| стало да куца.{S} Кад то рекоше Маргита пред њима и пред свима својим млађима паде на Рајкова п |
| ло би то и грехота пред Богом и срамота пред људма!{S} Ово је овако доста за нашу потребу!“</p> |
| {S} Не може то.{S} Било би то и грехота пред Богом и срамота пред људма!{S} Ово је овако доста |
| рошеве, те све један по један на сиџаде пред санџак-бега. „Аман, беже, поклони нам га!“ — „Јок, |
| тра у мрак.</p> <p>Кад их старац доведе пред тај отвор, дубоко узбуђен и сав блед, подиже у вис |
| о.{S} Начиниће гунгулу и убиће вас онде пред ногама господаревим! “</p> <p>„Па шта да чиним ?!“ |
| се господа у Нишу мало поодморе, изађе пред њих да се е њима опрости.</p> <p>На путу до Крушев |
| , погледаше све иконе редом док не дође пред велику икону на којој Богородица држаше малог Исус |
| почело да свита а један млад човек дође пред чесму.{S} Скиде шубару, прекрсти се и узе живо да |
| лав, сав уздрхтан од трепета, као да је пред страшном једном светињом, пригну главу и... пољуби |
| омекшати.{S} Подиже је са колена, па је пред свима нама пољуби и само рече : „голубице моја, те |
| е.</p> <p>Красни овај младић корачао је пред самим ћесаревим послаником, овда и онда зауставио |
| беше то ни Циганка ни Туркиња, и ако је пред Циганиновом чатрљом седела, и по турски у жутим ша |
| а шпијуни турски не вребају.{S} Било је пред подне кад нас овде затвори.{S} По свој прилици чек |
| ка млади пар путника.</p> <p>„Ето то је пред нама Нађ-Бања!“ рече Маргита Рајку, показујући му |
| месо усијаним клештима.{S} Пекао си ме пред Халил-бегом па сам зажмурила; али ноћас да умрем а |
| ицом извезени беху; однесе га и простре пред мрамором на коме стари деспот Ђурађ слушаше шта му |
| а — искупио би нас све, па у поље да се пред њим бацамо камена с рамена, да се надскакујемо, на |
| } Стадоше му очи на младој жени која се пред ногама <pb n="12" /> старчевим! савијаше, целиваше |
| /p> <p>Рајко скиде шубарицу, поклони се пред старим послаником, и док се матер нешто накашљиваш |
| Он се диже, скиде шубарицу и поклони се пред Маргитом и рече јој узбуђеним гласом, али топло и |
| о око огњишта, изведе Марка на среду те пред свима: „прошао си данас поред човека, коме се деси |
| бљаху из очију.{S} Видеше је како клече пред ковчег Рајков и како обе руке пребаци преко њега, |
| од растовине и онда њих двоје угледаше пред собом једну малу а прилично осветљену капелу.{S} У |
| чина.{S} Све оно блато око њега блеђаше пред њеном лепотом, и мало по мало па као да га нестаде |
| га.{S} Беше крочила у десно, те стојаше пред трећом једном сликом, која беше намештена лево од |
| онда сутра <pb n="155" /> дан изведоше пред санџак-бега.{S} Некакав новајлија, дошао го као пр |
| то угаси.{S} Похиташе брже па се нађоше пред једним кандилом, које изнад једних сниских растови |
| а.{S} Кад то рекоше Маргита пред њима и пред свима својим млађима паде на Рајкова прса и плакаш |
| ра, те мраморна чесма поче да му изводи пред очи свакојака привиђања.</p> <p>„Некада су,“ говор |
| е се њиме баци на оно двоје младих људи пред чесмом.</p> <p>Млада се жена промени у лицу па жур |
| ми у овоме часу веран пријатељ!{S} Пођи пред нама, одведи нас у дворану где је гроф, отвори вра |
| > <head>6</head> <p>Још су дуго стојали пред оном стеном што их од пећине растављаше.{S} Дуго с |
| ати, готово онако исто као оно у капели пред иконом Мајке Божје.</p> <p>Рајко се побоја да није |
| сан, или машта, или је ово све у истини пред нама јава!“</p> <p>— „Хајде да сиђемо да разгледам |
| онда се склони на лево и дубоко поклони пред Маргитом, која у њеном турском руву ступи мирно а |
| јој приђоше ближе, опазе да ватра гори пред једном пећином, у стени под самим некадашњим градо |
| а запевам!“</p> <p>— „Како ћеш запевати пред лицем краљевских јелчија а царевих гостију?“ рекао |
| ас ни мој врат а камо ли груди обнажити пред тим момком тамо, па ти слободно кидај с мене месо |
| онако узбуђен и онако поносито стојећи пред оном младом и лепом женом.</p> <p>„Како ти беше им |
| ећи то је да нисам светац, него грешник пред Богом!“ Ове би се још лепо свршило, али ето их мој |
| и и блистам се од радости и тако ступам пред олтар једне велике цркве.{S} Ту пред олтаром погле |
| ад смрт по мене дође, наћи ће ме да сам пред ногама нашег цара, — близу тебе, госпођо моја, јад |
| а, само да тако заједном с тобом изађем пред нашега доброг оца на Вујну!“</p> <p>Маргита говора |
| {S} Бранићу вас па да погинем.{S} Волим пред ногама моје племените и добре госпође погинути, не |
| жим опет милост твоју!{S} Ево ме клечим пред тобом, ево ме дижем очи к теби; кроз сузе моје срц |
| је лежала је Маргита на покровцу једном пред пећином, а поред ње се беху посадили на маховинаст |
| у Маргита, која бејаше остала са свећом пред оним вратима, маше руком да јој што пре дође; па к |
| земље јунацима, даже царевима, које он пред Сараценима сараценске главе сећи пушта, ако строго |
| чег, који је покривен црном чохом лежао пред њом.</p> <p>Шајку скрену к српској обали далеко од |
| њих.{S} У даљини мало на десно и право пред њима неразговетно <pb n="169" /> се видело као јед |
| ме његово.{S} Обадвоје стојаху позадуго пред стеном, која их раздвајаше од пећине и ослушкиваху |
| га истога дана позно у ноћ ето га Рајко пред врата од Бекри-Бекирове ковачнице.{S} Обесио о дес |
| пећине.</p> <p>Старац изашао беше мало пред пећину, али се одмах врати.</p> <p>„Примичу се ско |
| ку се за неколико тренутака било смркло пред очима, као да га је неко буздованом у главу ударио |
| у цев шибаше из чесме у каменито корито пред њом.{S} Извади из недара танки убрус, обриса њиме |
| кидана само прштањем онога кандиоца што пред вратима издисаше.</p> <p>Њих двоје уђоше ћутећки у |
| м по струнама.</p> <p>„Нећу ти ја ноћас пред тим младим човеком скинути ни јелек, а камо ли кош |
| Па онда опет настави:</p> <p>"Један пут пред вече ето ти нашег Краљевића Марка из планине, па к |
| е мале и велике чутуре.{S} Све то метну пред њу и око ње и наваљиваше на њу да се прихвати.{S} |
| ам пред олтар једне велике цркве.{S} Ту пред олтаром погледам ко ми је младожења, кад оно није |
| Турцима!“ причаше Циганин даље. „Изађох пред пашу, повиках: „Алах-ил-Алах Мухамед ресулах! “ по |
| gap unit="graphic" /> <head>1</head> <p>Пред вече једнога лепога летњега дана године 1699 прола |
| из сузних очију миловаше нежно.</p> <p>Пред зору је Рајко почео опет да бунца.{S} Час говори с |
| ијан младожења ни да чује !{S} Она паде преда њ на колена, склопи руке, па кроз сузе мољаше за |
| дној малој сиротињској кућици.{S} Изађе преда ме једна стара жена. „Пошто да ми продаш један од |
| {S} Ћуташе и гледаше озбиљно и невесело преда се; бејаше мало побледела а углови од усана грчев |
| , али је хвала Богу сад опет све светло преда мном.{S} Не бој се; ево моје руке!“</p> <p>У мрак |
| ео у дом мој, да ме <pb n="228" /> њему преда.{S} Од Рајка чистијег и племенитијег срца није би |
| плавосивих дивљих голубица, што падаху преда њ на пут само да опет прну у вис, те да се зрак п |
| раговољце, нека их наоружа и нека ти их преда да с њима једнога дана у Србију пођеш.{S} Неће пр |
| подигох руке, и очи, и срце, ево падох преда те на колена.{S} Била сам у бунту <pb n="216" /> |
| може тако!...{S} Ако се не мислиш жива предавати, онда... ево ти мој мали пињал; оштар је као |
| вим спасти може, а друкчије ил’ се ваља предавати, или — мрети!"</p> <p>Овај мирни говор поврат |
| Слатка госпођо, немојте се толикој тузи предавати!{S} Ево вам цвећа!“ рече нежно и жалостивно с |
| дић жели да се оних његових шест талира предаду њему — патеру, — да их он подели сиротињи за зд |
| блага, него да га с благословом његовим предаду, недирнуто, ономе ко ослободи Шумадију, те да и |
| ћу да ти кажем : отпрати је у завичај, предај је у руке њеном мужу; нека види да њена чистота |
| сови вуку у јазбину оне црне звери?!{S} Предај се мојим бистрим таласима, пусти нека те загрле, |
| ваља мрети, — јер ја се Турцима жива не предајем! “ рече Маргита.{S} Усправила се, подигла глав |
| к дана стигао овамо и један и други, па предали та писмена патеру Амброзијусу.{S} Каже мени мој |
| тидети.{S} Сад ћу се двојином журити да предам госпођу њеном мужу, и тројином хитати да се теби |
| мењујем, и ето какав ти аманет желим да предам.{S} Да си ми по сто пута рођени син, веће ти доб |
| молила, у тебе уздала и тебе љубила.{S} Предао си младост моју старцу једном.{S} Нисам ни на то |
| да одем да га питам за које би је паре предао вама да је поведете као слободну?{S} Циганина не |
| р отргао, а мене хладној туђинској нези предао.{S} Ранио си ме другом стрелом, кад си мој први |
| ће те изнети на песак земље маџарске, и предаће те твоме роду и твом завичају!““ <pb n="80" />< |
| ану смрт своју, ако им се жива нећеш да предаш!"</p> <p>Маргита, која је мало час села на земљу |
| да га ти дочекаш, па да му ти ово благо предаш.{S} Ето, какву <pb n="165" /> ти службу намењује |
| рану.“</p> <p>Маргита и Ружа изађоше у предворје.</p> <p>„Боље је ходите амо на степенице да д |
| а златна лава беху се пропела у вис, па предњим шапама држаху један дугуљасти штит онако полошк |
| вала теби, наш велики Боже!{S} Госпођо, предобра и премила наша госпођо грофице!{S} Дајте милос |
| вест, али се на средини степенице опет предомисли, те се у бесном трку врати к Маргити.{S} Ова |
| јој поврати ибрик.{S} Требало је сад да пређе на ствар због које је на њу и чекао, али некако н |
| мишља шта ли би му стриц рекао, па онда пређе да се пита: а шта ли би на то рекли Бан Страхиња |
| е младић па се подиже са онога камена и пређе те се заклони за чесму.</p> <p>Озго са брда долаз |
| коње, дај коње!{S} Кола, кола овамо!{S} Прежи коње!“ викаху, па сви јуриш к шталама.{S} А сељац |
| клони нам га!“ — „Јок, валах!“ рече бег презриво, па уста те ногом одгурну оне грошеве. „Носите |
| пије много више но пре, постао је љут и прек.{S} Један пут на некаквом весељу угледа једну Цига |
| д њих.{S} Владала је нека света тишина, прекидана само прштањем онога кандиоца што пред вратима |
| , и да је заспала.{S} Не хтеде се одмах прекидати да је наглим прекидом не би разбудио, него св |
| певаше тужну и слатку неку песму, и не прекидаше је ни једним дахом, баш као да је хтео да се |
| све десило од како се растадоше, па се прекидаше само да их понуди гутљајем неког јаког црног |
| <p>„Како јадна да се завадиш с Богом?!“ прекиде је старац запрепашћен. <pb n="78" /></p> <p>— „ |
| као с неба...“</p> <p>— „Није с неба!“ прекиде га Манда љутито; пала међу нас из ноћи као из ц |
| ло, врло подозрив!</p> <p>„Преподобни!“ прекиде га барон Арпад гласом као да пуку командира; „м |
| оздених врата!“</p> <p>„Па то ће бити,“ прекиде га Маргита, „она змијурина коју Рајко хтеде да |
| м беше онај поглед на околину.{S} Рајко прекиде њихов разговор, дотакнув патера руком и рекав:< |
| е хтеде се одмах прекидати да је наглим прекидом не би разбудио, него све лакше и лакше казиваш |
| ковчег Рајков у Србију.{S} Па онда иди преким путем у Београд и извади од турске власти допуст |
| Манда на њене очи учини <pb n="208" /> прекипе.{S} Она дохвати девојку за обе руке, па је прос |
| мрти бојала?{S} Зар је ниси толико пута преклињала да ти дође па да те избави?{S} Зар да те сам |
| бејасмо доле на капији, на којој царица преклињаше свих девет Југовића редом, да јој бар један |
| овог витеза!“ шапатом <pb n="215" /> је преклињаше Маргита, те Ружа одмах отиде у један кут од |
| па га узе под руку и поведе. „Мартине, преклињем те, пошљи одмах овог часа твога Мишка на коњу |
| изиђоше из ходника, па стадоше на праг, преко кога се у ону округлу дворану силазило, и кад пог |
| а раме Маргитино, која, онако пребачена преко ковчега Рајкова, не мрдну.</p> <p>Ружа се сагну д |
| и се понео чак отуда са сињега мора, па преко снежног <pb n="20" /> Дурмитора пао у четинарске |
| ње.{S} Управо и нема пута, него се тера преко равнице, а по трагу других кола, правцем на исток |
| , само ако нас пустиш да се гдегод овде преко ноћ склонимо!"</p> <p>— „У добри час да Бог да!“ |
| ћу да те пробудим!“</p> <p>— „Па то је преко света!{S} Гледај само где ти је далеко твој цар Д |
| им палисадима.{S} Улазило се у двориште преко једног дрвеног моста, који се на ланцима могао пр |
| <pb n="15" /> Рајко закуца на вратима и преко патера запита: би ли стари господин допустио да м |
| о у чуду зауставише, ваљало је силазити преко четири врло широка мраморна ступња, па да се сиђе |
| узе чутуру о једно раме, сиџаде пребаци преко другог, па полагано изађе.</p> <p>Млад месец се с |
| д ковчег Рајков и како обе руке пребаци преко њега, као да га хоће да загрли.</p> <p>Са једном |
| амо у дно пећине, па кад видиш да Турци преко мене мртва к теби скачу, ради како ти Бог кроз то |
| је мојим каницама за себе и онда бегај преко границе.{S} Ето је од тога доба моја робиња!“</p> |
| ргита је лежала и главом и једном руком преко наслона од сребрног престола.{S} Била је бела у л |
| вампира, ето авети!“ па онда све један преко другог!{S} О, сачувај ме Боже, остарела сам а ова |
| оше ми неке љуте арамије.{S} Одјездисмо преко границе, и ударисмо ноћу на двор Нађ-Бању.{S} Ста |
| ораше сам у себи.</p> <p>Отиде полагано преко пространог дворишта од караван-сераја и кроз разг |
| џадету хаљина за тебе.{S} Навуци све то преко твога рува, па да у име божје полазимо!“</p> <p>П |
| .{S} Седи ту спроћу мене на том ковчегу преко пута па ми причај што.{S} Не; чекај!{S} Хтела сам |
| а десно.</p> <p>Гроф се спотаче, посрну преко своје оборене столице, и паде.{S} Диже се страшна |
| ушан!“ па Маргита показа руком у правцу преко целе дворане к оном коњанику на мрамору. „И онда, |
| то Мусломанин ?! “ питаше га Рајко као прекоревајући га.</p> <p>„Море, кабули ти то човече!{S} |
| њу крстови и у златном покову еванђеља, прекрсти се трп пута побожно и шапатом рече: „о часни к |
| у мишицу једну, па другу, скиде шубару, прекрсти се, провуче прсте кроз косу један пут и други |
| човек дође пред чесму.{S} Скиде шубару, прекрсти се и узе живо да умива лице своје бистром хлад |
| " узе старац гласно да виче Бога, па се прекрсти неколико пута; „о, Господе, који си и милостив |
| “</p> <p>Рајко се у мраку три пута беше прекрстио, и одмах дође к себи.{S} Сад га гану њен жало |
| ластавица!{S} А кад ја остах сам, ја се прекрстих, рекох: „слава теби, Боже мој, слава теби! “ |
| падаше овамо под земљу, па целу дворану прекршташе са два велика крста од сунчаних зракова.</p> |
| нима, Богу молила, Маргита немирно, а с прекрштеним рукама, корачаше по соби.{S} Беше се пустил |
| великомоћна и сјајна господо, јемчи, да преласни и бујни јуноша, дрскост којега толико изненађу |
| западу.</p> <p>„Виде ли ону звезду што прелете небо?“ питаше је Рајко неким радосним трепетом |
| </p> <p>Него ово двоје младих људи само прелетеше погледима ове столове, па се окренуше к среди |
| p> <p>Мало после па једна сјајна звезда прелети небо, као да јури к младом месецу на западу.</p |
| м таласима, који се као крило гавраново преливаху у тамноплаве одјеке.{S} На обнаженом повисоко |
| п, да га доведу да очита молитву и гроб прелије.{S} Па онда рече Ружи, Мартину и свима својим м |
| /p> <p>Сахранише их једно поред другог; прелише им гробове сузама и оставише их да на њима пољс |
| дао, баш вама, који сте <pb n="191" /> према сваком тако пуни доброте и милости!{S} Тек, шта ј |
| у једну велику собу, у којој је уз зид према прозорима била једна по сниска а велика постеља с |
| ља Циганка у љубичастој кадифи и подиже према Мартину стегнуту песницу.</p> <p>„Овде, господо," |
| ="170" /></p> <p>Па онда пружи обе руке према оној даљној даљини, узе говорити нешто маџарски с |
| опет ослушкиваше.{S} Па се онда окрете према старцу и Рајку, бледа као крпа, отворила уста, ра |
| бег?!“ рече пијани старац, па се окрете према Рајку и гледаше га за неколико тренутака.</p> <p> |
| а чистог срца и знак своје чисте љубави према теби!“</p> <p>Па онда му приђе к лицу и пољуби га |
| са слободом и поверљивошћу сестринском према брату своме, наслони своју главу на његову мишицу |
| ању суши.{S} Он сам седе на један камен према чесми и пусти се у мисли.{S} Није имао гусле нити |
| уј шта си ти?!“</p> <p>Она окрете главу према њима па рече са свим мирно:</p> <p>„Ја сам Маргит |
| та је ово?“ запита Маргита, пружив руку према трећој прилици.</p> <p>Један висок леп старац, са |
| аке, махаше њима <pb n="10" /> у висину према кули, као да су угледали сен царице Милице, па је |
| <p>А кад маџарска господа наступише баш према њој, она са вриском, који срце параше, јурну к њи |
| ја, додаде воду. <pb n="192" /></p> <p>„Према мени Бог никада није био добар.{S} Он мене гони о |
| наш велики Боже!{S} Госпођо, предобра и премила наша госпођо грофице!{S} Дајте милостиву руку с |
| Нађ-Бање!“ <pb n="198" /></p> <p>— Не! премилостива госпођо грофице, не ни пошто!{S} Они су са |
| викну:</p> <p>„Њено високоблагородије, премилостива госпођа, грофица Маргита од Нађ-Бање!“</p> |
| на све ово?!“</p> <p>И онда би узео да премишља шта ли би му стриц рекао, па онда пређе да се |
| а начини кавгу па је срдит, и без сумње премишља <pb n="26" /> и снује нове згоде.{S} Уђоше у Н |
| обојах се нећете ни доћи и ево чак узех премишљати да ниси погинуо!{S} Гледај па хватај пут.{S} |
| <p>„Еј, злосрећнице!" зајеча Рајко сав пренеражен. „Да га ниси заклала?!“</p> <p>— „Хтедох!“ р |
| кмо ли да тако и радиш!“ рече Рајко сав пренеражен. „Комшија, тебе канда хвата ракија? “</p> <p |
| вицу.</p> <p>„Шта рече?!“ питаше га сва пренеражена.</p> <p>— „Не знам ти ја казати где су сада |
| се гроф жени?!“ викну она гњевно и сва пренеражена, па онда паде натраг на ону клупу.</p> <p>— |
| није.</p> <p>Старац и Рајко остадоше да преноће поред оне ватрице испред пећине.{S} Рајко је ис |
| {S} А док је он тако спремао за Маргиту преноћиште, брижљивошћу једне мајке и умешношћу једне т |
| а окреће и несвестица га обузе, из које прену тек кад зајеча јасан глас старчев: „О децо, јесте |
| адог човека.</p> <p>„Чекај!“ викну она, пренув из мисли, и подиже обе руке у вис као да заустав |
| оје теркије.{S} Имам у њима нешто чисте преобуке па рекох: могу у мајстора дуго остати, а неко |
| своју!“</p> <p>„ Али... молим те... не препадај се!{S} Више ме боли што те видим да си се преп |
| и мој Рајко?!“</p> <p>„Па немој се тако препадати!{S} Неће ми ваља да ништа бити.{S} Не бој се! |
| мене разумела!"</p> <p>Још се више Ружа препаде сутра дан.{S} Стигао беше извештај од Мартина, |
| речи Рајку срце бурно закуца.{S} Он се препаде од самога себе.{S} Трже десну руку своју из дес |
| а сукна на глави.</p> <p>Рајко се чисто препаде па устави ластавицу, а руком показа Маргити на |
| !{S} Више ме боли што те видим да си се препала него ова рана.{S} Не бој се!...{S} Неће ни бити |
| ни гласић у њему, од кога се већ једном препао био, поче да шапуће: <pb n="134" /></p> <p>„Благ |
| за друга кроз живот ?{S} А он, на моју препаст, гласно викну: нећу!{S} Тек се иза нас продра м |
| атио хиљадити део онога што сам ја овде препатила, та клао би га зубма а не ножем!“</p> <p>— „М |
| p>— „Та има у њој нека пуста калуђерска препеченица.{S} Кад је искамџих од калуђера рекоше ми: |
| а и танкострука, с лепим лицем од сунца препланулим и са очима од којих би сунце преплануло, и |
| репланулим и са очима од којих би сунце преплануло, и овај красан млад човек, којега невиност и |
| <p>Млада жена, које је лице само сунцем преплануло било, сад пребледе као крпа.{S} Она танка ко |
| то мало дужу но ширу коцку, и кроз мрку препланулост од сунца на образима његовим лако пробијаш |
| ужио ма чим, ево си ми богато платила и преплатила твојом господском беседом!“</p> <p>Па кад се |
| онесе нов талас од лавежи паса, она као преплашена срна утече у пустињакову пећину.</p> <p>Рајк |
| „Не, не, не!{S} Никако!“ викаше Маргита преплашено, па узе вући Рајка за рукав од гуњца. »Можеш |
| лост.{S} Али се побоја да се Маргита не преплаши кад се са молитве дигне, па њега не види.{S} С |
| вај јуноша врло, врло подозрив!</p> <p>„Преподобни!“ прекиде га барон Арпад гласом као да пуку |
| } А прости ти мени што ће младост твоју прерани гроб у овој гори да покрива!"</p> <p>И онда му |
| и и са Хасан-агом.{S} И ево ти вели мој пресветли господин десет талира: четири за четири дана |
| пски: „напред! напред! напред!“</p> <p>„Пресветли господин вели,“ узе патер преводити; „паметно |
| ојој руци! могла бих ти грло овим ножем пресећи, али нећу нож да поганим.{S} Пих, скоте један! |
| вима не може ништа, Рајко се присети те пресече једно копље испод самог оштрица, тек колико да |
| утом жица стаде чардаш као да је сабљом пресечен.{S} Осу се лупање песницама о сто и усклицавањ |
| , стојаше поснизак један, право и равно пресечен — растов пањ.</p> <p>„Шта ли му је ово сад?!{S |
| чохе опточене црним гајтаном; носио је пресне опанке и чарапе високе скоро до колена, а лепо у |
| жубор престати.</p> <p>Па дође нас кад престаде.{S} Изгуби се и последње неразговетно одјекива |
| из Сегедина и нађоше да је у Рајка срце престало да куца.{S} Кад то рекоше Маргита пред њима и |
| у у тешким мислима.{S} Кад би он уморен престао да куца и спустио руке, она би му из њих извила |
| слушкиваше да ли ће и кад ће онај жубор престати.</p> <p>Па дође нас кад престаде.{S} Изгуби се |
| престола, брзо пребаци митру са њега на престо до њега, и онда ту клону, као да је неко ножем у |
| који је са рамена онога старца падао на престо.{S} Један је младић склопио своје руке на десном |
| осмају, на оном изданку, где има змајев престо.{S} Спреми све што треба и чекај нас на обали ви |
| го само лишће од жирородног грма; његов престо <pb n="164" /> није ни од сребра ни од злата, не |
| и поред сваке митре беше прислоњена уз престо по једна владичанска штака, понека од седефа а п |
| его ходи да се испнемо на тај змајевски престо, да видиш нешто што ће ти милије бити!“</p> <p>П |
| ебрног орла помислих: ето, то је царски престо !{S} А оно се ево престо разглавио у кукове свој |
| х би се склопио био велики један царски престо.{S} А овако изгледаше то као неки разглављени и |
| разглављени и у делове своје растурени престо.{S} Што је Рајка највише зачудило, беше што по с |
| да <pb n="168" /> ми као да је мраморни престо цара змајског, и на овој простирци од зелене кад |
| брних престола стојао је један позлаћен престо са златном митром и златном штаком.{S} Пред сами |
| , то је царски престо !{S} А оно се ево престо разглавио у кукове своје и расточио као буре кад |
| и сребрних орлова, између пустог једног престола и једног деспотовића, који уз гусле гуди.{S} Ј |
| уком на оно што се иза овог растављеног престола подизаше уз зидину.</p> <p>На једној широкој и |
| да посрћући крочи до најближег сребрног престола, брзо пребаци митру са њега на престо до њега, |
| једном руком преко наслона од сребрног престола.{S} Била је бела у лицу као неуглачано сребро; |
| положено беше.</p> <p>Иза овог златног престола под се подизао на две степенице од плавичастог |
| на јабука с крстом лежали су доле поред престола као бачени тамо <pb n="116" /> немарно и небре |
| и небрежљиво.{S} На доњој степеници од престола седела су два младића, господски обучена у дол |
| ове три трпезе поређано је било по шест престола од сребра.{S} На свакоме од њих стојала је по |
| е грех.{S} Ето, питај дванаест сребрних престола владичанских: је ли грех да поштен млад човек |
| ка од сребра.{S} У зачељу ових сребрних престола стојао је један позлаћен престо са златном мит |
| ром и златном штаком.{S} Пред самим тим престолом, и управо на средини између њега и оне трпезе |
| дугом брадом и дугом косом, седео је на престолу, наслонив обе руке на велики и широк мач, које |
| ада више срце моје не занесе молитвом к престолу твоме.{S} Али се ево сломио бунт мој; сломио с |
| . воде!...“ и онесвесну у оном сребрном престолу. <pb n="119" /></p> <p>Рајко могаше само да ви |
| ворила уста, разрогачила очи, изгледаше престрављена као да је авет неку угледала.{S} Посрћући |
| сно насмеје?"</p> <p>„Није!“ рече Рајко пресудно; „није да се насмеје него да се заплаче!{S} Не |
| } Мало по мало па осећах како се и сама претварам као у неку звер.{S} Завадих се с Богом..“</p> |
| ски час маџарски, као да се беше и сама претворила у сиву голубицу.{S} Као да су кроз онај тихи |
| срца њеног.</p> <p>И Рајко се беше сав претворио у слух.{S} Већ је и напустио био сваку наду, |
| да ми дајете злато на кантар док га не претегне!“ Узеше моји јадни сељаци помаљати и по који д |
| светао отворен поглед, истина, не сева претњом, али као да гласно казује: <hi>„не бојим се ник |
| гу видео Аћима Главоњу како се мучи.{S} Претоварио кола неком грађом па им прсла осовина, те Аћ |
| је.{S} Али кад последња силенција угуши претпоследњу, кад у томе брзоруки момци напунише све пе |
| оној трпези од зеленог камена, што беше претрпана пехарима, кондирима, скрињицама и ковчезима.{ |
| мука што сам ја у оној зверској јазбини претрпела!{S} Мало по мало па осећах како се и сама пре |
| у лубања није напукла, па задовољан тим претходним, и ако врло површним, испитом, узе да маџарс |
| тишају, те да се чује здравица, коју ће пречасњејши патер Амброзијус из великог хришћанског мил |
| подесиш, може она да те жацне, па да на пречац умреш, може да те прогута!{S} Не, не, никако то! |
| ганину!</p> <p>Па онда би његова жалост прешла у срдњу.{S} Срдио се на маџарску господу и на он |
| тишијим и тишијим гласом.</p> <p>Тек су прешли оно велико придворје и ушли у једну велику собу, |
| по незнању замишљам да може бити нисте при новцу и за такву работу.{S} Ако нисте, онда ево дру |
| ео од жалости која му притискиваше срце при помисли, да она јадна жена, онако млада и лепа и он |
| и Рајко и Маргита на свој ужас опазише при оној слабој а црвенкастој светлости од воштанице, к |
| е и продрма га за руку.</p> <p>„Јеси ли при себи Рајко ?{S} Шта ти је витеже млади?“ питаше га |
| видела, и онда гњевно докопа први камен при руци, те се њиме баци на оно двоје младих људи пред |
| Цигани сврше овај чардаш, а сад су већ при крају!“</p> <p>Маргита метну своју десну руку на ле |
| том као да не разбуди свеце — „госпођо, прибери се!“</p> <p>Она нежно скиде руку његову са свог |
| — „Узмите мало воде, слатка госпођо!{S} Приберите се; Бог је добар, па ће вам помоћи да учините |
| они усправљени лавови с орлом на штиту приближили и саставили, од њих би се склопио био велики |
| осподин изађе напред, те моме младожењи прибоде на прса један накит у облику срца, а сав од руј |
| сиџадета начини што ужи свитак и кад га привеза за седло Рајко рече Маргити: <pb n="63" /></p> |
| те шалваре од неке полусвилене тканине, привезане уз витки стас и танки пас узаним једним стамб |
| <p>"Метнуо сам му хладне крпе на рану и привезао је!“ говораше Мартин шапутом.{S} "Него, ето ви |
| онесох је до мога коња, скочих у седло, привезах је мојим каницама за себе и онда бегај преко г |
| витеже без замерке, ево се Маргита теби привенчава, да је од сад твоја и овога и онога света.{S |
| ма поче да му изводи пред очи свакојака привиђања.</p> <p>„Некада су,“ говораше он сам у себи; |
| ак по корак.</p> <p>„Ево једних врата!“ привика Маргита живо, и показа руком лево од себе.</p> |
| заборавит’ не могу!{S} Ево сам се тако привикнуо теби, да ме збиља жалост осваја кад помислим, |
| дрвеног моста, који се на ланцима могао привући у вис уз <pb n="188" /> зидине од капије.{S} Дв |
| ним скоком искочи на леву обалу Мораве, привуче скелу конопцем, викну ластавици те ова сама врл |
| јко се зарумени у образима, поклони се, пригну и подиже четири талира.</p> <p>„Нека вам је хвал |
| ао да је пред страшном једном светињом, пригну главу и... пољуби је у уста.{S} Она га не пушташ |
| и повуче, диже се и приђе к Маргити.{S} Пригну се полагано над њеном главом, гледаше је из близ |
| S} Беше му мило и опет некако тешко.{S} Пригну се и пољуби старца у руку: „хвала ти светли госп |
| теби, дете моје!“ додаде старац, па се пригну да потапка Маргитину руку. „ Ти си спасла мога с |
| риђе грофу у помоћ.</p> <p>Рајко се сам пригну, па га подиже на ноге.{S} Гроф пун гњева крхаше |
| м за рукав од његова гуњца, па се ниско пригну над самим пањем и оштро га посматраше, као да бр |
| мало отворио као да пева.{S} Старац се пригнуо мало к младићима па се загледао у лице младога |
| цом не загрлиш и на мушка своја прса не пригњечиш...“</p> <p>На ове последње речи Рајку срце бу |
| , тај јелек распучио, тај вилински стас пригрлио... веруј, не би се она срдила!“ </p> <p>Рајко |
| гласом.</p> <p>Тек су прешли оно велико придворје и ушли у једну велику собу, у којој је уз зид |
| ма ништа од ње!{S} Ја му се молих да је придигне, па ма и богињаву и слепу, само нека ми дете ж |
| /> нашој у град Константинов провоцира, придодан?{S} Ако оштроумљу вашем подвргнете питање прос |
| о био, спусти га у руку Рајку да јој га придржи, а сама, намештајући ћерћелију на грудма и зако |
| да!“ Поклони се и свој осталој господи, приђе к руци и патеру, и још једном са врата рече: „хва |
| е док се разабра да то Маргита јеца.{S} Приђе јој полагано, крстећи се као да светињи некој при |
| Није дуго трајало па Маргита устаде.{S} Приђе па пољуби икону богородичину, али не побожним цел |
| села на земљу, диже се сад у висину.{S} Приђе к Рајку, положи му обе своје руке на рамена, загл |
| анде Циганке.{S} Али нико од гостију да приђе грофу у помоћ.</p> <p>Рајко се сам пригну, па га |
| старца у руку.{S} Па <pb n="87" /> онда приђе гологлав к Маргити, метну руку на срце, поклони ј |
| е убриса зној са чела и лица.{S} И онда приђе полагано бурету једном на трећој степеници, отвор |
| пођу? “ викаше Маргита, па сишав с кола приђе право к рундову, који, кад чу њен глас, стаде као |
| у забуни и нерешљивости, па онда и сама приђе к руци која и њу, као оно и Рајка, живо благослов |
| тваца.</p> <p>Кад осташе саме, онда она приђе ка ковчегу.{S} Дуго и дуго гледаше без речи у мир |
| рево.</p> <p>Стари барон Арпад устаде и приђе Рајку, потапка га по рамену, говораше му нешто ма |
| еко узе за обе руке и повуче, диже се и приђе к Маргити.{S} Пригну се полагано над њеном главом |
| !“</p> <p>Рајко се диже, скиде шубару и приђе к руци старчевој.</p> <p>„Хвала ти, оче, по хиљад |
| и у Маргите.{S} Он одмах скиде шубару и приђе к руци старчевој.{S} Маргита сјахав, застаде за н |
| хар, исплакну га и насу воде и онда јој приђе.</p> <p>Маргита је лежала и главом и једном руком |
| својим очима видим! “</p> <p>И онда јој приђе, и обасу јој руке пољупцима и окваси понеком сузо |
| 8920_C2.4"> <head>4</head> <p>Рајко јој приђе ближе, а старац је узе за обе хладне руке па је д |
| ајало од онога тренутка кад оно Циганин приђе с усијаним кљештима да кида месо с робињице, а он |
| неко с ону страну врата!“</p> <p>Рајко приђе и послуша за неколико тренутака.{S} Доиста се чуо |
| уња у собу и онај црни рундов и понизно приђе к Маргити, облизујући се и машући кудравим својим |
| де како баци шубару у вис, она му хитро приђе и продрма га за руку.</p> <p>„Јеси ли при себи Ра |
| е љубави према теби!“</p> <p>Па онда му приђе к лицу и пољуби га у чело.</p> <p>„Шта то радите |
| сланик запита шта Рајко рече, па кад чу приђе к младићу и потапка га по рамену као да му одобра |
| ви козари наложили били.{S} Али кад јој приђоше ближе, опазе да ватра гори пред једном пећином, |
| ме, па кад виде да се устручавају да му приђу, он им за чудојасним гласом разговетно викну:</p> |
| патер да говори, „његова те блиставост призвала да ти баш каже да се можеш <pb n="27" /> врати |
| ту да пронесу.{S} Колико год ју је пута призивао, свагда му је то исто казивала.{S} Па онда му |
| е они, хоће, само се ово момче стиди да призна; него чекај, да му најпре наместим срце!{S} Па о |
| себи и зарадовах се.{S} Али ето, и сам признајеш, младост је лудост а ђаво не спава!{S} Видим |
| е!{S} Правиш се само, јер ти је мука да признаш!“ рече му Маргита нестрпљиво.</p> <p>— „Чекај м |
| -ага Зулуфлија завршио би цео узбудљиви призор са три речи: „Јес, валах, бињеџија! “</p> <p>Так |
| n="31" /> духом прогледао и видео дивне призоре прошлости и загонетне визије будућности.</p> <p |
| ови се трава, зашушта џбун, а мој стари пријатељ, цар смуковски, право к мени.{S} Кад га Турци |
| ти је мило, буди ми у овоме часу веран пријатељ!{S} Пођи пред нама, одведи нас у дворану где ј |
| које ја добивам за једнога мога горског пријатеља, кога ћу ти може бити сутра и показати, и без |
| его одмах сад ја идем да растурим лажне пријатеље.{S} Ако ме ко нападне, имаће ко и да ме брани |
| како да вам у том помогнем, распитивах пријатеље и нађох да може да буде.{S} Ево како: санџак- |
| а показали сте ми се као верни и нежни пријатељи!{S} Хвала вам на доброти вашој; опростите ми |
| тарца и Маргиту како ћеретају као да су пријатељи од вајкада. "</p> <p>„Заповеди јој оче,“ рече |
| е, а ево ти један, који ти незнана наша пријатељица, стара Српкиња Станија, шаље!“ И онда покид |
| о нека је хвала прво Богу, а после моме пријатељу смуку, који се одазва моме звиждању.{S} Него |
| богатијих спахија турских, своме старом пријатељу Хасан-аги дао свога младог а јуначног „кабада |
| узбуђености.{S} Цела му је појава била пријатна и допадљива.{S} Није му било више од двадесет |
| тавио.{S} Мерџан је донео у руку његову пријатну топлоту, коју је на грудима њеним у себе упио, |
| дигнем очи, да пред тобом никад више не приклоним колено своје, и да се никада више срце моје н |
| !“ рече Рајко па трже копље те се врата приклопише.</p> <p>— „Срећа те та трећа полуга држи!{S} |
| оје!...{S} Што се бојиш?...{S} Јелек је прикопчан, тесно прикопчан!...{S} А куд је оно румени м |
| бојиш?...{S} Јелек је прикопчан, тесно прикопчан!...{S} А куд је оно румени мерџан залутао био |
| е са бригом, него са задовољним а једва прикривеним осмехом, као оно млада мати кад тобож хоће |
| оја не могаше у своје меке савијутке да прикупи густу црну косу, него јој падаше низ плећа у ко |
| м кабаницом, изађе на врх стене и седе, прикупив кабаницу добро око себе, загледа се у оне дале |
| зе његове милује; виде како она, у сну, прикупља усне, као да их спрема да приме или и да даду |
| ваше.{S} Рајко га је држао као за земљу прикуцана.{S} Маџарица му додаде конопце.{S} Беху већ н |
| S} Изнад њих су овде и онде биле уз зид прикуцане многе заставе, турске, бугарске, маџарске и м |
| ја робиња!“</p> <p>Овде сад беше згодна прилика за Бекри-Бекира да сухо грло овлажи.{S} А већ в |
| ! ко је Србин и српскога рода!“ Цела та прилика, и онај јунак са изразом одушевљења у лицу, и о |
| љене, као да оба беху слепа.{S} Цела је прилика била пуна лепоте, мирноће и нежности, и имала ј |
| јена мача и два поломљена буздована.{S} Прилике ове беху све у већој него обичној људској велич |
| једну заравањ од руменог мрамора.{S} Од прилике на средини те заравњи два велика лава као да су |
| ира и не без јаког напрезања одви је од прилике за пола палца.</p> <p>Никакав зрак светлости не |
| у свакојаке цветове и гране.</p> <p>Од прилике дуж три четвртине круга, а прислоњени уз сами о |
| твоју црвену кабаницу!{S} Већ сам у две прилике долазила на мисао, да си ти некада ја ли цара ј |
| ху саливене па позлаћене некакве људске прилике.{S} Један висок човек у владичанском окруту, с |
| ари гроф настави:</p> <p>„Сад ево једне прилике, пала овде међу нас као с неба...“</p> <p>— „Ни |
| ине, изрезане у свакојаке шаре, слике и прилике, у орлове, соколове, лавове, вукове, змије и зм |
| шан. „За ово,“ рече показујући руком на прилику у средини, „не знам шта је, али оно је тамо цар |
| неколике мање круне и дијадеме, по свој прилици царичине, краљевске и деспотске.{S} Она трећа т |
| подне кад нас овде затвори.{S} По свој прилици чекаће да се добро смркне па да нас изведе!“</p |
| уз обрушену једну зидину, која по свој прилици бејаше остатак од некадашњега спољњег зида град |
| не видех ни у сну!“ Маргита је по свој прилици није ни слушала.{S} Она гледаше на небо у некол |
| ху нешто између себе маџарски и по свој прилици мио им беше онај поглед на околину.{S} Рајко пр |
| апита Маргита, пружив руку према трећој прилици.</p> <p>Један висок леп старац, са широким чело |
| много лепше!“ и онда га повуче к трећој прилици на мраморној коцки, лево од оне велике у средин |
| На њима беху три тешке гвоздене полуге, прилично зарђале, са три велика катанца.{S} Рајко удара |
| је покисао.{S} Оно и јесте нека тиха а прилично хладна кишица почела да ромиња.{S} И небо више |
| двоје угледаше пред собом једну малу а прилично осветљену капелу.{S} У два велика гвоздена све |
| саставака полазио је један прав нос са прилично широким и покретним ноздрвама.{S} Наусница га |
| дине од града.{S} Уз ту зидину, која се прилично одржала, прислоњена је била овде и онде по кој |
| p>У караван-серају је те вечери владало прилично узбуђење међу маџарском господом.{S} У једној |
| само даље и даље.{S} Сунце је већ било прилично одскочило кад угледах реку. „'Го ће бити Морав |
| од к цркви на сабор.{S} Помоли се Богу, приложи цркви што ко може, искупи се око гуслара да чуј |
| ишта се више не зачу.</p> <p>Маргита се приљубила беше уз Рајка и чврсто се држаше једном руком |
| ост њена уз тебе у оном мрачном ходнику приљубила била?...{S} А куд оно залуташе очи твоје, кад |
| ког стаса, што се тако поверљиво уза те приљубљује... шта ли је слађе: живети па љубити онако с |
| уком да јој што пре дође; па кад јој се примаче, она му живо шапутом казиваше: „ходи да чујеш, |
| ј гори да покрива!"</p> <p>И онда му се примаче још ближе и — пољуби га у уста!</p> <p>Као да ј |
| аше озго са града.{S} Кад се свита мало примаче, она се жена подиже, па да би појачала вид и да |
| } Није право да ти на твоје женско раме примаш терет, који моје мушко раме може да понесе!“ рек |
| сну, прикупља усне, као да их спрема да приме или и да даду сладак један пољубац.{S} А онај гла |
| него да видим само да те твој господин прими у своје господске руке, па онда одмах збогом.{S} |
| тлој господи; али оно друго не могу вам примити!"</p> <p>Зачудише се маџарска господа.{S} Узеше |
| даде ми оба бокора, и не хтеде нипошто примити ни поклон у новцу од мене! “ </p> <p>Ударише Ма |
| врело чело Рајково.{S} Али што се зора примицаше, то његов занос бејаше све већи.</p> <p>Један |
| ећ беше орапавио од многе вике.</p> <p>„Примичу се скотови!“ промумла опет старац; „вала, Госпо |
| ред пећину, али се одмах врати.</p> <p>„Примичу се скотови!“ рече он не толико уплашен колико љ |
| аргита може да заузме, јер јој с правом припада, а то је: место поред свога мужа!“</p> <p>Праће |
| ј ми мој ловачки нож! “</p> <p>И Мартин припаса испод атиле ловачки нож.{S} Замоли Маргиту да к |
| ачка платна, који се уз доручне зглавке припијаху доручницима лепо и пуно црвеним концем извезе |
| ="titlepage"> <p>РАЈКО ОД РАСИНЕ</p> <p>ПРИПОВЕТКА С КРАЈА XVII ВЕКА</p> <p>НАПИСАО</p> <p>ЧЕД. |
| му додаде конопце.{S} Беху већ на замке припремљени, те у њих брзо ухвати и стеже ноге Циганино |
| а уставила, скаменила и позлатила, тако природно изгледаху са отвореним чељустима и са мало спу |
| ало час хтеде да прсне, нађе опет своју присебност.{S} Моје очи мирно погледаше на реку, која т |
| да са мачевима не може ништа, Рајко се присети те пресече једно копље испод самог оштрица, тек |
| па слушај!“</p> <pb n="91" /> <p>Рајко прислони ухо к стени и после неколико тренутака рече: „ |
| .{S} И још у сваком столу беше уз плашт прислоњен по један дуг и широк мач, већином у зеленим к |
| Уз ту зидину, која се прилично одржала, прислоњена је била овде и онде по која сиротињска чатрљ |
| ad> <p>Под самим градом кнеза Лазара, а прислоњена уз обрушену једну зидину, која по свој прили |
| рагим камењем, и поред сваке митре беше прислоњена уз престо по једна владичанска штака, понека |
| p>Од прилике дуж три четвртине круга, а прислоњени уз сами онај четврти ступањ од мрамора, запр |
| pb n="104" /> двојих врата беху уза зид прислоњени гвоздени оклопи са шлемовима и са дугим копљ |
| една половина слушаше кроз ухо уз стену прислоњено, да ли се тамо иза стене што збива; друга по |
| и њена милина?!{S} За што да ти не буде присна и најприснија, рођена и најрођенија... за што да |
| о лепшој будућности сновали.{S} Онде, у присоју под оном стеном, ископаше гроб за Рајка.</p> <p |
| чешагијом и одвео је на једну ледину у присоју испод града.{S} Кад се врати к ватри, нађе стар |
| ад ми дође да се заплачем.{S}" Он тобож пристаде.{S} Откова ме, пусти ме из кавеза.{S} Узех рад |
| -Бекиру: „ево дајем ти реч нећу бегати, пристајем да те служим, да носим воду, да цепам дрва, д |
| да видиш, какве су такве су, тек добро пристају у овакве бакрачлије!“</p> <p>„Хвала ти брате Ј |
| и помолише опет сребрне грошеве и Турци присташе.{S} Ја се спустих на колена, помолих се Богу и |
| лагано, крстећи се као да светињи некој приступа, дотаче се руком њеног рамена, и рече само — о |
| оветно викну:</p> <p>"Не бојте се децо, приступите слободно.{S} Ако бисте и турске вере били пр |
| ободно.{S} Ако бисте и турске вере били приступите.{S} Уморни путник, ма које вере био, свуда ј |
| једнако јецајући рече лекарима и свима присутнима:</p> <p>„Није ми брат, није ми вереник, није |
| е.{S} Дуго су са све већим напрезањем и притајивањем свога дихања ослушкивали, да ли се што из |
| куда ли нас двоје сад идемо?!“</p> <p>„Притврди своје срце, госпођо!{S} Знам ја како ти можеш |
| ог и левог кука, лепе сребрне Фишеклије притврђене дебелим црвеним <pb n="5" /> гајтанима са ко |
| пас узаним једним стамболијским шалом, притврђеним спреда са две сребрне пафте у облику два ба |
| p> <p>Рајко разгледа најпре је ли седло притврђено како треба, опипа сваки кајиш својом руком, |
| рате сваки његов корак.{S} По прсима је притегао џемадан од црвена сукна, из којега се од рамен |
| олу! одговори јој Рајко.</p> <p>Маргита притегну узде па устави ластавицу.</p> <p>„Шта рече?!“ |
| {S} Од часа на час Маргита би грчевитим притискивањем својих танких прстију у руку Рајкову дава |
| ву срдит.{S} Невесео од жалости која му притискиваше срце при помисли, да она јадна жена, онако |
| еље у двору?“ питаше Маргита живо и под притиском неке зле слутње.</p> <p>— „Весеље?{S} Те какв |
| роб закопам, али да полагано умирем под притиском страшне мисли, да сам силазећи у гроб ставила |
| ли.{S} Мало час па она поче грчевито да притискује руку његову, као да му тиме обрати пажњу на |
| млад човек без икакве непоштене замисли притисне један невин пољубац на топла, реци баш на слат |
| ни знати...{S} Хајде, добро; али што не притиснеш бар један невин пољубац на њена уста?{S} Она |
| та скочи са клупе на којој је седела, и притисну обе руке на своје слепе очи.</p> <p>„Шта кажеш |
| пута, пољуби је и онда је десном руком притисну на гвоздена врата и викну сад још већма узбуђе |
| оно место на коме Рајко своју амајлију притиснуо беше, и онда опет нека дугачка рука брисаше в |
| једно с патером око сниске једне софре, притиснуте кондирима са црвеним жупским вином, па разго |
| живо удари руком о руку, па онда обема притиште главу своју, као да хоће да стегне сву памет с |
| S} Уједа зубма, бије ногама, себи не да прићи.{S} Море имадоше више муке с њоме него са мном. „ |
| да чуда чини.{S} Не знам да л’ му смемо прићи ?! “</p> <p>У том их је и старац опазио.{S} У мес |
| млада црна лука, соли и млада сира.{S} Прихватајући се помало Маргита говораше: </p> <p>„Ти ће |
| </p> <p>— „Добро, кад тако заповедате!" прихвати Рајко, па се онда окрете и рече нешто на турск |
| сто и отворено; што ме не питаш право?" прихвати Рајко живо.</p> <p>— „Слушао си, ваља да, да х |
| ко је нећемо пити што си је и доносио?" прихвати Циганин. „А мени се ето већ смучило !{S} И кад |
| се Турци врате, па још са самсовима?!“ прихвати Маргита тихим гласом и бојажљиво.</p> <p>— „Не |
| <p>„Е, хвала ти синко!{S} Тако треба!“ прихвати старац разведрен. „Ево сад што ћу да ти кажем |
| у какав понор, а за друго како Бог да!“ прихвати Рајко.</p> <p>И онда пођоше натраг у лево.{S} |
| и са свим одсудно.</p> <p>— „Комшија!“ прихвати Рајко; „молим те остави се таквог разговора.{S |
| ај облачак!“</p> <p>„Немој кћери моја!“ прихвати старац; "ево ми је сад тешко што те наведох да |
| /p> <p>— „Од <hi>тога</hi> нема ништа!“ прихвати Маргита, ударив живо гласом на ону другу реч и |
| „Па то је Мандина најмлађа кћи Сокица!“ прихвати мој Мартин.{S} Одмах дај Манду овамо. „Има ли |
| олим те, шта је?“</p> <p>„Ето, шта је!“ прихвати Маргита горко; „мој стари гроф, ког сам толико |
| и од топлоте!"</p> <p>„Јест, тако је!“ прихвати опет онај тајанствени шапат; „него још ти и не |
| поцрвене од стида.</p> <p>„Није, није!“ прихвати она брзо; „не смејем се теби, који имаш око да |
| ти, госпођо, да и мене брига обузимље!“ прихвати Рајко исто тако сетан и озбиљан; „није вајде, |
| да запалим парче труда!{S} Биће боље!“ прихвати он; и запали повелико парче труда и махаше њим |
| хо!“</p> <p>— „Добра ти срећа, јуначе!“ прихвати млада жена са свим мирно, па се загледа у млад |
| лудо главе не изгубе! “</p> <p>— „Оче!“ прихвати Рајко смерно скинув шубару. „Опрости ми!...{S} |
| ако он умре!“ — „Неће ваља да умрети!“ прихвати Ружа.{S} Даће Бог да рана није опасна.{S} Доћи |
| но.</p> <p>„Јесте, сад се добро сећам!“ прихвати она.' „Видела сам те кад си застао иза свите; |
| во.</p> <p>— „Чекај молим те, госпођо!“ прихвати Рајко и доиста се мало застиде; „ако ме питаш |
| свим заборавиш!“</p> <p>„Вала госпођо!“ прихвати Рајко озбиљно и невесело, „тешко је да се гово |
| па да нас изведе!“</p> <p>„Он ти рече,“ прихвати Маргита, „да на десно пођеш!“</p> <p>— „Да пођ |
| /p> <p>— „Ене сад, зар си и то видела?“ прихвати старац очевидно изненађен онаким питањем, па о |
| рече, да слободно пусти ластавицу па да прихвати крму.{S} После живог веслања, не без силног на |
| и — твој сиротињски понос.{S} Ето, нека прихвати <pb n="28" /> црква те талире, нека се пале св |
| лиш?!“</p> <p>— „ Ако хоће господа нека прихвати црква.{S} А кад би то моји новци били па се ја |
| ед њу и око ње и наваљиваше на њу да се прихвати.{S} Она се жудно напи млека, одломи један кома |
| д, већ мораде да јој својом левом руком прихвати густу косу и лепу главу, да ову мало подигне.{ |
| “</p> <p>Њих се двоје насмејаше а Рајко прихвати: „причаћемо ти све по реду оче.{S} Није ово мл |
| вори двери душе његове.{S} А млад човек прихватив ибрик из њених руку, мало га одли, подиже у в |
| из сена своју дугу пушку, па онда хтеде прихватити Маргиту, али се ова, без његове помоћи, једн |
| еведе Рајкове речи.{S} Па онда ће патер прихватити: „хајде, хајде! свршуј само ако имаш још што |
| -бегу! “ рекоше ми. „Заветовао сам се,“ прихватих ја, „да за седам година не силазим ни у коју |
| додавати на оне сребрне купе, док ја не прихватих: „немојте људи! све једно је, једном мрети ва |
| светлим образом и остани поред мене, да прихватиш да чуваш ову свету оставу, кад мене нестане.{ |
| оји од оних ковчега горе, па да се мало прихватиш и одмориш, а у том ће ваља да и старац доћи п |
| прегршти ораха и три четири јабуке.{S} Прихватише се својски и не мислећи шта <pb n="122" /> с |
| охвати је за косе и повуче.{S} Чауши је прихватише за руке и помогоше Циганину да је одвуче к ч |
| у низ Мораву.</p> <p>Њих двоје одмах се прихватише уз једно брдо.{S} Кад изађоше на врх, и пре |
| и гроф и удари песницом о сто.{S} Гости прихватише усклик и удараше песницама о сто, као да су |
| ће.</p> <p>„Ево да чујете!" узе Ружа да прича. </p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18920 |
| онда и старац добро повуче и настави да прича:</p> <p>„Ја да поганих самсова; онаког зверја још |
| Јеси ли ти онај светац о коме луда раја прича, да се разговараш са царем змајским и да те змаје |
| аљевића Марка из планине, па као узгред прича, како је у лугу видео Аћима Главоњу како се мучи. |
| неки Светогорац испосник, за кога народ прича да чуда чини.{S} Не знам да л’ му смемо прићи ?! |
| на њ осмејкиваше.{S} А старац узе да им прича шта се све десило од како се растадоше, па се пре |
| о да ти кажем!“ Узе Рајко да му шапутом прича. „Стари људи казују да овде у планинама има негде |
| ћу мене на том ковчегу преко пута па ми причај што.{S} Не; чекај!{S} Хтела сам те већ једном пи |
| о твоме робовању у Турака!{S} Дед’ нам причај што!“ „0, грозим се и да погледам натраг!“ рече |
| варала као обично, изјадала сам јој се, причала сам јој ко си ти, рекла сам јој, да ти не замер |
| ала то на десно то на лево, док је Ружа причала.{S} А кад ова доврши, онда она наслони чело на |
| сови, кћери моја?{S} Мало час си о њима причала, па ти се причињава да их чујеш!“ рече јој стар |
| ></p> <p>„Госпођо," поче Рајко; „док си причала ја све себе питах: „кад је ова жена такав јунак |
| мо се скоро и растати, а ништа нам ниси причала о твоме робовању у Турака!{S} Дед’ нам причај ш |
| ни да овај попа теби само смућка што ја причам.{S} А видим те јеси ти и јунак и господин!{S} Зн |
| ј витеже!{S} Него хајдмо сад доле да ти причам што сам још у оној подземној дворани, усред оног |
| рече Бекри-Бекир поносито. „Хоћеш да ти причам како је било?“</p> <p>„Дед’ молим те, а и онако |
| ако страшне несреће!...{S} А шта да вам причам?!...{S} Ко +није сам патио што сам ја патила, ил |
| ла?!“</p> <p>— „Па и не могу све да вам причам.{S} Не можете ви замислити ни стотинити део оних |
| > <p>— „Па тако; дуго би било да вам то причан; уверих се да њега или и нема, или да баш неће д |
| одвезао у Арад с Мартином, коме је све причао како је било.{S} Отишао је седој Влахињи у млади |
| каменом!“ рече Рајко узбуђен и онда узе причати све по реду како га је, како рече, нечастиви тр |
| <p>Старац се раздрагао па узе на широко причати о пророчанствима слепог а видовитог деспотовића |
| /> да се спасе ако буде воља божја!{S} Причаћемо ти све по реду, само ако нас пустиш да се где |
| х се двоје насмејаше а Рајко прихвати: „причаћемо ти све по реду оче.{S} Није ово младолики јан |
| и у оној зори што иза те ноћи руди.{S} Причаћу ти све потанко кад се вратиш, а сад само оволик |
| оче?“ питаше Рајко радознало.</p> <p>— „Причаћу ти све на широко кад ми се, ако Бог да, из Маџа |
| "ево ми је сад тешко што те наведох да причаш!“</p> <p>„Немој да ти је тешко, добри оче; ево ћ |
| ead>7</head> <p>„Одох право к Турцима!“ причаше Циганин даље. „Изађох пред пашу, повиках: „Алах |
| хоће ли вас наћи.{S} Она му куја једна причаше, како је њему све узалуд што ради, како се ви њ |
| међу султана и ћесара.{S} А старац њему причаше о српским манастирима на Св. Гори и о светогорс |
| и на миру бистром струјом бруји чудесне приче о слави старих сунчаних дана.{S} Јест, и приче о |
| слави старих сунчаних дана.{S} Јест, и приче о сладости негдашњих меких месечина, када су џино |
| не даде им старац да се крену.</p> <p>„Причекајте," рече им; „ја сам већ ударио белеге које ће |
| онда шапну <pb n="200" /> Маргити: „да причекамо док Цигани сврше овај чардаш, а сад су већ пр |
| их у смрти не осрамотим и да ме за смрт причесте; а оно се, ето хвала Богу, њиме сад враћамо из |
| S} Мало час си о њима причала, па ти се причињава да их чујеш!“ рече јој старац.</p> <p>— „Није |
| јко изненађен и пуно заинтересован овом причом.</p> <p>— „Истину, истину!“ настави Маргита. „Ка |
| ма правог песника одјекнуле би по неком причом, бистре ове воде, и по гдекоји би слепи гуслар н |
| о ће нам дуго требати свећа.{S} Да мало приштедимо.{S} Доста је нека нас води та светлост у тво |
| осети жеђ за том слашћу, и као са неким пркосом самом себи рече: „вала ако је само слатко, па б |
| ног другог корита дохвати неке влажне и прљаве крпе, обмота у њих десну руку, извуче из жеравиц |
| Бекри-Бекир унео везану у ону мрачну и прљаву јазбину своју у Крушевцу, и кад помислих у какво |
| то ти је све.{S} Да није да понека шева прне с пута у вис, и да није погдекоје чапље, да се на |
| што падаху преда њ на пут само да опет прну у вис, те да се зрак потресе и фијуком зајечи кад |
| днесу на крилима својим у Вилиндар, где пробавиш понеки дан и ноћ, па се тек опет у пећини ство |
| оје се жрвњеви праве.{S} Хладан га зној пробијаше кад помишљаше да је треба најмање четири, ако |
| улост од сунца на образима његовим лако пробијаше румен младости и пламен узбуђености.{S} Цела |
| гова на њ навуче!{S} И кад бих могао да пробијем ову стену страх ме је прво, што бих видео, био |
| , у коме беху свакојаке ковачке алатке, пробра двоје клеште па, мало посрћући, отиде те их заву |
| мирисне него две живе душе.{S} Па онда пробра из оба бокора два најлепша струка и стави их у д |
| " /> је са неким од краћих мачева, које пробра из оних ковчега, али не могаше ни с њима много д |
| овде слатко заспим, па да се више и не пробудим!“</p> <p>„А твоја земља, Маџарска?!“ питаше Ра |
| нећу, а чим чујем старца доћи ћу да те пробудим!“</p> <p>— „Па то је преко света!{S} Гледај са |
| > <p>— „Јесте.{S} Кад бих се већ морала пробудити, онда бих опет волела да прво што видим буде |
| гледах га у очи, познадох га, вриснух и пробудих се! “ — „Биће да свака млада жена највише о на |
| оспођо," узе Рајко да говори као из сна пробуђен и тек осетивши да има и срца и памети; „госпођ |
| р је врло често одлазио својој цркви да проведе по који дан.{S} А опет би се једнако бринуо как |
| Душанова коња и намисли да ту будан ноћ проведе. </p> <pb n="138" /> </div> <div type="chapter" |
| ћи га за срећне тренутке, које код њега проведосмо.{S} Јест, кад кроз сву своју несрећу на свет |
| одмора, јер оно нешто мало времена што проведоше под једним грмом, заложивши се мало хлебом, ј |
| ва поуздана човека.{S} Требали су му да проведу Рајка и Маргиту кроз Венчац до Космаја.</p> <p> |
| матору Циганку лево.</p> <p>„Та зар не провидите лукаву игру старог лакрдијаша Мартина?{S} Шта |
| какви су Маџари, кад се узму да часте и проводе !{S} Него да седнемо мало на ову плочу!“ рече М |
| <pb n="25" /> нашој у град Константинов провоцира, придодан?{S} Ако оштроумљу вашем подвргнете |
| рече им старац.</p> <p>Рајко уђе први, провукав се готово на коленима испод огромне камене пло |
| S} Испод ње се могао човек ниско погнут провући некуда унутра у мрак.</p> <p>Кад их старац дове |
| о се оним отвором, а изнад самог копља, провуче некаква дугачка црна игла, која се у врху цепаш |
| у, па другу, скиде шубару, прекрсти се, провуче прсте кроз косу један пут и други пут да главу |
| атанац, да пустим змијурину да полагано провуче главу, па да је буздованом размрскам!“</p> <p>„ |
| ћи ћу стену, колико да се у пећину живи провучемо, па већ после како нам Бог да!“</p> <p>„Да по |
| вој мраморној чесми <pb n="31" /> духом прогледао и видео дивне призоре прошлости и загонетне в |
| ге мавен пламен лиже </l> <l>А трећа му проговара глава.</l> <l>Њега царе на граници храни,</l> |
| ајко! што не остах с тобом у Шумадији!“ проговараше Маргита грцајући. „Не знам како да ти кажем |
| просто да се помаме.{S} Ама само што не проговоре: ето њих двоје одмах иза ове стене!{S} Па онд |
| лади овако позно залутали на овај вис?" проговори старац, погледајући час на Рајка час на Марги |
| те јецаш?{S} Казуј за Бога шта ти је?!“ проговори Рајко пун бриге и забуне.</p> <p>„Еј, мој Рај |
| фица од Нађ-Бање, жена грофа Аладара!““ проговори један од њих.</p> <p>— „Грофа Аладара!.... гр |
| S} Од силног узбуђења не могаше речи да проговори.{S} Али корачајући поред Маргите и држећи је |
| ми! “</p> <p>Маргита не могаше речи да проговори, него га погледима из сузних очију миловаше н |
| јој он говораше, или не могаше речи да проговори.{S} Бејаше се у лицу јако променила: образи ј |
| ну ногом о земљу.</p> <p>Она ни речи не проговори нити се помаче.</p> <p>— „Е, валах ћеш сад да |
| ледала, очи би јој засузиле, па би тихо проговорила: <hi>„јадна жено, јадна жено! не бој се, де |
| вац одвукли да га у тамницу баце, ил’ у прогон у Анадол пошљу!"</p> <p>„Баш сам ти ја једна нес |
| лу пратњу да топот од копита коњских не прогута ништа од оне сласти, која треба да се слива сам |
| ацне, па да на пречац умреш, може да те прогута!{S} Не, не, никако то!{S} Него ето да просецамо |
| би се свршило!{S} Ил’ би твој смук мене прогутао, ил’ бих ја њему главу размрскао !“ рече Рајко |
| говори Рајко. „У нас се крштене душе не продају, а слушао сам од Турака да се у Стамбулу најлеп |
| упе!{S} А шта мислиш пошто бих је могао продати?!“</p> <p>„Шта те ја знам!“ одговори Рајко. „У |
| преда ме једна стара жена. „Пошто да ми продаш један од ова два бокора !“ упитах је. „Синко, ја |
| , гласно викну: нећу!{S} Тек се иза нас продра мој старац: попе, питај мене, ја сам им кум! хоћ |
| ћеш ти као војвода Рајко од Расине, да продреш у рудничке планине, да дигнеш нешто од онога бл |
| ту нема чепа, него обло једно заклопче, продрма га обема рукама, отвори га, и онда гласно ускли |
| баци шубару у вис, она му хитро приђе и продрма га за руку.</p> <p>„Јеси ли при себи Рајко ?{S} |
| а!{S} Ох, не желим ни свом душманину да прође кроз онакве тренутке, кроз какве сам у оном часу |
| ких вила, а ја ево чекам јутрос да њоме прође једна злосрећна робиња црног једног Циганина!{S} |
| здравље паметне Циганчице.{S} Кад и то прође, стари гроф настави:</p> <p>„Сад ево једне прилик |
| вија у круг.{S} Пођоше најпре на десно, прођоше многа гвоздена врата и најпосле стигоше на једн |
| резно пипаше под, на који наступаше.{S} Прођоше и ону стену испод које су из пећине овамо ушли. |
| иза њих свих.{S} Стојаше као укопан.{S} Прођоше га мравци кад из чатрље зачу пиштање и гласно п |
| l:id="SRP18920_C3.4"> <head>4</head> <p>Прођоше кроз гомиле веселих и више или мање пијаних сељ |
| том, као што беше онај у пећини.</p> <p>Прођоше повећи број гвоздених врата у зиду, десно од њи |
| {S} Кад не бих хтела да му играм што он прозва малим и великим чардашем, он би ме најпре хладни |
| ом“.{S} А његова сина Марка ми смо сами прозвали Краљевићем Марком, не због имењаштва, него што |
| а откуп саставља.{S} С тога ме је стриц прозвао „Страхињом“.{S} А његова сина Марка ми смо сами |
| грунусмо у двор, она пуцаше на нас кроз прозор из пиштоља.{S} А кад разбисмо врата нађох је где |
| } Него ево овде на овај миндерлук испод прозора!...{S} Куд ћу ја тамо... оно је,“ па се Рајко о |
| ма дворским од биљура, и када је са тих прозора, овда и онда, затрептавала звездана светлост од |
| а су сватови, а ено виде се и осветљени прозори од једне велике куће!“ рече Рајко.</p> <p>„Тера |
| ну велику собу, у којој је уз зид према прозорима била једна по сниска а велика постеља са мека |
| з све јунаштво своје кришом погледали к прозорима дворским од биљура, и када је са тих прозора, |
| Хијероними направио изванредно мудар и прозорљив.{S} Кад оно Рајко изађе зловољан из њихове од |
| грудима.</p> <p>Кад оне речи Мартинове пројечаше, патер Амброзијус испусти из руку један велик |
| два деспотовића, које је маћеха њихова, проклета Јерина, послала зету своме цару Отмановићу да |
| 920_C3.3"> <head>3</head> <p>„Знате ону проклету Циганку Манду, које је син био негда свирач у |
| ку воду у једном тигању.{S} Кад је вода прокључала, онда баба заиште од грофа његову златну бур |
| е.</p> <p>Али већ на крају другога дана прокопавања нестаде им и последње капи воде, и осташе с |
| с новом надеждом на бољи успех настави прокопавање.</p> <p>Али већ на крају другога дана проко |
| зивао сам вам о њој кад јутрос близу ње пролажасмо.{S} Цар је врло често одлазио својој цркви д |
| дуж целог круга, — остављајући слободан пролаз тек само за једног човека, који би од малених вр |
| ми као да су живи па једнако по народу пролазе.{S} Пође народ к цркви на сабор.{S} Помоли се Б |
| ињаше самртничким, погледом гледаше.{S} Пролазећи кроз капелу Рајко се заустави под једним од н |
| </p> <p>И онда пођоше натраг у лево.{S} Пролазећи поред капеле Рајко угаси своју воштаницу и ос |
| једнога лепога летњега дана године 1699 пролазила је по рушевинама од некадашњега двора и града |
| з какве сам у оном часу ја душом својом пролазила!...“</p> <p>„Па онда... од једанпут као да не |
| кад слушала, да ваши краљеви нису добро пролазили!"</p> <p>„Ако нису они, нисмо ни ми!“ рече Ра |
| га кога ?“</p> <p>Вика његова узе да се пролама испод свода, удараше о зидине, па се у потмулој |
| а!{S} Хвала Богу није нам невоље да крв проливамо.{S} Него ево у моме сиџадету хаљина за тебе.{ |
| </p> <p>„Еј, колико смо суза ми за вама пролили !{S} А колико смо вас оплакивали тек ових после |
| пун ковчег барута, па овде не би могли пролом учинити.{S} Биће да су се на ову плочу навалиле |
| даху испод ока к Рајку.{S} Она очевидна промена у његовом понашању, она његова замишљеност и су |
| људи пред чесмом.</p> <p>Млада се жена промени у лицу па журно дохвати и котлић и ибрик.</p> < |
| .{S} Њих се двоје погледаше, а Рајку се промени боја у лицу. „Бога ми, ово иде нека ломњава озд |
| да проговори.{S} Бејаше се у лицу јако променила: образи јој спласли, очи дубоко упале, испод |
| ртин ће скупо да плати ову луду шалу! “ промрмља Циганка у љубичастој кадифи и подиже према Мар |
| ру и додаде је Бекри-Бекиру.{S} Циганин промрмља нешто па наже чутуру и добро повуче.</p> <p>„Ј |
| > <p>— „Пих!“ узвикну Рајко и још нешто промрмља. „Али што да плачеш?{S} Кад те твој господин в |
| и сам већ неколико ноћи пио и певао те промукао.</p> <p>„Кондор, Кондор, Кондор!{S}" Зар да ла |
| све пехаре редом, онда један старачки а промукли глас озго <pb n="201" /> са зачеља закреча нес |
| ли је?{S} Лакрдија, маскарада!“ јечаше промуклим гласом стари гроф. „Молим, молим Румели-Бегле |
| како срдито и зловољно лајаше крупним и промуклим гласом, као да је и сам већ неколико ноћи пио |
| n="206" /></p> <p>„Ељен Силађи!“ викну промукло стари гроф и удари песницом о сто.{S} Гости пр |
| ноге вике.</p> <p>„Примичу се скотови!“ промумла опет старац; „вала, Господе Боже мој, сад ил’н |
| чавати јелек са грла и са груди својих, промуца још једном да се једва чуло: „воде... воде!...“ |
| .</p> <p>„Грофица Маргита од Нађ-Бање!“ промуца стари гроф, и она му се дворана поче да окреће. |
| да је неко ножем у срце ударио, и једва промуца:</p> <p>— „Рајко,... воде! воде! хоће нешто да |
| па га онда пољуби у уста по други пут, промуцав тихо: „збогом!.... хвала ти!“ Одмаче опет глав |
| Маџарима хвали, како ју је Србин један пронео кроз Србију на рукама као свету амајлију!“</p> < |
| оји ће његово име са славом по свету да пронесу.{S} Колико год ју је пута призивао, свагда му ј |
| г оца и уз гусле казивао му, како ће да пропадне господство њихово и царство српско, и како ће |
| } Иза њих друга два златна лава беху се пропела у вис, па предњим шапама држаху један дугуљасти |
| њен цар један на ватреном коњу, који се пропиње у вис да скочи у напред.{S} Цар је имао на глав |
| глави орлови, кринови и лавови, који се пропињу да дохвате звезде.{S} Тако је извезен био и она |
| он онда поново побесни.{S} Уз то се био пропио, па кад је пијан онда је прави сотона.{S} Кад не |
| и ћу босонога од села до села, да свету проповедам: како је страшна твоја немилост и опет како |
| Кроз сат или два доћи ће двојица да вас пропрате кроз Венчац.{S} Има тамо сад хајдука, који ће |
| >„Море, кабули ти то човече!{S} Не види пророк ноћу!{S} Него дед’ одврни ти то па да сркнемо за |
| се раздрагао па узе на широко причати о пророчанствима слепог а видовитог деспотовића, и о запи |
| та рече и устаде, један крепак човек са проседом брадом и косом, одевен у угарско руво од загас |
| вора.{S} Ако није друкчије, мојим ножем просећи ћу стену, колико да се у пећину живи провучемо, |
| опе у ширину и бар једну стопу у висину просећи!{S} Да л’ ће моћи и доживети да је виде просече |
| а!{S} Не, не, никако то!{S} Него ето да просецамо стену, па ако је не просечемо, онда ти кад ви |
| го ето да просецамо стену, па ако је не просечемо, онда ти кад видиш да сам мртва ради шта знаш |
| {S} Да л’ ће моћи и доживети да је виде просечену ?!</p> <p>Оно мало погаче већ су појели били; |
| во весеље!{S} Хоће да траје до зоре!{S} Просидба, веридба, свадба, женидба, удадба, шта је упра |
| бубица по ледини, азурни зефири с неба просипали дажду од симпатије на све што је живо.{S} И о |
| брне паре, требаће вам за ваше слепце и просјаке! а не бих вам овог бунџију поклонио, да ми дај |
| то!{S} А и како ћу?{S} Ти видиш да сам прост сељак!“</p> <p>„А разумеш ли оно што се каже: мла |
| на оној умци под јаблановима зауставише проста једна кола, у која беху запрегнута три обична се |
| да то није <pb n="34" /> нека обична и проста жена.{S} Али кад јој лице сагледате, нешто малко |
| ет ћу да кажем: нека ти је просто!{S} А прости ти мени што ће младост твоју прерани гроб у овој |
| аре и сироте једне Српкиње, и Бог да те прости!{S}" И даде ми оба бокора, и не хтеде нипошто пр |
| то је наш покојни стриц, Бог да му душу прости, нама момчадији свагда говорио: кад си у неприли |
| раморни престо цара змајског, и на овој простирци од зелене кадифе ти шириш своју-шареницу и тв |
| ном са врата рече: „хвала вам, господо, простите ми и с Богом остајте!“ </p> <p>И онда оде прав |
| низ образе, и онда поче гласно да јеца, просто грцајући од плача.</p> <p>Рајку се најпре учини |
| грање од драгог камења, обоце, гривне, просто да се не зна шта је лепше, богатије и сјајније.{ |
| а шта је лепше, богатије и сјајније.{S} Просто им већ очи засенуше.</p> <p>Маргита сва дрхташе |
| хове вере запиштала и закукала, а они — просто ни малим прстом да мрдну!{S} Шта ли би мој стриц |
| леног камена малахита, а беше застрвена просто једном хрпом од златних кондира и пехара, од сре |
| Она дохвати девојку за обе руке, па је просто као неко маче баци иза себе на под до зида.</p> |
| ем децу да зовну Мартина!“ И старица је просто увуче унутра у кућу.</p> <p>Маргита рече Рајку д |
| праштам и опет ћу да кажем: нека ти је просто!{S} А прости ти мени што ће младост твоју преран |
| ве што те молим, а све друго нека ти је просто !“ Смилова се бег на сузе сељачке, згрну оне дук |
| } Ако оштроумљу вашем подвргнете питање просто, ко је њега нама наметнуо, ако посмотрите непрек |
| оносито свога коња од мегдана.{S} Ту се просто стропошта на под; мало не заплака од бруке и сра |
| кај и копај под, па опет скочи; па циче просто да се помаме.{S} Ама само што не проговоре: ето |
| ком у чело, стропошта се поред старца и просто цикну:</p> <p>„Ах, авај мени!...{S} Ево Турака!. |
| ам Бог помогао!" говораше Рајко мирно и просто као о нечем што је са свим обично.</p> <p>Она се |
| > царски скиптар и мач, и један и други просто засути драгим камењем.{S} Ту беху још и неколике |
| ришем одмах ми се смучи, и да не сркнем просто да цркнем!“</p> <p>— „Какав си болан ти то Мусло |
| .</p> <p>— „Па нема, госпођо; све је то просто!{S} Него опет, послаћу момке нека трче од куће д |
| ма шта нема ништа?{S} Што ми не говориш просто и отворено; што ме не питаш право?" прихвати Рај |
| нити младом и лепом девојком, истина од простог рода, али која ће му родити два сина, који ће њ |
| на трећа.{S} Ина њих улажаше Рајко да у просторијама, које затвараху, нађе онако исто по неколи |
| и хладан ваздух удари им у лице из оне просторије.{S} Рајко рече Маргити, да са запаљеним труд |
| њима мртвачке ковчеге.{S} Кад из треће просторије изађе Маргита му рече: „чини ми се да мирише |
| атоца, која су некуда у друге ходнике и просторије водила.{S} Једна од тих вратоца била су она |
| лтара и излажаше у једну велику округлу просторију, под једним високим и широким сводом као под |
| асан млад човек, којега невиност иде до простоте, а чистота осећања до витештва, — ово троје, и |
| да сам гејак!“</p> <p>„Смејеш се мојој простоти!" рече јој гласно а сав поцрвене од стида.</p> |
| од капије.{S} Двориште је било широко и пространо.{S} Сад је све било запремљено гомилама и мла |
| сам у себи.</p> <p>Отиде полагано преко пространог дворишта од караван-сераја и кроз разграђену |
| ше се уз камените степенице.{S} Уђоше у пространу једну и добро осветљену дворану, које зидови |
| ебрном жицом извезени беху; однесе га и простре пред мрамором на коме стари деспот Ђурађ слушаш |
| м, густом и мирисном травом, Рајко беше простро своје мало сиџаде и развио своју <pb n="167" /> |
| ји мирисом од јела и борова, па да онда проструји кроз Шумадију, те да је као неку цркву тамњан |
| дохватио да напије здравицу.{S} Вино се просу по <pb n="203" /> столу, а патеру клецнуше ноге, |
| каменом белегом.</p> <p>А кад би сунце просуло још топлији жар, те позлатило и поља и горе, и |
| Тано викаше Рајко узбуђен, а по ртењачи просуше му се неки хладни жмарци.{S} А Маргита се сва с |
| амећу.{S} Али не имадоше срца да јој се противе ма у чему.{S} После неколико сахата Мартин је в |
| ена.{S} Била сам у бунту <pb n="216" /> противу тебе.{S} Веровала сам да си силан, изгубила сам |
| гано креће и на својој осовини љуља.{S} Протре очи да види боље.{S} Јест љуља се и повија се, а |
| упним својим очима, које би овда и онда протрла прстима као да се увери да не снива. .</p> <p>— |
| ан?!{S} Да нисмо обадвоје излудели?!{S} Протрљај, молим те, своје очи, па види и кажи ми, је ли |
| м био скинуо седло и узду са ластавице, протро је мало рукама својим и чешагијом и одвео је на |
| 0_C1.2"> <head>2</head> <p>Ваљало им је проћи поред западне зидине од града.{S} Уз ту зидину, к |
| у ни да помињеш!{S} Него опет, и ако ће проћи времена доста, док ти сакупимо драговољце, опет ћ |
| ма једнога дана у Србију пођеш.{S} Неће проћи година или две, а наш ће краљ опет да завојшти на |
| ј амана ти!...{S} Неће нам се на добром проћи ако тамо ударимо! “</p> <p>„ Рекао бих да је глас |
| цена са извесном намером да импедимента процесији <pb n="25" /> нашој у град Константинов прово |
| вске и деспотске.{S} Она трећа трпеза у прочељу беше од углађенога зеленог камена малахита, а б |
| поред човека, коме се десила неприлика, прошао си а ниси ни малим прстом мрднуо да му помогнеш. |
| ак!...{S} Ниси ли ти... пре неки дан... прошао овуда у свити маџарске господе ?“</p> <p>„Јесам! |
| , изведе Марка на среду те пред свима: „прошао си данас поред човека, коме се десила неприлика, |
| маховине.{S} Овде онде њен белутак беше прошаран крупним црвеним гранатима, као да је стена упр |
| > духом прогледао и видео дивне призоре прошлости и загонетне визије будућности.</p> <p>Тек је |
| ед свима својим млађима паде на Рајкова прса и плакаше у глас.{S} Да јој је био једини брат од |
| јом мишицом не загрлиш и на мушка своја прса не пригњечиш...“</p> <p>На ове последње речи Рајку |
| дајем плашт, који је покривао господска прса и јуначка рамена?“</p> <p>— „А, сад видим!...{S} С |
| једним живим напором окрете Циганина на прса и мало по мало и не без муке, веза му руке на леђа |
| ђе напред, те моме младожењи прибоде на прса један накит у облику срца, а сав од рујног рубина, |
| ткине који стручак, па нека га метне на прса младом <pb n="223" /> покојнику, па нека каже: ниј |
| ше под мехове.</p> <p>Рајко му клече на прса и док још Циганин не дође к себи од чуда, скиде му |
| ред Циганина, ставши му једном ногом на прса.</p> <p>„Еј, злосрећнице!" зајеча Рајко сав пренер |
| ота и срамота; него му стадох чизмом на прса и рекох му: „ево си погана звери у мојој руци! мог |
| р из одаје у ходник и удари се прсима у прса с Рајком.</p> <p>„Да ли бих могао да говорим са го |
| висок оклопник, са сребрним оклопом на прсима, са сребрним шлемом на глави, са сребрним наџако |
| зађе патер из одаје у ходник и удари се прсима у прса с Рајком.</p> <p>„Да ли бих могао да гово |
| звекетом прате сваки његов корак.{S} По прсима је притегао џемадан од црвена сукна, из којега с |
| рст сав посут драгим камењем, које тако прскаше варницама, да се у њ није дало гледати.{S} Беше |
| лађа би се господа и сама раздрагала па прсла у гласно клицање, а стари би се барон Арпад само |
| .{S} Претоварио кола неком грађом па им прсла осовина, те Аћим растоварује љуто кунући и кола и |
| био; моја памет, која мало час хтеде да прсне, нађе опет своју присебност.{S} Моје очи мирно по |
| од узбуђености око лепо срезаних усана прсну у дажду од крупних суза из крупних очију и у глас |
| кукове своје и расточио као буре кад му прсну обручи, а по средини остало само сељачко седало — |
| ега.{S} Некакав новајлија, дошао го као прст, па син навалио да се што пре и одене и огреје. „Ј |
| ет, у име свете Тројице и силом часнога прста, на Коме је Христос распет био, и силом Богородич |
| ога јада!{S} Моли се јадан Марко па све прсте да поломи кршећи их, „опрости ми, бабо, молим те, |
| е и склопљене очи.{S} Узе умакати своје прсте у сирће од руже, па му онда њима полагано и нежно |
| је у грозници, и ломљаше грчевито своје прсте.{S} Даде се као неко дете извести на степенице.</ |
| и бледе звезде и ломљаше грчевито своје прсте.{S} Па онда гласом пуним очајања рече:</p> <p>„О |
| угу, скиде шубару, прекрсти се, провуче прсте кроз косу један пут и други пут да главу расхлади |
| па дркташе као прут, и грчевито крхаше прсте своје.{S} А кад ветар донесе нов талас од лавежи |
| а пребледела, <pb n="49" /> дркће, ломи прсте, савија руке па моли младожењу да ми опрости.{S} |
| Стављам ти свој венчани <pb n="225" /> прстен на твоју руку и ево ти дајем ову белу ружу, знак |
| ројаше у њој седамдесет и седам златних прстенова, у свакоме по један алем драги камен, крупан |
| њем и оштро га посматраше, као да броји прстенове његове старости. <pb n="112" /></p> <p>— „Не, |
| и дубоко упале, испод очију црни широки прстенови.{S} Рајко осети како је клонула са свим онако |
| и грчевитим притискивањем својих танких прстију у руку Рајкову давала му на знање, кад год би п |
| време својим, од ружиног оцта мирисним, прстима, миловаше чело, очи и образе Рајкове, па онда ћ |
| ојим очима, које би овда и онда протрла прстима као да се увери да не снива. .</p> <p>— „Имаш л |
| од ње исплачем!"</p> <p>Рајко се све на прстима повуче од ње и склони иза леве певнице.{S} Како |
| Ружа, пуна бриге, одлажаше чешће све на прстима к закључаним вратима од собе у којој је, па се |
| а ум.{S} Отиде за тим полагано и све на прстима до самог иконостаса, погледаше све иконе редом |
| и — побеже од Маргите.{S} Одјури све на прстима кроз дворану право к мрамору, на коме цар Душан |
| анцира од сребра.{S} Јаворове гусле под прстима правог песника одјекнуле би по неком причом, би |
| чело и очне поклопце превлачи мирисним прстима својим.{S} Очи јој се напунише сузама.{S} Узе к |
| г носа кажипрстом; узе се за тим куцати прстом у чело, као да се увери да му лубања није напукл |
| ла неприлика, прошао си а ниси ни малим прстом мрднуо да му помогнеш.{S} Што си тако мене и зад |
| ала и закукала, а они — просто ни малим прстом да мрдну!{S} Шта ли би мој стриц Павле рекао на |
| ти: да ту јадну жену не такнеш ни малим прстом, јер ћеш закукати да сав Алаџа-хисар чује!{S} Је |
| адичанском окруту, с митром на глави, с прстом у руци, с изразом неке племените одважности и ра |
| пину, а она не рече ни речи, нити мрдну прстом, па ни после кад Марко осече и другу па и трећу |
| асцветан пупољак беле руже, а на једном прсту од леве руке златну бурму.{S} Кад отвори врата на |
| да, које са гвоздених полуга, што су се пружале од једног зида до другог у сва четири правца, в |
| епенице од плавичастог мрамора, па онда пружао у широку једну заравањ од руменог мрамора.{S} Од |
| би по таласима од зелене горе, који се пружаху на све стране докле око допираше; час би опет с |
| нуд врата, као да се нека рука полагано пружаше уз њих, па их брисаше час на једну час на другу |
| љо моја!“ <pb n="170" /></p> <p>Па онда пружи обе руке према оној даљној даљини, узе говорити н |
| теже, дај ми твоју руку!“</p> <p>Он јој пружи своју десну руку.{S} Она је стеже у својој и, пус |
| шем кости мртвачке ! “</p> <p>Рајко јој пружи руку те дохвати њену, која беше хладна као иста с |
| о други пут од њега подиже, Маџарица му пружи један дугачак нож, који је извадила из некаквог з |
| </p> <p>„А шта је ово?“ запита Маргита, пружив руку према трећој прилици.</p> <p>Један висок ле |
| рвинама?" питаше Маргита па дркташе као прут, и грчевито крхаше прсте своје.{S} А кад ветар дон |
| подиже у вис обе руке, које дрхтаху као прут, па им свечано рече: „закуните ми се свим што вам |
| "35" /> млаз, који се с оштром звеком и прштањем разбијаше у металном суду, кад је из дубоких м |
| ла је нека света тишина, прекидана само прштањем онога кандиоца што пред вратима издисаше.</p> |
| аше сад већ последњим капљицама уља, те пршташе као да се гласно срди што ово двоје дођоше да г |
| ако тужно плакаше, сад све саме варнице прште.{S} Погледа к робињи и виде како јој низ образе ј |
| негде неко велико сребрно кандило гаси прштећи, и потраја неко време док се разабра да то Марг |
| ело; „ко ће као Бог?!{S} Право је рекао псалмопевац Давид: „кто Бог вели, јако Бог наш; ти јеси |
| не познајеш?....{S} Твој слуга и твоје псето познали су ме одмах!...{S} Господо, зар нико од в |
| пкаше по глави и тепаше му: „моје верно псето, мој верни стари Кондоре! ти си први да познаш тв |
| разима, искезио зубе, па режи као бесно псето.{S} Али она се не макну с места.</p> <p>„Хоћеш ил |
| та си ти тако тешко Богу згрешила да те пси као јареб гоне и да те самсови као мрцину вуку?!... |
| а испред кућа, беху задремале; излетеше пси из авлија и кидисаше на кола и коње што тако лупњав |
| еким Турцима!{S} А ето сад опет ударише пси у лавеж!{S} Децо, да нам сам Бог помогне, ово се ва |
| Зар код толиких паса пусто?{S} Кад би и пси знали да пију, онда би и они за госама својим у дво |
| им, а Циганина ћу да бијем!{S} Како сме псина једна да пиљи у твоје лепо лице, кад је само моје |
| једна каменица и зачу се љутита вика и псовка циганинова.{S} Учинило му се да му је робиња нео |
| е из дворане, кршећи кроз зубе маџарске псовке.</p> <p>Стари гроф махаше рукама, дајући знак го |
| какву кратку молитву, него неку крупну псовку.</p> <p>Лавеж паса и вика од људи све се јасније |
| ад ми је лакнуло.{S} Осећам се лака као птица, и храбра као сваки Маџар витез!{S} Мрштиш се?!{S |
| у одају иза ковачнице, извади из кавеза птичицу, пољуби је и пусти је кроз врата у ноћ.</p> <p> |
| p>— „На откупе?!“ викну Циганин као пун пуда. „Та не бих ја њу дао ни за какве откупе!{S} А шта |
| ња севнула, и као да је гром поред њега пукао, тако Рајко беше заглунуо, занемео и задрхтао.{S} |
| за тога баба баци нешто у ватру, што је пукло као гром, сва се кућа затресла, а кухиња се димом |
| !“ прекиде га барон Арпад гласом као да пуку командира; „мени деран тај није подозрив.{S} Али в |
| н велики воловски рог, сребром окован а пун вина, који беше дохватио да напије здравицу.{S} Вин |
| на се сави хитро као видра, лако подиже пун ибрик као да су јој мишице од челика, и додаде му г |
| азумеш ти то?“ </p> <p>Рајко га гледаше пун чуда на толику ученост.{S} Размишљаше за неко време |
| Овде, господо," зачу се јасан, а сада и пун свечаности, глас Маргитин; „овде, господо, има <pb |
| p> <p>— „На откупе?!“ викну Циганин као пун пуда. „Та не бих ја њу дао ни за какве откупе!{S} А |
| ра повлачио се један јарак, који је био пун воде.{S} О ону страну јарка ишао је повисок бедем, |
| > <p>„О, сан није био ружан; сан је био пун лепоте и милине, али, бојим се, ружно ће да значи.{ |
| си задовољна мојом службом!“ рече Рајко пун задовољства, па се диже. „Време је, да погледам мал |
| уј за Бога шта ти је?!“ проговори Рајко пун бриге и забуне.</p> <p>„Еј, мој Рајко! што не остах |
| не ону плочу. „Да смо џинови и да имамо пун ковчег барута, па овде не би могли пролом учинити.{ |
| који сад само тихо мумлаше, падајући у пун котлић.{S} Склопи руке на груди; гледаше опет своји |
| а!“ рече старац невесело, и чисто клону пун очајања.</p> <p>„Ама шта нема ништа?{S} Што ми не г |
| м пригну, па га подиже на ноге.{S} Гроф пун гњева крхаше грозну једну теретемку, тресну једном |
| као да је некакав <pb n="141" /> старац пун искуства; „а колико ти је леп и китњаст тај сан, оп |
| одли, подиже у вис и рече тихо:</p> <p>„Пун ибрик, пуна срећа да Бог да теби и свакоме твоме по |
| собе.{S} Дуго је тамо остала.{S} Ружа, пуна бриге, одлажаше чешће све на прстима к закључаним |
| е у вис и рече тихо:</p> <p>„Пун ибрик, пуна срећа да Бог да теби и свакоме твоме помоћнику! “ |
| силно узбуђен. </p> <p>„Пуна су сва!{S} Пуна су за цело!“ довикиваше му Маргита, која беше пода |
| егедина у два разбијена стара лонца два пуна и лепа бокора босиљка. „Шта си платио за њих?“ упи |
| то сав одговор бејаше, што сад као нека пуна зобница удараше о врата неколико пута.</p> <p>Рајк |
| оба беху слепа.{S} Цела је прилика била пуна лепоте, мирноће и нежности, и имала је у себи нешт |
| Их, да силна блага ако су сва та бурад пуна! “ говораше Рајко силно узбуђен. </p> <p>„Пуна су |
| ново аковче.{S} Па онда враћајући му се пуна усхићења и са пуно поузданости рече: „еј, мој вите |
| ше не само узбуђена, него и растужена и пуна неке чудне слутње. „Ко зна,“ рече, „можда је мој с |
| д града! “рече Маргита; па онда настави пуна збиље и сетности „био је дан кад се од старца раст |
| х је једна одаја, рече, доле под земљом пуна пунцата. „Вас двоје сте видели тек само пола од св |
| говораше Рајко силно узбуђен. </p> <p>„Пуна су сва!{S} Пуна су за цело!“ довикиваше му Маргита |
| негде велика царска остава, — све бачве пуне злата!{S} Нико не зна где је и на коме је месту, а |
| .{S} Кад отвори трепавице, очи јој беху пуне суза.</p> <p>„Ех!“ рече са дубоким уздахом, кад се |
| трану ове зидине били царичини перивоји пуни шареног и мирисног цвећа, а сада ето крта зова, ко |
| ји сте <pb n="191" /> према сваком тако пуни доброте и милости!{S} Тек, шта ја говорим?!{S} Нек |
| у лицу, и онај ватрени коњиц, беху тако пуни живота, да Рајко осети како га чудна једна ватра з |
| около оросила.{S} Цвет од зове замириса пунијим дахом, и млаз од воде као да гласније и веселиј |
| ма у његове очи, и онда доче полагано а пуним милозвучним својим гласом да говори:</p> <p>„ О в |
| грчевито своје прсте.{S} Па онда гласом пуним очајања рече:</p> <p>„О Ружо слатка, шта ћу ја ак |
| остатака од печених јагањаца и око још пуних боца.</p> <p>Кад се на капију уђе одмах с лева би |
| !“</p> <p>Како јој звечаше глас слатко, пуно и топло!{S} Учини се Рајку као да са неке свете цр |
| ника, — а у нас је, не знам да л’ знаш, пуно празника — искупио би нас све, па у поље да се пре |
| лости.{S} Срце му је било <pb n="19" /> пуно необичне милине; очи су му светлеле неисказаном ра |
| мор! “ </p> <p>— „Имао бих ја овде вама пуно да казујем.{S} Не би стигла за све ни цела ноћ.{S} |
| верио, то нисам и ако у нашој земљи има пуно лепих и добрих девојака!“</p> <p>„Знала сам да ти |
| и крина мед купи ?{S} А пустињаштво има пуно сладости и без тога млека, које ја добивам за једн |
| гледам, опет видим како на њему још има пуно добрих људи и пуно љубави.{S} Хвала вам добри људи |
| бучена у хаљину од љубичасте кадифе, са пуно тешких златних ланаца о врату и по грудима.</p> <p |
| е руке и окрену лицем к ватри, те је са пуно очинског саучешћа гледаше, па гледајући је збораше |
| онда враћајући му се пуна усхићења и са пуно поузданости рече: „еј, мој витеже Рајко, сад тек в |
| 58" /> са три круне и са три главе и са пуно три пара крила; како су поломили јатагане борећи с |
| ако је топао дах усана њених... како је пуно милине у гипкости овог вилинског стаса, што се так |
| Још једном дође лепо к себи.{S} Гледаше пуно отвореним очима око себе, загледа се подуго у Марг |
| о искићених бисером и драгим камењем, и пуно књига у златним корицама и икона у злато и драго к |
| {S} Дође и Ружа с убрусима, превојима и пуно некаквих меких тканина.</p> <p>„Не брините се, гос |
| како на њему још има пуно добрих људи и пуно љубави.{S} Хвала вам добри људи!{S} О, мој Рајко, |
| у вис, лице јој пуно озбиљности, али и пуно мирне одважности.{S} Сад се тек Рајку учини да је |
| лиш?“ упаде јој у реч Рајко изненађен и пуно заинтересован овом причом.</p> <p>— „Истину, истин |
| г ропства ослободио и часно и поштено и пуно витешки довео у дом мој, да ме <pb n="228" /> њему |
| не зглавке припијаху доручницима лепо и пуно црвеним концем извезеним.{S} Имао је на себи уске |
| и видовита.{S} Овде је око нас по земљи пуно пљоскица од лискуна, а наш народ вели, да су то љу |
| под од дворане.{S} Пут тај није био ни пуно три стопе широк.</p> <p>Насмеја се Рајко на онакво |
| авила се, подигла главу у вис, лице јој пуно озбиљности, али и пуно мирне одважности.{S} Сад се |
| а три стране обгрлила.{S} Видећеш у њој пуно лепог дрвећа и наћи ћеш пуно хладовине!“</p> <p>— |
| тким, и погачом овако белом, и са овако пуно добрих <pb n="72" /> ствари, па са пуном слободом, |
| небом добро дошао!“</p> <p>Било је тако пуно срдачности у том поздраву, да на мах неста зебње у |
| била врло малена, али на којима је било пуно неке чудесне милине и у линијама, у којима су тако |
| добар Србин.{S} У задрузи је нашој било пуно дечака и момчадије.{S} Сваког празника, — а у нас |
| } А јави мојима у Расини!“ Саже се па с пуно побожности пољуби старца у руку.{S} Па <pb n="87" |
| ца на Вујну!“</p> <p>Маргита говораше с пуно ватре; подиже леву руку и погледаше по њој горе у |
| а тамно плавом и високо издигнутом небу пуно звезда.{S} Свеж поветарац дуваше од Јастрепца.{S} |
| га гроф имађаше у Сибињској.{S} Беше ту пуно слугу, који насипаху празне боце и кондире вином, |
| ећеш у њој пуно лепог дрвећа и наћи ћеш пуно хладовине!“</p> <p>— „Да видиш већ сам се зажелео |
| е кућице једна жена у годинама, али још пуно крепка.</p> <p>— „Ружо!“ рече јој Маргита, паде јо |
| о тако близу једној младој и тако дражи пуној жени.{S} Никад дотле није његов чисти поглед пао |
| пуно добрих <pb n="72" /> ствари, па са пуном слободом, и са слатком тишином, и са овако свежим |
| о је као да су се џиновски оклопници, у пуноме ратничком округу, поређали један до другога, да |
| па онда загњури руку у буре, извади је пуну сребрнога ситног новца, и пусти га да са танким зв |
| лешника и другу једну сељачку шареницу пуну јабука.{S} Изнесе некакве мале и велике чутуре.{S} |
| једна одаја, рече, доле под земљом пуна пунцата. „Вас двоје сте видели тек само пола од свега о |
| њен око паса, али мало на више свилена пупад као да нису смела да огледају своју растегљивост |
| уци је носила један диван тек расцветан пупољак беле руже, а на једном прсту од леве руке златн |
| аже празна.</p> <p>— „Та има у њој нека пуста калуђерска препеченица.{S} Кад је искамџих од кал |
| ?!{S} Предај се мојим бистрим таласима, пусти нека те загрле, нека те својим шапутом успавају, |
| м.{S}" Он тобож пристаде.{S} Откова ме, пусти ме из кавеза.{S} Узех радити по ковачници као да |
| p> <p>„Честити чаушбашо, тако ти среће, пусти' ме да запевам!“</p> <p>— „Како ћеш запевати пред |
| да такве сузе лије!{S} Немој, госпођо; пусти нека опет сине јуначко срце и нека одгони тај обл |
| кафтана и чизама хитро искочи — он онда пусти скелу низ Мораву.</p> <p>Њих двоје одмах се прихв |
| чињао.{S} Погледа у звездано небо па се пусти у неке мисли.</p> </div> <div type="chapter" xml: |
| звади је пуну сребрнога ситног новца, и пусти га да са танким звеком пада на данце од бурета.</ |
| његов, за једно тренуће, склопи очи, и пусти да њене топле усне нађу његове усне и по трећи пу |
| , извади из кавеза птичицу, пољуби је и пусти је кроз врата у ноћ.</p> <p>„Е, сад у име божје д |
| тепеници, отвори заклопче, диже аспре и пусти их да падају као плева; сиђе на четврту степеницу |
| о себе, загледа се у оне далеке ватре и пусти се у слатке и тужне и опет слатке мисли. </p> </d |
| н сам седе на један камен према чесми и пусти се у мисли.{S} Није имао гусле нити је био слеп, |
| акова, загњури руку, подиже је у вис и пусти да млаз од златнога новца цури натраг у буре.</p> |
| губи и срећу, и мегдан, па и живот, чим пусти да му женско око срце запали, а рука његова обгрл |
| p> <p>Наслонив се леђима на стену Рајко пусти погледе своје да лутају правцем к рудничким плани |
| и оба весла а Маргити рече, да слободно пусти ластавицу па да прихвати крму.{S} После живог вес |
| ме Рајково, па ту наслони своју главу. „Пусти ме,“ рече му шапутом; „да се на тебе наслоним.... |
| његову са свога рамена и рече:</p> <p>„Пусти ме, Рајко, да се код ње исплачем!"</p> <p>Рајко с |
| десну руку.{S} Она је стеже у својој и, пустив је, рече: „сад, хајде, напред, води како знаш!“< |
| како је она очи склопила па се у снове пустила.</p> <p>Мало после па Маргита, дубоко уздахнув, |
| им рукама, корачаше по соби.{S} Беше се пустила у неке дубоке мисли.{S} У души јој је беснила т |
| одаја, ја да обијем и трећи катанац, да пустим змијурину да полагано провуче главу, па да је бу |
| </p> <p>„Баш ништа!{S} Ах, чекај!{S} Да пустим мога славуја из кавеза!“ И онда отиде у одају из |
| наћи какав чун, па да се њиме низ реку пустим!“ Тек то рекох а учини ми се да чујем вику неку |
| ини од разваљеног града.{S} То је стари пустиник давао знак најближем селу под брдом, да му се |
| еху посадили на маховинасто стење стари пустиник и Рајко.{S} У зрацима сунчаним, а под мирисним |
| опа дугачак, који се навикао на друштво пустиника и на млеко што га они од сељака добивају.{S} |
| је ово све једна безгласна и безживотна пустиња!“ говораше Рајко.</p> <p>„Ех, у моме двору неће |
| ?!{S} Овамо, брзо овамо !“ викаше стари пустињак, па их крепко дохвати обадвоје за руке и повуч |
| и паса, она као преплашена срна утече у пустињакову пећину.</p> <p>Рајку се за неколико тренута |
| ла само са руже и крина мед купи ?{S} А пустињаштво има пуно сладости и без тога млека, које ја |
| > <p>„Ех, у моме двору нећеш бити као у пустињи!{S} Бојим се само да теби, тако озбиљном младом |
| ма и зидинама.{S} Нема пустињиштва које пустињик не би могао с ким да подели, и оно може да се |
| азио.{S} У место да као какав полудивљи пустињик, светомрзац, бега од њих у пећину, он их мирно |
| шко бити испосник, и баш је слатко бити пустињик !“ </p> <p>"Дете моје, “ узе старац благо да г |
| у мрачни ходник а с њиме и глас старог пустињика:</p> <p>„Рајко, брзо хватај твоје оружје да г |
| елим с овим стенама и зидинама.{S} Нема пустињиштва које пустињик не би могао с ким да подели, |
| е задругаре по столичицама око огњишта, пустио и женскадију да стане иза мушкиња, а нас момчади |
| м сребром у све четири ноге, па га онда пустио да сам бира стазу, коњ би га сам од себе однео н |
| бом и појио црвеником вином, и најпосле пустио на веру, да иде да откуп саставља.{S} С тога ме |
| ала сам шта ми је дужност.{S} И онда си пустио да ме аждаја агарјанска у своју чељуст дохвати.{ |
| олим, светла господо, не замерите ми, и пустите ме да се дома вратим.{S} Не питајте за што.{S} |
| тога. „Немојте тако!“ говораше им она; „пустите ме да имам ту једну утеху, да сам испунила посл |
| у, али опет рече:</p> <p>— „Хоћеш ли ме пустити да се напијем воде из ибрика?“</p> <p>Она се са |
| а ослободиш.{S} Бојим се неће ме старац пустити, а волела бих да могу и онда да пород тебе буде |
| Причаћемо ти све по реду, само ако нас пустиш да се гдегод овде преко ноћ склонимо!"</p> <p>— |
| >— „Како пусто?{S} Зар код толиких паса пусто?{S} Кад би и пси знали да пију, онда би и они за |
| пусто?!“ <pb n="187" /></p> <p>— „Како пусто?{S} Зар код толиких паса пусто?{S} Кад би и пси з |
| иште беше празно.{S} Изгледаше као неко пусто разбојиште.{S} Оборени столови, поразбијани крчаз |
| .</p> <p>„А што вам је вечерас све село пусто?!“ <pb n="187" /></p> <p>— „Како пусто?{S} Зар ко |
| ор, и онда, онда би могла да кажеш село пусто!{S} Него журите се, журите се, док не попију све! |
| латних лавова и сребрних орлова, између пустог једног престола и једног деспотовића, који уз гу |
| атоца у зиду доле на под од дворане.{S} Пут тај није био ни пуно три стопе широк.</p> <p>Насмеј |
| дивљих голубица, што падаху преда њ на пут само да опет прну у вис, те да се зрак потресе и фи |
| из брдо правцем к чесми, па да изађу на пут у варош.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP |
| онај ред високих јабланова? е, то ти је пут који из села у двор води, а сам двор одавде не види |
| онога на коме је Рајко седео, водио је пут од једних од оних гвоздених вратоца у зиду доле на |
| и од ње.{S} Учини му се да тек сад први пут виде како су јој дуге трепавице и како су јој обрве |
| а те не бију ветрови.{S} Него није први пут да ти говориш као да си видовита.{S} Овде је око на |
| о милозвучно, да се младоме човеку први пут у његовоме животу учини да у његовоме имену има као |
| азвекташе мамузе, те један пут те други пут, а ја гледам у трепавице младине; она их подиже и п |
| овуче прсте кроз косу један пут и други пут да главу расхлади, извади из свога гуњца убрус те у |
| ли Маџарица не изађе.{S} Звизну и други пут и трећи пут. „Шта је сад наопако?!“ мишљаше <pb n=" |
| ошћу, па га онда пољуби у уста по други пут, промуцав тихо: „збогом!.... хвала ти!“ Одмаче опет |
| било ни мислити.</p> <p>Кад се по други пут од њега подиже, Маџарица му пружи један дугачак нож |
| ево плеће, и диже руку да је и по други пут удари, али му је у исти мах Рајко дохвати својом ле |
| руком величанствено, показујући Циганки пут к вратима.</p> <p>„0, о, о, грофе,“ јекну Циганка с |
| ачније, те Рајко мораде изаћи на колски пут да по мраку не би залутао.{S} А чим поче да свиће о |
| ше му нешто маџарски и заврши рекав три пут српски: „напред! напред! напред!“</p> <p>„Пресветли |
| стиви три пута искушавао, како је трећи пут истина поклизнуо, али пао није, јер га је Душан од |
| не изађе.{S} Звизну и други пут и трећи пут. „Шта је сад наопако?!“ мишљаше <pb n="58" /> Рајко |
| топле усне нађу његове усне и по трећи пут, пољуби их једним дугим, дугим пољупцем, као да јој |
| одина!{S} Нисам слушао да се и по трећи пут оженио !{S} Ово мора да је нека пометња!</p> <p>Хас |
| ти да ниси погинуо!{S} Гледај па хватај пут.{S} По ноћи је превалило.{S} Јевросима ти је спреми |
| да уквариш, него хајде напред, показуј пут у караван-серај!“ рече му патер.</p> <p>— „Добро, к |
| но пре, постао је љут и прек.{S} Један пут на некаквом весељу угледа једну Циганчицу.{S} Стадо |
| том у пету, зазвекташе мамузе, те један пут те други пут, а ја гледам у трепавице младине; она |
| е моје срце те моје тражи.{S} Чуј један пут у моме злосрећном животу глас моје молитве !{S} О, |
| крсти се, провуче прсте кроз косу један пут и други пут да главу расхлади, извади из свога гуњц |
| {S} Па онда опет настави:</p> <p>"Један пут пред вече ето ти нашег Краљевића Марка из планине, |
| гов занос бејаше све већи.</p> <p>Један пут узе да као уз гусле попева:</p> <quote> <l>„Ој, Мар |
| оље из овога двора у чергу, да не нађеш пут у тамницу!“ И сад из очију Маргитиних сипаше ватра |
| носим, позивам те, уклањај се са нашега пута!“</p> <p>Тано викаше Рајко узбуђен, а по ртењачи п |
| вашом силом, и нека се чисти са нашега пута!“</p> <p>Бадава.{S} Једна лопта или некаква гужва |
| о да га негде на путу или на крају тога пута чека неко неизмерно благо или нека изванредна срећ |
| вор грофа од Нађ-Бање.{S} Управо и нема пута, него се тера преко равнице, а по трагу других кол |
| е он окрену на лево и подаље од колског пута те кроз њиве и поља и испод дрвећа жураше се напре |
| о свету да пронесу.{S} Колико год ју је пута призивао, свагда му је то исто казивала.{S} Па онд |
| и сваки цвет на пољу, и сваки џбун дуж пута, још силније замирисао, раздраганост срца његова у |
| ађе зачепљена изнутра.{S} Удари два три пута песницом у њих.</p> <p>„Шта је бре?!“ дрекну изнут |
| оловски рог и даде грофу да из њега три пута сркне.{S} Иза тога баба баци нешто у ватру, што је |
| чајем и за слободом својом.{S} Вала три пута си ми света!{S} Не бој се, госпођо; не сумњај се; |
| гајтану бејаше о врату; преврети се три пута, пољуби је и онда је десном руком притисну на гвоз |
| о.</p> <p>Накашља се старац и два и три пута.{S} Поћута мало, и опет се накашља и онда рече: </ |
| ду како га је, како рече, нечастиви три пута искушавао, како је трећи пут истина поклизнуо, али |
| <pb n="144" /> <p>„Ако си човек по три пута те заклињем Богом и светим Јованом, казуј нам се!{ |
| уку твоју!“</p> <p>Рајко се у мраку три пута беше прекрстио, и одмах дође к себи.{S} Сад га ган |
| {S} Пих, скоте један! “ и пљунух му три пута у лице!{S} Нека га !{S} Хајде сад, јуначе, ја ћу с |
| ишта, и никакве помоћи.{S} Неколико сам пута покушавала да се глађу и жеђу уморим, али кад већ |
| еди ту спроћу мене на том ковчегу преко пута па ми причај што.{S} Не; чекај!{S} Хтела сам те ве |
| а пуна зобница удараше о врата неколико пута.</p> <p>Рајко извади из недара једну троуглу кожну |
| о да виче Бога, па се прекрсти неколико пута; „о, Господе, који си и милостив и свесилан, смилу |
| танца.{S} Рајко удараше копљем неколико пута у врата, па онда рече: „иза ових врата има нека шу |
| себе, дохватио гусле, превукао неколико пута, па <pb n="128" /> онда јасним грлом запевао по не |
| од лево пазухо, преврети се по неколико пута, склопи руке на оружје у силаву и стаде на сред ка |
| још смрти бојала?{S} Зар је ниси толико пута преклињала да ти дође па да те избави?{S} Зар да т |
| горко; „мој стари гроф, ког сам толико пута хвалила како је добар и како ме воли, хоће сутра д |
| старчевим! савијаше, целиваше небројено пута његову маџарску сабљу и говораше за њ неразумљивим |
| стати ваља.{S} Бога ми, да си ми по сто пута род, не би ми милије било што сам поред тебе, нити |
| нет желим да предам.{S} Да си ми по сто пута рођени син, веће ти добро не бих могао желети!“</p |
| латном покову еванђеља, прекрсти се трп пута побожно и шапатом рече: „о часни крсте и свето ева |
| е све.{S} Да није да понека шева прне с пута у вис, и да није погдекоје чапље, да се на једној |
| чевој.</p> <p>„Хвала ти, оче, по хиљаду пута!{S} Ако ми Бог помогне нећу те постидети.{S} Сад ћ |
| та ја говорим?!{S} Нека му је по хиљаду пута слава, што вас је из чељусти оних поганих Сарацена |
| ом; узе јој опет љубити руке по стотину пута, љубљаше јој колена и скуте, и плакаше горко.</p> |
| еограда до Крушевца.</p> <p>Али ево сад путем од Крушевца у Ниш Рајко је са свим други човек.</ |
| е за свитом маџарске господе, која сави путем у варош.{S} Рајку се учини као да она само у њега |
| пођо,“ рече јој Мартин; „Мишко већ јури путем у Сегедин.{S} Ја ћу сад да отпашем младога витеза |
| тала.</p> <p>„Умориће се те нећемо моћи путем одмицати; него да је зовнемо да седи с нама на ми |
| Рајков у Србију.{S} Па онда иди преким путем у Београд и извади од турске власти допуст, да ми |
| д а све правцем уз Мораву.</p> <p>Целим путем до сванућа нису ни речи говорили.{S} Он би се сам |
| валах, бињеџија! “</p> <p>Тако је било путем од Београда до Крушевца.</p> <p>Али ево сад путем |
| турске вере били приступите.{S} Уморни путник, ма које вере био, свуда је под божјим небом доб |
| на подножју умке, да ту чека млади пар путника.</p> <p>„Ето то је пред нама Нађ-Бања!“ рече Ма |
| l:id="SRP18920_C2.2"> <head>2</head> <p>Путовали су цео тај дан скоро без одмора, јер оно нешто |
| иким синовима највеће господе маџарске, путовао је као изванредни посланик ћесара и краља угарс |
| ишу да се реше шта да раде.</p> <p>А на путу до Ниша сви погледаху испод ока к Рајку.{S} Она оч |
| браћу и родбину.{S} Као да га негде на путу или на крају тога пута чека неко неизмерно благо и |
| ред њих да се е њима опрости.</p> <p>На путу до Крушевца сва су господа маџарска била заволела |
| 18920_C1.4"> <head>4</head> <p>На целом путу од Београда до Крушевца Рајко је био кипео од весе |
| лице засветлило.{S} Ништа на целом том путу није могло да загреје срца њихова у брже куцање та |
| } Уморна је.{S} Није чудо, од кад се то путује!{S} А сутра опет ваља рано ранити; далеко је тих |
| што видео.</p> <p>На јелеку њеном горња пуцад са грла и са груди беху покидана, и сам јелек и т |
| ац.{S} Има тамо сад хајдука, који ће да пуцају на саркол јаничарски чим га из далека угледају.{ |
| чуше како од скелеџијског чардака пушке пуцају.{S} Скелеџија и његови људи даваху абер сељанима |
| ев горе у таваницу и одапе.</p> <p>Пуче пуцањ, погасише се скоро све свеће, утекоше Цигани свир |
| ичући „Алах—Алах!“ грунусмо у двор, она пуцаше на нас кроз прозор из пиштоља.{S} А кад разбисмо |
| шта ће бити у великој дворници.{S} Тек пуче пушка, а господа да се поломе низ степенице. „Дај |
| јутрос у пећини, кад муња севну и гром пуче?...{S} Тобож не смеш ни да се сетиш... и ти си ми |
| екасмо!“ Удари се бег по колену, мишљах пуче чоха. „Зар баш тако?“ питаше. „Јест тако нам очију |
| ену цев горе у таваницу и одапе.</p> <p>Пуче пуцањ, погасише се скоро све свеће, утекоше Цигани |
| ће бити у великој дворници.{S} Тек пуче пушка, а господа да се поломе низ степенице. „Дај кола, |
| ву, зачуше како од скелеџијског чардака пушке пуцају.{S} Скелеџија и његови људи даваху абер се |
| е речи падоше на срце Рајку као зрна из пушке, па се у исти мах растопише у сладак мелем.{S} Ра |
| адскакујемо, надтркујемо и да гађамо из пушке.{S} А радним данима би у вече, кад сврши распоред |
| ломише се Турци низ планину, побацаше и пушке и јатагане, оставише и коње и конопце.{S} Ето бић |
| се био и гледао к мени.{S} Имао си дугу пушку о рамену... <pb n="39" /> А, сад видим!...настави |
| посланика корача.{S} О рамену носи дугу пушку арнаутку, чврсто се утегао широким шареним пасом, |
| ајко, дохвати најпре из сена своју дугу пушку, па онда хтеде прихватити Маргиту, али се ова, бе |
| pb n="199" /> у куту од собе своју дугу пушку, јер ће му у случају невоље довољно бити оружје ш |
| о су устукнули тек кад је змај почео да пушта модар пламен.{S} Ето мени кроз који дан од санџак |
| н пред Сараценима сараценске главе сећи пушта, ако строгој анализи данашњи инцидент подвргнете, |
| Не питајте за што.{S} Него ме милостиво пуштајте и опростите ми!“</p> <p>Док то патер превођаше |
| Јок вала; него ето ухватио ја њу па не пуштам!{S} А сад, Маџарице, устај па скидај јелек и кош |
| аву и... пољуби је у уста.{S} Она га не пушташе из свога загрљаја, него одмаче мало своју главу |
| к уме да се удуби па да је нађе.{S} Зар пчела само са руже и крина мед купи ?{S} А пустињаштво |
| ати, и без тога меда, који ја за горске пчеле чувам, и без тих ораха, које ја с веверицама дели |
| да може бити нисте при новцу и за такву работу.{S} Ако нисте, онда ево друга начина: нека пођу |
| платно, па даље иза њега један снизак и раван тамносив млаз, који постајаше све тамнији и тамни |
| к из задужбине цар-Лазарове, беле цркве Раванице.{S} Сећаш ли се! казивао сам вам о њој кад јут |
| дену чакљу па запали.{S} Цар би онда из Раванице видео како као нека звезда трепти над његовим |
| Управо и нема пута, него се тера преко равнице, а по трагу других кола, правцем на исток к јед |
| штиту, стојаше поснизак један, право и равно пресечен — растов пањ.</p> <p>„Шта ли му је ово с |
| нда већ Рајку поста јасно да она тихо и равномерно дише, и да је заспала.{S} Не хтеде се одмах |
| опта, удари високо горе у врата под сам рагастов.</p> <pb n="144" /> <p>„Ако си човек по три пу |
| д себе однео на место где је остава.{S} Рад бих био да огледам своју срећу.{S} Ако је нађем, ет |
| има и чаушима да се устроје по странама рад заштите посланика и свите његове.{S} И онда пођоше |
| ет година.{S} Ја је носим да ми се нађе рад лека.{S} Нећемо је ноћас пити.{S} Ја је сркнем само |
| из дубине душе, да се смилује на вас и рад вас на мене, и кад сврших молитву, не дигох се са к |
| сви мотре, па у Нишу да се реше шта да раде.</p> <p>А на путу до Ниша сви погледаху испод ока |
| да Турци преко мене мртва к теби скачу, ради како ти Бог кроз то твоје срце казао буде.“</p> <p |
| осечемо, онда ти кад видиш да сам мртва ради шта знаш!“</p> <pb n="147" /> <p>— „Ала, не бој се |
| мезимица.{S} Видећеш, неће знати шта да ради те да те награди.{S} А ја знам како ће.{S} Нека од |
| ио Бан Страхиња на твоме месту? па онда ради како видиш да би они радили.{S} Не можеш да их сти |
| венац.</p> <p>Ружа је гледаше само шта ради и све јој се већа туга и хладнија зебња на срце на |
| е лист, а ето је робиња!{S} Знам да сте ради да је ослободите.{S} Мислио сам како да вам у том |
| на причаше, како је њему све узалуд што ради, како се ви њему не би хтели више вратити, па да в |
| Тек опет хвала му; шта бих сад без њега радила!...{S} Иди види, можемо ли се у собу вратити!"</ |
| у стриц Павле рекао да је жив, и шта би радили онакви српски јунаци какви беху Бан Страхиња и К |
| есту? па онда ради како видиш да би они радили.{S} Не можеш да их стигнеш, али можеш бар из дал |
| оже мој, сад ил’никад; умудри ме шта да радим с ово двоје младих да у лудо главе не изгубе! “</ |
| ебња на срце наваљиваше. „Гледаш ме шта радим, моја добра Ружо?“ рече јој Маргита; „о, кад би т |
| што пева, јер би нас после питао шта је радио и како је говорио онај јунак, и шта се коме најбо |
| на коју ћеш страну, запитај се: како би радио Краљевић Марко и како би радио Бан Страхиња на тв |
| како би радио Краљевић Марко и како би радио Бан Страхиња на твоме месту? па онда ради како ви |
| лицу и пољуби га у чело.</p> <p>„Шта то радите за име божје, слатка моја госпођо грофице !" јец |
| Откова ме, пусти ме из кавеза.{S} Узех радити по ковачници као да сам се у циганској <pb n="77 |
| да тако и говориш а некмо ли да тако и радиш!“ рече Рајко сав пренеражен. „Комшија, тебе канда |
| Ваљало је да пазиш и шта говориш и како радиш!“</p> <p>Ту се Рајко мало устави; поћута, али му |
| надтркујемо и да гађамо из пушке.{S} А радним данима би у вече, кад сврши распоред за сутрашње |
| ј Реци, где је дворове имао у којима је радо становао, него је све то, полагано и кришом, дао д |
| у вече, кад сврши распоред за сутрашње радове, посадио све задругаре по столичицама око огњишт |
| у!“</p> <p>И онда опет обадвоје мирно а радознало ослушкиваху.{S} Од часа на час Маргита би грч |
| <p>„А кога то мислиш оче?“ питаше Рајко радознало.</p> <p>— „Причаћу ти све на широко кад ми се |
| игне, па њега не види.{S} Савлада своју радозналост и оста у столу, погледајући час у Маргиту ч |
| уснила?“ питаше Рајко с неком детињском радозналошћу.</p> <p>„О, сан није био ружан; сан је био |
| о или нека изванредна срећа, тако га је радосна жудња вукла некуда — и сам није знао куда, и к |
| ка у којој су се тужни звек од зебње, и радосни трепер од жудње, и шумна зрачност од надежде, и |
| то прелете небо?“ питаше је Рајко неким радосним трепетом и шапутом.</p> <p>„Видех је!“ одговор |
| сише мирис од овог живог цвета, и онда, радосно лајући, узе подскакивати око ње.{S} Лизаше јој |
| д њих, да су сад живи онде у столовима, радосно понудио свој мекани плашт?{S} Та мачевима би се |
| е ружне помисли.{S} Срце ми се окрепи и радосно куца кад сам себи кажем: јесте, хоћу да светао |
| >— <hi>„Живога Бога?!“ </hi> рече Рајко радосно узбуђен; „чу ли госпођо шта одзив рене: „живога |
| >— „Е, у добри час да буде!“ рече Рајко радосно и поносито. „Имај надежду у Бога и имај веру у |
| ђо !{S} А Бог нек нас води!“ рече Рајко радосно узбуђен и пође напред. </p> <milestone unit="*" |
| , с изразом неке племените одважности и радосног поноса у лицу, благосиљаше два млада витеза, к |
| ришћански од јарма турскога!“</p> <p>У радосној раздраганости патер Хијероними изговори на лат |
| ла, као да хоће да јави своме господару радосну вест, али се на средини степенице опет предомис |
| срце наваљује!...{S} Ено ње горе где од радости јеца, а мени је овде дошло да се од неке нејасн |
| ва трептим од светлости и блистам се од радости и тако ступам пред олтар једне велике цркве.{S} |
| анас сузи од жалости, него само сузи од радости!"</p> <pb n="197" /> <p>„Право велиш, Рајко; ха |
| тру на све око себе, те све затрепти од радости и од топлоте!"</p> <p>„Јест, тако је!“ прихвати |
| атина!“ Пијани гости узеше да кликћу од радости и да пљескају.{S} А млада невеста, сва пребледе |
| милине; очи су му светлеле неисказаном радошћу.{S} Чинило му се као да је робовао у конаку Мус |
| оже јадној раји?{S} Она као дете сироче радује се да чује понеку бајку, па да је и другима каже |
| се живот баш гаси.{S} Тако му се нешто ражали, да с тешким и дубоким уздисајима само понављаше |
| рећима буздовани.</p> <p>„А, сад се тек разабирам!“ рече Рајко; „ово је подземна оружница онога |
| си прштећи, и потраја неко време док се разабра да то Маргита јеца.{S} Приђе јој полагано, крст |
| и напустио био сваку наду, да може што разабрати у оној потмулој и неразговетној вици.{S} Тек |
| м завичају!““ <pb n="80" /></p> <p>„Кад разабрах тај шапут, ударише ми сузе од милине.{S} Веруј |
| сену, што у једном куту беше положено, разастре црвени плашт Рајков и на њему убрзо заспа слат |
| аље!“ И онда покида сав други босиљак и разастре га око главе Рајкове као венац.</p> <p>Ружа је |
| S} Оборени столови, поразбијани крчази, разбацане клупе; овде и онде понеки сељачки шешир и по |
| лаз, који се с оштром звеком и прштањем разбијаше у металном суду, кад је из дубоких мисли изве |
| >А Мишко његов донесе из Сегедина у два разбијена стара лонца два пуна и лепа бокора босиљка. „ |
| на нас кроз прозор из пиштоља.{S} А кад разбисмо врата нађох је где лежи на поду; обнезнанила с |
| еше празно.{S} Изгледаше као неко пусто разбојиште.{S} Оборени столови, поразбијани крчази, раз |
| рче од куће до <pb n="214" /> куће, нек разбуде ко год спава, нек растрезне ко је још пијан, не |
| је дрмаше, као да хоће да је из заноса разбуди.</p> <p>„Какви самсови, кћери моја?{S} Мало час |
| а, и рече само — опет шапутом као да не разбуди свеце — „госпођо, прибери се!“</p> <p>Она нежно |
| ше Маргита све шапутом, као да Рајка не разбуди.</p> <p>— „Па нема, госпођо; све је то просто!{ |
| дише.{S} Не смеде да се макне да је не разбуди. „Уморна је јадница!{S} Нека се бар испава.{S} |
| х прекидати да је наглим прекидом не би разбудио, него све лакше и лакше казиваше оно што је јо |
| о зна на какве ће се нове јаде и невоље разбудити!“ говораше сам у себи.</p> <p>И не могаше да |
| уста?{S} Она је у дубоком сну, неће се разбудити; а то бар није грех.{S} Ето, питај дванаест с |
| да се разглаве у све саставке своје.{S} Разбудише се и такнуше срдито гуске и патке, што, дуж б |
| иста била сјајна господа, што шетаху по развалинама двора Лазарева.{S} Барон Арпад Сент-Кираљи |
| ела је на највишој и најширој зидини од разваљеног града.{S} То је стари пустиник давао знак на |
| синко!{S} Тако треба!“ прихвати старац разведрен. „Ево сад што ћу да ти кажем : отпрати је у з |
| боље по вољи?“</p> <p>— „Само кад си се разведрила, па не мари, нека је како год хоћеш.{S} Дуга |
| брус, обриса њиме лице и руке и онда га разви и остави да се на зовином грању суши.{S} Он сам с |
| Рајко беше простро своје мало сиџаде и развио своју <pb n="167" /> црвену кабаницу.{S} А док ј |
| ало задркташе усне као да хтедоше да се развуку у осмех.{S} Али се не осмехну и не рече ништа.< |
| ма лотрама, као да ће сваког часа да се разглаве у све саставке своје.{S} Разбудише се и такнуш |
| царски престо !{S} А оно се ево престо разглавио у кукове своје и расточио као буре кад му прс |
| ресто.{S} А овако изгледаше то као неки разглављени и у делове своје растурени престо.{S} Што ј |
| чега чега нам је Бог дао!“</p> <p>Рајко разгледа најпре је ли седло притврђено како треба, опип |
| Хајдмо!“ рече Маргита.</p> <p>Узеше да разгледају око себе.{S} У округлој зидини од дворане би |
| > <p>— „Ама, ходи, молим те, госпођо да разгледамо све ово чудо око нас!“ рече јој Рајко, па он |
| ама јава!“</p> <p>— „Хајде да сиђемо да разгледамо шта је све то!“ рече Маргита.{S} Али пре нег |
| а Богородици!?{S} Није, него сам с њоме разговарала као обично, изјадала сам јој се, причала са |
| д ових рушевина!“</p> <p>Још су се били разговарали кад поче да свита и кад стигоше оздо из сел |
| арска господа.{S} Узеше се договарати и разговарати.</p> <p>„Мој братац!“ узе патер осмешкујући |
| . Гори и о светогорским испосницима.{S} Разговараху се тако скоро сву ноћ. </p> <pb n="74" /> < |
| оспода за њим на ону зидину до куле.{S} Разговараху нешто између себе маџарски и по свој прилиц |
| кондирима са црвеним жупским вином, па разговараху о ономе што се збило.{S} Око неко доба <pb |
| ај светац о коме луда раја прича, да се разговараш са царем змајским и да те змајеви однесу на |
| е и лавеж све то ближе долажаху, све то разговетније чух шапат Мораве: „грофице од Нађ-Бање, кћ |
| узбуђен и збуњен.</p> <p>У том се доста разговетно зачу вика једног громогласног сељака: „ој, х |
| да му приђу, он им за чудојасним гласом разговетно викну:</p> <p>"Не бојте се децо, приступите |
| глед на околину.{S} Рајко прекиде њихов разговор, дотакнув патера руком и рекав:</p> <p>„Кажи г |
| , што га Цигани свираху, врева од живог разговора и звека од пехара, чаша и судова на столу.</p |
| хвати Рајко; „молим те остави се таквог разговора.{S} Сад ће ваља да већ скорим и пола ноћи па |
| о ораха.{S} Маргита, која је иначе тако разговорна била, ућутала се и постала суморна.{S} Не хт |
| Рајку пламенови у образе.{S} Очи му се разгореше топлом ватром.{S} Изгледаше дивно у <pb n="66 |
| раног дворишта од караван-сераја и кроз разграђену ограду од врљика уђе у један велики забран, |
| е стојаху позадуго пред стеном, која их раздвајаше од пећине и ослушкиваху не би ли што чули.{S |
| а запева.{S} Млађа би се господа и сама раздрагала па прсла у гласно клицање, а стари би се бар |
| p> <p>„Бадава,“ окрете се Маргита Рајку раздрагана лепотом околине, „бадава, говори ти што хоће |
| и џбун дуж пута, још силније замирисао, раздраганост срца његова ускипела би и Рајко би се окре |
| и од јарма турскога!“</p> <p>У радосној раздраганости патер Хијероними изговори на латинском је |
| ће земљу да ослободи!“</p> <p>Старац се раздрагао па узе на широко причати о пророчанствима сле |
| у петли се дозиваху кукурекањем које се разлегаше; овде и онде извијаше се танак стуб од дима и |
| њега и каква милина из те топлоте у те разливала?!...{S} Будало једна, прави би човек с мушким |
| а са грла и нешто мало са средине груди размакнуто.{S} И онај низ крупног црвеног <pb n="120" / |
| таше Маргита и осећаше како јој се срце размекшава.</p> <p>— Не знам!“ рече Рајко; "не знам, ма |
| сте витице црне косе сенком својом само размекшавале, те још лепшом чиниле, — кад погледате то |
| гледаше пун чуда на толику ученост.{S} Размишљаше за неко време као да се гњура у дубине оне м |
| гано провуче главу, па да је буздованом размрскам!“</p> <p>„Не, не, не!{S} Никако!“ викаше Марг |
| ук мене прогутао, ил’ бих ја њему главу размрскао !“ рече Рајко.</p> <p>— „Еј, болан Рајко! па |
| ски: „овамо, кучко, или ћу ти сад главу размрскати!{S}" Дохвати је за косе и повуче.{S} Чауши ј |
| око себе, погледа у Рајка и онда тихо и разнежено рече:</p> <p>„Како је дивно звездано небо изн |
| амо једна; друге <pb n="30" /> су давно разнесене па замењене дугим тамноцрвеним ћерамидама.{S} |
| болесна, тако се укоченим погледима из разрогачених очију загледала у ону шарену гомилу, која |
| и Рајку, бледа као крпа, отворила уста, разрогачила очи, изгледаше престрављена као да је авет |
| негде међу Хрватима или Словенцима, те разумевао и говорио српски.{S} Патер Хијероними, који ј |
| ово.{S} Више осећаше и нагађаше, но што разумеваше, шта старац сумња, и би му криво.</p> <p>„Мо |
| ако мио и племенит, ти би тек онда мене разумела!"</p> <p>Још се више Ружа препаде сутра дан.{S |
| е свет врти око нене.{S} Ништа ти га не разумем.{S} Што ти је те јецаш?{S} Казуј за Бога шта ти |
| ?“</p> <p>— „А, сад видим!...{S} Сад те разумем!{S} Теби је све то тамо свето.{S} Имаш право!{S |
| је жао, што нас двојица не можемо да се разумемо!“ рече Рајко гледајући посланику право у очи; |
| да сав Алаџа-хисар чује!{S} Јеси л’ ме разумео Циганине?" говораше Рајко срдито. <pb n="14" /> |
| се криви на Рајка, као да му тако даде разумети шта је велики чардаш. „Него, како ћеш и да зна |
| ге које ће сељаци оздо из села видети и разумети.{S} Кроз сат или два доћи ће двојица да вас пр |
| </p> <p>„Плот је слаба а дух је јак!{S} Разумеш ти то?“ </p> <p>Рајко га гледаше пун чуда на то |
| Ти видиш да сам прост сељак!“</p> <p>„А разумеш ли оно што се каже: младост је лудост а ђаво не |
| поче да говори много шта у заносу, час разумљиво, час неразумљиво.{S} Срце му брзо куцаше и ва |
| је. „Јеси ли ти онај светац о коме луда раја прича, да се разговараш са царем змајским и да те |
| мо па изгубисмо и сад смо ето „сиротиња раја.“ Опет, хвала Богу, имамо ми по нешто што ви немат |
| таше ме санџак-бег. „Ко шта може јадној раји?{S} Она као дете сироче радује се да чује понеку б |
| ао свога младог а јуначног „кабадахију“ Рајка, да га спроводи и да му помогне да се цареви гост |
| рече Маргита блеђа и од самог рањенога Рајка, па га узе под руку и поведе. „Мартине, преклињем |
| а?!“ питаше Маргита све шапутом, као да Рајка не разбуди.</p> <p>— „Па нема, госпођо; све је то |
| исоју под оном стеном, ископаше гроб за Рајка.</p> <p>Кад већ гроб би доста дубок, Маргита наре |
| ти се на колена и узе се молити Богу за Рајка.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18920_ |
| а сва су господа маџарска била заволела Рајка.{S} Али се синоћ патер Хијероними направио изванр |
| о запе ногом за асуру и стропошта се на Рајка.{S} Гласно се сам себи насмеја; седе, нагну чутур |
| иганин, па узе да мига и да се криви на Рајка, као да му тако даде разумети шта је велики чарда |
| ко ће!“ рече Маргита, показав руком на Рајка.</p> <p>— „Та како вас не бих бранио!{S} Бранићу |
| ?" проговори старац, погледајући час на Рајка час на Маргиту, па му се најпосле на овој очи зау |
| а од чуда, не скидаше својих погледа са Рајка.</p> <p>„Видим! узе Рајко снужден да говори; „вид |
| ређивала да је оставе саму поред мртвог Рајка.{S} Са свечаном мирноћом издавала је заповести за |
| а од љубави.</p> <p>Па онда стаде поред Рајка, који нешто теже и спорије дисаше.{S} Гледаше га |
| да ме <pb n="228" /> њему преда.{S} Од Рајка чистијег и племенитијег срца није било.{S} Док је |
| ала суморна.{S} Не хтеде се одвајати од Рајка никако.{S} Седела би поред њега с главом наслоњен |
| и и напрезаше се силно да збаци са себе Рајка, и бацакаше се ногама као бесомучан.{S} Али му то |
| елове своје растурени престо.{S} Што је Рајка највише зачудило, беше што по средини између она |
| о драже.{S} Ја сам верна љуба од Расине Рајка! — Сад нека дођу људи, нека затворе ковчег и зали |
| смеде да отвори врата.{S} У том викнуше Рајка јаничари оздо од свите, те он похита за њима.{S} |
| чу.</p> <p>Маргита се приљубила беше уз Рајка и чврсто се држаше једном руком за његову руку а |
| сама приђе к руци која и њу, као оно и Рајка, живо благослови.{S} Беше то некакав жив и крепак |
| ика твоја милост !{S} О, само не дај ми Рајка смрти !{S} Узми од мене све друго што хоћеш, врат |
| викаше Маргита преплашено, па узе вући Рајка за рукав од гуњца. »Можеш ти њу да не подесиш, мо |
| ћи се од ужаса, па свом снагом узе вући Рајка даље од змијских врата. „Ако ме волиш ма за трунк |
| животу глас моје молитве !{S} О, не дај Рајка смрти!{S} Отми га, спаси га, подигни га !{S} Учин |
| ка не остаде у дворници нико други осим Рајка, Маргите и Мартина. </p> </div> <div type="chapte |
| тња!</p> <p>Хасан Зулуфлија куцну руком Рајка, који се сав био изгубио слушајући за њ неразумљи |
| урске власти допуст, да мирно сахранимо Рајка на Космају, на оном изданку, где има змајев прест |
| /></p> <p>„Је ли, братац!" упита патер Рајка изненадно; „ а ко тебе посла с таквим порукама ов |
| н један на ледини, па се онда загледа у Рајка и рече му: „Јеси ли ти помахнитао?{S} Ко је још п |
| даном небу, погледа око себе, погледа у Рајка и онда тихо и разнежено рече:</p> <p>„Како је див |
| е опет обадвоје.{S} Ластавица погледа у Рајка, па онда сави главу на десно и гледаше у црвену ч |
| епавице те уморно и жалостиво погледа у Рајка.</p> <p>„Жао ме те је јадни мој витеже!...{S} На |
| сле лекари из Сегедина и нађоше да је у Рајка срце престало да куца.{S} Кад то рекоше Маргита п |
| у том поздраву, да на мах неста зебње у Рајка и у Маргите.{S} Он одмах скиде шубару и приђе к р |
| готово и нешто мало тужно.{S} Гледаше у Рајка неким замишљеним и благим погледима.{S} Па онда с |
| ставе ?! “</p> <p>Па онда, упрев опет у Рајка своје погледе, који сад не беху више мекана кадиф |
| рља очи, па онда погледа у немом чуду у Рајка.{S} Рајко, као да је чуо шта она сама у себи гово |
| ана човека.{S} Требали су му да проведу Рајка и Маргиту кроз Венчац до Космаја.</p> <p>Маргита |
| Синко, напред! напред! напред!“ </p> <p>Рајка подиђоше мрави од узбуђења.{S} Беше му мило и опе |
| Од три ораха, које би узео из зембила, Рајко би један и појео, а два кришом натраг у зембил ба |
| ти буде мио друг у животу!...{S} Збиља, Рајко.... ето смо нас двоје и под земљом <pb n="174" /> |
| , и видео да са мачевима не може ништа, Рајко се присети те пресече једно копље испод самог ошт |
| о је сагледао Мораву с ову страну Ниша, Рајко је са свим јасно и поуздано знао шта би му стриц |
| је хиљадама топлих пољубаца.</p> <p>„Е, Рајко,“ рече му ведра, „сад сам се исплакала, сад ми је |
| је Маргита ?“ „Ево Маргите поред тебе, Рајко !{S} Сад ће стићи лекари, па ће те извидати!" реч |
| свога рамена и рече:</p> <p>„Пусти ме, Рајко, да се код ње исплачем!"</p> <p>Рајко се све на п |
| као да хоће да бега од ње.</p> <p>„Не, Рајко!... не остављај ме саму у овој гробници!" цикну М |
| ури к брду.{S} Чим зађе за неко дрвеће, Рајко рече Маргити:</p> <p>„Одјахуј, па хајдмо у скелу! |
| b n="103" /> прага у дворану коракнути, Рајко задржа руком Маргиту, па онда онако узбуђен викну |
| слој сниском, густом и мирисном травом, Рајко беше простро своје мало сиџаде и развио своју <pb |
| аћајући се с великим једним буздованом, Рајко још из даље опази како му Маргита, која бејаше ос |
| се од неке нејасне туге заплачем!{S} О, Рајко, та ваља да није што ћеш се овуда сам без ње враћ |
| у ове дивне горе и планине!“</p> <p>„О, Рајко, Рајко!“ викаше га озго Маргита.</p> <p>Онога час |
| ивне горе и планине!“</p> <p>„О, Рајко, Рајко!“ викаше га озго Маргита.</p> <p>Онога часа забор |
| вен у лицу и са крупним знојем на челу, Рајко једним скоком искочи на леву обалу Мораве, привуч |
| и!"</p> <pb n="197" /> <p>„Право велиш, Рајко; хајдмо право к њему у двор! “</p> <p>У који час |
| у срца људска.{S} Само је <pb n="23" /> Рајко јахао и даље напред, много нешто замишљен.</p> <p |
| е збило.{S} Око неко доба <pb n="15" /> Рајко закуца на вратима и преко патера запита: би ли ст |
| је сад наопако?!“ мишљаше <pb n="58" /> Рајко у себи, па се врати к Циганиновој чатрљи.</p> <p> |
| сву своју веру на твој српски образ!{S} Рајко, витеже, дај ми твоју руку!“</p> <p>Он јој пружи |
| же бити друго, ово је један луд сан!{S} Рајко, молим те, јесам ли ја будна? јеси ли ти будан?!{ |
| рина не гута полагано као жабу неку!{S} Рајко, молим те, хајдмо одавде! “</p> <p>„Па куда ћемо |
| p> <p>„Је ли то доиста Маџарска?!...{S} Рајко, немој да се шалиш са мном...{S} Је ли то доиста |
| ада казујем.{S} Нас судбина венчава.{S} Рајко, витеже без замерке, ево се Маргита теби привенча |
| ну асуру подаље од огњишта и мехова.{S} Рајко одврте чутуру и додаде је Бекри-Бекиру.{S} Цигани |
| е, повуче га руком у вис, загрли га.{S} Рајко скиде шубару; гологлав, сав уздрхтан од трепета, |
| уваше од Јастрепца.{S} Нигде никога.{S} Рајко зазвижда.</p> <p>Али Маџарица не изађе.{S} Звизну |
| а онда погледа у немом чуду у Рајка.{S} Рајко, као да је чуо шта она сама у себи говори, рече: |
| за руке и пођоше низ ужу ка колима.{S} Рајко ћуташе.{S} Од силног узбуђења не могаше речи да п |
| осмејкиваше и изгледаше тако срећна.{S} Рајко, као неком тајанственом силом везан, не могаше да |
| > <p>Њих двоје уђоше ћутећки унутра.{S} Рајко метну своју шубару под лево пазухо, преврети се п |
| јој се пореметила па пала низ плећа.{S} Рајко застаде за један тренутак збуњен, како ће да је у |
| га <pb n="184" /> што Маргита осећа.{S} Рајко... мој витеже од Расине Рајко.... дај да се Марги |
| ично зарђале, са три велика катанца.{S} Рајко удараше копљем неколико пута у врата, па онда реч |
| х удари им у лице из оне просторије.{S} Рајко рече Маргити, да са запаљеним трудом остане ту гд |
| шња робиња из дубине душе захваљује.{S} Рајко, ма шта да буде, твоју доброту и твоје витештво н |
| оће поред оне ватрице испред пећине.{S} Рајко је испричао старцу све како је било у Крушевцу, а |
| е поможе, и само га брже изнураваше.{S} Рајко га је држао као за земљу прикуцана.{S} Маџарица м |
| , испод очију црни широки прстенови.{S} Рајко осети како је клонула са свим онако на њ наслоњен |
| ре око које се беху чобани искупили.{S} Рајко гледаше целу ону велику, а нејасно звезданим небо |
| е, а он већ лежаше као пањ на земљи.{S} Рајко се диже и гледаше га мирно за <pb n="56" /> некол |
| м Рајку, дајући му знак да може ићи.{S} Рајко се поклони старцу и изађе. „Ех, шта ћеш?{S} Сила |
| у исти мах растопише у сладак мелем.{S} Рајко осети како му срце закуца бурније и како му удари |
| мио им беше онај поглед на околину.{S} Рајко прекиде њихов разговор, дотакнув патера руком и р |
| самим градом опазе једну малу ватру.{S} Рајко мишљаше да ће је бити какви козари наложили били. |
| Тако, нека ти је на спасеније!{S} Дед’ Рајко!{S} Тако синко!{S} Нека ти је на здравље!“</p> <p |
| у дубину онога ходника испред њих.{S} А Рајко живо кресаше и живо гледаше да види очи њене.</p> |
| позлаћене грофовске круне спуштаху — а Рајко са тихим уздахом рече: „баш да ми је да седнем... |
| , аго!“</p> <p>Њих се двоје насмејаше а Рајко прихвати: „причаћемо ти све по реду оче.{S} Није |
| и болан ти то Мусломанин ?! “ питаше га Рајко као прекоревајући га.</p> <p>„Море, кабули ти то |
| <p>Тога истога дана позно у ноћ ето га Рајко пред врата од Бекри-Бекирове ковачнице.{S} Обесио |
| атрени коњиц, беху тако пуни живота, да Рајко осети како га чудна једна ватра загрејава и како |
| дланом у длан циганинов.{S} Удесише да Рајко дође у ковачницу кад се добро смркне, а Циганин д |
| и још тиме спуштала.{S} Никада до тада Рајко није стојао тако близу једној младој и тако дражи |
| ="122" /> све још може бити.{S} Па онда Рајко скиде своје гуњче, сави га у двоје у троје и поло |
| ад ћемо видети шта је !“</p> <p>Па онда Рајко узе живо да удара буздованом у оне катанце.{S} Мо |
| нко оженио?...{S} Хајде баш!...“ И онда Рајко поче лаганим гласом, али онако мало као попевајућ |
| кад рат почне, онда ћеш ти као војвода Рајко од Расине, да продреш у рудничке планине, да дигн |
| S} Вратићеш се ти, али само као војвода Рајко од Расине, вратићеш се да ослободиш и усрећиш сво |
| ојих на Косову погинуо, еј вала му!“ па Рајко подиже мало са главе шубарицу; „на бољем месту и |
| , змија! змија! змија!{S} Спуштај врата Рајко!{S} Спуштај врата! “</p> <p>„Аох! да грдна ли је |
| и.{S} Али га старац посланик запита шта Рајко рече, па кад чу приђе к младићу и потапка га по р |
| /> <p>Али Циганин више и не слушаше шта Рајко говори.{S} Диже се, отиде до једног корита, у ком |
| p>На целом путу од Београда до Крушевца Рајко је био кипео од веселости.{S} Срце му је било <pb |
| прса.</p> <p>„Еј, злосрећнице!" зајеча Рајко сав пренеражен. „Да га ниси заклала?!“</p> <p>— „ |
| јер се прва два брзо распршташе.{S} Кад Рајко узе намештати и онај трећи на доњој полузи да му |
| пска сива ластавица лети да стигне, где Рајко може да запева.{S} Млађа би се господа и сама раз |
| !.. <pb n="185" /></p> <p>А сад, витеже Рајко, помози грофици од Нађ-Бање да у свој двор уђе!“< |
| пуно поузданости рече: „еј, мој витеже Рајко, сад тек видим шта ће од тебе да буде!</p> <pb n= |
| их погледа са Рајка.</p> <p>„Видим! узе Рајко снужден да говори; „видим немаш вере у мене!{S} М |
| за њиме и старац.</p> <p>„Госпођо," узе Рајко да говори као из сна пробуђен и тек осетивши да и |
| Циганин.</p> <p>„Ево да ти кажем!“ Узе Рајко да му шапутом прича. „Стари људи казују да овде у |
| ла своју кришку, док не би видела да је Рајко загризао своју.</p> <p>„Да делимо право као брат |
| ена онаквим оловним ковчезима, какве је Рајко већ видео, а за које је мислио да су мртвачки.{S} |
| n="124" /> Рајково, и онога на коме је Рајко седео, водио је пут од једних од оних гвоздених в |
| ону звезду што прелете небо?“ питаше је Рајко неким радосним трепетом и шапутом.</p> <p>„Видех |
| <p>„Видиш ли те ватре тамо?“ питаше је Рајко, показујући јој руком ватре на далекој ивици види |
| ију миловаше нежно.</p> <p>Пред зору је Рајко почео опет да бунца.{S} Час говори с Краљевићем М |
| атраг у лево.{S} Пролазећи поред капеле Рајко угаси своју воштаницу и остави је у куту од малих |
| чна сељачка коња.{S} Са кола скочи доле Рајко, дохвати најпре из сена своју дугу пушку, па онда |
| ва гужва удари баш на оно место на коме Рајко своју амајлију притиснуо беше, и онда опет нека д |
| да говори:</p> <p>„ О витеже, од Расине Рајко, — хвала теби на витештву твоме!{S} Не пада смрт |
| осећа.{S} Рајко... мој витеже од Расине Рајко.... дај да се Маргита с тобом овде опрости!{S} Да |
| ко,“ одговори он; „зову ме и „од Расине Рајко“ јер ми је задруга у Расини.“</p> <p>„Рајко,“ поч |
| њом", ван дома је познат као „од Расине Рајко“.{S} Ја га зовем „Амиџа-заде".{S} Млад је; али се |
| а!“</p> <p>Млађа господа замолише да се Рајко не отпушта одмах, него да на његово понашање сви |
| пуно три стопе широк.</p> <p>Насмеја се Рајко на онакво питање.</p> <p>„Бог с тобом, госпођо, ш |
| вору царевом дворио!“</p> <p>Насмеја се Рајко па рече : „вала то ни у сну нисам, мањ ево што са |
| ...{S} Куд ћу ја тамо... оно је,“ па се Рајко опет насмехну, само да Маргиту охрабри, „оно је т |
| асније, све гласније и гласније, док се Рајко не узе да побојава да ће се они млађи људи још и |
| шта говориш и како радиш!“</p> <p>Ту се Рајко мало устави; поћута, али му око усана обиграваше |
| р.</p> <p>Постало је много мрачније, те Рајко мораде изаћи на колски пут да по мраку не би залу |
| — „Хајде да погледамо где смо!“ рећи ће Рајко Маргити. „Старац ће доћи по нас кад се отресе Тур |
| срце његово.{S} По дужем ћутању рећи ће Рајко!</p> <p>„Ти си госпођо уморна.{S} Али се све мисл |
| еном господару на откупе понудио ! рече Рајко.</p> <p>— „На откупе?!“ викну Циганин као пун пуд |
| сиџаде и додај ми из њих конопце!" рече Рајко младој Маџарици која већ беше скочила на ноге, па |
| ши стари јунаци и господа појили!" рече Рајко.</p> <p>Док он тако још збораше, Маргита се беше |
| S} Бог је добар па ће нам помоћи!" рече Рајко сад већ с великим поуздањем. <pb n="38" /></p> <p |
| и онако је још дуго до пола ноћи!" рече Рајко, па онда наслони грлић од чутуре на своја уста, у |
| додамо мало и твојој мајсторици!" рече Рајко погледав к младој жени, која се шћућурила на земљ |
| ављу да Бог да да се опет видимо!" рече Рајко, пољуби се с Јовом, који му бејаше некаква својта |
| ка невоља.</p> <p>„Вала, госпођо," рече Рајко Маргити; „ако ти Бог помогне те стигнеш у свој до |
| е знам то; а можда би и то ваљало" рече Рајко. „Него, чекај молим те, има још и друга једна мук |
| /p> <p>— <hi>„Живога Бога?!“ </hi> рече Рајко радосно узбуђен; „чу ли госпођо шта одзив рене: „ |
| Мало ме њиме не палацну у образ !“ рече Рајко па трже копље те се врата приклопише.</p> <p>— „С |
| ил’ бих ја њему главу размрскао !“ рече Рајко.</p> <p>— „Еј, болан Рајко! па да си га убио прво |
| ћи па однети и теркије и чутуру !“ рече Рајко као да му објасни што му тако товаран дође.</p> < |
| запаљених ритова!{S} Како не би?!“ рече Рајко шаљиво.</p> <p>„Ништа за то.{S} Моја се земља мен |
| да жена највише о накиту и снива!“ рече Рајко као да је некакав <pb n="141" /> старац пун искус |
| адија Јанош! “</p> <p>— „Ене сад!“ рече Рајко, па је погледа зачуђено; „Бог с тобом, госпођо, Ј |
| /p> <p>— „Е, у добри час да буде!“ рече Рајко радосно и поносито. „Имај надежду у Бога и имај в |
| ек гласно насмеје?"</p> <p>„Није!“ рече Рајко пресудно; „није да се насмеје него да се заплаче! |
| .</p> <p>„Овуда немамо куда даље!“ рече Рајко попев се по степеници и покушавајући да плећима п |
| ени прозори од једне велике куће!“ рече Рајко.</p> <p>„Терај право у двор!“ викну Маргита кочиј |
| госпођо !{S} А Бог нек нас води!“ рече Рајко радосно узбуђен и пође напред. </p> <milestone un |
| дох у светлост без тебе.{S} Ходи!“ рече Рајко и одмах пође напред.</p> <p>Узани ходник у зиду с |
| p> <p>„Ако нису они, нисмо ни ми!“ рече Рајко са свим мирно, па онда настави: „е, баш ме копка |
| !{S} Даће Бог, све ће добро бити!“ рече Рајко храбрећи је.{S} Али му и самом срце бурно куцаше. |
| рце размекшава.</p> <p>— Не знам!“ рече Рајко; "не знам, мањ’... чекај молим те!... јест, мањ а |
| </p> <p>„А, сад се тек разабирам!“ рече Рајко; „ово је подземна оружница онога града била!“</p> |
| аџарске господе ?“</p> <p>„Јесам!“ рече Рајко мирно.</p> <p>„Јесте, сад се добро сећам!“ прихва |
| о кад си задовољна мојом службом!“ рече Рајко пун задовољства, па се диже. „Време је, да поглед |
| је право баци се на ме и каменом!“ рече Рајко узбуђен и онда узе причати све по реду како га је |
| враћати брзо светом оцу у Вујан!“ рече Рајко.</p> <p>— „Од <hi>тога</hi> нема ништа!“ прихвати |
| цењкати.{S} Ето, дај длан у длан!“ рече Рајко и замахну добро и опали својим дланом у длан цига |
| ко је... крупан овај твој мерџан!“ рече Рајко нешто као запињући, и збуњен гледаше у мерџан на |
| само сељачко седало — растов пањ!“ рече Рајко, замишљен ставши између она два лава а пред самим |
| да неће бити што сам ја домишљао!“ рече Рајко невесело; „ја помислих да ти се то јављала наша с |
| „Није право што говориш, госпођо!“ рече Рајко; „ја те наведох да бегаш, ја те доведох у ову кло |
| <p>„Е, сад у име божје да пођемо!“ рече Рајко. „Ево ја ћу најпре изаћи да видим да нема кога.{S |
| есно пођеш!“</p> <p>— „Да пођемо!“ рече Рајко, па узе оцилом кресати у кремен.{S} Прамену варни |
| двојица не можемо да се разумемо!“ рече Рајко гледајући посланику право у очи; „све ми се чини |
| во, да сад изађемо на ово платно!“ рече Рајко меким гласом у коме се, у јасном металном звеку, |
| ирини њиховој.</p> <p>„Није авет!“ рече Рајко са свим поуздано, окренув се Маргити; „да је авет |
| сад дођох по другом једном послу!“ рече Рајко, па махну мало главом на Циганина. „Хајдмо мало п |
| га овде сахране! “</p> <p>— „Ух!“ рече Рајко, као згрозив се, „како можеш с једног гроба да по |
| вориш а некмо ли да тако и радиш!“ рече Рајко сав пренеражен. „Комшија, тебе канда хвата ракија |
| када. "</p> <p>„Заповеди јој оче,“ рече Рајко, „заповеди јој да иде да се испава.{S} Уморна је. |
| а на миру док твоји људи не дођу,“ рече Рајко старцу, па је онда викнуше. <pb n="75" /></p> <p> |
| оју волиш?“</p> <p>„Како да нема?“ рече Рајко без устезања. „Волео сам своју мајку, волим, је и |
| свој образ и не греши своје душе?“ рече Рајко, па онда одби старчеву руку на десно.</p> <p>Гроф |
| ога ми, госпођо, ја сам ти рањен?“ рече Рајко мирно задевајући празан пиштољ за свој кожни пас. |
| о ме посла?!{S} Како ти то питаш?“ рече Рајко малко збуњено а нешто мало и срдито. „Нико ме дру |
| у. <pb n="81" /></p> <p>„Госпођо," поче Рајко; „док си причала ја све себе питах: „кад је ова ж |
| тите ми!“</p> <p>Док то патер превођаше Рајко виде да на ћилиму, на коме стари посланик незгодн |
| па онда и на трећа.{S} Ина њих улажаше Рајко да у просторијама, које затвараху, нађе онако ист |
| се са нашега пута!“</p> <p>Тано викаше Рајко узбуђен, а по ртењачи просуше му се неки хладни ж |
| се!...{S} Неће ни бити ништа!" говораше Рајко све тишијим и тишијим гласом.</p> <p>Тек су прешл |
| авиш, ако би нам Бог помогао!" говораше Рајко мирно и просто као о нечем што је са свим обично. |
| Јеси л’ ме разумео Циганине?" говораше Рајко срдито. <pb n="14" /></p> <p>„Турске ми вере, сам |
| воља божја да тако млада мреш, говораше Рајко, спуштајући Маргиту на тај плат, нека си бар изме |
| га ако су сва та бурад пуна! “ говораше Рајко силно узбуђен. </p> <p>„Пуна су сва!{S} Пуна су з |
| га у оним планинама дочекам?!“ говораше Рајко сам себи. „Ко зна!...{S} А ко зна да л’ ћу икада |
| згласна и безживотна пустиња!“ говораше Рајко.</p> <p>„Ех, у моме двору нећеш бити као у пустињ |
| да ништа бити.{S} Не бој се!“ говораше Рајко, па се још мало осмехну само да је умири.{S} Али |
| жив!{S} А знаш ти ко је ово?“ говораше Рајко с веселим узбуђењем, па накриви мало своју шубару |
| дско дете не поплаши!{S}" Тако говораше Рајко сам у себи, а кад се врати у ходник к Маргити реч |
| p> <p>„Ама како ти то говориш?!" питаше Рајко, који и не слућаше о чему Бекир мисли.</p> <p>— „ |
| ли ти да она робиња сад спава?" питаше Рајко нешто снужден; „вала дао бих главу, ако се она це |
| ми секли главе нашим краљевима?" питаше Рајко гласом који издаваше да му је криво.</p> <p>— „Шт |
| келу!“</p> <p>„Где је виноград?" питаше Рајко, коме нова једна мисао сину.</p> <p>— „Ето га у б |
| је купио или на сабљи задобио?" питаше Рајко.</p> <p>— „На сабљи!" рече Бекри-Бекир поносито. |
| вде! “</p> <p>„Па куда ћемо ?! “ питаше Рајко; „,ја велим најбоље је склони се ти у једну од ов |
| > <p>„А твоја земља, Маџарска?!“ питаше Рајко.</p> <p>— „Јесте.{S} Кад бих се већ морала пробуд |
| и вера, да ником казати нећеш?!“ питаше Рајко.</p> <p>„Вера!{S} Тврда турска вера!“ одговори Ци |
| А што ли си тако ружно уснила?“ питаше Рајко с неком детињском радозналошћу.</p> <p>„О, сан ни |
| 82" /> <p>— „Каква је то плоча?“ питаше Рајко показујући на један поширок бео камен, на који Ма |
| “</p> <p>„А кога то мислиш оче?“ питаше Рајко радознало.</p> <p>— „Причаћу ти све на широко кад |
| х могао да говорим са господом?“ питаше Рајко.</p> <p>— „У добри час!“ рече патер; „а ја изађох |
| : јеси ли ти баш прави мајстор?“ питаше Рајко.</p> <p>— „Како ода шта!“ рече Циганин; „мајстор |
| 11" /></p> <p>— „Твоја постеља?“ муцаше Рајко, и онда се загледа за неколико тренутака у кадифе |
| емила као да се скаменила.{S} Први беше Рајко који силно узбуђен викну: „ама шта је то?“ и ако |
| нека ми позајми свој нож.{S} Ти, оче, и Рајко изиђите овога часа у гору и склоните се мало.{S} |
| о знам да је цар Душан.{S} Еј, капе!“ И Рајко отиде опет да изближе гледа свога цара, а Маргита |
| уке и ослушкиваше.</p> <p>Ослушкиваше и Рајко, ослушкиваше и старац.{S} Њих се двоје погледаше, |
| раздраганост срца његова ускипела би и Рајко би се окренуо чаушбаши :</p> <p>„Честити чаушбашо |
| не паде кроз тај отвор у ходник, али и Рајко и Маргита на свој ужас опазише при оној слабој а |
| и на маховинасто стење стари пустиник и Рајко.{S} У зрацима сунчаним, а под мирисним <pb n="153 |
| та је сама спавала у пећини, а старац и Рајко седели су горе на градском зиду поред ватре.</p> |
| ом животу заспала није.</p> <p>Старац и Рајко остадоше да преноће поред оне ватрице испред пећи |
| чију и у гласно јецање.</p> <p>Старац и Рајко беху и сами дубоко узбуђени и погледаху један у д |
| ула у јачем куцању срца њеног.</p> <p>И Рајко се беше сав претворио у слух.{S} Већ је и напусти |
| о измакнеш, запевај !“</p> <p>И онда би Рајко доиста полетео на својој танкој сивој ластавици, |
| је мушко раме може да понесе!“ рекао би Рајко, па узео опет да куца у камен.</p> <p>После свако |
| ма га за руку.</p> <p>„Јеси ли при себи Рајко ?{S} Шта ти је витеже млади?“ питаше га не са бри |
| рдаш?!“</p> <p>„Велики чардаш?!“ понови Рајко као у недоумици шта ће то да значи.</p> <p>— „Ех, |
| и где су сада господа маџарска!“ понови Рајко, а беше га мало и зачудило што га она тако пита.< |
| о маџарски живо и ватрено.</p> <p>Млади Рајко, који је неколико корачаја испред свите ишао, окр |
| џадету око једног белог убруса, на који Рајко положио беше нешто погаче, млада црна лука, соли |
| S} Еј тешко мени!{S} Шта ћемо сад јадни Рајко?“</p> <p>И онда се опет подиже, склопи руке и осл |
| ш ћу ти све по истини казати!“ одговори Рајко.</p> <p>Накашља се старац и два и три пута.{S} По |
| ти?!“</p> <p>„Шта те ја знам!“ одговори Рајко. „У нас се крштене душе не продају, а слушао сам |
| S} Казуј за Бога шта ти је?!“ проговори Рајко пун бриге и забуне.</p> <p>„Еј, мој Рајко! што не |
| „бадава, говори ти што хоћеш, али си ти Рајко човек, који има око за оно што је лепо и господск |
| „Добро, кад тако заповедате!" прихвати Рајко, па се онда окрете и рече нешто на турски Хасан-а |
| орено; што ме не питаш право?" прихвати Рајко живо.</p> <p>— „Слушао си, ваља да, да хајдук изг |
| онор, а за друго како Бог да!“ прихвати Рајко.</p> <p>И онда пођоше натраг у лево.{S} Пролазећи |
| м одсудно.</p> <p>— „Комшија!“ прихвати Рајко; „молим те остави се таквог разговора.{S} Сад ће |
| ђо, да и мене брига обузимље!“ прихвати Рајко исто тако сетан и озбиљан; „није вајде, ваља да г |
| е не изгубе! “</p> <p>— „Оче!“ прихвати Рајко смерно скинув шубару. „Опрости ми!...{S} Ја из ов |
| p>— „Чекај молим те, госпођо!“ прихвати Рајко и доиста се мало застиде; „ако ме питаш да ли сам |
| равиш!“</p> <p>„Вала госпођо!“ прихвати Рајко озбиљно и невесело, „тешко је да се говори о оном |
| да опет обнесвесну.</p> <p>После поноћи Рајко поче да говори много шта у заносу, час разумљиво, |
| д тебе!“</p> <p>— „Не бој се!“ рече јој Рајко, па узе и даље да ослушкује.</p> <p>Али га сад но |
| рик.</p> <p>„Иди сад!{S} Иди!“ рече јој Рајко. „Циганину кажи да сам те питао, уме ли он да куј |
| <pb n="59" /> <p>— „То си ти!“ рече јој Рајко. „Небо тебе види, па звездом звездама јавља да се |
| кољи га!“</p> <p>— „Иди жено!“ рече јој Рајко изненађен, па је руком тихо од себе одгурну. „Как |
| гледамо све ово чудо око нас!“ рече јој Рајко, па онда с њоме заједно сиђе с последње мраморне |
| бити да су већ у Стамболу! одговори јој Рајко.</p> <p>Маргита притегну узде па устави ластавицу |
| ти на колена поред ниске софе, на којој Рајко лежаше, и поче да говори:</p> <p>„Ево ти опет под |
| во је да га се сећате! “</p> <p>„Е, мој Рајко, много се што пева чему ван песме нема станка.{S} |
| је на злом месту ! “</p> <p>— „Еј, мој Рајко, зар ово да ти је награда за твоју витешку службу |
| јко пун бриге и забуне.</p> <p>„Еј, мој Рајко! што не остах с тобом у Шумадији!“ проговараше Ма |
| ави.{S} Хвала вам добри људи!{S} О, мој Рајко, ево твоје Маргите!"</p> <p>Сахранише их једно по |
| срце куца а колена клецају!{S} Ох, мој Рајко, што не остасмо код онога доброг старца!{S} Ох, к |
| јој се следи. „Где си рањен, јадни мој Рајко?!“</p> <p>„Па немој се тако препадати!{S} Неће ми |
| ласт, сласт!“</p> <p>Као да је омађијан Рајко осети жеђ за том слашћу, и као са неким пркосом с |
| скао !“ рече Рајко.</p> <p>— „Еј, болан Рајко! па да си га убио прво бих ја сада висио на грани |
| ј, као оно Рајков цар.{S} А кад чу како Рајко узе викати и одјеке изазивати, и кад га виде како |
| и као да је гром поред њега пукао, тако Рајко беше заглунуо, занемео и задрхтао.{S} За неколико |
| то ужи свитак и кад га привеза за седло Рајко рече Маргити: <pb n="63" /></p> <p>„Хајде сад, у |
| гли на вис на оно место, где су недавно Рајко и Маргита тако лепе снове о лепшој будућности сно |
| званредно мудар и прозорљив.{S} Кад оно Рајко изађе зловољан из њихове одаје, патер узе вртити |
| подуже док је патер превео све оно што Рајко рече.{S} Много му сметаше што запињаше о оно црве |
| прекиде га Маргита, „она змијурина коју Рајко хтеде да убије! “</p> <p>— „Не!“ цикну старац, па |
| .</p> <pb n="55" /> <p>У истом тренутку Рајко једним скоком долети те стаде између робиње и Циг |
| ледом гледаше.{S} Пролазећи кроз капелу Рајко се заустави под једним од најснижих кандила да је |
| лежи ни стоти део од свега онога што му Рајко казиваше о планинским ланцима, о висовима, селима |
| аму.</p> <p>Наслонив се леђима на стену Рајко пусти погледе своје да лутају правцем к рудничким |
| b n="67" /> <p>„Камо скелеџија?!“ викну Рајко.</p> <p>— „Ама ето, мало час отиде с весларима у |
| „Ниси чула за нашег цара Душана!“ викну Рајко запрепашћен и погледа је чисто са сажаљењем. „Па |
| г на страшном суду милостив био!“ викну Рајко тако исто свечано.</p> <pb n="89" /> <p>— „Гробом |
| угу страну.</p> <p>„Ко има тамо?“ викну Рајко; „ако си ришћанска душа, кумим те Богом и светим |
| ом Циганчицом!“</p> <p>— „Пих!“ узвикну Рајко и још нешто промрмља. „Али што да плачеш?{S} Кад |
| о други пут удари, али му је у исти мах Рајко дохвати својом левом руком.</p> <p>„Стани господи |
| </p> <p>„Истину велиш?“ упаде јој у реч Рајко изненађен и пуно заинтересован овом причом.</p> < |
| „Чекај, молим те,“ упаде јој опет у реч Рајко; „је ли та жена, што ти је на сну долазила, говор |
| <p>Али ево сад путем од Крушевца у Ниш Рајко је са свим други човек.</p> <p>Јахао је напред са |
| pb n="iii" /> <div type="titlepage"> <p>РАЈКО ОД РАСИНЕ</p> <p>ПРИПОВЕТКА С КРАЈА XVII ВЕКА</p> |
| <pb n="ix" /> <div type="titlepage"> <p>РАЈКО ОД РАСИНЕ</p> </div> <pb n="x" /> </front> <body> |
| камен па слушај!“</p> <pb n="91" /> <p>Рајко прислони ухо к стени и после неколико тренутака р |
| id="SRP18920_C2.10"> <head>10</head> <p>Рајко није то одмах ни опазио, него казиваше песму и да |
| id="SRP18920_C2.13"> <head>13</head> <p>Рајко је с великом вредноћом прегао на посао.{S} Али га |
| l:id="SRP18920_C2.4"> <head>4</head> <p>Рајко јој приђе ближе, а старац је узе за обе хладне ру |
| од ковачнице на зелену ледину. </p> <p>Рајко извади из недара дугачку кесу, а из ње чисту једн |
| .. веруј, не би се она срдила!“ </p> <p>Рајко скочи са свога места као да га гуја уједе.{S} Оте |
| дух је јак!{S} Разумеш ти то?“ </p> <p>Рајко га гледаше пун чуда на толику ученост.{S} Размишљ |
| овој викну му: „Душан те гледа!"</p> <p>Рајко се трже и не дотакнув се оне сласти, исправи се, |
| рко...{S} Милош...{S} Страхиња!"</p> <p>Рајко се мало насмехну што ова млада Маџарица од онаких |
| , Рајко, да се код ње исплачем!"</p> <p>Рајко се све на прстима повуче од ње и склони иза леве |
| а удараше о врата неколико пута.</p> <p>Рајко извади из недара једну троуглу кожну амајлицу, ко |
| и се не осмехну и не рече ништа.</p> <p>Рајко јој поврати ибрик.{S} Требало је сад да пређе на |
| аху нову драж лепоти лица њеног.</p> <p>Рајко сад не скидаше поглед са њеног осмехом озареног л |
| во, и показа руком лево од себе.</p> <p>Рајко једним кроком дође до њих. „Окована су гвожђем!“ |
| а клеште му одлетеше под мехове.</p> <p>Рајко му клече на прса и док још Циганин не дође к себи |
| капели пред иконом Мајке Божје.</p> <p>Рајко се побоја да није излудела, кад оно поче да узвик |
| да јој се памет преврнула није.</p> <p>Рајко сад трљаше очи, уштину се у мишицу једну, па друг |
| авком од грубога сукна на глави.</p> <p>Рајко се чисто препаде па устави ластавицу, а руком пок |
| и, лево од оне велике у средини.</p> <p>Рајко полазећи за њом говораше како би он дао своју гла |
| ђоше да га гледају нако се гаси.</p> <p>Рајко отвори она сниска врата од растовине и онда њих д |
| онда јој поток суза речи угуши.</p> <p>Рајко дође к себи.{S} Отвори очи и гледаше у таваницу.{ |
| се даље минемо!“ говораше Хасан.</p> <p>Рајко преведе на српски што чаушбаша рече, те цела свит |
| !" рече она мирно али и свечано.</p> <p>Рајко је међу тим био скинуо седло и узду са ластавице, |
| гостију да приђе грофу у помоћ.</p> <p>Рајко се сам пригну, па га подиже на ноге.{S} Гроф пун |
| а, да тамо тражи звезду Рајкову.</p> <p>Рајко се нешто мало збунио на оне њене речи, и не могаш |
| олурастављених усана Маргитиних.</p> <p>Рајко ућута.{S} Слушаше и гледаше само како Маргита диш |
| и не бојте се!“ рече им старац.</p> <p>Рајко уђе први, провукав се готово на коленима испод ог |
| Рајку под ребра. <pb n="209" /></p> <p>Рајко трже пиштољ.{S} Али већ у тренутку, у коме га зап |
| ребрном престолу. <pb n="119" /></p> <p>Рајко могаше само да викне: „не бој се, госпођо!{S} Сад |
| се да миришем кости мртвачке ! “</p> <p>Рајко јој пружи руку те дохвати њену, која беше хладна |
| оди та светлост у твојој руци! “</p> <p>Рајко за тим сврати у прву од оних споредних сувота,те |
| вратка, а два уз то на поклон! “</p> <p>Рајко се зарумени у образима, поклони се, пригну и поди |
| ецо, јесте ли ми још у животу?!“</p> <p>Рајко скочи к отвору из пећине и викну: „Брзо оче, дај |
| е к њима зовем.{S} Ходи унутра!“</p> <p>Рајко скиде шубарицу, поклони се пред старим послаником |
| ш, има неко с ону страну врата!“</p> <p>Рајко приђе и послуша за неколико тренутака.{S} Доиста |
| е ти добро не бих могао желети!“</p> <p>Рајко се диже, скиде шубару и приђе к руци старчевој.</ |
| ш понечега чега нам је Бог дао!“</p> <p>Рајко разгледа најпре је ли седло притврђено како треба |
| а видимо има ли светлости тамо!“</p> <p>Рајко је послуша.{S} Оштри врх од копља завуче између г |
| вој!{S} Дај ми опет руку твоју!“</p> <p>Рајко се у мраку три пута беше прекрстио, и одмах дође |
| кроз то твоје срце казао буде.“</p> <p>Рајко је говорио мирно али с потресеним гласом.{S} Био |
| а својим најмекшим и најслађим гласом, „Рајко, ето мога двора.{S} Тамо ногом кад крочим ја сам |
| мену има као почетак од некакве песме. „Рајко!{S} Боље од твојих речи очи ми твоје казују да по |
| !“ рече Маргита мирно и готово хладно. „Рајко, који ми се довде показао као витез, нека ми у ов |
| ође, отвори је па узвикну упрепашћена: „Рајко, да видиш! “ и извади и подиже у висину низове кр |
| „Рајко !“ дозиваше га Маргита шапутом; „Рајко, где си?{S} Дај ми руку твоју.{S} Страх ме је!{S} |
| ти беше име?“ запита га она.</p> <p>— „Рајко,“ одговори он; „зову ме и „од Расине Рајко“ јер м |
| у се насмеја, али га послуша.</p> <p>— „Рајко,“ поче Маргита својим најмекшим и најслађим гласо |
| не могаху једно друго видети.</p> <p>— „Рајко !“ дозиваше га Маргита шапутом; „Рајко, где си?{S |
| срце ударио, и једва промуца:</p> <p>— „Рајко,... воде! воде! хоће нешто да ме угуши!... воде!“ |
| с њиме и глас старог пустињика:</p> <p>„Рајко, брзо хватај твоје оружје да га Турци овде не нађ |
| се ваља на нас мука и невоља!“</p> <p>„Рајко, хајде да бегамо!{S} Где ти је ластавица?!{S} Оче |
| о“ јер ми је задруга у Расини.“</p> <p>„Рајко,“ поче она тако милозвучно, да се младоме човеку |
| ју.{S} Видеше је како клече пред ковчег Рајков и како обе руке пребаци преко њега, као да га хо |
| Тисом па Дунавом да носи мене и ковчег Рајков у Србију.{S} Па онда иди преким путем у Београд |
| исто посниској коцки мраморној, као оно Рајков цар.{S} А кад чу како Рајко узе викати и одјеке |
| ту беше положено, разастре црвени плашт Рајков и на њему убрзо заспа слатко,</p> <p> како можда |
| но, која, онако пребачена преко ковчега Рајкова, не мрдну.</p> <p>Ружа се сагну да јој подигне |
| сам ли сад лепша?“</p> <p>Али не дочека Рајкова одговора.{S} Као да је жеравицу на главу ставил |
| има и пред свима својим млађима паде на Рајкова прса и плакаше у глас.{S} Да јој је био једини |
| од неког сунчаног зрака осветли се душа Рајкова и онај тајни глас у њему умуче.</p> <p>Седе опе |
| ргита је лежала мртва.{S} Клечећи поред Рајкова ковчега, загрливши га и пољубивши га, издахнула |
| они лакат од леве руке на узглавницу од Рајкова гуњца, а спусти главу на руку па рече: </p> <p> |
| ма више никог живог.{S} Тада прва мисао Рајкова беше: "ако су Турци убили старца, па нема ко да |
| в други босиљак и разастре га око главе Рајкове као венац.</p> <p>Ружа је гледаше само шта ради |
| насмејаше се сва господа кад им преведе Рајкове речи.{S} Па онда ће патер прихватити: „хајде, х |
| м, прстима, миловаше чело, очи и образе Рајкове, па онда ће шапатом да запита:</p> <p>"Ружо, ве |
| м у себе упио, и која сад са длана руке Рајкове струјаше све топлије чак до у срце његово.{S} П |
| жив себи под главу гуњче <pb n="124" /> Рајково, и онога на коме је Рајко седео, водио је пут о |
| них врата у зиду, десно од њих, па онда Рајково копље удари у једна друга велика гвоздена врата |
| /l> </quote> <p>Маргита спусти главу на Рајково гуњче, намести се и пови се гипко телом до на с |
| ита метну своју десну руку на лево раме Рајково, па ту наслони своју главу. „Пусти ме,“ рече му |
| велику дворницу, где је сад лежало тело Рајково.{S} Замоли све друге да се уклоне и да оставе с |
| е хладном водом, полагаше на врело чело Рајково.{S} Али што се зора примицаше, то његов занос б |
| да му је ближе.{S} Загледа се најпре у Рајково лице и не трепташе док он описиваше троглавог А |
| сили нису, беше склопила руке на рамену Рајковом, па на њих спустила главу своју.{S} Паде у нек |
| а у ројеве звезда, да тамо тражи звезду Рајкову.</p> <p>Рајко се нешто мало збунио на оне њене |
| тискивањем својих танких прстију у руку Рајкову давала му на знање, кад год би појачана вика у |
| најлепша струка и стави их у десну руку Рајкову. „Ево ти један струк босиљка од твоје Маргите, |
| ну утеху, да сам испунила последњу жељу Рајкову!"</p> <p>Њих двоје шапутаху једно другом своје |
| а борба: борба срдње на Бога и брига за Рајком, борба веровања са неверовањем.{S} Узе мрдати гл |
| тупи мирно а поносито у дворану праћена Рајком, који у левој руци ношаше своју шубарицу, а десн |
| место поред свога мужа!“</p> <p>Праћена Рајком, као сенком својом, она корачаше господствено пр |
| аје у ходник и удари се прсима у прса с Рајком.</p> <p>„Да ли бих могао да говорим са господом? |
| ад се трже из заноса, „ово се Маргита с Рајком опростила!.. <pb n="185" /></p> <p>А сад, витеже |
| а би је свако витешко срце заволело.{S} Рајку се <pb n="125" /> ширила зеница у очина, те гуташ |
| ке господе, која сави путем у варош.{S} Рајку се учини као да она само у њега гледа онако као ш |
| и старац.{S} Њих се двоје погледаше, а Рајку се промени боја у лицу. „Бога ми, ово иде нека ло |
| рече пијани старац, па се окрете према Рајку и гледаше га за неколико тренутака.</p> <p>„Могао |
| ију.</p> <p>„Бадава,“ окрете се Маргита Рајку раздрагана лепотом околине, „бадава, говори ти шт |
| то је пред нама Нађ-Бања!“ рече Маргита Рајку, показујући му руком; „ова гомила кућерака трском |
| ке чизме,“ извињаваше се млада Маџарица Рајку, „видео би ти како бих се ја друкчије винула коњу |
| жао ми је што се преварих!“</p> <p>Сад Рајку ударише пламенови у образе; нешто као гњев усколе |
| и посланик рећи нешто што патер преведе Рајку овако :</p> <p>„Његова блиставост узвишени господ |
| /p> <p>Стари барон Арпад устаде и приђе Рајку, потапка га по рамену, говораше му нешто маџарски |
| ловачки нож.{S} Замоли Маргиту да каже Рајку да остави онде <pb n="199" /> у куту од собе свој |
| нека се урежу речи: „Србину, од Расине Рајку, витезу без замерке — Маргита.“ Имате ли гдегод б |
| се <pb n="85" /> онда диже и окренув се Рајку и Маргити запита их: „шта мислите?“</p> <p>„ Ја с |
| глас слатко, пуно и топло!{S} Учини се Рајку као да са неке свете цркве зазвони сребрно звоно, |
| а мирно, озбиљно и свечано.{S} Учини се Рајку да јој глас никада није био тако сладак, тако мек |
| вори трепавице па га уморним, и како се Рајку чињаше самртничким, погледом гледаше.{S} Пролазећ |
| а за трунку, “ — те речи падоше на срце Рајку као зрна из пушке, па се у исти мах растопише у с |
| и с осмехом једног сујетног детета рече Рајку: „шта велиш, нисам ли сад лепша?“</p> <p>Али не д |
| вуче унутра у кућу.</p> <p>Маргита рече Рајку да пође с њоме, а кочијаша упути да иде у штале.< |
| пламенове и живо кликтање.{S} Изгледаше Рајку као да из оног ћеманета, које мало час онако тужн |
| у моје српско поштење!“</p> <p>Ударише Рајку пламенови у образе.{S} Очи му се разгореше топлом |
| ац весело додаваше чутурицу и Маргити и Рајку, напивши се и сам, па онда опет настави: „посадиш |
| ше.{S} Па се онда окрете према старцу и Рајку, бледа као крпа, отворила уста, разрогачила очи, |
| , трже онај шпански штилет, па га сјури Рајку под ребра. <pb n="209" /></p> <p>Рајко трже пишто |
| игњечиш...“</p> <p>На ове последње речи Рајку срце бурно закуца.{S} Он се препаде од самога себ |
| војим широким а меканим погледима у очи Рајку, и узе да врти главом као да му каже: нема од тог |
| путу до Ниша сви погледаху испод ока к Рајку.{S} Она очевидна промена у његовом понашању, она |
| земљу, диже се сад у висину.{S} Приђе к Рајку, положи му обе своје руке на рамена, загледа се н |
| цом.</p> <p>„Хвала Богу! рече тај човек Рајку; „побојах се нећете ни доћи и ево чак узех премиш |
| и пуно мирне одважности.{S} Сад се тек Рајку учини да је дивно лепа.</p> <p>„Децо, у урвинама |
| а ноге.{S} Старац господски махну руком Рајку, дајући му знак да може ићи.{S} Рајко се поклони |
| ругу па и трећу главу Арапову, онда већ Рајку поста јасно да она тихо и равномерно дише, и да ј |
| у који се завукао био, спусти га у руку Рајку да јој га придржи, а сама, намештајући ћерћелију |
| , синко, много омилио,“ говораше старац Рајку; „све бих рекао да си ти онај кога одавно меркам, |
| јеца, просто грцајући од плача.</p> <p>Рајку се најпре учини да се негде неко велико сребрно к |
| срна утече у пустињакову пећину.</p> <p>Рајку се за неколико тренутака било смркло пред очима, |
| , па ћеш чути шта ће ти казати!“</p> <p>Рајку закуца срце бурније.{S} Као да га неко узе за обе |
| пренеражен. „Комшија, тебе канда хвата ракија? “</p> <p>— „ Јок вала; него ето ухватио ја њу п |
| ра, е баш брате знају каква треба да је ракија!{S} Жестока!{S} Валах да <pb n="45" /> спустиш с |
| викну: „Брзо оче, дај воде или вина ил’ ракије, дај ако се може да одржимо живот, који се у гос |
| во, право!{S} Дао си ми ватре ватром од ракије; треба да ти вратим ватру ватром од њеног чардаш |
| p> <p>„Е да црних калуђера! валах такве ракије нема у свем Алаџа-Хисару!{S} У ком си је манасти |
| једном руком за његову руку а другом за раме његово.{S} Обадвоје стојаху позадуго пред стеном, |
| ко. „Одмах сикиру у руку, једно осје на раме, па право у луг Аћиму!{S} Да му помогнеш кола опра |
| ударац, Маргита му метну руку своју на раме па му рече :</p> <p>„Чекај молим те!{S} Ко зна шта |
| тивно стара Ружа и положи своју руку на раме Маргитино, која, онако пребачена преко ковчега Рај |
| >Маргита метну своју десну руку на лево раме Рајково, па ту наслони своју главу. „Пусти ме,“ ре |
| ко!{S} Није право да ти на твоје женско раме примаш терет, који моје мушко раме може да понесе! |
| нско раме примаш терет, који моје мушко раме може да понесе!“ рекао би Рајко, па узео опет да к |
| ом!“</p> <p>То рече, узе чутуру о једно раме, сиџаде пребаци преко другог, па полагано изађе.</ |
| а рукама својим обеси му се она о десно раме, и са слободом и поверљивошћу сестринском према бр |
| ут долажаше из срца његова, или са лева рамена његова, то не знађаше ни сам; али знађаше да ниј |
| <p>Она нежно скиде руку његову са свога рамена и рече:</p> <p>„Пусти ме, Рајко, да се код ње ис |
| ји је покривао господска прса и јуначка рамена?“</p> <p>— „А, сад видим!...{S} Сад те разумем!{ |
| ђе к Рајку, положи му обе своје руке на рамена, загледа се неколико тренутака својим крупним оч |
| ше ни сам; али знађаше да није са десна рамена, јер је ту лежала њена рука, на коју она баш мал |
| јермелином постављени плашт, који је са рамена онога старца падао на престо.{S} Један је младић |
| з деснице Маргитине, скиде њену руку са рамена свога, одгурну је обема рукама својим, али тихо, |
| и некој приступа, дотаче се руком њеног рамена, и рече само — опет шапутом као да не разбуди св |
| оге Циганинове све до колена, а руке од рамена до лаката.{S} Требало би времена док би га и ко |
| емадан од црвена сукна, из којега се од рамена спуштаху пошироки рукави од дебела сељачка платн |
| о да су се помамили; засукали рукаве до рамена, завалили турбане и сарколе, витлају дугачким та |
| а у поље да се пред њим бацамо камена с рамена, да се надскакујемо, надтркујемо и да гађамо из |
| шта окусили нису, беше склопила руке на рамену Рајковом, па на њих спустила главу своју.{S} Пад |
| -Бекирове ковачнице.{S} Обесио о десном рамену неку повелику чутуру, а под левом мишицом носи в |
| ред самог старог посланика корача.{S} О рамену носи дугу пушку арнаутку, чврсто се утегао широк |
| гледао к мени.{S} Имао си дугу пушку о рамену... <pb n="39" /> А, сад видим!...настави она виш |
| пад устаде и приђе Рајку, потапка га по рамену, говораше му нешто маџарски и заврши рекав три п |
| кад чу приђе к младићу и потапка га по рамену као да му одобрава.</p> <p>„Е баш ми је жао, што |
| павао, али кад отвори очи виде да је по рамену покривен својим малим гуњцем и да поред њега сед |
| што те видим да си се препала него ова рана.{S} Не бој се!...{S} Неће ни бити ништа!" говораше |
| умрети!“ прихвати Ружа.{S} Даће Бог да рана није опасна.{S} Доћи ће лекари, а на великом су гл |
| ето видите, обнесвеснуо је!{S} Бојим се рана је на злом месту ! “</p> <p>— „Еј, мој Рајко, зар |
| ртине, зар нема нико у селу ко је вичан ранама ?{S} Има ли какав стар човек или каква баба вида |
| мене хладној туђинској нези предао.{S} Ранио си ме другом стрелом, кад си мој први девојачки з |
| давио си у потоку горких суза мојих.{S} Ранио си ме првом стрелом, кад си ми младој младу и неж |
| се то путује!{S} А сутра опет ваља рано ранити; далеко је тиха вода Дунаво !"</p> <p>Маргита от |
| кад се то путује!{S} А сутра опет ваља рано ранити; далеко је тиха вода Дунаво !"</p> <p>Марги |
| Е шта ћеш?{S} Иди па спавај; ваља сутра рано полазити!“ рече патер.</p> <p>„ Мислиш ли ти да он |
| земљу ову?!“</p> <p>Танка сива маглица ранога јутра растањивала се све више и више, као да се |
| е.</p> <p>"Метнуо сам му хладне крпе на рану и привезао је!“ говораше Мартин шапутом.{S} "Него, |
| ми твоје муке ако узживиш... опрости ми рану смрт своју, ако им се жива нећеш да предаш!"</p> < |
| отпашем младога витеза и да му превијем рану.“</p> <p>Маргита и Ружа изађоше у предворје.</p> < |
| ну рукама, а срце јој се следи. „Где си рањен, јадни мој Рајко?!“</p> <p>„Па немој се тако преп |
| </head> <p>„Бога ми, госпођо, ја сам ти рањен?“ рече Рајко мирно задевајући празан пиштољ за св |
| лези... знаш да си ми као брат, а овако рањен и више си ми!“ говораше Маргита нежно. <pb n="211 |
| гу собу!“ рече Маргита блеђа и од самог рањенога Рајка, па га узе под руку и поведе. „Мартине, |
| се смркло обишао сав Крушевац.{S} Моја Расина није далеко одавде и имам овде добрих познаника. |
| куд је себе Морава! а куд још даље моја Расина!{S} Тамо су негде иза оних планина!...{S} Чудо, |
| гласом да говори:</p> <p>„ О витеже, од Расине Рајко, — хвала теби на витештву твоме!{S} Не пад |
| астовом нека се урежу речи: „Србину, од Расине Рајку, витезу без замерке — Маргита.“ Имате ли г |
| је много драже.{S} Ја сам верна љуба од Расине Рајка! — Сад нека дођу људи, нека затворе ковчег |
| аргита осећа.{S} Рајко... мој витеже од Расине Рајко.... дај да се Маргита с тобом овде опрости |
| почне, онда ћеш ти као војвода Рајко од Расине, да продреш у рудничке планине, да дигнеш нешто |
| еш се ти, али само као војвода Рајко од Расине, вратићеш се да ослободиш и усрећиш свој народ.{ |
| " /> <div type="titlepage"> <p>РАЈКО ОД РАСИНЕ</p> </div> <pb n="x" /> </front> <body> <pb n="1 |
| " /> <div type="titlepage"> <p>РАЈКО ОД РАСИНЕ</p> <p>ПРИПОВЕТКА С КРАЈА XVII ВЕКА</p> <p>НАПИС |
| >— „Рајко,“ одговори он; „зову ме и „од Расине Рајко“ јер ми је задруга у Расини.“</p> <p>„Рајк |
| „Страхињом", ван дома је познат као „од Расине Рајко“.{S} Ја га зовем „Амиџа-заде".{S} Млад је; |
| и „од Расине Рајко“ јер ми је задруга у Расини.“</p> <p>„Рајко,“ поче она тако милозвучно, да с |
| молитвом и поменом.{S} А јави мојима у Расини!“ Саже се па с пуно побожности пољуби старца у р |
| е дај Боже да овде умрем, јави мојима у Расину, и старцу на Вујну...{S} Пошљи паре за ону скелу |
| ји људи после неколико дана испратили у Расину у моју родбину, која би је чувала и пазила као а |
| ана, што га је око врата носила, био је раскинут и спуштао се у снежнобелу долину између две сн |
| и тек се накашља, а двокрилна се врата расклопише силним једним ударом, Мартин, са поносито уз |
| опај, па скичи, поплаших се, Бога ми ће раскопати сву урвину!{S} А мене Турци стегоше; витлају |
| силом часнога прста, на Коме је Христос распет био, и силом Богородичиног сна, који ево у амајл |
| ва, нек растрезне ко је још пијан, нека распитају и доведу амо свакога, ко ма и уображава да не |
| Мислио сам како да вам у том помогнем, распитивах пријатеље и нађох да може да буде.{S} Ево ка |
| одавде и имам овде добрих познаника.{S} Распитивах их о оној робињи.{S} Сви ми веле да је Маџар |
| у кухињи.{S} Кад је стигла поноћ, баба расплете своје седе косе, скине се са свим гола и узме |
| Маргита изађе — обучена у белу свилу, с расплетеном и низ плећа спуштеном косом.{S} У руци је н |
| S} А радним данима би у вече, кад сврши распоред за сутрашње радове, посадио све задругаре по с |
| ештени па зарђали, јер се прва два брзо распршташе.{S} Кад Рајко узе намештати и онај трећи на |
| тка уста већ до сада пољубио, тај јелек распучио, тај вилински стас пригрлио... веруј, не би се |
| аке, ударише пијани гости у смех!...{S} Расрди се старац младожења па право на Борчију да га ру |
| ових оклопника беху два повисока млада раста, којима и стабло и грање и лишће беху од сувога з |
| ице.{S} Поред и једног и другог златног раста, стојала је, и управо иза њега плашљиво на златне |
| је гроб овде у бари где нема ни липе ни раста.{S} Еј, славна Шумадијо !{S} Некако је милије и у |
| , док последње врсте „свадба била па се раставила, — сваки оде своме завичају, — оста Јанко на |
| и сетности „био је дан кад се од старца растависмо; и била је ето једна ноћ; и ето нам ове зрак |
| ојали пред оном стеном што их од пећине растављаше.{S} Дуго су са све већим напрезањем и притај |
| па показа руком на оно што се иза овог растављеног престола подизаше уз зидину.</p> <p>На једн |
| а им прича шта се све десило од како се растадоше, па се прекидаше само да их понуди гутљајем н |
| оме ће око по ноћи сребро да топе.{S} И растадоше се оба задовољна.</p> <milestone unit="*" /> |
| ебе, нити ће ми теже бити да се с тобом растајем.{S} А већ није нам друго!{S} Нека је хвала Бог |
| и нађох правога оца.{S} И сад ето да се растајемо, може бити никад да се не видимо!{S} Али знај |
| Ниш са већ готовом одлуком да се с њиме растају. </p> <p>Кад се вратише са походе паши нишком м |
| с хлебом и вином.</p> <p>Тежак им беше растанак.{S} Баш се све троје заплакаше. <pb n="166" /> |
| сакупимо драговољце, опет ће једном дан растанка доћи!..{S} А кад тај дан дође, онда, тамо у он |
| рећно доведе!“</p> <p>— "О, још немој о растанку ни да помињеш!{S} Него опет, и ако ће проћи вр |
| </p> <p>Танка сива маглица ранога јутра растањивала се све више и више, као да се растапала у р |
| појила мирисним дахом својим, а узгред растапала по неки панцир од сребра и по неко јуначко ср |
| стањивала се све више и више, као да се растапала у росу којом се трава свуда у наоколо оросила |
| ји дан доћи и дан, у који ми се од тебе растати ваља.{S} Бога ми, да си ми по сто пута род, не |
| г водовода.{S} Него ето ћемо се скоро и растати, а ништа нам ниси причала о твоме робовању у Ту |
| пад као да нису смела да огледају своју растегљивост о девојачке груди ове младе жене, које су |
| оснизак један, право и равно пресечен — растов пањ.</p> <p>„Шта ли му је ово сад?!{S} Кад углед |
| по средини остало само сељачко седало — растов пањ!“ рече Рајко, замишљен ставши између она два |
| и: „е, баш ме копка да знам шта ће овај растов пањ овде?!“</p> <p>— „Махни се пања него казуј а |
| није ни од сребра ни од злата, него од растова стабла; и његов сабор није од властеле и владик |
| ком грађом па им прсла осовина, те Аћим растоварује љуто кунући и кола и мајстора који их начин |
| м засађена.{S} Чинило му се као да кроз растове шуме шумадијске бруји поветарац, који се понео |
| воје гуњче.{S} Отиде за тим доле к оним растовим столовима, изабра један велики плашт од златне |
| /p> <p>Рајко отвори она сниска врата од растовине и онда њих двоје угледаше пред собом једну ма |
| ити у ковчег оловни, а овај у ковчег од растовине.{S} На сребрном штиту на овом растовом нека с |
| високи столови од дебеле и већ поцрнеле растовине, изрезане у свакојаке шаре, слике и прилике, |
| ним кандилом, које изнад једних сниских растових врата гораше сад већ последњим капљицама уља, |
| растовине.{S} На сребрном штиту на овом растовом нека се урежу речи: „Србину, од Расине Рајку, |
| х, и пре него ће ући у густу једну шуму растову, зачуше како од скелеџијског чардака пушке пуца |
| " /> спустиш сребрн талир у њу па да се растопи!" говораше Циганин облизујући се.</p> <p>„Да је |
| осио; баци је у ону кључалу воду, те се растопи, као да је од жутог воска, а <pb n="194" /> не |
| и ни сам казати!{S} Велика једна милина растопила ми је срце у чудновату неку тугу, какву никад |
| јку као зрна из пушке, па се у исти мах растопише у сладак мелем.{S} Рајко осети како му срце з |
| сто било да се на челик-потковицу поспе растопљено сребро те посребри?“ питаше он.</p> <p>„Не з |
| Ако је тамо нека нечиста авет, нека се расточава пред вашом силом, и нека се чисти са нашега п |
| е ево престо разглавио у кукове своје и расточио као буре кад му прсну обручи, а по средини ост |
| ао стресаше. „Ух, пре нека ме и самсови растргну, пре нека умрем сваком другом смрћу, само да м |
| /> куће, нек разбуде ко год спава, нек растрезне ко је још пијан, нека распитају и доведу амо |
| ц сав поражен; „да Бог да га вуци живог растрзали, а већ тамо ће га сотоне усијаним клештима ву |
| ужја.{S} По даље иза ове гомиле ишли су растројено и полагано чауши с великим тојагама.{S} Тек |
| а свога цара, а Маргита остаде да гледа растужена у старог деспота и у два лепа а слепа млада д |
| ита се осећаше не само узбуђена, него и растужена и пуна неке чудне слутње. „Ко зна,“ рече, „мо |
| тљену, слику, и осећаше како му се нека растуженост краде у срце.</p> <p>„Еј, Боже благи, да л’ |
| ежности, и имала је у себи нешто што је растуживало.</p> <p>„Ко је ово?{S} Како је господствен |
| о као неки разглављени и у делове своје растурени престо.{S} Што је Рајка највише зачудило, беш |
| >„Нема друго, него одмах сад ја идем да растурим лажне пријатеље.{S} Ако ме ко нападне, имаће к |
| роз косу један пут и други пут да главу расхлади, извади из свога гуњца убрус те убриса зној са |
| ом.{S} У руци је носила један диван тек расцветан пупољак беле руже, а на једном прсту од леве |
| а останеш и да спремаш војску.{S} А кад рат почне, онда ћеш ти као војвода Рајко од Расине, да |
| о да су се џиновски оклопници, у пуноме ратничком округу, поређали један до другога, да чувају |
| е што је по Београду слушао о последњем рату између султана и ћесара.{S} А старац њему причаше |
| тих људи у твоме народу.{S} У последњем рату, имао сам ја, вели, у мојој војсци и Србе драговољ |
| .{S} Рекох ево ње.{S} Туркиња, Чивутка, Рацкиња, ко ће је знати!{S} Видим има очи, има стас.{S} |
| ики двоглави орао од сребра, погнуо се, раширио крила таман <pb n="110" /> да полети, као да хо |
| заше се велики двоглави орао од сребра; раширио крила па као да, полећући у висине кликће, тако |
| ине, а не од страха.{S} Зајецах гласно, раширих руке, потрчах и — скочих у Мораву! "</p> <p>Мар |
| ј шпански штилет, па га сјури Рајку под ребра. <pb n="209" /></p> <p>Рајко трже пиштољ.{S} Али |
| ком покривених то је село; а видиш онај ред високих јабланова? е, то ти је пут који из села у д |
| ик незгодно сеђаше, леже поређани у два реда десет немачких талира све нових новцатих.</p> <p>„ |
| де; виде и с једне и с друге стране три реда камених широких полица на стубовима од камена, а н |
| ј царица преклињаше свих девет Југовића редом, да јој бар један брат од заклетве на двору остан |
| о самог иконостаса, погледаше све иконе редом док не дође пред велику икону на којој Богородица |
| томе брзоруки момци напунише све пехаре редом, онда један старачки а промукли глас озго <pb n=" |
| буде воља божја!{S} Причаћемо ти све по реду, само ако нас пустиш да се гдегод овде преко ноћ с |
| а Рајко прихвати: „причаћемо ти све по реду оче.{S} Није ово младолики јаничар, већ је ово мла |
| Рајко узбуђен и онда узе причати све по реду како га је, како рече, нечастиви три пута искушава |
| „Молим!“ викну старац строго; „сваки по реду !...{S} Рекох ево ње.{S} Туркиња, Чивутка, Рацкиња |
| е она спази да јој танка тканица није у реду.{S} Извуче онај низ мерџана из тајанственога збега |
| црна кожа на образима, искезио зубе, па режи као бесно псето.{S} Али она се не макну с места.</ |
| јој мишице од челика, и додаде му га не рекав ни речи, него само гледаше га право у очи, као да |
| њихов разговор, дотакнув патера руком и рекав:</p> <p>„Кажи господи: на ову је кулу Голубан, ве |
| ну, говораше му нешто маџарски и заврши рекав три пут српски: „напред! напред! напред!“</p> <p> |
| замишљено загледала у бару испред себе, рекао би човек да је ово све једна безгласна и безживот |
| и занео да клизнем, јер из њених очију, рекао бих, трепти и светлост и светиња од које нечастив |
| помамно.{S} Велика је вика у пећини.{S} Рекао бих да се свађају ако се још и не бију!“</p> <p>И |
| , који моје мушко раме може да понесе!“ рекао би Рајко, па узео опет да куца у камен.</p> <p>По |
| краљевских јелчија а царевих гостију?“ рекао би запрепашћен <pb n="21" /> Хасан; „него ето, по |
| бром проћи ако тамо ударимо! “</p> <p>„ Рекао бих да је глас Милисава кнеза из Доње Букве!{S} Б |
| све славно измири, и њихов господски а рекао бих и — твој сиротињски понос.{S} Ето, нека прихв |
| ац весело; „ко ће као Бог?!{S} Право је рекао псалмопевац Давид: „кто Бог вели, јако Бог наш; т |
| да мрдну!{S} Шта ли би мој стриц Павле рекао на све ово?!“</p> <p>И онда би узео да премишља ш |
| о и поуздано знао шта би му стриц Павле рекао да је жив, и шта би радили онакви српски јунаци к |
| стари би се барон Арпад само осмехнуо и рекао: „красно момче!{S} Добар јахач а и коњ му добар!“ |
| ти над његовим двором у Крушевцу, па би рекао: „хвала Богу, моја Милица шаље ми ено звездани по |
| моји новци били па се ја питао, ја бих рекао: да се поделе сиротињи, нека моли Бога за здравље |
| милио,“ говораше старац Рајку; „све бих рекао да си ти онај кога одавно меркам, не би ли нашао |
| би узео да премишља шта ли би му стриц рекао, па онда пређе да се пита: а шта ли би на то рекл |
| да нађе, ако може, своју кућу.</p> <p>„Рекао бих да се од двора чује свирање, певање и усклица |
| а сам јој се, причала сам јој ко си ти, рекла сам јој, да ти не замери што си од друге цркве, ј |
| са деликатно срезаним носом за који би рекли да је дивна копија у слоновој кости са статуе как |
| нда пређе да се пита: а шта ли би на то рекли Бан Страхиња и Краљевић <pb n="24" /> Марко?!{S} |
| дан, у који је моје слабо и очајно срце рекло: па тебе или никако и нема, или ако те има, ти не |
| еколико тренутака, па се онда устави да рекне:</p> <p>„Што је право, право!{S} Дао си ми ватре |
| долап у зиду од кухиње, који кад отвори рекне му: „гледај сад и добро утуви своју суђеницу да н |
| S} А кад ја остах сам, ја се прекрстих, рекох: „слава теби, Боже мој, слава теби! “ и потрчах д |
| у старац строго; „сваки по реду !...{S} Рекох ево ње.{S} Туркиња, Чивутка, Рацкиња, ко ће је зн |
| а све, нема ту помоћи ни ослобођења.{S} Рекох Бекри-Бекиру: „ево дајем ти реч нећу бегати, прис |
| дише ме на ластавицу и доведоше амо.{S} Рекох Турцима: „док ви одаберете грану и наместите све |
| са сребрних грошева. „Не треба ми то !“ рекох му, „него дај ми чету акинџија, да се осветим мом |
| кад угледах реку. „'Го ће бити Морава!“ рекох, „ах, да ли ћу наћи какав чун, па да се њиме низ |
| је право или да те отму ил’ откупе, ја рекох у себи: „може им се! немају они <pb n="126" /> ни |
| урцима, па одоше својим послом!{S} А ја рекох да огледам да ти послужим, те да се ропства избав |
| {S} Имам у њима нешто чисте преобуке па рекох: могу у мајстора дуго остати, а неко може доћи па |
| а грехота, а од људи — Бога ми, мал’ не рекох нешто!....{S} Баш је <pb n="18" /> велим грехота |
| едне поред барона Отмара — гле, мало не рекох Османа!{S} Ха, ха, ха!{S} Барон Осман је удовац, |
| рамота; него му стадох чизмом на прса и рекох му: „ево си погана звери у мојој руци! могла бих |
| па да се њиме низ реку пустим!“ Тек то рекох а учини ми се да чујем вику неку и лавеж паса у д |
| укоше ме и истукоше ме.{S} Кад се дигох рекох им: „кажите грофу запамтиће он ово !“</p> <p>Па с |
| мном. „Хајде у Крушевац санџак-бегу! “ рекоше ми. „Заветовао сам се,“ прихватих ја, „да за сед |
| еченица.{S} Кад је искамџих од калуђера рекоше ми: има јој двадесет и пет година.{S} Ја је носи |
| их богиња?{S} Сви лекари и све видарице рекоше: нема ништа од ње!{S} Ја му се молих да је приди |
| ина не вреди питати, јер ми вечерас сви рекоше да је он одбио велике новце <pb n="16" /> које с |
| Рајка срце престало да куца.{S} Кад то рекоше Маргита пред њима и пред свима својим млађима па |
| себност.{S} Моје очи мирно погледаше на реку, која тако бистра, тако тиха, нешто канда мени шап |
| ли ћу наћи какав чун, па да се њиме низ реку пустим!“ Тек то рекох а учини ми се да чујем вику |
| већ било прилично одскочило кад угледах реку. „'Го ће бити Морава!“ рекох, „ах, да ли ћу наћи к |
| quote> <p>Али кад се оно српске војводе Реља од Пазара, Милош Обилић, Милан од Топлице, Љутица |
| Милоша Обилића, па Страхинића Бана, па Рељу Крилатицу, па старог Југ-Богдана, па толике друге |
| <p>„Сибињанин Јанком?!“ упаде му живо у рен .{S} Маргита; „то је наш маџарски јунак Хуњадија Ја |
| досно узбуђен; „чу ли госпођо шта одзив рене: „живога Бога!“ И не треба нам бољи одговор.{S} Не |
| облизујући се и машући кудравим својим репом.</p> <p>„Мартине, познајеш ли ко је ово ?!“ питаш |
| ед пашу, повиках: „Алах-ил-Алах Мухамед ресулах! “ потурчише ме; поклони ми паша неколико кеса |
| " /> <p>— „Хајде да погледамо где смо!“ рећи ће Рајко Маргити. „Старац ће доћи по нас кад се от |
| ске бубњеве.{S} На то ће стари посланик рећи нешто што патер преведе Рајку овако :</p> <p>„Њего |
| па да је и другима каже.{S} Што ти знам рећи то је да нисам светац, него грешник пред Богом!“ О |
| ак до у срце његово.{S} По дужем ћутању рећи ће Рајко!</p> <p>„Ти си госпођо уморна.{S} Али се |
| притисне један невин пољубац на топла, реци баш на слатка, уста једне поштене младе жене, па ћ |
| е га остављати ни у Руднику ни у Кривој Реци, где је дворове имао у којима је радо становао, не |
| азумљиви говор маџарске господе.</p> <p>Реци господи да се мичемо даље!{S} Ово је једна робиња |
| „наш будући кардинал од винове лозе има реч!“</p> <p>Устаде патер Амброзијус у мртвој тишини и |
| устима, али на која не могаше ни једна реч да изађе.{S} За неколико тренутака владаше мртва ти |
| а.{S} Рекох Бекри-Бекиру: „ево дајем ти реч нећу бегати, пристајем да те служим, да носим воду, |
| ! “ </p> <p>„Истину велиш?“ упаде јој у реч Рајко изненађен и пуно заинтересован овом причом.</ |
| сад тек видим!" упаде му Маргита живо у реч; „сад тек видим ко су твоји учитељи....{S} Марко... |
| <p>„Чекај, молим те,“ упаде јој опет у реч Рајко; „је ли та жена, што ти је на сну долазила, г |
| аргита, ударив живо гласом на ону другу реч и махнув руком као и да покаже, како доиста од тога |
| аника, допустио себи да каже само једну реч: „бињеџија!“</p> <p>А и у маџарске би се господе ли |
| је њеном господару на откупе понудио ! рече Рајко.</p> <p>— „На откупе?!“ викну Циганин као пу |
| едланом ластавицом.</p> <p>„Хвала Богу! рече тај човек Рајку; „побојах се нећете ни доћи и ево |
| акрдије!“ „И ја велим: доста лакрдије!" рече Маргита мирно. „Избављена из турског ропства, вите |
| n="73" /></p> <p>„Кћи земље маџарске!" рече она мирно али и свечано.</p> <p>Рајко је међу тим |
| ова четири талира у четири потковице!" рече Циганину и положи му их на длан.</p> <p>Циганин их |
| моје сиџаде и додај ми из њих конопце!" рече Рајко младој Маџарици која већ беше скочила на ног |
| се наши стари јунаци и господа појили!" рече Рајко.</p> <p>Док он тако још збораше, Маргита се |
| ио?" питаше Рајко.</p> <p>— „На сабљи!" рече Бекри-Бекир поносито. „Хоћеш да ти причам како је |
| ад ће стићи лекари, па ће те извидати!" рече му она.</p> <p>— „То је добро.{S} Па ћемо онда зај |
| ак!“</p> <p>„Смејеш се мојој простоти!" рече јој гласно а сав поцрвене од стида.</p> <p>„Није, |
| ако!{S} Бог је добар па ће нам помоћи!" рече Рајко сад већ с великим поуздањем. <pb n="38" /></ |
| е, а и онако је још дуго до пола ноћи!" рече Рајко, па онда наслони грлић од чутуре на своја ус |
| Да је додамо мало и твојој мајсторици!" рече Рајко погледав к младој жени, која се шћућурила на |
| теже!...{S} На какве те труде стављам!" рече му тихо.</p> <p>— „Нису то никакви труди.{S} Право |
| У здрављу да Бог да да се опет видимо!" рече Рајко, пољуби се с Јовом, који му бејаше некаква с |
| <p>— „Та само да стигнемо у Маџарску!" рече Маргита; „видећеш, мој старац мене толико воли, да |
| а скине својих погледа са ње. „Бадава," рече сам себи, „што јест, јест ; и кад спава лепа је, а |
| тарац да се крену.</p> <p>„Причекајте," рече им; „ја сам већ ударио белеге које ће сељаци оздо |
| велика невоља.</p> <p>„Вала, госпођо," рече Рајко Маргити; „ако ти Бог помогне те стигнеш у св |
| <p>„Не знам то; а можда би и то ваљало" рече Рајко. „Него, чекај молим те, има још и друга једн |
| књига и листина, којих је једна одаја, рече, доле под земљом пуна пунцата. „Вас двоје сте виде |
| {S} Она је стеже у својој и, пустив је, рече: „сад, хајде, напред, води како знаш!“</p> <p>„Хва |
| о да је чуо шта она сама у себи говори, рече: „ама и ја се питам, је ли ово сан, или машта, или |
| огу да остану да пију до зоре, а зором, рече ми Ружа, кренуће се у Сегедин на венчање!“</p> <p> |
| нутака, и више да би Маргиту ослободио, рече јој: „а знаш ко ће то бити?{S} Сад се сетих да сам |
| кад спусти чутуру поред себе на асуру, рече:</p> <p>„Е да црних калуђера! валах такве ракије н |
| ало босиљка.{S} А баба се заплака: „ех, рече, кад милостива госпођа грофица хоће да босиљком ок |
| га?“</p> <p>— <hi>„Живога Бога?!“ </hi> рече Рајко радосно узбуђен; „чу ли госпођо шта одзив ре |
| ом, као хитра срна, спусти на земљу.{S} Рече нешто на маџарски Маџару кочијашу, који потера <pb |
| е стене.{S} А и твоја је рука хладна! “ рече он.</p> <p>„О, мене је страва нека ухватила.{S} Ка |
| на венчање!“</p> <p>— „То је истина! “ рече Мартин очајавајући.</p> <p>„Нема друго, него одмах |
| амога срди. „Е баш сам неки сметењак! “ рече сам себи.{S} Па онда виде свој убрус; скиде га са |
| — јер ја се Турцима жива не предајем! “ рече Маргита.{S} Усправила се, подигла главу у вис, лиц |
| ушам него да овај мед у устима топим! “ рече Маргита, па јој онако уморној очи затрепташе топло |
| о ли кошуљу до појаса, па ма ме убио! “ рече млада Маџарица.</p> <p>„Нећеш?!“ дрекну Циганин па |
| па поче да једе с њоме липов мед. „А, “ рече она са несташним осмехом на уснама и у онима, „па |
| !{S} Мало ме њиме не палацну у образ !“ рече Рајко па трже копље те се врата приклопише.</p> <p |
| тао, ил’ бих ја њему главу размрскао !“ рече Рајко.</p> <p>— „Еј, болан Рајко! па да си га убио |
| же доћи па однети и теркије и чутуру !“ рече Рајко као да му објасни што му тако товаран дође.< |
| завади због оних заватина у потоку ?!“ рече Марко. „Одмах сикиру у руку, једно осје на раме, п |
| ег.{S} А да није то тамо Бенглер-бег?!“ рече пијани старац, па се окрете према Рајку и гледаше |
| ли ће најпосле да буде од нас двоје?!“ рече она својим слатким гласом.</p> <p>То није био глас |
| „Од запаљених ритова!{S} Како не би?!“ рече Рајко шаљиво.</p> <p>„Ништа за то.{S} Моја се земљ |
| одмах лакнути!{S} Него... шта је то?!“ рече Маргита сва усплахирена, па сави главу мало на дес |
| „Е, онда нема ништа!...{S} Све бадава!“ рече старац невесело, и чисто клону пун очајања.</p> <p |
| а млада жена највише о накиту и снива!“ рече Рајко као да је некакав <pb n="141" /> старац пун |
| они били господа, била сам ја госпођа!“ рече Маргита поносито; „ако су они јунаци, и ја сам кћи |
| а да је се нагледа. „Еј, јаднице моја!“ рече опет са тешким уздахом, и однесе је у велику двора |
| мислите?“</p> <p>„ Ја сам се смислила!“ рече Маргита мирно и готово хладно. „Рајко, који ми се |
| ти. <pb n="112" /></p> <p>— „Не, нема!“ рече усправивши се. „Мислила сам да је то можда пањ на |
| иташе је <pb n="195" /> гроф.{S} "Има!“ рече Манда. — „Па што ти то дете кријеш од мене?!“ „За |
| га питај! “ “</p> <p>„Таква ти је она!“ рече Циганин чисто као жалећи се на своју несрећу. „Бес |
| </p> <p>„Ето то је пред нама Нађ-Бања!“ рече Маргита Рајку, показујући му руком; „ова гомила ку |
| питаше Рајко.</p> <p>— „Како ода шта!“ рече Циганин; „мајстор сам од ћеманета; мајстор сам нал |
| њих?“ упита га Маргита. „Нисам ништа!“ рече Мишко; „видех их у српскоме шору у једној малој си |
| икој тузи предавати!{S} Ево вам цвећа!“ рече нежно и жалостивно стара Ружа и положи своју руку |
| !“ „0, грозим се и да погледам натраг!“ рече Маргита, па се сва стресе. „Ово ми је први дан сре |
| с отиде с весларима у брдо у виноград!“ рече дечко; „баш говорише нико неће тако сабаиле ударат |
| к Хуњадија Јанош! “</p> <p>— „Ене сад!“ рече Рајко, па је погледа зачуђено; „Бог с тобом, госпо |
| очи њене.</p> <p>„Срећа те нисам труд!“ рече она са тихим осмехом; „запалио би ме те бих изгоре |
| чекића о наковањ.</p> <p>„Ево је иде!“ рече младић па се подиже са онога камена и пређе те се |
| еш!“</p> <p>— „Е, у добри час да буде!“ рече Рајко радосно и поносито. „Имај надежду у Бога и и |
| .</p> <p>— „Откуд ја могу знати ко је!“ рече Маргита.</p> <p>„Е да ти кажем!{S} То је наш цар Д |
| е човек гласно насмеје?"</p> <p>„Није!“ рече Рајко пресудно; „није да се насмеје него да се зап |
| <p>„Дижи се са тога места, дете моје!“ рече јој благо.{S} И Циганчица се без речи, освојена и |
| дника.</p> <p>„Овуда немамо куда даље!“ рече Рајко попев се по степеници и покушавајући да плећ |
| </p> <p>„Улазите унутра и не бојте се!“ рече им старац.</p> <p>Рајко уђе први, провукав се гото |
| исам поред тебе!“</p> <p>— „Не бој се!“ рече јој Рајко, па узе и даље да ослушкује.</p> <p>Али |
| хом.{S} Тако сте бледи и тако дрхћете!“ рече Ружа Маргити, која ћуташе па се само стресаше, као |
| Ако не би ти хтео, Мартине, ево ко ће!“ рече Маргита, показав руком на Рајка.</p> <p>— „Та како |
| светљени прозори од једне велике куће!“ рече Рајко.</p> <p>„Терај право у двор!“ викну Маргита |
| мах врати.</p> <p>„Примичу се скотови!“ рече он не толико уплашен колико љутит, и шкргутну зубм |
| тлић и ибрик.</p> <p>„Иди сад!{S} Иди!“ рече јој Рајко. „Циганину кажи да сам те питао, уме ли |
| а ти, госпођо !{S} А Бог нек нас води!“ рече Рајко радосно узбуђен и пође напред. </p> <milesto |
| е хтедох у светлост без тебе.{S} Ходи!“ рече Рајко и одмах пође напред.</p> <p>Узани ходник у з |
| и!"</p> <p>„Ако нису они, нисмо ни ми!“ рече Рајко са свим мирно, па онда настави: „е, баш ме к |
| она.</p> <pb n="59" /> <p>— „То си ти!“ рече јој Рајко. „Небо тебе види, па звездом звездама ја |
| будеш!{S} Даће Бог, све ће добро бити!“ рече Рајко храбрећи је.{S} Али му и самом срце бурно ку |
| и па спавај; ваља сутра рано полазити!“ рече патер.</p> <p>„ Мислиш ли ти да она робиња сад спа |
| мном, и нека нам је сам Бог у помоћи!“ рече стари Мартин, па пође напред.</p> </div> <div type |
| е напред, показуј пут у караван-серај!“ рече му патер.</p> <p>— „Добро, кад тако заповедате!" п |
| ј се!{S} Ходи само да ми будеш сведок!“ рече јој, па је узе за руку и поведе доле у велику двор |
| поуздах у Бога, и ево се у њ и уздам!“ рече он скромно.</p> <p>Заћуташе опет обадвоје.{S} Ласт |
| се срце размекшава.</p> <p>— Не знам!“ рече Рајко; "не знам, мањ’... чекај молим те!... јест, |
| наш ли шта је то?!“</p> <p>— „Не знам!“ рече Маргита усколебаним гласом и нешто као устежући се |
| вани.</p> <p>„А, сад се тек разабирам!“ рече Рајко; „ово је подземна оружница онога града била! |
| ити маџарске господе ?“</p> <p>„Јесам!“ рече Рајко мирно.</p> <p>„Јесте, сад се добро сећам!“ п |
| оком дође до њих. „Окована су гвожђем!“ рече, „али нису забрављена!“ Повуче <pb n="96" /> за ал |
| , само кад си задовољна мојом службом!“ рече Рајко пун задовољства, па се диже. „Време је, да п |
| ако је право баци се на ме и каменом!“ рече Рајко узбуђен и онда узе причати све по реду како |
| ми се враћати брзо светом оцу у Вујан!“ рече Рајко.</p> <p>— „Од <hi>тога</hi> нема ништа!“ при |
| смео цењкати.{S} Ето, дај длан у длан!“ рече Рајко и замахну добро и опали својим дланом у длан |
| p>„Како је... крупан овај твој мерџан!“ рече Рајко нешто као запињући, и збуњен гледаше у мерџа |
| тало само сељачко седало — растов пањ!“ рече Рајко, замишљен ставши између она два лава а пред |
| Е, онда неће бити што сам ја домишљао!“ рече Рајко невесело; „ја помислих да ти се то јављала н |
| <p>„Нешто ме је страх да идемо у лево!“ рече Маргита; „старац ти је довикнуо да се држиш десно. |
| <pb n="94" /> <p>„Не бој се, госпођо!“ рече јој; „ево мене!{S} Нешто ми се смучило.{S} У души |
| > <p>„Није право што говориш, госпођо!“ рече Рајко; „ја те наведох да бегаш, ја те доведох у ов |
| , али још пуно крепка.</p> <p>— „Ружо!“ рече јој Маргита, паде јој око врата и пољуби је у обра |
| Тешко би нама било да си и њу одвалио!“ рече Маргита па се сва као стресаше. „Ух, пре нека ме и |
| чи.</p> <p>— „Ех, па не знаш, ја како!“ рече Циганин, па узе да мига и да се криви на Рајка, ка |
| Мене је страх само у мраку.{S} Хајдмо!“ рече Маргита.</p> <p>Узеше да разгледају око себе.{S} У |
| </p> <p>„Е, сад у име божје да пођемо!“ рече Рајко. „Ево ја ћу најпре изаћи да видим да нема ко |
| на десно пођеш!“</p> <p>— „Да пођемо!“ рече Рајко, па узе оцилом кресати у кремен.{S} Прамену |
| е како нам Бог да!“</p> <p>„Да пођемо!“ рече Маргита; „али унапред знам да излаза нећемо наћи!{ |
| нас двојица не можемо да се разумемо!“ рече Рајко гледајући посланику право у очи; „све ми се |
| p> <p>„Закољи га!“</p> <p>— „Иди жено!“ рече јој Рајко изненађен, па је руком тихо од себе одгу |
| <p>„Ево, да сад изађемо на ово платно!“ рече Рајко меким гласом у коме се, у јасном металном зв |
| да сиђемо да разгледамо шта је све то!“ рече Маргита.{S} Али пре него што ће са <pb n="103" /> |
| ђо да разгледамо све ово чудо око нас!“ рече јој Рајко, па онда с њоме заједно сиђе с последње |
| “ питаше Рајко.</p> <p>— „У добри час!“ рече патер; „а ја изађох да те к њима зовем.{S} Ходи ун |
| <p>„Како лепо мирише ова зова јутрос!“ рече гласно, тек да нешто почне.</p> <p>Она се сад глас |
| лој ширини њиховој.</p> <p>„Није авет!“ рече Рајко са свим поуздано, окренув се Маргити; „да је |
| .</p> <p>— „Хајдмо одмах у другу собу!“ рече Маргита блеђа и од самог рањенога Рајка, па га узе |
| Али сад дођох по другом једном послу!“ рече Рајко, па махну мало главом на Циганина. „Хајдмо м |
| ају!“</p> <p>„Ево лези на ову постељу!“ рече му Маргита. — „А, то не, много је господска!...{S} |
| ово иде нека ломњава оздо уз планину!“ рече он.</p> <p>„Јесте, синко!{S} Баш као да је хајка!{ |
| да моја поломити мамузе по том камењу!“ рече дежмекасти патер утирући зној, и брижно гледаше за |
| {S} Него да седнемо мало на ову плочу!“ рече Маргита.</p> <pb n="182" /> <p>— „Каква је то плоч |
| беже, поклони нам га!“ — „Јок, валах!“ рече бег презриво, па уста те ногом одгурну оне грошеве |
| е, очи јој беху пуне суза.</p> <p>„Ех!“ рече са дубоким уздахом, кад се трже из заноса, „ово се |
| а га ниси заклала?!“</p> <p>— „Хтедох!“ рече она мирно; „али бадава, не могах; сетих се што ти |
| ио да га овде сахране! “</p> <p>— „Ух!“ рече Рајко, као згрозив се, „како можеш с једног гроба |
| > <p>— „Куд се ти заносиш, мој братац!“ рече патер малко нестрпљиво, па не хте то ни да преводи |
| иш се само, јер ти је мука да признаш!“ рече му Маргита нестрпљиво.</p> <p>— „Чекај молим те, г |
| ичала, па ти се причињава да их чујеш!“ рече јој старац.</p> <p>— „Није, није оче!{S} Чула сам, |
| и говориш а некмо ли да тако и радиш!“ рече Рајко сав пренеражен. „Комшија, тебе канда хвата р |
| </p> <p>— „Е, валах ћеш сад да скочиш!“ рече Циганин, па из једног другог корита дохвати неке в |
| ена и пуна неке чудне слутње. „Ко зна,“ рече, „можда је мој старац од туге за мном и умр’о?!{S} |
| па ту наслони своју главу. „Пусти ме,“ рече му шапутом; „да се на тебе наслоним....{S} Хоћу да |
| д вајкада. "</p> <p>„Заповеди јој оче,“ рече Рајко, „заповеди јој да иде да се испава.{S} Уморн |
| сећи, ако оно није цар Душан. „За ово,“ рече показујући руком на прилику у средини, „не знам шт |
| анина.</p> <p>„Не брините се, госпођо,“ рече јој Мартин; „Мишко већ јури путем у Сегедин.{S} Ја |
| ама топлих пољубаца.</p> <p>„Е, Рајко,“ рече му ведра, „сад сам се исплакала, сад ми је лакнуло |
| такве шкоде у вас?!“</p> <p>— „У нас,“ рече Маргита поносито, па јој се очи још топлије засвет |
| с нама на миру док твоји људи не дођу,“ рече Рајко старцу, па је онда викнуше. <pb n="75" /></p |
| ена коју волиш?“</p> <p>„Како да нема?“ рече Рајко без устезања. „Волео сам своју мајку, волим, |
| моти свој образ и не греши своје душе?“ рече Рајко, па онда одби старчеву руку на десно.</p> <p |
| } А откуда ти знаш да је то цар Душан?“ рече Маргита мирно.</p> <p>„Ниси чула за нашег цара Душ |
| <p>„Бога ми, госпођо, ја сам ти рањен?“ рече Рајко мирно задевајући празан пиштољ за свој кожни |
| е пања него казуј ако знаш шта је ово?“ рече Маргита па показа руком на оно што се иза овог рас |
| „Гледаш ме шта радим, моја добра Ружо?“ рече јој Маргита; „о, кад би ти само знала како је он н |
| >— „Ко ме посла?!{S} Како ти то питаш?“ рече Рајко малко збуњено а нешто мало и срдито. „Нико м |
| , ко је она?!“</p> <p>„Мени се учини да рече: „ја сам Маргита, грофица од Нађ-Бање, жена грофа |
| е копљем неколико пута у врата, па онда рече: „иза ових врата има нека шупљина; или је опет ход |
| чита молитву и гроб прелије.{S} Па онда рече Ружи, Мартину и свима својим маџарским слугама: са |
| } Поћута мало, и опет се накашља и онда рече: </p> <p>„Плот је слаба а дух је јак!{S} Разумеш т |
| ухо к стени и после неколико тренутака рече: „.јест, гребу ову стену и лају помамно.{S} Велика |
| енога мајстора Борчија.{S} Једнога дана рече нам Борчија: „хајде, седајте у кола, да се возимо |
| прсте.{S} Па онда гласом пуним очајања рече:</p> <p>„О Ружо слатка, шта ћу ја ако он умре!“ — |
| рете се Мартину, који је био с њиме, па рече: „ето је она моја суђеница!{S} Иди види чија је!“ |
| оте из њена срца, они јој потамнеше, па рече тужно: „узалуд је што бих хтела!{S} Еј, мој јуначе |
| “</p> <p>Она окрете главу према њима па рече са свим мирно:</p> <p>„Ја сам Маргита, грофица од |
| вом дворио!“</p> <p>Насмеја се Рајко па рече : „вала то ни у сну нисам, мањ ево што сад тебе дв |
| ајкова гуњца, а спусти главу на руку па рече: </p> <p>„Видим, видим, све боље видим где ти је ш |
| ргитино.{S} Маргита се тихо насмехну па рече: „Кондору није требала свећа да ме позна! “</p> <p |
| к руци и патеру, и још једном са врата рече: „хвала вам, господо, простите ми и с Богом остајт |
| лаву и с осмехом једног сујетног детета рече Рајку: „шта велиш, нисам ли сад лепша?“</p> <p>Али |
| у двор! “</p> <p>У који час то Маргита рече и устаде, један крепак човек са проседом брадом и |
| сто увуче унутра у кућу.</p> <p>Маргита рече Рајку да пође с њоме, а кочијаша упути да иде у шт |
| у узде па устави ластавицу.</p> <p>„Шта рече?!“ питаше га сва пренеражена.</p> <p>— „Не знам ти |
| <p>Рајко преведе на српски што чаушбаша рече, те цела свита пође даље низ брдо.</p> <p>Он сам з |
| та се то десило ?!“ Тек неко од господе рече: „дух се јавио, вампир, авет!“ Јао да сте само вид |
| арко осече прву главу Арапину, а она не рече ни речи, нити мрдну прстом, па ни после кад Марко |
| ете. <pb n="36" /></p> <p>И опет она не рече ништа.{S} Само јој мало задркташе усне као да хтед |
| у могло снити ?{S} А ?! “</p> <p>Она не рече ни речи, само се сва стресе као да јој дође наступ |
| вуку у осмех.{S} Али се не осмехну и не рече ништа.</p> <p>Рајко јој поврати ибрик.{S} Требало |
| нене?!“ Сав се стресе од ужаса, али не рече ни речи.</p> <pb n="92" /> <p>„Што ти је од једанп |
| иступа, дотаче се руком њеног рамена, и рече само — опет шапутом као да не разбуди свеце — „гос |
| ја се спрема да скочи, али се савлада и рече :</p> <p>— „Маргита грофица од Нађ-Бање — робиња п |
| на ледини, па се онда загледа у Рајка и рече му: „Јеси ли ти помахнитао?{S} Ко је још поткивао |
| жно скиде руку његову са свога рамена и рече:</p> <p>„Пусти ме, Рајко, да се код ње исплачем!"< |
| ри он диже главу, погледа кип Душанов и рече полагано: „опрости ми царе господине!{S}" Па онда |
| е!" прихвати Рајко, па се онда окрете и рече нешто на турски Хасан-аги Зулуфлији, и пође напред |
| у вис, склопи их живим једним пљеском и рече: „о, хвала теби, наш велики Боже!{S} Госпођо, пред |
| е шубарицу и поклони се пред Маргитом и рече јој узбуђеним гласом, али топло и смерно:</p> <p>„ |
| ених руку, мало га одли, подиже у вис и рече тихо:</p> <p>„Пун ибрик, пуна срећа да Бог да теби |
| на ухо, али је он нестрпљиво одгурну и рече: „торњај се од мене, црна сотоно, не знам те шта м |
| ашћу, и као са неким пркосом самом себи рече: „вала ако је само слатко, па баш нека је и грешно |
| смркне па да нас изведе!“</p> <p>„Он ти рече,“ прихвати Маргита, „да на десно пођеш!“</p> <p>— |
| скочи у њу, зграби оба весла а Маргити рече, да слободно пусти ластавицу па да прихвати крму.{ |
| себи, а кад се врати у ходник к Маргити рече јој: „нема овде ништа особито!{S} Хајдмо даље!“</p |
| се пуна усхићења и са пуно поузданости рече: „еј, мој витеже Рајко, сад тек видим шта ће од те |
| е, она кроз сузе и још једнако јецајући рече лекарима и свима присутнима:</p> <p>„Није ми брат, |
| скелу !...“</p> <p>Поћута дуго, па тек рече:</p> <p>„Нека ми ватруштина мозак дохвати...{S} Ов |
| н сазва нас све у велику дворану па нам рече: „ово су вам од данас госпође.{S} Слушајте њихове |
| уго у Маргиту, па јој врло тихим гласом рече : „ако се деси... јави старцу на Вујну!...{S} О, м |
| прекрсти се трп пута побожно и шапатом рече: „о часни крсте и свето еванђеље, одбите од мене н |
| вог зембила, па му једва чујним шапатом рече:</p> <p>„Закољи га!“</p> <p>— „Иди жено!“ рече јој |
| уне спуштаху — а Рајко са тихим уздахом рече: „баш да ми је да седнем... ноге ми клецају!“</p> |
| ман је бледа зора почела да свиће, а он рече:</p> <quote> <l>„Голубане....</l> <l>Ја опремих св |
| 27" /> вратити.{S} Нишки паша нешто као рече да је боље да се ти у Београд вратиш, јер он даје |
| нови од жарког огња у срцу, она му живо рече:</p> <p>„Млади јуначе!{S} Спремна сам да пођем с т |
| зе причати све по реду како га је, како рече, нечастиви три пута искушавао, како је трећи пут и |
| брду.{S} Чим зађе за неко дрвеће, Рајко рече Маргити:</p> <p>„Одјахуј, па хајдмо у скелу!“</p> |
| и им у лице из оне просторије.{S} Рајко рече Маргити, да са запаљеним трудом остане ту где је, |
| Али га старац посланик запита шта Рајко рече, па кад чу приђе к младићу и потапка га по рамену |
| свитак и кад га привеза за седло Рајко рече Маргити: <pb n="63" /></p> <p>„Хајде сад, у име бо |
| е док је патер превео све оно што Рајко рече.{S} Много му сметаше што запињаше о оно црвено вин |
| на, па је пред свима нама пољуби и само рече : „голубице моја, тебе ћу да љубим, а Циганина ћу |
| е, које дрхтаху као прут, па им свечано рече: „закуните ми се свим што вам је на овоме свету св |
| погледа у Рајка и онда тихо и разнежено рече:</p> <p>„Како је дивно звездано небо изнад нас!{S} |
| млађој господи из своје свите; „шта оно рече, ко је она?!“</p> <p>„Мени се учини да рече: „ја с |
| раво то питање управља.</p> <p>„Шта оно рече?“ питаше старац посланик, окренув се млађој господ |
| и бадава, не могах; сетих се што ти оно рече да је и грехота и срамота; него му стадох чизмом н |
| бује у потурченог Циганина!{S} Како оно рече патер Хијероними, да је она од велика господска ро |
| а му се дворана поче да окреће. „Шта то рече Мартин?!“ питаше он час младу Циганчицу десно, а ч |
| војка, није лепша од ње!“</p> <p>Тек то рече а у једној половини душе његове угаси се светлост |
| онда изађи па журно за мном!“</p> <p>То рече, узе чутуру о једно раме, сиџаде пребаци преко дру |
| јеси ли мајстор од заната, па ми срдито рече: „ено где је, иди па га питај! “ “</p> <p>„Таква т |
| адовинастом и мирисном уранку, али опет рече:</p> <p>— „Хоћеш ли ме пустити да се напијем воде |
| <p>Мало после опет зовну Мартина, па му рече: „Ево ти кеса са пет стотина талира.{S} Најми у Се |
| ргита му метну руку своју на раме па му рече :</p> <p>„Чекај молим те!{S} Ко зна шта је тамо!{S |
| ад из треће просторије изађе Маргита му рече: „чини ми се да миришем тамњан.{S} Долази од те ст |
| 22" /> би чаушбаши на српски што старац рече, а Хасан-ага Зулуфлија завршио би цео узбудљиви пр |
| што их видех горе у зидинама од града! “рече Маргита; па онда настави пуна збиље и сетности „би |
| n="218" /></p> <p>И онда јој поток суза речи угуши.</p> <p>Рајко дође к себи.{S} Отвори очи и г |
| у длан, и свака му је то исто готово од речи до речи лагала.{S} Кад су му тако већ мало памет п |
| , неразговетно понављајући последње две речи: „живога кога?“</p> <p>— <hi>„Живога Бога?!“ </hi> |
| е се сва господа кад им преведе Рајкове речи.{S} Па онда ће патер прихватити: „хајде, хајде! св |
| о ти се.{S} Одјек је поновио само твоје речи!“ говораше му Маргита.</p> <p>— „Не, не, чуо сам ј |
| >Рајко се нешто мало збунио на оне њене речи, и не могаше одмах да нађе одговора; а кад га нађе |
| ца о врату и по грудима.</p> <p>Кад оне речи Мартинове пројечаше, патер Амброзијус испусти из р |
| олагано и више самом себи понављати оне речи: „плот је слаба а дух је јак, “ па онда чисто са о |
| не пригњечиш...“</p> <p>На ове последње речи Рајку срце бурно закуца.{S} Он се препаде од самог |
| </quote> <p>То су биле његове последње речи.</p> <p>Стигоше мало после лекари из Сегедина и на |
| > <p>„Ако ме волиш ма за трунку, “ — те речи падоше на срце Рајку као зрна из пушке, па се у ис |
| ћуташе.{S} Од силног узбуђења не могаше речи да проговори.{S} Али корачајући поред Маргите и др |
| опрости ми! “</p> <p>Маргита не могаше речи да проговори, него га погледима из сузних очију ми |
| чула што јој он говораше, или не могаше речи да проговори.{S} Бејаше се у лицу јако променила: |
| ким и дубоким уздисајима само понављаше речи: „еј, јаднице моја, баш ти не би суђено да завичај |
| ој руци.{S} Узе грош и узе талир па без речи појури к брду.{S} Чим зађе за неко дрвеће, Рајко р |
| “ рече јој благо.{S} И Циганчица се без речи, освојена и оним погледима и оном благошћу, диже и |
| ка ковчегу.{S} Дуго и дуго гледаше без речи у мирно лице младога човека, који као да беше тек |
| и кући отерати!“ Оде сиромах Марко без речи и вечере.{S} Него то је још најмање јада.{S} Кад с |
| па тресну ногом о земљу.</p> <p>Она ни речи не проговори нити се помаче.</p> <p>— „Е, валах ће |
| е од челика, и додаде му га не рекав ни речи, него само гледаше га право у очи, као да огледа д |
| че прву главу Арапину, а она не рече ни речи, нити мрдну прстом, па ни после кад Марко осече и |
| снити ?{S} А ?! “</p> <p>Она не рече ни речи, само се сва стресе као да јој дође наступ од гроз |
| Сав се стресе од ужаса, али не рече ни речи.</p> <pb n="92" /> <p>„Што ти је од једанпут рука |
| .</p> <p>Целим путем до сванућа нису ни речи говорили.{S} Он би се само овда и онда окренуо да |
| завршио би цео узбудљиви призор са три речи: „Јес, валах, бињеџија! “</p> <p>Тако је било путе |
| напред, <pb n="29" /> напред!{S} Те сам речи од њих научио у битци код Сенте.{S} Синко, напред! |
| и свака му је то исто готово од речи до речи лагала.{S} Кад су му тако већ мало памет померили, |
| ом штиту на овом растовом нека се урежу речи: „Србину, од Расине Рајку, витезу без замерке — Ма |
| екакве песме. „Рајко!{S} Боље од твојих речи очи ми твоје казују да поштено мислиш, витешки осе |
| е да замисли сву страхоту њихову....{S} Речима се то не да описати....{S} Чудим се како нисам п |
| Нађ-Бање може само да ти руку стегне и речима срећу зажели.{S} Али то није ни десети део, о, н |
| ово понашање сви мотре, па у Нишу да се реше шта да раде.</p> <p>А на путу до Ниша сви погледах |
| /></p> <p>Уиђоше у село.{S} Коњи касаху ржући, а кола звекетаху и зврктаху свима лотрама, као д |
| н старац са дугом белом брадом, у црној ризи до земље и са црном камилавком од грубога сукна на |
| а лава као да су се усред хода и у сред рикања уставила, скаменила и позлатила, тако природно и |
| бубњи и свирале, — чауш викну, Дабулана рикну, — Хазуралах! кићени сватови!" — а она... заспа. |
| д рујног рубина, и онда мој млади витез рикну као лав да сва црква зајеча: „она је моја, за век |
| потурчили, а неког другог светом оцу у Рим, да донесе благослов за венчавање.{S} Тек је пре де |
| Моја се земља мени јавља ватром својих ритова, а ја је поздрављам ватром свога срца.{S} А за о |
| “ питаше га она.</p> <p>— „Од запаљених ритова!{S} Како не би?!“ рече Рајко шаљиво.</p> <p>„Ниш |
| као устежући се.</p> <p>„Оно тамо горе ритови с ону страну Дунава; а оно тамо иза њих, где су |
| што по средини између она два лава, што ричу, и испред орла на штиту, стојаше поснизак један, п |
| p> <p>Кад би се она два златна лава што ричу и они усправљени лавови с орлом на штиту приближил |
| <p>„Ко има тамо?“ викну Рајко; „ако си ришћанска душа, кумим те Богом и светим Јованом, јави н |
| ћесара, не би ли стигао да ослободи род ришћански од јарма турскога!“</p> <p>У радосној раздраг |
| е види, па звездом звездама јавља да се роб један у слободу враћа.{S} Хвала Богу на добром знам |
| : „кћи земље маџарске!.... госпођа!.... робиња!.... турска робиња!.... да сам јуче умр’о, умр’о |
| /p> <p>— „Маргита грофица од Нађ-Бање — робиња потурченог Циганина Бекри-Бекира !“</p> <p>„Тако |
| чедо од њихове колевке заплакало, млада робиња од њихова рода и од њихове вере запиштала и заку |
| 0_C1.6"> <head>6</head> <p>Тек је млада робиња унела воду у ковачницу и тек поче упорно да одго |
| боравити ма у чем.{S} И да ниси госпођа робиња си, и да ниси робиња жена си, жудиш за завичајем |
| ко границе.{S} Ето је од тога доба моја робиња!“</p> <p>Овде сад беше згодна прилика за Бекри-Б |
| ије она моја мајсторица.{S} Она је моја робиња!{S}" Па онда окренув се к младој жени викну јој |
| е једно; нека госпођа буде робиња, нека робиња буде госпођа, све једно; мари ти за то тај твој |
| ке!.... госпођа!.... робиња!.... турска робиња!.... да сам јуче умр’о, умр’о бих не видев тако |
| поди да се мичемо даље!{S} Ово је једна робиња коју је овај Циганин, по имену Бекри-Бекир, пре |
| ече патер.</p> <p>„ Мислиш ли ти да она робиња сад спава?" питаше Рајко нешто снужден; „вала да |
| ам јутрос да њоме прође једна злосрећна робиња црног једног Циганина!{S} Ја, Боже мој, што ли с |
| подски да захвали.{S} Овде ти некадашња робиња из дубине душе захваљује.{S} Рајко, ма шта да бу |
| и није!{S} Све једно; нека госпођа буде робиња, нека робиња буде госпођа, све једно; мари ти за |
| земљакиња, од ваше горе лист, а ето је робиња!{S} Знам да сте ради да је ослободите.{S} Мислио |
| а циганинова.{S} Учинило му се да му је робиња необично дуго на чесми; остави наковањ и чекић и |
| з тебе говори? да ли је то госпођа, или робиња, или кћи земље маџарске?!“ <pb n="73" /></p> <p> |
| И да ниси госпођа робиња си, и да ниси робиња жена си, жудиш за завичајем и за слободом својом |
| чатрљом Циганиновом стајала је као кип робиња његова, па наслонив главу на десну руку, а подуп |
| /p> <p>„Слободно! слободно! говораше му робиња немарно. „Нећу ја ноћас ни мој врат а камо ли гр |
| м још слободна, или управо овде сам још робиња, која је се помоћу твојом у слободу своје земље |
| ко једним скоком долети те стаде између робиње и Циганина.{S} Гурну Бекира обема рукама те овај |
| брих познаника.{S} Распитивах их о оној робињи.{S} Сви ми веле да је Маџарица, да ју је Бекри-Б |
| ад све саме варнице прште.{S} Погледа к робињи и виде како јој низ образе једна суза другу стиж |
| ице већ усијане кљеште, па онда право к робињи да је њима за мишицу стегне.</p> <pb n="55" /> < |
| н понизно.</p> <p>Доиста ућутка се плач робињин.{S} Али Бекри-Бекир не смеде да отвори врата.{S |
| ка да се у Стамбулу најлепша Ђурђијанка робињица може да купи за хиљаду гроша! “</p> <p>— „Охо, |
| ми си госпођа и сад, и ако се мучиш као робињица!{S} Молим те, би ли хтела да се ослободиш и да |
| о завађа и то због чега него због једне робињице!“</p> <p>„Цареви не би били цареви кад би се т |
| риђе с усијаним кљештима да кида месо с робињице, а он већ лежаше као пањ на земљи.{S} Рајко се |
| деде, како доби на јуначкој сабљи ’ваку робињицу ? “</p> <p>„Ево како!“ поче Циганин а чутуру д |
| стати, а ништа нам ниси причала о твоме робовању у Турака!{S} Дед’ нам причај што!“ „0, грозим |
| аном радошћу.{S} Чинило му се као да је робовао у конаку Мустаф-агином, па се сад слободан и ср |
| ако млада и лепа и онако добра, оста да робује у потурченог Циганина!{S} Како оно рече патер Хи |
| бина оне ваше земљакиње што онако млада робује, а по мраку ми је светлила светлост господског о |
| даље у потурченог Циганина Бекри-Бекира робује!“</p> <p>Трајало је мало подуже док је патер пре |
| ашу земљакињу да оном циганском бекрији робује !“</p> <p>— „Е шта ћеш?{S} Иди па спавај; ваља с |
| одство, и онака лепота и она младост да робују једном црном Циганину!</p> <p>Па онда би његова |
| би опет скочила у остатак од градскога рова, па по њему тражила комадиће од горског кристала.< |
| с испусти из руку један велики воловски рог, сребром окован а пун вина, који беше дохватио да н |
| с некаквим вином, напуни један воловски рог и даде грофу да из њега три пута сркне.{S} Иза тога |
| љену дворану, које зидови беху искићени роговима од јелена и главама од медведа и курјакова, св |
| бећи их?...{S} Лудо једна! је л’ ти она род какав?{S} Није ти сестра, није ти посестрима; какав |
| ваља.{S} Бога ми, да си ми по сто пута род, не би ми милије било што сам поред тебе, нити ће м |
| еник, није ми љубазник, није ми никакав род, и опет ми је милији но да ми је и љубазник и верен |
| вље ћесара, не би ли стигао да ослободи род ришћански од јарма турскога!“</p> <p>У радосној раз |
| ник и вереник и најприснији и најмилији род.{S} Нико од вас не зна колико је он невин и племени |
| сестра, није ти посестрима; какав су ти род њена младост, њена лепота и њена милина?!{S} За што |
| левке заплакало, млада робиња од њихова рода и од њихове вере запиштала и закукала, а они — про |
| же бити да није од великога господскога рода.{S} Веле познаје се то и по њеној лепоти, и по њен |
| „овамо, напред! ко је Србин и српскога рода!“ Цела та прилика, и онај јунак са изразом одушевљ |
| јероними, да је она од велика господска рода, властелинка, кнегиња, што ли?{S} Вала могло јој с |
| о стасу, и по кроку, да је од господска рода!{S} Па то господство, и онака лепота и она младост |
| дом и лепом девојком, истина од простог рода, али која ће му родити два сина, који ће његово им |
| враћа у завичај да види мајку, браћу и родбину.{S} Као да га негде на путу или на крају тога п |
| неколико дана испратили у Расину у моју родбину, која би је чувала и пазила као аманет, док ви |
| ам се у циганској <pb n="77" /> черзи и родила.{S} Од тешких мука у оковима била сам стала сама |
| ојавом католичком попу, који се ваља да родио негде међу Хрватима или Словенцима, те разумевао |
| истина од простог рода, али која ће му родити два сина, који ће његово име са славом по свету |
| есак земље маџарске, и предаће те твоме роду и твом завичају!““ <pb n="80" /></p> <p>„Кад разаб |
| што да ти не буде присна и најприснија, рођена и најрођенија... за што да је јаком својом мишиц |
| елим да предам.{S} Да си ми по сто пута рођени син, веће ти добро не бих могао желети!“</p> <p> |
| тез, нека ми у овоме часу буде као брат рођени, па нека ми позајми свој нож.{S} Ти, оче, и Рајк |
| изгледаше као да под сводом лебди читав рој од некаквих џиновских златних и сребрних светлица.{ |
| исаше.{S} Као да јој је душа одлетела у ројеве звезда, да тамо тражи звезду Рајкову.</p> <p>Рај |
| тиха а прилично хладна кишица почела да ромиња.{S} И небо више није било плаво него сиво; Копао |
| з земље маџарске, која бега из турскога ропства, <pb n="71" /> да се спасе ако буде воља божја! |
| жа није убио човека, који ме је турског ропства ослободио и часно и поштено и пуно витешки дове |
| че Маргита мирно. „Избављена из турског ропства, витештвом овога младога Србина кога овде видит |
| оли, да покрене срца ове господе, да је ропства ослободе!“</p> <p>Диже се старац, скочише и сва |
| кох да огледам да ти послужим, те да се ропства избавиш, ако би нам Бог помогао!" говораше Рајк |
| ха и даждом мојих суза.{S} И опет нисам роптала.{S} Још сам се теби исповедала, теби молила, у |
| т моју старцу једном.{S} Нисам ни на то роптала.{S} И ако нисам могла у старцу да нађем одговор |
| свет одговара нашој марљивости.{S} Ето роса пада, вода бруји, цвет мирише, ено негде близу нас |
| све више и више, као да се растапала у росу којом се трава свуда у наоколо оросила.{S} Цвет од |
| </p> <p>Тано викаше Рајко узбуђен, а по ртењачи просуше му се неки хладни жмарци.{S} А Маргита |
| ан накит у облику срца, а сав од рујног рубина, и онда мој млади витез рикну као лав да сва црк |
| исера и бројанице од смарагда, сафира и рубина.{S} Отворише другу скрињицу и избројаше у њој се |
| Јевросима ти је спремила у бисаге нешто рубља, а наћи ћеш и брашненица и још понечега чега нам |
| а за тебе.{S} Навуци све то преко твога рува, па да у име божје полазимо!“</p> <p>Поможе јој да |
| оседом брадом и косом, одевен у угарско руво од загасите чохе, уђе у собу.{S} За њим се ушуња у |
| зажарена лица, одевен у богато маџарско руво, са широким златним пасом, о коме је висио један к |
| о поткресаном брадом, одевен у китњасто руво маџарско, с високим орловим пером на црном сниском |
| троје заједно, па још све то троје под рувом јаничарским!“</p> <p>Па онда је посади поред ватр |
| они пред Маргитом, која у њеном турском руву ступи мирно а поносито у дворану праћена Рајком, к |
| етлуцају, и у оној зори што иза те ноћи руди.{S} Причаћу ти све потанко кад се вратиш, а сад са |
| ва блага.{S} Не хтеде га остављати ни у Руднику ни у Кривој Реци, где је дворове имао у којима |
| е, поред њега.{S} Пошљите кога Србина у рудничке планине старцу Теодосију у Вујан, да му каже д |
| о војвода Рајко од Расине, да продреш у рудничке планине, да дигнеш нешто од онога блага, њиме |
| пусти погледе своје да лутају правцем к рудничким планинама.{S} Неколике јако светле звезде тре |
| се сетих да сам слушао да овде негде у рудничким планинама има неки Светогорац испосник, за ко |
| горње собе.{S} Дуго је тамо остала.{S} Ружа, пуна бриге, одлажаше чешће све на прстима к закљу |
| , слатка моја госпођо !“</p> <p>Па онда Ружа остави свећу на сто, а сама паде на колена пред Ма |
| оспођо грофице !" јецаше сиротица стара Ружа.</p> <p>„Нисам више грофица!{S} Нешто сам далеко в |
| м цвећа!“ рече нежно и жалостивно стара Ружа и положи своју руку на раме Маргитино, која, онако |
| отово.{S} Маргита нареди да с њоме пође Ружа, Мишко и још пет момака. <pb n="224" /></p> <p>Па |
| ше мирноће.</p> <p>„Ево да чујете!" узе Ружа да прича. </p> </div> <div type="chapter" xml:id=" |
| само, слатка и милостива госпођо,“ узе Ружа да говори; „гледајте само како се сви очистише!..{ |
| о љуљала то на десно то на лево, док је Ружа причала.{S} А кад ова доврши, онда она наслони чел |
| RP18920_C3.6"> <head>6</head> <p>Док се Ружа на коленима, Богу молила, Маргита немирно, а с пре |
| pb n="215" /> је преклињаше Маргита, те Ружа одмах отиде у један кут од собе, спусти се на коле |
| ећа и дивљег каранфила и мајкине душице Ружа се прва врати. <pb n="227" /></p> <p>„Слатка госпо |
| S} Тако сте бледи и тако дрхћете!“ рече Ружа Маргити, која ћуташе па се само стресаше, као да ј |
| ините крај свему овом покору!“ говораше Ружа, па јој, у једној саћи од калаја, додаде воду. <pb |
| ртине, познајеш ли ко је ово ?!“ питаше Ружа.</p> <p>Мартин гледаше за неколико тренутака у Мар |
| онда мене разумела!"</p> <p>Још се више Ружа препаде сутра дан.{S} Стигао беше извештај од Март |
| да му превијем рану.“</p> <p>Маргита и Ружа изађоше у предворје.</p> <p>„Боље је ходите амо на |
| у чинију воде и оцта од руже.{S} Дође и Ружа с убрусима, превојима и пуно некаквих меких тканин |
| /p> <pb n="222" /> <p>Узалуд и Мартин и Ружа наваљиваху да одустане од свега тога. „Немојте так |
| аша упути да иде у штале.</p> <p>У соби Ружа узе свећу па загледа добро у лице Маргитино.{S} Ма |
| стану да пију до зоре, а зором, рече ми Ружа, кренуће се у Сегедин на венчање!“</p> <p>— „То је |
| мре!“ — „Неће ваља да умрети!“ прихвати Ружа.{S} Даће Бог да рана није опасна.{S} Доћи ће лекар |
| није од њега одмицала.{S} Нареди те јој Ружа извади из ормана најтање свилене тканине, које је |
| и, можемо ли се у собу вратити!"</p> <p>Ружа оде до врата од оне спаваће собе, ошкрину их, зави |
| едну киту у гроб оваквог витеза.</p> <p>Ружа и Мартин дадоше једно другом миг да се не одмичу д |
| преко ковчега Рајкова, не мрдну.</p> <p>Ружа се сагну да јој подигне главу и онда врисну: „еј, |
| га око главе Рајкове као венац.</p> <p>Ружа је гледаше само шта ради и све јој се већа туга и |
| м радозналошћу.</p> <p>„О, сан није био ружан; сан је био пун лепоте и милине, али, бојим се, р |
| уби па да је нађе.{S} Зар пчела само са руже и крина мед купи ?{S} А пустињаштво има пуно сладо |
| тин носећи велику чинију воде и оцта од руже.{S} Дође и Ружа с убрусима, превојима и пуно некак |
| .{S} Узе умакати своје прсте у сирће од руже, па му онда њима полагано и нежно превлачаше чело |
| један диван тек расцветан пупољак беле руже, а на једном прсту од леве руке златну бурму.{S} К |
| молитву и гроб прелије.{S} Па онда рече Ружи, Мартину и свима својим маџарским слугама: сад мен |
| де Маргита још за неко време својим, од ружиног оцта мирисним, прстима, миловаше чело, очи и об |
| закриљује од сваке нечисте силе и сваке ружне помисли.{S} Срце ми се окрепи и радосно куца кад |
| био пун лепоте и милине, али, бојим се, ружно ће да значи.{S} Помисли само, видела сам себе као |
| Бог је истина!....{S} А што ли си тако ружно уснила?“ питаше Рајко с неком детињском радознало |
| а матере моје отргао.{S} Али, молим те, Ружо, казуј ми одмах све шта је и како је?!“ говораше М |
| дор позна, а ти да ме не познаш ?{S} О, Ружо слатка, зар не познајеш грофицу Маргиту?“</p> <p>„ |
| паде јој око врата и пољуби је у образ; Ружо, моја драга и добра Ружо!“</p> <p>„ Али ко сте ви |
| оних циганских врачара господовати!{S} Ружо, дај ми мој ловачки нож! “</p> <p>И Мартин припаса |
| а добро сврши!“</p> <p>„Али, драга моја Ружо, о чему ти то говориш?“ питаше је Маргита. „Где је |
| аџарски писало ово:</p> <p>„Слатка моја Ружо и добри мој Мартине, и сви ви, који сте ми били сл |
| иваше. „Гледаш ме шта радим, моја добра Ружо?“ рече јој Маргита; „о, кад би ти само знала како |
| би је у образ; Ружо, моја драга и добра Ружо!“</p> <p>„ Али ко сте ви у тој чудној ношњи! “ пит |
| да гласом пуним очајања рече:</p> <p>„О Ружо слатка, шта ћу ја ако он умре!“ — „Неће ваља да ум |
| , па онда ће шапатом да запита:</p> <p>"Ружо, верујеш ли ти у Бога?!...{S} Верујеш ли да он мож |
| одинама, али још пуно крепка.</p> <p>— „Ружо!“ рече јој Маргита, паде јој око врата и пољуби је |
| тну бурму.{S} Кад отвори врата наиђе на Ружу, која врисну и мало што не паде.</p> <p>„Не бој се |
| руге да се уклоне и да оставе само њу и Ружу саме поред мртваца.</p> <p>Кад осташе саме, онда о |
| дођу!{S} А ти сам врати се амо и викни Ружу своју!“</p> <p>„ Али... молим те... не препадај се |
| н на твоју руку и ево ти дајем ову белу ружу, знак твога чистог срца и знак своје чисте љубави |
| е на белој кули Сибињанин Јанка и узеше рујно вино пити, Маргита поче полагано да склапа своје |
| рса један накит у облику срца, а сав од рујног рубина, и онда мој млади витез рикну као лав да |
| м пусти да му женско око срце запали, а рука његова обгрли <pb n="161" /> женски стас?!{S} А ко |
| да... од једанпут као да нека невидљива рука откова срце моје од окова у које га је страх везао |
| неко пипа одонуд врата, као да се нека рука полагано пружаше уз њих, па их брисаше час на једн |
| ритиснуо беше, и онда опет нека дугачка рука брисаше врата по целој ширини њиховој.</p> <p>„Ниј |
| ог цвећа.{S} Као да је нека тајанствена рука хтела да танком и мирисном хладовином заклони мрам |
| са десна рамена, јер је ту лежала њена рука, на коју она баш мало час наслони лице своје.{S} Т |
| да од ове хладне стене.{S} А и твоја је рука хладна! “ рече он.</p> <p>„О, мене је страва нека |
| <pb n="92" /> <p>„Што ти је од једанпут рука тако хладна?" шапуташе Маргита својим топлим дахом |
| аргита преплашено, па узе вући Рајка за рукав од гуњца. »Можеш ти њу да не подесиш, може она да |
| ргита се најпре дохвати руком својом за рукав од његова гуњца, па се ниско пригну над самим пањ |
| ко јуре као да су се помамили; засукали рукаве до рамена, завалили турбане и сарколе, витлају д |
| з којега се од рамена спуштаху пошироки рукави од дебела сељачка платна, који се уз доручне згл |
| } Руке јој до изнад лаката, где се бели рукави од кошуље повијаху у гужву, беху голе.{S} У једн |
| лемовима и са дугим копљима у гвозденим рукавицама.{S} Изгледало је као да су се џиновски оклоп |
| рлић од чутуре на своја уста, убриса га рукавом од кошуље и додаде је Циганину.{S} Овај се напи |
| он сад узе брисати час десним час левим рукавом.{S} Стојећки гледаше у лице Маргитино.{S} Она с |
| рац младожења па право на Борчију да га рукама удави. „Нисам ја крив, милостиви грофе! “ брањаш |
| мраку наиђоше једно на друго.{S} Обема рукама својим обеси му се она о десно раме, и са слобод |
| о обло једно заклопче, продрма га обема рукама, отвори га, и онда гласно ускликну: „каква малва |
| танкоруке и окретне девојке, она обема рукама миловаше ластавицу по гриви и по глави и гукаше |
| обиње и Циганина.{S} Гурну Бекира обема рукама те овај паде на земљу, а клеште му одлетеше под |
| руку са рамена свога, одгурну је обема рукама својим, али тихо, од себе, и крочи неколико кора |
| о!“ поче Циганин а чутуру дохвати обема рукама и метну је себи на колено.</p> <p>„Пре четири го |
| очити нећу; мањ да ме понесете силом на рукама!{S}" И лепо натераше сељаке да ме низ брдо понес |
| оје; дуго држаше лице своје скривено на рукама, а кад се мало умири он диже главу, погледа кип |
| ју је Србин један пронео кроз Србију на рукама као свету амајлију!“</p> <p>„Е, хвала ти синко!{ |
| в се оне сласти, исправи се, покри лице рукама и — побеже од Маргите.{S} Одјури све на прстима |
| ласом, и онда седе на стену, покри лице рукама и узе гласно јецати, готово онако исто као оно у |
| џарске псовке.</p> <p>Стари гроф махаше рукама, дајући знак гостима да се утишају, па се онда д |
| рна слуга српског цар-Лазара, на својим рукама изнео госпођу своју, царицу Милицу.{S} Знаш шта |
| ој.{S} Дуго је ту клечала са склопљеним рукама.{S} Потекоше јој сузе низ образе, и онда поче гл |
| горко јецање, а са грчевито склопљеним рукама, говораше нешто маџарски живо и ватрено.</p> <p> |
| олила, Маргита немирно, а с прекрштеним рукама, корачаше по соби.{S} Беше се пустила у неке дуб |
| дло и узду са ластавице, протро је мало рукама својим и чешагијом и одвео је на једну ледину у |
| , па још окована у ланце по ногама и по рукама.{S} Молила сам се по цео дан и по целу ноћ Богу |
| тужној ! “ врисну Маргита, па се пљесну рукама, а срце јој се следи. „Где си рањен, јадни мој Р |
| и Јосифе!“ врисну старица, па се пљесну рукама; је ли ово сан, ил’ је јава?{S} Анчи, Марушо, де |
| е сребрне пафте у облику два бадема.{S} Руке јој до изнад лаката, где се бели рукави од кошуље |
| чврсто ноге Циганинове све до колена, а руке од рамена до лаката.{S} Требало би времена док би |
| тињак, па их крепко дохвати обадвоје за руке и повуче — к једном отвору у стени од пећине. </p> |
| да у свој двор уђе!“</p> <p>Узеше се за руке и пођоше низ ужу ка колима.{S} Рајко ћуташе.{S} Од |
| осе и повуче.{S} Чауши је прихватише за руке и помогоше Циганину да је одвуче к чатрљи.</p> <p> |
| <pb n="49" /> дркће, ломи прсте, савија руке па моли младожењу да ми опрости.{S} Аја! неће пија |
| да поред њега седи Маргита.{S} Оклопила руке на своја колена, па га чисто покриваше кадифом сво |
| како ништа окусили нису, беше склопила руке на рамену Рајковом, па на њих спустила главу своју |
| њеним у себе упио, и која сад са длана руке Рајкове струјаше све топлије чак до у срце његово. |
| оље видим кћери моја!“ па је узе за обе руке и окрену лицем к ватри, те је са пуно очинског сау |
| е бурније.{S} Као да га неко узе за обе руке и повуче, диже се и приђе к Маргити.{S} Пригну се |
| прекипе.{S} Она дохвати девојку за обе руке, па је просто као неко маче баци иза себе на под д |
| сом, седео је на престолу, наслонив обе руке на велики и широк мач, којега је држак у крст изви |
| икну она, пренув из мисли, и подиже обе руке у вис као да заустави младића. „Чекај!... чекај је |
| се!“ И онда старица узе да јој љуби обе руке и заплака се љубећи их.</p> <p>„Ходите, ходите, сл |
| <pb n="170" /></p> <p>Па онда пружи обе руке према оној даљној даљини, узе говорити нешто маџар |
| ако клече пред ковчег Рајков и како обе руке пребаци преко њега, као да га хоће да загрли.</p> |
| ко узбуђен и сав блед, подиже у вис обе руке, које дрхтаху као прут, па им свечано рече: „закун |
| лупе на којој је седела, и притисну обе руке на своје слепе очи.</p> <p>„Шта кажеш?!....{S} Ста |
| а се подиже мало, наслони лакат од леве руке на узглавницу од Рајкова гуњца, а спусти главу на |
| ак беле руже, а на једном прсту од леве руке златну бурму.{S} Кад отвори врата наиђе на Ружу, к |
| едан, узе их тобож мерити на длану леве руке, звекну једним о камен један на ледини, па се онда |
| ико тренутака у Маргиту, па онда подиже руке у вис, склопи их живим једним пљеском и рече: „о, |
| .{S} Приђе к Рајку, положи му обе своје руке на рамена, загледа се неколико тренутака својим кр |
| је поломио своје ножеве и исекао своје руке, и видео да са мачевима не може ништа, Рајко се пр |
| ресто.{S} Један је младић склопио своје руке на десном колену старчевом, а онај други, на левој |
| Бога напред.{S} Држ’ се, госпођо, моје руке ако се бојиш, а ја ћу његове !“</p> <p>„Не бојим с |
| етло преда мном.{S} Не бој се; ево моје руке!“</p> <p>У мраку наиђоше једно на друго.{S} Обема |
| е твој господин прими у своје господске руке, па онда одмах збогом.{S} Ваља ми се враћати брзо |
| ђе ближе, а старац је узе за обе хладне руке па је дрмаше, као да хоће да је из заноса разбуди. |
| коју жеља њена већ ставила беше у њене руке.</p> <p>„Хвала теби, госпођо, што тако лепо мислиш |
| ву на десну руку, а подупрв лакат од те руке левицом, гледаше за свитом маџарске господе, која |
| недара танки убрус, обриса њиме лице и руке и онда га разви и остави да се на зовином грању су |
| !{S} Она паде преда њ на колена, склопи руке, па кроз сузе мољаше за мене.{S} Аја!{S} Не да се |
| о, преврети се по неколико пута, склопи руке на оружје у силаву и стаде на сред капеле мирно.{S |
| ?“</p> <p>И онда се опет подиже, склопи руке и ослушкиваше.</p> <p>Ослушкиваше и Рајко, ослушки |
| млаше, падајући у пун котлић.{S} Склопи руке на груди; гледаше опет својим широким а меканим по |
| лена пред Маргитом; узе јој опет љубити руке по стотину пута, љубљаше јој колена и скуте, и пла |
| и јој се напунише сузама.{S} Узе кршити руке своје, па их онда склопи, подиже увис, држаше их т |
| “</p> <p>И онда јој приђе, и обасу јој руке пољупцима и окваси понеком сузом.</p> <p>„Мартине, |
| врата црвену свилену мараму, везах јој руке наопако, понесох је до мога коња, скочих у седло, |
| би он уморен престао да куца и спустио руке, она би му из њих извила копљасто длето и буздован |
| анин не дође к себи од чуда, скиде му с руке оне влажне крпе и напуни му њима уста као чепом, т |
| подскакивати око ње.{S} Лизаше јој час руке, час обућу, па онда као слеп потрча, што брже може |
| жем : отпрати је у завичај, предај је у руке њеном мужу; нека види да њена чистота није посукну |
| г, постао духом видовит, чим би гусле у руке дохватио.{S} Једног дана седео је уз колено свога |
| а и мало по мало и не без муке, веза му руке на леђа!{S} Није дуго трајало од онога тренутка ка |
| е од страха.{S} Зајецах гласно, раширих руке, потрчах и — скочих у Мораву! "</p> <p>Маргита се |
| да говори:</p> <p>„Ево ти опет подигох руке, и очи, и срце, ево падох преда те на колена.{S} Б |
| се чисто препаде па устави ластавицу, а руком показа Маргити на старца.{S} Него после неколико |
| о!“</p> <p>Она се хитро диже, повуче га руком у вис, загрли га.{S} Рајко скиде шубару; гологлав |
| прага у дворану коракнути, Рајко задржа руком Маргиту, па онда онако узбуђен викну: „има ли овд |
| наш шта је ово?“ рече Маргита па показа руком на оно што се иза овог растављеног престола подиз |
| леко твој цар Душан!“ па Маргита показа руком у правцу преко целе дворане к оном коњанику на мр |
| врата!“ привика Маргита живо, и показа руком лево од себе.</p> <p>Рајко једним кроком дође до |
| зембил у оном мрачном ходнику и +напипа руком ону тикву с водом.{S} После неколико тренутака би |
| прекиде њихов разговор, дотакнув патера руком и рекав:</p> <p>„Кажи господи: на ову је кулу Гол |
| тине, ево ко ће!“ рече Маргита, показав руком на Рајка.</p> <p>— „Та како вас не бих бранио!{S} |
| брзо изведе из тренутне забуне, показав руком танке млазове беле светлости, која са свода, а из |
| в живо гласом на ону другу реч и махнув руком као и да покаже, како доиста од тога нема ништа. |
| жено!“ рече јој Рајко изненађен, па је руком тихо од себе одгурну. „Како да закољем човека и п |
| ао да светињи некој приступа, дотаче се руком њеног рамена, и рече само — опет шапутом као да н |
| дала.{S} Посрћући пође к њима, удари се руком у чело, стропошта се поред старца и просто цикну: |
| стала са свећом пред оним вратима, маше руком да јој што пре дође; па кад јој се примаче, она м |
| ља Маџарска!“</p> <p>Маргита живо удари руком о руку, па онда обема притиште главу своју, као д |
| пањем.</p> <p>Маргита се најпре дохвати руком својом за рукав од његова гуњца, па се ниско приг |
| је цар Душан. „За ово,“ рече показујући руком на прилику у средини, „не знам шта је, али оно је |
| окренуо маџарској господи и показујући руком на младог коњаника, допустио себи да каже само је |
| о ће ти милије бити!“</p> <p>Поможе јој руком својом да се попне по стени, коју су кише и снего |
| тамо?“ питаше је Рајко, показујући јој руком ватре на далекој ивици видика; „знаш ли шта је то |
| е у исти мах Рајко дохвати својом левом руком.</p> <p>„Стани господине!{S} Зар тако маџарски пл |
| аде куд, већ мораде да јој својом левом руком прихвати густу косу и лепу главу, да ову мало под |
| S} Маргита је сваку јабуку секла својом руком у кришке и не би загризла своју кришку, док не би |
| но како треба, опипа сваки кајиш својом руком, а млада жена тапкаше ластавицу по врату и намешт |
| беше уз Рајка и чврсто се држаше једном руком за његову руку а другом за раме његово.{S} Обадво |
| <p>Маргита је лежала и главом и једном руком преко наслона од сребрног престола.{S} Била је бе |
| се три пута, пољуби је и онда је десном руком притисну на гвоздена врата и викну сад још већма |
| ања!“ рече Маргита Рајку, показујући му руком; „ова гомила кућерака трском покривених то је сел |
| е собе, ошкрину их, завири и онда махну руком Маргити да дође.</p> <p>"Метнуо сам му хладне крп |
| гитиних сипаше ватра гњева, и она махну руком величанствено, показујући Циганки пут к вратима.< |
| пода на ноге.{S} Старац господски махну руком Рајку, дајући му знак да може ићи.{S} Рајко се по |
| а пометња!</p> <p>Хасан Зулуфлија куцну руком Рајка, који се сав био изгубио слушајући за њ нер |
| ећ до самих двокрилних врата, Мартин их руком устави, па онда шапну <pb n="200" /> Маргити: „да |
| </p> <p>„Турске ми вере, само је једноч руком ударих!{S} А ево нећу ни толико !{S} Поздрав и по |
| вис, она му хитро приђе и продрма га за руку.</p> <p>„Јеси ли при себи Рајко ?{S} Шта ти је вит |
| ом напунила.{S} Баба онда узме грофа за руку, одведе га пред неки као долап у зиду од кухиње, к |
| и будеш сведок!“ рече јој, па је узе за руку и поведе доле у велику дворницу, где је сад лежало |
| корачајући поред Маргите и држећи је за руку не скидаше својих погледа с лица њена.</p> <p>„Што |
| оњачу, устаде, узе своју кћер љутито за руку и одвуче је и посади на њено прво место.</p> <p>Ма |
| ла би поред њега с главом наслоњеном на руку у тешким мислима.{S} Кад би он уморен престао да к |
| ицу од Рајкова гуњца, а спусти главу на руку па рече: </p> <p>„Видим, видим, све боље видим где |
| >„А шта је ово?“ запита Маргита, пружив руку према трећој прилици.</p> <p>Један висок леп стара |
| од самог рањенога Рајка, па га узе под руку и поведе. „Мартине, преклињем те, пошљи одмах овог |
| скрињицу од сребрне срме, која јој под руку дође, отвори је па узвикну упрепашћена: „Рајко, да |
| ђо, прибери се!“</p> <p>Она нежно скиде руку његову са свога рамена и рече:</p> <p>„Пусти ме, Р |
| и песницом Маргиту у лево плеће, и диже руку да је и по други пут удари, али му је у исти мах Р |
| час па она поче грчевито да притискује руку његову, као да му тиме обрати пажњу на страхоте ко |
| хтедох заклати, па ми он истрже нож из руку.{S} Другог једног дана утекох, али ме Турци ухвати |
| пројечаше, патер Амброзијус испусти из руку један велики воловски рог, сребром окован а пун ви |
| сти мртвачке ! “</p> <p>Рајко јој пружи руку те дохвати њену, која беше хладна као иста стена.< |
| гита шапутом; „Рајко, где си?{S} Дај ми руку твоју.{S} Страх ме је!{S} Ово је канда нека гробни |
| апором заклопче са првог акова, загњури руку, подиже је у вис и пусти да млаз од златнога новца |
| ово су сребрни новци!" па онда загњури руку у буре, извади је пуну сребрнога ситног новца, и п |
| ру, грофица од Нађ-Бање може само да ти руку стегне и речима срећу зажели.{S} Али то није ни де |
| ска!“</p> <p>Маргита живо удари руком о руку, па онда обема притиште главу своју, као да хоће д |
| ј ми да чујем глас твој!{S} Дај ми опет руку твоју!“</p> <p>Рајко се у мраку три пута беше прек |
| бега у који се завукао био, спусти га у руку Рајку да јој га придржи, а сама, намештајући ћерће |
| о тешко.{S} Пригну се и пољуби старца у руку: „хвала ти светли господине!{S} Баш си научио што |
| се па с пуно побожности пољуби старца у руку.{S} Па <pb n="87" /> онда приђе гологлав к Маргити |
| аже па се уставио.{S} Мерџан је донео у руку његову пријатну топлоту, коју је на грудима њеним |
| м притискивањем својих танких прстију у руку Рајкову давала му на знање, кад год би појачана ви |
| потоку ?!“ рече Марко. „Одмах сикиру у руку, једно осје на раме, па право у луг Аћиму!{S} Да м |
| гита говораше с пуно ватре; подиже леву руку и погледаше по њој горе у висину, као да гледа у к |
| је сагледала ко то долази, наднесе леву руку над очи, и гледаше, очевидно узбуђена, у гомилу.{S |
| уше?“ рече Рајко, па онда одби старчеву руку на десно.</p> <p>Гроф се спотаче, посрну преко сво |
| аша госпођо грофице!{S} Дајте милостиву руку слузи вашем.{S} О, кад доживех да вас опет својим |
| чврсто се држаше једном руком за његову руку а другом за раме његово.{S} Обадвоје стојаху позад |
| и жалостивно стара Ружа и положи своју руку на раме Маргитино, која, онако пребачена преко ков |
| венчани <pb n="225" /> прстен на твоју руку и ево ти дајем ову белу ружу, знак твога чистог ср |
| и образ!{S} Рајко, витеже, дај ми твоју руку!“</p> <p>Он јој пружи своју десну руку.{S} Она је |
| па онда настави:</p> <p>„Оно.... у неку руку право и велиш!{S} Кад изађох љут од твоје господе |
| а у турском седлу, како, подигнув једну руку у висину, погнув се мало унапред по коњићу своме, |
| своју из деснице Маргитине, скиде њену руку са рамена свога, одгурну је обема рукама својим, а |
| арац, па се пригну да потапка Маргитину руку. „ Ти си спасла мога смука, смук мене, ја вас, а Б |
| биња његова, па наслонив главу на десну руку, а подупрв лакат од те руке левицом, гледаше за св |
| е препаде од самога себе.{S} Трже десну руку своју из деснице Маргитине, скиде њену руку са рам |
| једно празно бело стакленце.{S} У десну руку своју грчевито је била стисла један листак хартије |
| има држаље, узе један буздован у десну руку, па с новом надеждом на бољи успех настави прокопа |
| два најлепша струка и стави их у десну руку Рајкову. „Ево ти један струк босиљка од твоје Марг |
| руку!“</p> <p>Он јој пружи своју десну руку.{S} Она је стеже у својој и, пустив је, рече: „сад |
| рају!“</p> <p>Маргита метну своју десну руку на лево раме Рајково, па ту наслони своју главу. „ |
| лажне и прљаве крпе, обмота у њих десну руку, извуче из жеравице већ усијане кљеште, па онда пр |
| /> онда приђе гологлав к Маргити, метну руку на срце, поклони јој се смерно и говораше мирно ал |
| бољој згоди за ударац, Маргита му метну руку своју на раме па му рече :</p> <p>„Чекај молим те! |
| } А млад човек прихватив ибрик из њених руку, мало га одли, подиже у вис и рече тихо:</p> <p>„П |
| видим!{S} Чета Турака на коњма и читава руља самсова испред њих јуре право к мени!....{S} Стадо |
| хришћанског милосрђа да напије садашњој Румели Беглер-беговици некадашњој грофици Маргити од На |
| муклим гласом стари гроф. „Молим, молим Румели-Беглер-беговицу нека седне поред барона Отмара — |
| Мандо, како се зваше онај?!...{S} Јест Румели-Бенглер-бег.{S} А да није то тамо Бенглер-бег?!“ |
| унца на образима његовим лако пробијаше румен младости и пламен узбуђености.{S} Цела му је поја |
| о?...{S} На каквој се чаробној месечини румен његова сунчевом топлотом напајала?...{S} Је л’, к |
| ди, правди и отаџбини.{S} Моја је земља румена од јуначке крви и светла од витештва.{S} Знам за |
| ало као да је кита босиљка, свака стена румена; и саме вране и свраке нису му се више чиниле да |
| ла онако румена и онако светла, како је румена и светла била њена љубављу зажарена лепота, онда |
| Ако јој је у истини отаџбина била онако румена и онако светла, како је румена и светла била њен |
| ло нагарила и остављаше да се лепо види румени лук горње усне од добро срезаних и за човека дос |
| ан, тесно прикопчан!...{S} А куд је оно румени мерџан залутао био?...{S} На каквој се чаробној |
| под теретом крупног цвета и наднеле над руменим кровом од чесме као нека џиновска кита од зелен |
| ц, са бистрим очима испод густих веђа и руменим образима.</p> <p>„Куд сте ви двоје млади овако |
| > <p>Крепак један и повисок старац, — с руменим образима, белом на округло поткресаном брадом, |
| ех зазвекта као сребро а откри иза оних румених покретних уста два низа белих и ако неравних зу |
| а онда пружао у широку једну заравањ од руменог мрамора.{S} Од прилике на средини те заравњи дв |
| м трку врати к Маргити.{S} Ова га обема рунама дохвати за кудрави врат, па га онда тапкаше по г |
| ви своје коње.</p> <p>Један велики црни рундов скочи на коње, па на кочијаша и некако срдито и |
| .{S} За њим се ушуња у собу и онај црни рундов и понизно приђе к Маргити, облизујући се и машућ |
| Маргита, па сишав с кола приђе право к рундову, који, кад чу њен глас, стаде као да се скамени |
| јаху у гужву, беху голе.{S} У једној је руци носила котлић, а у другој велики један калајисани |
| ла, и онда гњевно докопа први камен при руци, те се њиме баци на оно двоје младих људи пред чес |
| око чела повијао царски венац; у левој руци држао је крстасту заставу, од које тешке кићанке п |
| у дворану праћена Рајком, који у левој руци ношаше своју шубарицу, а десну спустио беше на вел |
| ком у једној а сребрним штитом у другој руци.{S} А на пола хвата од ових оклопника беху два пов |
| то знам, и казаћу вам: „ено су у божјој руци!“ На пакост, наиђоше на твоју ластавицу и доведоше |
| ије никада видело толико благо у својој руци.{S} Узе грош и узе талир па без речи појури к брду |
| а је нека нас води та светлост у твојој руци! “</p> <p>Рајко за тим сврати у прву од оних споре |
| рекох му: „ево си погана звери у мојој руци! могла бих ти грло овим ножем пресећи, али нећу но |
| лони се и свој осталој господи, приђе к руци и патеру, и још једном са врата рече: „хвала вам, |
| и нерешљивости, па онда и сама приђе к руци која и њу, као оно и Рајка, живо благослови.{S} Бе |
| p>Рајко се диже, скиде шубару и приђе к руци старчевој.</p> <p>„Хвала ти, оче, по хиљаду пута!{ |
| ите.{S} Он одмах скиде шубару и приђе к руци старчевој.{S} Маргита сјахав, застаде за неколико |
| теном и низ плећа спуштеном косом.{S} У руци је носила један диван тек расцветан пупољак беле р |
| била.</p> <p>Дотрча Циганин с чекићем у руци, с пеном на устима, с варницама у очима.{S} Гњевно |
| м окруту, с митром на глави, с прстом у руци, с изразом неке племените одважности и радосног по |
| иждах, док ти се поче да котрља озго са рушевина понека цигла, па камен; пови се коров, пови се |
| на два три места стрче кроз зидине и из рушевина?“ питаше она старца, седајући поред њега,</p> |
| га што све има под сводовима испод ових рушевина!“</p> <p>Још су се били разговарали кад поче д |
| етњега дана године 1699 пролазила је по рушевинама од некадашњега двора и града Кнез-Лазарева у |
| вежа као тица на грани.{S} Вераше се по рушевинама од града као веверица; час би се дрско успел |
| е на ову плочу навалиле хрпе од градске рушевине!{S} Хајдмо сад у другом правцу натраг!"</p> <p |
| и ова млада жена, витка и танкострука, с лепим лицем од сунца препланулим и са очима од којих |
| ин с чекићем у руци, с пеном на устима, с варницама у очима.{S} Гњевно викну по турски: „овамо, |
| Манда скочи, узе чупати своје косе, па, с пеном на устима, цикну грозу:</p> <p>„Ако си човек, б |
| владичанском окруту, с митром на глави, с прстом у руци, с изразом неке племените одважности и |
| /p> <p>Дотрча Циганин с чекићем у руци, с пеном на устима, с варницама у очима.{S} Гњевно викну |
| ту, с митром на глави, с прстом у руци, с изразом неке племените одважности и радосног поноса у |
| радом, одевен у китњасто руво маџарско, с високим орловим пером на црном сниском калпаку, с кри |
| орловим пером на црном сниском калпаку, с кривом сабљом о бедрима, са високим жутим чизмама, на |
| у Маргита изађе — обучена у белу свилу, с расплетеном и низ плећа спуштеном косом.{S} У руци је |
| едан висок човек у владичанском окруту, с митром на глави, с прстом у руци, с изразом неке плем |
| волове теглиоце. „Ко је <pb n="129" /> с Аћимом?“ запита мој стриц. „Нико! сам је!“ одговори н |
| , тако отворио беше оба кљуна своја.{S} С једну и с другу страну овога знамења стојао је по јед |
| о на веру, да иде да откуп саставља.{S} С тога ме је стриц прозвао „Страхињом“.{S} А његова син |
| </p> <p>„Ама вреди да поломе мамузе.{S} С овога платна можете најбоље да видите, како је град н |
| потресе тако, да му здрављу нахуди.{S} С тога сам и хтела прво да видим тебе и твога Мартина, |
| арица и је ли му све добро на двору.{S} С тога би царица, чим се смркне, заповедила да се гвозд |
| /p> <p>Крепак један и повисок старац, — с руменим образима, белом на округло поткресаном брадом |
| ленима, Богу молила, Маргита немирно, а с прекрштеним рукама, корачаше по соби.{S} Беше се пуст |
| паде из пећине унутра у мрачни ходник а с њиме и глас старог пустињика:</p> <p>„Рајко, брзо хва |
| и једне аспре од тога блага, него да га с благословом његовим предаду, недирнуто, ономе ко осло |
| се они да се због тебе не заметне кавга с Турцима, па одоше својим послом!{S} А ја рекох да огл |
| д Рајка никако.{S} Седела би поред њега с главом наслоњеном на руку у тешким мислима.{S} Кад би |
| аш гаси.{S} Тако му се нешто ражали, да с тешким и дубоким уздисајима само понављаше речи: „еј, |
| , нека их наоружа и нека ти их преда да с њима једнога дана у Србију пођеш.{S} Неће проћи годин |
| гедину све готово.{S} Маргита нареди да с њоме пође Ружа, Мишко и још пет момака. <pb n="224" / |
| ћи је за руку не скидаше својих погледа с лица њена.</p> <p>„Што си тако заћутао?" питаше га Ма |
| чудо око нас!“ рече јој Рајко, па онда с њоме заједно сиђе с последње мраморне степенице на по |
| ију воде и оцта од руже.{S} Дође и Ружа с убрусима, превојима и пуно некаквих меких тканина.</p |
| е пчеле чувам, и без тих ораха, које ја с веверицама делим.{S} Чак и слободу делим с орловима, |
| а и кад стигоше оздо из села два сељака с хлебом и вином.</p> <p>Тежак им беше растанак.{S} Баш |
| "> <p>РАЈКО ОД РАСИНЕ</p> <p>ПРИПОВЕТКА С КРАЈА XVII ВЕКА</p> <p>НАПИСАО</p> <p>ЧЕД.{S} МИЈАТОВ |
| био.{S} Круна, скиптар и златна јабука с крстом лежали су доле поред престола као бачени тамо |
| ође земан!{S} Је ли?{S} Хајде на вешала с њиме!“ викну бег љутито, па махну сејменима да ме вод |
| атер Рајка изненадно; „ а ко тебе посла с таквим порукама овамо нама ?! “</p> <p>— „Ко ме посла |
| па у поље да се пред њим бацамо камена с рамена, да се надскакујемо, надтркујемо и да гађамо и |
| верује.{S} Учини му се да се она стена с крстом полагано креће и на својој осовини љуља.{S} Пр |
| његову златну бурму, коју је од венчања с вама носио; баци је у ону кључалу воду, те се растопи |
| ље, узе један буздован у десну руку, па с новом надеждом на бољи успех настави прокопавање.</p> |
| {S} А јави мојима у Расини!“ Саже се па с пуно побожности пољуби старца у руку.{S} Па <pb n="87 |
| а па се загледао у лице младога гуслара с једним изразом, који је тешко укратко описати, али у |
| одаје у ходник и удари се прсима у прса с Рајком.</p> <p>„Да ли бих могао да говорим са господо |
| е од Расине Рајко.... дај да се Маргита с тобом овде опрости!{S} Дај да се... као брат и сестра |
| кад се трже из заноса, „ово се Маргита с Рајком опростила!.. <pb n="185" /></p> <p>А сад, вите |
| е <pb n="79" /> у лавеж, који се помеша с оним халакањем Турака, да ме језа подухвати и сва се |
| шареним пасом, поврх овога црвен силав с пиштољима и ханџарем; испод сплава, изнад и десног и |
| оју госпођу? “ викаше Маргита, па сишав с кола приђе право к рундову, који, кад чу њен глас, ст |
| се с тога не би завадио мањ санџак-бег с Циганином и Циганин са мном.{S} А баш је од Бога грех |
| к не видиш светлост ! и сад нека је Бог с вама!“</p> <p>Зачуше и лавеж паса и вику од људи са с |
| о да му помогнеш?" питаше га отац. „Бог с тобом, бабо! нисмо ли с њиме у завади због оних зават |
| ече Рајко, па је погледа зачуђено; „Бог с тобом, госпођо, Јанко је наш јунак, и наши други јуна |
| се Рајко на онакво питање.</p> <p>„Бог с тобом, госпођо, шта ти зовеш школом витешта?{S} У нас |
| ни од крви ни од секире! “</p> <p>„Бог с тобом, госпођо!{S} Кад смо ми секли главе нашим краље |
| оју суђеницу.{S} Гроф се одвезао у Арад с Мартином, коме је све причао како је било.{S} Отишао |
| и један комадић погаче, па поче да једе с њоме липов мед. „А, “ рече она са несташним осмехом н |
| ајко.</p> <p>— „Ама ето, мало час отиде с весларима у брдо у виноград!“ рече дечко; „баш говори |
| од онога тренутка кад оно Циганин приђе с усијаним кљештима да кида месо с робињице, а он већ л |
| јој Рајко, па онда с њоме заједно сиђе с последње мраморне степенице на под, који је све ситни |
| кућу.</p> <p>Маргита рече Рајку да пође с њоме, а кочијаша упути да иде у штале.</p> <p>У соби |
| дом.{S} После неколико тренутака био је с водом поред ње.</p> <p>Дохвати један златан пехар, ис |
| 920_C2.13"> <head>13</head> <p>Рајко је с великом вредноћом прегао на посао.{S} Али га је у брз |
| међу нас као с неба...“</p> <p>— „Није с неба!“ прекиде га Манда љутито; пала међу нас из ноћи |
| не да прићи.{S} Море имадоше више муке с њоме него са мном. „Хајде у Крушевац санџак-бегу! “ р |
| тарац дуваше отуда.{S} Из најближе шуме с ону страну долине, стуб од белога дима подизаше се пр |
| , све буре до бурета, па повезане једне с другима гвозденим ланцима.</p> <p>„Биће да је то какв |
| је све.{S} Да није да понека шева прне с пута у вис, и да није погдекоје чапље, да се на једно |
| урном осветљењу од лојане свеће и ватре с огњишта како Маџарица стоји поред Циганина, ставши му |
| поред тебе, нити ће ми теже бити да се с тобом растајем.{S} А већ није нам друго!{S} Нека је х |
| ђоше у Ниш са већ готовом одлуком да се с њиме растају. </p> <p>Кад се вратише са походе паши н |
| и образ!“</p> <p>У том часу докотрља се с брда једна каменица и зачу се љутита вика и псовка ци |
| се опет видимо!" рече Рајко, пољуби се с Јовом, који му бејаше некаква својта, па онда поведе |
| у кристални <pb n="35" /> млаз, који се с оштром звеком и прштањем разбијаше у металном суду, к |
| ла; како су поломили јатагане борећи се с њиме, и како су устукнули тек кад је змај почео да пу |
| C2.12"> <head>12</head> <p>Враћајући се с великим једним буздованом, Рајко још из даље опази ка |
| дземној дворници, снивала сам да сам се с тобом венчавала.{S} Нисам ти онда могла то да кажем.{ |
| тако лако завађали.{S} Веруј ми нико се с тога не би завадио мањ санџак-бег с Циганином и Циган |
| ретварам као у неку звер.{S} Завадих се с Богом..“</p> <p>„Како јадна да се завадиш с Богом?!“ |
| и поносан, као да се љубио лицем у лице с оним великим јунацима, и као да се питао с њима за ју |
| оца на Вујну!“</p> <p>Маргита говораше с пуно ватре; подиже леву руку и погледаше по њој горе |
| овамо ушли.{S} Опазише сад да је она и с ове стране обележена онаквим истим крстом, као што бе |
| ра.{S} Кресну овде, кресну онде; виде и с једне и с друге стране три реда камених широких полиц |
| сну овде, кресну онде; виде и с једне и с друге стране три реда камених широких полица на стубо |
| етли дворану око себе.</p> <p>С једне и с друге стране ове три трпезе поређано је било по шест |
| ече: „хвала вам, господо, простите ми и с Богом остајте!“ </p> <p>И онда оде право у коњушницу |
| же дијадему и метну је на своју главу и с осмехом једног сујетног детета рече Рајку: „шта велиш |
| орио беше оба кљуна своја.{S} С једну и с другу страну овога знамења стојао је по један висок о |
| у као своју жену љуби!...{S} Шта оно би с тобом јутрос у пећини, кад муња севну и гром пуче?... |
| а лава што ричу и они усправљени лавови с орлом на штиту приближили и саставили, од њих би се с |
| тежући се.</p> <p>„Оно тамо горе ритови с ону страну Дунава; а оно тамо иза њих, где су се небо |
| ем одмицати; него да је зовнемо да седи с нама на миру док твоји људи не дођу,“ рече Рајко стар |
| је гости сад гледаху запрепашћени, неки с отвореним устима, али на која не могаше ни једна реч |
| е га отац. „Бог с тобом, бабо! нисмо ли с њиме у завади због оних заватина у потоку ?!“ рече Ма |
| бил бацио, само да дуже потрају.{S} Али с јабукама не могаше то исто чудо да чини, те да се јед |
| уде.“</p> <p>Рајко је говорио мирно али с потресеним гласом.{S} Био је блед; у очима му збиља и |
| вас заробили, него сте се ви договорили с неким младим и лепим везиром, да вас тобож силом одве |
| робра из оних ковчега, али не могаше ни с њима много да учини; врхови би им се или извили или з |
| аваца и бубица по ледини, азурни зефири с неба просипали дажду од симпатије на све што је живо. |
| <pb n="135" /> око себе, као да се бори с неким невидљивим џином. „Лажеш, сотоно!“ муцаше он он |
| ајко почео опет да бунца.{S} Час говори с Краљевићем Марком, час са Сибињанин Јанком, час са Го |
| иле ишли су растројено и полагано чауши с великим тојагама.{S} Тек би се од часа на час по неко |
| д тим момком тамо, па ти слободно кидај с мене месо усијаним клештима.{S} Пекао си ме пред Хали |
| грофица Маргита може да заузме, јер јој с правом припада, а то је: место поред свога мужа!“</p> |
| на поду; обнезнанила се.{S} Скидох јој с врата црвену свилену мараму, везах јој руке наопако, |
| ла?!...{S} Будало једна, прави би човек с мушким срцем та слатка уста већ до сада пољубио, тај |
| е молила Богородици!?{S} Није, него сам с њоме разговарала као обично, изјадала сам јој се, при |
| >„Млади јуначе!{S} Спремна сам да пођем с тобом кад год ти кажеш!“</p> <p>— „Е, у добри час да |
| ј, сад ил’никад; умудри ме шта да радим с ово двоје младих да у лудо главе не изгубе! “</p> <p> |
| еверицама делим.{S} Чак и слободу делим с орловима, који изнад овог виса воле да се носе, и тиш |
| ог виса воле да се носе, и тишину делим с овим стенама и зидинама.{S} Нема пустињиштва које пус |
| ловину од живота, само да тако заједном с тобом изађем пред нашега доброг оца на Вујну!“</p> <p |
| оиста се чуо неки чудан а врло тихи шум с ону страну.{S} Учини му се шта више као да неко пипа |
| еку одевена била.</p> <p>Дотрча Циганин с чекићем у руци, с пеном на устима, с варницама у очим |
| а пустињиштва које пустињик не би могао с ким да подели, и оно може да се сноси баш за то, што |
| о једне прилике, пала овде међу нас као с неба...“</p> <p>— „Није с неба!“ прекиде га Манда љут |
| ним великим јунацима, и као да се питао с њима за јуначко здравље.{S} Ето видиш, кад оно твоји |
| оће сутра да се венча, и то с киме него с једном Циганчицом!“</p> <p>— „Пих!“ узвикну Рајко и ј |
| њој.{S} Окрете се Мартину, који је био с њиме, па рече: „ето је она моја суђеница!{S} Иди види |
| утом казиваше: „ходи да чујеш, има неко с ону страну врата!“</p> <p>Рајко приђе и послуша за не |
| S} А знаш ти ко је ово?“ говораше Рајко с веселим узбуђењем, па накриви мало своју шубару.</p> |
| ли си тако ружно уснила?“ питаше Рајко с неком детињском радозналошћу.</p> <p>„О, сан није био |
| естаде.{S} Учини му се да је остао само с њом сам у свеколикој васељени.{S} И онда опет онај та |
| окој одаји посадили се беху сви заједно с патером око сниске једне софре, притиснуте кондирима |
| приђе с усијаним кљештима да кида месо с робињице, а он већ лежаше као пањ на земљи.{S} Рајко |
| у инат онда ми тек долажаше, да све то с већим болом осећам сву грозност свога положаја, све с |
| о ме воли, хоће сутра да се венча, и то с киме него с једном Циганчицом!“</p> <p>— „Пих!“ узвик |
| р па ће нам помоћи!" рече Рајко сад већ с великим поуздањем. <pb n="38" /></p> <p>"Ево, ако сам |
| и.{S} Али пре но што је сагледао Мораву с ову страну Ниша, Рајко је са свим јасно и поуздано зн |
| На, хватај и овај зембил... и ову тикву с водом...{S} Дед’, дед’ брзо само!{S} Слушај, <pb n="9 |
| ачном ходнику и +напипа руком ону тикву с водом.{S} После неколико тренутака био је с водом пор |
| ану кнезу од Богдања!{S} Није друго иду с неким Турцима!{S} А ето сад опет ударише пси у лавеж! |
| да, слатка моја госпођо, помеша ту воду с некаквим вином, напуни један воловски рог и даде гроф |
| иганин не дође к себи од чуда, скиде му с руке оне влажне крпе и напуни му њима уста као чепом, |
| као бесно псето.{S} Али она се не макну с места.</p> <p>„Хоћеш или нећеш?! “ цикну он опет па т |
| тру воду из мрамора изводиле; некада су с ону страну ове зидине били царичини перивоји пуни шар |
| елике господе и великих јунака, који су с нашим царевима лицем у лице говорили!{S} Како ћеш да |
| амсови дојуре у пећину, наћи ће Маргиту с ножем у срду !{S} А кад Турци виде да је са мном сврш |
| } Нека га !{S} Хајде сад, јуначе, ја ћу с тобом и за тобом!“</p> <p>И пођоше заједно и ћуташе.< |
| боца.</p> <p>Кад се на капију уђе одмах с лева била је сниска једна кућица, у којој је становао |
| не.</p> <p>„Еј, мој Рајко! што не остах с тобом у Шумадији!“ проговараше Маргита грцајући. „Не |
| утом.</p> <p>„О, ја их чујем!{S} Ето их с ону страну ове стене.{S} Гребу и скачу уз њу скамучућ |
| чардаш!" хоће младожења да игра чардаш с неком бароницом.{S} Он дежмекаст, она дебела; он мато |
| рече Рајко, као згрозив се, „како можеш с једног гроба да погледаш на свој двор?{S} Молим те, у |
| је винула коњу у седло.{S} Али како ћеш с оваким чизмама! “ па погледаше са седла то на једну т |
| гом..“</p> <p>„Како јадна да се завадиш с Богом?!“ прекиде је старац запрепашћен. <pb n="78" /> |
| би да осветли дворану око себе.</p> <p>С једне и с друге стране ове три трпезе поређано је бил |
| га и пољубивши га, издахнула је.</p> <p>С ону страну ковчега на трави лежало је једно празно бе |
| ано лице некаквим белим убрусом.</p> <p>С њима је ишло и неколико Турака у дугачким зеленим каф |
| И онда отиде опет да буши стену.</p> <p>С муком удараше буздованом у копље, и мораде се сваки ч |
| знај, да ћу на тебе, док сам год жива, са љубављу једне благодарне кћери мислити.{S} И на самр |
| ком калпаку, с кривом сабљом о бедрима, са високим жутим чизмама, на којима зврктаху широке сре |
| клопник, са сребрним оклопом на прсима, са сребрним шлемом на глави, са сребрним наџаком у једн |
| ељу била је од углачаног плавог камена, са млазевима од златног песка у њему.{S} На њој је, на |
| ешке гвоздене полуге, прилично зарђале, са три велика катанца.{S} Рајко удараше копљем неколико |
| , обучена у хаљину од љубичасте кадифе, са пуно тешких златних ланаца о врату и по грудима.</p> |
| на прсима, са сребрним шлемом на глави, са сребрним наџаком у једној а сребрним штитом у другој |
| мења стојао је по један висок оклопник, са сребрним оклопом на прсима, са сребрним шлемом на гл |
| и Хришћани чине, него са једном ватром, са једном страшћу, са једном љубављу, која је кипела, к |
| асклопише силним једним ударом, Мартин, са поносито уздигнутом главом, крочи у дворану и гласно |
| на лица, одевен у богато маџарско руво, са широким златним пасом, о коме је висио један кратак |
| е је висио један кратак шпански штилет, са дршком позлаћеном и драгим камењем искићеном.{S} Пор |
| го са једном ватром, са једном страшћу, са једном љубављу, која је кипела, као кад би нежна кћи |
| S} Беше то некакав жив и крепак старац, са бистрим очима испод густих веђа и руменим образима.< |
| прилици.</p> <p>Један висок леп старац, са широким челом, орловским носом, дугом брадом и дугом |
| ио велики један и поширок златан обруч; са обруча се о златним ланцима спуштало дванаест велики |
| чки а промукли глас озго <pb n="201" /> са зачеља закреча несигурно: „наш будући кардинал од ви |
| гови Турци видели змаја, <pb n="158" /> са три круне и са три главе и са пуно три пара крила; к |
| оје има засађено неколико јабланова.{S} Са врха те умке до у сами двор грофов нема више од пола |
| а је оставе саму поред мртвог Рајка.{S} Са свечаном мирноћом издавала је заповести за његову оп |
| запрегнута три обична сељачка коња.{S} Са кола скочи доле Рајко, дохвати најпре из сена своју |
| један дугуљасти штит онако полошке.{S} Са средине штита дизаше се велики двоглави орао од среб |
| дговараху сваком покрету душе и срца, — са деликатно срезаним носом за који би рекли да је дивн |
| што малко дугуљасто али лепо сливено, — са устима која нису била врло малена, али на којима је |
| тарим послаником и кроз горко јецање, а са грчевито склопљеним рукама, говораше нешто маџарски |
| и.{S} Па онда виде свој убрус; скиде га са зове, сави лепо и метну у џеп од свога гуњца.</p> <p |
| м јелек и танко турско ткиво испод њега са грла и нешто мало са средине груди размакнуто.{S} И |
| е просторије.{S} Рајко рече Маргити, да са запаљеним трудом остане ту где је, а он сам уђе унут |
| у сребрнога ситног новца, и пусти га да са танким звеком пада на данце од бурета.</p> <p>Па онд |
| пуно и топло!{S} Учини се Рајку као да са неке свете цркве зазвони сребрно звоно, па му се јек |
| ножеве и исекао своје руке, и видео да са мачевима не може ништа, Рајко се присети те пресече |
| езан, не могаше да скине својих погледа са ње. „Бадава," рече сам себи, „што јест, јест ; и кад |
| мела од чуда, не скидаше својих погледа са Рајка.</p> <p>„Видим! узе Рајко снужден да говори; „ |
| стамболијским шалом, притврђеним спреда са две сребрне пафте у облику два бадема.{S} Руке јој д |
| руји поветарац, који се понео чак отуда са сињега мора, па преко снежног <pb n="20" /> Дурмитор |
| уком танке млазове беле светлости, која са свода, а из неких цеви, падаше овамо под земљу, па ц |
| ази како му Маргита, која бејаше остала са свећом пред оним вратима, маше руком да јој што пре |
| ци, мајци божјој.{S} Дуго је ту клечала са склопљеним рукама.{S} Потекоше јој сузе низ образе, |
| стенови.{S} Рајко осети како је клонула са свим онако на њ наслоњена и чињаше му се да јој се ж |
| а била једна по сниска а велика постеља са меканим свиленим перинама и узглавницима, кадифеним |
| и ступањ од мрамора, запремљени бурадма са златом, били су поређани високи столови од дебеле и |
| дебелим црвеним <pb n="5" /> гајтанима са којих се спуштају многобројни ситни ланци са оцилима |
| ниске једне софре, притиснуте кондирима са црвеним жупским вином, па разговараху о ономе што се |
| ти срећа, јуначе!“ прихвати млада жена са свим мирно, па се загледа у младића крупним својим о |
| зненађује, није нама од стране Сарацена са извесном намером да импедимента процесији <pb n="25" |
| а начина: нека пођу два млада господина са мном, отићи ћемо право Циганину, везаћемо га, њу ћем |
| гита као неблагодарна куја, незадовољна са старим мужем одбегла за младим... хеј, патеру, како |
| ка господа наступише баш према њој, она са вриском, који срце параше, јурну к њима, одгурну чау |
| а једе с њоме липов мед. „А, “ рече она са несташним осмехом на уснама и у онима, „па са медом |
| </p> <p>„Срећа те нисам труд!“ рече она са тихим осмехом; „запалио би ме те бих изгорела!“</p> |
| Бога и брига за Рајком, борба веровања са неверовањем.{S} Узе мрдати главом, као да сама себи |
| , већином у зеленим кожним корицама, па са сребрним или златним пафтама, <pb n="108" /> а дршко |
| ко пуно добрих <pb n="72" /> ствари, па са пуном слободом, и са слатком тишином, и са овако све |
| ташним осмехом на уснама и у онима, „па са медом овако мирисним, и млеком тако слатким, и погач |
| анима, а иза њих једно десетак јаничара са сукненим сарколима на глави, али без оружја.{S} По д |
| су многобројни мањи обручеви од сребра са сребрним кандилима, неки ниже други више, те изгледа |
| зовну Мартина, па му рече: „Ево ти кеса са пет стотина талира.{S} Најми у Сегедину лађу, која ћ |
| ве шта је и како је?!“ говораше Маргита са нешто мало више мирноће.</p> <p>„Ево да чујете!" узе |
| ом калдрмом некада шетала царица Милица са својих дванаест дворкиња, као са дванаест горских ви |
| P18920_N1"> Биће да је то царица Милица са својом сродницом калуђерицом Ефимијом?!</note> </div |
| а грудима њеним у себе упио, и која сад са длана руке Рајкове струјаше све топлије чак до у срц |
| ном крилу, ижљубила сам је и ево ме сад са оживелим и храбрим срцем!{S} Не знаш ти како је она |
| део.</p> <p>На јелеку њеном горња пуцад са грла и са груди беху покидана, и сам јелек и танко т |
| ног.</p> <p>Рајко сад не скидаше поглед са њеног осмехом озареног лица а саму себи говораше: „с |
| >„Ево је иде!“ рече младић па се подиже са онога камена и пређе те се заклони за чесму.</p> <p> |
| аво на средини између њега и оне трпезе са царском круном, стојао је један златан стуб, тако св |
| у песницу.{S} Покушао <pb n="148" /> је са неким од краћих мачева, које пробра из оних ковчега, |
| ожем у срду !{S} А кад Турци виде да је са мном свршено, неће марити да вама зло какво чине!“</ |
| прозорима дворским од биљура, и када је са тих прозора, овда и онда, затрептавала звездана свет |
| Не да се старац омекшати.{S} Подиже је са колена, па је пред свима нама пољуби и само рече : „ |
| обе руке и окрену лицем к ватри, те је са пуно очинског саучешћа гледаше, па гледајући је збор |
| ки јермелином постављени плашт, који је са рамена онога старца падао на престо.{S} Један је мла |
| едао Мораву с ову страну Ниша, Рајко је са свим јасно и поуздано знао шта би му стриц Павле рек |
| во сад путем од Крушевца у Ниш Рајко је са свим други човек.</p> <p>Јахао је напред сам и замиш |
| Рајко мирно и просто као о нечем што је са свим обично.</p> <p>Она сеђаше у седлу као да се ска |
| не знађаше ни сам; али знађаше да није са десна рамена, јер је ту лежала њена рука, на коју он |
| ких златних кандила.{S} Осим тога, које са свода, које са гвоздених полуга, што су се пружале о |
| дила.{S} Осим тога, које са свода, које са гвоздених полуга, што су се пружале од једног зида д |
| воје витешко име, онда је и право да ме са свим заборавиш!“</p> <p>„Вала госпођо!“ прихвати Рај |
| му родити два сина, који ће његово име са славом по свету да пронесу.{S} Колико год ју је пута |
| си био пет дана на тешком месту сам, не са маштама и сенкама, него са живом женом, и младом и к |
| } Шта ти је витеже млади?“ питаше га не са бригом, него са задовољним а једва прикривеним осмех |
| ад више ко смо и шта смо.{S} Него да се са нашом заједничком несрећом боримо заједно као два ве |
| побоја да се Маргита не преплаши кад се са молитве дигне, па њега не види.{S} Савлада своју рад |
| левим ухом боље чује.</p> <p>Подиже се са камена на коме сеђаше, пође два три корака низ косу, |
| дифеним покривачима и завесама, које се са таванице из једне позлаћене грофовске круне спуштаху |
| баба расплете своје седе косе, скине се са свим гола и узме чарати у ватру и кувати неку воду у |
| <p>„А ти, гадна црна мађијанко, дижи се са те столице, па овога часа напоље из овога двора у че |
| ва, него само сажаљења.</p> <p>„Дижи се са тога места, дете моје!“ рече јој благо.{S} И Циганчи |
| амајлији носим, позивам те, уклањај се са нашега пута!“</p> <p>Тано викаше Рајко узбуђен, а по |
| мене, и кад сврших молитву, не дигох се са клечања, него узех — звиждати.{S} Звиждах, звиждах, |
| ог излива суза као да је ових у Маргите са свим нестало.{S} Нико је <pb n="221" /> више не виде |
| !“ рече Маргита.{S} Али пре него што ће са <pb n="103" /> прага у дворану коракнути, Рајко задр |
| и јој беху пуне суза.</p> <p>„Ех!“ рече са дубоким уздахом, кад се трже из заноса, „ово се Марг |
| <p>Она окрете главу према њима па рече са свим мирно:</p> <p>„Ја сам Маргита, грофица од Нађ-Б |
| S} Отрже силним једним напором заклопче са првог акова, загњури руку, подиже је у вис и пусти д |
| ко ћеш с оваким чизмама! “ па погледаше са седла то на једну то на другу црвену чизму и намешта |
| мимо ње.{S} Она га погледа, не скидаше са његова дивља лица погледе своје за неколико тренутак |
| од млађе господе, који се још не бејаше са свим загњурио у вино.</p> <p>„А, тако ли је?{S} Лакр |
| а меким шумом лептирових крила одлеташе са полурастављених усана Маргитиних.</p> <p>Рајко ућута |
| о под земљу, па целу дворану прекршташе са два велика крста од сунчаних зракова.</p> <p>„Сад зн |
| имо излаз на божје сунце!“</p> <p>Узеше са светњака у капели обе велике воштанице, па пођоше да |
| с њиме растају. </p> <p>Кад се вратише са походе паши нишком маџарска господа световаше се неш |
| својим обеси му се она о десно раме, и са слободом и поверљивошћу сестринском према брату свом |
| "72" /> ствари, па са пуном слободом, и са слатком тишином, и са овако свежим поветарцем, који |
| тако слатким, и погачом овако белом, и са овако пуно добрих <pb n="72" /> ствари, па са пуном |
| пуном слободом, и са слатком тишином, и са овако свежим поветарцем, који оживљава и умор односи |
| зид па се усправила да стоји као кип, и са усхићењем погледала би по таласима од зелене горе, к |
| чају, — оста Јанко на бијелој кули, — и са њиме госпођа <pb n="133" /> ђевојка," — не изговори |
| p>На јелеку њеном горња пуцад са грла и са груди беху покидана, и сам јелек и танко турско ткив |
| зе грчевито откопчавати јелек са грла и са груди својих, промуца још једном да се једва чуло: „ |
| ислоњени гвоздени оклопи са шлемовима и са дугим копљима у гвозденим рукавицама.{S} Изгледало ј |
| о Турака у дугачким зеленим кафтанима и са стамболијским турбанима, а иза њих једно десетак јан |
| одно изгледаху са отвореним чељустима и са мало спуштеним и одуженим вратом, које густа грива п |
| Па онда враћајући му се пуна усхићења и са пуно поузданости рече: „еј, мој витеже Рајко, сад те |
| ="158" /> са три круне и са три главе и са пуно три пара крила; како су поломили јатагане борећ |
| м белом брадом, у црној ризи до земље и са црном камилавком од грубога сукна на глави.</p> <p>Р |
| ли змаја, <pb n="158" /> са три круне и са три главе и са пуно три пара крила; како су поломили |
| и са челенкама од сребра и злата, или и са перјаницама од орлова и соколова перја.{S} И још у с |
| пратиоце.{S} Већ смо о томе говорили и са Хасан-агом.{S} И ево ти вели мој пресветли господин |
| а, с лепим лицем од сунца препланулим и са очима од којих би сунце преплануло, и овај красан мл |
| се дух са белом косом и белом брадом и са срдитим погледом испод густих веђа на сну јавио, кад |
| још мање велики!“ говораше она упорно и са свим одсудно.</p> <p>— „Комшија!“ прихвати Рајко; „м |
| ез силног напрезања, сав црвен у лицу и са крупним знојем на челу, Рајко једним скоком искочи н |
| н мекан а звучан глас, који је поздрави са: „помози Бог, снахо!“</p> <p>— „Добра ти срећа, јуна |
| > <p>Зачуше и лавеж паса и вику од људи са свим близу пећине.{S} Стена се опет окрете и паде на |
| оре, и нађе је још са сузним очима, али са осмехом на уснама.</p> <p>„Видиш ли како се светли з |
| ластавици те ова сама врло пажљиво, али са свим сигурном ногом, изађе на суво, па кад <pb n="68 |
| лони јој се смерно и говораше мирно али са уздрхтаним гласом:</p> <p>"Госпођо, опрости ми!{S} Х |
| тај шапут долажаше из срца његова, или са лева рамена његова, то не знађаше ни сам; али знађаш |
| беху уза зид прислоњени гвоздени оклопи са шлемовима и са дугим копљима у гвозденим рукавицама. |
| очава пред вашом силом, и нека се чисти са нашега пута!“</p> <p>Бадава.{S} Једна лопта или нека |
| кли да је дивна копија у слоновој кости са статуе какве јелинске богиње, да бледорумене лако уз |
| ао к себи и напрезаше се силно да збаци са себе Рајка, и бацакаше се ногама као бесомучан.{S} А |
| плаштовима су били понамештани калпаци са челенкама од сребра и злата, или и са перјаницама од |
| јих се спуштају многобројни ситни ланци са оцилима, бритвицама, чачкалицама, свакојаким зделица |
| шао и довео ластавицу, дотле би и Турци са самсовима, или бар самсови без Турака, стигли овамо. |
| гром поред ње ударио.{S} Маргита скочи са клупе на којој је седела, и притисну обе руке на сво |
| би се она срдила!“ </p> <p>Рајко скочи са свога места као да га гуја уједе.{S} Отегну песницу, |
| ади из свога гуњца убрус те убриса зној са чела и лица.{S} И онда приђе полагано бурету једном |
| га рода!“ Цела та прилика, и онај јунак са изразом одушевљења у лицу, и онај ватрени коњиц, бех |
| ргита рече и устаде, један крепак човек са проседом брадом и косом, одевен у угарско руво од за |
| под старом једном липом чекаше их човек са оседланом ластавицом.</p> <p>„Хвала Богу! рече тај ч |
| . воде!“ Узе грчевито откопчавати јелек са грла и са груди својих, промуца још једном да се јед |
| ијадему.{S} Баци доле јаничарски саркол са главе своје, па онда подиже дијадему и метну је на с |
| не помисли твоје; врати ми се амо и сам са чистим срцем, ведрим челом и светлим образом и остан |
| ком.</p> <p>„Да ли бих могао да говорим са господом?“ питаше Рајко.</p> <p>— „У добри час!“ реч |
| ди, приђе к руци и патеру, и још једном са врата рече: „хвала вам, господо, простите ми и с Бог |
| тњом на празну срећу?“ говораше Циганин са очевидном зебњом да се чутура не покаже празна.</p> |
| ио мањ санџак-бег с Циганином и Циганин са мном.{S} А баш је од Бога грехота, а од људи — Бога |
| не би хтели више вратити, па да вас он са свима маџарским витезовима на коленима моли да се вр |
| Милица са својих дванаест дворкиња, као са дванаест горских вила, а ја ево чекам јутрос да њоме |
| ан Рајко осети жеђ за том слашћу, и као са неким пркосом самом себи рече: „вала ако је само сла |
| а <pb n="44" /> да дошао на оваки посао са слутњом на празну срећу?“ говораше Циганин са очевид |
| посмотрите непрекидно хвалисање његово са некаквим ове земље јунацима, даже царевима, које он |
| лепа једна и врло млада девојка, готово са свим нага. „Гледај добро, гледај; не заборави онај м |
| есту сам, не са маштама и сенкама, него са живом женом, и младом и красном.{S} Не би ми било чу |
| ом, како то скромни Хришћани чине, него са једном ватром, са једном страшћу, са једном љубављу, |
| же млади?“ питаше га не са бригом, него са задовољним а једва прикривеним осмехом, као оно млад |
| .{S} Море имадоше више муке с њоме него са мном. „Хајде у Крушевац санџак-бегу! “ рекоше ми. „З |
| ађ-Бање кроз последња два века.{S} Озго са таванице спуштао се многокраки позлаћени светњак, у |
| звиждах, док ти се поче да котрља озго са рушевина понека цигла, па камен; пови се коров, пови |
| у гомилу, која се полагано креташе озго са града.{S} Кад се свита мало примаче, она се жена под |
| ставише и занемеше од чуда.</p> <p>Озго са сред среде свода спуштао се један гвозден ланац, о к |
| еђе те се заклони за чесму.</p> <p>Озго са брда долазила је једна млада жена, права и вита као |
| ћене грофовске круне спуштаху — а Рајко са тихим уздахом рече: „баш да ми је да седнем... ноге |
| „Ако нису они, нисмо ни ми!“ рече Рајко са свим мирно, па онда настави: „е, баш ме копка да зна |
| њиховој.</p> <p>„Није авет!“ рече Рајко са свим поуздано, окренув се Маргити; „да је авет утекл |
| инуо, еј вала му!“ па Рајко подиже мало са главе шубарицу; „на бољем месту и није могао погинут |
| вредно било залутати?...{S} Макни мало са лица њена на ниже погледе своје!...{S} Што се бојиш? |
| о ткиво испод њега са грла и нешто мало са средине груди размакнуто.{S} И онај низ крупног црве |
| удуби па да је нађе.{S} Зар пчела само са руже и крина мед купи ?{S} А пустињаштво има пуно сл |
| им и последње капи воде, и осташе само са неколико ораха.{S} Маргита, која је иначе тако разго |
| ватру па ми онда, кад се усијају, месо са мишица и плећа живој хоће да откида! “ Маргита се ту |
| ањ и чекић и клинце, догега до на место са кога се чесма видела, и онда гњевно докопа први каме |
| рестола стојао је један позлаћен престо са златном митром и златном штаком.{S} Пред самим тим п |
| је слаба а дух је јак, “ па онда чисто са очајањем окрете се старцу: „бадава, оче, не знам ти |
| ну Рајко запрепашћен и погледа је чисто са сажаљењем. „Па шта си ти то онда чула?!...{S} А пита |
| том, да се овај утапаше у тихи дах, што са меким шумом лептирових крила одлеташе са полурастављ |
| ком маџарска господа световаше се нешто са патер Хијеронимијем у најбољој одаји караван-сераја. |
| рти, буде слободно да се избере понешто са овога света, чега тамо да се сећамо, ја ћу изабрати |
| јер га заклања она шумица, која је двор са три стране обгрлила.{S} Видећеш у њој пуно лепог дрв |
| луфлија завршио би цео узбудљиви призор са три речи: „Јес, валах, бињеџија! “</p> <p>Тако је би |
| ем Марком, час са Сибињанин Јанком, час са Голубаном.{S} Таман је бледа зора почела да свиће, а |
| {S} Час говори с Краљевићем Марком, час са Сибињанин Јанком, час са Голубаном.{S} Таман је блед |
| ких саставака полазио је један прав нос са прилично широким и покретним ноздрвама.{S} Наусница |
| нагледа. „Еј, јаднице моја!“ рече опет са тешким уздахом, и однесе је у велику дворану.</p> <p |
| твртог дана није могла да подигне чекић са земље.</p> <p>Пети дан, који беше већ трећи како ниш |
| се!“</p> <p>Она нежно скиде руку његову са свога рамена и рече:</p> <p>„Пусти ме, Рајко, да се |
| јко је међу тим био скинуо седло и узду са ластавице, протро је мало рукама својим и чешагијом |
| у из деснице Маргитине, скиде њену руку са рамена свога, одгурну је обема рукама својим, али ти |
| S} Стена се опет окрете и паде на земљу са већом силином но пре, као да хоће да згњечи онај пра |
| ти носим заставу <pb n="173" /> црвену са белим крстом!{S} О... та дала бих половину од живота |
| г сребрног престола, брзо пребаци митру са њега на престо до њега, и онда ту клону, као да је н |
| што их од пећине растављаше.{S} Дуго су са све већим напрезањем и притајивањем свога дихања осл |
| ла и позлатила, тако природно изгледаху са отвореним чељустима и са мало спуштеним и одуженим в |
| ј је становао надзорник добара грофових са својом породицом.{S} Пред том кућом кочијаш заустави |
| је овако!{S} Ко зна какав би ми се дух са белом косом и белом брадом и са срдитим погледом исп |
| ако то не буде деспот Ђурађ Смедеревац са његова два сина, два деспотовића, које је маћеха њих |
| дом, и да поред ватре седи један старац са дугом белом брадом, у црној ризи до земље и са црном |
| а све што је живо.{S} И овај мали коњиц са ситном главом, паметним очима и красним облицима, и |
| коме луда раја прича, да се разговараш са царем змајским и да те змајеви однесу на крилима сво |
| џарска?!...{S} Рајко, немој да се шалиш са мном...{S} Је ли то доиста Маџарска?!{S} Јест, биће |
| " /> и снује нове згоде.{S} Уђоше у Ниш са већ готовом одлуком да се с њиме растају. </p> <p>Ка |
| </p> <p>„Али ако се Турци врате, па још са самсовима?!“ прихвати Маргита тихим гласом и бојажљи |
| лутњу.{S} Отрча јој горе, и нађе је још са сузним очима, али са осмехом на уснама.</p> <p>„Види |
| ове заповести.{S} Коме није право, марш са моје земље!“ То је било одмах после Васкрса.{S} Посл |
| , бугарске, маџарске и млетачке.</p> <p>Са онога прага, на коме се најпре онако у чуду заустави |
| њега, као да га хоће да загрли.</p> <p>Са једном малом китом ивањскога цвећа и дивљег каранфил |
| ече дечко; „баш говорише нико неће тако сабаиле ударати на скелу!“</p> <p>„Где је виноград?" пи |
| а од ковачнице весео и гласан поздрав: „сабанахиралах, мајсторе!“</p> <p>„Алахразусум, ефендија |
| им пољупцем једним на балчак од сабље, сабље посвећује, — шта си ти тако тешко Богу згрешила д |
| или да им пољупцем једним на балчак од сабље, сабље посвећује, — шта си ти тако тешко Богу згр |
| а, погинуо на Косову, бранећи од турске сабље главу Јанкову!“</p> <p>— „Ако ти је неко од твоји |
| добро.</p> <p>„Јеси ли је купио или на сабљи задобио?" питаше Рајко.</p> <p>— „На сабљи!" рече |
| љи задобио?" питаше Рајко.</p> <p>— „На сабљи!" рече Бекри-Бекир поносито. „Хоћеш да ти причам |
| ом.{S} Него деде, како доби на јуначкој сабљи ’ваку робињицу ? “</p> <p>„Ево како!“ поче Цигани |
| и шкрипутом жица стаде чардаш као да је сабљом пресечен.{S} Осу се лупање песницама о сто и уск |
| ером на црном сниском калпаку, с кривом сабљом о бедрима, са високим жутим чизмама, на којима з |
| целиваше небројено пута његову маџарску сабљу и говораше за њ неразумљивим језиком тако страсно |
| ароду пролазе.{S} Пође народ к цркви на сабор.{S} Помоли се Богу, приложи цркви што ко може, ис |
| злата, него од растова стабла; и његов сабор није од властеле и владика у господским столовима |
| , под кубетом саборне цркве, него је то сабор од сељака искупљених око једног грма!{S} И његова |
| ика у господским столовима, под кубетом саборне цркве, него је то сабор од сељака искупљених ок |
| живог веслања, не без силног напрезања, сав црвен у лицу и са крупним знојем на челу, Рајко јед |
| ли га.{S} Рајко скиде шубару; гологлав, сав уздрхтан од трепета, као да је пред страшном једном |
| да буде од ове јадне жене поред нене?!“ Сав се стресе од ужаса, али не рече ни речи.</p> <pb n= |
| де на прса један накит у облику срца, а сав од рујног рубина, и онда мој млади витез рикну као |
| ш се мојој простоти!" рече јој гласно а сав поцрвене од стида.</p> <p>„Није, није!“ прихвати он |
| еш ни малим прстом, јер ћеш закукати да сав Алаџа-хисар чује!{S} Јеси л’ ме разумео Циганине?" |
| а Српкиња Станија, шаље!“ И онда покида сав други босиљак и разастре га око главе Рајкове као в |
| ан Зулуфлија куцну руком Рајка, који се сав био изгубио слушајући за њ неразумљиви говор маџарс |
| цању срца њеног.</p> <p>И Рајко се беше сав претворио у слух.{S} Већ је и напустио био сваку на |
| но као два верна <pb n="149" /> друга и сав терет да делимо подједнако.{S} Ко се од нас двоје п |
| доведе пред тај отвор, дубоко узбуђен и сав блед, подиже у вис обе руке, које дрхтаху као прут, |
| подствено кружио, ни зец који погурен и сав усплахирен скакаше од џбуна до џбуна.{S} Сва су му |
| p> <p>„Ево сам од како се смркло обишао сав Крушевац.{S} Моја Расина није далеко одавде и имам |
| <pb n="24" /> Марко?!{S} Завукао се био сав у црвену сукнену кабаницу, загрејао се, занео се у |
| </p> <p>„Еј, злосрећнице!" зајеча Рајко сав пренеражен. „Да га ниси заклала?!“</p> <p>— „Хтедох |
| а некмо ли да тако и радиш!“ рече Рајко сав пренеражен. „Комшија, тебе канда хвата ракија? “</p |
| говори онакву клетву.{S} Него на све то сав одговор бејаше, што сад као нека пуна зобница удара |
| плаштанице стајао је велики златан крст сав посут драгим камењем, које тако прскаше варницама, |
| > <p>„Ја да скота једног!“ викну старац сав поражен; „да Бог да га вуци живог растрзали, а већ |
| онда виде свој убрус; скиде га са зове, сави лепо и метну у џеп од свога гуњца.</p> <p>„Како ле |
| ти.{S} Па онда Рајко скиде своје гуњче, сави га у двоје у троје и положи га на оловни ковчег до |
| .{S} Ластавица погледа у Рајка, па онда сави главу на десно и гледаше у црвену чизму у широкој |
| ледаше за свитом маџарске господе, која сави путем у варош.{S} Рајку се учини као да она само у |
| то?!“ рече Маргита сва усплахирена, па сави главу мало на десно, као да левим ухом боље чује.< |
| напијем воде из ибрика?“</p> <p>Она се сави хитро као видра, лако подиже пун ибрик као да су ј |
| едела, <pb n="49" /> дркће, ломи прсте, савија руке па моли младожењу да ми опрости.{S} Аја! не |
| се пред ногама <pb n="12" /> старчевим! савијаше, целиваше небројено пута његову маџарску сабљу |
| пође напред.</p> <p>Узани ходник у зиду савијаше у лево од олтара и излажаше у једну велику окр |
| .. ој, чујеш ли Јоване!{S} Моли бега да савијемо у лево да не удара хајка на свечеву пећину! <p |
| дна шамија, која не могаше у своје меке савијутке да прикупи густу црну косу, него јој падаше н |
| одјеке.{S} На обнаженом повисоком врату савио се један низ крупног црвеног мерџана.{S} Јелек од |
| е са молитве дигне, па њега не види.{S} Савлада своју радозналост и оста у столу, погледајући ч |
| тигрице која се спрема да скочи, али се савлада и рече :</p> <p>— „Маргита грофица од Нађ-Бање |
| укинуо свадбарину, како је Бан Страхиња савладао бесног Влах-Алију, како је Милош на Косову пок |
| Није мислио да заспи, и опет га је умор савладао те је заспао.{S} Није знао колико је дуго спав |
| одјекивање говора људског у даљини.{S} Савршена тишина, у којој он само лупање свога срца чуја |
| па да би појачала вид и да би сигурније сагледала ко то долази, наднесе леву руку над очи, и гл |
| не и хладне мисли.{S} Али пре но што је сагледао Мораву с ову страну Ниша, Рајко је са свим јас |
| ична и проста жена.{S} Али кад јој лице сагледате, нешто малко дугуљасто али лепо сливено, — са |
| вчега Рајкова, не мрдну.</p> <p>Ружа се сагну да јој подигне главу и онда врисну: „еј, црна жал |
| дугу пушку о рамену... <pb n="39" /> А, сад видим!...настави она више као да сама себи говори; |
| ка прса и јуначка рамена?“</p> <p>— „А, сад видим!...{S} Сад те разумем!{S} Теби је све то тамо |
| чеви, а у трећима буздовани.</p> <p>„А, сад се тек разабирам!“ рече Рајко; „ово је подземна ору |
| илоша Обилића, ни Страхињу!“</p> <p>„А, сад тек видим!" упаде му Маргита живо у реч; „сад тек в |
| “ рече му ведра, „сад сам се исплакала, сад ми је лакнуло.{S} Осећам се лака као птица, и храбр |
| и пусти је кроз врата у ноћ.</p> <p>„Е, сад у име божје да пођемо!“ рече Рајко. „Ево ја ћу најп |
| есам!“ рече Рајко мирно.</p> <p>„Јесте, сад се добро сећам!“ прихвати она.' „Видела сам те кад |
| ета, које мало час онако тужно плакаше, сад све саме варнице прште.{S} Погледа к робињи и виде |
| а опет старац; „вала, Господе Боже мој, сад ил’никад; умудри ме шта да радим с ово двоје младих |
| чисто скаменила, гледајући ово друштво, сад кад виде шта Манда на њене очи учини <pb n="208" /> |
| оузданости рече: „еј, мој витеже Рајко, сад тек видим шта ће од тебе да буде!</p> <pb n="107" / |
| је је лице само сунцем преплануло било, сад пребледе као крпа.{S} Она танка кошуљица на грудима |
| ртину и свима својим маџарским слугама: сад мени за љубав пођите овуда у околину и наберите пољ |
| p> <p>„Знала сам да ти је срце витешко; сад знам да ти је и слободно.{S} Благо жени која ће то |
| ?“ „Ево Маргите поред тебе, Рајко !{S} Сад ће стићи лекари, па ће те извидати!" рече му она.</ |
| во.</p> <p>— „Неће, дете моје, неће!{S} Сад ће Крушевац да ври, како су санџак-бегови Турци вид |
| само да викне: „не бој се, госпођо!{S} Сад ћу ти донети воде!“ па у петом скоку бејаше већ у к |
| рамена?“</p> <p>— „А, сад видим!...{S} Сад те разумем!{S} Теби је све то тамо свето.{S} Имаш п |
| молим те остави се таквог разговора.{S} Сад ће ваља да већ скорим и пола ноћи па треба наш поса |
| ће је, али ће имати штете и дангубе.{S} Сад смо на невољи па нек нам Бог опрости; а кад будеш у |
| {S} Док је жив био дивила сам му се.{S} Сад га љубим.{S} Не могу без њега.{S} Љубим га.{S} Кажи |
| беше прекрстио, и одмах дође к себи.{S} Сад га гану њен жалостив глас.</p> <pb n="94" /> <p>„Не |
| џак-бега поздрави, поклони и дарови.{S} Сад сам ја овде сигурнији и силнији од санџак-бега у Кр |
| а за које је мислио да су мртвачки.{S} Сад је видео да у једнима од њих леже смештена копља, у |
| .{S} А њих су се двоје много волели.{S} Сад, видиш ли чак на врху на највишој зидини од куле не |
| ко ми Бог помогне нећу те постидети.{S} Сад ћу се двојином журити да предам госпођу њеном мужу, |
| по њеној лепоти, и по њеној доброти.{S} Сад било да то јесте било да то није, тек је то Маџариц |
| љности, али и пуно мирне одважности.{S} Сад се тек Рајку учини да је дивно лепа.</p> <p>„Децо, |
| авет другога се чега баш и не бојим.{S} Сад ћемо видети шта је !“</p> <p>Па онда Рајко узе живо |
| ричао, и да си ето баш лепо завршио.{S} Сад немој то да уквариш, него хајде напред, показуј пут |
| Двориште је било широко и пространо.{S} Сад је све било запремљено гомилама и младих и старих с |
| ио, рече јој: „а знаш ко ће то бити?{S} Сад се сетих да сам слушао да овде негде у рудничким пл |
| S} Ја сам верна љуба од Расине Рајка! — Сад нека дођу људи, нека затворе ковчег и залију онај о |
| у твоје лепо лице, кад је само моје ?!“ Сад што да ти дуљим — извукоше ме и истукоше ме.{S} Кад |
| м везиром, да вас тобож силом одведе, а сад <pb n="193" /> сте код њега у двору на мору, где ка |
| ичекамо док Цигани сврше овај чардаш, а сад су већ при крају!“</p> <p>Маргита метну своју десну |
| Причаћу ти све потанко кад се вратиш, а сад само оволико: млади слепи деспотовић казиваше, како |
| ртину.... половину.... како беше?!{S} А сад, биће ти доста да видиш и мали!{S} Хеј, Маџарице бе |
| го ето ухватио ја њу па не пуштам!{S} А сад, Маџарице, устај па скидај јелек и кошуљу за мали ч |
| какви су јунаци људи у њеној земљи?!“ А сад видим, да ако у вас и има много срчаности још више |
| светао вратиш. <pb n="163" /></p> <p>А сад кад си већ и онако понешто видео, да ти тек понешто |
| ом опростила!.. <pb n="185" /></p> <p>А сад, витеже Рајко, помози грофици од Нађ-Бање да у свој |
| узе и даље да ослушкује.</p> <p>Али га сад нов ужас обузе.{S} Десило му се нешто што никада до |
| и посланик вели: „хвала ти, али од тога сад не може ништа да буде.{S} Његов је посао да утврди |
| е на високу кулу једну.</p> <p>„Ево, да сад изађемо на ово платно!“ рече Рајко меким гласом у к |
| етве на двору остане ? !{S} Вала као да сад гледам Голубана како силази низ кулу, сетан невесео |
| је на грудима њеним у себе упио, и која сад са длана руке Рајкове струјаше све топлије чак до у |
| ер.</p> <p>„ Мислиш ли ти да она робиња сад спава?" питаше Рајко нешто снужден; „вала дао бих г |
| во се Маргита теби привенчава, да је од сад твоја и овога и онога света.{S} Стављам ти свој вен |
| од тога доба моја робиња!“</p> <p>Овде сад беше згодна прилика за Бекри-Бекира да сухо грло ов |
| три пута у лице!{S} Нека га !{S} Хајде сад, јуначе, ја ћу с тобом и за тобом!“</p> <p>И пођоше |
| че Маргити: <pb n="63" /></p> <p>„Хајде сад, у име божје, у седло.“</p> <p>И поможе јој да се н |
| Звизну и други пут и трећи пут. „Шта је сад наопако?!“ мишљаше <pb n="58" /> Рајко у себи, па с |
| и поведе доле у велику дворницу, где је сад лежало тело Рајково.{S} Замоли све друге да се укло |
| их хтела!{S} Еј, мој јуначе, од мене је сад већ одбегла и сама сенка од надежде!"</p> <p>— „Нем |
| ћери моја!“ прихвати старац; "ево ми је сад тешко што те наведох да причаш!“</p> <p>„Немој да т |
| >Рајко јој поврати ибрик.{S} Требало је сад да пређе на ствар због које је на њу и чекао, али н |
| доброг старца!{S} Ох, куда ли нас двоје сад идемо?!“</p> <p>„Притврди своје срце, госпођо!{S} З |
| а њеном крилу, ижљубила сам је и ево ме сад са оживелим и храбрим срцем!{S} Не знаш ти како је |
| ричесте; а оно се, ето хвала Богу, њиме сад враћамо из мртвих у живе!{S} Дед’, кћери моја, једа |
| рца, седајући поред њега,</p> <p>— „Ене сад, зар си и то видела?“ прихвати старац очевидно изне |
| и јунак Хуњадија Јанош! “</p> <p>— „Ене сад!“ рече Рајко, па је погледа зачуђено; „Бог с тобом, |
| на избавио !{S} А ваља да ће дати да се сад и ова гадна комедија овде на добро сврши!“</p> <p>„ |
| асно, тек да нешто почне.</p> <p>Она се сад гласно насмеја.{S} Њен смех зазвекта као сребро а о |
| е робовао у конаку Мустаф-агином, па се сад слободан и срећан враћа у завичај да види мајку, бр |
| у једном од ових столова!{S} Не пита се сад више ко смо и шта смо.{S} Него да се са нашом зајед |
| која је мало час села на земљу, диже се сад у висину.{S} Приђе к Рајку, положи му обе своје рук |
| {S} Пови се мало на десно и лице јој се сад окрену право ка кубету од дворане.{S} Нешто шапуташ |
| рских чизама да их навуче.{S} Она му се сад у свему покораваше као дете, и од часа на час би га |
| рпе и напуни му њима уста као чепом, те сад већ не могаше ни зуцнути.</p> <p>„Брзо отвори оно м |
| је што га за пасом има.</p> <p>„Хајдете сад у име Божје за мном, и нека нам је сам Бог у помоћи |
| е сећању. „Гроф Аладар од Нађ-Бање биће сад да је мојих година!{S} Нисам слушао да се и по трећ |
| ад једних сниских растових врата гораше сад већ последњим капљицама уља, те пршташе као да се г |
| оје су из пећине овамо ушли.{S} Опазише сад да је она и с ове стране обележена онаквим истим кр |
| ачај на десно док не видиш светлост ! и сад нека је Бог с вама!“</p> <p>Зачуше и лавеж паса и в |
| </p> <p>„У теби нађох правога оца.{S} И сад ето да се растајемо, може бити никад да се не видим |
| у чергу, да не нађеш пут у тамницу!“ И сад из очију Маргитиних сипаше ватра гњева, и она махну |
| спођа.... опрости, Бога ми си госпођа и сад, и ако се мучиш као робињица!{S} Молим те, би ли хт |
| самсова дохватише.{S} На левој мишици и сад ми се познаје где ме је један зубима докопао.{S} Из |
| p>— „Није, није оче!{S} Чула сам, ево и сад чујем лавеж и скамукање њихово !{S} Еј тешко мени!{ |
| !{S} Него — ми имадосмо па изгубисмо и сад смо ето „сиротиња раја.“ Опет, хвала Богу, имамо ми |
| му по неком великом послу доћи.{S} Иди сад!{S} И Бог ти на помоћи био !“</p> </div> <div type= |
| о дохвати и котлић и ибрик.</p> <p>„Иди сад!{S} Иди!“ рече јој Рајко. „Циганину кажи да сам те |
| упрев опет у Рајка своје погледе, који сад не беху више мекана кадифа него топли пламенови од |
| есело опет загледа у сребрни млаз, који сад само тихо мумлаше, падајући у пун котлић.{S} Склопи |
| оји су се онуда били, и о јунацима који сад већ мирно почиваху под овом или оном каменом белего |
| да жена тебе у уста пољуби...{S} Шта ли сад чекаш?..{S} Јеси л’ кад год видео лепшу жену у Срби |
| детета рече Рајку: „шта велиш, нисам ли сад лепша?“</p> <p>Али не дочека Рајкова одговора.{S} К |
| е бијемо?!“</p> <p>„Можемо и то.{S} Али сад дођох по другом једном послу!“ рече Рајко, па махну |
| /p> <p>— „Била си то некад.{S} А шта си сад?“</p> <p>„Маргита, грофица од Нађ-Бање!“ одговараше |
| та Маргита.</p> <p>— „Бог зна где су ти сад господа маџарска!{S} Може бити да су већ у Стамболу |
| кну по турски: „овамо, кучко, или ћу ти сад главу размрскати!{S}" Дохвати је за косе и повуче.{ |
| дствено право к зачељу.{S} Сви је гости сад гледаху запрепашћени, неки с отвореним устима, али |
| хиње, који кад отвори рекне му: „гледај сад и добро утуви своју суђеницу да не погрешиш?{S}" Кр |
| одвоји очи од ње.{S} Учини му се да тек сад први пут виде како су јој дуге трепавице и како су |
| а не мари, јер њему стоји у судбини тек сад срећан да буде, јер ће се убрзо оженити младом и ле |
| S} Хајдмо да сечемо стену.{S} Друго нам сад и нема!“ </p> </div> <div type="chapter" xml:id="SR |
| му беше орожено крупним знојем, који он сад узе брисати час десним час левим рукавом.{S} Стојећ |
| од Београда до Крушевца.</p> <p>Али ево сад путем од Крушевца у Ниш Рајко је са свим други чове |
| треба!“ прихвати старац разведрен. „Ево сад што ћу да ти кажем : отпрати је у завичај, предај ј |
| — растов пањ.</p> <p>„Шта ли му је ово сад?!{S} Кад угледах ове златне лавове и сребрног орла |
| је добар па ће нам помоћи!" рече Рајко сад већ с великим поуздањем. <pb n="38" /></p> <p>"Ево, |
| ву драж лепоти лица њеног.</p> <p>Рајко сад не скидаше поглед са њеног осмехом озареног лица а |
| ј се памет преврнула није.</p> <p>Рајко сад трљаше очи, уштину се у мишицу једну, па другу, ски |
| а вас пропрате кроз Венчац.{S} Има тамо сад хајдука, који ће да пуцају на саркол јаничарски чим |
| иле хрпе од градске рушевине!{S} Хајдмо сад у другом правцу натраг!"</p> <p>„Нешто ме је страх |
| теби хвала, мој витеже!{S} Него хајдмо сад доле да ти причам што сам још у оној подземној двор |
| њихово !{S} Еј тешко мени!{S} Шта ћемо сад јадни Рајко?“</p> <p>И онда се опет подиже, склопи |
| посао кога си се латио; али осећам, ето сад овде у овоме часу, на овом лепом јутру, под овом пр |
| ије друго иду с неким Турцима!{S} А ето сад опет ударише пси у лавеж!{S} Децо, да нам сам Бог п |
| Него на све то сав одговор бејаше, што сад као нека пуна зобница удараше о врата неколико пута |
| : „вала то ни у сну нисам, мањ ево што сад тебе дворим!{S} А није тешко тебе дворити.{S} Све ш |
| во!“ викаше опет онај сељак којега глас сад већ беше орапавио од многе вике.</p> <p>„Примичу се |
| уши ми беше помрчало, али је хвала Богу сад опет све светло преда мном.{S} Не бој се; ево моје |
| један пољубац.{S} А онај гласић у њему сад шапуташе истом брзином којом му срце куцаше: „не бо |
| уком притисну на гвоздена врата и викну сад још већма узбуђеним гласом: „помози нам Боже и Бого |
| Мислиш да ми не би сваки од њих, да су сад живи онде у столовима, радосно понудио свој мекани |
| ло погаче већ су појели били; живели су сад о оно нешто ораха и неколико јабука.{S} Од три орах |
| госпођо грофице, не ни пошто!{S} Они су сад сви трештени пијани.{S} Пијан је чак и патер Амброз |
| ишко већ јури путем у Сегедин.{S} Ја ћу сад да отпашем младога витеза и да му превијем рану.“</ |
| !....{S} Стадох, скамених се!{S} Шта ћу сад јадна!...{S} Гледах их како јуре као да су се помам |
| „Устај!{S} Не треба ми више мали, хоћу сад велики! “ дрекну Циганин па већ запенуши.{S} Изглед |
| авајући.</p> <p>„Нема друго, него одмах сад ја идем да растурим лажне пријатеље.{S} Ако ме ко н |
| спор!...{S} Тек опет хвала му; шта бих сад без њега радила!...{S} Иди види, можемо ли се у соб |
| у лице говорили!{S} Како ћеш да од њих сад поњаве правимо?!“</p> <p>— „Ако су они били господа |
| хитати да се теби вратим.{S} А вала баш сад и да умрем, слађе ћу умрети после овога што од тебе |
| нити се помаче.</p> <p>— „Е, валах ћеш сад да скочиш!“ рече Циганин, па из једног другог корит |
| а имате тамо где вам срце куца!“</p> <p>Сад се тек диже урнебес од гласног смеха, од дивље вике |
| опет жао ми је што се преварих!“</p> <p>Сад Рајку ударише пламенови у образе; нешто као гњев ус |
| аца.</p> <p>„Е, Рајко,“ рече му ведра, „сад сам се исплакала, сад ми је лакнуло.{S} Осећам се л |
| је стеже у својој и, пустив је, рече: „сад, хајде, напред, води како знаш!“</p> <p>„Хвала ти, |
| тави она више као да сама себи говори; „сад већ све знам...{S} Та није могло друкчије ни да буд |
| к видим!" упаде му Маргита живо у реч; „сад тек видим ко су твоји учитељи....{S} Марко...{S} Ми |
| лика крста од сунчаних зракова.</p> <p>„Сад знам шта значе оне неколике цеви, што их видех горе |
| и то прође, стари гроф настави:</p> <p>„Сад ево једне прилике, пала овде међу нас као с неба... |
| и кад је млад месец на небу !“</p> <p>„Сад је млад месец, а пола ноћи лако ћемо дочекати! одго |
| о мало <pb n="32" /> час умих, а сада — сада кривооки Татари и црни Арапи поје овде упорне мазг |
| ривоји пуни шареног и мирисног цвећа, а сада ето крта зова, коју су ветрови засадили, царичиној |
| p> <p>„Овде, господо," зачу се јасан, а сада и пун свечаности, глас Маргитин; „овде, господо, и |
| м се ето мало <pb n="32" /> час умих, а сада — сада кривооки Татари и црни Арапи поје овде упор |
| лан Рајко! па да си га убио прво бих ја сада висио на грани, а ви би двоје скапали доле под зем |
| сиш, не можемо ти опростити.{S} Него од сада да се ниси усудио да се зовеш Краљевић Марко, нити |
| ња. „Волео сам своју мајку, волим, је и сада и ако је давно умрла.{S} Волим и своју стрину Крун |
| па срдито дрекну :</p> <p>„Казуј шта си сада, кујо маџарска?!“ <pb n="46" /></p> <p>Чекић удари |
| ам ти онда могла то да кажем.{S} Ево ти сада казујем.{S} Нас судбина венчава.{S} Рајко, витеже |
| ебро и злато!{S} Нисам истина никада до сада видео ни овакве грошеве ни овакве дукате, али види |
| у чудновату неку тугу, какву никада до сада у животу не осетих.{S} Не знам ни да л’ је то упра |
| ек с мушким срцем та слатка уста већ до сада пољубио, тај јелек распучио, тај вилински стас при |
| опремих своју ластавицу,</l> <l>Хајдмо сада у поље Косово,</l> <pb n="220" /> <l>А нашему кнез |
| .</p> <p>— „Не знам ти ја казати где су сада господа маџарска!“ понови Рајко, а беше га мало и |
| великог хришћанског милосрђа да напије садашњој Румели Беглер-беговици некадашњој грофици Марг |
| , ти немаш ни милости ни <pb n="217" /> сажаљења!{S} И онда сам се заверила да к теби више ника |
| а не бејаше у том часу гњева, него само сажаљења.</p> <p>„Дижи се са тога места, дете моје!“ ре |
| Рајко запрепашћен и погледа је чисто са сажаљењем. „Па шта си ти то онда чула?!...{S} А питаш м |
| и поменом.{S} А јави мојима у Расини!“ Саже се па с пуно побожности пољуби старца у руку.{S} П |
| и њене Сокице у двор.{S} Стари господин сазва нас све у велику дворану па нам рече: „ово су вам |
| слободно видети, и као да је дрзнуо да сазна једну страшну тајну, коју није слободно сазнати.{ |
| једну страшну тајну, коју није слободно сазнати.{S} Не смеде више да погледа ни у мерџан; а још |
| и господин!{S} Знам ја, волео би ти да сазнаш о цар-Лазару и царици Милици много више, него шт |
| p> <p>— „Ако нас свети отац нема где да сакрије, онда ваља мрети, — јер ја се Турцима жива не п |
| е ластавица?!{S} Оче, нема ли где да се сакријемо у овим урвинама?" питаше Маргита па дркташе к |
| око моје главе; „казуј где су?“ веле: „сакрио си их овде негде у овим урвинама!“ „Видите да ов |
| ину, везаћемо га, њу ћемо одвести па је сакрити овде у једну кућу коју ја знам, одатле би је мо |
| т, и ако ће проћи времена доста, док ти сакупимо драговољце, опет ће једном дан растанка доћи!. |
| тне лавове погледала, по једна од злата саливена кошута.</p> <p>Кад би се она два златна лава ш |
| рокој и повисокој коцки од мрамора беху саливене па позлаћене некакве људске прилике.{S} Један |
| /> с Аћимом?“ запита мој стриц. „Нико! сам је!“ одговори наш Краљевић Марко. „Јеси ли му се по |
| амо венчају.{S} О, слатка моја госпођо, сам вас је Бог довео да у последњем часу спасете и госп |
| новских златних и сребрних светлица.{S} Сам свод као да је био сребром покован, те је светлост |
| о ти је пут који из села у двор води, а сам двор одавде не видимо, јер га заклања она шумица, к |
| м добру и на каквој нези одрасла, каква сам госпођа била и куда ето доспех, ја падох на земљу к |
| нда пустио да сам бира стазу, коњ би га сам од себе однео на место где је остава.{S} Рад бих би |
| аз, и мој образ, и образ народа од кога сам!{S} Хоћу да се у Маџарској и Маџарима хвали, како ј |
| е тако, да му здрављу нахуди.{S} С тога сам и хтела прво да видим тебе и твога Мартина, па да г |
| ла.{S} Као да ми неко на ухо шапуће, да сам жива у гроб закопана!{S} Чини ми се свисла бих од с |
| умирем под притиском страшне мисли, да сам силазећи у гроб ставила на муке и уморила једну све |
| „пустите ме да имам ту једну утеху, да сам испунила последњу жељу Рајкову!"</p> <p>Њих двоје ш |
| е у њој небо и земља састају!{S} Ах, да сам те очима својим опет једном угледати могла, земљо м |
| !.... робиња!.... турска робиња!.... да сам јуче умр’о, умр’о бих не видев тако чудо, све то тр |
| А кад смрт по мене дође, наћи ће ме да сам пред ногама нашег цара, — близу тебе, госпођо моја, |
| мешности.{S} Има жена право!{S} Види да сам гејак!“</p> <p>„Смејеш се мојој простоти!" рече јој |
| Иди!“ рече јој Рајко. „Циганину кажи да сам те питао, уме ли он да кује сребрне <pb n="40" /> п |
| м кад сте!{S} Него ми се некако чини да сам негде и некад слушала, да ваши краљеви нису добро п |
| ли у подземној дворници, снивала сам да сам се с тобом венчавала.{S} Нисам ти онда могла то да |
| еза.{S} Узех радити по ковачници као да сам се у циганској <pb n="77" /> черзи и родила.{S} Од |
| оли не само као жену своју, него као да сам му кћи мезимица.{S} Видећеш, неће знати шта да ради |
| у све четири ноге, па га онда пустио да сам бира стазу, коњ би га сам од себе однео на место гд |
| знаш ко ће то бити?{S} Сад се сетих да сам слушао да овде негде у рудничким планинама има неки |
| о је не просечемо, онда ти кад видиш да сам мртва ради шта знаш!“</p> <pb n="147" /> <p>— „Ала, |
| и ја то!{S} А и како ћу?{S} Ти видиш да сам прост сељак!“</p> <p>„А разумеш ли оно што се каже: |
| и ни <pb n="217" /> сажаљења!{S} И онда сам се заверила да к теби више никад не подигнем очи, д |
| Рајко, та ваља да није што ћеш се овуда сам без ње враћати?!...{S} Није то; није то; него ме за |
| продра мој старац: попе, питај мене, ја сам им кум! хоће се они, хоће, само се ово момче стиди |
| <head>5</head> <p>„Бога ми, госпођо, ја сам ти рањен?“ рече Рајко мирно задевајући празан пишто |
| е, и нешто што ми је много драже.{S} Ја сам верна љуба од Расине Рајка! — Сад нека дођу људи, н |
| и запита их: „шта мислите?“</p> <p>„ Ја сам се смислила!“ рече Маргита мирно и готово хладно. „ |
| {S} Видим има очи, има стас.{S} Каже ја сам грофица Маргита!{S} Е, лепо; грофица Маргита има на |
| гита поносито; „ако су они јунаци, и ја сам кћи једне јуначке земље.{S} Ти ми нудиш твоје мало |
| мога двора.{S} Тамо ногом кад крочим ја сам госпођа грофица од Нађ-Бање.{S} Овде сам још слобод |
| </p> <pb n="100" /> <p>„О, ти мислиш ја сам се молила Богородици!?{S} Није, него сам с њоме раз |
| а?!“</p> <p>„Мени се учини да рече: „ја сам Маргита, грофица од Нађ-Бање, жена грофа Аладара!““ |
| рену.</p> <p>„Причекајте," рече им; „ја сам већ ударио белеге које ће сељаци оздо из села видет |
| њима па рече са свим мирно:</p> <p>„Ја сам Маргита, грофица од Нађ-Бање!“</p> <p>— „Била си то |
| ихо, од себе, и крочи неколико корачаја сам за себе у мрак, као да хоће да бега од ње.</p> <p>„ |
| оно били у подземној дворници, снивала сам да сам се с тобом венчавала.{S} Нисам ти онда могла |
| pb n="216" /> противу тебе.{S} Веровала сам да си силан, изгубила сам била веру да си милостив. |
| с њоме разговарала као обично, изјадала сам јој се, причала сам јој ко си ти, рекла сам јој, да |
| добар и имаш дух витешки.{S} Исплакала сам се на њеном крилу, ижљубила сам је и ево ме сад са |
| у да нађем одговора чежњи својој, знала сам шта ми је дужност.{S} И онда си пустио да ме аждаја |
| сам била веру да си милостив.{S} Знала сам само за немилост твоју.{S} Љубила сам те, а ти си м |
| лепих и добрих девојака!“</p> <p>„Знала сам да ти је срце витешко; сад знам да ти је и слободно |
| ноћ Богу из гласа и на коленима, купала сам се у сузама, па ништа, и никакве помоћи.{S} Неколик |
| адога Србина кога овде видите, похитала сам своме мужу и своме завичају.{S} Аладаре, зар ме дои |
| ао обично, изјадала сам јој се, причала сам јој ко си ти, рекла сам јој, да ти не замери што си |
| но ће да значи.{S} Помисли само, видела сам себе као дивно опремљену <pb n="140" /> младу невес |
| се добро сећам!“ прихвати она.' „Видела сам те кад си застао иза свите; стојао си сам мало по в |
| а утечем, нит’ могу да се убијем; узела сам се онда молити Богу, нека ми бар памет преврне, те |
| другог!{S} О, сачувај ме Боже, остарела сам а овакво чудо до ноћас не видех ни у сну!“ Маргита |
| а ми причај што.{S} Не; чекај!{S} Хтела сам те већ једном питати: где си ти учио школу витештва |
| /p> <p>— „Ако су они били господа, била сам ја госпођа!“ рече Маргита поносито; „ако су они јун |
| , ево падох преда те на колена.{S} Била сам у бунту <pb n="216" /> противу тебе.{S} Веровала са |
| одила.{S} Од тешких мука у оковима била сам стала сама кожа и кост.{S} Он навали да ме храни су |
| .{S} Веровала сам да си силан, изгубила сам била веру да си милостив.{S} Знала сам само за неми |
| а сам само за немилост твоју.{S} Љубила сам те, а ти си ме гонио.{S} Осмех моје невиности удави |
| плакала сам се на њеном крилу, ижљубила сам је и ево ме сад са оживелим и храбрим срцем!{S} Не |
| рца није било.{S} Док је жив био дивила сам му се.{S} Сад га љубим.{S} Не могу без њега.{S} Љуб |
| ланце по ногама и по рукама.{S} Молила сам се по цео дан и по целу ноћ Богу из гласа и на коле |
| Не, нема!“ рече усправивши се. „Мислила сам да је то можда пањ на коме сте ви Срби секли главе |
| , прашњава, посрћући од умора, стремила сам само даље и даље.{S} Сунце је већ било прилично одс |
| јој се, причала сам јој ко си ти, рекла сам јој, да ти не замери што си од друге цркве, јер си |
| арац.</p> <p>— „Није, није оче!{S} Чула сам, ево и сад чујем лавеж и скамукање њихово !{S} Еј т |
| покушам поново срећу да бегам.{S} Ишла сам целу ноћ, нисам ни сама знала куда.{S} Гладна, жедн |
| њу скамучући !{S} Молим те метни ухо на сам камен па слушај!“</p> <pb n="91" /> <p>Рајко присло |
| рече:</p> <p>„Млади јуначе!{S} Спремна сам да пођем с тобом кад год ти кажеш!“</p> <p>— „Е, у |
| има.{S} Пекао си ме пред Халил-бегом па сам зажмурила; али ноћас да умрем а зажмурити нећу!“</p |
| тез!{S} Мрштиш се?!{S} Е, добро, храбра сам као какав Србин витез!{S} Је л’ ти то боље по вољи? |
| еспрекорни витез.{S} Ја једина знам шта сам у њему изгубила; а ни ја не знам шта је све његова |
| ати Маргита горко; „мој стари гроф, ког сам толико пута хвалила како је добар и како ме воли, х |
| S} Срце ми се окрепи и радосно куца кад сам себи кажем: јесте, хоћу да светао сачувам и њен обр |
| бега поздрави, поклони и дарови.{S} Сад сам ја овде сигурнији и силнији од санџак-бега у Крушев |
| </p> <p>„Е, Рајко,“ рече му ведра, „сад сам се исплакала, сад ми је лакнуло.{S} Осећам се лака |
| вим други човек.</p> <p>Јахао је напред сам и замишљен.{S} Изгледао је као да је покисао.{S} Он |
| на лопта, удари високо горе у врата под сам рагастов.</p> <pb n="144" /> <p>„Ако си човек по тр |
| прође кроз онакве тренутке, кроз какве сам у оном часу ја душом својом пролазила!...“</p> <p>„ |
| ам госпођа грофица од Нађ-Бање.{S} Овде сам још слободна, или управо овде сам још робиња, која |
| Овде сам још слободна, или управо овде сам још робиња, која је се помоћу твојом у слободу свој |
| окрвити.{S} Али их старац уталожи и узе сам да говори мирно, али и опет некако као да заповеда. |
| а кутија, у кутији тајно писмо, које је сам стари деспот на кожи писао.{S} У њему вели како је |
| сад у име Божје за мном, и нека нам је сам Бог у помоћи!“ рече стари Мартин, па пође напред.</ |
| S} А шта да вам причам?!...{S} Ко +није сам патио што сам ја патила, или ко није очима гледао м |
| и на тако свету дражност.{S} Застиде се сам од себе и збуни се као да је крив што је дрзнуо да |
| да приђе грофу у помоћ.</p> <p>Рајко се сам пригну, па га подиже на ноге.{S} Гроф пун гњева крх |
| у и стропошта се на Рајка.{S} Гласно се сам себи насмеја; седе, нагну чутуру, па онда узе да уд |
| ед, напред, <pb n="29" /> напред!{S} Те сам речи од њих научио у битци код Сенте.{S} Синко, нап |
| не својих погледа са ње. „Бадава," рече сам себи, „што јест, јест ; и кад спава лепа је, а шта |
| срди. „Е баш сам неки сметењак! “ рече сам себи.{S} Па онда виде свој убрус; скиде га са зове, |
| а. „И то су ми нека господа !“ говораше сам у себи; „и то ми је неки духовник!{S} Лист од њихов |
| нове јаде и невоље разбудити!“ говораше сам у себи.</p> <p>И не могаше да одвоји очи од ње.{S} |
| ислио да ће тако да се сврши!“ говораше сам у себи.</p> <p>Отиде полагано преко пространог двор |
| ипки и вити стас дише. „Вала,“ говораше сам у себи, „ни дивна ћерка од Божуна Бана а Јанкова го |
| . „Да ли је волим ма за трунку?“ питаше сам себе, и онога часа нађе да треба да то што је она т |
| ве!{S} Баш је он!“ говораше старац више сам себи; „ он то довикује Јовану кнезу од Богдања!{S} |
| цад са грла и са груди беху покидана, и сам јелек и танко турско ткиво испод њега са грла и неш |
| ах у себи и зарадовах се.{S} Али ето, и сам признајеш, младост је лудост а ђаво не спава!{S} Ви |
| ко га је радосна жудња вукла некуда — и сам није знао куда, и к нечему — и сам није знао к чему |
| — и сам није знао куда, и к нечему — и сам није знао к чему.{S} Сва му се Србија чинила као да |
| тек пре четири године потурчио, дошав и сам од некуда из Маџарске, — заробио.{S} Сви ми веле да |
| крупним и промуклим гласом, као да је и сам већ неколико ноћи пио и певао те промукао.</p> <p>„ |
| утурицу и Маргити и Рајку, напивши се и сам, па онда опет настави: „посадише ме на ластавицу и |
| аци! напред српски соколови!“ па поче и сам као у неком наступу заноса да виче: „напред! напред |
| т је лудост а ђаво не спава!{S} Видим и сам није ти лако било.{S} Свецима и испосницима су се ј |
| једне помисли твоје; врати ми се амо и сам са чистим срцем, ведрим челом и светлим образом и о |
| попа воли! “</p> <p>Насмеја се гласно и сам патер Хијероними, и насмејаше се сва господа кад им |
| аци ништа не јавише!“ говораше старац и сам беше очевидно узбуђен и збуњен.</p> <p>У том се дос |
| ји скелу позлатити.{S} Па већ видећеш и сам ! “</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18920 |
| да излаза нећемо наћи!{S} По сну, који сам ноћас снила, пре ће бити да ћемо... или боље да каж |
| ам обегенисао где какву девојку и да ли сам се верио, то нисам и ако у нашој земљи има пуно леп |
| та се мало застиде; „ако ме питаш да ли сам обегенисао где какву девојку и да ли сам се верио, |
| са лева рамена његова, то не знађаше ни сам; али знађаше да није са десна рамена, јер је ту леж |
| на сено у кола.</p> <p>— „Не знам ти ни сам казати!{S} Велика једна милина растопила ми је срце |
| збуђен викну: „ама шта је то?“ и ако ни сам не знађаше коме управо то питање управља.</p> <p>„Ш |
| м те кад си застао иза свите; стојао си сам мало по више ове чесме; и окренуо си се био и гледа |
| од затраже, само да одмах дођу!{S} А ти сам врати се амо и викни Ружу своју!“</p> <p>„ Али... м |
| сле подужег ћутања, „зар си се збиља ти сам у себе поуздао да ми помогнеш да до слободе и завич |
| видимо!{S} Али знај, да ћу на тебе, док сам год жива, са љубављу једне благодарне кћери мислити |
| ет ударише пси у лавеж!{S} Децо, да нам сам Бог помогне, ово се ваља на нас мука и невоља!“</p> |
| уда га ја знан?{S} Па познао сам га чим сам га видео.{S} То је он и нико други!“</p> <p>— „Кад |
| оју у Крушевцу, и кад помислих у каквом сам добру и на каквој нези одрасла, каква сам госпођа б |
| .{S} Учини му се да је остао само с њом сам у свеколикој васељени.{S} И онда опет онај тајни гл |
| /> мајстор сам и од мегдана, и пеливан сам!{S} Хоћеш да се бијемо?!“</p> <p>„Можемо и то.{S} А |
| тави да се на зовином грању суши.{S} Он сам седе на један камен према чесми и пусти се у мисли. |
| запаљеним трудом остане ту где је, а он сам уђе унутра.{S} Кресну овде, кресну онде; виде и с ј |
| отле никада видео није.{S} Готово се он сам застиде, и нехотице обори очи, те му погледи падоше |
| виђања.</p> <p>„Некада су,“ говораше он сам у себи; „некада су место ове труле дрвене цеви, цев |
| ела свита пође даље низ брдо.</p> <p>Он сам застаде мало иза њих свих.{S} Стојаше као укопан.{S |
| цркве Раванице.{S} Сећаш ли се! казивао сам вам о њој кад јутрос близу ње пролажасмо.{S} Цар је |
| ац санџак-бегу! “ рекоше ми. „Заветовао сам се,“ прихватих ја, „да за седам година не силазим н |
| твоме народу.{S} У последњем рату, имао сам ја, вели, у мојој војсци и Србе драговољце.{S} Отки |
| иташ ме откуда га ја знан?{S} Па познао сам га чим сам га видео.{S} То је он и нико други!“</p> |
| ас се крштене душе не продају, а слушао сам од Турака да се у Стамбулу најлепша Ђурђијанка роби |
| да бих хтео, заборавит’ не могу!{S} Ево сам се тако привикнуо теби, да ме збиља жалост осваја к |
| А тако ми образа и српског поштења ево сам те узео на душу као свети аманет.{S} Могу да не уме |
| у самих врата и поче овако:</p> <p>„Ево сам од како се смркло обишао сав Крушевац.{S} Моја Раси |
| ствене очи, ваш сладак глас!{S} Та прво сам вас по гласу и познала!{S} Слатка, слатка моја госп |
| ам се молила Богородици!?{S} Није, него сам с њоме разговарала као обично, изјадала сам јој се, |
| нема?“ рече Рајко без устезања. „Волео сам своју мајку, волим, је и сада и ако је давно умрла. |
| да сте ради да је ослободите.{S} Мислио сам како да вам у том помогнем, распитивах пријатеље и |
| ти госпођо!{S} Бог нека те чује!{S} Ако сам те задужио ма чим, ево си ми богато платила и препл |
| па ништа, и никакве помоћи.{S} Неколико сам пута покушавала да се глађу и жеђу уморим, али кад |
| ним планинама дочекам?!“ говораше Рајко сам себи. „Ко зна!...{S} А ко зна да л’ ћу икада <pb n= |
| ете не поплаши!{S}" Тако говораше Рајко сам у себи, а кад се врати у ходник к Маргити рече јој: |
| } Да си ти патио хиљадити део онога што сам ја овде препатила, та клао би га зубма а не ножем!“ |
| ни стотинити део оних грозних мука што сам ја у оној зверској јазбини претрпела!{S} Мало по ма |
| фимијом!“</p> <p>„Е, онда неће бити што сам ја домишљао!“ рече Рајко невесело; „ја помислих да |
| } Него хајдмо сад доле да ти причам што сам још у оној подземној дворани, усред оног блага, сми |
| м причам?!...{S} Ко +није сам патио што сам ја патила, или ко није очима гледао моје муке, тај |
| сто пута род, не би ми милије било што сам поред тебе, нити ће ми теже бити да се с тобом раст |
| а.</p> <p>„Нисам више грофица!{S} Нешто сам далеко веће и много више, и нешто што ми је много д |
| у руком Маргити да дође.</p> <p>"Метнуо сам му хладне крпе на рану и привезао је!“ говораше Мар |
| ораше му Маргита.</p> <p>— „Не, не, чуо сам ја добро; одговор је био: <hi>живога Бога! </hi> Ми |
| може да ме позна?{S} Силађи Јаноше, зар сам толико остарела да ме не познајете?{S} Бароне Отмар |
| анин; „мајстор сам од ћеманета; мајстор сам налбанта; а <pb n="41" /> мајстор сам и од мегдана, |
| р сам налбанта; а <pb n="41" /> мајстор сам и од мегдана, и пеливан сам!{S} Хоћеш да се бијемо? |
| „Како ода шта!“ рече Циганин; „мајстор сам од ћеманета; мајстор сам налбанта; а <pb n="41" /> |
| у низ моје образе и низ моје грло; стас сам утегла у један панцир од драгог камења.{S} Сва треп |
| ареницу и твоју црвену кабаницу!{S} Већ сам у две прилике долазила на мисао, да си ти некада ја |
| ена док би га и ко други одрешио, а већ сам да се из тако чврстих веза измигољи није било ни ми |
| пуно хладовине!“</p> <p>— „Да видиш већ сам се зажелео и шуме и шумског хлада.{S} Ево два дана |
| а тако је била и она друга жена за коју сам ја мислила да је света Марија Магдалена, док не чух |
| у; а ти си био пет дана на тешком месту сам, не са маштама и сенкама, него са живом женом, и мл |
| де и твоја ластавица!{S} А кад ја остах сам, ја се прекрстих, рекох: „слава теби, Боже мој, сла |
| /> <p>— „Ала, не бој се госпођо!{S} Баш сам сигуран да ћу је убити!{S} Само се ти склони мало!“ |
| } Узе да се на себе самога срди. „Е баш сам неки сметењак! “ рече сам себи.{S} Па онда виде сво |
| ’ у прогон у Анадол пошљу!"</p> <p>„Баш сам ти ја једна несрећна жена!“ настави Маргита све туж |
| х суза.{S} И опет нисам роптала.{S} Још сам се теби исповедала, теби молила, у тебе уздала и те |
| } О Боже, о Боже! <pb n="190" /></p> <p>Сам си је ти довео да име свога мужа од бруке спасе!“ И |
| ти га у руку Рајку да јој га придржи, а сама, намештајући ћерћелију на грудма и закопчавајући ј |
| <p>Па онда Ружа остави свећу на сто, а сама паде на колена пред Маргитом; узе јој опет љубити |
| скелу конопцем, викну ластавици те ова сама врло пажљиво, али са свим сигурном ногом, изађе на |
| веровањем.{S} Узе мрдати главом, као да сама себи каже: „не, не, то нећу! то не могу!{S}" Невер |
| А, сад видим!...настави она више као да сама себи говори; „сад већ све знам...{S} Та није могло |
| певајући.{S} Чак су и маџарска господа сама од себе стала да га слушају, а честити Хасан Зулуф |
| Од тешких мука у оковима била сам стала сама кожа и кост.{S} Он навали да ме храни сутлијашем.{ |
| Рајка.{S} Рајко, као да је чуо шта она сама у себи говори, рече: „ама и ја се питам, је ли ово |
| оз Венчац до Космаја.</p> <p>Маргита је сама спавала у пећини, а старац и Рајко седели су горе |
| така у забуни и нерешљивости, па онда и сама приђе к руци која и њу, као оно и Рајка, живо благ |
| оже да запева.{S} Млађа би се господа и сама раздрагала па прсла у гласно клицање, а стари би с |
| ој јуначе, од мене је сад већ одбегла и сама сенка од надежде!"</p> <p>— „Немој тако!{S} Бог је |
| ла!{S} Мало по мало па осећах како се и сама претварам као у неку звер.{S} Завадих се с Богом.. |
| с српски час маџарски, као да се беше и сама претворила у сиву голубицу.{S} Као да су кроз онај |
| а бегам.{S} Ишла сам целу ноћ, нисам ни сама знала куда.{S} Гладна, жедна, прашњава, посрћући о |
| раморна ступња, па да се сиђе на под од саме дворане.{S} Ти су ступњеви ишли целим кругом двора |
| е мало час онако тужно плакаше, сад све саме варнице прште.{S} Погледа к робињи и виде како јој |
| у саме поред мртваца.</p> <p>Кад осташе саме, онда она приђе ка ковчегу.{S} Дуго и дуго гледаше |
| пљама крви, које су се, паднув на њу, и саме скристалисале.{S} А овде и онде светлуцаху лиске о |
| је кита босиљка, свака стена румена; и саме вране и свраке нису му се више чиниле да су тице з |
| у троје и положи га на оловни ковчег до саме горње ивице.</p> <p>„Ето ти под главу да имаш.{S} |
| да се уклоне и да оставе само њу и Ружу саме поред мртваца.</p> <p>Кад осташе саме, онда она пр |
| арским камџијама, напуцкавају самсове а сами урлају; самсови јуре њушкајући све мојим трагом, п |
| уж три четвртине круга, а прислоњени уз сами онај четврти ступањ од мрамора, запремљени бурадма |
| но јецање.</p> <p>Старац и Рајко беху и сами дубоко узбуђени и погледаху један у другога, не зн |
| рахињом“.{S} А његова сина Марка ми смо сами прозвали Краљевићем Марком, не због имењаштва, нег |
| зило из те <pb n="99" /> леве певнице у сами зид иза олтара.{S} У ходник у томе зиду допирала ј |
| лико јабланова.{S} Са врха те умке до у сами двор грофов нема више од пола сахата.</p> <p>Сунце |
| од његова гуњца, па се ниско пригну над самим пањем и оштро га посматраше, као да броји прстено |
| латном митром и златном штаком.{S} Пред самим тим престолом, и управо на средини између њега и |
| ишљен ставши између она два лава а пред самим пањем.</p> <p>Маргита се најпре дохвати руком сво |
| > <p>Красни овај младић корачао је пред самим ћесаревим послаником, овда и онда зауставио би се |
| атио био кад изађоше на тај вис.{S} Под самим градом опазе једну малу ватру.{S} Рајко мишљаше д |
| а гори пред једном пећином, у стени под самим некадашњим градом, и да поред ватре седи један ст |
| ="SRP18920_C1.5"> <head>5</head> <p>Под самим градом кнеза Лазара, а прислоњена уз обрушену јед |
| олу.</p> <p>Кад њих троје дођоше већ до самих двокрилних врата, Мартин их руком устави, па онда |
| Позваше га унутра.{S} Уђе и стаде близу самих врата и поче овако:</p> <p>„Ево сам од како се см |
| лом до на саму ивицу од оловна ковчега, само као да боље чује певача и да му је ближе.{S} Загле |
| " /> <p>Маргита се, сва бледа пребледа, само љуљала то на десно то на лево, док је Ружа причала |
| ђа.{S} И да није било оноликих кандила, само драго камење, што се згрнуло на ове три трпезе, мо |
| S} О... та дала бих половину од живота, само да тако заједном с тобом изађем пред нашега доброг |
| ништа од њушкања самсовског.{S} Доиста, само једини Бог чудом својим може да вас спасе !{S} О Г |
| рни витеже! “</p> <pb n="176" /> <p>„Е, само кад си задовољна мојом службом!“ рече Рајко пун за |
| коње, и нека им обећа што год затраже, само да одмах дођу!{S} А ти сам врати се амо и викни Ру |
| знамо да ће изићи некуд исред Шумадије, само не знамо <hi>кад</hi> ће.{S} Нека би ти, синко, Бо |
| . <pb n="14" /></p> <p>„Турске ми вере, само је једноч руком ударих!{S} А ево нећу ни толико !{ |
| у, све излуде.{S} Она младо, лепо дете, само се осмејкује, па тек спусти трепавице, па подигне |
| мене, ја сам им кум! хоће се они, хоће, само се ово момче стиди да призна; него чекај, да му на |
| м, да чекићем кујем потковице и клинце, само — не тражи ништа више од мене и не ударај ме камџи |
| ?{S} А ?! “</p> <p>Она не рече ни речи, само се сва стресе као да јој дође наступ од грознице, |
| пет како је велика твоја милост !{S} О, само не дај ми Рајка смрти !{S} Узми од мене све друго |
| ео, а два кришом натраг у зембил бацио, само да дуже потрају.{S} Али с јабукама не могаше то ис |
| оља божја!{S} Причаћемо ти све по реду, само ако нас пустиш да се гдегод овде преко ноћ склоним |
| ... оно је,“ па се Рајко опет насмехну, само да Маргиту охрабри, „оно је тамо ваља да постеља.. |
| је придигне, па ма и богињаву и слепу, само нека ми дете живи!{S} И он чу моју молитву и подиж |
| говори, „има сладости у сваком животу, само кад човек уме да се удуби па да је нађе.{S} Зар пч |
| него казуј па свршуј!“</p> <p>— „Хоћу, само ти све лепо да преведеш!{S} Видиш, ова се кула вид |
| ну, пре нека умрем сваком другом смрћу, само да ме гадна једна змијурина не гута полагано као ж |
| е на нове муке, умори ме лаганом смрћу, само одржи њега и подигни га, и сачувај га онима, који |
| тин; „овде, господо, има <pb n="204" /> само једно место, које грофица Маргита може да заузме, |
| !{S} Баш сам сигуран да ћу је убити!{S} Само се ти склони мало!“ </p> <p>„Никако! никако!“ врис |
| реба да се слива само у срца људска.{S} Само је <pb n="23" /> Рајко јахао и даље напред, много |
| /></p> <p>И опет она не рече ништа.{S} Само јој мало задркташе усне као да хтедоше да се разву |
| а од оне сласти, која треба да се слива само у срца људска.{S} Само је <pb n="23" /> Рајко јаха |
| у.{S} А кад дође да се битка бије, онда само: напред, напред, <pb n="29" /> напред!{S} Те сам р |
| да се удуби па да је нађе.{S} Зар пчела само са руже и крина мед купи ?{S} А пустињаштво има пу |
| чи; па циче просто да се помаме.{S} Ама само што не проговоре: ето њих двоје одмах иза ове стен |
| ажали, да с тешким и дубоким уздисајима само понављаше речи: „еј, јаднице моја, баш ти не би су |
| Владала је нека света тишина, прекидана само прштањем онога кандиоца што пред вратима издисаше. |
| што би млад пастир јагње понео.{S} Она само отвори трепавице па га уморним, и како се Рајку чи |
| м у варош.{S} Рајку се учини као да она само у њега гледа онако као што он само у њу гледаше.{S |
| сподству сети се на ово !“</p> <p>— „Та само да стигнемо у Маџарску!" рече Маргита; „видећеш, м |
| ветлост те поста мрак, а у другој наста само нека тиха месечина.{S} Све оно блато око њега блеђ |
| асно клицање, а стари би се барон Арпад само осмехнуо и рекао: „красно момче!{S} Добар јахач а |
| аћу ти све потанко кад се вратиш, а сад само оволико: млади слепи деспотовић казиваше, како вид |
| о опет загледа у сребрни млаз, који сад само тихо мумлаше, падајући у пун котлић.{S} Склопи рук |
| моли све друге да се уклоне и да оставе само њу и Ружу саме поред мртваца.</p> <p>Кад осташе са |
| младог коњаника, допустио себи да каже само једну реч: „бињеџија!“</p> <p>А и у маџарске би се |
| у оном двору, грофица од Нађ-Бање може само да ти руку стегне и речима срећу зажели.{S} Али то |
| , које су јој теме покривале, остала је само једна; друге <pb n="30" /> су давно разнесене па з |
| једна да пиљи у твоје лепо лице, кад је само моје ?!“ Сад што да ти дуљим — извукоше ме и истук |
| е; заборавио и живот и смрт.{S} Знао је само да пред њим стоји Маргита, и да га својим лепим оч |
| м пркосом самом себи рече: „вала ако је само слатко, па баш нека је и грешно!“ <pb n="137" /></ |
| {S} Свецима и испосницима су се јављале само маште и сеновите варке, па су имали муке да не пок |
| ead>2</head> <p>И Маргита се осећаше не само узбуђена, него и растужена и пуна неке чудне слутњ |
| ећ до слабости добар!{S} А мене воли не само као жену своју, него као да сам му кћи мезимица.{S |
| {S} Узе љубити оба бокора, као да су не само две мирисне него две живе душе.{S} Па онда пробра |
| ...{S} Верујеш ли да он може да помогне само кад хоће, и верујеш ли да он хоће да чује молитве? |
| !“ рече Ружа Маргити, која ћуташе па се само стресаше, као да је у грозници, и ломљаше грчевито |
| нућа нису ни речи говорили.{S} Он би се само овда и онда окренуо да погледа да ли млада Маџариц |
| у нећеш бити као у пустињи!{S} Бојим се само да теби, тако озбиљном младом човеку, наша маџарск |
| еш и да знаш, млад си!{S} И после то се само у конаку Бекри-Бекира може да види!{S} А?{S} Чујеш |
| </p> <p>Нико не одговараше.{S} Зачу се само као неко тихо звиждање или као пиштање врбове пишт |
| то говориш као да си дете!{S} Правиш се само, јер ти је мука да признаш!“ рече му Маргита нестр |
| госпођо,“ узе Ружа да говори; „гледајте само како се сви очистише!..{S} Као да је вихор ветар д |
| х кола. <pb n="212" /></p> <p>„Гледајте само, слатка и милостива госпођо,“ узе Ружа да говори; |
| дух се јавио, вампир, авет!“ Јао да сте само видели!{S} Дрекнуше сељаци: „беште, ето вампира, е |
| лашт?{S} Та мачевима би се секли, ко ће само пре да ми дода плашт свој! “ „И веруј, би се секли |
| тиш?! “</p> <p>Млада жена, које је лице само сунцем преплануло било, сад пребледе као крпа.{S} |
| а, дотаче се руком њеног рамена, и рече само — опет шапутом као да не разбуди свеце — „госпођо, |
| олу. <pb n="119" /></p> <p>Рајко могаше само да викне: „не бој се, госпођо!{S} Сад ћу ти донети |
| јкове као венац.</p> <p>Ружа је гледаше само шта ради и све јој се већа туга и хладнија зебња н |
| p> <p>Рајко ућута.{S} Слушаше и гледаше само како Маргита дише.{S} Не смеде да се макне да је н |
| о од како се растадоше, па се прекидаше само да их понуди гутљајем неког јаког црног вина из је |
| стаде им и последње капи воде, и осташе само са неколико ораха.{S} Маргита, која је иначе тако |
| омучан.{S} Али му то ништа не поможе, и само га брже изнураваше.{S} Рајко га је држао као за зе |
| p> <p>Маргита сва дрхташе од узбуђења и само узвикиваше: „ ах да силног блага! ах да силног бла |
| друге иконе беху поцрнеле и испуцале и само се светлуцаху златни и сребрни окови на по некима |
| , мојим уздасима, симпатички одазивље и само оно стење и камење у порушеноме двору српскога цар |
| колена, па је пред свима нама пољуби и само рече : „голубице моја, тебе ћу да љубим, а Циганин |
| олубице, где си?{S} Дед’ овамо, право и само право! ко је лепши, ја или онај тамо Бенглер-бег?. |
| очи; „све ми се чини да овај попа теби само смућка што ја причам.{S} А видим те јеси ти и јуна |
| што не паде.</p> <p>„Не бој се!{S} Ходи само да ми будеш сведок!“ рече јој, па је узе за руку и |
| еном.</p> <p>Него ово двоје младих људи само прелетеше погледима ове столове, па се окренуше к |
| на јави истина.{S} Вратићеш се ти, али само као војвода Рајко од Расине, вратићеш се да ослобо |
| бојим се, ружно ће да значи.{S} Помисли само, видела сам себе као дивно опремљену <pb n="140" / |
| га, спаси га, подигни га !{S} Учини ми само ту <hi>једну једину</hi> милост, па да те благосиљ |
| Ружо?“ рече јој Маргита; „о, кад би ти само знала како је он невин, како добар, како мио и пле |
| > <p>— „Па то је преко света!{S} Гледај само где ти је далеко твој цар Душан!“ па Маргита показ |
| зујући му шта види у оној ноћи, у којој само манастирска кандила овде онде светлуцају, и у оној |
| патер прихватити: „хајде, хајде! свршуј само ако имаш још што!{S} Ваља господа да се врате у ка |
| ој стриц Павле као стена хладан, па тек само по једну: „не може!...“ „нек се потруди, па нека о |
| це младога човека, који као да беше тек само у неком тихом сну.{S} Па онда узе да му говори:</p |
| руга, — остављајући слободан пролаз тек само за једног човека, који би од малених врата у зиду |
| пуна пунцата. „Вас двоје сте видели тек само пола од свега онога што све има под сводовима испо |
| била веру да си милостив.{S} Знала сам само за немилост твоју.{S} Љубила сам те, а ти си ме го |
| ашњава, посрћући од умора, стремила сам само даље и даље.{S} Сунце је већ било прилично одскочи |
| } Нећемо је ноћас пити.{S} Ја је сркнем само кад ми се што смучи!“</p> <p>„Валах, ако је нећемо |
| ера и драгог камења, што својим севањем само још више изношаше на видик топлоту њеног лица.{S} |
| са часити на твоме двору, него да видим само да те твој господин прими у своје господске руке, |
| ту густе витице црне косе сенком својом само размекшавале, те још лепшом чиниле, — кад погледат |
| ти је леп и китњаст тај сан, опет је он само уморна сенка, која је на твоје успаване трепавице |
| даљини.{S} Савршена тишина, у којој он само лупање свога срца чујаше, казиваше му да у пећини |
| она само у њега гледа онако као што он само у њу гледаше.{S} Стаде тако за неколико тренутака, |
| аше све тамнији и тамнији и ако се на њ само небо својом мутноплавом ивицом наслонило беше.{S} |
| га нестаде.{S} Учини му се да је остао само с њом сам у свеколикој васељени.{S} И онда опет он |
| којима не бејаше у том часу гњева, него само сажаљења.</p> <p>„Дижи се са тога места, дете моје |
| те, као да нису два девојачка ока, него само две црне маслинке.{S} Није имала венац на глави, а |
| ви јунаци не носе сребрне челенке, него само лишће од жирородног грма; његов престо <pb n="164" |
| више чиниле да су тице злослутице, него само као старије у црнину завијене сестре плавосивих ди |
| Нема места данас сузи од жалости, него само сузи од радости!"</p> <pb n="197" /> <p>„Право вел |
| , и додаде му га не рекав ни речи, него само гледаше га право у очи, као да огледа да ли својим |
| ову тикву с водом...{S} Дед’, дед’ брзо само!{S} Слушај, <pb n="90" /> корачај на десно док не |
| .{S} Кад би знали како је мој живот био само један ланац горких несрећа, ви би ми опростили.{S} |
| <p>„Учинило ти се.{S} Одјек је поновио само твоје речи!“ говораше му Маргита.</p> <p>— „Не, не |
| уздањем. <pb n="38" /></p> <p>"Ево, ако само хоћеш, буди спремна да те ноћас поведем у твој зав |
| {S} Није да се молио Богу, него је тако само стајао, миран, скроман, као да беше занемео, видев |
| ад му прсну обручи, а по средини остало само сељачко седало — растов пањ!“ рече Рајко, замишљен |
| рна склоништа у овим урвинама, онда нас само Бог једини чудом каквим спасти може, а друкчије ил |
| љих голубица, што падаху преда њ на пут само да опет прну у вис, те да се зрак потресе и фијуко |
| за то!“ <pb n="142" /></p> <p>— „Та већ само да отворимо очи да не крочимо у какав понор, а за |
| ше и јаничаре натприродном снагом, коју само очајање дати може, паде на колена пред старим посл |
| говораше Рајко, па се још мало осмехну само да је умири.{S} Али му лице поче нагло да бледи и |
| вом!{S} Овако, на твоме гуњчету сниваћу само о теби и о нашем добром старцу!{S} Али нећу ни ја |
| арцу!{S} Али нећу ни ја да спавам, хоћу само кости да одморим.{S} Седи ту спроћу мене на том ко |
| ега кад има светлости.{S} Мене је страх само у мраку.{S} Хајдмо!“ рече Маргита.</p> <p>Узеше да |
| на мрамору. „И онда, што ти да остајеш само у твоме џемадану, и што ја да лежим на овом тврдом |
| од тебе да буде!</p> <pb n="107" /> <p>Само нека нас срећа послужи да се дохватимо лепе земље |
| увераваше патер и не гледајући у вис. „Само хајде, свршуј!“</p> <p>— „Е, а мо’ш ли погодити шт |
| S} Је л’ ти то боље по вољи?“</p> <p>— „Само кад си се разведрила, па не мари, нека је како год |
| ихи гласић, који у њему самом и од њега самог тихо шапуташе.{S} Да ли тај шапут долажаше из срц |
| оштанице, како се оним отвором, а изнад самог копља, провуче некаква дугачка црна игла, која се |
| нај повисок и вижљав младић, што испред самог старог посланика корача.{S} О рамену носи дугу пу |
| у другу собу!“ рече Маргита блеђа и од самог рањенога Рајка, па га узе под руку и поведе. „Мар |
| се присети те пресече једно копље испод самог оштрица, тек колико да има држаље, узе један бузд |
| иде за тим полагано и све на прстима до самог иконостаса, погледаше све иконе редом док не дође |
| срце бурно закуца.{S} Он се препаде од самога себе.{S} Трже десну руку своју из деснице Маргит |
| и како је најбоље.{S} Узе да се на себе самога срди. „Е баш сам неки сметењак! “ рече сам себи. |
| лост тамо?“ упита га Маргита, кад јој и самој погледи падоше на онај ходник у зиду од леве певн |
| тобож хоће да покара свога синчића, а у самој јој је ствари мило што он показује да има своју в |
| ="86" /> по земљи једно поред другог на самом уласку од пећине.</p> <p>Старац изашао беше мало |
| ући, ни жива човека на улици.{S} Тек на самом излазу из главне, и управо једине, улице сеоске у |
| убине оне мудрости; узе полагано и више самом себи понављати оне речи: „плот је слаба а дух је |
| и!“ рече Рајко храбрећи је.{S} Али му и самом срце бурно куцаше.</p> <p>Последњим једним живим |
| ђ за том слашћу, и као са неким пркосом самом себи рече: „вала ако је само слатко, па баш нека |
| едаше, па гледајући је збораше више као самом себи: „кћи земље маџарске!.... госпођа!.... робињ |
| ва и пића. <pb n="202" /></p> <p>Горе у самом зачељу седео је у високој наслоњачи стари гроф, с |
| и грешно!“ <pb n="137" /></p> <p>Али у самом тренутку у коме се својим уснама хтеде дотаћи њез |
| ана утекох, али ме Турци ухватише још у самом Крушевцу и доведоше њему натраг.{S} Избише ме љут |
| м пажњом један тихи гласић, који у њему самом и од њега самог тихо шапуташе.{S} Да ли тај шапут |
| ближега од космајских висова.</p> <p>На самоме врху испупчила се стена, гола и без маховине.{S} |
| тако младој а тако злосрећној жени, на самрти твојој позајми!{S} А кад смрт по мене дође, наћи |
| е па га уморним, и како се Рајку чињаше самртничким, погледом гледаше.{S} Пролазећи кроз капелу |
| једне благодарне кћери мислити.{S} И на самртном часу благосиљаћу твоју доброту!“ говораше Марг |
| !{S} Чета Турака на коњма и читава руља самсова испред њих јуре право к мени!....{S} Стадох, ск |
| /p> <p>„Кад ме вода изнесе горе, два ме самсова дохватише.{S} На левој мишици и сад ми се позна |
| авај мени!...{S} Ево Турака!...{S} Ево самсова! “ <pb n="82" /></p> </div> <div type="chapter" |
| настави да прича:</p> <p>„Ја да поганих самсова; онаког зверја још не видех!{S} Кидисаше на она |
| није ништа ни мислио; заборавио Турке и самсове; заборавио и живот и смрт.{S} Знао је само да п |
| иди и од којих стрепи.</p> <p>„Чујеш ли самсове?" питаше га тихим и устрептаним шапутом на ухо. |
| гачким татарским камџијама, напуцкавају самсове а сами урлају; самсови јуре њушкајући све мојим |
| ама, напуцкавају самсове а сами урлају; самсови јуре њушкајући све мојим трагом, па кад ме из д |
| решила да те пси као јареб гоне и да те самсови као мрцину вуку?!...{S} Ах!“ јекну Маргита и он |
| а ти дође па да те избави?{S} Зар да те самсови вуку у јазбину оне црне звери?!{S} Предај се мо |
| се сва као стресаше. „Ух, пре нека ме и самсови растргну, пре нека умрем сваком другом смрћу, с |
| да је из заноса разбуди.</p> <p>„Какви самсови, кћери моја?{S} Мало час си о њима причала, па |
| гору и склоните се мало.{S} Кад турски самсови дојуре у пећину, наћи ће Маргиту с ножем у срду |
| дотле би и Турци са самсовима, или бар самсови без Турака, стигли овамо.{S} Ако нам свети отац |
| и довео ластавицу, дотле би и Турци са самсовима, или бар самсови без Турака, стигли овамо.{S} |
| > <p>„Али ако се Турци врате, па још са самсовима?!“ прихвати Маргита тихим гласом и бојажљиво. |
| леда људских, нема склоништа од њушкања самсовског.{S} Доиста, само једини Бог чудом својим мож |
| поглед са њеног осмехом озареног лица а саму себи говораше: „смеје се мојој неумешности.{S} Има |
| намести се и пови се гипко телом до на саму ивицу од оловна ковчега, само као да боље чује пев |
| Али је почешће наређивала да је оставе саму поред мртвог Рајка.{S} Са свечаном мирноћом издава |
| е.</p> <p>„Не, Рајко!... не остављај ме саму у овој гробници!" цикну Маргита; „где си?!...{S} Ш |
| се нечујно низа стену, а њу остави горе саму.</p> <p>Наслонив се леђима на стену Рајко пусти по |
| еком детињском радозналошћу.</p> <p>„О, сан није био ружан; сан је био пун лепоте и милине, али |
| де оставити!“</p> <p>— „Ми Срби велимо: сан је лажа а Бог је истина!....{S} А што ли си тако ру |
| налошћу.</p> <p>„О, сан није био ружан; сан је био пун лепоте и милине, али, бојим се, ружно ће |
| во не може бити друго, ово је један луд сан!{S} Рајко, молим те, јесам ли ја будна? јеси ли ти |
| ства; „а колико ти је леп и китњаст тај сан, опет је он само уморна сенка, која је на твоје усп |
| ри, рече: „ама и ја се питам, је ли ово сан, или машта, или је ово све у истини пред нама јава! |
| старица, па се пљесну рукама; је ли ово сан, ил’ је јава?{S} Анчи, Марушо, децо, овамо те!{S} О |
| е и нађох да може да буде.{S} Ево како: санџак-бег је овде нов човек, тек је од скора дошао, си |
| е, те све један по један на сиџаде пред санџак-бега. „Аман, беже, поклони нам га!“ — „Јок, вала |
| сутра <pb n="155" /> дан изведоше пред санџак-бега.{S} Некакав новајлија, дошао го као прст, п |
| Сад сам ја овде сигурнији и силнији од санџак-бега у Крушевцу.{S} А за све то нека је хвала пр |
| ар пламен.{S} Ето мени кроз који дан од санџак-бега поздрави, поклони и дарови.{S} Сад сам ја о |
| е тек опет у пећини створиш?“ питаше ме санџак-бег. „Ко шта може јадној раји?{S} Она као дете с |
| руј ми нико се с тога не би завадио мањ санџак-бег с Циганином и Циганин са мном.{S} А баш је о |
| еће!{S} Сад ће Крушевац да ври, како су санџак-бегови Турци видели змаја, <pb n="158" /> са три |
| с њоме него са мном. „Хајде у Крушевац санџак-бегу! “ рекоше ми. „Заветовао сам се,“ прихватих |
| ти или не.{S} Султан је пратио из свога сараја Хасан-агу Зулуфлију да као чауш-баша <pb n="4" / |
| толико изненађује, није нама од стране Сарацена са извесном намером да импедимента процесији < |
| ава, што вас је из чељусти оних поганих Сарацена избавио !{S} А ваља да ће дати да се сад и ова |
| е јунацима, даже царевима, које он пред Сараценима сараценске главе сећи пушта, ако строгој ана |
| даже царевима, које он пред Сараценима сараценске главе сећи пушта, ако строгој анализи данашњ |
| тамо сад хајдука, који ће да пуцају на саркол јаничарски чим га из далека угледају.{S} Ваља да |
| исоку дијадему.{S} Баци доле јаничарски саркол са главе своје, па онда подиже дијадему и метну |
| хе, намести јој на главу високи сукнени саркол јаничарски, па јој онда додаде пар црвених а шир |
| ли рукаве до рамена, завалили турбане и сарколе, витлају дугачким татарским камџијама, напуцкав |
| њих једно десетак јаничара са сукненим сарколима на глави, али без оружја.{S} По даље иза ове |
| м се никога до Бога!“ </hi> Од обрвских саставака полазио је један прав нос са прилично широким |
| бије! “</p> <p>— „Не!“ цикну старац, па састави веђе; „како јадан да је убије?!“</p> <p>„Бога м |
| ни лавови с орлом на штиту приближили и саставили, од њих би се склопио био велики један царски |
| ; у очима му збиља и туга уједно; обрве саставио, чело наоблачио.{S} Дохвати своју арнаутку, ог |
| послат ? питаше она у чуду; веђе јој се саставише и очи јој засенуше као да је на њих пала од н |
| да ће сваког часа да се разглаве у све саставке своје.{S} Разбудише се и такнуше срдито гуске |
| ајпосле пустио на веру, да иде да откуп саставља.{S} С тога ме је стриц прозвао „Страхињом“.{S} |
| т, биће да је кад се у њој небо и земља састају!{S} Ах, да сам те очима својим опет једном угле |
| но тамо иза њих, где су се небо и земља састали, то је — твоја земља Маџарска!“</p> <p>Маргита |
| оздо из села видети и разумети.{S} Кроз сат или два доћи ће двојица да вас пропрате кроз Венчац |
| заструзи млека, у другој дрвеној здели сат меда, изнесе једну костретну врећицу старих ораја и |
| окору!“ говораше Ружа, па јој, у једној саћи од калаја, додаде воду. <pb n="192" /></p> <p>„Пре |
| у лицем к ватри, те је са пуно очинског саучешћа гледаше, па гледајући је збораше више као само |
| рупнога бисера и бројанице од смарагда, сафира и рубина.{S} Отворише другу скрињицу и избројаше |
| P18920_C2.14"> <head>14</head> <p>Један сахат позније лежала је Маргита на покровцу једном пред |
| <head>1</head> <p>Ваља терати добра два сахата на колима, па да се из Сегедина стигне у двор гр |
| до у сами двор грофов нема више од пола сахата.</p> <p>Сунце је већ било село кад се на оној ум |
| се противе ма у чему.{S} После неколико сахата Мартин је већ био отпутовао.</p> <p>А Мишко њего |
| десет година умр’о и наредио да га овде сахране! “</p> <p>— „Ух!“ рече Рајко, као згрозив се, „ |
| е жив изаћи нећу, а ти ако жив останеш, сахрани ме негде овде у планини, па ми обиђи гроб молит |
| звади од турске власти допуст, да мирно сахранимо Рајка на Космају, на оном изданку, где има зм |
| томе, што је мој гроб поред његова.{S} Сахраните ме овде, поред њега.{S} Пошљите кога Србина у |
| , мој Рајко, ево твоје Маргите!"</p> <p>Сахранише их једно поред другог; прелише им гробове суз |
| ногама имала је турске папуче од жутог сахтијана, извијене у вршак који беше назад поврнут.</p |
| “ па онда све један преко другог!{S} О, сачувај ме Боже, остарела сам а овакво чудо до ноћас не |
| смрћу, само одржи њега и подигни га, и сачувај га онима, који су њему мили.{S} Ако нећеш да се |
| д сам себи кажем: јесте, хоћу да светао сачувам и њен образ, и мој образ, и образ народа од ког |
| ц њему причаше о српским манастирима на Св. Гори и о светогорским испосницима.{S} Разговараху с |
| ости и да пљескају.{S} А млада невеста, сва пребледела, <pb n="49" /> дркће, ломи прсте, савија |
| ју! “</p> <pb n="196" /> <p>Маргита се, сва бледа пребледа, само љуљала то на десно то на лево, |
| и нешто у ватру, што је пукло као гром, сва се кућа затресла, а кухиња се димом напунила.{S} Ба |
| сплахирен скакаше од џбуна до џбуна.{S} Сва су му поља мирисала као да су босиљком засађена.{S} |
| гла у један панцир од драгог камења.{S} Сва трептим од светлости и блистам се од радости и тако |
| и к нечему — и сам није знао к чему.{S} Сва му се Србија чинила као да је баштина његове задруг |
| аставицу.</p> <p>„Шта рече?!“ питаше га сва пренеражена.</p> <p>— „Не знам ти ја казати где су |
| и онда мој млади витез рикну као лав да сва црква зајеча: „она је моја, за веки векова, амин!“ |
| </p> <p>„0, о, о, грофе,“ јекну Циганка сва дрхћући од гњева; „ако ваше слуге имају слободу <pb |
| бо изнад нас!{S} Како је лепа и мирисна сва ова околина!{S} Чисто бих волела да овде слатко зас |
| и!{S} Него... шта је то?!“ рече Маргита сва усплахирена, па сави главу мало на десно, као да ле |
| сто им већ очи засенуше.</p> <p>Маргита сва дрхташе од узбуђења и само узвикиваше: „ ах да силн |
| има опрости.</p> <p>На путу до Крушевца сва су господа маџарска била заволела Рајка.{S} Али се |
| оми испод свода и по зидинама, и загрме сва дворана и готово <pb n="114" /> као да из сваког он |
| а погледам натраг!“ рече Маргита, па се сва стресе. „Ово ми је први дан среће после тако дуге, |
| да си и њу одвалио!“ рече Маргита па се сва као стресаше. „Ух, пре нека ме и самсови растргну, |
| да откида! “ Маргита се ту устави па се сва стресаше као да је грозничава језа ухватила.</p> <p |
| се неки хладни жмарци.{S} А Маргита се сва стресаше од како он помену авет и изговори онакву к |
| и сам патер Хијероними, и насмејаше се сва господа кад им преведе Рајкове речи.{S} Па онда ће |
| е да видите кулу ову!“</p> <p>Испеше се сва господа за њим на ону зидину до куле.{S} Разговарах |
| ! “</p> <p>Она не рече ни речи, само се сва стресе као да јој дође наступ од грознице, и окрете |
| да се лепота и милина стаса заборавља и сва се мисао о господству губи у милини на догледу на о |
| боде!“</p> <p>Диже се старац, скочише и сва она млада господа на ноге.{S} Старац господски махн |
| алакањем Турака, да ме језа подухвати и сва се стресох!{S} Шта ћу јадна и кукавна!{S} Ох, не же |
| тари се гроф жени?!“ викну она гњевно и сва пренеражена, па онда паде натраг на ону клупу.</p> |
| у се пружале од једног зида до другог у сва четири правца, висили су многобројни мањи обручеви |
| е Рајко силно узбуђен. </p> <p>„Пуна су сва!{S} Пуна су за цело!“ довикиваше му Маргита, која б |
| мо сребро.{S} Их, да силна блага ако су сва та бурад пуна! “ говораше Рајко силно узбуђен. </p> |
| есу.{S} Колико год ју је пута призивао, свагда му је то исто казивала.{S} Па онда му је слала и |
| по се повијају изнад два црна ока, која свагда право гледају; из њих светао отворен поглед, ист |
| , Бог да му душу прости, нама момчадији свагда говорио: кад си у неприлици па не знаш на коју ћ |
| Маргита озбиљно и свечано; „био си нам свагда веран слуга.{S} Тако ти свега што ти је мило, бу |
| да траје до зоре!{S} Просидба, веридба, свадба, женидба, удадба, шта је управо не знам; али да |
| ош остало од песме, док последње врсте „свадба била па се раставила, — сваки оде своме завичају |
| о гуслара да чује: како је Марко укинуо свадбарину, како је Бан Страхиња савладао бесног Влах-А |
| е, па се после потурчио што га на вашој свадби избише?{S} Е, стари наш господар прве године, ка |
| ка је вика у пећини.{S} Рекао бих да се свађају ако се још и не бију!“</p> <p>И онда опет обадв |
| дрво изгледало као да је кита босиљка, свака стена румена; и саме вране и свраке нису му се ви |
| га, вриснух и пробудих се! “ — „Биће да свака млада жена највише о накиту и снива!“ рече Рајко |
| , да му гледају у воду, или и у длан, и свака му је то исто готово од речи до речи лагала.{S} К |
| у месечину на целу дворану, те се у њој свака тварка доста лепо могла да види.</p> <p>Маргита у |
| ена иконицама и драгим камењем, и поред сваке митре беше прислоњена уз престо по једна владичан |
| ао да ме невидљивим крилом закриљује од сваке нечисте силе и сваке ружне помисли.{S} Срце ми се |
| рилом закриљује од сваке нечисте силе и сваке ружне помисли.{S} Срце ми се окрепи и радосно куц |
| е врсте „свадба била па се раставила, — сваки оде своме завичају, — оста Јанко на бијелој кули, |
| еки од тканине сребрне и златне жице, а сваки уз то бејаше постављен и оперважен зибелинима.{S} |
| ину и наберите пољска цвећа.{S} Хоћу да сваки од вас, који сте моји, баци по једну киту у гроб |
| казао ко је вера а ко је невера; и онда сваки пође своме селу и своме дому весео и поносан, као |
| е ли седло притврђено како треба, опипа сваки кајиш својом руком, а млада жена тапкаше ластавиц |
| чуљак у дугачкој, црној долами, који је сваки час брисао своје знојаво и запурено а глатко обри |
| удараше буздованом у копље, и мораде се сваки час устављати да се одмара.{S} Одмарајући се ноша |
| ју по бедрима, па ситним звекетом прате сваки његов корак.{S} По прсима је притегао џемадан од |
| лист на дрвећу, и сваки цвет на пољу, и сваки џбун дуж пута, још силније замирисао, раздраганос |
| горе, и кад би сваки лист на дрвећу, и сваки цвет на пољу, и сваки џбун дуж пута, још силније |
| р, те позлатило и поља и горе, и кад би сваки лист на дрвећу, и сваки цвет на пољу, и сваки џбу |
| > витез од њих ?!{S} Мислиш да ми не би сваки од њих, да су сад живи онде у столовима, радосно |
| Осећам се лака као птица, и храбра као сваки Маџар витез!{S} Мрштиш се?!{S} Е, добро, храбра с |
| “</p> <p>„Молим!“ викну старац строго; „сваки по реду !...{S} Рекох ево ње.{S} Туркиња, Чивутка |
| она на која њих двоје дођоше.{S} Између сваких <pb n="104" /> двојих врата беху уза зид прислоњ |
| инила као да је баштина његове задруге; свако му је дрво изгледало као да је кита босиљка, свак |
| нда и њена кћи.{S} А Манда је готова на свако зло.{S} Начиниће гунгулу и убиће вас онде пред но |
| лепота, онда је лако могућно, да би је свако витешко срце заволело.{S} Рајку се <pb n="125" /> |
| ироким столом, који се чисто угибао под сваковрсним јестивом и пићем, седело је бар двадесет и |
| нашој било пуно дечака и момчадије.{S} Сваког празника, — а у нас је, не знам да л’ знаш, пуно |
| аху и зврктаху свима лотрама, као да ће сваког часа да се разглаве у све саставке своје.{S} Раз |
| орана и готово <pb n="114" /> као да из сваког оног оклопа уз зидине одјекиваше узвик: „напред, |
| још пијан, нека распитају и доведу амо свакога, ко ма и уображава да нешто зна!“</p> <p>Кад Ма |
| аморна чесма поче да му изводи пред очи свакојака привиђања.</p> <p>„Некада су,“ говораше он са |
| ле и већ поцрнеле растовине, изрезане у свакојаке шаре, слике и прилике, у орлове, соколове, ла |
| е ситним шареним камичцима био ишаран у свакојаке цветове и гране.</p> <p>Од прилике дуж три че |
| се, отиде до једног корита, у коме беху свакојаке ковачке алатке, пробра двоје клеште па, мало |
| ци са оцилима, бритвицама, чачкалицама, свакојаким зделицама и дрангулијама, те га као кићанке |
| узео опет да куца у камен.</p> <p>После свакојаких мука првога дана, и пошто је поломио своје н |
| охе па срмом, која је одавно потамнела, свакојако ишаран, утегао јој беше витки стас њен око па |
| хара, од сребрних скриња и скрињица, од свакојаког златног посуђа.{S} И да није било оноликих к |
| баш вама, који сте <pb n="191" /> према сваком тако пуни доброте и милости!{S} Тек, шта ја гово |
| а ме и самсови растргну, пре нека умрем сваком другом смрћу, само да ме гадна једна змијурина н |
| старац благо да говори, „има сладости у сваком животу, само кад човек уме да се удуби па да је |
| од орлова и соколова перја.{S} И још у сваком столу беше уз плашт прислоњен по један дуг и шир |
| гипкој покретљивости, којом одговараху сваком покрету душе и срца, — са деликатно срезаним нос |
| било по шест престола од сребра.{S} На свакоме од њих стојала је по једна владичанска митра, и |
| „Пун ибрик, пуна срећа да Бог да теби и свакоме твоме помоћнику! “ и напи се, и мало што се не |
| седамдесет и седам златних прстенова, у свакоме по један алем драги камен, крупан <pb n="118" / |
| , лавове, вукове, змије и змајеве.{S} У свакоме столу лежао је по један широки плашт, понеки од |
| !{S} Ако испадне добро, да ми платиш за сваку по овакав талир, а од блага, кад га нађеш, мени ч |
| цркву тамњаном окади.{S} На све то и на сваку ситницу обраћао је он пажњу маџарској господи, је |
| ет једнако у зембилу има.{S} Маргита је сваку јабуку секла својом руком у кришке и не би загриз |
| творио у слух.{S} Већ је и напустио био сваку наду, да може што разабрати у оној потмулој и нер |
| <pb n="64" /></p> <p>Кад већ беше лепо свануло угледаше један чардак поред Мораве и на води ис |
| равцем уз Мораву.</p> <p>Целим путем до сванућа нису ни речи говорили.{S} Он би се само овда и |
| слепи деспотовић казиваше, како види да свањива дан, у који ће од некуд из ових планина, усред |
| , ено негде близу нас шева цвркуће, дан свањива, а све то ништа не мари ни за тебе ни за мене, |
| ну, Дабулана рикну, — Хазуралах! кићени сватови!" — а она... заспа. </p> </div> <div type="chap |
| ње, певање и усклицавање, баш као да су сватови, а ено виде се и осветљени прозори од једне вел |
| пе, док ја не прихватих: „немојте људи! све једно је, једном мрети ваља; него молите се бегу да |
| елена и главама од медведа и курјакова, све то споменима на лов, по гудурама великог једног доб |
| буде робиња, нека робиња буде госпођа, све једно; мари ти за то тај твој цвет и она шева и ова |
| лом осећам сву грозност свога положаја, све своје и телесне и душевне муке.{S} Видех, бадава св |
| ти можеш храбра да будеш!{S} Даће Бог, све ће добро бити!“ рече Рајко храбрећи је.{S} Али му и |
| агано, па пођоше све јасније и јасније, све гласније и гласније, док се Рајко не узе да побојав |
| n="105" /> — биле су поређане петачке, све буре до бурета, па повезане једне с другима гвозден |
| да је весеље, весеље је!“ И онда сељак, све подскакујући, оде у село да нађе, ако може, своју к |
| на руку па рече: </p> <p>„Видим, видим, све боље видим где ти је школа за витештво!{S} Твој стр |
| че умр’о, умр’о бих не видев тако чудо, све то троје заједно, па још све то троје под рувом јан |
| бро.{S} А кад доведоше сутра дан младу, све излуде.{S} Она младо, лепо дете, само се осмејкује, |
| о урлање и лавеж све то ближе долажаху, све то разговетније чух шапат Мораве: „грофице од Нађ-Б |
| <p>Циганин их загледаше, преврташе их, све један по један, узе их тобож мерити на длану леве р |
| не разбуди.</p> <p>— „Па нема, госпођо; све је то просто!{S} Него опет, послаћу момке нека трче |
| својски и не мислећи шта <pb n="122" /> све још може бити.{S} Па онда Рајко скиде своје гуњче, |
| е ни за мене, баш као да нас и није!{S} Све једно; нека госпођа буде робиња, нека робиња буде г |
| еби!“</p> <p>„Е, онда нема ништа!...{S} Све бадава!“ рече старац невесело, и чисто клону пун оч |
| је уље у великим сребрним кандилима.{S} Све друге иконе беху поцрнеле и испуцале и само се свет |
| ругој наста само нека тиха месечина.{S} Све оно блато око њега блеђаше пред њеном лепотом, и ма |
| Изнесе некакве мале и велике чутуре.{S} Све то метну пред њу и око ње и наваљиваше на њу да се |
| горких несрећа, ви би ми опростили.{S} Све бих заборавила, да нож мога мужа није убио човека, |
| ворим!{S} А није тешко тебе дворити.{S} Све што овде хтедох то је, да те склоним да те не бију |
| инама има негде велика царска остава, — све бачве пуне злата!{S} Нико не зна где је и на коме ј |
| близу нас шева цвркуће, дан свањива, а све то ништа не мари ни за тебе ни за мене, баш као да |
| {S} Ето беже, то је све што те молим, а све друго нека ти је просто !“ Смилова се бег на сузе с |
| поља и испод дрвећа жураше се напред а све правцем уз Мораву.</p> <p>Целим путем до сванућа ни |
| елесне и душевне муке.{S} Видех, бадава све, нема ту помоћи ни ослобођења.{S} Рекох Бекри-Бекир |
| олицама — дугачки неки ковчези од олова све један до другога; „а, ово ће бити да је гробница ст |
| Па као у инат онда ми тек долажаше, да све то с већим болом осећам сву грозност свога положаја |
| м насмејете.{S} Па онда му је казала да све то ништа не мари, јер њему стоји у судбини тек сад |
| беште, ето вампира, ето авети!“ па онда све један преко другог!{S} О, сачувај ме Боже, остарела |
| лагосиљам за све грозне своје патње, за све страшне немилости твоје !{S} Ево ти се заветујем: с |
| нији од санџак-бега у Крушевцу.{S} А за све то нека је хвала прво Богу, а после моме пријатељу |
| ама пуно да казујем.{S} Не би стигла за све ни цела ноћ.{S} Него кажи ово господину: видиш ову |
| ину</hi> милост, па да те благосиљам за све грозне своје патње, за све страшне немилости твоје |
| оспођо," поче Рајко; „док си причала ја све себе питах: „кад је ова жена такав јунак, ја какви |
| је као неку цркву тамњаном окади.{S} На све то и на сваку ситницу обраћао је он пажњу маџарској |
| с неба просипали дажду од симпатије на све што је живо.{S} И овај мали коњиц са ситном главом, |
| !{S} Шта ли би мој стриц Павле рекао на све ово?!“</p> <p>И онда би узео да премишља шта ли би |
| ет и изговори онакву клетву.{S} Него на све то сав одговор бејаше, што сад као нека пуна зобниц |
| рним очима узме да сипље благу ватру на све око себе, те све затрепти од радости и од топлоте!" |
| сима од зелене горе, који се пружаху на све стране докле око допираше; час би опет скочила у ос |
| и онога јада!{S} Моли се јадан Марко па све прсте да поломи кршећи их, „опрости ми, бабо, молим |
| ређани у два реда десет немачких талира све нових новцатих.</p> <p>„А ево,“ узе патер да говори |
| их од пећине растављаше.{S} Дуго су са све већим напрезањем и притајивањем свога дихања ослушк |
| и каква баба видарица?!“ питаше Маргита све шапутом, као да Рајка не разбуди.</p> <p>— „Па нема |
| а једна несрећна жена!“ настави Маргита све тужнија. „Не марим што ћу да се жива у гроб закопам |
| ла мога смука, смук мене, ја вас, а Бог све нас.{S} Нека му је слава!“</p> </div> <div type="ch |
| које мало час онако тужно плакаше, сад све саме варнице прште.{S} Погледа к робињи и виде како |
| м, не због имењаштва, него што је он од све момчадије био најјачи.{S} Није било лако ни од шале |
| оди и онда увеза чврсто ноге Циганинове све до колена, а руке од рамена до лаката.{S} Требало б |
| под којом јуче онесвеснух; од ње полазе све витице од бисера, па се спуштају низ моје образе и |
| о па бризну плакати.</p> <p>„Ама шта је све ово, госпођо?!{S} Овај се свет врти око нене.{S} Ни |
| у њему изгубила; а ни ја не знам шта је све његова земља у њему изгубила! “ </p> </div> <div ty |
| — „Хајде да сиђемо да разгледамо шта је све то!“ рече Маргита.{S} Али пре него што ће са <pb n= |
| е је било широко и пространо.{S} Сад је све било запремљено гомилама и младих и старих сељака и |
| ф се одвезао у Арад с Мартином, коме је све причао како је било.{S} Отишао је седој Влахињи у м |
| видим!...{S} Сад те разумем!{S} Теби је све то тамо свето.{S} Имаш право!{S} Дај ми твоје гуњче |
| едње мраморне степенице на под, који је све ситним шареним камичцима био ишаран у свакојаке цве |
| !{S} Ако видиш по неки јаблан, то ти је све.{S} Да није да понека шева прне с пута у вис, и да |
| имао у којима је радо становао, него је све то, полагано и кришом, дао да се донесе у подземне |
| у пећину закопајте!{S} Ето беже, то је све што те молим, а све друго нека ти је просто !“ Смил |
| не дај ми Рајка смрти !{S} Узми од мене све друго што хоћеш, врати ме на нове муке, умори ме ла |
| котарац напуни лучем и катраном, да се све то обеси о ону гвоздену чакљу па запали.{S} Цар би |
| чекај!{S} Ха, ево ми сијну, таман да се све славно измири, и њихов господски а рекао бих и — тв |
| ива маглица ранога јутра растањивала се све више и више, као да се растапала у росу којом се тр |
| еданпут муња сину, те јој показа шта се све крије у тајанственој појави овога младог човека.</p |
| аше.{S} А старац узе да им прича шта се све десило од како се растадоше, па се прекидаше само д |
| а се одмара.{S} Одмарајући се ношаше се све тужнијим и тужнијим мислима.</p> <p>„Што ћу ето да |
| /p> <p>„Ти си госпођо уморна.{S} Али се све мислим ови ће сребрни столови бити да су за велике |
| да се код ње исплачем!"</p> <p>Рајко се све на прстима повуче од ње и склони иза леве певнице.{ |
| {S} Јест љуља се и повија се, али му се све поче око њега да окреће и несвестица га обузе, из к |
| p> <p>Тежак им беше растанак.{S} Баш се све троје заплакаше. <pb n="166" /></p> <p>„У теби нађо |
| а сипље благу ватру на све око себе, те све затрепти од радости и од топлоте!"</p> <p>„Јест, та |
| > пешкире, одвезаше сребрне грошеве, те све један по један на сиџаде пред санџак-бега. „Аман, б |
| ма: „док ви одаберете грану и наместите све што треба, ја да се мало помолим своме Богу <pb n=" |
| ла.{S} Ружа, пуна бриге, одлажаше чешће све на прстима к закључаним вратима од собе у којој је, |
| прстима до самог иконостаса, погледаше све иконе редом док не дође пред велику икону на којој |
| к и раван тамносив млаз, који постајаше све тамнији и тамнији и ако се на њ само небо својом му |
| е зора примицаше, то његов занос бејаше све већи.</p> <p>Један пут узе да као уз гусле попева:< |
| која сад са длана руке Рајкове струјаше све топлије чак до у срце његово.{S} По дужем ћутању ре |
| дњу, кад у томе брзоруки момци напунише све пехаре редом, онда један старачки а промукли глас о |
| и.{S} Почеше лепо и полагано, па пођоше све јасније и јасније, све гласније и гласније, док се |
| мени шапуташе.{S} И што урлање и лавеж све то ближе долажаху, све то разговетније чух шапат Мо |
| стражарили по зидинама градским и кроз све јунаштво своје кришом погледали к прозорима дворски |
| Милица шаље ми ено звездани поздрав, и све је добро!““</p> <p>Доиста се ово господи маџарској |
| овор на моје молитве биле су све нове и све страшније и грозније муке.{S} Дошао је најпосле дан |
| све како је било у Крушевцу, а после и све што је по Београду слушао о последњем рату између с |
| </p> <p>Ружа је гледаше само шта ради и све јој се већа туга и хладнија зебња на срце наваљиваш |
| рушу из великих богиња?{S} Сви лекари и све видарице рекоше: нема ништа од ње!{S} Ја му се моли |
| узима на ум.{S} Отиде за тим полагано и све на прстима до самог иконостаса, погледаше све иконе |
| е чујаше што јој Циганин ковач срдито и све јачом и јачом дреком довикиваше. </p> <p>А кад маџа |
| совку.</p> <p>Лавеж паса и вика од људи све се јасније чујаше.</p> <p>„Ама немојте тамо, ако Бо |
| е јелек и кошуљу до појаса, а за велики све, баш све, ха, ха, ха!{S} Хо, хо, хо, хо!</p> <pb n= |
| е је сад лежало тело Рајково.{S} Замоли све друге да се уклоне и да оставе само њу и Ружу саме |
| данку, где има змајев престо.{S} Спреми све што треба и чекај нас на обали више Гроцке."</p> <p |
| у Нађ-Бањи да останеш док се не спреми све што треба за мој план.{S} Видећеш, мој ће те старац |
| рукама и — побеже од Маргите.{S} Одјури све на прстима кроз дворану право к мрамору, на коме ца |
| </p> <p>„Молим те, оче, стрпи се док ти све по истини испричам, па ме онда суди и ако је право |
| зуј па свршуј!“</p> <p>— „Хоћу, само ти све лепо да преведеш!{S} Видиш, ова се кула види чак из |
| се ако буде воља божја!{S} Причаћемо ти све по реду, само ако нас пустиш да се гдегод овде прек |
| смејаше а Рајко прихвати: „причаћемо ти све по реду оче.{S} Није ово младолики јаничар, већ је |
| 60" /> учинио, да коме ћу?{S} Баш ћу ти све по истини казати!“ одговори Рајко.</p> <p>Накашља с |
| ори што иза те ноћи руди.{S} Причаћу ти све потанко кад се вратиш, а сад само оволико: млади сл |
| е Рајко радознало.</p> <p>— „Причаћу ти све на широко кад ми се, ако Бог да, из Маџарске здрав |
| тра загрејава и како му срце узе куцати све бурније.{S} Учини му се чисто да чује како цар виче |
| “ рече Рајко узбуђен и онда узе причати све по реду како га је, како рече, нечастиви три пута и |
| е а сами урлају; самсови јуре њушкајући све мојим трагом, па кад ме из далека опазише ударише < |
| моме сиџадету хаљина за тебе.{S} Навуци све то преко твога рува, па да у име божје полазимо!“</ |
| велики плашт од златне тканине, у којој све бели кринови сребрном жицом извезени беху; однесе г |
| у испред себе, рекао би човек да је ово све једна безгласна и безживотна пустиња!“ говораше Рај |
| м, је ли ово сан, или машта, или је ово све у истини пред нама јава!“</p> <p>— „Хајде да сиђемо |
| је наглим прекидом не би разбудио, него све лакше и лакше казиваше оно што је још остало од пес |
| јало је мало подуже док је патер превео све оно што Рајко рече.{S} Много му сметаше што запињаш |
| .{S} Па онда је страшном клетвом заклео све, који буду игумани његовога манастира на Светој Гор |
| ши распоред за сутрашње радове, посадио све задругаре по столичицама око огњишта, пустио и женс |
| {S} Неће ни бити ништа!" говораше Рајко све тишијим и тишијим гласом.</p> <p>Тек су прешли оно |
| , ходи, молим те, госпођо да разгледамо све ово чудо око нас!“ рече јој Рајко, па онда с њоме з |
| е.</p> <p>Пуче пуцањ, погасише се скоро све свеће, утекоше Цигани свирачи, утекоше гости, Манда |
| видели тек само пола од свега онога што све има под сводовима испод ових рушевина!“</p> <p>Још |
| ице у двор.{S} Стари господин сазва нас све у велику дворану па нам рече: „ово су вам од данас |
| л’ знаш, пуно празника — искупио би нас све, па у поље да се пред њим бацамо камена с рамена, д |
| т насмеја.</p> <p>„А што вам је вечерас све село пусто?!“ <pb n="187" /></p> <p>— „Како пусто?{ |
| ше помрчало, али је хвала Богу сад опет све светло преда мном.{S} Не бој се; ево моје руке!“</p |
| тешка сиротиња.{S} Кад је стари деспот све то чуо, заповедио је да се овде у ову оставу смести |
| више као да сама себи говори; „сад већ све знам...{S} Та није могло друкчије ни да буде?...{S} |
| рпско, и како ће једна страшна црна ноћ све да застре као мртвачким покровом.{S} Стари се деспо |
| као да ће сваког часа да се разглаве у све саставке своје.{S} Разбудише се и такнуше срдито гу |
| “</p> <p>И онда корачаше даље ћутећи у све гушћи мрак неких тесних улица на крај Крушевца.</p> |
| би човек потковао коња новим сребром у све четири ноге, па га онда пустио да сам бира стазу, к |
| а жива остала?!“</p> <p>— „Па и не могу све да вам причам.{S} Не можете ви замислити ни стотини |
| его журите се, журите се, док не попију све!“ говораше сељак и посрташе мало на лево па на десн |
| ако бринуо како му је царица и је ли му све добро на двору.{S} С тога би царица, чим се смркне, |
| Она му куја једна причаше, како је њему све узалуд што ради, како се ви њему не би хтели више в |
| а, да је најмио лађу и да је у Сегедину све готово.{S} Маргита нареди да с њоме пође Ружа, Мишк |
| S} Твој одговор на моје молитве биле су све нове и све страшније и грозније муке.{S} Дошао је н |
| мртваца.{S} По дивној месечини пошли су све корак по корак напред.{S} Кад већ измакоше из сеоск |
| поде од овога града изнад нас, и ово су све мртвачки ковчези.{S} Их, шта их је!{S} Да ћутим, да |
| оломљена буздована.{S} Прилике ове беху све у већој него обичној људској величини.{S} Десно од |
| ред пећине.{S} Рајко је испричао старцу све како је било у Крушевцу, а после и све што је по Бе |
| {S} Али, молим те, Ружо, казуј ми одмах све шта је и како је?!“ говораше Маргита са нешто мало |
| као прави нечастиви; избуљио очи па их све у ковитлац окреће, дркће му црна кожа на образима, |
| се позно у ноћ врати, искупи нас стриц све и старо и младо око огњишта, изведе Марка на среду |
| кошуљу до појаса, а за велики све, баш све, ха, ха, ха!{S} Хо, хо, хо, хо!</p> <pb n="53" /> < |
| една туга и опет жива чежња да чује баш све што гуслар има да каже, стапале.{S} Оба младића бех |
| тако чудо, све то троје заједно, па још све то троје под рувом јаничарским!“</p> <p>Па онда је |
| Рајко гледајући посланику право у очи; „све ми се чини да овај попа теби само смућка што ја при |
| много омилио,“ говораше старац Рајку; „све бих рекао да си ти онај кога одавно меркам, не би л |
| маџарској господи, јер му се чинило да свега тога нигде ван Србије нема..</p> <p>Патер Хијерон |
| „Вас двоје сте видели тек само пола од свега онога што све има под сводовима испод ових рушеви |
| Мартин и Ружа наваљиваху да одустане од свега тога. „Немојте тако!“ говораше им она; „пустите м |
| што тако лепо мислиш и желиш.{S} Али од свега тога не може бити ништа.{S} Не могу ја ни часа ча |
| е да стигне да забележи ни стоти део од свега онога што му Рајко казиваше о планинским ланцима, |
| о си нам свагда веран слуга.{S} Тако ти свега што ти је мило, буди ми у овоме часу веран пријат |
| <p>„Не бој се!{S} Ходи само да ми будеш сведок!“ рече јој, па је узе за руку и поведе доле у ве |
| високо издигнутом небу пуно звезда.{S} Свеж поветарац дуваше од Јастрепца.{S} Нигде никога.{S} |
| д града, па се осећаше хитра као срна и свежа као тица на грани.{S} Вераше се по рушевинама од |
| бодом, и са слатком тишином, и са овако свежим поветарцем, који оживљава и умор односи, није те |
| ји је од жеђи на суши клонуо био, па се свежом водом заливен крепи и подиже.{S} Благим погледом |
| чини му се да је остао само с њом сам у свеколикој васељени.{S} И онда опет онај тајни гласић у |
| них калуђера! валах такве ракије нема у свем Алаџа-Хисару!{S} У ком си је манастиру наточио, ве |
| дно грешно ништа, а како је Бог велика, свемогућна и страшна светиња.</p> <pb n="98" /> <p>Марг |
| добар, па ће вам помоћи да учините крај свему овом покору!“ говораше Ружа, па јој, у једној саћ |
| чизама да их навуче.{S} Она му се сад у свему покораваше као дете, и од часа на час би га тек з |
| пута; „о, Господе, који си и милостив и свесилан, смилуј се на ову децу!{S} Смилуј се и на моју |
| начај.</p> <p>„Што ја волим то је да ти свесрдно послужим; ето послушаћу те, кад велиш.{S} Хајд |
| {S} Јест, кад кроз сву своју несрећу на свет погледам, опет видим како на њему још има пуно доб |
| ма шта је све ово, госпођо?!{S} Овај се свет врти око нене.{S} Ништа ти га не разумем.{S} Што т |
| " /> смејем кад помислим каквим немаром свет одговара нашој марљивости.{S} Ето роса пада, вода |
| слободно да се избере понешто са овога света, чега тамо да се сећамо, ја ћу изабрати <pb n="18 |
| ава, да је од сад твоја и овога и онога света.{S} Стављам ти свој венчани <pb n="225" /> прстен |
| у овоме тешком часу видим шта је твоја света воља!“</p> <p>И старац се онда спусти на колена п |
| на по некима од њих.{S} Владала је нека света тишина, прекидана само прштањем онога кандиоца шт |
| друга жена за коју сам ја мислила да је света Марија Магдалена, док не чух да је она зове Ефими |
| ао слеп потрча, што брже може, у гомиле света по дворишту, лајући као да се помамио; па онда јо |
| слободом својом.{S} Вала три пута си ми света!{S} Не бој се, госпођо; не сумњај се; уздај се у |
| те пробудим!“</p> <p>— „Па то је преко света!{S} Гледај само где ти је далеко твој цар Душан!“ |
| куца кад сам себи кажем: јесте, хоћу да светао сачувам и њен образ, и мој образ, и образ народа |
| ми се, ако Бог да, из Маџарске здрав и светао вратиш. <pb n="163" /></p> <p>А сад кад си већ и |
| ока, која свагда право гледају; из њих светао отворен поглед, истина, не сева претњом, али као |
| пре и одене и огреје. „Јеси ли ти онај светац о коме луда раја прича, да се разговараш са царе |
| аже.{S} Што ти знам рећи то је да нисам светац, него грешник пред Богом!“ Ове би се још лепо св |
| е на моје толике молитве и кад ни један светац не хте да ми помогне, она једина не остављаше ме |
| топло!{S} Учини се Рајку као да са неке свете цркве зазвони сребрно звоно, па му се јека стопи |
| ом, казуј нам се!{S} Ако си авет, у име свете Тројице и силом часнога прста, на Коме је Христос |
| чисто и јако срце, да се један велики и свети аманет чува ?!{S} Учинило ми се да је у тебе срце |
| ви без Турака, стигли овамо.{S} Ако нам свети отац <pb n="84" /> не зна показати каква сигурна |
| ког поштења ево сам те узео на душу као свети аманет.{S} Могу да не умеднем да те послужим и по |
| а поче да се стишава.</p> <p>— „Ако нас свети отац нема где да сакрије, онда ваља мрети, — јер |
| ако си ришћанска душа, кумим те Богом и светим Јованом, јави нам се и помози да одавде изађемо |
| и човек по три пута те заклињем Богом и светим Јованом, казуј нам се!{S} Ако си авет, у име све |
| испред нас.{S} Овде ће бити негде нека светиња!"</p> <p>Пођоше још неколико корачаја напред и |
| ако је Бог велика, свемогућна и страшна светиња.</p> <pb n="98" /> <p>Маргита најпре и не гледа |
| х очију, рекао бих, трепти и светлост и светиња од које нечастиви бега.{S} Кад ме гледи и кад м |
| брни столови бити да су за велике какве светиње.{S} Хајдмо да седнемо на који од оних ковчега г |
| } Приђе јој полагано, крстећи се као да светињи некој приступа, дотаче се руком њеног рамена, и |
| трепета, као да је пред страшном једном светињом, пригну главу и... пољуби је у уста.{S} Она га |
| да је крив што је дрзнуо да види једну светињу, коју није слободно видети, и као да је дрзнуо |
| есарову посаобину.{S} Али вам се молим, светла господо, не замерите ми, и пустите ме да се дома |
| етири талира.</p> <p>„Нека вам је хвала светла господо!{S} Ово за службу до данас, и ако је мно |
| румена и онако светла, како је румена и светла била њена љубављу зажарена лепота, онда је лако |
| Моја је земља румена од јуначке крви и светла од витештва.{S} Знам заволећеш је кад је познаш, |
| тини отаџбина била онако румена и онако светла, како је румена и светла била њена љубављу зажар |
| !“ узе патер осмешкујући се да говори; „светла господа веле: ако је да ко коме поклон чини, не |
| к рудничким планинама.{S} Неколике јако светле звезде трептаху над мрачном масом, која подупира |
| "19" /> пуно необичне милине; очи су му светлеле неисказаном радошћу.{S} Чинило му се као да је |
| хом на уснама.</p> <p>„Видиш ли како се светли земља маџарска?!“ питаше га она.</p> <p>— „Од за |
| ну се и пољуби старца у руку: „хвала ти светли господине!{S} Баш си научио што и јесте најлепше |
| то онако млада робује, а по мраку ми је светлила светлост господског образа ових витезова овде |
| о и сам са чистим срцем, ведрим челом и светлим образом и остани поред мене, да прихватиш да чу |
| те боје у лицу и црних очију, — црних и светлих, али без душевне топлоте, као да нису два девој |
| д некаквих џиновских златних и сребрних светлица.{S} Сам свод као да је био сребром покован, те |
| омрчало, али је хвала Богу сад опет све светло преда мном.{S} Не бој се; ево моје руке!“</p> <p |
| же да се каже да је за службу великој и светлој господи; али оно друго не могу вам примити!"</p |
| млада робује, а по мраку ми је светлила светлост господског образа ових витезова овде !“</p> <p |
| .{S} Може бити отвориће нам се излаз на светлост ! “</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP |
| ора, овда и онда, затрептавала звездана светлост од вилинске лепоте какве младе дворкиње, која |
| } Хтеде одмах да пође да види откуда та светлост.{S} Али се побоја да се Маргита не преплаши ка |
| риштедимо.{S} Доста је нека нас води та светлост у твојој руци! “</p> <p>Рајко за тим сврати у |
| ходник у томе зиду допирала је од некуд светлост нека, много јача но што је била она у капели.{ |
| од као да је био сребром покован, те је светлост од стотине кандила хватао у се, као какав прев |
| у једној половини душе његове угаси се светлост те поста мрак, а у другој наста само нека тиха |
| јер из њених очију, рекао бих, трепти и светлост и светиња од које нечастиви бега.{S} Кад ме гл |
| > <head>7</head> <p>„А гле, каква је то светлост тамо?“ упита га Маргита, кад јој и самој погле |
| > <p>„Ама ја тебе чеках.{S} Не хтедох у светлост без тебе.{S} Ходи!“ рече Рајко и одмах пође на |
| ући час у Маргиту час у ону тајанствену светлост.</p> <p>Није дуго трајало па Маргита устаде.{S |
| n="90" /> корачај на десно док не видиш светлост ! и сад нека је Бог с вама!“</p> <p>Зачуше и л |
| “</p> <p>„Не бојим се ја ничега кад има светлости.{S} Мене је страх само у мраку.{S} Хајдмо!“ р |
| цир од драгог камења.{S} Сва трептим од светлости и блистам се од радости и тако ступам пред ол |
| абуне, показав руком танке млазове беле светлости, која са свода, а из неких цеви, падаше овамо |
| ом од копља ова врата, да видимо има ли светлости тамо!“</p> <p>Рајко је послуша.{S} Оштри врх |
| с опазише при оној слабој а црвенкастој светлости од воштанице, како се оним отвором, а изнад с |
| лике за пола палца.</p> <p>Никакав зрак светлости не паде кроз тај отвор у ходник, али и Рајко |
| ојој само манастирска кандила овде онде светлуцају, и у оној зори што иза те ноћи руди.{S} Прич |
| њена два велика ока како бистро и бодро светлуцају. <pb n="64" /></p> <p>Кад већ беше лепо сван |
| и саме скристалисале.{S} А овде и онде светлуцаху лиске од лискуна.</p> <p>Испод ове стене у з |
| пред тога сниског зида од збијене магле светлуцаху овде онде дугачке ватре.</p> <p>„Видиш ли те |
| коне беху поцрнеле и испуцале и само се светлуцаху златни и сребрни окови на по некима од њих.{ |
| де капу, погледа к оној трпези на којој светлуцаху у драгом камењу крстови и у златном покову е |
| аванице спуштао се многокраки позлаћени светњак, у коме је горело ваља да четрдесет воштаница.{ |
| етљену капелу.{S} У два велика гвоздена светњака, пред иконостасом, гореле су две велике жуте в |
| излаз на божје сунце!“</p> <p>Узеше са светњака у капели обе велике воштанице, па пођоше да ви |
| обожно и шапатом рече: „о часни крсте и свето еванђеље, одбите од мене нечастивог, који ме ето |
| Сад те разумем!{S} Теби је све то тамо свето.{S} Имаш право!{S} Дај ми твоје гуњче.{S} Тако; д |
| те ми се свим што вам је на овоме свету свето, да никада и никоме казати нећете ако што будете |
| на софри.{S} Узеше се господа маџарска световати.{S} Почеше лепо и полагано, па пођоше све јас |
| са походе паши нишком маџарска господа световаше се нешто са патер Хијеронимијем у најбољој од |
| тако већ мало памет померили, Манда му световаше да отиде у Арад к некој старој Влахињи врачар |
| де негде у рудничким планинама има неки Светогорац испосник, за кога народ прича да чуда чини.{ |
| е о српским манастирима на Св. Гори и о светогорским испосницима.{S} Разговараху се тако скоро |
| који буду игумани његовога манастира на Светој Гори, да не такну ни једне аспре од тога блага, |
| то видео, да ти тек понешто кажем.{S} У Светој Гори има манастир деспота Ђурђа Смедеревца; у цр |
| ако сте се ви потурчили, а неког другог светом оцу у Рим, да донесе благослов за венчавање.{S} |
| дмах збогом.{S} Ваља ми се враћати брзо светом оцу у Вујан!“ рече Рајко.</p> <p>— „Од <hi>тога< |
| место да као какав полудивљи пустињик, светомрзац, бега од њих у пећину, он их мирно посматраш |
| ди, ићи ћу босонога од села до села, да свету проповедам: како је страшна твоја немилост и опет |
| убим и да је једина моја срећа на овоме свету у томе, што је мој гроб поред његова.{S} Сахранит |
| закуните ми се свим што вам је на овоме свету свето, да никада и никоме казати нећете ако што б |
| никад заборавити нећу.{S} Ако на ономе свету, после смрти, буде слободно да се избере понешто |
| у је лака земља!{S} Благо њему на ономе свету!“</p> <p>Како јој звечаше глас слатко, пуно и топ |
| један пронео кроз Србију на рукама као свету амајлију!“</p> <p>„Е, хвала ти синко!{S} Тако тре |
| жност, на тако топлу снежност и на тако свету дражност.{S} Застиде се сам од себе и збуни се ка |
| а сина, који ће његово име са славом по свету да пронесу.{S} Колико год ју је пута призивао, св |
| и поред мене, да прихватиш да чуваш ову свету оставу, кад мене нестане.{S} Ја већ видим да нећу |
| у гроб ставила на муке и уморила једну свету старост и једну невину младост... ох, како је то |
| насмехну па рече: „Кондору није требала свећа да ме позна! “</p> <p>„Јесте, ви сте и нико други |
| ата. „Ко зна колико ће нам дуго требати свећа.{S} Да мало приштедимо.{S} Доста је нека нас води |
| х беше топал, загушљив од дима воштаних свећа, испуњен паром од пецива и пића. <pb n="202" /></ |
| ко срца, кад опази да нигде у селу нема свеће или ватре у кући, ни жива човека на улици.{S} Тек |
| p> <p>Пуче пуцањ, погасише се скоро све свеће, утекоше Цигани свирачи, утекоше гости, Манда одв |
| n="28" /> црква те талире, нека се пале свеће за душе и твојих и њихових покојних док талира тр |
| јасном и несигурном осветљењу од лојане свеће и ватре с огњишта како Маџарица стоји поред Циган |
| како му Маргита, која бејаше остала са свећом пред оним вратима, маше руком да јој што пре дођ |
| да иде у штале.</p> <p>У соби Ружа узе свећу па загледа добро у лице Маргитино.{S} Маргита се |
| а госпођо !“</p> <p>Па онда Ружа остави свећу на сто, а сама паде на колена пред Маргитом; узе |
| ну и мало <pb n="146" /> што не испусти свећу: — „јух, змија! змија! змија!{S} Спуштај врата Ра |
| е само — опет шапутом као да не разбуди свеце — „госпођо, прибери се!“</p> <p>Она нежно скиде р |
| а!{S} Видим и сам није ти лако било.{S} Свецима и испосницима су се јављале само маште и сенови |
| >Маргита говораше то полагано, озбиљно, свечано, готово и нешто мало тужно.{S} Гледаше у Рајка |
| и земље маџарске!" рече она мирно али и свечано.</p> <p>Рајко је међу тим био скинуо седло и уз |
| се!“ говораше Маргита мирно, озбиљно и свечано.{S} Учини се Рајку да јој глас никада није био |
| Мартине,“ говораше му Маргита озбиљно и свечано; „био си нам свагда веран слуга.{S} Тако ти све |
| обе руке, које дрхтаху као прут, па им свечано рече: „закуните ми се свим што вам је на овоме |
| ду милостив био!“ викну Рајко тако исто свечано.</p> <pb n="89" /> <p>— „Гробом моје мајке... н |
| е оставе саму поред мртвог Рајка.{S} Са свечаном мирноћом издавала је заповести за његову опрем |
| , господо," зачу се јасан, а сада и пун свечаности, глас Маргитин; „овде, господо, има <pb n="2 |
| право чело, којега су мирну строгост и свечану лепоту густе витице црне косе сенком својом сам |
| да савијемо у лево да не удара хајка на свечеву пећину! <pb n="83" /> Немој, беже... немој аман |
| јте тамо, ако Бога знате!{S} Немојте на свечеву пећину, хоће нас белај снаћи!{S} Аман беже да с |
| ика.{S} Распитивах их о оној робињи.{S} Сви ми веле да је Маџарица, да ју је Бекри-Бекир, — кој |
| ам од некуда из Маџарске, — заробио.{S} Сви ми веле да је нека необично добра душа, и да не мож |
| орачаше господствено право к зачељу.{S} Сви је гости сад гледаху запрепашћени, неки с отвореним |
| дигао моју Марушу из великих богиња?{S} Сви лекари и све видарице рекоше: нема ништа од ње!{S} |
| ну где је гроф, отвори врата и викни да сви чују: „ево је грофица Маргита од Нађ-Бање!“ <pb n=" |
| кола овамо!{S} Прежи коње!“ викаху, па сви јуриш к шталама.{S} А сељаци се усплахирише и запит |
| е шта да раде.</p> <p>А на путу до Ниша сви погледаху испод ока к Рајку.{S} Она очевидна промен |
| ођо грофице, не ни пошто!{S} Они су сад сви трештени пијани.{S} Пијан је чак и патер Амброзијус |
| пушта одмах, него да на његово понашање сви мотре, па у Нишу да се реше шта да раде.</p> <p>А н |
| Ружа да говори; „гледајте само како се сви очистише!..{S} Као да је вихор ветар духнуо па их к |
| овамо ! “</p> <p>На њену кукњаву дотрче сви као без душе.</p> <p>Маргита је лежала мртва.{S} Кл |
| дам у њу. <pb n="48" /></p> <p>Повикаше сви гости у глас: „чардаш! чардаш!" хоће младожења да и |
| ат од брата, властелин од властелина, и сви се надмећу витешком службом слабом женскињу, нејако |
| Слатка моја Ружо и добри мој Мартине, и сви ви, који сте ми били слуге, а показали сте ми се ка |
| рави значај не могаше да ухвати.{S} Тек сви гости узеше викати: „е, е, е, то је много!{S} Доста |
| најлепше у нашем говору.{S} Напред ћемо сви ако Бог да!“ Поклони се и свој осталој господи, при |
| јесте ли живи.{S} И хвала Богу, ето смо сви троје као из гроба у живот васкрсли!“</p> <p>„Али а |
| иганина не вреди питати, јер ми вечерас сви рекоше да је он одбио велике новце <pb n="16" /> ко |
| У једној широкој одаји посадили се беху сви заједно с патером око сниске једне софре, притиснут |
| тима и поче што јасније могаше:</p> <p>„Сви знамо како је грофица Маргита као неблагодарна куја |
| ворио онај јунак, и шта се коме најбоље свидело у оној песми.{S} У песми о Страхињи мени се нај |
| жао је по један широки плашт, понеки од свиле, понеки од кадифе, понеки од тканине сребрне и зл |
| тки стас њен око паса, али мало на више свилена пупад као да нису смела да огледају своју расте |
| ди те јој Ружа извади из ормана најтање свилене тканине, које је око врата и на својим грудима |
| а по сниска а велика постеља са меканим свиленим перинама и узглавницима, кадифеним покривачима |
| троуглу кожну амајлицу, која му о црном свиленом гајтану бејаше о врату; преврети се три пута, |
| нанила се.{S} Скидох јој с врата црвену свилену мараму, везах јој руке наопако, понесох је до м |
| лаштаницом, која је била дивно извезена свилом, златом и ситним бисером.{S} На сред плаштанице |
| глађене ораховине нека се постави белом свилом ; тај ћемо положити у ковчег оловни, а овај у ко |
| послетку Маргита изађе — обучена у белу свилу, с расплетеном и низ плећа спуштеном косом.{S} У |
| ац на глави, али је била обучена у белу свилу, а на повисоком и танком врату носила је низове о |
| нови.{S} Рајко осети како је клонула са свим онако на њ наслоњена и чињаше му се да јој се живо |
| срећа, јуначе!“ прихвати млада жена са свим мирно, па се загледа у младића крупним својим очим |
| о Мораву с ову страну Ниша, Рајко је са свим јасно и поуздано знао шта би му стриц Павле рекао |
| сад путем од Крушевца у Ниш Рајко је са свим други човек.</p> <p>Јахао је напред сам и замишљен |
| ко мирно и просто као о нечем што је са свим обично.</p> <p>Она сеђаше у седлу као да се скамен |
| е витешко име, онда је и право да ме са свим заборавиш!“</p> <p>„Вала госпођо!“ прихвати Рајко |
| а расплете своје седе косе, скине се са свим гола и узме чарати у ватру и кувати неку воду у је |
| излива суза као да је ових у Маргите са свим нестало.{S} Нико је <pb n="221" /> више не виде да |
| >Она окрете главу према њима па рече са свим мирно:</p> <p>„Ја сам Маргита, грофица од Нађ-Бање |
| млађе господе, који се још не бејаше са свим загњурио у вино.</p> <p>„А, тако ли је?{S} Лакрдиј |
| мање велики!“ говораше она упорно и са свим одсудно.</p> <p>— „Комшија!“ прихвати Рајко; „моли |
| p>Зачуше и лавеж паса и вику од људи са свим близу пећине.{S} Стена се опет окрете и паде на зе |
| тавици те ова сама врло пажљиво, али са свим сигурном ногом, изађе на суво, па кад <pb n="68" / |
| а једна и врло млада девојка, готово са свим нага. „Гледај добро, гледај; не заборави онај млад |
| о нису они, нисмо ни ми!“ рече Рајко са свим мирно, па онда настави: „е, баш ме копка да знам ш |
| овој.</p> <p>„Није авет!“ рече Рајко са свим поуздано, окренув се Маргити; „да је авет утекла б |
| ут, па им свечано рече: „закуните ми се свим што вам је на овоме свету свето, да никада и ником |
| би хтели више вратити, па да вас он са свима маџарским витезовима на коленима моли да се врати |
| ати.{S} Подиже је са колена, па је пред свима нама пољуби и само рече : „голубице моја, тебе ћу |
| огњишта, изведе Марка на среду те пред свима: „прошао си данас поред човека, коме се десила не |
| Кад то рекоше Маргита пред њима и пред свима својим млађима паде на Рајкова прса и плакаше у г |
| његова замишљеност и суморност учини се свима да је баш подозрива.{S} Није му испало ни до Круш |
| и још једнако јецајући рече лекарима и свима присутнима:</p> <p>„Није ми брат, није ми вереник |
| релије.{S} Па онда рече Ружи, Мартину и свима својим маџарским слугама: сад мени за љубав пођит |
| з њега.{S} Љубим га.{S} Кажите слободно свима да га љубим и да је једина моја срећа на овоме св |
| саху ржући, а кола звекетаху и зврктаху свима лотрама, као да ће сваког часа да се разглаве у с |
| ан или луд, блене у младу па не зна шта свира!" — „Блене у младу ?!“ викну старац гњевно; „ха, |
| нас тамо.{S} Свирај, певај, пиј, лупај, свирај, целу ноћ.{S} Онаквог весеља не видех ни пре ни |
| “ Хајде, ђи, терај!{S} Ето нас тамо.{S} Свирај, певај, пиј, лупај, свирај, целу ноћ.{S} Онаквог |
| оје трепавице, и таман „ударише бубњи и свирале, — чауш викну, Дабулана рикну, — Хазуралах! кић |
| ох се, занесох се па већ не знам ни шта свирам.{S} Удари ме једном Борчија гудалом по плећима: |
| .</p> <p>„Рекао бих да се од двора чује свирање, певање и усклицавање, баш као да су сватови, а |
| роз дивљи некакав чардаш, што га Цигани свираху, врева од живог разговора и звека од пехара, ча |
| ту Циганку Манду, које је син био негда свирач у Борчије, па се после потурчио што га на вашој |
| колено.</p> <p>„Пре четири године бејах свирач у Сегедину у Маџарској, у дружини чувенога мајст |
| сише се скоро све свеће, утекоше Цигани свирачи, утекоше гости, Манда одвуче старца и кћер, и к |
| з образе једна суза другу стиже.</p> <p>Свираше тако Циганин још неколико тренутака, па се онда |
| сам жива у гроб закопана!{S} Чини ми се свисла бих од страха да нисам поред тебе!“</p> <p>— „Не |
| ио грдне паре, па ништа.{S} Мислили смо свиснуће.{S} Од муке звао је и Манду да му гледа у пасу |
| >Још су се били разговарали кад поче да свита и кад стигоше оздо из села два сељака с хлебом и |
| ије будућности.</p> <p>Тек је почело да свита а један млад човек дође пред чесму.{S} Скиде шуба |
| де на српски што чаушбаша рече, те цела свита пође даље низ брдо.</p> <p>Он сам застаде мало из |
| .</p> <p>За неколико тренутака цела она свита беше занемила као да се скаменила.{S} Први беше Р |
| вана жабе су невесело крекетале.{S} Кад свита изађе мало у брдо, у једном ниском лугу славуј пе |
| лагано креташе озго са града.{S} Кад се свита мало примаче, она се жена подиже, па да би појача |
| воје кабанице и сиџадета начини што ужи свитак и кад га привеза за седло Рајко рече Маргити: <p |
| се носачи почешће и подуже одмараху.{S} Свитало је кад су стигли на вис на оно место, где су не |
| она.' „Видела сам те кад си застао иза свите; стојао си сам мало по више ове чесме; и окренуо |
| Рајко, који је неколико корачаја испред свите ишао, окрете се и једним скоком скочи до ње и до |
| S} У том викнуше Рајка јаничари оздо од свите, те он похита за њима.{S} Кад већ сиђе к чесми, с |
| ник, окренув се млађој господи из своје свите; „шта оно рече, ко је она?!“</p> <p>„Мени се учин |
| оје по странама рад заштите посланика и свите његове.{S} И онда пођоше низ брдо правцем к чесми |
| ли ти... пре неки дан... прошао овуда у свити маџарске господе ?“</p> <p>„Јесам!“ рече Рајко ми |
| рв лакат од те руке левицом, гледаше за свитом маџарске господе, која сави путем у варош.{S} Ра |
| баном.{S} Таман је бледа зора почела да свиће, а он рече:</p> <quote> <l>„Голубане....</l> <l>Ј |
| о мраку не би залутао.{S} А чим поче да свиће он окрену на лево и подаље од колског пута те кро |
| n="68" /> за ластавицом и Маргита поред свих шалвара, кафтана и чизама хитро искочи — он онда п |
| е на капији, на којој царица преклињаше свих девет Југовића редом, да јој бар један брат од зак |
| рдо.</p> <p>Он сам застаде мало иза њих свих.{S} Стојаше као укопан.{S} Прођоше га мравци кад и |
| е!“ И Рајко отиде опет да изближе гледа свога цара, а Маргита остаде да гледа растужена у старо |
| це Маргитине, скиде њену руку са рамена свога, одгурну је обема рукама својим, али тихо, од себ |
| да у последњем часу спасете и господина свога и кућу своју! “</p> <pb n="196" /> <p>Маргита се, |
| оно млада мати кад тобож хоће да покара свога синчића, а у самој јој је ствари мило што он пока |
| се она срдила!“ </p> <p>Рајко скочи са свога места као да га гуја уједе.{S} Отегну песницу, и |
| “</p> <p>Она нежно скиде руку његову са свога рамена и рече:</p> <p>„Пусти ме, Рајко, да се код |
| сео, тешко му је што не може да послуша свога господара, ал’ је теже срцу одолети, <pb n="8" /> |
| с правом припада, а то је: место поред свога мужа!“</p> <p>Праћена Рајком, као сенком својом, |
| га са зове, сави лепо и метну у џеп од свога гуњца.</p> <p>„Како лепо мирише ова зова јутрос!“ |
| патер узе вртити главом; подупре врх од свога дугачког носа кажипрстом; узе се за тим куцати пр |
| ломије, сломиће се пре не због неправде свога друга, него због неправде која је у судбини!{S} Ј |
| 90" /></p> <p>Сам си је ти довео да име свога мужа од бруке спасе!“ И онда старица узе да јој љ |
| Савршена тишина, у којој он само лупање свога срца чујаше, казиваше му да у пећини нема више ни |
| ако је тај наш јунак изводио из тамнице свога сужња, заробљеног Турчина, како га је хранио бели |
| љуби је у уста.{S} Она га не пушташе из свога загрљаја, него одмаче мало своју главу од лица ње |
| други пут да главу расхлади, извади из свога гуњца убрус те убриса зној са чела и лица.{S} И о |
| одржати или не.{S} Султан је пратио из свога сараја Хасан-агу Зулуфлију да као чауш-баша <pb n |
| са све већим напрезањем и притајивањем свога дихања ослушкивали, да ли се што из пећине чује.{ |
| војих ритова, а ја је поздрављам ватром свога срца.{S} А за ово опет теби хвала, мој витеже!{S} |
| х, своме старом пријатељу Хасан-аги дао свога младог а јуначног „кабадахију“ Рајка, да га спров |
| га јутра кад ће поћи на Косово, напојио свога лабуда баш на истом том каменом кориту, над којим |
| атио.{S} Једног дана седео је уз колено свога седог оца и уз гусле казивао му, како ће да пропа |
| мору, на коме цар Душан јахаше поносито свога коња од мегдана.{S} Ту се просто стропошта на под |
| ве то с већим болом осећам сву грозност свога положаја, све своје и телесне и душевне муке.{S} |
| ких златних и сребрних светлица.{S} Сам свод као да је био сребром покован, те је светлост од с |
| м танке млазове беле светлости, која са свода, а из неких цеви, падаше овамо под земљу, па целу |
| златних кандила.{S} Осим тога, које са свода, које са гвоздених полуга, што су се пружале од ј |
| <p>Вика његова узе да се пролама испод свода, удараше о зидине, па се у потмулој грмљавини вра |
| ед!“ И његова се вика узе да ломи испод свода и по зидинама, и загрме сва дворана и готово <pb |
| меше од чуда.</p> <p>Озго са сред среде свода спуштао се један гвозден ланац, о коме је висио в |
| амо пола од свега онога што све има под сводовима испод ових рушевина!“</p> <p>Још су се били р |
| иже други више, те изгледаше као да под сводом лебди читав рој од некаквих џиновских златних и |
| росторију, под једним високим и широким сводом као под неким кубетом.{S} Кад њих двоје изиђоше |
| Рајко мирно задевајући празан пиштољ за свој кожни пас.</p> <p>— „Еј, мени тужној ! “ врисну Ма |
| твор у ходник, али и Рајко и Маргита на свој ужас опазише при оној слабој а црвенкастој светлос |
| ако можеш с једног гроба да погледаш на свој двор?{S} Молим те, устај одатле, па ево да се поса |
| тењак! “ рече сам себи.{S} Па онда виде свој убрус; скиде га са зове, сави лепо и метну у џеп о |
| мио је своја два мала ножа, сломио је и свој велики нож из сплава, а није у стени начинио улом |
| пред ћемо сви ако Бог да!“ Поклони се и свој осталој господи, приђе к руци и патеру, и још једн |
| уде као брат рођени, па нека ми позајми свој нож.{S} Ти, оче, и Рајко изиђите овога часа у гору |
| погледе његове, и онда полагано наслони свој успламтели образ уз образ његов, за једно тренуће, |
| ја и овога и онога света.{S} Стављам ти свој венчани <pb n="225" /> прстен на твоју руку и ево |
| очекује своју верну жену?{S} Не срамоти свој образ и не греши своје душе?“ рече Рајко, па онда |
| живи онде у столовима, радосно понудио свој мекани плашт?{S} Та мачевима би се секли, ко ће са |
| ош и неколике мање круне и дијадеме, по свој прилици царичине, краљевске и деспотске.{S} Она тр |
| пред подне кад нас овде затвори.{S} По свој прилици чекаће да се добро смркне па да нас изведе |
| оњена уз обрушену једну зидину, која по свој прилици бејаше остатак од некадашњега спољњег зида |
| ноћас не видех ни у сну!“ Маргита је по свој прилици није ни слушала.{S} Она гледаше на небо у |
| овараху нешто између себе маџарски и по свој прилици мио им беше онај поглед на околину.{S} Рај |
| секли, ко ће само пре да ми дода плашт свој! “ „И веруј, би се секли!{S} Али су њихови и плашт |
| Рајко, помози грофици од Нађ-Бање да у свој двор уђе!“</p> <p>Узеше се за руке и пођоше низ уж |
| ом живот спасао, па му уведох синовца у свој конак за кабадахију, и пазим га као да ми је син.{ |
| ргити; „ако ти Бог помогне те стигнеш у свој дом, да пошљеш скелеџији паре што му скелу низ вод |
| ине, вратићеш се да ослободиш и усрећиш свој народ.{S} И онда... онда ће доћи и дан у који ће с |
| ом својом мишицом не загрлиш и на мушка своја прса не пригњечиш...“</p> <p>На ове последње речи |
| њега седи Маргита.{S} Оклопила руке на своја колена, па га чисто покриваше кадифом својих топл |
| јко, па онда наслони грлић од чутуре на своја уста, убриса га рукавом од кошуље и додаде је Циг |
| нацима својим и као да им кроз отворена своја уста довикује: „овамо, напред! ко је Србин и српс |
| ине кликће, тако отворио беше оба кљуна своја.{S} С једну и с другу страну овога знамења стојао |
| м, као да јој тешко беше да одвоји уста своја од његових.{S} Дрхтала је од милине.{S} Кад отвор |
| чајавање понело да хвата.{S} Изломио је своја два мала ножа, сломио је и свој велики нож из спл |
| двоје излудели?!{S} Протрљај, молим те, своје очи, па види и кажи ми, је ли ово доиста злато, а |
| ру кочијашу, који потера <pb n="181" /> своје коње даље, па их заустави на подножју умке, да ту |
| .. или боље да кажем <hi>да ћу ја </hi> своје кости овде оставити!“</p> <p>— „Ми Срби велимо: с |
| ?! “</p> <p>Па онда, упрев опет у Рајка своје погледе, који сад не беху више мекана кадифа него |
| којој је седела, и притисну обе руке на своје слепе очи.</p> <p>„Шта кажеш?!....{S} Стари се гр |
| извади једно ћемане.{S} Враћајући се на своје место запе ногом за асуру и стропошта се на Рајка |
| о пити, Маргита поче полагано да склапа своје трепавице, и таман „ударише бубњи и свирале, — ча |
| и тепаше јој нешто маџарски.{S} Кад од своје кабанице и сиџадета начини што ужи свитак и кад г |
| висину.{S} Приђе к Рајку, положи му обе своје руке на рамена, загледа се неколико тренутака сво |
| S} Баци доле јаничарски саркол са главе своје, па онда подиже дијадему и метну је на своју глав |
| плаштеви и њихови мачеви, па би и главе своје дали били !{S} Али како ћу ја, један сељак, да ди |
| опаоник и Јастребац замотавали су главе своје магловитом копреном; ни орлова, ни јастребова ниј |
| А оно се ево престо разглавио у кукове своје и расточио као буре кад му прсну обручи, а по сре |
| даше то као неки разглављени и у делове своје растурени престо.{S} Што је Рајка највише зачудил |
| осећам сву грозност свога положаја, све своје и телесне и душевне муке.{S} Видех, бадава све, н |
| не скидаше са његова дивља лица погледе своје за неколико тренутака, очи јој севаше као у тигри |
| Макни мало са лица њена на ниже погледе своје!...{S} Што се бојиш?...{S} Јелек је прикопчан, те |
| се леђима на стену Рајко пусти погледе своје да лутају правцем к рудничким планинама.{S} Некол |
| е још може бити.{S} Па онда Рајко скиде своје гуњче, сави га у двоје у троје и положи га на оло |
| аког часа да се разглаве у све саставке своје.{S} Разбудише се и такнуше срдито гуске и патке, |
| се напунише сузама.{S} Узе кршити руке своје, па их онда склопи, подиже увис, држаше их тако с |
| упорне мазге и ћудљиве и грозне камиле своје!{S} Овом је белом калдрмом некада шетала царица М |
| лост, па да те благосиљам за све грозне своје патње, за све страшне немилости твоје !{S} Ево ти |
| .{S} Кад је стигла поноћ, баба расплете своје седе косе, скине се са свим гола и узме чарати у |
| под; мало не заплака од бруке и срамоте своје; дуго држаше лице своје скривено на рукама, а кад |
| кташе као прут, и грчевито крхаше прсте своје.{S} А кад ветар донесе нов талас од лавежи паса, |
| , на левој страни, гуђаше у гусле, лице своје подигао горе к лицу старчевом, а уста мало отвори |
| у, прекрсти се и узе живо да умива лице своје бистром хладном водом, која на дрвену једну цев ш |
| бруке и срамоте своје; дуго држаше лице своје скривено на рукама, а кад се мало умири он диже г |
| , на коју она баш мало час наслони лице своје.{S} Тек онај тајни тихи гласић шапуташе:</p> <p>„ |
| ом благошћу, диже и отиде иза наслоњаче своје матере.</p> <p>„А ти, гадна црна мађијанко, дижи |
| посланик, окренув се млађој господи из своје свите; „шта оно рече, ко је она?!“</p> <p>„Мени с |
| рину Круну, која ме је очувала, волим и своје сестре од стричева, Павлију и Анђелију...“</p> <p |
| цом.{S} Пред том кућом кочијаш заустави своје коње.</p> <p>Један велики црни рундов скочи на ко |
| нас двоје сад идемо?!“</p> <p>„Притврди своје срце, госпођо!{S} Знам ја како ти можеш храбра да |
| до лице и склопљене очи.{S} Узе умакати своје прсте у сирће од руже, па му онда њима полагано и |
| исну Сокица.{S} Манда скочи, узе чупати своје косе, па, с пеном на устима, цикну грозу:</p> <p> |
| ну?{S} Не срамоти свој образ и не греши своје душе?“ рече Рајко, па онда одби старчеву руку на |
| елу ружу, знак твога чистог срца и знак своје чисте љубави према теби!“</p> <p>Па онда му приђе |
| </p> <p>Њих двоје шапутаху једно другом своје бојазни, да не буде грофица помела памећу.{S} Али |
| пошто је поломио своје ножеве и исекао своје руке, и видео да са мачевима не може ништа, Рајко |
| црној долами, који је сваки час брисао своје знојаво и запурено а глатко обријано лице некакви |
| о зидинама градским и кроз све јунаштво своје кришом погледали к прозорима дворским од биљура, |
| их мука првога дана, и пошто је поломио своје ножеве и исекао своје руке, и видео да са мачевим |
| о на престо.{S} Један је младић склопио своје руке на десном колену старчевом, а онај други, на |
| уном, стојао је један златан стуб, тако своје четири стопе висок, на њему велика златна јабука, |
| о.</p> <p>Гроф се спотаче, посрну преко своје оборене столице, и паде.{S} Диже се страшна вика |
| етном главом издавала бедуинско порекло своје.{S} Милина је било погледати га онако млада, онак |
| ед тобом никад више не приклоним колено своје, и да се никада више срце моје не занесе молитвом |
| м и мирисном травом, Рајко беше простро своје мало сиџаде и развио своју <pb n="167" /> црвену |
| уђе кошуље, па се хлебом храним, али то своје цвеће ни за које паре не дам!“ Ја јој онда исприч |
| ао да је у грозници, и ломљаше грчевито своје прсте.{S} Даде се као неко дете извести на степен |
| ситне и бледе звезде и ломљаше грчевито своје прсте.{S} Па онда гласом пуним очајања рече:</p> |
| х ковчега, подметнув јој под главу опет своје гуњче.{S} Отиде за тим доле к оним растовим столо |
| . <pb n="224" /></p> <p>Па онда отиде у своје горње собе.{S} Дуго је тамо остала.{S} Ружа, пуна |
| ="33" /> једна шамија, која не могаше у своје меке савијутке да прикупи густу црну косу, него ј |
| видим само да те твој господин прими у своје господске руке, па онда одмах збогом.{S} Ваља ми |
| и испод трепавица погледаше поносито у своје дугачке и танко усукане брке.</p> <p>„А је ли овд |
| иња, која је се помоћу твојом у слободу своје земље вратила.{S} Мислим да ће ти се и „госпођа г |
| а не иде на бој на Косово, већ — појаха својега лабуда, поседе га оде у Косово!"</p> <p>— „Куд |
| само да пред њим стоји Маргита, и да га својим лепим очима кроз сузе гледа.</p> <p>— „Ама, луда |
| а рамена, загледа се неколико тренутака својим крупним очима у његове очи, и онда доче полагано |
| наиђоше једно на друго.{S} Обема рукама својим обеси му се она о десно раме, и са слободом и по |
| а рамена свога, одгурну је обема рукама својим, али тихо, од себе, и крочи неколико корачаја са |
| зду са ластавице, протро је мало рукама својим и чешагијом и одвео је на једну ледину у присоју |
| знали да пију, онда би и они за госама својим у двор, и онда, онда би могла да кажеш село пуст |
| о рекоше Маргита пред њима и пред свима својим млађима паде на Рајкова прса и плакаше у глас.{S |
| .{S} Па онда рече Ружи, Мартину и свима својим маџарским слугама: сад мени за љубав пођите овуд |
| гледа је оним широким и меким погледима својим, у којима не бејаше у том часу гњева, него само |
| јским и да те змајеви однесу на крилима својим у Вилиндар, где пробавиш понеки дан и ноћ, па се |
| очне поклопце превлачи мирисним прстима својим.{S} Очи јој се напунише сузама.{S} Узе кршити ру |
| во унатраг, као да се окреће к јунацима својим и као да им кроз отворена своја уста довикује: „ |
| да је она будна била, па да ме је очима својим гледала, <pb n="162" /> не би мене нечастиви зан |
| и земља састају!{S} Ах, да сам те очима својим опет једном угледати могла, земљо моја!“ <pb n=" |
| бан, верна слуга српског цар-Лазара, на својим рукама изнео госпођу своју, царицу Милицу.{S} Зн |
| свилене тканине, које је око врата и на својим грудима носила, па их, натопљене хладном водом, |
| их се могла понадати да те једнога дана својим зетом зовем!“</p> <pb n="175" /> <p>Маргита гово |
| јпосле да буде од нас двоје?!“ рече она својим слатким гласом.</p> <p>То није био глас него муз |
| послуша.</p> <p>— „Рајко,“ поче Маргита својим најмекшим и најслађим гласом, „Рајко, ето мога д |
| пут рука тако хладна?" шапуташе Маргита својим топлим дахом.</p> <p>— „Ваља да од ове хладне ст |
| Мартин отиде Маргита још за неко време својим, од ружиног оцта мирисним, прстима, миловаше чел |
| ></p> <p>Али у самом тренутку у коме се својим уснама хтеде дотаћи њезиних, један други глас у |
| се мене у срећи својој сетиш, помоли се својим чистим срцем Богу, да буде милостив грешном стар |
| таласима, пусти нека те загрле, нека те својим шапутом успавају, нека те успавану љубе, нека те |
| бе не заметне кавга с Турцима, па одоше својим послом!{S} А ја рекох да огледам да ти послужим, |
| ној даљини, узе говорити нешто маџарски својим јасним а уздрктаним гласом, и онда седе на стену |
| аше га право у очи, као да огледа да ли својим меким кадифеним погледима може да отвори двери д |
| ан!“ рече Рајко и замахну добро и опали својим дланом у длан циганинов.{S} Удесише да Рајко дођ |
| аргити, облизујући се и машући кудравим својим репом.</p> <p>„Мартине, познајеш ли ко је ово ?! |
| ас би га тек зачуђено погледала крупним својим очима, које би овда и онда протрла прстима као д |
| мирно, па се загледа у младића крупним својим очима, какве он дотле никада видео није.{S} Гото |
| онда доче полагано а пуним милозвучним својим гласом да говори:</p> <p>„ О витеже, од Расине Р |
| вског.{S} Доиста, само једини Бог чудом својим може да вас спасе !{S} О Господе," узе старац гл |
| тихе месечине, њу појила мирисним дахом својим, а узгред растапала по неки панцир од сребра и п |
| твори очи виде да је по рамену покривен својим малим гуњцем и да поред њега седи Маргита.{S} Ок |
| га гледа.{S} Па би се онда стари Турчин својим мирним и озбиљним лицем окренуо маџарској господ |
| е низове од бисера и драгог камења, што својим севањем само још више изношаше на видик топлоту |
| .{S} Склопи руке на груди; гледаше опет својим широким а меканим погледима у очи Рајку, и узе д |
| зи вашем.{S} О, кад доживех да вас опет својим очима видим! “</p> <p>И онда јој приђе, и обасу |
| а, да чувају стражу и да подупру зидину својим гвозденим плећима.{S} Изнад њих су овде и онде б |
| калдрмом некада шетала царица Милица са својих дванаест дворкиња, као са дванаест горских вила, |
| ојсци и Србе драговољце.{S} Откидају од својих уста да сиротињи даду.{S} А кад дође да се битка |
| ственом силом везан, не могаше да скине својих погледа са ње. „Бадава," рече сам себи, „што јес |
| г надзорника имања, који је ваља да пре својих педесет година умр’о и наредио да га овде сахран |
| него онако занемела од чуда, не скидаше својих погледа са Рајка.</p> <p>„Видим! узе Рајко снужд |
| Маргите и држећи је за руку не скидаше својих погледа с лица њена.</p> <p>„Што си тако заћутао |
| то откопчавати јелек са грла и са груди својих, промуца још једном да се једва чуло: „воде... в |
| час Маргита би грчевитим притискивањем својих танких прстију у руку Рајкову давала му на знање |
| то.{S} Моја се земља мени јавља ватром својих ритова, а ја је поздрављам ватром свога срца.{S} |
| а колена, па га чисто покриваше кадифом својих топлих и меких погледа.{S} Он се живо а застиђен |
| она стена с крстом полагано креће и на својој осовини љуља.{S} Протре очи да види боље.{S} Јес |
| p> <p>И онда би Рајко доиста полетео на својој танкој сивој ластавици, која је својом брзином и |
| За њим уђе Маргита.{S} Плоча се вину на својој осовини и затвори пећину.{S} Њих двоје беху у је |
| могла у старцу да нађем одговора чежњи својој, знала сам шта ми је дужност.{S} И онда си пусти |
| нек те чувају!{S} А кад се мене у срећи својој сетиш, помоли се својим чистим срцем Богу, да бу |
| ролажасмо.{S} Цар је врло често одлазио својој цркви да проведе по који дан.{S} А опет би се је |
| ужи своју десну руку.{S} Она је стеже у својој и, пустив је, рече: „сад, хајде, напред, води ка |
| ељаче није никада видело толико благо у својој руци.{S} Узе грош и узе талир па без речи појури |
| послужим а и мило ми је.{S} Кад будеш у својој земљи у слави и срећи, сетићеш се да и у овој <p |
| колико тренутака, па већ мораде даље за својом господом.</p> </div> <div type="chapter" xml:id= |
| у има.{S} Маргита је сваку јабуку секла својом руком у кришке и не би загризла своју кришку, до |
| 920_N1"> Биће да је то царица Милица са својом сродницом калуђерицом Ефимијом?!</note> </div> < |
| е становао надзорник добара грофових са својом породицом.{S} Пред том кућом кочијаш заустави св |
| својој танкој сивој ластавици, која је својом брзином и својом ситном а паметном главом издава |
| вој ластавици, која је својом брзином и својом ситном а паметном главом издавала бедуинско поре |
| ари, али му је у исти мах Рајко дохвати својом левом руком.</p> <p>„Стани господине!{S} Зар так |
| апоји.{S} Немаде куд, већ мораде да јој својом левом руком прихвати густу косу и лепу главу, да |
| на си, жудиш за завичајем и за слободом својом.{S} Вала три пута си ми света!{S} Не бој се, гос |
| ена и најрођенија... за што да је јаком својом мишицом не загрлиш и на мушка своја прса не приг |
| ну лепоту густе витице црне косе сенком својом само размекшавале, те још лепшом чиниле, — кад п |
| ужа!“</p> <p>Праћена Рајком, као сенком својом, она корачаше господствено право к зачељу.{S} Св |
| </p> <p>Маргита се најпре дохвати руком својом за рукав од његова гуњца, па се ниско пригну над |
| и милије бити!“</p> <p>Поможе јој руком својом да се попне по стени, коју су кише и снегови угл |
| ке, кроз какве сам у оном часу ја душом својом пролазила!...“</p> <p>„Па онда... од једанпут ка |
| мнији и тамнији и ако се на њ само небо својом мутноплавом ивицом наслонило беше.{S} Него испре |
| ј; сломио се понос мој; немилостивношћу својом водиш ме да тражим опет милост твоју!{S} Ево ме |
| ритврђено како треба, опипа сваки кајиш својом руком, а млада жена тапкаше ластавицу по врату и |
| а и три четири јабуке.{S} Прихватише се својски и не мислећи шта <pb n="122" /> све још може би |
| љуби се с Јовом, који му бејаше некаква својта, па онда поведе ластавицу за улар.</p> <p>Постал |
| какујући, оде у село да нађе, ако може, своју кућу.</p> <p>„Рекао бих да се од двора чује свира |
| купиш војске колико ти год треба, те да своју земљу од Турчина ослободиш.{S} Бојим се неће ме с |
| итве дигне, па њега не види.{S} Савлада своју радозналост и оста у столу, погледајући час у Мар |
| , а није у стени начинио улом колико за своју песницу.{S} Покушао <pb n="148" /> је са неким од |
| својом руком у кришке и не би загризла своју кришку, док не би видела да је Рајко загризао сво |
| ј је ствари мило што он показује да има своју вољу.</p> <p>„Али је ово мајсторски!{S} Је ли да |
| , па онда подиже дијадему и метну је на своју главу и с осмехом једног сујетног детета рече Рај |
| а!“ рече Циганин чисто као жалећи се на своју несрећу. „Бесна крв маџарска, а бесно и господско |
| ор, Кондор, Кондор!{S}" Зар да лајеш на своју госпођу? “ викаше Маргита, па сишав с кола приђе |
| кочи доле Рајко, дохвати најпре из сена своју дугу пушку, па онда хтеде прихватити Маргиту, али |
| тави онде <pb n="199" /> у куту од собе своју дугу пушку, јер ће му у случају невоље довољно би |
| пет заузме десну наслоњачу, устаде, узе своју кћер љутито за руку и одвуче је и посади на њено |
| е!{S} Зар тако маџарски племић дочекује своју верну жену?{S} Не срамоти свој образ и не греши с |
| <p>„Е, госпођо, и треба тако кад имате своју царевину и своју господу.{S} Тако је било и у нас |
| раћена Рајком, који у левој руци ношаше своју шубарицу, а десну спустио беше на велики нож за п |
| и сада и ако је давно умрла.{S} Волим и своју стрину Круну, која ме је очувала, волим и своје с |
| и треба тако кад имате своју царевину и своју господу.{S} Тако је било и у нас за нашег цара Ду |
| зго Маргита.</p> <p>Онога часа заборави своју слутњу.{S} Отрча јој горе, и нађе је још са сузни |
| ори рекне му: „гледај сад и добро утуви своју суђеницу да не погрешиш?{S}" Кроз долап се видела |
| ињи врачари, која може да учини да види своју суђеницу.{S} Гроф се одвезао у Арад с Мартином, к |
| нежно и жалостивно стара Ружа и положи своју руку на раме Маргитино, која, онако пребачена пре |
| дај ми твоју руку!“</p> <p>Он јој пружи своју десну руку.{S} Она је стеже у својој и, пустив је |
| >И онда оде право у коњушницу да опреми своју сиву ластавицу.</p> </div> <div type="chapter" xm |
| икну грозу:</p> <p>„Ако си човек, брани своју невесту!"</p> <p>Гроф тресну своју наслоњачу о по |
| сестринском према брату своме, наслони своју главу на његову мишицу.</p> <p>„О, шта ли ће најп |
| уку на лево раме Рајково, па ту наслони своју главу. „Пусти ме,“ рече му шапутом; „да се на теб |
| .{S} Пролазећи поред капеле Рајко угаси своју воштаницу и остави је у куту од малих оних врата. |
| ве саставио, чело наоблачио.{S} Дохвати своју арнаутку, огледа јој кремен, подасу јој чанак, по |
| де је остава.{S} Рад бих био да огледам своју срећу.{S} Ако је нађем, ето је и теби! “</p> <p>О |
| а?“ рече Рајко без устезања. „Волео сам своју мајку, волим, је и сада и ако је давно умрла.{S} |
| полазећи за њом говораше како би он дао своју главу, на оном пању одсећи, ако оно није цар Душа |
| , док не би видела да је Рајко загризао своју.</p> <p>„Да делимо право као брат и сестра!" гово |
| n="134" /></p> <p>„Благо оном ко њу као своју жену љуби!...{S} Шта оно би с тобом јутрос у пећи |
| беше простро своје мало сиџаде и развио своју <pb n="167" /> црвену кабаницу.{S} А док је он та |
| ва удари баш на оно место на коме Рајко своју амајлију притиснуо беше, и онда опет нека дугачка |
| аше из свога загрљаја, него одмаче мало своју главу од лица његова; гледаше му право у очи, за |
| ко с веселим узбуђењем, па накриви мало своју шубару.</p> <p>— „Откуд ја могу знати ко је!“ реч |
| па се диже. „Време је, да погледам мало своју ластавицу!“</p> <p>И оде к ластавици.{S} А Маргит |
| а наишла изненадно на још нежнију матер своју, па јој пала о врат и обасула је хиљадама топлих |
| своју, као да хоће да стегне сву памет своју, погну се напред и гледаше жудно у далеке ватре н |
| која мало час хтеде да прсне, нађе опет своју присебност.{S} Моје очи мирно погледаше на реку, |
| уке ако узживиш... опрости ми рану смрт своју, ако им се жива нећеш да предаш!"</p> <p>Маргита, |
| нда си пустио да ме аждаја агарјанска у своју чељуст дохвати.{S} Ох, чинило ми се да се мојим м |
| мену Рајковом, па на њих спустила главу своју.{S} Паде у неки занос, у коме или није чула што ј |
| стаде као да се скаменио, подиже главу своју право к њеном лицу, њушкаше живо као да усише мир |
| ом о руку, па онда обема притиште главу своју, као да хоће да стегне сву памет своју, погну се |
| богом!.... хвала ти!“ Одмаче опет главу своју од лица његова, гледаше му опет право у очи, погл |
| њега проведосмо.{S} Јест, кад кроз сву своју несрећу на свет погледам, опет видим како на њему |
| осећам да си витез.{S} Стављам ево сву своју веру на твој српски образ!{S} Рајко, витеже, дај |
| -Лазара, на својим рукама изнео госпођу своју, царицу Милицу.{S} Знаш шта вам казивах мало час |
| !{S} А ти сам врати се амо и викни Ружу своју!“</p> <p>„ Али... молим те... не препадај се!{S} |
| ена пупад као да нису смела да огледају своју растегљивост о девојачке груди ове младе жене, ко |
| паде од самога себе.{S} Трже десну руку своју из деснице Маргитине, скиде њену руку са рамена с |
| празно бело стакленце.{S} У десну руку своју грчевито је била стисла један листак хартије.{S} |
| згоди за ударац, Маргита му метну руку своју на раме па му рече :</p> <p>„Чекај молим те!{S} К |
| добар!{S} А мене воли не само као жену своју, него као да сам му кћи мезимица.{S} Видећеш, нећ |
| ео везану у ону мрачну и прљаву јазбину своју у Крушевцу, и кад помислих у каквом сам добру и н |
| као да су се помамили.{S} Отмар тресну своју столицу на под и изађе из дворане, кршећи кроз зу |
| рани своју невесту!"</p> <p>Гроф тресну своју наслоњачу о под, па је превали, и онда — удари пе |
| су већ при крају!“</p> <p>Маргита метну своју десну руку на лево раме Рајково, па ту наслони св |
| је уђоше ћутећки унутра.{S} Рајко метну своју шубару под лево пазухо, преврети се по неколико п |
| и сигурније.{S} Тек не можете земљакињу своју оставити да и даље у потурченог Циганина Бекри-Бе |
| м часу спасете и господина свога и кућу своју! “</p> <pb n="196" /> <p>Маргита се, сва бледа пр |
| вече на вису космајском допуњавало тиху своју хармонију.</p> <p>„Бадава,“ окрете се Маргита Рај |
| ote> <l>„Голубане....</l> <l>Ја опремих своју ластавицу,</l> <l>Хајдмо сада у поље Косово,</l> |
| вој простирци од зелене кадифе ти шириш своју-шареницу и твоју црвену кабаницу!{S} Већ сам у дв |
| каше Маргита стресајући се од ужаса, па свом снагом узе вући Рајка даље од змијских врата. „Ако |
| ћу јадна и кукавна!{S} Ох, не желим ни свом душманину да прође кроз онакве тренутке, кроз какв |
| један од најбогатијих спахија турских, своме старом пријатељу Хасан-аги дао свога младог а јун |
| запињући, и збуњен гледаше у мерџан на своме длану.</p> <p>Хтео је нешто друго да каже па се у |
| вадба била па се раставила, — сваки оде своме завичају, — оста Јанко на бијелој кули, — и са њи |
| вера а ко је невера; и онда сваки пође своме селу и своме дому весео и поносан, као да се љуби |
| овде видите, похитала сам своме мужу и своме завичају.{S} Аладаре, зар ме доиста не познајеш?. |
| невера; и онда сваки пође своме селу и своме дому весео и поносан, као да се љубио лицем у лиц |
| лавно здање водила, као да хоће да јави своме господару радосну вест, али се на средини степени |
| никоме лепо да одговори, а најгоре мени своме господару!“</p> <p>„Ама ја дођох да те питам: јес |
| а Србина кога овде видите, похитала сам своме мужу и своме завичају.{S} Аладаре, зар ме доиста |
| те све што треба, ја да се мало помолим своме Богу <pb n="157" /> овде над пећином!“ Добри моји |
| еки тренутак <pb n="13" /> преврташе по своме сећању. „Гроф Аладар од Нађ-Бање биће сад да је м |
| слатко,</p> <p> како можда још никада у своме младом животу заспала није.</p> <p>Старац и Рајко |
| ниси среће имала! “</p> <p>Подиже је у своме наручју и однесе је као што би млад пастир јагње |
| о по мало запајаше, виде да је готово у своме левом наручју загрљену држи, и да је њена глава н |
| уд оно залуташе очи твоје, кад је оно у своме наручју на сребрном столу, а из златног пехара, в |
| А већ више и не мишљаше да нуди чутуру своме ортаку.</p> <p>„Могао си леп новац добити, да си |
| и поверљивошћу сестринском према брату своме, наслони своју главу на његову мишицу.</p> <p>„О, |
| а њихова, проклета Јерина, послала зету своме цару Отмановићу да их ослепи.{S} Али опет не знам |
| исину, погнув се мало унапред по коњићу своме, јури кликћући као млад соко.</p> <p>Чак би и чау |
| љка, свака стена румена; и саме вране и свраке нису му се више чиниле да су тице злослутице, не |
| ст у твојој руци! “</p> <p>Рајко за тим сврати у прву од оних споредних сувота,те из једног ков |
| 0" /> Маргити: „да причекамо док Цигани сврше овај чардаш, а сад су већ при крају!“</p> <p>Марг |
| рду !{S} А кад Турци виде да је са мном свршено, неће марити да вама зло какво чине!“</p> <p>„Н |
| ушке.{S} А радним данима би у вече, кад сврши распоред за сутрашње радове, посадио све задругар |
| моли.{S} Нисам мислио да ће тако да се сврши!“ говораше сам у себи.</p> <p>Отиде полагано прек |
| сад и ова гадна комедија овде на добро сврши!“</p> <p>„Али, драга моја Ружо, о чему ти то гово |
| и, да не би госпође, не знам како би се свршило!{S} Ил’ би твој смук мене прогутао, ил’ бих ја |
| грешник пред Богом!“ Ове би се још лепо свршило, али ето их моји сељаци да ме одбране и измоле. |
| аџарске молитве.{S} Ми Срби то на краће свршимо!"</p> <pb n="100" /> <p>„О, ти мислиш ја сам се |
| смилује на вас и рад вас на мене, и кад сврших молитву, не дигох се са клечања, него узех — зви |
| нда ће патер прихватити: „хајде, хајде! свршуј само ако имаш још што!{S} Ваља господа да се вра |
| атер и не гледајући у вис. „Само хајде, свршуј!“</p> <p>— „Е, а мо’ш ли погодити шта је то?“ „Н |
| о?“ „Не могу, братац мој! него казуј па свршуј!“</p> <p>— „Хоћу, само ти све лепо да преведеш!{ |
| иште главу своју, као да хоће да стегне сву памет своју, погну се напред и гледаше жудно у дале |
| код њега проведосмо.{S} Јест, кад кроз сву своју несрећу на свет погледам, опет видим како на |
| ледао моје муке, тај не може да замисли сву страхоту њихову....{S} Речима се то не да описати.. |
| кичи, поплаших се, Бога ми ће раскопати сву урвину!{S} А мене Турци стегоше; витлају голе јатаг |
| олажаше, да све то с већим болом осећам сву грозност свога положаја, све своје и телесне и душе |
| ном, осећам да си витез.{S} Стављам ево сву своју веру на твој српски образ!{S} Рајко, витеже, |
| посницима.{S} Разговараху се тако скоро сву ноћ. </p> <pb n="74" /> </div> <div type="chapter" |
| те.{S} Уморни путник, ма које вере био, свуда је под божјим небом добро дошао!“</p> <p>Било је |
| о да се растапала у росу којом се трава свуда у наоколо оросила.{S} Цвет од зове замириса пуниј |
| заједно и ево нас под небом заједно, и свуда смо верно једно уз друго стојали, можеш ми се ваљ |
| сутон застираше брда и поља пред њима и свуда око њих.{S} У даљини мало на десно и право пред њ |
| а је на земљи, а наслонив <pb n="11" /> се леђима на плетер од чатрље, млада једна — Туркиња.</ |
| а падне сутон, па тек да <pb n="226" /> се крену, да их сељани не би опазили да кроз њиве и пољ |
| о пред њима неразговетно <pb n="169" /> се видело као једно уско и дугачко платно, па даље иза |
| о ево у име живога Бога напред.{S} Држ’ се, госпођо, моје руке ако се бојиш, а ја ћу његове !“< |
| деце кад хоће да бризну у плач.{S} Ал’ се још не заплака него настави:</p> <p>„Кад ме вода изн |
| удом каквим спасти може, а друкчије ил’ се ваља предавати, или — мрети!"</p> <p>Овај мирни гово |
| и наши други јунаци нит’ се жене, нит’ се бију, нити вино пију, док не зовну у дружину Сибињан |
| је наш јунак, и наши други јунаци нит’ се жене, нит’ се бију, нити вино пију, док не зовну у д |
| ј госпођи треба мало босиљка.{S} А баба се заплака: „ех, рече, кад милостива госпођа грофица хо |
| м топлотом напајала?...{S} Је л’, каква се топлота из њега и каква милина из те топлоте у те ра |
| ти све лепо да преведеш!{S} Видиш, ова се кула види чак из задужбине цар-Лазарове, беле цркве |
| апред за нашим царем, напред!“ И његова се вика узе да ломи испод свода и по зидинама, и загрме |
| све друго нека ти је просто !“ Смилова се бег на сузе сељачке, згрну оне дукате и оне слепачке |
| што у ватру, што је пукло као гром, сва се кућа затресла, а кухиња се димом напунила.{S} Баба о |
| е лепота и милина стаса заборавља и сва се мисао о господству губи у милини на догледу на осећа |
| ањем Турака, да ме језа подухвати и сва се стресох!{S} Шта ћу јадна и кукавна!{S} Ох, не желим |
| многи други наш јунак, и право је да га се сећате! “</p> <p>„Е, мој Рајко, много се што пева че |
| а су кроз онај тихи сутон, изнад којега се на небу бледе звезде запаљиваху, и кроз оно једнозву |
| егао џемадан од црвена сукна, из којега се од рамена спуштаху пошироки рукави од дебела сељачка |
| А <pb n="145" /> кад није авет другога се чега баш и не бојим.{S} Сад ћемо видети шта је !“</p |
| ић и клинце, догега до на место са кога се чесма видела, и онда гњевно докопа први камен при ру |
| опет онај тајни гласић у њему, од кога се већ једном препао био, поче да шапуће: <pb n="134" / |
| ходника, па стадоше на праг, преко кога се у ону округлу дворану силазило, и кад погледаше <pb |
| екох му, „него дај ми чету акинџија, да се осветим моме крвнику!“ Дадоше ми неке љуте арамије.{ |
| нам Борчија: „хајде, седајте у кола, да се возимо у дворац Нађ-Бању; жени се стари гроф.“ Хајде |
| амењем, које тако прскаше варницама, да се у њ није дало гледати.{S} Беше ту још поређан велики |
| се пред њим бацамо камена с рамена, да се надскакујемо, надтркујемо и да гађамо из пушке.{S} А |
| онај светац о коме луда раја прича, да се разговараш са царем змајским и да те змајеви однесу |
| куд из ових планина, усред Шумадије, да се дигне човек, да народ ослободи.{S} Његови јунаци не |
| митора пао у четинарске горе ужичке, да се у њима напоји мирисом од јела и борова, па да онда п |
| и друга једна мука!{S} Треба, веле, да се то кује у по ноћи и кад је млад месец на небу !“</p> |
| та у вис, и да није погдекоје чапље, да се на једној нози стојећи замишљено загледала у бару ис |
| више треба једно чисто и јако срце, да се један велики и свети аманет чува ?!{S} Учинило ми се |
| ена, помолих се Богу из дубине душе, да се смилује на вас и рад вас на мене, и кад сврших молит |
| чези.{S} Их, шта их је!{S} Да ћутим, да се оно господско дете не поплаши!{S}" Тако говораше Рај |
| дан котарац напуни лучем и катраном, да се све то обеси о ону гвоздену чакљу па запали.{S} Цар |
| не изговори тако полаганим шапатом, да се овај утапаше у тихи дах, што са меким шумом лептиров |
| ом и красном.{S} Не би ми било чудо, да се показало да је дух слаб а плот јака.{S} Тек опет жао |
| ена и рече:</p> <p>„Пусти ме, Рајко, да се код ње исплачем!"</p> <p>Рајко се све на прстима пов |
| p>„Рајко,“ поче она тако милозвучно, да се младоме човеку први пут у његовоме животу учини да у |
| раљевић Марко, нити ко од вас, децо, да се усуди да га тим јуначким именом зове!“ Ја да си виде |
| и били па се ја питао, ја бих рекао: да се поделе сиротињи, нека моли Бога за здравље ћесара, н |
| а из турскога ропства, <pb n="71" /> да се спасе ако буде воља божја!{S} Причаћемо ти све по ре |
| се мало хлебом, једва <pb n="69" /> да се могло звати одмором.{S} Жураху се да још за видела и |
| абрати <pb n="183" /> једно једино — да се сећам тебе и твоје доброте!{S} Ти ћеш ме, знам, брзо |
| гута ништа од оне сласти, која треба да се слива само у срца људска.{S} Само је <pb n="23" /> Р |
| хвала и њој!{S} У здрављу да Бог да да се опет видимо!" рече Рајко, пољуби се с Јовом, који му |
| можемо ти опростити.{S} Него од сада да се ниси усудио да се зовеш Краљевић Марко, нити ко од в |
| орници.{S} Тек пуче пушка, а господа да се поломе низ степенице. „Дај кола, коње, дај коње!{S} |
| мо ако имаш још што!{S} Ваља господа да се врате у караван-серај на одмор! “ </p> <p>— „Имао би |
| грану и наместите све што треба, ја да се мало помолим своме Богу <pb n="157" /> овде над пећи |
| откуда та светлост.{S} Али се побоја да се Маргита не преплаши кад се са молитве дигне, па њега |
| е не продају, а слушао сам од Турака да се у Стамбулу најлепша Ђурђијанка робињица може да купи |
| вање гостију.{S} Па онда неко повика да се утишају, те да се чује здравица, коју ће пречасњејши |
| оћи.{S} Неколико сам пута покушавала да се глађу и жеђу уморим, али кад већ клонем и обамрем Бе |
| о робињица!{S} Молим те, би ли хтела да се ослободиш и да се у завичај вратиш?! “</p> <p>Млада |
| би царица, чим се смркне, заповедила да се гвозден један котарац напуни лучем и катраном, да се |
| е, па се опет враћаше кад би је чула да се миче.{S} На послетку Маргита изађе — обучена у белу |
| тебе види, па звездом звездама јавља да се роб један у слободу враћа.{S} Хвала Богу на добром з |
| ф махаше рукама, дајући знак гостима да се утишају, па се онда диже.{S} Циганка му нешто шапута |
| а даде заповест јаничарима и чаушима да се устроје по странама рад заштите посланика и свите ње |
| дих се с Богом..“</p> <p>„Како јадна да се завадиш с Богом?!“ прекиде је старац запрепашћен. <p |
| ерати добра два сахата на колима, па да се из Сегедина стигне у двор грофа од Нађ-Бање.{S} Упра |
| тири врло широка мраморна ступња, па да се сиђе на под од саме дворане.{S} Ти су ступњеви ишли |
| емо на који од оних ковчега горе, па да се мало прихватиш и одмориш, а у том ће ваља да и стара |
| бих волела да овде слатко заспим, па да се више и не пробудим!“</p> <p>„А твоја земља, Маџарска |
| ох, „ах, да ли ћу наћи какав чун, па да се њиме низ реку пустим!“ Тек то рекох а учини ми се да |
| "45" /> спустиш сребрн талир у њу па да се растопи!" говораше Циганин облизујући се.</p> <p>„Да |
| је добар и како ме воли, хоће сутра да се венча, и то с киме него с једном Циганчицом!“</p> <p |
| свима лотрама, као да ће сваког часа да се разглаве у све саставке своје.{S} Разбудише се и так |
| ужа и Мартин дадоше једно другом миг да се не одмичу далеко и да се брзо врате.{S} Управо је и |
| ето да се растајемо, може бити никад да се не видимо!{S} Али знај, да ћу на тебе, док сам год ж |
| ло тело Рајково.{S} Замоли све друге да се уклоне и да оставе само њу и Ружу саме поред мртваца |
| и је ластавица?!{S} Оче, нема ли где да се сакријемо у овим урвинама?" питаше Маргита па дркташ |
| само како Маргита дише.{S} Не смеде да се макне да је не разбуди. „Уморна је јадница!{S} Нека |
| е,“ рече Рајко, „заповеди јој да иде да се испава.{S} Уморна је.{S} Није чудо, од кад се то пут |
| еко <pb n="70" /> време, па кад виде да се устручавају да му приђу, он им за чудојасним гласом |
| Нико је <pb n="221" /> више не виде да се заплаче.{S} Али је почешће наређивала да је оставе с |
| ли би му стриц рекао, па онда пређе да се пита: а шта ли би на то рекли Бан Страхиња и Краљеви |
| уста да сиротињи даду.{S} А кад дође да се битка бије, онда само: напред, напред, <pb n="29" /> |
| и не ударај ме камџијом кад ми дође да се заплачем.{S}" Он тобож пристаде.{S} Откова ме, пусти |
| е блиставост призвала да ти баш каже да се можеш <pb n="27" /> вратити.{S} Нишки паша нешто као |
| би могао с ким да подели, и оно може да се сноси баш за то, што може тако да се дели!“</p> <p>„ |
| до данас, и ако је много, опет може да се каже да је за службу великој и светлој господи; али |
| ше да подеси како је најбоље.{S} Узе да се на себе самога срди. „Е баш сам неки сметењак! “ реч |
| ивога кога ?“</p> <p>Вика његова узе да се пролама испод свода, удараше о зидине, па се у потму |
| тари деспот све то чуо, заповедио је да се овде у ову оставу смести и оружја и један део његова |
| Рајко озбиљно и невесело, „тешко је да се говори о ономе што може бити, али ми се чини да ни ј |
| стаде на сред капеле мирно.{S} Није да се молио Богу, него је тако само стајао, миран, скроман |
| ова земља и оно небо!{S} Зар то није да се човек гласно насмеје?"</p> <p>„Није!“ рече Рајко пре |
| p>„Није!“ рече Рајко пресудно; „није да се насмеје него да се заплаче!{S} Него то је баш оно о |
| орловима, који изнад овог виса воле да се носе, и тишину делим с овим стенама и зидинама.{S} Н |
| _C2.8"> <head>8</head> <p>Мало после да се вратише к оној трпези од зеленог камена, што беше пр |
| Нишки паша нешто као рече да је боље да се ти у Београд вратиш, јер он даје друге пратиоце.{S} |
| ника — искупио би нас све, па у поље да се пред њим бацамо камена с рамена, да се надскакујемо, |
| осподо, не замерите ми, и пустите ме да се дома вратим.{S} Не питајте за што.{S} Него ме милост |
| у сваком животу, само кад човек уме да се удуби па да је нађе.{S} Зар пчела само са руже и кри |
| з сузе мољаше за мене.{S} Аја!{S} Не да се старац омекшати.{S} Подиже је са колена, па је пред |
| ајка, да га спроводи и да му помогне да се цареви гости ни на шта не потуже.</p> <p>„Његови га, |
| чељуст дохвати.{S} Ох, чинило ми се да се мојим молитвама, мојим сузама, мојим уздасима, симпа |
| оностас него у њега.{S} Учини јој се да се он винуо некуда високо и далеко мислима, те њу више |
| до ње и до посланика.{S} Побојао се да се није што незгодно десило царевом госту.{S} Стадоше м |
| <p>„Не бих се ја смео поуздати у се да се не поуздах у Бога, и ево се у њ и уздам!“ рече он ск |
| хте очима да верује.{S} Учини му се да се она стена с крстом полагано креће и на својој осовин |
| а не могаше то исто чудо да чини, те да се једу и да их опет једнако у зембилу има.{S} Маргита |
| рекох да огледам да ти послужим, те да се ропства избавиш, ако би нам Бог помогао!" говораше Р |
| њ на пут само да опет прну у вис, те да се зрак потресе и фијуком зајечи кад се сребрни таламба |
| а онда неко повика да се утишају, те да се чује здравица, коју ће пречасњејши патер Амброзијус |
| а да духну у жеравицу на огњишту, те да се не угаси док не затреба.{S} Није ни гледала у њих не |
| е затвори.{S} По свој прилици чекаће да се добро смркне па да нас изведе!“</p> <p>„Он ти рече,“ |
| кад хтедоше да пођу, ластавица неће да се макне од пећине.{S} Уједа зубма, бије ногама, себи н |
| цање њеног бурно узбуђеног срца поче да се стишава.</p> <p>— „Ако нас свети отац нема где да са |
| "6" /> тек мало нагарила и остављаше да се лепо види румени лук горње усне од добро срезаних и |
| о га!“</p> <p>Млађа господа замолише да се Рајко не отпушта одмах, него да на његово понашање с |
| ј мало задркташе усне као да хтедоше да се развуку у осмех.{S} Али се не осмехну и не рече ништ |
| ад више не приклоним колено своје, и да се никада више срце моје не занесе молитвом к престолу |
| ако!“ рече Циганин, па узе да мига и да се криви на Рајка, као да му тако даде разумети шта је |
| другом миг да се не одмичу далеко и да се брзо врате.{S} Управо је и не губљаху из очију.{S} В |
| им те, би ли хтела да се ослободиш и да се у завичај вратиш?! “</p> <p>Млада жена, које је лице |
| лице и руке и онда га разви и остави да се на зовином грању суши.{S} Он сам седе на један камен |
| боце и кондире вином, да буду готови да се носе у велику дворану.{S} А из те дворане, кроз мало |
| аџарске господе.</p> <p>Реци господи да се мичемо даље!{S} Ово је једна робиња коју је овај Циг |
| аро доба и овуда тукли.{S} Него ходи да се испнемо на тај змајевски престо, да видиш нешто што |
| 7" /> <p>Само нека нас срећа послужи да се дохватимо лепе земље маџарске, па да видиш шта ћу ја |
| итњасту беседу како овај младић жели да се оних његових шест талира предаду њему — патеру, — да |
| аџарским витезовима на коленима моли да се вратите; да сте ви тамо где сте у великој срећи и ве |
| и гром пуче?...{S} Тобож не смеш ни да се сетиш... и ти си ми неки јунак !...{S} Ниси никада м |
| плача.</p> <p>Рајку се најпре учини да се негде неко велико сребрно кандило гаси прштећи, и по |
| „Е, моја госпођо!{S} Побојаше се они да се због тебе не заметне кавга с Турцима, па одоше своји |
| ацена избавио !{S} А ваља да ће дати да се сад и ова гадна комедија овде на добро сврши!“</p> < |
| пље, и мораде се сваки час устављати да се одмара.{S} Одмарајући се ношаше се све тужнијим и ту |
| оспођу њеном мужу, и тројином хитати да се теби вратим.{S} А вала баш сад и да умрем, слађе ћу |
| сам поред тебе, нити ће ми теже бити да се с тобом растајем.{S} А већ није нам друго!{S} Нека ј |
| рече:</p> <p>— „Хоћеш ли ме пустити да се напијем воде из ибрика?“</p> <p>Она се сави хитро ка |
| . мој витеже од Расине Рајко.... дај да се Маргита с тобом овде опрости!{S} Дај да се... као бр |
| Маргита с тобом овде опрости!{S} Дај да се... као брат и сестра... пољубимо!“</p> <p>Она се хит |
| у годину у Маџарској заробио.{S} Дај да се даље минемо!“ говораше Хасан.</p> <p>Рајко преведе н |
| божје, у седло.“</p> <p>И поможе јој да се намести.</p> <p>»Да ми нису ове широке турске чизме, |
| доиста Маџарска?!...{S} Рајко, немој да се шалиш са мном...{S} Је ли то доиста Маџарска?!{S} Је |
| би га и ко други одрешио, а већ сам да се из тако чврстих веза измигољи није било ни мислити.< |
| ити!“</p> <p>Поможе јој руком својом да се попне по стени, коју су кише и снегови углачали, и о |
| } Уђоше у Ниш са већ готовом одлуком да се с њиме растају. </p> <p>Кад се вратише са походе паш |
| са груди својих, промуца још једном да се једва чуло: „воде... воде!...“ и онесвесну у оном ср |
| жену <pb n="152" /> да пође за мном да се жива у гроб закопа!{S} Па онда сиромах онај старац!{ |
| говораше Циганин са очевидном зебњом да се чутура не покаже празна.</p> <p>— „Та има у њој нека |
| го чекај!{S} Ха, ево ми сијну, таман да се све славно измири, и њихов господски а рекао бих и — |
| есеље је, а сутра ће зором у Сегедин да се тамо венчају.{S} О, слатка моја госпођо, сам вас је |
| го је све то, полагано и кришом, дао да се донесе у подземне сувоте под овај малени градић, кој |
| е као да неко пипа одонуд врата, као да се нека рука полагано пружаше уз њих, па их брисаше час |
| беше мало повио налево унатраг, као да се окреће к јунацима својим и као да им кроз отворена с |
| удараше <pb n="135" /> око себе, као да се бори с неким невидљивим џином. „Лажеш, сотоно!“ муца |
| растањивала се све више и више, као да се растапала у росу којом се трава свуда у наоколо орос |
| аше јој час српски час маџарски, као да се беше и сама претворила у сиву голубицу.{S} Као да су |
| аже чутуру и опет се добро напи, као да се мало поткрепи, после оног чуда и белаја што га снађе |
| лу и своме дому весео и поносан, као да се љубио лицем у лице с оним великим јунацима, и као да |
| се за тим куцати прстом у чело, као да се увери да му лубања није напукла, па задовољан тим пр |
| авири у ону црну гробницу, или — као да се журила да заклони велику једну тајну од турских погл |
| ака цела она свита беше занемила као да се скаменила.{S} Први беше Рајко који силно узбуђен вик |
| е би овда и онда протрла прстима као да се увери да не снива. .</p> <p>— „Имаш ли што би желела |
| ву, који, кад чу њен глас, стаде као да се скаменио, подиже главу своју право к њеном лицу, њуш |
| ост.{S} Размишљаше за неко време као да се гњура у дубине оне мудрости; узе полагано и више сам |
| е увис, држаше их тако склопљене као да се Богу моли, па онда се спусти на колена поред ниске с |
| ледњим капљицама уља, те пршташе као да се гласно срди што ово двоје дођоше да га гледају нако |
| лице с оним великим јунацима, и као да се питао с њима за јуначко здравље.{S} Ето видиш, кад о |
| тео да се њеном тугом угуши, или као да се заветовао да умре певајући.{S} Чак су и маџарска гос |
| гомиле света по дворишту, лајући као да се помамио; па онда још брже натраг к <pb n="189" /> њо |
| бично.</p> <p>Она сеђаше у седлу као да се скаменила, па га гледаше непомично очима ширимице от |
| да је мојих година!{S} Нисам слушао да се и по трећи пут оженио !{S} Ово мора да је нека помет |
| р?{S} Молим те, устај одатле, па ево да се посадимо на зелену траву под оним тамо јабланом.</p> |
| е сад више ко смо и шта смо.{S} Него да се са нашом заједничком несрећом боримо заједно као два |
| о пресудно; „није да се насмеје него да се заплаче!{S} Него то је баш оно о чему хтедох да те п |
| ни једним дахом, баш као да је хтео да се њеном тугом угуши, или као да се заветовао да умре п |
| и.{S} Него од сада да се ниси усудио да се зовеш Краљевић Марко, нити ко од вас, децо, да се ус |
| а, дошао го као прст, па син навалио да се што пре и одене и огреје. „Јеси ли ти онај светац о |
| да се сноси баш за то, што може тако да се дели!“</p> <p>„Како лепо говориш!{S} Слађе ми је да |
| не моли.{S} Нисам мислио да ће тако да се сврши!“ говораше сам у себи.</p> <p>Отиде полагано п |
| мојим ножем просећи ћу стену, колико да се у пећину живи провучемо, па већ после како нам Бог д |
| на десно.{S} Очевидно беше му тешко да се на ногама држи.</p> <p>„Има некакво весеље у двору?“ |
| а или бар краја.{S} Очевидно је било да се ходник повија у круг.{S} Пођоше најпре на десно, про |
| лирима.</p> <p>„А би ли то исто било да се на челик-потковицу поспе растопљено сребро те посреб |
| д радости јеца, а мени је овде дошло да се од неке нејасне туге заплачем!{S} О, Рајко, та ваља |
| ре понешто са овога света, чега тамо да се сећамо, ја ћу изабрати <pb n="183" /> једно једино — |
| ми је жао, што нас двојица не можемо да се разумемо!“ рече Рајко гледајући посланику право у оч |
| ме свету, после смрти, буде слободно да се избере понешто са овога света, чега тамо да се сећам |
| теби нађох правога оца.{S} И сад ето да се растајемо, може бити никад да се не видимо!{S} Али з |
| драгог камења, обоце, гривне, просто да се не зна шта је лепше, богатије и сјајније.{S} Просто |
| ј под, па опет скочи; па циче просто да се помаме.{S} Ама само што не проговоре: ето њих двоје |
| рече Маргита; „старац ти је довикнуо да се држиш десно.{S} Мора бити да је он имао неки узрок з |
| е.{S} Нит’ могу да утечем, нит’ могу да се убијем; узела сам се онда молити Богу, нека ми бар п |
| пред њу и око ње и наваљиваше на њу да се прихвати.{S} Она се жудно напи млека, одломи један к |
| пника пред царем Душаном.{S} Лећи ћу да се одморим, али заспати нећу, а чим чујем старца доћи ћ |
| аргита све тужнија. „Не марим што ћу да се жива у гроб закопам, али да полагано умирем под прит |
| и образ народа од кога сам!{S} Хоћу да се у Маџарској и Маџарима хвали, како ју је Србин један |
| његово понашање сви мотре, па у Нишу да се реше шта да раде.</p> <p>А на путу до Ниша сви погле |
| елика је вика у пећини.{S} Рекао бих да се свађају ако се још и не бију!“</p> <p>И онда опет об |
| може, своју кућу.</p> <p>„Рекао бих да се од двора чује свирање, певање и усклицавање, баш као |
| у Нишу мало поодморе, изађе пред њих да се е њима опрости.</p> <p>На путу до Крушевца сва су го |
| је јутро освануло не даде им старац да се крену.</p> <p>„Причекајте," рече им; „ја сам већ уда |
| има, који су њему мили.{S} Ако нећеш да се смилујеш ни данас мојим сузама, смилуј се његовој мл |
| од мегдана, и пеливан сам!{S} Хоћеш да се бијемо?!“</p> <p>„Можемо и то.{S} Али сад дођох по д |
| ти све по реду, само ако нас пустиш да се гдегод овде преко ноћ склонимо!"</p> <p>— „У добри ч |
| главу. „Пусти ме,“ рече му шапутом; „да се на тебе наслоним....{S} Хоћу да паднем, тако ми срце |
| е младих људи пред чесмом.</p> <p>Млада се жена промени у лицу па журно дохвати и котлић и ибри |
| жи му обе своје руке на рамена, загледа се неколико тренутака својим крупним очима у његове очи |
| пуно отвореним очима око себе, загледа се подуго у Маргиту, па јој врло тихим гласом рече : „а |
| икупив кабаницу добро око себе, загледа се у оне далеке ватре и пусти се у слатке и тужне и опе |
| ује певача и да му је ближе.{S} Загледа се најпре у Рајково лице и не трепташе док он описиваше |
| таше и гледаше озбиљно и невесело преда се; бејаше мало побледела а углови од усана грчевито за |
| по нас кад се отресе Турака.{S} А можда се боји да га иза каквог грма или џбуна шпијуни турски |
| Кад већ измакоше из сеоских атара, онда се носачи почешће и подуже одмараху.{S} Свитало је кад |
| ледате то лице и нарочито оне очи, онда се лепота и милина стаса заборавља и сва се мисао о гос |
| „опрости ми царе господине!{S}" Па онда се диже на ноге, скиде капу, погледа к оној трпези на к |
| склопљене као да се Богу моли, па онда се спусти на колена поред ниске софе, на којој Рајко ле |
| — „Твоја постеља?“ муцаше Рајко, и онда се загледа за неколико тренутака у кадифене завесе од п |
| ица Маргита од Нађ-Бање!“</p> <p>И онда се склони на лево и дубоко поклони пред Маргитом, која |
| икада очима видети?!...“</p> <p>И онда се невесело опет загледа у сребрни млаз, који сад само |
| та ћемо сад јадни Рајко?“</p> <p>И онда се опет подиже, склопи руке и ослушкиваше.</p> <p>Ослуш |
| дивљег каранфила и мајкине душице Ружа се прва врати. <pb n="227" /></p> <p>„Слатка госпођо, н |
| ковчега Рајкова, не мрдну.</p> <p>Ружа се сагну да јој подигне главу и онда врисну: „еј, црна |
| и моје сузе; он се окренуо од мене, ја се окренух од њега.{S} Кад Бекри-Бекир узе да ме усијан |
| ја ластавица!{S} А кад ја остах сам, ја се прекрстих, рекох: „слава теби, Боже мој, слава теби! |
| сребрне грошеве и Турци присташе.{S} Ја се спустих на колена, помолих се Богу из дубине душе, д |
| она сама у себи говори, рече: „ама и ја се питам, је ли ово сан, или машта, или је ово све у ис |
| е да сакрије, онда ваља мрети, — јер ја се Турцима жива не предајем! “ рече Маргита.{S} Усправи |
| осмехом.</p> <p>— „Хе хе хе !“ насмеја се старац срдачно; „а ко то тако из тебе говори? да ли |
| ни пуно три стопе широк.</p> <p>Насмеја се Рајко на онакво питање.</p> <p>„Бог с тобом, госпођо |
| ај господин попа воли! “</p> <p>Насмеја се гласно и сам патер Хијероними, и насмејаше се сва го |
| у двору царевом дворио!“</p> <p>Насмеја се Рајко па рече : „вала то ни у сну нисам, мањ ево што |
| да види боље.{S} Јест љуља се и повија се, али му се све поче око њега да окреће и несвестица |
| е било обликом као округла јабука, која се слила у нешто мало дужу но ширу коцку, и кроз мрку п |
| провуче некаква дугачка црна игла, која се у врху цепаше у две још тање а устрептане игле, па к |
| једна друга велика гвоздена врата, која се беху испречила те затвараху ходник.{S} На њима беху |
| рече Рајко погледав к младој жени, која се шћућурила на земљи поред мехова, па би их овда и онд |
| а њено прво место.</p> <p>Маргити, која се била за неколико тренутака чисто скаменила, гледајућ |
| ију загледала у ону шарену гомилу, која се полагано креташе озго са града.{S} Кад се свита мало |
| зидине од града.{S} Уз ту зидину, која се прилично одржала, прислоњена је била овде и онде по |
| тóца, која стајаху ошкринута, и на која се улазило из те <pb n="99" /> леве певнице у сами зид |
| така, очи јој севаше као у тигрице која се спрема да скочи, али се савлада и рече :</p> <p>— „М |
| .{S} Стадоше му очи на младој жени која се пред ногама <pb n="12" /> старчевим! савијаше, целив |
| ко шаљиво.</p> <p>„Ништа за то.{S} Моја се земља мени јавља ватром својих ритова, а ја је поздр |
| рица узе да јој љуби обе руке и заплака се љубећи их.</p> <p>„Ходите, ходите, слатка моја госпо |
| ати <pb n="28" /> црква те талире, нека се пале свеће за душе и твојих и њихових покојних док т |
| {S} Ако је тамо нека нечиста авет, нека се расточава пред вашом силом, и нека се чисти са нашег |
| не разбуди. „Уморна је јадница!{S} Нека се бар испава.{S} Ко зна на какве ће се нове јаде и нев |
| е.{S} Ковчег од углађене ораховине нека се постави белом свилом ; тај ћемо положити у ковчег ол |
| а се расточава пред вашом силом, и нека се чисти са нашега пута!“</p> <p>Бадава.{S} Једна лопта |
| На сребрном штиту на овом растовом нека се урежу речи: „Србину, од Расине Рајку, витезу без зам |
| ођо!"</p> <p>Пошљи одмах у Сегедин нека се тамо у српскоме крају потражи.{S} Не жали платити!"< |
| и Циганин понизно.</p> <p>Доиста ућутка се плач робињин.{S} Али Бекри-Бекир не смеде да отвори |
| а сива маглица ранога јутра растањивала се све више и више, као да се растапала у росу којом се |
| дрма, која долажаше из вароши, повијала се поред ње горе уз брдо, док се није у трави од ледине |
| је иначе тако разговорна била, ућутала се и постала суморна.{S} Не хтеде се одвајати од Рајка |
| рље, млада једна — Туркиња.</p> <p>Била се задубла у неке дубоке мисли.{S} Као да је душевно бо |
| предајем! “ рече Маргита.{S} Усправила се, подигла главу у вис, лице јој пуно озбиљности, али |
| нађох је где лежи на поду; обнезнанила се.{S} Скидох јој с врата црвену свилену мараму, везах |
| висова.</p> <p>На самоме врху испупчила се стена, гола и без маховине.{S} Овде онде њен белутак |
| пски образ!“</p> <p>У том часу докотрља се с брда једна каменица и зачу се љутита вика и псовка |
| } Протре очи да види боље.{S} Јест љуља се и повија се, али му се све поче око њега да окреће и |
| казати!“ одговори Рајко.</p> <p>Накашља се старац и два и три пута.{S} Поћута мало, и опет се н |
| између две снежнобеле груде, по којима се танка бела ћерћелија тек као сива магла у вис тихо п |
| мисли сву страхоту њихову....{S} Речима се то не да описати....{S} Чудим се како нисам полудела |
| од људи са свим близу пећине.{S} Стена се опет окрете и паде на земљу са већом силином но пре, |
| е хладна као иста стена.</p> <p>А стена се опет пови на осовини.{S} Један сутоњски прамен паде |
| ој тишини и тек се накашља, а двокрилна се врата расклопише силним једним ударом, Мартин, са по |
| рада.{S} Кад се свита мало примаче, она се жена подиже, па да би појачала вид и да би сигурније |
| наваљиваше на њу да се прихвати.{S} Она се жудно напи млека, одломи један комадић погаче, па по |
| ојећки гледаше у лице Маргитино.{S} Она се у сну нешто тако невино осмејкиваше, да је милина би |
| бе, па режи као бесно псето.{S} Али она се не макну с места.</p> <p>„Хоћеш или нећеш?! “ цикну |
| гласно, тек да нешто почне.</p> <p>Она се сад гласно насмеја.{S} Њен смех зазвекта као сребро |
| брат и сестра... пољубимо!“</p> <p>Она се хитро диже, повуче га руком у вис, загрли га.{S} Рај |
| се напијем воде из ибрика?“</p> <p>Она се сави хитро као видра, лако подиже пун ибрик као да с |
| ао гром, сва се кућа затресла, а кухиња се димом напунила.{S} Баба онда узме грофа за руку, одв |
| лужбом!“ рече Рајко пун задовољства, па се диже. „Време је, да погледам мало своју ластавицу!“< |
| цајући без суза.{S} Седе поред њега, па се тужна загледа у његово бледо лице и склопљене очи.{S |
| де," узе старац гласно да виче Бога, па се прекрсти неколико пута; „о, Господе, који си и милос |
| стром планинском извору испод града, па се осећаше хитра као срна и свежа као тица на грани.{S} |
| какве молитве за неколико тренутака, па се <pb n="85" /> онда диже и окренув се Рајку и Маргити |
| тако Циганин још неколико тренутака, па се онда устави да рекне:</p> <p>„Што је право, право!{S |
| ; од ње полазе све витице од бисера, па се спуштају низ моје образе и низ моје грло; стас сам у |
| и да погледам натраг!“ рече Маргита, па се сва стресе. „Ово ми је први дан среће после тако дуг |
| „Еј, мени тужној ! “ врисну Маргита, па се пљесну рукама, а срце јој се следи. „Где си рањен, ј |
| тој чудној ношњи! “ питаше старица, па се изви из Маргитина загрљаја, и узе да је очима мери.< |
| е, Маријо и Јосифе!“ врисну старица, па се пљесну рукама; је ли ово сан, ил’ је јава?{S} Анчи, |
| ком својом за рукав од његова гуњца, па се ниско пригну над самим пањем и оштро га посматраше, |
| амо прелетеше погледима ове столове, па се окренуше к средини дворане и њеном зачељу.</p> <p>По |
| кључаним вратима од собе у којој је, па се опет враћаше кад би је чула да се миче.{S} На послет |
| е је син био негда свирач у Борчије, па се после потурчио што га на вашој свадби избише?{S} Е, |
| оше на срце Рајку као зрна из пушке, па се у исти мах растопише у сладак мелем.{S} Рајко осети |
| ах је. „Синко, ја перем туђе кошуље, па се хлебом храним, али то своје цвеће ни за које паре не |
| олама испод свода, удараше о зидине, па се у потмулој грмљавини врати к њима двома, неразговетн |
| убету од дворане.{S} Нешто шапуташе, па се опет осмејкиваше и изгледаше тако срећна.{S} Рајко, |
| се све десило од како се растадоше, па се прекидаше само да их понуди гутљајем неког јаког црн |
| мишљаше <pb n="58" /> Рајко у себи, па се врати к Циганиновој чатрљи.</p> <p>Кад уђе виде у он |
| екну једним о камен један на ледини, па се онда загледа у Рајка и рече му: „Јеси ли ти помахнит |
| ек спусти трепавице, па подигне очи, па се опет плашљиво осмехне.{S} Не знаш кад је лепша!{S} Ч |
| ко да није у двору!“ одговори сељак, па се опет насмеја.</p> <p>„А што вам је вечерас све село |
| а је робовао у конаку Мустаф-агином, па се сад слободан и срећан враћа у завичај да види мајку, |
| који је од жеђи на суши клонуо био, па се свежом водом заливен крепи и подиже.{S} Благим погле |
| бити.{S} Не бој се!“ говораше Рајко, па се још мало осмехну само да је умири.{S} Али му лице по |
| ад тако заповедате!" прихвати Рајко, па се онда окрете и рече нешто на турски Хасан-аги Зулуфли |
| “ прихвати млада жена са свим мирно, па се загледа у младића крупним својим очима, какве он дот |
| ила ибрик водом и подметнула котлић, па се замишљено загледала у кристални <pb n="35" /> млаз, |
| ндар, где пробавиш понеки дан и ноћ, па се тек опет у пећини створиш?“ питаше ме санџак-бег. „К |
| , дајући знак гостима да се утишају, па се онда диже.{S} Циганка му нешто шапуташе на ухо, али |
| /> теби, дете моје!“ додаде старац, па се пригну да потапка Маргитину руку. „ Ти си спасла мог |
| о Бенглер-бег?!“ рече пијани старац, па се окрете према Рајку и гледаше га за неколико тренутак |
| су, устави се и опет ослушкиваше.{S} Па се онда окрете према старцу и Рајку, бледа као крпа, от |
| — „ Је ли жив?{S} Како да није жив!“ па се сељак гласно насмеје и испод трепавица погледаше пон |
| црна сотоно, не знам те шта мумлаш!“ па се онда окрете гостима и поче што јасније могаше:</p> < |
| ра!...{S} Куд ћу ја тамо... оно је,“ па се Рајко опет насмехну, само да Маргиту охрабри, „оно ј |
| сме, док последње врсте „свадба била па се раставила, — сваки оде своме завичају, — оста Јанко |
| и, кад виде како је она очи склопила па се у снове пустила.</p> <p>Мало после па Маргита, дубок |
| } Старац се пригнуо мало к младићима па се загледао у лице младога гуслара с једним изразом, ко |
| ло да си и њу одвалио!“ рече Маргита па се сва као стресаше. „Ух, пре нека ме и самсови растргн |
| ас би се дрско успела на највиши зид па се усправила да стоји као кип, и са усхићењем погледала |
| .</p> <p>Хтео је нешто друго да каже па се уставио.{S} Мерџан је донео у руку његову пријатну т |
| па се чисто угаси.{S} Похиташе брже па се нађоше пред једним кандилом, које изнад једних сниск |
| ете!“ рече Ружа Маргити, која ћуташе па се само стресаше, као да је у грозници, и ломљаше грчев |
| ће да откида! “ Маргита се ту устави па се сва стресаше као да је грозничава језа ухватила.</p> |
| рква.{S} А кад би то моји новци били па се ја питао, ја бих рекао: да се поделе сиротињи, нека |
| менце засветли, па побледи, засветли па се чисто угаси.{S} Похиташе брже па се нађоше пред једн |
| почињао.{S} Погледа у звездано небо па се пусти у неке мисли.</p> </div> <div type="chapter" x |
| ањ.</p> <p>„Ево је иде!“ рече младић па се подиже са онога камена и пређе те се заклони за чесм |
| Ето ти под главу да имаш.{S} Лези ту па се одмори и испавај док нам старац не дође.{S} А ја ћу |
| ите грофу запамтиће он ово !“</p> <p>Па се онда Циганин мало устави.{S} Наже чутуру и опет се д |
| !“ Повуче <pb n="96" /> за алку и врата се отворише.{S} Влажан и хладан ваздух удари им у лице |
| /p> <p>Док он тако још збораше, Маргита се беше прегла над најближим буретом, виде да на ланцет |
| азе <pb n="219" /> подузела.{S} Маргита се није од њега одмицала.{S} Нареди те јој Ружа извади |
| леда добро у лице Маргитино.{S} Маргита се тихо насмехну па рече: „Кондору није требала свећа д |
| и плећа живој хоће да откида! “ Маргита се ту устави па се сва стресаше као да је грозничава је |
| </p> <p>И оде к ластавици.{S} А Маргита се огрну његовом црвеном кабаницом, изађе на врх стене |
| му се неки хладни жмарци.{S} А Маргита се сва стресаше од како он помену авет и изговори онакв |
| 8920_C3.2"> <head>2</head> <p>И Маргита се осећаше не само узбуђена, него и растужена и пуна не |
| своју! “</p> <pb n="196" /> <p>Маргита се, сва бледа пребледа, само љуљала то на десно то на л |
| х и — скочих у Мораву! "</p> <p>Маргита се ту устави.{S} Ћуташе и гледаше озбиљно и невесело пр |
| алека да трчиш за њима!"</p> <p>Маргита се подиже мало, наслони лакат од леве руке на узглавниц |
| лава а пред самим пањем.</p> <p>Маргита се најпре дохвати руком својом за рукав од његова гуњца |
| И ништа се више не зачу.</p> <p>Маргита се приљубила беше уз Рајка и чврсто се држаше једном ру |
| дати знак да сте наши! “</p> <p>Маргита се била умила на бистром планинском извору испод града, |
| де у једном од ових столова!{S} Не пита се сад више ко смо и шта смо.{S} Него да се са нашом за |
| ослуша за неколико тренутака.{S} Доиста се чуо неки чудан а врло тихи шум с ону страну.{S} Учин |
| м те, госпођо!“ прихвати Рајко и доиста се мало застиде; „ако ме питаш да ли сам обегенисао где |
| оздрав, и све је добро!““</p> <p>Доиста се ово господи маџарској преведе.{S} Млађи од њих узеше |
| ише и запиташе: „ама шта је то ?{S} Шта се то десило ?!“ Тек неко од господе рече: „дух се јави |
| се потруди, па нека опет заслужи!“ Шта се опет десило једном другом моме брату од стрица, кога |
| д једанпут муња сину, те јој показа шта се све крије у тајанственој појави овога младог човека. |
| киваше.{S} А старац узе да им прича шта се све десило од како се растадоше, па се прекидаше сам |
| нутра у моју собу!{S} Ви и не знате шта се овде збива!{S} Ходите унутра док ја пошљем децу да з |
| дио и како је говорио онај јунак, и шта се коме најбоље свидело у оној песми.{S} У песми о Стра |
| витих крила њихових узлепрша.{S} Ништа се оку његовом измакло није: ни орао који је високо под |
| ну тајну од турских погледа.{S} И ништа се више не зачу.</p> <p>Маргита се приљубила беше уз Ра |
| њима, удари се руком у чело, стропошта се поред старца и просто цикну:</p> <p>„Ах, авај мени!. |
| е место запе ногом за асуру и стропошта се на Рајка.{S} Гласно се сам себи насмеја; седе, нагну |
| е моје!“ рече јој благо.{S} И Циганчица се без речи, освојена и оним погледима и оном благошћу, |
| висаше.{S} За њим уђе Маргита.{S} Плоча се вину на својој осовини и затвори пећину.{S} Њих двој |
| један и поширок златан обруч; са обруча се о златним ланцима спуштало дванаест великих златних |
| е мозак не преврне.{S} Не знаш ти какав се чардаш овде игра!{S} Халил-бег је матора, хладна дрт |
| старац.</p> <p>Рајко уђе први, провукав се готово на коленима испод огромне камене плоче што из |
| уде од ове јадне жене поред нене?!“ Сав се стресе од ужаса, али не рече ни речи.</p> <pb n="92" |
| уда немамо куда даље!“ рече Рајко попев се по степеници и покушавајући да плећима подигне ону п |
| </p> <p>— „Ух!“ рече Рајко, као згрозив се, „како можеш с једног гроба да погледаш на свој двор |
| а њу остави горе саму.</p> <p>Наслонив се леђима на стену Рајко пусти погледе своје да лутају |
| о, подигнув једну руку у висину, погнув се мало унапред по коњићу своме, јури кликћући као млад |
| рече?“ питаше старац посланик, окренув се млађој господи из своје свите; „шта оно рече, ко је |
| !“ рече Рајко са свим поуздано, окренув се Маргити; „да је авет утекла би!{S} А <pb n="145" /> |
| Она је моја робиња!{S}" Па онда окренув се к младој жени викну јој оштро: „ха, бре, Маџарице, к |
| па се <pb n="85" /> онда диже и окренув се Рајку и Маргити запита их: „шта мислите?“</p> <p>„ Ј |
| да!"</p> <p>Рајко се трже и не дотакнув се оне сласти, исправи се, покри лице рукама и — побеже |
| ја падох на земљу као мртва.{S} Једног се дана хтедох заклати, па ми он истрже нож из руку.{S} |
| он метне клеште у ватру па ми онда, кад се усијају, месо са мишица и плећа живој хоће да откида |
| е што падају од змајевских панцира, кад се змајеви туку.{S} Биће да су се у старо доба и овуда |
| ају.{S} Не знаш ти какви су Маџари, кад се узму да часте и проводе !{S} Него да седнемо мало на |
| шао је седој Влахињи у млади петак, кад се смркло.{S} Баба је наложила велику ватру на огњишту |
| > <p>„Ех!“ рече са дубоким уздахом, кад се трже из заноса, „ово се Маргита с Рајком опростила!. |
| S} Не знаш ти како је она добра!{S} Кад се Бог није хтео да окрене на моје толике молитве и кад |
| {S} Него то је још најмање јада.{S} Кад се позно у ноћ врати, искупи нас стриц све и старо и мл |
| полагано креташе озго са града.{S} Кад се свита мало примаче, она се жена подиже, па да би пој |
| ну ледину у присоју испод града.{S} Кад се врати к ватри, нађе старца и Маргиту како ћеретају к |
| љим — извукоше ме и истукоше ме.{S} Кад се дигох рекох им: „кажите грофу запамтиће он ово !“</p |
| ше лице своје скривено на рукама, а кад се мало умири он диже главу, погледа кип Душанов и рече |
| " Тако говораше Рајко сам у себи, а кад се врати у ходник к Маргити рече јој: „нема овде ништа |
| и анђели његови нек те чувају!{S} А кад се мене у срећи својој сетиш, помоли се својим чистим с |
| апуташе:</p> <p>„Како оно сину муња кад се њене усне дотакоше твојих усана! како дивне беху оне |
| асан; „него ето, полети на коњу, па кад се добро измакнеш, запевај !“</p> <p>И онда би Рајко до |
| ојом господском беседом!“</p> <p>Па кад се опет посади, настави да говори: „ Јест, стриц ми је |
| ава.{S} Уморна је.{S} Није чудо, од кад се то путује!{S} А сутра опет ваља рано ранити; далеко |
| > сте код њега у двору на мору, где кад се сетите њега, старца, ви се грохотом насмејете.{S} Па |
| иста Маџарска?!{S} Јест, биће да је кад се у њој небо и земља састају!{S} Ах, да сам те очима с |
| ad>15</head> <p>У вече тога дана, и кад се већ добро смркло, велика једна гомила сувог грања го |
| скеле затворио!</l> </quote> <p>Али кад се оно српске војводе Реља од Пазара, Милош Обилић, Мил |
| да се зрак потресе и фијуком зајечи кад се сребрни таламбас витих крила њихових узлепрша.{S} Ни |
| се побоја да се Маргита не преплаши кад се са молитве дигне, па њега не види.{S} Савлада своју |
| и пуна збиље и сетности „био је дан кад се од старца растависмо; и била је ето једна ноћ; и ето |
| оћи руди.{S} Причаћу ти све потанко кад се вратиш, а сад само оволико: млади слепи деспотовић к |
| хата.</p> <p>Сунце је већ било село кад се на оној умци под јаблановима зауставише проста једна |
| јко Маргити. „Старац ће доћи по нас кад се отресе Турака.{S} А можда се боји да га иза каквог г |
| } Удесише да Рајко дође у ковачницу кад се добро смркне, а Циганин да узајми од једног кујунџиј |
| луком да се с њиме растају. </p> <p>Кад се вратише са походе паши нишком маџарска господа свето |
| гањаца и око још пуних боца.</p> <p>Кад се на капију уђе одмах с лева била је сниска једна кући |
| мигољи није било ни мислити.</p> <p>Кад се по други пут од њега подиже, Маџарица му пружи један |
| опевајући уз гусле:</p> <quote> <l>„Кад се жени од Сибиња Јанко </l> <l>Далеко је цуру запросио |
| , а у трећима буздовани.</p> <p>„А, сад се тек разабирам!“ рече Рајко; „ово је подземна оружниц |
| !“ рече Рајко мирно.</p> <p>„Јесте, сад се добро сећам!“ прихвати она.' „Видела сам те кад си з |
| ти, али и пуно мирне одважности.{S} Сад се тек Рајку учини да је дивно лепа.</p> <p>„Децо, у ур |
| рече јој: „а знаш ко ће то бити?{S} Сад се сетих да сам слушао да овде негде у рудничким планин |
| ате тамо где вам срце куца!“</p> <p>Сад се тек диже урнебес од гласног смеха, од дивље вике: „е |
| е.</p> <p>Иза овог златног престола под се подизао на две степенице од плавичастог мрамора, па |
| поседе га оде у Косово!"</p> <p>— „Куд се ти заносиш, мој братац!“ рече патер малко нестрпљиво |
| у.</p> <p>Лавеж паса и вика од људи све се јасније чујаше.</p> <p>„Ама немојте тамо, ако Бога з |
| и ломљаше грчевито своје прсте.{S} Даде се као неко дете извести на степенице.</p> <p>Двориште |
| ом удараше буздованом у копље, и мораде се сваки час устављати да се одмара.{S} Одмарајући се н |
| {S} У нас има по манастирима школа, где се учи књига и летургија, али нема школа за витештво.{S |
| адема.{S} Руке јој до изнад лаката, где се бели рукави од кошуље повијаху у гужву, беху голе.{S |
| ерно дише, и да је заспала.{S} Не хтеде се одмах прекидати да је наглим прекидом не би разбудио |
| утала се и постала суморна.{S} Не хтеде се одвајати од Рајка никако.{S} Седела би поред њега с |
| вање, баш као да су сватови, а ено виде се и осветљени прозори од једне велике куће!“ рече Рајк |
| ст и на тако свету дражност.{S} Застиде се сам од себе и збуни се као да је крив што је дрзнуо |
| меном.{S} А јави мојима у Расини!“ Саже се па с пуно побожности пољуби старца у руку.{S} Па <pb |
| га неко узе за обе руке и повуче, диже се и приђе к Маргити.{S} Пригну се полагано над њеном г |
| а, која је мало час села на земљу, диже се сад у висину.{S} Приђе к Рајку, положи му обе своје |
| своје оборене столице, и паде.{S} Диже се страшна вика од гостију и запомагање од Манде Циганк |
| и не слушаше шта Рајко говори.{S} Диже се, отиде до једног корита, у коме беху свакојаке ковач |
| ко се ваља!“ <pb n="207" /></p> <p>Диже се опет граја од усклицавања у здравље паметне Циганчиц |
| медијашице, напоље одавде!“</p> <p>Диже се једна граја, којој се прави значај не могаше да ухва |
| е, да је ропства ослободе!“</p> <p>Диже се старац, скочише и сва она млада господа на ноге.{S} |
| да левим ухом боље чује.</p> <p>Подиже се са камена на коме сеђаше, пође два три корака низ ко |
| од свога дугачког носа кажипрстом; узе се за тим куцати прстом у чело, као да се увери да му л |
| кут од собе, спусти се на колена и узе се молити Богу за Рајка.</p> </div> <div type="chapter" |
| у... овде, двеста сребрних гроша, да је се нагледа кад игра велики чардаш?!“</p> <p>„Велики чар |
| и под једним од најснижих кандила да је се нагледа. „Еј, јаднице моја!“ рече опет са тешким узд |
| или управо овде сам још робиња, која је се помоћу твојом у слободу своје земље вратила.{S} Мисл |
| џарица, да ју је Бекри-Бекир, — који је се тек пре четири године потурчио, дошав и сам од некуд |
| икога господскога рода.{S} Веле познаје се то и по њеној лепоти, и по њеној доброти.{S} Сад бил |
| реног лица а саму себи говораше: „смеје се мојој неумешности.{S} Има жена право!{S} Види да сам |
| копреном; ни орлова, ни јастребова није се нигде могло видети; још мање јата дивљих голубова; и |
| аше <pb n="102" /> пред собом, обадвоје се уставише и занемеше од чуда.</p> <p>Озго са сред сре |
| кадифеним покривачима и завесама, које се са таванице из једне позлаћене грофовске круне спушт |
| једном обрваном платну од зидина, које се наслањаше на високу кулу једну.</p> <p>„Ево, да сад |
| тена бејаше од оне чврсте врсте од које се жрвњеви праве.{S} Хладан га зној пробијаше кад помиш |
| евцу петли се дозиваху кукурекањем које се разлегаше; овде и онде извијаше се танак стуб од дим |
| брне мамузе, — био је средина, око које се она гомила повијала час напред, час на десно, час на |
| у вис, ваља да од какве ватре око које се беху чобани искупили.{S} Рајко гледаше целу ону вели |
| у мерџан; а још мање у оне сенке у које се мерџан губио.{S} Гледаше постојано у лице Маргитино |
| ној раји?{S} Она као дете сироче радује се да чује понеку бајку, па да је и другима каже.{S} Шт |
| зовина дрвета.{S} Танке стабљике повиле се под теретом крупног цвета и наднеле над руменим кров |
| , смишљала!“</p> <pb n="172" /> <p>Доле се посадише на шареном сиџадету око једног белог убруса |
| маш вере у мене!{S} Може бити баш да ме се и побојаваш!{S} А тако ми образа и српског поштења е |
| ма: „прошао си данас поред човека, коме се десила неприлика, прошао си а ниси ни малим прстом м |
| летачке.</p> <p>Са онога прага, на коме се најпре онако у чуду зауставише, ваљало је силазити п |
| .{S} Цар је имао на глави шлем, по коме се око чела повијао царски венац; у левој руци држао је |
| платно!“ рече Рајко меким гласом у коме се, у јасном металном звеку, мешало и нешто поноса. <pb |
| " /></p> <p>Али у самом тренутку у коме се својим уснама хтеде дотаћи њезиних, један други глас |
| ћ, баба расплете своје седе косе, скине се са свим гола и узме чарати у ватру и кувати неку вод |
| окровцу једном пред пећином, а поред ње се беху посадили на маховинасто стење стари пустиник и |
| а је био на каквој осовини.{S} Испод ње се могао човек ниско погнут провући некуда унутра у мра |
| а средини степенице опет предомисли, те се у бесном трку врати к Маргити.{S} Ова га обема рунам |
| а гњевно докопа први камен при руци, те се њиме баци на оно двоје младих људи пред чесмом.</p> |
| а носио; баци је у ону кључалу воду, те се растопи, као да је од жутог воска, а <pb n="194" /> |
| неку топлу месечину на целу дворану, те се у њој свака тварка доста лепо могла да види.</p> <p> |
| па се подиже са онога камена и пређе те се заклони за чесму.</p> <p>Озго са брда долазила је је |
| у образ !“ рече Рајко па трже копље те се врата приклопише.</p> <p>— „Срећа те та трећа полуга |
| ја!{S} Силенција!“ викаше гост госту те се начини читав урнебес од силенције.{S} Али кад послед |
| лико корачаја испред свите ишао, окрете се и једним скоком скочи до ње и до посланика.{S} Побој |
| цу.{S} Стадоше му очи на њој.{S} Окрете се Мартину, који је био с њиме, па рече: „ето је она мо |
| воју хармонију.</p> <p>„Бадава,“ окрете се Маргита Рајку раздрагана лепотом околине, „бадава, г |
| S} Кад већ сиђе к чесми, стаде и окрете се.{S} Пред чатрљом Циганиновом стајала је као кип роби |
| јак, “ па онда чисто са очајањем окрете се старцу: „бадава, оче, не знам ти ја то!{S} А и како |
| едно је, једном мрети ваља; него молите се бегу да ми учини милост да заповеди, да ме људи њего |
| аквих меких тканина.</p> <p>„Не брините се, госпођо,“ рече јој Мартин; „Мишко већ јури путем у |
| ко изиђите овога часа у гору и склоните се мало.{S} Кад турски самсови дојуре у пећину, наћи ће |
| ске људе и будите им покорни, не буните се, не гините лудо, још није дошло време, а кад дође вр |
| мало воде, слатка госпођо!{S} Приберите се; Бог је добар, па ће вам помоћи да учините крај свем |
| ш село пусто!{S} Него журите се, журите се, док не попију све!“ говораше сељак и посрташе мало |
| гла да кажеш село пусто!{S} Него журите се, журите се, док не попију све!“ говораше сељак и пос |
| сан. </p> <p>„Улазите унутра и не бојте се!“ рече им старац.</p> <p>Рајко уђе први, провукав се |
| асом разговетно викну:</p> <p>"Не бојте се децо, приступите слободно.{S} Ако бисте и турске вер |
| 227" /></p> <p>„Слатка госпођо, немојте се толикој тузи предавати!{S} Ево вам цвећа!“ рече нежн |
| у старог лакрдијаша Мартина?{S} Шта сте се следили и укопали?{S} Та ово је маскарада!“ викаше о |
| аво Турци и нису вас заробили, него сте се ви договорили с неким младим и лепим везиром, да вас |
| Цариград да донесе написмено, како сте се ви потурчили, а неког другог светом оцу у Рим, да до |
| зар не чујете да вас вичем?{S} Што сте се обадвоје скаменили, Бог вас видео?!{S} Овамо, брзо о |
| , док се Рајко не узе да побојава да ће се они млађи људи још и покрвити.{S} Али их старац утал |
| ка се бар испава.{S} Ко зна на какве ће се нове јаде и невоље разбудити!“ говораше сам у себи.< |
| И онда... онда ће доћи и дан у који ће се наћи жена, вредна да ти и по лепоти и по доброти буд |
| судбини тек сад срећан да буде, јер ће се убрзо оженити младом и лепом девојком, истина од про |
| који је у животу плашт овај носио, неће се срдити да га теби, тако младој а тако злосрећној жен |
| ена уста?{S} Она је у дубоком сну, неће се разбудити; а то бар није грех.{S} Ето, питај дванаес |
| д нас двоје пре у гроб сломије, сломиће се пре не због неправде свога друга, него због неправде |
| ће од горског кристала.</p> <p>„Умориће се те нећемо моћи путем одмицати; него да је зовнемо да |
| : попе, питај мене, ја сам им кум! хоће се они, хоће, само се ово момче стиди да призна; него ч |
| до зоре, а зором, рече ми Ружа, кренуће се у Сегедин на венчање!“</p> <p>— „То је истина! “ реч |
| е као да светињи некој приступа, дотаче се руком њеног рамена, и рече само — опет шапутом као д |
| ћ у капели, а на десетом кораку спотаче се о зембил у оном мрачном ходнику и +напипа руком ону |
| су ове широке турске чизме,“ извињаваше се млада Маџарица Рајку, „видео би ти како бих се ја др |
| паши нишком маџарска господа световаше се нешто са патер Хијеронимијем у најбољој одаји карава |
| p>Циганин беше дошао к себи и напрезаше се силно да збаци са себе Рајка, и бацакаше се ногама к |
| ако полошке.{S} Са средине штита дизаше се велики двоглави орао од сребра; раширио крила па као |
| ну долине, стуб од белога дима подизаше се право у вис, ваља да од какве ватре око које се беху |
| не могаше речи да проговори.{S} Бејаше се у лицу јако променила: образи јој спласли, очи дубок |
| О хо,хо,хо!{S} А ха,ха,ха,ха! “ смејаше се Циганин. „А знаш ти болан..." па поче да запиње јези |
| сно и сам патер Хијероними, и насмејаше се сва господа кад им преведе Рајкове речи.{S} Па онда |
| које се разлегаше; овде и онде извијаше се танак стуб од дима из широких дрвених димњака.{S} Да |
| </p> <p>— „Е, моја госпођо!{S} Побојаше се они да се због тебе не заметне кавга с Турцима, па о |
| илно да збаци са себе Рајка, и бацакаше се ногама као бесомучан.{S} Али му то ништа не поможе, |
| Ха, ха, ха!{S} О хо, хо, хо!“ церекаше се пијани Силађије. <pb n="206" /></p> <p>„Ељен Силађи! |
| а удешава ћемане.{S} У том послу љуљаше се то на десно то на лево и дуго не могаше да удеси стр |
| сам ја крив, милостиви грофе! “ брањаше се Борчија; „него ето та слуга, или је пијан или луд, б |
| на и свежа као тица на грани.{S} Вераше се по рушевинама од града као веверица; час би се дрско |
| кроз њиве и поља и испод дрвећа жураше се напред а све правцем уз Мораву.</p> <p>Целим путем д |
| и да се одмара.{S} Одмарајући се ношаше се све тужнијим и тужнијим мислима.</p> <p>„Што ћу ето |
| могаше ни да мисли ни да осећа.{S} Беше се као скаменио.{S} Али кад Маргита хитро скочи унутра |
| теним рукама, корачаше по соби.{S} Беше се пустила у неке дубоке мисли.{S} У души јој је беснил |
| >Зачудише се маџарска господа.{S} Узеше се договарати и разговарати.</p> <p>„Мој братац!“ узе п |
| ше о оно црвено вино на софри.{S} Узеше се господа маџарска световати.{S} Почеше лепо и полаган |
| -Бање да у свој двор уђе!“</p> <p>Узеше се за руке и пођоше низ ужу ка колима.{S} Рајко ћуташе. |
| зине да видите кулу ову!“</p> <p>Испеше се сва господа за њим на ону зидину до куле.{S} Разгова |
| више или мање пијаних сељака.{S} Успеше се уз камените степенице.{S} Уђоше у пространу једну и |
| хатар нашем ортаклуку!“</p> <p>Посадише се на једну асуру подаље од огњишта и мехова.{S} Рајко |
| лаве у све саставке своје.{S} Разбудише се и такнуше срдито гуске и патке, што, дуж брлога испр |
| о не могу вам примити!"</p> <p>Зачудише се маџарска господа.{S} Узеше се договарати и разговара |
| S} Јаох, браћо, изгибосмо!{S}" Поломише се Турци низ планину, побацаше и пушке и јатагане, оста |
| цу и одапе.</p> <p>Пуче пуцањ, погасише се скоро све свеће, утекоше Цигани свирачи, утекоше гос |
| раха и три четири јабуке.{S} Прихватише се својски и не мислећи шта <pb n="122" /> све још може |
| по ноћи сребро да топе.{S} И растадоше се оба задовољна.</p> <milestone unit="*" /> <p>Тога ис |
| е што ћу да ти говорим!</p> <p>Одмакоше се подаље од ковачнице на зелену ледину. </p> <p>Рајко |
| е да ми дода плашт свој! “ „И веруј, би се секли!{S} Али су њихови и плаштеви и њихови мачеви, |
| л, нека види силу и господство, е да би се зажелео да цара служи.{S} Пође ли цара да служи, ето |
| , где Рајко може да запева.{S} Млађа би се господа и сама раздрагала па прсла у гласно клицање, |
| ке лепоте какве младе дворкиње, која би се као живи цвет белога крина жудно запајала сребром ти |
| зрно од стене; трећега дана уставила би се на четвртом или петом ударцу.{S} Четвртог дана није |
| ио свој мекани плашт?{S} Та мачевима би се секли, ко ће само пре да ми дода плашт свој! “ „И ве |
| , која је била тако доброга срца, па би се над твојом судбом заплакати могла.{S} Али видим није |
| а: <hi>„ха, бре, вур ђаур!“ </hi> па би се узела бацати комадићима од ћерамида и цигала, или и |
| аушбаши мило било да га гледа.{S} Па би се онда стари Турчин својим мирним и озбиљним лицем окр |
| /p> <p>„Цареви не би били цареви кад би се тако лако завађали.{S} Веруј ми нико се с тога не би |
| од злата саливена кошута.</p> <p>Кад би се она два златна лава што ричу и они усправљени лавови |
| ветац, него грешник пред Богом!“ Ове би се још лепо свршило, али ето их моји сељаци да ме одбра |
| ч: „бињеџија!“</p> <p>А и у маџарске би се господе лице засветлило.{S} Ништа на целом том путу |
| вилински стас пригрлио... веруј, не би се она срдила!“ </p> <p>Рајко скочи са свога места као |
| ха!{S} Барон Осман је удовац, могли би се још ноћас погодити, па нека је сутра два венчања!{S} |
| а па прсла у гласно клицање, а стари би се барон Арпад само осмехнуо и рекао: „красно момче!{S} |
| ано чауши с великим тојагама.{S} Тек би се од часа на час по неко од њих залетео на гомилу турс |
| сванућа нису ни речи говорили.{S} Он би се само овда и онда окренуо да погледа да ли млада Маџа |
| им послаником, овда и онда зауставио би се па казивао што има да казује, ономе загрејаном и зно |
| а ми, да не би госпође, не знам како би се свршило!{S} Ил’ би твој смук мене прогутао, ил’ бих |
| ност срца његова ускипела би и Рајко би се окренуо чаушбаши :</p> <p>„Честити чаушбашо, тако ти |
| је Циганину.{S} Овај се напи као што би се жедан бистре воде напио, па кад спусти чутуру поред |
| ушевинама од града као веверица; час би се дрско успела на највиши зид па се усправила да стоји |
| ви да проведе по који дан.{S} А опет би се једнако бринуо како му је царица и је ли му све добр |
| штиту приближили и саставили, од њих би се склопио био велики један царски престо.{S} А овако и |
| моје ћемане, изгуби се Борчија, изгуби се чардаш, изгуби старац кораке, ударише пијани гости у |
| ох у облаке, залута моје ћемане, изгуби се Борчија, изгуби се чардаш, изгуби старац кораке, уда |
| <p>Па дође нас кад престаде.{S} Изгуби се и последње неразговетно одјекивање говора људског у |
| да се опет видимо!" рече Рајко, пољуби се с Јовом, који му бејаше некаква својта, па онда пове |
| ору, где кад се сетите њега, старца, ви се грохотом насмејете.{S} Па онда му је казала да све т |
| же и не дотакнув се оне сласти, исправи се, покри лице рукама и — побеже од Маргите.{S} Одјури |
| шија!“ прихвати Рајко; „молим те остави се таквог разговора.{S} Сад ће ваља да већ скорим и пол |
| е, пође два три корака низ косу, устави се и опет ослушкиваше.{S} Па се онда окрете према старц |
| ка цигла, па камен; пови се коров, пови се трава, зашушта џбун, а мој стари пријатељ, цар смуко |
| а рушевина понека цигла, па камен; пови се коров, пови се трава, зашушта џбун, а мој стари приј |
| е нешто спорије и теже да дише.{S} Пови се мало на десно и лице јој се сад окрену право ка кубе |
| аву на Рајково гуњче, намести се и пови се гипко телом до на саму ивицу од оловна ковчега, само |
| д брата, властелин од властелина, и сви се надмећу витешком службом слабом женскињу, нејакој си |
| арише пијани гости у смех!...{S} Расрди се старац младожења па право на Борчију да га рукама уд |
| p> <p>„А ти, гадна црна мађијанко, дижи се са те столице, па овога часа напоље из овога двора у |
| гњева, него само сажаљења.</p> <p>„Дижи се са тога места, дете моје!“ рече јој благо.{S} И Цига |
| и горко и грозно!“</p> <p>— „Не подаји се таквим мислима, него да пођемо одмах да тражимо изла |
| ицу, благосиљаше два млада витеза, који се над једним ћивотом беху чврсто загрлили.{S} Доле пор |
| Хасан Зулуфлија куцну руком Рајка, који се сав био изгубио слушајући за њ неразумљиви говор маџ |
| е низ плећа у коврџастим таласима, који се као крило гавраново преливаху у тамноплаве одјеке.{S |
| и рукави од дебела сељачка платна, који се уз доручне зглавке припијаху доручницима лепо и пуно |
| ориште преко једног дрвеног моста, који се на ланцима могао привући у вис уз <pb n="188" /> зид |
| иза стола један од млађе господе, који се још не бејаше са свим загњурио у вино.</p> <p>„А, та |
| ала би по таласима од зелене горе, који се пружаху на све стране докле око допираше; час би опе |
| ише ударише <pb n="79" /> у лавеж, који се помеша с оним халакањем Турака, да ме језа подухвати |
| ла у кристални <pb n="35" /> млаз, који се с оштром звеком и прштањем разбијаше у металном суду |
| двоглави орлови, кринови и лавови, који се пропињу да дохвате звезде.{S} Тако је извезен био и |
| смук, добрих десет стопа дугачак, који се навикао на друштво пустиника и на млеко што га они о |
| ној, и брижно гледаше за младићем, који се сигурним и лаким кораком пењаше уз гомилу цигала и к |
| .{S} За дугачким и широким столом, који се чисто угибао под сваковрсним јестивом и пићем, седел |
| дај ако се може да одржимо живот, који се у госпође гаси!“ </p> </div> <div type="chapter" xml |
| огу, а после моме пријатељу смуку, који се одазва моме звиждању.{S} Него ви за то и не знате.{S |
| ачињен цар један на ватреном коњу, који се пропиње у вис да скочи у напред.{S} Цар је имао на г |
| ејаном и знојавом католичком попу, који се ваља да родио негде међу Хрватима или Словенцима, те |
| е шуме шумадијске бруји поветарац, који се понео чак отуда са сињега мора, па преко снежног <pb |
| з мерџана из тајанственога збега у који се завукао био, спусти га у руку Рајку да јој га придрж |
| јивањем свога дихања ослушкивали, да ли се што из пећине чује.{S} Али се више ништа није чуло.< |
| аше кроз ухо уз стену прислоњено, да ли се тамо иза стене што збива; друга половина слушаше ист |
| итом послу, од кога је зависило хоће ли се истом закључени мир одржати или не.{S} Султан је пра |
| њега радила!...{S} Иди види, можемо ли се у собу вратити!"</p> <p>Ружа оде до врата од оне спа |
| еби, а некмо ли живети !...{S} Сећаш ли се, госпођо, како је лепо на Космају ?!....{S} Збиља, н |
| арове, беле цркве Раванице.{S} Сећаш ли се! казивао сам вам о њој кад јутрос близу ње пролажасм |
| у тигрице која се спрема да скочи, али се савлада и рече :</p> <p>— „Маргита грофица од Нађ-Ба |
| одворим како треба док смо заједно, али се не бој да ћу се заборавити ма у чем.{S} И да ниси го |
| јави своме господару радосну вест, али се на средини степенице опет предомисли, те се у бесном |
| тарац изашао беше мало пред пећину, али се одмах врати.</p> <p>„Примичу се скотови!“ рече он не |
| , па онда хтеде прихватити Маргиту, али се ова, без његове помоћи, једним скоком, као хитра срн |
| е у порушеноме двору српскога цара; али се ти њима ниси одазвао.{S} Твој одговор на моје молитв |
| га зовем „Амиџа-заде".{S} Млад је; али се на њ можеш поуздати као на најбољег јунака.{S} Његов |
| да маџарска била заволела Рајка.{S} Али се синоћ патер Хијероними направио изванредно мудар и п |
| о!</p> <p>„Ти си госпођо уморна.{S} Али се све мислим ови ће сребрни столови бити да су за вели |
| ли, да ли се што из пећине чује.{S} Али се више ништа није чуло.</p> <pb n="95" /> <p>— „Хајде |
| анесе молитвом к престолу твоме.{S} Али се ево сломио бунт мој; сломио се понос мој; немилостив |
| пође да види откуда та светлост.{S} Али се побоја да се Маргита не преплаши кад се са молитве д |
| а хтедоше да се развуку у осмех.{S} Али се не осмехну и не рече ништа.</p> <p>Рајко јој поврати |
| квог старог порушеног града.</p> <p>Али се већ мрак ухватио био кад изађоше на тај вис.{S} Под |
| дом.{S} У једној широкој одаји посадили се беху сви заједно с патером око сниске једне софре, п |
| видела оне бруке и онога јада!{S} Моли се јадан Марко па све прсте да поломи кршећи их, „опрос |
| ад се мене у срећи својој сетиш, помоли се својим чистим срцем Богу, да буде милостив грешном с |
| Пође народ к цркви на сабор.{S} Помоли се Богу, приложи цркви што ко може, искупи се око гусла |
| еха као од неког сунчаног зрака осветли се душа Рајкова и онај тајни глас у њему умуче.</p> <p> |
| аменом кориту.{S} Доле у Крушевцу петли се дозиваху кукурекањем које се разлегаше; овде и онде |
| и ватруштина мозак дохвати...{S} Ова ми се соба окреће...{S} Госпођо, где је Маргита ?“ „Ево Ма |
| есет и пет година.{S} Ја је носим да ми се нађе рад лека.{S} Нећемо је ноћас пити.{S} Ја је срк |
| руке, па онда одмах збогом.{S} Ваља ми се враћати брзо светом оцу у Вујан!“ рече Рајко.</p> <p |
| > <p>— „Причаћу ти све на широко кад ми се, ако Бог да, из Маџарске здрав и светао вратиш. <pb |
| ноћас пити.{S} Ја је сркнем само кад ми се што смучи!“</p> <p>„Валах, ако је нећемо пити што си |
| дохватише.{S} На левој мишици и сад ми се познаје где ме је један зубима докопао.{S} Извукоше |
| ледајући посланику право у очи; „све ми се чини да овај попа теби само смућка што ја причам.{S} |
| прут, па им свечано рече: „закуните ми се свим што вам је на овоме свету свето, да никада и ни |
| ји сте ми били слуге, а показали сте ми се као верни и нежни пријатељи!{S} Хвала вам на доброти |
| силе и сваке ружне помисли.{S} Срце ми се окрепи и радосно куца кад сам себи кажем: јесте, хоћ |
| И боље је овако!{S} Ко зна какав би ми се дух са белом косом и белом брадом и са срдитим погле |
| мирно и готово хладно. „Рајко, који ми се довде показао као витез, нека ми у овоме часу буде к |
| ће кроз који дан доћи и дан, у који ми се од тебе растати ваља.{S} Бога ми, да си ми по сто пу |
| се говори о ономе што може бити, али ми се чини да ни ја тебе никад, и да бих хтео, заборавит’ |
| дња и чежња.{S} Гледам тебе, а мисли ми се отимљу на доброга старца на Вујну.{S} Јес’, слутња м |
| да сам жива у гроб закопана!{S} Чини ми се свисла бих од страха да нисам поред тебе!“</p> <p>— |
| не.{S} Не знаш кад је лепша!{S} Чини ми се занесоше ме њене трепавице.{S} Она трепне а ја клецн |
| Ово је канда нека гробница.{S} Чини ми се да миришем кости мртвачке ! “</p> <p>Рајко јој пружи |
| сторије изађе Маргита му рече: „чини ми се да миришем тамњан.{S} Долази од те стране испред нас |
| з реку пустим!“ Тек то рекох а учини ми се да чујем вику неку и лавеж паса у даљини.{S} Окренух |
| ском зиду поред ватре.</p> <p>„Ти си ми се, синко, много омилио,“ говораше старац Рајку; „све б |
| ула ни од једне помисли твоје; врати ми се амо и сам са чистим срцем, ведрим челом и светлим об |
| >— „Шта вас ја знам кад сте!{S} Него ми се некако чини да сам негде и некад слушала, да ваши кр |
| е иза оних планина!...{S} Чудо, како ми се нека тежина на срце наваљује!...{S} Ено ње горе где |
| своју чељуст дохвати.{S} Ох, чинило ми се да се мојим молитвама, мојим сузама, мојим уздасима, |
| ки и свети аманет чува ?!{S} Учинило ми се да је у тебе срце и чисто и јако. „Ево га нађох!“ го |
| пођо!“ рече јој; „ево мене!{S} Нешто ми се смучило.{S} У души ми беше помрчало, али је хвала Бо |
| го млад и красан један витез.{S} Час ми се чини да га познајем а час да га не познајем.{S} Поп |
| ло !{S} И кад год је намиришем одмах ми се смучи, и да не сркнем просто да цркнем!“</p> <p>— „К |
| верно једно уз друго стојали, можеш ми се ваља да поверити... збиља, има ли гдегод жена коју в |
| а, да се возимо у дворац Нађ-Бању; жени се стари гроф.“ Хајде, ђи, терај!{S} Ето нас тамо.{S} С |
| е и доносио?" прихвати Циганин. „А мени се ето већ смучило !{S} И кад год је намиришем одмах ми |
| оној песми.{S} У песми о Страхињи мени се најлепше учинило да је оно, како је тај наш јунак из |
| шта оно рече, ко је она?!“</p> <p>„Мени се учини да рече: „ја сам Маргита, грофица од Нађ-Бање, |
| аше глас слатко, пуно и топло!{S} Учини се Рајку као да са неке свете цркве зазвони сребрно зво |
| гита мирно, озбиљно и свечано.{S} Учини се Рајку да јој глас никада није био тако сладак, тако |
| на његова замишљеност и суморност учини се свима да је баш подозрива.{S} Није му испало ни до К |
| p>Рајко се зарумени у образима, поклони се, пригну и подиже четири талира.</p> <p>„Нека вам је |
| !“</p> <p>Рајко скиде шубарицу, поклони се пред старим послаником, и док се матер нешто накашљи |
| S} Напред ћемо сви ако Бог да!“ Поклони се и свој осталој господи, приђе к руци и патеру, и још |
| S} Он се диже, скиде шубарицу и поклони се пред Маргитом и рече јој узбуђеним гласом, али топло |
| аше Рајко; „,ја велим најбоље је склони се ти у једну од ових одаја, ја да обијем и трећи катан |
| ност.{S} Застиде се сам од себе и збуни се као да је крив што је дрзнуо да види једну светињу, |
| овај растов пањ овде?!“</p> <p>— „Махни се пања него казуј ако знаш шта је ово?“ рече Маргита п |
| и га зубма а не ножем!“</p> <p>— „Махни се тога!{S} Хвала Богу није нам невоље да крв проливамо |
| еби и свакоме твоме помоћнику! “ и напи се, и мало што се не загрцну као неко дете. <pb n="36" |
| му криво.</p> <p>„Молим те, оче, стрпи се док ти све по истини испричам, па ме онда суди и ако |
| Богу, приложи цркви што ко може, искупи се око гуслара да чује: како је Марко укинуо свадбарину |
| гледала.{S} Посрћући пође к њима, удари се руком у чело, стропошта се поред старца и просто цик |
| јте, ево дође онај кога чекасмо!“ Удари се бег по колену, мишљах пуче чоха. „Зар баш тако?“ пит |
| а изађе патер из одаје у ходник и удари се прсима у прса с Рајком.</p> <p>„Да ли бих могао да г |
| е очи.</p> <p>„Шта кажеш?!....{S} Стари се гроф жени?!“ викну она гњевно и сва пренеражена, па |
| застре као мртвачким покровом.{S} Стари се деспот заплакао.{S} Сузе његове кануше на гусле, те |
| {S} Ох, како да вам кажем?!{S} Па стари се гроф жени!“</p> <p>Као да је гром поред ње ударио.{S |
| да не разбуди свеце — „госпођо, прибери се!“</p> <p>Она нежно скиде руку његову са свога рамена |
| даше, а они куд који, бегај и не обзири се ! „Змај, крилати змај, цар змајски, беште Турци да в |
| м те много млада за тешки посао кога си се латио; али осећам, ето сад овде у овоме часу, на ово |
| се!{S} Више ме боли што те видим да си се препала него ова рана.{S} Не бој се!...{S} Неће ни б |
| Нађ-Бање, кћери земље маџарске, кад си се ти још смрти бојала?{S} Зар је ниси толико пута прек |
| то боље по вољи?“</p> <p>— „Само кад си се разведрила, па не мари, нека је како год хоћеш.{S} Д |
| ам мало по више ове чесме; и окренуо си се био и гледао к мени.{S} Имао си дугу пушку о рамену. |
| поче она после подужег ћутања, „зар си се збиља ти сам у себе поуздао да ми помогнеш да до сло |
| отвореним. <pb n="65" /></p> <p>„Зар си се збиља,“ поче она после подужег ћутања, „зар си се зб |
| е а у једној половини душе његове угаси се светлост те поста мрак, а у другој наста само нека т |
| какав кајиш?{S} Стегни њиме главу да ти се мозак не преврне.{S} Не знаш ти какав се чардаш овде |
| рече Рајко невесело; „ја помислих да ти се то јављала наша српска царица Милица, која је била т |
| а?{S} Мало час си о њима причала, па ти се причињава да их чујеш!“ рече јој старац.</p> <p>— „Н |
| своје земље вратила.{S} Мислим да ће ти се и „госпођа грофица“, у оном двору тамо, умети господ |
| — звиждати.{S} Звиждах, звиждах, док ти се поче да котрља озго са рушевина понека цигла, па кам |
| све страшне немилости твоје !{S} Ево ти се заветујем: седам година живећу о хлебу и води, ићи ћ |
| ор.{S} Не бојмо се!“</p> <p>„Учинило ти се.{S} Одјек је поновио само твоје речи!“ говораше му М |
| , само да одмах дођу!{S} А ти сам врати се амо и викни Ружу своју!“</p> <p>„ Али... молим те... |
| и ме увела у неку цркву! “</p> <p>Врати се Мартин носећи велику чинију воде и оцта од руже.{S} |
| своју шубару под лево пазухо, преврети се по неколико пута, склопи руке на оружје у силаву и с |
| иленом гајтану бејаше о врату; преврети се три пута, пољуби је и онда је десном руком притисну |
| а кад будеш у срећи и у господству сети се на ово !“</p> <p>— „Та само да стигнемо у Маџарску!" |
| ише мир успаваног села. </p> <p>Маргити се поче да стеже лед око срца, кад опази да нигде у сел |
| у.</p> <p>Она ни речи не проговори нити се помаче.</p> <p>— „Е, валах ћеш сад да скочиш!“ рече |
| спусти главу на Рајково гуњче, намести се и пови се гипко телом до на саму ивицу од оловна ков |
| и и у златном покову еванђеља, прекрсти се трп пута побожно и шапатом рече: „о часни крсте и св |
| једну, па другу, скиде шубару, прекрсти се, провуче прсте кроз косу један пут и други пут да гл |
| е пред чесму.{S} Скиде шубару, прекрсти се и узе живо да умива лице своје бистром хладном водом |
| , загледа се у оне далеке ватре и пусти се у слатке и тужне и опет слатке мисли. </p> </div> <p |
| седе на један камен према чесми и пусти се у мисли.{S} Није имао гусле нити је био слеп, али у |
| одмах отиде у један кут од собе, спусти се на колена и узе се молити Богу за Рајка.</p> </div> |
| јеца, он се полагано маче од ње, спусти се нечујно низа стену, а њу остави горе саму.</p> <p>На |
| коме млада Маџарица спаваше.{S} Спусти се на под под ноге Душанова коња и намисли да ту будан |
| је она!“ рече Циганин чисто као жалећи се на своју несрећу. „Бесна крв маџарска, а бесно и гос |
| крила; како су поломили јатагане борећи се с њиме, и како су устукнули тек кад је змај почео да |
| та јеца.{S} Приђе јој полагано, крстећи се као да светињи некој приступа, дотаче се руком њеног |
| усколебаним гласом и нешто као устежући се.</p> <p>„Оно тамо горе ритови с ону страну Дунава; а |
| с устављати да се одмара.{S} Одмарајући се ношаше се све тужнијим и тужнијим мислима.</p> <p>„Ш |
| о! никако!“ врискаше Маргита стресајући се од ужаса, па свом снагом узе вући Рајка даље од змиј |
| ука, соли и млада сира.{S} Прихватајући се помало Маргита говораше: </p> <p>„Ти ћеш код нас у Н |
| ехова извади једно ћемане.{S} Враћајући се на своје место запе ногом за асуру и стропошта се на |
| 20_C2.12"> <head>12</head> <p>Враћајући се с великим једним буздованом, Рајко још из даље опази |
| в и понизно приђе к Маргити, облизујући се и машући кудравим својим репом.</p> <p>„Мартине, поз |
| е растопи!" говораше Циганин облизујући се.</p> <p>„Да је додамо мало и твојој мајсторици!" реч |
| <p>„Мој братац!“ узе патер осмешкујући се да говори; „светла господа веле: ако је да ко коме п |
| p> <p>Циганин дохвати један чекић, баци се њиме на њу, па срдито дрекну :</p> <p>„Казуј шта си |
| ам, па ме онда суди и ако је право баци се на ме и каменом!“ рече Рајко узбуђен и онда узе прич |
| ху, па сви јуриш к шталама.{S} А сељаци се усплахирише и запиташе: „ама шта је то ?{S} Шта се т |
| очесмо.{S} Накриви капу старац, подбочи се у десни бок, куцну петом у пету, зазвекташе мамузе, |
| /></p> <p>— „Не, нема!“ рече усправивши се. „Мислила сам да је то можда пањ на коме сте ви Срби |
| о проведоше под једним грмом, заложивши се мало хлебом, једва <pb n="69" /> да се могло звати о |
| аше чутурицу и Маргити и Рајку, напивши се и сам, па онда опет настави: „посадише ме на ластави |
| >„Ама шта је све ово, госпођо?!{S} Овај се свет врти око нене.{S} Ништа ти га не разумем.{S} Шт |
| од кошуље и додаде је Циганину.{S} Овај се напи као што би се жедан бистре воде напио, па кад с |
| /p> <p>„ Али... молим те... не препадај се!{S} Више ме боли што те видим да си се препала него |
| ку у јазбину оне црне звери?!{S} Предај се мојим бистрим таласима, пусти нека те загрле, нека т |
| Не бој се, госпођо; не сумњај се; уздај се у Бога и веруј у моје српско поштење!“</p> <p>Удариш |
| и морала!{S} Хајде, одмах, брзо, скидај се до појаса!“</p> <p>„Уби ме, сеци ме, пеци ме! пред т |
| аду ?!“ викну старац гњевно; „ха, чекај се ти што твојим циганским очима бленеш у моју младу!{S |
| о у амајлији носим, позивам те, уклањај се са нашега пута!“</p> <p>Тано викаше Рајко узбуђен, а |
| света!{S} Не бој се, госпођо; не сумњај се; уздај се у Бога и веруј у моје српско поштење!“</p> |
| е он нестрпљиво одгурну и рече: „торњај се од мене, црна сотоно, не знам те шта мумлаш!“ па се |
| па не знаш на коју ћеш страну, запитај се: како би радио Краљевић Марко и како би радио Бан Ст |
| ла: <hi>„јадна жено, јадна жено! не бој се, дете моје, доћи ће он!“ </hi> — „Ко је тај „он“ ?“ |
| !“</p> <pb n="147" /> <p>— „Ала, не бој се госпођо!{S} Баш сам сигуран да ћу је убити!{S} Само |
| ојом му срце куцаше: „не бој се, не бој се; није грех, није грех; а сласт је, сласт, сласт!“</p |
| S} Вала три пута си ми света!{S} Не бој се, госпођо; не сумњај се; уздај се у Бога и веруј у мо |
| си се препала него ова рана.{S} Не бој се!...{S} Неће ни бити ништа!" говораше Рајко све тишиј |
| } Неће ми ваља да ништа бити.{S} Не бој се!“ говораше Рајко, па се још мало осмехну само да је |
| д опет све светло преда мном.{S} Не бој се; ево моје руке!“</p> <p>У мраку наиђоше једно на дру |
| <p>Рајко могаше само да викне: „не бој се, госпођо!{S} Сад ћу ти донети воде!“ па у петом скок |
| м брзином којом му срце куцаше: „не бој се, не бој се; није грех, није грех; а сласт је, сласт, |
| да нисам поред тебе!“</p> <p>— „Не бој се!“ рече јој Рајко, па узе и даље да ослушкује.</p> <p |
| стив глас.</p> <pb n="94" /> <p>„Не бој се, госпођо!“ рече јој; „ево мене!{S} Нешто ми се смучи |
| исну и мало што не паде.</p> <p>„Не бој се!{S} Ходи само да ми будеш сведок!“ рече јој, па је у |
| ени мерџан залутао био?...{S} На каквој се чаробној месечини румен његова сунчевом топлотом нап |
| буњена и готово збиљски у бризи, да јој се памет преврнула није.</p> <p>Рајко сад трљаше очи, у |
| а памећу.{S} Али не имадоше срца да јој се противе ма у чему.{S} После неколико сахата Мартин ј |
| ко на њ наслоњена и чињаше му се да јој се живот баш гаси.{S} Тако му се нешто ражали, да с теш |
| „У нас,“ рече Маргита поносито, па јој се очи још топлије засветлише; „у нас је цела властела |
| показиваху њене беле зубе.{S} Коса јој се пореметила па пала низ плећа.{S} Рајко застаде за је |
| Ту се она спусти на колена, а душа јој се вину к девојци, мајци божјој.{S} Дуго је ту клечала |
| е руком да јој што пре дође; па кад јој се примаче, она му живо шапутом казиваше: „ходи да чује |
| Ружа је гледаше само шта ради и све јој се већа туга и хладнија зебња на срце наваљиваше. „Глед |
| ни послат ? питаше она у чуду; веђе јој се саставише и очи јој засенуше као да је на њих пала о |
| Маргита стоји поред њега, а крупне јој се сузе низ образе ваљају.</p> <p>„Госпођо, немој да пл |
| чи затрепташе топлом ватром, а лице јој се озари новим осмехом.</p> <p>— „Хе хе хе !“ насмеја с |
| ше.{S} Пови се мало на десно и лице јој се сад окрену право ка кубету од дворане.{S} Нешто шапу |
| аргита, па се пљесну рукама, а срце јој се следи. „Где си рањен, јадни мој Рајко?!“</p> <p>„Па |
| рце закуцало јаче и топлије; образи јој се заруменише, очи жарко засветлише.{S} Ако јој је у ис |
| е у иконостас него у њега.{S} Учини јој се да се он винуо некуда високо и далеко мислима, те њу |
| аргити, метну руку на срце, поклони јој се смерно и говораше мирно али са уздрхтаним гласом:</p |
| ачи мирисним прстима својим.{S} Очи јој се напунише сузама.{S} Узе кршити руке своје, па их онд |
| азговарала као обично, изјадала сам јој се, причала сам јој ко си ти, рекла сам јој, да ти не з |
| ва?!“ питаше Маргита и осећаше како јој се срце размекшава.</p> <p>— Не знам!“ рече Рајко; "не |
| нка, кнегиња, што ли?{S} Вала могло јој се одмах видети и по очима, и по лицу, и по стасу, и по |
| вде!“</p> <p>Диже се једна граја, којој се прави значај не могаше да ухвати.{S} Тек сви гости у |
| ен, јадни мој Рајко?!“</p> <p>„Па немој се тако препадати!{S} Неће ми ваља да ништа бити.{S} Не |
| смилујеш ни данас мојим сузама, смилуј се његовој младости и чистоти срца његова, и смилуј се |
| , који си и милостив и свесилан, смилуј се на ову децу!{S} Смилуј се и на моју грешну старост, |
| силан, смилуј се на ову децу!{S} Смилуј се и на моју грешну старост, отвори ми очи да у овоме т |
| ладости и чистоти срца његова, и смилуј се ономе добром старцу тамо у планинама !" <pb n="218" |
| виче: „напред! напред браћо!{S} Ха, нек се зна ко смо!{S} Напред за нашим царем, напред!“ И њег |
| а тек само по једну: „не може!...“ „нек се потруди, па нека опет заслужи!“ Шта се опет десило ј |
| оју препаст, гласно викну: нећу!{S} Тек се иза нас продра мој старац: попе, питај мене, ја сам |
| патер Амброзијус у мртвој тишини и тек се накашља, а двокрилна се врата расклопише силним једн |
| и јасније, све гласније и гласније, док се Рајко не узе да побојава да ће се они млађи људи још |
| повијала се поред ње горе уз брдо, док се није у трави од ледине изгубила.{S} Од широких мрамо |
| гаси прштећи, и потраја неко време док се разабра да то Маргита јеца.{S} Приђе јој полагано, к |
| шта да чиним ?!“</p> <p>— Да чекате док се истрезне!“</p> <p>„Кад ће то бити?!{S} Они могу да о |
| оклони се пред старим послаником, и док се матер нешто накашљиваше поче да говори:</p> <p>„Лепо |
| и ћеш код нас у Нађ-Бањи да останеш док се не спреми све што треба за мој план.{S} Видећеш, мој |
| ="SRP18920_C3.6"> <head>6</head> <p>Док се Ружа на коленима, Богу молила, Маргита немирно, а с |
| а пратим ћесарову посаобину.{S} Али вам се молим, светла господо, не замерите ми, и пустите ме |
| беже... немој амана ти!...{S} Неће нам се на добром проћи ако тамо ударимо! “</p> <p>„ Рекао б |
| ове катанце.{S} Може бити отвориће нам се излаз на светлост ! “</p> </div> <div type="chapter" |
| мим те Богом и светим Јованом, јави нам се и помози да одавде изађемо !“ </p> <p>Нико не одгова |
| лињем Богом и светим Јованом, казуј нам се!{S} Ако си авет, у име свете Тројице и силом часнога |
| подземној дворници, снивала сам да сам се с тобом венчавала.{S} Нисам ти онда могла то да каже |
| {S} Узех радити по ковачници као да сам се у циганској <pb n="77" /> черзи и родила.{S} Од тешк |
| <pb n="217" /> сажаљења!{S} И онда сам се заверила да к теби више никад не подигнем очи, да пр |
| пита их: „шта мислите?“</p> <p>„ Ја сам се смислила!“ рече Маргита мирно и готово хладно. „Рајк |
| <pb n="100" /> <p>„О, ти мислиш ја сам се молила Богородици!?{S} Није, него сам с њоме разгова |
| ар и имаш дух витешки.{S} Исплакала сам се на њеном крилу, ижљубила сам је и ево ме сад са ожив |
| Богу из гласа и на коленима, купала сам се у сузама, па ништа, и никакве помоћи.{S} Неколико са |
| ечем, нит’ могу да се убијем; узела сам се онда молити Богу, нека ми бар памет преврне, те да у |
| це по ногама и по рукама.{S} Молила сам се по цео дан и по целу ноћ Богу из гласа и на коленима |
| <p>„Е, Рајко,“ рече му ведра, „сад сам се исплакала, сад ми је лакнуло.{S} Осећам се лака као |
| бегенисао где какву девојку и да ли сам се верио, то нисам и ако у нашој земљи има пуно лепих и |
| анџак-бегу! “ рекоше ми. „Заветовао сам се,“ прихватих ја, „да за седам година не силазим ни у |
| их хтео, заборавит’ не могу!{S} Ево сам се тако привикнуо теби, да ме збиља жалост осваја кад п |
| хладовине!“</p> <p>— „Да видиш већ сам се зажелео и шуме и шумског хлада.{S} Ево два дана како |
| за.{S} И опет нисам роптала.{S} Још сам се теби исповедала, теби молила, у тебе уздала и тебе љ |
| .{S} Сва трептим од светлости и блистам се од радости и тако ступам пред олтар једне велике црк |
| исплакала, сад ми је лакнуло.{S} Осећам се лака као птица, и храбра као сваки Маџар витез!{S} М |
| е, није!“ прихвати она брзо; „не смејем се теби, који имаш око да спазиш цвет, него се <pb n="3 |
| бом и земљом моје отаџбине.... заклињем се!“ говораше Маргита мирно, озбиљно и свечано.{S} Учин |
| ко што будете видели!“</p> <p>„Заклињем се, тако ми Бог на страшном суду милостив био!“ викну Р |
| у ил’ откупе, ја рекох у себи: „може им се! немају они <pb n="126" /> ни Краљевића Марка, ни Ми |
| ни с њима много да учини; врхови би им се или извили или затупили после неколико удараца, јер |
| вљају.</p> <p>„Е, господа веле да си им се доста напричао, и да си ето баш лепо завршио.{S} Сад |
| ш... опрости ми рану смрт своју, ако им се жива нећеш да предаш!"</p> <p>Маргита, која је мало |
| Речима се то не да описати....{S} Чудим се како нисам полудела.{S} Кад ме је Бекри-Бекир унео в |
| ка!{S} Дед’ нам причај што!“ „0, грозим се и да погледам натраг!“ рече Маргита, па се сва стрес |
| је био пун лепоте и милине, али, бојим се, ружно ће да значи.{S} Помисли само, видела сам себе |
| м те јеси некаква убојита делија; бојим се кад <pb n="47" /> ожедниш дигнућеш чету на манастир |
| о, ето видите, обнесвеснуо је!{S} Бојим се рана је на злом месту ! “</p> <p>— „Еј, мој Рајко, з |
| вору нећеш бити као у пустињи!{S} Бојим се само да теби, тако озбиљном младом човеку, наша маџа |
| ју земљу од Турчина ослободиш.{S} Бојим се неће ме старац пустити, а волела бих да могу и онда |
| али као да гласно казује: <hi>„не бојим се никога до Бога!“ </hi> Од обрвских саставака полазио |
| јиш, а ја ћу његове !“</p> <p>„Не бојим се ја ничега кад има светлости.{S} Мене је страх само у |
| на истом том каменом кориту, над којим се ето мало <pb n="32" /> час умих, а сада — сада криво |
| од загасите чохе, уђе у собу.{S} За њим се ушуња у собу и онај црни рундов и понизно приђе к Ма |
| и Краљевић Марко.{S} Одлучио се да, чим се господа у Нишу мало поодморе, изађе пред њих да се е |
| обро на двору.{S} С тога би царица, чим се смркне, заповедила да се гвозден један котарац напун |
| више, као да се растапала у росу којом се трава свуда у наоколо оросила.{S} Цвет од зове замир |
| очевидно узбуђен и збуњен.</p> <p>У том се доста разговетно зачу вика једног громогласног сељак |
| дима из широких дрвених димњака.{S} Дан се дизао и будио успаване људе на посао.{S} Озго испод |
| кошуљица на грудима затрепери.{S} Један се дубок уздах оте из њена срца, они јој потамнеше, па |
| {S} Али кад поче да плаче и да јеца, он се полагано маче од ње, спусти се нечујно низа стену, а |
| нити да види моје муке и моје сузе; он се окренуо од мене, ја се окренух од њега.{S} Кад Бекри |
| ом својих топлих и меких погледа.{S} Он се живо а застиђен подиже.{S} Беше га некако стид, да о |
| дње речи Рајку срце бурно закуца.{S} Он се препаде од самога себе.{S} Трже десну руку своју из |
| отресе срде и на очи натера сузу.{S} Он се диже, скиде шубарицу и поклони се пред Маргитом и ре |
| сав у црвену сукнену кабаницу, загрејао се, занео се у мисли које су биле више снови на јави не |
| скочи до ње и до посланика.{S} Побојао се да се није што незгодно десило царевом госту.{S} Ста |
| аљевић <pb n="24" /> Марко?!{S} Завукао се био сав у црвену сукнену кабаницу, загрејао се, зане |
| ружину Сибињанин Јанка!{S} Веруј, тукао се и он за вас као и многи други наш јунак, и право је |
| /p> <p>Озго са сред среде свода спуштао се један гвозден ланац, о коме је висио велики један и |
| а два века.{S} Озго са таванице спуштао се многокраки позлаћени светњак, у коме је горело ваља |
| врата носила, био је раскинут и спуштао се у снежнобелу долину између две снежнобеле груде, по |
| чава.{S} Рајко, витеже без замерке, ево се Маргита теби привенчава, да је од сад твоја и овога |
| ати у се да се не поуздах у Бога, и ево се у њ и уздам!“ рече он скромно.</p> <p>Заћуташе опет |
| а ја клецнем; она на лево пође, на лево се окренем и ја; она десно, десно и ја, као сунцокрет з |
| ж!{S} Децо, да нам сам Бог помогне, ово се ваља на нас мука и невоља!“</p> <p>„Рајко, хајде да |
| им уздахом, кад се трже из заноса, „ово се Маргита с Рајком опростила!.. <pb n="185" /></p> <p> |
| е он дотле никада видео није.{S} Готово се он сам застиде, и нехотице обори очи, те му погледи |
| лагим погледом гледаше у старца и благо се на њ осмејкиваше.{S} А старац узе да им прича шта се |
| д Нађ-Бање.{S} Управо и нема пута, него се тера преко равнице, а по трагу других кола, правцем |
| еби, који имаш око да спазиш цвет, него се <pb n="37" /> смејем кад помислим каквим немаром све |
| е сећате! “</p> <p>„Е, мој Рајко, много се што пева чему ван песме нема станка.{S} Али ја знам |
| ну сукнену кабаницу, загрејао се, занео се у мисли које су биле више снови на јави него озбиљне |
| .{S} На обнаженом повисоком врату савио се један низ крупног црвеног мерџана.{S} Јелек од загас |
| његова жалост прешла у срдњу.{S} Срдио се на маџарску господу и на оног црног попа. „И то су м |
| .{S} Али се ево сломио бунт мој; сломио се понос мој; немилостивношћу својом водиш ме да тражим |
| .</p> <p>Око дворишта од двора повлачио се један јарак, који је био пун воде.{S} О ону страну ј |
| н Страхиња и Краљевић Марко.{S} Одлучио се да, чим се господа у Нишу мало поодморе, изађе пред |
| и сав терет да делимо подједнако.{S} Ко се од нас двоје пре у гроб сломије, сломиће се пре не з |
| нешто снужден; „вала дао бих главу, ако се она целу ову ноћ Богу не моли, да покрене срца ове г |
| баш да <pb n="43" /> огледнемо!{S} Ако се потковице не посребре, твоја штета!{S} Ако испадне д |
| и носим?!...{S} Не може тако!...{S} Ако се не мислиш жива предавати, онда... ево ти мој мали пи |
| ред.{S} Држ’ се, госпођо, моје руке ако се бојиш, а ја ћу његове !“</p> <p>„Не бојим се ја ниче |
| прости, Бога ми си госпођа и сад, и ако се мучиш као робињица!{S} Молим те, би ли хтела да се о |
| и постајаше све тамнији и тамнији и ако се на њ само небо својом мутноплавом ивицом наслонило б |
| роба у живот васкрсли!“</p> <p>„Али ако се Турци врате, па још са самсовима?!“ прихвати Маргита |
| , дај воде или вина ил’ ракије, дај ако се може да одржимо живот, који се у госпође гаси!“ </p> |
| пећини.{S} Рекао бих да се свађају ако се још и не бију!“</p> <p>И онда опет обадвоје мирно а |
| у, па јој врло тихим гласом рече : „ако се деси... јави старцу на Вујну!...{S} О, моја добра го |
| рвенкастој светлости од воштанице, како се оним отвором, а изнад самог копља, провуче некаква д |
| како је њему све узалуд што ради, како се ви њему не би хтели више вратити, па да вас он са св |
| како се зваше онај ?!...{S} Мандо, како се зваше онај?!...{S} Јест Румели-Бенглер-бег.{S} А да |
| одбегла за младим... хеј, патеру, како се зваше онај ?!...{S} Мандо, како се зваше онај?!...{S |
| тарац, како је озбиљан и тужан!{S} Како се невесео загледао у младог гуслара!{S} А шта ли му ов |
| у жену у Србина или у Турчина ?{S} Како се гипкост њена уз тебе у оном мрачном ходнику приљубил |
| е и шумског хлада.{S} Ево два дана како се возимо по твојој земљи, нигде грма, нигде липе!{S} А |
| а и поче овако:</p> <p>„Ево сам од како се смркло обишао сав Крушевац.{S} Моја Расина није дале |
| е да им прича шта се све десило од како се растадоше, па се прекидаше само да их понуди гутљаје |
| отвори трепавице па га уморним, и како се Рајку чињаше самртничким, погледом гледаше.{S} Прола |
| смехом на уснама.</p> <p>„Видиш ли како се светли земља маџарска?!“ питаше га она.</p> <p>— „Од |
| узе Ружа да говори; „гледајте само како се сви очистише!..{S} Као да је вихор ветар духнуо па и |
| еку....{S} Хоћеш да ти кажем једну како се Јанко оженио?...{S} Хајде баш!...“ И онда Рајко поче |
| како је у лугу видео Аћима Главоњу како се мучи.{S} Претоварио кола неком грађом па им прсла ос |
| етрпела!{S} Мало по мало па осећах како се и сама претварам као у неку звер.{S} Завадих се с Бо |
| што ово двоје дођоше да га гледају нако се гаси.</p> <p>Рајко отвори она сниска врата од растов |
| сли.{S} Као да је душевно болесна, тако се укоченим погледима из разрогачених очију загледала у |
| -бег?...{S} Ја! тако, то је право, тако се ваља!“ <pb n="207" /></p> <p>Диже се опет граја од у |
| се тако лако завађали.{S} Веруј ми нико се с тога не би завадио мањ санџак-бег с Циганином и Ци |
| део да са мачевима не може ништа, Рајко се присети те пресече једно копље испод самог оштрица, |
| н већ лежаше као пањ на земљи.{S} Рајко се диже и гледаше га мирно за <pb n="56" /> неколико тр |
| у, дајући му знак да може ићи.{S} Рајко се поклони старцу и изађе. „Ех, шта ћеш?{S} Сила Бога н |
| јачем куцању срца њеног.</p> <p>И Рајко се беше сав претворио у слух.{S} Већ је и напустио био |
| гледаше.{S} Пролазећи кроз капелу Рајко се заустави под једним од најснижих кандила да је се на |
| икну му: „Душан те гледа!"</p> <p>Рајко се трже и не дотакнув се оне сласти, исправи се, покри |
| {S} Милош...{S} Страхиња!"</p> <p>Рајко се мало насмехну што ова млада Маџарица од онаких јунак |
| о, да се код ње исплачем!"</p> <p>Рајко се све на прстима повуче од ње и склони иза леве певниц |
| и пред иконом Мајке Божје.</p> <p>Рајко се побоја да није излудела, кад оно поче да узвикује го |
| од грубога сукна на глави.</p> <p>Рајко се чисто препаде па устави ластавицу, а руком показа Ма |
| ју да приђе грофу у помоћ.</p> <p>Рајко се сам пригну, па га подиже на ноге.{S} Гроф пун гњева |
| тамо тражи звезду Рајкову.</p> <p>Рајко се нешто мало збунио на оне њене речи, и не могаше одма |
| , а два уз то на поклон! “</p> <p>Рајко се зарумени у образима, поклони се, пригну и подиже чет |
| обро не бих могао желети!“</p> <p>Рајко се диже, скиде шубару и приђе к руци старчевој.</p> <p> |
| } Дај ми опет руку твоју!“</p> <p>Рајко се у мраку три пута беше прекрстио, и одмах дође к себи |
| црне јагњетине.{S} Испод шубаре видело се чело не баш високо, и пре посниско, али право и лепо |
| м, утврђен јаким палисадима.{S} Улазило се у двориште преко једног дрвеног моста, који се на ла |
| е излуде.{S} Она младо, лепо дете, само се осмејкује, па тек спусти трепавице, па подигне очи, |
| ја сам им кум! хоће се они, хоће, само се ово момче стиди да призна; него чекај, да му најпре |
| А ?! “</p> <p>Она не рече ни речи, само се сва стресе као да јој дође наступ од грознице, и окр |
| Баш сам сигуран да ћу је убити!{S} Само се ти склони мало!“ </p> <p>„Никако! никако!“ врискаше |
| е иконе беху поцрнеле и испуцале и само се светлуцаху златни и сребрни окови на по некима од њи |
| аквог старог водовода.{S} Него ето ћемо се скоро и растати, а ништа нам ниси причала о твоме ро |
| не треба нам бољи одговор.{S} Не бојмо се!“</p> <p>„Учинило ти се.{S} Одјек је поновио само тв |
| ше дохватио да напије здравицу.{S} Вино се просу по <pb n="203" /> столу, а патеру клецнуше ног |
| рамотим и да ме за смрт причесте; а оно се, ето хвала Богу, њиме сад враћамо из мртвих у живе!{ |
| их: ето, то је царски престо !{S} А оно се ево престо разглавио у кукове своје и расточио као б |
| суру и стропошта се на Рајка.{S} Гласно се сам себи насмеја; седе, нагну чутуру, па онда узе да |
| авом косом.{S} Погусте и дуге веђе лепо се повијају изнад два црна ока, која свагда право гледа |
| о ћеш и да знаш, млад си!{S} И после то се само у конаку Бекри-Бекира може да види!{S} А?{S} Чу |
| се, а он онда поново побесни.{S} Уз то се био пропио, па кад је пијан онда је прави сотона.{S} |
| рамену носи дугу пушку арнаутку, чврсто се утегао широким шареним пасом, поврх овога црвен сила |
| ита се приљубила беше уз Рајка и чврсто се држаше једном руком за његову руку а другом за раме |
| не у гипкости овог вилинског стаса, што се тако поверљиво уза те приљубљује... шта ли је слађе: |
| ноликих кандила, само драго камење, што се згрнуло на ове три трпезе, могло би да осветли двора |
| а њена на ниже погледе своје!...{S} Што се бојиш?...{S} Јелек је прикопчан, тесно прикопчан!... |
| а плот јака.{S} Тек опет жао ми је што се преварих!“</p> <p>Сад Рајку ударише пламенови у обра |
| пским вином, па разговараху о ономе што се збило.{S} Око неко доба <pb n="15" /> Рајко закуца н |
| агаше на врело чело Рајково.{S} Али што се зора примицаше, то његов занос бејаше све већи.</p> |
| воме помоћнику! “ и напи се, и мало што се не загрцну као неко дете. <pb n="36" /></p> <p>И опе |
| рече Маргита па показа руком на оно што се иза овог растављеног престола подизаше уз зидину.</p |
| ст сељак!“</p> <p>„А разумеш ли оно што се каже: младост је лудост а ђаво не спава?!“</p> <p>„ |
| ене, на коме је био урезан крст, нагнуо се у пећину као да је био на каквој осовини.{S} Испод њ |
| велики двоглави орао од сребра, погнуо се, раширио крила таман <pb n="110" /> да полети, као д |
| енска марама.{S} Из села и у даљини чуо се топот од коња и звркат од многих кола. <pb n="212" / |
| суђеницу да не погрешиш?{S}" Кроз долап се видела једна сиротињска соба, али добро осветљена.{S |
| ознајем а час да га не познајем.{S} Поп се окрену њему па га запита: хоћеш ли да узмеш ову жену |
| јкада били ту намештени па зарђали, јер се прва два брзо распршташе.{S} Кад Рајко узе намештати |
| Шта те ја знам!“ одговори Рајко. „У нас се крштене душе не продају, а слушао сам од Турака да с |
| два и три пута.{S} Поћута мало, и опет се накашља и онда рече: </p> <p>„Плот је слаба а дух је |
| анин мало устави.{S} Наже чутуру и опет се добро напи, као да се мало поткрепи, после оног чуда |
| !"</p> <p>„Не бих се ја смео поуздати у се да се не поуздах у Бога, и ево се у њ и уздам!“ рече |
| је светлост од стотине кандила хватао у се, као какав преврнути пехар од углађенога сребра, па |
| е свако витешко срце заволело.{S} Рајку се <pb n="125" /> ширила зеница у очина, те гуташе нови |
| поде, која сави путем у варош.{S} Рајку се учини као да она само у њега гледа онако као што он |
| рац.{S} Њих се двоје погледаше, а Рајку се промени боја у лицу. „Бога ми, ово иде нека ломњава |
| просто грцајући од плача.</p> <p>Рајку се најпре учини да се негде неко велико сребрно кандило |
| тече у пустињакову пећину.</p> <p>Рајку се за неколико тренутака било смркло пред очима, као да |
| ему — и сам није знао к чему.{S} Сва му се Србија чинила као да је баштина његове задруге; свак |
| ао знак најближем селу под брдом, да му се пошље један или два поуздана човека.{S} Требали су м |
| ето на зло навлачи!“</p> <p>Осети да му се мир и крепост у срце враћају.{S} Али не смеде ни пог |
| отле у животу.{S} Учини му се као да му се душа поделила у двоје.{S} Једна половина слушаше кро |
| овој гори да покрива!"</p> <p>И онда му се примаче још ближе и — пољуби га у уста!</p> <p>Као д |
| рице рекоше: нема ништа од ње!{S} Ја му се молих да је придигне, па ма и богињаву и слепу, само |
| турских чизама да их навуче.{S} Она му се сад у свему покораваше као дете, и од часа на час би |
| Нађ-Бање!“ промуца стари гроф, и она му се дворана поче да окреће. „Шта то рече Мартин?!“ питаш |
| вете цркве зазвони сребрно звоно, па му се јека стопи у милозвучно појање црквено, те му потрес |
| јући час на Рајка час на Маргиту, па му се најпосле на овој очи зауставише. „Или ме старе моје |
| д оним тамо јабланом.</p> <p>Маргита му се насмеја, али га послуша.</p> <p>— „Рајко,“ поче Марг |
| оју молитву и подиже је!{S} А Маруша му се једнако и на глас молила: боље да је и закопа, него |
| p>Осмехну се брк Циганину, загрејаше му се очи и заиграше по оним талирима.</p> <p>„А би ли то |
| а свим онако на њ наслоњена и чињаше му се да јој се живот баш гаси.{S} Тако му се нешто ражали |
| Рајко узбуђен, а по ртењачи просуше му се неки хладни жмарци.{S} А Маргита се сва стресаше од |
| дговори наш Краљевић Марко. „Јеси ли му се понудио да му помогнеш?" питаше га отац. „Бог с тобо |
| ље.{S} Јест љуља се и повија се, али му се све поче око њега да окреће и несвестица га обузе, и |
| „Иди, слатка моја, иди клекни и моли му се нек не да смрти младог овог витеза!“ шапатом <pb n=" |
| мало па као да га нестаде.{S} Учини му се да је остао само с њом сам у свеколикој васељени.{S} |
| рце узе куцати све бурније.{S} Учини му се чисто да чује како цар виче: „напред, јунаци! напред |
| а и не хте очима да верује.{S} Учини му се да се она стена с крстом полагано креће и на својој |
| могаше да одвоји очи од ње.{S} Учини му се да тек сад први пут виде како су јој дуге трепавице |
| врло тихи шум с ону страну.{S} Учини му се шта више као да неко пипа одонуд врата, као да се не |
| што никада дотле у животу.{S} Учини му се као да му се душа поделила у двоје.{S} Једна половин |
| Не може бити друкчије!“</p> <p>Учини му се да нешто баш близу њега зашкрипе.{S} Погледа и не хт |
| друго.{S} Обема рукама својим обеси му се она о десно раме, и са слободом и поверљивошћу сестр |
| ко ново аковче.{S} Па онда враћајући му се пуна усхићења и са пуно поузданости рече: „еј, мој в |
| ише Рајку пламенови у образе.{S} Очи му се разгореше топлом ватром.{S} Изгледаше дивно у <pb n= |
| е било.{S} Док је жив био дивила сам му се.{S} Сад га љубим.{S} Не могу без њега.{S} Љубим га.{ |
| бом осветљену, слику, и осећаше како му се нека растуженост краде у срце.</p> <p>„Еј, Боже благ |
| се да јој се живот баш гаси.{S} Тако му се нешто ражали, да с тешким и дубоким уздисајима само |
| о да су босиљком засађена.{S} Чинило му се као да кроз растове шуме шумадијске бруји поветарац, |
| тлеле неисказаном радошћу.{S} Чинило му се као да је робовао у конаку Мустаф-агином, па се сад |
| вика и псовка циганинова.{S} Учинило му се да му је робиња необично дуго на чесми; остави наков |
| Али га сад нов ужас обузе.{S} Десило му се нешто што никада дотле у животу.{S} Учини му се као |
| о је он пажњу маџарској господи, јер му се чинило да свега тога нигде ван Србије нема..</p> <p> |
| а румена; и саме вране и свраке нису му се више чиниле да су тице злослутице, него само као ста |
| ога човека чекамо, на њ погледамо, њему се надамо.{S} Знамо да ће доћи, знамо да ће изићи некуд |
| , а нашег старца нема!{S} Страх ме њему се некаква велика невоља десила те нам не долази! “</p> |
| е, диже се и приђе к Маргити.{S} Пригну се полагано над њеном главом, гледаше је из близа у обр |
| му мило и опет некако тешко.{S} Пригну се и пољуби старца у руку: „хвала ти светли господине!{ |
| а хоће да стегне сву памет своју, погну се напред и гледаше жудно у далеке ватре на обзорју.</p |
| је.</p> <p>Рајко сад трљаше очи, уштину се у мишицу једну, па другу, скиде шубару, прекрсти се, |
| нађем, ето је и теби! “</p> <p>Осмехну се брк Циганину, загрејаше му се очи и заиграше по оним |
| би могли пролом учинити.{S} Биће да су се на ову плочу навалиле хрпе од градске рушевине!{S} Х |
| ира, кад се змајеви туку.{S} Биће да су се у старо доба и овуда тукли.{S} Него ходи да се испне |
| ик и удараше песницама о сто, као да су се помамили.{S} Отмар тресну своју столицу на под и иза |
| ни те заравњи два велика лава као да су се усред хода и у сред рикања уставила, скаменила и поз |
| м рукавицама.{S} Изгледало је као да су се џиновски оклопници, у пуноме ратничком округу, поређ |
| на!...{S} Гледах их како јуре као да су се помамили; засукали рукаве до рамена, завалили турбан |
| лако било.{S} Свецима и испосницима су се јављале само маште и сеновите варке, па су имали мук |
| рану Дунава; а оно тамо иза њих, где су се небо и земља састали, то је — твоја земља Маџарска!“ |
| девојачке груди ове младе жене, које су се стидљиво заклањале за издајнички облачак од танке ту |
| прскана џиновским капљама крви, које су се, паднув на њу, и саме скристалисале.{S} А овде и онд |
| толиких баштина, еј девојко око које су се највећа господа маџарска и највећи наши јунаци купил |
| је тешко укратко описати, али у коме су се и осећање достојанства и неизмерна једна туга и опет |
| асеоцима, а још мање о бојевима који су се онуда били, и о јунацима који сад већ мирно почиваху |
| био глас него музика; музика у којој су се тужни звек од зебње, и радосни трепер од жудње, и шу |
| да је то каква стара малвасија којом су се наши стари јунаци и господа појили!" рече Рајко.</p> |
| нису се они макли из Сегедина; него су се онај црни патер и она црна кучка договорили, да поде |
| свода, које са гвоздених полуга, што су се пружале од једног зида до другог у сва четири правца |
| <pb n="9" /> царица Милица.{S} А њих су се двоје много волели.{S} Сад, видиш ли чак на врху на |
| има испод ових рушевина!“</p> <p>Још су се били разговарали кад поче да свита и кад стигоше озд |
| Каже мени мој Мартин: „лажу, лажу; нису се они макли из Сегедина; него су се онај црни патер и |
| ардаш као да је сабљом пресечен.{S} Осу се лупање песницама о сто и усклицавање гостију.{S} Па |
| е поносито свога коња од мегдана.{S} Ту се просто стропошта на под; мало не заплака од бруке и |
| ица држаше малог Исуса у наручју.{S} Ту се она спусти на колена, а душа јој се вину к девојци, |
| и шта говориш и како радиш!“</p> <p>Ту се Рајко мало устави; поћута, али му око усана обиграва |
| ба док смо заједно, али се не бој да ћу се заборавити ма у чем.{S} И да ниси госпођа робиња си, |
| ог помогне нећу те постидети.{S} Сад ћу се двојином журити да предам госпођу њеном мужу, и трој |
| ветогорским испосницима.{S} Разговараху се тако скоро сву ноћ. </p> <pb n="74" /> </div> <div t |
| /> да се могло звати одмором.{S} Жураху се да још за видела изађу на један вис, на коме из дале |
| .{S} Иза њих друга два златна лава беху се пропела у вис, па предњим шапама држаху један дугуља |
| у песницу.</p> <p>„Овде, господо," зачу се јасан, а сада и пун свечаности, глас Маргитин; „овде |
| !“ </p> <p>Нико не одговараше.{S} Зачу се само као неко тихо звиждање или као пиштање врбове п |
| дговара Циганину на његову вику, а зачу се на вратима од ковачнице весео и гласан поздрав: „саб |
| окотрља се с брда једна каменица и зачу се љутита вика и псовка циганинова.{S} Учинило му се да |
| сао.{S} Озго испод зидина градских зачу се куцкање чекића о наковањ.</p> <p>„Ево је иде!“ рече |
| орапавио од многе вике.</p> <p>„Примичу се скотови!“ промумла опет старац; „вала, Господе Боже |
| ну, али се одмах врати.</p> <p>„Примичу се скотови!“ рече он не толико уплашен колико љутит, и |
| а учини да види своју суђеницу.{S} Гроф се одвезао у Арад с Мартином, коме је све причао како ј |
| дби старчеву руку на десно.</p> <p>Гроф се спотаче, посрну преко своје оборене столице, и паде. |
| о га нађох!“ говорах у себи и зарадовах се.{S} Али ето, и сам признајеш, младост је лудост а ђа |
| а после да ме метну на коња.{S} Покајах се, али доцкан.{S} И насмејао бих се, али ми не даде зе |
| ла Богу! рече тај човек Рајку; „побојах се нећете ни доћи и ево чак узех премишљати да ниси пог |
| келу низ Мораву.</p> <p>Њих двоје одмах се прихватише уз једно брдо.{S} Кад изађоше на врх, и п |
| н!“ </hi> — „Ко је тај „он“ ?“ — ја бих се ослободила да запитам. „Твој спас!“ одговорила би он |
| таше Рајко.</p> <p>— „Јесте.{S} Кад бих се већ морала пробудити, онда бих опет волела да прво ш |
| Вала да си ми заискао и половину не бих се смео цењкати.{S} Ето, дај длан у длан!“ рече Рајко и |
| боде и завичаја дођем?!"</p> <p>„Не бих се ја смео поуздати у се да се не поуздах у Бога, и ево |
| кајах се, али доцкан.{S} И насмејао бих се, али ми не даде зебња шта ће од вас двоје на крај кр |
| а Маџарица Рајку, „видео би ти како бих се ја друкчије винула коњу у седло.{S} Али како ћеш с о |
| од мене и срећнију од мене!{S} Бар бих се могла понадати да те једнога дана својим зетом зовем |
| На моју несрећу дођох к себи и поправих се, а он онда поново побесни.{S} Уз то се био пропио, п |
| а претварам као у неку звер.{S} Завадих се с Богом..“</p> <p>„Како јадна да се завадиш с Богом? |
| у очи, познадох га, вриснух и пробудих се! “ — „Биће да свака млада жена највише о накиту и сн |
| црвеним <pb n="5" /> гајтанима са којих се спуштају многобројни ситни ланци са оцилима, бритвиц |
| ше.{S} Ја се спустих на колена, помолих се Богу из дубине душе, да се смилује на вас и рад вас |
| е право к мени!....{S} Стадох, скамених се!{S} Шта ћу сад јадна!...{S} Гледах их како јуре као |
| е и Рајко, ослушкиваше и старац.{S} Њих се двоје погледаше, а Рајку се промени боја у лицу. „Бо |
| {S} Добро си ми дошао, аго!“</p> <p>Њих се двоје насмејаше а Рајко прихвати: „причаћемо ти све |
| ; дуго би било да вам то причан; уверих се да њега или и нема, или да баш неће да чује моје мол |
| аван-сераја под звездама на небу, сетих се што је наш покојни стриц, Бог да му душу прости, нам |
| она мирно; „али бадава, не могах; сетих се што ти оно рече да је и грехота и срамота; него му с |
| {S} Греби, па копај, па скичи, поплаших се, Бога ми ће раскопати сву урвину!{S} А мене Турци ст |
| на мене, и кад сврших молитву, не дигох се са клечања, него узех — звиждати.{S} Звиждах, звижда |
| т не обамрех.{S} Кад дођох к себи нађох се у некаквом гвозденом кавезу, па још окована у ланце |
| окрет за сунцем!{S} Занесох се, занесох се па већ не знам ни шта свирам.{S} Удари ме једном Бор |
| ја, као сунцокрет за сунцем!{S} Занесох се, занесох се па већ не знам ни шта свирам.{S} Удари м |
| сило ?!“ Тек неко од господе рече: „дух се јавио, вампир, авет!“ Јао да сте само видели!{S} Дре |
| неку и лавеж паса у даљини.{S} Окренух се и имадох шта да видим!{S} Чета Турака на коњма и чит |
| ста мало отворио као да пева.{S} Старац се пригнуо мало к младићима па се загледао у лице младо |
| а је твоја света воља!“</p> <p>И старац се онда спусти на колена пред један у стени грубо уреза |
| ји ће земљу да ослободи!“</p> <p>Старац се раздрагао па узе на широко причати о пророчанствима |
| г, па полагано изађе.</p> <p>Млад месец се спушташе к западу.{S} На тамно плавом и високо издиг |
| .</p> <p>Тежак им беше растанак.{S} Баш се све троје заплакаше. <pb n="166" /></p> <p>„У теби н |
| ног блага! ах да силног блага!{S} Е баш се види да сте царевину имали!“ Отвори један повећи ков |
| !{S} Види да сам гејак!“</p> <p>„Смејеш се мојој простоти!" рече јој гласно а сав поцрвене од с |
| м!{S} О, Рајко, та ваља да није што ћеш се овуда сам без ње враћати?!...{S} Није то; није то; н |
| о као војвода Рајко од Расине, вратићеш се да ослободиш и усрећиш свој народ.{S} И онда... онда |
| ана да буду на јави истина.{S} Вратићеш се ти, али само као војвода Рајко од Расине, вратићеш с |
| у својој земљи у слави и срећи, сетићеш се да и у овој <pb n="121" /> земљи има људи, који знај |
| >„Што говориш као да си дете!{S} Правиш се само, јер ти је мука да признаш!“ рече му Маргита не |
| храбра као сваки Маџар витез!{S} Мрштиш се?!{S} Е, добро, храбра сам као какав Србин витез!{S} |
| би тек онда мене разумела!"</p> <p>Још се више Ружа препаде сутра дан.{S} Стигао беше извештај |
| урно закуца.{S} Он се препаде од самога себе.{S} Трже десну руку своју из деснице Маргитине, ск |
| рља.{S} Пред једном, која је стајала за себе и подалеко од других, седео је на земљи Циганин, п |
| у седло, привезах је мојим каницама за себе и онда бегај преко границе.{S} Ето је од тога доба |
| себе, и крочи неколико корачаја сам за себе у мрак, као да хоће да бега од ње.</p> <p>„Не, Рај |
| витештво и ту слободу чистом љубављу за себе да веже!{S} Ах, што немам млађу сестру, лепшу од м |
| ке, па је просто као неко маче баци иза себе на под до зида.</p> <p>Врисну Сокица.{S} Манда ско |
| подеси како је најбоље.{S} Узе да се на себе самога срди. „Е баш сам неки сметењак! “ рече сам |
| к себи и напрезаше се силно да збаци са себе Рајка, и бацакаше се ногама као бесомучан.{S} Али |
| воде напио, па кад спусти чутуру поред себе на асуру, рече:</p> <p>„Е да црних калуђера! валах |
| чадију посадио би на земљу право испред себе, дохватио гусле, превукао неколико пута, па <pb n= |
| ојећи замишљено загледала у бару испред себе, рекао би човек да је ово све једна безгласна и бе |
| ну је обема рукама својим, али тихо, од себе, и крочи неколико корачаја сам за себе у мрак, као |
| и.{S} Чак су и маџарска господа сама од себе стала да га слушају, а честити Хасан Зулуфлија уст |
| тио да сам бира стазу, коњ би га сам од себе однео на место где је остава.{S} Рад бих био да ог |
| ко свету дражност.{S} Застиде се сам од себе и збуни се као да је крив што је дрзнуо да види је |
| ка Маргита живо, и показа руком лево од себе.</p> <p>Рајко једним кроком дође до њих. „Окована |
| ој Рајко изненађен, па је руком тихо од себе одгурну. „Како да закољем човека и пијана и везана |
| ђо," поче Рајко; „док си причала ја све себе питах: „кад је ова жена такав јунак, ја какви су ј |
| брог старца на Вујну?!...{S} Их, куд је себе Морава! а куд још даље моја Расина!{S} Тамо су нег |
| е да значи.{S} Помисли само, видела сам себе као дивно опремљену <pb n="140" /> младу невесту.{ |
| а ли је волим ма за трунку?“ питаше сам себе, и онога часа нађе да треба да то што је она тако |
| лево и десно удараше <pb n="135" /> око себе, као да се бори с неким невидљивим џином. „Лажеш, |
| Погледа по звезданом небу, погледа око себе, погледа у Рајка и онда тихо и разнежено рече:</p> |
| би.{S} Гледаше пуно отвореним очима око себе, загледа се подуго у Маргиту, па јој врло тихим гл |
| ма узме да сипље благу ватру на све око себе, те све затрепти од радости и од топлоте!"</p> <p> |
| ене и седе, прикупив кабаницу добро око себе, загледа се у оне далеке ватре и пусти се у слатке |
| Маргита.</p> <p>Узеше да разгледају око себе.{S} У округлој зидини од дворане било је дванаест |
| трпезе, могло би да осветли дворану око себе.</p> <p>С једне и с друге стране ове три трпезе по |
| дужег ћутања, „зар си се збиља ти сам у себе поуздао да ми помогнеш да до слободе и завичаја до |
| тну топлоту, коју је на грудима њеним у себе упио, и која сад са длана руке Рајкове струјаше св |
| којима милина, чежња и туга усисаваху у себе погледе његове, и онда полагано наслони свој успла |
| ну до куле.{S} Разговараху нешто између себе маџарски и по свој прилици мио им беше онај поглед |
| од пећине.{S} Уједа зубма, бије ногама, себи не да прићи.{S} Море имадоше више муке с њоме него |
| че, извади један златан цекин, метну га себи на длан и преврташе га то на једну то на другу стр |
| ањем.{S} Узе мрдати главом, као да сама себи каже: „не, не, то нећу! то не могу!{S}" Неверовање |
| д видим!...настави она више као да сама себи говори; „сад већ све знам...{S} Та није могло друк |
| црвеним концем извезеним.{S} Имао је на себи уске чакшире од загасито плаве чохе опточене црним |
| вчега по коме је Маргита легла, положив себи под главу гуњче <pb n="124" /> Рајково, и онога на |
| чутуру дохвати обема рукама и метну је себи на колено.</p> <p>„Пре четири године бејах свирач |
| продрма га за руку.</p> <p>„Јеси ли при себи Рајко ?{S} Шта ти је витеже млади?“ питаше га не с |
| ече на прса и док још Циганин не дође к себи од чуда, скиде му с руке оне влажне крпе и напуни |
| ок суза речи угуши.</p> <p>Рајко дође к себи.{S} Отвори очи и гледаше у таваницу.{S} Окрете гла |
| три пута беше прекрстио, и одмах дође к себи.{S} Сад га гану њен жалостив глас.</p> <pb n="94" |
| шта то би.</p> <p>Циганин беше дошао к себи и напрезаше се силно да збаци са себе Рајка, и бац |
| </l> </quote> <p>Још једном дође лепо к себи.{S} Гледаше пуно отвореним очима око себе, загледа |
| јом док опет не обамрех.{S} Кад дођох к себи нађох се у некаквом гвозденом кавезу, па још окова |
| сутлијашем.{S} На моју несрећу дођох к себи и поправих се, а он онда поново побесни.{S} Уз то |
| рце ми се окрепи и радосно куца кад сам себи кажем: јесте, хоћу да светао сачувам и њен образ, |
| стропошта се на Рајка.{S} Гласно се сам себи насмеја; седе, нагну чутуру, па онда узе да удешав |
| војих погледа са ње. „Бадава," рече сам себи, „што јест, јест ; и кад спава лепа је, а шта да к |
| и. „Е баш сам неки сметењак! “ рече сам себи.{S} Па онда виде свој убрус; скиде га са зове, сав |
| S} Баш је он!“ говораше старац више сам себи; „ он то довикује Јовану кнезу од Богдања!{S} Није |
| планинама дочекам?!“ говораше Рајко сам себи. „Ко зна!...{S} А ко зна да л’ ћу икада <pb n="171 |
| оне мудрости; узе полагано и више самом себи понављати оне речи: „плот је слаба а дух је јак, “ |
| ом слашћу, и као са неким пркосом самом себи рече: „вала ако је само слатко, па баш нека је и г |
| па гледајући је збораше више као самом себи: „кћи земље маџарске!.... госпођа!.... робиња!.... |
| онај кога одавно меркам, не би ли нашао себи једнога дана смену на овоме месту.{S} Него, док не |
| јући руком на младог коњаника, допустио себи да каже само једну реч: „бињеџија!“</p> <p>А и у м |
| <p>„ То знам! “</p> <p>— „Знаш ли то по себи?!“</p> <p>„Баш по себи!“</p> <p>„Е, онда нема ништ |
| — „Знаш ли то по себи?!“</p> <p>„Баш по себи!“</p> <p>„Е, онда нема ништа!...{S} Све бадава!“ р |
| {S} Рајко, као да је чуо шта она сама у себи говори, рече: „ама и ја се питам, је ли ово сан, и |
| епоте, мирноће и нежности, и имала је у себи нешто што је растуживало.</p> <p>„Ко је ово?{S} Ка |
| то су ми нека господа !“ говораше сам у себи; „и то ми је неки духовник!{S} Лист од њихове горе |
| аде и невоље разбудити!“ говораше сам у себи.</p> <p>И не могаше да одвоји очи од ње.{S} Учини |
| да ће тако да се сврши!“ говораше сам у себи.</p> <p>Отиде полагано преко пространог дворишта о |
| вити стас дише. „Вала,“ говораше сам у себи, „ни дивна ћерка од Божуна Бана а Јанкова госпођа |
| .</p> <p>„Некада су,“ говораше он сам у себи; „некада су место ове труле дрвене цеви, цеви од с |
| поплаши!{S}" Тако говораше Рајко сам у себи, а кад се врати у ходник к Маргити рече јој: „нема |
| аопако?!“ мишљаше <pb n="58" /> Рајко у себи, па се врати к Циганиновој чатрљи.</p> <p>Кад уђе |
| чисто и јако. „Ево га нађох!“ говорах у себи и зарадовах се.{S} Али ето, и сам признајеш, младо |
| о или да те отму ил’ откупе, ја рекох у себи: „може им се! немају они <pb n="126" /> ни Краљеви |
| д са њеног осмехом озареног лица а саму себи говораше: „смеје се мојој неумешности.{S} Има жена |
| а га запита: хоћеш ли да узмеш ову жену себи за друга кроз живот ?{S} А он, на моју препаст, гл |
| з њих светао отворен поглед, истина, не сева претњом, али као да гласно казује: <hi>„не бојим с |
| у?!...{S} Ах!“ јекну Маргита и онда оно севање од узбуђености око лепо срезаних усана прсну у д |
| е од бисера и драгог камења, што својим севањем само још више изношаше на видик топлоту њеног л |
| де своје за неколико тренутака, очи јој севаше као у тигрице која се спрема да скочи, али се са |
| но би с тобом јутрос у пећини, кад муња севну и гром пуче?...{S} Тобож не смеш ни да се сетиш.. |
| уста!</p> <p>Као да је из Маргите муња севнула, и као да је гром поред њега пукао, тако Рајко |
| ре, а зором, рече ми Ружа, кренуће се у Сегедин на венчање!“</p> <p>— „То је истина! “ рече Мар |
| ече јој Мартин; „Мишко већ јури путем у Сегедин.{S} Ја ћу сад да отпашем младога витеза и да му |
| три дана весеље је, а сутра ће зором у Сегедин да се тамо венчају.{S} О, слатка моја госпођо, |
| и одмах овог часа твога Мишка на коњу у Сегедин, <pb n="210" /> нека доведе два најбоља лекара. |
| га овде, госпођо!"</p> <p>Пошљи одмах у Сегедин нека се тамо у српскоме крају потражи.{S} Не жа |
| добра два сахата на колима, па да се из Сегедина стигне у двор грофа од Нађ-Бање.{S} Управо и н |
| путовао.</p> <p>А Мишко његов донесе из Сегедина у два разбијена стара лонца два пуна и лепа бо |
| ртин: „лажу, лажу; нису се они макли из Сегедина; него су се онај црни патер и она црна кучка д |
| чи.</p> <p>Стигоше мало после лекари из Сегедина и нађоше да је у Рајка срце престало да куца.{ |
| од Мартина, да је најмио лађу и да је у Сегедину све готово.{S} Маргита нареди да с њоме пође Р |
| кеса са пет стотина талира.{S} Најми у Сегедину лађу, која ће Тисом па Дунавом да носи мене и |
| p> <p>„Пре четири године бејах свирач у Сегедину у Маџарској, у дружини чувенога мајстора Борчи |
| Једнога дана рече нам Борчија: „хајде, седајте у кола, да се возимо у дворац Нађ-Бању; жени се |
| дине и из рушевина?“ питаше она старца, седајући поред њега,</p> <p>— „Ене сад, зар си и то вид |
| Што си тако заћутао?" питаше га Маргита седајући на сено у кола.</p> <p>— „Не знам ти ни сам ка |
| бручи, а по средини остало само сељачко седало — растов пањ!“ рече Рајко, замишљен ставши измеђ |
| милости твоје !{S} Ево ти се заветујем: седам година живећу о хлебу и води, ићи ћу босонога од |
| Заветовао сам се,“ прихватих ја, „да за седам година не силазим ни у коју варош.{S} Мојом ногом |
| скрињицу и избројаше у њој седамдесет и седам златних прстенова, у свакоме по један алем драги |
| } Хајдмо даље!“</p> <p>Једва су учинили седам или осам корачаја, па наиђоше на друга гвоздена в |
| ворише другу скрињицу и избројаше у њој седамдесет и седам златних прстенова, у свакоме по једа |
| д ње и склони иза леве певнице.{S} Како седаше у један сто, погледи му падоше на једна узана вр |
| едео је у високој наслоњачи стари гроф, седе браде и седе косе, округла, мрка и зажарена лица, |
| а Рајка.{S} Гласно се сам себи насмеја; седе, нагну чутуру, па онда узе да удешава ћемане.{S} У |
| говораше Маргита грцајући без суза.{S} Седе поред њега, па се тужна загледа у његово бледо лиц |
| ојим јасним а уздрктаним гласом, и онда седе на стену, покри лице рукама и узе гласно јецати, г |
| ад је стигла поноћ, баба расплете своје седе косе, скине се са свим гола и узме чарати у ватру |
| окој наслоњачи стари гроф, седе браде и седе косе, округла, мрка и зажарена лица, одевен у бога |
| црвеном кабаницом, изађе на врх стене и седе, прикупив кабаницу добро око себе, загледа се у он |
| да се на зовином грању суши.{S} Он сам седе на један камен према чесми и пусти се у мисли.{S} |
| поширок бео камен, на који Маргита већ седе.</p> <p>„Ово је гроб једног надзорника имања, који |
| и онај тајни глас у њему умуче.</p> <p>Седе опет поред ње и гледаше је.{S} Она поче нешто спор |
| е хтеде се одвајати од Рајка никако.{S} Седела би поред њега с главом наслоњеном на руку у тешк |
| тридесет година.{S} Мало подаље од њега седела је на земљи, а наслонив <pb n="11" /> се леђима |
| љиво.{S} На доњој степеници од престола седела су два младића, господски обучена у доламе, на к |
| ту њеног лица.{S} Лево од старога грофа седела је у трећој наслоњачи жена већ у годинама, црне |
| .{S} Маргита скочи са клупе на којој је седела, и притисну обе руке на своје слепе очи.</p> <p> |
| рљени у гомилице певаху, а већина их је седела уз дрвене столове око остатака од печених јагања |
| повелика једна шајка.{S} Пред крманошем седела је једна млада жена у црни тешки плашт завијена |
| киња, и ако је пред Циганиновом чатрљом седела, и по турски у жутим шалварама и црвеном јелеку |
| камењем искићеном.{S} Поред њега десно седела је, у онако исто високој и богато искићеној насл |
| сама спавала у пећини, а старац и Рајко седели су горе на градском зиду поред ватре.</p> <p>„Ти |
| гибао под сваковрсним јестивом и пићем, седело је бар двадесет и четири госта.{S} Ваздух беше т |
| ским носом, дугом брадом и дугом косом, седео је на престолу, наслонив обе руке на велики и шир |
| е стајала за себе и подалеко од других, седео је на земљи Циганин, па ковао клинце за потковице |
| и гусле у руке дохватио.{S} Једног дана седео је уз колено свога седог оца и уз гусле казивао м |
| 4" /> Рајково, и онога на коме је Рајко седео, водио је пут од једних од оних гвоздених вратоца |
| b n="202" /></p> <p>Горе у самом зачељу седео је у високој наслоњачи стари гроф, седе браде и с |
| о по једна владичанска штака, понека од седефа а понека од сребра.{S} У зачељу ових сребрних пр |
| и мој мали пињал; оштар је као гуја.{S} Седи тамо у дно пећине, па кад видиш да Турци преко мен |
| спавам, хоћу само кости да одморим.{S} Седи ту спроћу мене на том ковчегу преко пута па ми при |
| вен својим малим гуњцем и да поред њега седи Маргита.{S} Оклопила руке на своја колена, па га ч |
| и путем одмицати; него да је зовнемо да седи с нама на миру док твоји људи не дођу,“ рече Рајко |
| мим некадашњим градом, и да поред ватре седи један старац са дугом белом брадом, у црној ризи д |
| вораше му. „Овде смо као у гробу и смрт седи негде у једном од ових столова!{S} Не пита се сад |
| ћеш с оваким чизмама! “ па погледаше са седла то на једну то на другу црвену чизму и намешташе |
| чини што ужи свитак и кад га привеза за седло Рајко рече Маргити: <pb n="63" /></p> <p>„Хајде с |
| ао!“</p> <p>Рајко разгледа најпре је ли седло притврђено како треба, опипа сваки кајиш својом р |
| но.</p> <p>Рајко је међу тим био скинуо седло и узду са ластавице, протро је мало рукама својим |
| 3" /></p> <p>„Хајде сад, у име божје, у седло.“</p> <p>И поможе јој да се намести.</p> <p>»Да м |
| и како бих се ја друкчије винула коњу у седло.{S} Али како ћеш с оваким чизмама! “ па погледаше |
| пако, понесох је до мога коња, скочих у седло, привезах је мојим каницама за себе и онда бегај |
| утегнута, онако као заливена у турском седлу, како, подигнув једну руку у висину, погнув се ма |
| да погледа да ли млада Маџарица није у седлу заспала, и увек би видео њена два велика ока како |
| је са свим обично.</p> <p>Она сеђаше у седлу као да се скаменила, па га гледаше непомично очим |
| олим, молим Румели-Беглер-беговицу нека седне поред барона Отмара — гле, мало не рекох Османа!{ |
| са тихим уздахом рече: „баш да ми је да седнем... ноге ми клецају!“</p> <p>„Ево лези на ову пос |
| се узму да часте и проводе !{S} Него да седнемо мало на ову плочу!“ рече Маргита.</p> <pb n="18 |
| у за велике какве светиње.{S} Хајдмо да седнемо на који од оних ковчега горе, па да се мало при |
| S} Једног дана седео је уз колено свога седог оца и уз гусле казивао му, како ће да пропадне го |
| е све причао како је било.{S} Отишао је седој Влахињи у млади петак, кад се смркло.{S} Баба је |
| нечем што је са свим обично.</p> <p>Она сеђаше у седлу као да се скаменила, па га гледаше непом |
| ује.</p> <p>Подиже се са камена на коме сеђаше, пође два три корака низ косу, устави се и опет |
| ћилиму, на коме стари посланик незгодно сеђаше, леже поређани у два реда десет немачких талира |
| вде твоја српска мајка, ни твоја српска сеја да те оките, ево ти један стручак од баба Станије, |
| ала с њиме!“ викну бег љутито, па махну сејменима да ме воде.{S} Јаукнуше моји сељаци, па брже |
| љевима; али нема трага ни од крви ни од секире! “</p> <p>„Бог с тобом, госпођо!{S} Кад смо ми с |
| зембилу има.{S} Маргита је сваку јабуку секла својом руком у кришке и не би загризла своју криш |
| а ми дода плашт свој! “ „И веруј, би се секли!{S} Али су њихови и плаштеви и њихови мачеви, па |
| свој мекани плашт?{S} Та мачевима би се секли, ко ће само пре да ми дода плашт свој! “ „И веруј |
| да је то можда пањ на коме сте ви Срби секли главе вашим краљевима; али нема трага ни од крви |
| <p>„Бог с тобом, госпођо!{S} Кад смо ми секли главе нашим краљевима?" питаше Рајко гласом који |
| ијероними, који је пратио посаобину као секретар, преводио је његово казивање маџарској господи |
| ојводи Сибињанин Јанку и јунаку Бановић Секули!{S} И ја знам по неку....{S} Хоћеш да ти кажем ј |
| ни, на сну праћена још једном женом.{S} Села би поред мене па би ме тако нежно и мило гледала, |
| што тако лупњавом будише мир успаваног села. </p> <p>Маргити се поче да стеже лед око срца, ка |
| већу о хлебу и води, ићи ћу босонога од села до села, да свету проповедам: како је страшна твој |
| >Шајку скрену к српској обали далеко од села, а под неке врбе, где неки људи чекаху.{S} То је б |
| шешир и по гдекоја женска марама.{S} Из села и у даљини чуо се топот од коња и звркат од многих |
| оких јабланова? е, то ти је пут који из села у двор води, а сам двор одавде не видимо, јер га з |
| кад поче да свита и кад стигоше оздо из села два сељака с хлебом и вином.</p> <p>Тежак им беше |
| ећ ударио белеге које ће сељаци оздо из села видети и разумети.{S} Кроз сат или два доћи ће дво |
| лебу и води, ићи ћу босонога од села до села, да свету проповедам: како је страшна твоја немило |
| едаш!"</p> <p>Маргита, која је мало час села на земљу, диже се сад у висину.{S} Приђе к Рајку, |
| иваше о планинским ланцима, о висовима, селима и засеоцима, а још мање о бојевима који су се он |
| смеја.</p> <p>„А што вам је вечерас све село пусто?!“ <pb n="187" /></p> <p>— „Како пусто?{S} З |
| нареди да српски сељаци пођу у најближе село, где има српски поп, да га доведу да очита молитву |
| гомила кућерака трском покривених то је село; а видиш онај ред високих јабланова? е, то ти је п |
| "> <head>16</head> <p>Сунце је већ било село, кад су њих двоје стигли на врх једнога Дунаву нај |
| д пола сахата.</p> <p>Сунце је већ било село кад се на оној умци под јаблановима зауставише про |
| “ И онда сељак, све подскакујући, оде у село да нађе, ако може, своју кућу.</p> <p>„Рекао бих д |
| ме је !“ <pb n="186" /></p> <p>Уиђоше у село.{S} Коњи касаху ржући, а кола звекетаху и зврктаху |
| у двор, и онда, онда би могла да кажеш село пусто!{S} Него журите се, журите се, док не попију |
| а ко је невера; и онда сваки пође своме селу и своме дому весео и поносан, као да се љубио лице |
| аше лаганим и опет несигурним кораком к селу.{S} Маргита устави кола и викну сељака.</p> <p>„Мо |
| је стари пустиник давао знак најближем селу под брдом, да му се пошље један или два поуздана ч |
| теже лед око срца, кад опази да нигде у селу нема свеће или ватре у кући, ни жива човека на ули |
| ице.</p> <p>„О Мартине, зар нема нико у селу ко је вичан ранама ?{S} Има ли какав стар човек ил |
| м; али да је весеље, весеље је!“ И онда сељак, све подскакујући, оде у село да нађе, ако може, |
| Је ли жив?{S} Како да није жив!“ па се сељак гласно насмеје и испод трепавица погледаше поноси |
| журите се, док не попију све!“ говораше сељак и посрташе мало на лево па на десно.{S} Очевидно |
| вору? — Како да није у двору!“ одговори сељак, па се опет насмеја.</p> <p>„А што вам је вечерас |
| е да скренемо у лево!“ викаше опет онај сељак којега глас сад већ беше орапавио од многе вике.< |
| је дали били !{S} Али како ћу ја, један сељак, да дижем и теби за поњаву додајем плашт, који је |
| } А и како ћу?{S} Ти видиш да сам прост сељак!“</p> <p>„А разумеш ли оно што се каже: младост ј |
| да свита и кад стигоше оздо из села два сељака с хлебом и вином.</p> <p>Тежак им беше растанак. |
| ке у алеју од јабланова, опазише једног сељака који, у некакве дубоке мисли занесен, корачаше л |
| азговетно зачу вика једног громогласног сељака: „ој, хој,хој, Јоване... море Јоване... ој, чује |
| штво пустиника и на млеко што га они од сељака добивају.{S} Он лежи обично у једној одаји од по |
| етом саборне цркве, него је то сабор од сељака искупљених око једног грма!{S} И његова највећа |
| к селу.{S} Маргита устави кола и викну сељака.</p> <p>„Молим те, брацо, је ли жив гроф од Нађ- |
| гомиле веселих и више или мање пијаних сељака.{S} Успеше се уз камените степенице.{S} Уђоше у |
| о запремљено гомилама и младих и старих сељака и сељанака, од којих једни играху уз циганска ће |
| успео да за велике новце најми неколике сељаке да, ником ништа не казујући, помогну изнети ковч |
| те силом на рукама!{S}" И лепо натераше сељаке да ме низ брдо понесу, па после да ме метну на к |
| ено гомилама и младих и старих сељака и сељанака, од којих једни играху уз циганска ћеманета, д |
| а тек да <pb n="226" /> се крену, да их сељани не би опазили да кроз њиве и поља носе мртваца.{ |
| {S} Скелеџија и његови људи даваху абер сељанима у околини, да им је нека велика невоља.</p> <p |
| !“ викаху, па сви јуриш к шталама.{S} А сељаци се усплахирише и запиташе: „ама шта је то ?{S} Ш |
| е им; „ја сам већ ударио белеге које ће сељаци оздо из села видети и разумети.{S} Кроз сат или |
| т!“ Јао да сте само видели!{S} Дрекнуше сељаци: „беште, ето вампира, ето авети!“ па онда све је |
| сејменима да ме воде.{S} Јаукнуше моји сељаци, па брже боље повадише <pb n="156" /> пешкире, о |
| и, право к мени.{S} Кад га Турци и моји сељаци угледаше, а они куд који, бегај и не обзири се ! |
| ="157" /> овде над пећином!“ Добри моји сељаци помолише опет сребрне грошеве и Турци присташе.{ |
| би се још лепо свршило, али ето их моји сељаци да ме одбране и измоле. „Немој нам га, беже, ама |
| и доста дубок, Маргита нареди да српски сељаци пођу у најближе село, где има српски поп, да га |
| јер их овуда нема.{S} Чудо ми је да ми сељаци ништа не јавише!“ говораше старац и сам беше оче |
| р док га не претегне!“ Узеше моји јадни сељаци помаљати и по који дукат, те га додавати на оне |
| и јеси Бог, творјај чудеса!“ Моји добри сељаци донели ово вино да ме поткрепе, да их у смрти не |
| " /> <p>Сиђоше ка скели.{S} Једно младо сељаче чуваше је.</p> <pb n="67" /> <p>„Камо скелеџија? |
| да одмах дође да нас превезе! “</p> <p>Сељаче није никада видело толико благо у својој руци.{S |
| мена спуштаху пошироки рукави од дебела сељачка платна, који се уз доручне зглавке припијаху до |
| кола, у која беху запрегнута три обична сељачка коња.{S} Са кола скочи доле Рајко, дохвати најп |
| ти је просто !“ Смилова се бег на сузе сељачке, згрну оне дукате и оне слепачке грошеве, и зап |
| зи, разбацане клупе; овде и онде понеки сељачки шешир и по гдекоја женска марама.{S} Из села и |
| прсну обручи, а по средини остало само сељачко седало — растов пањ!“ рече Рајко, замишљен став |
| цу старих ораја и лешника и другу једну сељачку шареницу пуну јабука.{S} Изнесе некакве мале и |
| у висину према кули, као да су угледали сен царице Милице, па је усклицима витешки поздрављају. |
| ола скочи доле Рајко, дохвати најпре из сена своју дугу пушку, па онда хтеде прихватити Маргиту |
| наче, од мене је сад већ одбегла и сама сенка од надежде!"</p> <p>— „Немој тако!{S} Бог је доба |
| китњаст тај сан, опет је он само уморна сенка, која је на твоје успаване трепавице пала од оног |
| засенуше као да је на њих пала од некуд сенка тешког неког облака.</p> <p>— „Е, моја госпођо!{S |
| на на тешком месту сам, не са маштама и сенкама, него са живом женом, и младом и красном.{S} Не |
| а погледа ни у мерџан; а још мање у оне сенке у које се мерџан губио.{S} Гледаше постојано у ли |
| и свечану лепоту густе витице црне косе сенком својом само размекшавале, те још лепшом чиниле, |
| свога мужа!“</p> <p>Праћена Рајком, као сенком својом, она корачаше господствено право к зачељу |
| заћутао?" питаше га Маргита седајући на сено у кола.</p> <p>— „Не знам ти ни сам казати!{S} Вел |
| испосницима су се јављале само маште и сеновите варке, па су имали муке да не поклизну; а ти с |
| валинама двора Лазарева.{S} Барон Арпад Сент-Кираљи од Галамбоша, праћен неколиким синовима нај |
| } Те сам речи од њих научио у битци код Сенте.{S} Синко, напред! напред! напред!“ </p> <p>Рајка |
| p>Маргита отиде у пећину те по мирисном сену, што у једном куту беше положено, разастре црвени |
| фица.</p> <pb n="50" /> <p>Кад кошеви и сењаци око двора букнуше у пламен и кад ми вичући „Алах |
| злазу из главне, и управо једине, улице сеоске у алеју од јабланова, опазише једног сељака који |
| по корак напред.{S} Кад већ измакоше из сеоских атара, онда се носачи почешће и подуже одмараху |
| !{S} Ваља господа да се врате у караван-серај на одмор! “ </p> <p>— „Имао бих ја овде вама пуно |
| его хајде напред, показуј пут у караван-серај!“ рече му патер.</p> <p>— „Добро, кад тако запове |
| оде и стадох у оном забрану иза караван-сераја под звездама на небу, сетих се што је наш покојн |
| но преко пространог дворишта од караван-сераја и кроз разграђену ограду од врљика уђе у један в |
| Хијеронимијем у најбољој одаји караван-сераја.{S} Мало час па изађе патер из одаје у ходник и |
| 8920_C1.3"> <head>3</head> <p>У караван-серају је те вечери владало прилично узбуђење међу маџа |
| вде опрости!{S} Дај да се... као брат и сестра... пољубимо!“</p> <p>Она се хитро диже, повуче г |
| оју.</p> <p>„Да делимо право као брат и сестра!" говораше му. „Овде смо као у гробу и смрт седи |
| дна! је л’ ти она род какав?{S} Није ти сестра, није ти посестрима; какав су ти род њена младос |
| руну, која ме је очувала, волим и своје сестре од стричева, Павлију и Анђелију...“</p> <p>„Што |
| него само као старије у црнину завијене сестре плавосивих дивљих голубица, што падаху преда њ н |
| есно раме, и са слободом и поверљивошћу сестринском према брату своме, наслони своју главу на њ |
| за себе да веже!{S} Ах, што немам млађу сестру, лепшу од мене и срећнију од мене!{S} Бар бих се |
| д гледам Голубана како силази низ кулу, сетан невесео, тешко му је што не може да послуша свога |
| ига обузимље!“ прихвати Рајко исто тако сетан и озбиљан; „није вајде, ваља да гледамо шта ћемо. |
| сти; а кад будеш у срећи и у господству сети се на ово !“</p> <p>— „Та само да стигнемо у Маџар |
| те код њега у двору на мору, где кад се сетите њега, старца, ви се грохотом насмејете.{S} Па он |
| д будеш у својој земљи у слави и срећи, сетићеш се да и у овој <pb n="121" /> земљи има људи, к |
| за караван-сераја под звездама на небу, сетих се што је наш покојни стриц, Бог да му душу прост |
| рече она мирно; „али бадава, не могах; сетих се што ти оно рече да је и грехота и срамота; нег |
| е јој: „а знаш ко ће то бити?{S} Сад се сетих да сам слушао да овде негде у рудничким планинама |
| гром пуче?...{S} Тобож не смеш ни да се сетиш... и ти си ми неки јунак !...{S} Ниси никада млад |
| чувају!{S} А кад се мене у срећи својој сетиш, помоли се својим чистим срцем Богу, да буде мило |
| е Маргита; па онда настави пуна збиље и сетности „био је дан кад се од старца растависмо; и бил |
| ати <pb n="183" /> једно једино — да се сећам тебе и твоје доброте!{S} Ти ћеш ме, знам, брзо за |
| ајко мирно.</p> <p>„Јесте, сад се добро сећам!“ прихвати она.' „Видела сам те кад си застао иза |
| понешто са овога света, чега тамо да се сећамо, ја ћу изабрати <pb n="183" /> једно једино — да |
| енутак <pb n="13" /> преврташе по своме сећању. „Гроф Аладар од Нађ-Бање биће сад да је мојих г |
| ги други наш јунак, и право је да га се сећате! “</p> <p>„Е, мој Рајко, много се што пева чему |
| мрети у теби, а некмо ли живети !...{S} Сећаш ли се, госпођо, како је лепо на Космају ?!....{S} |
| е цар-Лазарове, беле цркве Раванице.{S} Сећаш ли се! казивао сам вам о њој кад јутрос близу ње |
| оје он пред Сараценима сараценске главе сећи пушта, ако строгој анализи данашњи инцидент подврг |
| , скидај се до појаса!“</p> <p>„Уби ме, сеци ме, пеци ме! пред тим крштеним човеком нећу ти пои |
| о послушаћу те, кад велиш.{S} Хајдмо да сечемо стену.{S} Друго нам сад и нема!“ </p> </div> <di |
| n="136" /> она и лепа и мила!{S} Каква си несмелица нећеш никад ништа ни знати...{S} Хајде, до |
| идим те много млада за тешки посао кога си се латио; али осећам, ето сад овде у овоме часу, на |
| се од тебе растати ваља.{S} Бога ми, да си ми по сто пута род, не би ми милије било што сам пор |
| .</p> <p>„Могао си леп новац добити, да си је њеном господару на откупе понудио ! рече Рајко.</ |
| сам у две прилике долазила на мисао, да си ти некада ја ли цара ја л’ царицу, у двору царевом д |
| не знаш каква је то гадна звер !{S} Да си ти патио хиљадити део онога што сам ја овде препатил |
| какав ти аманет желим да предам.{S} Да си ми по сто пута рођени син, веће ти добро не бих мога |
| да га тим јуначким именом зове!“ Ја да си видела оне бруке и онога јада!{S} Моли се јадан Марк |
| ђеш, мени четвртина ! “</p> <p>„Вала да си ми заискао и половину не бих се смео цењкати.{S} Ето |
| Рајко.</p> <p>— „Еј, болан Рајко! па да си га убио прво бих ја сада висио на грани, а ви би дво |
| поздрављају.</p> <p>„Е, господа веле да си им се доста напричао, и да си ето баш лепо завршио.{ |
| а веле да си им се доста напричао, и да си ето баш лепо завршио.{S} Сад немој то да уквариш, не |
| 16" /> противу тебе.{S} Веровала сам да си силан, изгубила сам била веру да си милостив.{S} Зна |
| д овом првом зраком сунчаном, осећам да си витез.{S} Стављам ево сву своју веру на твој српски |
| дај се!{S} Више ме боли што те видим да си се препала него ова рана.{S} Не бој се!...{S} Неће н |
| гледам...{S} Знаш како ми је?... као да си ме увела у неку цркву! “</p> <p>Врати се Мартин носе |
| Него није први пут да ти говориш као да си видовита.{S} Овде је око нас по земљи пуно пљоскица |
| Анђелију...“</p> <p>„Што говориш као да си дете!{S} Правиш се само, јер ти је мука да признаш!“ |
| овораше старац Рајку; „све бих рекао да си ти онај кога одавно меркам, не би ли нашао себи једн |
| азао и за што ми треба, кад бих знао да си <pb n="42" /> човек.{S} Је ли вера, да ником казати |
| а полуга држи!{S} Тешко би нама било да си и њу одвалио!“ рече Маргита па се сва као стресаше. |
| Ти ми нудиш твоје мало гуњче; за што да си ти већи <pb n="123" /> витез од њих ?!{S} Мислиш да |
| да си силан, изгубила сам била веру да си милостив.{S} Знала сам само за немилост твоју.{S} Љу |
| оја постеља... слободно лези... знаш да си ми као брат, а овако рањен и више си ми!“ говораше М |
| знала сам шта ми је дужност.{S} И онда си пустио да ме аждаја агарјанска у своју чељуст дохват |
| о, спуштајући Маргиту на тај плат, нека си бар између златних лавова и сребрних орлова, између |
| оно о чему хтедох да те питам.{S} Била си госпођа.... опрости, Бога ми си госпођа и сад, и ако |
| а, грофица од Нађ-Бање!“</p> <p>— „Била си то некад.{S} А шта си сад?“</p> <p>„Маргита, грофица |
| кажем!{S} То је наш цар Душан!{S} Чула си за српскога цара Душана!“ <pb n="115" /></p> <p>— „Б |
| оспођа робиња си, и да ниси робиња жена си, жудиш за завичајем и за слободом својом.{S} Вала тр |
| и ма у чем.{S} И да ниси госпођа робиња си, и да ниси робиња жена си, жудиш за завичајем и за с |
| певаш!{S} Знаш, ниси хтела ни онда, па си морала!{S} Хајде, одмах, брзо, скидај се до појаса!“ |
| и за слободом својом.{S} Вала три пута си ми света!{S} Не бој се, госпођо; не сумњај се; уздај |
| балчак од сабље, сабље посвећује, — шта си ти тако тешко Богу згрешила да те пси као јареб гоне |
| !“</p> <p>— „Била си то некад.{S} А шта си сад?“</p> <p>„Маргита, грофица од Нађ-Бање!“ одговар |
| погледа је чисто са сажаљењем. „Па шта си ти то онда чула?!...{S} А питаш ме откуда га ја знан |
| ој оштро: „ха, бре, Маџарице, казуј шта си ти?!“</p> <p>Она окрете главу према њима па рече са |
| у, па срдито дрекну :</p> <p>„Казуј шта си сада, кујо маџарска?!“ <pb n="46" /></p> <p>Чекић уд |
| ца два пуна и лепа бокора босиљка. „Шта си платио за њих?“ упита га Маргита. „Нисам ништа!“ реч |
| кнем просто да цркнем!“</p> <p>— „Какав си болан ти то Мусломанин ?! “ питаше га Рајко као прек |
| од Нађ-Бање, кћери земље маџарске, кад си се ти још смрти бојала?{S} Зар је ниси толико пута п |
| ојих.{S} Ранио си ме првом стрелом, кад си ми младој младу и нежну матер отргао, а мене хладној |
| дао.{S} Ранио си ме другом стрелом, кад си мој први девојачки занос, чист пламен невине једне љ |
| его они теби!{S} Узми паре, брајко, кад си тако лепе среће! “</p> <p>— „Не дао Бог, да ја њима |
| сти, нама момчадији свагда говорио: кад си у неприлици па не знаш на коју ћеш страну, запитај с |
| вратиш. <pb n="163" /></p> <p>А сад кад си већ и онако понешто видео, да ти тек понешто кажем.{ |
| ћам!“ прихвати она.' „Видела сам те кад си застао иза свите; стојао си сам мало по више ове чес |
| е! “</p> <pb n="176" /> <p>„Е, само кад си задовољна мојом службом!“ рече Рајко пун задовољства |
| ти то боље по вољи?“</p> <p>— „Само кад си се разведрила, па не мари, нека је како год хоћеш.{S |
| } То је он и нико други!“</p> <p>— „Кад си ти видео цара Душана, те да га можеш одмах да познаш |
| чардаш. „Него, како ћеш и да знаш, млад си!{S} И после то се само у конаку Бекри-Бекира може да |
| оштеног једног Србина!{S} Али нећеш куд си наумио! “ </p> <p>Чело му беше орожено крупним зноје |
| ма бленеш у моју младу!{S} Мартине, где си ти Мартине ? “ Дође Мартин, надзорник од имања. „Дај |
| ..{S} Хеј ти, гарава моја голубице, где си?{S} Дед’ овамо, право и само право! ко је лепши, ја |
| озиваше га Маргита шапутом; „Рајко, где си?{S} Дај ми руку твоју.{S} Страх ме је!{S} Ово је кан |
| {S} Хтела сам те већ једном питати: где си ти учио школу витештва?!“</p> </div> <div type="chap |
| љесну рукама, а срце јој се следи. „Где си рањен, јадни мој Рајко?!“</p> <p>„Па немој се тако п |
| у у овој гробници!" цикну Маргита; „где си?!...{S} Шта, ти би ?!...{S} О, дај ми да чујем глас |
| да си ми као брат, а овако рањен и више си ми!“ говораше Маргита нежно. <pb n="211" /></p> <p>— |
| екрсти неколико пута; „о, Господе, који си и милостив и свесилан, смилуј се на ову децу!{S} Сми |
| питати ? “</p> <p>„Ако нећу теби, који си божји угодник и без онога што си мени и овој страниц |
| е лажа а Бог је истина!....{S} А што ли си тако ружно уснила?“ питаше Рајко с неком детињском р |
| лине, „бадава, говори ти што хоћеш, али си ти Рајко човек, који има око за оно што је лепо и го |
| же: нема од тога ништа мој брајко; мали си ти за такво јунаштво!</p> <p>Па онда као да јој од ј |
| S} Била си госпођа.... опрости, Бога ми си госпођа и сад, и ако се мучиш као робињица!{S} Молим |
| ерно псето, мој верни стари Кондоре! ти си први да познаш твоју госпођу!“</p> <p>У том изашла б |
| пригну да потапка Маргитину руку. „ Ти си спасла мога смука, смук мене, ја вас, а Бог све нас. |
| немилост твоју.{S} Љубила сам те, а ти си ме гонио.{S} Осмех моје невиности удавио си у потоку |
| им да нећу доживети његов долазак, а ти си млађи, па по божјој милости и можеш га дочекати !“</ |
| , па су имали муке да не поклизну; а ти си био пет дана на тешком месту сам, не са маштама и се |
| S} Тобож не смеш ни да се сетиш... и ти си ми неки јунак !...{S} Ниси никада младу жену у уста |
| дужем ћутању рећи ће Рајко!</p> <p>„Ти си госпођо уморна.{S} Али се све мислим ови ће сребрни |
| а градском зиду поред ватре.</p> <p>„Ти си ми се, синко, много омилио,“ говораше старац Рајку; |
| " /></p> <p>„Госпођо," поче Рајко; „док си причала ја све себе питах: „кад је ова жена такав ју |
| Боже, о Боже! <pb n="190" /></p> <p>Сам си је ти довео да име свога мужа од бруке спасе!“ И онд |
| кије нема у свем Алаџа-Хисару!{S} У ком си је манастиру наточио, вере ти?“ </p> <p>„Вере ми мој |
| дође.</p> <p>„ Ако ти је празна, могао си је оставити у хану!{S} Празна чутура — ето баксуз !{ |
| нуди чутуру своме ортаку.</p> <p>„Могао си леп новац добити, да си је њеном господару на откупе |
| не:</p> <p>„Што је право, право!{S} Дао си ми ватре ватром од ракије; треба да ти вратим ватру |
| у тебе уздала и тебе љубила.{S} Предао си младост моју старцу једном.{S} Нисам ни на то роптал |
| сам те кад си застао иза свите; стојао си сам мало по више ове чесме; и окренуо си се био и гл |
| с мене месо усијаним клештима.{S} Пекао си ме пред Халил-бегом па сам зажмурила; али ноћас да у |
| енуо си се био и гледао к мени.{S} Имао си дугу пушку о рамену... <pb n="39" /> А, сад видим!.. |
| овека, коме се десила неприлика, прошао си а ниси ни малим прстом мрднуо да му помогнеш.{S} Што |
| е Марка на среду те пред свима: „прошао си данас поред човека, коме се десила неприлика, прошао |
| " прихвати Рајко живо.</p> <p>— „Слушао си, ваља да, да хајдук изгуби и срећу, и мегдан, па и ж |
| чује!{S} Ако сам те задужио ма чим, ево си ми богато платила и преплатила твојом господском бес |
| стадох чизмом на прса и рекох му: „ево си погана звери у мојој руци! могла бих ти грло овим но |
| никада младу жену у уста пољубио, него си дочекао да прво млада жена тебе у уста пољуби...{S} |
| раше му Маргита озбиљно и свечано; „био си нам свагда веран слуга.{S} Тако ти свега што ти је м |
| е гонио.{S} Осмех моје невиности удавио си у потоку горких суза мојих.{S} Ранио си ме првом стр |
| хладној туђинској нези предао.{S} Ранио си ме другом стрелом, кад си мој први девојачки занос, |
| си у потоку горких суза мојих.{S} Ранио си ме првом стрелом, кад си ми младој младу и нежну мат |
| је главе; „казуј где су?“ веле: „сакрио си их овде негде у овим урвинама!“ „Видите да овде нису |
| изјадала сам јој се, причала сам јој ко си ти, рекла сам јој, да ти не замери што си од друге ц |
| </p> <p>— „Не!“ викну Циганин; „не, ако си ми ортак!{S} Оно је лудо, поносно, љуто и бесно и бе |
| ишу од посланика доби.</p> <p>„Ето, ако си мајстор, искуј ми ова четири талира у четири поткови |
| и светим Јованом, казуј нам се!{S} Ако си авет, у име свете Тројице и силом часнога прста, на |
| /p> <p>„Ко има тамо?“ викну Рајко; „ако си ришћанска душа, кумим те Богом и светим Јованом, јав |
| ам рагастов.</p> <pb n="144" /> <p>„Ако си човек по три пута те заклињем Богом и светим Јованом |
| ном на устима, цикну грозу:</p> <p>„Ако си човек, брани своју невесту!"</p> <p>Гроф тресну свој |
| а вући по паклу!{S} О јадна кћери, како си од таког чуда жива остала?!“</p> <p>— „Па и не могу |
| ин вели,“ узе патер преводити; „паметно си синко учинио што си то патеру поверио!{S} Знам ја, в |
| дех тако младоликог јаничара !{S} Добро си ми дошао, аго!“</p> <p>Њих се двоје насмејаше а Рајк |
| дговори она.</p> <pb n="59" /> <p>— „То си ти!“ рече јој Рајко. „Небо тебе види, па звездом зве |
| им прстом мрднуо да му помогнеш.{S} Што си тако мене и задругу нашу осрамотио, ја и задруга мож |
| , који си божји угодник и без онога што си мени и овој страници добра <pb n="160" /> учинио, да |
| остити, и ево ти и праштамо.{S} Али што си осрамотио име које носиш, не можемо ти опростити.{S} |
| ти, рекла сам јој, да ти не замери што си од друге цркве, јер си добар и имаш дух витешки.{S} |
| “</p> <p>„Валах, ако је нећемо пити што си је и доносио?" прихвати Циганин. „А мени се ето већ |
| преводити; „паметно си синко учинио што си то патеру поверио!{S} Знам ја, вели, има племенитих |
| својих погледа с лица њена.</p> <p>„Што си тако заћутао?" питаше га Маргита седајући на сено у |
| и сам мало по више ове чесме; и окренуо си се био и гледао к мени.{S} Имао си дугу пушку о раме |
| јући поред њега,</p> <p>— „Ене сад, зар си и то видела?“ прихвати старац очевидно изненађен она |
| а,“ поче она после подужег ћутања, „зар си се збиља ти сам у себе поуздао да ми помогнеш да до |
| це отвореним. <pb n="65" /></p> <p>„Зар си се збиља,“ поче она после подужег ћутања, „зар си се |
| ти не замери што си од друге цркве, јер си добар и имаш дух витешки.{S} Исплакала сам се на њен |
| „Какви самсови, кћери моја?{S} Мало час си о њима причала, па ти се причињава да их чујеш!“ реч |
| уку: „хвала ти светли господине!{S} Баш си научио што и јесте најлепше у нашем говору.{S} Напре |
| з гусле:</p> <quote> <l>„Кад се жени од Сибиња Јанко </l> <l>Далеко је цуру запросио,</l> <l>У |
| Час говори с Краљевићем Марком, час са Сибињанин Јанком, час са Голубаном.{S} Таман је бледа з |
| мој стриц знао о <pb n="131" /> војводи Сибињанин Јанку и јунаку Бановић Секули!{S} И ја знам п |
| ме брату од стрица, кога смо били звали Сибињанин Јанком...“</p> <p>„Сибињанин Јанком?!“ упаде |
| један за другим искупише на белој кули Сибињанин Јанка и узеше рујно вино пити, Маргита поче п |
| нити вино пију, док не зовну у дружину Сибињанин Јанка!{S} Веруј, тукао се и он за вас као и м |
| били звали Сибињанин Јанком...“</p> <p>„Сибињанин Јанком?!“ упаде му живо у рен .{S} Маргита; „ |
| иког једног добра што га гроф имађаше у Сибињској.{S} Беше ту пуно слугу, који насипаху празне |
| љуто преврну земљу ову?!“</p> <p>Танка сива маглица ранога јутра растањивала се све више и виш |
| тако, као кад гледаху како она арапска сива ластавица лети да стигне, где Рајко може да запева |
| којима се танка бела ћерћелија тек као сива магла у вис тихо повијала и још тиме спуштала.{S} |
| ња.{S} И небо више није било плаво него сиво; Копаоник и Јастребац замотавали су главе своје ма |
| и Рајко доиста полетео на својој танкој сивој ластавици, која је својом брзином и својом ситном |
| и онда да пород тебе будем, да појахам сиву ластавицу, да ти носим заставу <pb n="173" /> црве |
| ски, као да се беше и сама претворила у сиву голубицу.{S} Као да су кроз онај тихи сутон, изнад |
| а оде право у коњушницу да опреми своју сиву ластавицу.</p> </div> <div type="chapter" xml:id=" |
| p>— „Ала, не бој се госпођо!{S} Баш сам сигуран да ћу је убити!{S} Само се ти склони мало!“ </p |
| тац <pb n="84" /> не зна показати каква сигурна склоништа у овим урвинама, онда нас само Бог је |
| бирајте, ако не знате нешто још боље и сигурније.{S} Тек не можете земљакињу своју оставити да |
| а подиже, па да би појачала вид и да би сигурније сагледала ко то долази, наднесе леву руку над |
| и, поклони и дарови.{S} Сад сам ја овде сигурнији и силнији од санџак-бега у Крушевцу.{S} А за |
| , и брижно гледаше за младићем, који се сигурним и лаким кораком пењаше уз гомилу цигала и каме |
| док ви не смислите на тенани како да је сигурно у завичај оправите.{S} Ето, једно од тога бирај |
| милини на догледу на осећању, готово на сигурном знању, да кроз оне дивне очи још дивнија душа |
| и те ова сама врло пажљиво, али са свим сигурном ногом, изађе на суво, па кад <pb n="68" /> за |
| е аспре и пусти их да падају као плева; сиђе на четврту степеницу, отвори једно аковче, извади |
| и врло широка мраморна ступња, па да се сиђе на под од саме дворане.{S} Ти су ступњеви ишли цел |
| рече јој Рајко, па онда с њоме заједно сиђе с последње мраморне степенице на под, који је све |
| свите, те он похита за њима.{S} Кад већ сиђе к чесми, стаде и окрете се.{S} Пред чатрљом Цигани |
| ини пред нама јава!“</p> <p>— „Хајде да сиђемо да разгледамо шта је све то!“ рече Маргита.{S} А |
| напред. </p> <milestone unit="*" /> <p>Сиђоше ка скели.{S} Једно младо сељаче чуваше је.</p> < |
| во њихово!{S} Него чекај!{S} Ха, ево ми сијну, таман да се све славно измири, и њихов господски |
| аватина у потоку ?!“ рече Марко. „Одмах сикиру у руку, једно осје на раме, па право у луг Аћиму |
| оклони старцу и изађе. „Ех, шта ћеш?{S} Сила Бога не моли.{S} Нисам мислио да ће тако да се свр |
| ироким шареним пасом, поврх овога црвен силав с пиштољима и ханџарем; испод сплава, изнад и дес |
| неколико пута, склопи руке на оружје у силаву и стаде на сред капеле мирно.{S} Није да се моли |
| зар нико од вас не може да ме позна?{S} Силађи Јаноше, зар сам толико остарела да ме не познаје |
| и Силађије. <pb n="206" /></p> <p>„Ељен Силађи!“ викну промукло стари гроф и удари песницом о с |
| а!{S} О хо, хо, хо!“ церекаше се пијани Силађије. <pb n="206" /></p> <p>„Ељен Силађи!“ викну пр |
| рем под притиском страшне мисли, да сам силазећи у гроб ставила на муке и уморила једну свету с |
| S} Вала као да сад гледам Голубана како силази низ кулу, сетан невесео, тешко му је што не може |
| аг, преко кога се у ону округлу дворану силазило, и кад погледаше <pb n="102" /> пред собом, об |
| ,“ прихватих ја, „да за седам година не силазим ни у коју варош.{S} Мојом ногом ја одавде крочи |
| човека, који би од малених врата у зиду силазио на под дворане или из дворане ишао к вратима, < |
| јпре онако у чуду зауставише, ваљало је силазити преко четири врло широка мраморна ступња, па д |
| /> противу тебе.{S} Веровала сам да си силан, изгубила сам била веру да си милостив.{S} Знала |
| љивим крилом закриљује од сваке нечисте силе и сваке ружне помисли.{S} Срце ми се окрепи и радо |
| гити од Нађ-Бање.</p> <p>„Силенција!{S} Силенција!“ викаше гост госту те се начини читав урнебе |
| небес од силенције.{S} Али кад последња силенција угуши претпоследњу, кад у томе брзоруки момци |
| ој грофици Маргити од Нађ-Бање.</p> <p>„Силенција!{S} Силенција!“ викаше гост госту те се начин |
| ост госту те се начини читав урнебес од силенције.{S} Али кад последња силенција угуши претпосл |
| се опет окрете и паде на земљу са већом силином но пре, као да хоће да згњечи онај прамен сутон |
| злато, а оно је тамо сребро.{S} Их, да силна блага ако су сва та бурад пуна! “ говораше Рајко |
| вет на пољу, и сваки џбун дуж пута, још силније замирисао, раздраганост срца његова ускипела би |
| дарови.{S} Сад сам ја овде сигурнији и силнији од санџак-бега у Крушевцу.{S} А за све то нека |
| на и ланцима повезана аковчад.{S} Отрже силним једним напором заклопче са првог акова, загњури |
| акашља, а двокрилна се врата расклопише силним једним ударом, Мартин, са поносито уздигнутом гл |
| иганин беше дошао к себи и напрезаше се силно да збаци са себе Рајка, и бацакаше се ногама као |
| а се скаменила.{S} Први беше Рајко који силно узбуђен викну: „ама шта је то?“ и ако ни сам не з |
| су сва та бурад пуна! “ говораше Рајко силно узбуђен. </p> <p>„Пуна су сва!{S} Пуна су за цело |
| узвикиваше: „ ах да силног блага! ах да силног блага!{S} Е баш се види да сте царевину имали!“ |
| од узбуђења и само узвикиваше: „ ах да силног блага! ах да силног блага!{S} Е баш се види да с |
| з ужу ка колима.{S} Рајко ћуташе.{S} Од силног узбуђења не могаше речи да проговори.{S} Али кор |
| ти крму.{S} После живог веслања, не без силног напрезања, сав црвен у лицу и са крупним знојем |
| дубљим уздасима окадити.</p> <p>Кад је силом подигоше, она кроз сузе и још једнако јецајући ре |
| одавде крочити нећу; мањ да ме понесете силом на рукама!{S}" И лепо натераше сељаке да ме низ б |
| им младим и лепим везиром, да вас тобож силом одведе, а сад <pb n="193" /> сте код њега у двору |
| прста, на Коме је Христос распет био, и силом Богородичиног сна, који ево у амајлији носим, поз |
| !{S} Ако си авет, у име свете Тројице и силом часнога прста, на Коме је Христос распет био, и с |
| обамрем Бекри-Бекир доведе жене, те ми силом сипљу млеко у уста и ко зна шта још те ме поврате |
| рећна.{S} Рајко, као неком тајанственом силом везан, не могаше да скине својих погледа са ње. „ |
| иста авет, нека се расточава пред вашом силом, и нека се чисти са нашега пута!“</p> <p>Бадава.{ |
| син.{S} Поведи га у Стамбол, нека види силу и господство, е да би се зажелео да цара служи.{S} |
| азурни зефири с неба просипали дажду од симпатије на све што је живо.{S} И овај мали коњиц са с |
| олитвама, мојим сузама, мојим уздасима, симпатички одазивље и само оно стење и камење у порушен |
| тела једна велика школа за витештво.{S} Син учи од оца, брат од брата, властелин од властелина, |
| екакав новајлија, дошао го као прст, па син навалио да се што пре и одене и огреје. „Јеси ли ти |
| ожи писао.{S} У њему вели како је његов син деспотовић Стеван, изгубив очњи вид од беснила турс |
| ате ону проклету Циганку Манду, које је син био негда свирач у Борчије, па се после потурчио шт |
| за кабадахију, и пазим га као да ми је син.{S} Поведи га у Стамбол, нека види силу и господств |
| јој је био једини брат од заклетве, или син јединац, не би га могла топлијим сузама облити ни д |
| предам.{S} Да си ми по сто пута рођени син, веће ти добро не бих могао желети!“</p> <p>Рајко с |
| и деспот Ђурађ слушаше шта му ослепљени син уз гусле пева.</p> <p>„Кад је воља божја да тако мл |
| е деспот Ђурађ Смедеревац са његова два сина, два деспотовића, које је маћеха њихова, проклета |
| простог рода, али која ће му родити два сина, који ће његово име са славом по свету да пронесу. |
| стриц прозвао „Страхињом“.{S} А његова сина Марка ми смо сами прозвали Краљевићем Марком, не з |
| ије!{S} Немој, госпођо; пусти нека опет сине јуначко срце и нека одгони тај облачак!“</p> <p>„Н |
| зиду поред ватре.</p> <p>„Ти си ми се, синко, много омилио,“ говораше старац Рајку; „све бих р |
| до уз планину!“ рече он.</p> <p>„Јесте, синко!{S} Баш као да је хајка!{S} На звериње нема за шт |
| е знамо <hi>кад</hi> ће.{S} Нека би ти, синко, Бог дао да га ти дочекаш, па да му ти ово благо |
| ечи од њих научио у битци код Сенте.{S} Синко, напред! напред! напред!“ </p> <p>Рајка подиђоше |
| вели,“ узе патер преводити; „паметно си синко учинио што си то патеру поверио!{S} Знам ја, вели |
| ао свету амајлију!“</p> <p>„Е, хвала ти синко!{S} Тако треба!“ прихвати старац разведрен. „Ево |
| је на спасеније!{S} Дед’ Рајко!{S} Тако синко!{S} Нека ти је на здравље!“</p> <p>Па онда и стар |
| један од ова два бокора !“ упитах је. „Синко, ја перем туђе кошуље, па се хлебом храним, али т |
| т-Кираљи од Галамбоша, праћен неколиким синовима највеће господе маџарске, путовао је као изван |
| стриц једном живот спасао, па му уведох синовца у свој конак за кабадахију, и пазим га као да м |
| маџарска била заволела Рајка.{S} Али се синоћ патер Хијероними направио изванредно мудар и проз |
| <p>Па онда као да јој од једанпут муња сину, те јој показа шта се све крије у тајанственој пој |
| д?" питаше Рајко, коме нова једна мисао сину.</p> <p>— „Ето га у брду!{S} Није далеко!"</p> <p> |
| тихи гласић шапуташе:</p> <p>„Како оно сину муња кад се њене усне дотакоше твојих усана! како |
| ада мати кад тобож хоће да покара свога синчића, а у самој јој је ствари мило што он показује д |
| и поветарац, који се понео чак отуда са сињега мора, па преко снежног <pb n="20" /> Дурмитора п |
| т у тамницу!“ И сад из очију Маргитиних сипаше ватра гњева, и она махну руком величанствено, по |
| ем кад оним крупним црним очима узме да сипље благу ватру на све око себе, те све затрепти од р |
| ем Бекри-Бекир доведе жене, те ми силом сипљу млеко у уста и ко зна шта још те ме поврате.{S} Н |
| о погаче, млада црна лука, соли и млада сира.{S} Прихватајући се помало Маргита говораше: </p> |
| овде нов човек, тек је од скора дошао, сиромах је и дрхће за паром.{S} Дајте да одем да га пит |
| ом да се жива у гроб закопа!{S} Па онда сиромах онај старац!{S} Куд нас беда његова на њ навуче |
| равити, натоварити и кући отерати!“ Оде сиромах Марко без речи и вечере.{S} Него то је још најм |
| кучка зна да га је омађијала и да је он сиромах у њеној мрежи.{S} Није дуго потрајало док ето М |
| а грофица хоће да босиљком окити једног сиромашка Србина младог, онда ево овај бокор поклањам ј |
| један стручак од баба Станије, старе и сироте једне Српкиње, и Бог да те прости!{S}" И даде ми |
| рпска и немаштина новца и оружја, тешка сиротиња.{S} Кад је стари деспот све то чуо, заповедио |
| ми имадосмо па изгубисмо и сад смо ето „сиротиња раја.“ Опет, хвала Богу, имамо ми по нешто што |
| аговољце.{S} Откидају од својих уста да сиротињи даду.{S} А кад дође да се битка бије, онда сам |
| се ја питао, ја бих рекао: да се поделе сиротињи, нека моли Бога за здравље ћесара, не би ли ст |
| редаду њему — патеру, — да их он подели сиротињи за здравље ћесарево.</p> <p>Стари барон Арпад |
| прислоњена је била овде и онде по која сиротињска чатрља.{S} Пред једном, која је стајала за с |
| огрешиш?{S}" Кроз долап се видела једна сиротињска соба, али добро осветљена.{S} На једној снис |
| и њихов господски а рекао бих и — твој сиротињски понос.{S} Ето, нека прихвати <pb n="28" /> ц |
| видех их у српскоме шору у једној малој сиротињској кућици.{S} Изађе преда ме једна стара жена. |
| , слатка моја госпођо грофице !" јецаше сиротица стара Ружа.</p> <p>„Нисам више грофица!{S} Неш |
| тешком службом слабом женскињу, нејакој сирочади, правди и отаџбини.{S} Моја је земља румена од |
| о шта може јадној раји?{S} Она као дете сироче радује се да чује понеку бајку, па да је и други |
| пљене очи.{S} Узе умакати своје прсте у сирће од руже, па му онда њима полагано и нежно превлач |
| шала.{S} Она гледаше на небо у неколике ситне и бледе звезде и ломљаше грчевито своје прсте.{S} |
| танима са којих се спуштају многобројни ситни ланци са оцилима, бритвицама, чачкалицама, свакој |
| , те га као кићанке бију по бедрима, па ситним звекетом прате сваки његов корак.{S} По прсима ј |
| мраморне степенице на под, који је све ситним шареним камичцима био ишаран у свакојаке цветове |
| је била дивно извезена свилом, златом и ситним бисером.{S} На сред плаштанице стајао је велики |
| тамњаном окади.{S} На све то и на сваку ситницу обраћао је он пажњу маџарској господи, јер му с |
| и руку у буре, извади је пуну сребрнога ситног новца, и пусти га да са танким звеком пада на да |
| ве што је живо.{S} И овај мали коњиц са ситном главом, паметним очима и красним облицима, и ова |
| тавици, која је својом брзином и својом ситном а паметном главом издавала бедуинско порекло сво |
| корачаја напред и угледаше један мали и сићушан бледи пламичак, који <pb n="97" /> наизменце за |
| p> <p>То рече, узе чутуру о једно раме, сиџаде пребаци преко другог, па полагано изађе.</p> <p> |
| ебрне грошеве, те све један по један на сиџаде пред санџак-бега. „Аман, беже, поклони нам га!“ |
| и зуцнути.</p> <p>„Брзо отвори оно моје сиџаде и додај ми из њих конопце!" рече Рајко младој Ма |
| м травом, Рајко беше простро своје мало сиџаде и развио своју <pb n="167" /> црвену кабаницу.{S |
| то маџарски.{S} Кад од своје кабанице и сиџадета начини што ужи свитак и кад га привеза за седл |
| ље да крв проливамо.{S} Него ево у моме сиџадету хаљина за тебе.{S} Навуци све то преко твога р |
| "172" /> <p>Доле се посадише на шареном сиџадету око једног белог убруса, на који Рајко положио |
| а под левом мишицом носи велику гужву у сиџадету од теркије.</p> <p>— „Не смедох у хану да оста |
| на своју госпођу? “ викаше Маргита, па сишав с кола приђе право к рундову, који, кад чу њен гл |
| > ширила зеница у очина, те гуташе нови сјај од њене лепоте.</p> <p>„Е, госпођо, и треба тако к |
| ајну господу.</p> <p>Оно су доиста била сјајна господа, што шетаху по развалинама двора Лазарев |
| но и ћуташе.</p> <p>Мало после па једна сјајна звезда прелети небо, као да јури к младом месецу |
| вори :</p> <p>„Ко нама, о великомоћна и сјајна господо, јемчи, да преласни и бујни јуноша, дрск |
| о да се не зна шта је лепше, богатије и сјајније.{S} Просто им већ очи засенуше.</p> <p>Маргита |
| тамо где сте у великој срећи и великој сјајности; да управо Турци и нису вас заробили, него ст |
| а, или и сувим коњским ђубретом, на ону сјајну господу.</p> <p>Оно су доиста била сјајна господ |
| ру и приђе к руци старчевој.{S} Маргита сјахав, застаде за неколико тренутака у забуни и нерешљ |
| раници турској и арапској,</l> <l>Вазда сједи троглав Арапине,</l> <l>Једном главом вихар ветар |
| звркта, трже онај шпански штилет, па га сјури Рајку под ребра. <pb n="209" /></p> <p>Рајко трже |
| оно једнозвучно журно зујање и жврчање скакаваца и бубица по ледини, азурни зефири с неба прос |
| о, ни зец који погурен и сав усплахирен скакаше од џбуна до џбуна.{S} Сва су му поља мирисала к |
| се усред хода и у сред рикања уставила, скаменила и позлатила, тако природно изгледаху са отвор |
| цела она свита беше занемила као да се скаменила.{S} Први беше Рајко који силно узбуђен викну: |
| но.</p> <p>Она сеђаше у седлу као да се скаменила, па га гледаше непомично очима ширимице отвор |
| оја се била за неколико тренутака чисто скаменила, гледајући ово друштво, сад кад виде шта Манд |
| те да вас вичем?{S} Што сте се обадвоје скаменили, Бог вас видео?!{S} Овамо, брзо овамо !“ вика |
| који, кад чу њен глас, стаде као да се скаменио, подиже главу своју право к њеном лицу, њушкаш |
| ни да мисли ни да осећа.{S} Беше се као скаменио.{S} Али кад Маргита хитро скочи унутра у пећин |
| д њих јуре право к мени!....{S} Стадох, скамених се!{S} Шта ћу сад јадна!...{S} Гледах их како |
| е!{S} Чула сам, ево и сад чујем лавеж и скамукање њихово !{S} Еј тешко мени!{S} Шта ћемо сад ја |
| трану ове стене.{S} Гребу и скачу уз њу скамучући !{S} Молим те метни ухо на сам камен па слуша |
| х ја сада висио на грани, а ви би двоје скапали доле под земљом!{S} Хвала Богу!{S} Хвала и <pb |
| о их с ону страну ове стене.{S} Гребу и скачу уз њу скамучући !{S} Молим те метни ухо на сам ка |
| видиш да Турци преко мене мртва к теби скачу, ради како ти Бог кроз то твоје срце казао буде.“ |
| рама је срећу заставио,</l> <l>Јунацима скеле затворио!</l> </quote> <p>Али кад се оно српске в |
| д скелеџијског чардака пушке пуцају.{S} Скелеџија и његови људи даваху абер сељанима у околини, |
| е чуваше је.</p> <pb n="67" /> <p>„Камо скелеџија?!“ викну Рајко.</p> <p>— „Ама ето, мало час о |
| , мој старац мене толико воли, да ће он скелеџији скелу позлатити.{S} Па већ видећеш и сам ! “< |
| омогне те стигнеш у свој дом, да пошљеш скелеџији паре што му скелу низ воду отиснусмо.{S} Знам |
| усту једну шуму растову, зачуше како од скелеџијског чардака пушке пуцају.{S} Скелеџија и његов |
| и грош, да потрчиш у виноград да зовнеш скелеџију, и ево ну носи сребрн талир, да одмах дође да |
| /p> <milestone unit="*" /> <p>Сиђоше ка скели.{S} Једно младо сељаче чуваше је.</p> <pb n="67" |
| ардак поред Мораве и на води испод њега скелу.</p> <p>„Да нису тамо господа маџарска?" запита М |
| орише нико неће тако сабаиле ударати на скелу!“</p> <p>„Где је виноград?" питаше Рајко, коме но |
| ом искочи на леву обалу Мораве, привуче скелу конопцем, викну ластавици те ова сама врло пажљив |
| ац мене толико воли, да ће он скелеџији скелу позлатити.{S} Па већ видећеш и сам ! “</p> </div> |
| а и чизама хитро искочи — он онда пусти скелу низ Мораву.</p> <p>Њих двоје одмах се прихватише |
| е Маргити:</p> <p>„Одјахуј, па хајдмо у скелу!“</p> <p>Она уведе ластавицу у скелу а он, одреши |
| у скелу!“</p> <p>Она уведе ластавицу у скелу а он, одрешив уже од коца, отисну је, скочи у њу, |
| ој дом, да пошљеш скелеџији паре што му скелу низ воду отиснусмо.{S} Знам ухватиће је, али ће и |
| старцу на Вујну...{S} Пошљи паре за ону скелу !...“</p> <p>Поћута дуго, па тек рече:</p> <p>„Не |
| а, па си морала!{S} Хајде, одмах, брзо, скидај се до појаса!“</p> <p>„Уби ме, сеци ме, пеци ме! |
| не пуштам!{S} А сад, Маџарице, устај па скидај јелек и кошуљу за мали чардаш!“ Па Циганин преву |
| у мехове мимо ње.{S} Она га погледа, не скидаше са његова дивља лица погледе своје за неколико |
| а каже, него онако занемела од чуда, не скидаше својих погледа са Рајка.</p> <p>„Видим! узе Рај |
| лепоти лица њеног.</p> <p>Рајко сад не скидаше поглед са њеног осмехом озареног лица а саму се |
| ћи поред Маргите и држећи је за руку не скидаше својих погледа с лица њена.</p> <p>„Што си тако |
| док још Циганин не дође к себи од чуда, скиде му с руке оне влажне крпе и напуни му њима уста к |
| господине!{S}" Па онда се диже на ноге, скиде капу, погледа к оној трпези на којој светлуцаху у |
| де и на очи натера сузу.{S} Он се диже, скиде шубарицу и поклони се пред Маргитом и рече јој уз |
| их могао желети!“</p> <p>Рајко се диже, скиде шубару и приђе к руци старчевој.</p> <p>„Хвала ти |
| десну руку своју из деснице Маргитине, скиде њену руку са рамена свога, одгурну је обема рукам |
| чи, уштину се у мишицу једну, па другу, скиде шубару, прекрсти се, провуче прсте кроз косу једа |
| е сам себи.{S} Па онда виде свој убрус; скиде га са зове, сави лепо и метну у џеп од свога гуњц |
| а један млад човек дође пред чесму.{S} Скиде шубару, прекрсти се и узе живо да умива лице свој |
| је жеравицу на главу ставила, тако живо скиде дијадему, па је брже боље у ковчег баци.{S} Па он |
| уче га руком у вис, загрли га.{S} Рајко скиде шубару; гологлав, сав уздрхтан од трепета, као да |
| /> све још може бити.{S} Па онда Рајко скиде своје гуњче, сави га у двоје у троје и положи га |
| ма зовем.{S} Ходи унутра!“</p> <p>Рајко скиде шубарицу, поклони се пред старим послаником, и до |
| „госпођо, прибери се!“</p> <p>Она нежно скиде руку његову са свога рамена и рече:</p> <p>„Пусти |
| зебње у Рајка и у Маргите.{S} Он одмах скиде шубару и приђе к руци старчевој.{S} Маргита сјаха |
| је где лежи на поду; обнезнанила се.{S} Скидох јој с врата црвену свилену мараму, везах јој рук |
| асно усклицавати, а двојица или тројица скидоше калпаке, махаше њима <pb n="10" /> у висину пре |
| а поноћ, баба расплете своје седе косе, скине се са свим гола и узме чарати у ватру и кувати не |
| о како: за мали чардаш Маџарица мора да скине јелек и кошуљу до појаса, а за велики све, баш св |
| тајанственом силом везан, не могаше да скине својих погледа са ње. „Бадава," рече сам себи, „ш |
| во до моје пећине, па ме после ви мртва скините и у пећину закопајте!{S} Ето беже, то је све шт |
| “</p> <p>— „Оче!“ прихвати Рајко смерно скинув шубару. „Опрости ми!...{S} Ја из ове пећине жив |
| и свечано.</p> <p>Рајко је међу тим био скинуо седло и узду са ластавице, протро је мало рукама |
| ећу ти ја ноћас пред тим младим човеком скинути ни јелек, а камо ли кошуљу до појаса, па ма ме |
| је држак у крст извијен био.{S} Круна, скиптар и златна јабука с крстом лежали су доле поред п |
| е положен унакрст <pb n="109" /> царски скиптар и мач, и један и други просто засути драгим кам |
| видиш ту белаја!{S} Греби, па копај, па скичи, поплаших се, Бога ми ће раскопати сву урвину!{S} |
| јно вино пити, Маргита поче полагано да склапа своје трепавице, и таман „ударише бубњи и свирал |
| ! “ питаше Рајко; „,ја велим најбоље је склони се ти у једну од ових одаја, ја да обијем и трећ |
| Маргита од Нађ-Бање!“</p> <p>И онда се склони на лево и дубоко поклони пред Маргитом, која у њ |
| >Рајко се све на прстима повуче од ње и склони иза леве певнице.{S} Како седаше у један сто, по |
| м сигуран да ћу је убити!{S} Само се ти склони мало!“ </p> <p>„Никако! никако!“ врискаше Маргит |
| ти.{S} Све што овде хтедох то је, да те склоним да те не бију ветрови.{S} Него није први пут да |
| нас пустиш да се гдегод овде преко ноћ склонимо!"</p> <p>— „У добри час да Бог да!“ узвикну ст |
| че, и Рајко изиђите овога часа у гору и склоните се мало.{S} Кад турски самсови дојуре у пећину |
| било склоништа од погледа људских, нема склоништа од њушкања самсовског.{S} Доиста, само једини |
| n="84" /> не зна показати каква сигурна склоништа у овим урвинама, онда нас само Бог једини чуд |
| </p> <p>„Децо, у урвинама и што би било склоништа од погледа људских, нема склоништа од њушкања |
| а чује !{S} Она паде преда њ на колена, склопи руке, па кроз сузе мољаше за мене.{S} Аја!{S} Не |
| о пазухо, преврети се по неколико пута, склопи руке на оружје у силаву и стаде на сред капеле м |
| и Рајко?“</p> <p>И онда се опет подиже, склопи руке и ослушкиваше.</p> <p>Ослушкиваше и Рајко, |
| образ уз образ његов, за једно тренуће, склопи очи, и пусти да њене топле усне нађу његове усне |
| а у Маргиту, па онда подиже руке у вис, склопи их живим једним пљеском и рече: „о, хвала теби, |
| тихо мумлаше, падајући у пун котлић.{S} Склопи руке на груди; гледаше опет својим широким а мек |
| мишљеним и благим погледима.{S} Па онда склопи трепавице и држаше их склопљене и једва дисаше.{ |
| а.{S} Узе кршити руке своје, па их онда склопи, подиже увис, држаше их тако склопљене као да се |
| већ трећи како ништа окусили нису, беше склопила руке на рамену Рајковом, па на њих спустила гл |
| ста да отвори, кад виде како је она очи склопила па се у снове пустила.</p> <p>Мало после па Ма |
| ту приближили и саставили, од њих би се склопио био велики један царски престо.{S} А овако изгл |
| рца падао на престо.{S} Један је младић склопио своје руке на десном колену старчевом, а онај д |
| се тужна загледа у његово бледо лице и склопљене очи.{S} Узе умакати своје прсте у сирће од ру |
| нда склопи, подиже увис, држаше их тако склопљене као да се Богу моли, па онда се спусти на кол |
| S} Па онда склопи трепавице и држаше их склопљене и једва дисаше.{S} Као да јој је душа одлетел |
| мајци божјој.{S} Дуго је ту клечала са склопљеним рукама.{S} Потекоше јој сузе низ образе, и о |
| иком и кроз горко јецање, а са грчевито склопљеним рукама, говораше нешто маџарски живо и ватре |
| , али се ова, без његове помоћи, једним скоком, као хитра срна, спусти на земљу.{S} Рече нешто |
| а испред свите ишао, окрете се и једним скоком скочи до ње и до посланика.{S} Побојао се да се |
| са крупним знојем на челу, Рајко једним скоком искочи на леву обалу Мораве, привуче скелу коноп |
| 55" /> <p>У истом тренутку Рајко једним скоком долети те стаде између робиње и Циганина.{S} Гур |
| !{S} Сад ћу ти донети воде!“ па у петом скоку бејаше већ у капели, а на десетом кораку спотаче |
| санџак-бег је овде нов човек, тек је од скора дошао, сиромах је и дрхће за паром.{S} Дајте да о |
| таквог разговора.{S} Сад ће ваља да већ скорим и пола ноћи па треба наш посао да гледамо!“</p> |
| широке трпезе.{S} Она у средини била је скоро за читаву стопу виша од оне друге две, стојала је |
| носио је пресне опанке и чарапе високе скоро до колена, а лепо у богате шаре од мрког, жутог и |
| и одапе.</p> <p>Пуче пуцањ, погасише се скоро све свеће, утекоше Цигани свирачи, утекоше гости, |
| ог старог водовода.{S} Него ето ћемо се скоро и растати, а ништа нам ниси причала о твоме робов |
| ead>2</head> <p>Путовали су цео тај дан скоро без одмора, јер оно нешто мало времена што провед |
| ким испосницима.{S} Разговараху се тако скоро сву ноћ. </p> <pb n="74" /> </div> <div type="cha |
| грозничава језа ухватила.</p> <p>„Ја да скота једног!“ викну старац сав поражен; „да Бог да га |
| есећи, али нећу нож да поганим.{S} Пих, скоте један! “ и пљунух му три пута у лице!{S} Нека га |
| павио од многе вике.</p> <p>„Примичу се скотови!“ промумла опет старац; „вала, Господе Боже мој |
| али се одмах врати.</p> <p>„Примичу се скотови!“ рече он не толико уплашен колико љутит, и шкр |
| у а он, одрешив уже од коца, отисну је, скочи у њу, зграби оба весла а Маргити рече, да слободн |
| у пиштање и гласно плакање оне жене.{S} Скочи к вратима од чатрље, али их нађе зачепљена изнутр |
| севаше као у тигрице која се спрема да скочи, али се савлада и рече :</p> <p>— „Маргита грофиц |
| ватреном коњу, који се пропиње у вис да скочи у напред.{S} Цар је имао на глави шлем, по коме с |
| до зида.</p> <p>Врисну Сокица.{S} Манда скочи, узе чупати своје косе, па, с пеном на устима, ци |
| бурета.</p> <p>Па онда као дивља мачка скочи на четврти ступањ, на коме беху поређана и ланцим |
| ута три обична сељачка коња.{S} Са кола скочи доле Рајко, дохвати најпре из сена своју дугу пуш |
| Устајте господо!" викну барон Отмар, па скочи на ноге; „устајте, господо, ово је доиста глас гр |
| да је гром поред ње ударио.{S} Маргита скочи са клупе на којој је седела, и притисну обе руке |
| е коње.</p> <p>Један велики црни рундов скочи на коње, па на кочијаша и некако срдито и зловољн |
| д свите ишао, окрете се и једним скоком скочи до ње и до посланика.{S} Побојао се да се није шт |
| уј, не би се она срдила!“ </p> <p>Рајко скочи са свога места као да га гуја уједе.{S} Отегну пе |
| есте ли ми још у животу?!“</p> <p>Рајко скочи к отвору из пећине и викну: „Брзо оче, дај воде и |
| као скаменио.{S} Али кад Маргита хитро скочи унутра у пећину, он пође за њом а за њиме и стара |
| а стену, па њушкај и копај под, па опет скочи; па циче просто да се помаме.{S} Ама само што не |
| ече Рајко младој Маџарици која већ беше скочила на ноге, па збуњено гледаше шта то би.</p> <p>Ц |
| стране докле око допираше; час би опет скочила у остатак од градскога рова, па по њему тражила |
| руке наопако, понесох је до мога коња, скочих у седло, привезах је мојим каницама за себе и он |
| јецах гласно, раширих руке, потрчах и — скочих у Мораву! "</p> <p>Маргита се ту устави.{S} Ћута |
| е помаче.</p> <p>— „Е, валах ћеш сад да скочиш!“ рече Циганин, па из једног другог корита дохва |
| пства ослободе!“</p> <p>Диже се старац, скочише и сва она млада господа на ноге.{S} Старац госп |
| , хоће нас белај снаћи!{S} Аман беже да скренемо у лево!“ викаше опет онај сељак којега глас са |
| рном чохом лежао пред њом.</p> <p>Шајку скрену к српској обали далеко од села, а под неке врбе, |
| и срамоте своје; дуго држаше лице своје скривено на рукама, а кад се мало умири он диже главу, |
| д златних кондира и пехара, од сребрних скриња и скрињица, од свакојаког златног посуђа.{S} И д |
| кондира и пехара, од сребрних скриња и скрињица, од свакојаког златног посуђа.{S} И да није би |
| што беше претрпана пехарима, кондирима, скрињицама и ковчезима.{S} Маргита дохвати прву скрињиц |
| ма и ковчезима.{S} Маргита дохвати прву скрињицу од сребрне срме, која јој под руку дође, отвор |
| гда, сафира и рубина.{S} Отворише другу скрињицу и избројаше у њој седамдесет и седам златних п |
| крви, које су се, паднув на њу, и саме скристалисале.{S} А овде и онде светлуцаху лиске од лис |
| Богу, него је тако само стајао, миран, скроман, као да беше занемео, видевши изненада како је |
| ичину, али не побожним целивом, како то скромни Хришћани чине, него са једном ватром, са једном |
| у Бога, и ево се у њ и уздам!“ рече он скромно.</p> <p>Заћуташе опет обадвоје.{S} Ластавица по |
| ликтање и у пљескање.</p> <p>„Мартин ће скупо да плати ову луду шалу! “ промрмља Циганка у љуби |
| е по стотину пута, љубљаше јој колена и скуте, и плакаше горко.</p> <p>„Еј, колико смо суза ми |
| ми било чудо, да се показало да је дух слаб а плот јака.{S} Тек опет жао ми је што се преварих |
| самом себи понављати оне речи: „плот је слаба а дух је јак, “ па онда чисто са очајањем окрете |
| е накашља и онда рече: </p> <p>„Плот је слаба а дух је јак!{S} Разумеш ти то?“ </p> <p>Рајко га |
| под овај малени градић, који је и онда слабо коме у очи падао.{S} Па онда је страшном клетвом |
| } Дошао је најпосле дан, у који је моје слабо и очајно срце рекло: па тебе или никако и нема, и |
| и Маргита на свој ужас опазише при оној слабој а црвенкастој светлости од воштанице, како се он |
| лина, и сви се надмећу витешком службом слабом женскињу, нејакој сирочади, правди и отаџбини.{S |
| Он је стар, ал’ је добар, добар, већ до слабости добар!{S} А мене воли не само као жену своју, |
| рекрстих, рекох: „слава теби, Боже мој, слава теби! “ и потрчах да видим јесте ли живи.{S} И хв |
| говорим?!{S} Нека му је по хиљаду пута слава, што вас је из чељусти оних поганих Сарацена изба |
| е, ја вас, а Бог све нас.{S} Нека му је слава!“</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18920 |
| ја остах сам, ја се прекрстих, рекох: „слава теби, Боже мој, слава теби! “ и потрчах да видим |
| у бистром струјом бруји чудесне приче о слави старих сунчаних дана.{S} Јест, и приче о сладости |
| ло ми је.{S} Кад будеш у својој земљи у слави и срећи, сетићеш се да и у овој <pb n="121" /> зе |
| бари где нема ни липе ни раста.{S} Еј, славна Шумадијо !{S} Некако је милије и умрети у теби, |
| ј!{S} Ха, ево ми сијну, таман да се све славно измири, и њихов господски а рекао бих и — твој с |
| родити два сина, који ће његово име са славом по свету да пронесу.{S} Колико год ју је пута пр |
| изађе мало у брдо, у једном ниском лугу славуј певаше тужну и слатку неку песму, и не прекидаше |
| ништа!{S} Ах, чекај!{S} Да пустим мога славуја из кавеза!“ И онда отиде у одају иза ковачнице, |
| Рајку да јој глас никада није био тако сладак, тако мек и опет тако јасан. </p> <p>„Улазите ун |
| из пушке, па се у исти мах растопише у сладак мелем.{S} Рајко осети како му срце закуца бурниј |
| као да их спрема да приме или и да даду сладак један пољубац.{S} А онај гласић у њему сад шапут |
| ико други!{S} Ваше јединствене очи, ваш сладак глас!{S} Та прво сам вас по гласу и познала!{S} |
| оје, “ узе старац благо да говори, „има сладости у сваком животу, само кад човек уме да се удуб |
| тарих сунчаних дана.{S} Јест, и приче о сладости негдашњих меких месечина, када су џиновски стр |
| на мед купи ?{S} А пустињаштво има пуно сладости и без тога млека, које ја добивам за једнога м |
| и вратим.{S} А вала баш сад и да умрем, слађе ћу умрети после овога што од тебе чух, да ће доћи |
| се дели!“</p> <p>„Како лепо говориш!{S} Слађе ми је да те слушам него да овај мед у устима топи |
| оверљиво уза те приљубљује... шта ли је слађе: живети па љубити онако слатка уста, или упрети љ |
| у је то исто казивала.{S} Па онда му је слала и друге Циганке, да му гледају у воду, или и у дл |
| није знао шта ће од жалости за вама.{S} Слао је људе у Цариград, потрошио грдне паре, па ништа. |
| ј се; није грех, није грех; а сласт је, сласт, сласт!“</p> <p>Као да је омађијан Рајко осети же |
| ије грех, није грех; а сласт је, сласт, сласт!“</p> <p>Као да је омађијан Рајко осети жеђ за то |
| се, не бој се; није грех, није грех; а сласт је, сласт, сласт!“</p> <p>Као да је омађијан Рајк |
| копита коњских не прогута ништа од оне сласти, која треба да се слива само у срца људска.{S} С |
| > <p>Рајко се трже и не дотакнув се оне сласти, исправи се, покри лице рукама и — побеже од Мар |
| ...{S} Али шта ће ми они?!...{S} Јест’, слатка, мила и добра моја госпођо!{S} Јест’, то сте ви! |
| <pb n="194" /> не од злата.{S} Па онда, слатка моја госпођо, помеша ту воду с некаквим вином, н |
| сам вас по гласу и познала!{S} Слатка, слатка моја госпођо !“</p> <p>Па онда Ружа остави свећу |
| ону клупу.</p> <p>— „Узмите мало воде, слатка госпођо!{S} Приберите се; Бог је добар, па ће ва |
| ло.</p> <p>„Шта то радите за име божје, слатка моја госпођо грофице !" јецаше сиротица стара Ру |
| а се љубећи их.</p> <p>„Ходите, ходите, слатка моја госпођо, унутра у моју собу!{S} Ви и не зна |
| о лист од божурова цвета!“</p> <p>„Иди, слатка моја, иди клекни и моли му се нек не да смрти мл |
| ром у Сегедин да се тамо венчају.{S} О, слатка моја госпођо, сам вас је Бог довео да у последње |
| . <pb n="212" /></p> <p>„Гледајте само, слатка и милостива госпођо,“ узе Ружа да говори; „гледа |
| па да га мало спремите!“</p> <p>— „Ох, слатка моја госпођо!{S} Ви не знате какво је врзино кол |
| Та прво сам вас по гласу и познала!{S} Слатка, слатка моја госпођо !“</p> <p>Па онда Ружа оста |
| је молитве?!“</p> <p>— „Јаох мени, моја слатка и милостива госпођо, како то питате?!...{S} Та к |
| дан невин пољубац на топла, реци баш на слатка, уста једне поштене младе жене, па ћеш чути шта |
| једна, прави би човек с мушким срцем та слатка уста већ до сада пољубио, тај јелек распучио, та |
| озна, а ти да ме не познаш ?{S} О, Ружо слатка, зар не познајеш грофицу Маргиту?“</p> <p>„Исусе |
| асом пуним очајања рече:</p> <p>„О Ружо слатка, шта ћу ја ако он умре!“ — „Неће ваља да умрети! |
| шта ли је слађе: живети па љубити онако слатка уста, или упрети љубећи их?...{S} Лудо једна! је |
| На њему је маџарски писало ово:</p> <p>„Слатка моја Ружо и добри мој Мартине, и сви ви, који ст |
| а се прва врати. <pb n="227" /></p> <p>„Слатка госпођо, немојте се толикој тузи предавати!{S} Е |
| атре и пусти се у слатке и тужне и опет слатке мисли. </p> </div> <pb n="177" /> <pb n="178" /> |
| леда се у оне далеке ватре и пусти се у слатке и тужне и опет слатке мисли. </p> </div> <pb n=" |
| ноћас.... у мој завичај ?!....{S} О мој слатки завичају, да ли ћу те икада очима видети?!...“</ |
| да буде од нас двоје?!“ рече она својим слатким гласом.</p> <p>То није био глас него музика; му |
| са медом овако мирисним, и млеком тако слатким, и погачом овако белом, и са овако пуно добрих |
| вени плашт Рајков и на њему убрзо заспа слатко,</p> <p> како можда још никада у своме младом жи |
| ва околина!{S} Чисто бих волела да овде слатко заспим, па да се више и не пробудим!“</p> <p>„А |
| оси, није тешко бити испосник, и баш је слатко бити пустињик !“ </p> <p>"Дете моје, “ узе стара |
| осом самом себи рече: „вала ако је само слатко, па баш нека је и грешно!“ <pb n="137" /></p> <p |
| ме свету!“</p> <p>Како јој звечаше глас слатко, пуно и топло!{S} Учини се Рајку као да са неке |
| " /> ствари, па са пуном слободом, и са слатком тишином, и са овако свежим поветарцем, који ожи |
| едном ниском лугу славуј певаше тужну и слатку неку песму, и не прекидаше је ни једним дахом, б |
| о да је омађијан Рајко осети жеђ за том слашћу, и као са неким пркосом самом себи рече: „вала а |
| ита, па се пљесну рукама, а срце јој се следи. „Где си рањен, јадни мој Рајко?!“</p> <p>„Па нем |
| тарог лакрдијаша Мартина?{S} Шта сте се следили и укопали?{S} Та ово је маскарада!“ викаше оздо |
| ше јој час руке, час обућу, па онда као слеп потрча, што брже може, у гомиле света по дворишту, |
| у мисли.{S} Није имао гусле нити је био слеп, али у њега као да је било срце једнога гуслара, т |
| стужена у старог деспота и у два лепа а слепа млада деспотовића. </p> </div> <div type="chapter |
| поклопцима поклопљене, као да оба беху слепа.{S} Цела је прилика била пуна лепоте, мирноће и н |
| на сузе сељачке, згрну оне дукате и оне слепачке грошеве, и заповеди да ме обесе ето овде о јед |
| је седела, и притисну обе руке на своје слепе очи.</p> <p>„Шта кажеш?!....{S} Стари се гроф жен |
| ричом, бистре ове воде, и по гдекоји би слепи гуслар на овој мраморној чесми <pb n="31" /> духо |
| ад се вратиш, а сад само оволико: млади слепи деспотовић казиваше, како види да свањива дан, у |
| узе на широко причати о пророчанствима слепог а видовитог деспотовића, и о записима неким из к |
| олих да је придигне, па ма и богињаву и слепу, само нека ми дете живи!{S} И он чу моју молитву |
| те те сребрне паре, требаће вам за ваше слепце и просјаке! а не бих вам овог бунџију поклонио, |
| а ништа од оне сласти, која треба да се слива само у срца људска.{S} Само је <pb n="23" /> Рајк |
| гледате, нешто малко дугуљасто али лепо сливено, — са устима која нису била врло малена, али на |
| У великој дворани зидови беху покривени сликама грофова од Нађ-Бање кроз последња два века.{S} |
| е растовине, изрезане у свакојаке шаре, слике и прилике, у орлове, соколове, лавове, вукове, зм |
| у десно, те стојаше пред трећом једном сликом, која беше намештена лево од оне велике у средин |
| у, а нејасно звезданим небом осветљену, слику, и осећаше како му се нека растуженост краде у ср |
| ило обликом као округла јабука, која се слила у нешто мало дужу но ширу коцку, и кроз мрку преп |
| бовао у конаку Мустаф-агином, па се сад слободан и срећан враћа у завичај да види мајку, браћу |
| тупњу, а дуж целог круга, — остављајући слободан пролаз тек само за једног човека, који би од м |
| сам у себе поуздао да ми помогнеш да до слободе и завичаја дођем?!"</p> <p>„Не бих се ја смео п |
| ђа грофица од Нађ-Бање.{S} Овде сам још слободна, или управо овде сам још робиња, која је се по |
| их завуче у жеравицу.</p> <p>„Слободно! слободно! говораше му робиња немарно. „Нећу ја ноћас ни |
| невесте!“</p> <p>„То је моја постеља... слободно лези... знаш да си ми као брат, а овако рањен |
| њу, зграби оба весла а Маргити рече, да слободно пусти ластавицу па да прихвати крму.{S} После |
| } Ако на ономе свету, после смрти, буде слободно да се избере понешто са овога света, чега тамо |
| да сазна једну страшну тајну, коју није слободно сазнати.{S} Не смеде више да погледа ни у мерџ |
| дрзнуо да види једну светињу, коју није слободно видети, и као да је дрзнуо да сазна једну стра |
| е могу без њега.{S} Љубим га.{S} Кажите слободно свима да га љубим и да је једина моја срећа на |
| у:</p> <p>"Не бојте се децо, приступите слободно.{S} Ако бисте и турске вере били приступите.{S |
| ти је срце витешко; сад знам да ти је и слободно.{S} Благо жени која ће то витештво и ту слобод |
| ди обнажити пред тим момком тамо, па ти слободно кидај с мене месо усијаним клештима.{S} Пекао |
| отиде те их завуче у жеравицу.</p> <p>„Слободно! слободно! говораше му робиња немарно. „Нећу ј |
| је паре предао вама да је поведете као слободну?{S} Циганина не вреди питати, јер ми вечерас с |
| робиња жена си, жудиш за завичајем и за слободом својом.{S} Вала три пута си ми света!{S} Не бо |
| ојим обеси му се она о десно раме, и са слободом и поверљивошћу сестринском према брату своме, |
| обрих <pb n="72" /> ствари, па са пуном слободом, и са слатком тишином, и са овако свежим повет |
| а, које ја с веверицама делим.{S} Чак и слободу делим с орловима, који изнад овог виса воле да |
| још робиња, која је се помоћу твојом у слободу своје земље вратила.{S} Мислим да ће ти се и „г |
| вездом звездама јавља да се роб један у слободу враћа.{S} Хвала Богу на добром знамењу! “</p> < |
| дрхћући од гњева; „ако ваше слуге имају слободу <pb n="205" /> и такве лакрдије да збијају, хва |
| {S} Благо жени која ће то витештво и ту слободу чистом љубављу за себе да веже!{S} Ах, што нема |
| е ваља да родио негде међу Хрватима или Словенцима, те разумевао и говорио српски.{S} Патер Хиј |
| днако.{S} Ко се од нас двоје пре у гроб сломије, сломиће се пре не због неправде свога друга, н |
| ата.{S} Изломио је своја два мала ножа, сломио је и свој велики нож из сплава, а није у стени н |
| у твоме.{S} Али се ево сломио бунт мој; сломио се понос мој; немилостивношћу својом водиш ме да |
| олитвом к престолу твоме.{S} Али се ево сломио бунт мој; сломио се понос мој; немилостивношћу с |
| Ко се од нас двоје пре у гроб сломије, сломиће се пре не због неправде свога друга, него због |
| м за који би рекли да је дивна копија у слоновој кости са статуе какве јелинске богиње, да блед |
| господи: на ову је кулу Голубан, верна слуга српског цар-Лазара, на својим рукама изнео госпођ |
| офе! “ брањаше се Борчија; „него ето та слуга, или је пијан или луд, блене у младу па не зна шт |
| зар ме доиста не познајеш?....{S} Твој слуга и твоје псето познали су ме одмах!...{S} Господо, |
| љно и свечано; „био си нам свагда веран слуга.{S} Тако ти свега што ти је мило, буди ми у овоме |
| Ружи, Мартину и свима својим маџарским слугама: сад мени за љубав пођите овуда у околину и наб |
| амора хладовину гради; некада су царске слуге појиле коње цареве на овој чесми; ко зна? можда ј |
| Циганка сва дрхћући од гњева; „ако ваше слуге имају слободу <pb n="205" /> и такве лакрдије да |
| мој Мартине, и сви ви, који сте ми били слуге, а показали сте ми се као верни и нежни пријатељи |
| оф имађаше у Сибињској.{S} Беше ту пуно слугу, који насипаху празне боце и кондире вином, да бу |
| сет талира: четири за четири дана твоје службе довде, четири за четири дана твога повратка, а д |
| ше поче да говори:</p> <p>„Лепо ми је у служби вашој; поносно ми је да пратим ћесарову посаобин |
| " /> <p>„Е, само кад си задовољна мојом службом!“ рече Рајко пун задовољства, па се диже. „Врем |
| д властелина, и сви се надмећу витешком службом слабом женскињу, нејакој сирочади, правди и ота |
| је много, опет може да се каже да је за службу великој и светлој господи; али оно друго не могу |
| вам је хвала светла господо!{S} Ово за службу до данас, и ако је много, опет може да се каже д |
| предаш.{S} Ето, какву <pb n="165" /> ти службу намењујем, и ето какав ти аманет желим да предам |
| р ово да ти је награда за твоју витешку службу?!" говораше Маргита грцајући без суза.{S} Седе п |
| желео да цара служи.{S} Пође ли цара да служи, ето царству новог Ћуприлића! “</p> <p>То је онај |
| господство, е да би се зажелео да цара служи.{S} Пође ли цара да служи, ето царству новог Ћупр |
| јем ти реч нећу бегати, пристајем да те служим, да носим воду, да цепам дрва, да ложим ватру, д |
| оспођо грофице!{S} Дајте милостиву руку слузи вашем.{S} О, кад доживех да вас опет својим очима |
| еља не видех ни пре ни после.{S} И није слутило на добро.{S} А кад доведоше сутра дан младу, св |
| љу на доброга старца на Вујну.{S} Јес’, слутња ме осваја, као да је смрт близу њега или близу н |
| е Маргита живо и под притиском неке зле слутње.</p> <p>— „Весеље?{S} Те какво весеље!{S} Хоће д |
| ена, него и растужена и пуна неке чудне слутње. „Ко зна,“ рече, „можда је мој старац од туге за |
| pb n="44" /> да дошао на оваки посао са слутњом на празну срећу?“ говораше Циганин са очевидном |
| ргита.</p> <p>Онога часа заборави своју слутњу.{S} Отрча јој горе, и нађе је још са сузним очим |
| и то говориш?!" питаше Рајко, који и не слућаше о чему Бекир мисли.</p> <p>— „Ето како: за мали |
| </p> <p>И Рајко се беше сав претворио у слух.{S} Већ је и напустио био сваку наду, да може што |
| у од собе своју дугу пушку, јер ће му у случају невоље довољно бити оружје што га за пасом има. |
| с водом...{S} Дед’, дед’ брзо само!{S} Слушај, <pb n="90" /> корачај на десно док не видиш све |
| !{S} Молим те метни ухо на сам камен па слушај!“</p> <pb n="91" /> <p>Рајко прислони ухо к стен |
| е, амана ти! лепо он нас учи, вели нам: слушајте царске људе и будите им покорни, не буните се, |
| рече: „ово су вам од данас госпође.{S} Слушајте њихове заповести.{S} Коме није право, марш са |
| џарска господа сама од себе стала да га слушају, а честити Хасан Зулуфлија уставио је целу прат |
| ну руком Рајка, који се сав био изгубио слушајући за њ неразумљиви говор маџарске господе.</p> |
| ми се некако чини да сам негде и некад слушала, да ваши краљеви нису добро пролазили!"</p> <p> |
| ну!“ Маргита је по свој прилици није ни слушала.{S} Она гледаше на небо у неколике ситне и блед |
| !{S} Поздрав и поклон царевом чаушбаши, слушам га! “ одговори Циганин понизно.</p> <p>Доиста ућ |
| Како лепо говориш!{S} Слађе ми је да те слушам него да овај мед у устима топим! “ рече Маргита, |
| о. „У нас се крштене душе не продају, а слушао сам од Турака да се у Стамбулу најлепша Ђурђијан |
| ш ко ће то бити?{S} Сад се сетих да сам слушао да овде негде у рудничким планинама има неки Све |
| е биће сад да је мојих година!{S} Нисам слушао да се и по трећи пут оженио !{S} Ово мора да је |
| шевцу, а после и све што је по Београду слушао о последњем рату између султана и ћесара.{S} А с |
| право?" прихвати Рајко живо.</p> <p>— „Слушао си, ваља да, да хајдук изгуби и срећу, и мегдан, |
| сана Маргитиних.</p> <p>Рајко ућута.{S} Слушаше и гледаше само како Маргита дише.{S} Не смеде д |
| амо иза стене што збива; друга половина слушаше истом таквом жудном пажњом један тихи гласић, к |
| уша поделила у двоје.{S} Једна половина слушаше кроз ухо уз стену прислоњено, да ли се тамо иза |
| ред мрамором на коме стари деспот Ђурађ слушаше шта му ослепљени син уз гусле пева.</p> <p>„Кад |
| <pb n="54" /> <p>Али Циганин више и не слушаше шта Рајко говори.{S} Диже се, отиде до једног к |
| у низове крупнога бисера и бројанице од смарагда, сафира и рубина.{S} Отворише другу скрињицу и |
| љубим, а Циганина ћу да бијем!{S} Како сме псина једна да пиљи у твоје лепо лице, кад је само |
| мах да нађе одговора; а кад га нађе, не смеде уста да отвори, кад виде како је она очи склопила |
| и гледаше само како Маргита дише.{S} Не смеде да се макне да је не разбуди. „Уморна је јадница! |
| ајну, коју није слободно сазнати.{S} Не смеде више да погледа ни у мерџан; а још мање у оне сен |
| мир и крепост у срце враћају.{S} Али не смеде ни погледати к оном ковчегу на коме млада Маџариц |
| се плач робињин.{S} Али Бекри-Бекир не смеде да отвори врата.{S} У том викнуше Рајка јаничари |
| . јест, мањ ако то не буде деспот Ђурађ Смедеревац са његова два сина, два деспотовића, које је |
| Светој Гори има манастир деспота Ђурђа Смедеревца; у цркви иза олтара има у зиду један тајни у |
| жву у сиџадету од теркије.</p> <p>— „Не смедох у хану да оставим моје теркије.{S} Имам у њима н |
| ,хо!{S} О хо,хо,хо!{S} А ха,ха,ха,ха! “ смејаше се Циганин. „А знаш ти болан..." па поче да зап |
| ом озареног лица а саму себи говораше: „смеје се мојој неумешности.{S} Има жена право!{S} Види |
| о да спазиш цвет, него се <pb n="37" /> смејем кад помислим каквим немаром свет одговара нашој |
| <p>„Није, није!“ прихвати она брзо; „не смејем се теби, који имаш око да спазиш цвет, него се < |
| а право!{S} Види да сам гејак!“</p> <p>„Смејеш се мојој простоти!" рече јој гласно а сав поцрве |
| мало на више свилена пупад као да нису смела да огледају своју растегљивост о девојачке груди |
| ио, вере ти?“ </p> <p>„Вере ми моје, не смем ти казати.{S} Видим те јеси некаква убојита делија |
| прича да чуда чини.{S} Не знам да л’ му смемо прићи ?! “</p> <p>У том их је и старац опазио.{S} |
| еркам, не би ли нашао себи једнога дана смену на овоме месту.{S} Него, док не пођем даље, хоћеш |
| завичаја дођем?!"</p> <p>„Не бих се ја смео поуздати у се да се не поуздах у Бога, и ево се у |
| а да си ми заискао и половину не бих се смео цењкати.{S} Ето, дај длан у длан!“ рече Рајко и за |
| ити, метну руку на срце, поклони јој се смерно и говораше мирно али са уздрхтаним гласом:</p> < |
| рече јој узбуђеним гласом, али топло и смерно:</p> <p>„Хвала ти госпођо!{S} Бог нека те чује!{ |
| згубе! “</p> <p>— „Оче!“ прихвати Рајко смерно скинув шубару. „Опрости ми!...{S} Ја из ове пећи |
| о, заповедио је да се овде у ову оставу смести и оружја и један део његова блага.{S} Не хтеде г |
| вео све оно што Рајко рече.{S} Много му сметаше што запињаше о оно црвено вино на софри.{S} Узе |
| се на себе самога срди. „Е баш сам неки сметењак! “ рече сам себи.{S} Па онда виде свој убрус; |
| p> <p>Она се сад гласно насмеја.{S} Њен смех зазвекта као сребро а откри иза оних румених покре |
| и старац кораке, ударише пијани гости у смех!...{S} Расрди се старац младожења па право на Борч |
| елите?!“</p> <p>Гракнуше пијани гости у смех и у кликтање и у пљескање.</p> <p>„Мартин ће скупо |
| > <p>Сад се тек диже урнебес од гласног смеха, од дивље вике: „ељен гроф Аладар!{S} Дај чардаш! |
| муња севну и гром пуче?...{S} Тобож не смеш ни да се сетиш... и ти си ми неки јунак !...{S} Ни |
| } Сад је видео да у једнима од њих леже смештена копља, у другима мачеви, а у трећима буздовани |
| молим, а све друго нека ти је просто !“ Смилова се бег на сузе сељачке, згрну оне дукате и оне |
| ш да се смилујеш ни данас мојим сузама, смилуј се његовој младости и чистоти срца његова, и сми |
| Господе, који си и милостив и свесилан, смилуј се на ову децу!{S} Смилуј се и на моју грешну ст |
| в и свесилан, смилуј се на ову децу!{S} Смилуј се и на моју грешну старост, отвори ми очи да у |
| говој младости и чистоти срца његова, и смилуј се ономе добром старцу тамо у планинама !" <pb n |
| , помолих се Богу из дубине душе, да се смилује на вас и рад вас на мене, и кад сврших молитву, |
| , који су њему мили.{S} Ако нећеш да се смилујеш ни данас мојим сузама, смилуј се његовој младо |
| а их: „шта мислите?“</p> <p>„ Ја сам се смислила!“ рече Маргита мирно и готово хладно. „Рајко, |
| е чувала и пазила као аманет, док ви не смислите на тенани како да је сигурно у завичај оправит |
| ој подземној дворани, усред оног блага, смишљала!“</p> <pb n="172" /> <p>Доле се посадише на ша |
| едном другом моме брату од стрица, кога смо били звали Сибињанин Јанком...“</p> <p>„Сибињанин Ј |
| старцу Теодосију у Вујан, да му каже да смо нас двоје за вечност заједно, и да умирем благосиља |
| ајући да плећима подигне ону плочу. „Да смо џинови и да имамо пун ковчег барута, па овде не би |
| но и ево нас под небом заједно, и свуда смо верно једно уз друго стојали, можеш ми се ваља да п |
| ва!{S} Не пита се сад више ко смо и шта смо.{S} Него да се са нашом заједничком несрећом боримо |
| “</p> <p>„Бог с тобом, госпођо!{S} Кад смо ми секли главе нашим краљевима?" питаше Рајко гласо |
| } Па онда узе да му говори:</p> <p>„Кад смо оно били у подземној дворници, снивала сам да сам с |
| е, али ће имати штете и дангубе.{S} Сад смо на невољи па нек нам Бог опрости; а кад будеш у сре |
| } Него — ми имадосмо па изгубисмо и сад смо ето „сиротиња раја.“ Опет, хвала Богу, имамо ми по |
| као брат и сестра!" говораше му. „Овде смо као у гробу и смрт седи негде у једном од ових стол |
| n="95" /> <p>— „Хајде да погледамо где смо!“ рећи ће Рајко Маргити. „Старац ће доћи по нас кад |
| трошио грдне паре, па ништа.{S} Мислили смо свиснуће.{S} Од муке звао је и Манду да му гледа у |
| „Страхињом“.{S} А његова сина Марка ми смо сами прозвали Краљевићем Марком, не због имењаштва, |
| а те послужим и подворим како треба док смо заједно, али се не бој да ћу се заборавити ма у чем |
| ред! напред браћо!{S} Ха, нек се зна ко смо!{S} Напред за нашим царем, напред!“ И његова се вик |
| ових столова!{S} Не пита се сад више ко смо и шта смо.{S} Него да се са нашом заједничком несре |
| те, и плакаше горко.</p> <p>„Еј, колико смо суза ми за вама пролили !{S} А колико смо вас оплак |
| о суза ми за вама пролили !{S} А колико смо вас оплакивали тек ових последњих дана!{S} Еј, јадн |
| дим јесте ли живи.{S} И хвала Богу, ето смо сви троје као из гроба у живот васкрсли!“</p> <p>„А |
| уг у животу!...{S} Збиља, Рајко.... ето смо нас двоје и под земљом <pb n="174" /> били заједно |
| тиш, јер он даје друге пратиоце.{S} Већ смо о томе говорили и са Хасан-агом.{S} И ево ти вели м |
| је седој Влахињи у млади петак, кад се смркло.{S} Баба је наложила велику ватру на огњишту у к |
| поче овако:</p> <p>„Ево сам од како се смркло обишао сав Крушевац.{S} Моја Расина није далеко |
| <p>Рајку се за неколико тренутака било смркло пред очима, као да га је неко буздованом у главу |
| <p>У вече тога дана, и кад се већ добро смркло, велика једна гомила сувог грања горела је на на |
| о на двору.{S} С тога би царица, чим се смркне, заповедила да се гвозден један котарац напуни л |
| .{S} По свој прилици чекаће да се добро смркне па да нас изведе!“</p> <p>„Он ти рече,“ прихвати |
| да Рајко дође у ковачницу кад се добро смркне, а Циганин да узајми од једног кујунџије лонче, |
| вала теби на витештву твоме!{S} Не пада смрт моја на твоју душу, али пада на моју душу, што збо |
| , да их у смрти не осрамотим и да ме за смрт причесте; а оно се, ето хвала Богу, њиме сад враћа |
| ени, на самрти твојој позајми!{S} А кад смрт по мене дође, наћи ће ме да сам пред ногама нашег |
| у.{S} Јес’, слутња ме осваја, као да је смрт близу њега или близу нас! — Не, не ; немој да ти с |
| ио Турке и самсове; заборавио и живот и смрт.{S} Знао је само да пред њим стоји Маргита, и да г |
| !" говораше му. „Овде смо као у гробу и смрт седи негде у једном од ових столова!{S} Не пита се |
| оје муке ако узживиш... опрости ми рану смрт своју, ако им се жива нећеш да предаш!"</p> <p>Мар |
| моја, иди клекни и моли му се нек не да смрти младог овог витеза!“ шапатом <pb n="215" /> је пр |
| оја милост !{S} О, само не дај ми Рајка смрти !{S} Узми од мене све друго што хоћеш, врати ме н |
| глас моје молитве !{S} О, не дај Рајка смрти!{S} Отми га, спаси га, подигни га !{S} Учини ми с |
| вити нећу.{S} Ако на ономе свету, после смрти, буде слободно да се избере понешто са овога свет |
| донели ово вино да ме поткрепе, да их у смрти не осрамотим и да ме за смрт причесте; а оно се, |
| кћери земље маџарске, кад си се ти још смрти бојала?{S} Зар је ниси толико пута преклињала да |
| растргну, пре нека умрем сваком другом смрћу, само да ме гадна једна змијурина не гута полаган |
| врати ме на нове муке, умори ме лаганом смрћу, само одржи њега и подигни га, и сачувај га онима |
| ма.</p> <p>„Што ћу ето да умрем лаганом смрћу не марим, право је!{S} Али што наведох ову јадну |
| гитину руку. „ Ти си спасла мога смука, смук мене, ја вас, а Бог све нас.{S} Нека му је слава!“ |
| знам како би се свршило!{S} Ил’ би твој смук мене прогутао, ил’ бих ја њему главу размрскао !“ |
| {S} Има овде од непамћених година један смук, добрих десет стопа дугачак, који се навикао на др |
| пка Маргитину руку. „ Ти си спасла мога смука, смук мене, ја вас, а Бог све нас.{S} Нека му је |
| зашушта џбун, а мој стари пријатељ, цар смуковски, право к мени.{S} Кад га Турци и моји сељаци |
| хвала прво Богу, а после моме пријатељу смуку, који се одазва моме звиждању.{S} Него ви за то и |
| „све ми се чини да овај попа теби само смућка што ја причам.{S} А видим те јеси ти и јунак и г |
| !{S} И кад год је намиришем одмах ми се смучи, и да не сркнем просто да цркнем!“</p> <p>— „Кака |
| ити.{S} Ја је сркнем само кад ми се што смучи!“</p> <p>„Валах, ако је нећемо пити што си је и д |
| о!“ рече јој; „ево мене!{S} Нешто ми се смучило.{S} У души ми беше помрчало, али је хвала Богу |
| ?" прихвати Циганин. „А мени се ето већ смучило !{S} И кад год је намиришем одмах ми се смучи, |
| истос распет био, и силом Богородичиног сна, који ево у амајлији носим, позивам те, уклањај се |
| p>„Госпођо," узе Рајко да говори као из сна пробуђен и тек осетивши да има и срца и памети; „го |
| Маргита стресајући се од ужаса, па свом снагом узе вући Рајка даље од змијских врата. „Ако ме в |
| , одгурну чауше и јаничаре натприродном снагом, коју само очајање дати може, паде на колена пре |
| ткрепи, после оног чуда и белаја што га снађе.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18920_ |
| мојте на свечеву пећину, хоће нас белај снаћи!{S} Аман беже да скренемо у лево!“ викаше опет он |
| глас, који је поздрави са: „помози Бог, снахо!“</p> <p>— „Добра ти срећа, јуначе!“ прихвати мла |
| ом да се попне по стени, коју су кише и снегови углачали, и онда њих двоје стадоше на највиши в |
| бове пиштаљке.{S} Па онда, као да једна снежна грудва или нека мекана лопта, удари високо горе |
| уштао се у снежнобелу долину између две снежнобеле груде, по којима се танка бела ћерћелија тек |
| носила, био је раскинут и спуштао се у снежнобелу долину између две снежнобеле груде, по којим |
| онео чак отуда са сињега мора, па преко снежног <pb n="20" /> Дурмитора пао у четинарске горе у |
| лику и тако белу нежност, на тако топлу снежност и на тако свету дражност.{S} Застиде се сам од |
| а протрла прстима као да се увери да не снива. .</p> <p>— „Имаш ли што би желела одавде собом д |
| да свака млада жена највише о накиту и снива!“ рече Рајко као да је некакав <pb n="141" /> ста |
| „Кад смо оно били у подземној дворници, снивала сам да сам се с тобом венчавала.{S} Нисам ти он |
| ашту каквом!{S} Овако, на твоме гуњчету сниваћу само о теби и о нашем добром старцу!{S} Али нећ |
| .{S} Десно од њих на једној, нешто мало снижој, мраморној коцки, био је начињен цар један на ва |
| дугачко платно, па даље иза њега један снизак и раван тамносив млаз, који постајаше све тамниј |
| нећемо наћи!{S} По сну, који сам ноћас снила, пре ће бити да ћемо... или боље да кажем <hi>да |
| у нако се гаси.</p> <p>Рајко отвори она сниска врата од растовине и онда њих двоје угледаше пре |
| д се на капију уђе одмах с лева била је сниска једна кућица, у којој је становао надзорник доба |
| ог плетива исплетене.{S} На глави му је сниска шубара од црне јагњетине.{S} Испод шубаре видело |
| је уз зид према прозорима била једна по сниска а велика постеља са меканим свиленим перинама и |
| адили се беху сви заједно с патером око сниске једне софре, притиснуте кондирима са црвеним жуп |
| пред једним кандилом, које изнад једних сниских растових врата гораше сад већ последњим капљица |
| оне дуге и право повучене обрве, и оно сниско а право чело, којега су мирну строгост и свечану |
| цом наслонило беше.{S} Него испред тога сниског зида од збијене магле светлуцаху овде онде дуга |
| соба, али добро осветљена.{S} На једној сниској постељи, а на црвеној поњави, лежала је лепа је |
| стене у заветрини, а на ледини обраслој сниском, густом и мирисном травом, Рајко беше простро с |
| арско, с високим орловим пером на црном сниском калпаку, с кривом сабљом о бедрима, са високим |
| ино момче види што не би ни у сну могло снити ?{S} А ?! “</p> <p>Она не рече ни речи, само се с |
| ита тако лепе снове о лепшој будућности сновали.{S} Онде, у присоју под оном стеном, ископаше г |
| ема ништа. „ О, немој да ми квариш моје снове на јави, који ће једнога дана да буду на јави ист |
| де су недавно Рајко и Маргита тако лепе снове о лепшој будућности сновали.{S} Онде, у присоју п |
| д виде како је она очи склопила па се у снове пустила.</p> <p>Мало после па Маргита, дубоко узд |
| се, занео се у мисли које су биле више снови на јави него озбиљне и хладне мисли.{S} Али пре н |
| могао с ким да подели, и оно може да се сноси баш за то, што може тако да се дели!“</p> <p>„Как |
| рог града у Крушевцу, ето ње к мени, на сну праћена још једном женом.{S} Села би поред мене па |
| а срдитим погледом испод густих веђа на сну јавио, кад бих заспала на зибелинском плашту каквом |
| реч Рајко; „је ли та жена, што ти је на сну долазила, говорила српски и носила круну на глави?! |
| на не остављаше ме, него ми долажаше на сну да ме храбри! “ </p> <p>„Истину велиш?“ упаде јој у |
| љубац на њена уста?{S} Она је у дубоком сну, неће се разбудити; а то бар није грех.{S} Ето, пит |
| који као да беше тек само у неком тихом сну.{S} Па онда узе да му говори:</p> <p>„Кад смо оно б |
| апред знам да излаза нећемо наћи!{S} По сну, који сам ноћас снила, пре ће бити да ћемо... или б |
| образе његове милује; виде како она, у сну, прикупља усне, као да их спрема да приме или и да |
| и гледаше у лице Маргитино.{S} Она се у сну нешто тако невино осмејкиваше, да је милина била ви |
| а ово мајкино момче види што не би ни у сну могло снити ?{S} А ?! “</p> <p>Она не рече ни речи, |
| асмеја се Рајко па рече : „вала то ни у сну нисам, мањ ево што сад тебе дворим!{S} А није тешко |
| ам а овакво чудо до ноћас не видех ни у сну!“ Маргита је по свој прилици није ни слушала.{S} Он |
| леда са Рајка.</p> <p>„Видим! узе Рајко снужден да говори; „видим немаш вере у мене!{S} Може би |
| а робиња сад спава?" питаше Рајко нешто снужден; „вала дао бих главу, ако се она целу ову ноћ Б |
| т, и без сумње премишља <pb n="26" /> и снује нове згоде.{S} Уђоше у Ниш са већ готовом одлуком |
| " Кроз долап се видела једна сиротињска соба, али добро осветљена.{S} На једној сниској постељи |
| атруштина мозак дохвати...{S} Ова ми се соба окреће...{S} Госпођо, где је Маргита ?“ „Ево Марги |
| све на прстима к закључаним вратима од собе у којој је, па се опет враћаше кад би је чула да с |
| ита, те Ружа одмах отиде у један кут од собе, спусти се на колена и узе се молити Богу за Рајка |
| да остави онде <pb n="199" /> у куту од собе своју дугу пушку, јер ће му у случају невоље довољ |
| " /></p> <p>Па онда отиде у своје горње собе.{S} Дуго је тамо остала.{S} Ружа, пуна бриге, одла |
| /p> <p>Ружа оде до врата од оне спаваће собе, ошкрину их, завири и онда махну руком Маргити да |
| но, а с прекрштеним рукама, корачаше по соби.{S} Беше се пустила у неке дубоке мисли.{S} У души |
| кочијаша упути да иде у штале.</p> <p>У соби Ружа узе свећу па загледа добро у лице Маргитино.{ |
| ло, и кад погледаше <pb n="102" /> пред собом, обадвоје се уставише и занемеше од чуда.</p> <p> |
| астовине и онда њих двоје угледаше пред собом једну малу а прилично осветљену капелу.{S} У два |
| </p> <p>— „Имаш ли што би желела одавде собом да понесеш?"</p> <p>„Баш ништа!{S} Ах, чекај!{S} |
| чохе, уђе у собу.{S} За њим се ушуња у собу и онај црни рундов и понизно приђе к Маргити, обли |
| у угарско руво од загасите чохе, уђе у собу.{S} За њим се ушуња у собу и онај црни рундов и по |
| радила!...{S} Иди види, можемо ли се у собу вратити!"</p> <p>Ружа оде до врата од оне спаваће |
| и жути.</p> <p>— „Хајдмо одмах у другу собу!“ рече Маргита блеђа и од самог рањенога Рајка, па |
| ите, слатка моја госпођо, унутра у моју собу!{S} Ви и не знате шта се овде збива!{S} Ходите уну |
| велико придворје и ушли у једну велику собу, у којој је уз зид према прозорима била једна по с |
| S} Одмах дај Манду овамо. „Има ли твоја Сокица младеж на левом колену?“ питаше је <pb n="195" / |
| ија је!“ „Па то је Мандина најмлађа кћи Сокица!“ прихвати мој Мартин.{S} Одмах дај Манду овамо. |
| иза себе на под до зида.</p> <p>Врисну Сокица.{S} Манда скочи, узе чупати своје косе, па, с пе |
| ије дуго потрајало док ето Манде и њене Сокице у двор.{S} Стари господин сазва нас све у велику |
| >У томе Манда, која дотле узалуд гураше Сокицу да иде да опет заузме десну наслоњачу, устаде, у |
| по коњићу своме, јури кликћући као млад соко.</p> <p>Чак би и чаушбаши мило било да га гледа.{S |
| ушана.{S} Ето, погледај га, какав је то соко !{S} Него — ми имадосмо па изгубисмо и сад смо ето |
| злата, или и са перјаницама од орлова и соколова перја.{S} И још у сваком столу беше уз плашт п |
| којаке шаре, слике и прилике, у орлове, соколове, лавове, вукове, змије и змајеве.{S} У свакоме |
| ар виче: „напред, јунаци! напред српски соколови!“ па поче и сам као у неком наступу заноса да |
| жио беше нешто погаче, млада црна лука, соли и млада сира.{S} Прихватајући се помало Маргита го |
| о пропио, па кад је пијан онда је прави сотона.{S} Кад не бих хтела да му играм што он прозва м |
| вуци живог растрзали, а већ тамо ће га сотоне усијаним клештима вући по паклу!{S} О јадна кћер |
| бори с неким невидљивим џином. „Лажеш, сотоно!“ муцаше он ономе тајном гласићу; „лажеш! криво |
| дгурну и рече: „торњај се од мене, црна сотоно, не знам те шта мумлаш!“ па се онда окрете гости |
| па онда се спусти на колена поред ниске софе, на којој Рајко лежаше, и поче да говори:</p> <p>„ |
| сви заједно с патером око сниске једне софре, притиснуте кондирима са црвеним жупским вином, п |
| еташе што запињаше о оно црвено вино на софри.{S} Узеше се господа маџарска световати.{S} Почеш |
| рече сам себи, „што јест, јест ; и кад спава лепа је, а шта да кажем кад оним крупним црним оч |
| /p> <p>„ Мислиш ли ти да она робиња сад спава?" питаше Рајко нешто снужден; „вала дао бих главу |
| <pb n="214" /> куће, нек разбуде ко год спава, нек растрезне ко је још пијан, нека распитају и |
| признајеш, младост је лудост а ђаво не спава!{S} Видим и сам није ти лако било.{S} Свецима и и |
| то се каже: младост је лудост а ђаво не спава?!“</p> <p>„ То знам! “</p> <p>— „Знаш ли то по се |
| обује !“</p> <p>— „Е шта ћеш?{S} Иди па спавај; ваља сутра рано полазити!“ рече патер.</p> <p>„ |
| нчац до Космаја.</p> <p>Маргита је сама спавала у пећини, а старац и Рајко седели су горе на гр |
| шем добром старцу!{S} Али нећу ни ја да спавам, хоћу само кости да одморим.{S} Седи ту спроћу м |
| је заспао.{S} Није знао колико је дуго спавао, али кад отвори очи виде да је по рамену покриве |
| атити!"</p> <p>Ружа оде до врата од оне спаваће собе, ошкрину их, завири и онда махну руком Мар |
| и к оном ковчегу на коме млада Маџарица спаваше.{S} Спусти се на под под ноге Душанова коња и н |
| е доста!“</p> <p>Док он то говораше она спази да јој танка тканица није у реду.{S} Извуче онај |
| о; „не смејем се теби, који имаш око да спазиш цвет, него се <pb n="37" /> смејем кад помислим |
| ја бих се ослободила да запитам. „Твој спас!“ одговорила би она...“</p> <p>„Чекај, молим те,“ |
| нака.{S} Његов ми је стриц једном живот спасао, па му уведох синовца у свој конак за кабадахију |
| је ти довео да име свога мужа од бруке спасе!“ И онда старица узе да јој љуби обе руке и запла |
| з турскога ропства, <pb n="71" /> да се спасе ако буде воља божја!{S} Причаћемо ти све по реду, |
| амо једини Бог чудом својим може да вас спасе !{S} О Господе," узе старац гласно да виче Бога, |
| а, један гутљај!{S} Тако, нека ти је на спасеније!{S} Дед’ Рајко!{S} Тако синко!{S} Нека ти је |
| ам вас је Бог довео да у последњем часу спасете и господина свога и кућу своју! “</p> <pb n="19 |
| !{S} О, не дај Рајка смрти!{S} Отми га, спаси га, подигни га !{S} Учини ми само ту <hi>једну је |
| игну да потапка Маргитину руку. „ Ти си спасла мога смука, смук мене, ја вас, а Бог све нас.{S} |
| , онда нас само Бог једини чудом каквим спасти може, а друкчије ил’ се ваља предавати, или — мр |
| ег Алаџа-хисарли, један од најбогатијих спахија турских, своме старом пријатељу Хасан-аги дао с |
| е <pb n="16" /> које су му неке овдашње спахије нудиле.{S} Опростите ми што по незнању замишљам |
| вен силав с пиштољима и ханџарем; испод сплава, изнад и десног и левог кука, лепе сребрне Фишек |
| ла ножа, сломио је и свој велики нож из сплава, а није у стени начинио улом колико за своју пес |
| ше се у лицу јако променила: образи јој спласли, очи дубоко упале, испод очију црни широки прст |
| ј прилици бејаше остатак од некадашњега спољњег зида градског, била је једна чесма од белог мра |
| главама од медведа и курјакова, све то споменима на лов, по гудурама великог једног добра што |
| човека!...{S} Него како је твој Мартин спор!...{S} Тек опет хвала му; шта бих сад без њега рад |
| > <p>Рајко за тим сврати у прву од оних споредних сувота,те из једног ковчега извади једно стар |
| да стаде поред Рајка, који нешто теже и спорије дисаше.{S} Гледаше га неизмерном нежношћу.{S} У |
| оред ње и гледаше је.{S} Она поче нешто спорије и теже да дише.{S} Пови се мало на десно и лице |
| старчеву руку на десно.</p> <p>Гроф се спотаче, посрну преко своје оборене столице, и паде.{S} |
| ејаше већ у капели, а на десетом кораку спотаче се о зембил у оном мрачном ходнику и +напипа ру |
| једним стамболијским шалом, притврђеним спреда са две сребрне пафте у облику два бадема.{S} Рук |
| а, очи јој севаше као у тигрице која се спрема да скочи, али се савлада и рече :</p> <p>— „Марг |
| ко она, у сну, прикупља усне, као да их спрема да приме или и да даду сладак један пољубац.{S} |
| /> црвену кабаницу.{S} А док је он тако спремао за Маргиту преноћиште, брижљивошћу једне мајке |
| и ти могао лепо код нас да останеш и да спремаш војску.{S} А кад рат почне, онда ћеш ти као вој |
| оном изданку, где има змајев престо.{S} Спреми све што треба и чекај нас на обали више Гроцке." |
| код нас у Нађ-Бањи да останеш док се не спреми све што треба за мој план.{S} Видећеш, мој ће те |
| о ноћи је превалило.{S} Јевросима ти је спремила у бисаге нешто рубља, а наћи ћеш и брашненица |
| дим тебе и твога Мартина, па да га мало спремите!“</p> <p>— „Ох, слатка моја госпођо!{S} Ви не |
| му живо рече:</p> <p>„Млади јуначе!{S} Спремна сам да пођем с тобом кад год ти кажеш!“</p> <p> |
| 8" /></p> <p>"Ево, ако само хоћеш, буди спремна да те ноћас поведем у твој завичај!“</p> <p>„Да |
| ог а јуначног „кабадахију“ Рајка, да га спроводи и да му помогне да се цареви гости ни на шта н |
| хоћу само кости да одморим.{S} Седи ту спроћу мене на том ковчегу преко пута па ми причај што. |
| помоћи, једним скоком, као хитра срна, спусти на земљу.{S} Рече нешто на маџарски Маџару кочиј |
| е Ружа одмах отиде у један кут од собе, спусти се на колена и узе се молити Богу за Рајка.</p> |
| е и да јеца, он се полагано маче од ње, спусти се нечујно низа стену, а њу остави горе саму.</p |
| анственога збега у који се завукао био, спусти га у руку Рајку да јој га придржи, а сама, намеш |
| чегу на коме млада Маџарица спаваше.{S} Спусти се на под под ноге Душанова коња и намисли да ту |
| руке на узглавницу од Рајкова гуњца, а спусти главу на руку па рече: </p> <p>„Видим, видим, св |
| ја света воља!“</p> <p>И старац се онда спусти на колена пред један у стени грубо урезани крст |
| аше малог Исуса у наручју.{S} Ту се она спусти на колена, а душа јој се вину к девојци, мајци б |
| д Божуна Бана!“</l> </quote> <p>Маргита спусти главу на Рајково гуњче, намести се и пови се гип |
| о би се жедан бистре воде напио, па кад спусти чутуру поред себе на асуру, рече:</p> <p>„Е да ц |
| у.</p> <pb n="151" /> <p>Тамо је најпре спусти на један од оловних ковчега, подметнув јој под г |
| лопљене као да се Богу моли, па онда се спусти на колена поред ниске софе, на којој Рајко лежаш |
| о, лепо дете, само се осмејкује, па тек спусти трепавице, па подигне очи, па се опет плашљиво о |
| пила руке на рамену Рајковом, па на њих спустила главу своју.{S} Паде у неки занос, у коме или |
| .{S} Кад би он уморен престао да куца и спустио руке, она би му из њих извила копљасто длето и |
| вој руци ношаше своју шубарицу, а десну спустио беше на велики нож за пасом.</p> <p>У великој д |
| брне грошеве и Турци присташе.{S} Ја се спустих на колена, помолих се Богу из дубине душе, да с |
| !{S} Жестока!{S} Валах да <pb n="45" /> спустиш сребрн талир у њу па да се растопи!" говораше Ц |
| свећу: — „јух, змија! змија! змија!{S} Спуштај врата Рајко!{S} Спуштај врата! “</p> <p>„Аох! д |
| мија! змија!{S} Спуштај врата Рајко!{S} Спуштај врата! “</p> <p>„Аох! да грдна ли је то нека зм |
| д ње полазе све витице од бисера, па се спуштају низ моје образе и низ моје грло; стас сам утег |
| еним <pb n="5" /> гајтанима са којих се спуштају многобројни ситни ланци са оцилима, бритвицама |
| жја да тако млада мреш, говораше Рајко, спуштајући Маргиту на тај плат, нека си бар између злат |
| ва магла у вис тихо повијала и још тиме спуштала.{S} Никада до тада Рајко није стојао тако близ |
| н обруч; са обруча се о златним ланцима спуштало дванаест великих златних кандила.{S} Осим тога |
| пехар од углађенога сребра, па је онда спуштао као неку топлу месечину на целу дворану, те се |
| д чуда.</p> <p>Озго са сред среде свода спуштао се један гвозден ланац, о коме је висио велики |
| последња два века.{S} Озго са таванице спуштао се многокраки позлаћени светњак, у коме је горе |
| је око врата носила, био је раскинут и спуштао се у снежнобелу долину између две снежнобеле гр |
| од црвена сукна, из којега се од рамена спуштаху пошироки рукави од дебела сељачка платна, који |
| нице из једне позлаћене грофовске круне спуштаху — а Рајко са тихим уздахом рече: „баш да ми је |
| па полагано изађе.</p> <p>Млад месец се спушташе к западу.{S} На тамно плавом и високо издигнут |
| ледаху са отвореним чељустима и са мало спуштеним и одуженим вратом, које густа грива покриваше |
| у белу свилу, с расплетеном и низ плећа спуштеном косом.{S} У руци је носила један диван тек ра |
| Ма шта да је не може бити твоја брука и срамота!{S} Казуј, молим те, шта је?“</p> <p>„Ето, шта |
| их се што ти оно рече да је и грехота и срамота; него му стадох чизмом на прса и рекох му: „ево |
| о.{S} Било би то и грехота пред Богом и срамота пред људма!{S} Ово је овако доста за нашу потре |
| ошта на под; мало не заплака од бруке и срамоте своје; дуго држаше лице своје скривено на рукам |
| племић дочекује своју верну жену?{S} Не срамоти свој образ и не греши своје душе?“ рече Рајко, |
| ега царе на граници храни,</l> <l>Да од Срба царевину брани.</l> <l>Он му купи данке и хараче < |
| ту, имао сам ја, вели, у мојој војсци и Србе драговољце.{S} Откидају од својих уста да сиротињи |
| а сам да је то можда пањ на коме сте ви Срби секли главе вашим краљевима; али нема трага ни од |
| ачке су те ваше маџарске молитве.{S} Ми Срби то на краће свршимо!"</p> <pb n="100" /> <p>„О, ти |
| воје кости овде оставити!“</p> <p>— „Ми Срби велимо: сан је лажа а Бог је истина!....{S} А што |
| — и сам није знао к чему.{S} Сва му се Србија чинила као да је баштина његове задруге; свако м |
| </p> <p>У ДРЖАВНОЈ ШТАМПАРИЈИ КРАЉЕВИНЕ СРБИЈЕ</p> <p>1892</p> </div> <pb n="iv" /> <pb n="v" / |
| ер му се чинило да свега тога нигде ван Србије нема..</p> <p>Патер Хијероними не могаше да стиг |
| али, како ју је Србин један пронео кроз Србију на рукама као свету амајлију!“</p> <p>„Е, хвала |
| ка ти их преда да с њима једнога дана у Србију пођеш.{S} Неће проћи година или две, а наш ће кр |
| Дунавом да носи мене и ковчег Рајков у Србију.{S} Па онда иди преким путем у Београд и извади |
| се?!{S} Е, добро, храбра сам као какав Србин витез!{S} Је л’ ти то боље по вољи?“</p> <p>— „Са |
| ја уста довикује: „овамо, напред! ко је Србин и српскога рода!“ Цела та прилика, и онај јунак с |
| Маџарској и Маџарима хвали, како ју је Србин један пронео кроз Србију на рукама као свету амај |
| т, стриц ми је био честит човек и добар Србин.{S} У задрузи је нашој било пуно дечака и момчади |
| урског ропства, витештвом овога младога Србина кога овде видите, похитала сам своме мужу и свом |
| те ме овде, поред њега.{S} Пошљите кога Србина у рудничке планине старцу Теодосију у Вујан, да |
| хоће да босиљком окити једног сиромашка Србина младог, онда ево овај бокор поклањам ја грофици, |
| оштену једну жену поред поштеног једног Србина!{S} Али нећеш куд си наумио! “ </p> <p>Чело му б |
| .{S} Јеси л’ кад год видео лепшу жену у Србина или у Турчина ?{S} Како се гипкост њена уз тебе |
| у на овом растовом нека се урежу речи: „Србину, од Расине Рајку, витезу без замерке — Маргита.“ |
| /p> <p>— „Хе хе хе !“ насмеја се старац срдачно; „а ко то тако из тебе говори? да ли је то госп |
| добро дошао!“</p> <p>Било је тако пуно срдачности у том поздраву, да на мах неста зебње у Рајк |
| илозвучно појање црквено, те му потресе срде и на очи натера сузу.{S} Он се диже, скиде шубариц |
| је најбоље.{S} Узе да се на себе самога срди. „Е баш сам неки сметењак! “ рече сам себи.{S} Па |
| љицама уља, те пршташе као да се гласно срди што ово двоје дођоше да га гледају нако се гаси.</ |
| ки стас пригрлио... веруј, не би се она срдила!“ </p> <p>Рајко скочи са свога места као да га г |
| нда би његова жалост прешла у срдњу.{S} Срдио се на маџарску господу и на оног црног попа. „И т |
| вца ни у Крушевцу да начини кавгу па је срдит, и без сумње премишља <pb n="26" /> и снује нове |
| ен.</p> <p>Био је и невесео и по готову срдит.{S} Невесео од жалости која му притискиваше срце |
| и је у животу плашт овај носио, неће се срдити да га теби, тако младој а тако злосрећној жени, |
| дух са белом косом и белом брадом и са срдитим погледом испод густих веђа на сну јавио, кад би |
| ати један чекић, баци се њиме на њу, па срдито дрекну :</p> <p>„Казуј шта си сада, кујо маџарск |
| ставке своје.{S} Разбудише се и такнуше срдито гуске и патке, што, дуж брлога испред кућа, беху |
| рече Рајко малко збуњено а нешто мало и срдито. „Нико ме други к вама послао није до жалосна су |
| орицу, јеси ли мајстор од заната, па ми срдито рече: „ено где је, иди па га питај! “ “</p> <p>„ |
| скочи на коње, па на кочијаша и некако срдито и зловољно лајаше крупним и промуклим гласом, ка |
| л’ ме разумео Циганине?" говораше Рајко срдито. <pb n="14" /></p> <p>„Турске ми вере, само је ј |
| ао да и не чујаше што јој Циганин ковач срдито и све јачом и јачом дреком довикиваше. </p> <p>А |
| јој је беснила тешка једна борба: борба срдње на Бога и брига за Рајком, борба веровања са неве |
| p> <p>Па онда би његова жалост прешла у срдњу.{S} Срдио се на маџарску господу и на оног црног |
| уре у пећину, наћи ће Маргиту с ножем у срду !{S} А кад Турци виде да је са мном свршено, неће |
| као какав преврнути пехар од углађенога сребра, па је онда спуштао као неку топлу месечину на ц |
| ска штака, понека од седефа а понека од сребра.{S} У зачељу ових сребрних престола стојао је је |
| зе поређано је било по шест престола од сребра.{S} На свакоме од њих стојала је по једна владич |
| или понамештани калпаци са челенкама од сребра и злата, или и са перјаницама од орлова и соколо |
| ада су џиновски стражари у панцирима од сребра стражарили по зидинама градским и кроз све јунаш |
| и по неко јуначко срце испод панцира од сребра.{S} Јаворове гусле под прстима правог песника од |
| беху од сувога злата, а жирке његове од сребра, а у многобројне сребрне <pb n="111" /> чашице о |
| су место ове труле дрвене цеви, цеви од сребра бистру воду из мрамора изводиле; некада су с ону |
| висили су многобројни мањи обручеви од сребра са сребрним кандилима, неки ниже други више, те |
| његов престо <pb n="164" /> није ни од сребра ни од злата, него од растова стабла; и његов саб |
| штита дизаше се велики двоглави орао од сребра; раширио крила па као да, полећући у висине клик |
| бука, на јабуци велики двоглави орао од сребра, погнуо се, раширио крила таман <pb n="110" /> д |
| м, а узгред растапала по неки панцир од сребра и по неко јуначко срце испод панцира од сребра.{ |
| д жудње, и шумна зрачност од надежде, и сребрн талас од чисте и невине једне мисли, стапали у ч |
| град да зовнеш скелеџију, и ево ну носи сребрн талир, да одмах дође да нас превезе! “</p> <p>Се |
| тока!{S} Валах да <pb n="45" /> спустиш сребрн талир у њу па да се растопи!" говораше Циганин о |
| има у зиду један тајни ужљеб, у ужљебу сребрна кутија, у кутији тајно писмо, које је сам стари |
| ма.{S} Маргита дохвати прву скрињицу од сребрне срме, која јој под руку дође, отвори је па узви |
| ијским шалом, притврђеним спреда са две сребрне пафте у облику два бадема.{S} Руке јој до изнад |
| кажи да сам те питао, уме ли он да кује сребрне <pb n="40" /> потковице, и да ћу му по неком ве |
| утим чизмама, на којима зврктаху широке сребрне мамузе, — био је средина, око које се она гомил |
| ле, понеки од кадифе, понеки од тканине сребрне и златне жице, а сваки уз то бејаше постављен и |
| жирке његове од сребра, а у многобројне сребрне <pb n="111" /> чашице од жира беху утврђене бел |
| и по који дукат, те га додавати на оне сребрне купе, док ја не прихватих: „немојте људи! све ј |
| лава, изнад и десног и левог кука, лепе сребрне Фишеклије притврђене дебелим црвеним <pb n="5" |
| арод ослободи.{S} Његови јунаци не носе сребрне челенке, него само лишће од жирородног грма; ње |
| е ногом одгурну оне грошеве. „Носите те сребрне паре, требаће вам за ваше слепце и просјаке! а |
| вадише <pb n="156" /> пешкире, одвезаше сребрне грошеве, те све један по један на сиџаде пред с |
| ћином!“ Добри моји сељаци помолише опет сребрне грошеве и Турци присташе.{S} Ја се спустих на к |
| се зрак потресе и фијуком зајечи кад се сребрни таламбас витих крила њихових узлепрша.{S} Ништа |
| ођо уморна.{S} Али се све мислим ови ће сребрни столови бити да су за велике какве светиње.{S} |
| испуцале и само се светлуцаху златни и сребрни окови на по некима од њих.{S} Владала је нека с |
| е мени за чекање.{S} Него</p> <p>ево ти сребрни грош, да потрчиш у виноград да зовнеш скелеџију |
| ху лепо увијени они велики нови новцати сребрни талири, што их у Нишу од посланика доби.</p> <p |
| p> <p>И онда се невесело опет загледа у сребрни млаз, који сад само тихо мумлаше, падајући у пу |
| кликну: „каква малвасија ?{S} Та ово су сребрни новци!" па онда загњури руку у буре, извади је |
| а глави, са сребрним наџаком у једној а сребрним штитом у другој руци.{S} А на пола хвата од ов |
| пник, са сребрним оклопом на прсима, са сребрним шлемом на глави, са сребрним наџаком у једној |
| прсима, са сребрним шлемом на глави, са сребрним наџаком у једној а сребрним штитом у другој ру |
| а стојао је по један висок оклопник, са сребрним оклопом на прсима, са сребрним шлемом на глави |
| ећином у зеленим кожним корицама, па са сребрним или златним пафтама, <pb n="108" /> а дршком и |
| многобројни мањи обручеви од сребра са сребрним кандилима, неки ниже други више, те изгледаше |
| са и Богородице горело је уље у великим сребрним кандилима.{S} Све друге иконе беху поцрнеле и |
| рчише ме; поклони ми паша неколико кеса сребрних грошева. „Не треба ми то !“ рекох му, „него да |
| виш’ овде на ову асуру... овде, двеста сребрних гроша, да је се нагледа кад игра велики чардаш |
| м хрпом од златних кондира и пехара, од сребрних скриња и скрињица, од свакојаког златног посуђ |
| ат, нека си бар између златних лавова и сребрних орлова, између пустог једног престола и једног |
| тав рој од некаквих џиновских златних и сребрних светлица.{S} Сам свод као да је био сребром по |
| о бар није грех.{S} Ето, питај дванаест сребрних престола владичанских: је ли грех да поштен мл |
| фа а понека од сребра.{S} У зачељу ових сребрних престола стојао је један позлаћен престо са зл |
| ајку као да са неке свете цркве зазвони сребрно звоно, па му се јека стопи у милозвучно појање |
| се најпре учини да се негде неко велико сребрно кандило гаси прштећи, и потраја неко време док |
| {S} Па онда посрћући крочи до најближег сребрног престола, брзо пребаци митру са њега на престо |
| главом и једном руком преко наслона од сребрног престола.{S} Била је бела у лицу као неуглачан |
| ад?!{S} Кад угледах ове златне лавове и сребрног орла помислих: ето, то је царски престо !{S} А |
| нда загњури руку у буре, извади је пуну сребрнога ситног новца, и пусти га да са танким звеком |
| ни, а овај у ковчег од растовине.{S} На сребрном штиту на овом растовом нека се урежу речи: „Ср |
| чи твоје, кад је оно у своме наручју на сребрном столу, а из златног пехара, водом запаја?....{ |
| латне тканине, у којој све бели кринови сребрном жицом извезени беху; однесе га и простре пред |
| : „воде... воде!...“ и онесвесну у оном сребрном престолу. <pb n="119" /></p> <p>Рајко могаше с |
| >„Хвалимо те Боже!{S} Ово је у истини и сребро и злато!{S} Нисам истина никада до сада видео ни |
| кујунџије лонче, у коме ће око по ноћи сребро да топе.{S} И растадоше се оба задовољна.</p> <m |
| ласно насмеја.{S} Њен смех зазвекта као сребро а откри иза оних румених покретних уста два низа |
| , али видим ово је злато, а оно је тамо сребро.{S} Их, да силна блага ако су сва та бурад пуна! |
| ми, је ли ово доиста злато, а оно тамо сребро ?! “ <pb n="106" /> говораше Маргита збуњена и г |
| .{S} Била је бела у лицу као неуглачано сребро; и уста јој беху побледела и полуотворена покази |
| се на челик-потковицу поспе растопљено сребро те посребри?“ питаше он.</p> <p>„Не знам то; а м |
| усти из руку један велики воловски рог, сребром окован а пун вина, који беше дохватио да напије |
| о живи цвет белога крина жудно запајала сребром тихе месечине, њу појила мирисним дахом својим, |
| помахнитао?{S} Ко је још поткивао коње сребром?!{S} Валах, то не чини ни цар у Стамбулу ? “</p |
| веле, кад би човек потковао коња новим сребром у све четири ноге, па га онда пустио да сам бир |
| них светлица.{S} Сам свод као да је био сребром покован, те је светлост од стотине кандила хват |
| свилом, златом и ситним бисером.{S} На сред плаштанице стајао је велики златан крст сав посут |
| лопи руке на оружје у силаву и стаде на сред капеле мирно.{S} Није да се молио Богу, него је та |
| више и занемеше од чуда.</p> <p>Озго са сред среде свода спуштао се један гвозден ланац, о коме |
| велика лава као да су се усред хода и у сред рикања уставила, скаменила и позлатила, тако приро |
| и занемеше од чуда.</p> <p>Озго са сред среде свода спуштао се један гвозден ланац, о коме је в |
| врктаху широке сребрне мамузе, — био је средина, око које се она гомила повијала час напред, ча |
| дан дугуљасти штит онако полошке.{S} Са средине штита дизаше се велики двоглави орао од сребра; |
| киво испод њега са грла и нешто мало са средине груди размакнуто.{S} И онај низ крупног црвеног |
| ањ од руменог мрамора.{S} Од прилике на средини те заравњи два велика лава као да су се усред х |
| своме господару радосну вест, али се на средини степенице опет предомисли, те се у бесном трку |
| } Пред самим тим престолом, и управо на средини између њега и оне трпезе са царском круном, сто |
| погледима ове столове, па се окренуше к средини дворане и њеном зачељу.</p> <p>По средини двора |
| очио као буре кад му прсну обручи, а по средини остало само сељачко седало — растов пањ!“ рече |
| је Рајка највише зачудило, беше што по средини између она два лава, што ричу, и испред орла на |
| едини дворане и њеном зачељу.</p> <p>По средини дворане стајале су три високе и широке трпезе.{ |
| су три високе и широке трпезе.{S} Она у средини била је скоро за читаву стопу виша од оне друге |
| а мраморној коцки, лево од оне велике у средини.</p> <p>Рајко полазећи за њом говораше како би |
| оја беше намештена лево од оне велике у средини, а на онако исто посниској коцки мраморној, као |
| ао крст од пет алемова, од којих онај у средини беше крупан као крупан орах, а они други као ја |
| во,“ рече показујући руком на прилику у средини, „не знам шта је, али оно је тамо цар Душан!“</ |
| ро и младо око огњишта, изведе Марка на среду те пред свима: „прошао си данас поред човека, ком |
| ком покрету душе и срца, — са деликатно срезаним носом за који би рекли да је дивна копија у сл |
| онда оно севање од узбуђености око лепо срезаних усана прсну у дажду од крупних суза из крупних |
| епо види румени лук горње усне од добро срезаних и за човека доста малених уста.{S} Лице му је |
| исоко, и пре посниско, али право и лепо срезано и осењено густом кестењавом косом.{S} Погусте и |
| о свима да га љубим и да је једина моја срећа на овоме свету у томе, што је мој гроб поред њего |
| еко неизмерно благо или нека изванредна срећа, тако га је радосна жудња вукла некуда — и сам ни |
| ис и рече тихо:</p> <p>„Пун ибрик, пуна срећа да Бог да теби и свакоме твоме помоћнику! “ и нап |
| „помози Бог, снахо!“</p> <p>— „Добра ти срећа, јуначе!“ прихвати млада жена са свим мирно, па с |
| де!</p> <pb n="107" /> <p>Само нека нас срећа послужи да се дохватимо лепе земље маџарске, па д |
| копље те се врата приклопише.</p> <p>— „Срећа те та трећа полуга држи!{S} Тешко би нама било да |
| живо гледаше да види очи њене.</p> <p>„Срећа те нисам труд!“ рече она са тихим осмехом; „запал |
| мари, јер њему стоји у судбини тек сад срећан да буде, јер ће се убрзо оженити младом и лепом |
| аку Мустаф-агином, па се сад слободан и срећан враћа у завичај да види мајку, браћу и родбину.{ |
| {S} Узми паре, брајко, кад си тако лепе среће! “</p> <p>— „Не дао Бог, да ја њима поклоне чиним |
| ичај видиш!{S} Еј, јадна жено, баш ниси среће имала! “</p> <p>Подиже је у своме наручју и однес |
| аши :</p> <p>„Честити чаушбашо, тако ти среће, пусти' ме да запевам!“</p> <p>— „Како ћеш запева |
| , па се сва стресе. „Ово ми је први дан среће после тако дуге, дуге, и тако страшне несреће!... |
| јадна, јадна моја госпођо, како је мало среће Бог вама дао, баш вама, који сте <pb n="191" /> п |
| .{S} Кад будеш у својој земљи у слави и срећи, сетићеш се да и у овој <pb n="121" /> земљи има |
| атите; да сте ви тамо где сте у великој срећи и великој сјајности; да управо Турци и нису вас з |
| егови нек те чувају!{S} А кад се мене у срећи својој сетиш, помоли се својим чистим срцем Богу, |
| и па нек нам Бог опрости; а кад будеш у срећи и у господству сети се на ово !“</p> <p>— „Та сам |
| Него дед’ одврни ти то па да сркнемо за срећна наша ортаклука!“</p> <p>— „Да знаш да је не бих |
| знам, брзо заборавити....{S} И кад она срећна жена, којој је судбина наменила да једнога дана |
| па се опет осмејкиваше и изгледаше тако срећна.{S} Рајко, као неком тајанственом силом везан, н |
| аједно, и да умирем благосиљајући га за срећне тренутке, које код њега проведосмо.{S} Јест, кад |
| што немам млађу сестру, лепшу од мене и срећнију од мене!{S} Бар бих се могла понадати да те је |
| вала Богу који нас, ето, пред твој двор срећно доведе!“</p> <p>— "О, још немој о растанку ни да |
| ње може само да ти руку стегне и речима срећу зажели.{S} Али то није ни десети део, о, није ни |
| а нема,</l> <pb n="132" /> <l>Цурама је срећу заставио,</l> <l>Јунацима скеле затворио!</l> </q |
| „Слушао си, ваља да, да хајдук изгуби и срећу, и мегдан, па и живот, чим пусти да му женско око |
| д он беше трештен пијан, покушам поново срећу да бегам.{S} Ишла сам целу ноћ, нисам ни сама зна |
| остава.{S} Рад бих био да огледам своју срећу.{S} Ако је нађем, ето је и теби! “</p> <p>Осмехну |
| шао на оваки посао са слутњом на празну срећу?“ говораше Циганин са очевидном зебњом да се чуту |
| ки рог и даде грофу да из њега три пута сркне.{S} Иза тога баба баци нешто у ватру, што је пукл |
| лека.{S} Нећемо је ноћас пити.{S} Ја је сркнем само кад ми се што смучи!“</p> <p>„Валах, ако је |
| је намиришем одмах ми се смучи, и да не сркнем просто да цркнем!“</p> <p>— „Какав си болан ти т |
| к ноћу!{S} Него дед’ одврни ти то па да сркнемо за срећна наша ортаклука!“</p> <p>— „Да знаш да |
| аргита дохвати прву скрињицу од сребрне срме, која јој под руку дође, отвори је па узвикну упре |
| на.{S} Јелек од загасито зелене чохе па срмом, која је одавно потамнела, свакојако ишаран, утег |
| алас од лавежи паса, она као преплашена срна утече у пустињакову пећину.</p> <p>Рајку се за нек |
| његове помоћи, једним скоком, као хитра срна, спусти на земљу.{S} Рече нешто на маџарски Маџару |
| ру испод града, па се осећаше хитра као срна и свежа као тица на грани.{S} Вераше се по рушевин |
| > Биће да је то царица Милица са својом сродницом калуђерицом Ефимијом?!</note> </div> </back> |
| који ти незнана наша пријатељица, стара Српкиња Станија, шаље!“ И онда покида сав други босиљак |
| к од баба Станије, старе и сироте једне Српкиње, и Бог да те прости!{S}" И даде ми оба бокора, |
| ше има суза.{S} Никада ја не видех нашу Српкињу да такве сузе лије!{S} Немој, госпођо; пусти не |
| а, коју мучи, није Турчин, него неслога српска и немаштина новца и оружја, тешка сиротиња.{S} К |
| јнику, па нека каже: није ти овде твоја српска мајка, ни твоја српска сеја да те оките, ево ти |
| је ти овде твоја српска мајка, ни твоја српска сеја да те оките, ево ти један стручак од баба С |
| ; „ја помислих да ти се то јављала наша српска царица Милица, која је била тако доброга срца, п |
| атворио!</l> </quote> <p>Али кад се оно српске војводе Реља од Пазара, Милош Обилић, Милан од Т |
| гроб би доста дубок, Маргита нареди да српски сељаци пођу у најближе село, где има српски поп, |
| на, што ти је на сну долазила, говорила српски и носила круну на глави?!“</p> <pb n="101" /> <p |
| ки сељаци пођу у најближе село, где има српски поп, да га доведу да очита молитву и гроб прелиј |
| говораше Хасан.</p> <p>Рајко преведе на српски што чаушбаша рече, те цела свита пође даље низ б |
| ими превео <pb n="22" /> би чаушбаши на српски што старац рече, а Хасан-ага Зулуфлија завршио б |
| како цар виче: „напред, јунаци! напред српски соколови!“ па поче и сам као у неком наступу зан |
| !“</p> <pb n="101" /> <p>— „Говорила је српски, али није имала круну; него је била обучена у цр |
| рекао да је жив, и шта би радили онакви српски јунаци какви беху Бан Страхиња и Краљевић Марко. |
| .{S} Стављам ево сву своју веру на твој српски образ!{S} Рајко, витеже, дај ми твоју руку!“</p> |
| „Имај надежду у Бога и имај веру у мој српски образ!“</p> <p>У том часу докотрља се с брда јед |
| или Словенцима, те разумевао и говорио српски.{S} Патер Хијероними, који је пратио посаобину к |
| цу по гриви и по глави и гукаше јој час српски час маџарски, као да се беше и сама претворила у |
| у нешто маџарски и заврши рекав три пут српски: „напред! напред! напред!“</p> <p>„Пресветли гос |
| на и ћесара.{S} А старац њему причаше о српским манастирима на Св. Гори и о светогорским испосн |
| мњај се; уздај се у Бога и веруј у моје српско поштење!“</p> <p>Ударише Рајку пламенови у образ |
| да пропадне господство њихово и царство српско, и како ће једна страшна црна ноћ све да застре |
| ди: на ову је кулу Голубан, верна слуга српског цар-Лазара, на својим рукама изнео госпођу свој |
| у, те да има чиме довршити васкрс целог српског народа.{S} Ето тога човека чекамо, на њ погледа |
| е се и побојаваш!{S} А тако ми образа и српског поштења ево сам те узео на душу као свети амане |
| !{S} То је наш цар Душан!{S} Чула си за српскога цара Душана!“ <pb n="115" /></p> <p>— „Баш нис |
| довикује: „овамо, напред! ко је Србин и српскога рода!“ Цела та прилика, и онај јунак са изразо |
| о оно стење и камење у порушеноме двору српскога цара; али се ти њима ниси одазвао.{S} Твој одг |
| м лежао пред њом.</p> <p>Шајку скрену к српској обали далеко од села, а под неке врбе, где неки |
| <p>Пошљи одмах у Сегедин нека се тамо у српскоме крају потражи.{S} Не жали платити!"</p> <p>Мал |
| „Нисам ништа!“ рече Мишко; „видех их у српскоме шору у једној малој сиротињској кућици.{S} Иза |
| на тишина, у којој он само лупање свога срца чујаше, казиваше му да у пећини нема више никог жи |
| ритова, а ја је поздрављам ватром свога срца.{S} А за ово опет теби хвала, мој витеже!{S} Него |
| арица Милица, која је била тако доброга срца, па би се над твојом судбом заплакати могла.{S} Ал |
| ри.{S} Један се дубок уздах оте из њена срца, они јој потамнеше, па рече тужно: „узалуд је што |
| да.{S} Од Рајка чистијег и племенитијег срца није било.{S} Док је жив био дивила сам му се.{S} |
| ргитину, и куцање њеног бурно узбуђеног срца поче да се стишава.</p> <p>— „Ако нас свети отац н |
| дајем ову белу ружу, знак твога чистог срца и знак своје чисте љубави према теби!“</p> <p>Па о |
| на целом том путу није могло да загреје срца њихова у брже куцање тако, као кад гледаху како он |
| а целу ову ноћ Богу не моли, да покрене срца ове господе, да је ропства ослободе!“</p> <p>Диже |
| рофица помела памећу.{S} Али не имадоше срца да јој се противе ма у чему.{S} После неколико сах |
| апуташе.{S} Да ли тај шапут долажаше из срца његова, или са лева рамена његова, то не знађаше н |
| из сна пробуђен и тек осетивши да има и срца и памети; „госпођо, док бих ја нашао и довео ласта |
| којом одговараху сваком покрету душе и срца, — са деликатно срезаним носом за који би рекли да |
| а, смилуј се његовој младости и чистоти срца његова, и смилуј се ономе добром старцу тамо у пла |
| /p> <p>Маргити се поче да стеже лед око срца, кад опази да нигде у селу нема свеће или ватре у |
| та, још силније замирисао, раздраганост срца његова ускипела би и Рајко би се окренуо чаушбаши |
| е сласти, која треба да се слива само у срца људска.{S} Само је <pb n="23" /> Рајко јахао и даљ |
| њи прибоде на прса један накит у облику срца, а сав од рујног рубина, и онда мој млади витез ри |
| вика у пећини одјекнула у јачем куцању срца њеног.</p> <p>И Рајко се беше сав претворио у слух |
| нечисте силе и сваке ружне помисли.{S} Срце ми се окрепи и радосно куца кад сам себи кажем: је |
| вца Рајко је био кипео од веселости.{S} Срце му је било <pb n="19" /> пуно необичне милине; очи |
| осу, час разумљиво, час неразумљиво.{S} Срце му брзо куцаше и ватра му беше образе <pb n="219" |
| врисну Маргита, па се пљесну рукама, а срце јој се следи. „Где си рањен, јадни мој Рајко?!“</p |
| енови у образе; нешто као гњев усколеба срце његово.{S} Више осећаше и нагађаше, но што разумев |
| анпут као да нека невидљива рука откова срце моје од окова у које га је страх везао био; моја п |
| кари из Сегедина и нађоше да је у Рајка срце престало да куца.{S} Кад то рекоше Маргита пред њи |
| у држи, и да је њена глава наслоњена на срце његово.{S} И још је нешто видео.</p> <p>На јелеку |
| !...{S} Чудо, како ми се нека тежина на срце наваљује!...{S} Ено ње горе где од радости јеца, а |
| ве јој се већа туга и хладнија зебња на срце наваљиваше. „Гледаш ме шта радим, моја добра Ружо? |
| лиш ма за трунку, “ — те речи падоше на срце Рајку као зрна из пушке, па се у исти мах растопиш |
| приђе гологлав к Маргити, метну руку на срце, поклони јој се смерно и говораше мирно али са узд |
| шта ће ти казати!“</p> <p>Рајку закуца срце бурније.{S} Као да га неко узе за обе руке и повуч |
| т чува ?!{S} Учинило ми се да је у тебе срце и чисто и јако. „Ево га нађох!“ говорах у себи и з |
| лећеш је кад је познаш, јер је и у тебе срце витешко!“</p> <p>У ње је срце закуцало јаче и топл |
| и у тебе срце витешко!“</p> <p>У ње је срце закуцало јаче и топлије; образи јој се заруменише, |
| {S} Велика једна милина растопила ми је срце у чудновату неку тугу, какву никада до сада у живо |
| х девојака!“</p> <p>„Знала сам да ти је срце витешко; сад знам да ти је и слободно.{S} Благо же |
| оје сад идемо?!“</p> <p>„Притврди своје срце, госпођо!{S} Знам ја како ти можеш храбра да будеш |
| и скачу, ради како ти Бог кроз то твоје срце казао буде.“</p> <p>Рајко је говорио мирно али с п |
| ево ме дижем очи к теби; кроз сузе моје срце те моје тражи.{S} Чуј један пут у моме злосрећном |
| !“ питаше Маргита и осећаше како јој се срце размекшава.</p> <p>— Не знам!“ рече Рајко; "не зна |
| Невесео од жалости која му притискиваше срце при помисли, да она јадна жена, онако млада и лепа |
| лоним колено своје, и да се никада више срце моје не занесе молитвом к престолу твоме.{S} Али с |
| <p>„Ево ти опет подигох руке, и очи, и срце, ево падох преда те на колена.{S} Била сам у бунту |
| ише баш према њој, она са вриском, који срце параше, јурну к њима, одгурну чауше и јаничаре нат |
| наслоним....{S} Хоћу да паднем, тако ми срце куца а колена клецају!{S} Ох, мој Рајко, што не ос |
| е.{S} Млади гуслар виде каква туга мори срце у његовог старог бабе, и узе да га храбри, казујућ |
| а или близу нас! — Не, не ; немој да ти срце зебе у часу кад ето ћемо у твој двор! “ </p> </div |
| ни... како да кажем... баш онде где јој срце куца, један плав младеж.{S} Молимо...{S} Молимо... |
| о... покажите ви шта имате тамо где вам срце куца!“</p> <p>Сад се тек диже урнебес од гласног с |
| ипао, а кад ја упорно нећу него стегнем срце и стиснем зубе па и не јаукнем, он метне клеште у |
| изна; него чекај, да му најпре наместим срце!{S} Па онда мој стари господин изађе напред, те мо |
| че Рајко храбрећи је.{S} Али му и самом срце бурно куцаше.</p> <p>Последњим једним живим усклик |
| колико ли више треба једно чисто и јако срце, да се један велики и свети аманет чува ?!{S} Учин |
| па и живот, чим пусти да му женско око срце запали, а рука његова обгрли <pb n="161" /> женски |
| , госпођо; пусти нека опет сине јуначко срце и нека одгони тај облачак!“</p> <p>„Немој кћери мо |
| неки панцир од сребра и по неко јуначко срце испод панцира од сребра.{S} Јаворове гусле под прс |
| је лако могућно, да би је свако витешко срце заволело.{S} Рајку се <pb n="125" /> ширила зеница |
| је био слеп, али у њега као да је било срце једнога гуслара, те мраморна чесма поче да му изво |
| осле дан, у који је моје слабо и очајно срце рекло: па тебе или никако и нема, или ако те има, |
| аше како му се нека растуженост краде у срце.</p> <p>„Еј, Боже благи, да л’ ћу доживети да њега |
| и онда ту клону, као да је неко ножем у срце ударио, и једва промуца:</p> <p>— „Рајко,... воде! |
| е Рајкове струјаше све топлије чак до у срце његово.{S} По дужем ћутању рећи ће Рајко!</p> <p>„ |
| “</p> <p>Осети да му се мир и крепост у срце враћају.{S} Али не смеде ни погледати к оном ковче |
| ш...“</p> <p>На ове последње речи Рајку срце бурно закуца.{S} Он се препаде од самога себе.{S} |
| ему сад шапуташе истом брзином којом му срце куцаше: „не бој се, не бој се; није грех, није гре |
| а чудна једна ватра загрејава и како му срце узе куцати све бурније.{S} Учини му се чисто да чу |
| у сладак мелем.{S} Рајко осети како му срце закуца бурније и како му удари пламен у образе. „Д |
| } Будало једна, прави би човек с мушким срцем та слатка уста већ до сада пољубио, тај јелек рас |
| м је и ево ме сад са оживелим и храбрим срцем!{S} Не знаш ти како је она добра!{S} Кад се Бог н |
| твоје; врати ми се амо и сам са чистим срцем, ведрим челом и светлим образом и остани поред ме |
| и својој сетиш, помоли се својим чистим срцем Богу, да буде милостив грешном старцу Теодосију н |
| да послуша свога господара, ал’ је теже срцу одолети, <pb n="8" /> да не иде на бој на Косово, |
| а него топли пламенови од жарког огња у срцу, она му живо рече:</p> <p>„Млади јуначе!{S} Спремн |
| “ А сад видим, да ако у вас и има много срчаности још више има суза.{S} Никада ја не видех нашу |
| од сребра ни од злата, него од растова стабла; и његов сабор није од властеле и владика у госп |
| беху два повисока млада раста, којима и стабло и грање и лишће беху од сувога злата, а жирке ње |
| о је читав џбун зовина дрвета.{S} Танке стабљике повиле се под теретом крупног цвета и наднеле |
| бра из оба бокора два најлепша струка и стави их у десну руку Рајкову. „Ево ти један струк боси |
| м страшне мисли, да сам силазећи у гроб ставила на муке и уморила једну свету старост и једну н |
| а у крстату заставу, коју жеља њена већ ставила беше у њене руке.</p> <p>„Хвала теби, госпођо, |
| дговора.{S} Као да је жеравицу на главу ставила, тако живо скиде дијадему, па је брже боље у ко |
| од сад твоја и овога и онога света.{S} Стављам ти свој венчани <pb n="225" /> прстен на твоју |
| зраком сунчаном, осећам да си витез.{S} Стављам ево сву своју веру на твој српски образ!{S} Рај |
| дни мој витеже!...{S} На какве те труде стављам!" рече му тихо.</p> <p>— „Нису то никакви труди |
| шта како Маџарица стоји поред Циганина, ставши му једном ногом на прса.</p> <p>„Еј, злосрећнице |
| ало — растов пањ!“ рече Рајко, замишљен ставши између она два лава а пред самим пањем.</p> <p>М |
| охита за њима.{S} Кад већ сиђе к чесми, стаде и окрете се.{S} Пред чатрљом Циганиновом стајала |
| право к рундову, који, кад чу њен глас, стаде као да се скаменио, подиже главу своју право к ње |
| онако као што он само у њу гледаше.{S} Стаде тако за неколико тренутака, па већ мораде даље за |
| је била јача од љубави.</p> <p>Па онда стаде поред Рајка, који нешто теже и спорије дисаше.{S} |
| једним живим ускликом и шкрипутом жица стаде чардаш као да је сабљом пресечен.{S} Осу се лупањ |
| тренутку Рајко једним скоком долети те стаде између робиње и Циганина.{S} Гурну Бекира обема р |
| о кажем.{S} Позваше га унутра.{S} Уђе и стаде близу самих врата и поче овако:</p> <p>„Ево сам о |
| пута, склопи руке на оружје у силаву и стаде на сред капеле мирно.{S} Није да се молио Богу, н |
| ва испред њих јуре право к мени!....{S} Стадох, скамених се!{S} Шта ћу сад јадна!...{S} Гледах |
| ш!{S} Кад изађох љут од твоје господе и стадох у оном забрану иза караван-сераја под звездама н |
| рече да је и грехота и срамота; него му стадох чизмом на прса и рекох му: „ево си погана звери |
| е што незгодно десило царевом госту.{S} Стадоше му очи на младој жени која се пред ногама <pb n |
| аквом весељу угледа једну Циганчицу.{S} Стадоше му очи на њој.{S} Окрете се Мартину, који је би |
| S} Кад њих двоје изиђоше из ходника, па стадоше на праг, преко кога се у ону округлу дворану си |
| ше и снегови углачали, и онда њих двоје стадоше на највиши врх њен, једно поред , другог.{S} Бе |
| ири ноге, па га онда пустио да сам бира стазу, коњ би га сам од себе однео на место где је оста |
| отињска чатрља.{S} Пред једном, која је стајала за себе и подалеко од других, седео је на земљи |
| окрете се.{S} Пред чатрљом Циганиновом стајала је као кип робиња његова, па наслонив главу на |
| њеном зачељу.</p> <p>По средини дворане стајале су три високе и широке трпезе.{S} Она у средини |
| и ситним бисером.{S} На сред плаштанице стајао је велики златан крст сав посут драгим камењем, |
| ије да се молио Богу, него је тако само стајао, миран, скроман, као да беше занемео, видевши из |
| му падоше на једна узана вратóца, која стајаху ошкринута, и на која се улазило из те <pb n="99 |
| га на трави лежало је једно празно бело стакленце.{S} У десну руку своју грчевито је била стисл |
| Чак су и маџарска господа сама од себе стала да га слушају, а честити Хасан Зулуфлија уставио |
| а.{S} Од тешких мука у оковима била сам стала сама кожа и кост.{S} Он навали да ме храни сутлиј |
| зим га као да ми је син.{S} Поведи га у Стамбол, нека види силу и господство, е да би се зажеле |
| урака у дугачким зеленим кафтанима и са стамболијским турбанима, а иза њих једно десетак јанича |
| уз витки стас и танки пас узаним једним стамболијским шалом, притврђеним спреда са две сребрне |
| пода маџарска!{S} Може бити да су већ у Стамболу! одговори јој Рајко.</p> <p>Маргита притегну у |
| опаса је брзо широким и дугачким једним стамбулским <pb n="57" /> појасем, поможе јој обући и к |
| продају, а слушао сам од Турака да се у Стамбулу најлепша Ђурђијанка робињица може да купи за х |
| сребром?!{S} Валах, то не чини ни цар у Стамбулу ? “</p> <p>„Цару и не треба.{S} Мени треба!{S} |
| ама око огњишта, пустио и женскадију да стане иза мушкиња, а нас момчадију посадио би на земљу |
| ина наменила да једнога дана поред тебе стане, узме да носи твоје витешко име, онда је и право |
| јко дохвати својом левом руком.</p> <p>„Стани господине!{S} Зар тако маџарски племић дочекује с |
| незнана наша пријатељица, стара Српкиња Станија, шаље!“ И онда покида сав други босиљак и разас |
| те оките, ево ти један стручак од баба Станије, старе и сироте једне Српкиње, и Бог да те прос |
| , много се што пева чему ван песме нема станка.{S} Али ја знам да је Хуњадија Јанош од наше гор |
| била је сниска једна кућица, у којој је становао надзорник добара грофових са својом породицом. |
| и, где је дворове имао у којима је радо становао, него је све то, полагано и кришом, дао да се |
| ову кулу; у њој су најволели да заједно станују цар-Лазар и <pb n="9" /> царица Милица.{S} А њи |
| да чује баш све што гуслар има да каже, стапале.{S} Оба младића беху у лицу од изванредне лепот |
| рн талас од чисте и невине једне мисли, стапали у чудесну и дивну једну хармонију.</p> </div> < |
| лу ко је вичан ранама ?{S} Има ли какав стар човек или каква баба видарица?!“ питаше Маргита св |
| носити као кап воде на длану.{S} Он је стар, ал’ је добар, добар, већ до слабости добар!{S} А |
| едан, који ти незнана наша пријатељица, стара Српкиња Станија, шаље!“ И онда покида сав други б |
| ш једнако звали „госпођином чесмом".{S} Стара и узана калдрма, која долажаше из вароши, повијал |
| им ланцима.</p> <p>„Биће да је то каква стара малвасија којом су се наши стари јунаци и господа |
| тињској кућици.{S} Изађе преда ме једна стара жена. „Пошто да ми продаш један од ова два бокора |
| егов донесе из Сегедина у два разбијена стара лонца два пуна и лепа бокора босиљка. „Шта си пла |
| моја госпођо грофице !" јецаше сиротица стара Ружа.</p> <p>„Нисам више грофица!{S} Нешто сам да |
| Ево вам цвећа!“ рече нежно и жалостивно стара Ружа и положи своју руку на раме Маргитино, која, |
| Рајко као да је некакав <pb n="141" /> старац пун искуства; „а колико ти је леп и китњаст тај |
| ом, а уста мало отворио као да пева.{S} Старац се пригнуо мало к младићима па се загледао у лиц |
| ише и сва она млада господа на ноге.{S} Старац господски махну руком Рајку, дајући му знак да м |
| ad>4</head> <p>Рајко јој приђе ближе, а старац је узе за обе хладне руке па је дрмаше, као да х |
| <p>Маргита је сама спавала у пећини, а старац и Рајко седели су горе на градском зиду поред ва |
| дњем рату између султана и ћесара.{S} А старац њему причаше о српским манастирима на Св. Гори и |
| тарца и благо се на њ осмејкиваше.{S} А старац узе да им прича шта се све десило од како се рас |
| , па не хте то ни да преводи.{S} Али га старац посланик запита шта Рајко рече, па кад чу приђе |
| ћаше и нагађаше, но што разумеваше, шта старац сумња, и би му криво.</p> <p>„Молим те, оче, стр |
| <pb n="159" /> теби, дете моје!“ додаде старац, па се пригну да потапка Маргитину руку. „ Ти си |
| може да вас спасе !{S} О Господе," узе старац гласно да виче Бога, па се прекрсти неколико пут |
| и пустињик !“ </p> <p>"Дете моје, “ узе старац благо да говори, „има сладости у сваком животу, |
| дна да се завадиш с Богом?!“ прекиде је старац запрепашћен. <pb n="78" /></p> <p>— „Па тако; ду |
| Турчина ослободиш.{S} Бојим се неће ме старац пустити, а волела бих да могу и онда да пород те |
| узе мољаше за мене.{S} Аја!{S} Не да се старац омекшати.{S} Подиже је са колена, па је пред сви |
| мехом.</p> <p>— „Хе хе хе !“ насмеја се старац срдачно; „а ко то тако из тебе говори? да ли је |
| ати!“ одговори Рајко.</p> <p>Накашља се старац и два и три пута.{S} Поћута мало, и опет се нака |
| да је ропства ослободе!“</p> <p>Диже се старац, скочише и сва она млада господа на ноге.{S} Ста |
| ше пијани гости у смех!...{S} Расрди се старац младожења па право на Борчију да га рукама удави |
| реба за мој план.{S} Видећеш, мој ће те старац носити као кап воде на длану.{S} Он је стар, ал’ |
| нда нема ништа!...{S} Све бадава!“ рече старац невесело, и чисто клону пун очајања.</p> <p>„Ама |
| але чутуре.</p> <p>„Е, децо моја!“ поче старац весело; „ко ће као Бог?!{S} Право је рекао псалм |
| Аладара!.... грофа Аладара!“ понављаше старац, па као да за неки тренутак <pb n="13" /> преврт |
| да ми сељаци ништа не јавише!“ говораше старац и сам беше очевидно узбуђен и збуњен.</p> <p>У т |
| из Доње Букве!{S} Баш је он!“ говораше старац више сам себи; „ он то довикује Јовану кнезу од |
| и ми се, синко, много омилио,“ говораше старац Рајку; „све бих рекао да си ти онај кога одавно |
| управља.</p> <p>„Шта оно рече?“ питаше старац посланик, окренув се млађој господи из своје сви |
| ихватиш и одмориш, а у том ће ваља да и старац доћи по нас!“</p> <p>У зембилу старчевом нађоше |
| ека ти је на здравље!“</p> <p>Па онда и старац добро повуче и настави да прича:</p> <p>„Ја да п |
| у смемо прићи ?! “</p> <p>У том их је и старац опазио.{S} У место да као какав полудивљи пустињ |
| ра у пећину, он пође за њом а за њиме и старац.</p> <p>„Госпођо," узе Рајко да говори као из сн |
| > <p>Ослушкиваше и Рајко, ослушкиваше и старац.{S} Њих се двоје погледаше, а Рајку се промени б |
| идим шта је твоја света воља!“</p> <p>И старац се онда спусти на колена пред један у стени груб |
| би се Борчија, изгуби се чардаш, изгуби старац кораке, ударише пијани гости у смех!...{S} Расрд |
| није то тамо Бенглер-бег?!“ рече пијани старац, па се окрете према Рајку и гледаше га за неколи |
| позно залутали на овај вис?" проговори старац, погледајући час на Рајка час на Маргиту, па му |
| вала ти синко!{S} Тако треба!“ прихвати старац разведрен. „Ево сад што ћу да ти кажем : отпрати |
| к!“</p> <p>„Немој кћери моја!“ прихвати старац; "ево ми је сад тешко што те наведох да причаш!“ |
| „Ене сад, зар си и то видела?“ прихвати старац очевидно изненађен онаким питањем, па онда одмах |
| „Ко је ово?{S} Како је господствен овај старац, како је озбиљан и тужан!{S} Како се невесео заг |
| у гроб закопа!{S} Па онда сиромах онај старац!{S} Куд нас беда његова на њ навуче!{S} И кад би |
| ти се причињава да их чујеш!“ рече јој старац.</p> <p>— „Није, није оче!{S} Чула сам, ево и са |
| Маџарску!" рече Маргита; „видећеш, мој старац мене толико воли, да ће он скелеџији скелу позла |
| кну: нећу!{S} Тек се иза нас продра мој старац: попе, питај мене, ја сам им кум! хоће се они, х |
| е слутње. „Ко зна,“ рече, „можда је мој старац од туге за мном и умр’о?!{S} Волео ме је !“ <pb |
| ослови.{S} Беше то некакав жив и крепак старац, са бистрим очима испод густих веђа и руменим об |
| и ђаура.</p> <p>Крепак један и повисок старац, — с руменим образима, белом на округло поткреса |
| Лези ту па се одмори и испавај док нам старац не дође.{S} А ја ћу ено тамо поред оног оклопник |
| ad> <p>Кад је јутро освануло не даде им старац да се крену.</p> <p>„Причекајте," рече им; „ја с |
| „Улазите унутра и не бојте се!“ рече им старац.</p> <p>Рајко уђе први, провукав се готово на ко |
| њим градом, и да поред ватре седи један старац са дугом белом брадом, у црној ризи до земље и с |
| <pb n="22" /> би чаушбаши на српски што старац рече, а Хасан-ага Зулуфлија завршио би цео узбуд |
| трећој прилици.</p> <p>Један висок леп старац, са широким челом, орловским носом, дугом брадом |
| <p>„Примичу се скотови!“ промумла опет старац; „вала, Господе Боже мој, сад ил’никад; умудри м |
| шта свира!" — „Блене у младу ?!“ викну старац гњевно; „ха, чекај се ти што твојим циганским оч |
| ила.</p> <p>„Ја да скота једног!“ викну старац сав поражен; „да Бог да га вуци живог растрзали, |
| из црног пакла!“</p> <p>„Молим!“ викну старац строго; „сваки по реду !...{S} Рекох ево ње.{S} |
| > <p>— „У добри час да Бог да!“ узвикну старац; „добар је Бог децо !{S} Камо да те боље видим к |
| хтеде да убије! “</p> <p>— „Не!“ цикну старац, па састави веђе; „како јадан да је убије?!“</p> |
| ијан.{S} Хајде почесмо.{S} Накриви капу старац, подбочи се у десни бок, куцну петом у пету, заз |
| ући некуда унутра у мрак.</p> <p>Кад их старац доведе пред тај отвор, дубоко узбуђен и сав блед |
| ни млађи људи још и покрвити.{S} Али их старац уталожи и узе сам да говори мирно, али и опет не |
| један гутљај од жупскога лека!“ </p> <p>Старац весело додаваше чутурицу и Маргити и Рајку, напи |
| воме младом животу заспала није.</p> <p>Старац и Рајко остадоше да преноће поред оне ватрице ис |
| ругог на самом уласку од пећине.</p> <p>Старац изашао беше мало пред пећину, али се одмах врати |
| крупних очију и у гласно јецање.</p> <p>Старац и Рајко беху и сами дубоко узбуђени и погледаху |
| онај који ће земљу да ослободи!“</p> <p>Старац се раздрагао па узе на широко причати о пророчан |
| едамо где смо!“ рећи ће Рајко Маргити. „Старац ће доћи по нас кад се отресе Турака.{S} А можда |
| страх да идемо у лево!“ рече Маргита; „старац ти је довикнуо да се држиш десно.{S} Мора бити д |
| и напунише све пехаре редом, онда један старачки а промукли глас озго <pb n="201" /> са зачеља |
| , ево ти један стручак од баба Станије, старе и сироте једне Српкиње, и Бог да те прости!{S}" И |
| другога; „а, ово ће бити да је гробница старе господе од овога града изнад нас, и ово су све мр |
| ораше Мартину, "као да је племић од ове старе господске куће.{S} Ковчег од углађене ораховине н |
| о томе, што је прадед или чукундед моје старе мајке, један Кемењија, погинуо на Косову, бранећи |
| ајпосле на овој очи зауставише. „Или ме старе моје очи варају, или баш никад не видех тако млад |
| ање маџарској господи.</p> <p>Од урвине старе цркве Лазарице младић пође напред к једном обрван |
| угим тамноцрвеним ћерамидама.{S} Из оне старе, дебеле и влажне зидине изнад ње избио је читав џ |
| ио што га на вашој свадби избише?{S} Е, стари наш господар прве године, кад вас Турци одведоше, |
| е паметне Циганчице.{S} Кад и то прође, стари гроф настави:</p> <p>„Сад ево једне прилике, пала |
| е слепе очи.</p> <p>„Шта кажеш?!....{S} Стари се гроф жени?!“ викну она гњевно и сва пренеражен |
| ве да застре као мртвачким покровом.{S} Стари се деспот заплакао.{S} Сузе његове кануше на гусл |
| док ето Манде и њене Сокице у двор.{S} Стари господин сазва нас све у велику дворану па нам ре |
| раздрагала па прсла у гласно клицање, а стари би се барон Арпад само осмехнуо и рекао: „красно |
| мило било да га гледа.{S} Па би се онда стари Турчин својим мирним и озбиљним лицем окренуо маџ |
| овде!{S} Ох, како да вам кажем?!{S} Па стари се гроф жени!“</p> <p>Као да је гром поред ње уда |
| >„Грофица Маргита од Нађ-Бање!“ промуца стари гроф, и она му се дворана поче да окреће. „Шта то |
| вца и оружја, тешка сиротиња.{S} Кад је стари деспот све то чуо, заповедио је да се овде у ову |
| оиста виде тај младеж.{S} Од те ноћи је стари господин постао други човек.{S} Узео је да пије м |
| ој зидини од разваљеног града.{S} То је стари пустиник давао знак најближем селу под брдом, да |
| вођаше Рајко виде да на ћилиму, на коме стари посланик незгодно сеђаше, леже поређани у два ред |
| несе га и простре пред мрамором на коме стари деспот Ђурађ слушаше шта му ослепљени син уз гусл |
| е се беху посадили на маховинасто стење стари пустиник и Рајко.{S} У зрацима сунчаним, а под ми |
| да се возимо у дворац Нађ-Бању; жени се стари гроф.“ Хајде, ђи, терај!{S} Ето нас тамо.{S} Свир |
| т удари у маџарске бубњеве.{S} На то ће стари посланик рећи нешто што патер преведе Рајку овако |
| , и нека нам је сам Бог у помоћи!“ рече стари Мартин, па пође напред.</p> </div> <div type="cha |
| видео?!{S} Овамо, брзо овамо !“ викаше стари пустињак, па их крепко дохвати обадвоје за руке и |
| на вратима и преко патера запита: би ли стари господин допустио да му нешто кажем.{S} Позваше г |
| тепаше му: „моје верно псето, мој верни стари Кондоре! ти си први да познаш твоју госпођу!“</p> |
| мом зачељу седео је у високој наслоњачи стари гроф, седе браде и седе косе, округла, мрка и заж |
| каква стара малвасија којом су се наши стари јунаци и господа појили!" рече Рајко.</p> <p>Док |
| ина!{S} Ја, Боже мој, што ли су ти наши стари тако тешко згрешили те овако љуто преврну земљу о |
| ров, пови се трава, зашушта џбун, а мој стари пријатељ, цар смуковски, право к мени.{S} Кад га |
| му најпре наместим срце!{S} Па онда мој стари господин изађе напред, те моме младожењи прибоде |
| ми је младожења, кад оно није више мој стари чича, него млад и красан један витез.{S} Час ми с |
| , шта је!“ прихвати Маргита горко; „мој стари гроф, ког сам толико пута хвалила како је добар и |
| тија, у кутији тајно писмо, које је сам стари деспот на кожи писао.{S} У њему вели како је њего |
| ја, маскарада!“ јечаше промуклим гласом стари гроф. „Молим, молим Румели-Беглер-беговицу нека с |
| /></p> <p>„Ељен Силађи!“ викну промукло стари гроф и удари песницом о сто.{S} Гости прихватише |
| ршећи кроз зубе маџарске псовке.</p> <p>Стари гроф махаше рукама, дајући знак гостима да се ути |
| ли сиротињи за здравље ћесарево.</p> <p>Стари барон Арпад устаде и приђе Рајку, потапка га по р |
| кажем!“ Узе Рајко да му шапутом прича. „Стари људи казују да овде у планинама има негде велика |
| ле да су тице злослутице, него само као старије у црнину завијене сестре плавосивих дивљих голу |
| а као неблагодарна куја, незадовољна са старим мужем одбегла за младим... хеј, патеру, како се |
| очајање дати може, паде на колена пред старим послаником и кроз горко јецање, а са грчевито ск |
| p>Рајко скиде шубарицу, поклони се пред старим послаником, и док се матер нешто накашљиваше поч |
| увота,те из једног ковчега извади једно старинско копље и њиме опрезно пипаше под, на који наст |
| све било запремљено гомилама и младих и старих сељака и сељанака, од којих једни играху уз цига |
| ром струјом бруји чудесне приче о слави старих сунчаних дана.{S} Јест, и приче о сладости негда |
| ат меда, изнесе једну костретну врећицу старих ораја и лешника и другу једну сељачку шареницу п |
| име свога мужа од бруке спасе!“ И онда старица узе да јој љуби обе руке и заплака се љубећи их |
| ко сте ви у тој чудној ношњи! “ питаше старица, па се изви из Маргитина загрљаја, и узе да је |
| док ја пошљем децу да зовну Мартина!“ И старица је просто увуче унутра у кућу.</p> <p>Маргита р |
| /p> <p>„Исусе, Маријо и Јосифе!“ врисну старица, па се пљесну рукама; је ли ово сан, ил’ је јав |
| зно у ноћ врати, искупи нас стриц све и старо и младо око огњишта, изведе Марка на среду те пре |
| кад се змајеви туку.{S} Биће да су се у старо доба и овуда тукли.{S} Него ходи да се испнемо на |
| е, и ударисмо ноћу на двор Нађ-Бању.{S} Старог грофа и не бејаше дома, али му беше млада грофиц |
| Страхинића Бана, па Рељу Крилатицу, па старог Југ-Богдана, па толике друге наше јунаке!{S} Зна |
| настави: „биће да су то цеви од каквог старог водовода.{S} Него ето ћемо се скоро и растати, а |
| оме из далека видеше зидине од некаквог старог порушеног града.</p> <p>Али се већ мрак ухватио |
| лар виде каква туга мори срце у његовог старог бабе, и узе да га храбри, казујући му шта види у |
| висок и вижљав младић, што испред самог старог посланика корача.{S} О рамену носи дугу пушку ар |
| оговорили, да поделе благо нашег јадног старог господина!“ Ето тако вам је!{S} Од ово три дана |
| пана у сузама, заспала под зидином оног старог града у Крушевцу, ето ње к мени, на сну праћена |
| унутра у мрачни ходник а с њиме и глас старог пустињика:</p> <p>„Рајко, брзо хватај твоје оруж |
| , а Маргита остаде да гледа растужена у старог деспота и у два лепа а слепа млада деспотовића. |
| /p> <p>„Та зар не провидите лукаву игру старог лакрдијаша Мартина?{S} Шта сте се следили и укоп |
| на видик топлоту њеног лица.{S} Лево од старога грофа седела је у трећој наслоњачи жена већ у г |
| да му световаше да отиде у Арад к некој старој Влахињи врачари, која може да учини да види свој |
| d> <p>Ван вароши усред једне ливаде под старом једном липом чекаше их човек са оседланом ластав |
| од најбогатијих спахија турских, своме старом пријатељу Хасан-аги дао свога младог а јуначног |
| ану љубе, нека те нежно миловану однесу старом Дунаву, Дунаво ће те изнети на песак земље маџар |
| ову децу!{S} Смилуј се и на моју грешну старост, отвори ми очи да у овоме тешком часу видим шта |
| б ставила на муке и уморила једну свету старост и једну невину младост... ох, како је то и горк |
| сматраше, као да броји прстенове његове старости. <pb n="112" /></p> <p>— „Не, нема!“ рече успр |
| зимо!“</p> <p>Поможе јој да навуче неку стару антерију, опаса је брзо широким и дугачким једним |
| двору на мору, где кад се сетите њега, старца, ви се грохотом насмејете.{S} Па онда му је каза |
| та ћемо. <pb n="139" /> Турци су нашега старца или убили или у Крушевац одвукли да га у тамницу |
| стављени плашт, који је са рамена онога старца падао на престо.{S} Један је младић склопио свој |
| м тебе, а мисли ми се отимљу на доброга старца на Вујну.{S} Јес’, слутња ме осваја, као да је с |
| ви ластавицу, а руком показа Маргити на старца.{S} Него после неколико тренутака, и више да би |
| кроз зидине и из рушевина?“ питаше она старца, седајући поред њега,</p> <p>— „Ене сад, зар си |
| да је на пољу опет освануо дан, а нашег старца нема!{S} Страх ме њему се некаква велика невоља |
| Рајко, што не остасмо код онога доброг старца!{S} Ох, куда ли нас двоје сад идемо?!“</p> <p>„П |
| ада <pb n="171" /> видети и оног доброг старца на Вујну?!...{S} Их, куд је себе Морава! а куд ј |
| ари се руком у чело, стропошта се поред старца и просто цикну:</p> <p>„Ах, авај мени!...{S} Ево |
| збиље и сетности „био је дан кад се од старца растависмо; и била је ето једна ноћ; и ето нам о |
| од града.{S} Кад се врати к ватри, нађе старца и Маргиту како ћеретају као да су пријатељи од в |
| ни свирачи, утекоше гости, Манда одвуче старца и кћер, и кроз два или три тренутка не остаде у |
| пет некако тешко.{S} Пригну се и пољуби старца у руку: „хвала ти светли господине!{S} Баш си на |
| и!“ Саже се па с пуно побожности пољуби старца у руку.{S} Па <pb n="87" /> онда приђе гологлав |
| мисао Рајкова беше: "ако су Турци убили старца, па нема ко да отвори ову гробницу, шта ће да бу |
| одморим, али заспати нећу, а чим чујем старца доћи ћу да те пробудим!“</p> <p>— „Па то је прек |
| и подиже.{S} Благим погледом гледаше у старца и благо се на њ осмејкиваше.{S} А старац узе да |
| ослушкиваше.{S} Па се онда окрете према старцу и Рајку, бледа као крпа, отворила уста, разрогач |
| Пошљите кога Србина у рудничке планине старцу Теодосију у Вујан, да му каже да смо нас двоје з |
| , “ па онда чисто са очајањем окрете се старцу: „бадава, оче, не знам ти ја то!{S} А и како ћу? |
| да овде умрем, јави мојима у Расину, и старцу на Вујну...{S} Пошљи паре за ону скелу !...“</p> |
| ихим гласом рече : „ако се деси... јави старцу на Вујну!...{S} О, моја добра госпођо, колико ти |
| у знак да може ићи.{S} Рајко се поклони старцу и изађе. „Ех, шта ћеш?{S} Сила Бога не моли.{S} |
| им срцем Богу, да буде милостив грешном старцу Теодосију на Вујну!“ </p> </div> <div type="chap |
| и срца његова, и смилуј се ономе добром старцу тамо у планинама !" <pb n="218" /></p> <p>И онда |
| ту сниваћу само о теби и о нашем добром старцу!{S} Али нећу ни ја да спавам, хоћу само кости да |
| ице испред пећине.{S} Рајко је испричао старцу све како је било у Крушевцу, а после и све што ј |
| иру док твоји људи не дођу,“ рече Рајко старцу, па је онда викнуше. <pb n="75" /></p> <p>„Какве |
| и на то роптала.{S} И ако нисам могла у старцу да нађем одговора чежњи својој, знала сам шта ми |
| тебе љубила.{S} Предао си младост моју старцу једном.{S} Нисам ни на то роптала.{S} И ако ниса |
| из које прену тек кад зајеча јасан глас старчев: „О децо, јесте ли ми још у животу?!“</p> <p>Ра |
| жени која се пред ногама <pb n="12" /> старчевим! савијаше, целиваше небројено пута његову маџ |
| ко се диже, скиде шубару и приђе к руци старчевој.</p> <p>„Хвала ти, оче, по хиљаду пута!{S} Ак |
| S} Он одмах скиде шубару и приђе к руци старчевој.{S} Маргита сјахав, застаде за неколико трену |
| и старац доћи по нас!“</p> <p>У зембилу старчевом нађоше једно парче погаче, једну или две прег |
| дић склопио своје руке на десном колену старчевом, а онај други, на левој страни, гуђаше у гусл |
| у гусле, лице своје подигао горе к лицу старчевом, а уста мало отворио као да пева.{S} Старац с |
| и своје душе?“ рече Рајко, па онда одби старчеву руку на десно.</p> <p>Гроф се спотаче, посрну |
| уштају низ моје образе и низ моје грло; стас сам утегла у један панцир од драгог камења.{S} Сва |
| , ко ће је знати!{S} Видим има очи, има стас.{S} Каже ја сам грофица Маргита!{S} Е, лепо; грофи |
| ука његова обгрли <pb n="161" /> женски стас?!{S} А колико ли више треба једно чисто и јако срц |
| љубио, тај јелек распучио, тај вилински стас пригрлио... веруј, не би се она срдила!“ </p> <p>Р |
| свакојако ишаран, утегао јој беше витки стас њен око паса, али мало на више свилена пупад као д |
| полусвилене тканине, привезане уз витки стас и танки пас узаним једним стамболијским шалом, при |
| и како чудном милином њен гипки и вити стас дише. „Вала,“ говораше сам у себи, „ни дивна ћерка |
| рочито оне очи, онда се лепота и милина стаса заборавља и сва се мисао о господству губи у мили |
| е пуно милине у гипкости овог вилинског стаса, што се тако поверљиво уза те приљубљује... шта л |
| оврнут.</p> <p>Већ по виткости и лепоти стаса, и по оном поноситом гипком ходу, изгледало је да |
| дмах видети и по очима, и по лицу, и по стасу, и по кроку, да је од господска рода!{S} Па то го |
| да је дивна копија у слоновој кости са статуе какве јелинске богиње, да бледорумене лако уздрк |
| ти ибрик.{S} Требало је сад да пређе на ствар због које је на њу и чекао, али некако не могаше |
| м, и са овако пуно добрих <pb n="72" /> ствари, па са пуном слободом, и са слатком тишином, и с |
| покара свога синчића, а у самој јој је ствари мило што он показује да има своју вољу.</p> <p>„ |
| неки дан и ноћ, па се тек опет у пећини створиш?“ питаше ме санџак-бег. „Ко шта може јадној рај |
| обож силом одведе, а сад <pb n="193" /> сте код њега у двору на мору, где кад се сетите њега, с |
| вима на коленима моли да се вратите; да сте ви тамо где сте у великој срећи и великој сјајности |
| ах да силног блага!{S} Е баш се види да сте царевину имали!“ Отвори један повећи ковчежић.{S} И |
| ем испред вас људе који ће дати знак да сте наши! “</p> <p>Маргита се била умила на бистром пла |
| горе лист, а ето је робиња!{S} Знам да сте ради да је ослободите.{S} Мислио сам како да вам у |
| е: „дух се јавио, вампир, авет!“ Јао да сте само видели!{S} Дрекнуше сељаци: „беште, ето вампир |
| ас учи да ено вам покорни!“ „Учи вас да сте покорни док не дође земан!{S} Је ли?{S} Хајде на ве |
| игру старог лакрдијаша Мартина?{S} Шта сте се следили и укопали?{S} Та ово је маскарада!“ вика |
| је криво.</p> <p>— „Шта вас ја знам кад сте!{S} Него ми се некако чини да сам негде и некад слу |
| их веђа и руменим образима.</p> <p>„Куд сте ви двоје млади овако позно залутали на овај вис?" п |
| моли да се вратите; да сте ви тамо где сте у великој срећи и великој сјајности; да управо Турц |
| оле под земљом пуна пунцата. „Вас двоје сте видели тек само пола од свега онога што све има под |
| „Мислила сам да је то можда пањ на коме сте ви Срби секли главе вашим краљевима; али нема трага |
| дној одаји од подземног ходника, у коме сте ви били, а између двојих гвоздених врата!“</p> <p>„ |
| свећа да ме позна! “</p> <p>„Јесте, ви сте и нико други!{S} Ваше јединствене очи, ваш сладак г |
| мало среће Бог вама дао, баш вама, који сте <pb n="191" /> према сваком тако пуни доброте и мил |
| ужо и добри мој Мартине, и сви ви, који сте ми били слуге, а показали сте ми се као верни и неж |
| ка цвећа.{S} Хоћу да сваки од вас, који сте моји, баци по једну киту у гроб оваквог витеза.</p> |
| ви, који сте ми били слуге, а показали сте ми се као верни и нежни пријатељи!{S} Хвала вам на |
| управо Турци и нису вас заробили, него сте се ви договорили с неким младим и лепим везиром, да |
| ја драга и добра Ружо!“</p> <p>„ Али ко сте ви у тој чудној ношњи! “ питаше старица, па се изви |
| га у Цариград да донесе написмено, како сте се ви потурчили, а неког другог светом оцу у Рим, д |
| ице да дахнете чистим ваздухом.{S} Тако сте бледи и тако дрхћете!“ рече Ружа Маргити, која ћута |
| мила и добра моја госпођо!{S} Јест’, то сте ви!..{S} О Боже, о Боже! <pb n="190" /></p> <p>Сам |
| ецо, зар не чујете да вас вичем?{S} Што сте се обадвоје скаменили, Бог вас видео?!{S} Овамо, бр |
| њему вели како је његов син деспотовић Стеван, изгубив очњи вид од беснила турског, постао дух |
| ма притиште главу своју, као да хоће да стегне сву памет своју, погну се напред и гледаше жудно |
| рофица од Нађ-Бање може само да ти руку стегне и речима срећу зажели.{S} Али то није ни десети |
| нда право к робињи да је њима за мишицу стегне.</p> <pb n="55" /> <p>У истом тренутку Рајко јед |
| штима штипао, а кад ја упорно нећу него стегнем срце и стиснем зубе па и не јаукнем, он метне к |
| млади мој ортаче, имаш какав кајиш?{S} Стегни њиме главу да ти се мозак не преврне.{S} Не знаш |
| убичастој кадифи и подиже према Мартину стегнуту песницу.</p> <p>„Овде, господо," зачу се јасан |
| е раскопати сву урвину!{S} А мене Турци стегоше; витлају голе јатагане око моје главе; „казуј г |
| аваног села. </p> <p>Маргити се поче да стеже лед око срца, кад опази да нигде у селу нема свећ |
| н јој пружи своју десну руку.{S} Она је стеже у својој и, пустив је, рече: „сад, хајде, напред, |
| мке припремљени, те у њих брзо ухвати и стеже ноге Циганинове.{S} Па онда једним живим напором |
| и вику од људи са свим близу пећине.{S} Стена се опет окрете и паде на земљу са већом силином н |
| ја беше хладна као иста стена.</p> <p>А стена се опет пови на осовини.{S} Један сутоњски прамен |
| изгледало као да је кита босиљка, свака стена румена; и саме вране и свраке нису му се више чин |
| има да верује.{S} Учини му се да се она стена с крстом полагано креће и на својој осовини љуља. |
| о за оно што је лепо и господско!{S} Та стена горе изгледа <pb n="168" /> ми као да је мраморни |
| дохвати њену, која беше хладна као иста стена.</p> <p>А стена се опет пови на осовини.{S} Један |
| ан крупним црвеним гранатима, као да је стена упрскана џиновским капљама крви, које су се, падн |
| ова.</p> <p>На самоме врху испупчила се стена, гола и без маховине.{S} Овде онде њен белутак бе |
| у; <pb n="130" /> а мој стриц Павле као стена хладан, па тек само по једну: „не може!...“ „нек |
| ли затупили после неколико удараца, јер стена бејаше од оне чврсте врсте од које се жрвњеви пра |
| воле да се носе, и тишину делим с овим стенама и зидинама.{S} Нема пустињиштва које пустињик н |
| уз стену прислоњено, да ли се тамо иза стене што збива; друга половина слушаше истом таквом жу |
| да обије по <pb n="150" /> које зрно од стене; трећега дана уставила би се на четвртом или пето |
| проговоре: ето њих двоје одмах иза ове стене!{S} Па онда појуре <pb n="154" /> напоље, па на з |
| цаху лиске од лискуна.</p> <p>Испод ове стене у заветрини, а на ледини обраслој сниском, густом |
| ја их чујем!{S} Ето их с ону страну ове стене.{S} Гребу и скачу уз њу скамучући !{S} Молим те м |
| дахом.</p> <p>— „Ваља да од ове хладне стене.{S} А и твоја је рука хладна! “ рече он.</p> <p>„ |
| 18920_C2.5"> <head>5</head> <p>Онај део стене, на коме је био урезан крст, нагнуо се у пећину к |
| његовом црвеном кабаницом, изађе на врх стене и седе, прикупив кабаницу добро око себе, загледа |
| > <pb n="91" /> <p>Рајко прислони ухо к стени и после неколико тренутака рече: „.јест, гребу ов |
| >Поможе јој руком својом да се попне по стени, коју су кише и снегови углачали, и онда њих двој |
| зе да ватра гори пред једном пећином, у стени под самим некадашњим градом, и да поред ватре сед |
| е и свој велики нож из сплава, а није у стени начинио улом колико за своју песницу.{S} Покушао |
| ц се онда спусти на колена пред један у стени грубо урезани крст и шапуташе још некакве молитве |
| ош не видех!{S} Кидисаше на онај крст у стени као исти бесови, па греби, па хватај зубма стену, |
| је за руке и повуче — к једном отвору у стени од пећине. </p> </div> <div type="chapter" xml:id |
| гово.{S} Обадвоје стојаху позадуго пред стеном, која их раздвајаше од пећине и ослушкиваху не б |
| /head> <p>Још су дуго стојали пред оном стеном што их од пећине растављаше.{S} Дуго су са све в |
| ти сновали.{S} Онде, у присоју под оном стеном, ископаше гроб за Рајка.</p> <p>Кад већ гроб би |
| гано маче од ње, спусти се нечујно низа стену, а њу остави горе саму.</p> <p>Наслонив се леђима |
| исти бесови, па греби, па хватај зубма стену, па њушкај и копај под, па опет скочи; па циче пр |
| горе саму.</p> <p>Наслонив се леђима на стену Рајко пусти погледе своје да лутају правцем к руд |
| ним а уздрктаним гласом, и онда седе на стену, покри лице рукама и узе гласно јецати, готово он |
| .{S} Једна половина слушаше кроз ухо уз стену прислоњено, да ли се тамо иза стене што збива; др |
| ето и буздован-чекић, па кушала да ломи стену.{S} Првих дана могла је и да обије по <pb n="150" |
| жено!“</p> <p>И онда отиде опет да буши стену.</p> <p>С муком удараше буздованом у копље, и мор |
| не, никако то!{S} Него ето да просецамо стену, па ако је не просечемо, онда ти кад видиш да сам |
| шаћу те, кад велиш.{S} Хајдмо да сечемо стену.{S} Друго нам сад и нема!“ </p> </div> <div type= |
| уче!{S} И кад бих могао да пробијем ову стену страх ме је прво, што бих видео, био би леш његов |
| олико тренутака рече: „.јест, гребу ову стену и лају помамно.{S} Велика је вика у пећини.{S} Ре |
| од, на који наступаше.{S} Прођоше и ону стену испод које су из пећине овамо ушли.{S} Опазише са |
| о није друкчије, мојим ножем просећи ћу стену, колико да се у пећину живи провучемо, па већ пос |
| здасима, симпатички одазивље и само оно стење и камење у порушеноме двору српскога цара; али се |
| оред ње се беху посадили на маховинасто стење стари пустиник и Рајко.{S} У зрацима сунчаним, а |
| те.{S} Даде се као неко дете извести на степенице.</p> <p>Двориште беше празно.{S} Изгледаше ка |
| редворје.</p> <p>„Боље је ходите амо на степенице да дахнете чистим ваздухом.{S} Тако сте бледи |
| златног престола под се подизао на две степенице од плавичастог мрамора, па онда пружао у широ |
| здена врата и најпосле стигоше на једне степенице од камена, које су водиле на више до једне гв |
| с њоме заједно сиђе с последње мраморне степенице на под, који је све ситним шареним камичцима |
| ијаних сељака.{S} Успеше се уз камените степенице.{S} Уђоше у пространу једну и добро осветљену |
| пуче пушка, а господа да се поломе низ степенице. „Дај кола, коње, дај коње!{S} Кола, кола ова |
| сподару радосну вест, али се на средини степенице опет предомисли, те се у бесном трку врати к |
| 6" /> немарно и небрежљиво.{S} На доњој степеници од престола седела су два младића, господски |
| приђе полагано бурету једном на трећој степеници, отвори заклопче, диже аспре и пусти их да па |
| /> њој, око ње, уз њу, па онда јурну к степеници, која је из дворишта у главно здање водила, к |
| мамо куда даље!“ рече Рајко попев се по степеници и покушавајући да плећима подигне ону плочу. |
| их да падају као плева; сиђе на четврту степеницу, отвори једно аковче, извади један златан цек |
| >Још се више Ружа препаде сутра дан.{S} Стигао беше извештај од Мартина, да је најмио лађу и да |
| а венчавање.{S} Тек је пре десетак дана стигао овамо и један и други, па предали та писмена пат |
| а моли Бога за здравље ћесара, не би ли стигао да ослободи род ришћански од јарма турскога!“</p |
| ку ватру на огњишту у кухињи.{S} Кад је стигла поноћ, баба расплете своје седе косе, скине се с |
| ја овде вама пуно да казујем.{S} Не би стигла за све ни цела ноћ.{S} Него кажи ово господину: |
| самсовима, или бар самсови без Турака, стигли овамо.{S} Ако нам свети отац <pb n="84" /> не зн |
| унце је већ било село, кад су њих двоје стигли на врх једнога Дунаву најближега од космајских в |
| и подуже одмараху.{S} Свитало је кад су стигли на вис на оно место, где су недавно Рајко и Марг |
| ..</p> <p>Патер Хијероними не могаше да стигне да забележи ни стоти део од свега онога што му Р |
| како она арапска сива ластавица лети да стигне, где Рајко може да запева.{S} Млађа би се господ |
| сахата на колима, па да се из Сегедина стигне у двор грофа од Нађ-Бање.{S} Управо и нема пута, |
| сети се на ово !“</p> <p>— „Та само да стигнемо у Маџарску!" рече Маргита; „видећеш, мој стара |
| е Рајко Маргити; „ако ти Бог помогне те стигнеш у свој дом, да пошљеш скелеџији паре што му ске |
| диш да би они радили.{S} Не можеш да их стигнеш, али можеш бар из далека да трчиш за њима!"</p> |
| или разговарали кад поче да свита и кад стигоше оздо из села два сељака с хлебом и вином.</p> < |
| прођоше многа гвоздена врата и најпосле стигоше на једне степенице од камена, које су водиле на |
| То су биле његове последње речи.</p> <p>Стигоше мало после лекари из Сегедина и нађоше да је у |
| грцајући. „Не знам како да ти кажем!{S} Стид ме је од тебе, да оваку бруку у мом двору видиш! “ |
| во а застиђен подиже.{S} Беше га некако стид, да она поред њега успаваног бди.{S} Него га Марги |
| оти!" рече јој гласно а сав поцрвене од стида.</p> <p>„Није, није!“ прихвати она брзо; „не смеј |
| м! хоће се они, хоће, само се ово момче стиди да призна; него чекај, да му најпре наместим срце |
| ојачке груди ове младе жене, које су се стидљиво заклањале за издајнички облачак од танке турск |
| де како јој низ образе једна суза другу стиже.</p> <p>Свираше тако Циганин још неколико тренута |
| {S} У десну руку своју грчевито је била стисла један листак хартије.{S} На њему је маџарски пис |
| кад ја упорно нећу него стегнем срце и стиснем зубе па и не јаукнем, он метне клеште у ватру п |
| о Маргите поред тебе, Рајко !{S} Сад ће стићи лекари, па ће те извидати!" рече му она.</p> <p>— |
| е њеног бурно узбуђеног срца поче да се стишава.</p> <p>— „Ако нас свети отац нема где да сакри |
| !“</p> <p>Па онда Ружа остави свећу на сто, а сама паде на колена пред Маргитом; узе јој опет |
| доврши, онда она наслони чело на дрвени сто па бризну плакати.</p> <p>„Ама шта је све ово, госп |
| за леве певнице.{S} Како седаше у један сто, погледи му падоше на једна узана вратóца, која ста |
| пресечен.{S} Осу се лупање песницама о сто и усклицавање гостију.{S} Па онда неко повика да се |
| прихватише усклик и удараше песницама о сто, као да су се помамили.{S} Отмар тресну своју столи |
| промукло стари гроф и удари песницом о сто.{S} Гости прихватише усклик и удараше песницама о с |
| е растати ваља.{S} Бога ми, да си ми по сто пута род, не би ми милије било што сам поред тебе, |
| аманет желим да предам.{S} Да си ми по сто пута рођени син, веће ти добро не бих могао желети! |
| Поред и једног и другог златног раста, стојала је, и управо иза њега плашљиво на златне лавове |
| за читаву стопу виша од оне друге две, стојала је на ногама од црног углађеног мрамора, застрв |
| на једној богато извезеној плаштаници, стојала царска круна, на којој је блистао крст од пет а |
| рестола од сребра.{S} На свакоме од њих стојала је по једна владичанска митра, искићена иконица |
| 20_C2.6"> <head>6</head> <p>Још су дуго стојали пред оном стеном што их од пећине растављаше.{S |
| једно, и свуда смо верно једно уз друго стојали, можеш ми се ваља да поверити... збиља, има ли |
| ђу њега и оне трпезе са царском круном, стојао је један златан стуб, тако своје четири стопе ви |
| „Видела сам те кад си застао иза свите; стојао си сам мало по више ове чесме; и окренуо си се б |
| бра.{S} У зачељу ових сребрних престола стојао је један позлаћен престо са златном митром и зла |
| С једну и с другу страну овога знамења стојао је по један висок оклопник, са сребрним оклопом |
| спуштала.{S} Никада до тада Рајко није стојао тако близу једној младој и тако дражи пуној жени |
| ку а другом за раме његово.{S} Обадвоје стојаху позадуго пред стеном, која их раздвајаше од пећ |
| лава, што ричу, и испред орла на штиту, стојаше поснизак један, право и равно пресечен — растов |
| <p>Он сам застаде мало иза њих свих.{S} Стојаше као укопан.{S} Прођоше га мравци кад из чатрље |
| поред њега.{S} Беше крочила у десно, те стојаше пред трећом једном сликом, која беше намештена |
| е погдекоје чапље, да се на једној нози стојећи замишљено загледала у бару испред себе, рекао б |
| ем зраку онако узбуђен и онако поносито стојећи пред оном младом и лепом женом.</p> <p>„Како ти |
| рисати час десним час левим рукавом.{S} Стојећки гледаше у лице Маргитино.{S} Она се у сну нешт |
| спела на највиши зид па се усправила да стоји као кип, и са усхићењем погледала би по таласима |
| цу.{S} Окрете главу и виде како Маргита стоји поред њега, а крупне јој се сузе низ образе ваљај |
| е свеће и ватре с огњишта како Маџарица стоји поред Циганина, ставши му једном ногом на прса.</ |
| вот и смрт.{S} Знао је само да пред њим стоји Маргита, и да га својим лепим очима кроз сузе гле |
| азала да све то ништа не мари, јер њему стоји у судбини тек сад срећан да буде, јер ће се убрзо |
| еж што јој као звездица на левом колену стоји!“ викаше баба.{S} И гроф доиста виде тај младеж.{ |
| .{S} Знате како је то чудно било.{S} Ја стојим на вратима од наше куће, па ослушкујем шта ће би |
| } Та ово је маскарада!“ викаше оздо иза стола један од млађе господе, који се још не бејаше са |
| се спотаче, посрну преко своје оборене столице, и паде.{S} Диже се страшна вика од гостију и з |
| ти, гадна црна мађијанко, дижи се са те столице, па овога часа напоље из овога двора у чергу, д |
| а патеру клецнуше ноге, те паде доле у столицу.</p> <p>„Грофица Маргита од Нађ-Бање!“ промуца |
| а су се помамили.{S} Отмар тресну своју столицу на под и изађе из дворане, кршећи кроз зубе маџ |
| трашње радове, посадио све задругаре по столичицама око огњишта, пустио и женскадију да стане и |
| робу и смрт седи негде у једном од ових столова!{S} Не пита се сад више ко смо и шта смо.{S} Не |
| ладих људи само прелетеше погледима ове столове, па се окренуше к средини дворане и њеном зачељ |
| певаху, а већина их је седела уз дрвене столове око остатака од печених јагањаца и око још пуни |
| адма са златом, били су поређани високи столови од дебеле и већ поцрнеле растовине, изрезане у |
| е као неко пусто разбојиште.{S} Оборени столови, поразбијани крчази, разбацане клупе; овде и он |
| на.{S} Али се све мислим ови ће сребрни столови бити да су за велике какве светиње.{S} Хајдмо д |
| е.{S} Отиде за тим доле к оним растовим столовима, изабра један велики плашт од златне тканине, |
| није од властеле и владика у господским столовима, под кубетом саборне цркве, него је то сабор |
| би сваки од њих, да су сад живи онде у столовима, радосно понудио свој мекани плашт?{S} Та мач |
| тихо ћеманета.{S} За дугачким и широким столом, који се чисто угибао под сваковрсним јестивом и |
| ицу.{S} Вино се просу по <pb n="203" /> столу, а патеру клецнуше ноге, те паде доле у столицу.< |
| ора и звека од пехара, чаша и судова на столу.</p> <p>Кад њих троје дођоше већ до самих двокрил |
| , вукове, змије и змајеве.{S} У свакоме столу лежао је по један широки плашт, понеки од свиле, |
| ова и соколова перја.{S} И још у сваком столу беше уз плашт прислоњен по један дуг и широк мач, |
| кад је оно у своме наручју на сребрном столу, а из златног пехара, водом запаја?....{S} Је ли |
| .{S} Савлада своју радозналост и оста у столу, погледајући час у Маргиту час у ону тајанствену |
| а је треба најмање четири, ако не и пет стопа у дужину, две стопе у ширину и бар једну стопу у |
| амћених година један смук, добрих десет стопа дугачак, који се навикао на друштво пустиника и н |
| етири, ако не и пет стопа у дужину, две стопе у ширину и бар једну стопу у висину просећи!{S} Д |
| је један златан стуб, тако своје четири стопе висок, на њему велика златна јабука, на јабуци ве |
| воране.{S} Пут тај није био ни пуно три стопе широк.</p> <p>Насмеја се Рајко на онакво питање.< |
| ве зазвони сребрно звоно, па му се јека стопи у милозвучно појање црквено, те му потресе срде и |
| } Она у средини била је скоро за читаву стопу виша од оне друге две, стојала је на ногама од цр |
| дужину, две стопе у ширину и бар једну стопу у висину просећи!{S} Да л’ ће моћи и доживети да |
| ними не могаше да стигне да забележи ни стоти део од свега онога што му Рајко казиваше о планин |
| артина, па му рече: „Ево ти кеса са пет стотина талира.{S} Најми у Сегедину лађу, која ће Тисом |
| био сребром покован, те је светлост од стотине кандила хватао у се, као какав преврнути пехар |
| } Али то није ни десети део, о, није ни стотинити део од онога <pb n="184" /> што Маргита осећа |
| ам причам.{S} Не можете ви замислити ни стотинити део оних грозних мука што сам ја у оној зверс |
| д Маргитом; узе јој опет љубити руке по стотину пута, љубљаше јој колена и скуте, и плакаше гор |
| а хладна! “ рече он.</p> <p>„О, мене је страва нека ухватила.{S} Као да ми неко на ухо шапуће, |
| ипела, као кад би нежна кћи после дугог страдања и лутања наишла изненадно на још нежнију матер |
| дашњих меких месечина, када су џиновски стражари у панцирима од сребра стражарили по зидинама г |
| џиновски стражари у панцирима од сребра стражарили по зидинама градским и кроз све јунаштво сво |
| у, поређали један до другога, да чувају стражу и да подупру зидину својим гвозденим плећима.{S} |
| т јаничарима и чаушима да се устроје по странама рад заштите посланика и свите његове.{S} И онд |
| којега толико изненађује, није нама од стране Сарацена са извесном намером да импедимента проц |
| ушли.{S} Опазише сад да је она и с ове стране обележена онаквим истим крстом, као што беше она |
| од зелене горе, који се пружаху на све стране докле око допираше; час би опет скочила у остата |
| , кресну онде; виде и с једне и с друге стране три реда камених широких полица на стубовима од |
| рану око себе.</p> <p>С једне и с друге стране ове три трпезе поређано је било по шест престола |
| и се да миришем тамњан.{S} Долази од те стране испред нас.{S} Овде ће бити негде нека светиња!" |
| заклања она шумица, која је двор са три стране обгрлила.{S} Видећеш у њој пуно лепог дрвећа и н |
| олену старчевом, а онај други, на левој страни, гуђаше у гусле, лице своје подигао горе к лицу |
| } Е, лепо; грофица Маргита има на левој страни... како да кажем... баш онде где јој срце куца, |
| угодник и без онога што си мени и овој страници добра <pb n="160" /> учинио, да коме ћу?{S} Ба |
| јој је небрежљиво, и мало више на леву страну, везана жута <pb n="33" /> једна шамија, која не |
| Али пре но што је сагледао Мораву с ову страну Ниша, Рајко је са свим јасно и поуздано знао шта |
| и преврташе га то на једну то на другу страну.</p> <p>„Хвалимо те Боже!{S} Ово је у истини и с |
| па их брисаше час на једну час на другу страну.</p> <p>„Ко има тамо?“ викну Рајко; „ако си ришћ |
| уп од грознице, и окрете главу на другу страну.</p> <p>Циганин устаде па већ посрћући отиде те |
| е оба кљуна своја.{S} С једну и с другу страну овога знамења стојао је по један висок оклопник, |
| н јарак, који је био пун воде.{S} О ону страну јарка ишао је повисок бедем, утврђен јаким палис |
| дуваше отуда.{S} Из најближе шуме с ону страну долине, стуб од белога дима подизаше се право у |
| се.</p> <p>„Оно тамо горе ритови с ону страну Дунава; а оно тамо иза њих, где су се небо и зем |
| се чуо неки чудан а врло тихи шум с ону страну.{S} Учини му се шта више као да неко пипа одонуд |
| азиваше: „ходи да чујеш, има неко с ону страну врата!“</p> <p>Рајко приђе и послуша за неколико |
| ду из мрамора изводиле; некада су с ону страну ове зидине били царичини перивоји пуни шареног и |
| /p> <p>„О, ја их чујем!{S} Ето их с ону страну ове стене.{S} Гребу и скачу уз њу скамучући !{S} |
| ољубивши га, издахнула је.</p> <p>С ону страну ковчега на трави лежало је једно празно бело ста |
| д си у неприлици па не знаш на коју ћеш страну, запитај се: како би радио Краљевић Марко и како |
| говораше за њ неразумљивим језиком тако страсно.{S} Не беше то ни Циганка ни Туркиња, и ако је |
| ет освануо дан, а нашег старца нема!{S} Страх ме њему се некаква велика невоља десила те нам не |
| Рајко, где си?{S} Дај ми руку твоју.{S} Страх ме је!{S} Ово је канда нека гробница.{S} Чини ми |
| ш?“ питаше је Маргита. „Где је гроф?{S} Страх ме да га мој изненадни појав не потресе тако, да |
| откова срце моје од окова у које га је страх везао био; моја памет, која мало час хтеде да прс |
| гом правцу натраг!"</p> <p>„Нешто ме је страх да идемо у лево!“ рече Маргита; „старац ти је дов |
| ја ничега кад има светлости.{S} Мене је страх само у мраку.{S} Хајдмо!“ рече Маргита.</p> <p>Уз |
| } И кад бих могао да пробијем ову стену страх ме је прво, што бих видео, био би леш његов!{S} Њ |
| илине.{S} Верујте ми од милине, а не од страха.{S} Зајецах гласно, раширих руке, потрчах и — ск |
| б закопана!{S} Чини ми се свисла бих од страха да нисам поред тебе!“</p> <p>— „Не бој се!“ рече |
| Краљевића Марка, па Милоша Обилића, па Страхинића Бана, па Рељу Крилатицу, па старог Југ-Богда |
| учитељи....{S} Марко...{S} Милош...{S} Страхиња!"</p> <p>Рајко се мало насмехну што ова млада |
| је Марко укинуо свадбарину, како је Бан Страхиња савладао бесног Влах-Алију, како је Милош на К |
| да се пита: а шта ли би на то рекли Бан Страхиња и Краљевић <pb n="24" /> Марко?!{S} Завукао се |
| адио Краљевић Марко и како би радио Бан Страхиња на твоме месту? па онда ради како видиш да би |
| или онакви српски јунаци какви беху Бан Страхиња и Краљевић Марко.{S} Одлучио се да, чим се гос |
| боље свидело у оној песми.{S} У песми о Страхињи мени се најлепше учинило да је оно, како је та |
| аставља.{S} С тога ме је стриц прозвао „Страхињом“.{S} А његова сина Марка ми смо сами прозвали |
| говораше Мустафа Хасану, „на дому зову „Страхињом", ван дома је познат као „од Расине Рајко“.{S |
| Краљевића Марка, ни Милоша Обилића, ни Страхињу!“</p> <p>„А, сад тек видим!" упаде му Маргита |
| његову, као да му тиме обрати пажњу на страхоте које види и од којих стрепи.</p> <p>„Чујеш ли |
| о моје муке, тај не може да замисли сву страхоту њихову....{S} Речима се то не да описати....{S |
| ихово и царство српско, и како ће једна страшна црна ноћ све да застре као мртвачким покровом.{ |
| а до села, да свету проповедам: како је страшна твоја немилост и опет како је велика твоја мило |
| оје оборене столице, и паде.{S} Диже се страшна вика од гостију и запомагање од Манде Циганке.{ |
| шта, а како је Бог велика, свемогућна и страшна светиња.</p> <pb n="98" /> <p>Маргита најпре и |
| сиљам за све грозне своје патње, за све страшне немилости твоје !{S} Ево ти се заветујем: седам |
| м, али да полагано умирем под притиском страшне мисли, да сам силазећи у гроб ставила на муке и |
| дан среће после тако дуге, дуге, и тако страшне несреће!...{S} А шта да вам причам?!...{S} Ко + |
| на моје молитве биле су све нове и све страшније и грозније муке.{S} Дошао је најпосле дан, у |
| и!“</p> <p>„Заклињем се, тако ми Бог на страшном суду милостив био!“ викну Рајко тако исто свеч |
| сав уздрхтан од трепета, као да је пред страшном једном светињом, пригну главу и... пољуби је у |
| а слабо коме у очи падао.{S} Па онда је страшном клетвом заклео све, који буду игумани његовога |
| дети, и као да је дрзнуо да сазна једну страшну тајну, коју није слободно сазнати.{S} Не смеде |
| чине, него са једном ватром, са једном страшћу, са једном љубављу, која је кипела, као кад би |
| горких суза мојих.{S} Ранио си ме првом стрелом, кад си ми младој младу и нежну матер отргао, а |
| ској нези предао.{S} Ранио си ме другом стрелом, кад си мој први девојачки занос, чист пламен н |
| на, жедна, прашњава, посрћући од умора, стремила сам само даље и даље.{S} Сунце је већ било при |
| пажњу на страхоте које види и од којих стрепи.</p> <p>„Чујеш ли самсове?" питаше га тихим и ус |
| > <p>„Никако! никако!“ врискаше Маргита стресајући се од ужаса, па свом снагом узе вући Рајка д |
| ткида! “ Маргита се ту устави па се сва стресаше као да је грозничава језа ухватила.</p> <p>„Ја |
| неки хладни жмарци.{S} А Маргита се сва стресаше од како он помену авет и изговори онакву клетв |
| њу одвалио!“ рече Маргита па се сва као стресаше. „Ух, пре нека ме и самсови растргну, пре нека |
| че Ружа Маргити, која ћуташе па се само стресаше, као да је у грозници, и ломљаше грчевито свој |
| гледам натраг!“ рече Маргита, па се сва стресе. „Ово ми је први дан среће после тако дуге, дуге |
| /p> <p>Она не рече ни речи, само се сва стресе као да јој дође наступ од грознице, и окрете гла |
| од ове јадне жене поред нене?!“ Сав се стресе од ужаса, али не рече ни речи.</p> <pb n="92" /> |
| м Турака, да ме језа подухвати и сва се стресох!{S} Шта ћу јадна и кукавна!{S} Ох, не желим ни |
| за Бога!“ Па Маркова мајка, моја добра стрина Круна, удри у плач и у кукњаву; <pb n="130" /> а |
| и ако је давно умрла.{S} Волим и своју стрину Круну, која ме је очувала, волим и своје сестре |
| опет посади, настави да говори: „ Јест, стриц ми је био честит човек и добар Србин.{S} У задруз |
| иде да откуп саставља.{S} С тога ме је стриц прозвао „Страхињом“.{S} А његова сина Марка ми см |
| као на најбољег јунака.{S} Његов ми је стриц једном живот спасао, па му уведох синовца у свој |
| ма на небу, сетих се што је наш покојни стриц, Бог да му душу прости, нама момчадији свагда гов |
| им где ти је школа за витештво!{S} Твој стриц мора да је био <pb n="127" /> честит човек!{S} Не |
| плач и у кукњаву; <pb n="130" /> а мој стриц Павле као стена хладан, па тек само по једну: „не |
| огао погинути!{S} Их, шта је песама мој стриц знао о <pb n="131" /> војводи Сибињанин Јанку и ј |
| је <pb n="129" /> с Аћимом?“ запита мој стриц. „Нико! сам је!“ одговори наш Краљевић Марко. „Је |
| малим прстом да мрдну!{S} Шта ли би мој стриц Павле рекао на све ово?!“</p> <p>И онда би узео д |
| S} Кад се позно у ноћ врати, искупи нас стриц све и старо и младо око огњишта, изведе Марка на |
| са свим јасно и поуздано знао шта би му стриц Павле рекао да је жив, и шта би радили онакви срп |
| И онда би узео да премишља шта ли би му стриц рекао, па онда пређе да се пита: а шта ли би на т |
| опет десило једном другом моме брату од стрица, кога смо били звали Сибињанин Јанком...“</p> <p |
| ме је очувала, волим и своје сестре од стричева, Павлију и Анђелију...“</p> <p>„Што говориш ка |
| ог пакла!“</p> <p>„Молим!“ викну старац строго; „сваки по реду !...{S} Рекох ево ње.{S} Туркиња |
| ценима сараценске главе сећи пушта, ако строгој анализи данашњи инцидент подвргнете, онда је не |
| но сниско а право чело, којега су мирну строгост и свечану лепоту густе витице црне косе сенком |
| ући пође к њима, удари се руком у чело, стропошта се поред старца и просто цикну:</p> <p>„Ах, а |
| се на своје место запе ногом за асуру и стропошта се на Рајка.{S} Гласно се сам себи насмеја; с |
| свога коња од мегдана.{S} Ту се просто стропошта на под; мало не заплака од бруке и срамоте св |
| , и би му криво.</p> <p>„Молим те, оче, стрпи се док ти све по истини испричам, па ме онда суди |
| упио, и која сад са длана руке Рајкове струјаше све топлије чак до у срце његово.{S} По дужем |
| сунца, те да у хладу и на миру бистром струјом бруји чудесне приче о слави старих сунчаних дан |
| их у десну руку Рајкову. „Ево ти један струк босиљка од твоје Маргите, а ево ти један, који ти |
| онда пробра из оба бокора два најлепша струка и стави их у десну руку Рајкову. „Ево ти један с |
| чардаш!“ Па Циганин превуче гудалом по струнама.</p> <p>„Нећу ти ја ноћас пред тим младим чове |
| е знајући и не осећајући, чинили су три струне, којима је ово дивно летње вече на вису космајск |
| но то на лево и дуго не могаше да удеси струне како му уху требаше.{S} Најпосле их удеси, и поч |
| си, па од њега нека госпођа откине који стручак, па нека га метне на прса младом <pb n="223" /> |
| а српска сеја да те оките, ево ти један стручак од баба Станије, старе и сироте једне Српкиње, |
| су оно оловне цеви што на два три места стрче кроз зидине и из рушевина?“ питаше она старца, се |
| } Из најближе шуме с ону страну долине, стуб од белога дима подизаше се право у вис, ваља да од |
| азлегаше; овде и онде извијаше се танак стуб од дима из широких дрвених димњака.{S} Дан се диза |
| царском круном, стојао је један златан стуб, тако своје четири стопе висок, на њему велика зла |
| ране три реда камених широких полица на стубовима од камена, а на полицама — дугачки неки ковче |
| ветлости и блистам се од радости и тако ступам пред олтар једне велике цркве.{S} Ту пред олтаро |
| а онда као дивља мачка скочи на четврти ступањ, на коме беху поређана и ланцима повезана аковча |
| руга, а прислоњени уз сами онај четврти ступањ од мрамора, запремљени бурадма са златом, били с |
| ред Маргитом, која у њеном турском руву ступи мирно а поносито у дворану праћена Рајком, који у |
| ишли целим кругом дворане.{S} Прва два ступња била су запремљена онаквим оловним ковчезима, ка |
| азити преко четири врло широка мраморна ступња, па да се сиђе на под од саме дворане.{S} Ти су |
| е сиђе на под од саме дворане.{S} Ти су ступњеви ишли целим кругом дворане.{S} Прва два ступња |
| ица онога града била!“</p> <p>На трећем ступњу, а дуж целог круга, — остављајући слободан прола |
| тала је само једна; друге <pb n="30" /> су давно разнесене па замењене дугим тамноцрвеним ћерам |
| особито!{S} Хајдмо даље!“</p> <p>Једва су учинили седам или осам корачаја, па наиђоше на друга |
| хирен скакаше од џбуна до џбуна.{S} Сва су му поља мирисала као да су босиљком засађена.{S} Чин |
| опрости.</p> <p>На путу до Крушевца сва су господа маџарска била заволела Рајка.{S} Али се сино |
| брве, и оно сниско а право чело, којега су мирну строгост и свечану лепоту густе витице црне ко |
| то бих видео, био би леш његов!{S} Њега су Турци насигурно убили!{S} Не може бити друкчије!“</p |
| оскица од лискуна, а наш народ вели, да су то љуспе што падају од змајевских панцира, кад се зм |
| {S} Мислиш да ми не би сваки од њих, да су сад живи онде у столовима, радосно понудио свој мека |
| ране и свраке нису му се више чиниле да су тице злослутице, него само као старије у црнину зави |
| не би могли пролом учинити.{S} Биће да су се на ову плочу навалиле хрпе од градске рушевине!{S |
| анцира, кад се змајеви туку.{S} Биће да су се у старо доба и овуда тукли.{S} Него ходи да се ис |
| , па онда одмах мирно настави: „биће да су то цеви од каквог старог водовода.{S} Него ето ћемо |
| здованом у оне катанце.{S} Мора бити да су од вајкада били ту намештени па зарђали, јер се прва |
| и сад господа маџарска!{S} Може бити да су већ у Стамболу! одговори јој Рајко.</p> <p>Маргита п |
| е мислим ови ће сребрни столови бити да су за велике какве светиње.{S} Хајдмо да седнемо на кој |
| сузе.{S} Узе љубити оба бокора, као да су не само две мирисне него две живе душе.{S} Па онда п |
| b n="10" /> у висину према кули, као да су угледали сен царице Милице, па је усклицима витешки |
| склик и удараше песницама о сто, као да су се помамили.{S} Отмар тресну своју столицу на под и |
| а претворила у сиву голубицу.{S} Као да су кроз онај тихи сутон, изнад којега се на небу бледе |
| едини те заравњи два велика лава као да су се усред хода и у сред рикања уставила, скаменила и |
| буна.{S} Сва су му поља мирисала као да су босиљком засађена.{S} Чинило му се као да кроз расто |
| еним рукавицама.{S} Изгледало је као да су се џиновски оклопници, у пуноме ратничком округу, по |
| јадна!...{S} Гледах их како јуре као да су се помамили; засукали рукаве до рамена, завалили тур |
| аке!{S} Знаш како је?{S} Бога ми као да су живи па једнако по народу пролазе.{S} Пође народ к ц |
| као видра, лако подиже пун ибрик као да су јој мишице од челика, и додаде му га не рекав ни реч |
| ледате у оне крупне црне очи што као да су од црне кадифе, и оне дуге трепавице и оне дуге и пр |
| е старца и Маргиту како ћеретају као да су пријатељи од вајкада. "</p> <p>„Заповеди јој оче,“ р |
| ирање, певање и усклицавање, баш као да су сватови, а ено виде се и осветљени прозори од једне |
| Рајко већ видео, а за које је мислио да су мртвачки.{S} Сад је видео да у једнима од њих леже с |
| сладости негдашњих меких месечина, када су џиновски стражари у панцирима од сребра стражарили п |
| бистру воду из мрамора изводиле; некада су с ону страну ове зидине били царичини перивоји пуни |
| есми од мрамора хладовину гради; некада су царске слуге појиле коње цареве на овој чесми; ко зн |
| да су,“ говораше он сам у себи; „некада су место ове труле дрвене цеви, цеви од сребра бистру в |
| очи свакојака привиђања.</p> <p>„Некада су,“ говораше он сам у себи; „некада су место ове труле |
| ило је дванаест гвоздених вратоца, која су некуда у друге ходнике и просторије водила.{S} Једна |
| } На доњој степеници од престола седела су два младића, господски обучена у доламе, на којима с |
| кругом дворане.{S} Прва два ступња била су запремљена онаквим оловним ковчезима, какве је Рајко |
| је водила.{S} Једна од тих вратоца била су она на која њих двоје дођоше.{S} Између сваких <pb n |
| г зибелина!"</p> <p>„Јест, госпођо, ама су оно плаштеви велике господе и великих јунака, који с |
| оперважен зибелинима.{S} На плаштовима су били понамештани калпаци са челенкама од сребра и зл |
| , господски обучена у доламе, на којима су у испупченом везу извезени били двоглави орлови, кри |
| е чудесне милине и у линијама, у којима су тако правилно изведена, и у гипкој покретљивости, ко |
| ти лако било.{S} Свецима и испосницима су се јављале само маште и сеновите варке, па су имали |
| јко једним кроком дође до њих. „Окована су гвожђем!“ рече, „али нису забрављена!“ Повуче <pb n= |
| узбуђен. </p> <p>„Пуна су сва!{S} Пуна су за цело!“ довикиваше му Маргита, која беше подалеко |
| раше Рајко силно узбуђен. </p> <p>„Пуна су сва!{S} Пуна су за цело!“ довикиваше му Маргита, кој |
| јављале само маште и сеновите варке, па су имали муке да не поклизну; а ти си био пет дана на т |
| је ти сестра, није ти посестрима; какав су ти род њена младост, њена лепота и њена милина?!{S} |
| 6</head> <p>Сунце је већ било село, кад су њих двоје стигли на врх једнога Дунаву најближега од |
| о готово од речи до речи лагала.{S} Кад су му тако већ мало памет померили, Манда му световаше |
| ће и подуже одмараху.{S} Свитало је кад су стигли на вис на оно место, где су недавно Рајко и М |
| амо док Цигани сврше овај чардаш, а сад су већ при крају!“</p> <p>Маргита метну своју десну рук |
| лави пламен од ћумура, а ко би знао куд су јој мисли лутале.</p> <p>— „Не!“ викну Циганин; „не, |
| ; испод погдеког мостића од брвана жабе су невесело крекетале.{S} Кад свита изађе мало у брдо, |
| ироке бакрачлије. „Него да видиш, какве су такве су, тек добро пристају у овакве бакрачлије!“</ |
| да викнуше. <pb n="75" /></p> <p>„Какве су оно оловне цеви што на два три места стрче кроз зиди |
| рачлије. „Него да видиш, какве су такве су, тек добро пристају у овакве бакрачлије!“</p> <p>„Хв |
| кад су стигли на вис на оно место, где су недавно Рајко и Маргита тако лепе снове о лепшој буд |
| страну Дунава; а оно тамо иза њих, где су се небо и земља састали, то је — твоја земља Маџарск |
| " запита Маргита.</p> <p>— „Бог зна где су ти сад господа маџарска!{S} Може бити да су већ у Ст |
| ена.</p> <p>— „Не знам ти ја казати где су сада господа маџарска!“ понови Рајко, а беше га мало |
| оле јатагане око моје главе; „казуј где су?“ веле: „сакрио си их овде негде у овим урвинама!“ „ |
| аших паса, па тражите.{S} А да знам где су и то знам, и казаћу вам: „ено су у божјој руци!“ На |
| гоше на једне степенице од камена, које су водиле на више до једне гвоздене плоче у таваници од |
| ла.{S} Од широких мраморних плоча, које су јој теме покривале, остала је само једна; друге <pb |
| о девојачке груди ове младе жене, које су се стидљиво заклањале за издајнички облачак од танке |
| а упрскана џиновским капљама крви, које су се, паднув на њу, и саме скристалисале.{S} А овде и |
| н одбио велике новце <pb n="16" /> које су му неке овдашње спахије нудиле.{S} Опростите ми што |
| паше.{S} Прођоше и ону стену испод које су из пећине овамо ушли.{S} Опазише сад да је она и с о |
| ицу, загрејао се, занео се у мисли које су биле више снови на јави него озбиљне и хладне мисли. |
| од толиких баштина, еј девојко око које су се највећа господа маџарска и највећи наши јунаци ку |
| ари, нека је како год хоћеш.{S} Дугачке су те ваше маџарске молитве.{S} Ми Срби то на краће свр |
| чељу.</p> <p>По средини дворане стајале су три високе и широке трпезе.{S} Она у средини била је |
| дена светњака, пред иконостасом, гореле су две велике жуте воштанице.{S} Пред иконама Исуса и Б |
| е ишао к вратима, <pb n="105" /> — биле су поређане петачке, све буре до бурета, па повезане је |
| о.{S} Твој одговор на моје молитве биле су све нове и све страшније и грозније муке.{S} Дошао ј |
| ји је тешко укратко описати, али у коме су се и осећање достојанства и неизмерна једна туга и о |
| „кад је ова жена такав јунак, ја какви су јунаци људи у њеној земљи?!“ А сад видим, да ако у в |
| весеља не додијају.{S} Не знаш ти какви су Маџари, кад се узму да часте и проводе !{S} Него да |
| и велике господе и великих јунака, који су с нашим царевима лицем у лице говорили!{S} Како ћеш |
| и подигни га, и сачувај га онима, који су њему мили.{S} Ако нећеш да се смилујеш ни данас моји |
| и засеоцима, а још мање о бојевима који су се онуда били, и о јунацима који сад већ мирно почив |
| едног Циганина!{S} Ја, Боже мој, што ли су ти наши стари тако тешко згрешили те овако љуто прев |
| т свој! “ „И веруј, би се секли!{S} Али су њихови и плаштеви и њихови мачеви, па би и главе сво |
| дан или два поуздана човека.{S} Требали су му да проведу Рајка и Маргиту кроз Венчац до Космаја |
| о сиво; Копаоник и Јастребац замотавали су главе своје магловитом копреном; ни орлова, ни јастр |
| 18920_C2.2"> <head>2</head> <p>Путовали су цео тај дан скоро без одмора, јер оно нешто мало вре |
| скиптар и златна јабука с крстом лежали су доле поред престола као бачени тамо <pb n="116" /> н |
| ег на најближи вис космајски.{S} Чекали су да падне сутон, па тек да <pb n="226" /> се крену, д |
| ...{S} Твој слуга и твоје псето познали су ме одмах!...{S} Господо, зар нико од вас не може да |
| мало погаче већ су појели били; живели су сад о оно нешто ораха и неколико јабука.{S} Од три о |
| авала у пећини, а старац и Рајко седели су горе на градском зиду поред ватре.</p> <p>„Ти си ми |
| ора, запремљени бурадма са златом, били су поређани високи столови од дебеле и већ поцрнеле рас |
| је, и не знајући и не осећајући, чинили су три струне, којима је ово дивно летње вече на вису к |
| а до другог у сва четири правца, висили су многобројни мањи обручеви од сребра са сребрним канд |
| оружја.{S} По даље иза ове гомиле ишли су растројено и полагано чауши с великим тојагама.{S} Т |
| се мртваца.{S} По дивној месечини пошли су све корак по корак напред.{S} Кад већ измакоше из се |
| ва госпођо грофице, не ни пошто!{S} Они су сад сви трештени пијани.{S} Пијан је чак и патер Амб |
| а се сиђе на под од саме дворане.{S} Ти су ступњеви ишли целим кругом дворане.{S} Прва два ступ |
| гледамо шта ћемо. <pb n="139" /> Турци су нашега старца или убили или у Крушевац одвукли да га |
| <pb n="19" /> пуно необичне милине; очи су му светлеле неисказаном радошћу.{S} Чинило му се као |
| је био глас него музика; музика у којој су се тужни звек од зебње, и радосни трепер од жудње, и |
| жи ово господину: видиш ову кулу; у њој су најволели да заједно станују цар-Лазар и <pb n="9" / |
| а се заветовао да умре певајући.{S} Чак су и маџарска господа сама од себе стала да га слушају, |
| ве тишијим и тишијим гласом.</p> <p>Тек су прешли оно велико придворје и ушли у једну велику со |
| ће да је то каква стара малвасија којом су се наши стари јунаци и господа појили!" рече Рајко.< |
| опасна.{S} Доћи ће лекари, а на великом су гласу.{S} Неће ваља да тако млад и тако красан и так |
| ускликну: „каква малвасија ?{S} Та ово су сребрни новци!" па онда загњури руку у буре, извади |
| господе од овога града изнад нас, и ово су све мртвачки ковчези.{S} Их, шта их је!{S} Да ћутим, |
| све у велику дворану па нам рече: „ово су вам од данас госпође.{S} Слушајте њихове заповести.{ |
| жу; нису се они макли из Сегедина; него су се онај црни патер и она црна кучка договорили, да п |
| ом што их од пећине растављаше.{S} Дуго су са све већим напрезањем и притајивањем свога дихања |
| у Маргита живо у реч; „сад тек видим ко су твоји учитељи....{S} Марко...{S} Милош...{S} Страхињ |
| тамо сребро.{S} Их, да силна блага ако су сва та бурад пуна! “ говораше Рајко силно узбуђен. < |
| .{S} Тада прва мисао Рајкова беше: "ако су Турци убили старца, па нема ко да отвори ову гробниц |
| а госпођа!“ рече Маргита поносито; „ако су они јунаци, и ја сам кћи једне јуначке земље.{S} Ти |
| њих сад поњаве правимо?!“</p> <p>— „Ако су они били господа, била сам ја госпођа!“ рече Маргита |
| , неће!{S} Сад ће Крушевац да ври, како су санџак-бегови Турци видели змаја, <pb n="158" /> са |
| ри главе и са пуно три пара крила; како су поломили јатагане борећи се с њиме, и како су устукн |
| ини му се да тек сад први пут виде како су јој дуге трепавице и како су јој обрве право повучен |
| омили јатагане борећи се с њиме, и како су устукнули тек кад је змај почео да пушта модар пламе |
| виде како су јој дуге трепавице и како су јој обрве право повучене, и како је бела у лицу, и к |
| ва! а куд још даље моја Расина!{S} Тамо су негде иза оних планина!...{S} Чудо, како ми се нека |
| ам где су и то знам, и казаћу вам: „ено су у божјој руци!“ На пакост, наиђоше на твоју ластавиц |
| једна чесма од белог мрамора.{S} У оно су је време још једнако звали „госпођином чесмом".{S} С |
| етом, на ону сјајну господу.</p> <p>Оно су доиста била сјајна господа, што шетаху по развалинам |
| ску господу и на оног црног попа. „И то су ми нека господа !“ говораше сам у себи; „и то ми је |
| ,</l> <l>Хајдмо....“</l> </quote> <p>То су биле његове последње речи.</p> <p>Стигоше мало после |
| са свода, које са гвоздених полуга, што су се пружале од једног зида до другог у сва четири пра |
| просечену ?!</p> <p>Оно мало погаче већ су појели били; живели су сад о оно нешто ораха и некол |
| исног цвећа, а сада ето крта зова, коју су ветрови засадили, царичиној чесми од мрамора хладови |
| руком својом да се попне по стени, коју су кише и снегови углачали, и онда њих двоје стадоше на |
| и <pb n="9" /> царица Милица.{S} А њих су се двоје много волели.{S} Сад, видиш ли чак на врху |
| својим гвозденим плећима.{S} Изнад њих су овде и онде биле уз зид прикуцане многе заставе, тур |
| ="SRP18920_C2.6"> <head>6</head> <p>Још су дуго стојали пред оном стеном што их од пећине раста |
| довима испод ових рушевина!“</p> <p>Још су се били разговарали кад поче да свита и кад стигоше |
| комадићима од ћерамида и цигала, или и сувим коњским ђубретом, на ону сјајну господу.</p> <p>О |
| о, али са свим сигурном ногом, изађе на суво, па кад <pb n="68" /> за ластавицом и Маргита поре |
| сред таквог триумфа осети да му је грло суво, те дохвати чутуру и опет повуче добро.</p> <p>„Је |
| е већ добро смркло, велика једна гомила сувог грања горела је на највишој и најширој зидини од |
| којима и стабло и грање и лишће беху од сувога злата, а жирке његове од сребра, а у многобројне |
| е те из једне костретне вреће (арара) у сувом куту иза мехова извади једно ћемане.{S} Враћајући |
| за тим сврати у прву од оних споредних сувота,те из једног ковчега извади једно старинско копљ |
| о и кришом, дао да се донесе у подземне сувоте под овај малени градић, који је и онда слабо ком |
| ме други к вама послао није до жалосна судбина оне ваше земљакиње што онако млада робује, а по |
| ....{S} И кад она срећна жена, којој је судбина наменила да једнога дана поред тебе стане, узме |
| а кажем.{S} Ево ти сада казујем.{S} Нас судбина венчава.{S} Рајко, витеже без замерке, ево се М |
| ога друга, него због неправде која је у судбини!{S} Је л’ тако?!“</p> <p>„Не може да је тако!{S |
| самнаеста година, а знам шта јој пише у судбини, па је кријем и отимам од тебе!“ А она кучка зн |
| све то ништа не мари, јер њему стоји у судбини тек сад срећан да буде, јер ће се убрзо оженити |
| тако доброга срца, па би се над твојом судбом заплакати могла.{S} Али видим није! “ <ref targe |
| к ти све по истини испричам, па ме онда суди и ако је право баци се на ме и каменом!“ рече Рајк |
| вог разговора и звека од пехара, чаша и судова на столу.</p> <p>Кад њих троје дођоше већ до сам |
| звеком и прштањем разбијаше у металном суду, кад је из дубоких мисли изведе један мекан а звуч |
| p>„Заклињем се, тако ми Бог на страшном суду милостив био!“ викну Рајко тако исто свечано.</p> |
| е био с њиме, па рече: „ето је она моја суђеница!{S} Иди види чија је!“ „Па то је Мандина најмл |
| кне му: „гледај сад и добро утуви своју суђеницу да не погрешиш?{S}" Кроз долап се видела једна |
| ачари, која може да учини да види своју суђеницу.{S} Гроф се одвезао у Арад с Мартином, коме је |
| е речи: „еј, јаднице моја, баш ти не би суђено да завичај видиш!{S} Еј, јадна жено, баш ниси ср |
| тај наш јунак изводио из тамнице свога сужња, заробљеног Турчина, како га је хранио белим хлеб |
| ad> <p>После тога првог и бујног излива суза као да је ових у Маргите са свим нестало.{S} Нико |
| вас и има много срчаности још више има суза.{S} Никада ја не видех нашу Српкињу да такве сузе |
| робињи и виде како јој низ образе једна суза другу стиже.</p> <p>Свираше тако Циганин још некол |
| Кад отвори трепавице, очи јој беху пуне суза.</p> <p>„Ех!“ рече са дубоким уздахом, кад се трже |
| службу?!" говораше Маргита грцајући без суза.{S} Седе поред њега, па се тужна загледа у његово |
| <pb n="218" /></p> <p>И онда јој поток суза речи угуши.</p> <p>Рајко дође к себи.{S} Отвори оч |
| и плакаше горко.</p> <p>„Еј, колико смо суза ми за вама пролили !{S} А колико смо вас оплакивал |
| гасио буром мојих уздаха и даждом мојих суза.{S} И опет нисам роптала.{S} Још сам се теби испов |
| оје невиности удавио си у потоку горких суза мојих.{S} Ранио си ме првом стрелом, кад си ми мла |
| срезаних усана прсну у дажду од крупних суза из крупних очију и у гласно јецање.</p> <p>Старац |
| једно поред другог; прелише им гробове сузама и оставише их да на њима пољско цвеће цвета.</p> |
| прстима својим.{S} Очи јој се напунише сузама.{S} Узе кршити руке своје, па их онда склопи, по |
| ли син јединац, не би га могла топлијим сузама облити ни дубљим уздасима окадити.</p> <p>Кад је |
| нило ми се да се мојим молитвама, мојим сузама, мојим уздасима, симпатички одазивље и само оно |
| Ако нећеш да се смилујеш ни данас мојим сузама, смилуј се његовој младости и чистоти срца његов |
| ми је најтеже бивало, па бих, окупана у сузама, заспала под зидином оног старог града у Крушевц |
| из гласа и на коленима, купала сам се у сузама, па ништа, и никакве помоћи.{S} Неколико сам пут |
| кровом.{S} Стари се деспот заплакао.{S} Сузе његове кануше на гусле, те ове одвугнуше.{S} Млади |
| нека ти је просто !“ Смилова се бег на сузе сељачке, згрну оне дукате и оне слепачке грошеве, |
| икада ја не видех нашу Српкињу да такве сузе лије!{S} Немој, госпођо; пусти нека опет сине јуна |
| молитве, нити да види моје муке и моје сузе; он се окренуо од мене, ја се окренух од њега.{S} |
| ргита стоји поред њега, а крупне јој се сузе низ образе ваљају.</p> <p>„Госпођо, немој да плаче |
| ед тобом, ево ме дижем очи к теби; кроз сузе моје срце те моје тражи.{S} Чуј један пут у моме з |
| аргита, и да га својим лепим очима кроз сузе гледа.</p> <p>— „Ама, луда децо, зар не чујете да |
| </p> <p>Кад је силом подигоше, она кроз сузе и још једнако јецајући рече лекарима и свима прису |
| преда њ на колена, склопи руке, па кроз сузе мољаше за мене.{S} Аја!{S} Не да се старац омекшат |
| вала вам на доброти вашој; опростите ми сузе ваше.{S} Кад би знали како је мој живот био само ј |
| <p>„Кад разабрах тај шапут, ударише ми сузе од милине.{S} Верујте ми од милине, а не од страха |
| овцу од мене! “ </p> <p>Ударише Маргити сузе.{S} Узе љубити оба бокора, као да су не само две м |
| а са склопљеним рукама.{S} Потекоше јој сузе низ образе, и онда поче гласно да јеца, просто грц |
| места данас сузи од жалости, него само сузи од радости!"</p> <pb n="197" /> <p>„Право велиш, Р |
| јдмо одмах к њему !{S} Нема места данас сузи од жалости, него само сузи од радости!"</p> <pb n= |
| сана! како дивне беху оне <pb n="93" /> сузне очи... како је топао дах усана њених... како је п |
| њу.{S} Отрча јој горе, и нађе је још са сузним очима, али са осмехом на уснама.</p> <p>„Видиш л |
| речи да проговори, него га погледима из сузних очију миловаше нежно.</p> <p>Пред зору је Рајко |
| асу јој руке пољупцима и окваси понеком сузом.</p> <p>„Мартине,“ говораше му Маргита озбиљно и |
| ено, те му потресе срде и на очи натера сузу.{S} Он се диже, скиде шубарицу и поклони се пред М |
| ну је на своју главу и с осмехом једног сујетног детета рече Рајку: „шта велиш, нисам ли сад ле |
| земље и са црном камилавком од грубога сукна на глави.</p> <p>Рајко се чисто препаде па устави |
| По прсима је притегао џемадан од црвена сукна, из којега се од рамена спуштаху пошироки рукави |
| елене чохе, намести јој на главу високи сукнени саркол јаничарски, па јој онда додаде пар црвен |
| ма, а иза њих једно десетак јаничара са сукненим сарколима на глави, али без оружја.{S} По даље |
| Марко?!{S} Завукао се био сав у црвену сукнену кабаницу, загрејао се, занео се у мисли које су |
| истом закључени мир одржати или не.{S} Султан је пратио из свога сараја Хасан-агу Зулуфлију да |
| Београду слушао о последњем рату између султана и ћесара.{S} А старац њему причаше о српским ма |
| нагађаше, но што разумеваше, шта старац сумња, и би му криво.</p> <p>„Молим те, оче, стрпи се д |
| си ми света!{S} Не бој се, госпођо; не сумњај се; уздај се у Бога и веруј у моје српско поштењ |
| евцу да начини кавгу па је срдит, и без сумње премишља <pb n="26" /> и снује нове згоде.{S} Уђо |
| о разговорна била, ућутала се и постала суморна.{S} Не хтеде се одвајати од Рајка никако.{S} Се |
| овом понашању, она његова замишљеност и суморност учини се свима да је баш подозрива.{S} Није м |
| , витка и танкострука, с лепим лицем од сунца препланулим и са очима од којих би сунце преплану |
| ширу коцку, и кроз мрку препланулост од сунца на образима његовим лако пробијаше румен младости |
| ом хладовином заклони мраморну чесму од сунца, те да у хладу и на миру бистром струјом бруји чу |
| мора, стремила сам само даље и даље.{S} Сунце је већ било прилично одскочило кад угледах реку. |
| } Него хајдмо да тражимо излаз на божје сунце!“</p> <p>Узеше са светњака у капели обе велике во |
| и оном каменом белегом.</p> <p>А кад би сунце просуло још топлији жар, те позлатило и поља и го |
| унца препланулим и са очима од којих би сунце преплануло, и овај красан млад човек, којега неви |
| х, ти не знаш, колико је то једно чисто сунце од човека!...{S} Него како је твој Мартин спор!.. |
| id="SRP18920_C2.16"> <head>16</head> <p>Сунце је већ било село, кад су њих двоје стигли на врх |
| грофов нема више од пола сахата.</p> <p>Сунце је већ било село кад се на оној умци под јабланов |
| она десно, десно и ја, као сунцокрет за сунцем!{S} Занесох се, занесох се па већ не знам ни шта |
| “</p> <p>Млада жена, које је лице само сунцем преплануло било, сад пребледе као крпа.{S} Она т |
| кренем и ја; она десно, десно и ја, као сунцокрет за сунцем!{S} Занесох се, занесох се па већ н |
| ње стари пустиник и Рајко.{S} У зрацима сунчаним, а под мирисним <pb n="153" /> мелем-поветарце |
| орану прекршташе са два велика крста од сунчаних зракова.</p> <p>„Сад знам шта значе оне неколи |
| ујом бруји чудесне приче о слави старих сунчаних дана.{S} Јест, и приче о сладости негдашњих ме |
| дети је.{S} Од тога осмеха као од неког сунчаног зрака осветли се душа Рајкова и онај тајни гла |
| овом лепом јутру, под овом првом зраком сунчаном, осећам да си витез.{S} Стављам ево сву своју |
| аквој се чаробној месечини румен његова сунчевом топлотом напајала?...{S} Је л’, каква се топло |
| а кожа и кост.{S} Он навали да ме храни сутлијашем.{S} На моју несрећу дођох к себи и поправих |
| жи вис космајски.{S} Чекали су да падне сутон, па тек да <pb n="226" /> се крену, да их сељани |
| у којом она дубока мирноћа и онај танки сутон застираше брда и поља пред њима и свуда око њих.{ |
| у голубицу.{S} Као да су кроз онај тихи сутон, изнад којега се на небу бледе звезде запаљиваху, |
| пре, као да хоће да згњечи онај прамен сутона, што је из пећине дрзнуо да завири у ону црну гр |
| стена се опет пови на осовини.{S} Један сутоњски прамен паде из пећине унутра у мрачни ходник а |
| вам је!{S} Од ово три дана весеље је, а сутра ће зором у Сегедин да се тамо венчају.{S} О, слат |
| S} Није чудо, од кад се то путује!{S} А сутра опет ваља рано ранити; далеко је тиха вода Дунаво |
| вцу ме затворише најпре у кулу, па онда сутра <pb n="155" /> дан изведоше пред санџак-бега.{S} |
| <p>— „Е шта ћеш?{S} Иди па спавај; ваља сутра рано полазити!“ рече патер.</p> <p>„ Мислиш ли ти |
| умела!"</p> <p>Још се више Ружа препаде сутра дан.{S} Стигао беше извештај од Мартина, да је на |
| ли би се још ноћас погодити, па нека је сутра два венчања!{S} А, шта велите?!“</p> <p>Гракнуше |
| лила како је добар и како ме воли, хоће сутра да се венча, и то с киме него с једном Циганчицом |
| ије слутило на добро.{S} А кад доведоше сутра дан младу, све излуде.{S} Она младо, лепо дете, с |
| горског пријатеља, кога ћу ти може бити сутра и показати, и без тога меда, који ја за горске пч |
| данима би у вече, кад сврши распоред за сутрашње радове, посадио све задругаре по столичицама о |
| беше згодна прилика за Бекри-Бекира да сухо грло овлажи.{S} А већ више и не мишљаше да нуди чу |
| ивљаваше као цветак, који је од жеђи на суши клонуо био, па се свежом водом заливен крепи и под |
| а разви и остави да се на зовином грању суши.{S} Он сам седе на један камен према чесми и пусти |
| ти део онога што сам ја овде препатила, та клао би га зубма а не ножем!“</p> <p>— „Махни се тог |
| еке нејасне туге заплачем!{S} О, Рајко, та ваља да није што ћеш се овуда сам без ње враћати?!.. |
| 173" /> црвену са белим крстом!{S} О... та дала бих половину од живота, само да тако заједном с |
| итате?!...{S} Та како да не верујем!{S} Та он једини и може да помогне кад нико други не може!{ |
| око за оно што је лепо и господско!{S} Та стена горе изгледа <pb n="168" /> ми као да је мрамо |
| ше јединствене очи, ваш сладак глас!{S} Та прво сам вас по гласу и познала!{S} Слатка, слатка м |
| лостива госпођо, како то питате?!...{S} Та како да не верујем!{S} Та он једини и може да помогн |
| ма себи говори; „сад већ све знам...{S} Та није могло друкчије ни да буде?...{S} Зар би маџарск |
| гласно ускликну: „каква малвасија ?{S} Та ово су сребрни новци!" па онда загњури руку у буре, |
| на?{S} Шта сте се следили и укопали?{S} Та ово је маскарада!“ викаше оздо иза стола један од мл |
| , радосно понудио свој мекани плашт?{S} Та мачевима би се секли, ко ће само пре да ми дода плаш |
| ребро.{S} Их, да силна блага ако су сва та бурад пуна! “ говораше Рајко силно узбуђен. </p> <p> |
| .{S} Хтеде одмах да пође да види откуда та светлост.{S} Али се побоја да се Маргита не преплаши |
| ред! ко је Србин и српскога рода!“ Цела та прилика, и онај јунак са изразом одушевљења у лицу, |
| се врата приклопише.</p> <p>— „Срећа те та трећа полуга држи!{S} Тешко би нама било да си и њу |
| о приштедимо.{S} Доста је нека нас води та светлост у твојој руци! “</p> <p>Рајко за тим сврати |
| те,“ упаде јој опет у реч Рајко; „је ли та жена, што ти је на сну долазила, говорила српски и н |
| тигао овамо и један и други, па предали та писмена патеру Амброзијусу.{S} Каже мени мој Мартин: |
| ло једна, прави би човек с мушким срцем та слатка уста већ до сада пољубио, тај јелек распучио, |
| грофе! “ брањаше се Борчија; „него ето та слуга, или је пијан или луд, блене у младу па не зна |
| откупе?!“ викну Циганин као пун пуда. „Та не бих ја њу дао ни за какве откупе!{S} А шта мислиш |
| гита, показав руком на Рајка.</p> <p>— „Та како вас не бих бранио!{S} Бранићу вас па да погинем |
| а се чутура не покаже празна.</p> <p>— „Та има у њој нека пуста калуђерска препеченица.{S} Кад |
| узрок за то!“ <pb n="142" /></p> <p>— „Та већ само да отворимо очи да не крочимо у какав понор |
| господству сети се на ово !“</p> <p>— „Та само да стигнемо у Маџарску!" рече Маргита; „видећеш |
| сно, а час матору Циганку лево.</p> <p>„Та зар не провидите лукаву игру старог лакрдијаша Марти |
| еним покривачима и завесама, које се са таванице из једне позлаћене грофовске круне спуштаху — |
| Бање кроз последња два века.{S} Озго са таванице спуштао се многокраки позлаћени светњак, у ком |
| одиле на више до једне гвоздене плоче у таваници од ходника.</p> <p>„Овуда немамо куда даље!“ р |
| и бојажљиво горе у таваницу, а ја кроз таваницу у облаке, одох, одох у облаке, залута моје ћем |
| ати пијана човека.{S} Окрену цев горе у таваницу и одапе.</p> <p>Пуче пуцањ, погасише се скоро |
| е и погледа невесело и бојажљиво горе у таваницу, а ја кроз таваницу у облаке, одох, одох у обл |
| дође к себи.{S} Отвори очи и гледаше у таваницу.{S} Окрете главу и виде како Маргита стоји пор |
| у да у пећини нема више никог живог.{S} Тада прва мисао Рајкова беше: "ако су Турци убили старц |
| ијала и још тиме спуштала.{S} Никада до тада Рајко није стојао тако близу једној младој и тако |
| ла, или ко није очима гледао моје муке, тај не може да замисли сву страхоту њихову....{S} Речим |
| цем та слатка уста већ до сада пољубио, тај јелек распучио, тај вилински стас пригрлио... веруј |
| ећ до сада пољубио, тај јелек распучио, тај вилински стас пригрлио... веруј, не би се она срдил |
| раховине нека се постави белом свилом ; тај ћемо положити у ковчег оловни, а овај у ковчег од р |
| се већ мрак ухватио био кад изађоше на тај вис.{S} Под самим градом опазе једну малу ватру.{S} |
| да тукли.{S} Него ходи да се испнемо на тај змајевски престо, да видиш нешто што ће ти милије б |
| , говораше Рајко, спуштајући Маргиту на тај плат, нека си бар између златних лавова и сребрних |
| ће једном дан растанка доћи!..{S} А кад тај дан дође, онда, тамо у оном двору, грофица од Нађ-Б |
| мрак.</p> <p>Кад их старац доведе пред тај отвор, дубоко узбуђен и сав блед, подиже у вис обе |
| ји!“ викаше баба.{S} И гроф доиста виде тај младеж.{S} Од те ноћи је стари господин постао друг |
| дете моје, доћи ће он!“ </hi> — „Ко је тај „он“ ?“ — ја бих се ослободила да запитам. „Твој сп |
| се најлепше учинило да је оно, како је тај наш јунак изводио из тамнице свога сужња, заробљено |
| ом ластавицом.</p> <p>„Хвала Богу! рече тај човек Рајку; „побојах се нећете ни доћи и ево чак у |
| <p>Никакав зрак светлости не паде кроз тај отвор у ходник, али и Рајко и Маргита на свој ужас |
| шта је тамо!{S} Пре него што одбијеш и тај трећи катанац, одви мало врхом од копља ова врата, |
| и од њега самог тихо шапуташе.{S} Да ли тај шапут долажаше из срца његова, или са лева рамена њ |
| ка опет сине јуначко срце и нека одгони тај облачак!“</p> <p>„Немој кћери моја!“ прихвати стара |
| асом као да пуку командира; „мени деран тај није подозрив.{S} Али ви познајете боље од нас ове |
| 2.2"> <head>2</head> <p>Путовали су цео тај дан скоро без одмора, јер оно нешто мало времена шт |
| буде госпођа, све једно; мари ти за то тај твој цвет и она шева и ова земља и оно небо!{S} Зар |
| искуства; „а колико ти је леп и китњаст тај сан, опет је он само уморна сенка, која је на твоје |
| а у зиду доле на под од дворане.{S} Пут тај није био ни пуно три стопе широк.</p> <p>Насмеја се |
| у!““ <pb n="80" /></p> <p>„Кад разабрах тај шапут, ударише ми сузе од милине.{S} Верујте ми од |
| а и бледожутог цвећа.{S} Као да је нека тајанствена рука хтела да танком и мирисном хладовином |
| <p>„Јест, тако је!“ прихвати опет онај тајанствени шапат; „него још ти и не знаш колико је <pb |
| е у реду.{S} Извуче онај низ мерџана из тајанственога збега у који се завукао био, спусти га у |
| сину, те јој показа шта се све крије у тајанственој појави овога младог човека.</p> <p>„Чекај! |
| ледаше тако срећна.{S} Рајко, као неком тајанственом силом везан, не могаше да скине својих пог |
| иван поглед.{S} Чаробност му је порасла тајанственошћу којом она дубока мирноћа и онај танки су |
| лу, погледајући час у Маргиту час у ону тајанствену светлост.</p> <p>Није дуго трајало па Марги |
| ог зрака осветли се душа Рајкова и онај тајни глас у њему умуче.</p> <p>Седе опет поред ње и гл |
| ало час наслони лице своје.{S} Тек онај тајни тихи гласић шапуташе:</p> <p>„Како оно сину муња |
| веколикој васељени.{S} И онда опет онај тајни гласић у њему, од кога се већ једном препао био, |
| ца; у цркви иза олтара има у зиду један тајни ужљеб, у ужљебу сребрна кутија, у кутији тајно пи |
| жљеб, у ужљебу сребрна кутија, у кутији тајно писмо, које је сам стари деспот на кожи писао.{S} |
| џином. „Лажеш, сотоно!“ муцаше он ономе тајном гласићу; „лажеш! криво ти је што видиш поштену ј |
| ао да се журила да заклони велику једну тајну од турских погледа.{S} И ништа се више не зачу.</ |
| као да је дрзнуо да сазна једну страшну тајну, коју није слободно сазнати.{S} Не смеде више да |
| ала ја све себе питах: „кад је ова жена такав јунак, ја какви су јунаци људи у њеној земљи?!“ А |
| чи.{S} Није било лако ни од шале носити таква јуначка имена.{S} Ваљало је да пазиш и шта говори |
| но где је, иди па га питај! “ “</p> <p>„Таква ти је она!“ рече Циганин чисто као жалећи се на с |
| .{S} Никада ја не видех нашу Српкињу да такве сузе лије!{S} Немој, госпођо; пусти нека опет син |
| ше слуге имају слободу <pb n="205" /> и такве лакрдије да збијају, хвала вам лепо на господству |
| , али нема школа за витештво.{S} Има ли такве шкоде у вас?!“</p> <p>— „У нас,“ рече Маргита пон |
| ке бакрачлије. „Него да видиш, какве су такве су, тек добро пристају у овакве бакрачлије!“</p> |
| ече:</p> <p>„Е да црних калуђера! валах такве ракије нема у свем Алаџа-Хисару!{S} У ком си је м |
| горко и грозно!“</p> <p>— „Не подаји се таквим мислима, него да пођемо одмах да тражимо излаза |
| ер Рајка изненадно; „ а ко тебе посла с таквим порукама овамо нама ?! “</p> <p>— „Ко ме посла?! |
| од тога ништа мој брајко; мали си ти за такво јунаштво!</p> <p>Па онда као да јој од једанпут м |
| викну Циганин задовољно, па онда усред таквог триумфа осети да му је грло суво, те дохвати чут |
| а!“ прихвати Рајко; „молим те остави се таквог разговора.{S} Сад ће ваља да већ скорим и пола н |
| што збива; друга половина слушаше истом таквом жудном пажњом један тихи гласић, који у њему сам |
| један тренутак збуњен, како ће да је у таквом положају запоји.{S} Немаде куд, већ мораде да јо |
| ишљам да може бити нисте при новцу и за такву работу.{S} Ако нисте, онда ево друга начина: нека |
| Зулуфлије вели ти: да ту јадну жену не такнеш ни малим прстом, јер ћеш закукати да сав Алаџа-х |
| еговога манастира на Светој Гори, да не такну ни једне аспре од тога блага, него да га с благос |
| у све саставке своје.{S} Разбудише се и такнуше срдито гуске и патке, што, дуж брлога испред ку |
| ја или онај тамо Бенглер-бег?...{S} Ја! тако, то је право, тако се ваља!“ <pb n="207" /></p> <p |
| а се оно господско дете не поплаши!{S}" Тако говораше Рајко сам у себи, а кад се врати у ходник |
| аше са свим загњурио у вино.</p> <p>„А, тако ли је?{S} Лакрдија, маскарада!“ јечаше промуклим г |
| S} Као да је жеравицу на главу ставила, тако живо скиде дијадему, па је брже боље у ковчег баци |
| рикања уставила, скаменила и позлатила, тако природно изгледаху са отвореним чељустима и са мал |
| ке мисли.{S} Као да је душевно болесна, тако се укоченим погледима из разрогачених очију заглед |
| но погледаше на реку, која тако бистра, тако тиха, нешто канда мени шапуташе.{S} И што урлање и |
| змерно благо или нека изванредна срећа, тако га је радосна жудња вукла некуда — и сам није знао |
| ом круном, стојао је један златан стуб, тако своје четири стопе висок, на њему велика златна ја |
| то будете видели!“</p> <p>„Заклињем се, тако ми Бог на страшном суду милостив био!“ викну Рајко |
| ла па као да, полећући у висине кликће, тако отворио беше оба кљуна своја.{S} С једну и с другу |
| овај носио, неће се срдити да га теби, тако младој а тако злосрећној жени, на самрти твојој по |
| ао у пустињи!{S} Бојим се само да теби, тако озбиљном младом човеку, наша маџарска весеља не до |
| а јој глас никада није био тако сладак, тако мек и опет тако јасан. </p> <p>„Улазите унутра и н |
| на тебе наслоним....{S} Хоћу да паднем, тако ми срце куца а колена клецају!{S} Ох, мој Рајко, ш |
| ула, и као да је гром поред њега пукао, тако Рајко беше заглунуо, занемео и задрхтао.{S} За нек |
| нглер-бег?...{S} Ја! тако, то је право, тако се ваља!“ <pb n="207" /></p> <p>Диже се опет граја |
| уо чаушбаши :</p> <p>„Честити чаушбашо, тако ти среће, пусти' ме да запевам!“</p> <p>— „Како ће |
| од радости и од топлоте!"</p> <p>„Јест, тако је!“ прихвати опет онај тајанствени шапат; „него ј |
| !{S} Дед’, кћери моја, један гутљај!{S} Тако, нека ти је на спасеније!{S} Дед’ Рајко!{S} Тако с |
| а ти је на спасеније!{S} Дед’ Рајко!{S} Тако синко!{S} Нека ти је на здравље!“</p> <p>Па онда и |
| мајлију!“</p> <p>„Е, хвала ти синко!{S} Тако треба!“ прихвати старац разведрен. „Ево сад што ћу |
| ијају, хвала вам лепо на господству!{S} Тако што у Цигана нема!{S} А ти безобразна комедијашице |
| ано; „био си нам свагда веран слуга.{S} Тако ти свега што ти је мило, буди ми у овоме часу вера |
| , који се пропињу да дохвате звезде.{S} Тако је извезен био и онај велики и широки јермелином п |
| } Имаш право!{S} Дај ми твоје гуњче.{S} Тако; добро је.{S} И боље је овако!{S} Ко зна какав би |
| њаше му се да јој се живот баш гаси.{S} Тако му се нешто ражали, да с тешким и дубоким уздисаји |
| тепенице да дахнете чистим ваздухом.{S} Тако сте бледи и тако дрхћете!“ рече Ружа Маргити, која |
| мате своју царевину и своју господу.{S} Тако је било и у нас за нашег цара Душана.{S} Ето, погл |
| оје оружје да га Турци овде не нађу.{S} Тако...{S} На, хватај и овај зембил... и ову тикву с во |
| ог неправде која је у судбини!{S} Је л’ тако?!“</p> <p>„Не може да је тако!{S} Није право да ти |
| е била обучена у црно као калуђерица, а тако је била и она друга жена за коју сам ја мислила да |
| оже бити баш да ме се и побојаваш!{S} А тако ми образа и српског поштења ево сам те узео на душ |
| еће се срдити да га теби, тако младој а тако злосрећној жени, на самрти твојој позајми!{S} А ка |
| ене лепоте.</p> <p>„Е, госпођо, и треба тако кад имате своју царевину и своју господу.{S} Тако |
| усле пева.</p> <p>„Кад је воља божја да тако млада мреш, говораше Рајко, спуштајући Маргиту на |
| а на великом су гласу.{S} Неће ваља да тако млад и тако красан и тако због ничега умрети!" <pb |
| е бесна?“</p> <p>„Их, да грдне бруке да тако и говориш а некмо ли да тако и радиш!“ рече Рајко |
| е бруке да тако и говориш а некмо ли да тако и радиш!“ рече Рајко сав пренеражен. „Комшија, теб |
| та дала бих половину од живота, само да тако заједном с тобом изађем пред нашега доброг оца на |
| Моје очи мирно погледаше на реку, која тако бистра, тако тиха, нешто канда мени шапуташе.{S} И |
| ="92" /> <p>„Што ти је од једанпут рука тако хладна?" шапуташе Маргита својим топлим дахом.</p> |
| наша српска царица Милица, која је била тако доброга срца, па би се над твојом судбом заплакати |
| д пао на толику и тако белу нежност, на тако топлу снежност и на тако свету дражност.{S} Застид |
| лу нежност, на тако топлу снежност и на тако свету дражност.{S} Застиде се сам од себе и збуни |
| о, а беше га мало и зачудило што га она тако пита.</p> <p>„Зар ти мене не водиш к њима?{S} Зар |
| ога часа нађе да треба да то што је она тако безазлено казала, исправи на прави његов значај.</ |
| уга у Расини.“</p> <p>„Рајко,“ поче она тако милозвучно, да се младоме човеку први пут у његово |
| запрепашћен. <pb n="78" /></p> <p>— „Па тако; дуго би било да вам то причан; уверих се да њега |
| о место, где су недавно Рајко и Маргита тако лепе снове о лепшој будућности сновали.{S} Онде, у |
| . да сам јуче умр’о, умр’о бих не видев тако чудо, све то троје заједно, па још све то троје по |
| ј!“ рече му патер.</p> <p>— „Добро, кад тако заповедате!" прихвати Рајко, па се онда окрете и р |
| као што он само у њу гледаше.{S} Стаде тако за неколико тренутака, па већ мораде даље за својо |
| ебе мртву на души носим?!...{S} Не може тако!...{S} Ако се не мислиш жива предавати, онда... ев |
| но може да се сноси баш за то, што може тако да се дели!“</p> <p>„Како лепо говориш!{S} Слађе м |
| {S} Је л’ тако?!“</p> <p>„Не може да је тако!{S} Није право да ти на твоје женско раме примаш т |
| ирно.{S} Није да се молио Богу, него је тако само стајао, миран, скроман, као да беше занемео, |
| жјим небом добро дошао!“</p> <p>Било је тако пуно срдачности у том поздраву, да на мах неста зе |
| {S} Хтедох да ти послужим, али ето није тако воља божја!...{S} Опрости ми твоје муке ако узживи |
| тан крст сав посут драгим камењем, које тако прскаше варницама, да се у њ није дало гледати.{S} |
| стресе. „Ово ми је први дан среће после тако дуге, дуге, и тако страшне несреће!...{S} А шта да |
| џарски витези могли кћер маџарске земље тако да оставе ?! “</p> <p>Па онда, упрев опет у Рајка |
| м женом.{S} Села би поред мене па би ме тако нежно и мило гледала, очи би јој засузиле, па би т |
| ости ми, бабо, молим те, и не брукај ме тако за Бога!“ Па Маркова мајка, моја добра стрина Крун |
| у, али пада на моју душу, што због мене тако млад гинеш.{S} Немам шта ја теби да праштам и опет |
| ло да загреје срца њихова у брже куцање тако, као кад гледаху како она арапска сива ластавица л |
| <p>„Цареви не би били цареви кад би се тако лако завађали.{S} Веруј ми нико се с тога не би за |
| јадни мој Рајко?!“</p> <p>„Па немој се тако препадати!{S} Неће ми ваља да ништа бити.{S} Не бо |
| хтео, заборавит’ не могу!{S} Ево сам се тако привикнуо теби, да ме збиља жалост осваја кад поми |
| у гипкости овог вилинског стаса, што се тако поверљиво уза те приљубљује... шта ли је слађе: жи |
| огорским испосницима.{S} Разговараху се тако скоро сву ноћ. </p> <pb n="74" /> </div> <div type |
| ме да га мој изненадни појав не потресе тако, да му здрављу нахуди.{S} С тога сам и хтела прво |
| аху да одустане од свега тога. „Немојте тако!“ говораше им она; „пустите ме да имам ту једну ут |
| ила Бога не моли.{S} Нисам мислио да ће тако да се сврши!“ говораше сам у себи.</p> <p>Отиде по |
| д!“ рече дечко; „баш говорише нико неће тако сабаиле ударати на скелу!“</p> <p>„Где је виноград |
| колико ораха.{S} Маргита, која је иначе тако разговорна била, ућутала се и постала суморна.{S} |
| аше, па се опет осмејкиваше и изгледаше тако срећна.{S} Рајко, као неком тајанственом силом вез |
| мрачном узаном ходнику.{S} Мрак бејаше тако густ и црн да не могаху једно друго видети.</p> <p |
| једна суза другу стиже.</p> <p>Свираше тако Циганин још неколико тренутака, па се онда устави |
| и ко други одрешио, а већ сам да се из тако чврстих веза измигољи није било ни мислити.</p> <p |
| први дан среће после тако дуге, дуге, и тако страшне несреће!...{S} А шта да вам причам?!...{S} |
| м су гласу.{S} Неће ваља да тако млад и тако красан и тако због ничега умрети!" <pb n="213" />< |
| те чистим ваздухом.{S} Тако сте бледи и тако дрхћете!“ рече Ружа Маргити, која ћуташе па се сам |
| од светлости и блистам се од радости и тако ступам пред олтар једне велике цркве.{S} Ту пред о |
| није стојао тако близу једној младој и тако дражи пуној жени.{S} Никад дотле није његов чисти |
| Неће ваља да тако млад и тако красан и тако због ничега умрети!" <pb n="213" /></p> <p>„Ах, ти |
| није његов чисти поглед пао на толику и тако белу нежност, на тако топлу снежност и на тако све |
| } Ја, Боже мој, што ли су ти наши стари тако тешко згрешили те овако љуто преврну земљу ову?!“< |
| <pb n="133" /> ђевојка," — не изговори тако полаганим шапатом, да се овај утапаше у тихи дах, |
| они теби!{S} Узми паре, брајко, кад си тако лепе среће! “</p> <p>— „Не дао Бог, да ја њима пок |
| ажа а Бог је истина!....{S} А што ли си тако ружно уснила?“ питаше Рајко с неком детињском радо |
| прстом мрднуо да му помогнеш.{S} Што си тако мене и задругу нашу осрамотио, ја и задруга можемо |
| јих погледа с лица њена.</p> <p>„Што си тако заћутао?" питаше га Маргита седајући на сено у кол |
| од сабље, сабље посвећује, — шта си ти тако тешко Богу згрешила да те пси као јареб гоне и да |
| сама сенка од надежде!"</p> <p>— „Немој тако!{S} Бог је добар па ће нам помоћи!" рече Рајко сад |
| а, који сте <pb n="191" /> према сваком тако пуни доброте и милости!{S} Тек, шта ја говорим?!{S |
| , „па са медом овако мирисним, и млеком тако слатким, и погачом овако белом, и са овако пуно до |
| љу и говораше за њ неразумљивим језиком тако страсно.{S} Не беше то ни Циганка ни Туркиња, и ак |
| 167" /> црвену кабаницу.{S} А док је он тако спремао за Маргиту преноћиште, брижљивошћу једне м |
| а ухо.</p> <p>— „Не чујем?“ одговори он тако исто шапутом.</p> <p>„О, ја их чујем!{S} Ето их с |
| пода појили!" рече Рајко.</p> <p>Док он тако још збораше, Маргита се беше прегла над најближим |
| ла.{S} Никада до тада Рајко није стојао тако близу једној младој и тако дражи пуној жени.{S} Ни |
| ни се Рајку да јој глас никада није био тако сладак, тако мек и опет тако јасан. </p> <p>„Улази |
| трашном суду милостив био!“ викну Рајко тако исто свечано.</p> <pb n="89" /> <p>— „Гробом моје |
| !“ насмеја се старац срдачно; „а ко то тако из тебе говори? да ли је то госпођа, или робиња, и |
| аго нашег јадног старог господина!“ Ето тако вам је!{S} Од ово три дана весеље је, а сутра ће з |
| не брига обузимље!“ прихвати Рајко исто тако сетан и озбиљан; „није вајде, ваља да гледамо шта |
| руке.</p> <p>„Хвала теби, госпођо, што тако лепо мислиш и желиш.{S} Али од свега тога не може |
| из авлија и кидисаше на кола и коње што тако лупњавом будише мир успаваног села. </p> <p>Маргит |
| у лице Маргитино.{S} Она се у сну нешто тако невино осмејкиваше, да је милина била видети је.{S |
| руком.</p> <p>„Стани господине!{S} Зар тако маџарски племић дочекује своју верну жену?{S} Не с |
| а није био тако сладак, тако мек и опет тако јасан. </p> <p>„Улазите унутра и не бојте се!“ реч |
| уче чоха. „Зар баш тако?“ питаше. „Јест тако нам очију, лепо нас учи да ено вам покорни!“ „Учи |
| мига и да се криви на Рајка, као да му тако даде разумети шта је велики чардаш. „Него, како ће |
| !“ рече Рајко као да му објасни што му тако товаран дође.</p> <p>„ Ако ти је празна, могао си |
| во од речи до речи лагала.{S} Кад су му тако већ мало памет померили, Манда му световаше да оти |
| удесне милине и у линијама, у којима су тако правилно изведена, и у гипкој покретљивости, којом |
| љења у лицу, и онај ватрени коњиц, беху тако пуни живота, да Рајко осети како га чудна једна ва |
| моје очи варају, или баш никад не видех тако младоликог јаничара !{S} Добро си ми дошао, аго!“< |
| их онда склопи, подиже увис, држаше их тако склопљене као да се Богу моли, па онда се спусти н |
| г по колену, мишљах пуче чоха. „Зар баш тако?“ питаше. „Јест тако нам очију, лепо нас учи да ен |
| и речи: „Јес, валах, бињеџија! “</p> <p>Тако је било путем од Београда до Крушевца.</p> <p>Али |
| рченог Циганина Бекри-Бекира !“</p> <p>„Тако, кујо једна!“ викну Циганин задовољно, па онда уср |
| по паклу!{S} О јадна кћери, како си од таког чуда жива остала?!“</p> <p>— „Па и не могу све да |
| потресе и фијуком зајечи кад се сребрни таламбас витих крила њихових узлепрша.{S} Ништа се оку |
| прсте своје.{S} А кад ветар донесе нов талас од лавежи паса, она као преплашена срна утече у п |
| , и шумна зрачност од надежде, и сребрн талас од чисте и невине једне мисли, стапали у чудесну |
| црне звери?!{S} Предај се мојим бистрим таласима, пусти нека те загрле, нека те својим шапутом |
| него јој падаше низ плећа у коврџастим таласима, који се као крило гавраново преливаху у тамно |
| као кип, и са усхићењем погледала би по таласима од зелене горе, који се пружаху на све стране |
| добро, да ми платиш за сваку по овакав талир, а од блага, кад га нађеш, мени четвртина ! “</p> |
| благо у својој руци.{S} Узе грош и узе талир па без речи појури к брду.{S} Чим зађе за неко др |
| зовнеш скелеџију, и ево ну носи сребрн талир, да одмах дође да нас превезе! “</p> <p>Сељаче ни |
| } Валах да <pb n="45" /> спустиш сребрн талир у њу па да се растопи!" говораше Циганин облизују |
| па му рече: „Ево ти кеса са пет стотина талира.{S} Најми у Сегедину лађу, која ће Тисом па Дуна |
| то, ако си мајстор, искуј ми ова четири талира у четири потковице!" рече Циганину и положи му и |
| има, поклони се, пригну и подиже четири талира.</p> <p>„Нека вам је хвала светла господо!{S} Ов |
| за душе и твојих и њихових покојних док талира траје.{S} А?... шта велиш?!“</p> <p>— „ Ако хоће |
| во ти вели мој пресветли господин десет талира: четири за четири дана твоје службе довде, четир |
| вај младић жели да се оних његових шест талира предаду њему — патеру, — да их он подели сиротињ |
| леже поређани у два реда десет немачких талира све нових новцатих.</p> <p>„А ево,“ узе патер да |
| о, нека прихвати <pb n="28" /> црква те талире, нека се пале свеће за душе и твојих и њихових п |
| увијени они велики нови новцати сребрни талири, што их у Нишу од посланика доби.</p> <p>„Ето, а |
| загрејаше му се очи и заиграше по оним талирима.</p> <p>„А би ли то исто било да се на челик-п |
| во!{S} Него чекај!{S} Ха, ево ми сијну, таман да се све славно измири, и њихов господски а река |
| Сибињанин Јанком, час са Голубаном.{S} Таман је бледа зора почела да свиће, а он рече:</p> <qu |
| рао од сребра, погнуо се, раширио крила таман <pb n="110" /> да полети, као да хоће у небо да н |
| е полагано да склапа своје трепавице, и таман „ударише бубњи и свирале, — чауш викну, Дабулана |
| раван тамносив млаз, који постајаше све тамнији и тамнији и ако се на њ само небо својом мутноп |
| осив млаз, који постајаше све тамнији и тамнији и ако се на њ само небо својом мутноплавом ивиц |
| е оно, како је тај наш јунак изводио из тамнице свога сужња, заробљеног Турчина, како га је хра |
| ли убили или у Крушевац одвукли да га у тамницу баце, ил’ у прогон у Анадол пошљу!"</p> <p>„Баш |
| овога двора у чергу, да не нађеш пут у тамницу!“ И сад из очију Маргитиних сипаше ватра гњева, |
| >Млад месец се спушташе к западу.{S} На тамно плавом и високо издигнутом небу пуно звезда.{S} С |
| који се као крило гавраново преливаху у тамноплаве одјеке.{S} На обнаженом повисоком врату сави |
| , па даље иза њега један снизак и раван тамносив млаз, који постајаше све тамнији и тамнији и а |
| /> су давно разнесене па замењене дугим тамноцрвеним ћерамидама.{S} Из оне старе, дебеле и влаж |
| Маргита му рече: „чини ми се да миришем тамњан.{S} Долази од те стране испред нас.{S} Овде ће б |
| кроз Шумадију, те да је као неку цркву тамњаном окади.{S} На све то и на сваку ситницу обраћао |
| ка доћи!..{S} А кад тај дан дође, онда, тамо у оном двору, грофица од Нађ-Бање може само да ти |
| Морава! а куд још даље моја Расина!{S} Тамо су негде иза оних планина!...{S} Чудо, како ми се |
| ађим гласом, „Рајко, ето мога двора.{S} Тамо ногом кад крочим ја сам госпођа грофица од Нађ-Бањ |
| се избере понешто са овога света, чега тамо да се сећамо, ја ћу изабрати <pb n="183" /> једно |
| ој је душа одлетела у ројеве звезда, да тамо тражи звезду Рајкову.</p> <p>Рајко се нешто мало з |
| не, много је господска!...{S} Куд ћу ја тамо...{S} Него ево овде на овај миндерлук испод прозор |
| индерлук испод прозора!...{S} Куд ћу ја тамо... оно је,“ па се Рајко опет насмехну, само да Мар |
| ица да вас пропрате кроз Венчац.{S} Има тамо сад хајдука, који ће да пуцају на саркол јаничарск |
| дну час на другу страну.</p> <p>„Ко има тамо?“ викну Рајко; „ако си ришћанска душа, кумим те Бо |
| p> <p>„Чекај молим те!{S} Ко зна шта је тамо!{S} Пре него што одбијеш и тај трећи катанац, одви |
| да отиде у своје горње собе.{S} Дуго је тамо остала.{S} Ружа, пуна бриге, одлажаше чешће све на |
| помози нам Боже и Богородице!{S} Ако је тамо нека нечиста авет, нека се расточава пред вашом си |
| укате, али видим ово је злато, а оно је тамо сребро.{S} Их, да силна блага ако су сва та бурад |
| у средини, „не знам шта је, али оно је тамо цар Душан!“</p> <p>„А шта је ово?“ запита Маргита, |
| мехну, само да Маргиту охрабри, „оно је тамо ваља да постеља... младе невесте!“</p> <p>„То је м |
| угачке ватре.</p> <p>„Видиш ли те ватре тамо?“ питаше је Рајко, показујући јој руком ватре на д |
| ље је, а сутра ће зором у Сегедин да се тамо венчају.{S} О, слатка моја госпођо, сам вас је Бог |
| !"</p> <p>Пошљи одмах у Сегедин нека се тамо у српскоме крају потражи.{S} Не жали платити!"</p> |
| кроз ухо уз стену прислоњено, да ли се тамо иза стене што збива; друга половина слушаше истом |
| о...{S} Молимо... покажите ви шта имате тамо где вам срце куца!“</p> <p>Сад се тек диже урнебес |
| се јасније чујаше.</p> <p>„Ама немојте тамо, ако Бога знате!{S} Немојте на свечеву пећину, хоћ |
| коленима моли да се вратите; да сте ви тамо где сте у великој срећи и великој сјајности; да уп |
| мали пињал; оштар је као гуја.{S} Седи тамо у дно пећине, па кад видиш да Турци преко мене мрт |
| ежали су доле поред престола као бачени тамо <pb n="116" /> немарно и небрежљиво.{S} На доњој с |
| а ова врата, да видимо има ли светлости тамо!“</p> <p>Рајко је послуша.{S} Оштри врх од копља з |
| и само право! ко је лепши, ја или онај тамо Бенглер-бег?...{S} Ја! тако, то је право, тако се |
| да се посадимо на зелену траву под оним тамо јабланом.</p> <p>Маргита му се насмеја, али га пос |
| камо ли груди обнажити пред тим момком тамо, па ти слободно кидај с мене месо усијаним клештим |
| !...{S} Неће нам се на добром проћи ако тамо ударимо! “</p> <p>„ Рекао бих да је глас Милисава |
| оног драгог камења и бисера, што га ено тамо на трпезама.{S} Него хајдмо да тражимо излаз на бо |
| док нам старац не дође.{S} А ја ћу ено тамо поред оног оклопника пред царем Душаном.{S} Лећи ћ |
| кажи ми, је ли ово доиста злато, а оно тамо сребро ?! “ <pb n="106" /> говораше Маргита збуњен |
| горе ритови с ону страну Дунава; а оно тамо иза њих, где су се небо и земља састали, то је — т |
| S} Али опет не знам поуздано.{S} За оно тамо знам да је цар Душан.{S} Еј, капе!“ И Рајко отиде |
| ом и нешто као устежући се.</p> <p>„Оно тамо горе ритови с ону страну Дунава; а оно тамо иза њи |
| ..{S} Сад те разумем!{S} Теби је све то тамо свето.{S} Имаш право!{S} Дај ми твоје гуњче.{S} Та |
| ја њима поклоне чиним!{S} Него, није то тамо моја зарада!"</p> <p>„Ма, човече, вређаш господств |
| ест Румели-Бенглер-бег.{S} А да није то тамо Бенглер-бег?!“ рече пијани старац, па се окрете пр |
| ари гроф.“ Хајде, ђи, терај!{S} Ето нас тамо.{S} Свирај, певај, пиј, лупај, свирај, целу ноћ.{S |
| </head> <p>„А гле, каква је то светлост тамо?“ упита га Маргита, кад јој и самој погледи падоше |
| а Бог да га вуци живог растрзали, а већ тамо ће га сотоне усијаним клештима вући по паклу!{S} О |
| ти се и „госпођа грофица“, у оном двору тамо, умети господски да захвали.{S} Овде ти некадашња |
| води испод њега скелу.</p> <p>„Да нису тамо господа маџарска?" запита Маргита.</p> <p>— „Бог з |
| његова, и смилуј се ономе добром старцу тамо у планинама !" <pb n="218" /></p> <p>И онда јој по |
| у велику дворану.</p> <pb n="151" /> <p>Тамо је најпре спусти на један од оловних ковчега, подм |
| е се разлегаше; овде и онде извијаше се танак стуб од дима из широких дрвених димњака.{S} Дан с |
| уло било, сад пребледе као крпа.{S} Она танка кошуљица на грудима затрепери.{S} Један се дубок |
| међу две снежнобеле груде, по којима се танка бела ћерћелија тек као сива магла у вис тихо пови |
| <p>Док он то говораше она спази да јој танка тканица није у реду.{S} Извуче онај низ мерџана и |
| овако љуто преврну земљу ову?!“</p> <p>Танка сива маглица ранога јутра растањивала се све више |
| е избио је читав џбун зовина дрвета.{S} Танке стабљике повиле се под теретом крупног цвета и на |
| љиво заклањале за издајнички облачак од танке турске ћерћелије.{S} Носила је широке жуте шалвар |
| зведе из тренутне забуне, показав руком танке млазове беле светлости, која са свода, а из неких |
| то корито пред њом.{S} Извади из недара танки убрус, обриса њиме лице и руке и онда га разви и |
| лене тканине, привезане уз витки стас и танки пас узаним једним стамболијским шалом, притврђени |
| веношћу којом она дубока мирноћа и онај танки сутон застираше брда и поља пред њима и свуда око |
| ребрнога ситног новца, и пусти га да са танким звеком пада на данце од бурета.</p> <p>Па онда к |
| ргита би грчевитим притискивањем својих танких прстију у руку Рајкову давала му на знање, кад г |
| ца погледаше поносито у своје дугачке и танко усукане брке.</p> <p>„А је ли овде у двору?“</p> |
| и са груди беху покидана, и сам јелек и танко турско ткиво испод њега са грла и нешто мало са с |
| онда би Рајко доиста полетео на својој танкој сивој ластавици, која је својом брзином и својом |
| ао да је нека тајанствена рука хтела да танком и мирисном хладовином заклони мраморну чесму од |
| обучена у белу свилу, а на повисоком и танком врату носила је низове од бисера и драгог камења |
| ижљивошћу једне мајке и умешношћу једне танкоруке и окретне девојке, она обема рукама миловаше |
| ним облицима, и ова млада жена, витка и танкострука, с лепим лицем од сунца препланулим и са оч |
| те, уклањај се са нашега пута!“</p> <p>Тано викаше Рајко узбуђен, а по ртењачи просуше му се н |
| а игла, која се у врху цепаше у две још тање а устрептане игле, па кивно боцкаше час у напред, |
| ама дохвати за кудрави врат, па га онда тапкаше по глави и тепаше му: „моје верно псето, мој ве |
| сваки кајиш својом руком, а млада жена тапкаше ластавицу по врату и намешташе јој чупу од грив |
| 32" /> час умих, а сада — сада кривооки Татари и црни Арапи поје овде упорне мазге и ћудљиве и |
| или турбане и сарколе, витлају дугачким татарским камџијама, напуцкавају самсове а сами урлају; |
| чину на целу дворану, те се у њој свака тварка доста лепо могла да види.</p> <p>Маргита узе да |
| оје службе довде, четири за четири дана твога повратка, а два уз то на поклон! “</p> <p>Рајко с |
| не, преклињем те, пошљи одмах овог часа твога Мишка на коњу у Сегедин, <pb n="210" /> нека дове |
| С тога сам и хтела прво да видим тебе и твога Мартина, па да га мало спремите!“</p> <p>— „Ох, с |
| руку и ево ти дајем ову белу ружу, знак твога чистог срца и знак своје чисте љубави према теби! |
| хаљина за тебе.{S} Навуци све то преко твога рува, па да у име божје полазимо!“</p> <p>Поможе |
| е видим где ти је школа за витештво!{S} Твој стриц мора да је био <pb n="127" /> честит човек!{ |
| даре, зар ме доиста не познајеш?....{S} Твој слуга и твоје псето познали су ме одмах!...{S} Гос |
| а цара; али се ти њима ниси одазвао.{S} Твој одговор на моје молитве биле су све нове и све стр |
| мири, и њихов господски а рекао бих и — твој сиротињски понос.{S} Ето, нека прихвати <pb n="28" |
| витез.{S} Стављам ево сву своју веру на твој српски образ!{S} Рајко, витеже, дај ми твоју руку! |
| Нека је хвала Богу који нас, ето, пред твој двор срећно доведе!“</p> <p>— "О, још немој о раст |
| сто сунце од човека!...{S} Него како је твој Мартин спор!...{S} Тек опет хвала му; шта бих сад |
| а твоме двору, него да видим само да те твој господин прими у своје господске руке, па онда одм |
| промрмља. „Али што да плачеш?{S} Кад те твој господин види, он ће вратити невесту, па да је мил |
| , не знам како би се свршило!{S} Ил’ би твој смук мене прогутао, ил’ бих ја њему главу размрска |
| орумене.</p> <p>„Како је... крупан овај твој мерџан!“ рече Рајко нешто као запињући, и збуњен г |
| е госпођа, све једно; мари ти за то тај твој цвет и она шева и ова земља и оно небо!{S} Зар то |
| света!{S} Гледај само где ти је далеко твој цар Душан!“ па Маргита показа руком у правцу преко |
| ти би ?!...{S} О, дај ми да чујем глас твој!{S} Дај ми опет руку твоју!“</p> <p>Рајко се у мра |
| ћеш, буди спремна да те ноћас поведем у твој завичај!“</p> <p>„Да ме.... поведеш.... ноћас.... |
| ј да ти срце зебе у часу кад ето ћемо у твој двор! “ </p> </div> <div type="chapter" xml:id="SR |
| ?“ — ја бих се ослободила да запитам. „Твој спас!“ одговорила би она...“</p> <p>„Чекај, молим |
| днемо!{S} Ако се потковице не посребре, твоја штета!{S} Ако испадне добро, да ми платиш за свак |
| где су се небо и земља састали, то је — твоја земља Маџарска!“</p> <p>Маргита живо удари руком |
| па да се више и не пробудим!“</p> <p>„А твоја земља, Маџарска?!“ питаше Рајко.</p> <p>— „Јесте. |
| на твоја немилост и опет како је велика твоја милост !{S} О, само не дај ми Рајка смрти !{S} Уз |
| а, да свету проповедам: како је страшна твоја немилост и опет како је велика твоја милост !{S} |
| е Маргита теби привенчава, да је од сад твоја и овога и онога света.{S} Стављам ти свој венчани |
| > покојнику, па нека каже: није ти овде твоја српска мајка, ни твоја српска сеја да те оките, е |
| очи да у овоме тешком часу видим шта је твоја света воља!“</p> <p>И старац се онда спусти на ко |
| >— „Ваља да од ове хладне стене.{S} А и твоја је рука хладна! “ рече он.</p> <p>„О, мене је стр |
| коње и конопце.{S} Ето биће ту негде и твоја ластавица!{S} А кад ја остах сам, ја се прекрстих |
| ртин.{S} Одмах дај Манду овамо. „Има ли твоја Сокица младеж на левом колену?“ питаше је <pb n=" |
| же: није ти овде твоја српска мајка, ни твоја српска сеја да те оките, ево ти један стручак од |
| ! “</p> <p>— „Ма шта да је не може бити твоја брука и срамота!{S} Казуј, молим те, шта је?“</p> |
| Маргита нежно. <pb n="211" /></p> <p>— „Твоја постеља?“ муцаше Рајко, и онда се загледа за неко |
| пет је он само уморна сенка, која је на твоје успаване трепавице пала од оног драгог камења и б |
| може да је тако!{S} Није право да ти на твоје женско раме примаш терет, који моје мушко раме мо |
| дин десет талира: четири за четири дана твоје службе довде, четири за четири дана твога повратк |
| Рајкову. „Ево ти један струк босиљка од твоје Маргите, а ево ти један, који ти незнана наша при |
| уку право и велиш!{S} Кад изађох љут од твоје господе и стадох у оном забрану иза караван-серај |
| доиста не познајеш?....{S} Твој слуга и твоје псето познали су ме одмах!...{S} Господо, зар ник |
| 3" /> једно једино — да се сећам тебе и твоје доброте!{S} Ти ћеш ме, знам, брзо заборавити....{ |
| Рајко, ма шта да буде, твоју доброту и твоје витештво никад, никад, никад заборавити нећу.{S} |
| тота није посукнула ни од једне помисли твоје; врати ми се амо и сам са чистим срцем, ведрим че |
| није тако воља божја!...{S} Опрости ми твоје муке ако узживиш... опрости ми рану смрт своју, а |
| . „Рајко!{S} Боље од твојих речи очи ми твоје казују да поштено мислиш, витешки осећаш и искрен |
| то тамо свето.{S} Имаш право!{S} Дај ми твоје гуњче.{S} Тако; добро је.{S} И боље је овако!{S} |
| ога дана поред тебе стане, узме да носи твоје витешко име, онда је и право да ме са свим забора |
| е своје патње, за све страшне немилости твоје !{S} Ево ти се заветујем: седам година живећу о х |
| била била?...{S} А куд оно залуташе очи твоје, кад је оно у своме наручју на сребрном столу, а |
| г пустињика:</p> <p>„Рајко, брзо хватај твоје оружје да га Турци овде не нађу.{S} Тако...{S} На |
| ла вам добри људи!{S} О, мој Рајко, ево твоје Маргите!"</p> <p>Сахранише их једно поред другог; |
| Учинило ти се.{S} Одјек је поновио само твоје речи!“ говораше му Маргита.</p> <p>— „Не, не, чуо |
| к теби скачу, ради како ти Бог кроз то твоје срце казао буде.“</p> <p>Рајко је говорио мирно а |
| ијем!{S} Како сме псина једна да пиљи у твоје лепо лице, кад је само моје ?!“ Сад што да ти дуљ |
| кћи једне јуначке земље.{S} Ти ми нудиш твоје мало гуњче; за што да си ти већи <pb n="123" /> в |
| а је зовнемо да седи с нама на миру док твоји људи не дођу,“ рече Рајко старцу, па је онда викн |
| јуначко здравље.{S} Ето видиш, кад оно твоји земљаци, она велика господа, не хтеше да чују што |
| аргита живо у реч; „сад тек видим ко су твоји учитељи....{S} Марко...{S} Милош...{S} Страхиња!" |
| кну старац гњевно; „ха, чекај се ти што твојим циганским очима бленеш у моју младу!{S} Мартине, |
| ак од некакве песме. „Рајко!{S} Боље од твојих речи очи ми твоје казују да поштено мислиш, вите |
| у Јанкову!“</p> <p>— „Ако ти је неко од твојих на Косову погинуо, еј вала му!“ па Рајко подиже |
| оно сину муња кад се њене усне дотакоше твојих усана! како дивне беху оне <pb n="93" /> сузне о |
| те талире, нека се пале свеће за душе и твојих и њихових покојних док талира траје.{S} А?... шт |
| изујући се.</p> <p>„Да је додамо мало и твојој мајсторици!" рече Рајко погледав к младој жени, |
| ладој а тако злосрећној жени, на самрти твојој позајми!{S} А кад смрт по мене дође, наћи ће ме |
| лада.{S} Ево два дана како се возимо по твојој земљи, нигде грма, нигде липе!{S} Ако видиш по н |
| S} Доста је нека нас води та светлост у твојој руци! “</p> <p>Рајко за тим сврати у прву од они |
| , ево си ми богато платила и преплатила твојом господском беседом!“</p> <p>Па кад се опет посад |
| је била тако доброга срца, па би се над твојом судбом заплакати могла.{S} Али видим није! “ <re |
| овде сам још робиња, која је се помоћу твојом у слободу своје земље вратила.{S} Мислим да ће т |
| ше захваљује.{S} Рајко, ма шта да буде, твоју доброту и твоје витештво никад, никад, никад забо |
| мој Рајко, зар ово да ти је награда за твоју витешку службу?!" говораше Маргита грцајући без с |
| витештву твоме!{S} Не пада смрт моја на твоју душу, али пада на моју душу, што због мене тако м |
| у у божјој руци!“ На пакост, наиђоше на твоју ластавицу и доведоше је!{S} Што је доведоше ни по |
| и свој венчани <pb n="225" /> прстен на твоју руку и ево ти дајем ову белу ружу, знак твога чис |
| зелене кадифе ти шириш своју-шареницу и твоју црвену кабаницу!{S} Већ сам у две прилике долазил |
| српски образ!{S} Рајко, витеже, дај ми твоју руку!“</p> <p>Он јој пружи своју десну руку.{S} О |
| сто!{S} А прости ти мени што ће младост твоју прерани гроб у овој гори да покрива!"</p> <p>И он |
| у својом водиш ме да тражим опет милост твоју!{S} Ево ме клечим пред тобом, ево ме дижем очи к |
| милостив.{S} Знала сам само за немилост твоју.{S} Љубила сам те, а ти си ме гонио.{S} Осмех мој |
| шапутом; „Рајко, где си?{S} Дај ми руку твоју.{S} Страх ме је!{S} Ово је канда нека гробница.{S |
| да чујем глас твој!{S} Дај ми опет руку твоју!“</p> <p>Рајко се у мраку три пута беше прекрстио |
| лити.{S} И на самртном часу благосиљаћу твоју доброту!“ говораше Маргита кроз плач.</p> <p>„Бог |
| анин па испаде на праг.</p> <p>— „Питах твоју мајсторицу, јеси ли мајстор од заната, па ми срди |
| рни стари Кондоре! ти си први да познаш твоју госпођу!“</p> <p>У том изашла беше на врата од он |
| мље маџарске, и предаће те твоме роду и твом завичају!““ <pb n="80" /></p> <p>„Кад разабрах тај |
| зибелинском плашту каквом!{S} Овако, на твоме гуњчету сниваћу само о теби и о нашем добром стар |
| ћ Марко и како би радио Бан Страхиња на твоме месту? па онда ради како видиш да би они радили.{ |
| ништа.{S} Не могу ја ни часа часити на твоме двору, него да видим само да те твој господин при |
| ик, пуна срећа да Бог да теби и свакоме твоме помоћнику! “ и напи се, и мало што се не загрцну |
| и на песак земље маџарске, и предаће те твоме роду и твом завичају!““ <pb n="80" /></p> <p>„Кад |
| о и растати, а ништа нам ниси причала о твоме робовању у Турака!{S} Дед’ нам причај што!“ „0, г |
| S} Знам ја, вели, има племенитих људи у твоме народу.{S} У последњем рату, имао сам ја, вели, у |
| мору. „И онда, што ти да остајеш само у твоме џемадану, и што ја да лежим на овом тврдом оловно |
| Расине Рајко, — хвала теби на витештву твоме!{S} Не пада смрт моја на твоју душу, али пада на |
| срце моје не занесе молитвом к престолу твоме.{S} Али се ево сломио бунт мој; сломио се понос м |
| то Бог вели, јако Бог наш; ти јеси Бог, творјај чудеса!“ Моји добри сељаци донели ово вино да м |
| нећеш?!“ питаше Рајко.</p> <p>„Вера!{S} Тврда турска вера!“ одговори Циганин.</p> <p>„Ево да ти |
| оме џемадану, и што ја да лежим на овом тврдом оловном поклопцу, кад ено ваља да педесет широки |
| да искупиш војске колико ти год треба, те да своју земљу од Турчина ослободиш.{S} Бојим се нећ |
| гораше сад већ последњим капљицама уља, те пршташе као да се гласно срди што ово двоје дођоше д |
| а, свакојаким зделицама и дрангулијама, те га као кићанке бију по бедрима, па ситним звекетом п |
| н винуо некуда високо и далеко мислима, те њу више и не узима на ум.{S} Отиде за тим полагано и |
| дио негде међу Хрватима или Словенцима, те разумевао и говорио српски.{S} Патер Хијероними, кој |
| </p> <p>— „Кад си ти видео цара Душана, те да га можеш одмах да познаш?...{S} Него ходи да види |
| кола неком грађом па им прсла осовина, те Аћим растоварује љуто кунући и кола и мајстора који |
| е <pb n="125" /> ширила зеница у очина, те гуташе нови сјај од њене лепоте.</p> <p>„Е, госпођо, |
| га као да је било срце једнога гуслара, те мраморна чесма поче да му изводи пред очи свакојака |
| м <pb n="215" /> је преклињаше Маргита, те Ружа одмах отиде у један кут од собе, спусти се на к |
| овином заклони мраморну чесму од сунца, те да у хладу и на миру бистром струјом бруји чудесне п |
| а онда мој стари господин изађе напред, те моме младожењи прибоде на прса један накит у облику |
| у теретемку, тресну једном ногом о под, те му мамуза зазвркта, трже онај шпански штилет, па га |
| е да сипље благу ватру на све око себе, те све затрепти од радости и од топлоте!"</p> <p>„Јест, |
| " /> пешкире, одвезаше сребрне грошеве, те све један по један на сиџаде пред санџак-бега. „Аман |
| "203" /> столу, а патеру клецнуше ноге, те паде доле у столицу.</p> <p>„Грофица Маргита од Нађ- |
| куцну петом у пету, зазвекташе мамузе, те један пут те други пут, а ја гледам у трепавице млад |
| улар.</p> <p>Постало је много мрачније, те Рајко мораде изаћи на колски пут да по мраку не би з |
| е косе сенком својом само размекшавале, те још лепшом чиниле, — кад погледате то лице и нарочит |
| плакао.{S} Сузе његове кануше на гусле, те ове одвугнуше.{S} Млади гуслар виде каква туга мори |
| онем и обамрем Бекри-Бекир доведе жене, те ми силом сипљу млеко у уста и ко зна шта још те ме п |
| молити Богу, нека ми бар памет преврне, те да у лудилу и не знам ништа и не осећам ништа.{S} Па |
| м викнуше Рајка јаничари оздо од свите, те он похита за њима.{S} Кад већ сиђе к чесми, стаде и |
| ко преведе на српски што чаушбаша рече, те цела свита пође даље низ брдо.</p> <p>Он сам застаде |
| ебрним кандилима, неки ниже други више, те изгледаше као да под сводом лебди читав рој од некак |
| е на средини степенице опет предомисли, те се у бесном трку врати к Маргити.{S} Ова га обема ру |
| опце.{S} Беху већ на замке припремљени, те у њих брзо ухвати и стеже ноге Циганинове.{S} Па онд |
| абукама не могаше то исто чудо да чини, те да се једу и да их опет једнако у зембилу има.{S} Ма |
| узе за обе руке и окрену лицем к ватри, те је са пуно очинског саучешћа гледаше, па гледајући ј |
| нућеш чету на манастир па га опљачкати, те ће ме црни калуђери клети црном клетвом.{S} Него дед |
| онда гњевно докопа први камен при руци, те се њиме баци на оно двоје младих људи пред чесмом.</ |
| е он сам застиде, и нехотице обори очи, те му погледи падоше на ибрик.{S} Није био нимало жедан |
| } А ја рекох да огледам да ти послужим, те да се ропства избавиш, ако би нам Бог помогао!" гово |
| е крпе и напуни му њима уста као чепом, те сад већ не могаше ни зуцнути.</p> <p>„Брзо отвори он |
| Сам свод као да је био сребром покован, те је светлост од стотине кандила хватао у се, као кака |
| аквог триумфа осети да му је грло суво, те дохвати чутуру и опет повуче добро.</p> <p>„Јеси ли |
| јека стопи у милозвучно појање црквено, те му потресе срде и на очи натера сузу.{S} Он се диже, |
| ше поред њега.{S} Беше крочила у десно, те стојаше пред трећом једном сликом, која беше намеште |
| А кад би сунце просуло још топлији жар, те позлатило и поља и горе, и кад би сваки лист на дрве |
| преда њ на пут само да опет прну у вис, те да се зрак потресе и фијуком зајечи кад се сребрни т |
| јадни сељаци помаљати и по који дукат, те га додавати на оне сребрне купе, док ја не прихватих |
| вама носио; баци је у ону кључалу воду, те се растопи, као да је од жутог воска, а <pb n="194" |
| .{S} Па онда неко повика да се утишају, те да се чује здравица, коју ће пречасњејши патер Амбро |
| ва, па да онда проструји кроз Шумадију, те да је као неку цркву тамњаном окади.{S} На све то и |
| недирнуто, ономе ко ослободи Шумадију, те да има чиме довршити васкрс целог српског народа.{S} |
| ао неку топлу месечину на целу дворану, те се у њој свака тварка доста лепо могла да види.</p> |
| онда као да јој од једанпут муња сину, те јој показа шта се све крије у тајанственој појави ов |
| повукла да духну у жеравицу на огњишту, те да се не угаси док не затреба.{S} Није ни гледала у |
| ута, али му око усана обиграваше осмех, те га издаваше да мисли на нешто што га весели.{S} Па о |
| апред, напред, <pb n="29" /> напред!{S} Те сам речи од њих научио у битци код Сенте.{S} Синко, |
| м неке зле слутње.</p> <p>— „Весеље?{S} Те какво весеље!{S} Хоће да траје до зоре!{S} Просидба, |
| </p> <p>„Ако ме волиш ма за трунку, “ — те речи падоше на срце Рајку као зрна из пушке, па се у |
| Ето, нека прихвати <pb n="28" /> црква те талире, нека се пале свеће за душе и твојих и њихови |
| p>„А ево,“ узе патер да говори, „његова те блиставост призвала да ти баш каже да се можеш <pb n |
| орити.{S} Све што овде хтедох то је, да те склоним да те не бију ветрови.{S} Него није први пут |
| .</p> <p>„Хе, драга моја, како ћу ја да те познам, кад те не познаје онај који те је грлио?!{S} |
| а српска мајка, ни твоја српска сеја да те оките, ево ти један стручак од баба Станије, старе и |
| — шта си ти тако тешко Богу згрешила да те пси као јареб гоне и да те самсови као мрцину вуку?! |
| p>"Ево, ако само хоћеш, буди спремна да те ноћас поведем у твој завичај!“</p> <p>„Да ме.... пов |
| »Можеш ти њу да не подесиш, може она да те жацне, па да на пречац умреш, може да те прогута!{S} |
| ту <hi>једну једину</hi> милост, па да те благосиљам за све грозне своје патње, за све страшне |
| толико пута преклињала да ти дође па да те избави?{S} Зар да те самсови вуку у јазбину оне црне |
| старе и сироте једне Српкиње, и Бог да те прости!{S}" И даде ми оба бокора, и не хтеде нипошто |
| е жацне, па да на пречац умреш, може да те прогута!{S} Не, не, никако то!{S} Него ето да просец |
| p>„Како лепо говориш!{S} Слађе ми је да те слушам него да овај мед у устима топим! “ рече Марги |
| „Нису то никакви труди.{S} Право је да те послужим а и мило ми је.{S} Кад будеш у својој земљи |
| } Видећеш, неће знати шта да ради те да те награди.{S} А ја знам како ће.{S} Нека одмах купи ју |
| згрешила да те пси као јареб гоне и да те самсови као мрцину вуку?!...{S} Ах!“ јекну Маргита и |
| да се разговараш са царем змајским и да те змајеви однесу на крилима својим у Вилиндар, где про |
| у што им ја говорим, да је право или да те отму ил’ откупе, ја рекох у себи: „може им се! немај |
| д мене!{S} Бар бих се могла понадати да те једнога дана својим зетом зовем!“</p> <pb n="175" /> |
| дајем ти реч нећу бегати, пристајем да те служим, да носим воду, да цепам дрва, да ложим ватру |
| свети аманет.{S} Могу да не умеднем да те послужим и подворим како треба док смо заједно, али |
| што овде хтедох то је, да те склоним да те не бију ветрови.{S} Него није први пут да ти говориш |
| старац; „добар је Бог децо !{S} Камо да те боље видим кћери моја!“ па је узе за обе руке и окре |
| и на твоме двору, него да видим само да те твој господин прими у своје господске руке, па онда |
| а да ти дође па да те избави?{S} Зар да те самсови вуку у јазбину оне црне звери?!{S} Предај се |
| ати нећу, а чим чујем старца доћи ћу да те пробудим!“</p> <p>— „Па то је преко света!{S} Гледај |
| {S} Него то је баш оно о чему хтедох да те питам.{S} Била си госпођа.... опрости, Бога ми си го |
| добри час!“ рече патер; „а ја изађох да те к њима зовем.{S} Ходи унутра!“</p> <p>Рајко скиде шу |
| оме господару!“</p> <p>„Ама ја дођох да те питам: јеси ли ти баш прави мајстор?“ питаше Рајко.< |
| ох руке, и очи, и срце, ево падох преда те на колена.{S} Била сам у бунту <pb n="216" /> против |
| онде светлуцају, и у оној зори што иза те ноћи руди.{S} Причаћу ти све потанко кад се вратиш, |
| инског стаса, што се тако поверљиво уза те приљубљује... шта ли је слађе: живети па љубити онак |
| рече Рајко; „ја те наведох да бегаш, ја те доведох у ову клопку, па зар ја да останем да жив те |
| што говориш, госпођо!“ рече Рајко; „ја те наведох да бегаш, ја те доведох у ову клопку, па зар |
| м успавају, нека те успавану љубе, нека те нежно миловану однесу старом Дунаву, Дунаво ће те из |
| им таласима, пусти нека те загрле, нека те својим шапутом успавају, нека те успавану љубе, нека |
| , нека те својим шапутом успавају, нека те успавану љубе, нека те нежно миловану однесу старом |
| :</p> <p>„Хвала ти госпођо!{S} Бог нека те чује!{S} Ако сам те задужио ма чим, ево си ми богато |
| ј се мојим бистрим таласима, пусти нека те загрле, нека те својим шапутом успавају, нека те усп |
| ме њему се некаква велика невоља десила те нам не долази! “</p> <p>— „Нећу ти крити, госпођо, д |
| гвоздена врата, која се беху испречила те затвараху ходник.{S} На њима беху три тешке гвоздене |
| Циганина.{S} Гурну Бекира обема рукама те овај паде на земљу, а клеште му одлетеше под мехове. |
| „А ти, гадна црна мађијанко, дижи се са те столице, па овога часа напоље из овога двора у чергу |
| Јок, валах!“ рече бег презриво, па уста те ногом одгурну оне грошеве. „Носите те сребрне паре, |
| окрену на лево и подаље од колског пута те кроз њиве и поља и испод дрвећа жураше се напред а с |
| n="144" /> <p>„Ако си човек по три пута те заклињем Богом и светим Јованом, казуј нам се!{S} Ак |
| што бих је могао продати?!“</p> <p>„Шта те ја знам!“ одговори Рајко. „У нас се крштене душе не |
| те се врата приклопише.</p> <p>— „Срећа те та трећа полуга држи!{S} Тешко би нама било да си и |
| гледаше да види очи њене.</p> <p>„Срећа те нисам труд!“ рече она са тихим осмехом; „запалио би |
| засађено неколико јабланова.{S} Са врха те умке до у сами двор грофов нема више од пола сахата. |
| рага моја, како ћу ја да те познам, кад те не познаје онај који те је грлио?!{S} Ха, ха, ха!{S} |
| то промрмља. „Али што да плачеш?{S} Кад те твој господин види, он ће вратити невесту, па да је |
| ена?“</p> <p>— „А, сад видим!...{S} Сад те разумем!{S} Теби је све то тамо свето.{S} Имаш право |
| S} И гроф доиста виде тај младеж.{S} Од те ноћи је стари господин постао други човек.{S} Узео ј |
| волиш ма за трунку, онда хајдмо даље од те змијурине!“ </p> <p>„Ако ме волиш ма за трунку, “ — |
| и ми се да миришем тамњан.{S} Долази од те стране испред нас.{S} Овде ће бити негде нека светињ |
| главу на десну руку, а подупрв лакат од те руке левицом, гледаше за свитом маџарске господе, ко |
| те је јадни мој витеже!...{S} На какве те труде стављам!" рече му тихо.</p> <p>— „Нису то ника |
| а двоје клеште па, мало посрћући, отиде те их завуче у жеравицу.</p> <p>„Слободно! слободно! го |
| <p>Циганин устаде па већ посрћући отиде те из једне костретне вреће (арара) у сувом куту иза ме |
| ић па се подиже са онога камена и пређе те се заклони за чесму.</p> <p>Озго са брда долазила је |
| S} Ништа ти га не разумем.{S} Што ти је те јецаш?{S} Казуј за Бога шта ти је?!“ проговори Рајко |
| > <head>3</head> <p>У караван-серају је те вечери владало прилично узбуђење међу маџарском госп |
| цну у образ !“ рече Рајко па трже копље те се врата приклопише.</p> <p>— „Срећа те та трећа пол |
| че она са тихим осмехом; „запалио би ме те бих изгорела!“</p> <p>— „Збиља, да запалим парче тру |
| лостиво погледа у Рајка.</p> <p>„Жао ме те је јадни мој витеже!...{S} На какве те труде стављам |
| рече Рајко Маргити; „ако ти Бог помогне те стигнеш у свој дом, да пошљеш скелеџији паре што му |
| од горског кристала.</p> <p>„Умориће се те нећемо моћи путем одмицати; него да је зовнемо да се |
| а те ногом одгурну оне грошеве. „Носите те сребрне паре, требаће вам за ваше слепце и просјаке! |
| , Рајко !{S} Сад ће стићи лекари, па ће те извидати!" рече му она.</p> <p>— „То је добро.{S} Па |
| о треба за мој план.{S} Видећеш, мој ће те старац носити као кап воде на длану.{S} Он је стар, |
| иловану однесу старом Дунаву, Дунаво ће те изнети на песак земље маџарске, и предаће те твоме р |
| нети на песак земље маџарске, и предаће те твоме роду и твом завичају!““ <pb n="80" /></p> <p>„ |
| ра.{S} Мало час па она подиже трепавице те уморно и жалостиво погледа у Рајка.</p> <p>„Жао ме т |
| е дижем очи к теби; кроз сузе моје срце те моје тражи.{S} Чуј један пут у моме злосрећном живот |
| ви да се носе у велику дворану.{S} А из те дворане, кроз мало ошкринута двокрилна врата, долажа |
| ва се топлота из њега и каква милина из те топлоте у те разливала?!...{S} Будало једна, прави б |
| јаху ошкринута, и на која се улазило из те <pb n="99" /> леве певнице у сами зид иза олтара.{S} |
| ица.{S} Видећеш, неће знати шта да ради те да те награди.{S} А ја знам како ће.{S} Нека одмах к |
| ита се није од њега одмицала.{S} Нареди те јој Ружа извади из ормана најтање свилене тканине, к |
| те познам, кад те не познаје онај који те је грлио?!{S} Ха, ха, ха!{S} О хо, хо, хо!“ церекаше |
| де онде дугачке ватре.</p> <p>„Видиш ли те ватре тамо?“ питаше је Рајко, показујући јој руком в |
| ли су ти наши стари тако тешко згрешили те овако љуто преврну земљу ову?!“</p> <p>Танка сива ма |
| меног мрамора.{S} Од прилике на средини те заравњи два велика лава као да су се усред хода и у |
| том тренутку Рајко једним скоком долети те стаде између робиње и Циганина.{S} Гурну Бекира обем |
| ачевима не може ништа, Рајко се присети те пресече једно копље испод самог оштрица, тек колико |
| привуче скелу конопцем, викну ластавици те ова сама врло пажљиво, али са свим сигурном ногом, и |
| раше Маргита кроз плач.</p> <p>„Бог нек те прати, и анђели његови нек те чувају!{S} А кад се ме |
| >„Бог нек те прати, и анђели његови нек те чувају!{S} А кад се мене у срећи својој сетиш, помол |
| сна, који ево у амајлији носим, позивам те, уклањај се са нашега пута!“</p> <p>Тано викаше Рајк |
| торњај се од мене, црна сотоно, не знам те шта мумлаш!“ па се онда окрете гостима и поче што ја |
| њој небо и земља састају!{S} Ах, да сам те очима својим опет једном угледати могла, земљо моја! |
| “ рече јој Рајко. „Циганину кажи да сам те питао, уме ли он да кује сребрне <pb n="40" /> потко |
| обро сећам!“ прихвати она.' „Видела сам те кад си застао иза свите; стојао си сам мало по више |
| причај што.{S} Не; чекај!{S} Хтела сам те већ једном питати: где си ти учио школу витештва?!“< |
| м само за немилост твоју.{S} Љубила сам те, а ти си ме гонио.{S} Осмех моје невиности удавио си |
| ако ми образа и српског поштења ево сам те узео на душу као свети аманет.{S} Могу да не умеднем |
| оспођо!{S} Бог нека те чује!{S} Ако сам те задужио ма чим, ево си ми богато платила и преплатил |
| под руку и поведе. „Мартине, преклињем те, пошљи одмах овог часа твога Мишка на коњу у Сегедин |
| ре ми моје, не смем ти казати.{S} Видим те јеси некаква убојита делија; бојим се кад <pb n="47" |
| ешки осећаш и искрено говориш.{S} Видим те много млада за тешки посао кога си се латио; али осе |
| и само смућка што ја причам.{S} А видим те јеси ти и јунак и господин!{S} Знам ја, волео би ти |
| а начиним! “</p> <p>— „Ама, ходи, молим те, госпођо да разгледамо све ово чудо око нас!“ рече ј |
| ручја матере моје отргао.{S} Али, молим те, Ружо, казуј ми одмах све шта је и како је?!“ говора |
| оворила би она...“</p> <p>„Чекај, молим те,“ упаде јој опет у реч Рајко; „је ли та жена, што ти |
| обадвоје излудели?!{S} Протрљај, молим те, своје очи, па види и кажи ми, је ли ово доиста злат |
| твоја брука и срамота!{S} Казуј, молим те, шта је?“</p> <p>„Ето, шта је!“ прихвати Маргита гор |
| оми кршећи их, „опрости ми, бабо, молим те, и не брукај ме тако за Бога!“ Па Маркова мајка, мој |
| , ово је један луд сан!{S} Рајко, молим те, јесам ли ја будна? јеси ли ти будан?!{S} Да нисмо о |
| полагано као жабу неку!{S} Рајко, молим те, хајдмо одавде! “</p> <p>„Па куда ћемо ?! “ питаше Р |
| икни Ружу своју!“</p> <p>„ Али... молим те... не препадај се!{S} Више ме боли што те видим да с |
| ребу и скачу уз њу скамучући !{S} Молим те метни ухо на сам камен па слушај!“</p> <pb n="91" /> |
| , и ако се мучиш као робињица!{S} Молим те, би ли хтела да се ослободиш и да се у завичај врати |
| роба да погледаш на свој двор?{S} Молим те, устај одатле, па ево да се посадимо на зелену траву |
| ричам како је било?“</p> <p>„Дед’ молим те, а и онако је још дуго до пола ноћи!" рече Рајко, па |
| ваљало" рече Рајко. „Него, чекај молим те, има још и друга једна мука!{S} Треба, веле, да се т |
| че Рајко; "не знам, мањ’... чекај молим те!... јест, мањ ако то не буде деспот Ђурађ Смедеревац |
| ргита нестрпљиво.</p> <p>— „Чекај молим те, госпођо!“ прихвати Рајко и доиста се мало застиде; |
| а раме па му рече :</p> <p>„Чекај молим те!{S} Ко зна шта је тамо!{S} Пре него што одбијеш и та |
| <p>— „Комшија!“ прихвати Рајко; „молим те остави се таквог разговора.{S} Сад ће ваља да већ ск |
| тави кола и викну сељака.</p> <p>„Молим те, брацо, је ли жив гроф од Нађ-Бање ? !“</p> <p>— „ Ј |
| рац сумња, и би му криво.</p> <p>„Молим те, оче, стрпи се док ти све по истини испричам, па ме |
| ну Рајко; „ако си ришћанска душа, кумим те Богом и светим Јованом, јави нам се и помози да одав |
| даја.{S} Идем да донесем један буздован те да обијем ове катанце.{S} Може бити отвориће нам се |
| ги глас у души његовој викну му: „Душан те гледа!"</p> <p>Рајко се трже и не дотакнув се оне сл |
| је и сам већ неколико ноћи пио и певао те промукао.</p> <p>„Кондор, Кондор, Кондор!{S}" Зар да |
| ио да заспи, и опет га је умор савладао те је заспао.{S} Није знао колико је дуго спавао, али к |
| кло: па тебе или никако и нема, или ако те има, ти немаш ни милости ни <pb n="217" /> сажаљења! |
| ’ је јава?{S} Анчи, Марушо, децо, овамо те!{S} Овамо !...{S} Али шта ће ми они?!...{S} Јест’, с |
| дну то на другу страну.</p> <p>„Хвалимо те Боже!{S} Ово је у истини и сребро и злато!{S} Нисам |
| челик-потковицу поспе растопљено сребро те посребри?“ питаше он.</p> <p>„Не знам то; а можда би |
| у закопајте!{S} Ето беже, то је све што те молим, а све друго нека ти је просто !“ Смилова се б |
| ... не препадај се!{S} Више ме боли што те видим да си се препала него ова рана.{S} Не бој се!. |
| ихвати старац; "ево ми је сад тешко што те наведох да причаш!“</p> <p>„Немој да ти је тешко, до |
| у расхлади, извади из свога гуњца убрус те убриса зној са чела и лица.{S} И онда приђе полагано |
| половини душе његове угаси се светлост те поста мрак, а у другој наста само нека тиха месечина |
| у пету, зазвекташе мамузе, те један пут те други пут, а ја гледам у трепавице младине; она их п |
| из њега и каква милина из те топлоте у те разливала?!...{S} Будало једна, прави би човек с муш |
| ладо око огњишта, изведе Марка на среду те пред свима: „прошао си данас поред човека, коме се д |
| ртвачке ! “</p> <p>Рајко јој пружи руку те дохвати њену, која беше хладна као иста стена.</p> < |
| Дунаво !"</p> <p>Маргита отиде у пећину те по мирисном сену, што у једном куту беше положено, р |
| , нека је како год хоћеш.{S} Дугачке су те ваше маџарске молитве.{S} Ми Срби то на краће свршим |
| нција!{S} Силенција!“ викаше гост госту те се начини читав урнебес од силенције.{S} Али кад пос |
| ....{S} О мој слатки завичају, да ли ћу те икада очима видети?!...“</p> <p>И онда се невесело о |
| м даље, хоћеш ли ми право казати што ћу те питати ? “</p> <p>„Ако нећу теби, који си божји угод |
| да ти свесрдно послужим; ето послушаћу те, кад велиш.{S} Хајдмо да сечемо стену.{S} Друго нам |
| хиљаду пута!{S} Ако ми Бог помогне нећу те постидети.{S} Сад ћу се двојином журити да предам го |
| лом сипљу млеко у уста и ко зна шта још те ме поврате.{S} Нит’ могу да утечем, нит’ могу да се |
| сврати у прву од оних споредних сувота,те из једног ковчега извади једно старинско копље и њим |
| !“ рече Рајко сав пренеражен. „Комшија, тебе канда хвата ракија? “</p> <p>— „ Јок вала; него ет |
| ма пољуби и само рече : „голубице моја, тебе ћу да љубим, а Циганина ћу да бијем!{S} Како сме п |
| .{S} Него ево у моме сиџадету хаљина за тебе.{S} Навуци све то преко твога рува, па да у име бо |
| н свањива, а све то ништа не мари ни за тебе ни за мене, баш као да нас и није!{S} Све једно; н |
| у зиду од леве певнице.</p> <p>„Ама ја тебе чеках.{S} Не хтедох у светлост без тебе.{S} Ходи!“ |
| што може бити, али ми се чини да ни ја тебе никад, и да бих хтео, заборавит’ не могу!{S} Ево с |
| „Пусти ме,“ рече му шапутом; „да се на тебе наслоним....{S} Хоћу да паднем, тако ми срце куца |
| да се не видимо!{S} Али знај, да ћу на тебе, док сам год жива, са љубављу једне благодарне кће |
| био, него си дочекао да прво млада жена тебе у уста пољуби...{S} Шта ли сад чекаш?..{S} Јеси л’ |
| и је моје слабо и очајно срце рекло: па тебе или никако и нема, или ако те има, ти немаш ни мил |
| ову клопку, па зар ја да останем да жив тебе мртву на души носим?!...{S} Не може тако!...{S} Ак |
| госпођо!{S} Побојаше се они да се због тебе не заметне кавга с Турцима, па одоше својим послом |
| вала то ни у сну нисам, мањ ево што сад тебе дворим!{S} А није тешко тебе дворити.{S} Све што о |
| судбина наменила да једнога дана поред тебе стане, узме да носи твоје витешко име, онда је и п |
| о, где је Маргита ?“ „Ево Маргите поред тебе, Рајко !{S} Сад ће стићи лекари, па ће те извидати |
| род, не би ми милије било што сам поред тебе, нити ће ми теже бити да се с тобом растајем.{S} А |
| се свисла бих од страха да нисам поред тебе!“</p> <p>— „Не бој се!“ рече јој Рајко, па узе и д |
| емље маџарске, па да видиш шта ћу ја од тебе да начиним! “</p> <p>— „Ама, ходи, молим те, госпо |
| знам како да ти кажем!{S} Стид ме је од тебе, да оваку бруку у мом двору видиш! “</p> <p>— „Ма |
| оз који дан доћи и дан, у који ми се од тебе растати ваља.{S} Бога ми, да си ми по сто пута род |
| ј витеже Рајко, сад тек видим шта ће од тебе да буде!</p> <pb n="107" /> <p>Само нека нас срећа |
| ише у судбини, па је кријем и отимам од тебе!“ А она кучка зна да га је омађијала и да је он си |
| рем, слађе ћу умрети после овога што од тебе чух, да ће доћи онај који ће земљу да ослободи!“</ |
| и, а волела бих да могу и онда да пород тебе будем, да појахам сиву ластавицу, да ти носим заст |
| тебе чеках.{S} Не хтедох у светлост без тебе.{S} Ходи!“ рече Рајко и одмах пође напред.</p> <p> |
| еја се старац срдачно; „а ко то тако из тебе говори? да ли је то госпођа, или робиња, или кћи з |
| у Турчина ?{S} Како се гипкост њена уз тебе у оном мрачном ходнику приљубила била?...{S} А куд |
| споведала, теби молила, у тебе уздала и тебе љубила.{S} Предао си младост моју старцу једном.{S |
| туга, или нека жудња и чежња.{S} Гледам тебе, а мисли ми се отимљу на доброга старца на Вујну.{ |
| b n="183" /> једно једино — да се сећам тебе и твоје доброте!{S} Ти ћеш ме, знам, брзо заборави |
| ди.{S} С тога сам и хтела прво да видим тебе и твога Мартина, па да га мало спремите!“</p> <p>— |
| <p>— „То си ти!“ рече јој Рајко. „Небо тебе види, па звездом звездама јавља да се роб један у |
| ц!" упита патер Рајка изненадно; „ а ко тебе посла с таквим порукама овамо нама ?! “</p> <p>— „ |
| во што сад тебе дворим!{S} А није тешко тебе дворити.{S} Све што овде хтедох то је, да те склон |
| сам се теби исповедала, теби молила, у тебе уздала и тебе љубила.{S} Предао си младост моју ст |
| аманет чува ?!{S} Учинило ми се да је у тебе срце и чисто и јако. „Ево га нађох!“ говорах у себ |
| заволећеш је кад је познаш, јер је и у тебе срце витешко!“</p> <p>У ње је срце закуцало јаче и |
| Била сам у бунту <pb n="216" /> противу тебе.{S} Веровала сам да си силан, изгубила сам била ве |
| да сам пред ногама нашег цара, — близу тебе, госпођо моја, јадна млада и лепа и добра жено!“</ |
| роптала.{S} Још сам се теби исповедала, теби молила, у тебе уздала и тебе љубила.{S} Предао си |
| } Хвала Богу!{S} Хвала и <pb n="159" /> теби, дете моје!“ додаде старац, па се пригну да потапк |
| „А, сад видим!...{S} Сад те разумем!{S} Теби је све то тамо свето.{S} Имаш право!{S} Дај ми тво |
| их, рекох: „слава теби, Боже мој, слава теби! “ и потрчах да видим јесте ли живи.{S} И хвала Бо |
| тах сам, ја се прекрстих, рекох: „слава теби, Боже мој, слава теби! “ и потрчах да видим јесте |
| плашт овај носио, неће се срдити да га теби, тако младој а тако злосрећној жени, на самрти тво |
| /p> <p>„Пун ибрик, пуна срећа да Бог да теби и свакоме твоме помоћнику! “ и напи се, и мало што |
| бити као у пустињи!{S} Бојим се само да теби, тако озбиљном младом човеку, наша маџарска весеља |
| г мене тако млад гинеш.{S} Немам шта ја теби да праштам и опет ћу да кажем: нека ти је просто!{ |
| живим једним пљеском и рече: „о, хвала теби, наш велики Боже!{S} Госпођо, предобра и премила н |
| <p>„ О витеже, од Расине Рајко, — хвала теби на витештву твоме!{S} Не пада смрт моја на твоју д |
| ставила беше у њене руке.</p> <p>„Хвала теби, госпођо, што тако лепо мислиш и желиш.{S} Али од |
| ог срца и знак своје чисте љубави према теби!“</p> <p>Па онда му приђе к лицу и пољуби га у чел |
| аво у очи; „све ми се чини да овај попа теби само смућка што ја причам.{S} А видим те јеси ти и |
| јко, витеже без замерке, ево се Маргита теби привенчава, да је од сад твоја и овога и онога све |
| ођу њеном мужу, и тројином хитати да се теби вратим.{S} А вала баш сад и да умрем, слађе ћу умр |
| {S} И опет нисам роптала.{S} Још сам се теби исповедала, теби молила, у тебе уздала и тебе љуби |
| није!“ прихвати она брзо; „не смејем се теби, који имаш око да спазиш цвет, него се <pb n="37" |
| своју срећу.{S} Ако је нађем, ето је и теби! “</p> <p>Осмехну се брк Циганину, загрејаше му се |
| Али како ћу ја, један сељак, да дижем и теби за поњаву додајем плашт, који је покривао господск |
| поклон чини, не можеш ти њима, него они теби!{S} Узми паре, брајко, кад си тако лепе среће! “</ |
| а кад видиш да Турци преко мене мртва к теби скачу, ради како ти Бог кроз то твоје срце казао б |
| ажаљења!{S} И онда сам се заверила да к теби више никад не подигнем очи, да пред тобом никад ви |
| е клечим пред тобом, ево ме дижем очи к теби; кроз сузе моје срце те моје тражи.{S} Чуј један п |
| Овако, на твоме гуњчету сниваћу само о теби и о нашем добром старцу!{S} Али нећу ни ја да спав |
| ’ не могу!{S} Ево сам се тако привикнуо теби, да ме збиља жалост осваја кад помислим, да ће кро |
| љам ватром свога срца.{S} А за ово опет теби хвала, мој витеже!{S} Него хајдмо сад доле да ти п |
| мадијо !{S} Некако је милије и умрети у теби, а некмо ли живети !...{S} Сећаш ли се, госпођо, к |
| оје заплакаше. <pb n="166" /></p> <p>„У теби нађох правога оца.{S} И сад ето да се растајемо, м |
| и што ћу те питати ? “</p> <p>„Ако нећу теби, који си божји угодник и без онога што си мени и о |
| кола и мајстора који их начини и волове теглиоце. „Ко је <pb n="129" /> с Аћимом?“ запита мој с |
| ела два сељака с хлебом и вином.</p> <p>Тежак им беше растанак.{S} Баш се све троје заплакаше. |
| може да послуша свога господара, ал’ је теже срцу одолети, <pb n="8" /> да не иде на бој на Кос |
| гледаше је.{S} Она поче нешто спорије и теже да дише.{S} Пови се мало на десно и лице јој се са |
| ије било што сам поред тебе, нити ће ми теже бити да се с тобом растајем.{S} А већ није нам дру |
| p>Па онда стаде поред Рајка, који нешто теже и спорије дисаше.{S} Гледаше га неизмерном нежношћ |
| их планина!...{S} Чудо, како ми се нека тежина на срце наваљује!...{S} Ено ње горе где од радос |
| ресече једно копље испод самог оштрица, тек колико да има држаље, узе један буздован у десну ру |
| } Сад било да то јесте било да то није, тек је то Маџарица, ваша земљакиња, од ваше горе лист, |
| Ево како: санџак-бег је овде нов човек, тек је од скора дошао, сиромах је и дрхће за паром.{S} |
| о мирише ова зова јутрос!“ рече гласно, тек да нешто почне.</p> <p>Она се сад гласно насмеја.{S |
| ије. „Него да видиш, какве су такве су, тек добро пристају у овакве бакрачлије!“</p> <p>„Хвала |
| здрвама.{S} Наусница га је <pb n="6" /> тек мало нагарила и остављаше да се лепо види румени лу |
| сваком тако пуни доброте и милости!{S} Тек, шта ја говорим?!{S} Нека му је по хиљаду пута слав |
| на моју препаст, гласно викну: нећу!{S} Тек се иза нас продра мој старац: попе, питај мене, ја |
| S} Него како је твој Мартин спор!...{S} Тек опет хвала му; шта бих сад без њега радила!...{S} И |
| показало да је дух слаб а плот јака.{S} Тек опет жао ми је што се преварих!“</p> <p>Сад Рајку у |
| и полагано чауши с великим тојагама.{S} Тек би се од часа на час по неко од њих залетео на гоми |
| не знате нешто још боље и сигурније.{S} Тек не можете земљакињу своју оставити да и даље у поту |
| она баш мало час наслони лице своје.{S} Тек онај тајни тихи гласић шапуташе:</p> <p>„Како оно с |
| м, да донесе благослов за венчавање.{S} Тек је пре десетак дана стигао овамо и један и други, п |
| се прави значај не могаше да ухвати.{S} Тек сви гости узеше викати: „е, е, е, то је много!{S} Д |
| оној потмулој и неразговетној вици.{S} Тек опет ослушкиваше да ли ће и кад ће онај жубор прест |
| тре у кући, ни жива човека на улици.{S} Тек на самом излазу из главне, и управо једине, улице с |
| ујем шта ће бити у великој дворници.{S} Тек пуче пушка, а господа да се поломе низ степенице. „ |
| ама шта је то ?{S} Шта се то десило ?!“ Тек неко од господе рече: „дух се јавио, вампир, авет!“ |
| ав чун, па да се њиме низ реку пустим!“ Тек то рекох а учини ми се да чујем вику неку и лавеж п |
| раваше као дете, и од часа на час би га тек зачуђено погледала крупним својим очима, које би ов |
| да одвоји очи од ње.{S} Учини му се да тек сад први пут виде како су јој дуге трепавице и како |
| руде, по којима се танка бела ћерћелија тек као сива магла у вис тихо повијала и још тиме спушт |
| младо, лепо дете, само се осмејкује, па тек спусти трепавице, па подигне очи, па се опет плашљи |
| а мој стриц Павле као стена хладан, па тек само по једну: „не може!...“ „нек се потруди, па не |
| мајски.{S} Чекали су да падне сутон, па тек да <pb n="226" /> се крену, да их сељани не би опаз |
| ону скелу !...“</p> <p>Поћута дуго, па тек рече:</p> <p>„Нека ми ватруштина мозак дохвати...{S |
| а Обилића, ни Страхињу!“</p> <p>„А, сад тек видим!" упаде му Маргита живо у реч; „сад тек видим |
| аности рече: „еј, мој витеже Рајко, сад тек видим шта ће од тебе да буде!</p> <pb n="107" /> <p |
| дим!" упаде му Маргита живо у реч; „сад тек видим ко су твоји учитељи....{S} Марко...{S} Милош. |
| р, где пробавиш понеки дан и ноћ, па се тек опет у пећини створиш?“ питаше ме санџак-бег. „Ко ш |
| у трећима буздовани.</p> <p>„А, сад се тек разабирам!“ рече Рајко; „ово је подземна оружница о |
| али и пуно мирне одважности.{S} Сад се тек Рајку учини да је дивно лепа.</p> <p>„Децо, у урвин |
| тамо где вам срце куца!“</p> <p>Сад се тек диже урнебес од гласног смеха, од дивље вике: „ељен |
| ица, да ју је Бекри-Бекир, — који је се тек пре четири године потурчио, дошав и сам од некуда и |
| о лице младога човека, који као да беше тек само у неком тихом сну.{S} Па онда узе да му говори |
| ог круга, — остављајући слободан пролаз тек само за једног човека, који би од малених врата у з |
| таде патер Амброзијус у мртвој тишини и тек се накашља, а двокрилна се врата расклопише силним |
| е Рајко да говори као из сна пробуђен и тек осетивши да има и срца и памети; „госпођо, док бих |
| е млада робиња унела воду у ковачницу и тек поче упорно да одговара Циганину на његову вику, а |
| како добар, како мио и племенит, ти би тек онда мене разумела!"</p> <p>Још се више Ружа препад |
| ролили !{S} А колико смо вас оплакивали тек ових последњих дана!{S} Еј, јадна, јадна моја госпо |
| љом пуна пунцата. „Вас двоје сте видели тек само пола од свега онога што све има под сводовима |
| е борећи се с њиме, и како су устукнули тек кад је змај почео да пушта модар пламен.{S} Ето мен |
| осећам ништа.{S} Па као у инат онда ми тек долажаше, да све то с већим болом осећам сву грозно |
| ништа не мари, јер њему стоји у судбини тек сад срећан да буде, јер ће се убрзо оженити младом |
| кад си већ и онако понешто видео, да ти тек понешто кажем.{S} У Светој Гори има манастир деспот |
| косом.{S} У руци је носила један диван тек расцветан пупољак беле руже, а на једном прсту од л |
| ће и несвестица га обузе, из које прену тек кад зајеча јасан глас старчев: „О децо, јесте ли ми |
| l:id="SRP18920_C1.6"> <head>6</head> <p>Тек је млада робиња унела воду у ковачницу и тек поче у |
| ивне очи још дивнија душа гледа.</p> <p>Тек је била налила ибрик водом и подметнула котлић, па |
| и и загонетне визије будућности.</p> <p>Тек је почело да свита а један млад човек дође пред чес |
| ко све тишијим и тишијим гласом.</p> <p>Тек су прешли оно велико придворје и ушли у једну велик |
| пођа девојка, није лепша од ње!“</p> <p>Тек то рече а у једној половини душе његове угаси се св |
| ву грозност свога положаја, све своје и телесне и душевне муке.{S} Видех, бадава све, нема ту п |
| ле у велику дворницу, где је сад лежало тело Рајково.{S} Замоли све друге да се уклоне и да ост |
| јково гуњче, намести се и пови се гипко телом до на саму ивицу од оловна ковчега, само као да б |
| Од широких мраморних плоча, које су јој теме покривале, остала је само једна; друге <pb n="30" |
| азила као аманет, док ви не смислите на тенани како да је сигурно у завичај оправите.{S} Ето, ј |
| е кога Србина у рудничке планине старцу Теодосију у Вујан, да му каже да смо нас двоје за вечно |
| м Богу, да буде милостив грешном старцу Теодосију на Вујну!“ </p> </div> <div type="chapter" xm |
| амешташе јој чупу од гриве изнад чела и тепаше јој нешто маџарски.{S} Кад од своје кабанице и с |
| ави врат, па га онда тапкаше по глави и тепаше му: „моје верно псето, мој верни стари Кондоре! |
| ађ-Бање.{S} Управо и нема пута, него се тера преко равнице, а по трагу других кола, правцем на |
| ђ-Бању; жени се стари гроф.“ Хајде, ђи, терај!{S} Ето нас тамо.{S} Свирај, певај, пиј, лупај, с |
| једне велике куће!“ рече Рајко.</p> <p>„Терај право у двор!“ викну Маргита кочијашу.</p> <p>Око |
| "SRP18920_C3.1"> <head>1</head> <p>Ваља терати добра два сахата на колима, па да се из Сегедина |
| ао два верна <pb n="149" /> друга и сав терет да делимо подједнако.{S} Ко се од нас двоје пре у |
| право да ти на твоје женско раме примаш терет, који моје мушко раме може да понесе!“ рекао би Р |
| .{S} Гроф пун гњева крхаше грозну једну теретемку, тресну једном ногом о под, те му мамуза зазв |
| дрвета.{S} Танке стабљике повиле се под теретом крупног цвета и наднеле над руменим кровом од ч |
| мишицом носи велику гужву у сиџадету од теркије.</p> <p>— „Не смедох у хану да оставим моје тер |
| <p>— „Не смедох у хану да оставим моје теркије.{S} Имам у њима нешто чисте преобуке па рекох: |
| го остати, а неко може доћи па однети и теркије и чутуру !“ рече Рајко као да му објасни што му |
| чаше даље ћутећи у све гушћи мрак неких тесних улица на крај Крушевца.</p> <pb n="60" /> </div> |
| Што се бојиш?...{S} Јелек је прикопчан, тесно прикопчан!...{S} А куд је оно румени мерџан залут |
| лога српска и немаштина новца и оружја, тешка сиротиња.{S} Кад је стари деспот све то чуо, запо |
| дубоке мисли.{S} У души јој је беснила тешка једна борба: борба срдње на Бога и брига за Рајко |
| руци држао је крстасту заставу, од које тешке кићанке падаху му по плећима; у десници држао је |
| е затвараху ходник.{S} На њима беху три тешке гвоздене полуге, прилично зарђале, са три велика |
| ено говориш.{S} Видим те много млада за тешки посао кога си се латио; али осећам, ето сад овде |
| ношем седела је једна млада жена у црни тешки плашт завијена и црном копреном по лицу покривена |
| гледа. „Еј, јаднице моја!“ рече опет са тешким уздахом, и однесе је у велику дворану.</p> <pb n |
| гаси.{S} Тако му се нешто ражали, да с тешким и дубоким уздисајима само понављаше речи: „еј, ј |
| оред њега с главом наслоњеном на руку у тешким мислима.{S} Кад би он уморен престао да куца и с |
| кој <pb n="77" /> черзи и родила.{S} Од тешких мука у оковима била сам стала сама кожа и кост.{ |
| а у хаљину од љубичасте кадифе, са пуно тешких златних ланаца о врату и по грудима.</p> <p>Кад |
| на како силази низ кулу, сетан невесео, тешко му је што не може да послуша свога господара, ал’ |
| <p>— „Срећа те та трећа полуга држи!{S} Тешко би нама било да си и њу одвалио!“ рече Маргита па |
| моја!“ прихвати старац; "ево ми је сад тешко што те наведох да причаш!“</p> <p>„Немој да ти је |
| адога гуслара с једним изразом, који је тешко укратко описати, али у коме су се и осећање досто |
| едох да причаш!“</p> <p>„Немој да ти је тешко, добри оче; ево ће ми одмах лакнути!{S} Него... ш |
| рцем, који оживљава и умор односи, није тешко бити испосник, и баш је слатко бити пустињик !“ < |
| мањ ево што сад тебе дворим!{S} А није тешко тебе дворити.{S} Све што овде хтедох то је, да те |
| чујем лавеж и скамукање њихово !{S} Еј тешко мени!{S} Шта ћемо сад јадни Рајко?“</p> <p>И онда |
| едним дугим, дугим пољупцем, као да јој тешко беше да одвоји уста своја од његових.{S} Дрхтала |
| узбуђења.{S} Беше му мило и опет некако тешко.{S} Пригну се и пољуби старца у руку: „хвала ти с |
| Боже мој, што ли су ти наши стари тако тешко згрешили те овако љуто преврну земљу ову?!“</p> < |
| абље, сабље посвећује, — шта си ти тако тешко Богу згрешила да те пси као јареб гоне и да те са |
| а лево па на десно.{S} Очевидно беше му тешко да се на ногама држи.</p> <p>„Има некакво весеље |
| о!“ прихвати Рајко озбиљно и невесело, „тешко је да се говори о ономе што може бити, али ми се |
| ше као да је на њих пала од некуд сенка тешког неког облака.</p> <p>— „Е, моја госпођо!{S} Побо |
| да не поклизну; а ти си био пет дана на тешком месту сам, не са маштама и сенкама, него са живо |
| решну старост, отвори ми очи да у овоме тешком часу видим шта је твоја света воља!“</p> <p>И ст |
| е верно псето, мој верни стари Кондоре! ти си први да познаш твоју госпођу!“</p> <p>У том изашл |
| тебе или никако и нема, или ако те има, ти немаш ни милости ни <pb n="217" /> сажаљења!{S} И он |
| и!" цикну Маргита; „где си?!...{S} Шта, ти би ?!...{S} О, дај ми да чујем глас твој!{S} Дај ми |
| аће свршимо!"</p> <pb n="100" /> <p>„О, ти мислиш ја сам се молила Богородици!?{S} Није, него с |
| невин, како добар, како мио и племенит, ти би тек онда мене разумела!"</p> <p>Још се више Ружа |
| ега умрети!" <pb n="213" /></p> <p>„Ах, ти не знаш, колико је то једно чисто сунце од човека!.. |
| овако доста за нашу потребу!“</p> <p>„0 ти не знаш каква је то гадна звер !{S} Да си ти патио х |
| вац Давид: „кто Бог вели, јако Бог наш; ти јеси Бог, творјај чудеса!“ Моји добри сељаци донели |
| го предаш.{S} Ето, какву <pb n="165" /> ти службу намењујем, и ето какав ти аманет желим да пре |
| — да се сећам тебе и твоје доброте!{S} Ти ћеш ме, знам, брзо заборавити....{S} И кад она срећн |
| и, и ја сам кћи једне јуначке земље.{S} Ти ми нудиш твоје мало гуњче; за што да си ти већи <pb |
| а да се сиђе на под од саме дворане.{S} Ти су ступњеви ишли целим кругом дворане.{S} Прва два с |
| рођени, па нека ми позајми свој нож.{S} Ти, оче, и Рајко изиђите овога часа у гору и склоните с |
| е, не знам ти ја то!{S} А и како ћу?{S} Ти видиш да сам прост сељак!“</p> <p>„А разумеш ли оно |
| де моја витешка земља, Маџарска, и... — ти, мој добри и верни витеже! “</p> <pb n="176" /> <p>„ |
| рети љубећи их?...{S} Лудо једна! је л’ ти она род какав?{S} Није ти сестра, није ти посестрима |
| бра сам као какав Србин витез!{S} Је л’ ти то боље по вољи?“</p> <p>— „Само кад си се разведрил |
| се пригну да потапка Маргитину руку. „ Ти си спасла мога смука, смук мене, ја вас, а Бог све н |
| ри.</p> <p>— „Зар да ме Кондор позна, а ти да ме не познаш ?{S} О, Ружо слатка, зар не познајеш |
| за немилост твоју.{S} Љубила сам те, а ти си ме гонио.{S} Осмех моје невиности удавио си у пот |
| видим да нећу доживети његов долазак, а ти си млађи, па по божјој милости и можеш га дочекати ! |
| кога.{S} Ако никога нема зазвиждаћу, а ти онда изађи па журно за мном!“</p> <p>То рече, узе чу |
| .{S} Ја из ове пећине жив изаћи нећу, а ти ако жив останеш, сахрани ме негде овде у планини, па |
| рке, па су имали муке да не поклизну; а ти си био пет дана на тешком месту сам, не са маштама и |
| одству!{S} Тако што у Цигана нема!{S} А ти безобразна комедијашице, напоље одавде!“</p> <p>Диже |
| о год затраже, само да одмах дођу!{S} А ти сам врати се амо и викни Ружу своју!“</p> <p>„ Али.. |
| е иза наслоњаче своје матере.</p> <p>„А ти, гадна црна мађијанко, дижи се са те столице, па ово |
| је, иди па га питај! “ “</p> <p>„Таква ти је она!“ рече Циганин чисто као жалећи се на своју н |
| ће.{S} Нека би ти, синко, Бог дао да га ти дочекаш, па да му ти ово благо предаш.{S} Ето, какву |
| ала сам јој ко си ти, рекла сам јој, да ти не замери што си од друге цркве, јер си добар и имаш |
| ад кад си већ и онако понешто видео, да ти тек понешто кажем.{S} У Светој Гори има манастир дес |
| бе будем, да појахам сиву ластавицу, да ти носим заставу <pb n="173" /> црвену са белим крстом! |
| си ми ватре ватром од ракије; треба да ти вратим ватру ватром од њеног чардаша!{S} Него велики |
| вори, „његова те блиставост призвала да ти баш каже да се можеш <pb n="27" /> вратити.{S} Нишки |
| } Зар је ниси толико пута преклињала да ти дође па да те избави?{S} Зар да те самсови вуку у ја |
| и дан у који ће се наћи жена, вредна да ти и по лепоти и по доброти буде мио друг у животу!...{ |
| нати ко је!“ рече Маргита.</p> <p>„Е да ти кажем!{S} То је наш цар Душан!{S} Чула си за српског |
| в значај.</p> <p>„Што ја волим то је да ти свесрдно послужим; ето послушаћу те, кад велиш.{S} Х |
| мој витеже!{S} Него хајдмо сад доле да ти причам што сам још у оној подземној дворани, усред о |
| њега или близу нас! — Не, не ; немој да ти срце зебе у часу кад ето ћемо у твој двор! “ </p> </ |
| те наведох да причаш!“</p> <p>„Немој да ти је тешко, добри оче; ево ће ми одмах лакнути!{S} Нег |
| јим послом!{S} А ја рекох да огледам да ти послужим, те да се ропства избавиш, ако би нам Бог п |
| сам да ти је срце витешко; сад знам да ти је и слободно.{S} Благо жени која ће то витештво и т |
| добрих девојака!“</p> <p>„Знала сам да ти је срце витешко; сад знам да ти је и слободно.{S} Бл |
| p>„Не може да је тако!{S} Није право да ти на твоје женско раме примаш терет, који моје мушко р |
| вера!“ одговори Циганин.</p> <p>„Ево да ти кажем!“ Узе Рајко да му шапутом прича. „Стари људи к |
| ! “</p> <p>— „Еј, мој Рајко, зар ово да ти је награда за твоју витешку службу?!" говораше Марги |
| раше Маргита грцајући. „Не знам како да ти кажем!{S} Стид ме је од тебе, да оваку бруку у мом д |
| двору, грофица од Нађ-Бање може само да ти руку стегне и речима срећу зажели.{S} Али то није ни |
| ена лепота и њена милина?!{S} За што да ти не буде присна и најприснија, рођена и најрођенија.. |
| о лице, кад је само моје ?!“ Сад што да ти дуљим — извукоше ме и истукоше ме.{S} Кад се дигох р |
| бију ветрови.{S} Него није први пут да ти говориш као да си видовита.{S} Овде је око нас по зе |
| аш какав кајиш?{S} Стегни њиме главу да ти се мозак не преврне.{S} Не знаш ти какав се чардаш о |
| ти старац разведрен. „Ево сад што ћу да ти кажем : отпрати је у завичај, предај је у руке њеном |
| авде; нећу да женско ухо чује што ћу да ти говорим!</p> <p>Одмакоше се подаље од ковачнице на з |
| !“ рече Рајко невесело; „ја помислих да ти се то јављала наша српска царица Милица, која је бил |
| > <p>"Госпођо, опрости ми!{S} Хтедох да ти послужим, али ето није тако воља божја!...{S} Опрост |
| и!{S} И ја знам по неку....{S} Хоћеш да ти кажем једну како се Јанко оженио?...{S} Хајде баш!.. |
| !" рече Бекри-Бекир поносито. „Хоћеш да ти причам како је било?“</p> <p>„Дед’ молим те, а и она |
| амо стену, па ако је не просечемо, онда ти кад видиш да сам мртва ради шта знаш!“</p> <pb n="14 |
| 15" /></p> <p>— „Баш нисам.{S} А откуда ти знаш да је то цар Душан?“ рече Маргита мирно.</p> <p |
| кћери моја, један гутљај!{S} Тако, нека ти је на спасеније!{S} Дед’ Рајко!{S} Тако синко!{S} Не |
| еби да праштам и опет ћу да кажем: нека ти је просто!{S} А прости ти мени што ће младост твоју |
| !{S} Дед’ Рајко!{S} Тако синко!{S} Нека ти је на здравље!“</p> <p>Па онда и старац добро повуче |
| наке драговољце, нека их наоружа и нека ти их преда да с њима једнога дана у Србију пођеш.{S} Н |
| о је све што те молим, а све друго нека ти је просто !“ Смилова се бег на сузе сељачке, згрну о |
| а као свету амајлију!“</p> <p>„Е, хвала ти синко!{S} Тако треба!“ прихвати старац разведрен. „Е |
| пут, промуцав тихо: „збогом!.... хвала ти!“ Одмаче опет главу своју од лица његова, гледаше му |
| спођо, колико ти досађујем!...{S} Хвала ти... и опрости ми! “</p> <p>Маргита не могаше речи да |
| арски и краљевски посланик вели: „хвала ти, али од тога сад не може ништа да буде.{S} Његов је |
| ригну се и пољуби старца у руку: „хвала ти светли господине!{S} Баш си научио што и јесте најле |
| и приђе к руци старчевој.</p> <p>„Хвала ти, оче, по хиљаду пута!{S} Ако ми Бог помогне нећу те |
| асом, али топло и смерно:</p> <p>„Хвала ти госпођо!{S} Бог нека те чује!{S} Ако сам те задужио |
| ају у овакве бакрачлије!“</p> <p>„Хвала ти брате Јово !{S} Поздрави ми Јевросиму, хвала и њој!{ |
| напред, води како знаш!“</p> <p>„Хвала ти, госпођо !{S} А Бог нек нас води!“ рече Рајко радосн |
| после подужег ћутања, „зар си се збиља ти сам у себе поуздао да ми помогнеш да до слободе и за |
| .{S} По ноћи је превалило.{S} Јевросима ти је спремила у бисаге нешто рубља, а наћи ћеш и брашн |
| не и измоле. „Немој нам га, беже, амана ти! лепо он нас учи, вели нам: слушајте царске људе и б |
| pb n="83" /> Немој, беже... немој амана ти!...{S} Неће нам се на добром проћи ако тамо ударимо! |
| моја?{S} Мало час си о њима причала, па ти се причињава да их чујеш!“ рече јој старац.</p> <p>— |
| груди обнажити пред тим момком тамо, па ти слободно кидај с мене месо усијаним клештима.{S} Пек |
| а: „помози Бог, снахо!“</p> <p>— „Добра ти срећа, јуначе!“ прихвати млада жена са свим мирно, п |
| тање.</p> <p>„Бог с тобом, госпођо, шта ти зовеш школом витешта?{S} У нас има по манастирима шк |
| /p> <p>„Јеси ли при себи Рајко ?{S} Шта ти је витеже млади?“ питаше га не са бригом, него са за |
| то ти је те јецаш?{S} Казуј за Бога шта ти је?!“ проговори Рајко пун бриге и забуне.</p> <p>„Еј |
| S} Овај се свет врти око нене.{S} Ништа ти га не разумем.{S} Што ти је те јецаш?{S} Казуј за Бо |
| 65" /> ти службу намењујем, и ето какав ти аманет желим да предам.{S} Да си ми по сто пута рође |
| еликом послу доћи.{S} Иди сад!{S} И Бог ти на помоћи био !“</p> </div> <div type="chapter" xml: |
| S} Спремна сам да пођем с тобом кад год ти кажеш!“</p> <p>— „Е, у добри час да буде!“ рече Рајк |
| мо, умети господски да захвали.{S} Овде ти некадашња робиња из дубине душе захваљује.{S} Рајко, |
| </p> <p>„Рајко, хајде да бегамо!{S} Где ти је ластавица?!{S} Оче, нема ли где да се сакријемо у |
| p> <p>„Видим, видим, све боље видим где ти је школа за витештво!{S} Твој стриц мора да је био < |
| а то је преко света!{S} Гледај само где ти је далеко твој цар Душан!“ па Маргита показа руком у |
| о Боже! <pb n="190" /></p> <p>Сам си је ти довео да име свога мужа од бруке спасе!“ И онда стар |
| она род какав?{S} Није ти сестра, није ти посестрима; какав су ти род њена младост, њена лепот |
| ="223" /> покојнику, па нека каже: није ти овде твоја српска мајка, ни твоја српска сеја да те |
| једна! је л’ ти она род какав?{S} Није ти сестра, није ти посестрима; какав су ти род њена мла |
| ст а ђаво не спава!{S} Видим и сам није ти лако било.{S} Свецима и испосницима су се јављале са |
| {S} У ком си је манастиру наточио, вере ти?“ </p> <p>„Вере ми моје, не смем ти казати.{S} Видим |
| ки паша нешто као рече да је боље да се ти у Београд вратиш, јер он даје друге пратиоце.{S} Већ |
| седе га оде у Косово!"</p> <p>— „Куд се ти заносиш, мој братац!“ рече патер малко нестрпљиво, п |
| порушеноме двору српскога цара; али се ти њима ниси одазвао.{S} Твој одговор на моје молитве б |
| Рајко; „,ја велим најбоље је склони се ти у једну од ових одаја, ја да обијем и трећи катанац, |
| ђ-Бање, кћери земље маџарске, кад си се ти још смрти бојала?{S} Зар је ниси толико пута преклињ |
| ?!“ викну старац гњевно; „ха, чекај се ти што твојим циганским очима бленеш у моју младу!{S} М |
| сам сигуран да ћу је убити!{S} Само се ти склони мало!“ </p> <p>„Никако! никако!“ врискаше Мар |
| да буду на јави истина.{S} Вратићеш се ти, али само као војвода Рајко од Расине, вратићеш се д |
| ду своје земље вратила.{S} Мислим да ће ти се и „госпођа грофица“, у оном двору тамо, умети гос |
| поштене младе жене, па ћеш чути шта ће ти казати!“</p> <p>Рајку закуца срце бурније.{S} Као да |
| змајевски престо, да видиш нешто што ће ти милије бити!“</p> <p>Поможе јој руком својом да се п |
| } Да си ми по сто пута рођени син, веће ти добро не бих могао желети!“</p> <p>Рајко се диже, ск |
| половину.... како беше?!{S} А сад, биће ти доста да видиш и мали!{S} Хеј, Маџарице бесна!{S} Не |
| г, и на овој простирци од зелене кадифе ти шириш своју-шареницу и твоју црвену кабаницу!{S} Већ |
| ..{S} Тобож не смеш ни да се сетиш... и ти си ми неки јунак !...{S} Ниси никада младу жену у ус |
| мо не знамо <hi>кад</hi> ће.{S} Нека би ти, синко, Бог дао да га ти дочекаш, па да му ти ово бл |
| бра Ружо?“ рече јој Маргита; „о, кад би ти само знала како је он невин, како добар, како мио и |
| пет да завојшти на Турке.{S} А дотле би ти могао лепо код нас да останеш и да спремаш војску.{S |
| е, имаће ко и да ме брани.{S} Ако не би ти хтео, Мартине, ево ко ће!“ рече Маргита, показав рук |
| ваше се млада Маџарица Рајку, „видео би ти како бих се ја друкчије винула коњу у седло.{S} Али |
| јунак и господин!{S} Знам ја, волео би ти да сазнаш о цар-Лазару и царици Милици много више, н |
| од твоје Маргите, а ево ти један, који ти незнана наша пријатељица, стара Српкиња Станија, шаљ |
| > <p>„Ама ја дођох да те питам: јеси ли ти баш прави мајстор?“ питаше Рајко.</p> <p>— „Како ода |
| о, молим те, јесам ли ја будна? јеси ли ти будан?!{S} Да нисмо обадвоје излудели?!{S} Протрљај, |
| а се што пре и одене и огреје. „Јеси ли ти онај светац о коме луда раја прича, да се разговараш |
| нда загледа у Рајка и рече му: „Јеси ли ти помахнитао?{S} Ко је још поткивао коње сребром?!{S} |
| ај!... чекај један часак!...{S} Ниси ли ти... пре неки дан... прошао овуда у свити маџарске гос |
| том да запита:</p> <p>"Ружо, верујеш ли ти у Бога?!...{S} Верујеш ли да он може да помогне само |
| лазити!“ рече патер.</p> <p>„ Мислиш ли ти да она робиња сад спава?" питаше Рајко нешто снужден |
| ревог чаушбаше Хасан-аге Зулуфлије вели ти: да ту јадну жену не такнеш ни малим прстом, јер ћеш |
| прекоревајући га.</p> <p>„Море, кабули ти то човече!{S} Не види пророк ноћу!{S} Него дед’ одвр |
| е види пророк ноћу!{S} Него дед’ одврни ти то па да сркнемо за срећна наша ортаклука!“</p> <p>— |
| ка робиња буде госпођа, све једно; мари ти за то тај твој цвет и она шева и ова земља и оно неб |
| рагана лепотом околине, „бадава, говори ти што хоћеш, али си ти Рајко човек, који има око за он |
| у две прилике долазила на мисао, да си ти некада ја ли цара ја л’ царицу, у двору царевом двор |
| знаш каква је то гадна звер !{S} Да си ти патио хиљадити део онога што сам ја овде препатила, |
| раше старац Рајку; „све бих рекао да си ти онај кога одавно меркам, не би ли нашао себи једнога |
| ми нудиш твоје мало гуњче; за што да си ти већи <pb n="123" /> витез од њих ?!{S} Мислиш да ми |
| чак од сабље, сабље посвећује, — шта си ти тако тешко Богу згрешила да те пси као јареб гоне и |
| гледа је чисто са сажаљењем. „Па шта си ти то онда чула?!...{S} А питаш ме откуда га ја знан?{S |
| оштро: „ха, бре, Маџарице, казуј шта си ти?!“</p> <p>Она окрете главу према њима па рече са сви |
| о је он и нико други!“</p> <p>— „Кад си ти видео цара Душана, те да га можеш одмах да познаш?.. |
| бленеш у моју младу!{S} Мартине, где си ти Мартине ? “ Дође Мартин, надзорник од имања. „Дај не |
| Хтела сам те већ једном питати: где си ти учио школу витештва?!“</p> </div> <div type="chapter |
| е, „бадава, говори ти што хоћеш, али си ти Рајко човек, који има око за оно што је лепо и госпо |
| нема од тога ништа мој брајко; мали си ти за такво јунаштво!</p> <p>Па онда као да јој од једа |
| адала сам јој се, причала сам јој ко си ти, рекла сам јој, да ти не замери што си од друге цркв |
| вори она.</p> <pb n="59" /> <p>— „То си ти!“ рече јој Рајко. „Небо тебе види, па звездом звезда |
| мућка што ја причам.{S} А видим те јеси ти и јунак и господин!{S} Знам ја, волео би ти да сазна |
| а кажем: нека ти је просто!{S} А прости ти мени што ће младост твоју прерани гроб у овој гори д |
| ; биће да је и лепши од мене!...{S} Хеј ти, гарава моја голубице, где си?{S} Дед’ овамо, право |
| опет, и ако ће проћи времена доста, док ти сакупимо драговољце, опет ће једном дан растанка доћ |
| ех — звиждати.{S} Звиждах, звиждах, док ти се поче да котрља озго са рушевина понека цигла, па |
| во.</p> <p>„Молим те, оче, стрпи се док ти све по истини испричам, па ме онда суди и ако је пра |
| твоја и овога и онога света.{S} Стављам ти свој венчани <pb n="225" /> прстен на твоју руку и е |
| окрете се старцу: „бадава, оче, не знам ти ја то!{S} А и како ћу?{S} Ти видиш да сам прост сеља |
| ајући на сено у кола.</p> <p>— „Не знам ти ни сам казати!{S} Велика једна милина растопила ми ј |
| е га сва пренеражена.</p> <p>— „Не знам ти ја казати где су сада господа маџарска!“ понови Рајк |
| d>5</head> <p>„Бога ми, госпођо, ја сам ти рањен?“ рече Рајко мирно задевајући празан пиштољ за |
| прогон у Анадол пошљу!"</p> <p>„Баш сам ти ја једна несрећна жена!“ настави Маргита све тужнија |
| м да сам се с тобом венчавала.{S} Нисам ти онда могла то да кажем.{S} Ево ти сада казујем.{S} Н |
| ђења.{S} Рекох Бекри-Бекиру: „ево дајем ти реч нећу бегати, пристајем да те служим, да носим во |
| ере ти?“ </p> <p>„Вере ми моје, не смем ти казати.{S} Видим те јеси некаква убојита делија; бој |
| то да цркнем!“</p> <p>— „Какав си болан ти то Мусломанин ?! “ питаше га Рајко као прекоревајући |
| ро смркне па да нас изведе!“</p> <p>„Он ти рече,“ прихвати Маргита, „да на десно пођеш!“</p> <p |
| , ни твоја српска сеја да те оките, ево ти један стручак од баба Станије, старе и сироте једне |
| е не мислиш жива предавати, онда... ево ти мој мали пињал; оштар је као гуја.{S} Седи тамо у дн |
| за све страшне немилости твоје !{S} Ево ти се заветујем: седам година живећу о хлебу и води, ић |
| Нисам ти онда могла то да кажем.{S} Ево ти сада казујем.{S} Нас судбина венчава.{S} Рајко, вите |
| н струк босиљка од твоје Маргите, а ево ти један, који ти незнана наша пријатељица, стара Српки |
| и задруга можемо ти и опростити, и ево ти и праштамо.{S} Али што си осрамотио име које носиш, |
| томе говорили и са Хасан-агом.{S} И ево ти вели мој пресветли господин десет талира: четири за |
| b n="225" /> прстен на твоју руку и ево ти дајем ову белу ружу, знак твога чистог срца и знак с |
| није мени за чекање.{S} Него</p> <p>ево ти сребрни грош, да потрчиш у виноград да зовнеш скелеџ |
| а и стави их у десну руку Рајкову. „Ево ти један струк босиљка од твоје Маргите, а ево ти један |
| ле опет зовну Мартина, па му рече: „Ево ти кеса са пет стотина талира.{S} Најми у Сегедину лађу |
| о лежаше, и поче да говори:</p> <p>„Ево ти опет подигох руке, и очи, и срце, ево падох преда те |
| он ономе тајном гласићу; „лажеш! криво ти је што видиш поштену једну жену поред поштеног једно |
| што му тако товаран дође.</p> <p>„ Ако ти је празна, могао си је оставити у хану!{S} Празна чу |
| ала, госпођо," рече Рајко Маргити; „ако ти Бог помогне те стигнеш у свој дом, да пошљеш скелеџи |
| ске сабље главу Јанкову!“</p> <p>— „Ако ти је неко од твојих на Косову погинуо, еј вала му!“ па |
| ма ?! “</p> <p>— „Ко ме посла?!{S} Како ти то питаш?“ рече Рајко малко збуњено а нешто мало и с |
| ди своје срце, госпођо!{S} Знам ја како ти можеш храбра да будеш!{S} Даће Бог, све ће добро бит |
| овој асури не удави! “</p> <p>„Ама како ти то говориш?!" питаше Рајко, који и не слућаше о чему |
| реко мене мртва к теби скачу, ради како ти Бог кроз то твоје срце казао буде.“</p> <p>Рајко је |
| оном младом и лепом женом.</p> <p>„Како ти беше име?“ запита га она.</p> <p>— „Рајко,“ одговори |
| ушбаши :</p> <p>„Честити чаушбашо, тако ти среће, пусти' ме да запевам!“</p> <p>— „Како ћеш зап |
| „био си нам свагда веран слуга.{S} Тако ти свега што ти је мило, буди ми у овоме часу веран при |
| ну!...{S} О, моја добра госпођо, колико ти досађујем!...{S} Хвала ти... и опрости ми! “</p> <p> |
| "141" /> старац пун искуства; „а колико ти је леп и китњаст тај сан, опет је он само уморна сен |
| га блага, њиме да искупиш војске колико ти год треба, те да своју земљу од Турчина ослободиш.{S |
| говор.{S} Не бојмо се!“</p> <p>„Учинило ти се.{S} Одјек је поновио само твоје речи!“ говораше м |
| казуј па свршуј!“</p> <p>— „Хоћу, само ти све лепо да преведеш!{S} Видиш, ова се кула види чак |
| угу нашу осрамотио, ја и задруга можемо ти и опростити, и ево ти и праштамо.{S} Али што си осра |
| си осрамотио име које носиш, не можемо ти опростити.{S} Него од сада да се ниси усудио да се з |
| спасе ако буде воља божја!{S} Причаћемо ти све по реду, само ако нас пустиш да се гдегод овде п |
| насмејаше а Рајко прихвати: „причаћемо ти све по реду оче.{S} Није ово младолики јаничар, већ |
| видиш онај ред високих јабланова? е, то ти је пут који из села у двор води, а сам двор одавде н |
| е липе!{S} Ако видиш по неки јаблан, то ти је све.{S} Да није да понека шева прне с пута у вис, |
| астави:</p> <p>"Један пут пред вече ето ти нашег Краљевића Марка из планине, па као узгред прич |
| ковчег до саме горње ивице.</p> <p>„Ето ти под главу да имаш.{S} Лези ту па се одмори и испавај |
| оном коњанику на мрамору. „И онда, што ти да остајеш само у твоме џемадану, и што ја да лежим |
| ј опет у реч Рајко; „је ли та жена, што ти је на сну долазила, говорила српски и носила круну н |
| бајку, па да је и другима каже.{S} Што ти знам рећи то је да нисам светац, него грешник пред Б |
| нене.{S} Ништа ти га не разумем.{S} Што ти је те јецаш?{S} Казуј за Бога шта ти је?!“ проговори |
| вагда веран слуга.{S} Тако ти свега што ти је мило, буди ми у овоме часу веран пријатељ!{S} Пођ |
| > гроф.{S} "Има!“ рече Манда. — „Па што ти то дете кријеш од мене?!“ „За то што јој је осамнаес |
| но; „али бадава, не могах; сетих се што ти оно рече да је и грехота и срамота; него му стадох ч |
| рече ни речи.</p> <pb n="92" /> <p>„Што ти је од једанпут рука тако хладна?" шапуташе Маргита с |
| <p>„Зар ти мене не водиш к њима?{S} Зар ти ниси од њих к мени послат ? питаше она у чуду; веђе |
| удило што га она тако пита.</p> <p>„Зар ти мене не водиш к њима?{S} Зар ти ниси од њих к мени п |
| као да си дете!{S} Правиш се само, јер ти је мука да признаш!“ рече му Маргита нестрпљиво.</p> |
| нко, Бог дао да га ти дочекаш, па да му ти ово благо предаш.{S} Ето, какву <pb n="165" /> ти сл |
| !“</p> <p>„Али, драга моја Ружо, о чему ти то говориш?“ питаше је Маргита. „Где је гроф?{S} Стр |
| ти сестра, није ти посестрима; какав су ти род њена младост, њена лепота и њена милина?!{S} За |
| апита Маргита.</p> <p>— „Бог зна где су ти сад господа маџарска!{S} Може бити да су већ у Стамб |
| ог Циганина!{S} Ја, Боже мој, што ли су ти наши стари тако тешко згрешили те овако љуто преврну |
| једнога мога горског пријатеља, кога ћу ти може бити сутра и показати, и без тога меда, који ја |
| а викне: „не бој се, госпођо!{S} Сад ћу ти донети воде!“ па у петом скоку бејаше већ у капели, |
| викну по турски: „овамо, кучко, или ћу ти сад главу размрскати!{S}" Дохвати је за косе и повуч |
| ="160" /> учинио, да коме ћу?{S} Баш ћу ти све по истини казати!“ одговори Рајко.</p> <p>Накашљ |
| ј зори што иза те ноћи руди.{S} Причаћу ти све потанко кад се вратиш, а сад само оволико: млади |
| таше Рајко радознало.</p> <p>— „Причаћу ти све на широко кад ми се, ако Бог да, из Маџарске здр |
| пеци ме! пред тим крштеним човеком нећу ти поиграти ни мали а још мање велики!“ говораше она уп |
| сила те нам не долази! “</p> <p>— „Нећу ти крити, госпођо, да и мене брига обузимље!“ прихвати |
| евуче гудалом по струнама.</p> <p>„Нећу ти ја ноћас пред тим младим човеком скинути ни јелек, а |
| си погана звери у мојој руци! могла бих ти грло овим ножем пресећи, али нећу нож да поганим.{S} |
| у и не треба.{S} Мени треба!{S} Ваш бих ти казао и за што ми треба, кад бих знао да си <pb n="4 |
| да идемо у лево!“ рече Маргита; „старац ти је довикнуо да се држиш десно.{S} Мора бити да је он |
| понављаше речи: „еј, јаднице моја, баш ти не би суђено да завичај видиш!{S} Еј, јадна жено, ба |
| о жив? и коњ жив и јунак жив!{S} А знаш ти ко је ово?“ говораше Рајко с веселим узбуђењем, па н |
| ха,ха,ха! “ смејаше се Циганин. „А знаш ти болан..." па поче да запиње језиком и трепће очима; |
| запиње језиком и трепће очима; „а знаш ти болан.... да је мени Халил-бег Махмут-беговић <pb n= |
| са оживелим и храбрим срцем!{S} Не знаш ти како је она добра!{S} Кад се Бог није хтео да окрене |
| у да ти се мозак не преврне.{S} Не знаш ти какав се чардаш овде игра!{S} Халил-бег је матора, х |
| маџарска весеља не додијају.{S} Не знаш ти какви су Маџари, кад се узму да часте и проводе !{S} |
| ако је да ко коме поклон чини, не можеш ти њима, него они теби!{S} Узми паре, брајко, кад си та |
| зе вући Рајка за рукав од гуњца. »Можеш ти њу да не подесиш, може она да те жацне, па да на пре |
| „Плот је слаба а дух је јак!{S} Разумеш ти то?“ </p> <p>Рајко га гледаше пун чуда на толику уче |
| аш војску.{S} А кад рат почне, онда ћеш ти као војвода Рајко од Расине, да продреш у рудничке п |
| опет онај тајанствени шапат; „него још ти и не знаш колико је <pb n="136" /> она и лепа и мила |
| ћи се помало Маргита говораше: </p> <p>„Ти ћеш код нас у Нађ-Бањи да останеш док се не спреми с |
| По дужем ћутању рећи ће Рајко!</p> <p>„Ти си госпођо уморна.{S} Али се све мислим ови ће сребр |
| е на градском зиду поред ватре.</p> <p>„Ти си ми се, синко, много омилио,“ говораше старац Рајк |
| ати у ватру и кувати неку воду у једном тигању.{S} Кад је вода прокључала, онда баба заиште од |
| еколико тренутака, очи јој севаше као у тигрице која се спрема да скочи, али се савлада и рече |
| ..{S} На, хватај и овај зембил... и ову тикву с водом...{S} Дед’, дед’ брзо само!{S} Слушај, <p |
| ном мрачном ходнику и +напипа руком ону тикву с водом.{S} После неколико тренутака био је с вод |
| нити ко од вас, децо, да се усуди да га тим јуначким именом зове!“ Ја да си видела оне бруке и |
| под главу опет своје гуњче.{S} Отиде за тим доле к оним растовим столовима, изабра један велики |
| е њу више и не узима на ум.{S} Отиде за тим полагано и све на прстима до самог иконостаса, погл |
| ога дугачког носа кажипрстом; узе се за тим куцати прстом у чело, као да се увери да му лубања |
| етлост у твојој руци! “</p> <p>Рајко за тим сврати у прву од оних споредних сувота,те из једног |
| </p> <p>„Уби ме, сеци ме, пеци ме! пред тим крштеним човеком нећу ти поиграти ни мали а још мањ |
| мој врат а камо ли груди обнажити пред тим момком тамо, па ти слободно кидај с мене месо усија |
| струнама.</p> <p>„Нећу ти ја ноћас пред тим младим човеком скинути ни јелек, а камо ли кошуљу д |
| митром и златном штаком.{S} Пред самим тим престолом, и управо на средини између њега и оне тр |
| да му лубања није напукла, па задовољан тим претходним, и ако врло површним, испитом, узе да ма |
| рно али и свечано.</p> <p>Рајко је међу тим био скинуо седло и узду са ластавице, протро је мал |
| то да притискује руку његову, као да му тиме обрати пажњу на страхоте које види и од којих стре |
| ао сива магла у вис тихо повијала и још тиме спуштала.{S} Никада до тада Рајко није стојао тако |
| одинама, црне масти, одсудно циганскога типа, обучена у хаљину од љубичасте кадифе, са пуно теш |
| лира.{S} Најми у Сегедину лађу, која ће Тисом па Дунавом да носи мене и ковчег Рајков у Србију. |
| зорима дворским од биљура, и када је са тих прозора, овда и онда, затрептавала звездана светлос |
| однике и просторије водила.{S} Једна од тих вратоца била су она на која њих двоје дођоше.{S} Из |
| а, који ја за горске пчеле чувам, и без тих ораха, које ја с веверицама делим.{S} Чак и слободу |
| као да је покисао.{S} Оно и јесте нека тиха а прилично хладна кишица почела да ромиња.{S} И не |
| поста мрак, а у другој наста само нека тиха месечина.{S} Све оно блато око њега блеђаше пред њ |
| сутра опет ваља рано ранити; далеко је тиха вода Дунаво !"</p> <p>Маргита отиде у пећину те по |
| гледаше на реку, која тако бистра, тако тиха, нешто канда мени шапуташе.{S} И што урлање и лаве |
| вет белога крина жудно запајала сребром тихе месечине, њу појила мирисним дахом својим, а узгре |
| с наслони лице своје.{S} Тек онај тајни тихи гласић шапуташе:</p> <p>„Како оно сину муња кад се |
| у сиву голубицу.{S} Као да су кроз онај тихи сутон, изнад којега се на небу бледе звезде запаљи |
| лушаше истом таквом жудном пажњом један тихи гласић, који у њему самом и од њега самог тихо шап |
| ака.{S} Доиста се чуо неки чудан а врло тихи шум с ону страну.{S} Учини му се шта више као да н |
| полаганим шапатом, да се овај утапаше у тихи дах, што са меким шумом лептирових крила одлеташе |
| и.</p> <p>„Чујеш ли самсове?" питаше га тихим и устрептаним шапутом на ухо.</p> <p>— „Не чујем? |
| > <p>„Срећа те нисам труд!“ рече она са тихим осмехом; „запалио би ме те бих изгорела!“</p> <p> |
| е грофовске круне спуштаху — а Рајко са тихим уздахом рече: „баш да ми је да седнем... ноге ми |
| па још са самсовима?!“ прихвати Маргита тихим гласом и бојажљиво.</p> <p>— „Неће, дете моје, не |
| агледа се подуго у Маргиту, па јој врло тихим гласом рече : „ако се деси... јави старцу на Вујн |
| огледа око себе, погледа у Рајка и онда тихо и разнежено рече:</p> <p>„Како је дивно звездано н |
| пову, онда већ Рајку поста јасно да она тихо и равномерно дише, и да је заспала.{S} Не хтеде се |
| да пољуби у уста по други пут, промуцав тихо: „збогом!.... хвала ти!“ Одмаче опет главу своју о |
| асић, који у њему самом и од њега самог тихо шапуташе.{S} Да ли тај шапут долажаше из срца њего |
| а добро у лице Маргитино.{S} Маргита се тихо насмехну па рече: „Кондору није требала свећа да м |
| руку, мало га одли, подиже у вис и рече тихо:</p> <p>„Пун ибрик, пуна срећа да Бог да теби и св |
| дворане једна гомилица Цигана удешаваше тихо ћеманета.{S} За дугачким и широким столом, који се |
| ило гледала, очи би јој засузиле, па би тихо проговорила: <hi>„јадна жено, јадна жено! не бој с |
| га, одгурну је обема рукама својим, али тихо, од себе, и крочи неколико корачаја сам за себе у |
| “ рече јој Рајко изненађен, па је руком тихо од себе одгурну. „Како да закољем човека и пијана |
| не одговараше.{S} Зачу се само као неко тихо звиждање или као пиштање врбове пиштаљке.{S} Па он |
| т загледа у сребрни млаз, који сад само тихо мумлаше, падајући у пун котлић.{S} Склопи руке на |
| бела ћерћелија тек као сива магла у вис тихо повијала и још тиме спуштала.{S} Никада до тада Ра |
| {S} На какве те труде стављам!" рече му тихо.</p> <p>— „Нису то никакви труди.{S} Право је да т |
| века, који као да беше тек само у неком тихом сну.{S} Па онда узе да му говори:</p> <p>„Кад смо |
| етње вече на вису космајском допуњавало тиху своју хармонију.</p> <p>„Бадава,“ окрете се Маргит |
| а се осећаше хитра као срна и свежа као тица на грани.{S} Вераше се по рушевинама од града као |
| е и свраке нису му се више чиниле да су тице злослутице, него само као старије у црнину завијен |
| Неће ни бити ништа!" говораше Рајко све тишијим и тишијим гласом.</p> <p>Тек су прешли оно вели |
| ти ништа!" говораше Рајко све тишијим и тишијим гласом.</p> <p>Тек су прешли оно велико придвор |
| {S} За неколико тренутака владаше мртва тишина.</p> <p>Маргита дође до младе Циганчице.{S} Погл |
| ње говора људског у даљини.{S} Савршена тишина, у којој он само лупање свога срца чујаше, казив |
| некима од њих.{S} Владала је нека света тишина, прекидана само прштањем онога кандиоца што пред |
| /p> <p>Устаде патер Амброзијус у мртвој тишини и тек се накашља, а двокрилна се врата расклопиш |
| ари, па са пуном слободом, и са слатком тишином, и са овако свежим поветарцем, који оживљава и |
| који изнад овог виса воле да се носе, и тишину делим с овим стенама и зидинама.{S} Нема пустињи |
| русима, превојима и пуно некаквих меких тканина.</p> <p>„Не брините се, госпођо,“ рече јој Март |
| и од свиле, понеки од кадифе, понеки од тканине сребрне и златне жице, а сваки уз то бејаше пос |
| ј Ружа извади из ормана најтање свилене тканине, које је око врата и на својим грудима носила, |
| широке жуте шалваре од неке полусвилене тканине, привезане уз витки стас и танки пас узаним јед |
| ма, изабра један велики плашт од златне тканине, у којој све бели кринови сребрном жицом извезе |
| к он то говораше она спази да јој танка тканица није у реду.{S} Извуче онај низ мерџана из таја |
| ху покидана, и сам јелек и танко турско ткиво испод њега са грла и нешто мало са средине груди |
| ао да сама себи каже: „не, не, то нећу! то не могу!{S}" Неверовање је било јаче од веровања; го |
| а, мила и добра моја госпођо!{S} Јест’, то сте ви!..{S} О Боже, о Боже! <pb n="190" /></p> <p>С |
| на ову постељу!“ рече му Маргита. — „А, то не, много је господска!...{S} Куд ћу ја тамо...{S} Н |
| срца његова, или са лева рамена његова, то не знађаше ни сам; али знађаше да није са десна раме |
| } Тек сви гости узеше викати: „е, е, е, то је много!{S} Доста лакрдије!“ „И ја велим: доста лак |
| а видиш онај ред високих јабланова? е, то ти је пут који из села у двор води, а сам двор одавд |
| ните и у пећину закопајте!{S} Ето беже, то је све што те молим, а све друго нека ти је просто ! |
| главом, као да сама себи каже: „не, не, то нећу! то не могу!{S}" Неверовање је било јаче од вер |
| Рајково.{S} Али што се зора примицаше, то његов занос бејаше све већи.</p> <p>Један пут узе да |
| за њих, где су се небо и земља састали, то је — твоја земља Маџарска!“</p> <p>Маргита живо удар |
| д није много требало!{S} Ко није пијан, то је она црна змија Манда и њена кћи.{S} А Манда је го |
| игде липе!{S} Ако видиш по неки јаблан, то ти је све.{S} Да није да понека шева прне с пута у в |
| где какву девојку и да ли сам се верио, то нисам и ако у нашој земљи има пуно лепих и добрих де |
| онај тамо Бенглер-бег?...{S} Ја! тако, то је право, тако се ваља!“ <pb n="207" /></p> <p>Диже |
| е лавове и сребрног орла помислих: ето, то је царски престо !{S} А оно се ево престо разглавио |
| е још поткивао коње сребром?!{S} Валах, то не чини ни цар у Стамбулу ? “</p> <p>„Цару и не треб |
| рече Маргита.</p> <p>„Е да ти кажем!{S} То је наш цар Душан!{S} Чула си за српскога цара Душана |
| најширој зидини од разваљеног града.{S} То је стари пустиник давао знак најближем селу под брдо |
| } Па познао сам га чим сам га видео.{S} То је он и нико други!“</p> <p>— „Кад си ти видео цара |
| а колико је он невин и племенит био.{S} То је био један истински беспрекорни витез.{S} Ја једин |
| под неке врбе, где неки људи чекаху.{S} То је био Мартин, који је успео да за велике новце најм |
| } Коме није право, марш са моје земље!“ То је било одмах после Васкрса.{S} Послаше тобож некога |
| т је лудост а ђаво не спава?!“</p> <p>„ То знам! “</p> <p>— „Знаш ли то по себи?!“</p> <p>„Баш |
| да заузме, јер јој с правом припада, а то је: место поред свога мужа!“</p> <p>Праћена Рајком, |
| је у дубоком сну, неће се разбудити; а то бар није грех.{S} Ето, питај дванаест сребрних прест |
| н, метну га себи на длан и преврташе га то на једну то на другу страну.</p> <p>„Хвалимо те Боже |
| и и можеш га дочекати !“</p> <p>„А кога то мислиш оче?“ питаше Рајко радознало.</p> <p>— „Прича |
| сам себе, и онога часа нађе да треба да то што је она тако безазлено казала, исправи на прави њ |
| и потраја неко време док се разабра да то Маргита јеца.{S} Приђе јој полагано, крстећи се као |
| поноситом гипком ходу, изгледало је да то није <pb n="34" /> нека обична и проста жена.{S} Али |
| оти, и по њеној доброти.{S} Сад било да то јесте било да то није, тек је то Маџарица, ваша земљ |
| оброти.{S} Сад било да то јесте било да то није, тек је то Маџарица, ваша земљакиња, од ваше го |
| ?!“ рече Рајко шаљиво.</p> <p>„Ништа за то.{S} Моја се земља мени јавља ватром својих ритова, а |
| се одазва моме звиждању.{S} Него ви за то и не знате.{S} Има овде од непамћених година један с |
| иња буде госпођа, све једно; мари ти за то тај твој цвет и она шева и ова земља и оно небо!{S} |
| } Мора бити да је он имао неки узрок за то!“ <pb n="142" /></p> <p>— „Та већ само да отворимо о |
| а подели, и оно може да се сноси баш за то, што може тако да се дели!“</p> <p>„Како лепо говори |
| Па што ти то дете кријеш од мене?!“ „За то што јој је осамнаеста година, а знам шта јој пише у |
| се старцу: „бадава, оче, не знам ти ја то!{S} А и како ћу?{S} Ти видиш да сам прост сељак!“</p |
| /p> <p>Насмеја се Рајко па рече : „вала то ни у сну нисам, мањ ево што сад тебе дворим!{S} А ни |
| ита се, сва бледа пребледа, само љуљала то на десно то на лево, док је Ружа причала.{S} А кад о |
| тобом венчавала.{S} Нисам ти онда могла то да кажем.{S} Ево ти сада казујем.{S} Нас судбина вен |
| оваким чизмама! “ па погледаше са седла то на једну то на другу црвену чизму и намешташе их у ш |
| да опет удари у маџарске бубњеве.{S} На то ће стари посланик рећи нешто што патер преведе Рајку |
| а онда пређе да се пита: а шта ли би на то рекли Бан Страхиња и Краљевић <pb n="24" /> Марко?!{ |
| дост моју старцу једном.{S} Нисам ни на то роптала.{S} И ако нисам могла у старцу да нађем одго |
| о кроку, да је од господска рода!{S} Па то господство, и онака лепота и она младост да робују ј |
| а доћи ћу да те пробудим!“</p> <p>— „Па то је преко света!{S} Гледај само где ти је далеко твој |
| оја суђеница!{S} Иди види чија је!“ „Па то је Мандина најмлађа кћи Сокица!“ прихвати мој Мартин |
| еђу двојих гвоздених врата!“</p> <p>„Па то ће бити,“ прекиде га Маргита, „она змијурина коју Ра |
| скочила на ноге, па збуњено гледаше шта то би.</p> <p>Циганин беше дошао к себи и напрезаше се |
| она му се дворана поче да окреће. „Шта то рече Мартин?!“ питаше он час младу Циганчицу десно, |
| к лицу и пољуби га у чело.</p> <p>„Шта то радите за име божје, слатка моја госпођо грофице !" |
| е у Рајка срце престало да куца.{S} Кад то рекоше Маргита пред њима и пред свима својим млађима |
| а и главама од медведа и курјакова, све то споменима на лов, по гудурама великог једног добра ш |
| мр’о, умр’о бих не видев тако чудо, све то троје заједно, па још све то троје под рувом јаничар |
| лање и лавеж све то ближе долажаху, све то разговетније чух шапат Мораве: „грофице од Нађ-Бање, |
| се некакве мале и велике чутуре.{S} Све то метну пред њу и око ње и наваљиваше на њу да се прих |
| зу нас шева цвркуће, дан свањива, а све то ништа не мари ни за тебе ни за мене, баш као да нас |
| као у инат онда ми тек долажаше, да све то с већим болом осећам сву грозност свога положаја, св |
| смејете.{S} Па онда му је казала да све то ништа не мари, јер њему стоји у судбини тек сад срећ |
| од санџак-бега у Крушевцу.{S} А за све то нека је хвала прво Богу, а после моме пријатељу смук |
| ао неку цркву тамњаном окади.{S} На све то и на сваку ситницу обраћао је он пажњу маџарској гос |
| изговори онакву клетву.{S} Него на све то сав одговор бејаше, што сад као нека пуна зобница уд |
| ајде да сиђемо да разгледамо шта је све то!“ рече Маргита.{S} Али пре него што ће са <pb n="103 |
| м!...{S} Сад те разумем!{S} Теби је све то тамо свето.{S} Имаш право!{S} Дај ми твоје гуњче.{S} |
| у којима је радо становао, него је све то, полагано и кришом, дао да се донесе у подземне суво |
| арац напуни лучем и катраном, да се све то обеси о ону гвоздену чакљу па запали.{S} Цар би онда |
| и шапуташе.{S} И што урлање и лавеж све то ближе долажаху, све то разговетније чух шапат Мораве |
| сиџадету хаљина за тебе.{S} Навуци све то преко твога рува, па да у име божје полазимо!“</p> < |
| ка сиротиња.{S} Кад је стари деспот све то чуо, заповедио је да се овде у ову оставу смести и о |
| чудо, све то троје заједно, па још све то троје под рувом јаничарским!“</p> <p>Па онда је поса |
| м човека и пијана и везана?!{S} Не може то.{S} Било би то и грехота пред Богом и срамота пред љ |
| ивоту не осетих.{S} Не знам ни да л’ је то управ туга, или нека жудња и чежња.{S} Гледам тебе, |
| .7"> <head>7</head> <p>„А гле, каква је то светлост тамо?“ упита га Маргита, кад јој и самој по |
| потребу!“</p> <p>„0 ти не знаш каква је то гадна звер !{S} Да си ти патио хиљадити део онога шт |
| гита.</p> <pb n="182" /> <p>— „Каква је то плоча?“ питаше Рајко показујући на један поширок бео |
| <note xml:id="SRP18920_N1"> Биће да је то царица Милица са својом сродницом калуђерицом Ефимиј |
| а гвозденим ланцима.</p> <p>„Биће да је то каква стара малвасија којом су се наши стари јунаци |
| рече усправивши се. „Мислила сам да је то можда пањ на коме сте ви Срби секли главе вашим краљ |
| — „Баш нисам.{S} А откуда ти знаш да је то цар Душан?“ рече Маргита мирно.</p> <p>„Ниси чула за |
| ће ми одмах лакнути!{S} Него... шта је то?!“ рече Маргита сва усплахирена, па сави главу мало |
| се усплахирише и запиташе: „ама шта је то ?{S} Шта се то десило ?!“ Тек неко од господе рече: |
| о који силно узбуђен викну: „ама шта је то?“ и ако ни сам не знађаше коме управо то питање упра |
| а далекој ивици видика; „знаш ли шта је то?!“</p> <p>— „Не знам!“ рече Маргита усколебаним глас |
| </p> <p>— „Е, а мо’ш ли погодити шта је то?“ „Не могу, братац мој! него казуј па свршуј!“</p> < |
| а Душана.{S} Ето, погледај га, какав је то соко !{S} Него — ми имадосмо па изгубисмо и сад смо |
| уди.</p> <p>— „Па нема, госпођо; све је то просто!{S} Него опет, послаћу момке нека трче од кућ |
| „а ко то тако из тебе говори? да ли је то госпођа, или робиња, или кћи земље маџарске?!“ <pb n |
| ај врата! “</p> <p>„Аох! да грдна ли је то нека змијурина !{S} Колики јој је језик!{S} Мало ме |
| ило да то јесте било да то није, тек је то Маџарица, ваша земљакиња, од ваше горе лист, а ето ј |
| има, под кубетом саборне цркве, него је то сабор од сељака искупљених око једног грма!{S} И њег |
| т и једну невину младост... ох, како је то и горко и грозно!“</p> <p>— „Не подаји се таквим мис |
| ву и прашину однео!...{S} Знате како је то чудно било.{S} Ја стојим на вратима од наше куће, па |
| 3" /></p> <p>„Ах, ти не знаш, колико је то једно чисто сунце од човека!...{S} Него како је твој |
| о год ју је пута призивао, свагда му је то исто казивала.{S} Па онда му је слала и друге Циганк |
| ају у воду, или и у длан, и свака му је то исто готово од речи до речи лагала.{S} Кад су му так |
| да ја њима поклоне чиним!{S} Него, није то тамо моја зарада!"</p> <p>„Ма, човече, вређаш господ |
| ам без ње враћати?!...{S} Није то; није то; него ме за грло хвата и дави луда мисао, да већ мож |
| е овуда сам без ње враћати?!...{S} Није то; није то; него ме за грло хвата и дави луда мисао, д |
| } Јест Румели-Бенглер-бег.{S} А да није то тамо Бенглер-бег?!“ рече пијани старац, па се окрете |
| 0_C2.10"> <head>10</head> <p>Рајко није то одмах ни опазио, него казиваше песму и даље.{S} Али |
| како ћеш и да знаш, млад си!{S} И после то се само у конаку Бекри-Бекира може да види!{S} А?{S} |
| друга једна мука!{S} Треба, веле, да се то кује у по ноћи и кад је млад месец на небу !“</p> <p |
| ли сву страхоту њихову....{S} Речима се то не да описати....{S} Чудим се како нисам полудела.{S |
| и запиташе: „ама шта је то ?{S} Шта се то десило ?!“ Тек неко од господе рече: „дух се јавио, |
| .{S} Уморна је.{S} Није чудо, од кад се то путује!{S} А сутра опет ваља рано ранити; далеко је |
| га господскога рода.{S} Веле познаје се то и по њеној лепоти, и по њеној доброти.{S} Сад било д |
| дешава ћемане.{S} У том послу љуљаше се то на десно то на лево и дуго не могаше да удеси струне |
| е Рајко невесело; „ја помислих да ти се то јављала наша српска царица Милица, која је била тако |
| , те још лепшом чиниле, — кад погледате то лице и нарочито оне очи, онда се лепота и милина ста |
| рече патер малко нестрпљиво, па не хте то ни да преводи.{S} Али га старац посланик запита шта |
| ти је и слободно.{S} Благо жени која ће то витештво и ту слободу чистом љубављу за себе да веже |
| ?!“ понови Рајко као у недоумици шта ће то да значи.</p> <p>— „Ех, па не знаш, ја како!“ рече Ц |
| чекате док се истрезне!“</p> <p>„Кад ће то бити?!{S} Они могу да остану да пију до зоре, а зоро |
| гиту ослободио, рече јој: „а знаш ко ће то бити?{S} Сад се сетих да сам слушао да овде негде у |
| же потрају.{S} Али с јабукама не могаше то исто чудо да чини, те да се једу и да их опет једнак |
| дан царски престо.{S} А овако изгледаше то као неки разглављени и у делове своје растурени прес |
| </p> <pb n="175" /> <p>Маргита говораше то полагано, озбиљно, свечано, готово и нешто мало тужн |
| о оно и Рајка, живо благослови.{S} Беше то некакав жив и крепак старац, са бистрим очима испод |
| мљивим језиком тако страсно.{S} Не беше то ни Циганка ни Туркиња, и ако је пред Циганиновом чат |
| тва к теби скачу, ради како ти Бог кроз то твоје срце казао буде.“</p> <p>Рајко је говорио мирн |
| вих се, а он онда поново побесни.{S} Уз то се био пропио, па кад је пијан онда је прави сотона. |
| за четири дана твога повратка, а два уз то на поклон! “</p> <p>Рајко се зарумени у образима, по |
| анине сребрне и златне жице, а сваки уз то бејаше постављен и оперважен зибелинима.{S} На плашт |
| а дебела; он матор, она матора; а он уз то још и пијан, трештен пијан.{S} Хајде почесмо.{S} Нак |
| како ме воли, хоће сутра да се венча, и то с киме него с једном Циганчицом!“</p> <p>— „Пих!“ уз |
| царевинама, а не да их поново завађа и то због чега него због једне робињице!“</p> <p>„Цареви |
| а у здравље паметне Циганчице.{S} Кад и то прође, стари гроф настави:</p> <p>„Сад ево једне при |
| ше он.</p> <p>„Не знам то; а можда би и то ваљало" рече Рајко. „Него, чекај молим те, има још и |
| поред њега,</p> <p>— „Ене сад, зар си и то видела?“ прихвати старац очевидно изненађен онаким п |
| Хоћеш да се бијемо?!“</p> <p>„Можемо и то.{S} Али сад дођох по другом једном послу!“ рече Рајк |
| паса, па тражите.{S} А да знам где су и то знам, и казаћу вам: „ено су у божјој руци!“ На пакос |
| џарску господу и на оног црног попа. „И то су ми нека господа !“ говораше сам у себи; „и то ми |
| нека господа !“ говораше сам у себи; „и то ми је неки духовник!{S} Лист од њихове горе затрепер |
| оспода нека прихвати црква.{S} А кад би то моји новци били па се ја питао, ја бих рекао: да се |
| на и везана?!{S} Не може то.{S} Било би то и грехота пред Богом и срамота пред људма!{S} Ово је |
| су те ваше маџарске молитве.{S} Ми Срби то на краће свршимо!"</p> <pb n="100" /> <p>„О, ти мисл |
| , немој да се шалиш са мном...{S} Је ли то доиста Маџарска?!{S} Јест, биће да је кад се у њој н |
| далеке ватре на обзорју.</p> <p>„Је ли то доиста Маџарска?!...{S} Рајко, немој да се шалиш са |
| граше по оним талирима.</p> <p>„А би ли то исто било да се на челик-потковицу поспе растопљено |
| “</p> <p>„ То знам! “</p> <p>— „Знаш ли то по себи?!“</p> <p>„Баш по себи!“</p> <p>„Е, онда нем |
| м туђе кошуље, па се хлебом храним, али то своје цвеће ни за које паре не дам!“ Ја јој онда исп |
| ку стегне и речима срећу зажели.{S} Али то није ни десети део, о, није ни стотинити део од оног |
| ико кеса сребрних грошева. „Не треба ми то !“ рекох му, „него дај ми чету акинџија, да се освет |
| грофица од Нађ-Бање!“</p> <p>— „Била си то некад.{S} А шта си сад?“</p> <p>„Маргита, грофица од |
| водити; „паметно си синко учинио што си то патеру поверио!{S} Знам ја, вели, има племенитих људ |
| сам као какав Србин витез!{S} Је л’ ти то боље по вољи?“</p> <p>— „Само кад си се разведрила, |
| екоревајући га.</p> <p>„Море, кабули ти то човече!{S} Не види пророк ноћу!{S} Него дед’ одврни |
| иди пророк ноћу!{S} Него дед’ одврни ти то па да сркнемо за срећна наша ортаклука!“</p> <p>— „Д |
| да је чисто са сажаљењем. „Па шта си ти то онда чула?!...{S} А питаш ме откуда га ја знан?{S} П |
| да цркнем!“</p> <p>— „Какав си болан ти то Мусломанин ?! “ питаше га Рајко као прекоревајући га |
| ?! “</p> <p>— „Ко ме посла?!{S} Како ти то питаш?“ рече Рајко малко збуњено а нешто мало и срди |
| ј асури не удави! “</p> <p>„Ама како ти то говориш?!" питаше Рајко, који и не слућаше о чему Бе |
| роф.{S} "Има!“ рече Манда. — „Па што ти то дете кријеш од мене?!“ „За то што јој је осамнаеста |
| /p> <p>„Али, драга моја Ружо, о чему ти то говориш?“ питаше је Маргита. „Где је гроф?{S} Страх |
| от је слаба а дух је јак!{S} Разумеш ти то?“ </p> <p>Рајко га гледаше пун чуда на толику ученос |
| је и другима каже.{S} Што ти знам рећи то је да нисам светац, него грешник пред Богом!“ Ове би |
| а си ето баш лепо завршио.{S} Сад немој то да уквариш, него хајде напред, показуј пут у караван |
| ун, па да се њиме низ реку пустим!“ Тек то рекох а учини ми се да чујем вику неку и лавеж паса |
| девојка, није лепша од ње!“</p> <p>Тек то рече а у једној половини душе његове угаси се светло |
| во пуштајте и опростите ми!“</p> <p>Док то патер превођаше Рајко виде да на ћилиму, на коме ста |
| </p> <p>— „Па тако; дуго би било да вам то причан; уверих се да њега или и нема, или да баш нећ |
| е посребри?“ питаше он.</p> <p>„Не знам то; а можда би и то ваљало" рече Рајко. „Него, чекај мо |
| рави његов значај.</p> <p>„Што ја волим то је да ти свесрдно послужим; ето послушаћу те, кад ве |
| н!“ говораше старац више сам себи; „ он то довикује Јовану кнезу од Богдања!{S} Није друго иду |
| .{S} Ето то ми је доста!“</p> <p>Док он то говораше она спази да јој танка тканица није у реду. |
| о?“ и ако ни сам не знађаше коме управо то питање управља.</p> <p>„Шта оно рече?“ питаше старац |
| се насмеје него да се заплаче!{S} Него то је баш оно о чему хтедох да те питам.{S} Била си гос |
| иромах Марко без речи и вечере.{S} Него то је још најмање јада.{S} Кад се позно у ноћ врати, ис |
| хе !“ насмеја се старац срдачно; „а ко то тако из тебе говори? да ли је то госпођа, или робиња |
| чала вид и да би сигурније сагледала ко то долази, наднесе леву руку над очи, и гледаше, очевид |
| ањ’... чекај молим те!... јест, мањ ако то не буде деспот Ђурађ Смедеревац са његова два сина, |
| родичину, али не побожним целивом, како то скромни Хришћани чине, него са једном ватром, са јед |
| , моја слатка и милостива госпођо, како то питате?!...{S} Та како да не верујем!{S} Та он једин |
| , може да те прогута!{S} Не, не, никако то!{S} Него ето да просецамо стену, па ако је не просеч |
| бледа пребледа, само љуљала то на десно то на лево, док је Ружа причала.{S} А кад ова доврши, о |
| е.{S} У том послу љуљаше се то на десно то на лево и дуго не могаше да удеси струне како му уху |
| љи има људи, који знају за Бога.{S} Ето то ми је доста!“</p> <p>Док он то говораше она спази да |
| ту чека млади пар путника.</p> <p>„Ето то је пред нама Нађ-Бања!“ рече Маргита Рајку, показују |
| ру и царици Милици много више, него што то овај господин попа воли! “</p> <p>Насмеја се гласно |
| она шева и ова земља и оно небо!{S} Зар то није да се човек гласно насмеје?"</p> <p>„Није!“ реч |
| раво к њему у двор! “</p> <p>У који час то Маргита рече и устаде, један крепак човек са проседо |
| каше се ногама као бесомучан.{S} Али му то ништа не поможе, и само га брже изнураваше.{S} Рајко |
| себи на длан и преврташе га то на једну то на другу страну.</p> <p>„Хвалимо те Боже!{S} Ово је |
| ма! “ па погледаше са седла то на једну то на другу црвену чизму и намешташе их у широке бакрач |
| ица од лискуна, а наш народ вели, да су то љуспе што падају од змајевских панцира, кад се змаје |
| а онда одмах мирно настави: „биће да су то цеви од каквог старог водовода.{S} Него ето ћемо се |
| стављам!" рече му тихо.</p> <p>— „Нису то никакви труди.{S} Право је да те послужим а и мило м |
| „ова гомила кућерака трском покривених то је село; а видиш онај ред високих јабланова? е, то т |
| ко тебе дворити.{S} Све што овде хтедох то је, да те склоним да те не бију ветрови.{S} Него ниј |
| оме,</l> <l>Хајдмо....“</l> </quote> <p>То су биле његове последње речи.</p> <p>Стигоше мало по |
| рече она својим слатким гласом.</p> <p>То није био глас него музика; музика у којој су се тужн |
| , ето царству новог Ћуприлића! “</p> <p>То је онај повисок и вижљав младић, што испред самог ст |
| ти онда изађи па журно за мном!“</p> <p>То рече, узе чутуру о једно раме, сиџаде пребаци преко |
| м?!“ упаде му живо у рен .{S} Маргита; „то је наш маџарски јунак Хуњадија Јанош! “</p> <p>— „Ен |
| “ одговори она.</p> <pb n="59" /> <p>— „То си ти!“ рече јој Рајко. „Небо тебе види, па звездом |
| ће те извидати!" рече му она.</p> <p>— „То је добро.{S} Па ћемо онда заједно натраг у планине.. |
| уће се у Сегедин на венчање!“</p> <p>— „То је истина! “ рече Мартин очајавајући.</p> <p>„Нема д |
| а да постеља... младе невесте!“</p> <p>„То је моја постеља... слободно лези... знаш да си ми ка |
| ћини, кад муња севну и гром пуче?...{S} Тобож не смеш ни да се сетиш... и ти си ми неки јунак ! |
| ривеним осмехом, као оно млада мати кад тобож хоће да покара свога синчића, а у самој јој је ст |
| је било одмах после Васкрса.{S} Послаше тобож некога у Цариград да донесе написмено, како сте с |
| ијом кад ми дође да се заплачем.{S}" Он тобож пристаде.{S} Откова ме, пусти ме из кавеза.{S} Уз |
| с неким младим и лепим везиром, да вас тобож силом одведе, а сад <pb n="193" /> сте код њега у |
| реврташе их, све један по један, узе их тобож мерити на длану леве руке, звекну једним о камен |
| } Хајде сад, јуначе, ја ћу с тобом и за тобом!“</p> <p>И пођоше заједно и ћуташе.</p> <p>Мало п |
| еби више никад не подигнем очи, да пред тобом никад више не приклоним колено своје, и да се ник |
| пет милост твоју!{S} Ево ме клечим пред тобом, ево ме дижем очи к теби; кроз сузе моје срце те |
| од Расине Рајко.... дај да се Маргита с тобом овде опрости!{S} Дај да се... као брат и сестра.. |
| да му помогнеш?" питаше га отац. „Бог с тобом, бабо! нисмо ли с њиме у завади због оних заватин |
| е Рајко, па је погледа зачуђено; „Бог с тобом, госпођо, Јанко је наш јунак, и наши други јунаци |
| е Рајко на онакво питање.</p> <p>„Бог с тобом, госпођо, шта ти зовеш школом витешта?{S} У нас и |
| и од крви ни од секире! “</p> <p>„Бог с тобом, госпођо!{S} Кад смо ми секли главе нашим краљеви |
| оред тебе, нити ће ми теже бити да се с тобом растајем.{S} А већ није нам друго!{S} Нека је хва |
| емној дворници, снивала сам да сам се с тобом венчавала.{S} Нисам ти онда могла то да кажем.{S} |
| као своју жену љуби!...{S} Шта оно би с тобом јутрос у пећини, кад муња севну и гром пуче?...{S |
| Млади јуначе!{S} Спремна сам да пођем с тобом кад год ти кажеш!“</p> <p>— „Е, у добри час да бу |
| вину од живота, само да тако заједном с тобом изађем пред нашега доброг оца на Вујну!“</p> <p>М |
| Нека га !{S} Хајде сад, јуначе, ја ћу с тобом и за тобом!“</p> <p>И пођоше заједно и ћуташе.</p |
| .</p> <p>„Еј, мој Рајко! што не остах с тобом у Шумадији!“ проговараше Маргита грцајући. „Не зн |
| ече Рајко као да му објасни што му тако товаран дође.</p> <p>„ Ако ти је празна, могао си је ос |
| ској господи, јер му се чинило да свега тога нигде ван Србије нема..</p> <p>Патер Хијероними не |
| и Ружа наваљиваху да одустане од свега тога. „Немојте тако!“ говораше им она; „пустите ме да и |
| ко лепо мислиш и желиш.{S} Али од свега тога не може бити ништа.{S} Не могу ја ни часа часити н |
| грофу да из њега три пута сркне.{S} Иза тога баба баци нешто у ватру, што је пукло као гром, св |
| него само сажаљења.</p> <p>„Дижи се са тога места, дете моје!“ рече јој благо.{S} И Циганчица |
| м ивицом наслонило беше.{S} Него испред тога сниског зида од збијене магле светлуцаху овде онде |
| аше, да је милина била видети је.{S} Од тога осмеха као од неког сунчаног зрака осветли се душа |
| да врти главом као да му каже: нема од тога ништа мој брајко; мали си ти за такво јунаштво!</p |
| в руком као и да покаже, како доиста од тога нема ништа. „ О, немој да ми квариш моје снове на |
| онда бегај преко границе.{S} Ето је од тога доба моја робиња!“</p> <p>Овде сад беше згодна при |
| тој Гори, да не такну ни једне аспре од тога блага, него да га с благословом његовим предаду, н |
| љевски посланик вели: „хвала ти, али од тога сад не може ништа да буде.{S} Његов је посао да ут |
| но у завичај оправите.{S} Ето, једно од тога бирајте, ако не знате нешто још боље и сигурније.{ |
| SRP18920_C3.7"> <head>7</head> <p>После тога првог и бујног излива суза као да је ових у Маргит |
| а зубма а не ножем!“</p> <p>— „Махни се тога!{S} Хвала Богу није нам невоље да крв проливамо.{S |
| 18920_C2.15"> <head>15</head> <p>У вече тога дана, и кад се већ добро смркло, велика једна гоми |
| ћу ти може бити сутра и показати, и без тога меда, који ја за горске пчеле чувам, и без тих ора |
| } А пустињаштво има пуно сладости и без тога млека, које ја добивам за једнога мога горског при |
| но је лудо, поносно, љуто и бесно и без тога!{S} Него није она моја мајсторица.{S} Она је моја |
| анаест великих златних кандила.{S} Осим тога, које са свода, које са гвоздених полуга, што су с |
| д босиљка, Мартине?!" </p> <p>— „Немамо тога овде, госпођо!"</p> <p>Пошљи одмах у Сегедин нека |
| ити васкрс целог српског народа.{S} Ето тога човека чекамо, на њ погледамо, њему се надамо.{S} |
| на веру, да иде да откуп саставља.{S} С тога ме је стриц прозвао „Страхињом“.{S} А његова сина |
| отресе тако, да му здрављу нахуди.{S} С тога сам и хтела прво да видим тебе и твога Мартина, па |
| ица и је ли му све добро на двору.{S} С тога би царица, чим се смркне, заповедила да се гвозден |
| ко лако завађали.{S} Веруј ми нико се с тога не би завадио мањ санџак-бег с Циганином и Циганин |
| S} Као да га негде на путу или на крају тога пута чека неко неизмерно благо или нека изванредна |
| у Вујан!“ рече Рајко.</p> <p>— „Од <hi>тога</hi> нема ништа!“ прихвати Маргита, ударив живо гл |
| адовољна.</p> <milestone unit="*" /> <p>Тога истога дана позно у ноћ ето га Рајко пред врата од |
| и добра Ружо!“</p> <p>„ Али ко сте ви у тој чудној ношњи! “ питаше старица, па се изви из Марги |
| у растројено и полагано чауши с великим тојагама.{S} Тек би се од часа на час по неко од њих за |
| љу Крилатицу, па старог Југ-Богдана, па толике друге наше јунаке!{S} Знаш како је?{S} Бога ми к |
| Кад се Бог није хтео да окрене на моје толике молитве и кад ни један светац не хте да ми помог |
| Еј, грофице од Нађ-Бање, еј госпођо од толиких баштина, еј девојко око које су се највећа госп |
| 87" /></p> <p>— „Како пусто?{S} Зар код толиких паса пусто?{S} Кад би и пси знали да пију, онда |
| преласни и бујни јуноша, дрскост којега толико изненађује, није нама од стране Сарацена са изве |
| /p> <p>„Примичу се скотови!“ рече он не толико уплашен колико љутит, и шкргутну зубма као да кр |
| рече Маргита; „видећеш, мој старац мене толико воли, да ће он скелеџији скелу позлатити.{S} Па |
| е једноч руком ударих!{S} А ево нећу ни толико !{S} Поздрав и поклон царевом чаушбаши, слушам г |
| се ти још смрти бојала?{S} Зар је ниси толико пута преклињала да ти дође па да те избави?{S} З |
| Маргита горко; „мој стари гроф, ког сам толико пута хвалила како је добар и како ме воли, хоће |
| да ме позна?{S} Силађи Јаноше, зар сам толико остарела да ме не познајете?{S} Бароне Отмаре, з |
| езе! “</p> <p>Сељаче није никада видело толико благо у својој руци.{S} Узе грош и узе талир па |
| " /></p> <p>„Слатка госпођо, немојте се толикој тузи предавати!{S} Ево вам цвећа!“ рече нежно и |
| ?“ </p> <p>Рајко га гледаше пун чуда на толику ученост.{S} Размишљаше за неко време као да се г |
| ад дотле није његов чисти поглед пао на толику и тако белу нежност, на тако топлу снежност и на |
| p>Као да је омађијан Рајко осети жеђ за том слашћу, и као са неким пркосом самом себи рече: „ва |
| и да одморим.{S} Седи ту спроћу мене на том ковчегу преко пута па ми причај што.{S} Не; чекај!{ |
| а грофових са својом породицом.{S} Пред том кућом кочијаш заустави своје коње.</p> <p>Један вел |
| поде лице засветлило.{S} Ништа на целом том путу није могло да загреје срца њихова у брже куцањ |
| сово, напојио свога лабуда баш на истом том каменом кориту, над којим се ето мало <pb n="32" /> |
| огме ће господа моја поломити мамузе по том камењу!“ рече дежмекасти патер утирући зној, и бриж |
| ри-Бекир не смеде да отвори врата.{S} У том викнуше Рајка јаничари оздо од свите, те он похита |
| ру, па онда узе да удешава ћемане.{S} У том послу љуљаше се то на десно то на лево и дуго не мо |
| па да се мало прихватиш и одмориш, а у том ће ваља да и старац доћи по нас!“</p> <p>У зембилу |
| погледима својим, у којима не бејаше у том часу гњева, него само сажаљења.</p> <p>„Дижи се са |
| “</p> <p>Било је тако пуно срдачности у том поздраву, да на мах неста зебње у Рајка и у Маргите |
| ослободите.{S} Мислио сам како да вам у том помогнем, распитивах пријатеље и нађох да може да б |
| еше очевидно узбуђен и збуњен.</p> <p>У том се доста разговетно зачу вика једног громогласног с |
| знам да л’ му смемо прићи ?! “</p> <p>У том их је и старац опазио.{S} У место да као какав полу |
| имај веру у мој српски образ!“</p> <p>У том часу докотрља се с брда једна каменица и зачу се љу |
| први да познаш твоју госпођу!“</p> <p>У том изашла беше на врата од оне кућице једна жена у год |
| ер он даје друге пратиоце.{S} Већ смо о томе говорили и са Хасан-агом.{S} И ево ти вели мој пре |
| ош од наше горе лист, а знам најбоље по томе, што је прадед или чукундед моје старе мајке, једа |
| дња силенција угуши претпоследњу, кад у томе брзоруки момци напунише све пехаре редом, онда јед |
| це у сами зид иза олтара.{S} У ходник у томе зиду допирала је од некуд светлост нека, много јач |
| а је једина моја срећа на овоме свету у томе, што је мој гроб поред његова.{S} Сахраните ме овд |
| гани почеше да удешавају жице.</p> <p>У томе Манда, која дотле узалуд гураше Сокицу да иде да о |
| двадесет и четири госта.{S} Ваздух беше топал, загушљив од дима воштаних свећа, испуњен паром о |
| оне <pb n="93" /> сузне очи... како је топао дах усана њених... како је пуно милине у гипкости |
| лонче, у коме ће око по ноћи сребро да топе.{S} И растадоше се оба задовољна.</p> <milestone u |
| да те слушам него да овај мед у устима топим! “ рече Маргита, па јој онако уморној очи затрепт |
| замисли притисне један невин пољубац на топла, реци баш на слатка, уста једне поштене младе жен |
| но тренуће, склопи очи, и пусти да њене топле усне нађу његове усне и по трећи пут, пољуби их ј |
| оји сад не беху више мекана кадифа него топли пламенови од жарког огња у срцу, она му живо рече |
| ве, у очи, у уста њена.{S} Осећаше како топли дах њен образе његове милује; виде како она, у сн |
| сад са длана руке Рајкове струјаше све топлије чак до у срце његово.{S} По дужем ћутању рећи ћ |
| о!“</p> <p>У ње је срце закуцало јаче и топлије; образи јој се заруменише, очи жарко засветлише |
| ече Маргита поносито, па јој се очи још топлије засветлише; „у нас је цела властела једна велик |
| егом.</p> <p>А кад би сунце просуло још топлији жар, те позлатило и поља и горе, и кад би сваки |
| клетве, или син јединац, не би га могла топлијим сузама облити ни дубљим уздасима окадити.</p> |
| а тако хладна?" шапуташе Маргита својим топлим дахом.</p> <p>— „Ваља да од ове хладне стене.{S} |
| а јој пала о врат и обасула је хиљадама топлих пољубаца.</p> <p>„Е, Рајко,“ рече му ведра, „сад |
| а, па га чисто покриваше кадифом својих топлих и меких погледа.{S} Он се живо а застиђен подиже |
| Реља од Пазара, Милош Обилић, Милан од Топлице, Љутица Богдан и Краљевић Марко, један за други |
| <p>Како јој звечаше глас слатко, пуно и топло!{S} Учини се Рајку као да са неке свете цркве заз |
| ргитом и рече јој узбуђеним гласом, али топло и смерно:</p> <p>„Хвала ти госпођо!{S} Бог нека т |
| та, па јој онако уморној очи затрепташе топлом ватром, а лице јој се озари новим осмехом.</p> < |
| менови у образе.{S} Очи му се разгореше топлом ватром.{S} Изгледаше дивно у <pb n="66" /> оном |
| оплотом напајала?...{S} Је л’, каква се топлота из њега и каква милина из те топлоте у те разли |
| о себе, те све затрепти од радости и од топлоте!"</p> <p>„Јест, тако је!“ прихвати опет онај та |
| ију, — црних и светлих, али без душевне топлоте, као да нису два девојачка ока, него само две ц |
| се топлота из њега и каква милина из те топлоте у те разливала?!...{S} Будало једна, прави би ч |
| чаробној месечини румен његова сунчевом топлотом напајала?...{S} Је л’, каква се топлота из њег |
| севањем само још више изношаше на видик топлоту њеног лица.{S} Лево од старога грофа седела је |
| Мерџан је донео у руку његову пријатну топлоту, коју је на грудима њеним у себе упио, и која с |
| на толику и тако белу нежност, на тако топлу снежност и на тако свету дражност.{S} Застиде се |
| ога сребра, па је онда спуштао као неку топлу месечину на целу дворану, те се у њој свака тварк |
| сан Зулуфлија уставио је целу пратњу да топот од копита коњских не прогута ништа од оне сласти, |
| ка марама.{S} Из села и у даљини чуо се топот од коња и звркат од многих кола. <pb n="212" /></ |
| , али је он нестрпљиво одгурну и рече: „торњај се од мене, црна сотоно, не знам те шта мумлаш!“ |
| цигла, па камен; пови се коров, пови се трава, зашушта џбун, а мој стари пријатељ, цар смуковск |
| ше, као да се растапала у росу којом се трава свуда у наоколо оросила.{S} Цвет од зове замириса |
| нула је.</p> <p>С ону страну ковчега на трави лежало је једно празно бело стакленце.{S} У десну |
| се поред ње горе уз брдо, док се није у трави од ледине изгубила.{S} Од широких мраморних плоча |
| ини обраслој сниском, густом и мирисном травом, Рајко беше простро своје мало сиџаде и развио с |
| одатле, па ево да се посадимо на зелену траву под оним тамо јабланом.</p> <p>Маргита му се насм |
| и секли главе вашим краљевима; али нема трага ни од крви ни од секире! “</p> <p>„Бог с тобом, г |
| рлају; самсови јуре њушкајући све мојим трагом, па кад ме из далека опазише ударише <pb n="79" |
| пута, него се тера преко равнице, а по трагу других кола, правцем на исток к једној умци, на в |
| очи к теби; кроз сузе моје срце те моје тражи.{S} Чуј један пут у моме злосрећном животу глас м |
| ћем кујем потковице и клинце, само — не тражи ништа више од мене и не ударај ме камџијом кад ми |
| душа одлетела у ројеве звезда, да тамо тражи звезду Рајкову.</p> <p>Рајко се нешто мало збунио |
| у остатак од градскога рова, па по њему тражила комадиће од горског кристала.</p> <p>„Умориће с |
| мој; немилостивношћу својом водиш ме да тражим опет милост твоју!{S} Ево ме клечим пред тобом, |
| ено тамо на трпезама.{S} Него хајдмо да тражимо излаз на божје сунце!“</p> <p>Узеше са светњака |
| таквим мислима, него да пођемо одмах да тражимо излаза из овога подземнога двора.{S} Ако није д |
| ланине, ето вас, а ето и ваших паса, па тражите.{S} А да знам где су и то знам, и казаћу вам: „ |
| уке, веза му руке на леђа!{S} Није дуго трајало од онога тренутка кад оно Циганин приђе с усија |
| тајанствену светлост.</p> <p>Није дуго трајало па Маргита устаде.{S} Приђе па пољуби икону бог |
| г Циганина Бекри-Бекира робује!“</p> <p>Трајало је мало подуже док је патер превео све оно што |
| „Весеље?{S} Те какво весеље!{S} Хоће да траје до зоре!{S} Просидба, веридба, свадба, женидба, у |
| и твојих и њихових покојних док талира траје.{S} А?... шта велиш?!“</p> <p>— „ Ако хоће господ |
| ска и највећи наши јунаци купили, да им траке на застави везује, или да им пољупцем једним на б |
| о!{S} Дао си ми ватре ватром од ракије; треба да ти вратим ватру ватром од њеног чардаша!{S} Не |
| олим те, има још и друга једна мука!{S} Треба, веле, да се то кује у по ноћи и кад је млад месе |
| црних калуђера, е баш брате знају каква треба да је ракија!{S} Жестока!{S} Валах да <pb n="45" |
| “ питаше сам себе, и онога часа нађе да треба да то што је она тако безазлено казала, исправи н |
| их не прогута ништа од оне сласти, која треба да се слива само у срца људска.{S} Само је <pb n= |
| ад ће ваља да већ скорим и пола ноћи па треба наш посао да гледамо!“</p> <pb n="54" /> <p>Али Ц |
| а, њиме да искупиш војске колико ти год треба, те да своју земљу од Турчина ослободиш.{S} Бојим |
| н га зној пробијаше кад помишљаше да је треба најмање четири, ако не и пет стопа у дужину, две |
| зажмурити нећу!“</p> <p>— „Устај!{S} Не треба ми више мали, хоћу сад велики! “ дрекну Циганин п |
| ођо шта одзив рене: „живога Бога!“ И не треба нам бољи одговор.{S} Не бојмо се!“</p> <p>„Учинил |
| ни цар у Стамбулу ? “</p> <p>„Цару и не треба.{S} Мени треба!{S} Ваш бих ти казао и за што ми т |
| аша неколико кеса сребрних грошева. „Не треба ми то !“ рекох му, „него дај ми чету акинџија, да |
| 1" /> женски стас?!{S} А колико ли више треба једно чисто и јако срце, да се један велики и све |
| ј од њене лепоте.</p> <p>„Е, госпођо, и треба тако кад имате своју царевину и своју господу.{S} |
| ој онда испричах што милостивој госпођи треба мало босиљка.{S} А баба се заплака: „ех, рече, ка |
| треба!{S} Ваш бих ти казао и за што ми треба, кад бих знао да си <pb n="42" /> човек.{S} Је ли |
| лу ? “</p> <p>„Цару и не треба.{S} Мени треба!{S} Ваш бих ти казао и за што ми треба, кад бих з |
| умеднем да те послужим и подворим како треба док смо заједно, али се не бој да ћу се заборавит |
| леда најпре је ли седло притврђено како треба, опипа сваки кајиш својом руком, а млада жена тап |
| ју!“</p> <p>„Е, хвала ти синко!{S} Тако треба!“ прихвати старац разведрен. „Ево сад што ћу да т |
| ви одаберете грану и наместите све што треба, ја да се мало помолим своме Богу <pb n="157" /> |
| де има змајев престо.{S} Спреми све што треба и чекај нас на обали више Гроцке."</p> <pb n="222 |
| ањи да останеш док се не спреми све што треба за мој план.{S} Видећеш, мој ће те старац носити |
| то кажу да Цариград има!{S} Па онда баш треба из близине да видите кулу ову!“</p> <p>Испеше се |
| се тихо насмехну па рече: „Кондору није требала свећа да ме позна! “</p> <p>„Јесте, ви сте и ни |
| пошље један или два поуздана човека.{S} Требали су му да проведу Рајка и Маргиту кроз Венчац до |
| колена, а руке од рамена до лаката.{S} Требало би времена док би га и ко други одрешио, а већ |
| шта.</p> <p>Рајко јој поврати ибрик.{S} Требало је сад да пређе на ствар због које је на њу и ч |
| знате нашем господину никад није много требало!{S} Ко није пијан, то је она црна змија Манда и |
| оних врата. „Ко зна колико ће нам дуго требати свећа.{S} Да мало приштедимо.{S} Доста је нека |
| у оне грошеве. „Носите те сребрне паре, требаће вам за ваше слепце и просјаке! а не бих вам ово |
| о не могаше да удеси струне како му уху требаше.{S} Најпосле их удеси, и поче да гуди неописано |
| о да милије бејаше да загледа, и ако за тренут, у лице Маргитино, него да завирује у мрачну дуб |
| а!“ понављаше старац, па као да за неки тренутак <pb n="13" /> преврташе по своме сећању. „Гроф |
| ла низ плећа.{S} Рајко застаде за један тренутак збуњен, како ће да је у таквом положају запоји |
| даше га мирно за <pb n="56" /> неколико тренутака, па онда узе још конопаца, натопи их у води и |
| ва; гледаше му право у очи, за неколико тренутака, неисказаном нежношћу, па га онда пољуби у ус |
| е ни једна реч да изађе.{S} За неколико тренутака владаше мртва тишина.</p> <p>Маргита дође до |
| нуо, занемео и задрхтао.{S} За неколико тренутака <pb n="88" /> није ништа ни мислио; заборавио |
| те према Рајку и гледаше га за неколико тренутака.</p> <p>„Могао би бити!“ настави даље; „млађи |
| ше Рајко, и онда се загледа за неколико тренутака у кадифене завесе од постеље. „Доста је што м |
| p> <p>Маргити, која се била за неколико тренутака чисто скаменила, гледајући ово друштво, сад к |
| p> <p>Рајко приђе и послуша за неколико тренутака.{S} Доиста се чуо неки чудан а врло тихи шум |
| апуташе још некакве молитве за неколико тренутака, па се <pb n="85" /> онда диже и окренув се Р |
| {S} Маргита сјахав, застаде за неколико тренутака у забуни и нерешљивости, па онда и сама приђе |
| ва дивља лица погледе своје за неколико тренутака, очи јој севаше као у тигрице која се спрема |
| ову пећину.</p> <p>Рајку се за неколико тренутака било смркло пред очима, као да га је неко буз |
| Ружа.</p> <p>Мартин гледаше за неколико тренутака у Маргиту, па онда подиже руке у вис, склопи |
| у њу гледаше.{S} Стаде тако за неколико тренутака, па већ мораде даље за својом господом.</p> < |
| је одвуче к чатрљи.</p> <p>За неколико тренутака цела она свита беше занемила као да се скамен |
| ом ону тикву с водом.{S} После неколико тренутака био је с водом поред ње.</p> <p>Дохвати један |
| о прислони ухо к стени и после неколико тренутака рече: „.јест, гребу ову стену и лају помамно. |
| ргити на старца.{S} Него после неколико тренутака, и више да би Маргиту ослободио, рече јој: „а |
| оје руке на рамена, загледа се неколико тренутака својим крупним очима у његове очи, и онда доч |
| p> <p>Свираше тако Циганин још неколико тренутака, па се онда устави да рекне:</p> <p>„Што је п |
| на леђа!{S} Није дуго трајало од онога тренутка кад оно Циганин приђе с усијаним кљештима да к |
| двуче старца и кћер, и кроз два или три тренутка не остаде у дворници нико други осим Рајка, Ма |
| ни свом душманину да прође кроз онакве тренутке, кроз какве сам у оном часу ја душом својом пр |
| и да умирем благосиљајући га за срећне тренутке, које код њега проведосмо.{S} Јест, кад кроз с |
| шно!“ <pb n="137" /></p> <p>Али у самом тренутку у коме се својим уснама хтеде дотаћи њезиних, |
| цу стегне.</p> <pb n="55" /> <p>У истом тренутку Рајко једним скоком долети те стаде између роб |
| </p> <p>Рајко трже пиштољ.{S} Али већ у тренутку, у коме га запе, виде да је грехота убијати пи |
| бди.{S} Него га Маргита брзо изведе из тренутне забуне, показав руком танке млазове беле светл |
| пламтели образ уз образ његов, за једно тренуће, склопи очи, и пусти да њене топле усне нађу ње |
| ив!“ па се сељак гласно насмеје и испод трепавица погледаше поносито у своје дугачке и танко ус |
| то као да су од црне кадифе, и оне дуге трепавице и оне дуге и право повучене обрве, и оно снис |
| тек сад први пут виде како су јој дуге трепавице и како су јој обрве право повучене, и како је |
| атног пехара.{S} Мало час па она подиже трепавице те уморно и жалостиво погледа у Рајка.</p> <p |
| , Маргита поче полагано да склапа своје трепавице, и таман „ударише бубњи и свирале, — чауш вик |
| уморна сенка, која је на твоје успаване трепавице пала од оног драгог камења и бисера, што га е |
| е лепша!{S} Чини ми се занесоше ме њене трепавице.{S} Она трепне а ја клецнем; она на лево пође |
| њима полагано и нежно превлачаше чело и трепавице.</p> <p>„О Мартине, зар нема нико у селу ко ј |
| м и благим погледима.{S} Па онда склопи трепавице и држаше их склопљене и једва дисаше.{S} Као |
| {S} Дрхтала је од милине.{S} Кад отвори трепавице, очи јој беху пуне суза.</p> <p>„Ех!“ рече са |
| пастир јагње понео.{S} Она само отвори трепавице па га уморним, и како се Рајку чињаше самртни |
| дете, само се осмејкује, па тек спусти трепавице, па подигне очи, па се опет плашљиво осмехне. |
| е један пут те други пут, а ја гледам у трепавице младине; она их подиже и погледа невесело и б |
| ој су се тужни звек од зебње, и радосни трепер од жудње, и шумна зрачност од надежде, и сребрн |
| скиде шубару; гологлав, сав уздрхтан од трепета, као да је пред страшном једном светињом, пригн |
| е небо?“ питаше је Рајко неким радосним трепетом и шапутом.</p> <p>„Видех је!“ одговори она.</p |
| и се занесоше ме њене трепавице.{S} Она трепне а ја клецнем; она на лево пође, на лево се окрен |
| анинама.{S} Неколике јако светле звезде трептаху над мрачном масом, која подупираше јужни крај |
| } Загледа се најпре у Рајково лице и не трепташе док он описиваше троглавог Арапина.</p> <quote |
| клизнем, јер из њених очију, рекао бих, трепти и светлост и светиња од које нечастиви бега.{S} |
| из Раванице видео како као нека звезда трепти над његовим двором у Крушевцу, па би рекао: „хва |
| у један панцир од драгог камења.{S} Сва трептим од светлости и блистам се од радости и тако сту |
| и болан..." па поче да запиње језиком и трепће очима; „а знаш ти болан.... да је мени Халил-бег |
| ун гњева крхаше грозну једну теретемку, тресну једном ногом о под, те му мамуза зазвркта, трже |
| p>„Хоћеш или нећеш?! “ цикну он опет па тресну ногом о земљу.</p> <p>Она ни речи не проговори н |
| о сто, као да су се помамили.{S} Отмар тресну своју столицу на под и изађе из дворане, кршећи |
| овек, брани своју невесту!"</p> <p>Гроф тресну своју наслоњачу о под, па је превали, и онда — у |
| >А из друге мавен пламен лиже </l> <l>А трећа му проговара глава.</l> <l>Њега царе на граници х |
| е на друга гвоздена врата, па онда и на трећа.{S} Ина њих улажаше Рајко да у просторијама, које |
| царичине, краљевске и деспотске.{S} Она трећа трпеза у прочељу беше од углађенога зеленог камен |
| врата приклопише.</p> <p>— „Срећа те та трећа полуга држи!{S} Тешко би нама било да си и њу одв |
| , а на њима мртвачке ковчеге.{S} Кад из треће просторије изађе Маргита му рече: „чини ми се да |
| е по <pb n="150" /> које зрно од стене; трећега дана уставила би се на четвртом или петом ударц |
| а оружница онога града била!“</p> <p>На трећем ступњу, а дуж целог круга, — остављајући слобода |
| , нечастиви три пута искушавао, како је трећи пут истина поклизнуо, али пао није, јер га је Душ |
| и у једну од ових одаја, ја да обијем и трећи катанац, да пустим змијурину да полагано провуче |
| арица не изађе.{S} Звизну и други пут и трећи пут. „Шта је сад наопако?!“ мишљаше <pb n="58" /> |
| таше.{S} Кад Рајко узе намештати и онај трећи на доњој полузи да му буде на бољој згоди за удар |
| је тамо!{S} Пре него што одбијеш и тај трећи катанац, одви мало врхом од копља ова врата, да в |
| а њене топле усне нађу његове усне и по трећи пут, пољуби их једним дугим, дугим пољупцем, као |
| ојих година!{S} Нисам слушао да се и по трећи пут оженио !{S} Ово мора да је нека пометња!</p> |
| а земље.</p> <p>Пети дан, који беше већ трећи како ништа окусили нису, беше склопила руке на ра |
| ype="group" xml:id="SRP18920_P3"> <head>ТРЕЋИ ДЕО</head> <head>У МАЏАРСКОЈ</head> <pb n="179" / |
| е смештена копља, у другима мачеви, а у трећима буздовани.</p> <p>„А, сад се тек разабирам!“ ре |
| ово?“ запита Маргита, пружив руку према трећој прилици.</p> <p>Један висок леп старац, са широк |
| И онда приђе полагано бурету једном на трећој степеници, отвори заклопче, диже аспре и пусти и |
| нешто много лепше!“ и онда га повуче к трећој прилици на мраморној коцки, лево од оне велике у |
| а.{S} Лево од старога грофа седела је у трећој наслоњачи жена већ у годинама, црне масти, одсуд |
| } Беше крочила у десно, те стојаше пред трећом једном сликом, која беше намештена лево од оне в |
| а ни после кад Марко осече и другу па и трећу главу Арапову, онда већ Рајку поста јасно да она |
| ор, она матора; а он уз то још и пијан, трештен пијан.{S} Хајде почесмо.{S} Накриви капу старац |
| ... ја онда опет једне ноћи кад он беше трештен пијан, покушам поново срећу да бегам.{S} Ишла с |
| грофице, не ни пошто!{S} Они су сад сви трештени пијани.{S} Пијан је чак и патер Амброзијус, а |
| ном ногом о под, те му мамуза зазвркта, трже онај шпански штилет, па га сјури Рајку под ребра. |
| ца.{S} Он се препаде од самога себе.{S} Трже десну руку своју из деснице Маргитине, скиде њену |
| име не палацну у образ !“ рече Рајко па трже копље те се врата приклопише.</p> <p>— „Срећа те т |
| p>„Ех!“ рече са дубоким уздахом, кад се трже из заноса, „ово се Маргита с Рајком опростила!.. < |
| у му: „Душан те гледа!"</p> <p>Рајко се трже и не дотакнув се оне сласти, исправи се, покри лиц |
| под ребра. <pb n="209" /></p> <p>Рајко трже пиштољ.{S} Али већ у тренутку, у коме га запе, вид |
| <p>„Какве су оно оловне цеви што на два три места стрче кроз зидине и из рушевина?“ питаше она |
| е се са камена на коме сеђаше, пође два три корака низ косу, устави се и опет ослушкиваше.{S} П |
| их нађе зачепљена изнутра.{S} Удари два три пута песницом у њих.</p> <p>„Шта је бре?!“ дрекну и |
| ан воловски рог и даде грофу да из њега три пута сркне.{S} Иза тога баба баци нешто у ватру, шт |
| завичајем и за слободом својом.{S} Вала три пута си ми света!{S} Не бој се, госпођо; не сумњај |
| е гвоздене полуге, прилично зарђале, са три велика катанца.{S} Рајко удараше копљем неколико пу |
| и Турци видели змаја, <pb n="158" /> са три круне и са три главе и са пуно три пара крила; како |
| змаја, <pb n="158" /> са три круне и са три главе и са пуно три пара крила; како су поломили ја |
| га заклања она шумица, која је двор са три стране обгрлила.{S} Видећеш у њој пуно лепог дрвећа |
| лија завршио би цео узбудљиви призор са три речи: „Јес, валах, бињеџија! “</p> <p>Тако је било |
| оста једна кола, у која беху запрегнута три обична сељачка коња.{S} Са кола скочи доле Рајко, д |
| вораше му нешто маџарски и заврши рекав три пут српски: „напред! напред! напред!“</p> <p>„Пресв |
| но нешто ораха и неколико јабука.{S} Од три ораха, које би узео из зембила, Рајко би један и по |
| амо драго камење, што се згрнуло на ове три трпезе, могло би да осветли дворану око себе.</p> < |
| бе.</p> <p>С једне и с друге стране ове три трпезе поређано је било по шест престола од сребра. |
| у онде; виде и с једне и с друге стране три реда камених широких полица на стубовима од камена, |
| ном гајтану бејаше о врату; преврети се три пута, пољуби је и онда је десном руком притисну на |
| цветове и гране.</p> <p>Од прилике дуж три четвртине круга, а прислоњени уз сами онај четврти |
| Рајко.</p> <p>Накашља се старац и два и три пута.{S} Поћута мало, и опет се накашља и онда рече |
| погаче, једну или две прегршти ораха и три четири јабуке.{S} Прихватише се својски и не мислећ |
| о реду како га је, како рече, нечастиви три пута искушавао, како је трећи пут истина поклизнуо, |
| да одвуче старца и кћер, и кроз два или три тренутка не остаде у дворници нико други осим Рајка |
| господина!“ Ето тако вам је!{S} Од ово три дана весеље је, а сутра ће зором у Сегедин да се та |
| > са три круне и са три главе и са пуно три пара крила; како су поломили јатагане борећи се с њ |
| од дворане.{S} Пут тај није био ни пуно три стопе широк.</p> <p>Насмеја се Рајко на онакво пита |
| </p> <pb n="144" /> <p>„Ако си човек по три пута те заклињем Богом и светим Јованом, казуј нам |
| ет руку твоју!“</p> <p>Рајко се у мраку три пута беше прекрстио, и одмах дође к себи.{S} Сад га |
| ним.{S} Пих, скоте један! “ и пљунух му три пута у лице!{S} Нека га !{S} Хајде сад, јуначе, ја |
| у.</p> <p>По средини дворане стајале су три високе и широке трпезе.{S} Она у средини била је ск |
| и не знајући и не осећајући, чинили су три струне, којима је ово дивно летње вече на вису косм |
| ла те затвараху ходник.{S} На њима беху три тешке гвоздене полуге, прилично зарђале, са три вел |
| за потковице.{S} Највише да му је било тридесет година.{S} Мало подаље од њега седела је на зе |
| Циганин задовољно, па онда усред таквог триумфа осети да му је грло суво, те дохвати чутуру и о |
| епенице опет предомисли, те се у бесном трку врати к Маргити.{S} Ова га обема рунама дохвати за |
| по могла да види.</p> <p>Маргита узе да трља очи, па онда погледа у немом чуду у Рајка.{S} Рајк |
| памет преврнула није.</p> <p>Рајко сад трљаше очи, уштину се у мишицу једну, па другу, скиде ш |
| турској и арапској,</l> <l>Вазда сједи троглав Арапине,</l> <l>Једном главом вихар ветар диже, |
| ово лице и не трепташе док он описиваше троглавог Арапина.</p> <quote> <l>„На граници турској и |
| p>Тежак им беше растанак.{S} Баш се све троје заплакаше. <pb n="166" /></p> <p>„У теби нађох пр |
| е ли живи.{S} И хвала Богу, ето смо сви троје као из гроба у живот васкрсли!“</p> <p>„Али ако с |
| е, а чистота осећања до витештва, — ово троје, и не знајући и не осећајући, чинили су три струн |
| о, умр’о бих не видев тако чудо, све то троје заједно, па још све то троје под рувом јаничарски |
| до, све то троје заједно, па још све то троје под рувом јаничарским!“</p> <p>Па онда је посади |
| ко скиде своје гуњче, сави га у двоје у троје и положи га на оловни ковчег до саме горње ивице. |
| чаша и судова на столу.</p> <p>Кад њих троје дођоше већ до самих двокрилних врата, Мартин их р |
| журити да предам госпођу њеном мужу, и тројином хитати да се теби вратим.{S} А вала баш сад и |
| узеше гласно усклицавати, а двојица или тројица скидоше калпаке, махаше њима <pb n="10" /> у ви |
| зуј нам се!{S} Ако си авет, у име свете Тројице и силом часнога прста, на Коме је Христос распе |
| та.</p> <p>Рајко извади из недара једну троуглу кожну амајлицу, која му о црном свиленом гајтан |
| МИЈАТОВИЋ</p> <gap unit="graphic" /> <p>ТРОШКОМ</p> <p>КОЛАРЧЕВЕ ЗАДУЖБИНЕ</p> <gap unit="graph |
| у златном покову еванђеља, прекрсти се трп пута побожно и шапатом рече: „о часни крсте и свето |
| драго камење окованих.{S} Она мало нижа трпеза у зачељу била је од углачаног плавог камена, са |
| не, краљевске и деспотске.{S} Она трећа трпеза у прочељу беше од углађенога зеленог камена мала |
| гог камења и бисера, што га ено тамо на трпезама.{S} Него хајдмо да тражимо излаз на божје сунц |
| дворане стајале су три високе и широке трпезе.{S} Она у средини била је скоро за читаву стопу |
| , и управо на средини између њега и оне трпезе са царском круном, стојао је један златан стуб, |
| драго камење, што се згрнуло на ове три трпезе, могло би да осветли дворану око себе.</p> <p>С |
| /p> <p>С једне и с друге стране ове три трпезе поређано је било по шест престола од сребра.{S} |
| иже на ноге, скиде капу, погледа к оној трпези на којој светлуцаху у драгом камењу крстови и у |
| ead> <p>Мало после да се вратише к оној трпези од зеленог камена, што беше претрпана пехарима, |
| казујући му руком; „ова гомила кућерака трском покривених то је село; а видиш онај ред високих |
| а види очи њене.</p> <p>„Срећа те нисам труд!“ рече она са тихим осмехом; „запалио би ме те бих |
| ела!“</p> <p>— „Збиља, да запалим парче труда!{S} Биће боље!“ прихвати он; и запали повелико па |
| !“ прихвати он; и запали повелико парче труда и махаше њиме десно и лево и пођоше напред корак |
| је јадни мој витеже!...{S} На какве те труде стављам!" рече му тихо.</p> <p>— „Нису то никакви |
| рече му тихо.</p> <p>— „Нису то никакви труди.{S} Право је да те послужим а и мило ми је.{S} Ка |
| {S} Рајко рече Маргити, да са запаљеним трудом остане ту где је, а он сам уђе унутра.{S} Кресну |
| аше он сам у себи; „некада су место ове труле дрвене цеви, цеви од сребра бистру воду из мрамор |
| пламен у образе. „Да ли је волим ма за трунку?“ питаше сам себе, и онога часа нађе да треба да |
| од змијских врата. „Ако ме волиш ма за трунку, онда хајдмо даље од те змијурине!“ </p> <p>„Ако |
| змијурине!“ </p> <p>„Ако ме волиш ма за трунку, “ — те речи падоше на срце Рајку као зрна из пу |
| росто!{S} Него опет, послаћу момке нека трче од куће до <pb n="214" /> куће, нек разбуде ко год |
| их стигнеш, али можеш бар из далека да трчиш за њима!"</p> <p>Маргита се подиже мало, наслони |
| хаше поносито свога коња од мегдана.{S} Ту се просто стропошта на под; мало не заплака од бруке |
| тупам пред олтар једне велике цркве.{S} Ту пред олтаром погледам ко ми је младожења, кад оно ни |
| други просто засути драгим камењем.{S} Ту беху још и неколике мање круне и дијадеме, по свој п |
| родица држаше малог Исуса у наручју.{S} Ту се она спусти на колена, а душа јој се вину к девојц |
| ље, па их заустави на подножју умке, да ту чека млади пар путника.</p> <p>„Ето то је пред нама |
| аушбаше Хасан-аге Зулуфлије вели ти: да ту јадну жену не такнеш ни малим прстом, јер ћеш закука |
| под под ноге Душанова коња и намисли да ту будан ноћ проведе. </p> <pb n="138" /> </div> <div t |
| митру са њега на престо до њега, и онда ту клону, као да је неко ножем у срце ударио, и једва п |
| ушевне муке.{S} Видех, бадава све, нема ту помоћи ни ослобођења.{S} Рекох Бекри-Бекиру: „ево да |
| оју десну руку на лево раме Рајково, па ту наслони своју главу. „Пусти ме,“ рече му шапутом; „д |
| S} Па онда, слатка моја госпођо, помеша ту воду с некаквим вином, напуни један воловски рог и д |
| ину к девојци, мајци божјој.{S} Дуго је ту клечала са склопљеним рукама.{S} Потекоше јој сузе н |
| знађаше да није са десна рамена, јер је ту лежала њена рука, на коју она баш мало час наслони л |
| Маргити, да са запаљеним трудом остане ту где је, а он сам уђе унутра.{S} Кресну овде, кресну |
| лећа живој хоће да откида! “ Маргита се ту устави па се сва стресаше као да је грозничава језа |
| — скочих у Мораву! "</p> <p>Маргита се ту устави.{S} Ћуташе и гледаше озбиљно и невесело преда |
| оставише и коње и конопце.{S} Ето биће ту негде и твоја ластавица!{S} А кад ја остах сам, ја с |
| а, да се у њ није дало гледати.{S} Беше ту још поређан велики број мањих и већих златних крстов |
| то га гроф имађаше у Сибињској.{S} Беше ту пуно слугу, који насипаху празне боце и кондире вино |
| ћи поред западне зидине од града.{S} Уз ту зидину, која се прилично одржала, прислоњена је била |
| но.{S} Благо жени која ће то витештво и ту слободу чистом љубављу за себе да веже!{S} Ах, што н |
| ам, хоћу само кости да одморим.{S} Седи ту спроћу мене на том ковчегу преко пута па ми причај ш |
| > <p>„Ето ти под главу да имаш.{S} Лези ту па се одмори и испавај док нам старац не дође.{S} А |
| нце.{S} Мора бити да су од вајкада били ту намештени па зарђали, јер се прва два брзо распршташ |
| !“ говораше им она; „пустите ме да имам ту једну утеху, да сам испунила последњу жељу Рајкову!" |
| спаси га, подигни га !{S} Учини ми само ту <hi>једну једину</hi> милост, па да те благосиљам за |
| ловне што воде ваздух доле, па да видиш ту белаја!{S} Греби, па копај, па скичи, поплаших се, Б |
| зиш и шта говориш и како радиш!“</p> <p>Ту се Рајко мало устави; поћута, али му око усана обигр |
| есму јуначку.{S} Ваљало нам је добро да тувимо што пева, јер би нас после питао шта је радио и |
| е одвугнуше.{S} Млади гуслар виде каква туга мори срце у његовог старог бабе, и узе да га храбр |
| осећање достојанства и неизмерна једна туга и опет жива чежња да чује баш све што гуслар има д |
| гледаше само шта ради и све јој се већа туга и хладнија зебња на срце наваљиваше. „Гледаш ме шт |
| осетих.{S} Не знам ни да л’ је то управ туга, или нека жудња и чежња.{S} Гледам тебе, а мисли м |
| сом.{S} Био је блед; у очима му збиља и туга уједно; обрве саставио, чело наоблачио.{S} Дохвати |
| очи, погледима у којима милина, чежња и туга усисаваху у себе погледе његове, и онда полагано н |
| „Ко зна,“ рече, „можда је мој старац од туге за мном и умр’о?!{S} Волео ме је !“ <pb n="186" /> |
| ени је овде дошло да се од неке нејасне туге заплачем!{S} О, Рајко, та ваља да није што ћеш се |
| м дахом, баш као да је хтео да се њеном тугом угуши, или као да се заветовао да умре певајући.{ |
| а растопила ми је срце у чудновату неку тугу, какву никада до сада у животу не осетих.{S} Не зн |
| а бокора !“ упитах је. „Синко, ја перем туђе кошуље, па се хлебом храним, али то своје цвеће ни |
| ду и нежну матер отргао, а мене хладној туђинској нези предао.{S} Ранио си ме другом стрелом, к |
| подствен овај старац, како је озбиљан и тужан!{S} Како се невесео загледао у младог гуслара!{S} |
| ући без суза.{S} Седе поред њега, па се тужна загледа у његово бледо лице и склопљене очи.{S} У |
| оне далеке ватре и пусти се у слатке и тужне и опет слатке мисли. </p> </div> <pb n="177" /> < |
| глас него музика; музика у којој су се тужни звек од зебње, и радосни трепер од жудње, и шумна |
| дна несрећна жена!“ настави Маргита све тужнија. „Не марим што ћу да се жива у гроб закопам, ал |
| одмара.{S} Одмарајући се ношаше се све тужнијим и тужнијим мислима.</p> <p>„Што ћу ето да умре |
| Одмарајући се ношаше се све тужнијим и тужнијим мислима.</p> <p>„Што ћу ето да умрем лаганом с |
| з њена срца, они јој потамнеше, па рече тужно: „узалуд је што бих хтела!{S} Еј, мој јуначе, од |
| а из оног ћеманета, које мало час онако тужно плакаше, сад све саме варнице прште.{S} Погледа к |
| , озбиљно, свечано, готово и нешто мало тужно.{S} Гледаше у Рајка неким замишљеним и благим пог |
| љ за свој кожни пас.</p> <p>— „Еј, мени тужној ! “ врисну Маргита, па се пљесну рукама, а срце |
| рдо, у једном ниском лугу славуј певаше тужну и слатку неку песму, и не прекидаше је ни једним |
| <p>„Слатка госпођо, немојте се толикој тузи предавати!{S} Ево вам цвећа!“ рече нежно и жалости |
| ну у дружину Сибињанин Јанка!{S} Веруј, тукао се и он за вас као и многи други наш јунак, и пра |
| .{S} Биће да су се у старо доба и овуда тукли.{S} Него ходи да се испнемо на тај змајевски прес |
| у од змајевских панцира, кад се змајеви туку.{S} Биће да су се у старо доба и овуда тукли.{S} Н |
| ренух се и имадох шта да видим!{S} Чета Турака на коњма и читава руља самсова испред њих јуре п |
| арева у Крушевцу једна шарена гомила од Турака и ђаура.</p> <p>Крепак један и повисок старац, — |
| рштене душе не продају, а слушао сам од Турака да се у Стамбулу најлепша Ђурђијанка робињица мо |
| и. „Старац ће доћи по нас кад се отресе Турака.{S} А можда се боји да га иза каквог грма или џб |
| Турци са самсовима, или бар самсови без Турака, стигли овамо.{S} Ако нам свети отац <pb n="84" |
| лавеж, који се помеша с оним халакањем Турака, да ме језа подухвати и сва се стресох!{S} Шта ћ |
| цикну:</p> <p>„Ах, авај мени!...{S} Ево Турака!...{S} Ево самсова! “ <pb n="82" /></p> </div> < |
| русом.</p> <p>С њима је ишло и неколико Турака у дугачким зеленим кафтанима и са стамболијским |
| шта нам ниси причала о твоме робовању у Турака!{S} Дед’ нам причај што!“ „0, грозим се и да пог |
| ли; засукали рукаве до рамена, завалили турбане и сарколе, витлају дугачким татарским камџијама |
| им зеленим кафтанима и са стамболијским турбанима, а иза њих једно десетак јаничара са сукненим |
| две, а наш ће краљ опет да завојшти на Турке.{S} А дотле би ти могао лепо код нас да останеш и |
| "88" /> није ништа ни мислио; заборавио Турке и самсове; заборавио и живот и смрт.{S} Знао је с |
| „сваки по реду !...{S} Рекох ево ње.{S} Туркиња, Чивутка, Рацкиња, ко ће је знати!{S} Видим има |
| ђима на плетер од чатрље, млада једна — Туркиња.</p> <p>Била се задубла у неке дубоке мисли.{S} |
| ко страсно.{S} Не беше то ни Циганка ни Туркиња, и ако је пред Циганиновом чатрљом седела, и по |
| маџарске!.... госпођа!.... робиња!.... турска робиња!.... да сам јуче умр’о, умр’о бих не виде |
| !“ питаше Рајко.</p> <p>„Вера!{S} Тврда турска вера!“ одговори Циганин.</p> <p>„Ево да ти кажем |
| де биле уз зид прикуцане многе заставе, турске, бугарске, маџарске и млетачке.</p> <p>Са онога |
| иди преким путем у Београд и извади од турске власти допуст, да мирно сахранимо Рајка на Косма |
| Кемењија, погинуо на Косову, бранећи од турске сабље главу Јанкову!“</p> <p>— „Ако ти је неко о |
| сани ибрик.{S} На голим ногама имала је турске папуче од жутог сахтијана, извијене у вршак који |
| аклањале за издајнички облачак од танке турске ћерћелије.{S} Носила је широке жуте шалваре од н |
| намести.</p> <p>»Да ми нису ове широке турске чизме,“ извињаваше се млада Маџарица Рајку, „вид |
| цо, приступите слободно.{S} Ако бисте и турске вере били приступите.{S} Уморни путник, ма које |
| на час по неко од њих залетео на гомилу турске момчадије и дечурлије, кад би ова гласно повикал |
| аше Рајко срдито. <pb n="14" /></p> <p>„Турске ми вере, само је једноч руком ударих!{S} А ево н |
| ајко, па се онда окрете и рече нешто на турски Хасан-аги Зулуфлији, и пође напред.{S} Хасан-ага |
| часа у гору и склоните се мало.{S} Кад турски самсови дојуре у пећину, наћи ће Маргиту с ножем |
| да га иза каквог грма или џбуна шпијуни турски не вребају.{S} Било је пред подне кад нас овде з |
| е пред Циганиновом чатрљом седела, и по турски у жутим шалварама и црвеном јелеку одевена била. |
| с варницама у очима.{S} Гњевно викну по турски: „овамо, кучко, или ћу ти сад главу размрскати!{ |
| -хисарли, један од најбогатијих спахија турских, своме старом пријатељу Хасан-аги дао свога мла |
| журила да заклони велику једну тајну од турских погледа.{S} И ништа се више не зачу.</p> <p>Мар |
| а јој онда додаде пар црвених а широких турских чизама да их навуче.{S} Она му се сад у свему п |
| руди беху покидана, и сам јелек и танко турско ткиво испод њега са грла и нешто мало са средине |
| вић Стеван, изгубив очњи вид од беснила турског, постао духом видовит, чим би гусле у руке дохв |
| мога мужа није убио човека, који ме је турског ропства ослободио и часно и поштено и пуно вите |
| ије!" рече Маргита мирно. „Избављена из турског ропства, витештвом овога младога Србина кога ов |
| игао да ослободи род ришћански од јарма турскога!“</p> <p>У радосној раздраганости патер Хијеро |
| госпођа из земље маџарске, која бега из турскога ропства, <pb n="71" /> да се спасе ако буде во |
| вог Арапина.</p> <quote> <l>„На граници турској и арапској,</l> <l>Вазда сједи троглав Арапине, |
| око поклони пред Маргитом, која у њеном турском руву ступи мирно а поносито у дворану праћена Р |
| о вита и утегнута, онако као заливена у турском седлу, како, подигнув једну руку у висину, погн |
| аља да гледамо шта ћемо. <pb n="139" /> Турци су нашега старца или убили или у Крушевац одвукли |
| >„Рајко, брзо хватај твоје оружје да га Турци овде не нађу.{S} Тако...{S} На, хватај и овај зем |
| цар смуковски, право к мени.{S} Кад га Турци и моји сељаци угледаше, а они куд који, бегај и н |
| Седи тамо у дно пећине, па кад видиш да Турци преко мене мртва к теби скачу, ради како ти Бог к |
| ћи ће Маргиту с ножем у срду !{S} А кад Турци виде да је са мном свршено, неће марити да вама з |
| у.{S} Другог једног дана утекох, али ме Турци ухватише још у самом Крушевцу и доведоше њему нат |
| а ми ће раскопати сву урвину!{S} А мене Турци стегоше; витлају голе јатагане око моје главе; „к |
| Јаох, браћо, изгибосмо!{S}" Поломише се Турци низ планину, побацаше и пушке и јатагане, оставиш |
| а у живот васкрсли!“</p> <p>„Али ако се Турци врате, па још са самсовима?!“ прихвати Маргита ти |
| „Змај, крилати змај, цар змајски, беште Турци да вас пламен његов не дохвати!{S} Јаох, браћо, и |
| сељаци помолише опет сребрне грошеве и Турци присташе.{S} Ја се спустих на колена, помолих се |
| ја нашао и довео ластавицу, дотле би и Турци са самсовима, или бар самсови без Турака, стигли |
| Крушевац да ври, како су санџак-бегови Турци видели змаја, <pb n="158" /> са три круне и са тр |
| ој срећи и великој сјајности; да управо Турци и нису вас заробили, него сте се ви договорили с |
| стари наш господар прве године, кад вас Турци одведоше, није знао шта ће од жалости за вама.{S} |
| бих видео, био би леш његов!{S} Њега су Турци насигурно убили!{S} Не може бити друкчије!“</p> < |
| } Тада прва мисао Рајкова беше: "ако су Турци убили старца, па нема ко да отвори ову гробницу, |
| а ме усијаним клештима наморава да пред Турцима играм.... ех, не могу вам од зазора ни казати к |
| а сакрије, онда ваља мрети, — јер ја се Турцима жива не предајем! “ рече Маргита.{S} Усправила |
| _C1.7"> <head>7</head> <p>„Одох право к Турцима!“ причаше Циганин даље. „Изађох пред пашу, пови |
| у од Богдања!{S} Није друго иду с неким Турцима!{S} А ето сад опет ударише пси у лавеж!{S} Децо |
| они да се због тебе не заметне кавга с Турцима, па одоше својим послом!{S} А ја рекох да оглед |
| е на ластавицу и доведоше амо.{S} Рекох Турцима: „док ви одаберете грану и наместите све што тр |
| И његова највећа мука, коју мучи, није Турчин, него неслога српска и немаштина новца и оружја, |
| ило да га гледа.{S} Па би се онда стари Турчин својим мирним и озбиљним лицем окренуо маџарској |
| одио из тамнице свога сужња, заробљеног Турчина, како га је хранио белим хлебом и појио црвеник |
| лико ти год треба, те да своју земљу од Турчина ослободиш.{S} Бојим се неће ме старац пустити, |
| кад год видео лепшу жену у Србина или у Турчина ?{S} Како се гипкост њена уз тебе у оном мрачно |
| ед Шумадије, само не знамо <hi>кад</hi> ће.{S} Нека би ти, синко, Бог дао да га ти дочекаш, па |
| једну стопу у висину просећи!{S} Да л’ ће моћи и доживети да је виде просечену ?!</p> <p>Оно м |
| идећеш, мој старац мене толико воли, да ће он скелеџији скелу позлатити.{S} Па већ видећеш и са |
| ме збиља жалост осваја кад помислим, да ће кроз који дан доћи и дан, у који ми се од тебе раста |
| умрети после овога што од тебе чух, да ће доћи онај који ће земљу да ослободи!“</p> <p>Старац |
| ије, док се Рајко не узе да побојава да ће се они млађи људи још и покрвити.{S} Али их старац у |
| поганих Сарацена избавио !{S} А ваља да ће дати да се сад и ова гадна комедија овде на добро св |
| е једну малу ватру.{S} Рајко мишљаше да ће је бити какви козари наложили били.{S} Али кад јој п |
| ободу своје земље вратила.{S} Мислим да ће ти се и „госпођа грофица“, у оном двору тамо, умети |
| кетаху и зврктаху свима лотрама, као да ће сваког часа да се разглаве у све саставке своје.{S} |
| } Сила Бога не моли.{S} Нисам мислио да ће тако да се сврши!“ говораше сам у себи.</p> <p>Отиде |
| е надамо.{S} Знамо да ће доћи, знамо да ће изићи некуд исред Шумадије, само не знамо <hi>кад</h |
| погледамо, њему се надамо.{S} Знамо да ће доћи, знамо да ће изићи некуд исред Шумадије, само н |
| и усрећиш свој народ.{S} И онда... онда ће доћи и дан у који ће се наћи жена, вредна да ти и по |
| аше чело, очи и образе Рајкове, па онда ће шапатом да запита:</p> <p>"Ружо, верујеш ли ти у Бог |
| кад им преведе Рајкове речи.{S} Па онда ће патер прихватити: „хајде, хајде! свршуј само ако има |
| талира.{S} Најми у Сегедину лађу, која ће Тисом па Дунавом да носи мене и ковчег Рајков у Срби |
| ојком, истина од простог рода, али која ће му родити два сина, који ће његово име са славом по |
| да ти је и слободно.{S} Благо жени која ће то витештво и ту слободу чистом љубављу за себе да в |
| ебе, Рајко !{S} Сад ће стићи лекари, па ће те извидати!" рече му она.</p> <p>— „То је добро.{S} |
| пођо!{S} Приберите се; Бог је добар, па ће вам помоћи да учините крај свему овом покору!“ говор |
| p> <p>— „Немој тако!{S} Бог је добар па ће нам помоћи!" рече Рајко сад већ с великим поуздањем. |
| !{S} Од ово три дана весеље је, а сутра ће зором у Сегедин да се тамо венчају.{S} О, слатка мој |
| па нема ко да отвори ову гробницу, шта ће да буде од ове јадне жене поред нене?!“ Сав се стрес |
| смејао бих се, али ми не даде зебња шта ће од вас двоје на крај краја бити.{S} Да вам дуго не д |
| ецо, овамо те!{S} Овамо !...{S} Али шта ће ми они?!...{S} Јест’, слатка, мила и добра моја госп |
| дне поштене младе жене, па ћеш чути шта ће ти казати!“</p> <p>Рајку закуца срце бурније.{S} Као |
| даш?!“ понови Рајко као у недоумици шта ће то да значи.</p> <p>— „Ех, па не знаш, ја како!“ реч |
| а настави: „е, баш ме копка да знам шта ће овај растов пањ овде?!“</p> <p>— „Махни се пања него |
| вратима од наше куће, па ослушкујем шта ће бити у великој дворници.{S} Тек пуче пушка, а господ |
| еј, мој витеже Рајко, сад тек видим шта ће од тебе да буде!</p> <pb n="107" /> <p>Само нека нас |
| , кад вас Турци одведоше, није знао шта ће од жалости за вама.{S} Слао је људе у Цариград, потр |
| о зна? можда је Голубан онога јутра кад ће поћи на Косово, напојио свога лабуда баш на истом то |
| {S} Тек опет ослушкиваше да ли ће и кад ће онај жубор престати.</p> <p>Па дође нас кад престаде |
| Да чекате док се истрезне!“</p> <p>„Кад ће то бити?!{S} Они могу да остану да пију до зоре, а з |
| „Ево Маргите поред тебе, Рајко !{S} Сад ће стићи лекари, па ће те извидати!" рече му она.</p> < |
| /p> <p>— „Неће, дете моје, неће!{S} Сад ће Крушевац да ври, како су санџак-бегови Турци видели |
| м те остави се таквог разговора.{S} Сад ће ваља да већ скорим и пола ноћи па треба наш посао да |
| Нека се бар испава.{S} Ко зна на какве ће се нове јаде и невоље разбудити!“ говораше сам у себ |
| можеш храбра да будеш!{S} Даће Бог, све ће добро бити!“ рече Рајко храбрећи је.{S} Али му и сам |
| Долази од те стране испред нас.{S} Овде ће бити негде нека светиња!"</p> <p>Пођоше још неколико |
| рече им; „ја сам већ ударио белеге које ће сељаци оздо из села видети и разумети.{S} Кроз сат и |
| то поноса. <pb n="7" /></p> <p>— „Богме ће господа моја поломити мамузе по том камењу!“ рече де |
| зајми од једног кујунџије лонче, у коме ће око по ноћи сребро да топе.{S} И растадоше се оба за |
| и!{S} По сну, који сам ноћас снила, пре ће бити да ћемо... или боље да кажем <hi>да ћу ја </hi> |
| еш чету на манастир па га опљачкати, те ће ме црни калуђери клети црном клетвом.{S} Него деде, |
| оспођо уморна.{S} Али се све мислим ови ће сребрни столови бити да су за велике какве светиње.{ |
| з Венчац.{S} Има тамо сад хајдука, који ће да пуцају на саркол јаничарски чим га из далека угле |
| а, али која ће му родити два сина, који ће његово име са славом по свету да пронесу.{S} Колико |
| ј да ми квариш моје снове на јави, који ће једнога дана да буду на јави истина.{S} Вратићеш се |
| {S} Ваља да пошљем испред вас људе који ће дати знак да сте наши! “</p> <p>Маргита се била умил |
| а што од тебе чух, да ће доћи онај који ће земљу да ослободи!“</p> <p>Старац се раздрагао па уз |
| иваше, како види да свањива дан, у који ће од некуд из ових планина, усред Шумадије, да се дигн |
| {S} И онда... онда ће доћи и дан у који ће се наћи жена, вредна да ти и по лепоти и по доброти |
| ној вици.{S} Тек опет ослушкиваше да ли ће и кад ће онај жубор престати.</p> <p>Па дође нас кад |
| аву на његову мишицу.</p> <p>„О, шта ли ће најпосле да буде од нас двоје?!“ рече она својим сла |
| оду отиснусмо.{S} Знам ухватиће је, али ће имати штете и дангубе.{S} Сад смо на невољи па нек н |
| а копај, па скичи, поплаших се, Бога ми ће раскопати сву урвину!{S} А мене Турци стегоше; витла |
| ми милије било што сам поред тебе, нити ће ми теже бити да се с тобом растајем.{S} А већ није н |
| зајми!{S} А кад смрт по мене дође, наћи ће ме да сам пред ногама нашег цара, — близу тебе, госп |
| ад турски самсови дојуре у пећину, наћи ће Маргиту с ножем у срду !{S} А кад Турци виде да је с |
| <p>— „Хајде да погледамо где смо!“ рећи ће Рајко Маргити. „Старац ће доћи по нас кад се отресе |
| у срце његово.{S} По дужем ћутању рећи ће Рајко!</p> <p>„Ти си госпођо уморна.{S} Али се све м |
| јадна жено! не бој се, дете моје, доћи ће он!“ </hi> — „Ко је тај „он“ ?“ — ја бих се ослободи |
| } Даће Бог да рана није опасна.{S} Доћи ће лекари, а на великом су гласу.{S} Неће ваља да тако |
| ти и разумети.{S} Кроз сат или два доћи ће двојица да вас пропрате кроз Венчац.{S} Има тамо сад |
| није дошло време, а кад дође време доћи ће и човек!{S} И ако онда будем жив први ћу вам казати: |
| што треба за мој план.{S} Видећеш, мој ће те старац носити као кап воде на длану.{S} Он је ста |
| да се мало прихватиш и одмориш, а у том ће ваља да и старац доћи по нас!“</p> <p>У зембилу стар |
| у кликтање и у пљескање.</p> <p>„Мартин ће скупо да плати ову луду шалу! “ промрмља Циганка у љ |
| лачеш?{S} Кад те твој господин види, он ће вратити невесту, па да је мила шћерца од Божуна бана |
| о миловану однесу старом Дунаву, Дунаво ће те изнети на песак земље маџарске, и предаће те твом |
| p>„Немој да ти је тешко, добри оче; ево ће ми одмах лакнути!{S} Него... шта је то?!“ рече Марги |
| од олова све један до другога; „а, ово ће бити да је гробница старе господе од овога града изн |
| илично одскочило кад угледах реку. „'Го ће бити Морава!“ рекох, „ах, да ли ћу наћи какав чун, п |
| брдо.{S} Кад изађоше на врх, и пре него ће ући у густу једну шуму растову, зачуше како од скеле |
| во ње.{S} Туркиња, Чивутка, Рацкиња, ко ће је знати!{S} Видим има очи, има стас.{S} Каже ја сам |
| и плашт?{S} Та мачевима би се секли, ко ће само пре да ми дода плашт свој! “ „И веруј, би се се |
| .{S} Ако не би ти хтео, Мартине, ево ко ће!“ рече Маргита, показав руком на Рајка.</p> <p>— „Та |
| Маргиту ослободио, рече јој: „а знаш ко ће то бити?{S} Сад се сетих да сам слушао да овде негде |
| „Е, децо моја!“ поче старац весело; „ко ће као Бог?!{S} Право је рекао псалмопевац Давид: „кто |
| анку ни да помињеш!{S} Него опет, и ако ће проћи времена доста, док ти сакупимо драговољце, опе |
| застаде за један тренутак збуњен, како ће да је у таквом положају запоји.{S} Немаде куд, већ м |
| а седог оца и уз гусле казивао му, како ће да пропадне господство њихово и царство српско, и ка |
| подство њихово и царство српско, и како ће једна страшна црна ноћ све да застре као мртвачким п |
| ади те да те награди.{S} А ја знам како ће.{S} Нека одмах купи јунаке драговољце, нека их наору |
| уту од малих оних врата. „Ко зна колико ће нам дуго требати свећа.{S} Да мало приштедимо.{S} До |
| да га вуци живог растрзали, а већ тамо ће га сотоне усијаним клештима вући по паклу!{S} О јадн |
| н лепоте и милине, али, бојим се, ружно ће да значи.{S} Помисли само, видела сам себе као дивно |
| опет удари у маџарске бубњеве.{S} На то ће стари посланик рећи нешто што патер преведе Рајку ов |
| двојих гвоздених врата!“</p> <p>„Па то ће бити,“ прекиде га Маргита, „она змијурина коју Рајко |
| а ти је просто!{S} А прости ти мени што ће младост твоју прерани гроб у овој гори да покрива!"< |
| то!“ рече Маргита.{S} Али пре него што ће са <pb n="103" /> прага у дворану коракнути, Рајко з |
| ај змајевски престо, да видиш нешто што ће ти милије бити!“</p> <p>Поможе јој руком својом да с |
| и у судбини тек сад срећан да буде, јер ће се убрзо оженити младом и лепом девојком, истина од |
| /> у куту од собе своју дугу пушку, јер ће му у случају невоље довољно бити оружје што га за па |
| доста, док ти сакупимо драговољце, опет ће једном дан растанка доћи!..{S} А кад тај дан дође, о |
| е утишају, те да се чује здравица, коју ће пречасњејши патер Амброзијус из великог хришћанског |
| де смо!“ рећи ће Рајко Маргити. „Старац ће доћи по нас кад се отресе Турака.{S} А можда се боји |
| еш.{S} Неће проћи година или две, а наш ће краљ опет да завојшти на Турке.{S} А дотле би ти мог |
| е, нагну чутуру, па онда узе да удешава ћемане.{S} У том послу љуљаше се то на десно то на лево |
| блаке, одох, одох у облаке, залута моје ћемане, изгуби се Борчија, изгуби се чардаш, изгуби ста |
| а) у сувом куту иза мехова извади једно ћемане.{S} Враћајући се на своје место запе ногом за ас |
| нака, од којих једни играху уз циганска ћеманета, други загрљени у гомилице певаху, а већина их |
| тање.{S} Изгледаше Рајку као да из оног ћеманета, које мало час онако тужно плакаше, сад све са |
| ода шта!“ рече Циганин; „мајстор сам од ћеманета; мајстор сам налбанта; а <pb n="41" /> мајстор |
| не једна гомилица Цигана удешаваше тихо ћеманета.{S} За дугачким и широким столом, који се чист |
| у, који сам ноћас снила, пре ће бити да ћемо... или боље да кажем <hi>да ћу ја </hi> своје кост |
| им те, хајдмо одавде! “</p> <p>„Па куда ћемо ?! “ питаше Рајко; „,ја велим најбоље је склони се |
| че му она.</p> <p>— „То је добро.{S} Па ћемо онда заједно натраг у планине...{S} Знаш, понећеш |
| укање њихово !{S} Еј тешко мени!{S} Шта ћемо сад јадни Рајко?“</p> <p>И онда се опет подиже, ск |
| биљан; „није вајде, ваља да гледамо шта ћемо. <pb n="139" /> Турци су нашега старца или убили и |
| другога се чега баш и не бојим.{S} Сад ћемо видети шта је !“</p> <p>Па онда Рајко узе живо да |
| есте најлепше у нашем говору.{S} Напред ћемо сви ако Бог да!“ Поклони се и свој осталој господи |
| говор је био: <hi>живога Бога! </hi> Ми ћемо ево у име живога Бога напред.{S} Држ’ се, госпођо, |
| пођу два млада господина са мном, отићи ћемо право Циганину, везаћемо га, њу ћемо одвести па је |
| вине нека се постави белом свилом ; тај ћемо положити у ковчег оловни, а овај у ковчег од расто |
| <p>„Сад је млад месец, а пола ноћи лако ћемо дочекати! одговори Циганин. „Валах, баш да <pb n=" |
| ; немој да ти срце зебе у часу кад ето ћемо у твој двор! “ </p> </div> <div type="chapter" xml |
| од каквог старог водовода.{S} Него ето ћемо се скоро и растати, а ништа нам ниси причала о тво |
| ћи ћемо право Циганину, везаћемо га, њу ћемо одвести па је сакрити овде у једну кућу коју ја зн |
| hi> па би се узела бацати комадићима од ћерамида и цигала, или и сувим коњским ђубретом, на ону |
| азнесене па замењене дугим тамноцрвеним ћерамидама.{S} Из оне старе, дебеле и влажне зидине изн |
| ати к ватри, нађе старца и Маргиту како ћеретају као да су пријатељи од вајкада. "</p> <p>„Запо |
| „Вала,“ говораше сам у себи, „ни дивна ћерка од Божуна Бана а Јанкова госпођа девојка, није ле |
| ежнобеле груде, по којима се танка бела ћерћелија тек као сива магла у вис тихо повијала и још |
| е за издајнички облачак од танке турске ћерћелије.{S} Носила је широке жуте шалваре од неке пол |
| да јој га придржи, а сама, намештајући ћерћелију на грудма и закопчавајући јелек, мало порумен |
| еле сиротињи, нека моли Бога за здравље ћесара, не би ли стигао да ослободи род ришћански од ја |
| лушао о последњем рату између султана и ћесара.{S} А старац њему причаше о српским манастирима |
| ске, путовао је као изванредни посланик ћесара и краља угарског у Цариград по нарочитом послу, |
| расни овај младић корачао је пред самим ћесаревим послаником, овда и онда зауставио би се па ка |
| , — да их он подели сиротињи за здравље ћесарево.</p> <p>Стари барон Арпад устаде и приђе Рајку |
| у служби вашој; поносно ми је да пратим ћесарову посаобину.{S} Али вам се молим, светла господо |
| премаш војску.{S} А кад рат почне, онда ћеш ти као војвода Рајко од Расине, да продреш у руднич |
| екну Циганин па избуљи очи на њу. „Вала ћеш да играш и мали и велики па још маџарски да певаш!{ |
| атка, уста једне поштене младе жене, па ћеш чути шта ће ти казати!“</p> <p>Рајку закуца срце бу |
| јко се поклони старцу и изађе. „Ех, шта ћеш?{S} Сила Бога не моли.{S} Нисам мислио да ће тако д |
| нском бекрији робује !“</p> <p>— „Е шта ћеш?{S} Иди па спавај; ваља сутра рано полазити!“ рече |
| ватром од њеног чардаша!{S} Него велики ћеш да видиш кад донесеш.... знаш оно.... како је погод |
| да се сећам тебе и твоје доброте!{S} Ти ћеш ме, знам, брзо заборавити....{S} И кад она срећна ж |
| се помало Маргита говораше: </p> <p>„Ти ћеш код нас у Нађ-Бањи да останеш док се не спреми све |
| е спремила у бисаге нешто рубља, а наћи ћеш и брашненица и још понечега чега нам је Бог дао!“</ |
| Видећеш у њој пуно лепог дрвећа и наћи ћеш пуно хладовине!“</p> <p>— „Да видиш већ сам се заже |
| умети шта је велики чардаш. „Него, како ћеш и да знаш, млад си!{S} И после то се само у конаку |
| царевима лицем у лице говорили!{S} Како ћеш да од њих сад поњаве правимо?!“</p> <p>— „Ако су он |
| укчије винула коњу у седло.{S} Али како ћеш с оваким чизмама! “ па погледаше са седла то на јед |
| , пусти' ме да запевам!“</p> <p>— „Како ћеш запевати пред лицем краљевских јелчија а царевих го |
| лачем!{S} О, Рајко, та ваља да није што ћеш се овуда сам без ње враћати?!...{S} Није то; није т |
| дну жену не такнеш ни малим прстом, јер ћеш закукати да сав Алаџа-хисар чује!{S} Јеси л’ ме раз |
| : кад си у неприлици па не знаш на коју ћеш страну, запитај се: како би радио Краљевић Марко и |
| вори нити се помаче.</p> <p>— „Е, валах ћеш сад да скочиш!“ рече Циганин, па из једног другог к |
| ше два млада витеза, који се над једним ћивотом беху чврсто загрлили.{S} Доле поред њихових ног |
| Док то патер превођаше Рајко виде да на ћилиму, на коме стари посланик незгодно сеђаше, леже по |
| е у срце.</p> <p>„Еј, Боже благи, да л’ ћу доживети да њега у оним планинама дочекам?!“ говораш |
| сам себи. „Ко зна!...{S} А ко зна да л’ ћу икада <pb n="171" /> видети и оног доброг старца на |
| за једнога мога горског пријатеља, кога ћу ти може бити сутра и показати, и без тога меда, који |
| никад да се не видимо!{S} Али знај, да ћу на тебе, док сам год жива, са љубављу једне благодар |
| е сребрне <pb n="40" /> потковице, и да ћу му по неком великом послу доћи.{S} Иди сад!{S} И Бог |
| треба док смо заједно, али се не бој да ћу се заборавити ма у чем.{S} И да ниси госпођа робиња |
| е бој се госпођо!{S} Баш сам сигуран да ћу је убити!{S} Само се ти склони мало!“ </p> <p>„Никак |
| ити да ћемо... или боље да кажем <hi>да ћу ја </hi> своје кости овде оставити!“</p> <p>— „Ми Ср |
| !{S} Нека га !{S} Хајде сад, јуначе, ја ћу с тобом и за тобом!“</p> <p>И пођоше заједно и ћуташ |
| овога света, чега тамо да се сећамо, ја ћу изабрати <pb n="183" /> једно једино — да се сећам т |
| „Мишко већ јури путем у Сегедин.{S} Ја ћу сад да отпашем младога витеза и да му превијем рану. |
| , госпођо, моје руке ако се бојиш, а ја ћу његове !“</p> <p>„Не бојим се ја ничега кад има свет |
| испавај док нам старац не дође.{S} А ја ћу ено тамо поред оног оклопника пред царем Душаном.{S} |
| е божје да пођемо!“ рече Рајко. „Ево ја ћу најпре изаћи да видим да нема кога.{S} Ако никога не |
| бице моја, тебе ћу да љубим, а Циганина ћу да бијем!{S} Како сме псина једна да пиљи у твоје ле |
| чајања рече:</p> <p>„О Ружо слатка, шта ћу ја ако он умре!“ — „Неће ваља да умрети!“ прихвати Р |
| ени!....{S} Стадох, скамених се!{S} Шта ћу сад јадна!...{S} Гледах их како јуре као да су се по |
| језа подухвати и сва се стресох!{S} Шта ћу јадна и кукавна!{S} Ох, не желим ни свом душманину д |
| мо лепе земље маџарске, па да видиш шта ћу ја од тебе да начиним! “</p> <p>— „Ама, ходи, молим |
| о да викне: „не бој се, госпођо!{S} Сад ћу ти донети воде!“ па у петом скоку бејаше већ у капел |
| и Бог помогне нећу те постидети.{S} Сад ћу се двојином журити да предам госпођу њеном мужу, и т |
| А, то не, много је господска!...{S} Куд ћу ја тамо...{S} Него ево овде на овај миндерлук испод |
| овај миндерлук испод прозора!...{S} Куд ћу ја тамо... оно је,“ па се Рајко опет насмехну, само |
| љуби и само рече : „голубице моја, тебе ћу да љубим, а Циганина ћу да бијем!{S} Како сме псина |
| им.{S} А вала баш сад и да умрем, слађе ћу умрети после овога што од тебе чух, да ће доћи онај |
| ци добра <pb n="160" /> учинио, да коме ћу?{S} Баш ћу ти све по истини казати!“ одговори Рајко. |
| е и човек!{S} И ако онда будем жив први ћу вам казати: устајте, ево дође онај кога чекасмо!“ Уд |
| ?!....{S} О мој слатки завичају, да ли ћу те икада очима видети?!...“</p> <p>И онда се невесел |
| „'Го ће бити Морава!“ рекох, „ах, да ли ћу наћи какав чун, па да се њиме низ реку пустим!“ Тек |
| вно викну по турски: „овамо, кучко, или ћу ти сад главу размрскати!{S}" Дохвати је за косе и по |
| г оклопника пред царем Душаном.{S} Лећи ћу да се одморим, али заспати нећу, а чим чујем старца |
| Ако није друкчије, мојим ножем просећи ћу стену, колико да се у пећину живи провучемо, па већ |
| седам година живећу о хлебу и води, ићи ћу босонога од села до села, да свету проповедам: како |
| и заспати нећу, а чим чујем старца доћи ћу да те пробудим!“</p> <p>— „Па то је преко света!{S} |
| ус барона.</p> <p>„Хе, драга моја, како ћу ја да те познам, кад те не познаје онај који те је г |
| ава, оче, не знам ти ја то!{S} А и како ћу?{S} Ти видиш да сам прост сељак!“</p> <p>„А разумеш |
| и и главе своје дали били !{S} Али како ћу ја, један сељак, да дижем и теби за поњаву додајем п |
| прихвати старац разведрен. „Ево сад што ћу да ти кажем : отпрати је у завичај, предај је у руке |
| аље одавде; нећу да женско ухо чује што ћу да ти говорим!</p> <p>Одмакоше се подаље од ковачниц |
| ођем даље, хоћеш ли ми право казати што ћу те питати ? “</p> <p>„Ако нећу теби, који си божји у |
| тави Маргита све тужнија. „Не марим што ћу да се жива у гроб закопам, али да полагано умирем по |
| ужнијим и тужнијим мислима.</p> <p>„Што ћу ето да умрем лаганом смрћу не марим, право је!{S} Ал |
| {S} Немам шта ја теби да праштам и опет ћу да кажем: нека ти је просто!{S} А прости ти мени што |
| b n="160" /> учинио, да коме ћу?{S} Баш ћу ти све по истини казати!“ одговори Рајко.</p> <p>Нак |
| и и црни Арапи поје овде упорне мазге и ћудљиве и грозне камиле своје!{S} Овом је белом калдрмо |
| едала у њих него у онај плави пламен од ћумура, а ко би знао куд су јој мисли лутале.</p> <p>— |
| ође ли цара да служи, ето царству новог Ћуприлића! “</p> <p>То је онај повисок и вижљав младић, |
| ар си се збиља,“ поче она после подужег ћутања, „зар си се збиља ти сам у себе поуздао да ми по |
| плије чак до у срце његово.{S} По дужем ћутању рећи ће Рајко!</p> <p>„Ти си госпођо уморна.{S} |
| раву! "</p> <p>Маргита се ту устави.{S} Ћуташе и гледаше озбиљно и невесело преда се; бејаше ма |
| тако дрхћете!“ рече Ружа Маргити, која ћуташе па се само стресаше, као да је у грозници, и лом |
| и за тобом!“</p> <p>И пођоше заједно и ћуташе.</p> <p>Мало после па једна сјајна звезда прелет |
| ке и пођоше низ ужу ка колима.{S} Рајко ћуташе.{S} Од силног узбуђења не могаше речи да прогово |
| знамењу! “</p> <p>И онда корачаше даље ћутећи у све гушћи мрак неких тесних улица на крај Круш |
| ратима издисаше.</p> <p>Њих двоје уђоше ћутећки унутра.{S} Рајко метну своју шубару под лево па |
| беш, јеси л’ полудео?!{S}" Ништа ја.{S} Ћутим па гледам у њу. <pb n="48" /></p> <p>Повикаше сви |
| твачки ковчези.{S} Их, шта их је!{S} Да ћутим, да се оно господско дете не поплаши!{S}" Тако го |
| иде те из једне костретне вреће (арара) у сувом куту иза мехова извади једно ћемане.{S} Враћају |
| Мислим да ће ти се и „госпођа грофица“, у оном двору тамо, умети господски да захвали.{S} Овде |
| ј седамдесет и седам златних прстенова, у свакоме по један алем драги камен, крупан <pb n="118" |
| н тајни ужљеб, у ужљебу сребрна кутија, у кутији тајно писмо, које је сам стари деспот на кожи |
| ре, изнесе јој у једној заструзи млека, у другој дрвеној здели сат меда, изнесе једну костретну |
| но у једној одаји од подземног ходника, у коме сте ви били, а између двојих гвоздених врата!“</ |
| ош сам се теби исповедала, теби молила, у тебе уздала и тебе љубила.{S} Предао си младост моју |
| блановима зауставише проста једна кола, у која беху запрегнута три обична сељачка коња.{S} Са к |
| а у једнима од њих леже смештена копља, у другима мачеви, а у трећима буздовани.</p> <p>„А, сад |
| пуно неке чудесне милине и у линијама, у којима су тако правилно изведена, и у гипкој покретљи |
| над очи, и гледаше, очевидно узбуђена, у гомилу.{S} Као да и не чујаше што јој Циганин ковач с |
| а људског у даљини.{S} Савршена тишина, у којој он само лупање свога срца чујаше, казиваше му д |
| ен образе његове милује; виде како она, у сну, прикупља усне, као да их спрема да приме или и д |
| ри.{S} Диже се, отиде до једног корита, у коме беху свакојаке ковачке алатке, пробра двоје клеш |
| мах с лева била је сниска једна кућица, у којој је становао надзорник добара грофових са својом |
| за олтара има у зиду један тајни ужљеб, у ужљебу сребрна кутија, у кутији тајно писмо, које је |
| ргити: <pb n="63" /></p> <p>„Хајде сад, у име божје, у седло.“</p> <p>И поможе јој да се намест |
| с тобом кад год ти кажеш!“</p> <p>— „Е, у добри час да буде!“ рече Рајко радосно и поносито. „И |
| ом главом, гледаше је из близа у обрве, у очи, у уста њена.{S} Осећаше како топли дах њен образ |
| е о лепшој будућности сновали.{S} Онде, у присоју под оном стеном, ископаше гроб за Рајка.</p> |
| на, па кад је видео, он полуде, полуде, у мало ме ето овде на овој асури не удави! “</p> <p>„Ам |
| па онда као слеп потрча, што брже може, у гомиле света по дворишту, лајући као да се помамио; п |
| кићеном.{S} Поред њега десно седела је, у онако исто високој и богато искићеној наслоњачи, млад |
| "63" /></p> <p>„Хајде сад, у име божје, у седло.“</p> <p>И поможе јој да се намести.</p> <p>»Да |
| зане у свакојаке шаре, слике и прилике, у орлове, соколове, лавове, вукове, змије и змајеве.{S} |
| а један велики плашт од златне тканине, у којој све бели кринови сребрном жицом извезени беху; |
| но!“ рече Рајко меким гласом у коме се, у јасном металном звеку, мешало и нешто поноса. <pb n=" |
| ин да узајми од једног кујунџије лонче, у коме ће око по ноћи сребро да топе.{S} И растадоше се |
| јабланова, опазише једног сељака који, у некакве дубоке мисли занесен, корачаше лаганим и опет |
| S} У последњем рату, имао сам ја, вели, у мојој војсци и Србе драговољце.{S} Откидају од својих |
| абри, казујући му шта види у оној ноћи, у којој само манастирска кандила овде онде светлуцају, |
| ало је као да су се џиновски оклопници, у пуноме ратничком округу, поређали један до другога, д |
| ом, гледаше је из близа у обрве, у очи, у уста њена.{S} Осећаше како топли дах њен образе његов |
| му овом покору!“ говораше Ружа, па јој, у једној саћи од калаја, додаде воду. <pb n="192" /></p |
| не бејах свирач у Сегедину у Маџарској, у дружини чувенога мајстора Борчија.{S} Једнога дана ре |
| пуштао се многокраки позлаћени светњак, у коме је горело ваља да четрдесет воштаница.{S} У једн |
| оним широким и меким погледима својим, у којима не бејаше у том часу гњева, него само сажаљења |
| еди један старац са дугом белом брадом, у црној ризи до земље и са црном камилавком од грубога |
| пазе да ватра гори пред једном пећином, у стени под самим некадашњим градом, и да поред ватре с |
| вић казиваше, како види да свањива дан, у који ће од некуд из ових планина, усред Шумадије, да |
| розније муке.{S} Дошао је најпосле дан, у који је моје слабо и очајно срце рекло: па тебе или н |
| мислим, да ће кроз који дан доћи и дан, у који ми се од тебе растати ваља.{S} Бога ми, да си ми |
| кетале.{S} Кад свита изађе мало у брдо, у једном ниском лугу славуј певаше тужну и слатку неку |
| у учини да је дивно лепа.</p> <p>„Децо, у урвинама и што би било склоништа од погледа људских, |
| тила главу своју.{S} Паде у неки занос, у коме или није чула што јој он говораше, или не могаше |
| Јованом, казуј нам се!{S} Ако си авет, у име свете Тројице и силом часнога прста, на Коме је Х |
| ије бејаше да загледа, и ако за тренут, у лице Маргитино, него да завирује у мрачну дубину оног |
| о придворје и ушли у једну велику собу, у којој је уз зид према прозорима била једна по сниска |
| јко трже пиштољ.{S} Али већ у тренутку, у коме га запе, виде да је грехота убијати пијана човек |
| ку кесу, а из ње чисту једну белу крпу, у којој беху лепо увијени они велики нови новцати сребр |
| а си ти некада ја ли цара ја л’ царицу, у двору царевом дворио!“</p> <p>Насмеја се Рајко па реч |
| а пустиња!“ говораше Рајко.</p> <p>„Ех, у моме двору нећеш бити као у пустињи!{S} Бојим се само |
| итеље, па онда настави:</p> <p>„Оно.... у неку руку право и велиш!{S} Кад изађох љут од твоје г |
| /p> <p>„Да ме.... поведеш.... ноћас.... у мој завичај ?!....{S} О мој слатки завичају, да ли ћу |
| оје тешке кићанке падаху му по плећима; у десници држао је го мач, па њиме показивао у напред; |
| има манастир деспота Ђурђа Смедеревца; у цркви иза олтара има у зиду један тајни ужљеб, у ужље |
| ли с потресеним гласом.{S} Био је блед; у очима му збиља и туга уједно; обрве саставио, чело на |
| его кажи ово господину: видиш ову кулу; у њој су најволели да заједно станују цар-Лазар и <pb n |
| коме се око чела повијао царски венац; у левој руци држао је крстасту заставу, од које тешке к |
| доше калпаке, махаше њима <pb n="10" /> у висину према кули, као да су угледали сен царице Мили |
| Зулуфлију да као чауш-баша <pb n="4" /> у Београду дочека и у Цариград допрати царског поклисар |
| из далека опазише ударише <pb n="79" /> у лавеж, који се помеша с оним халакањем Турака, да ме |
| аже Рајку да остави онде <pb n="199" /> у куту од собе своју дугу пушку, јер ће му у случају не |
| Поздрави ми Јевросиму, хвала и њој!{S} У здрављу да Бог да да се опет видимо!" рече Рајко, пољ |
| кве ракије нема у свем Алаџа-Хисару!{S} У ком си је манастиру наточио, вере ти?“ </p> <p>„Вере |
| Цариград допрати царског поклисара.{S} У Београду је Мустафа-бег Алаџа-хисарли, један од најбо |
| леве певнице у сами зид иза олтара.{S} У ходник у томе зиду допирала је од некуд светлост нека |
| понека од седефа а понека од сребра.{S} У зачељу ових сребрних престола стојао је један позлаће |
| ила је једна чесма од белог мрамора.{S} У оно су је време још једнако звали „госпођином чесмом" |
| екри-Бекир не смеде да отвори врата.{S} У том викнуше Рајка јаничари оздо од свите, те он похит |
| горело ваља да четрдесет воштаница.{S} У једном куту дворане једна гомилица Цигана удешаваше т |
| /p> <p>Узеше да разгледају око себе.{S} У округлој зидини од дворане било је дванаест гвоздених |
| ве, лавове, вукове, змије и змајеве.{S} У свакоме столу лежао је по један широки плашт, понеки |
| кошуље повијаху у гужву, беху голе.{S} У једној је руци носила котлић, а у другој велики један |
| туру, па онда узе да удешава ћемане.{S} У том послу љуљаше се то на десно то на лево и дуго не |
| жало је једно празно бело стакленце.{S} У десну руку своју грчевито је била стисла један листак |
| Беше се пустила у неке дубоке мисли.{S} У души јој је беснила тешка једна борба: борба срдње на |
| е коме најбоље свидело у оној песми.{S} У песми о Страхињи мени се најлепше учинило да је оно, |
| н, крупан <pb n="118" /> као лешник.{S} У другима нађоше цветове од бисера и грање од драгог ка |
| ешто видео, да ти тек понешто кажем.{S} У Светој Гори има манастир деспота Ђурђа Смедеревца; у |
| краја бити.{S} Да вам дуго не дуљим.{S} У Крушевцу ме затворише најпре у кулу, па онда сутра <p |
| но узбуђење међу маџарском господом.{S} У једној широкој одаји посадили се беху сви заједно с п |
| летеном и низ плећа спуштеном косом.{S} У руци је носила један диван тек расцветан пупољак беле |
| и је био честит човек и добар Србин.{S} У задрузи је нашој било пуно дечака и момчадије.{S} Сва |
| е је сам стари деспот на кожи писао.{S} У њему вели како је његов син деспотовић Стеван, изгуби |
| </p> <p>У том их је и старац опазио.{S} У место да као какав полудивљи пустињик, светомрзац, бе |
| инасто стење стари пустиник и Рајко.{S} У зрацима сунчаним, а под мирисним <pb n="153" /> мелем |
| ; „ево мене!{S} Нешто ми се смучило.{S} У души ми беше помрчало, али је хвала Богу сад опет све |
| има племенитих људи у твоме народу.{S} У последњем рату, имао сам ја, вели, у мојој војсци и С |
| ну малу а прилично осветљену капелу.{S} У два велика гвоздена светњака, пред иконостасом, горел |
| да и поља пред њима и свуда око њих.{S} У даљини мало на десно и право пред њима неразговетно < |
| оспођо, шта ти зовеш школом витешта?{S} У нас има по манастирима школа, где се учи књига и лету |
| шевац одвукли да га у тамницу баце, ил’ у прогон у Анадол пошљу!"</p> <p>„Баш сам ти ја једна н |
| вога злата, а жирке његове од сребра, а у многобројне сребрне <pb n="111" /> чашице од жира бех |
| д тобож хоће да покара свога синчића, а у самој јој је ствари мило што он показује да има своју |
| еже смештена копља, у другима мачеви, а у трећима буздовани.</p> <p>„А, сад се тек разабирам!“ |
| гове угаси се светлост те поста мрак, а у другој наста само нека тиха месечина.{S} Све оно блат |
| е.{S} У једној је руци носила котлић, а у другој велики један калајисани ибрик.{S} На голим ног |
| е, па да се мало прихватиш и одмориш, а у том ће ваља да и старац доћи по нас!“</p> <p>У зембил |
| ка и момчадије.{S} Сваког празника, — а у нас је, не знам да л’ знаш, пуно празника — искупио б |
| није лепша од ње!“</p> <p>Тек то рече а у једној половини душе његове угаси се светлост те пост |
| ла Богу, ето смо сви троје као из гроба у живот васкрсли!“</p> <p>„Али ако се Турци врате, па ј |
| некадашњега двора и града Кнез-Лазарева у Крушевцу једна шарена гомила од Турака и ђаура.</p> < |
| b n="152" /> да пође за мном да се жива у гроб закопа!{S} Па онда сиромах онај старац!{S} Куд н |
| ве тужнија. „Не марим што ћу да се жива у гроб закопам, али да полагано умирем под притиском ст |
| о да ми неко на ухо шапуће, да сам жива у гроб закопана!{S} Чини ми се свисла бих од страха да |
| евидљива рука откова срце моје од окова у које га је страх везао био; моја памет, која мало час |
| путу није могло да загреје срца њихова у брже куцање тако, као кад гледаху како она арапска си |
| или убили или у Крушевац одвукли да га у тамницу баце, ил’ у прогон у Анадол пошљу!"</p> <p>„Б |
| а му се примаче још ближе и — пољуби га у уста!</p> <p>Као да је из Маргите муња севнула, и као |
| <p>Па онда му приђе к лицу и пољуби га у чело.</p> <p>„Шта то радите за име божје, слатка моја |
| а онда Рајко скиде своје гуњче, сави га у двоје у троје и положи га на оловни ковчег до саме го |
| пазим га као да ми је син.{S} Поведи га у Стамбол, нека види силу и господство, е да би се заже |
| збега у који се завукао био, спусти га у руку Рајку да јој га придржи, а сама, намештајући ћер |
| нова једна мисао сину.</p> <p>— „Ето га у брду!{S} Није далеко!"</p> <p>„Чујеш момче, није мени |
| агрли; ја му поднесох усне, погледах га у очи, познадох га, вриснух и пробудих се! “ — „Биће да |
| пре него што ће са <pb n="103" /> прага у дворану коракнути, Рајко задржа руком Маргиту, па онд |
| овде сигурнији и силнији од санџак-бега у Крушевцу.{S} А за све то нека је хвала прво Богу, а п |
| онај низ мерџана из тајанственога збега у који се завукао био, спусти га у руку Рајку да јој га |
| , Боже благи, да л’ ћу доживети да њега у оним планинама дочекам?!“ говораше Рајко сам себи. „К |
| веде, а сад <pb n="193" /> сте код њега у двору на мору, где кад се сетите њега, старца, ви се |
| бисером и драгим камењем, и пуно књига у златним корицама и икона у злато и драго камење окова |
| после Васкрса.{S} Послаше тобож некога у Цариград да донесе написмено, како сте се ви потурчил |
| е и „од Расине Рајко“ јер ми је задруга у Расини.“</p> <p>„Рајко,“ поче она тако милозвучно, да |
| } Навуци све то преко твога рува, па да у име божје полазимо!“</p> <p>Поможе јој да навуче неку |
| же Рајко, помози грофици од Нађ-Бање да у свој двор уђе!“</p> <p>Узеше се за руке и пођоше низ |
| заклони мраморну чесму од сунца, те да у хладу и на миру бистром струјом бруји чудесне приче о |
| Богу, нека ми бар памет преврне, те да у лудилу и не знам ништа и не осећам ништа.{S} Па као у |
| еку први пут у његовоме животу учини да у његовоме имену има као почетак од некакве песме. „Рај |
| а моју грешну старост, отвори ми очи да у овоме тешком часу видим шта је твоја света воља!“</p> |
| а моја госпођо, сам вас је Бог довео да у последњем часу спасете и господина свога и кућу своју |
| слио да су мртвачки.{S} Сад је видео да у једнима од њих леже смештена копља, у другима мачеви, |
| и на трећа.{S} Ина њих улажаше Рајко да у просторијама, које затвараху, нађе онако исто по неко |
| упање свога срца чујаше, казиваше му да у пећини нема више никог живог.{S} Тада прва мисао Рајк |
| и ме шта да радим с ово двоје младих да у лудо главе не изгубе! “</p> <p>— „Оче!“ прихвати Рајк |
| а слатко,</p> <p> како можда још никада у своме младом животу заспала није.</p> <p>Старац и Рај |
| , заспала под зидином оног старог града у Крушевцу, ето ње к мени, на сну праћена још једном же |
| дновату неку тугу, какву никада до сада у животу не осетих.{S} Не знам ни да л’ је то управ туг |
| мих своју ластавицу,</l> <l>Хајдмо сада у поље Косово,</l> <pb n="220" /> <l>А нашему кнезу чес |
| даше по њој горе у висину, као да гледа у крстату заставу, коју жеља њена већ ставила беше у ње |
| {S} Од муке звао је и Манду да му гледа у пасуљ, хоће ли вас наћи.{S} Она му куја једна причаше |
| мен један на ледини, па се онда загледа у Рајка и рече му: „Јеси ли ти помахнитао?{S} Ко је још |
| S} Седе поред њега, па се тужна загледа у његово бледо лице и склопљене очи.{S} Узе умакати сво |
| млада жена са свим мирно, па се загледа у младића крупним својим очима, какве он дотле никада в |
| </p> <p>И онда се невесело опет загледа у сребрни млаз, који сад само тихо мумлаше, падајући у |
| езданом небу, погледа око себе, погледа у Рајка и онда тихо и разнежено рече:</p> <p>„Како је д |
| одмах иза коњушница почињао.{S} Погледа у звездано небо па се пусти у неке мисли.</p> </div> <d |
| аргита узе да трља очи, па онда погледа у немом чуду у Рајка.{S} Рајко, као да је чуо шта она с |
| аше опет обадвоје.{S} Ластавица погледа у Рајка, па онда сави главу на десно и гледаше у црвену |
| трепавице те уморно и жалостиво погледа у Рајка.</p> <p>„Жао ме те је јадни мој витеже!...{S} Н |
| Марко.{S} Одлучио се да, чим се господа у Нишу мало поодморе, изађе пред њих да се е њима опрос |
| слугама: сад мени за љубав пођите овуда у околину и наберите пољска цвећа.{S} Хоћу да сваки од |
| и ли ти... пре неки дан... прошао овуда у свити маџарске господе ?“</p> <p>„Јесам!“ рече Рајко |
| е растапала у росу којом се трава свуда у наоколо оросила.{S} Цвет од зове замириса пунијим дах |
| наест гвоздених вратоца, која су некуда у друге ходнике и просторије водила.{S} Једна од тих вр |
| амење окованих.{S} Она мало нижа трпеза у зачељу била је од углачаног плавог камена, са млазеви |
| љевске и деспотске.{S} Она трећа трпеза у прочељу беше од углађенога зеленог камена малахита, а |
| о над њеном главом, гледаше је из близа у обрве, у очи, у уста њена.{S} Осећаше како топли дах |
| тинити део оних грозних мука што сам ја у оној зверској јазбини претрпела!{S} Мало по мало па о |
| S} Очевидно је било да се ходник повија у круг.{S} Пођоше најпре на десно, прођоше многа гвозде |
| сом за који би рекли да је дивна копија у слоновој кости са статуе какве јелинске богиње, да бл |
| воје погледаше, а Рајку се промени боја у лицу. „Бога ми, ово иде нека ломњава оздо уз планину! |
| во и дубоко поклони пред Маргитом, која у њеном турском руву ступи мирно а поносито у дворану п |
| божје сунце!“</p> <p>Узеше са светњака у капели обе велике воштанице, па пођоше да виде има ли |
| /p> <p>С њима је ишло и неколико Турака у дугачким зеленим кафтанима и са стамболијским турбани |
| и онда се загледа за неколико тренутака у кадифене завесе од постеље. „Доста је што могу да је |
| а сјахав, застаде за неколико тренутака у забуни и нерешљивости, па онда и сама приђе к руци ко |
| <p>Мартин гледаше за неколико тренутака у Маргиту, па онда подиже руке у вис, склопи их живим ј |
| а му на знање, кад год би појачана вика у пећини одјекнула у јачем куцању срца њеног.</p> <p>И |
| стену и лају помамно.{S} Велика је вика у пећини.{S} Рекао бих да се свађају ако се још и не би |
| његов сабор није од властеле и владика у господским столовима, под кубетом саборне цркве, него |
| <p>То није био глас него музика; музика у којој су се тужни звек од зебње, и радосни трепер од |
| плати ову луду шалу! “ промрмља Циганка у љубичастој кадифи и подиже према Мартину стегнуту пес |
| г камена, са млазевима од златног песка у њему.{S} На њој је, на једној богато извезеној плашта |
| онда си пустио да ме аждаја агарјанска у своју чељуст дохвати.{S} Ох, чинило ми се да се мојим |
| 7" /> черзи и родила.{S} Од тешких мука у оковима била сам стала сама кожа и кост.{S} Он навали |
| Космаја.</p> <p>Маргита је сама спавала у пећини, а старац и Рајко седели су горе на градском з |
| гаси док не затреба.{S} Није ни гледала у њих него у онај плави пламен од ћумура, а ко би знао |
| еном по лицу покривена, па немо гледала у мртвачки ковчег, који је покривен црном чохом лежао п |
| тнула котлић, па се замишљено загледала у кристални <pb n="35" /> млаз, који се с оштром звеком |
| једној нози стојећи замишљено загледала у бару испред себе, рекао би човек да је ово све једна |
| гледима из разрогачених очију загледала у ону шарену гомилу, која се полагано креташе озго са г |
| се све више и више, као да се растапала у росу којом се трава свуда у наоколо оросила.{S} Цвет |
| једна — Туркиња.</p> <p>Била се задубла у неке дубоке мисли.{S} Као да је душевно болесна, тако |
| танка бела ћерћелија тек као сива магла у вис тихо повијала и још тиме спуштала.{S} Никада до т |
| образе и низ моје грло; стас сам утегла у један панцир од драгог камења.{S} Сва трептим од свет |
| ни на то роптала.{S} И ако нисам могла у старцу да нађем одговора чежњи својој, знала сам шта |
| а од сребрног престола.{S} Била је бела у лицу као неуглачано сребро; и уста јој беху побледела |
| ој обрве право повучене, и како је бела у лицу, и како чудном милином њен гипки и вити стас диш |
| Знаш како ми је?... као да си ме увела у неку цркву! “</p> <p>Врати се Мартин носећи велику чи |
| х друга два златна лава беху се пропела у вис, па предњим шапама држаху један дугуљасти штит он |
| јабланова? е, то ти је пут који из села у двор води, а сам двор одавде не видимо, јер га заклањ |
| дисаше.{S} Као да јој је душа одлетела у ројеве звезда, да тамо тражи звезду Рајкову.</p> <p>Р |
| Учини му се као да му се душа поделила у двоје.{S} Једна половина слушаше кроз ухо уз стену пр |
| ликом као округла јабука, која се слила у нешто мало дужу но ширу коцку, и кроз мрку преплануло |
| превалило.{S} Јевросима ти је спремила у бисаге нешто рубља, а наћи ћеш и брашненица и још пон |
| арски, као да се беше и сама претворила у сиву голубицу.{S} Као да су кроз онај тихи сутон, изн |
| а, корачаше по соби.{S} Беше се пустила у неке дубоке мисли.{S} У души јој је беснила тешка јед |
| докле око допираше; час би опет скочила у остатак од градскога рова, па по њему тражила комадић |
| ита не беше поред њега.{S} Беше крочила у десно, те стојаше пред трећом једном сликом, која беш |
| и се господа и сама раздрагала па прсла у гласно клицање, а стари би се барон Арпад само осмехн |
| год би појачана вика у пећини одјекнула у јачем куцању срца њеног.</p> <p>И Рајко се беше сав п |
| </p> <p>Па онда би његова жалост прешла у срдњу.{S} Срдио се на маџарску господу и на оног црно |
| а ни ја не знам шта је све његова земља у њему изгубила! “ </p> </div> <div type="chapter" xml: |
| ли не имадоше срца да јој се противе ма у чему.{S} После неколико сахата Мартин је већ био отпу |
| о, али се не бој да ћу се заборавити ма у чем.{S} И да ниси госпођа робиња си, и да ниси робиња |
| а.{S} Рајко, као да је чуо шта она сама у себи говори, рече: „ама и ја се питам, је ли ово сан, |
| у руци, с пеном на устима, с варницама у очима.{S} Гњевно викну по турски: „овамо, кучко, или |
| црних калуђера! валах такве ракије нема у свем Алаџа-Хисару!{S} У ком си је манастиру наточио, |
| урђа Смедеревца; у цркви иза олтара има у зиду један тајни ужљеб, у ужљебу сребрна кутија, у ку |
| тура не покаже празна.</p> <p>— „Та има у њој нека пуста калуђерска препеченица.{S} Кад је иска |
| гледаше му опет право у очи, погледима у којима милина, чежња и туга усисаваху у себе погледе |
| опет својим широким а меканим погледима у очи Рајку, и узе да врти главом као да му каже: нема |
| не дај Боже да овде умрем, јави мојима у Расину, и старцу на Вујну...{S} Пошљи паре за ону ске |
| об молитвом и поменом.{S} А јави мојима у Расини!“ Саже се па с пуно побожности пољуби старца у |
| оклопи са шлемовима и са дугим копљима у гвозденим рукавицама.{S} Изгледало је као да су се џи |
| џија и његови људи даваху абер сељанима у околини, да им је нека велика невоља.</p> <p>„Вала, г |
| >— „Ама ето, мало час отиде с весларима у брдо у виноград!“ рече дечко; „баш говорише нико неће |
| тер из одаје у ходник и удари се прсима у прса с Рајком.</p> <p>„Да ли бих могао да говорим са |
| неколико тренутака својим крупним очима у његове очи, и онда доче полагано а пуним милозвучним |
| каквом гвозденом кавезу, па још окована у ланце по ногама и по рукама.{S} Молила сам се по цео |
| нека ти их преда да с њима једнога дана у Србију пођеш.{S} Неће проћи година или две, а наш ће |
| д ми је најтеже бивало, па бих, окупана у сузама, заспала под зидином оног старог града у Круше |
| ако вита и утегнута, онако као заливена у турском седлу, како, подигнув једну руку у висину, по |
| ед крманошем седела је једна млада жена у црни тешки плашт завијена и црном копреном по лицу по |
| беше на врата од оне кућице једна жена у годинама, али још пуно крепка.</p> <p>— „Ружо!“ рече |
| ра, а Маргита остаде да гледа растужена у старог деспота и у два лепа а слепа млада деспотовића |
| од ока к Рајку.{S} Она очевидна промена у његовом понашању, она његова замишљеност и суморност |
| масти, одсудно циганскога типа, обучена у хаљину од љубичасте кадифе, са пуно тешких златних ла |
| {S} На послетку Маргита изађе — обучена у белу свилу, с расплетеном и низ плећа спуштеном косом |
| ала венац на глави, али је била обучена у белу свилу, а на повисоком и танком врату носила је н |
| није имала круну; него је била обучена у црно као калуђерица, а тако је била и она друга жена |
| едела су два младића, господски обучена у доламе, на којима су у испупченом везу извезени били |
| вде, поред њега.{S} Пошљите кога Србина у рудничке планине старцу Теодосију у Вујан, да му каже |
| /p> <p>А Мишко његов донесе из Сегедина у два разбијена стара лонца два пуна и лепа бокора боси |
| о ли с њиме у завади због оних заватина у потоку ?!“ рече Марко. „Одмах сикиру у руку, једно ос |
| е су три високе и широке трпезе.{S} Она у средини била је скоро за читаву стопу виша од оне дру |
| ост нека, много јача но што је била она у капели.{S} Хтеде одмах да пође да види откуда та свет |
| ниси од њих к мени послат ? питаше она у чуду; веђе јој се саставише и очи јој засенуше као да |
| и пуно књига у златним корицама и икона у злато и драго камење окованих.{S} Она мало нижа трпез |
| p> <p>Диже се опет граја од усклицавања у здравље паметне Циганчице.{S} Кад и то прође, стари г |
| ифа него топли пламенови од жарког огња у срцу, она му живо рече:</p> <p>„Млади јуначе!{S} Спре |
| ика, и онај јунак са изразом одушевљења у лицу, и онај ватрени коњиц, беху тако пуни живота, да |
| те чохе, уђе у собу.{S} За њим се ушуња у собу и онај црни рундов и понизно приђе к Маргити, об |
| пуно празника — искупио би нас све, па у поље да се пред њим бацамо камена с рамена, да се над |
| его да на његово понашање сви мотре, па у Нишу да се реше шта да раде.</p> <p>А на путу до Ниша |
| госпођо!{S} Сад ћу ти донети воде!“ па у петом скоку бејаше већ у капели, а на десетом кораку |
| реба најмање четири, ако не и пет стопа у дужину, две стопе у ширину и бар једну стопу у висину |
| си мајстор, искуј ми ова четири талира у четири потковице!" рече Циганину и положи му их на дл |
| це, па овога часа напоље из овога двора у чергу, да не нађеш пут у тамницу!“ И сад из очију Мар |
| те, ходите, слатка моја госпођо, унутра у моју собу!{S} Ви и не знате шта се овде збива!{S} Ход |
| овек ниско погнут провући некуда унутра у мрак.</p> <p>Кад их старац доведе пред тај отвор, дуб |
| н сутоњски прамен паде из пећине унутра у мрачни ходник а с њиме и глас старог пустињика:</p> < |
| тина!“ И старица је просто увуче унутра у кућу.</p> <p>Маргита рече Рајку да пође с њоме, а коч |
| .{S} Али кад Маргита хитро скочи унутра у пећину, он пође за њом а за њиме и старац.</p> <p>„Го |
| азмишљаше за неко време као да се гњура у дубине оне мудрости; узе полагано и више самом себи п |
| и ми се да чујем вику неку и лавеж паса у даљини.{S} Окренух се и имадох шта да видим!{S} Чета |
| {S} Ти, оче, и Рајко изиђите овога часа у гору и склоните се мало.{S} Кад турски самсови дојуре |
| племените одважности и радосног поноса у лицу, благосиљаше два млада витеза, који се над једни |
| на којој Богородица држаше малог Исуса у наручју.{S} Ту се она спусти на колена, а душа јој се |
| тичицу, пољуби је и пусти је кроз врата у ноћ.</p> <p>„Е, сад у име божје да пођемо!“ рече Рајк |
| <p>Прођоше повећи број гвоздених врата у зиду, десно од њих, па онда Рајково копље удари у јед |
| једног човека, који би од малених врата у зиду силазио на под дворане или из дворане ишао к вра |
| хвати неке влажне и прљаве крпе, обмота у њих десну руку, извуче из жеравице већ усијане кљеште |
| ди.{S} Савлада своју радозналост и оста у столу, погледајући час у Маргиту час у ону тајанствен |
| их, скоте један! “ и пљунух му три пута у лице!{S} Нека га !{S} Хајде сад, јуначе, ја ћу с тобо |
| .{S} Рајко удараше копљем неколико пута у врата, па онда рече: „иза ових врата има нека шупљина |
| .{S} Да није да понека шева прне с пута у вис, и да није погдекоје чапље, да се на једној нози |
| е поноћи Рајко поче да говори много шта у заносу, час разумљиво, час неразумљиво.{S} Срце му бр |
| не зна показати каква сигурна склоништа у овим урвинама, онда нас само Бог једини чудом каквим |
| јурну к степеници, која је из дворишта у главно здање водила, као да хоће да јави своме господ |
| ином, па се сад слободан и срећан враћа у завичај да види мајку, браћу и родбину.{S} Као да га |
| ту црну косу, него јој падаше низ плећа у коврџастим таласима, који се као крило гавраново прел |
| а.</p> <p>Али ево сад путем од Крушевца у Ниш Рајко је са свим други човек.</p> <p>Јахао је нап |
| дном живот спасао, па му уведох синовца у свој конак за кабадахију, и пазим га као да ми је син |
| } Рајку се <pb n="125" /> ширила зеница у очина, те гуташе нови сјај од њене лепоте.</p> <p>„Е, |
| пут од једних од оних гвоздених вратоца у зиду доле на под од дворане.{S} Пут тај није био ни п |
| ако тешко.{S} Пригну се и пољуби старца у руку: „хвала ти светли господине!{S} Баш си научио шт |
| е се па с пуно побожности пољуби старца у руку.{S} Па <pb n="87" /> онда приђе гологлав к Марги |
| !“ рекао би Рајко, па узео опет да куца у камен.</p> <p>После свакојаких мука првога дана, и по |
| мени што ће младост твоју прерани гроб у овој гори да покрива!"</p> <p>И онда му се примаче јо |
| n="24" /> Марко?!{S} Завукао се био сав у црвену сукнену кабаницу, загрејао се, занео се у мисл |
| па Дунавом да носи мене и ковчег Рајков у Србију.{S} Па онда иди преким путем у Београд и извад |
| вати Рајко.</p> <p>И онда пођоше натраг у лево.{S} Пролазећи поред капеле Рајко угаси своју вош |
| и да млаз од златнога новца цури натраг у буре.</p> <p>„ А, ово не може бити друго, ово је једа |
| о би један и појео, а два кришом натраг у зембил бацио, само да дуже потрају.{S} Али с јабукама |
| е добро.{S} Па ћемо онда заједно натраг у планине...{S} Знаш, понећеш и ону заставу..“ и онда о |
| ме Божје за мном, и нека нам је сам Бог у помоћи!“ рече стари Мартин, па пође напред.</p> </div |
| су се пружале од једног зида до другог у сва четири правца, висили су многобројни мањи обручев |
| неразговетно одјекивање говора људског у даљини.{S} Савршена тишина, у којој он само лупање св |
| нредни посланик ћесара и краља угарског у Цариград по нарочитом послу, од кога је зависило хоће |
| и по лепоти и по доброти буде мио друг у животу!...{S} Збиља, Рајко.... ето смо нас двоје и по |
| ледња силенција угуши претпоследњу, кад у томе брзоруки момци напунише све пехаре редом, онда ј |
| сти је кроз врата у ноћ.</p> <p>„Е, сад у име божје да пођемо!“ рече Рајко. „Ево ја ћу најпре и |
| је мало час села на земљу, диже се сад у висину.{S} Приђе к Рајку, положи му обе своје руке на |
| х чизама да их навуче.{S} Она му се сад у свему покораваше као дете, и од часа на час би га тек |
| то га за пасом има.</p> <p>„Хајдете сад у име Божје за мном, и нека нам је сам Бог у помоћи!“ р |
| хрпе од градске рушевине!{S} Хајдмо сад у другом правцу натраг!"</p> <p>„Нешто ме је страх да и |
| ађе ми је да те слушам него да овај мед у устима топим! “ рече Маргита, па јој онако уморној оч |
| у нас! — Не, не ; немој да ти срце зебе у часу кад ето ћемо у твој двор! “ </p> </div> <div typ |
| , и крочи неколико корачаја сам за себе у мрак, као да хоће да бега од ње.</p> <p>„Не, Рајко!.. |
| него си дочекао да прво млада жена тебе у уста пољуби...{S} Шта ли сад чекаш?..{S} Јеси л’ кад |
| рчина ?{S} Како се гипкост њена уз тебе у оном мрачном ходнику приљубила била?...{S} А куд оно |
| на прстима к закључаним вратима од собе у којој је, па се опет враћаше кад би је чула да се мич |
| а, као да ће сваког часа да се разглаве у све саставке своје.{S} Разбудише се и такнуше срдито |
| е ли ово сан, или машта, или је ово све у истини пред нама јава!“</p> <p>— „Хајде да сиђемо да |
| у двор.{S} Стари господин сазва нас све у велику дворану па нам рече: „ово су вам од данас госп |
| љена буздована.{S} Прилике ове беху све у већој него обичној људској величини.{S} Десно од њих |
| прави нечастиви; избуљио очи па их све у ковитлац окреће, дркће му црна кожа на образима, иске |
| па на њих спустила главу своју.{S} Паде у неки занос, у коме или није чула што јој он говораше, |
| ећаше како му се нека растуженост краде у срце.</p> <p>„Еј, Боже благи, да л’ ћу доживети да ње |
| , и кроз два или три тренутка не остаде у дворници нико други осим Рајка, Маргите и Мартина. </ |
| путом прича. „Стари људи казују да овде у планинама има негде велика царска остава, — све бачве |
| ина баш не бих волео да ми је гроб овде у бари где нема ни липе ни раста.{S} Еј, славна Шумадиј |
| а си се латио; али осећам, ето сад овде у овоме часу, на овом лепом јутру, под овом првом зрако |
| ако жив останеш, сахрани ме негде овде у планини, па ми обиђи гроб молитвом и поменом.{S} А ја |
| пот све то чуо, заповедио је да се овде у ову оставу смести и оружја и један део његова блага.{ |
| анко усукане брке.</p> <p>„А је ли овде у двору?“</p> <p>— „Је ли овде у двору? — Како да није |
| ли овде у двору?“</p> <p>— „Је ли овде у двору? — Како да није у двору!“ одговори сељак, па се |
| га, њу ћемо одвести па је сакрити овде у једну кућу коју ја знам, одатле би је моји људи после |
| ад се сетих да сам слушао да овде негде у рудничким планинама има неки Светогорац испосник, за |
| где су?“ веле: „сакрио си их овде негде у овим урвинама!“ „Видите да овде нису; а ето вам урвин |
| „Овде смо као у гробу и смрт седи негде у једном од ових столова!{S} Не пита се сад више ко смо |
| стеже лед око срца, кад опази да нигде у селу нема свеће или ватре у кући, ни жива човека на у |
| да пође с њоме, а кочијаша упути да иде у штале.</p> <p>У соби Ружа узе свећу па загледа добро |
| Циганиновој чатрљи.</p> <p>Кад уђе виде у оном нејасном и несигурном осветљењу од лојане свеће |
| т померили, Манда му световаше да отиде у Арад к некој старој Влахињи врачари, која може да учи |
| ка. <pb n="224" /></p> <p>Па онда отиде у своје горње собе.{S} Дуго је тамо остала.{S} Ружа, пу |
| м мога славуја из кавеза!“ И онда отиде у одају иза ковачнице, извади из кавеза птичицу, пољуби |
| иха вода Дунаво !"</p> <p>Маргита отиде у пећину те по мирисном сену, што у једном куту беше по |
| преклињаше Маргита, те Ружа одмах отиде у један кут од собе, спусти се на колена и узе се молит |
| е више муке с њоме него са мном. „Хајде у Крушевац санџак-бегу! “ рекоше ми. „Заветовао сам се, |
| не би сваки од њих, да су сад живи онде у столовима, радосно понудио свој мекани плашт?{S} Та м |
| е!“ И онда сељак, све подскакујући, оде у село да нађе, ако може, своју кућу.</p> <p>„Рекао бих |
| — појаха својега лабуда, поседе га оде у Косово!"</p> <p>— „Куд се ти заносиш, мој братац!“ ре |
| кола за витештво.{S} Има ли такве шкоде у вас?!“</p> <p>— „У нас,“ рече Маргита поносито, па јо |
| ће од жалости за вама.{S} Слао је људе у Цариград, потрошио грдне паре, па ништа.{S} Мислили с |
| лан циганинов.{S} Удесише да Рајко дође у ковачницу кад се добро смркне, а Циганин да узајми од |
| ен у угарско руво од загасите чохе, уђе у собу.{S} За њим се ушуња у собу и онај црни рундов и |
| и кроз разграђену ограду од врљика уђе у један велики забран, који је одмах иза коњушница почи |
| пружи своју десну руку.{S} Она је стеже у својој и, пустив је, рече: „сад, хајде, напред, води |
| твор, дубоко узбуђен и сав блед, подиже у вис обе руке, које дрхтаху као прут, па им свечано ре |
| рик из њених руку, мало га одли, подиже у вис и рече тихо:</p> <p>„Пун ибрик, пуна срећа да Бог |
| : „Рајко, да видиш! “ и извади и подиже у висину низове крупнога бисера и бројанице од смарагда |
| вредноћом прегао на посао.{S} Али га је у брзо право очајавање понело да хвата.{S} Изломио је с |
| и аманет чува ?!{S} Учинило ми се да је у тебе срце и чисто и јако. „Ево га нађох!“ говорах у с |
| за један тренутак збуњен, како ће да је у таквом положају запоји.{S} Немаде куд, већ мораде да |
| после лекари из Сегедина и нађоше да је у Рајка срце престало да куца.{S} Кад то рекоше Маргита |
| ј од Мартина, да је најмио лађу и да је у Сегедину све готово.{S} Маргита нареди да с њоме пође |
| а ћуташе па се само стресаше, као да је у грозници, и ломљаше грчевито своје прсте.{S} Даде се |
| свога друга, него због неправде која је у судбини!{S} Је л’ тако?!“</p> <p>„Не може да је тако! |
| лепоте, мирноће и нежности, и имала је у себи нешто што је растуживало.</p> <p>„Ко је ово?{S} |
| ица.{S} Лево од старога грофа седела је у трећој наслоњачи жена већ у годинама, црне масти, одс |
| н невин пољубац на њена уста?{S} Она је у дубоком сну, неће се разбудити; а то бар није грех.{S |
| са првог акова, загњури руку, подиже је у вис и пусти да млаз од златнога новца цури натраг у б |
| аш ниси среће имала! “</p> <p>Подиже је у своме наручју и однесе је као што би млад пастир јагњ |
| ече опет са тешким уздахом, и однесе је у велику дворану.</p> <pb n="151" /> <p>Тамо је најпре |
| м светињом, пригну главу и... пољуби је у уста.{S} Она га не пушташе из свога загрљаја, него од |
| Маргита, паде јој око врата и пољуби је у образ; Ружо, моја драга и добра Ружо!“</p> <p>„ Али к |
| Рајко угаси своју воштаницу и остави је у куту од малих оних врата. „Ко зна колико ће нам дуго |
| , који уз гусле гуди.{S} Јунак, који је у животу плашт овај носио, неће се срдити да га теби, т |
| ваше поче да говори:</p> <p>„Лепо ми је у служби вашој; поносно ми је да пратим ћесарову посаоб |
| Ево сад што ћу да ти кажем : отпрати је у завичај, предај је у руке њеном мужу; нека види да ње |
| оју је од венчања с вама носио; баци је у ону кључалу воду, те се растопи, као да је од жутог в |
| кажем : отпрати је у завичај, предај је у руке њеном мужу; нека види да њена чистота није посук |
| ше, очи жарко засветлише.{S} Ако јој је у истини отаџбина била онако румена и онако светла, как |
| ану.</p> <p>„Хвалимо те Боже!{S} Ово је у истини и сребро и злато!{S} Нисам истина никада до са |
| /></p> <p>Горе у самом зачељу седео је у високој наслоњачи стари гроф, седе браде и седе косе, |
| з планине, па као узгред прича, како је у лугу видео Аћима Главоњу како се мучи.{S} Претоварио |
| у да је и по други пут удари, али му је у исти мах Рајко дохвати својом левом руком.</p> <p>„Ст |
| ја.{S} Мало час па изађе патер из одаје у ходник и удари се прсима у прса с Рајком.</p> <p>„Да |
| по неколико пута, склопи руке на оружје у силаву и стаде на сред капеле мирно.{S} Није да се мо |
| је и свој велики нож из сплава, а није у стени начинио улом колико за своју песницу.{S} Покуша |
| p>— „Је ли овде у двору? — Како да није у двору!“ одговори сељак, па се опет насмеја.</p> <p>„А |
| аше она спази да јој танка тканица није у реду.{S} Извуче онај низ мерџана из тајанственога збе |
| уо да погледа да ли млада Маџарица није у седлу заспала, и увек би видео њена два велика ока ка |
| а се поред ње горе уз брдо, док се није у трави од ледине изгубила.{S} Од широких мраморних пло |
| тице злослутице, него само као старије у црнину завијене сестре плавосивих дивљих голубица, шт |
| ња сину, те јој показа шта се све крије у тајанственој појави овога младог човека.</p> <p>„Чека |
| ачи, млада једна девојка, загасите боје у лицу и црних очију, — црних и светлих, али без душевн |
| ајко скиде своје гуњче, сави га у двоје у троје и положи га на оловни ковчег до саме горње ивиц |
| да и лепа и онако добра, оста да робује у потурченог Циганина!{S} Како оно рече патер Хијероним |
| дна мука!{S} Треба, веле, да се то кује у по ноћи и кад је млад месец на небу !“</p> <p>„Сад је |
| нут, у лице Маргитино, него да завирује у мрачну дубину онога ходника испред њих.{S} А Рајко жи |
| на мраморној коцки, лево од оне велике у средини.</p> <p>Рајко полазећи за њом говораше како б |
| која беше намештена лево од оне велике у средини, а на онако исто посниској коцки мраморној, к |
| еда ни у мерџан; а још мање у оне сенке у које се мерџан губио.{S} Гледаше постојано у лице Мар |
| з главне, и управо једине, улице сеоске у алеју од јабланова, опазише једног сељака који, у нек |
| она, пренув из мисли, и подиже обе руке у вис као да заустави младића. „Чекај!... чекај један ч |
| ренутака у Маргиту, па онда подиже руке у вис, склопи их живим једним пљеском и рече: „о, хвала |
| елије бућкаше у каменом кориту.{S} Доле у Крушевцу петли се дозиваху кукурекањем које се разлег |
| у, а патеру клецнуше ноге, те паде доле у столицу.</p> <p>„Грофица Маргита од Нађ-Бање!“ промуц |
| че јој, па је узе за руку и поведе доле у велику дворницу, где је сад лежало тело Рајково.{S} З |
| ког, постао духом видовит, чим би гусле у руке дохватио.{S} Једног дана седео је уз колено свог |
| {S} Десило му се нешто што никада дотле у животу.{S} Учини му се као да му се душа поделила у д |
| жете земљакињу своју оставити да и даље у потурченог Циганина Бекри-Бекира робује!“</p> <p>Трај |
| ногама држи.</p> <p>„Има некакво весеље у двору?“ питаше Маргита живо и под притиском неке зле |
| ко живо скиде дијадему, па је брже боље у ковчег баци.{S} Па онда посрћући крочи до најближег с |
| конама Исуса и Богородице горело је уље у великим сребрним кандилима.{S} Све друге иконе беху п |
| ац. „Бог с тобом, бабо! нисмо ли с њиме у завади због оних заватина у потоку ?!“ рече Марко. „О |
| алени градић, који је и онда слабо коме у очи падао.{S} Па онда је страшном клетвом заклео све, |
| оја на дрвену једну цев шибаше из чесме у каменито корито пред њом.{S} Извади из недара танки у |
| беле и већ поцрнеле растовине, изрезане у свакојаке шаре, слике и прилике, у орлове, соколове, |
| на колима, па да се из Сегедина стигне у двор грофа од Нађ-Бање.{S} Управо и нема пута, него с |
| ске папуче од жутог сахтијана, извијене у вршак који беше назад поврнут.</p> <p>Већ по виткости |
| о та слуга, или је пијан или луд, блене у младу па не зна шта свира!" — „Блене у младу ?!“ викн |
| на двориште овог безобразника што блене у моју младу, и опалите му врућих четрдесет батина!“ Пи |
| у младу па не зна шта свира!" — „Блене у младу ?!“ викну старац гњевно; „ха, чекај се ти што т |
| његови нек те чувају!{S} А кад се мене у срећи својој сетиш, помоли се својим чистим срцем Бог |
| иске од лискуна.</p> <p>Испод ове стене у заветрини, а на ледини обраслој сниском, густом и мир |
| дах усана њених... како је пуно милине у гипкости овог вилинског стаса, што се тако поверљиво |
| више да погледа ни у мерџан; а још мање у оне сенке у које се мерџан губио.{S} Гледаше постојан |
| и у том поздраву, да на мах неста зебње у Рајка и у Маргите.{S} Он одмах скиде шубару и приђе к |
| ички одазивље и само оно стење и камење у порушеноме двору српскога цара; али се ти њима ниси о |
| један на ватреном коњу, који се пропиње у вис да скочи у напред.{S} Цар је имао на глави шлем, |
| ако не и пет стопа у дужину, две стопе у ширину и бар једну стопу у висину просећи!{S} Да л’ ћ |
| ко снужден да говори; „видим немаш вере у мене!{S} Може бити баш да ме се и побојаваш!{S} А так |
| ијати пијана човека.{S} Окрену цев горе у таваницу и одапе.</p> <p>Пуче пуцањ, погасише се скор |
| одиже леву руку и погледаше по њој горе у висину, као да гледа у крстату заставу, коју жеља њен |
| иже и погледа невесело и бојажљиво горе у таваницу, а ја кроз таваницу у облаке, одох, одох у о |
| ли нека мекана лопта, удари високо горе у врата под сам рагастов.</p> <pb n="144" /> <p>„Ако си |
| че оне неколике цеви, што их видех горе у зидинама од града! “рече Маргита; па онда настави пун |
| цива и пића. <pb n="202" /></p> <p>Горе у самом зачељу седео је у високој наслоњачи стари гроф, |
| о подједнако.{S} Ко се од нас двоје пре у гроб сломије, сломиће се пре не због неправде свога д |
| и да му је ближе.{S} Загледа се најпре у Рајково лице и не трепташе док он описиваше троглавог |
| уљим.{S} У Крушевцу ме затворише најпре у кулу, па онда сутра <pb n="155" /> дан изведоше пред |
| зи да нигде у селу нема свеће или ватре у кући, ни жива човека на улици.{S} Тек на самом излазу |
| е се мало.{S} Кад турски самсови дојуре у пећину, наћи ће Маргиту с ножем у срду !{S} А кад Тур |
| ника, па стадоше на праг, преко кога се у ону округлу дворану силазило, и кад погледаше <pb n=" |
| њем, које тако прскаше варницама, да се у њ није дало гледати.{S} Беше ту још поређан велики бр |
| ора пао у четинарске горе ужичке, да се у њима напоји мирисом од јела и борова, па да онда прос |
| е продају, а слушао сам од Турака да се у Стамбулу најлепша Ђурђијанка робињица може да купи за |
| те, би ли хтела да се ослободиш и да се у завичај вратиш?! “</p> <p>Млада жена, које је лице са |
| им ножем просећи ћу стену, колико да се у пећину живи провучемо, па већ после како нам Бог да!“ |
| образ народа од кога сам!{S} Хоћу да се у Маџарској и Маџарима хвали, како ју је Србин један пр |
| пив кабаницу добро око себе, загледа се у оне далеке ватре и пусти се у слатке и тужне и опет с |
| вуче некаква дугачка црна игла, која се у врху цепаше у две још тање а устрептане игле, па кивн |
| ћки гледаше у лице Маргитино.{S} Она се у сну нешто тако невино осмејкиваше, да је милина била |
| на срце Рајку као зрна из пушке, па се у исти мах растопише у сладак мелем.{S} Рајко осети как |
| ма испод свода, удараше о зидине, па се у потмулој грмљавини врати к њима двома, неразговетно п |
| кад виде како је она очи склопила па се у снове пустила.</p> <p>Мало после па Маргита, дубоко у |
| а Маџарска?!{S} Јест, биће да је кад се у њој небо и земља састају!{S} Ах, да сам те очима свој |
| редини степенице опет предомисли, те се у бесном трку врати к Маргити.{S} Ова га обема рунама д |
| у топлу месечину на целу дворану, те се у њој свака тварка доста лепо могла да види.</p> <p>Мар |
| зоре, а зором, рече ми Ружа, кренуће се у Сегедин на венчање!“</p> <p>— „То је истина! “ рече М |
| могаше речи да проговори.{S} Бејаше се у лицу јако променила: образи јој спласли, очи дубоко у |
| ј ако се може да одржимо живот, који се у госпође гаси!“ </p> </div> <div type="chapter" xml:id |
| га радила!...{S} Иди види, можемо ли се у собу вратити!"</p> <p>Ружа оде до врата од оне спаваћ |
| агледа се у оне далеке ватре и пусти се у слатке и тужне и опет слатке мисли. </p> </div> <pb n |
| е на један камен према чесми и пусти се у мисли.{S} Није имао гусле нити је био слеп, али у њег |
| смо.{S} Накриви капу старац, подбочи се у десни бок, куцну петом у пету, зазвекташе мамузе, те |
| бој се, госпођо; не сумњај се; уздај се у Бога и веруј у моје српско поштење!“</p> <p>Ударише Р |
| Узех радити по ковачници као да сам се у циганској <pb n="77" /> черзи и родила.{S} Од тешких |
| у из гласа и на коленима, купала сам се у сузама, па ништа, и никакве помоћи.{S} Неколико сам п |
| та носила, био је раскинут и спуштао се у снежнобелу долину између две снежнобеле груде, по кој |
| у се да се не поуздах у Бога, и ево се у њ и уздам!“ рече он скромно.</p> <p>Заћуташе опет оба |
| сукнену кабаницу, загрејао се, занео се у мисли које су биле више снови на јави него озбиљне и |
| ај ми опет руку твоју!“</p> <p>Рајко се у мраку три пута беше прекрстио, и одмах дође к себи.{S |
| утврђен јаким палисадима.{S} Улазило се у двориште преко једног дрвеног моста, који се на ланци |
| , на коме је био урезан крст, нагнуо се у пећину као да је био на каквој осовини.{S} Испод ње с |
| </p> <p>Рајко сад трљаше очи, уштину се у мишицу једну, па другу, скиде шубару, прекрсти се, пр |
| , кад се змајеви туку.{S} Биће да су се у старо доба и овуда тукли.{S} Него ходи да се испнемо |
| е обамрех.{S} Кад дођох к себи нађох се у некаквом гвозденом кавезу, па још окована у ланце по |
| то, полагано и кришом, дао да се донесе у подземне сувоте под овај малени градић, који је и онд |
| ондире вином, да буду готови да се носе у велику дворану.{S} А из те дворане, кроз мало ошкрину |
| е.{S} Беху већ на замке припремљени, те у њих брзо ухвати и стеже ноге Циганинове.{S} Па онда ј |
| ервног организма; па онда кад погледате у оне крупне црне очи што као да су од црне кадифе, и о |
| аш још што!{S} Ваља господа да се врате у караван-серај на одмор! “ </p> <p>— „Имао бих ја овде |
| дана рече нам Борчија: „хајде, седајте у кола, да се возимо у дворац Нађ-Бању; жени се стари г |
| та из њега и каква милина из те топлоте у те разливала?!...{S} Будало једна, прави би човек с м |
| и да се вратите; да сте ви тамо где сте у великој срећи и великој сјајности; да управо Турци и |
| лопљене очи.{S} Узе умакати своје прсте у сирће од руже, па му онда њима полагано и нежно превл |
| притврђеним спреда са две сребрне пафте у облику два бадема.{S} Руке јој до изнад лаката, где с |
| м зубе па и не јаукнем, он метне клеште у ватру па ми онда, кад се усијају, месо са мишица и пл |
| н <pb n="110" /> да полети, као да хоће у небо да носи оно велико у злато оковано еванђеље, што |
| о потрајало док ето Манде и њене Сокице у двор.{S} Стари господин сазва нас све у велику дворан |
| лазило из те <pb n="99" /> леве певнице у сами зид иза олтара.{S} У ходник у томе зиду допирала |
| елика једна милина растопила ми је срце у чудновату неку тугу, какву никада до сада у животу не |
| Млади гуслар виде каква туга мори срце у његовог старог бабе, и узе да га храбри, казујући му |
| ежи паса, она као преплашена срна утече у пустињакову пећину.</p> <p>Рајку се за неколико трену |
| водиле на више до једне гвоздене плоче у таваници од ходника.</p> <p>„Овуда немамо куда даље!“ |
| е па, мало посрћући, отиде те их завуче у жеравицу.</p> <p>„Слободно! слободно! говораше му роб |
| n="33" /> једна шамија, која не могаше у своје меке савијутке да прикупи густу црну косу, него |
| , готово и нешто мало тужно.{S} Гледаше у Рајка неким замишљеним и благим погледима.{S} Па онда |
| ="98" /> <p>Маргита најпре и не гледаше у иконостас него у њега.{S} Учини јој се да се он винуо |
| ко дође к себи.{S} Отвори очи и гледаше у таваницу.{S} Окрете главу и виде како Маргита стоји п |
| , па онда сави главу на десно и гледаше у црвену чизму у широкој бакрачлији.{S} Маргита не знађ |
| час левим рукавом.{S} Стојећки гледаше у лице Маргитино.{S} Она се у сну нешто тако невино осм |
| пи и подиже.{S} Благим погледом гледаше у старца и благо се на њ осмејкиваше.{S} А старац узе д |
| ко нешто као запињући, и збуњен гледаше у мерџан на своме длану.</p> <p>Хтео је нешто друго да |
| склони иза леве певнице.{S} Како седаше у један сто, погледи му падоше на једна узана вратóца, |
| еликог једног добра што га гроф имађаше у Сибињској.{S} Беше ту пуно слугу, који насипаху празн |
| то је са свим обично.</p> <p>Она сеђаше у седлу као да се скаменила, па га гледаше непомично оч |
| , а онај други, на левој страни, гуђаше у гусле, лице своје подигао горе к лицу старчевом, а ус |
| ду савијаше у лево од олтара и излажаше у једну велику округлу просторију, под једним високим и |
| им погледима својим, у којима не бејаше у том часу гњева, него само сажаљења.</p> <p>„Дижи се с |
| се с оштром звеком и прштањем разбијаше у металном суду, кад је из дубоких мисли изведе један м |
| ед.</p> <p>Узани ходник у зиду савијаше у лево од олтара и излажаше у једну велику округлу прос |
| {S} Отворише другу скрињицу и избројаше у њој седамдесет и седам златних прстенова, у свакоме п |
| млађима паде на Рајкова прса и плакаше у глас.{S} Да јој је био једини брат од заклетве, или с |
| воде као да гласније и веселије бућкаше у каменом кориту.{S} Доле у Крушевцу петли се дозиваху |
| о полаганим шапатом, да се овај утапаше у тихи дах, што са меким шумом лептирових крила одлеташ |
| угачка црна игла, која се у врху цепаше у две још тање а устрептане игле, па кивно боцкаше час |
| врх њен, једно поред , другог.{S} Беше у оној дивној летњој вечери диван поглед.{S} Чаробност |
| аставу, коју жеља њена већ ставила беше у њене руке.</p> <p>„Хвала теби, госпођо, што тако лепо |
| осамнаеста година, а знам шта јој пише у судбини, па је кријем и отимам од тебе!“ А она кучка |
| на из пушке, па се у исти мах растопише у сладак мелем.{S} Рајко осети како му срце закуца бурн |
| ем рану.“</p> <p>Маргита и Ружа изађоше у предворје.</p> <p>„Боље је ходите амо на степенице да |
| о ме је !“ <pb n="186" /></p> <p>Уиђоше у село.{S} Коњи касаху ржући, а кола звекетаху и звркта |
| n="26" /> и снује нове згоде.{S} Уђоше у Ниш са већ готовом одлуком да се с њиме растају. </p> |
| пеше се уз камените степенице.{S} Уђоше у пространу једну и добро осветљену дворану, које зидов |
| !{S} Баш си научио што и јесте најлепше у нашем говору.{S} Напред ћемо сви ако Бог да!“ Поклони |
| p>Кад кошеви и сењаци око двора букнуше у пламен и кад ми вичући „Алах—Алах!“ грунусмо у двор, |
| , у којима су тако правилно изведена, и у гипкој покретљивости, којом одговараху сваком покрету |
| стирска кандила овде онде светлуцају, и у оној зори што иза те ноћи руди.{S} Причаћу ти све пот |
| само једну реч: „бињеџија!“</p> <p>А и у маџарске би се господе лице засветлило.{S} Ништа на ц |
| земљи у слави и срећи, сетићеш се да и у овој <pb n="121" /> земљи има људи, који знају за Бог |
| а велика лава као да су се усред хода и у сред рикања уставила, скаменила и позлатила, тако при |
| ш-баша <pb n="4" /> у Београду дочека и у Цариград допрати царског поклисара.{S} У Београду је |
| здраву, да на мах неста зебње у Рајка и у Маргите.{S} Он одмах скиде шубару и приђе к руци стар |
| по гдекоја женска марама.{S} Из села и у даљини чуо се топот од коња и звркат од многих кола. |
| че она са несташним осмехом на уснама и у онима, „па са медом овако мирисним, и млеком тако сла |
| е да гледа растужена у старог деспота и у два лепа а слепа млада деспотовића. </p> </div> <div |
| ам заволећеш је кад је познаш, јер је и у тебе срце витешко!“</p> <p>У ње је срце закуцало јаче |
| јима је било пуно неке чудесне милине и у линијама, у којима су тако правилно изведена, и у гип |
| нуше пијани гости у смех и у кликтање и у пљескање.</p> <p>„Мартин ће скупо да плати ову луду ш |
| пећине, па ме после ви мртва скините и у пећину закопајте!{S} Ето беже, то је све што те молим |
| ој светлуцаху у драгом камењу крстови и у златном покову еванђеља, прекрсти се трп пута побожно |
| ге Циганке, да му гледају у воду, или и у длан, и свака му је то исто готово од речи до речи ла |
| ако изгледаше то као неки разглављени и у делове своје растурени престо.{S} Што је Рајка највиш |
| нам Бог опрости; а кад будеш у срећи и у господству сети се на ово !“</p> <p>— „Та само да сти |
| вину и своју господу.{S} Тако је било и у нас за нашег цара Душана.{S} Ето, погледај га, какав |
| ажду од крупних суза из крупних очију и у гласно јецање.</p> <p>Старац и Рајко беху и сами дубо |
| “</p> <p>Гракнуше пијани гости у смех и у кликтање и у пљескање.</p> <p>„Мартин ће скупо да пла |
| моја добра стрина Круна, удри у плач и у кукњаву; <pb n="130" /> а мој стриц Павле као стена х |
| гађамо из пушке.{S} А радним данима би у вече, кад сврши распоред за сутрашње радове, посадио |
| оравља и сва се мисао о господству губи у милини на догледу на осећању, готово на сигурном знањ |
| неисказаном нежношћу, па га онда пољуби у уста по други пут, промуцав тихо: „збогом!.... хвала |
| а и добра Ружо!“</p> <p>„ Али ко сте ви у тој чудној ношњи! “ питаше старица, па се изви из Мар |
| их!“</p> <p>Сад Рајку ударише пламенови у образе; нешто као гњев усколеба срце његово.{S} Више |
| оштење!“</p> <p>Ударише Рајку пламенови у образе.{S} Очи му се разгореше топлом ватром.{S} Изгл |
| узе да га храбри, казујући му шта види у оној ноћи, у којој само манастирска кандила овде онде |
| на такав јунак, ја какви су јунаци људи у њеној земљи?!“ А сад видим, да ако у вас и има много |
| о њега било је још неколико млађих људи у маџарској народној <pb n="3" /> ношњи, а и један дежм |
| !{S} Знам ја, вели, има племенитих људи у твоме народу.{S} У последњем рату, имао сам ја, вели, |
| поносито у дворану праћена Рајком, који у левој руци ношаше своју шубарицу, а десну спустио беш |
| м жудном пажњом један тихи гласић, који у њему самом и од њега самог тихо шапуташе.{S} Да ли та |
| да све то ништа не мари, јер њему стоји у судбини тек сад срећан да буде, јер ће се убрзо ожени |
| вораше Маргита збуњена и готово збиљски у бризи, да јој се памет преврнула није.</p> <p>Рајко с |
| Циганиновом чатрљом седела, и по турски у жутим шалварама и црвеном јелеку одевена била.</p> <p |
| а беху у лицу од изванредне лепоте, али у обојице очи беху дубоко упале и — очним поклопцима по |
| зом, који је тешко укратко описати, али у коме су се и осећање достојанства и неизмерна једна т |
| } Није имао гусле нити је био слеп, али у њега као да је било срце једнога гуслара, те мраморна |
| је и грешно!“ <pb n="137" /></p> <p>Али у самом тренутку у коме се својим уснама хтеде дотаћи њ |
| од чисте и невине једне мисли, стапали у чудесну и дивну једну хармонију.</p> </div> <div type |
| ’ кад год видео лепшу жену у Србина или у Турчина ?{S} Како се гипкост њена уз тебе у оном мрач |
| /> Турци су нашега старца или убили или у Крушевац одвукли да га у тамницу баце, ил’ у прогон у |
| да му говори:</p> <p>„Кад смо оно били у подземној дворници, снивала сам да сам се с тобом вен |
| моји људи после неколико дана испратили у Расину у моју родбину, која би је чувала и пазила као |
| к су прешли оно велико придворје и ушли у једну велику собу, у којој је уз зид према прозорима |
| бијем!{S} Како сме псина једна да пиљи у твоје лепо лице, кад је само моје ?!“ Сад што да ти д |
| мило ми је.{S} Кад будеш у својој земљи у слави и срећи, сетићеш се да и у овој <pb n="121" /> |
| ми се довде показао као витез, нека ми у овоме часу буде као брат рођени, па нека ми позајми с |
| } Тако ти свега што ти је мило, буди ми у овоме часу веран пријатељ!{S} Пођи пред нама, одведи |
| да видим само да те твој господин прими у своје господске руке, па онда одмах збогом.{S} Ваља м |
| ти кеса са пет стотина талира.{S} Најми у Сегедину лађу, која ће Тисом па Дунавом да носи мене |
| сазнати.{S} Не смеде више да погледа ни у мерџан; а још мање у оне сенке у које се мерџан губио |
| ва.{S} Није му испало ни до Крушевца ни у Крушевцу да начини кавгу па је срдит, и без сумње пре |
| да ово мајкино момче види што не би ни у сну могло снити ?{S} А ?! “</p> <p>Она не рече ни реч |
| гова блага.{S} Не хтеде га остављати ни у Руднику ни у Кривој Реци, где је дворове имао у којим |
| х ја, „да за седам година не силазим ни у коју варош.{S} Мојом ногом ја одавде крочити нећу; ма |
| >Насмеја се Рајко па рече : „вала то ни у сну нисам, мањ ево што сад тебе дворим!{S} А није теш |
| } Не хтеде га остављати ни у Руднику ни у Кривој Реци, где је дворове имао у којима је радо ста |
| сам а овакво чудо до ноћас не видех ни у сну!“ Маргита је по свој прилици није ни слушала.{S} |
| посланик незгодно сеђаше, леже поређани у два реда десет немачких талира све нових новцатих.</p |
| ху уз циганска ћеманета, други загрљени у гомилице певаху, а већина их је седела уз дрвене стол |
| ед чесмом.</p> <p>Млада се жена промени у лицу па журно дохвати и котлић и ибрик.</p> <p>„Иди с |
| о на поклон! “</p> <p>Рајко се зарумени у образима, поклони се, пригну и подиже четири талира.< |
| ако је било.{S} Отишао је седој Влахињи у млади петак, кад се смркло.{S} Баба је наложила велик |
| вони сребрно звоно, па му се јека стопи у милозвучно појање црквено, те му потресе срде и на оч |
| сно од њих, па онда Рајково копље удари у једна друга велика гвоздена врата, која се беху испре |
| роними да врти главом и онда опет удари у маџарске бубњеве.{S} На то ће стари посланик рећи неш |
| ска?!“ <pb n="46" /></p> <p>Чекић удари у мехове мимо ње.{S} Она га погледа, не скидаше са њего |
| ких месечина, када су џиновски стражари у панцирима од сребра стражарили по зидинама градским и |
| ва мајка, моја добра стрина Круна, удри у плач и у кукњаву; <pb n="130" /> а мој стриц Павле ка |
| а прса и рекох му: „ево си погана звери у мојој руци! могла бих ти грло овим ножем пресећи, али |
| тона, што је из пећине дрзнуо да завири у ону црну гробницу, или — као да се журила да заклони |
| , нама момчадији свагда говорио: кад си у неприлици па не знаш на коју ћеш страну, запитај се: |
| онио.{S} Осмех моје невиности удавио си у потоку горких суза мојих.{S} Ранио си ме првом стрело |
| Турцима!{S} А ето сад опет ударише пси у лавеж!{S} Децо, да нам сам Бог помогне, ово се ваља н |
| паша нешто као рече да је боље да се ти у Београд вратиш, јер он даје друге пратиоце.{S} Већ см |
| јко; „,ја велим најбоље је склони се ти у једну од ових одаја, ја да обијем и трећи катанац, да |
| да запита:</p> <p>"Ружо, верујеш ли ти у Бога?!...{S} Верујеш ли да он може да помогне само ка |
| м?!"</p> <p>„Не бих се ја смео поуздати у се да се не поуздах у Бога, и ево се у њ и уздам!“ ре |
| се, скине се са свим гола и узме чарати у ватру и кувати неку воду у једном тигању.{S} Кад је в |
| о био сваку наду, да може што разабрати у оној потмулој и неразговетној вици.{S} Тек опет ослуш |
| вораше Рајко сам у себи, а кад се врати у ходник к Маргити рече јој: „нема овде ништа особито!{ |
| ојој руци! “</p> <p>Рајко за тим сврати у прву од оних споредних сувота,те из једног ковчега из |
| емо!“ рече Рајко, па узе оцилом кресати у кремен.{S} Прамену варница као да милије бејаше да за |
| Шумадијо !{S} Некако је милије и умрети у теби, а некмо ли живети !...{S} Сећаш ли се, госпођо, |
| од наше куће, па ослушкујем шта ће бити у великој дворници.{S} Тек пуче пушка, а господа да се |
| Ако ти је празна, могао си је оставити у хану!{S} Празна чутура — ето баксуз !{S} Ниси ваља <p |
| остави белом свилом ; тај ћемо положити у ковчег оловни, а овај у ковчег од растовине.{S} На ср |
| <pb n="48" /></p> <p>Повикаше сви гости у глас: „чардаш! чардаш!" хоће младожења да игра чардаш |
| уби старац кораке, ударише пијани гости у смех!...{S} Расрди се старац младожења па право на Бо |
| велите?!“</p> <p>Гракнуше пијани гости у смех и у кликтање и у пљескање.</p> <p>„Мартин ће ску |
| е старац благо да говори, „има сладости у сваком животу, само кад човек уме да се удуби па да ј |
| о!“</p> <p>Било је тако пуно срдачности у том поздраву, да на мах неста зебње у Рајка и у Марги |
| {S} Погледа у звездано небо па се пусти у неке мисли.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SR |
| ритиском страшне мисли, да сам силазећи у гроб ставила на муке и уморила једну свету старост и |
| у! “</p> <p>И онда корачаше даље ћутећи у све гушћи мрак неких тесних улица на крај Крушевца.</ |
| } Кад изађоше на врх, и пре него ће ући у густу једну шуму растову, зачуше како од скелеџијског |
| моста, који се на ланцима могао привући у вис уз <pb n="188" /> зидине од капије.{S} Двориште ј |
| з, који сад само тихо мумлаше, падајући у пун котлић.{S} Склопи руке на груди; гледаше опет сво |
| видим!“ увераваше патер и не гледајући у вис. „Само хајде, свршуј!“</p> <p>— „Е, а мо’ш ли пог |
| ебра; раширио крила па као да, полећући у висине кликће, тако отворио беше оба кљуна своја.{S} |
| овчегу.{S} Дуго и дуго гледаше без речи у мирно лице младога човека, који као да беше тек само |
| , одрешив уже од коца, отисну је, скочи у њу, зграби оба весла а Маргити рече, да слободно пуст |
| ом коњу, који се пропиње у вис да скочи у напред.{S} Цар је имао на глави шлем, по коме се око |
| н, са поносито уздигнутом главом, крочи у дворану и гласно и чисто усклицавајући викну:</p> <p> |
| ј ћемо положити у ковчег оловни, а овај у ковчег од растовине.{S} На сребрном штиту на овом рас |
| онаквим истим крстом, као што беше онај у пећини.</p> <p>Прођоше повећи број гвоздених врата у |
| стао крст од пет алемова, од којих онај у средини беше крупан као крупан орах, а они други као |
| ри! “ </p> <p>„Истину велиш?“ упаде јој у реч Рајко изненађен и пуно заинтересован овом причом. |
| онда је посади поред ватре, изнесе јој у једној заструзи млека, у другој дрвеној здели сат мед |
| педимента процесији <pb n="25" /> нашој у град Константинов провоцира, придодан?{S} Ако оштроум |
| ; не сумњај се; уздај се у Бога и веруј у моје српско поштење!“</p> <p>Ударише Рајку пламенови |
| на велики и широк мач, којега је држак у крст извијен био.{S} Круна, скиптар и златна јабука с |
| /> ношњи, а и један дежмекаст човечуљак у дугачкој, црној долами, који је сваки час брисао свој |
| ве људске прилике.{S} Један висок човек у владичанском окруту, с митром на глави, с прстом у ру |
| одмах пође напред.</p> <p>Узани ходник у зиду савијаше у лево од олтара и излажаше у једну вел |
| ј и самој погледи падоше на онај ходник у зиду од леве певнице.</p> <p>„Ама ја тебе чеках.{S} Н |
| нице у сами зид иза олтара.{S} У ходник у томе зиду допирала је од некуд светлост нека, много ј |
| а на десетом кораку спотаче се о зембил у оном мрачном ходнику и +напипа руком ону тикву с водо |
| е ослободите.{S} Мислио сам како да вам у том помогнем, распитивах пријатеље и нађох да може да |
| те један пут те други пут, а ја гледам у трепавице младине; она их подиже и погледа невесело и |
| удео?!{S}" Ништа ја.{S} Ћутим па гледам у њу. <pb n="48" /></p> <p>Повикаше сви гости у глас: „ |
| у хану да оставим моје теркије.{S} Имам у њима нешто чисте преобуке па рекох: могу у мајстора д |
| о падох преда те на колена.{S} Била сам у бунту <pb n="216" /> противу тебе.{S} Веровала сам да |
| екорни витез.{S} Ја једина знам шта сам у њему изгубила; а ни ја не знам шта је све његова земљ |
| ђе кроз онакве тренутке, кроз какве сам у оном часу ја душом својом пролазила!...“</p> <p>„Па о |
| И то су ми нека господа !“ говораше сам у себи; „и то ми је неки духовник!{S} Лист од њихове го |
| јаде и невоље разбудити!“ говораше сам у себи.</p> <p>И не могаше да одвоји очи од ње.{S} Учин |
| о да ће тако да се сврши!“ говораше сам у себи.</p> <p>Отиде полагано преко пространог дворишта |
| и вити стас дише. „Вала,“ говораше сам у себи, „ни дивна ћерка од Божуна Бана а Јанкова госпођ |
| подужег ћутања, „зар си се збиља ти сам у себе поуздао да ми помогнеш да до слободе и завичаја |
| Учини му се да је остао само с њом сам у свеколикој васељени.{S} И онда опет онај тајни гласић |
| ња.</p> <p>„Некада су,“ говораше он сам у себи; „некада су место ове труле дрвене цеви, цеви од |
| не поплаши!{S}" Тако говораше Рајко сам у себи, а кад се врати у ходник к Маргити рече јој: „не |
| ицу и твоју црвену кабаницу!{S} Већ сам у две прилике долазила на мисао, да си ти некада ја ли |
| хоћеш, буди спремна да те ноћас поведем у твој завичај!“</p> <p>„Да ме.... поведеш.... ноћас... |
| , и онда ту клону, као да је неко ножем у срце ударио, и једва промуца:</p> <p>— „Рајко,... вод |
| ојуре у пећину, наћи ће Маргиту с ножем у срду !{S} А кад Турци виде да је са мном свршено, нећ |
| етоваше се нешто са патер Хијеронимијем у најбољој одаји караван-сераја.{S} Мало час па изађе п |
| витом маџарске господе, која сави путем у варош.{S} Рајку се учини као да она само у њега гледа |
| рече јој Мартин; „Мишко већ јури путем у Сегедин.{S} Ја ћу сад да отпашем младога витеза и да |
| в у Србију.{S} Па онда иди преким путем у Београд и извади од турске власти допуст, да мирно са |
| а била.</p> <p>Дотрча Циганин с чекићем у руци, с пеном на устима, с варницама у очима.{S} Гњев |
| јунака, који су с нашим царевима лицем у лице говорили!{S} Како ћеш да од њих сад поњаве прави |
| весео и поносан, као да се љубио лицем у лице с оним великим јунацима, и као да се питао с њим |
| ише.{S} Влажан и хладан ваздух удари им у лице из оне просторије.{S} Рајко рече Маргити, да са |
| да пију, онда би и они за госама својим у двор, и онда, онда би могла да кажеш село пусто!{S} Н |
| да те змајеви однесу на крилима својим у Вилиндар, где пробавиш понеки дан и ноћ, па се тек оп |
| јатну топлоту, коју је на грудима њеним у себе упио, и која сад са длана руке Рајкове струјаше |
| <p>„Еј, мој Рајко! што не остах с тобом у Шумадији!“ проговараше Маргита грцајући. „Не знам как |
| ам још робиња, која је се помоћу твојом у слободу своје земље вратила.{S} Мислим да ће ти се и |
| им шлемом на глави, са сребрним наџаком у једној а сребрним штитом у другој руци.{S} А на пола |
| > <p>Она се хитро диже, повуче га руком у вис, загрли га.{S} Рајко скиде шубару; гологлав, сав |
| вој цар Душан!“ па Маргита показа руком у правцу преко целе дворане к оном коњанику на мрамору. |
| S} Посрћући пође к њима, удари се руком у чело, стропошта се поред старца и просто цикну:</p> < |
| гита је сваку јабуку секла својом руком у кришке и не би загризла своју кришку, док не би видел |
| онда Рајко узе живо да удара буздованом у оне катанце.{S} Мора бити да су од вајкада били ту на |
| тену.</p> <p>С муком удараше буздованом у копље, и мораде се сваки час устављати да се одмара.{ |
| ред очима, као да га је неко буздованом у главу ударио.{S} Не могаше ни да мисли ни да осећа.{S |
| о и замахну добро и опали својим дланом у длан циганинов.{S} Удесише да Рајко дође у ковачницу |
| лоњен по један дуг и широк мач, већином у зеленим кожним корицама, па са сребрним или златним п |
| ад би човек потковао коња новим сребром у све четири ноге, па га онда пустио да сам бира стазу, |
| о нека звезда трепти над његовим двором у Крушевцу, па би рекао: „хвала Богу, моја Милица шаље |
| во три дана весеље је, а сутра ће зором у Сегедин да се тамо венчају.{S} О, слатка моја госпођо |
| на ово платно!“ рече Рајко меким гласом у коме се, у јасном металном звеку, мешало и нешто поно |
| ац, подбочи се у десни бок, куцну петом у пету, зазвекташе мамузе, те један пут те други пут, а |
| рним наџаком у једној а сребрним штитом у другој руци.{S} А на пола хвата од ових оклопника бех |
| кажипрстом; узе се за тим куцати прстом у чело, као да се увери да му лубања није напукла, па з |
| ком окруту, с митром на глави, с прстом у руци, с изразом неке племените одважности и радосног |
| изнутра.{S} Удари два три пута песницом у њих.</p> <p>„Шта је бре?!“ дрекну изнутра Циганин не |
| олико да има држаље, узе један буздован у десну руку, па с новом надеждом на бољи успех настави |
| народ.{S} И онда... онда ће доћи и дан у који ће се наћи жена, вредна да ти и по лепоти и по д |
| звездом звездама јавља да се роб један у слободу враћа.{S} Хвала Богу на добром знамењу! “</p> |
| рац се онда спусти на колена пред један у стени грубо урезани крст и шапуташе још некакве молит |
| сами дубоко узбуђени и погледаху један у другога, не знајући шта да почну. <pb n="81" /></p> < |
| е бих се смео цењкати.{S} Ето, дај длан у длан!“ рече Рајко и замахну добро и опали својим длан |
| све ситним шареним камичцима био ишаран у свакојаке цветове и гране.</p> <p>Од прилике дуж три |
| , округла, мрка и зажарена лица, одевен у богато маџарско руво, са широким златним пасом, о ком |
| м на округло поткресаном брадом, одевен у китњасто руво маџарско, с високим орловим пером на цр |
| овек са проседом брадом и косом, одевен у угарско руво од загасите чохе, уђе у собу.{S} За њим |
| ања, не без силног напрезања, сав црвен у лицу и са крупним знојем на челу, Рајко једним скоком |
| е закуца бурније и како му удари пламен у образе. „Да ли је волим ма за трунку?“ питаше сам себ |
| укли да га у тамницу баце, ил’ у прогон у Анадол пошљу!"</p> <p>„Баш сам ти ја једна несрећна ж |
| а, и не хтеде нипошто примити ни поклон у новцу од мене! “ </p> <p>Ударише Маргити сузе.{S} Узе |
| ници држао је го мач, па њиме показивао у напред; главу беше мало повио налево унатраг, као да |
| ошћу.{S} Чинило му се као да је робовао у конаку Мустаф-агином, па се сад слободан и срећан вра |
| пригнуо мало к младићима па се загледао у лице младога гуслара с једним изразом, који је тешко |
| ан и тужан!{S} Како се невесео загледао у младог гуслара!{S} А шта ли му овај <pb n="117" /> уз |
| од плавичастог мрамора, па онда пружао у широку једну заравањ од руменог мрамора.{S} Од прилик |
| види своју суђеницу.{S} Гроф се одвезао у Арад с Мартином, коме је све причао како је било.{S} |
| знам ништа и не осећам ништа.{S} Па као у инат онда ми тек долажаше, да све то с већим болом ос |
| неколико тренутака, очи јој севаше као у тигрице која се спрема да скочи, али се савлада и реч |
| /p> <p>„Ех, у моме двору нећеш бити као у пустињи!{S} Бојим се само да теби, тако озбиљном млад |
| па осећах како се и сама претварам као у неку звер.{S} Завадих се с Богом..“</p> <p>„Како јадн |
| ред српски соколови!“ па поче и сам као у неком наступу заноса да виче: „напред! напред браћо!{ |
| > <p>„Велики чардаш?!“ понови Рајко као у недоумици шта ће то да значи.</p> <p>— „Ех, па не зна |
| т и сестра!" говораше му. „Овде смо као у гробу и смрт седи негде у једном од ових столова!{S} |
| у ни у Кривој Реци, где је дворове имао у којима је радо становао, него је све то, полагано и к |
| еко снежног <pb n="20" /> Дурмитора пао у четинарске горе ужичке, да се у њима напоји мирисом о |
| е је светлост од стотине кандила хватао у се, као какав преврнути пехар од углађенога сребра, п |
| није ни слушала.{S} Она гледаше на небо у неколике ситне и бледе звезде и ломљаше грчевито свој |
| кав ни речи, него само гледаше га право у очи, као да огледа да ли својим меким кадифеним погле |
| ру у руку, једно осје на раме, па право у луг Аћиму!{S} Да му помогнеш кола оправити, натоварит |
| огом остајте!“ </p> <p>И онда оде право у коњушницу да опреми своју сиву ластавицу.</p> </div> |
| , стуб од белога дима подизаше се право у вис, ваља да од какве ватре око које се беху чобани и |
| куће!“ рече Рајко.</p> <p>„Терај право у двор!“ викну Маргита кочијашу.</p> <p>Око дворишта од |
| у од лица његова, гледаше му опет право у очи, погледима у којима милина, чежња и туга усисавах |
| !“ рече Рајко гледајући посланику право у очи; „све ми се чини да овај попа теби само смућка шт |
| главу од лица његова; гледаше му право у очи, за неколико тренутака, неисказаном нежношћу, па |
| ио, и силом Богородичиног сна, који ево у амајлији носим, позивам те, уклањај се са нашега пута |
| ам невоље да крв проливамо.{S} Него ево у моме сиџадету хаљина за тебе.{S} Навуци све то преко |
| био: <hi>живога Бога! </hi> Ми ћемо ево у име живога Бога напред.{S} Држ’ се, госпођо, моје рук |
| , сад тек видим!" упаде му Маргита живо у реч; „сад тек видим ко су твоји учитељи....{S} Марко. |
| > <p>„Сибињанин Јанком?!“ упаде му живо у рен .{S} Маргита; „то је наш маџарски јунак Хуњадија |
| ало по мало запајаше, виде да је готово у своме левом наручју загрљену држи, и да је њена глава |
| >Сељаче није никада видело толико благо у својој руци.{S} Узе грош и узе талир па без речи поју |
| та најпре и не гледаше у иконостас него у њега.{S} Учини јој се да се он винуо некуда високо и |
| затреба.{S} Није ни гледала у њих него у онај плави пламен од ћумура, а ко би знао куд су јој |
| реним очима око себе, загледа се подуго у Маргиту, па јој врло тихим гласом рече : „ако се деси |
| колико јабланова.{S} Са врха те умке до у сами двор грофов нема више од пола сахата.</p> <p>Сун |
| уке Рајкове струјаше све топлије чак до у срце његово.{S} По дужем ћутању рећи ће Рајко!</p> <p |
| ето, мало час отиде с весларима у брдо у виноград!“ рече дечко; „баш говорише нико неће тако с |
| и часно и поштено и пуно витешки довео у дом мој, да ме <pb n="228" /> њему преда.{S} Од Рајка |
| каже па се уставио.{S} Мерџан је донео у руку његову пријатну топлоту, коју је на грудима њени |
| есто !{S} А оно се ево престо разглавио у кукове своје и расточио као буре кад му прсну обручи, |
| г.</p> <p>И Рајко се беше сав претворио у слух.{S} Већ је и напустио био сваку наду, да може шт |
| који се још не бејаше са свим загњурио у вино.</p> <p>„А, тако ли је?{S} Лакрдија, маскарада!“ |
| /> напред!{S} Те сам речи од њих научио у битци код Сенте.{S} Синко, напред! напред! напред!“ < |
| ди у њеној земљи?!“ А сад видим, да ако у вас и има много срчаности још више има суза.{S} Никад |
| ку и да ли сам се верио, то нисам и ако у нашој земљи има пуно лепих и добрих девојака!“</p> <p |
| ини, те да се једу и да их опет једнако у зембилу има.{S} Маргита је сваку јабуку секла својом |
| Са онога прага, на коме се најпре онако у чуду зауставише, ваљало је силазити преко четири врло |
| ир доведе жене, те ми силом сипљу млеко у уста и ко зна шта још те ме поврате.{S} Нит’ могу да |
| , као да хоће у небо да носи оно велико у злато оковано еванђеље, што му по крилима положено бе |
| авице.</p> <p>„О Мартине, зар нема нико у селу ко је вичан ранама ?{S} Има ли какав стар човек |
| наопако?!“ мишљаше <pb n="58" /> Рајко у себи, па се врати к Циганиновој чатрљи.</p> <p>Кад уђ |
| село крекетале.{S} Кад свита изађе мало у брдо, у једном ниском лугу славуј певаше тужну и слат |
| ај јунак, и шта се коме најбоље свидело у оној песми.{S} У песми о Страхињи мени се најлепше уч |
| јко је испричао старцу све како је било у Крушевцу, а после и све што је по Београду слушао о п |
| оне сласти, која треба да се слива само у срца људска.{S} Само је <pb n="23" /> Рајко јахао и д |
| арош.{S} Рајку се учини као да она само у њега гледа онако као што он само у њу гледаше.{S} Ста |
| да знаш, млад си!{S} И после то се само у конаку Бекри-Бекира може да види!{S} А?{S} Чујеш ли м |
| адога човека, који као да беше тек само у неком тихом сну.{S} Па онда узе да му говори:</p> <p> |
| само у њега гледа онако као што он само у њу гледаше.{S} Стаде тако за неколико тренутака, па в |
| ад има светлости.{S} Мене је страх само у мраку.{S} Хајдмо!“ рече Маргита.</p> <p>Узеше да разг |
| рамору. „И онда, што ти да остајеш само у твоме џемадану, и што ја да лежим на овом тврдом олов |
| ћи!..{S} А кад тај дан дође, онда, тамо у оном двору, грофица од Нађ-Бање може само да ти руку |
| > <p>Пошљи одмах у Сегедин нека се тамо у српскоме крају потражи.{S} Не жали платити!"</p> <p>М |
| пињал; оштар је као гуја.{S} Седи тамо у дно пећине, па кад видиш да Турци преко мене мртва к |
| а, и смилуј се ономе добром старцу тамо у планинама !" <pb n="218" /></p> <p>И онда јој поток с |
| ече Маргити:</p> <p>„Одјахуј, па хајдмо у скелу!“</p> <p>Она уведе ластавицу у скелу а он, одре |
| аг!"</p> <p>„Нешто ме је страх да идемо у лево!“ рече Маргита; „старац ти је довикнуо да се држ |
| јеш ли Јоване!{S} Моли бега да савијемо у лево да не удара хајка на свечеву пећину! <pb n="83" |
| а?!{S} Оче, нема ли где да се сакријемо у овим урвинама?" питаше Маргита па дркташе као прут, и |
| на ово !“</p> <p>— „Та само да стигнемо у Маџарску!" рече Маргита; „видећеш, мој старац мене то |
| с белај снаћи!{S} Аман беже да скренемо у лево!“ викаше опет онај сељак којега глас сад већ беш |
| мој да ти срце зебе у часу кад ето ћемо у твој двор! “ </p> </div> <div type="chapter" xml:id=" |
| а: „хајде, седајте у кола, да се возимо у дворац Нађ-Бању; жени се стари гроф.“ Хајде, ђи, тера |
| већ само да отворимо очи да не крочимо у какав понор, а за друго како Бог да!“ прихвати Рајко. |
| н и кад ми вичући „Алах—Алах!“ грунусмо у двор, она пуцаше на нас кроз прозор из пиштоља.{S} А |
| е се мерџан губио.{S} Гледаше постојано у лице Маргитино и пажљиво је напајаше хладном водом из |
| ореше топлом ватром.{S} Изгледаше дивно у <pb n="66" /> оном јутарњем зраку онако узбуђен и она |
| своју, погну се напред и гледаше жудно у далеке ватре на обзорју.</p> <p>„Је ли то доиста Маџа |
| ао?" питаше га Маргита седајући на сено у кола.</p> <p>— „Не знам ти ни сам казати!{S} Велика ј |
| e unit="*" /> <p>Тога истога дана позно у ноћ ето га Рајко пред врата од Бекри-Бекирове ковачни |
| то је још најмање јада.{S} Кад се позно у ноћ врати, искупи нас стриц све и старо и младо око о |
| куд оно залуташе очи твоје, кад је оно у своме наручју на сребрном столу, а из златног пехара, |
| од усана грчевито задрхтаваху, као оно у деце кад хоће да бризну у плач.{S} Ал’ се још не запл |
| ласно јецати, готово онако исто као оно у капели пред иконом Мајке Божје.</p> <p>Рајко се побој |
| е смислите на тенани како да је сигурно у завичај оправите.{S} Ето, једно од тога бирајте, ако |
| и од сељака добивају.{S} Он лежи обично у једној одаји од подземног ходника, у коме сте ви били |
| и чарапе високе скоро до колена, а лепо у богате шаре од мрког, жутог и зеленкастог плетива исп |
| >У соби Ружа узе свећу па загледа добро у лице Маргитино.{S} Маргита се тихо насмехну па рече: |
| ице богињаво.{S} Па и њу је чуо.{S} Ето у моје Маруше лице глатко као лист од божурова цвета!“< |
| ном турском руву ступи мирно а поносито у дворану праћена Рајком, који у левој руци ношаше свој |
| је и испод трепавица погледаше поносито у своје дугачке и танко усукане брке.</p> <p>„А је ли о |
| отиде у пећину те по мирисном сену, што у једном куту беше положено, разастре црвени плашт Рајк |
| ала вам лепо на господству!{S} Тако што у Цигана нема!{S} А ти безобразна комедијашице, напоље |
| пута сркне.{S} Иза тога баба баци нешто у ватру, што је пукло као гром, сва се кућа затресла, а |
| за руку, одведе га пред неки као долап у зиду од кухиње, који кад отвори рекне му: „гледај сад |
| е сребром?!{S} Валах, то не чини ни цар у Стамбулу ? “</p> <p>„Цару и не треба.{S} Мени треба!{ |
| х да <pb n="45" /> спустиш сребрн талир у њу па да се растопи!" говораше Циганин облизујући се. |
| и!"</p> <p>Овај мирни говор поврати мир у душу Маргитину, и куцање њеног бурно узбуђеног срца п |
| в зрак светлости не паде кроз тај отвор у ходник, али и Рајко и Маргита на свој ужас опазише пр |
| хтеде дотаћи њезиних, један други глас у души његовој викну му: „Душан те гледа!"</p> <p>Рајко |
| ветли се душа Рајкова и онај тајни глас у њему умуче.</p> <p>Седе опет поред ње и гледаше је.{S |
| ргита говораше: </p> <p>„Ти ћеш код нас у Нађ-Бањи да останеш док се не спреми све што треба за |
| пријатељ!{S} Пођи пред нама, одведи нас у дворану где је гроф, отвори врата и викни да сви чују |
| гле, па кивно боцкаше час у напред, час у десно, час у лево.{S} Маргита врисну и мало <pb n="14 |
| боцкаше час у напред, час у десно, час у лево.{S} Маргита врисну и мало <pb n="146" /> што не |
| а устрептане игле, па кивно боцкаше час у напред, час у десно, час у лево.{S} Маргита врисну и |
| зналост и оста у столу, погледајући час у Маргиту час у ону тајанствену светлост.</p> <p>Није д |
| у столу, погледајући час у Маргиту час у ону тајанствену светлост.</p> <p>Није дуго трајало па |
| у љуби!...{S} Шта оно би с тобом јутрос у пећини, кад муња севну и гром пуче?...{S} Тобож не см |
| ма реч!“</p> <p>Устаде патер Амброзијус у мртвој тишини и тек се накашља, а двокрилна се врата |
| оставе ?! “</p> <p>Па онда, упрев опет у Рајка своје погледе, који сад не беху више мекана кад |
| p> <p>„Чекај, молим те,“ упаде јој опет у реч Рајко; „је ли та жена, што ти је на сну долазила, |
| обавиш понеки дан и ноћ, па се тек опет у пећини створиш?“ питаше ме санџак-бег. „Ко шта може ј |
| е младожењи прибоде на прса један накит у облику срца, а сав од рујног рубина, и онда мој млади |
| .{S} Доста је нека нас води та светлост у твојој руци! “</p> <p>Рајко за тим сврати у прву од о |
| и!“</p> <p>Осети да му се мир и крепост у срце враћају.{S} Али не смеде ни погледати к оном ков |
| још не видех!{S} Кидисаше на онај крст у стени као исти бесови, па греби, па хватај зубма стен |
| рдо правцем к чесми, па да изађу на пут у варош.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1892 |
| лозвучно, да се младоме човеку први пут у његовоме животу учини да у његовоме имену има као поч |
| уквариш, него хајде напред, показуј пут у караван-серај!“ рече му патер.</p> <p>— „Добро, кад т |
| је срце те моје тражи.{S} Чуј један пут у моме злосрећном животу глас моје молитве !{S} О, не д |
| из овога двора у чергу, да не нађеш пут у тамницу!“ И сад из очију Маргитиних сипаше ватра гњев |
| а седела је у трећој наслоњачи жена већ у годинама, црне масти, одсудно циганскога типа, обучен |
| нети воде!“ па у петом скоку бејаше већ у капели, а на десетом кораку спотаче се о зембил у оно |
| /></p> <p>Рајко трже пиштољ.{S} Али већ у тренутку, у коме га запе, виде да је грехота убијати |
| оспода маџарска!{S} Може бити да су већ у Стамболу! одговори јој Рајко.</p> <p>Маргита притегну |
| ељени.{S} И онда опет онај тајни гласић у њему, од кога се већ једном препао био, поче да шапућ |
| сладак један пољубац.{S} А онај гласић у њему сад шапуташе истом брзином којом му срце куцаше: |
| Маргита.{S} Усправила се, подигла главу у вис, лице јој пуно озбиљности, али и пуно мирне одваж |
| , а под левом мишицом носи велику гужву у сиџадету од теркије.</p> <p>— „Не смедох у хану да ос |
| има нешто чисте преобуке па рекох: могу у мајстора дуго остати, а неко може доћи па однети и те |
| Рајко радосно и поносито. „Имај надежду у Бога и имај веру у мој српски образ!“</p> <p>У том ча |
| head> <p>Тек је млада робиња унела воду у ковачницу и тек поче упорно да одговара Циганину на њ |
| узме чарати у ватру и кувати неку воду у једном тигању.{S} Кад је вода прокључала, онда баба з |
| трља очи, па онда погледа у немом чуду у Рајка.{S} Рајко, као да је чуо шта она сама у себи го |
| к, Маргита нареди да српски сељаци пођу у најближе село, где има српски поп, да га доведу да оч |
| је слала и друге Циганке, да му гледају у воду, или и у длан, и свака му је то исто готово од р |
| , какве су такве су, тек добро пристају у овакве бакрачлије!“</p> <p>„Хвала ти брате Јово !{S} |
| ина у рудничке планине старцу Теодосију у Вујан, да му каже да смо нас двоје за вечност заједно |
| тим притискивањем својих танких прстију у руку Рајкову давала му на знање, кад год би појачана |
| ану у ону мрачну и прљаву јазбину своју у Крушевцу, и кад помислих у каквом сам добру и на какв |
| ово,“ рече показујући руком на прилику у средини, „не знам шта је, али оно је тамо цар Душан!“ |
| n="137" /></p> <p>Али у самом тренутку у коме се својим уснама хтеде дотаћи њезиних, један дру |
| да те избави?{S} Зар да те самсови вуку у јазбину оне црне звери?!{S} Предај се мојим бистрим т |
| кташе усне као да хтедоше да се развуку у осмех.{S} Али се не осмехну и не рече ништа.</p> <p>Р |
| поред њега с главом наслоњеном на руку у тешким мислима.{S} Кад би он уморен престао да куца и |
| су сребрни новци!" па онда загњури руку у буре, извади је пуну сребрнога ситног новца, и пусти |
| урском седлу, како, подигнув једну руку у висину, погнув се мало унапред по коњићу своме, јури |
| !{S} Стид ме је од тебе, да оваку бруку у мом двору видиш! “</p> <p>— „Ма шта да је не може бит |
| уту од собе своју дугу пушку, јер ће му у случају невоље довољно бити оружје што га за пасом им |
| > <p>„Не, Рајко!... не остављај ме саму у овој гробници!" цикну Маргита; „где си?!...{S} Шта, т |
| Право велиш, Рајко; хајдмо право к њему у двор! “</p> <p>У који час то Маргита рече и устаде, ј |
| главу на десно и гледаше у црвену чизму у широкој бакрачлији.{S} Маргита не знађаше ни шта да м |
| а.{S} Кад ме је Бекри-Бекир унео везану у ону мрачну и прљаву јазбину своју у Крушевцу, и кад п |
| ’ се бију, нити вино пију, док не зовну у дружину Сибињанин Јанка!{S} Веруј, тукао се и он за в |
| ки јунак !...{S} Ниси никада младу жену у уста пољубио, него си дочекао да прво млада жена тебе |
| ?..{S} Јеси л’ кад год видео лепшу жену у Србина или у Турчина ?{S} Како се гипкост њена уз теб |
| ваху, као оно у деце кад хоће да бризну у плач.{S} Ал’ се још не заплака него настави:</p> <p>„ |
| е четири године бејах свирач у Сегедину у Маџарској, у дружини чувенога мајстора Борчија.{S} Је |
| и чешагијом и одвео је на једну ледину у присоју испод града.{S} Кад се врати к ватри, нађе ст |
| , по имену Бекри-Бекир, пре неку годину у Маџарској заробио.{S} Дај да се даље минемо!“ говораш |
| после неколико дана испратили у Расину у моју родбину, која би је чувала и пазила као аманет, |
| n="52" /> увод, који мало час па букну у пламенове и живо кликтање.{S} Изгледаше Рајку као да |
| падаху преда њ на пут само да опет прну у вис, те да се зрак потресе и фијуком зајечи кад се ср |
| ва чуло: „воде... воде!...“ и онесвесну у оном сребрном престолу. <pb n="119" /></p> <p>Рајко м |
| буђености око лепо срезаних усана прсну у дажду од крупних суза из крупних очију и у гласно јец |
| ус; скиде га са зове, сави лепо и метну у џеп од свога гуњца.</p> <p>„Како лепо мирише ова зова |
| , па би их овда и онда повукла да духну у жеравицу на огњишту, те да се не угаси док не затреба |
| ој је језик!{S} Мало ме њиме не палацну у образ !“ рече Рајко па трже копље те се врата приклоп |
| ништа нам ниси причала о твоме робовању у Турака!{S} Дед’ нам причај што!“ „0, грозим се и да п |
| ти како бих се ја друкчије винула коњу у седло.{S} Али како ћеш с оваким чизмама! “ па погледа |
| шљи одмах овог часа твога Мишка на коњу у Сегедин, <pb n="210" /> нека доведе два најбоља лекар |
| у, две стопе у ширину и бар једну стопу у висину просећи!{S} Да л’ ће моћи и доживети да је вид |
| азивати, и кад га виде како баци шубару у вис, она му хитро приђе и продрма га за руку.</p> <p> |
| осито. „Имај надежду у Бога и имај веру у мој српски образ!“</p> <p>У том часу докотрља се с бр |
| у потоку ?!“ рече Марко. „Одмах сикиру у руку, једно осје на раме, па право у луг Аћиму!{S} Да |
| воје за руке и повуче — к једном отвору у стени од пећине. </p> </div> <div type="chapter" xml: |
| “ рече Мишко; „видех их у српскоме шору у једној малој сиротињској кућици.{S} Изађе преда ме је |
| осподски обучена у доламе, на којима су у испупченом везу извезени били двоглави орлови, кринов |
| где су и то знам, и казаћу вам: „ено су у божјој руци!“ На пакост, наиђоше на твоју ластавицу и |
| да је једина моја срећа на овоме свету у томе, што је мој гроб поред његова.{S} Сахраните ме о |
| ревали, и онда — удари песницом Маргиту у лево плеће, и диже руку да је и по други пут удари, а |
| вас, који сте моји, баци по једну киту у гроб оваквог витеза.</p> <p>Ружа и Мартин дадоше једн |
| аба је наложила велику ватру на огњишту у кухињи.{S} Кад је стигла поноћ, баба расплете своје с |
| .{S} Али нико од гостију да приђе грофу у помоћ.</p> <p>Рајко се сам пригну, па га подиже на но |
| у којима милина, чежња и туга усисаваху у себе погледе његове, и онда полагано наслони свој усп |
| , који се као крило гавраново преливаху у тамноплаве одјеке.{S} На обнаженом повисоком врату са |
| , где се бели рукави од кошуље повијаху у гужву, беху голе.{S} У једној је руци носила котлић, |
| гледа к оној трпези на којој светлуцаху у драгом камењу крстови и у златном покову еванђеља, пр |
| а да каже, стапале.{S} Оба младића беху у лицу од изванредне лепоте, али у обојице очи беху дуб |
| ини и затвори пећину.{S} Њих двоје беху у једном мрачном узаном ходнику.{S} Мрак бејаше тако гу |
| мо у скелу!“</p> <p>Она уведе ластавицу у скелу а он, одрешив уже од коца, отисну је, скочи у њ |
| иво горе у таваницу, а ја кроз таваницу у облаке, одох, одох у облаке, залута моје ћемане, изгу |
| ви потурчили, а неког другог светом оцу у Рим, да донесе благослов за венчавање.{S} Тек је пре |
| .{S} Ваља ми се враћати брзо светом оцу у Вујан!“ рече Рајко.</p> <p>— „Од <hi>тога</hi> нема н |
| ја смео поуздати у се да се не поуздах у Бога, и ево се у њ и уздам!“ рече он скромно.</p> <p> |
| тога овде, госпођо!"</p> <p>Пошљи одмах у Сегедин нека се тамо у српскоме крају потражи.{S} Не |
| да бледи и жути.</p> <p>— „Хајдмо одмах у другу собу!“ рече Маргита блеђа и од самог рањенога Р |
| а да га је омађијала и да је он сиромах у њеној мрежи.{S} Није дуго потрајало док ето Манде и њ |
| и чисто и јако. „Ево га нађох!“ говорах у себи и зарадовах се.{S} Али ето, и сам признајеш, мла |
| и донели ово вино да ме поткрепе, да их у смрти не осрамотим и да ме за смрт причесте; а оно се |
| то на другу црвену чизму и намешташе их у широке бакрачлије. „Него да видиш, какве су такве су, |
| а бокора два најлепша струка и стави их у десну руку Рајкову. „Ево ти један струк босиљка од тв |
| ка, па онда узе још конопаца, натопи их у води и онда увеза чврсто ноге Циганинове све до колен |
| ики нови новцати сребрни талири, што их у Нишу од посланика доби.</p> <p>„Ето, ако си мајстор, |
| а. „Нисам ништа!“ рече Мишко; „видех их у српскоме шору у једној малој сиротињској кућици.{S} И |
| вог и бујног излива суза као да је ових у Маргите са свим нестало.{S} Нико је <pb n="221" /> ви |
| хвала Богу, њиме сад враћамо из мртвих у живе!{S} Дед’, кћери моја, један гутљај!{S} Тако, нек |
| азбину своју у Крушевцу, и кад помислих у каквом сам добру и на каквој нези одрасла, каква сам |
| дивљи пустињик, светомрзац, бега од њих у пећину, он их мирно посматраше за неко <pb n="70" /> |
| аопако, понесох је до мога коња, скочих у седло, привезах је мојим каницама за себе и онда бега |
| ласно, раширих руке, потрчах и — скочих у Мораву! "</p> <p>Маргита се ту устави.{S} Ћуташе и гл |
| ад изађох љут од твоје господе и стадох у оном забрану иза караван-сераја под звездама на небу, |
| „ја те наведох да бегаш, ја те доведох у ову клопку, па зар ја да останем да жив тебе мртву на |
| иџадету од теркије.</p> <p>— „Не смедох у хану да оставим моје теркије.{S} Имам у њима нешто чи |
| /p> <p>„Ама ја тебе чеках.{S} Не хтедох у светлост без тебе.{S} Ходи!“ рече Рајко и одмах пође |
| а ја кроз таваницу у облаке, одох, одох у облаке, залута моје ћемане, изгуби се Борчија, изгуби |
| аво или да те отму ил’ откупе, ја рекох у себи: „може им се! немају они <pb n="126" /> ни Краље |
| нку Манду, које је син био негда свирач у Борчије, па се после потурчио што га на вашој свадби |
| </p> <p>„Пре четири године бејах свирач у Сегедину у Маџарској, у дружини чувенога мајстора Бор |
| е послужим а и мило ми је.{S} Кад будеш у својој земљи у слави и срећи, сетићеш се да и у овој |
| ољи па нек нам Бог опрости; а кад будеш у срећи и у господству сети се на ово !“</p> <p>— „Та с |
| Маргити; „ако ти Бог помогне те стигнеш у свој дом, да пошљеш скелеџији паре што му скелу низ в |
| се ти што твојим циганским очима бленеш у моју младу!{S} Мартине, где си ти Мартине ? “ Дође Ма |
| као војвода Рајко од Расине, да продреш у рудничке планине, да дигнеш нешто од онога блага, њим |
| двор са три стране обгрлила.{S} Видећеш у њој пуно лепог дрвећа и наћи ћеш пуно хладовине!“</p> |
| </p> <p>ево ти сребрни грош, да потрчиш у виноград да зовнеш скелеџију, и ево ну носи сребрн та |
| дана утекох, али ме Турци ухватише још у самом Крушевцу и доведоше њему натраг.{S} Избише ме љ |
| ма од орлова и соколова перја.{S} И још у сваком столу беше уз плашт прислоњен по један дуг и ш |
| глас старчев: „О децо, јесте ли ми још у животу?!“</p> <p>Рајко скочи к отвору из пећине и вик |
| ајдмо сад доле да ти причам што сам још у оној подземној дворани, усред оног блага, смишљала!“< |
| P18920_P1"> <head>ПРВИ ДЕО</head> <head>У КРУШЕВЦУ</head> <pb n="2" /> <div type="chapter" xml: |
| 18920_P2"> <head>ДРУГИ ДЕО</head> <head>У ШУМАДИЈИ</head> <pb n="62" /> <p> <gap unit="graphic" |
| 18920_P3"> <head>ТРЕЋИ ДЕО</head> <head>У МАЏАРСКОЈ</head> <pb n="179" /> <pb n="180" /> <div t |
| </l> <l>У Божуну граду бијеломе,</l> <l>У онога од Божуна Бана!“</l> </quote> <p>Маргита спусти |
| </l> <l>Далеко је цуру запросио,</l> <l>У Божуну граду бијеломе,</l> <l>У онога од Божуна Бана! |
| за мишицу стегне.</p> <pb n="55" /> <p>У истом тренутку Рајко једним скоком долети те стаде из |
| ЗАДУЖБИНЕ</p> <gap unit="graphic" /> <p>У БЕОГРАДУ</p> <p>У ДРЖАВНОЈ ШТАМПАРИЈИ КРАЉЕВИНЕ СРБИЈ |
| l:id="SRP18920_C1.3"> <head>3</head> <p>У караван-серају је те вечери владало прилично узбуђење |
| id="SRP18920_C2.15"> <head>15</head> <p>У вече тога дана, и кад се већ добро смркло, велика јед |
| а кочијаша упути да иде у штале.</p> <p>У соби Ружа узе свећу па загледа добро у лице Маргитино |
| Цигани почеше да удешавају жице.</p> <p>У томе Манда, која дотле узалуд гураше Сокицу да иде да |
| тио беше на велики нож за пасом.</p> <p>У великој дворани зидови беху покривени сликама грофова |
| беше очевидно узбуђен и збуњен.</p> <p>У том се доста разговетно зачу вика једног громогласног |
| е знам да л’ му смемо прићи ?! “</p> <p>У том их је и старац опазио.{S} У место да као какав по |
| о; хајдмо право к њему у двор! “</p> <p>У који час то Маргита рече и устаде, један крепак човек |
| од ришћански од јарма турскога!“</p> <p>У радосној раздраганости патер Хијероними изговори на л |
| м.{S} Не бој се; ево моје руке!“</p> <p>У мраку наиђоше једно на друго.{S} Обема рукама својим |
| и имај веру у мој српски образ!“</p> <p>У том часу докотрља се с брда једна каменица и зачу се |
| , јер је и у тебе срце витешко!“</p> <p>У ње је срце закуцало јаче и топлије; образи јој се зар |
| е ваља да и старац доћи по нас!“</p> <p>У зембилу старчевом нађоше једно парче погаче, једну ил |
| и први да познаш твоју госпођу!“</p> <p>У том изашла беше на врата од оне кућице једна жена у г |
| unit="graphic" /> <p>У БЕОГРАДУ</p> <p>У ДРЖАВНОЈ ШТАМПАРИЈИ КРАЉЕВИНЕ СРБИЈЕ</p> <p>1892</p> |
| > <p>„Шта те ја знам!“ одговори Рајко. „У нас се крштене душе не продају, а слушао сам од Турак |
| па јој се очи још топлије засветлише; „у нас је цела властела једна велика школа за витештво.{ |
| год овде преко ноћ склонимо!"</p> <p>— „У добри час да Бог да!“ узвикну старац; „добар је Бог д |
| м са господом?“ питаше Рајко.</p> <p>— „У добри час!“ рече патер; „а ја изађох да те к њима зов |
| } Има ли такве шкоде у вас?!“</p> <p>— „У нас,“ рече Маргита поносито, па јој се очи још топлиј |
| троје заплакаше. <pb n="166" /></p> <p>„У теби нађох правога оца.{S} И сад ето да се растајемо, |
| ах, брзо, скидај се до појаса!“</p> <p>„Уби ме, сеци ме, пеци ме! пред тим крштеним човеком нећ |
| тку, у коме га запе, виде да је грехота убијати пијана човека.{S} Окрену цев горе у таваницу и |
| ита, „она змијурина коју Рајко хтеде да убије! “</p> <p>— „Не!“ цикну старац, па састави веђе; |
| рац, па састави веђе; „како јадан да је убије?!“</p> <p>„Бога ми, да не би госпође, не знам как |
| S} Нит’ могу да утечем, нит’ могу да се убијем; узела сам се онда молити Богу, нека ми бар паме |
| b n="139" /> Турци су нашега старца или убили или у Крушевац одвукли да га у тамницу баце, ил’ |
| прва мисао Рајкова беше: "ако су Турци убили старца, па нема ко да отвори ову гробницу, шта ће |
| и леш његов!{S} Њега су Турци насигурно убили!{S} Не може бити друкчије!“</p> <p>Учини му се да |
| </p> <p>— „Еј, болан Рајко! па да си га убио прво бих ја сада висио на грани, а ви би двоје ска |
| е бих заборавила, да нож мога мужа није убио човека, који ме је турског ропства ослободио и час |
| к, а камо ли кошуљу до појаса, па ма ме убио! “ рече млада Маџарица.</p> <p>„Нећеш?!“ дрекну Ци |
| се госпођо!{S} Баш сам сигуран да ћу је убити!{S} Само се ти склони мало!“ </p> <p>„Никако! ник |
| ова на свако зло.{S} Начиниће гунгулу и убиће вас онде пред ногама господаревим! “</p> <p>„Па ш |
| мем ти казати.{S} Видим те јеси некаква убојита делија; бојим се кад <pb n="47" /> ожедниш дигн |
| дбини тек сад срећан да буде, јер ће се убрзо оженити младом и лепом девојком, истина од просто |
| разастре црвени плашт Рајков и на њему убрзо заспа слатко,</p> <p> како можда још никада у сво |
| наслони грлић од чутуре на своја уста, убриса га рукавом од кошуље и додаде је Циганину.{S} Ов |
| асхлади, извади из свога гуњца убрус те убриса зној са чела и лица.{S} И онда приђе полагано бу |
| а главу расхлади, извади из свога гуњца убрус те убриса зној са чела и лица.{S} И онда приђе по |
| ито пред њом.{S} Извади из недара танки убрус, обриса њиме лице и руке и онда га разви и остави |
| ! “ рече сам себи.{S} Па онда виде свој убрус; скиде га са зове, сави лепо и метну у џеп од сво |
| ше на шареном сиџадету око једног белог убруса, на који Рајко положио беше нешто погаче, млада |
| у воде и оцта од руже.{S} Дође и Ружа с убрусима, превојима и пуно некаквих меких тканина.</p> |
| о а глатко обријано лице некаквим белим убрусом.</p> <p>С њима је ишло и неколико Турака у дуга |
| Одјахуј, па хајдмо у скелу!“</p> <p>Она уведе ластавицу у скелу а он, одрешив уже од коца, отис |
| ми је стриц једном живот спасао, па му уведох синовца у свој конак за кабадахију, и пазим га к |
| е још конопаца, натопи их у води и онда увеза чврсто ноге Циганинове све до колена, а руке од р |
| млада Маџарица није у седлу заспала, и увек би видео њена два велика ока како бистро и бодро с |
| ...{S} Знаш како ми је?... као да си ме увела у неку цркву! “</p> <p>Врати се Мартин носећи вел |
| то као гвоздену чакљу?“ „Видим, видим!“ увераваше патер и не гледајући у вис. „Само хајде, сврш |
| за тим куцати прстом у чело, као да се увери да му лубања није напукла, па задовољан тим претх |
| и овда и онда протрла прстима као да се увери да не снива. .</p> <p>— „Имаш ли што би желела од |
| Па тако; дуго би било да вам то причан; уверих се да њега или и нема, или да баш неће да чује м |
| исту једну белу крпу, у којој беху лепо увијени они велики нови новцати сребрни талири, што их |
| и руке своје, па их онда склопи, подиже увис, држаше их тако склопљене као да се Богу моли, па |
| неописано жалостив један <pb n="52" /> увод, који мало час па букну у пламенове и живо кликтањ |
| да зовну Мартина!“ И старица је просто увуче унутра у кућу.</p> <p>Маргита рече Рајку да пође |
| ек са проседом брадом и косом, одевен у угарско руво од загасите чохе, уђе у собу.{S} За њим се |
| као изванредни посланик ћесара и краља угарског у Цариград по нарочитом послу, од кога је зави |
| то рече а у једној половини душе његове угаси се светлост те поста мрак, а у другој наста само |
| ухну у жеравицу на огњишту, те да се не угаси док не затреба.{S} Није ни гледала у њих него у о |
| у лево.{S} Пролазећи поред капеле Рајко угаси своју воштаницу и остави је у куту од малих оних |
| ветли, па побледи, засветли па се чисто угаси.{S} Похиташе брже па се нађоше пред једним кандил |
| угачким и широким столом, који се чисто угибао под сваковрсним јестивом и пићем, седело је бар |
| ове старе господске куће.{S} Ковчег од углађене ораховине нека се постави белом свилом ; тај ћ |
| руге две, стојала је на ногама од црног углађеног мрамора, застрвена је била плаштаницом, која |
| .{S} Она трећа трпеза у прочељу беше од углађенога зеленог камена малахита, а беше застрвена пр |
| атао у се, као какав преврнути пехар од углађенога сребра, па је онда спуштао као неку топлу ме |
| попне по стени, коју су кише и снегови углачали, и онда њих двоје стадоше на највиши врх њен, |
| на мало нижа трпеза у зачељу била је од углачаног плавог камена, са млазевима од златног песка |
| и прек.{S} Један пут на некаквом весељу угледа једну Циганчицу.{S} Стадоше му очи на њој.{S} Ок |
| у на саркол јаничарски чим га из далека угледају.{S} Ваља да пошљем испред вас људе који ће дат |
| ледаше престрављена као да је авет неку угледала.{S} Посрћући пође к њима, удари се руком у чел |
| ="10" /> у висину према кули, као да су угледали сен царице Милице, па је усклицима витешки поз |
| Ах, да сам те очима својим опет једном угледати могла, земљо моја!“ <pb n="170" /></p> <p>Па о |
| .</p> <p>„Шта ли му је ово сад?!{S} Кад угледах ове златне лавове и сребрног орла помислих: ето |
| унце је већ било прилично одскочило кад угледах реку. „'Го ће бити Морава!“ рекох, „ах, да ли ћ |
| ска врата од растовине и онда њих двоје угледаше пред собом једну малу а прилично осветљену кап |
| p>Пођоше још неколико корачаја напред и угледаше један мали и сићушан бледи пламичак, који <pb |
| о к мени.{S} Кад га Турци и моји сељаци угледаше, а они куд који, бегај и не обзири се ! „Змај, |
| 64" /></p> <p>Кад већ беше лепо свануло угледаше један чардак поред Мораве и на води испод њега |
| есело преда се; бејаше мало побледела а углови од усана грчевито задрхтаваху, као оно у деце ка |
| “</p> <p>„Ако нећу теби, који си божји угодник и без онога што си мени и овој страници добра < |
| иленције.{S} Али кад последња силенција угуши претпоследњу, кад у томе брзоруки момци напунише |
| „Рајко,... воде! воде! хоће нешто да ме угуши!... воде!“ Узе грчевито откопчавати јелек са грла |
| 8" /></p> <p>И онда јој поток суза речи угуши.</p> <p>Рајко дође к себи.{S} Отвори очи и гледаш |
| м, баш као да је хтео да се њеном тугом угуши, или као да се заветовао да умре певајући.{S} Чак |
| дожења па право на Борчију да га рукама удави. „Нисам ја крив, милостиви грофе! “ брањаше се Бо |
| де, у мало ме ето овде на овој асури не удави! “</p> <p>„Ама како ти то говориш?!" питаше Рајко |
| ти си ме гонио.{S} Осмех моје невиности удавио си у потоку горких суза мојих.{S} Ранио си ме пр |
| {S} Просидба, веридба, свадба, женидба, удадба, шта је управо не знам; али да је весеље, весеље |
| је !“</p> <p>Па онда Рајко узе живо да удара буздованом у оне катанце.{S} Мора бити да су од в |
| !{S} Моли бега да савијемо у лево да не удара хајка на свечеву пећину! <pb n="83" /> Немој, беж |
| само — не тражи ништа више од мене и не ударај ме камџијом кад ми дође да се заплачем.{S}" Он т |
| о; „баш говорише нико неће тако сабаиле ударати на скелу!“</p> <p>„Где је виноград?" питаше Рај |
| њој полузи да му буде на бољој згоди за ударац, Маргита му метну руку своју на раме па му рече |
| или извили или затупили после неколико удараца, јер стена бејаше од оне чврсте врсте од које с |
| а његова узе да се пролама испод свода, удараше о зидине, па се у потмулој грмљавини врати к њи |
| р бејаше, што сад као нека пуна зобница удараше о врата неколико пута.</p> <p>Рајко извади из н |
| цом о сто.{S} Гости прихватише усклик и удараше песницама о сто, као да су се помамили.{S} Отма |
| тиде опет да буши стену.</p> <p>С муком удараше буздованом у копље, и мораде се сваки час устав |
| арђале, са три велика катанца.{S} Рајко удараше копљем неколико пута у врата, па онда рече: „из |
| једе.{S} Отегну песницу, и лево и десно удараше <pb n="135" /> око себе, као да се бори с неким |
| неку угледала.{S} Посрћући пође к њима, удари се руком у чело, стропошта се поред старца и прос |
| на снежна грудва или нека мекана лопта, удари високо горе у врата под сам рагастов.</p> <pb n=" |
| трље, али их нађе зачепљена изнутра.{S} Удари два три пута песницом у њих.</p> <p>„Шта је бре?! |
| сох се па већ не знам ни шта свирам.{S} Удари ме једном Борчија гудалом по плећима: „хеј, што г |
| аслоњачу о под, па је превали, и онда — удари песницом Маргиту у лево плеће, и диже руку да је |
| : устајте, ево дође онај кога чекасмо!“ Удари се бег по колену, мишљах пуче чоха. „Зар баш тако |
| адава.{S} Једна лопта или некаква гужва удари баш на оно место на коме Рајко своју амајлију при |
| ду, десно од њих, па онда Рајково копље удари у једна друга велика гвоздена врата, која се беху |
| час па изађе патер из одаје у ходник и удари се прсима у прса с Рајком.</p> <p>„Да ли бих мога |
| ен Силађи!“ викну промукло стари гроф и удари песницом о сто.{S} Гости прихватише усклик и удар |
| ја земља Маџарска!“</p> <p>Маргита живо удари руком о руку, па онда обема притиште главу своју, |
| р Хијероними да врти главом и онда опет удари у маџарске бубњеве.{S} На то ће стари посланик ре |
| плеће, и диже руку да је и по други пут удари, али му је у исти мах Рајко дохвати својом левом |
| маџарска?!“ <pb n="46" /></p> <p>Чекић удари у мехове мимо ње.{S} Она га погледа, не скидаше с |
| и како му срце закуца бурније и како му удари пламен у образе. „Да ли је волим ма за трунку?“ п |
| се отворише.{S} Влажан и хладан ваздух удари им у лице из оне просторије.{S} Рајко рече Маргит |
| ога</hi> нема ништа!“ прихвати Маргита, ударив живо гласом на ону другу реч и махнув руком као |
| S} Неће нам се на добром проћи ако тамо ударимо! “</p> <p>„ Рекао бих да је глас Милисава кнеза |
| ф жени!“</p> <p>Као да је гром поред ње ударио.{S} Маргита скочи са клупе на којој је седела, и |
| а ту клону, као да је неко ножем у срце ударио, и једва промуца:</p> <p>— „Рајко,... воде! воде |
| > <p>„Причекајте," рече им; „ја сам већ ударио белеге које ће сељаци оздо из села видети и разу |
| а, као да га је неко буздованом у главу ударио.{S} Не могаше ни да мисли ни да осећа.{S} Беше с |
| арамије.{S} Одјездисмо преко границе, и ударисмо ноћу на двор Нађ-Бању.{S} Старог грофа и не бе |
| p>„Турске ми вере, само је једноч руком ударих!{S} А ево нећу ни толико !{S} Поздрав и поклон ц |
| изгуби се чардаш, изгуби старац кораке, ударише пијани гости у смех!...{S} Расрди се старац мла |
| "80" /></p> <p>„Кад разабрах тај шапут, ударише ми сузе од милине.{S} Верујте ми од милине, а н |
| јим трагом, па кад ме из далека опазише ударише <pb n="79" /> у лавеж, који се помеша с оним ха |
| иду с неким Турцима!{S} А ето сад опет ударише пси у лавеж!{S} Децо, да нам сам Бог помогне, о |
| и је што се преварих!“</p> <p>Сад Рајку ударише пламенови у образе; нешто као гњев усколеба срц |
| ти ни поклон у новцу од мене! “ </p> <p>Ударише Маргити сузе.{S} Узе љубити оба бокора, као да |
| и веруј у моје српско поштење!“</p> <p>Ударише Рајку пламенови у образе.{S} Очи му се разгореш |
| ано да склапа своје трепавице, и таман „ударише бубњи и свирале, — чауш викну, Дабулана рикну, |
| рилна се врата расклопише силним једним ударом, Мартин, са поносито уздигнутом главом, крочи у |
| на уставила би се на четвртом или петом ударцу.{S} Четвртог дана није могла да подигне чекић са |
| на десно то на лево и дуго не могаше да удеси струне како му уху требаше.{S} Најпосле их удеси, |
| уне како му уху требаше.{S} Најпосле их удеси, и поче да гуди неописано жалостив један <pb n="5 |
| пали својим дланом у длан циганинов.{S} Удесише да Рајко дође у ковачницу кад се добро смркне, |
| еја; седе, нагну чутуру, па онда узе да удешава ћемане.{S} У том послу љуљаше се то на десно то |
| дар!{S} Дај чардаш!“ И Цигани почеше да удешавају жице.</p> <p>У томе Манда, која дотле узалуд |
| дном куту дворане једна гомилица Цигана удешаваше тихо ћеманета.{S} За дугачким и широким столо |
| смана!{S} Ха, ха, ха!{S} Барон Осман је удовац, могли би се још ноћас погодити, па нека је сутр |
| Маркова мајка, моја добра стрина Круна, удри у плач и у кукњаву; <pb n="130" /> а мој стриц Пав |
| сваком животу, само кад човек уме да се удуби па да је нађе.{S} Зар пчела само са руже и крина |
| одевен у угарско руво од загасите чохе, уђе у собу.{S} За њим се ушуња у собу и онај црни рундо |
| у нешто кажем.{S} Позваше га унутра.{S} Уђе и стаде близу самих врата и поче овако:</p> <p>„Ево |
| раја и кроз разграђену ограду од врљика уђе у један велики забран, који је одмах иза коњушница |
| врати к Циганиновој чатрљи.</p> <p>Кад уђе виде у оном нејасном и несигурном осветљењу од лоја |
| љеним трудом остане ту где је, а он сам уђе унутра.{S} Кресну овде, кресну онде; виде и с једне |
| плоче што изнад њега висаше.{S} За њим уђе Маргита.{S} Плоча се вину на својој осовини и затво |
| бојте се!“ рече им старац.</p> <p>Рајко уђе први, провукав се готово на коленима испод огромне |
| мози грофици од Нађ-Бање да у свој двор уђе!“</p> <p>Узеше се за руке и пођоше низ ужу ка колим |
| још пуних боца.</p> <p>Кад се на капију уђе одмах с лева била је сниска једна кућица, у којој ј |
| ља <pb n="26" /> и снује нове згоде.{S} Уђоше у Ниш са већ готовом одлуком да се с њиме растају |
| {S} Успеше се уз камените степенице.{S} Уђоше у пространу једну и добро осветљену дворану, које |
| пред вратима издисаше.</p> <p>Њих двоје уђоше ћутећки унутра.{S} Рајко метну своју шубару под л |
| аље да ослушкује.</p> <p>Али га сад нов ужас обузе.{S} Десило му се нешто што никада дотле у жи |
| у ходник, али и Рајко и Маргита на свој ужас опазише при оној слабој а црвенкастој светлости од |
| ако!“ врискаше Маргита стресајући се од ужаса, па свом снагом узе вући Рајка даље од змијских в |
| дне жене поред нене?!“ Сав се стресе од ужаса, али не рече ни речи.</p> <pb n="92" /> <p>„Што т |
| а уведе ластавицу у скелу а он, одрешив уже од коца, отисну је, скочи у њу, зграби оба весла а |
| од своје кабанице и сиџадета начини што ужи свитак и кад га привеза за седло Рајко рече Маргити |
| "20" /> Дурмитора пао у четинарске горе ужичке, да се у њима напоји мирисом од јела и борова, п |
| цркви иза олтара има у зиду један тајни ужљеб, у ужљебу сребрна кутија, у кутији тајно писмо, к |
| олтара има у зиду један тајни ужљеб, у ужљебу сребрна кутија, у кутији тајно писмо, које је са |
| !“</p> <p>Узеше се за руке и пођоше низ ужу ка колима.{S} Рајко ћуташе.{S} Од силног узбуђења н |
| же натраг к <pb n="189" /> њој, око ње, уз њу, па онда јурну к степеници, која је из дворишта у |
| ара!{S} А шта ли му овај <pb n="117" /> уз гусле пева?!“ питаше Маргита и осећаше како јој се с |
| проћи поред западне зидине од града.{S} Уз ту зидину, која се прилично одржала, прислоњена је б |
| правих се, а он онда поново побесни.{S} Уз то се био пропио, па кад је пијан онда је прави сото |
| с напред, час на десно, час на лево.{S} Уз њега и око њега било је још неколико млађих људи у м |
| ри за четири дана твога повратка, а два уз то на поклон! “</p> <p>Рајко се зарумени у образима, |
| гомилице певаху, а већина их је седела уз дрвене столове око остатака од печених јагањаца и ок |
| или у Турчина ?{S} Како се гипкост њена уз тебе у оном мрачном ходнику приљубила била?...{S} А |
| самим градом кнеза Лазара, а прислоњена уз обрушену једну зидину, која по свој прилици бејаше о |
| ем, и поред сваке митре беше прислоњена уз престо по једна владичанска штака, понека од седефа |
| n="114" /> као да из сваког оног оклопа уз зидине одјекиваше узвик: „напред, напред!“</p> <p>Ма |
| и ушли у једну велику собу, у којој је уз зид према прозорима била једна по сниска а велика по |
| руке дохватио.{S} Једног дана седео је уз колено свога седог оца и уз гусле казивао му, како ћ |
| ећима.{S} Изнад њих су овде и онде биле уз зид прикуцане многе заставе, турске, бугарске, маџар |
| од неке полусвилене тканине, привезане уз витки стас и танки пас узаним једним стамболијским ш |
| ше из вароши, повијала се поред ње горе уз брдо, док се није у трави од ледине изгубила.{S} Од |
| е или мање пијаних сељака.{S} Успеше се уз камените степенице.{S} Уђоше у пространу једну и доб |
| укави од дебела сељачка платна, који се уз доручне зглавке припијаху доручницима лепо и пуно цр |
| а, као да се нека рука полагано пружаше уз њих, па их брисаше час на једну час на другу страну. |
| иза овог растављеног престола подизаше уз зидину.</p> <p>На једној широкој и повисокој коцки о |
| који се сигурним и лаким кораком пењаше уз гомилу цигала и камења.</p> <p>„Ама вреди да поломе |
| зачу.</p> <p>Маргита се приљубила беше уз Рајка и чврсто се држаше једном руком за његову руку |
| ова перја.{S} И још у сваком столу беше уз плашт прислоњен по један дуг и широк мач, већином у |
| у.</p> <p>Њих двоје одмах се прихватише уз једно брдо.{S} Кад изађоше на врх, и пре него ће ући |
| полагано наслони свој успламтели образ уз образ његов, за једно тренуће, склопи очи, и пусти д |
| на седео је уз колено свога седог оца и уз гусле казивао му, како ће да пропадне господство њих |
| ног престола и једног деспотовића, који уз гусле гуди.{S} Јунак, који је у животу плашт овај но |
| тканине сребрне и златне жице, а сваки уз то бејаше постављен и оперважен зибелинима.{S} На пл |
| е дуж три четвртине круга, а прислоњени уз сами онај четврти ступањ од мрамора, запремљени бура |
| м гласом, али онако мало као попевајући уз гусле:</p> <quote> <l>„Кад се жени од Сибиња Јанко < |
| д дрвећа жураше се напред а све правцем уз Мораву.</p> <p>Целим путем до сванућа нису ни речи г |
| спот Ђурађ слушаше шта му ослепљени син уз гусле пева.</p> <p>„Кад је воља божја да тако млада |
| она дебела; он матор, она матора; а он уз то још и пијан, трештен пијан.{S} Хајде почесмо.{S} |
| е све већи.</p> <p>Један пут узе да као уз гусле попева:</p> <quote> <l>„Ој, Маргито, моја верн |
| цу. „Бога ми, ово иде нека ломњава оздо уз планину!“ рече он.</p> <p>„Јесте, синко!{S} Баш као |
| небом заједно, и свуда смо верно једно уз друго стојали, можеш ми се ваља да поверити... збиља |
| оје.{S} Једна половина слушаше кроз ухо уз стену прислоњено, да ли се тамо иза стене што збива; |
| који се на ланцима могао привући у вис уз <pb n="188" /> зидине од капије.{S} Двориште је било |
| ељака и сељанака, од којих једни играху уз циганска ћеманета, други загрљени у гомилице певаху, |
| ону страну ове стене.{S} Гребу и скачу уз њу скамучући !{S} Молим те метни ухо на сам камен па |
| вилинског стаса, што се тако поверљиво уза те приљубљује... шта ли је слађе: живети па љубити |
| сваких <pb n="104" /> двојих врата беху уза зид прислоњени гвоздени оклопи са шлемовима и са ду |
| чницу кад се добро смркне, а Циганин да узајми од једног кујунџије лонче, у коме ће око по ноћи |
| му куја једна причаше, како је њему све узалуд што ради, како се ви њему не би хтели више врати |
| у жице.</p> <p>У томе Манда, која дотле узалуд гураше Сокицу да иде да опет заузме десну наслоњ |
| али више Гроцке."</p> <pb n="222" /> <p>Узалуд и Мартин и Ружа наваљиваху да одустане од свега |
| рца, они јој потамнеше, па рече тужно: „узалуд је што бих хтела!{S} Еј, мој јуначе, од мене је |
| у један сто, погледи му падоше на једна узана вратóца, која стајаху ошкринута, и на која се ула |
| о звали „госпођином чесмом".{S} Стара и узана калдрма, која долажаше из вароши, повијала се пор |
| рече Рајко и одмах пође напред.</p> <p>Узани ходник у зиду савијаше у лево од олтара и излажаш |
| не, привезане уз витки стас и танки пас узаним једним стамболијским шалом, притврђеним спреда с |
| ину.{S} Њих двоје беху у једном мрачном узаном ходнику.{S} Мрак бејаше тако густ и црн да не мо |
| е, а Хасан-ага Зулуфлија завршио би цео узбудљиви призор са три речи: „Јес, валах, бињеџија! “< |
| јко задржа руком Маргиту, па онда онако узбуђен викну: „има ли овде живога кога ?“</p> <p>Вика |
| <pb n="66" /> оном јутарњем зраку онако узбуђен и онако поносито стојећи пред оном младом и леп |
| во баци се на ме и каменом!“ рече Рајко узбуђен и онда узе причати све по реду како га је, како |
| нашега пута!“</p> <p>Тано викаше Рајко узбуђен, а по ртењачи просуше му се неки хладни жмарци. |
| их старац доведе пред тај отвор, дубоко узбуђен и сав блед, подиже у вис обе руке, које дрхтаху |
| е!“ говораше старац и сам беше очевидно узбуђен и збуњен.</p> <p>У том се доста разговетно зачу |
| каменила.{S} Први беше Рајко који силно узбуђен викну: „ама шта је то?“ и ако ни сам не знађаше |
| а та бурад пуна! “ говораше Рајко силно узбуђен. </p> <p>„Пуна су сва!{S} Пуна су за цело!“ дов |
| Живога Бога?!“ </hi> рече Рајко радосно узбуђен; „чу ли госпођо шта одзив рене: „живога Бога!“ |
| А Бог нек нас води!“ рече Рајко радосно узбуђен и пође напред. </p> <milestone unit="*" /> <p>С |
| </head> <p>И Маргита се осећаше не само узбуђена, него и растужена и пуна неке чудне слутње. „К |
| леву руку над очи, и гледаше, очевидно узбуђена, у гомилу.{S} Као да и не чујаше што јој Циган |
| p> <p>Старац и Рајко беху и сами дубоко узбуђени и погледаху један у другога, не знајући шта да |
| на гвоздена врата и викну сад још већма узбуђеним гласом: „помози нам Боже и Богородице!{S} Ако |
| у и поклони се пред Маргитом и рече јој узбуђеним гласом, али топло и смерно:</p> <p>„Хвала ти |
| у душу Маргитину, и куцање њеног бурно узбуђеног срца поче да се стишава.</p> <p>— „Ако нас св |
| Ах!“ јекну Маргита и онда оно севање од узбуђености око лепо срезаних усана прсну у дажду од кр |
| лако пробијаше румен младости и пламен узбуђености.{S} Цела му је појава била пријатна и допад |
| а колима.{S} Рајко ћуташе.{S} Од силног узбуђења не могаше речи да проговори.{S} Али корачајући |
| засенуше.</p> <p>Маргита сва дрхташе од узбуђења и само узвикиваше: „ ах да силног блага! ах да |
| апред!“ </p> <p>Рајка подиђоше мрави од узбуђења.{S} Беше му мило и опет некако тешко.{S} Пригн |
| ан-серају је те вечери владало прилично узбуђење међу маџарском господом.{S} У једној широкој о |
| ти ко је ово?“ говораше Рајко с веселим узбуђењем, па накриви мало своју шубару.</p> <p>— „Отку |
| сваког оног оклопа уз зидине одјекиваше узвик: „напред, напред!“</p> <p>Маргита не беше поред њ |
| >Маргита сва дрхташе од узбуђења и само узвикиваше: „ ах да силног блага! ах да силног блага!{S |
| имо!"</p> <p>— „У добри час да Бог да!“ узвикну старац; „добар је Бог децо !{S} Камо да те боље |
| о с једном Циганчицом!“</p> <p>— „Пих!“ узвикну Рајко и још нешто промрмља. „Али што да плачеш? |
| е, која јој под руку дође, отвори је па узвикну упрепашћена: „Рајко, да видиш! “ и извади и под |
| обоја да није излудела, кад оно поче да узвикује говором неразумљивим.{S} Али кад поче да плаче |
| Рајку овако :</p> <p>„Његова блиставост узвишени господин царски и краљевски посланик вели: „хв |
| постеља са меканим свиленим перинама и узглавницима, кадифеним покривачима и завесама, које се |
| иже мало, наслони лакат од леве руке на узглавницу од Рајкова гуњца, а спусти главу на руку па |
| ине, њу појила мирисним дахом својим, а узгред растапала по неки панцир од сребра и по неко јун |
| ашег Краљевића Марка из планине, па као узгред прича, како је у лугу видео Аћима Главоњу како с |
| а!{S} Не бој се, госпођо; не сумњај се; уздај се у Бога и веруј у моје српско поштење!“</p> <p> |
| се теби исповедала, теби молила, у тебе уздала и тебе љубила.{S} Предао си младост моју старцу |
| да се не поуздах у Бога, и ево се у њ и уздам!“ рече он скромно.</p> <p>Заћуташе опет обадвоје. |
| се мојим молитвама, мојим сузама, мојим уздасима, симпатички одазивље и само оно стење и камење |
| могла топлијим сузама облити ни дубљим уздасима окадити.</p> <p>Кад је силом подигоше, она кро |
| на грудима затрепери.{S} Један се дубок уздах оте из њена срца, они јој потамнеше, па рече тужн |
| евине једне љубави, погасио буром мојих уздаха и даждом мојих суза.{S} И опет нисам роптала.{S} |
| а.</p> <p>Мало после па Маргита, дубоко уздахнув, отвори очи.{S} Погледа по звезданом небу, пог |
| пуне суза.</p> <p>„Ех!“ рече са дубоким уздахом, кад се трже из заноса, „ово се Маргита с Рајко |
| „Еј, јаднице моја!“ рече опет са тешким уздахом, и однесе је у велику дворану.</p> <pb n="151" |
| овске круне спуштаху — а Рајко са тихим уздахом рече: „баш да ми је да седнем... ноге ми клецај |
| вори јој Рајко.</p> <p>Маргита притегну узде па устави ластавицу.</p> <p>„Шта рече?!“ питаше га |
| лним једним ударом, Мартин, са поносито уздигнутом главом, крочи у дворану и гласно и чисто уск |
| се нешто ражали, да с тешким и дубоким уздисајима само понављаше речи: „еј, јаднице моја, баш |
| говорити нешто маџарски својим јасним а уздрктаним гласом, и онда седе на стену, покри лице рук |
| ве јелинске богиње, да бледорумене лако уздрктљиве ноздрве не издаваху живот једног високо зате |
| а.{S} Рајко скиде шубару; гологлав, сав уздрхтан од трепета, као да је пред страшном једном све |
| и јој се смерно и говораше мирно али са уздрхтаним гласом:</p> <p>"Госпођо, опрости ми!{S} Хтед |
| <p>Рајко је међу тим био скинуо седло и узду са ластавице, протро је мало рукама својим и чешаг |
| својих погледа са Рајка.</p> <p>„Видим! узе Рајко снужден да говори; „видим немаш вере у мене!{ |
| о више мирноће.</p> <p>„Ево да чујете!" узе Ружа да прича. </p> </div> <div type="chapter" xml: |
| ојим може да вас спасе !{S} О Господе," узе старац гласно да виче Бога, па се прекрсти неколико |
| м а за њиме и старац.</p> <p>„Госпођо," узе Рајко да говори као из сна пробуђен и тек осетивши |
| да опет заузме десну наслоњачу, устаде, узе своју кћер љутито за руку и одвуче је и посади на њ |
| амог оштрица, тек колико да има држаље, узе један буздован у десну руку, па с новом надеждом на |
| зађи па журно за мном!“</p> <p>То рече, узе чутуру о једно раме, сиџаде пребаци преко другог, п |
| ружи обе руке према оној даљној даљини, узе говорити нешто маџарски својим јасним а уздрктаним |
| ог живог цвета, и онда, радосно лајући, узе подскакивати око ње.{S} Лизаше јој час руке, час об |
| .</p> <p>Врисну Сокица.{S} Манда скочи, узе чупати своје косе, па, с пеном на устима, цикну гро |
| етходним, и ако врло површним, испитом, узе да маџарској господи шапутом а на латинском језику |
| даше, преврташе их, све један по један, узе их тобож мерити на длану леве руке, звекну једним о |
| као да се гњура у дубине оне мудрости; узе полагано и више самом себи понављати оне речи: „пло |
| о, а сама паде на колена пред Маргитом; узе јој опет љубити руке по стотину пута, љубљаше јој к |
| врх од свога дугачког носа кажипрстом; узе се за тим куцати прстом у чело, као да се увери да |
| ојим.{S} Очи јој се напунише сузама.{S} Узе кршити руке своје, па их онда склопи, подиже увис, |
| ене! “ </p> <p>Ударише Маргити сузе.{S} Узе љубити оба бокора, као да су не само две мирисне не |
| не могаше да подеси како је најбоље.{S} Узе да се на себе самога срди. „Е баш сам неки сметењак |
| а видело толико благо у својој руци.{S} Узе грош и узе талир па без речи појури к брду.{S} Чим |
| у његово бледо лице и склопљене очи.{S} Узе умакати своје прсте у сирће од руже, па му онда њим |
| јком, борба веровања са неверовањем.{S} Узе мрдати главом, као да сама себи каже: „не, не, то н |
| .{S} Гледаше га неизмерном нежношћу.{S} Узе опет да му чело и очне поклопце превлачи мирисним п |
| бити пустињик !“ </p> <p>"Дете моје, “ узе старац благо да говори, „има сладости у сваком живо |
| воде! хоће нешто да ме угуши!... воде!“ Узе грчевито откопчавати јелек са грла и са груди своји |
| вори Циганин.</p> <p>„Ево да ти кажем!“ Узе Рајко да му шапутом прича. „Стари људи казују да ов |
| ати и разговарати.</p> <p>„Мој братац!“ узе патер осмешкујући се да говори; „светла господа вел |
| ред!“</p> <p>„Пресветли господин вели,“ узе патер преводити; „паметно си синко учинио што си то |
| ира све нових новцатих.</p> <p>„А ево,“ узе патер да говори, „његова те блиставост призвала да |
| ајте само, слатка и милостива госпођо,“ узе Ружа да говори; „гледајте само како се сви очистише |
| овде живога кога ?“</p> <p>Вика његова узе да се пролама испод свода, удараше о зидине, па се |
| блеђа и од самог рањенога Рајка, па га узе под руку и поведе. „Мартине, преклињем те, пошљи од |
| b n="56" /> неколико тренутака, па онда узе још конопаца, натопи их у води и онда увеза чврсто |
| би насмеја; седе, нагну чутуру, па онда узе да удешава ћемане.{S} У том послу љуљаше се то на д |
| тек само у неком тихом сну.{S} Па онда узе да му говори:</p> <p>„Кад смо оно били у подземној |
| е и каменом!“ рече Рајко узбуђен и онда узе причати све по реду како га је, како рече, нечастив |
| пути да иде у штале.</p> <p>У соби Ружа узе свећу па загледа добро у лице Маргитино.{S} Маргита |
| нашим царем, напред!“ И његова се вика узе да ломи испод свода и по зидинама, и загрме сва дво |
| па не знаш, ја како!“ рече Циганин, па узе да мига и да се криви на Рајка, као да му тако даде |
| !“</p> <p>— „Да пођемо!“ рече Рајко, па узе оцилом кресати у кремен.{S} Прамену варница као да |
| p> <p>— „Не бој се!“ рече јој Рајко, па узе и даље да ослушкује.</p> <p>Али га сад нов ужас обу |
| Никако!“ викаше Маргита преплашено, па узе вући Рајка за рукав од гуњца. »Можеш ти њу да не по |
| слободи!“</p> <p>Старац се раздрагао па узе на широко причати о пророчанствима слепог а видовит |
| оста лепо могла да види.</p> <p>Маргита узе да трља очи, па онда погледа у немом чуду у Рајка.{ |
| га мужа од бруке спасе!“ И онда старица узе да јој љуби обе руке и заплака се љубећи их.</p> <p |
| еше орожено крупним знојем, који он сад узе брисати час десним час левим рукавом.{S} Стојећки г |
| мо да ми будеш сведок!“ рече јој, па је узе за руку и поведе доле у велику дворницу, где је сад |
| амо да те боље видим кћери моја!“ па је узе за обе руке и окрену лицем к ватри, те је са пуно о |
| > <p>Рајко јој приђе ближе, а старац је узе за обе хладне руке па је дрмаше, као да хоће да је |
| ве гласније и гласније, док се Рајко не узе да побојава да ће се они млађи људи још и покрвити. |
| на једна ватра загрејава и како му срце узе куцати све бурније.{S} Учини му се чисто да чује ка |
| ца, па се изви из Маргитина загрљаја, и узе да је очима мери.</p> <p>— „Зар да ме Кондор позна, |
| туга мори срце у његовог старог бабе, и узе да га храбри, казујући му шта види у оној ноћи, у к |
| оким а меканим погледима у очи Рајку, и узе да врти главом као да му каже: нема од тога ништа м |
| онда седе на стену, покри лице рукама и узе гласно јецати, готово онако исто као оно у капели п |
| едан кут од собе, спусти се на колена и узе се молити Богу за Рајка.</p> </div> <div type="chap |
| д чесму.{S} Скиде шубару, прекрсти се и узе живо да умива лице своје бистром хладном водом, кој |
| и покрвити.{S} Али их старац уталожи и узе сам да говори мирно, али и опет некако као да запов |
| лико благо у својој руци.{S} Узе грош и узе талир па без речи појури к брду.{S} Чим зађе за нек |
| стресајући се од ужаса, па свом снагом узе вући Рајка даље од змијских врата. „Ако ме волиш ма |
| закуца срце бурније.{S} Као да га неко узе за обе руке и повуче, диже се и приђе к Маргити.{S} |
| о видети шта је !“</p> <p>Па онда Рајко узе живо да удара буздованом у оне катанце.{S} Мора бит |
| прва два брзо распршташе.{S} Кад Рајко узе намештати и онај трећи на доњој полузи да му буде н |
| оно Рајков цар.{S} А кад чу како Рајко узе викати и одјеке изазивати, и кад га виде како баци |
| о изађе зловољан из њихове одаје, патер узе вртити главом; подупре врх од свога дугачког носа к |
| се окренух од њега.{S} Кад Бекри-Бекир узе да ме усијаним клештима наморава да пред Турцима иг |
| занос бејаше све већи.</p> <p>Један пут узе да као уз гусле попева:</p> <quote> <l>„Ој, Маргито |
| благо се на њ осмејкиваше.{S} А старац узе да им прича шта се све десило од како се растадоше, |
| ког образа ових витезова овде !“</p> <p>Узе патер Хијероними да врти главом и онда опет удари у |
| могу да утечем, нит’ могу да се убијем; узела сам се онда молити Богу, нека ми бар памет преврн |
| <hi>„ха, бре, вур ђаур!“ </hi> па би се узела бацати комадићима од ћерамида и цигала, или и сув |
| е стари господин постао други човек.{S} Узео је да пије много више но пре, постао је љут и прек |
| аме може да понесе!“ рекао би Рајко, па узео опет да куца у камен.</p> <p>После свакојаких мука |
| ми образа и српског поштења ево сам те узео на душу као свети аманет.{S} Могу да не умеднем да |
| ле рекао на све ово?!“</p> <p>И онда би узео да премишља шта ли би му стриц рекао, па онда пређ |
| колико јабука.{S} Од три ораха, које би узео из зембила, Рајко би један и појео, а два кришом н |
| е.{S} Откова ме, пусти ме из кавеза.{S} Узех радити по ковачници као да сам се у циганској <pb |
| у; „побојах се нећете ни доћи и ево чак узех премишљати да ниси погинуо!{S} Гледај па хватај пу |
| х молитву, не дигох се са клечања, него узех — звиждати.{S} Звиждах, звиждах, док ти се поче да |
| /p> <p>Зачудише се маџарска господа.{S} Узеше се договарати и разговарати.</p> <p>„Мој братац!“ |
| запињаше о оно црвено вино на софри.{S} Узеше се господа маџарска световати.{S} Почеше лепо и п |
| те злато на кантар док га не претегне!“ Узеше моји јадни сељаци помаљати и по који дукат, те га |
| скупише на белој кули Сибињанин Јанка и узеше рујно вино пити, Маргита поче полагано да склапа |
| ј не могаше да ухвати.{S} Тек сви гости узеше викати: „е, е, е, то је много!{S} Доста лакрдије! |
| врућих четрдесет батина!“ Пијани гости узеше да кликћу од радости и да пљескају.{S} А млада не |
| поди маџарској преведе.{S} Млађи од њих узеше гласно усклицавати, а двојица или тројица скидоше |
| мраку.{S} Хајдмо!“ рече Маргита.</p> <p>Узеше да разгледају око себе.{S} У округлој зидини од д |
| од Нађ-Бање да у свој двор уђе!“</p> <p>Узеше се за руке и пођоше низ ужу ка колима.{S} Рајко ћ |
| а тражимо излаз на божје сунце!“</p> <p>Узеше са светњака у капели обе велике воштанице, па пођ |
| божја!...{S} Опрости ми твоје муке ако узживиш... опрости ми рану смрт своју, ако им се жива н |
| исоко и далеко мислима, те њу више и не узима на ум.{S} Отиде за тим полагано и све на прстима |
| се сребрни таламбас витих крила њихових узлепрша.{S} Ништа се оку његовом измакло није: ни орао |
| енила да једнога дана поред тебе стане, узме да носи твоје витешко име, онда је и право да ме с |
| кухиња се димом напунила.{S} Баба онда узме грофа за руку, одведе га пред неки као долап у зид |
| а да кажем кад оним крупним црним очима узме да сипље благу ватру на све око себе, те све затре |
| воје седе косе, скине се са свим гола и узме чарати у ватру и кувати неку воду у једном тигању. |
| е окрену њему па га запита: хоћеш ли да узмеш ову жену себи за друга кроз живот ?{S} А он, на м |
| !{S} О, само не дај ми Рајка смрти !{S} Узми од мене све друго што хоћеш, врати ме на нове муке |
| ни, не можеш ти њима, него они теби!{S} Узми паре, брајко, кад си тако лепе среће! “</p> <p>— „ |
| нда паде натраг на ону клупу.</p> <p>— „Узмите мало воде, слатка госпођо!{S} Приберите се; Бог |
| .{S} Не знаш ти какви су Маџари, кад се узму да часте и проводе !{S} Него да седнемо мало на ов |
| десно.{S} Мора бити да је он имао неки узрок за то!“ <pb n="142" /></p> <p>— „Та већ само да о |
| S} Волео ме је !“ <pb n="186" /></p> <p>Уиђоше у село.{S} Коњи касаху ржући, а кола звекетаху и |
| аставица неће да се макне од пећине.{S} Уједа зубма, бије ногама, себи не да прићи.{S} Море има |
| јко скочи са свога места као да га гуја уједе.{S} Отегну песницу, и лево и десно удараше <pb n= |
| S} Био је блед; у очима му збиља и туга уједно; обрве саставио, чело наоблачио.{S} Дохвати свој |
| то баш лепо завршио.{S} Сад немој то да уквариш, него хајде напред, показуј пут у караван-серај |
| и се око гуслара да чује: како је Марко укинуо свадбарину, како је Бан Страхиња савладао бесног |
| који ево у амајлији носим, позивам те, уклањај се са нашега пута!“</p> <p>Тано викаше Рајко уз |
| тело Рајково.{S} Замоли све друге да се уклоне и да оставе само њу и Ружу саме поред мртваца.</ |
| дијаша Мартина?{S} Шта сте се следили и укопали?{S} Та ово је маскарада!“ викаше оздо иза стола |
| стаде мало иза њих свих.{S} Стојаше као укопан.{S} Прођоше га мравци кад из чатрље зачу пиштање |
| .{S} Као да је душевно болесна, тако се укоченим погледима из разрогачених очију загледала у он |
| гуслара с једним изразом, који је тешко укратко описати, али у коме су се и осећање достојанств |
| а врата, па онда и на трећа.{S} Ина њих улажаше Рајко да у просторијама, које затвараху, нађе о |
| сок бедем, утврђен јаким палисадима.{S} Улазило се у двориште преко једног дрвеног моста, који |
| а, која стајаху ошкринута, и на која се улазило из те <pb n="99" /> леве певнице у сами зид иза |
| к, тако мек и опет тако јасан. </p> <p>„Улазите унутра и не бојте се!“ рече им старац.</p> <p>Р |
| ква својта, па онда поведе ластавицу за улар.</p> <p>Постало је много мрачније, те Рајко мораде |
| /> по земљи једно поред другог на самом уласку од пећине.</p> <p>Старац изашао беше мало пред п |
| ље ћутећи у све гушћи мрак неких тесних улица на крај Крушевца.</p> <pb n="60" /> </div> <pb n= |
| амом излазу из главне, и управо једине, улице сеоске у алеју од јабланова, опазише једног сељак |
| еће или ватре у кући, ни жива човека на улици.{S} Тек на самом излазу из главне, и управо једин |
| и нож из сплава, а није у стени начинио улом колико за своју песницу.{S} Покушао <pb n="148" /> |
| рата гораше сад већ последњим капљицама уља, те пршташе као да се гласно срди што ово двоје дођ |
| ед иконама Исуса и Богородице горело је уље у великим сребрним кандилима.{S} Све друге иконе бе |
| алеко мислима, те њу више и не узима на ум.{S} Отиде за тим полагано и све на прстима до самог |
| гово бледо лице и склопљене очи.{S} Узе умакати своје прсте у сирће од руже, па му онда њима по |
| Рајко. „Циганину кажи да сам те питао, уме ли он да кује сребрне <pb n="40" /> потковице, и да |
| ладости у сваком животу, само кад човек уме да се удуби па да је нађе.{S} Зар пчела само са руж |
| на душу као свети аманет.{S} Могу да не умеднем да те послужим и подворим како треба док смо за |
| и „госпођа грофица“, у оном двору тамо, умети господски да захвали.{S} Овде ти некадашња робиња |
| у преноћиште, брижљивошћу једне мајке и умешношћу једне танкоруке и окретне девојке, она обема |
| Скиде шубару, прекрсти се и узе живо да умива лице своје бистром хладном водом, која на дрвену |
| к да сте наши! “</p> <p>Маргита се била умила на бистром планинском извору испод града, па се о |
| смо нас двоје за вечност заједно, и да умирем благосиљајући га за срећне тренутке, које код ње |
| се жива у гроб закопам, али да полагано умирем под притиском страшне мисли, да сам силазећи у г |
| ајко, па се још мало осмехну само да је умири.{S} Али му лице поче нагло да бледи и жути.</p> < |
| своје скривено на рукама, а кад се мало умири он диже главу, погледа кип Душанов и рече полаган |
| над којим се ето мало <pb n="32" /> час умих, а сада — сада кривооки Татари и црни Арапи поје о |
| ађено неколико јабланова.{S} Са врха те умке до у сами двор грофов нема више од пола сахата.</p |
| е коње даље, па их заустави на подножју умке, да ту чека млади пар путника.</p> <p>„Ето то је п |
| > <p>Није мислио да заспи, и опет га је умор савладао те је заспао.{S} Није знао колико је дуго |
| вако свежим поветарцем, који оживљава и умор односи, није тешко бити испосник, и баш је слатко |
| S} Гладна, жедна, прашњава, посрћући од умора, стремила сам само даље и даље.{S} Сунце је већ б |
| на руку у тешким мислима.{S} Кад би он уморен престао да куца и спустио руке, она би му из њих |
| друго што хоћеш, врати ме на нове муке, умори ме лаганом смрћу, само одржи њега и подигни га, и |
| а сам силазећи у гроб ставила на муке и уморила једну свету старост и једну невину младост... о |
| сам пута покушавала да се глађу и жеђу уморим, али кад већ клонем и обамрем Бекри-Бекир доведе |
| а комадиће од горског кристала.</p> <p>„Умориће се те нећемо моћи путем одмицати; него да је зо |
| , „заповеди јој да иде да се испава.{S} Уморна је.{S} Није чудо, од кад се то путује!{S} А сутр |
| њу рећи ће Рајко!</p> <p>„Ти си госпођо уморна.{S} Али се све мислим ови ће сребрни столови бит |
| леп и китњаст тај сан, опет је он само уморна сенка, која је на твоје успаване трепавице пала |
| Не смеде да се макне да је не разбуди. „Уморна је јадница!{S} Нека се бар испава.{S} Ко зна на |
| бисте и турске вере били приступите.{S} Уморни путник, ма које вере био, свуда је под божјим не |
| нео.{S} Она само отвори трепавице па га уморним, и како се Рајку чињаше самртничким, погледом г |
| {S} Мало час па она подиже трепавице те уморно и жалостиво погледа у Рајка.</p> <p>„Жао ме те ј |
| има топим! “ рече Маргита, па јој онако уморној очи затрепташе топлом ватром, а лице јој се оза |
| . турска робиња!.... да сам јуче умр’о, умр’о бих не видев тако чудо, све то троје заједно, па |
| ји је ваља да пре својих педесет година умр’о и наредио да га овде сахране! “</p> <p>— „Ух!“ ре |
| иња!.... турска робиња!.... да сам јуче умр’о, умр’о бих не видев тако чудо, све то троје зајед |
| „можда је мој старац од туге за мном и умр’о?!{S} Волео ме је !“ <pb n="186" /></p> <p>Уиђоше |
| тугом угуши, или као да се заветовао да умре певајући.{S} Чак су и маџарска господа сама од себ |
| /p> <p>„О Ружо слатка, шта ћу ја ако он умре!“ — „Неће ваља да умрети!“ прихвати Ружа.{S} Даће |
| се теби вратим.{S} А вала баш сад и да умрем, слађе ћу умрети после овога што од тебе чух, да |
| !...{S} Нећу ја умрети...{S} А баш и да умрем, па ништа !....{S} Истина баш не бих волео да ми |
| тужнијим мислима.</p> <p>„Што ћу ето да умрем лаганом смрћу не марим, право је!{S} Али што наве |
| ил-бегом па сам зажмурила; али ноћас да умрем а зажмурити нећу!“</p> <p>— „Устај!{S} Не треба м |
| ре нека ме и самсови растргну, пре нека умрем сваком другом смрћу, само да ме гадна једна змију |
| ју ?!....{S} Збиља, не дај Боже да овде умрем, јави мојима у Расину, и старцу на Вујну...{S} По |
| о млад и тако красан и тако због ничега умрети!" <pb n="213" /></p> <p>„Ах, ти не знаш, колико |
| шта ћу ја ако он умре!“ — „Неће ваља да умрети!“ прихвати Ружа.{S} Даће Бог да рана није опасна |
| Госпођо, немој да плачеш!...{S} Нећу ја умрети...{S} А баш и да умрем, па ништа !....{S} Истина |
| славна Шумадијо !{S} Некако је милије и умрети у теби, а некмо ли живети !...{S} Сећаш ли се, г |
| {S} А вала баш сад и да умрем, слађе ћу умрети после овога што од тебе чух, да ће доћи онај кој |
| , може она да те жацне, па да на пречац умреш, може да те прогута!{S} Не, не, никако то!{S} Нег |
| мајку, волим, је и сада и ако је давно умрла.{S} Волим и своју стрину Круну, која ме је очувал |
| „вала, Господе Боже мој, сад ил’никад; умудри ме шта да радим с ово двоје младих да у лудо гла |
| е душа Рајкова и онај тајни глас у њему умуче.</p> <p>Седе опет поред ње и гледаше је.{S} Она п |
| других кола, правцем на исток к једној умци, на врху које има засађено неколико јабланова.{S} |
| p>Сунце је већ било село кад се на оној умци под јаблановима зауставише проста једна кола, у ко |
| а голубија.{S} Пред круном беше положен унакрст <pb n="109" /> царски скиптар и мач, и један и |
| </p> <p>„Да пођемо!“ рече Маргита; „али унапред знам да излаза нећемо наћи!{S} По сну, који сам |
| нув једну руку у висину, погнув се мало унапред по коњићу своме, јури кликћући као млад соко.</ |
| у напред; главу беше мало повио налево унатраг, као да се окреће к јунацима својим и као да им |
| > <head>6</head> <p>Тек је млада робиња унела воду у ковачницу и тек поче упорно да одговара Ци |
| исам полудела.{S} Кад ме је Бекри-Бекир унео везану у ону мрачну и прљаву јазбину своју у Круше |
| p>„Ходите, ходите, слатка моја госпођо, унутра у моју собу!{S} Ви и не знате шта се овде збива! |
| пустио да му нешто кажем.{S} Позваше га унутра.{S} Уђе и стаде близу самих врата и поче овако:< |
| могао човек ниско погнут провући некуда унутра у мрак.</p> <p>Кад их старац доведе пред тај отв |
| м трудом остане ту где је, а он сам уђе унутра.{S} Кресну овде, кресну онде; виде и с једне и с |
| S} Један сутоњски прамен паде из пећине унутра у мрачни ходник а с њиме и глас старог пустињика |
| и не знате шта се овде збива!{S} Ходите унутра док ја пошљем децу да зовну Мартина!“ И старица |
| мек и опет тако јасан. </p> <p>„Улазите унутра и не бојте се!“ рече им старац.</p> <p>Рајко уђе |
| вну Мартина!“ И старица је просто увуче унутра у кућу.</p> <p>Маргита рече Рајку да пође с њоме |
| а ја изађох да те к њима зовем.{S} Ходи унутра!“</p> <p>Рајко скиде шубарицу, поклони се пред с |
| здисаше.</p> <p>Њих двоје уђоше ћутећки унутра.{S} Рајко метну своју шубару под лево пазухо, пр |
| каменио.{S} Али кад Маргита хитро скочи унутра у пећину, он пође за њом а за њиме и старац.</p> |
| распитају и доведу амо свакога, ко ма и уображава да нешто зна!“</p> <p>Кад Мартин отиде Маргит |
| и Страхињу!“</p> <p>„А, сад тек видим!" упаде му Маргита живо у реч; „сад тек видим ко су твоји |
| Јанком...“</p> <p>„Сибињанин Јанком?!“ упаде му живо у рен .{S} Маргита; „то је наш маџарски ј |
| ла би она...“</p> <p>„Чекај, молим те,“ упаде јој опет у реч Рајко; „је ли та жена, што ти је н |
| да ме храбри! “ </p> <p>„Истину велиш?“ упаде јој у реч Рајко изненађен и пуно заинтересован ов |
| оменила: образи јој спласли, очи дубоко упале, испод очију црни широки прстенови.{S} Рајко осет |
| е лепоте, али у обојице очи беху дубоко упале и — очним поклопцима поклопљене, као да оба беху |
| оплоту, коју је на грудима њеним у себе упио, и која сад са длана руке Рајкове струјаше све топ |
| . <pb n="17" /></p> <p>„Је ли, братац!" упита патер Рајка изненадно; „ а ко тебе посла с таквим |
| <p>„А гле, каква је то светлост тамо?“ упита га Маргита, кад јој и самој погледи падоше на она |
| бокора босиљка. „Шта си платио за њих?“ упита га Маргита. „Нисам ништа!“ рече Мишко; „видех их |
| да ми продаш један од ова два бокора !“ упитах је. „Синко, ја перем туђе кошуље, па се хлебом х |
| „Примичу се скотови!“ рече он не толико уплашен колико љутит, и шкргутну зубма као да кроз њих |
| кривооки Татари и црни Арапи поје овде упорне мазге и ћудљиве и грозне камиле своје!{S} Овом ј |
| ајпре хладним клештима штипао, а кад ја упорно нећу него стегнем срце и стиснем зубе па и не ја |
| и мали а још мање велики!“ говораше она упорно и са свим одсудно.</p> <p>— „Комшија!“ прихвати |
| обиња унела воду у ковачницу и тек поче упорно да одговара Циганину на његову вику, а зачу се н |
| ту не осетих.{S} Не знам ни да л’ је то управ туга, или нека жудња и чежња.{S} Гледам тебе, а м |
| ни сам не знађаше коме управо то питање управља.</p> <p>„Шта оно рече?“ питаше старац посланик, |
| ина стигне у двор грофа од Нађ-Бање.{S} Управо и нема пута, него се тера преко равнице, а по тр |
| не одмичу далеко и да се брзо врате.{S} Управо је и не губљаху из очију.{S} Видеше је како клеч |
| у великој срећи и великој сјајности; да управо Турци и нису вас заробили, него сте се ви догово |
| еридба, свадба, женидба, удадба, шта је управо не знам; али да је весеље, весеље је!“ И онда се |
| та је то?“ и ако ни сам не знађаше коме управо то питање управља.</p> <p>„Шта оно рече?“ питаше |
| г и другог златног раста, стојала је, и управо иза њега плашљиво на златне лавове погледала, по |
| ци.{S} Тек на самом излазу из главне, и управо једине, улице сеоске у алеју од јабланова, опази |
| штаком.{S} Пред самим тим престолом, и управо на средини између њега и оне трпезе са царском к |
| Нађ-Бање.{S} Овде сам још слободна, или управо овде сам још робиња, која је се помоћу твојом у |
| мље тако да оставе ?! “</p> <p>Па онда, упрев опет у Рајка своје погледе, који сад не беху више |
| јој под руку дође, отвори је па узвикну упрепашћена: „Рајко, да видиш! “ и извади и подиже у ви |
| живети па љубити онако слатка уста, или упрети љубећи их?...{S} Лудо једна! је л’ ти она род ка |
| пним црвеним гранатима, као да је стена упрскана џиновским капљама крви, које су се, паднув на |
| а рече Рајку да пође с њоме, а кочијаша упути да иде у штале.</p> <p>У соби Ружа узе свећу па з |
| жедан на онако хладовинастом и мирисном уранку, али опет рече:</p> <p>— „Хоћеш ли ме пустити да |
| показати каква сигурна склоништа у овим урвинама, онда нас само Бог једини чудом каквим спасти |
| “ веле: „сакрио си их овде негде у овим урвинама!“ „Видите да овде нису; а ето вам урвине, ето |
| Оче, нема ли где да се сакријемо у овим урвинама?" питаше Маргита па дркташе као прут, и грчеви |
| учини да је дивно лепа.</p> <p>„Децо, у урвинама и што би било склоништа од погледа људских, не |
| о казивање маџарској господи.</p> <p>Од урвине старе цркве Лазарице младић пође напред к једном |
| инама!“ „Видите да овде нису; а ето вам урвине, ето вам планине, ето вас, а ето и ваших паса, п |
| , поплаших се, Бога ми ће раскопати сву урвину!{S} А мене Турци стегоше; витлају голе јатагане |
| сребрном штиту на овом растовом нека се урежу речи: „Србину, од Расине Рајку, витезу без замерк |
| head> <p>Онај део стене, на коме је био урезан крст, нагнуо се у пећину као да је био на каквој |
| усти на колена пред један у стени грубо урезани крст и шапуташе још некакве молитве за неколико |
| м камџијама, напуцкавају самсове а сами урлају; самсови јуре њушкајући све мојим трагом, па кад |
| ха, нешто канда мени шапуташе.{S} И што урлање и лавеж све то ближе долажаху, све то разговетни |
| !“ викаше гост госту те се начини читав урнебес од силенције.{S} Али кад последња силенција угу |
| вам срце куца!“</p> <p>Сад се тек диже урнебес од гласног смеха, од дивље вике: „ељен гроф Ала |
| а се; бејаше мало побледела а углови од усана грчевито задрхтаваху, као оно у деце кад хоће да |
| е Рајко мало устави; поћута, али му око усана обиграваше осмех, те га издаваше да мисли на нешт |
| ="93" /> сузне очи... како је топао дах усана њених... како је пуно милине у гипкости овог вили |
| у муња кад се њене усне дотакоше твојих усана! како дивне беху оне <pb n="93" /> сузне очи... к |
| севање од узбуђености око лепо срезаних усана прсну у дажду од крупних суза из крупних очију и |
| рових крила одлеташе са полурастављених усана Маргитиних.</p> <p>Рајко ућута.{S} Слушаше и глед |
| али пао није, јер га је Душан од њених усана отргао.{S} Веруј ми, оче, да је она будна била, п |
| метне клеште у ватру па ми онда, кад се усијају, месо са мишица и плећа живој хоће да откида! “ |
| њих десну руку, извуче из жеравице већ усијане кљеште, па онда право к робињи да је њима за ми |
| х од њега.{S} Кад Бекри-Бекир узе да ме усијаним клештима наморава да пред Турцима играм.... ех |
| ивог растрзали, а већ тамо ће га сотоне усијаним клештима вући по паклу!{S} О јадна кћери, како |
| тамо, па ти слободно кидај с мене месо усијаним клештима.{S} Пекао си ме пред Халил-бегом па с |
| онога тренутка кад оно Циганин приђе с усијаним кљештима да кида месо с робињице, а он већ леж |
| погледима у којима милина, чежња и туга усисаваху у себе погледе његове, и онда полагано наслон |
| право к њеном лицу, њушкаше живо као да усише мирис од овог живог цвета, и онда, радосно лајући |
| им концем извезеним.{S} Имао је на себи уске чакшире од загасито плаве чохе опточене црним гајт |
| ије замирисао, раздраганост срца његова ускипела би и Рајко би се окренуо чаушбаши :</p> <p>„Че |
| ари песницом о сто.{S} Гости прихватише усклик и удараше песницама о сто, као да су се помамили |
| обема рукама, отвори га, и онда гласно ускликну: „каква малвасија ?{S} Та ово су сребрни новци |
| о куцаше.</p> <p>Последњим једним живим ускликом и шкрипутом жица стаде чардаш као да је сабљом |
| лавом, крочи у дворану и гласно и чисто усклицавајући викну:</p> <p>„Њено високоблагородије, пр |
| n="207" /></p> <p>Диже се опет граја од усклицавања у здравље паметне Циганчице.{S} Кад и то пр |
| х да се од двора чује свирање, певање и усклицавање, баш као да су сватови, а ено виде се и осв |
| чен.{S} Осу се лупање песницама о сто и усклицавање гостију.{S} Па онда неко повика да се утиша |
| ј преведе.{S} Млађи од њих узеше гласно усклицавати, а двојица или тројица скидоше калпаке, мах |
| да су угледали сен царице Милице, па је усклицима витешки поздрављају.</p> <p>„Е, господа веле |
| етно <pb n="169" /> се видело као једно уско и дугачко платно, па даље иза њега један снизак и |
| рише пламенови у образе; нешто као гњев усколеба срце његово.{S} Више осећаше и нагађаше, но шт |
| то?!“</p> <p>— „Не знам!“ рече Маргита усколебаним гласом и нешто као устежући се.</p> <p>„Оно |
| још са сузним очима, али са осмехом на уснама.</p> <p>„Видиш ли како се светли земља маџарска? |
| „А, “ рече она са несташним осмехом на уснама и у онима, „па са медом овако мирисним, и млеком |
| p>Али у самом тренутку у коме се својим уснама хтеде дотаћи њезиних, један други глас у души ње |
| милује; виде како она, у сну, прикупља усне, као да их спрема да приме или и да даду сладак је |
| и пусти да њене топле усне нађу његове усне и по трећи пут, пољуби их једним дугим, дугим пољу |
| нуће, склопи очи, и пусти да њене топле усне нађу његове усне и по трећи пут, пољуби их једним |
| </p> <p>„Како оно сину муња кад се њене усне дотакоше твојих усана! како дивне беху оне <pb n=" |
| ављаше да се лепо види румени лук горње усне од добро срезаних и за човека доста малених уста.{ |
| рече ништа.{S} Само јој мало задркташе усне као да хтедоше да се развуку у осмех.{S} Али се не |
| амин!“ Е онда ме загрли; ја му поднесох усне, погледах га у очи, познадох га, вриснух и пробуди |
| е истина!....{S} А што ли си тако ружно уснила?“ питаше Рајко с неком детињском радозналошћу.</ |
| нека те загрле, нека те својим шапутом успавају, нека те успавану љубе, нека те нежно миловану |
| он само уморна сенка, која је на твоје успаване трепавице пала од оног драгог камења и бисера, |
| рвених димњака.{S} Дан се дизао и будио успаване људе на посао.{S} Озго испод зидина градских з |
| Беше га некако стид, да она поред њега успаваног бди.{S} Него га Маргита брзо изведе из тренут |
| ола и коње што тако лупњавом будише мир успаваног села. </p> <p>Маргити се поче да стеже лед ок |
| ека те својим шапутом успавају, нека те успавану љубе, нека те нежно миловану однесу старом Дун |
| од града као веверица; час би се дрско успела на највиши зид па се усправила да стоји као кип, |
| ди чекаху.{S} То је био Мартин, који је успео да за велике новце најми неколике сељаке да, нико |
| десну руку, па с новом надеждом на бољи успех настави прокопавање.</p> <p>Али већ на крају друг |
| елих и више или мање пијаних сељака.{S} Успеше се уз камените степенице.{S} Уђоше у пространу ј |
| де његове, и онда полагано наслони свој успламтели образ уз образ његов, за једно тренуће, скло |
| твено кружио, ни зец који погурен и сав усплахирен скакаше од џбуна до џбуна.{S} Сва су му поља |
| } Него... шта је то?!“ рече Маргита сва усплахирена, па сави главу мало на десно, као да левим |
| па сви јуриш к шталама.{S} А сељаци се усплахирише и запиташе: „ама шта је то ?{S} Шта се то д |
| pb n="112" /></p> <p>— „Не, нема!“ рече усправивши се. „Мислила сам да је то можда пањ на коме |
| ма жива не предајем! “ рече Маргита.{S} Усправила се, подигла главу у вис, лице јој пуно озбиљн |
| би се дрско успела на највиши зид па се усправила да стоји као кип, и са усхићењем погледала би |
| и се она два златна лава што ричу и они усправљени лавови с орлом на штиту приближили и састави |
| ан, у који ће од некуд из ових планина, усред Шумадије, да се дигне човек, да народ ослободи.{S |
| м што сам још у оној подземној дворани, усред оног блага, смишљала!“</p> <pb n="172" /> <p>Доле |
| една!“ викну Циганин задовољно, па онда усред таквог триумфа осети да му је грло суво, те дохва |
| те заравњи два велика лава као да су се усред хода и у сред рикања уставила, скаменила и позлат |
| 920_C2.1"> <head>2</head> <p>Ван вароши усред једне ливаде под старом једном липом чекаше их чо |
| о од Расине, вратићеш се да ослободиш и усрећиш свој народ.{S} И онда... онда ће доћи и дан у к |
| н пољубац на топла, реци баш на слатка, уста једне поштене младе жене, па ћеш чути шта ће ти ка |
| своје подигао горе к лицу старчевом, а уста мало отворио као да пева.{S} Старац се пригнуо мал |
| а онда наслони грлић од чутуре на своја уста, убриса га рукавом од кошуље и додаде је Циганину. |
| својим и као да им кроз отворена своја уста довикује: „овамо, напред! ко је Србин и српскога р |
| прави би човек с мушким срцем та слатка уста већ до сада пољубио, тај јелек распучио, тај вилин |
| је слађе: живети па љубити онако слатка уста, или упрети љубећи их?...{S} Лудо једна! је л’ ти |
| тарцу и Рајку, бледа као крпа, отворила уста, разрогачила очи, изгледаше престрављена као да је |
| с руке оне влажне крпе и напуни му њима уста као чепом, те сад већ не могаше ни зуцнути.</p> <p |
| итиснеш бар један невин пољубац на њена уста?{S} Она је у дубоком сну, неће се разбудити; а то |
| “ — „Јок, валах!“ рече бег презриво, па уста те ногом одгурну оне грошеве. „Носите те сребрне п |
| нађе одговора; а кад га нађе, не смеде уста да отвори, кад виде како је она очи склопила па се |
| је бела у лицу као неуглачано сребро; и уста јој беху побледела и полуотворена показиваху њене |
| љупцем, као да јој тешко беше да одвоји уста своја од његових.{S} Дрхтала је од милине.{S} Кад |
| , гледаше је из близа у обрве, у очи, у уста њена.{S} Осећаше како топли дах њен образе његове |
| му се примаче још ближе и — пољуби га у уста!</p> <p>Као да је из Маргите муња севнула, и као д |
| го си дочекао да прво млада жена тебе у уста пољуби...{S} Шта ли сад чекаш?..{S} Јеси л’ кад го |
| светињом, пригну главу и... пољуби је у уста.{S} Она га не пушташе из свога загрљаја, него одма |
| исказаном нежношћу, па га онда пољуби у уста по други пут, промуцав тихо: „збогом!.... хвала ти |
| доведе жене, те ми силом сипљу млеко у уста и ко зна шта још те ме поврате.{S} Нит’ могу да ут |
| јунак !...{S} Ниси никада младу жену у уста пољубио, него си дочекао да прво млада жена тебе у |
| Србе драговољце.{S} Откидају од својих уста да сиротињи даду.{S} А кад дође да се битка бије, |
| обро срезаних и за човека доста малених уста.{S} Лице му је било обликом као округла јабука, ко |
| ебро а откри иза оних румених покретних уста два низа белих и ако неравних зуба.{S} Не беху „ка |
| е сеђаше, пође два три корака низ косу, устави се и опет ослушкиваше.{S} Па се онда окрете прем |
| анин још неколико тренутака, па се онда устави да рекне:</p> <p>„Што је право, право!{S} Дао си |
| глави.</p> <p>Рајко се чисто препаде па устави ластавицу, а руком показа Маргити на старца.{S} |
| Рајко.</p> <p>Маргита притегну узде па устави ластавицу.</p> <p>„Шта рече?!“ питаше га сва пре |
| т несигурним кораком к селу.{S} Маргита устави кола и викну сељака.</p> <p>„Молим те, брацо, је |
| самих двокрилних врата, Мартин их руком устави, па онда шапну <pb n="200" /> Маргити: „да приче |
| н ово !“</p> <p>Па се онда Циганин мало устави.{S} Наже чутуру и опет се добро напи, као да се |
| и како радиш!“</p> <p>Ту се Рајко мало устави; поћута, али му око усана обиграваше осмех, те г |
| а живој хоће да откида! “ Маргита се ту устави па се сва стресаше као да је грозничава језа ухв |
| скочих у Мораву! "</p> <p>Маргита се ту устави.{S} Ћуташе и гледаше озбиљно и невесело преда се |
| 50" /> које зрно од стене; трећега дана уставила би се на четвртом или петом ударцу.{S} Четврто |
| као да су се усред хода и у сред рикања уставила, скаменила и позлатила, тако природно изгледах |
| а га слушају, а честити Хасан Зулуфлија уставио је целу пратњу да топот од копита коњских не пр |
| p> <p>Хтео је нешто друго да каже па се уставио.{S} Мерџан је донео у руку његову пријатну топл |
| <pb n="102" /> пред собом, обадвоје се уставише и занемеше од чуда.</p> <p>Озго са сред среде |
| здованом у копље, и мораде се сваки час устављати да се одмара.{S} Одмарајући се ношаше се све |
| да иде да опет заузме десну наслоњачу, устаде, узе своју кћер љутито за руку и одвуче је и пос |
| ст.</p> <p>Није дуго трајало па Маргита устаде.{S} Приђе па пољуби икону богородичину, али не п |
| авље ћесарево.</p> <p>Стари барон Арпад устаде и приђе Рајку, потапка га по рамену, говораше му |
| ! “</p> <p>У који час то Маргита рече и устаде, један крепак човек са проседом брадом и косом, |
| е главу на другу страну.</p> <p>Циганин устаде па већ посрћући отиде те из једне костретне врећ |
| ардинал од винове лозе има реч!“</p> <p>Устаде патер Амброзијус у мртвој тишини и тек се накашљ |
| да погледаш на свој двор?{S} Молим те, устај одатле, па ево да се посадимо на зелену траву под |
| ја њу па не пуштам!{S} А сад, Маџарице, устај па скидај јелек и кошуљу за мали чардаш!“ Па Цига |
| с да умрем а зажмурити нећу!“</p> <p>— „Устај!{S} Не треба ми више мали, хоћу сад велики! “ дре |
| ако онда будем жив први ћу вам казати: устајте, ево дође онај кога чекасмо!“ Удари се бег по к |
| " викну барон Отмар, па скочи на ноге; „устајте, господо, ово је доиста глас грофице Маргите!“< |
| , зар ме ни ви не познајете?!“ </p> <p>„Устајте господо!" викну барон Отмар, па скочи на ноге; |
| Маргита усколебаним гласом и нешто као устежући се.</p> <p>„Оно тамо горе ритови с ону страну |
| “</p> <p>„Како да нема?“ рече Рајко без устезања. „Волео сам своју мајку, волим, је и сада и ак |
| , узе чупати своје косе, па, с пеном на устима, цикну грозу:</p> <p>„Ако си човек, брани своју |
| ча Циганин с чекићем у руци, с пеном на устима, с варницама у очима.{S} Гњевно викну по турски: |
| малко дугуљасто али лепо сливено, — са устима која нису била врло малена, али на којима је бил |
| гледаху запрепашћени, неки с отвореним устима, али на која не могаше ни једна реч да изађе.{S} |
| е ми је да те слушам него да овај мед у устима топим! “ рече Маргита, па јој онако уморној очи |
| која се у врху цепаше у две још тање а устрептане игле, па кивно боцкаше час у напред, час у д |
| p>„Чујеш ли самсове?" питаше га тихим и устрептаним шапутом на ухо.</p> <p>— „Не чујем?“ одгово |
| аде заповест јаничарима и чаушима да се устроје по странама рад заштите посланика и свите његов |
| <pb n="70" /> време, па кад виде да се устручавају да му приђу, он им за чудојасним гласом раз |
| ли јатагане борећи се с њиме, и како су устукнули тек кад је змај почео да пушта модар пламен.{ |
| евић Марко, нити ко од вас, децо, да се усуди да га тим јуначким именом зове!“ Ја да си видела |
| и опростити.{S} Него од сада да се ниси усудио да се зовеш Краљевић Марко, нити ко од вас, децо |
| ледаше поносито у своје дугачке и танко усукане брке.</p> <p>„А је ли овде у двору?“</p> <p>— „ |
| аковче.{S} Па онда враћајући му се пуна усхићења и са пуно поузданости рече: „еј, мој витеже Ра |
| па се усправила да стоји као кип, и са усхићењем погледала би по таласима од зелене горе, који |
| и људи још и покрвити.{S} Али их старац уталожи и узе сам да говори мирно, али и опет некако ка |
| вори тако полаганим шапатом, да се овај утапаше у тихи дах, што са меким шумом лептирових крила |
| оже ништа да буде.{S} Његов је посао да утврди мир међу царевинама, а не да их поново завађа и |
| ону страну јарка ишао је повисок бедем, утврђен јаким палисадима.{S} Улазило се у двориште прек |
| брне <pb n="111" /> чашице од жира беху утврђене беле воштанице.{S} Поред и једног и другог зла |
| је одавно потамнела, свакојако ишаран, утегао јој беше витки стас њен око паса, али мало на ви |
| ену носи дугу пушку арнаутку, чврсто се утегао широким шареним пасом, поврх овога црвен силав с |
| з моје образе и низ моје грло; стас сам утегла у један панцир од драгог камења.{S} Сва трептим |
| онако млада, онако красна, онако вита и утегнута, онако као заливена у турском седлу, како, под |
| уздано, окренув се Маргити; „да је авет утекла би!{S} А <pb n="145" /> кад није авет другога се |
| трже нож из руку.{S} Другог једног дана утекох, али ме Турци ухватише још у самом Крушевцу и до |
| уче пуцањ, погасише се скоро све свеће, утекоше Цигани свирачи, утекоше гости, Манда одвуче ста |
| коро све свеће, утекоше Цигани свирачи, утекоше гости, Манда одвуче старца и кћер, и кроз два и |
| ше им она; „пустите ме да имам ту једну утеху, да сам испунила последњу жељу Рајкову!"</p> <p>Њ |
| од лавежи паса, она као преплашена срна утече у пустињакову пећину.</p> <p>Рајку се за неколико |
| шта још те ме поврате.{S} Нит’ могу да утечем, нит’ могу да се убијем; узела сам се онда молит |
| е по том камењу!“ рече дежмекасти патер утирући зној, и брижно гледаше за младићем, који се сиг |
| е гостију.{S} Па онда неко повика да се утишају, те да се чује здравица, коју ће пречасњејши па |
| ахаше рукама, дајући знак гостима да се утишају, па се онда диже.{S} Циганка му нешто шапуташе |
| ад отвори рекне му: „гледај сад и добро утуви своју суђеницу да не погрешиш?{S}" Кроз долап се |
| о.{S} Кад изађоше на врх, и пре него ће ући у густу једну шуму растову, зачуше како од скелеџиј |
| тављених усана Маргитиних.</p> <p>Рајко ућута.{S} Слушаше и гледаше само како Маргита дише.{S} |
| та, која је иначе тако разговорна била, ућутала се и постала суморна.{S} Не хтеде се одвајати о |
| одговори Циганин понизно.</p> <p>Доиста ућутка се плач робињин.{S} Али Бекри-Бекир не смеде да |
| “ рече Маргита па се сва као стресаше. „Ух, пре нека ме и самсови растргну, пре нека умрем свак |
| наредио да га овде сахране! “</p> <p>— „Ух!“ рече Рајко, као згрозив се, „како можеш с једног г |
| аја, којој се прави значај не могаше да ухвати.{S} Тек сви гости узеше викати: „е, е, е, то је |
| већ на замке припремљени, те у њих брзо ухвати и стеже ноге Циганинове.{S} Па онда једним живим |
| сва стресаше као да је грозничава језа ухватила.</p> <p>„Ја да скота једног!“ викну старац сав |
| рече он.</p> <p>„О, мене је страва нека ухватила.{S} Као да ми неко на ухо шапуће, да сам жива |
| порушеног града.</p> <p>Али се већ мрак ухватио био кад изађоше на тај вис.{S} Под самим градом |
| ракија? “</p> <p>— „ Јок вала; него ето ухватио ја њу па не пуштам!{S} А сад, Маџарице, устај п |
| то му скелу низ воду отиснусмо.{S} Знам ухватиће је, али ће имати штете и дангубе.{S} Сад смо н |
| Другог једног дана утекох, али ме Турци ухватише још у самом Крушевцу и доведоше њему натраг.{S |
| а диже.{S} Циганка му нешто шапуташе на ухо, али је он нестрпљиво одгурну и рече: „торњај се од |
| иташе га тихим и устрептаним шапутом на ухо.</p> <p>— „Не чујем?“ одговори он тако исто шапутом |
| ава нека ухватила.{S} Као да ми неко на ухо шапуће, да сам жива у гроб закопана!{S} Чини ми се |
| у двоје.{S} Једна половина слушаше кроз ухо уз стену прислоњено, да ли се тамо иза стене што зб |
| ј!“</p> <pb n="91" /> <p>Рајко прислони ухо к стени и после неколико тренутака рече: „.јест, гр |
| ачу уз њу скамучући !{S} Молим те метни ухо на сам камен па слушај!“</p> <pb n="91" /> <p>Рајко |
| јдмо мало подаље одавде; нећу да женско ухо чује што ћу да ти говорим!</p> <p>Одмакоше се подаљ |
| сави главу мало на десно, као да левим ухом боље чује.</p> <p>Подиже се са камена на коме сеђа |
| дуго не могаше да удеси струне како му уху требаше.{S} Најпосле их удеси, и поче да гуди неопи |
| <p>Рајко га гледаше пун чуда на толику ученост.{S} Размишљаше за неко време као да се гњура у |
| У нас има по манастирима школа, где се учи књига и летургија, али нема школа за витештво.{S} И |
| једна велика школа за витештво.{S} Син учи од оца, брат од брата, властелин од властелина, и с |
| мој нам га, беже, амана ти! лепо он нас учи, вели нам: слушајте царске људе и будите им покорни |
| питаше. „Јест тако нам очију, лепо нас учи да ено вам покорни!“ „Учи вас да сте покорни док не |
| ију, лепо нас учи да ено вам покорни!“ „Учи вас да сте покорни док не дође земан!{S} Је ли?{S} |
| !{S} Отми га, спаси га, подигни га !{S} Учини ми само ту <hi>једну једину</hi> милост, па да те |
| ј звечаше глас слатко, пуно и топло!{S} Учини се Рајку као да са неке свете цркве зазвони сребр |
| не гледаше у иконостас него у њега.{S} Учини јој се да се он винуо некуда високо и далеко мисл |
| и мало по мало па као да га нестаде.{S} Учини му се да је остао само с њом сам у свеколикој вас |
| како му срце узе куцати све бурније.{S} Учини му се чисто да чује како цар виче: „напред, јунац |
| S} Погледа и не хте очима да верује.{S} Учини му се да се она стена с крстом полагано креће и н |
| <p>И не могаше да одвоји очи од ње.{S} Учини му се да тек сад први пут виде како су јој дуге т |
| ше Маргита мирно, озбиљно и свечано.{S} Учини се Рајку да јој глас никада није био тако сладак, |
| чудан а врло тихи шум с ону страну.{S} Учини му се шта више као да неко пипа одонуд врата, као |
| се нешто што никада дотле у животу.{S} Учини му се као да му се душа поделила у двоје.{S} Једн |
| е њиме низ реку пустим!“ Тек то рекох а учини ми се да чујем вику неку и лавеж паса у даљини.{S |
| ој старој Влахињи врачари, која може да учини да види своју суђеницу.{S} Гроф се одвезао у Арад |
| вчега, али не могаше ни с њима много да учини; врхови би им се или извили или затупили после не |
| цајући од плача.</p> <p>Рајку се најпре учини да се негде неко велико сребрно кандило гаси пршт |
| оно рече, ко је она?!“</p> <p>„Мени се учини да рече: „ја сам Маргита, грофица од Нађ-Бање, же |
| е, која сави путем у варош.{S} Рајку се учини као да она само у њега гледа онако као што он сам |
| м мрети ваља; него молите се бегу да ми учини милост да заповеди, да ме људи његови обесе о нај |
| тво, сад кад виде шта Манда на њене очи учини <pb n="208" /> прекипе.{S} Она дохвати девојку за |
| ању, она његова замишљеност и суморност учини се свима да је баш подозрива.{S} Није му испало н |
| о мирне одважности.{S} Сад се тек Рајку учини да је дивно лепа.</p> <p>„Децо, у урвинама и што |
| адоме човеку први пут у његовоме животу учини да у његовоме имену има као почетак од некакве пе |
| били!{S} Не може бити друкчије!“</p> <p>Учини му се да нешто баш близу њега зашкрипе.{S} Поглед |
| обито!{S} Хајдмо даље!“</p> <p>Једва су учинили седам или осам корачаја, па наиђоше на друга гв |
| један велики и свети аманет чува ?!{S} Учинило ми се да је у тебе срце и чисто и јако. „Ево га |
| се љутита вика и псовка циганинова.{S} Учинило му се да му је робиња необично дуго на чесми; о |
| {S} У песми о Страхињи мени се најлепше учинило да је оно, како је тај наш јунак изводио из там |
| бољи одговор.{S} Не бојмо се!“</p> <p>„Учинило ти се.{S} Одјек је поновио само твоје речи!“ го |
| ни и овој страници добра <pb n="160" /> учинио, да коме ћу?{S} Баш ћу ти све по истини казати!“ |
| узе патер преводити; „паметно си синко учинио што си то патеру поверио!{S} Знам ја, вели, има |
| е се; Бог је добар, па ће вам помоћи да учините крај свему овом покору!“ говораше Ружа, па јој, |
| вчег барута, па овде не би могли пролом учинити.{S} Биће да су се на ову плочу навалиле хрпе од |
| ела сам те већ једном питати: где си ти учио школу витештва?!“</p> </div> <div type="chapter" x |
| млада Маџарица од онаких јунака начини учитеље, па онда настави:</p> <p>„Оно.... у неку руку п |
| живо у реч; „сад тек видим ко су твоји учитељи....{S} Марко...{S} Милош...{S} Страхиња!"</p> < |
| <p>Тек су прешли оно велико придворје и ушли у једну велику собу, у којој је уз зид према прозо |
| ону стену испод које су из пећине овамо ушли.{S} Опазише сад да је она и с ове стране обележена |
| нула није.</p> <p>Рајко сад трљаше очи, уштину се у мишицу једну, па другу, скиде шубару, прекр |
| загасите чохе, уђе у собу.{S} За њим се ушуња у собу и онај црни рундов и понизно приђе к Марги |
| пет прну у вис, те да се зрак потресе и фијуком зајечи кад се сребрни таламбас витих крила њихо |
| над и десног и левог кука, лепе сребрне Фишеклије притврђене дебелим црвеним <pb n="5" /> гајта |
| јаса, а за велики све, баш све, ха, ха, ха!{S} Хо, хо, хо, хо!</p> <pb n="53" /> <p>Видим ја, х |
| наје онај који те је грлио?!{S} Ха, ха, ха!{S} О хо, хо, хо!“ церекаше се пијани Силађије. <pb |
| — гле, мало не рекох Османа!{S} Ха, ха, ха!{S} Барон Осман је удовац, могли би се још ноћас пог |
| о појаса, а за велики све, баш све, ха, ха, ха!{S} Хо, хо, хо, хо!</p> <pb n="53" /> <p>Видим ј |
| познаје онај који те је грлио?!{S} Ха, ха, ха!{S} О хо, хо, хо!“ церекаше се пијани Силађије. |
| ара — гле, мало не рекох Османа!{S} Ха, ха, ха!{S} Барон Осман је удовац, могли би се још ноћас |
| љу до појаса, а за велики све, баш све, ха, ха, ха!{S} Хо, хо, хо, хо!</p> <pb n="53" /> <p>Вид |
| е не познаје онај који те је грлио?!{S} Ха, ха, ха!{S} О хо, хо, хо!“ церекаше се пијани Силађи |
| Отмара — гле, мало не рекох Османа!{S} Ха, ха, ха!{S} Барон Осман је удовац, могли би се још н |
| аш господство њихово!{S} Него чекај!{S} Ха, ево ми сијну, таман да се све славно измири, и њихо |
| носа да виче: „напред! напред браћо!{S} Ха, нек се зна ко смо!{S} Напред за нашим царем, напред |
| p> <p>— „Охо,хо,хо!{S} О хо,хо,хо!{S} А ха,ха,ха,ха! “ смејаше се Циганин. „А знаш ти болан..." |
| <p>— „Охо,хо,хо!{S} О хо,хо,хо!{S} А ха,ха,ха,ха! “ смејаше се Циганин. „А знаш ти болан..." па |
| — „Охо,хо,хо!{S} О хо,хо,хо!{S} А ха,ха,ха,ха! “ смејаше се Циганин. „А знаш ти болан..." па по |
| Охо,хо,хо!{S} О хо,хо,хо!{S} А ха,ха,ха,ха! “ смејаше се Циганин. „А знаш ти болан..." па поче |
| енув се к младој жени викну јој оштро: „ха, бре, Маџарице, казуј шта си ти?!“</p> <p>Она окрете |
| Блене у младу ?!“ викну старац гњевно; „ха, чекај се ти што твојим циганским очима бленеш у мој |
| рлије, кад би ова гласно повикала: <hi>„ха, бре, вур ђаур!“ </hi> па би се узела бацати комадић |
| вирале, — чауш викну, Дабулана рикну, — Хазуралах! кићени сватови!" — а она... заспа. </p> </di |
| теже у својој и, пустив је, рече: „сад, хајде, напред, води како знаш!“</p> <p>„Хвала ти, госпо |
| S} Па онда ће патер прихватити: „хајде, хајде! свршуј само ако имаш још што!{S} Ваља господа да |
| а на нас мука и невоља!“</p> <p>„Рајко, хајде да бегамо!{S} Где ти је ластавица?!{S} Оче, нема |
| нух му три пута у лице!{S} Нека га !{S} Хајде сад, јуначе, ја ћу с тобом и за тобом!“</p> <p>И |
| ш, ниси хтела ни онда, па си морала!{S} Хајде, одмах, брзо, скидај се до појаса!“</p> <p>„Уби м |
| кажем једну како се Јанко оженио?...{S} Хајде баш!...“ И онда Рајко поче лаганим гласом, али он |
| мелица нећеш никад ништа ни знати...{S} Хајде, добро; али што не притиснеш бар један невин пољу |
| он уз то још и пијан, трештен пијан.{S} Хајде почесмо.{S} Накриви капу старац, подбочи се у дес |
| покорни док не дође земан!{S} Је ли?{S} Хајде на вешала с њиме!“ викну бег љутито, па махну сеј |
| ме бесна Маџарице, хоћемо ли један?{S} Хајде да ово мајкино момче види што не би ни у сну могл |
| у дворац Нађ-Бању; жени се стари гроф.“ Хајде, ђи, терај!{S} Ето нас тамо.{S} Свирај, певај, пи |
| вршио.{S} Сад немој то да уквариш, него хајде напред, показуј пут у караван-серај!“ рече му пат |
| аваше патер и не гледајући у вис. „Само хајде, свршуј!“</p> <p>— „Е, а мо’ш ли погодити шта је |
| имадоше више муке с њоме него са мном. „Хајде у Крушевац санџак-бегу! “ рекоше ми. „Заветовао с |
| ија.{S} Једнога дана рече нам Борчија: „хајде, седајте у кола, да се возимо у дворац Нађ-Бању; |
| речи.{S} Па онда ће патер прихватити: „хајде, хајде! свршуј само ако имаш још што!{S} Ваља гос |
| ишта није чуло.</p> <pb n="95" /> <p>— „Хајде да погледамо где смо!“ рећи ће Рајко Маргити. „Ст |
| све у истини пред нама јава!“</p> <p>— „Хајде да сиђемо да разгледамо шта је све то!“ рече Марг |
| јко рече Маргити: <pb n="63" /></p> <p>„Хајде сад, у име божје, у седло.“</p> <p>И поможе јој д |
| ити оружје што га за пасом има.</p> <p>„Хајдете сад у име Божје за мном, и нека нам је сам Бог |
| гано као жабу неку!{S} Рајко, молим те, хајдмо одавде! “</p> <p>„Па куда ћемо ?! “ питаше Рајко |
| <pb n="197" /> <p>„Право велиш, Рајко; хајдмо право к њему у двор! “</p> <p>У који час то Марг |
| на бана, а некмо ли једна Циганчица!{S} Хајдмо одмах к њему !{S} Нема места данас сузи од жалос |
| у навалиле хрпе од градске рушевине!{S} Хајдмо сад у другом правцу натраг!"</p> <p>„Нешто ме је |
| рече јој: „нема овде ништа особито!{S} Хајдмо даље!“</p> <p>Једва су учинили седам или осам ко |
| бити да су за велике какве светиње.{S} Хајдмо да седнемо на који од оних ковчега горе, па да с |
| ости.{S} Мене је страх само у мраку.{S} Хајдмо!“ рече Маргита.</p> <p>Узеше да разгледају око с |
| служим; ето послушаћу те, кад велиш.{S} Хајдмо да сечемо стену.{S} Друго нам сад и нема!“ </p> |
| врата. „Ако ме волиш ма за трунку, онда хајдмо даље од те змијурине!“ </p> <p>„Ако ме волиш ма |
| Рајко рече Маргити:</p> <p>„Одјахуј, па хајдмо у скелу!“</p> <p>Она уведе ластавицу у скелу а о |
| во опет теби хвала, мој витеже!{S} Него хајдмо сад доле да ти причам што сам још у оној подземн |
| а, што га ено тамо на трпезама.{S} Него хајдмо да тражимо излаз на божје сунце!“</p> <p>Узеше с |
| /> <l>А нашему кнезу честитоме,</l> <l>Хајдмо....“</l> </quote> <p>То су биле његове последње |
| > <l>Ја опремих своју ластавицу,</l> <l>Хајдмо сада у поље Косово,</l> <pb n="220" /> <l>А наше |
| јко, па махну мало главом на Циганина. „Хајдмо мало подаље одавде; нећу да женско ухо чује што |
| е поче нагло да бледи и жути.</p> <p>— „Хајдмо одмах у другу собу!“ рече Маргита блеђа и од сам |
| живо.</p> <p>— „Слушао си, ваља да, да хајдук изгуби и срећу, и мегдан, па и живот, чим пусти |
| с пропрате кроз Венчац.{S} Има тамо сад хајдука, који ће да пуцају на саркол јаничарски чим га |
| звериње нема за што да је, а није ни на хајдуке, јер их овуда нема.{S} Чудо ми је да ми сељаци |
| оли бега да савијемо у лево да не удара хајка на свечеву пећину! <pb n="83" /> Немој, беже... н |
| </p> <p>„Јесте, синко!{S} Баш као да је хајка!{S} На звериње нема за што да је, а није ни на ха |
| ="79" /> у лавеж, који се помеша с оним халакањем Турака, да ме језа подухвати и сва се стресох |
| е знаш ти какав се чардаш овде игра!{S} Халил-бег је матора, хладна дртина, па кад је видео, он |
| усијаним клештима.{S} Пекао си ме пред Халил-бегом па сам зажмурила; али ноћас да умрем а зажм |
| очима; „а знаш ти болан.... да је мени Халил-бег Махмут-беговић <pb n="51" /> платио овде, ево |
| проливамо.{S} Него ево у моме сиџадету хаљина за тебе.{S} Навуци све то преко твога рува, па д |
| сти, одсудно циганскога типа, обучена у хаљину од љубичасте кадифе, са пуно тешких златних лана |
| ко ти је празна, могао си је оставити у хану!{S} Празна чутура — ето баксуз !{S} Ниси ваља <pb |
| адету од теркије.</p> <p>— „Не смедох у хану да оставим моје теркије.{S} Имам у њима нешто чист |
| , поврх овога црвен силав с пиштољима и ханџарем; испод сплава, изнад и десног и левог кука, ле |
| ревину брани.</l> <l>Он му купи данке и хараче </l> <l>Што ђе отме да питања нема,</l> <pb n="1 |
| а вису космајском допуњавало тиху своју хармонију.</p> <p>„Бадава,“ окрете се Маргита Рајку раз |
| мисли, стапали у чудесну и дивну једну хармонију.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18 |
| ју грчевито је била стисла један листак хартије.{S} На њему је маџарски писало ово:</p> <p>„Сла |
| ју?“ рекао би запрепашћен <pb n="21" /> Хасан; „него ето, полети на коњу, па кад се добро измак |
| Хасан-аги Зулуфлији, и пође напред.{S} Хасан-ага даде заповест јаничарима и чаушима да се устр |
| и чаушбаши на српски што старац рече, а Хасан-ага Зулуфлија завршио би цео узбудљиви призор са |
| не.{S} Султан је пратио из свога сараја Хасан-агу Зулуфлију да као чауш-баша <pb n="4" /> у Бео |
| атиоце.{S} Већ смо о томе говорили и са Хасан-агом.{S} И ево ти вели мој пресветли господин дес |
| .</p> <p>— „Кабадахија царевог чаушбаше Хасан-аге Зулуфлије вели ти: да ту јадну жену не такнеш |
| ио.{S} Дај да се даље минемо!“ говораше Хасан.</p> <p>Рајко преведе на српски што чаушбаша рече |
| а се онда окрете и рече нешто на турски Хасан-аги Зулуфлији, и пође напред.{S} Хасан-ага даде з |
| од себе стала да га слушају, а честити Хасан Зулуфлија уставио је целу пратњу да топот од копи |
| спахија турских, своме старом пријатељу Хасан-аги дао свога младог а јуначног „кабадахију“ Рајк |
| {S} Ово мора да је нека пометња!</p> <p>Хасан Зулуфлија куцну руком Рајка, који се сав био изгу |
| е.</p> <p>„Његови га,“ говораше Мустафа Хасану, „на дому зову „Страхињом", ван дома је познат к |
| Да знаш да је не бих одврнуо да није за хатар нашем ортаклуку!“</p> <p>Посадише се на једну асу |
| рукама као свету амајлију!“</p> <p>„Е, хвала ти синко!{S} Тако треба!“ прихвати старац разведр |
| опи их живим једним пљеском и рече: „о, хвала теби, наш велики Боже!{S} Госпођо, предобра и пре |
| мо и сад смо ето „сиротиња раја.“ Опет, хвала Богу, имамо ми по нешто што ви немате.{S} Имамо м |
| n="205" /> и такве лакрдије да збијају, хвала вам лепо на господству!{S} Тако што у Цигана нема |
| брате Јово !{S} Поздрави ми Јевросиму, хвала и њој!{S} У здрављу да Бог да да се опет видимо!" |
| други пут, промуцав тихо: „збогом!.... хвала ти!“ Одмаче опет главу своју од лица његова, глед |
| не ножем!“</p> <p>— „Махни се тога!{S} Хвала Богу није нам невоље да крв проливамо.{S} Него ев |
| е ми се као верни и нежни пријатељи!{S} Хвала вам на доброти вашој; опростите ми сузе ваше.{S} |
| ви би двоје скапали доле под земљом!{S} Хвала Богу!{S} Хвала и <pb n="159" /> теби, дете моје!“ |
| пали доле под земљом!{S} Хвала Богу!{S} Хвала и <pb n="159" /> теби, дете моје!“ додаде старац, |
| бра госпођо, колико ти досађујем!...{S} Хвала ти... и опрости ми! “</p> <p>Маргита не могаше ре |
| вља да се роб један у слободу враћа.{S} Хвала Богу на добром знамењу! “</p> <p>И онда корачаше |
| има пуно добрих људи и пуно љубави.{S} Хвала вам добри људи!{S} О, мој Рајко, ево твоје Маргит |
| :</p> <p>„ О витеже, од Расине Рајко, — хвала теби на витештву твоме!{S} Не пада смрт моја на т |
| ем.{S} А већ није нам друго!{S} Нека је хвала Богу који нас, ето, пред твој двор срећно доведе! |
| бега у Крушевцу.{S} А за све то нека је хвала прво Богу, а после моме пријатељу смуку, који се |
| ило.{S} У души ми беше помрчало, али је хвала Богу сад опет све светло преда мном.{S} Не бој се |
| диже четири талира.</p> <p>„Нека вам је хвала светла господо!{S} Ово за службу до данас, и ако |
| и потрчах да видим јесте ли живи.{S} И хвала Богу, ето смо сви троје као из гроба у живот васк |
| атром свога срца.{S} А за ово опет теби хвала, мој витеже!{S} Него хајдмо сад доле да ти причам |
| и да ме за смрт причесте; а оно се, ето хвала Богу, њиме сад враћамо из мртвих у живе!{S} Дед’, |
| ако је твој Мартин спор!...{S} Тек опет хвала му; шта бих сад без њега радила!...{S} Иди види, |
| и патеру, и још једном са врата рече: „хвала вам, господо, простите ми и с Богом остајте!“ </p |
| один царски и краљевски посланик вели: „хвала ти, али од тога сад не може ништа да буде.{S} Њег |
| еговим двором у Крушевцу, па би рекао: „хвала Богу, моја Милица шаље ми ено звездани поздрав, и |
| .{S} Пригну се и пољуби старца у руку: „хвала ти светли господине!{S} Баш си научио што и јесте |
| а већ ставила беше у њене руке.</p> <p>„Хвала теби, госпођо, што тако лепо мислиш и желиш.{S} А |
| убару и приђе к руци старчевој.</p> <p>„Хвала ти, оче, по хиљаду пута!{S} Ако ми Бог помогне не |
| човек са оседланом ластавицом.</p> <p>„Хвала Богу! рече тај човек Рајку; „побојах се нећете ни |
| ним гласом, али топло и смерно:</p> <p>„Хвала ти госпођо!{S} Бог нека те чује!{S} Ако сам те за |
| пристају у овакве бакрачлије!“</p> <p>„Хвала ти брате Јово !{S} Поздрави ми Јевросиму, хвала и |
| хајде, напред, води како знаш!“</p> <p>„Хвала ти, госпођо !{S} А Бог нек нас води!“ рече Рајко |
| м!{S} Хоћу да се у Маџарској и Маџарима хвали, како ју је Србин један пронео кроз Србију на рук |
| о; „мој стари гроф, ког сам толико пута хвалила како је добар и како ме воли, хоће сутра да се |
| то на једну то на другу страну.</p> <p>„Хвалимо те Боже!{S} Ово је у истини и сребро и злато!{S |
| ама наметнуо, ако посмотрите непрекидно хвалисање његово са некаквим ове земље јунацима, даже ц |
| га је у брзо право очајавање понело да хвата.{S} Изломио је своја два мала ножа, сломио је и с |
| ко сав пренеражен. „Комшија, тебе канда хвата ракија? “</p> <p>— „ Јок вала; него ето ухватио ј |
| рним штитом у другој руци.{S} А на пола хвата од ових оклопника беху два повисока млада раста, |
| ..{S} Није то; није то; него ме за грло хвата и дави луда мисао, да већ можда никада ни видети |
| а Турци овде не нађу.{S} Тако...{S} На, хватај и овај зембил... и ову тикву с водом...{S} Дед’, |
| т у стени као исти бесови, па греби, па хватај зубма стену, па њушкај и копај под, па опет скоч |
| ремишљати да ниси погинуо!{S} Гледај па хватај пут.{S} По ноћи је превалило.{S} Јевросима ти је |
| с старог пустињика:</p> <p>„Рајко, брзо хватај твоје оружје да га Турци овде не нађу.{S} Тако.. |
| ован, те је светлост од стотине кандила хватао у се, као какав преврнути пехар од углађенога ср |
| се озари новим осмехом.</p> <p>— „Хе хе хе !“ насмеја се старац срдачно; „а ко то тако из тебе |
| ој се озари новим осмехом.</p> <p>— „Хе хе хе !“ насмеја се старац срдачно; „а ко то тако из те |
| е јој се озари новим осмехом.</p> <p>— „Хе хе хе !“ насмеја се старац срдачно; „а ко то тако из |
| киваше патер Амброзијус барона.</p> <p>„Хе, драга моја, како ћу ја да те познам, кад те не позн |
| на са старим мужем одбегла за младим... хеј, патеру, како се зваше онај ?!...{S} Мандо, како се |
| сад, биће ти доста да видиш и мали!{S} Хеј, Маџарице бесна!{S} Него искај, млади мој ортаче, и |
| мене; биће да је и лепши од мене!...{S} Хеј ти, гарава моја голубице, где си?{S} Дед’ овамо, пр |
| ме једном Борчија гудалом по плећима: „хеј, што гребеш, јеси л’ полудео?!{S}" Ништа ја.{S} Ћут |
| те разумевао и говорио српски.{S} Патер Хијероними, који је пратио посаобину као секретар, прев |
| S} Добар јахач а и коњ му добар!“ Патер Хијероними превео <pb n="22" /> би чаушбаши на српски ш |
| ових витезова овде !“</p> <p>Узе патер Хијероними да врти главом и онда опет удари у маџарске |
| рченог Циганина!{S} Како оно рече патер Хијероними, да је она од велика господска рода, властел |
| “</p> <p>У радосној раздраганости патер Хијероними изговори на латинском језику китњасту беседу |
| “</p> <p>Насмеја се гласно и сам патер Хијероними, и насмејаше се сва господа кад им преведе Р |
| а заволела Рајка.{S} Али се синоћ патер Хијероними направио изванредно мудар и прозорљив.{S} Ка |
| га нигде ван Србије нема..</p> <p>Патер Хијероними не могаше да стигне да забележи ни стоти део |
| ска господа световаше се нешто са патер Хијеронимијем у најбољој одаји караван-сераја.{S} Мало |
| своју, па јој пала о врат и обасула је хиљадама топлих пољубаца.</p> <p>„Е, Рајко,“ рече му ве |
| ва је то гадна звер !{S} Да си ти патио хиљадити део онога што сам ја овде препатила, та клао б |
| пша Ђурђијанка робињица може да купи за хиљаду гроша! “</p> <p>— „Охо,хо,хо!{S} О хо,хо,хо!{S} |
| ци старчевој.</p> <p>„Хвала ти, оче, по хиљаду пута!{S} Ако ми Бог помогне нећу те постидети.{S |
| Тек, шта ја говорим?!{S} Нека му је по хиљаду пута слава, што вас је из чељусти оних поганих С |
| м прстом, јер ћеш закукати да сав Алаџа-хисар чује!{S} Јеси л’ ме разумео Циганине?" говораше Р |
| ара.{S} У Београду је Мустафа-бег Алаџа-хисарли, један од најбогатијих спахија турских, своме с |
| а! валах такве ракије нема у свем Алаџа-Хисару!{S} У ком си је манастиру наточио, вере ти?“ </p |
| а предам госпођу њеном мужу, и тројином хитати да се теби вратим.{S} А вала баш сад и да умрем, |
| нском извору испод града, па се осећаше хитра као срна и свежа као тица на грани.{S} Вераше се |
| , без његове помоћи, једним скоком, као хитра срна, спусти на земљу.{S} Рече нешто на маџарски |
| та поред свих шалвара, кафтана и чизама хитро искочи — он онда пусти скелу низ Мораву.</p> <p>Њ |
| еше се као скаменио.{S} Али кад Маргита хитро скочи унутра у пећину, он пође за њом а за њиме и |
| ат и сестра... пољубимо!“</p> <p>Она се хитро диже, повуче га руком у вис, загрли га.{S} Рајко |
| јем воде из ибрика?“</p> <p>Она се сави хитро као видра, лако подиже пун ибрик као да су јој ми |
| га виде како баци шубару у вис, она му хитро приђе и продрма га за руку.</p> <p>„Јеси ли при с |
| диш већ сам се зажелео и шуме и шумског хлада.{S} Ево два дана како се возимо по твојој земљи, |
| рсте врсте од које се жрвњеви праве.{S} Хладан га зној пробијаше кад помишљаше да је треба најм |
| n="130" /> а мој стриц Павле као стена хладан, па тек само по једну: „не може!...“ „нек се пот |
| а алку и врата се отворише.{S} Влажан и хладан ваздух удари им у лице из оне просторије.{S} Рај |
| рдаш овде игра!{S} Халил-бег је матора, хладна дртина, па кад је видео, он полуде, полуде, у ма |
| ове хладне стене.{S} А и твоја је рука хладна! “ рече он.</p> <p>„О, мене је страва нека ухват |
| ј пружи руку те дохвати њену, која беше хладна као иста стена.</p> <p>А стена се опет пови на о |
| /> <p>„Што ти је од једанпут рука тако хладна?" шапуташе Маргита својим топлим дахом.</p> <p>— |
| ао.{S} Оно и јесте нека тиха а прилично хладна кишица почела да ромиња.{S} И небо више није бил |
| јој приђе ближе, а старац је узе за обе хладне руке па је дрмаше, као да хоће да је из заноса р |
| топлим дахом.</p> <p>— „Ваља да од ове хладне стене.{S} А и твоја је рука хладна! “ рече он.</ |
| биле више снови на јави него озбиљне и хладне мисли.{S} Али пре но што је сагледао Мораву с ов |
| Маргити да дође.</p> <p>"Метнуо сам му хладне крпе на рану и привезао је!“ говораше Мартин шап |
| збуђен, а по ртењачи просуше му се неки хладни жмарци.{S} А Маргита се сва стресаше од како он |
| само шта ради и све јој се већа туга и хладнија зебња на срце наваљиваше. „Гледаш ме шта радим |
| лим и великим чардашем, он би ме најпре хладним клештима штипао, а кад ја упорно нећу него стег |
| смислила!“ рече Маргита мирно и готово хладно. „Рајко, који ми се довде показао као витез, нек |
| адој младу и нежну матер отргао, а мене хладној туђинској нези предао.{S} Ранио си ме другом ст |
| својим грудима носила, па их, натопљене хладном водом, полагаше на врело чело Рајково.{S} Али ш |
| у лице Маргитино и пажљиво је напајаше хладном водом из златног пехара.{S} Мало час па она под |
| и узе живо да умива лице своје бистром хладном водом, која на дрвену једну цев шибаше из чесме |
| брик.{S} Није био нимало жедан на онако хладовинастом и мирисном уранку, али опет рече:</p> <p> |
| у њој пуно лепог дрвећа и наћи ћеш пуно хладовине!“</p> <p>— „Да видиш већ сам се зажелео и шум |
| нствена рука хтела да танком и мирисном хладовином заклони мраморну чесму од сунца, те да у хла |
| ви засадили, царичиној чесми од мрамора хладовину гради; некада су царске слуге појиле коње цар |
| аклони мраморну чесму од сунца, те да у хладу и на миру бистром струјом бруји чудесне приче о с |
| је. „Синко, ја перем туђе кошуље, па се хлебом храним, али то своје цвеће ни за које паре не да |
| бљеног Турчина, како га је хранио белим хлебом и појио црвеником вином, и најпосле пустио на ве |
| оше под једним грмом, заложивши се мало хлебом, једва <pb n="69" /> да се могло звати одмором.{ |
| и кад стигоше оздо из села два сељака с хлебом и вином.</p> <p>Тежак им беше растанак.{S} Баш с |
| ти се заветујем: седам година живећу о хлебу и води, ићи ћу босонога од села до села, да свету |
| ве, баш све, ха, ха, ха!{S} Хо, хо, хо, хо!</p> <pb n="53" /> <p>Видим ја, хоће мој ортак одмах |
| ки све, баш све, ха, ха, ха!{S} Хо, хо, хо, хо!</p> <pb n="53" /> <p>Видим ја, хоће мој ортак о |
| је грлио?!{S} Ха, ха, ха!{S} О хо, хо, хо!“ церекаше се пијани Силађије. <pb n="206" /></p> <p |
| велики све, баш све, ха, ха, ха!{S} Хо, хо, хо, хо!</p> <pb n="53" /> <p>Видим ја, хоће мој орт |
| и те је грлио?!{S} Ха, ха, ха!{S} О хо, хо, хо!“ церекаше се пијани Силађије. <pb n="206" /></p |
| за велики све, баш све, ха, ха, ха!{S} Хо, хо, хо, хо!</p> <pb n="53" /> <p>Видим ја, хоће мој |
| који те је грлио?!{S} Ха, ха, ха!{S} О хо, хо, хо!“ церекаше се пијани Силађије. <pb n="206" / |
| љаду гроша! “</p> <p>— „Охо,хо,хо!{S} О хо,хо,хо!{S} А ха,ха,ха,ха! “ смејаше се Циганин. „А зн |
| у гроша! “</p> <p>— „Охо,хо,хо!{S} О хо,хо,хо!{S} А ха,ха,ха,ха! “ смејаше се Циганин. „А знаш |
| роша! “</p> <p>— „Охо,хо,хо!{S} О хо,хо,хо!{S} А ха,ха,ха,ха! “ смејаше се Циганин. „А знаш ти |
| упи за хиљаду гроша! “</p> <p>— „Охо,хо,хо!{S} О хо,хо,хо!{S} А ха,ха,ха,ха! “ смејаше се Циган |
| а купи за хиљаду гроша! “</p> <p>— „Охо,хо,хо!{S} О хо,хо,хо!{S} А ха,ха,ха,ха! “ смејаше се Ци |
| авњи два велика лава као да су се усред хода и у сред рикања уставила, скаменила и позлатила, т |
| ја од тебе да начиним! “</p> <p>— „Ама, ходи, молим те, госпођо да разгледамо све ово чудо око |
| мало што не паде.</p> <p>„Не бој се!{S} Ходи само да ми будеш сведок!“ рече јој, па је узе за р |
| х.{S} Не хтедох у светлост без тебе.{S} Ходи!“ рече Рајко и одмах пође напред.</p> <p>Узани ход |
| ер; „а ја изађох да те к њима зовем.{S} Ходи унутра!“</p> <p>Рајко скиде шубарицу, поклони се п |
| да га можеш одмах да познаш?...{S} Него ходи да видиш нешто много лепше!“ и онда га повуче к тр |
| се у старо доба и овуда тукли.{S} Него ходи да се испнемо на тај змајевски престо, да видиш не |
| примаче, она му живо шапутом казиваше: „ходи да чујеш, има неко с ону страну врата!“</p> <p>Рај |
| и заплака се љубећи их.</p> <p>„Ходите, ходите, слатка моја госпођо, унутра у моју собу!{S} Ви |
| {S} Ви и не знате шта се овде збива!{S} Ходите унутра док ја пошљем децу да зовну Мартина!“ И с |
| жа изађоше у предворје.</p> <p>„Боље је ходите амо на степенице да дахнете чистим ваздухом.{S} |
| бе руке и заплака се љубећи их.</p> <p>„Ходите, ходите, слатка моја госпођо, унутра у моју собу |
| ли бар краја.{S} Очевидно је било да се ходник повија у круг.{S} Пођоше најпре на десно, прођош |
| Рајко и одмах пође напред.</p> <p>Узани ходник у зиду савијаше у лево од олтара и излажаше у је |
| е, па пођоше да виде има ли онај мрачни ходник гдегод каква излаза или бар краја.{S} Очевидно ј |
| и прамен паде из пећине унутра у мрачни ходник а с њиме и глас старог пустињика:</p> <p>„Рајко, |
| кад јој и самој погледи падоше на онај ходник у зиду од леве певнице.</p> <p>„Ама ја тебе чека |
| вих врата има нека шупљина; или је опет ходник, <pb n="143" /> или каква одаја.{S} Идем да доне |
| еве певнице у сами зид иза олтара.{S} У ходник у томе зиду допирала је од некуд светлост нека, |
| .{S} Мало час па изађе патер из одаје у ходник и удари се прсима у прса с Рајком.</p> <p>„Да ли |
| раше Рајко сам у себи, а кад се врати у ходник к Маргити рече јој: „нема овде ништа особито!{S} |
| зрак светлости не паде кроз тај отвор у ходник, али и Рајко и Маргита на свој ужас опазише при |
| та, која се беху испречила те затвараху ходник.{S} На њима беху три тешке гвоздене полуге, прил |
| него да завирује у мрачну дубину онога ходника испред њих.{S} А Рајко живо кресаше и живо глед |
| лежи обично у једној одаји од подземног ходника, у коме сте ви били, а између двојих гвоздених |
| е до једне гвоздене плоче у таваници од ходника.</p> <p>„Овуда немамо куда даље!“ рече Рајко по |
| им кубетом.{S} Кад њих двоје изиђоше из ходника, па стадоше на праг, преко кога се у ону округл |
| оздених вратоца, која су некуда у друге ходнике и просторије водила.{S} Једна од тих вратоца би |
| Њих двоје беху у једном мрачном узаном ходнику.{S} Мрак бејаше тако густ и црн да не могаху је |
| се гипкост њена уз тебе у оном мрачном ходнику приљубила била?...{S} А куд оно залуташе очи тв |
| раку спотаче се о зембил у оном мрачном ходнику и +напипа руком ону тикву с водом.{S} После нек |
| епоти стаса, и по оном поноситом гипком ходу, изгледало је да то није <pb n="34" /> нека обична |
| у вика једног громогласног сељака: „ој, хој,хој, Јоване... море Јоване... ој, чујеш ли Јоване!{ |
| ка једног громогласног сељака: „ој, хој,хој, Јоване... море Јоване... ој, чујеш ли Јоване!{S} М |
| ромуца:</p> <p>— „Рајко,... воде! воде! хоће нешто да ме угуши!... воде!“ Узе грчевито откопчав |
| тарац: попе, питај мене, ја сам им кум! хоће се они, хоће, само се ово момче стиди да призна; н |
| аше сви гости у глас: „чардаш! чардаш!" хоће младожења да игра чардаш с неком бароницом.{S} Он |
| хо, хо!</p> <pb n="53" /> <p>Видим ја, хоће мој ортак одмах велики чардаш!{S} Чујеш, Маџарице |
| а хвалила како је добар и како ме воли, хоће сутра да се венча, и то с киме него с једном Циган |
| питај мене, ја сам им кум! хоће се они, хоће, само се ово момче стиди да призна; него чекај, да |
| ке звао је и Манду да му гледа у пасуљ, хоће ли вас наћи.{S} Она му куја једна причаше, како је |
| га знате!{S} Немојте на свечеву пећину, хоће нас белај снаћи!{S} Аман беже да скренемо у лево!“ |
| p> <p>— „Весеље?{S} Те какво весеље!{S} Хоће да траје до зоре!{S} Просидба, веридба, свадба, же |
| обе руке пребаци преко њега, као да га хоће да загрли.</p> <p>Са једном малом китом ивањскога |
| дворишта у главно здање водила, као да хоће да јави своме господару радосну вест, али се на ср |
| а земљу са већом силином но пре, као да хоће да згњечи онај прамен сутона, што је из пећине дрз |
| за обе хладне руке па је дрмаше, као да хоће да је из заноса разбуди.</p> <p>„Какви самсови, кћ |
| таман <pb n="110" /> да полети, као да хоће у небо да носи оно велико у злато оковано еванђеље |
| ико корачаја сам за себе у мрак, као да хоће да бега од ње.</p> <p>„Не, Рајко!... не остављај м |
| онда обема притиште главу своју, као да хоће да стегне сву памет своју, погну се напред и гледа |
| ех, рече, кад милостива госпођа грофица хоће да босиљком окити једног сиромашка Србина младог, |
| рчевито задрхтаваху, као оно у деце кад хоће да бризну у плач.{S} Ал’ се још не заплака него на |
| рујеш ли да он може да помогне само кад хоће, и верујеш ли да он хоће да чује молитве?!“</p> <p |
| м осмехом, као оно млада мати кад тобож хоће да покара свога синчића, а у самој јој је ствари м |
| е усијају, месо са мишица и плећа живој хоће да откида! “ Маргита се ту устави па се сва стреса |
| могне само кад хоће, и верујеш ли да он хоће да чује молитве?!“</p> <p>— „Јаох мени, моја слатк |
| е.{S} А?... шта велиш?!“</p> <p>— „ Ако хоће господа нека прихвати црква.{S} А кад би то моји н |
| по нарочитом послу, од кога је зависило хоће ли се истом закључени мир одржати или не.{S} Султа |
| и!{S} А?{S} Чујеш ли ме бесна Маџарице, хоћемо ли један?{S} Хајде да ово мајкино момче види што |
| воме месту.{S} Него, док не пођем даље, хоћеш ли ми право казати што ћу те питати ? “</p> <p>„А |
| ем.{S} Поп се окрену њему па га запита: хоћеш ли да узмеш ову жену себи за друга кроз живот ?{S |
| тор сам и од мегдана, и пеливан сам!{S} Хоћеш да се бијемо?!“</p> <p>„Можемо и то.{S} Али сад д |
| вић Секули!{S} И ја знам по неку....{S} Хоћеш да ти кажем једну како се Јанко оженио?...{S} Хај |
| азведрила, па не мари, нека је како год хоћеш.{S} Дугачке су те ваше маџарске молитве.{S} Ми Ср |
| ем. <pb n="38" /></p> <p>"Ево, ако само хоћеш, буди спремна да те ноћас поведем у твој завичај! |
| лепотом околине, „бадава, говори ти што хоћеш, али си ти Рајко човек, који има око за оно што ј |
| а смрти !{S} Узми од мене све друго што хоћеш, врати ме на нове муке, умори ме лаганом смрћу, с |
| „На сабљи!" рече Бекри-Бекир поносито. „Хоћеш да ти причам како је било?“</p> <p>„Дед’ молим те |
| рисном уранку, али опет рече:</p> <p>— „Хоћеш ли ме пустити да се напијем воде из ибрика?“</p> |
| S} Али она се не макну с места.</p> <p>„Хоћеш или нећеш?! “ цикну он опет па тресну ногом о зем |
| радосно куца кад сам себи кажем: јесте, хоћу да светао сачувам и њен образ, и мој образ, и обра |
| <p>— „Устај!{S} Не треба ми више мали, хоћу сад велики! “ дрекну Циганин па већ запенуши.{S} И |
| ом старцу!{S} Али нећу ни ја да спавам, хоћу само кости да одморим.{S} Седи ту спроћу мене на т |
| ј образ, и образ народа од кога сам!{S} Хоћу да се у Маџарској и Маџарима хвали, како ју је Срб |
| шапутом; „да се на тебе наслоним....{S} Хоћу да паднем, тако ми срце куца а колена клецају!{S} |
| а у околину и наберите пољска цвећа.{S} Хоћу да сваки од вас, који сте моји, баци по једну киту |
| ц мој! него казуј па свршуј!“</p> <p>— „Хоћу, само ти све лепо да преведеш!{S} Видиш, ова се ку |
| аџар витез!{S} Мрштиш се?!{S} Е, добро, храбра сам као какав Србин витез!{S} Је л’ ти то боље п |
| лакнуло.{S} Осећам се лака као птица, и храбра као сваки Маџар витез!{S} Мрштиш се?!{S} Е, добр |
| срце, госпођо!{S} Знам ја како ти можеш храбра да будеш!{S} Даће Бог, све ће добро бити!“ рече |
| аће Бог, све ће добро бити!“ рече Рајко храбрећи је.{S} Али му и самом срце бурно куцаше.</p> < |
| срце у његовог старог бабе, и узе да га храбри, казујући му шта види у оној ноћи, у којој само |
| вљаше ме, него ми долажаше на сну да ме храбри! “ </p> <p>„Истину велиш?“ упаде јој у реч Рајко |
| убила сам је и ево ме сад са оживелим и храбрим срцем!{S} Не знаш ти како је она добра!{S} Кад |
| ла сама кожа и кост.{S} Он навали да ме храни сутлијашем.{S} На моју несрећу дођох к себи и поп |
| вара глава.</l> <l>Њега царе на граници храни,</l> <l>Да од Срба царевину брани.</l> <l>Он му к |
| нко, ја перем туђе кошуље, па се хлебом храним, али то своје цвеће ни за које паре не дам!“ Ја |
| а сужња, заробљеног Турчина, како га је хранио белим хлебом и појио црвеником вином, и најпосле |
| попу, који се ваља да родио негде међу Хрватима или Словенцима, те разумевао и говорио српски. |
| ојице и силом часнога прста, на Коме је Христос распет био, и силом Богородичиног сна, који ево |
| ли не побожним целивом, како то скромни Хришћани чине, него са једном ватром, са једном страшћу |
| пречасњејши патер Амброзијус из великог хришћанског милосрђа да напије садашњој Румели Беглер-б |
| {S} Биће да су се на ову плочу навалиле хрпе од градске рушевине!{S} Хајдмо сад у другом правцу |
| алахита, а беше застрвена просто једном хрпом од златних кондира и пехара, од сребрних скриња и |
| ац!“ рече патер малко нестрпљиво, па не хте то ни да преводи.{S} Али га старац посланик запита |
| аш близу њега зашкрипе.{S} Погледа и не хте очима да верује.{S} Учини му се да се она стена с к |
| толике молитве и кад ни један светац не хте да ми помогне, она једина не остављаше ме, него ми |
| го јача но што је била она у капели.{S} Хтеде одмах да пође да види откуда та светлост.{S} Али |
| ајпре из сена своју дугу пушку, па онда хтеде прихватити Маргиту, али се ова, без његове помоћи |
| самом тренутку у коме се својим уснама хтеде дотаћи њезиних, један други глас у души његовој в |
| оружја и један део његова блага.{S} Не хтеде га остављати ни у Руднику ни у Кривој Реци, где ј |
| равномерно дише, и да је заспала.{S} Не хтеде се одмах прекидати да је наглим прекидом не би ра |
| ла, ућутала се и постала суморна.{S} Не хтеде се одвајати од Рајка никако.{S} Седела би поред њ |
| прости!{S}" И даде ми оба бокора, и не хтеде нипошто примити ни поклон у новцу од мене! “ </p> |
| е га Маргита, „она змијурина коју Рајко хтеде да убије! “</p> <p>— „Не!“ цикну старац, па саста |
| ах везао био; моја памет, која мало час хтеде да прсне, нађе опет своју присебност.{S} Моје очи |
| гласом:</p> <p>"Госпођо, опрости ми!{S} Хтедох да ти послужим, али ето није тако воља божја!... |
| х на земљу као мртва.{S} Једног се дана хтедох заклати, па ми он истрже нож из руку.{S} Другог |
| ије тешко тебе дворити.{S} Све што овде хтедох то је, да те склоним да те не бију ветрови.{S} Н |
| внице.</p> <p>„Ама ја тебе чеках.{S} Не хтедох у светлост без тебе.{S} Ходи!“ рече Рајко и одма |
| е заплаче!{S} Него то је баш оно о чему хтедох да те питам.{S} Била си госпођа.... опрости, Бог |
| ражен. „Да га ниси заклала?!“</p> <p>— „Хтедох!“ рече она мирно; „али бадава, не могах; сетих с |
| {S} Само јој мало задркташе усне као да хтедоше да се развуку у осмех.{S} Али се не осмехну и н |
| S} Што је доведоше ни по јада, али, кад хтедоше да пођу, ластавица неће да се макне од пећине.{ |
| пута па ми причај што.{S} Не; чекај!{S} Хтела сам те већ једном питати: где си ти учио школу ви |
| ећа.{S} Као да је нека тајанствена рука хтела да танком и мирисном хладовином заклони мраморну |
| , да му здрављу нахуди.{S} С тога сам и хтела прво да видим тебе и твога Мартина, па да га мало |
| мучиш као робињица!{S} Молим те, би ли хтела да се ослободиш и да се у завичај вратиш?! “</p> |
| па још маџарски да певаш!{S} Знаш, ниси хтела ни онда, па си морала!{S} Хајде, одмах, брзо, ски |
| јан онда је прави сотона.{S} Кад не бих хтела да му играм што он прозва малим и великим чардаше |
| неше, па рече тужно: „узалуд је што бих хтела!{S} Еј, мој јуначе, од мене је сад већ одбегла и |
| узалуд што ради, како се ви њему не би хтели више вратити, па да вас он са свима маџарским вит |
| идаше је ни једним дахом, баш као да је хтео да се њеном тугом угуши, или као да се заветовао д |
| и како је она добра!{S} Кад се Бог није хтео да окрене на моје толике молитве и кад ни један св |
| имаће ко и да ме брани.{S} Ако не би ти хтео, Мартине, ево ко ће!“ рече Маргита, показав руком |
| и се чини да ни ја тебе никад, и да бих хтео, заборавит’ не могу!{S} Ево сам се тако привикнуо |
| гледаше у мерџан на своме длану.</p> <p>Хтео је нешто друго да каже па се уставио.{S} Мерџан је |
| о твоји земљаци, она велика господа, не хтеше да чују што им ја говорим, да је право или да те |
| песме нема станка.{S} Али ја знам да је Хуњадија Јанош од наше горе лист, а знам најбоље по том |
| .{S} Маргита; „то је наш маџарски јунак Хуњадија Јанош! “</p> <p>— „Ене сад!“ рече Рајко, па је |
| , погледи му падоше на једна узана вратóца, која стајаху ошкринута, и на која се улазило из те |
| ј и не обзири се ! „Змај, крилати змај, цар змајски, беште Турци да вас пламен његов не дохвати |
| ва, зашушта џбун, а мој стари пријатељ, цар смуковски, право к мени.{S} Кад га Турци и моји сељ |
| се пропиње у вис да скочи у напред.{S} Цар је имао на глави шлем, по коме се око чела повијао |
| беси о ону гвоздену чакљу па запали.{S} Цар би онда из Раванице видео како као нека звезда треп |
| њој кад јутрос близу ње пролажасмо.{S} Цар је врло често одлазио својој цркви да проведе по ко |
| сниској коцки мраморној, као оно Рајков цар.{S} А кад чу како Рајко узе викати и одјеке изазива |
| ву је кулу Голубан, верна слуга српског цар-Лазара, на својим рукама изнео госпођу своју, цариц |
| нам поуздано.{S} За оно тамо знам да је цар Душан.{S} Еј, капе!“ И Рајко отиде опет да изближе |
| лаву, на оном пању одсећи, ако оно није цар Душан. „За ово,“ рече показујући руком на прилику у |
| а кроз дворану право к мрамору, на коме цар Душан јахаше поносито свога коња од мегдана.{S} Ту |
| идиш, ова се кула види чак из задужбине цар-Лазарове, беле цркве Раванице.{S} Сећаш ли се! кази |
| коње сребром?!{S} Валах, то не чини ни цар у Стамбулу ? “</p> <p>„Цару и не треба.{S} Мени тре |
| а!{S} Гледај само где ти је далеко твој цар Душан!“ па Маргита показа руком у правцу преко целе |
| снижој, мраморној коцки, био је начињен цар један на ватреном коњу, који се пропиње у вис да ск |
| ин!{S} Знам ја, волео би ти да сазнаш о цар-Лазару и царици Милици много више, него што то овај |
| није.{S} Учини му се чисто да чује како цар виче: „напред, јунаци! напред српски соколови!“ па |
| едини, „не знам шта је, али оно је тамо цар Душан!“</p> <p>„А шта је ово?“ запита Маргита, пруж |
| Баш нисам.{S} А откуда ти знаш да је то цар Душан?“ рече Маргита мирно.</p> <p>„Ниси чула за на |
| ; у њој су најволели да заједно станују цар-Лазар и <pb n="9" /> царица Милица.{S} А њих су се |
| та.</p> <p>„Е да ти кажем!{S} То је наш цар Душан!{S} Чула си за српскога цара Душана!“ <pb n=" |
| > <l>Додај мени крстата барјака,</l> <l>Цар ме Лазо на Косово зове!“</l> </quote> <p>Још једном |
| Рајко отиде опет да изближе гледа свога цара, а Маргита остаде да гледа растужена у старог десп |
| е наш цар Душан!{S} Чула си за српскога цара Душана!“ <pb n="115" /></p> <p>— „Баш нисам.{S} А |
| ње и камење у порушеноме двору српскога цара; али се ти њима ниси одазвао.{S} Твој одговор на м |
| илу и господство, е да би се зажелео да цара служи.{S} Пође ли цара да служи, ето царству новог |
| ргита мирно.</p> <p>„Ниси чула за нашег цара Душана!“ викну Рајко запрепашћен и погледа је чист |
| споду.{S} Тако је било и у нас за нашег цара Душана.{S} Ето, погледај га, какав је то соко !{S} |
| ђе, наћи ће ме да сам пред ногама нашег цара, — близу тебе, госпођо моја, јадна млада и лепа и |
| олазила на мисао, да си ти некада ја ли цара ја л’ царицу, у двору царевом дворио!“</p> <p>Насм |
| би се зажелео да цара служи.{S} Пође ли цара да служи, ето царству новог Ћуприлића! “</p> <p>То |
| нико други!“</p> <p>— „Кад си ти видео цара Душана, те да га можеш одмах да познаш?...{S} Него |
| n="168" /> ми као да је мраморни престо цара змајског, и на овој простирци од зелене кадифе ти |
| А трећа му проговара глава.</l> <l>Њега царе на граници храни,</l> <l>Да од Срба царевину брани |
| ип Душанов и рече полагано: „опрости ми царе господине!{S}" Па онда се диже на ноге, скиде капу |
| ади; некада су царске слуге појиле коње цареве на овој чесми; ко зна? можда је Голубан онога ју |
| а, да га спроводи и да му помогне да се цареви гости ни на шта не потуже.</p> <p>„Његови га,“ г |
| не робињице!“</p> <p>„Цареви не би били цареви кад би се тако лако завађали.{S} Веруј ми нико с |
| чега него због једне робињице!“</p> <p>„Цареви не би били цареви кад би се тако лако завађали.{ |
| во са некаквим ове земље јунацима, даже царевима, које он пред Сараценима сараценске главе сећи |
| споде и великих јунака, који су с нашим царевима лицем у лице говорили!{S} Како ћеш да од њих с |
| е.{S} Његов је посао да утврди мир међу царевинама, а не да их поново завађа и то због чега нег |
| аре на граници храни,</l> <l>Да од Срба царевину брани.</l> <l>Он му купи данке и хараче </l> < |
| а силног блага!{S} Е баш се види да сте царевину имали!“ Отвори један повећи ковчежић.{S} Извад |
| , госпођо, и треба тако кад имате своју царевину и своју господу.{S} Тако је било и у нас за на |
| апевати пред лицем краљевских јелчија а царевих гостију?“ рекао би запрепашћен <pb n="21" /> Ха |
| нин не отварајући.</p> <p>— „Кабадахија царевог чаушбаше Хасан-аге Зулуфлије вели ти: да ту јад |
| во нећу ни толико !{S} Поздрав и поклон царевом чаушбаши, слушам га! “ одговори Циганин понизно |
| бојао се да се није што незгодно десило царевом госту.{S} Стадоше му очи на младој жени која се |
| некада ја ли цара ја л’ царицу, у двору царевом дворио!“</p> <p>Насмеја се Рајко па рече : „вал |
| ме луда раја прича, да се разговараш са царем змајским и да те змајеви однесу на крилима својим |
| а ћу ено тамо поред оног оклопника пред царем Душаном.{S} Лећи ћу да се одморим, али заспати не |
| , нек се зна ко смо!{S} Напред за нашим царем, напред!“ И његова се вика узе да ломи испод свод |
| ао двојаких зидина, као оно што кажу да Цариград има!{S} Па онда баш треба из близине да видите |
| осле Васкрса.{S} Послаше тобож некога у Цариград да донесе написмено, како сте се ви потурчили, |
| едни посланик ћесара и краља угарског у Цариград по нарочитом послу, од кога је зависило хоће л |
| е од жалости за вама.{S} Слао је људе у Цариград, потрошио грдне паре, па ништа.{S} Мислили смо |
| баша <pb n="4" /> у Београду дочека и у Цариград допрати царског поклисара.{S} У Београду је Му |
| аједно станују цар-Лазар и <pb n="9" /> царица Милица.{S} А њих су се двоје много волели.{S} Са |
| омислих да ти се то јављала наша српска царица Милица, која је била тако доброга срца, па би се |
| S} Овом је белом калдрмом некада шетала царица Милица са својих дванаест дворкиња, као са двана |
| А опет би се једнако бринуо како му је царица и је ли му све добро на двору.{S} С тога би цари |
| ли му све добро на двору.{S} С тога би царица, чим се смркне, заповедила да се гвозден један к |
| ас кад бејасмо доле на капији, на којој царица преклињаше свих девет Југовића редом, да јој бар |
| ote xml:id="SRP18920_N1"> Биће да је то царица Милица са својом сродницом калуђерицом Ефимијом? |
| сину према кули, као да су угледали сен царице Милице, па је усклицима витешки поздрављају.</p> |
| а, волео би ти да сазнаш о цар-Лазару и царици Милици много више, него што то овај господин поп |
| , на својим рукама изнео госпођу своју, царицу Милицу.{S} Знаш шта вам казивах мало час кад беј |
| мисао, да си ти некада ја ли цара ја л’ царицу, у двору царевом дворио!“</p> <p>Насмеја се Рајк |
| мање круне и дијадеме, по свој прилици царичине, краљевске и деспотске.{S} Она трећа трпеза у |
| некада су с ону страну ове зидине били царичини перивоји пуни шареног и мирисног цвећа, а сада |
| то крта зова, коју су ветрови засадили, царичиној чесми од мрамора хладовину гради; некада су ц |
| ју да овде у планинама има негде велика царска остава, — све бачве пуне злата!{S} Нико не зна г |
| ој богато извезеној плаштаници, стојала царска круна, на којој је блистао крст од пет алемова, |
| ти! лепо он нас учи, вели нам: слушајте царске људе и будите им покорни, не буните се, не гинит |
| и од мрамора хладовину гради; некада су царске слуге појиле коње цареве на овој чесми; ко зна? |
| ном беше положен унакрст <pb n="109" /> царски скиптар и мач, и један и други просто засути дра |
| ве и сребрног орла помислих: ето, то је царски престо !{S} А оно се ево престо разглавио у куко |
| , од њих би се склопио био велики један царски престо.{S} А овако изгледаше то као неки разглав |
| <p>„Његова блиставост узвишени господин царски и краљевски посланик вели: „хвала ти, али од тог |
| глави шлем, по коме се око чела повијао царски венац; у левој руци држао је крстасту заставу, о |
| у Београду дочека и у Цариград допрати царског поклисара.{S} У Београду је Мустафа-бег Алаџа-х |
| на средини између њега и оне трпезе са царском круном, стојао је један златан стуб, тако своје |
| како ће да пропадне господство њихово и царство српско, и како ће једна страшна црна ноћ све да |
| ра служи.{S} Пође ли цара да служи, ето царству новог Ћуприлића! “</p> <p>То је онај повисок и |
| ва, проклета Јерина, послала зету своме цару Отмановићу да их ослепи.{S} Али опет не знам поузд |
| о не чини ни цар у Стамбулу ? “</p> <p>„Цару и не треба.{S} Мени треба!{S} Ваш бих ти казао и з |
| рљивости.{S} Ето роса пада, вода бруји, цвет мирише, ено негде близу нас шева цвркуће, дан свањ |
| ом се трава свуда у наоколо оросила.{S} Цвет од зове замириса пунијим дахом, и млаз од воде као |
| кве младе дворкиње, која би се као живи цвет белога крина жудно запајала сребром тихе месечине, |
| и кад би сваки лист на дрвећу, и сваки цвет на пољу, и сваки џбун дуж пута, још силније замири |
| пођа, све једно; мари ти за то тај твој цвет и она шева и ова земља и оно небо!{S} Зар то није |
| смејем се теби, који имаш око да спазиш цвет, него се <pb n="37" /> смејем кад помислим каквим |
| Маруше лице глатко као лист од божурова цвета!“</p> <p>„Иди, слатка моја, иди клекни и моли му |
| е живо као да усише мирис од овог живог цвета, и онда, радосно лајући, узе подскакивати око ње. |
| стабљике повиле се под теретом крупног цвета и наднеле над руменим кровом од чесме као нека џи |
| а и оставише их да на њима пољско цвеће цвета.</p> <pb n="229" /> </div> </div> </body> <back> |
| рцем планинским, Маргита оживљаваше као цветак, који је од жеђи на суши клонуо био, па се свежо |
| ареним камичцима био ишаран у свакојаке цветове и гране.</p> <p>Од прилике дуж три четвртине кр |
| 118" /> као лешник.{S} У другима нађоше цветове од бисера и грање од драгог камења, обоце, грив |
| </p> <p>Са једном малом китом ивањскога цвећа и дивљег каранфила и мајкине душице Ружа се прва |
| ођите овуда у околину и наберите пољска цвећа.{S} Хоћу да сваки од вас, који сте моји, баци по |
| ричини перивоји пуни шареног и мирисног цвећа, а сада ето крта зова, коју су ветрови засадили, |
| вска кита од зеленог лишћа и бледожутог цвећа.{S} Као да је нека тајанствена рука хтела да танк |
| е се толикој тузи предавати!{S} Ево вам цвећа!“ рече нежно и жалостивно стара Ружа и положи сво |
| шуље, па се хлебом храним, али то своје цвеће ни за које паре не дам!“ Ја јој онда испричах што |
| сузама и оставише их да на њима пољско цвеће цвета.</p> <pb n="229" /> </div> </div> </body> < |
| , цвет мирише, ено негде близу нас шева цвркуће, дан свањива, а све то ништа не мари ни за тебе |
| ром хладном водом, која на дрвену једну цев шибаше из чесме у каменито корито пред њом.{S} Изва |
| рехота убијати пијана човека.{S} Окрену цев горе у таваницу и одапе.</p> <p>Пуче пуцањ, погасиш |
| „некада су место ове труле дрвене цеви, цеви од сребра бистру воду из мрамора изводиле; некада |
| оље, па на зидине од града; нањушише на цеви оловне што воде ваздух доле, па да видиш ту белаја |
| /p> <p>„Сад знам шта значе оне неколике цеви, што их видех горе у зидинама од града! “рече Марг |
| b n="75" /></p> <p>„Какве су оно оловне цеви што на два три места стрче кроз зидине и из рушеви |
| себи; „некада су место ове труле дрвене цеви, цеви од сребра бистру воду из мрамора изводиле; н |
| нда одмах мирно настави: „биће да су то цеви од каквог старог водовода.{S} Него ето ћемо се ско |
| ле светлости, која са свода, а из неких цеви, падаше овамо под земљу, па целу дворану прекршташ |
| твори једно аковче, извади један златан цекин, метну га себи на длан и преврташе га то на једну |
| а поклопљене, као да оба беху слепа.{S} Цела је прилика била пуна лепоте, мирноће и нежности, и |
| румен младости и пламен узбуђености.{S} Цела му је појава била пријатна и допадљива.{S} Није му |
| , напред! ко је Србин и српскога рода!“ Цела та прилика, и онај јунак са изразом одушевљења у л |
| к чатрљи.</p> <p>За неколико тренутака цела она свита беше занемила као да се скаменила.{S} Пр |
| е очи још топлије засветлише; „у нас је цела властела једна велика школа за витештво.{S} Син уч |
| преведе на српски што чаушбаша рече, те цела свита пође даље низ брдо.</p> <p>Он сам застаде ма |
| о да казујем.{S} Не би стигла за све ни цела ноћ.{S} Него кажи ово господину: видиш ову кулу; у |
| па Маргита показа руком у правцу преко целе дворане к оном коњанику на мрамору. „И онда, што т |
| гама <pb n="12" /> старчевим! савијаше, целиваше небројено пута његову маџарску сабљу и говораш |
| уби икону богородичину, али не побожним целивом, како то скромни Хришћани чине, него са једном |
| од саме дворане.{S} Ти су ступњеви ишли целим кругом дворане.{S} Прва два ступња била су запрем |
| напред а све правцем уз Мораву.</p> <p>Целим путем до сванућа нису ни речи говорили.{S} Он би |
| ен. </p> <p>„Пуна су сва!{S} Пуна су за цело!“ довикиваше му Маргита, која беше подалеко од њег |
| а била!“</p> <p>На трећем ступњу, а дуж целог круга, — остављајући слободан пролаз тек само за |
| умадију, те да има чиме довршити васкрс целог српског народа.{S} Ето тога човека чекамо, на њ п |
| опет нека дугачка рука брисаше врата по целој ширини њиховој.</p> <p>„Није авет!“ рече Рајко са |
| се господе лице засветлило.{S} Ништа на целом том путу није могло да загреје срца њихова у брже |
| d="SRP18920_C1.4"> <head>4</head> <p>На целом путу од Београда до Крушевца Рајко је био кипео о |
| .{S} Свирај, певај, пиј, лупај, свирај, целу ноћ.{S} Онаквог весеља не видех ни пре ни после.{S |
| онда спуштао као неку топлу месечину на целу дворану, те се у њој свака тварка доста лепо могла |
| нужден; „вала дао бих главу, ако се она целу ову ноћ Богу не моли, да покрене срца ове господе, |
| неких цеви, падаше овамо под земљу, па целу дворану прекршташе са два велика крста од сунчаних |
| у, а честити Хасан Зулуфлија уставио је целу пратњу да топот од копита коњских не прогута ништа |
| беху чобани искупили.{S} Рајко гледаше целу ону велику, а нејасно звезданим небом осветљену, с |
| ушам поново срећу да бегам.{S} Ишла сам целу ноћ, нисам ни сама знала куда.{S} Гладна, жедна, п |
| укама.{S} Молила сам се по цео дан и по целу ноћ Богу из гласа и на коленима, купала сам се у с |
| си ми заискао и половину не бих се смео цењкати.{S} Ето, дај длан у длан!“ рече Рајко и замахну |
| рече, а Хасан-ага Зулуфлија завршио би цео узбудљиви призор са три речи: „Јес, валах, бињеџија |
| ногама и по рукама.{S} Молила сам се по цео дан и по целу ноћ Богу из гласа и на коленима, купа |
| 20_C2.2"> <head>2</head> <p>Путовали су цео тај дан скоро без одмора, јер оно нешто мало времен |
| истајем да те служим, да носим воду, да цепам дрва, да ложим ватру, да чистим ковачницу, да пер |
| каква дугачка црна игла, која се у врху цепаше у две још тање а устрептане игле, па кивно боцка |
| рлио?!{S} Ха, ха, ха!{S} О хо, хо, хо!“ церекаше се пијани Силађије. <pb n="206" /></p> <p>„Еље |
| е узела бацати комадићима од ћерамида и цигала, или и сувим коњским ђубретом, на ону сјајну гос |
| гурним и лаким кораком пењаше уз гомилу цигала и камења.</p> <p>„Ама вреди да поломе мамузе.{S} |
| S} У једном куту дворане једна гомилица Цигана удешаваше тихо ћеманета.{S} За дугачким и широки |
| а вам лепо на господству!{S} Тако што у Цигана нема!{S} А ти безобразна комедијашице, напоље од |
| ажаше кроз дивљи некакав чардаш, што га Цигани свираху, врева од живог разговора и звека од пех |
| њ, погасише се скоро све свеће, утекоше Цигани свирачи, утекоше гости, Манда одвуче старца и кћ |
| е: „ељен гроф Аладар!{S} Дај чардаш!“ И Цигани почеше да удешавају жице.</p> <p>У томе Манда, к |
| b n="200" /> Маргити: „да причекамо док Цигани сврше овај чардаш, а сад су већ при крају!“</p> |
| рте чутуру и додаде је Бекри-Бекиру.{S} Циганин промрмља нешто па наже чутуру и добро повуче.</ |
| дође у ковачницу кад се добро смркне, а Циганин да узајми од једног кујунџије лонче, у коме ће |
| у запамтиће он ово !“</p> <p>Па се онда Циганин мало устави.{S} Наже чутуру и опет се добро нап |
| идај јелек и кошуљу за мали чардаш!“ Па Циганин превуче гудалом по струнама.</p> <p>„Нећу ти ја |
| х.</p> <p>„Шта је бре?!“ дрекну изнутра Циганин не отварајући.</p> <p>— „Кабадахија царевог чау |
| еном јелеку одевена била.</p> <p>Дотрча Циганин с чекићем у руци, с пеном на устима, с варницам |
| о,хо,хо!{S} А ха,ха,ха,ха! “ смејаше се Циганин. „А знаш ти болан..." па поче да запиње језиком |
| тај! “ “</p> <p>„Таква ти је она!“ рече Циганин чисто као жалећи се на своју несрећу. „Бесна кр |
| ше Рајко.</p> <p>— „Како ода шта!“ рече Циганин; „мајстор сам од ћеманета; мајстор сам налбанта |
| p> <p>— „Ех, па не знаш, ја како!“ рече Циганин, па узе да мига и да се криви на Рајка, као да |
| <p>— „Е, валах ћеш сад да скочиш!“ рече Циганин, па из једног другог корита дохвати неке влажне |
| ку робињицу ? “</p> <p>„Ево како!“ поче Циганин а чутуру дохвати обема рукама и метну је себи н |
| талир у њу па да се растопи!" говораше Циганин облизујући се.</p> <p>„Да је додамо мало и твој |
| о са слутњом на празну срећу?“ говораше Циганин са очевидном зебњом да се чутура не покаже праз |
| ead> <p>„Одох право к Турцима!“ причаше Циганин даље. „Изађох пред пашу, повиках: „Алах-ил-Алах |
| би завадио мањ санџак-бег с Циганином и Циганин са мном.{S} А баш је од Бога грехота, а од људи |
| о да гледамо!“</p> <pb n="54" /> <p>Али Циганин више и не слушаше шта Рајко говори.{S} Диже се, |
| и подалеко од других, седео је на земљи Циганин, па ковао клинце за потковице.{S} Највише да му |
| пола ноћи лако ћемо дочекати! одговори Циганин. „Валах, баш да <pb n="43" /> огледнемо!{S} Ако |
| царевом чаушбаши, слушам га! “ одговори Циганин понизно.</p> <p>Доиста ућутка се плач робињин.{ |
| p> <p>„Алахразусум, ефендија!“ одговори Циганин па испаде на праг.</p> <p>— „Питах твоју мајсто |
| >„Вера!{S} Тврда турска вера!“ одговори Циганин.</p> <p>„Ево да ти кажем!“ Узе Рајко да му шапу |
| емо пити што си је и доносио?" прихвати Циганин. „А мени се ето већ смучило !{S} И кад год је н |
| ље!{S} Ово је једна робиња коју је овај Циганин, по имену Бекри-Бекир, пре неку годину у Маџарс |
| у гомилу.{S} Као да и не чујаше што јој Циганин ковач срдито и све јачом и јачом дреком довикив |
| а суза другу стиже.</p> <p>Свираше тако Циганин још неколико тренутака, па се онда устави да ре |
| дуго трајало од онога тренутка кад оно Циганин приђе с усијаним кљештима да кида месо с робињи |
| ми више мали, хоћу сад велики! “ дрекну Циганин па већ запенуши.{S} Изгледаше као прави нечасти |
| млада Маџарица.</p> <p>„Нећеш?!“ дрекну Циганин па избуљи очи на њу. „Вала ћеш да играш и мали |
| ече Рајко.</p> <p>— „На откупе?!“ викну Циганин као пун пуда. „Та не бих ја њу дао ни за какве |
| ира !“</p> <p>„Тако, кујо једна!“ викну Циганин задовољно, па онда усред таквог триумфа осети д |
| јој мисли лутале.</p> <p>— „Не!“ викну Циганин; „не, ако си ми ортак!{S} Оно је лудо, поносно, |
| /p> <p>Рајко му клече на прса и док још Циганин не дође к себи од чуда, скиде му с руке оне вла |
| е, па збуњено гледаше шта то би.</p> <p>Циганин беше дошао к себи и напрезаше се силно да збаци |
| Циганину и положи му их на длан.</p> <p>Циганин их загледаше, преврташе их, све један по један, |
| ање!“ одговараше она опет мирно.</p> <p>Циганин дохвати један чекић, баци се њиме на њу, па срд |
| и окрете главу на другу страну.</p> <p>Циганин устаде па већ посрћући отиде те из једне костре |
| ао вама да је поведете као слободну?{S} Циганина не вреди питати, јер ми вечерас сви рекоше да |
| е : „голубице моја, тебе ћу да љубим, а Циганина ћу да бијем!{S} Како сме псина једна да пиљи у |
| у!“ рече Рајко, па махну мало главом на Циганина. „Хајдмо мало подаље одавде; нећу да женско ух |
| ође једна злосрећна робиња црног једног Циганина!{S} Ја, Боже мој, што ли су ти наши стари тако |
| грофица од Нађ-Бање — робиња потурченог Циганина Бекри-Бекира !“</p> <p>„Тако, кујо једна!“ вик |
| нако добра, оста да робује у потурченог Циганина!{S} Како оно рече патер Хијероними, да је она |
| у своју оставити да и даље у потурченог Циганина Бекри-Бекира робује!“</p> <p>Трајало је мало п |
| тре с огњишта како Маџарица стоји поред Циганина, ставши му једном ногом на прса.</p> <p>„Еј, з |
| {S} Па онда једним живим напором окрете Циганина на прса и мало по мало и не без муке, веза му |
| скоком долети те стаде између робиње и Циганина.{S} Гурну Бекира обема рукама те овај паде на |
| Алаџа-хисар чује!{S} Јеси л’ ме разумео Циганине?" говораше Рајко срдито. <pb n="14" /></p> <p> |
| ахну добро и опали својим дланом у длан циганинов.{S} Удесише да Рајко дође у ковачницу кад се |
| каменица и зачу се љутита вика и псовка циганинова.{S} Учинило му се да му је робиња необично д |
| љени, те у њих брзо ухвати и стеже ноге Циганинове.{S} Па онда једним живим напором окрете Цига |
| топи их у води и онда увеза чврсто ноге Циганинове све до колена, а руке од рамена до лаката.{S |
| b n="58" /> Рајко у себи, па се врати к Циганиновој чатрљи.</p> <p>Кад уђе виде у оном нејасном |
| то ни Циганка ни Туркиња, и ако је пред Циганиновом чатрљом седела, и по турски у жутим шалвара |
| сми, стаде и окрете се.{S} Пред чатрљом Циганиновом стајала је као кип робиња његова, па наслон |
| е с тога не би завадио мањ санџак-бег с Циганином и Циганин са мном.{S} А баш је од Бога грехот |
| ковачницу и тек поче упорно да одговара Циганину на његову вику, а зачу се на вратима од ковачн |
| убриса га рукавом од кошуље и додаде је Циганину.{S} Овај се напи као што би се жедан бистре во |
| четири талира у четири потковице!" рече Циганину и положи му их на длан.</p> <p>Циганин их загл |
| Чауши је прихватише за руке и помогоше Циганину да је одвуче к чатрљи.</p> <p>За неколико трен |
| ето је и теби! “</p> <p>Осмехну се брк Циганину, загрејаше му се очи и заиграше по оним талири |
| та и она младост да робују једном црном Циганину!</p> <p>Па онда би његова жалост прешла у срдњ |
| ада господина са мном, отићи ћемо право Циганину, везаћемо га, њу ћемо одвести па је сакрити ов |
| <p>„Иди сад!{S} Иди!“ рече јој Рајко. „Циганину кажи да сам те питао, уме ли он да кује сребрн |
| тима да се утишају, па се онда диже.{S} Циганка му нешто шапуташе на ухо, али је он нестрпљиво |
| купо да плати ову луду шалу! “ промрмља Циганка у љубичастој кадифи и подиже према Мартину стег |
| језиком тако страсно.{S} Не беше то ни Циганка ни Туркиња, и ако је пред Циганиновом чатрљом с |
| вратима.</p> <p>„0, о, о, грофе,“ јекну Циганка сва дрхћући од гњева; „ако ваше слуге имају сло |
| азивала.{S} Па онда му је слала и друге Циганке, да му гледају у воду, или и у длан, и свака му |
| а вика од гостију и запомагање од Манде Циганке.{S} Али нико од гостију да приђе грофу у помоћ. |
| а махну руком величанствено, показујући Циганки пут к вратима.</p> <p>„0, о, о, грофе,“ јекну Ц |
| час младу Циганчицу десно, а час матору Циганку лево.</p> <p>„Та зар не провидите лукаву игру с |
| > <head>3</head> <p>„Знате ону проклету Циганку Манду, које је син био негда свирач у Борчије, |
| ка и сељанака, од којих једни играху уз циганска ћеманета, други загрљени у гомилице певаху, а |
| рац гњевно; „ха, чекај се ти што твојим циганским очима бленеш у моју младу!{S} Мартине, где си |
| добре госпође погинути, него поред оних циганских врачара господовати!{S} Ружо, дај ми мој лова |
| ена већ у годинама, црне масти, одсудно циганскога типа, обучена у хаљину од љубичасте кадифе, |
| зех радити по ковачници као да сам се у циганској <pb n="77" /> черзи и родила.{S} Од тешких му |
| тавити ону младу вашу земљакињу да оном циганском бекрији робује !“</p> <p>— „Е шта ћеш?{S} Иди |
| шћерца од Божуна бана, а некмо ли једна Циганчица!{S} Хајдмо одмах к њему !{S} Нема места данас |
| места, дете моје!“ рече јој благо.{S} И Циганчица се без речи, освојена и оним погледима и оном |
| ва тишина.</p> <p>Маргита дође до младе Циганчице.{S} Погледа је оним широким и меким погледима |
| граја од усклицавања у здравље паметне Циганчице.{S} Кад и то прође, стари гроф настави:</p> < |
| да се венча, и то с киме него с једном Циганчицом!“</p> <p>— „Пих!“ узвикну Рајко и још нешто |
| а то рече Мартин?!“ питаше он час младу Циганчицу десно, а час матору Циганку лево.</p> <p>„Та |
| дан пут на некаквом весељу угледа једну Циганчицу.{S} Стадоше му очи на њој.{S} Окрете се Марти |
| поче да котрља озго са рушевина понека цигла, па камен; пови се коров, пови се трава, зашушта |
| . не остављај ме саму у овој гробници!" цикну Маргита; „где си?!...{S} Шта, ти би ?!...{S} О, д |
| пати своје косе, па, с пеном на устима, цикну грозу:</p> <p>„Ако си човек, брани своју невесту! |
| ну с места.</p> <p>„Хоћеш или нећеш?! “ цикну он опет па тресну ногом о земљу.</p> <p>Она ни ре |
| Рајко хтеде да убије! “</p> <p>— „Не!“ цикну старац, па састави веђе; „како јадан да је убије? |
| ело, стропошта се поред старца и просто цикну:</p> <p>„Ах, авај мени!...{S} Ево Турака!...{S} Е |
| а њушкај и копај под, па опет скочи; па циче просто да се помаме.{S} Ама само што не проговоре: |
| егао широким шареним пасом, поврх овога црвен силав с пиштољима и ханџарем; испод сплава, изнад |
| г веслања, не без силног напрезања, сав црвен у лицу и са крупним знојем на челу, Рајко једним |
| ак.{S} По прсима је притегао џемадан од црвена сукна, из којега се од рамена спуштаху пошироки |
| о у једном куту беше положено, разастре црвени плашт Рајков и на њему убрзо заспа слатко,</p> < |
| како га је хранио белим хлебом и појио црвеником вином, и најпосле пустио на веру, да иде да о |
| ке једне софре, притиснуте кондирима са црвеним жупским вином, па разговараху о ономе што се зб |
| пе сребрне Фишеклије притврђене дебелим црвеним <pb n="5" /> гајтанима са којих се спуштају мно |
| онде њен белутак беше прошаран крупним црвеним гранатима, као да је стена упрскана џиновским к |
| лавке припијаху доручницима лепо и пуно црвеним концем извезеним.{S} Имао је на себи уске чакши |
| ркол јаничарски, па јој онда додаде пар црвених а широких турских чизама да их навуче.{S} Она м |
| на свој ужас опазише при оној слабој а црвенкастој светлости од воштанице, како се оним отворо |
| {S} Много му сметаше што запињаше о оно црвено вино на софри.{S} Узеше се господа маџарска свет |
| груди размакнуто.{S} И онај низ крупног црвеног <pb n="120" /> мерџана, што га је око врата нос |
| исоком врату савио се један низ крупног црвеног мерџана.{S} Јелек од загасито зелене чохе па ср |
| ена.{S} На једној сниској постељи, а на црвеној поњави, лежала је лепа једна и врло млада девој |
| седела, и по турски у жутим шалварама и црвеном јелеку одевена била.</p> <p>Дотрча Циганин с че |
| аставици.{S} А Маргита се огрну његовом црвеном кабаницом, изађе на врх стене и седе, прикупив |
| ицу, да ти носим заставу <pb n="173" /> црвену са белим крстом!{S} О... та дала бих половину од |
| ло сиџаде и развио своју <pb n="167" /> црвену кабаницу.{S} А док је он тако спремао за Маргиту |
| ; обнезнанила се.{S} Скидох јој с врата црвену свилену мараму, везах јој руке наопако, понесох |
| "24" /> Марко?!{S} Завукао се био сав у црвену сукнену кабаницу, загрејао се, занео се у мисли |
| па онда сави главу на десно и гледаше у црвену чизму у широкој бакрачлији.{S} Маргита не знађаш |
| ледаше са седла то на једну то на другу црвену чизму и намешташе их у широке бакрачлије. „Него |
| кадифе ти шириш своју-шареницу и твоју црвену кабаницу!{S} Већ сам у две прилике долазила на м |
| ос.{S} Ето, нека прихвати <pb n="28" /> црква те талире, нека се пале свеће за душе и твојих и |
| да мој млади витез рикну као лав да сва црква зајеча: „она је моја, за веки векова, амин!“ Е он |
| > <p>— „ Ако хоће господа нека прихвати црква.{S} А кад би то моји новци били па се ја питао, ј |
| ам јој, да ти не замери што си од друге цркве, јер си добар и имаш дух витешки.{S} Исплакала са |
| и и тако ступам пред олтар једне велике цркве.{S} Ту пред олтаром погледам ко ми је младожења, |
| иди чак из задужбине цар-Лазарове, беле цркве Раванице.{S} Сећаш ли се! казивао сам вам о њој к |
| сподским столовима, под кубетом саборне цркве, него је то сабор од сељака искупљених око једног |
| џарској господи.</p> <p>Од урвине старе цркве Лазарице младић пође напред к једном обрваном пла |
| {S} Учини се Рајку као да са неке свете цркве зазвони сребрно звоно, па му се јека стопи у мило |
| па му се јека стопи у милозвучно појање црквено, те му потресе срде и на очи натера сузу.{S} Он |
| ви на сабор.{S} Помоли се Богу, приложи цркви што ко може, искупи се око гуслара да чује: како |
| мо.{S} Цар је врло често одлазио својој цркви да проведе по који дан.{S} А опет би се једнако б |
| нако по народу пролазе.{S} Пође народ к цркви на сабор.{S} Помоли се Богу, приложи цркви што ко |
| ма манастир деспота Ђурђа Смедеревца; у цркви иза олтара има у зиду један тајни ужљеб, у ужљебу |
| струји кроз Шумадију, те да је као неку цркву тамњаном окади.{S} На све то и на сваку ситницу о |
| ако ми је?... као да си ме увела у неку цркву! “</p> <p>Врати се Мартин носећи велику чинију во |
| х ми се смучи, и да не сркнем просто да цркнем!“</p> <p>— „Какав си болан ти то Мусломанин ?! “ |
| ном ходнику.{S} Мрак бејаше тако густ и црн да не могаху једно друго видети.</p> <p>— „Рајко !“ |
| иво одгурну и рече: „торњај се од мене, црна сотоно, не знам те шта мумлаш!“ па се онда окрете |
| а јој подигне главу и онда врисну: „еј, црна жалости наша!{S} Мартине, Мишко, децо, овамо ! “</ |
| и дуге веђе лепо се повијају изнад два црна ока, која свагда право гледају; из њих светао отво |
| Рајко положио беше нешто погаче, млада црна лука, соли и млада сира.{S} Прихватајући се помало |
| ад самог копља, провуче некаква дугачка црна игла, која се у врху цепаше у две још тање а устре |
| оњаче своје матере.</p> <p>„А ти, гадна црна мађијанко, дижи се са те столице, па овога часа на |
| го требало!{S} Ко није пијан, то је она црна змија Манда и њена кћи.{S} А Манда је готова на св |
| едина; него су се онај црни патер и она црна кучка договорили, да поделе благо нашег јадног ста |
| царство српско, и како ће једна страшна црна ноћ све да застре као мртвачким покровом.{S} Стари |
| и па их све у ковитлац окреће, дркће му црна кожа на образима, искезио зубе, па режи као бесно |
| у трећој наслоњачи жена већ у годинама, црне масти, одсудно циганскога типа, обучена у хаљину о |
| ене.{S} На глави му је сниска шубара од црне јагњетине.{S} Испод шубаре видело се чело не баш в |
| у оне крупне црне очи што као да су од црне кадифе, и оне дуге трепавице и оне дуге и право по |
| а нису два девојачка ока, него само две црне маслинке.{S} Није имала венац на глави, али је бил |
| S} Зар да те самсови вуку у јазбину оне црне звери?!{S} Предај се мојим бистрим таласима, пусти |
| зма; па онда кад погледате у оне крупне црне очи што као да су од црне кадифе, и оне дуге трепа |
| строгост и свечану лепоту густе витице црне косе сенком својом само размекшавале, те још лепшо |
| у на манастир па га опљачкати, те ће ме црни калуђери клети црном клетвом.{S} Него деде, како д |
| с умих, а сада — сада кривооки Татари и црни Арапи поје овде упорне мазге и ћудљиве и грозне ка |
| аустави своје коње.</p> <p>Један велики црни рундов скочи на коње, па на кочијаша и некако срди |
| они макли из Сегедина; него су се онај црни патер и она црна кучка договорили, да поделе благо |
| собу.{S} За њим се ушуња у собу и онај црни рундов и понизно приђе к Маргити, облизујући се и |
| крманошем седела је једна млада жена у црни тешки плашт завијена и црном копреном по лицу покр |
| спласли, очи дубоко упале, испод очију црни широки прстенови.{S} Рајко осети како је клонула с |
| чакшире од загасито плаве чохе опточене црним гајтаном; носио је пресне опанке и чарапе високе |
| епа је, а шта да кажем кад оним крупним црним очима узме да сипље благу ватру на све око себе, |
| ице злослутице, него само као старије у црнину завијене сестре плавосивих дивљих голубица, што |
| , загасите боје у лицу и црних очију, — црних и светлих, али без душевне топлоте, као да нису д |
| же чутуру и добро повуче.</p> <p>„Ја да црних калуђера, е баш брате знају каква треба да је рак |
| поред себе на асуру, рече:</p> <p>„Е да црних калуђера! валах такве ракије нема у свем Алаџа-Хи |
| а једна девојка, загасите боје у лицу и црних очију, — црних и светлих, али без душевне топлоте |
| ије имала круну; него је била обучена у црно као калуђерица, а тако је била и она друга жена за |
| ос да њоме прође једна злосрећна робиња црног једног Циганина!{S} Ја, Боже мој, што ли су ти на |
| само да их понуди гутљајем неког јаког црног вина из једне мале чутуре.</p> <p>„Е, децо моја!“ |
| Срдио се на маџарску господу и на оног црног попа. „И то су ми нека господа !“ говораше сам у |
| оне друге две, стојала је на ногама од црног углађеног мрамора, застрвена је била плаштаницом, |
| да љутито; пала међу нас из ноћи као из црног пакла!“</p> <p>„Молим!“ викну старац строго; „сва |
| и један дежмекаст човечуљак у дугачкој, црној долами, који је сваки час брисао своје знојаво и |
| и један старац са дугом белом брадом, у црној ризи до земље и са црном камилавком од грубога су |
| во маџарско, с високим орловим пером на црном сниском калпаку, с кривом сабљом о бедрима, са ви |
| елом брадом, у црној ризи до земље и са црном камилавком од грубога сукна на глави.</p> <p>Рајк |
| лада жена у црни тешки плашт завијена и црном копреном по лицу покривена, па немо гледала у мрт |
| опљачкати, те ће ме црни калуђери клети црном клетвом.{S} Него деде, како доби на јуначкој сабљ |
| а лепота и она младост да робују једном црном Циганину!</p> <p>Па онда би његова жалост прешла |
| ала у мртвачки ковчег, који је покривен црном чохом лежао пред њом.</p> <p>Шајку скрену к српск |
| једну троуглу кожну амајлицу, која му о црном свиленом гајтану бејаше о врату; преврети се три |
| што је из пећине дрзнуо да завири у ону црну гробницу, или — као да се журила да заклони велику |
| у своје меке савијутке да прикупи густу црну косу, него јој падаше низ плећа у коврџастим талас |
| е да питања нема,</l> <pb n="132" /> <l>Цурама је срећу заставио,</l> <l>Јунацима скеле затвори |
| у вис и пусти да млаз од златнога новца цури натраг у буре.</p> <p>„ А, ово не може бити друго, |
| жени од Сибиња Јанко </l> <l>Далеко је цуру запросио,</l> <l>У Божуну граду бијеломе,</l> <l>У |
| ао да се заветовао да умре певајући.{S} Чак су и маџарска господа сама од себе стала да га слуш |
| х ораха, које ја с веверицама делим.{S} Чак и слободу делим с орловима, који изнад овог виса во |
| су сад сви трештени пијани.{S} Пијан је чак и патер Амброзијус, а већ знате нашем господину ник |
| длана руке Рајкове струјаше све топлије чак до у срце његово.{S} По дужем ћутању рећи ће Рајко! |
| да преведеш!{S} Видиш, ова се кула види чак из задужбине цар-Лазарове, беле цркве Раванице.{S} |
| се двоје много волели.{S} Сад, видиш ли чак на врху на највишој зидини од куле нешто као гвозде |
| Рајку; „побојах се нећете ни доћи и ево чак узех премишљати да ниси погинуо!{S} Гледај па хвата |
| мадијске бруји поветарац, који се понео чак отуда са сињега мора, па преко снежног <pb n="20" / |
| ме, јури кликћући као млад соко.</p> <p>Чак би и чаушбаши мило било да га гледа.{S} Па би се он |
| вишој зидини од куле нешто као гвоздену чакљу?“ „Видим, видим!“ увераваше патер и не гледајући |
| аном, да се све то обеси о ону гвоздену чакљу па запали.{S} Цар би онда из Раванице видео како |
| нцем извезеним.{S} Имао је на себи уске чакшире од загасито плаве чохе опточене црним гајтаном; |
| арнаутку, огледа јој кремен, подасу јој чанак, подасу оба пиштоља, па их онда намешташе <pb n=" |
| прне с пута у вис, и да није погдекоје чапље, да се на једној нози стојећи замишљено загледала |
| рним гајтаном; носио је пресне опанке и чарапе високе скоро до колена, а лепо у богате шаре од |
| седе косе, скине се са свим гола и узме чарати у ватру и кувати неку воду у једном тигању.{S} К |
| ад већ беше лепо свануло угледаше један чардак поред Мораве и на води испод њега скелу.</p> <p> |
| му растову, зачуше како од скелеџијског чардака пушке пуцају.{S} Скелеџија и његови људи даваху |
| <p>Повикаше сви гости у глас: „чардаш! чардаш!" хоће младожења да игра чардаш с неком бароницо |
| чардаш! чардаш!" хоће младожења да игра чардаш с неком бароницом.{S} Он дежмекаст, она дебела; |
| илна врата, долажаше кроз дивљи некакав чардаш, што га Цигани свираху, врева од живог разговора |
| м живим ускликом и шкрипутом жица стаде чардаш као да је сабљом пресечен.{S} Осу се лупање песн |
| озак не преврне.{S} Не знаш ти какав се чардаш овде игра!{S} Халил-бег је матора, хладна дртина |
| је ћемане, изгуби се Борчија, изгуби се чардаш, изгуби старац кораке, ударише пијани гости у см |
| гроша, да је се нагледа кад игра велики чардаш?!“</p> <p>„Велики чардаш?!“ понови Рајко као у н |
| да му тако даде разумети шта је велики чардаш. „Него, како ћеш и да знаш, млад си!{S} И после |
| p>Видим ја, хоће мој ортак одмах велики чардаш!{S} Чујеш, Маџарице бесна?“</p> <p>„Их, да грдне |
| ад игра велики чардаш?!“</p> <p>„Велики чардаш?!“ понови Рајко као у недоумици шта ће то да зна |
| екир мисли.</p> <p>— „Ето како: за мали чардаш Маџарица мора да скине јелек и кошуљу до појаса, |
| устај па скидај јелек и кошуљу за мали чардаш!“ Па Циганин превуче гудалом по струнама.</p> <p |
| ти: „да причекамо док Цигани сврше овај чардаш, а сад су већ при крају!“</p> <p>Маргита метну с |
| д дивље вике: „ељен гроф Аладар!{S} Дај чардаш!“ И Цигани почеше да удешавају жице.</p> <p>У то |
| " /></p> <p>Повикаше сви гости у глас: „чардаш! чардаш!" хоће младожења да игра чардаш с неком |
| реба да ти вратим ватру ватром од њеног чардаша!{S} Него велики ћеш да видиш кад донесеш.... зн |
| му играм што он прозва малим и великим чардашем, он би ме најпре хладним клештима штипао, а ка |
| мерџан залутао био?...{S} На каквој се чаробној месечини румен његова сунчевом топлотом напаја |
| ј дивној летњој вечери диван поглед.{S} Чаробност му је порасла тајанственошћу којом она дубока |
| које се она гомила повијала час напред, час на десно, час на лево.{S} Уз њега и око њега било ј |
| не игле, па кивно боцкаше час у напред, час у десно, час у лево.{S} Маргита врисну и мало <pb n |
| акивати око ње.{S} Лизаше јој час руке, час обућу, па онда као слеп потрча, што брже може, у го |
| евићем Марком, час са Сибињанин Јанком, час са Голубаном.{S} Таман је бледа зора почела да свић |
| нца.{S} Час говори с Краљевићем Марком, час са Сибињанин Јанком, час са Голубаном.{S} Таман је |
| вори много шта у заносу, час разумљиво, час неразумљиво.{S} Срце му брзо куцаше и ватра му беше |
| мила повијала час напред, час на десно, час на лево.{S} Уз њега и око њега било је још неколико |
| ивно боцкаше час у напред, час у десно, час у лево.{S} Маргита врисну и мало <pb n="146" /> што |
| ајко поче да говори много шта у заносу, час разумљиво, час неразумљиво.{S} Срце му брзо куцаше |
| се по рушевинама од града као веверица; час би се дрско успела на највиши зид па се усправила д |
| ужаху на све стране докле око допираше; час би опет скочила у остатак од градскога рова, па по |
| ту, над којим се ето мало <pb n="32" /> час умих, а сада — сада кривооки Татари и црни Арапи по |
| д зору је Рајко почео опет да бунца.{S} Час говори с Краљевићем Марком, час са Сибињанин Јанком |
| ича, него млад и красан један витез.{S} Час ми се чини да га познајем а час да га не познајем.{ |
| питаше он час младу Циганчицу десно, а час матору Циганку лево.</p> <p>„Та зар не провидите лу |
| тез.{S} Час ми се чини да га познајем а час да га не познајем.{S} Поп се окрену њему па га запи |
| говори старац, погледајући час на Рајка час на Маргиту, па му се најпосле на овој очи зауставиш |
| редина, око које се она гомила повијала час напред, час на десно, час на лево.{S} Уз њега и око |
| а радознало ослушкиваху.{S} Од часа на час Маргита би грчевитим притискивањем својих танких пр |
| ликим тојагама.{S} Тек би се од часа на час по неко од њих залетео на гомилу турске момчадије и |
| свему покораваше као дете, и од часа на час би га тек зачуђено погледала крупним својим очима, |
| ање а устрептане игле, па кивно боцкаше час у напред, час у десно, час у лево.{S} Маргита врисн |
| полагано пружаше уз њих, па их брисаше час на једну час на другу страну.</p> <p>„Ко има тамо?“ |
| мо право к њему у двор! “</p> <p>У који час то Маргита рече и устаде, један крепак човек са про |
| у дугачкој, црној долами, који је сваки час брисао своје знојаво и запурено а глатко обријано л |
| е буздованом у копље, и мораде се сваки час устављати да се одмара.{S} Одмарајући се ношаше се |
| риви и по глави и гукаше јој час српски час маџарски, као да се беше и сама претворила у сиву г |
| кад год ти кажеш!“</p> <p>— „Е, у добри час да буде!“ рече Рајко радосно и поносито. „Имај наде |
| преко ноћ склонимо!"</p> <p>— „У добри час да Бог да!“ узвикну старац; „добар је Бог децо !{S} |
| подом?“ питаше Рајко.</p> <p>— „У добри час!“ рече патер; „а ја изађох да те к њима зовем.{S} Х |
| крупним знојем, који он сад узе брисати час десним час левим рукавом.{S} Стојећки гледаше у лиц |
| радозналост и оста у столу, погледајући час у Маргиту час у ону тајанствену светлост.</p> <p>Ни |
| вај вис?" проговори старац, погледајући час на Рајка час на Маргиту, па му се најпосле на овој |
| узе подскакивати око ње.{S} Лизаше јој час руке, час обућу, па онда као слеп потрча, што брже |
| тавицу по гриви и по глави и гукаше јој час српски час маџарски, као да се беше и сама претвори |
| јем, који он сад узе брисати час десним час левим рукавом.{S} Стојећки гледаше у лице Маргитино |
| креће. „Шта то рече Мартин?!“ питаше он час младу Циганчицу десно, а час матору Циганку лево.</ |
| !“ викну Рајко.</p> <p>— „Ама ето, мало час отиде с весларима у брдо у виноград!“ рече дечко; „ |
| најбољој одаји караван-сераја.{S} Мало час па изађе патер из одаје у ходник и удари се прсима |
| ладном водом из златног пехара.{S} Мало час па она подиже трепавице те уморно и жалостиво погле |
| ослушкиваху не би ли што чули.{S} Мало час па она поче грчевито да притискује руку његову, као |
| <p>„Какви самсови, кћери моја?{S} Мало час си о њима причала, па ти се причињава да их чујеш!“ |
| страх везао био; моја памет, која мало час хтеде да прсне, нађе опет своју присебност.{S} Моје |
| а предаш!"</p> <p>Маргита, која је мало час села на земљу, диже се сад у висину.{S} Приђе к Рај |
| ајку као да из оног ћеманета, које мало час онако тужно плакаше, сад све саме варнице прште.{S} |
| тив један <pb n="52" /> увод, који мало час па букну у пламенове и живо кликтање.{S} Изгледаше |
| цу Милицу.{S} Знаш шта вам казивах мало час кад бејасмо доле на капији, на којој царица преклињ |
| лежала њена рука, на коју она баш мало час наслони лице своје.{S} Тек онај тајни тихи гласић ш |
| жаше уз њих, па их брисаше час на једну час на другу страну.</p> <p>„Ко има тамо?“ викну Рајко; |
| оста у столу, погледајући час у Маргиту час у ону тајанствену светлост.</p> <p>Није дуго трајал |
| ијанко, дижи се са те столице, па овога часа напоље из овога двора у чергу, да не нађеш пут у т |
| нож.{S} Ти, оче, и Рајко изиђите овога часа у гору и склоните се мало.{S} Кад турски самсови д |
| ма за трунку?“ питаше сам себе, и онога часа нађе да треба да то што је она тако безазлено каза |
| !“ викаше га озго Маргита.</p> <p>Онога часа заборави своју слутњу.{S} Отрча јој горе, и нађе ј |
| Мартине, преклињем те, пошљи одмах овог часа твога Мишка на коњу у Сегедин, <pb n="210" /> нека |
| врктаху свима лотрама, као да ће сваког часа да се разглаве у све саставке своје.{S} Разбудише |
| је мирно а радознало ослушкиваху.{S} Од часа на час Маргита би грчевитим притискивањем својих т |
| уши с великим тојагама.{S} Тек би се од часа на час по неко од њих залетео на гомилу турске мом |
| е сад у свему покораваше као дете, и од часа на час би га тек зачуђено погледала крупним својим |
| га не може бити ништа.{S} Не могу ја ни часа часити на твоме двору, него да видим само да те тв |
| аустави младића. „Чекај!... чекај један часак!...{S} Ниси ли ти... пре неки дан... прошао овуда |
| може бити ништа.{S} Не могу ја ни часа часити на твоме двору, него да видим само да те твој го |
| се трп пута побожно и шапатом рече: „о часни крсте и свето еванђеље, одбите од мене нечастивог |
| који ме је турског ропства ослободио и часно и поштено и пуно витешки довео у дом мој, да ме < |
| ко си авет, у име свете Тројице и силом часнога прста, на Коме је Христос распет био, и силом Б |
| знаш ти какви су Маџари, кад се узму да часте и проводе !{S} Него да седнемо мало на ову плочу! |
| латио; али осећам, ето сад овде у овоме часу, на овом лепом јутру, под овом првом зраком сунчан |
| овде показао као витез, нека ми у овоме часу буде као брат рођени, па нека ми позајми свој нож. |
| и свега што ти је мило, буди ми у овоме часу веран пријатељ!{S} Пођи пред нама, одведи нас у дв |
| ђо, сам вас је Бог довео да у последњем часу спасете и господина свога и кућу своју! “</p> <pb |
| тарост, отвори ми очи да у овоме тешком часу видим шта је твоја света воља!“</p> <p>И старац се |
| онакве тренутке, кроз какве сам у оном часу ја душом својом пролазила!...“</p> <p>„Па онда... |
| годарне кћери мислити.{S} И на самртном часу благосиљаћу твоју доброту!“ говораше Маргита кроз |
| ледима својим, у којима не бејаше у том часу гњева, него само сажаљења.</p> <p>„Дижи се са тога |
| веру у мој српски образ!“</p> <p>У том часу докотрља се с брда једна каменица и зачу се љутита |
| нас! — Не, не ; немој да ти срце зебе у часу кад ето ћемо у твој двор! “ </p> </div> <div type= |
| је била овде и онде по која сиротињска чатрља.{S} Пред једном, која је стајала за себе и подал |
| плакање оне жене.{S} Скочи к вратима од чатрље, али их нађе зачепљена изнутра.{S} Удари два три |
| ив <pb n="11" /> се леђима на плетер од чатрље, млада једна — Туркиња.</p> <p>Била се задубла у |
| као укопан.{S} Прођоше га мравци кад из чатрље зачу пиштање и гласно плакање оне жене.{S} Скочи |
| Рајко у себи, па се врати к Циганиновој чатрљи.</p> <p>Кад уђе виде у оном нејасном и несигурно |
| руке и помогоше Циганину да је одвуче к чатрљи.</p> <p>За неколико тренутака цела она свита беш |
| иђе к чесми, стаде и окрете се.{S} Пред чатрљом Циганиновом стајала је као кип робиња његова, п |
| а ни Туркиња, и ако је пред Циганиновом чатрљом седела, и по турски у жутим шалварама и црвеном |
| це, и таман „ударише бубњи и свирале, — чауш викну, Дабулана рикну, — Хазуралах! кићени сватови |
| свога сараја Хасан-агу Зулуфлију да као чауш-баша <pb n="4" /> у Београду дочека и у Цариград д |
| сан.</p> <p>Рајко преведе на српски што чаушбаша рече, те цела свита пође даље низ брдо.</p> <p |
| тварајући.</p> <p>— „Кабадахија царевог чаушбаше Хасан-аге Зулуфлије вели ти: да ту јадну жену |
| кликћући као млад соко.</p> <p>Чак би и чаушбаши мило било да га гледа.{S} Па би се онда стари |
| атер Хијероними превео <pb n="22" /> би чаушбаши на српски што старац рече, а Хасан-ага Зулуфли |
| ни толико !{S} Поздрав и поклон царевом чаушбаши, слушам га! “ одговори Циганин понизно.</p> <p |
| егова ускипела би и Рајко би се окренуо чаушбаши :</p> <p>„Честити чаушбашо, тако ти среће, пус |
| и се окренуо чаушбаши :</p> <p>„Честити чаушбашо, тако ти среће, пусти' ме да запевам!“</p> <p> |
| који срце параше, јурну к њима, одгурну чауше и јаничаре натприродном снагом, коју само очајање |
| ти!{S}" Дохвати је за косе и повуче.{S} Чауши је прихватише за руке и помогоше Циганину да је о |
| ве гомиле ишли су растројено и полагано чауши с великим тојагама.{S} Тек би се од часа на час п |
| S} Хасан-ага даде заповест јаничарима и чаушима да се устроје по странама рад заштите посланика |
| јни ситни ланци са оцилима, бритвицама, чачкалицама, свакојаким зделицама и дрангулијама, те га |
| а од живог разговора и звека од пехара, чаша и судова на столу.</p> <p>Кад њих троје дођоше већ |
| а у многобројне сребрне <pb n="111" /> чашице од жира беху утврђене беле воштанице.{S} Поред и |
| колико удараца, јер стена бејаше од оне чврсте врсте од које се жрвњеви праве.{S} Хладан га зно |
| други одрешио, а већ сам да се из тако чврстих веза измигољи није било ни мислити.</p> <p>Кад |
| .{S} О рамену носи дугу пушку арнаутку, чврсто се утегао широким шареним пасом, поврх овога црв |
| конопаца, натопи их у води и онда увеза чврсто ноге Циганинове све до колена, а руке од рамена |
| <p>Маргита се приљубила беше уз Рајка и чврсто се држаше једном руком за његову руку а другом з |
| витеза, који се над једним ћивотом беху чврсто загрлили.{S} Доле поред њихових ногу лежаху баче |
| но да се избере понешто са овога света, чега тамо да се сећамо, ја ћу изабрати <pb n="183" /> ј |
| а наћи ћеш и брашненица и још понечега чега нам је Бог дао!“</p> <p>Рајко разгледа најпре је л |
| ама, а не да их поново завађа и то због чега него због једне робињице!“</p> <p>„Цареви не би би |
| <pb n="145" /> кад није авет другога се чега баш и не бојим.{S} Сад ћемо видети шта је !“</p> < |
| С КРАЈА XVII ВЕКА</p> <p>НАПИСАО</p> <p>ЧЕД.{S} МИЈАТОВИЋ</p> <gap unit="graphic" /> <p>ТРОШКОМ |
| ник!{S} Лист од њихове горе затреперио, чедо од њихове колевке заплакало, млада робиња од њихов |
| право у очи, погледима у којима милина, чежња и туга усисаваху у себе погледе његове, и онда по |
| ства и неизмерна једна туга и опет жива чежња да чује баш све што гуслар има да каже, стапале.{ |
| а л’ је то управ туга, или нека жудња и чежња.{S} Гледам тебе, а мисли ми се отимљу на доброга |
| нисам могла у старцу да нађем одговора чежњи својој, знала сам шта ми је дужност.{S} И онда си |
| га негде на путу или на крају тога пута чека неко неизмерно благо или нека изванредна срећа, та |
| па их заустави на подножју умке, да ту чека млади пар путника.</p> <p>„Ето то је пред нама Нађ |
| е у младу ?!“ викну старац гњевно; „ха, чекај се ти што твојим циганским очима бленеш у моју мл |
| ожда би и то ваљало" рече Рајко. „Него, чекај молим те, има још и друга једна мука!{S} Треба, в |
| да понесеш?"</p> <p>„Баш ништа!{S} Ах, чекај!{S} Да пустим мога славуја из кавеза!“ И онда оти |
| вис као да заустави младића. „Чекај!... чекај један часак!...{S} Ниси ли ти... пре неки дан... |
| Не знам!“ рече Рајко; "не знам, мањ’... чекај молим те!... јест, мањ ако то не буде деспот Ђура |
| егу преко пута па ми причај што.{S} Не; чекај!{S} Хтела сам те већ једном питати: где си ти учи |
| мајев престо.{S} Спреми све што треба и чекај нас на обали више Гроцке."</p> <pb n="222" /> <p> |
| само се ово момче стиди да призна; него чекај, да му најпре наместим срце!{S} Па онда мој стари |
| вече, вређаш господство њихово!{S} Него чекај!{S} Ха, ево ми сијну, таман да се све славно изми |
| бе руке у вис као да заустави младића. „Чекај!... чекај један часак!...{S} Ниси ли ти... пре не |
| “ рече му Маргита нестрпљиво.</p> <p>— „Чекај молим те, госпођо!“ прихвати Рајко и доиста се ма |
| ној појави овога младог човека.</p> <p>„Чекај!“ викну она, пренув из мисли, и подиже обе руке у |
| руку своју на раме па му рече :</p> <p>„Чекај молим те!{S} Ко зна шта је тамо!{S} Пре него што |
| ој спас!“ одговорила би она...“</p> <p>„Чекај, молим те,“ упаде јој опет у реч Рајко; „је ли та |
| ти ковчег на најближи вис космајски.{S} Чекали су да падне сутон, па тек да <pb n="226" /> се к |
| као са дванаест горских вила, а ја ево чекам јутрос да њоме прође једна злосрећна робиња црног |
| елог српског народа.{S} Ето тога човека чекамо, на њ погледамо, њему се надамо.{S} Знамо да ће |
| еко!"</p> <p>„Чујеш момче, није мени за чекање.{S} Него</p> <p>ево ти сребрни грош, да потрчиш |
| да пређе на ствар због које је на њу и чекао, али некако не могаше да подеси како је најбоље.{ |
| вам казати: устајте, ево дође онај кога чекасмо!“ Удари се бег по колену, мишљах пуче чоха. „За |
| /p> <p>„Па шта да чиним ?!“</p> <p>— Да чекате док се истрезне!“</p> <p>„Кад ће то бити?!{S} Он |
| ад нас овде затвори.{S} По свој прилици чекаће да се добро смркне па да нас изведе!“</p> <p>„Он |
| ду од леве певнице.</p> <p>„Ама ја тебе чеках.{S} Не хтедох у светлост без тебе.{S} Ходи!“ рече |
| од села, а под неке врбе, где неки људи чекаху.{S} То је био Мартин, који је успео да за велике |
| ена тебе у уста пољуби...{S} Шта ли сад чекаш?..{S} Јеси л’ кад год видео лепшу жену у Србина и |
| ед једне ливаде под старом једном липом чекаше их човек са оседланом ластавицом.</p> <p>„Хвала |
| {S} Четвртог дана није могла да подигне чекић са земље.</p> <p>Пети дан, који беше већ трећи ка |
| еобично дуго на чесми; остави наковањ и чекић и клинце, догега до на место са кога се чесма вид |
| пет мирно.</p> <p>Циганин дохвати један чекић, баци се њиме на њу, па срдито дрекну :</p> <p>„К |
| из њих извила копљасто длето и буздован-чекић, па кушала да ломи стену.{S} Првих дана могла је |
| , кујо маџарска?!“ <pb n="46" /></p> <p>Чекић удари у мехове мимо ње.{S} Она га погледа, не ски |
| о испод зидина градских зачу се куцкање чекића о наковањ.</p> <p>„Ево је иде!“ рече младић па с |
| стим ковачницу, да перем и да кувам, да чекићем кујем потковице и клинце, само — не тражи ништа |
| у одевена била.</p> <p>Дотрча Циганин с чекићем у руци, с пеном на устима, с варницама у очима. |
| из свога гуњца убрус те убриса зној са чела и лица.{S} И онда приђе полагано бурету једном на |
| ату и намешташе јој чупу од гриве изнад чела и тепаше јој нешто маџарски.{S} Кад од своје кабан |
| р је имао на глави шлем, по коме се око чела повијао царски венац; у левој руци држао је крстас |
| аштовима су били понамештани калпаци са челенкама од сребра и злата, или и са перјаницама од ор |
| ободи.{S} Његови јунаци не носе сребрне челенке, него само лишће од жирородног грма; његов прес |
| .</p> <p>„А би ли то исто било да се на челик-потковицу поспе растопљено сребро те посребри?“ п |
| одиже пун ибрик као да су јој мишице од челика, и додаде му га не рекав ни речи, него само глед |
| му збиља и туга уједно; обрве саставио, чело наоблачио.{S} Дохвати своју арнаутку, огледа јој к |
| не јагњетине.{S} Испод шубаре видело се чело не баш високо, и пре посниско, али право и лепо ср |
| ужиног оцта мирисним, прстима, миловаше чело, очи и образе Рајкове, па онда ће шапатом да запит |
| у онда њима полагано и нежно превлачаше чело и трепавице.</p> <p>„О Мартине, зар нема нико у се |
| .{S} А кад ова доврши, онда она наслони чело на дрвени сто па бризну плакати.</p> <p>„Ама шта ј |
| во повучене обрве, и оно сниско а право чело, којега су мирну строгост и свечану лепоту густе в |
| опљене хладном водом, полагаше на врело чело Рајково.{S} Али што се зора примицаше, то његов за |
| p>Па онда му приђе к лицу и пољуби га у чело.</p> <p>„Шта то радите за име божје, слатка моја г |
| Посрћући пође к њима, удари се руком у чело, стропошта се поред старца и просто цикну:</p> <p> |
| жипрстом; узе се за тим куцати прстом у чело, као да се увери да му лубања није напукла, па зад |
| неизмерном нежношћу.{S} Узе опет да му чело и очне поклопце превлачи мирисним прстима својим.{ |
| !{S} Али нећеш куд си наумио! “ </p> <p>Чело му беше орожено крупним знојем, који он сад узе бр |
| > <p>Један висок леп старац, са широким челом, орловским носом, дугом брадом и дугом косом, сед |
| ми се амо и сам са чистим срцем, ведрим челом и светлим образом и остани поред мене, да прихват |
| сав црвен у лицу и са крупним знојем на челу, Рајко једним скоком искочи на леву обалу Мораве, |
| пустио да ме аждаја агарјанска у своју чељуст дохвати.{S} Ох, чинило ми се да се мојим молитва |
| је по хиљаду пута слава, што вас је из чељусти оних поганих Сарацена избавио !{S} А ваља да ће |
| а, тако природно изгледаху са отвореним чељустима и са мало спуштеним и одуженим вратом, које г |
| али се не бој да ћу се заборавити ма у чем.{S} И да ниси госпођа робиња си, и да ниси робиња ж |
| /p> <p>„Е, мој Рајко, много се што пева чему ван песме нема станка.{S} Али ја знам да је Хуњади |
| ао куда, и к нечему — и сам није знао к чему.{S} Сва му се Србија чинила као да је баштина њего |
| сврши!“</p> <p>„Али, драга моја Ружо, о чему ти то говориш?“ питаше је Маргита. „Где је гроф?{S |
| иш?!" питаше Рајко, који и не слућаше о чему Бекир мисли.</p> <p>— „Ето како: за мали чардаш Ма |
| да се заплаче!{S} Него то је баш оно о чему хтедох да те питам.{S} Била си госпођа.... опрости |
| не имадоше срца да јој се противе ма у чему.{S} После неколико сахата Мартин је већ био отпуто |
| ближим буретом, виде да на ланцету нема чепа, него обло једно заклопче, продрма га обема рукама |
| е влажне крпе и напуни му њима уста као чепом, те сад већ не могаше ни зуцнути.</p> <p>„Брзо от |
| , па овога часа напоље из овога двора у чергу, да не нађеш пут у тамницу!“ И сад из очију Марги |
| као да сам се у циганској <pb n="77" /> черзи и родила.{S} Од тешких мука у оковима била сам ст |
| га спољњег зида градског, била је једна чесма од белог мрамора.{S} У оно су је време још једнак |
| било срце једнога гуслара, те мраморна чесма поче да му изводи пред очи свакојака привиђања.</ |
| и клинце, догега до на место са кога се чесма видела, и онда гњевно докопа први камен при руци, |
| г цвета и наднеле над руменим кровом од чесме као нека џиновска кита од зеленог лишћа и бледожу |
| а свите; стојао си сам мало по више ове чесме; и окренуо си се био и гледао к мени.{S} Имао си |
| дом, која на дрвену једну цев шибаше из чесме у каменито корито пред њом.{S} Извади из недара т |
| ши.{S} Он сам седе на један камен према чесми и пусти се у мисли.{S} Није имао гусле нити је би |
| му се да му је робиња необично дуго на чесми; остави наковањ и чекић и клинце, догега до на ме |
| царске слуге појиле коње цареве на овој чесми; ко зна? можда је Голубан онога јутра кад ће поћи |
| ва, коју су ветрови засадили, царичиној чесми од мрамора хладовину гради; некада су царске слуг |
| екоји би слепи гуслар на овој мраморној чесми <pb n="31" /> духом прогледао и видео дивне призо |
| те он похита за њима.{S} Кад већ сиђе к чесми, стаде и окрете се.{S} Пред чатрљом Циганиновом с |
| ве.{S} И онда пођоше низ брдо правцем к чесми, па да изађу на пут у варош.</p> </div> <div type |
| њиме баци на оно двоје младих људи пред чесмом.</p> <p>Млада се жена промени у лицу па журно до |
| је време још једнако звали „госпођином чесмом".{S} Стара и узана калдрма, која долажаше из вар |
| а онога камена и пређе те се заклони за чесму.</p> <p>Озго са брда долазила је једна млада жена |
| о да свита а један млад човек дође пред чесму.{S} Скиде шубару, прекрсти се и узе живо да умива |
| и мирисном хладовином заклони мраморну чесму од сунца, те да у хладу и на миру бистром струјом |
| вој стриц мора да је био <pb n="127" /> честит човек!{S} Нека му је лака земља!{S} Благо њему н |
| тави да говори: „ Јест, стриц ми је био честит човек и добар Србин.{S} У задрузи је нашој било |
| ода сама од себе стала да га слушају, а честити Хасан Зулуфлија уставио је целу пратњу да топот |
| Рајко би се окренуо чаушбаши :</p> <p>„Честити чаушбашо, тако ти среће, пусти' ме да запевам!“ |
| о,</l> <pb n="220" /> <l>А нашему кнезу честитоме,</l> <l>Хајдмо....“</l> </quote> <p>То су бил |
| рос близу ње пролажасмо.{S} Цар је врло често одлазио својој цркви да проведе по који дан.{S} А |
| S} Окренух се и имадох шта да видим!{S} Чета Турака на коњма и читава руља самсова испред њих ј |
| /p> <p>Па онда као дивља мачка скочи на четврти ступањ, на коме беху поређана и ланцима повезан |
| вртине круга, а прислоњени уз сами онај четврти ступањ од мрамора, запремљени бурадма са златом |
| в талир, а од блага, кад га нађеш, мени четвртина ! “</p> <p>„Вала да си ми заискао и половину |
| тове и гране.</p> <p>Од прилике дуж три четвртине круга, а прислоњени уз сами онај четврти ступ |
| еш.... знаш оно.... како је погодба.... четвртину.... половину.... како беше?!{S} А сад, биће т |
| би се на четвртом или петом ударцу.{S} Четвртог дана није могла да подигне чекић са земље.</p> |
| д стене; трећега дана уставила би се на четвртом или петом ударцу.{S} Четвртог дана није могла |
| и пусти их да падају као плева; сиђе на четврту степеницу, отвори једно аковче, извади један зл |
| о снежног <pb n="20" /> Дурмитора пао у четинарске горе ужичке, да се у њима напоји мирисом од |
| тири за четири дана твоје службе довде, четири за четири дана твога повратка, а два уз то на по |
| ли мој пресветли господин десет талира: четири за четири дана твоје службе довде, четири за чет |
| > <p>„Ето, ако си мајстор, искуј ми ова четири талира у четири потковице!" рече Циганину и поло |
| пружале од једног зида до другог у сва четири правца, висили су многобројни мањи обручеви од с |
| тири дана твоје службе довде, четири за четири дана твога повратка, а два уз то на поклон! “</p |
| светли господин десет талира: четири за четири дана твоје службе довде, четири за четири дана т |
| човек потковао коња новим сребром у све четири ноге, па га онда пустио да сам бира стазу, коњ б |
| у образима, поклони се, пригну и подиже четири талира.</p> <p>„Нека вам је хвала светла господо |
| стојао је један златан стуб, тако своје четири стопе висок, на њему велика златна јабука, на ја |
| ијаше кад помишљаше да је треба најмање четири, ако не и пет стопа у дужину, две стопе у ширину |
| ју је Бекри-Бекир, — који је се тек пре четири године потурчио, дошав и сам од некуда из Маџарс |
| и метну је себи на колено.</p> <p>„Пре четири године бејах свирач у Сегедину у Маџарској, у др |
| тивом и пићем, седело је бар двадесет и четири госта.{S} Ваздух беше топал, загушљив од дима во |
| аче, једну или две прегршти ораха и три четири јабуке.{S} Прихватише се својски и не мислећи шт |
| ду зауставише, ваљало је силазити преко четири врло широка мраморна ступња, па да се сиђе на по |
| и мајстор, искуј ми ова четири талира у четири потковице!" рече Циганину и положи му их на длан |
| аћени светњак, у коме је горело ваља да четрдесет воштаница.{S} У једном куту дворане једна гом |
| блене у моју младу, и опалите му врућих четрдесет батина!“ Пијани гости узеше да кликћу од радо |
| е треба ми то !“ рекох му, „него дај ми чету акинџија, да се осветим моме крвнику!“ Дадоше ми н |
| м се кад <pb n="47" /> ожедниш дигнућеш чету на манастир па га опљачкати, те ће ме црни калуђер |
| ставице, протро је мало рукама својим и чешагијом и одвео је на једну ледину у присоју испод гр |
| о остала.{S} Ружа, пуна бриге, одлажаше чешће све на прстима к закључаним вратима од собе у кој |
| реду !...{S} Рекох ево ње.{S} Туркиња, Чивутка, Рацкиња, ко ће је знати!{S} Видим има очи, има |
| и Маргита поред свих шалвара, кафтана и чизама хитро искочи — он онда пусти скелу низ Мораву.</ |
| да додаде пар црвених а широких турских чизама да их навуче.{S} Она му се сад у свему покораваш |
| коњу у седло.{S} Али како ћеш с оваким чизмама! “ па погледаше са седла то на једну то на друг |
| ивом сабљом о бедрима, са високим жутим чизмама, на којима зврктаху широке сребрне мамузе, — би |
| и.</p> <p>»Да ми нису ове широке турске чизме,“ извињаваше се млада Маџарица Рајку, „видео би т |
| је и грехота и срамота; него му стадох чизмом на прса и рекох му: „ево си погана звери у мојој |
| сави главу на десно и гледаше у црвену чизму у широкој бакрачлији.{S} Маргита не знађаше ни шт |
| са седла то на једну то на другу црвену чизму и намешташе их у широке бакрачлије. „Него да види |
| „ето је она моја суђеница!{S} Иди види чија је!“ „Па то је Мандина најмлађа кћи Сокица!“ прихв |
| иња и Краљевић Марко.{S} Одлучио се да, чим се господа у Нишу мало поодморе, изађе пред њих да |
| ве добро на двору.{S} С тога би царица, чим се смркне, заповедила да се гвозден један котарац н |
| беснила турског, постао духом видовит, чим би гусле у руке дохватио.{S} Једног дана седео је у |
| к изгуби и срећу, и мегдан, па и живот, чим пусти да му женско око срце запали, а рука његова о |
| узе талир па без речи појури к брду.{S} Чим зађе за неко дрвеће, Рајко рече Маргити:</p> <p>„Од |
| и ћу да се одморим, али заспати нећу, а чим чујем старца доћи ћу да те пробудим!“</p> <p>— „Па |
| ски пут да по мраку не би залутао.{S} А чим поче да свиће он окрену на лево и подаље од колског |
| откуда га ја знан?{S} Па познао сам га чим сам га видео.{S} То је он и нико други!“</p> <p>— „ |
| нека те чује!{S} Ако сам те задужио ма чим, ево си ми богато платила и преплатила твојом госпо |
| који ће да пуцају на саркол јаничарски чим га из далека угледају.{S} Ваља да пошљем испред вас |
| , ономе ко ослободи Шумадију, те да има чиме довршити васкрс целог српског народа.{S} Ето тога |
| ожним целивом, како то скромни Хришћани чине, него са једном ватром, са једном страшћу, са једн |
| свршено, неће марити да вама зло какво чине!“</p> <p>„Није право што говориш, госпођо!“ рече Р |
| шапуће, да сам жива у гроб закопана!{S} Чини ми се свисла бих од страха да нисам поред тебе!“</ |
| во осмехне.{S} Не знаш кад је лепша!{S} Чини ми се занесоше ме њене трепавице.{S} Она трепне а |
| е је!{S} Ово је канда нека гробница.{S} Чини ми се да миришем кости мртвачке ! “</p> <p>Рајко ј |
| ли с јабукама не могаше то исто чудо да чини, те да се једу и да их опет једнако у зембилу има. |
| ц испосник, за кога народ прича да чуда чини.{S} Не знам да л’ му смемо прићи ?! “</p> <p>У том |
| поткивао коње сребром?!{S} Валах, то не чини ни цар у Стамбулу ? “</p> <p>„Цару и не треба.{S} |
| ајући посланику право у очи; „све ми се чини да овај попа теби само смућка што ја причам.{S} А |
| говори о ономе што може бити, али ми се чини да ни ја тебе никад, и да бих хтео, заборавит’ не |
| млад и красан један витез.{S} Час ми се чини да га познајем а час да га не познајем.{S} Поп се |
| господа веле: ако је да ко коме поклон чини, не можеш ти њима, него они теби!{S} Узми паре, бр |
| с ја знам кад сте!{S} Него ми се некако чини да сам негде и некад слушала, да ваши краљеви нису |
| реће просторије изађе Маргита му рече: „чини ми се да миришем тамњан.{S} Долази од те стране ис |
| “</p> <p>Врати се Мартин носећи велику чинију воде и оцта од руже.{S} Дође и Ружа с убрусима, |
| м није знао к чему.{S} Сва му се Србија чинила као да је баштина његове задруге; свако му је др |
| ; и саме вране и свраке нису му се више чиниле да су тице злослутице, него само као старије у ц |
| својом само размекшавале, те још лепшом чиниле, — кад погледате то лице и нарочито оне очи, онд |
| ово троје, и не знајући и не осећајући, чинили су три струне, којима је ово дивно летње вече на |
| арјанска у своју чељуст дохвати.{S} Ох, чинило ми се да се мојим молитвама, мојим сузама, мојим |
| ирисала као да су босиљком засађена.{S} Чинило му се као да кроз растове шуме шумадијске бруји |
| су му светлеле неисказаном радошћу.{S} Чинило му се као да је робовао у конаку Мустаф-агином, |
| е он пажњу маџарској господи, јер му се чинило да свега тога нигде ван Србије нема..</p> <p>Пат |
| огама господаревим! “</p> <p>„Па шта да чиним ?!“</p> <p>— Да чекате док се истрезне!“</p> <p>„ |
| p> <p>— „Не дао Бог, да ја њима поклоне чиним!{S} Него, није то тамо моја зарада!"</p> <p>„Ма, |
| клонула са свим онако на њ наслоњена и чињаше му се да јој се живот баш гаси.{S} Тако му се не |
| репавице па га уморним, и како се Рајку чињаше самртничким, погледом гледаше.{S} Пролазећи кроз |
| релом, кад си мој први девојачки занос, чист пламен невине једне љубави, погасио буром мојих уз |
| зрачност од надежде, и сребрн талас од чисте и невине једне мисли, стапали у чудесну и дивну ј |
| жу, знак твога чистог срца и знак своје чисте љубави према теби!“</p> <p>Па онда му приђе к лиц |
| авим моје теркије.{S} Имам у њима нешто чисте преобуке па рекох: могу у мајстора дуго остати, а |
| и пуној жени.{S} Никад дотле није његов чисти поглед пао на толику и тако белу нежност, на тако |
| е расточава пред вашом силом, и нека се чисти са нашега пута!“</p> <p>Бадава.{S} Једна лопта ил |
| <pb n="228" /> њему преда.{S} Од Рајка чистијег и племенитијег срца није било.{S} Док је жив б |
| воду, да цепам дрва, да ложим ватру, да чистим ковачницу, да перем и да кувам, да чекићем кујем |
| помисли твоје; врати ми се амо и сам са чистим срцем, ведрим челом и светлим образом и остани п |
| е је ходите амо на степенице да дахнете чистим ваздухом.{S} Тако сте бледи и тако дрхћете!“ реч |
| у срећи својој сетиш, помоли се својим чистим срцем Богу, да буде милостив грешном старцу Теод |
| о је лепа и мирисна сва ова околина!{S} Чисто бих волела да овде слатко заспим, па да се више и |
| S} Оклопила руке на своја колена, па га чисто покриваше кадифом својих топлих и меких погледа.{ |
| „плот је слаба а дух је јак, “ па онда чисто са очајањем окрете се старцу: „бадава, оче, не зн |
| ити, која се била за неколико тренутака чисто скаменила, гледајући ово друштво, сад кад виде шт |
| !“ викну Рајко запрепашћен и погледа је чисто са сажаљењем. „Па шта си ти то онда чула?!...{S} |
| це засветли, па побледи, засветли па се чисто угаси.{S} Похиташе брже па се нађоше пред једним |
| } За дугачким и широким столом, који се чисто угибао под сваковрсним јестивом и пићем, седело ј |
| грубога сукна на глави.</p> <p>Рајко се чисто препаде па устави ластавицу, а руком показа Марги |
| узе куцати све бурније.{S} Учини му се чисто да чује како цар виче: „напред, јунаци! напред ср |
| S} Све бадава!“ рече старац невесело, и чисто клону пун очајања.</p> <p>„Ама шта нема ништа?{S} |
| ?!{S} Учинило ми се да је у тебе срце и чисто и јако. „Ево га нађох!“ говорах у себи и зарадова |
| утом главом, крочи у дворану и гласно и чисто усклицавајући викну:</p> <p>„Њено високоблагороди |
| </p> <p>„Таква ти је она!“ рече Циганин чисто као жалећи се на своју несрећу. „Бесна крв маџарс |
| стас?!{S} А колико ли више треба једно чисто и јако срце, да се један велики и свети аманет чу |
| <p>„Ах, ти не знаш, колико је то једно чисто сунце од човека!...{S} Него како је твој Мартин с |
| ево ти дајем ову белу ружу, знак твога чистог срца и знак своје чисте љубави према теби!“</p> |
| о жени која ће то витештво и ту слободу чистом љубављу за себе да веже!{S} Ах, што немам млађу |
| век, којега невиност иде до простоте, а чистота осећања до витештва, — ово троје, и не знајући |
| је у руке њеном мужу; нека види да њена чистота није посукнула ни од једне помисли твоје; врати |
| им сузама, смилуј се његовој младости и чистоти срца његова, и смилуј се ономе добром старцу та |
| извади из недара дугачку кесу, а из ње чисту једну белу крпу, у којој беху лепо увијени они ве |
| ебеле и влажне зидине изнад ње избио је читав џбун зовина дрвета.{S} Танке стабљике повиле се п |
| е, те изгледаше као да под сводом лебди читав рој од некаквих џиновских златних и сребрних свет |
| енција!“ викаше гост госту те се начини читав урнебес од силенције.{S} Али кад последња силенци |
| шта да видим!{S} Чета Турака на коњма и читава руља самсова испред њих јуре право к мени!....{S |
| пезе.{S} Она у средини била је скоро за читаву стопу виша од оне друге две, стојала је на ногам |
| младожења, кад оно није више мој стари чича, него млад и красан један витез.{S} Час ми се чини |
| ваља да од какве ватре око које се беху чобани искупили.{S} Рајко гледаше целу ону велику, а не |
| треба, кад бих знао да си <pb n="42" /> човек.{S} Је ли вера, да ником казати нећеш?!“ питаше Р |
| де.{S} Ево како: санџак-бег је овде нов човек, тек је од скора дошао, сиромах је и дрхће за пар |
| „има сладости у сваком животу, само кад човек уме да се удуби па да је нађе.{S} Зар пчела само |
| да отвори двери душе његове.{S} А млад човек прихватив ибрик из њених руку, мало га одли, поди |
| <p>Тек је почело да свита а један млад човек дође пред чесму.{S} Скиде шубару, прекрсти се и у |
| би сунце преплануло, и овај красан млад човек, којега невиност иде до простоте, а чистота осећа |
| владичанских: је ли грех да поштен млад човек без икакве непоштене замисли притисне један невин |
| беше занемео, видевши изненада како је човек једно грешно ништа, а како је Бог велика, свемогу |
| их планина, усред Шумадије, да се дигне човек, да народ ослободи.{S} Његови јунаци не носе среб |
| земља и оно небо!{S} Зар то није да се човек гласно насмеје?"</p> <p>„Није!“ рече Рајко пресуд |
| дошло време, а кад дође време доћи ће и човек!{S} И ако онда будем жив први ћу вам казати: уста |
| је и на коме је месту, али веле, кад би човек потковао коња новим сребром у све четири ноге, па |
| азливала?!...{S} Будало једна, прави би човек с мушким срцем та слатка уста већ до сада пољубио |
| загледала у бару испред себе, рекао би човек да је ово све једна безгласна и безживотна пустињ |
| д Крушевца у Ниш Рајко је са свим други човек.</p> <p>Јахао је напред сам и замишљен.{S} Изглед |
| те ноћи је стари господин постао други човек.{S} Узео је да пије много више но пре, постао је |
| рагастов.</p> <pb n="144" /> <p>„Ако си човек по три пута те заклињем Богом и светим Јованом, к |
| на устима, цикну грозу:</p> <p>„Ако си човек, брани своју невесту!"</p> <p>Гроф тресну своју н |
| аставицом.</p> <p>„Хвала Богу! рече тај човек Рајку; „побојах се нећете ни доћи и ево чак узех |
| то Маргита рече и устаде, један крепак човек са проседом брадом и косом, одевен у угарско руво |
| некакве људске прилике.{S} Један висок човек у владичанском окруту, с митром на глави, с прсто |
| на каквој осовини.{S} Испод ње се могао човек ниско погнут провући некуда унутра у мрак.</p> <p |
| а, говори ти што хоћеш, али си ти Рајко човек, који има око за оно што је лепо и господско!{S} |
| је вичан ранама ?{S} Има ли какав стар човек или каква баба видарица?!“ питаше Маргита све шап |
| иц мора да је био <pb n="127" /> честит човек!{S} Нека му је лака земља!{S} Благо њему на ономе |
| говори: „ Јест, стриц ми је био честит човек и добар Србин.{S} У задрузи је нашој било пуно де |
| иваде под старом једном липом чекаше их човек са оседланом ластавицом.</p> <p>„Хвала Богу! рече |
| лу нема свеће или ватре у кући, ни жива човека на улици.{S} Тек на самом излазу из главне, и уп |
| о гледаше без речи у мирно лице младога човека, који као да беше тек само у неком тихом сну.{S} |
| аскрс целог српског народа.{S} Ето тога човека чекамо, на њ погледамо, њему се надамо.{S} Знамо |
| и лук горње усне од добро срезаних и за човека доста малених уста.{S} Лице му је било обликом к |
| , да му се пошље један или два поуздана човека.{S} Требали су му да проведу Рајка и Маргиту кро |
| запе, виде да је грехота убијати пијана човека.{S} Окрену цев горе у таваницу и одапе.</p> <p>П |
| рије у тајанственој појави овога младог човека.</p> <p>„Чекај!“ викну она, пренув из мисли, и п |
| јући слободан пролаз тек само за једног човека, који би од малених врата у зиду силазио на под |
| у те пред свима: „прошао си данас поред човека, коме се десила неприлика, прошао си а ниси ни м |
| знаш, колико је то једно чисто сунце од човека!...{S} Него како је твој Мартин спор!...{S} Тек |
| тихо од себе одгурну. „Како да закољем човека и пијана и везана?!{S} Не може то.{S} Било би то |
| заборавила, да нож мога мужа није убио човека, који ме је турског ропства ослободио и часно и |
| p> <p>„Нећу ти ја ноћас пред тим младим човеком скинути ни јелек, а камо ли кошуљу до појаса, п |
| ме, сеци ме, пеци ме! пред тим крштеним човеком нећу ти поиграти ни мали а још мање велики!“ го |
| поче она тако милозвучно, да се младоме човеку први пут у његовоме животу учини да у његовоме и |
| м се само да теби, тако озбиљном младом човеку, наша маџарска весеља не додијају.{S} Не знаш ти |
| није то тамо моја зарада!"</p> <p>„Ма, човече, вређаш господство њихово!{S} Него чекај!{S} Ха, |
| ревајући га.</p> <p>„Море, кабули ти то човече!{S} Не види пророк ноћу!{S} Него дед’ одврни ти |
| <pb n="3" /> ношњи, а и један дежмекаст човечуљак у дугачкој, црној долами, који је сваки час б |
| о!“ Удари се бег по колену, мишљах пуче чоха. „Зар баш тако?“ питаше. „Јест тако нам очију, леп |
| на себи уске чакшире од загасито плаве чохе опточене црним гајтаном; носио је пресне опанке и |
| ем, поможе јој обући и кафтан од зелене чохе, намести јој на главу високи сукнени саркол јанича |
| ог мерџана.{S} Јелек од загасито зелене чохе па срмом, која је одавно потамнела, свакојако ишар |
| осом, одевен у угарско руво од загасите чохе, уђе у собу.{S} За њим се ушуња у собу и онај црни |
| мртвачки ковчег, који је покривен црном чохом лежао пред њом.</p> <p>Шајку скрену к српској оба |
| с кола приђе право к рундову, који, кад чу њен глас, стаде као да се скаменио, подиже главу сво |
| мраморној, као оно Рајков цар.{S} А кад чу како Рајко узе викати и одјеке изазивати, и кад га в |
| посланик запита шта Рајко рече, па кад чу приђе к младићу и потапка га по рамену као да му одо |
| слепу, само нека ми дете живи!{S} И он чу моју молитву и подиже је!{S} А Маруша му се једнако |
| а?!“ </hi> рече Рајко радосно узбуђен; „чу ли госпођо шта одзив рене: „живога Бога!“ И не треба |
| срце, да се један велики и свети аманет чува ?!{S} Учинило ми се да је у тебе срце и чисто и ја |
| м округу, поређали један до другога, да чувају стражу и да подупру зидину својим гвозденим плећ |
| ог нек те прати, и анђели његови нек те чувају!{S} А кад се мене у срећи својој сетиш, помоли с |
| или у Расину у моју родбину, која би је чувала и пазила као аманет, док ви не смислите на тенан |
| без тога меда, који ја за горске пчеле чувам, и без тих ораха, које ја с веверицама делим.{S} |
| ом и остани поред мене, да прихватиш да чуваш ову свету оставу, кад мене нестане.{S} Ја већ вид |
| >Сиђоше ка скели.{S} Једно младо сељаче чуваше је.</p> <pb n="67" /> <p>„Камо скелеџија?!“ викн |
| вирач у Сегедину у Маџарској, у дружини чувенога мајстора Борчија.{S} Једнога дана рече нам Бор |
| огорац испосник, за кога народ прича да чуда чини.{S} Не знам да л’ му смемо прићи ?! “</p> <p> |
| клу!{S} О јадна кћери, како си од таког чуда жива остала?!“</p> <p>— „Па и не могу све да вам п |
| пи, као да се мало поткрепи, после оног чуда и белаја што га снађе.</p> </div> <div type="chapt |
| ни шта да каже, него онако занемела од чуда, не скидаше својих погледа са Рајка.</p> <p>„Видим |
| бом, обадвоје се уставише и занемеше од чуда.</p> <p>Озго са сред среде свода спуштао се један |
| рса и док још Циганин не дође к себи од чуда, скиде му с руке оне влажне крпе и напуни му њима |
| еш ти то?“ </p> <p>Рајко га гледаше пун чуда на толику ученост.{S} Размишљаше за неко време као |
| колико тренутака.{S} Доиста се чуо неки чудан а врло тихи шум с ону страну.{S} Учини му се шта |
| ели, јако Бог наш; ти јеси Бог, творјај чудеса!“ Моји добри сељаци донели ово вино да ме поткре |
| малена, али на којима је било пуно неке чудесне милине и у линијама, у којима су тако правилно |
| у хладу и на миру бистром струјом бруји чудесне приче о слави старих сунчаних дана.{S} Јест, и |
| д чисте и невине једне мисли, стапали у чудесну и дивну једну хармонију.</p> </div> <div type=" |
| ..{S} Речима се то не да описати....{S} Чудим се како нисам полудела.{S} Кад ме је Бекри-Бекир |
| ако пуни живота, да Рајко осети како га чудна једна ватра загрејава и како му срце узе куцати с |
| узбуђена, него и растужена и пуна неке чудне слутње. „Ко зна,“ рече, „можда је мој старац од т |
| и прашину однео!...{S} Знате како је то чудно било.{S} Ја стојим на вратима од наше куће, па ос |
| ика једна милина растопила ми је срце у чудновату неку тугу, какву никада до сада у животу не о |
| бра Ружо!“</p> <p>„ Али ко сте ви у тој чудној ношњи! “ питаше старица, па се изви из Маргитина |
| повучене, и како је бела у лицу, и како чудном милином њен гипки и вити стас дише. „Вала,“ гово |
| } Тамо су негде иза оних планина!...{S} Чудо, како ми се нека тежина на срце наваљује!...{S} Ен |
| је ни на хајдуке, јер их овуда нема.{S} Чудо ми је да ми сељаци ништа не јавише!“ говораше стар |
| иде да се испава.{S} Уморна је.{S} Није чудо, од кад се то путује!{S} А сутра опет ваља рано ра |
| сачувај ме Боже, остарела сам а овакво чудо до ноћас не видех ни у сну!“ Маргита је по свој пр |
| молим те, госпођо да разгледамо све ово чудо око нас!“ рече јој Рајко, па онда с њоме заједно с |
| сам јуче умр’о, умр’о бих не видев тако чудо, све то троје заједно, па још све то троје под рув |
| м, и младом и красном.{S} Не би ми било чудо, да се показало да је дух слаб а плот јака.{S} Тек |
| ју.{S} Али с јабукама не могаше то исто чудо да чини, те да се једу и да их опет једнако у земб |
| да се устручавају да му приђу, он им за чудојасним гласом разговетно викну:</p> <p>"Не бојте се |
| самсовског.{S} Доиста, само једини Бог чудом својим може да вас спасе !{S} О Господе," узе ста |
| овим урвинама, онда нас само Бог једини чудом каквим спасти може, а друкчије ил’ се ваља предав |
| зе да трља очи, па онда погледа у немом чуду у Рајка.{S} Рајко, као да је чуо шта она сама у се |
| иси од њих к мени послат ? питаше она у чуду; веђе јој се саставише и очи јој засенуше као да ј |
| онога прага, на коме се најпре онако у чуду зауставише, ваљало је силазити преко четири врло ш |
| ; кроз сузе моје срце те моје тражи.{S} Чуј један пут у моме злосрећном животу глас моје молитв |
| шина, у којој он само лупање свога срца чујаше, казиваше му да у пећини нема више никог живог.{ |
| авеж паса и вика од људи све се јасније чујаше.</p> <p>„Ама немојте тамо, ако Бога знате!{S} Не |
| идно узбуђена, у гомилу.{S} Као да и не чујаше што јој Циганин ковач срдито и све јачом и јачом |
| измерна једна туга и опет жива чежња да чује баш све што гуслар има да каже, стапале.{S} Оба мл |
| и што ко може, искупи се око гуслара да чује: како је Марко укинуо свадбарину, како је Бан Стра |
| ји?{S} Она као дете сироче радује се да чује понеку бајку, па да је и другима каже.{S} Што ти з |
| да њега или и нема, или да баш неће да чује моје молитве, нити да види моје муке и моје сузе; |
| мо кад хоће, и верујеш ли да он хоће да чује молитве?!“</p> <p>— „Јаох мени, моја слатка и мило |
| сти.{S} Аја! неће пијан младожења ни да чује !{S} Она паде преда њ на колена, склопи руке, па к |
| ти све бурније.{S} Учини му се чисто да чује како цар виче: „напред, јунаци! напред српски соко |
| кућу.</p> <p>„Рекао бих да се од двора чује свирање, певање и усклицавање, баш као да су свато |
| ицу од оловна ковчега, само као да боље чује певача и да му је ближе.{S} Загледа се најпре у Ра |
| у мало на десно, као да левим ухом боље чује.</p> <p>Подиже се са камена на коме сеђаше, пође д |
| ања ослушкивали, да ли се што из пећине чује.{S} Али се више ништа није чуло.</p> <pb n="95" /> |
| нда неко повика да се утишају, те да се чује здравица, коју ће пречасњејши патер Амброзијус из |
| p> <p>„Хвала ти госпођо!{S} Бог нека те чује!{S} Ако сам те задужио ма чим, ево си ми богато пл |
| мало подаље одавде; нећу да женско ухо чује што ћу да ти говорим!</p> <p>Одмакоше се подаље од |
| ом, јер ћеш закукати да сав Алаџа-хисар чује!{S} Јеси л’ ме разумео Циганине?" говораше Рајко с |
| пустим!“ Тек то рекох а учини ми се да чујем вику неку и лавеж паса у даљини.{S} Окренух се и |
| ...{S} Шта, ти би ?!...{S} О, дај ми да чујем глас твој!{S} Дај ми опет руку твоју!“</p> <p>Рај |
| „Није, није оче!{S} Чула сам, ево и сад чујем лавеж и скамукање њихово !{S} Еј тешко мени!{S} Ш |
| стрептаним шапутом на ухо.</p> <p>— „Не чујем?“ одговори он тако исто шапутом.</p> <p>„О, ја их |
| да се одморим, али заспати нећу, а чим чујем старца доћи ћу да те пробудим!“</p> <p>— „Па то ј |
| он тако исто шапутом.</p> <p>„О, ја их чујем!{S} Ето их с ону страну ове стене.{S} Гребу и ска |
| нешто мало више мирноће.</p> <p>„Ево да чујете!" узе Ружа да прича. </p> </div> <div type="chap |
| гледа.</p> <p>— „Ама, луда децо, зар не чујете да вас вичем?{S} Што сте се обадвоје скаменили, |
| , хој,хој, Јоване... море Јоване... ој, чујеш ли Јоване!{S} Моли бега да савијемо у лево да не |
| хоће мој ортак одмах велики чардаш!{S} Чујеш, Маџарице бесна?“</p> <p>„Их, да грдне бруке да т |
| аку Бекри-Бекира може да види!{S} А?{S} Чујеш ли ме бесна Маџарице, хоћемо ли један?{S} Хајде д |
| она му живо шапутом казиваше: „ходи да чујеш, има неко с ону страну врата!“</p> <p>Рајко приђе |
| њима причала, па ти се причињава да их чујеш!“ рече јој старац.</p> <p>— „Није, није оче!{S} Ч |
| Ето га у брду!{S} Није далеко!"</p> <p>„Чујеш момче, није мени за чекање.{S} Него</p> <p>ево ти |
| те које види и од којих стрепи.</p> <p>„Чујеш ли самсове?" питаше га тихим и устрептаним шапуто |
| вадила из некаквог зембила, па му једва чујним шапатом рече:</p> <p>„Закољи га!“</p> <p>— „Иди |
| емљаци, она велика господа, не хтеше да чују што им ја говорим, да је право или да те отму ил’ |
| де је гроф, отвори врата и викни да сви чују: „ево је грофица Маргита од Нађ-Бање!“ <pb n="198" |
| знам најбоље по томе, што је прадед или чукундед моје старе мајке, један Кемењија, погинуо на К |
| ој старац.</p> <p>— „Није, није оче!{S} Чула сам, ево и сад чујем лавеж и скамукање њихово !{S} |
| да ти кажем!{S} То је наш цар Душан!{S} Чула си за српскога цара Душана!“ <pb n="115" /></p> <p |
| сто са сажаљењем. „Па шта си ти то онда чула?!...{S} А питаш ме откуда га ја знан?{S} Па познао |
| којој је, па се опет враћаше кад би је чула да се миче.{S} На послетку Маргита изађе — обучена |
| .{S} Паде у неки занос, у коме или није чула што јој он говораше, или не могаше речи да прогово |
| ушан?“ рече Маргита мирно.</p> <p>„Ниси чула за нашег цара Душана!“ викну Рајко запрепашћен и п |
| ше од пећине и ослушкиваху не би ли што чули.{S} Мало час па она поче грчевито да притискује ру |
| својих, промуца још једном да се једва чуло: „воде... воде!...“ и онесвесну у оном сребрном пр |
| пећине чује.{S} Али се више ништа није чуло.</p> <pb n="95" /> <p>— „Хајде да погледамо где см |
| орава!“ рекох, „ах, да ли ћу наћи какав чун, па да се њиме низ реку пустим!“ Тек то рекох а учи |
| говораше му Маргита.</p> <p>— „Не, не, чуо сам ја добро; одговор је био: <hi>живога Бога! </hi |
| немом чуду у Рајка.{S} Рајко, као да је чуо шта она сама у себи говори, рече: „ама и ја се пита |
| јој остави лице богињаво.{S} Па и њу је чуо.{S} Ето у моје Маруше лице глатко као лист од божур |
| уша за неколико тренутака.{S} Доиста се чуо неки чудан а врло тихи шум с ону страну.{S} Учини м |
| ја женска марама.{S} Из села и у даљини чуо се топот од коња и звркат од многих кола. <pb n="21 |
| сиротиња.{S} Кад је стари деспот све то чуо, заповедио је да се овде у ову оставу смести и оруж |
| > <p>Врисну Сокица.{S} Манда скочи, узе чупати своје косе, па, с пеном на устима, цикну грозу:< |
| каше ластавицу по врату и намешташе јој чупу од гриве изнад чела и тепаше јој нешто маџарски.{S |
| , уста једне поштене младе жене, па ћеш чути шта ће ти казати!“</p> <p>Рајку закуца срце бурниј |
| могао си је оставити у хану!{S} Празна чутура — ето баксуз !{S} Ниси ваља <pb n="44" /> да дош |
| ораше Циганин са очевидном зебњом да се чутура не покаже празна.</p> <p>— „Та има у њој нека пу |
| !" рече Рајко, па онда наслони грлић од чутуре на своја уста, убриса га рукавом од кошуље и дод |
| јабука.{S} Изнесе некакве мале и велике чутуре.{S} Све то метну пред њу и око ње и наваљиваше н |
| ем неког јаког црног вина из једне мале чутуре.</p> <p>„Е, децо моја!“ поче старац весело; „ко |
| а лека!“ </p> <p>Старац весело додаваше чутурицу и Маргити и Рајку, напивши се и сам, па онда о |
| у ? “</p> <p>„Ево како!“ поче Циганин а чутуру дохвати обема рукама и метну је себи на колено.< |
| Па се онда Циганин мало устави.{S} Наже чутуру и опет се добро напи, као да се мало поткрепи, п |
| киру.{S} Циганин промрмља нешто па наже чутуру и добро повуче.</p> <p>„Ја да црних калуђера, е |
| па журно за мном!“</p> <p>То рече, узе чутуру о једно раме, сиџаде пребаци преко другог, па по |
| ље од огњишта и мехова.{S} Рајко одврте чутуру и додаде је Бекри-Бекиру.{S} Циганин промрмља не |
| а неко може доћи па однети и теркије и чутуру !“ рече Рајко као да му објасни што му тако това |
| ажи.{S} А већ више и не мишљаше да нуди чутуру своме ортаку.</p> <p>„Могао си леп новац добити, |
| фа осети да му је грло суво, те дохвати чутуру и опет повуче добро.</p> <p>„Јеси ли је купио ил |
| жедан бистре воде напио, па кад спусти чутуру поред себе на асуру, рече:</p> <p>„Е да црних ка |
| S} Обесио о десном рамену неку повелику чутуру, а под левом мишицом носи велику гужву у сиџадет |
| Гласно се сам себи насмеја; седе, нагну чутуру, па онда узе да удешава ћемане.{S} У том послу љ |
| слађе ћу умрети после овога што од тебе чух, да ће доћи онај који ће земљу да ослободи!“</p> <p |
| то ближе долажаху, све то разговетније чух шапат Мораве: „грофице од Нађ-Бање, кћери земље маџ |
| ла да је света Марија Магдалена, док не чух да је она зове Ефимијом!“</p> <p>„Е, онда неће бити |
| ; пови се коров, пови се трава, зашушта џбун, а мој стари пријатељ, цар смуковски, право к мени |
| и влажне зидине изнад ње избио је читав џбун зовина дрвета.{S} Танке стабљике повиле се под тер |
| а дрвећу, и сваки цвет на пољу, и сваки џбун дуж пута, још силније замирисао, раздраганост срца |
| оји погурен и сав усплахирен скакаше од џбуна до џбуна.{S} Сва су му поља мирисала као да су бо |
| можда се боји да га иза каквог грма или џбуна шпијуни турски не вребају.{S} Било је пред подне |
| ен и сав усплахирен скакаше од џбуна до џбуна.{S} Сва су му поља мирисала као да су босиљком за |
| и његов корак.{S} По прсима је притегао џемадан од црвена сукна, из којега се од рамена спуштах |
| „И онда, што ти да остајеш само у твоме џемадану, и што ја да лежим на овом тврдом оловном покл |
| ; скиде га са зове, сави лепо и метну у џеп од свога гуњца.</p> <p>„Како лепо мирише ова зова ј |
| и да плећима подигне ону плочу. „Да смо џинови и да имамо пун ковчег барута, па овде не би могл |
| ле над руменим кровом од чесме као нека џиновска кита од зеленог лишћа и бледожутог цвећа.{S} К |
| укавицама.{S} Изгледало је као да су се џиновски оклопници, у пуноме ратничком округу, поређали |
| дости негдашњих меких месечина, када су џиновски стражари у панцирима од сребра стражарили по з |
| ним гранатима, као да је стена упрскана џиновским капљама крви, које су се, паднув на њу, и сам |
| под сводом лебди читав рој од некаквих џиновских златних и сребрних светлица.{S} Сам свод као |
| себе, као да се бори с неким невидљивим џином. „Лажеш, сотоно!“ муцаше он ономе тајном гласићу; |
| „Само хајде, свршуј!“</p> <p>— „Е, а мо’ш ли погодити шта је то?“ „Не могу, братац мој! него ка |
| дана пловила је Дунавом повелика једна шајка.{S} Пред крманошем седела је једна млада жена у ц |
| ивен црном чохом лежао пред њом.</p> <p>Шајку скрену к српској обали далеко од села, а под неке |
| " /> за ластавицом и Маргита поред свих шалвара, кафтана и чизама хитро искочи — он онда пусти |
| вом чатрљом седела, и по турски у жутим шалварама и црвеном јелеку одевена била.</p> <p>Дотрча |
| ске ћерћелије.{S} Носила је широке жуте шалваре од неке полусвилене тканине, привезане уз витки |
| је био најјачи.{S} Није било лако ни од шале носити таква јуначка имена.{S} Ваљало је да пазиш |
| ста Маџарска?!...{S} Рајко, немој да се шалиш са мном...{S} Је ли то доиста Маџарска?!{S} Јест, |
| и танки пас узаним једним стамболијским шалом, притврђеним спреда са две сребрне пафте у облику |
| > <p>„Мартин ће скупо да плати ову луду шалу! “ промрмља Циганка у љубичастој кадифи и подиже п |
| аша пријатељица, стара Српкиња Станија, шаље!“ И онда покида сав други босиљак и разастре га ок |
| , па би рекао: „хвала Богу, моја Милица шаље ми ено звездани поздрав, и све је добро!““</p> <p> |
| них ритова!{S} Како не би?!“ рече Рајко шаљиво.</p> <p>„Ништа за то.{S} Моја се земља мени јављ |
| страну, везана жута <pb n="33" /> једна шамија, која не могаше у своје меке савијутке да прикуп |
| лава беху се пропела у вис, па предњим шапама држаху један дугуљасти штит онако полошке.{S} Са |
| ако је!“ прихвати опет онај тајанствени шапат; „него још ти и не знаш колико је <pb n="136" /> |
| ближе долажаху, све то разговетније чух шапат Мораве: „грофице од Нађ-Бање, кћери земље маџарск |
| се нек не да смрти младог овог витеза!“ шапатом <pb n="215" /> је преклињаше Маргита, те Ружа о |
| чело, очи и образе Рајкове, па онда ће шапатом да запита:</p> <p>"Ружо, верујеш ли ти у Бога?! |
| ванђеља, прекрсти се трп пута побожно и шапатом рече: „о часни крсте и свето еванђеље, одбите о |
| ђевојка," — не изговори тако полаганим шапатом, да се овај утапаше у тихи дах, што са меким шу |
| из некаквог зембила, па му једва чујним шапатом рече:</p> <p>„Закољи га!“</p> <p>— „Иди жено!“ |
| врата, Мартин их руком устави, па онда шапну <pb n="200" /> Маргити: „да причекамо док Цигани |
| њега самог тихо шапуташе.{S} Да ли тај шапут долажаше из срца његова, или са лева рамена његов |
| <pb n="80" /></p> <p>„Кад разабрах тај шапут, ударише ми сузе од милине.{S} Верујте ми од мили |
| оследњу жељу Рајкову!"</p> <p>Њих двоје шапутаху једно другом своје бојазни, да не буде грофица |
| то ти је од једанпут рука тако хладна?" шапуташе Маргита својим топлим дахом.</p> <p>— „Ваља да |
| ан пољубац.{S} А онај гласић у њему сад шапуташе истом брзином којом му срце куцаше: „не бој се |
| пред један у стени грубо урезани крст и шапуташе још некакве молитве за неколико тренутака, па |
| ако бистра, тако тиха, нешто канда мени шапуташе.{S} И што урлање и лавеж све то ближе долажаху |
| ну право ка кубету од дворане.{S} Нешто шапуташе, па се опет осмејкиваше и изгледаше тако срећн |
| у, па се онда диже.{S} Циганка му нешто шапуташе на ухо, али је он нестрпљиво одгурну и рече: „ |
| који у њему самом и од њега самог тихо шапуташе.{S} Да ли тај шапут долажаше из срца његова, и |
| це своје.{S} Тек онај тајни тихи гласић шапуташе:</p> <p>„Како оно сину муња кад се њене усне д |
| </p> <p>— „Рајко !“ дозиваше га Маргита шапутом; „Рајко, где си?{S} Дај ми руку твоју.{S} Страх |
| ква баба видарица?!“ питаше Маргита све шапутом, као да Рајка не разбуди.</p> <p>— „Па нема, го |
| таше је Рајко неким радосним трепетом и шапутом.</p> <p>„Видех је!“ одговори она.</p> <pb n="59 |
| шним, испитом, узе да маџарској господи шапутом а на латинском језику говори :</p> <p>„Ко нама, |
| а, пусти нека те загрле, нека те својим шапутом успавају, нека те успавану љубе, нека те нежно |
| самсове?" питаше га тихим и устрептаним шапутом на ухо.</p> <p>— „Не чујем?“ одговори он тако и |
| на рану и привезао је!“ говораше Мартин шапутом.{S} "Него, ето видите, обнесвеснуо је!{S} Бојим |
| ође; па кад јој се примаче, она му живо шапутом казиваше: „ходи да чујеш, има неко с ону страну |
| <p>— „Не чујем?“ одговори он тако исто шапутом.</p> <p>„О, ја их чујем!{S} Ето их с ону страну |
| руком њеног рамена, и рече само — опет шапутом као да не разбуди свеце — „госпођо, прибери се! |
| > <p>„Ево да ти кажем!“ Узе Рајко да му шапутом прича. „Стари људи казују да овде у планинама и |
| аслони своју главу. „Пусти ме,“ рече му шапутом; „да се на тебе наслоним....{S} Хоћу да паднем, |
| кога се већ једном препао био, поче да шапуће: <pb n="134" /></p> <p>„Благо оном ко њу као сво |
| нека ухватила.{S} Као да ми неко на ухо шапуће, да сам жива у гроб закопана!{S} Чини ми се свис |
| оцрнеле растовине, изрезане у свакојаке шаре, слике и прилике, у орлове, соколове, лавове, вуко |
| високе скоро до колена, а лепо у богате шаре од мрког, жутог и зеленкастог плетива исплетене.{S |
| и града Кнез-Лазарева у Крушевцу једна шарена гомила од Турака и ђаура.</p> <p>Крепак један и |
| ушку арнаутку, чврсто се утегао широким шареним пасом, поврх овога црвен силав с пиштољима и ха |
| не степенице на под, који је све ситним шареним камичцима био ишаран у свакојаке цветове и гран |
| х ораја и лешника и другу једну сељачку шареницу пуну јабука.{S} Изнесе некакве мале и велике ч |
| остирци од зелене кадифе ти шириш своју-шареницу и твоју црвену кабаницу!{S} Већ сам у две прил |
| ове зидине били царичини перивоји пуни шареног и мирисног цвећа, а сада ето крта зова, коју су |
| > <pb n="172" /> <p>Доле се посадише на шареном сиџадету око једног белог убруса, на који Рајко |
| а из разрогачених очију загледала у ону шарену гомилу, која се полагано креташе озго са града.{ |
| лан, то ти је све.{S} Да није да понека шева прне с пута у вис, и да није погдекоје чапље, да с |
| едно; мари ти за то тај твој цвет и она шева и ова земља и оно небо!{S} Зар то није да се човек |
| бруји, цвет мирише, ено негде близу нас шева цвркуће, дан свањива, а све то ништа не мари ни за |
| ране ове три трпезе поређано је било по шест престола од сребра.{S} На свакоме од њих стојала ј |
| ако овај младић жели да се оних његових шест талира предаду њему — патеру, — да их он подели си |
| своје!{S} Овом је белом калдрмом некада шетала царица Милица са својих дванаест дворкиња, као с |
| >Оно су доиста била сјајна господа, што шетаху по развалинама двора Лазарева.{S} Барон Арпад Се |
| ацане клупе; овде и онде понеки сељачки шешир и по гдекоја женска марама.{S} Из села и у даљини |
| хладном водом, која на дрвену једну цев шибаше из чесме у каменито корито пред њом.{S} Извади и |
| це заволело.{S} Рајку се <pb n="125" /> ширила зеница у очина, те гуташе нови сјај од њене лепо |
| каменила, па га гледаше непомично очима ширимице отвореним. <pb n="65" /></p> <p>„Зар си се зби |
| ека дугачка рука брисаше врата по целој ширини њиховој.</p> <p>„Није авет!“ рече Рајко са свим |
| ко не и пет стопа у дужину, две стопе у ширину и бар једну стопу у висину просећи!{S} Да л’ ће |
| и на овој простирци од зелене кадифе ти шириш своју-шареницу и твоју црвену кабаницу!{S} Већ са |
| .{S} Пут тај није био ни пуно три стопе широк.</p> <p>Насмеја се Рајко на онакво питање.</p> <p |
| беше уз плашт прислоњен по један дуг и широк мач, већином у зеленим кожним корицама, па са сре |
| престолу, наслонив обе руке на велики и широк мач, којега је држак у крст извијен био.{S} Круна |
| е, ваљало је силазити преко четири врло широка мраморна ступња, па да се сиђе на под од саме дв |
| ј да се намести.</p> <p>»Да ми нису ове широке турске чизме,“ извињаваше се млада Маџарица Рајк |
| од танке турске ћерћелије.{S} Носила је широке жуте шалваре од неке полусвилене тканине, привез |
| средини дворане стајале су три високе и широке трпезе.{S} Она у средини била је скоро за читаву |
| на другу црвену чизму и намешташе их у широке бакрачлије. „Него да видиш, какве су такве су, т |
| соким жутим чизмама, на којима зврктаху широке сребрне мамузе, — био је средина, око које се он |
| {S} Тако је извезен био и онај велики и широки јермелином постављени плашт, који је са рамена о |
| сли, очи дубоко упале, испод очију црни широки прстенови.{S} Рајко осети како је клонула са сви |
| е.{S} У свакоме столу лежао је по један широки плашт, понеки од свиле, понеки од кадифе, понеки |
| лица, одевен у богато маџарско руво, са широким златним пасом, о коме је висио један кратак шпа |
| лици.</p> <p>Један висок леп старац, са широким челом, орловским носом, дугом брадом и дугом ко |
| круглу просторију, под једним високим и широким сводом као под неким кубетом.{S} Кад њих двоје |
| ешаваше тихо ћеманета.{S} За дугачким и широким столом, који се чисто угибао под сваковрсним је |
| лопи руке на груди; гледаше опет својим широким а меканим погледима у очи Рајку, и узе да врти |
| до младе Циганчице.{S} Погледа је оним широким и меким погледима својим, у којима не бејаше у |
| и дугу пушку арнаутку, чврсто се утегао широким шареним пасом, поврх овога црвен силав с пиштољ |
| вуче неку стару антерију, опаса је брзо широким и дугачким једним стамбулским <pb n="57" /> пој |
| а полазио је један прав нос са прилично широким и покретним ноздрвама.{S} Наусница га је <pb n= |
| арски, па јој онда додаде пар црвених а широких турских чизама да их навуче.{S} Она му се сад у |
| аху, нађе онако исто по неколико катова широких полица, а на њима мртвачке ковчеге.{S} Кад из т |
| није у трави од ледине изгубила.{S} Од широких мраморних плоча, које су јој теме покривале, ос |
| онде извијаше се танак стуб од дима из широких дрвених димњака.{S} Дан се дизао и будио успава |
| овном поклопцу, кад ено ваља да педесет широких и дугачких плаштева од меке кадифе и још мекшег |
| једне и с друге стране три реда камених широких полица на стубовима од камена, а на полицама — |
| радознало.</p> <p>— „Причаћу ти све на широко кад ми се, ако Бог да, из Маџарске здрав и света |
| !“</p> <p>Старац се раздрагао па узе на широко причати о пророчанствима слепог а видовитог десп |
| > зидине од капије.{S} Двориште је било широко и пространо.{S} Сад је све било запремљено гомил |
| ла подизаше уз зидину.</p> <p>На једној широкој и повисокој коцки од мрамора беху саливене па п |
| ње међу маџарском господом.{S} У једној широкој одаји посадили се беху сви заједно с патером ок |
| аву на десно и гледаше у црвену чизму у широкој бакрачлији.{S} Маргита не знађаше ни шта да мис |
| д плавичастог мрамора, па онда пружао у широку једну заравањ од руменог мрамора.{S} Од прилике |
| ука, која се слила у нешто мало дужу но ширу коцку, и кроз мрку препланулост од сунца на образи |
| нема школа за витештво.{S} Има ли такве шкоде у вас?!“</p> <p>— „У нас,“ рече Маргита поносито, |
| е; „у нас је цела властела једна велика школа за витештво.{S} Син учи од оца, брат од брата, вл |
| где се учи књига и летургија, али нема школа за витештво.{S} Има ли такве шкоде у вас?!“</p> < |
| ом витешта?{S} У нас има по манастирима школа, где се учи књига и летургија, али нема школа за |
| „Видим, видим, све боље видим где ти је школа за витештво!{S} Твој стриц мора да је био <pb n=" |
| <p>„Бог с тобом, госпођо, шта ти зовеш школом витешта?{S} У нас има по манастирима школа, где |
| ам те већ једном питати: где си ти учио школу витештва?!“</p> </div> <div type="chapter" xml:id |
| че он не толико уплашен колико љутит, и шкргутну зубма као да кроз њих меље не више какву кратк |
| p> <p>Последњим једним живим ускликом и шкрипутом жица стаде чардаш као да је сабљом пресечен.{ |
| скочи у напред.{S} Цар је имао на глави шлем, по коме се око чела повијао царски венац; у левој |
| у уза зид прислоњени гвоздени оклопи са шлемовима и са дугим копљима у гвозденим рукавицама.{S} |
| сребрним оклопом на прсима, са сребрним шлемом на глави, са сребрним наџаком у једној а сребрни |
| ишта!“ рече Мишко; „видех их у српскоме шору у једној малој сиротињској кућици.{S} Изађе преда |
| о под, те му мамуза зазвркта, трже онај шпански штилет, па га сјури Рајку под ребра. <pb n="209 |
| ним пасом, о коме је висио један кратак шпански штилет, са дршком позлаћеном и драгим камењем и |
| се боји да га иза каквог грма или џбуна шпијуни турски не вребају.{S} Било је пред подне кад на |
| ти, па нека је сутра два венчања!{S} А, шта велите?!“</p> <p>Гракнуше пијани гости у смех и у к |
| идба, веридба, свадба, женидба, удадба, шта је управо не знам; али да је весеље, весеље је!“ И |
| им очајања рече:</p> <p>„О Ружо слатка, шта ћу ја ако он умре!“ — „Неће ваља да умрети!“ прихва |
| ја брука и срамота!{S} Казуј, молим те, шта је?“</p> <p>„Ето, шта је!“ прихвати Маргита горко; |
| осећаше и нагађаше, но што разумеваше, шта старац сумња, и би му криво.</p> <p>„Молим те, оче, |
| ом тако пуни доброте и милости!{S} Тек, шта ја говорим?!{S} Нека му је по хиљаду пута слава, шт |
| воју главу на његову мишицу.</p> <p>„О, шта ли ће најпосле да буде од нас двоје?!“ рече она сво |
| о питање.</p> <p>„Бог с тобом, госпођо, шта ти зовеш школом витешта?{S} У нас има по манастирим |
| Казуј, молим те, шта је?“</p> <p>„Ето, шта је!“ прихвати Маргита горко; „мој стари гроф, ког с |
| рца, па нема ко да отвори ову гробницу, шта ће да буде од ове јадне жене поред нене?!“ Сав се с |
| } Рајко се поклони старцу и изађе. „Ех, шта ћеш?{S} Сила Бога не моли.{S} Нисам мислио да ће та |
| љем месту и није могао погинути!{S} Их, шта је песама мој стриц знао о <pb n="131" /> војводи С |
| , и ово су све мртвачки ковчези.{S} Их, шта их је!{S} Да ћутим, да се оно господско дете не поп |
| вих покојних док талира траје.{S} А?... шта велиш?!“</p> <p>— „ Ако хоће господа нека прихвати |
| се тако поверљиво уза те приљубљује... шта ли је слађе: живети па љубити онако слатка уста, ил |
| че; ево ће ми одмах лакнути!{S} Него... шта је то?!“ рече Маргита сва усплахирена, па сави глав |
| ј Мартин спор!...{S} Тек опет хвала му; шта бих сад без њега радила!...{S} Иди види, можемо ли |
| к мени!....{S} Стадох, скамених се!{S} Шта ћу сад јадна!...{S} Гледах их како јуре као да су с |
| скамукање њихово !{S} Еј тешко мени!{S} Шта ћемо сад јадни Рајко?“</p> <p>И онда се опет подиже |
| и — просто ни малим прстом да мрдну!{S} Шта ли би мој стриц Павле рекао на све ово?!“</p> <p>И |
| ме језа подухвати и сва се стресох!{S} Шта ћу јадна и кукавна!{S} Ох, не желим ни свом душмани |
| обници!" цикну Маргита; „где си?!...{S} Шта, ти би ?!...{S} О, дај ми да чујем глас твој!{S} Да |
| о оном ко њу као своју жену љуби!...{S} Шта оно би с тобом јутрос у пећини, кад муња севну и гр |
| рво млада жена тебе у уста пољуби...{S} Шта ли сад чекаш?..{S} Јеси л’ кад год видео лепшу жену |
| ку.</p> <p>„Јеси ли при себи Рајко ?{S} Шта ти је витеже млади?“ питаше га не са бригом, него с |
| ахирише и запиташе: „ама шта је то ?{S} Шта се то десило ?!“ Тек неко од господе рече: „дух се |
| каву игру старог лакрдијаша Мартина?{S} Шта сте се следили и укопали?{S} Та ово је маскарада!“ |
| на балчак од сабље, сабље посвећује, — шта си ти тако тешко Богу згрешила да те пси као јареб |
| „нек се потруди, па нека опет заслужи!“ Шта се опет десило једном другом моме брату од стрица, |
| што јест, јест ; и кад спава лепа је, а шта да кажем кад оним крупним црним очима узме да сипље |
| триц рекао, па онда пређе да се пита: а шта ли би на то рекли Бан Страхиња и Краљевић <pb n="24 |
| невесео загледао у младог гуслара!{S} А шта ли му овај <pb n="117" /> уз гусле пева?!“ питаше М |
| бих ја њу дао ни за какве откупе!{S} А шта мислиш пошто бих је могао продати?!“</p> <p>„Шта те |
| , дуге, и тако страшне несреће!...{S} А шта да вам причам?!...{S} Ко +није сам патио што сам ја |
| Бање!“</p> <p>— „Била си то некад.{S} А шта си сад?“</p> <p>„Маргита, грофица од Нађ-Бање!“ одг |
| , али оно је тамо цар Душан!“</p> <p>„А шта је ово?“ запита Маргита, пружив руку према трећој п |
| S} Што ти је те јецаш?{S} Казуј за Бога шта ти је?!“ проговори Рајко пун бриге и забуне.</p> <p |
| стор?“ питаше Рајко.</p> <p>— „Како ода шта!“ рече Циганин; „мајстор сам од ћеманета; мајстор с |
| ој од једанпут муња сину, те јој показа шта се све крије у тајанственој појави овога младог чов |
| во?!“</p> <p>И онда би узео да премишља шта ли би му стриц рекао, па онда пређе да се пита: а ш |
| из дубине душе захваљује.{S} Рајко, ма шта да буде, твоју доброту и твоје витештво никад, ника |
| бруку у мом двору видиш! “</p> <p>— „Ма шта да је не може бити твоја брука и срамота!{S} Казуј, |
| сељаци се усплахирише и запиташе: „ама шта је то ?{S} Шта се то десило ?!“ Тек неко од господе |
| ше Рајко који силно узбуђен викну: „ама шта је то?“ и ако ни сам не знађаше коме управо то пита |
| и чисто клону пун очајања.</p> <p>„Ама шта нема ништа?{S} Што ми не говориш просто и отворено; |
| вени сто па бризну плакати.</p> <p>„Ама шта је све ово, госпођо?!{S} Овај се свет врти око нене |
| да му помогне да се цареви гости ни на шта не потуже.</p> <p>„Његови га,“ говораше Мустафа Хас |
| пијан или луд, блене у младу па не зна шта свира!" — „Блене у младу ?!“ викну старац гњевно; „ |
| ења, обоце, гривне, просто да се не зна шта је лепше, богатије и сјајније.{S} Просто им већ очи |
| ече :</p> <p>„Чекај молим те!{S} Ко зна шта је тамо!{S} Пре него што одбијеш и тај трећи катана |
| те ми силом сипљу млеко у уста и ко зна шта још те ме поврате.{S} Нит’ могу да утечем, нит’ мог |
| И насмејао бих се, али ми не даде зебња шта ће од вас двоје на крај краја бити.{S} Да вам дуго |
| ен и погледа је чисто са сажаљењем. „Па шта си ти то онда чула?!...{S} А питаш ме откуда га ја |
| пред ногама господаревим! “</p> <p>„Па шта да чиним ?!“</p> <p>— Да чекате док се истрезне!“</ |
| еводи.{S} Али га старац посланик запита шта Рајко рече, па кад чу приђе к младићу и потапка га |
| смејкиваше.{S} А старац узе да им прича шта се све десило од како се растадоше, па се прекидаше |
| циганском бекрији робује !“</p> <p>— „Е шта ћеш?{S} Иди па спавај; ваља сутра рано полазити!“ р |
| Али, молим те, Ружо, казуј ми одмах све шта је и како је?!“ говораше Маргита са нешто мало више |
| ла, гледајући ово друштво, сад кад виде шта Манда на њене очи учини <pb n="208" /> прекипе.{S} |
| споде Боже мој, сад ил’никад; умудри ме шта да радим с ово двоје младих да у лудо главе не изгу |
| ја зебња на срце наваљиваше. „Гледаш ме шта радим, моја добра Ружо?“ рече јој Маргита; „о, кад |
| о тихи шум с ону страну.{S} Учини му се шта више као да неко пипа одонуд врата, као да се нека |
| њај се од мене, црна сотоно, не знам те шта мумлаш!“ па се онда окрете гостима и поче што јасни |
| о, унутра у моју собу!{S} Ви и не знате шта се овде збива!{S} Ходите унутра док ја пошљем децу |
| еше скочила на ноге, па збуњено гледаше шта то би.</p> <p>Циганин беше дошао к себи и напрезаше |
| ором на коме стари деспот Ђурађ слушаше шта му ослепљени син уз гусле пева.</p> <p>„Кад је воља |
| 54" /> <p>Али Циганин више и не слушаше шта Рајко говори.{S} Диже се, отиде до једног корита, у |
| онашање сви мотре, па у Нишу да се реше шта да раде.</p> <p>А на путу до Ниша сви погледаху исп |
| та би му стриц Павле рекао да је жив, и шта би радили онакви српски јунаци какви беху Бан Страх |
| е радио и како је говорио онај јунак, и шта се коме најбоље свидело у оној песми.{S} У песми о |
| толова!{S} Не пита се сад више ко смо и шта смо.{S} Него да се са нашом заједничком несрећом бо |
| јуначка имена.{S} Ваљало је да пазиш и шта говориш и како радиш!“</p> <p>Ту се Рајко мало уста |
| .{S} Молимо...{S} Молимо... покажите ви шта имате тамо где вам срце куца!“</p> <p>Сад се тек ди |
| мо, онда ти кад видиш да сам мртва ради шта знаш!“</p> <pb n="147" /> <p>— „Ала, не бој се госп |
| ватре на далекој ивици видика; „знаш ли шта је то?!“</p> <p>— „Не знам!“ рече Маргита усколебан |
| о, децо, овамо те!{S} Овамо !...{S} Али шта ће ми они?!...{S} Јест’, слатка, мила и добра моја |
| ој бакрачлији.{S} Маргита не знађаше ни шта да мисли ни шта да каже, него онако занемела од чуд |
| } Маргита не знађаше ни шта да мисли ни шта да каже, него онако занемела од чуда, не скидаше св |
| анесох се, занесох се па већ не знам ни шта свирам.{S} Удари ме једном Борчија гудалом по плећи |
| му кћи мезимица.{S} Видећеш, неће знати шта да ради те да те награди.{S} А ја знам како ће.{S} |
| чега баш и не бојим.{S} Сад ћемо видети шта је !“</p> <p>Па онда Рајко узе живо да удара буздов |
| на Рајка, као да му тако даде разумети шта је велики чардаш. „Него, како ћеш и да знаш, млад с |
| вршуј!“</p> <p>— „Е, а мо’ш ли погодити шта је то?“ „Не могу, братац мој! него казуј па свршуј! |
| а једне поштене младе жене, па ћеш чути шта ће ти казати!“</p> <p>Рајку закуца срце бурније.{S} |
| .{S} Прихватише се својски и не мислећи шта <pb n="122" /> све још може бити.{S} Па онда Рајко |
| и погледаху један у другога, не знајући шта да почну. <pb n="81" /></p> <p>„Госпођо," поче Рајк |
| чардаш?!“ понови Рајко као у недоумици шта ће то да значи.</p> <p>— „Ех, па не знаш, ја како!“ |
| ну јој оштро: „ха, бре, Маџарице, казуј шта си ти?!“</p> <p>Она окрете главу према њима па рече |
| на њу, па срдито дрекну :</p> <p>„Казуј шта си сада, кујо маџарска?!“ <pb n="46" /></p> <p>Чеки |
| што због мене тако млад гинеш.{S} Немам шта ја теби да праштам и опет ћу да кажем: нека ти је п |
| то што јој је осамнаеста година, а знам шта јој пише у судбини, па је кријем и отимам од тебе!“ |
| онда настави: „е, баш ме копка да знам шта ће овај растов пањ овде?!“</p> <p>— „Махни се пања |
| ки беспрекорни витез.{S} Ја једина знам шта сам у њему изгубила; а ни ја не знам шта је све њег |
| а од сунчаних зракова.</p> <p>„Сад знам шта значе оне неколике цеви, што их видех горе у зидина |
| та сам у њему изгубила; а ни ја не знам шта је све његова земља у њему изгубила! “ </p> </div> |
| ћи руком на прилику у средини, „не знам шта је, али оно је тамо цар Душан!“</p> <p>„А шта је ов |
| нађем одговора чежњи својој, знала сам шта ми је дужност.{S} И онда си пустио да ме аждаја ага |
| на вратима од наше куће, па ослушкујем шта ће бити у великој дворници.{S} Тек пуче пушка, а го |
| е: „еј, мој витеже Рајко, сад тек видим шта ће од тебе да буде!</p> <pb n="107" /> <p>Само нека |
| ори ми очи да у овоме тешком часу видим шта је твоја света воља!“</p> <p>И старац се онда спуст |
| дине, кад вас Турци одведоше, није знао шта ће од жалости за вама.{S} Слао је људе у Цариград, |
| Рајко је са свим јасно и поуздано знао шта би му стриц Павле рекао да је жив, и шта би радили |
| тувимо што пева, јер би нас после питао шта је радио и како је говорио онај јунак, и шта се ком |
| После поноћи Рајко поче да говори много шта у заносу, час разумљиво, час неразумљиво.{S} Срце м |
| е Рајко радосно узбуђен; „чу ли госпођо шта одзив рене: „живога Бога!“ И не треба нам бољи одго |
| ини створиш?“ питаше ме санџак-бег. „Ко шта може јадној раји?{S} Она као дете сироче радује се |
| и озбиљан; „није вајде, ваља да гледамо шта ћемо. <pb n="139" /> Турци су нашега старца или уби |
| /p> <p>— „Хајде да сиђемо да разгледамо шта је све то!“ рече Маргита.{S} Али пре него што ће са |
| као венац.</p> <p>Ружа је гледаше само шта ради и све јој се већа туга и хладнија зебња на срц |
| м чуду у Рајка.{S} Рајко, као да је чуо шта она сама у себи говори, рече: „ама и ја се питам, ј |
| г бабе, и узе да га храбри, казујући му шта види у оној ноћи, у којој само манастирска кандила |
| ж паса у даљини.{S} Окренух се и имадох шта да видим!{S} Чета Турака на коњма и читава руља сам |
| о госпођу своју, царицу Милицу.{S} Знаш шта вам казивах мало час кад бејасмо доле на капији, на |
| <p>— „Махни се пања него казуј ако знаш шта је ово?“ рече Маргита па показа руком на оно што се |
| ватимо лепе земље маџарске, па да видиш шта ћу ја од тебе да начиним! “</p> <p>— „Ама, ходи, мо |
| лонца два пуна и лепа бокора босиљка. „Шта си платио за њих?“ упита га Маргита. „Нисам ништа!“ |
| ф, и она му се дворана поче да окреће. „Шта то рече Мартин?!“ питаше он час младу Циганчицу дес |
| ђе.{S} Звизну и други пут и трећи пут. „Шта је сад наопако?!“ мишљаше <pb n="58" /> Рајко у себ |
| хом једног сујетног детета рече Рајку: „шта велиш, нисам ли сад лепша?“</p> <p>Али не дочека Ра |
| окренув се Рајку и Маргити запита их: „шта мислите?“</p> <p>„ Ја сам се смислила!“ рече Маргит |
| енув се млађој господи из своје свите; „шта оно рече, ко је она?!“</p> <p>„Мени се учини да реч |
| који издаваше да му је криво.</p> <p>— „Шта вас ја знам кад сте!{S} Него ми се некако чини да с |
| коме управо то питање управља.</p> <p>„Шта оно рече?“ питаше старац посланик, окренув се млађо |
| ну обе руке на своје слепе очи.</p> <p>„Шта кажеш?!....{S} Стари се гроф жени?!“ викну она гњев |
| и равно пресечен — растов пањ.</p> <p>„Шта ли му је ово сад?!{S} Кад угледах ове златне лавове |
| риђе к лицу и пољуби га у чело.</p> <p>„Шта то радите за име божје, слатка моја госпођо грофице |
| тегну узде па устави ластавицу.</p> <p>„Шта рече?!“ питаше га сва пренеражена.</p> <p>— „Не зна |
| ри два три пута песницом у њих.</p> <p>„Шта је бре?!“ дрекну изнутра Циганин не отварајући.</p> |
| ш пошто бих је могао продати?!“</p> <p>„Шта те ја знам!“ одговори Рајко. „У нас се крштене душе |
| ислоњена уз престо по једна владичанска штака, понека од седефа а понека од сребра.{S} У зачељу |
| аћен престо са златном митром и златном штаком.{S} Пред самим тим престолом, и управо на средин |
| {S} Прежи коње!“ викаху, па сви јуриш к шталама.{S} А сељаци се усплахирише и запиташе: „ама шт |
| пође с њоме, а кочијаша упути да иде у штале.</p> <p>У соби Ружа узе свећу па загледа добро у |
| hic" /> <p>У БЕОГРАДУ</p> <p>У ДРЖАВНОЈ ШТАМПАРИЈИ КРАЉЕВИНЕ СРБИЈЕ</p> <p>1892</p> </div> <pb |
| {S} Ако се потковице не посребре, твоја штета!{S} Ако испадне добро, да ми платиш за сваку по о |
| усмо.{S} Знам ухватиће је, али ће имати штете и дангубе.{S} Сад смо на невољи па нек нам Бог оп |
| е му мамуза зазвркта, трже онај шпански штилет, па га сјури Рајку под ребра. <pb n="209" /></p> |
| м, о коме је висио један кратак шпански штилет, са дршком позлаћеном и драгим камењем искићеном |
| дашем, он би ме најпре хладним клештима штипао, а кад ја упорно нећу него стегнем срце и стисне |
| а предњим шапама држаху један дугуљасти штит онако полошке.{S} Са средине штита дизаше се велик |
| љасти штит онако полошке.{S} Са средине штита дизаше се велики двоглави орао од сребра; раширио |
| са сребрним наџаком у једној а сребрним штитом у другој руци.{S} А на пола хвата од ових оклопн |
| на два лава, што ричу, и испред орла на штиту, стојаше поснизак један, право и равно пресечен — |
| ричу и они усправљени лавови с орлом на штиту приближили и саставили, од њих би се склопио био |
| ј у ковчег од растовине.{S} На сребрном штиту на овом растовом нека се урежу речи: „Србину, од |
| бриге и забуне.</p> <p>„Еј, мој Рајко! што не остах с тобом у Шумадији!“ проговараше Маргита г |
| еше што по средини између она два лава, што ричу, и испред орла на штиту, стојаше поснизак једа |
| м?!{S} Нека му је по хиљаду пута слава, што вас је из чељусти оних поганих Сарацена избавио !{S |
| оје са свода, које са гвоздених полуга, што су се пружале од једног зида до другог у сва четири |
| не к оном коњанику на мрамору. „И онда, што ти да остајеш само у твоме џемадану, и што ја да ле |
| > <p>Оно су доиста била сјајна господа, што шетаху по развалинама двора Лазарева.{S} Барон Арпа |
| крупног црвеног <pb n="120" /> мерџана, што га је око врата носила, био је раскинут и спуштао с |
| е јој опет у реч Рајко; „је ли та жена, што ти је на сну долазила, говорила српски и носила кру |
| ратише к оној трпези од зеленог камена, што беше претрпана пехарима, кондирима, скрињицама и ко |
| о да хоће да згњечи онај прамен сутона, што је из пећине дрзнуо да завири у ону црну гробницу, |
| ла је низове од бисера и драгог камења, што својим севањем само још више изношаше на видик топл |
| а господска рода, властелинка, кнегиња, што ли?{S} Вала могло јој се одмах видети и по очима, и |
| це пала од оног драгог камења и бисера, што га ено тамо на трпезама.{S} Него хајдмо да тражимо |
| милине у гипкости овог вилинског стаса, што се тако поверљиво уза те приљубљује... шта ли је сл |
| јене сестре плавосивих дивљих голубица, што падаху преда њ на пут само да опет прну у вис, те д |
| ке, час обућу, па онда као слеп потрча, што брже може, у гомиле света по дворишту, лајући као д |
| дише се и такнуше срдито гуске и патке, што, дуж брлога испред кућа, беху задремале; излетеше п |
| си оно велико у злато оковано еванђеље, што му по крилима положено беше.</p> <p>Иза овог златно |
| наше горе лист, а знам најбоље по томе, што је прадед или чукундед моје старе мајке, један Кеме |
| едина моја срећа на овоме свету у томе, што је мој гроб поред његова.{S} Сахраните ме овде, пор |
| ло оноликих кандила, само драго камење, што се згрнуло на ове три трпезе, могло би да осветли д |
| .{S} Него на све то сав одговор бејаше, што сад као нека пуна зобница удараше о врата неколико |
| >„Сад знам шта значе оне неколике цеви, што их видех горе у зидинама од града! “рече Маргита; п |
| они велики нови новцати сребрни талири, што их у Нишу од посланика доби.</p> <p>„Ето, ако си ма |
| едном Борчија гудалом по плећима: „хеј, што гребеш, јеси л’ полудео?!{S}" Ништа ја.{S} Ћутим па |
| црног једног Циганина!{S} Ја, Боже мој, што ли су ти наши стари тако тешко згрешили те овако љу |
| а му одобрава.</p> <p>„Е баш ми је жао, што нас двојица не можемо да се разумемо!“ рече Рајко г |
| да пробијем ову стену страх ме је прво, што бих видео, био би леш његов!{S} Њега су Турци насиг |
| њене руке.</p> <p>„Хвала теби, госпођо, што тако лепо мислиш и желиш.{S} Али од свега тога не м |
| уца а колена клецају!{S} Ох, мој Рајко, што не остасмо код онога доброг старца!{S} Ох, куда ли |
| дели, и оно може да се сноси баш за то, што може тако да се дели!“</p> <p>„Како лепо говориш!{S |
| <p>То је онај повисок и вижљав младић, што испред самог старог посланика корача.{S} О рамену н |
| ита отиде у пећину те по мирисном сену, што у једном куту беше положено, разастре црвени плашт |
| е.{S} Иза тога баба баци нешто у ватру, што је пукло као гром, сва се кућа затресла, а кухиња с |
| а на твоју душу, али пада на моју душу, што због мене тако млад гинеш.{S} Немам шта ја теби да |
| чистом љубављу за себе да веже!{S} Ах, што немам млађу сестру, лепшу од мене и срећнију од мен |
| шапатом, да се овај утапаше у тихи дах, што са меким шумом лептирових крила одлеташе са полурас |
| та, долажаше кроз дивљи некакав чардаш, што га Цигани свираху, врева од живог разговора и звека |
| S} Што ми не говориш просто и отворено; што ме не питаш право?" прихвати Рајко живо.</p> <p>— „ |
| и стотинити део од онога <pb n="184" /> што Маргита осећа.{S} Рајко... мој витеже од Расине Рај |
| S} Маргита врисну и мало <pb n="146" /> што не испусти свећу: — „јух, змија! змија! змија!{S} С |
| ше на твоју ластавицу и доведоше је!{S} Што је доведоше ни по јада, али, кад хтедоше да пођу, л |
| лица њена на ниже погледе своје!...{S} Што се бојиш?...{S} Јелек је прикопчан, тесно прикопчан |
| неку бајку, па да је и другима каже.{S} Што ти знам рећи то је да нисам светац, него грешник пр |
| око нене.{S} Ништа ти га не разумем.{S} Што ти је те јецаш?{S} Казуј за Бога шта ти је?!“ прого |
| и и у делове своје растурени престо.{S} Што је Рајка највише зачудило, беше што по средини изме |
| малим прстом мрднуо да му помогнеш.{S} Што си тако мене и задругу нашу осрамотио, ја и задруга |
| очајања.</p> <p>„Ама шта нема ништа?{S} Што ми не говориш просто и отворено; што ме не питаш пр |
| да децо, зар не чујете да вас вичем?{S} Што сте се обадвоје скаменили, Бог вас видео?!{S} Овамо |
| : сан је лажа а Бог је истина!....{S} А што ли си тако ружно уснила?“ питаше Рајко с неком дети |
| ри сељак, па се опет насмеја.</p> <p>„А што вам је вечерас све село пусто?!“ <pb n="187" /></p> |
| а.</p> <p>Кад би се она два златна лава што ричу и они усправљени лавови с орлом на штиту прибл |
| ам свагда веран слуга.{S} Тако ти свега што ти је мило, буди ми у овоме часу веран пријатељ!{S} |
| и да умрем, слађе ћу умрети после овога што од тебе чух, да ће доћи онај који ће земљу да ослоб |
| сте видели тек само пола од свега онога што све има под сводовима испод ових рушевина!“</p> <p> |
| да забележи ни стоти део од свега онога што му Рајко казиваше о планинским ланцима, о висовима, |
| теби, који си божји угодник и без онога што си мени и овој страници добра <pb n="160" /> учинио |
| !{S} Да си ти патио хиљадити део онога што сам ја овде препатила, та клао би га зубма а не нож |
| најприснија, рођена и најрођенија... за што да је јаком својом мишицом не загрлиш и на мушка св |
| ље.{S} Ти ми нудиш твоје мало гуњче; за што да си ти већи <pb n="123" /> витез од њих ?!{S} Мис |
| дост, њена лепота и њена милина?!{S} За што да ти не буде присна и најприснија, рођена и најрођ |
| као да је хајка!{S} На звериње нема за што да је, а није ни на хајдуке, јер их овуда нема.{S} |
| ме да се дома вратим.{S} Не питајте за што.{S} Него ме милостиво пуштајте и опростите ми!“</p> |
| S} Мени треба!{S} Ваш бих ти казао и за што ми треба, кад бих знао да си <pb n="42" /> човек.{S |
| мало поткрепи, после оног чуда и белаја што га снађе.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SR |
| извуците на двориште овог безобразника што блене у моју младу, и опалите му врућих четрдесет б |
| и се чини да овај попа теби само смућка што ја причам.{S} А видим те јеси ти и јунак и господин |
| лити ни стотинити део оних грозних мука што сам ја у оној зверској јазбини претрпела!{S} Мало п |
| Паде у неки занос, у коме или није чула што јој он говораше, или не могаше речи да проговори.{S |
| без одмора, јер оно нешто мало времена што проведоше под једним грмом, заложивши се мало хлебо |
| 5" /> гроф.{S} "Има!“ рече Манда. — „Па што ти то дете кријеш од мене?!“ „За то што јој је осам |
| а лов, по гудурама великог једног добра што га гроф имађаше у Сибињској.{S} Беше ту пуно слугу, |
| и за њих оседлане коње, и нека им обећа што год затраже, само да одмах дођу!{S} А ти сам врати |
| прекидана само прштањем онога кандиоца што пред вратима издисаше.</p> <p>Њих двоје уђоше ћутећ |
| е сам од себе и збуни се као да је крив што је дрзнуо да види једну светињу, коју није слободно |
| оје лепо лице, кад је само моје ?!“ Сад што да ти дуљим — извукоше ме и истукоше ме.{S} Кад се |
| а!“ прихвати старац разведрен. „Ево сад што ћу да ти кажем : отпрати је у завичај, предај је у |
| једна причаше, како је њему све узалуд што ради, како се ви њему не би хтели више вратити, па |
| м!{S} А није тешко тебе дворити.{S} Све што овде хтедох то је, да те склоним да те не бију ветр |
| еба просипали дажду од симпатије на све што је живо.{S} И овај мали коњиц са ситном главом, пам |
| ећину закопајте!{S} Ето беже, то је све што те молим, а све друго нека ти је просто !“ Смилова |
| „док ви одаберете грану и наместите све што треба, ја да се мало помолим своме Богу <pb n="157" |
| како је било у Крушевцу, а после и све што је по Београду слушао о последњем рату између султа |
| у, где има змајев престо.{S} Спреми све што треба и чекај нас на обали више Гроцке."</p> <pb n= |
| ађ-Бањи да останеш док се не спреми све што треба за мој план.{S} Видећеш, мој ће те старац нос |
| туга и опет жива чежња да чује баш све што гуслар има да каже, стапале.{S} Оба младића беху у |
| ћ је и напустио био сваку наду, да може што разабрати у оној потмулој и неразговетној вици.{S} |
| у кадифене завесе од постеље. „Доста је што могу да је одавде погледам...{S} Знаш како ми је?.. |
| ој потамнеше, па рече тужно: „узалуд је што бих хтела!{S} Еј, мој јуначе, од мене је сад већ од |
| слаб а плот јака.{S} Тек опет жао ми је што се преварих!“</p> <p>Сад Рајку ударише пламенови у |
| оме тајном гласићу; „лажеш! криво ти је што видиш поштену једну жену поред поштеног једног Срби |
| зи низ кулу, сетан невесео, тешко му је што не може да послуша свога господара, ал’ је теже срц |
| му у случају невоље довољно бити оружје што га за пасом има.</p> <p>„Хајдете сад у име Божје за |
| заплачем!{S} О, Рајко, та ваља да није што ћеш се овуда сам без ње враћати?!...{S} Није то; ни |
| до посланика.{S} Побојао се да се није што незгодно десило царевом госту.{S} Стадоше му очи на |
| подаље одавде; нећу да женско ухо чује што ћу да ти говорим!</p> <p>Одмакоше се подаље од кова |
| евесело, „тешко је да се говори о ономе што може бити, али ми се чини да ни ја тебе никад, и да |
| м жупским вином, па разговараху о ономе што се збило.{S} Око неко доба <pb n="15" /> Рајко заку |
| идине од града; нањушише на цеви оловне што воде ваздух доле, па да видиш ту белаја!{S} Греби, |
| ену прислоњено, да ли се тамо иза стене што збива; друга половина слушаше истом таквом жудном п |
| е до жалосна судбина оне ваше земљакиње што онако млада робује, а по мраку ми је светлила светл |
| пси из авлија и кидисаше на кола и коње што тако лупњавом будише мир успаваног села. </p> <p>Ма |
| скуна, а наш народ вели, да су то љуспе што падају од змајевских панцира, кад се змајеви туку.{ |
| еш у свој дом, да пошљеш скелеџији паре што му скелу низ воду отиснусмо.{S} Знам ухватиће је, а |
| дошао го као прст, па син навалио да се што пре и одене и огреје. „Јеси ли ти онај светац о ком |
| ањем свога дихања ослушкивали, да ли се што из пећине чује.{S} Али се више ништа није чуло.</p> |
| ас пити.{S} Ја је сркнем само кад ми се што смучи!“</p> <p>„Валах, ако је нећемо пити што си је |
| ећате! “</p> <p>„Е, мој Рајко, много се што пева чему ван песме нема станка.{S} Али ја знам да |
| н-сераја под звездама на небу, сетих се што је наш покојни стриц, Бог да му душу прости, нама м |
| мирно; „али бадава, не могах; сетих се што ти оно рече да је и грехота и срамота; него му стад |
| на коленима испод огромне камене плоче што изнад њега висаше.{S} За њим уђе Маргита.{S} Плоча |
| млаш!“ па се онда окрете гостима и поче што јасније могаше:</p> <p>„Сви знамо како је грофица М |
| буђена, у гомилу.{S} Као да и не чујаше што јој Циганин ковач срдито и све јачом и јачом дреком |
| оно што Рајко рече.{S} Много му сметаше што запињаше о оно црвено вино на софри.{S} Узеше се го |
| {S} Што је Рајка највише зачудило, беше што по средини између она два лава, што ричу, и испред |
| добро, гледај; не заборави онај младеж што јој као звездица на левом колену стоји!“ викаше баб |
| ти да остајеш само у твоме џемадану, и што ја да лежим на овом тврдом оловном поклопцу, кад ен |
| о тиха, нешто канда мени шапуташе.{S} И што урлање и лавеж све то ближе долажаху, све то разгов |
| дивно лепа.</p> <p>„Децо, у урвинама и што би било склоништа од погледа људских, нема склоништ |
| 75" /></p> <p>„Какве су оно оловне цеви што на два три места стрче кроз зидине и из рушевина?“ |
| сабор.{S} Помоли се Богу, приложи цркви што ко може, искупи се око гуслара да чује: како је Мар |
| дан?{S} Хајде да ово мајкино момче види што не би ни у сну могло снити ?{S} А ?! “</p> <p>Она н |
| а уља, те пршташе као да се гласно срди што ово двоје дођоше да га гледају нако се гаси.</p> <p |
| е Хасан.</p> <p>Рајко преведе на српски што чаушбаша рече, те цела свита пође даље низ брдо.</p |
| вео <pb n="22" /> би чаушбаши на српски што старац рече, а Хасан-ага Зулуфлија завршио би цео у |
| вајаше од пећине и ослушкиваху не би ли што чули.{S} Мало час па она поче грчевито да притискуј |
| увери да не снива. .</p> <p>— „Имаш ли што би желела одавде собом да понесеш?"</p> <p>„Баш ниш |
| ништа ни знати...{S} Хајде, добро; али што не притиснеш бар један невин пољубац на њена уста?{ |
| аганом смрћу не марим, право је!{S} Али што наведох ову јадну жену <pb n="152" /> да пође за мн |
| полагаше на врело чело Рајково.{S} Али што се зора примицаше, то његов занос бејаше све већи.< |
| опростити, и ево ти и праштамо.{S} Али што си осрамотио име које носиш, не можемо ти опростити |
| звикну Рајко и још нешто промрмља. „Али што да плачеш?{S} Кад те твој господин види, он ће врат |
| м те... не препадај се!{S} Више ме боли што те видим да си се препала него ова рана.{S} Не бој |
| овдашње спахије нудиле.{S} Опростите ми што по незнању замишљам да може бити нисте при новцу и |
| нека ти је просто!{S} А прости ти мени што ће младост твоју прерани гроб у овој гори да покрив |
| Кад од своје кабанице и сиџадета начини што ужи свитак и кад га привеза за седло Рајко рече Мар |
| чутуру !“ рече Рајко као да му објасни што му тако товаран дође.</p> <p>„ Ако ти је празна, мо |
| о си ти, рекла сам јој, да ти не замери што си од друге цркве, јер си добар и имаш дух витешки. |
| ила овде онде светлуцају, и у оној зори што иза те ноћи руди.{S} Причаћу ти све потанко кад се |
| “ викну старац гњевно; „ха, чекај се ти што твојим циганским очима бленеш у моју младу!{S} Март |
| ана лепотом околине, „бадава, говори ти што хоћеш, али си ти Рајко човек, који има око за оно ш |
| не пођем даље, хоћеш ли ми право казати што ћу те питати ? “</p> <p>„Ако нећу теби, који си бож |
| ве Ефимијом!“</p> <p>„Е, онда неће бити што сам ја домишљао!“ рече Рајко невесело; „ја помислих |
| учи!“</p> <p>„Валах, ако је нећемо пити што си је и доносио?" прихвати Циганин. „А мени се ето |
| нда кад погледате у оне крупне црне очи што као да су од црне кадифе, и оне дуге трепавице и он |
| на том ковчегу преко пута па ми причај што.{S} Не; чекај!{S} Хтела сам те већ једном питати: г |
| е робовању у Турака!{S} Дед’ нам причај што!“ „0, грозим се и да погледам натраг!“ рече Маргита |
| ом пред оним вратима, маше руком да јој што пре дође; па кад јој се примаче, она му живо шапуто |
| сотона.{S} Кад не бих хтела да му играм што он прозва малим и великим чардашем, он би ме најпре |
| е!{S} Него хајдмо сад доле да ти причам што сам још у оној подземној дворани, усред оног блага, |
| вораше Рајко мирно и просто као о нечем што је са свим обично.</p> <p>Она сеђаше у седлу као да |
| а им свечано рече: „закуните ми се свим што вам је на овоме свету свето, да никада и никоме каз |
| настави Маргита све тужнија. „Не марим што ћу да се жива у гроб закопам, али да полагано умире |
| <p>Још су дуго стојали пред оном стеном што их од пећине растављаше.{S} Дуго су са све већим на |
| овда и онда зауставио би се па казивао што има да казује, ономе загрејаном и знојавом католичк |
| ане обележена онаквим истим крстом, као што беше онај у пећини.</p> <p>Прођоше повећи број гвоз |
| диже је у своме наручју и однесе је као што би млад пастир јагње понео.{S} Она само отвори треп |
| додаде је Циганину.{S} Овај се напи као што би се жедан бистре воде напио, па кад спусти чутуру |
| као да она само у њега гледа онако као што он само у њу гледаше.{S} Стаде тако за неколико тре |
| ама зло какво чине!“</p> <p>„Није право што говориш, госпођо!“ рече Рајко; „ја те наведох да бе |
| рече : „вала то ни у сну нисам, мањ ево што сад тебе дворим!{S} А није тешко тебе дворити.{S} С |
| пробудити, онда бих опет волела да прво што видим буде моја витешка земља, Маџарска, и... — ти, |
| љевићем Марком, не због имењаштва, него што је он од све момчадије био најјачи.{S} Није било ла |
| Лазару и царици Милици много више, него што то овај господин попа воли! “</p> <p>Насмеја се гла |
| те!{S} Ко зна шта је тамо!{S} Пре него што одбијеш и тај трећи катанац, одви мало врхом од коп |
| све то!“ рече Маргита.{S} Али пре него што ће са <pb n="103" /> прага у дворану коракнути, Рај |
| Рајка смрти !{S} Узми од мене све друго што хоћеш, врати ме на нове муке, умори ме лаганом смрћ |
| тер преводити; „паметно си синко учинио што си то патеру поверио!{S} Знам ја, вели, има племени |
| а вам причам?!...{S} Ко +није сам патио што сам ја патила, или ко није очима гледао моје муке, |
| свирач у Борчије, па се после потурчио што га на вашој свадби избише?{S} Е, стари наш господар |
| а ти светли господине!{S} Баш си научио што и јесте најлепше у нашем говору.{S} Напред ћемо сви |
| о, да никада и никоме казати нећете ако што будете видели!“</p> <p>„Заклињем се, тако ми Бог на |
| , хвала вам лепо на господству!{S} Тако што у Цигана нема!{S} А ти безобразна комедијашице, нап |
| навикао на друштво пустиника и на млеко што га они од сељака добивају.{S} Он лежи обично у једн |
| “ прихвати старац; "ево ми је сад тешко што те наведох да причаш!“</p> <p>„Немој да ти је тешко |
| ме твоме помоћнику! “ и напи се, и мало што се не загрцну као неко дете. <pb n="36" /></p> <p>И |
| врата наиђе на Ружу, која врисну и мало што не паде.</p> <p>„Не бој се!{S} Ходи само да ми буде |
| и по сто пута род, не би ми милије било што сам поред тебе, нити ће ми теже бити да се с тобом |
| понови Рајко, а беше га мало и зачудило што га она тако пита.</p> <p>„Зар ти мене не водиш к њи |
| а синчића, а у самој јој је ствари мило што он показује да има своју вољу.</p> <p>„Али је ово м |
| а циче просто да се помаме.{S} Ама само што не проговоре: ето њих двоје одмах иза ове стене!{S} |
| начку.{S} Ваљало нам је добро да тувимо што пева, јер би нас после питао шта је радио и како је |
| његово.{S} Више осећаше и нагађаше, но што разумеваше, шта старац сумња, и би му криво.</p> <p |
| е од некуд светлост нека, много јача но што је била она у капели.{S} Хтеде одмах да пође да вид |
| о озбиљне и хладне мисли.{S} Али пре но што је сагледао Мораву с ову страну Ниша, Рајко је са с |
| си ти Рајко човек, који има око за оно што је лепо и господско!{S} Та стена горе изгледа <pb n |
| о?“ рече Маргита па показа руком на оно што се иза овог растављеног престола подизаше уз зидину |
| мало подуже док је патер превео све оно што Рајко рече.{S} Много му сметаше што запињаше о оно |
| ио, него све лакше и лакше казиваше оно што је још остало од песме, док последње врсте „свадба |
| прост сељак!“</p> <p>„А разумеш ли оно што се каже: младост је лудост а ђаво не спава?!“</p> < |
| ад некада имао двојаких зидина, као оно што кажу да Цариград има!{S} Па онда баш треба из близи |
| себе, и онога часа нађе да треба да то што је она тако безазлено казала, исправи на прави њего |
| што ти то дете кријеш од мене?!“ „За то што јој је осамнаеста година, а знам шта јој пише у суд |
| осмех, те га издаваше да мисли на нешто што га весели.{S} Па онда опет настави:</p> <p>"Један п |
| д нов ужас обузе.{S} Десило му се нешто што никада дотле у животу.{S} Учини му се као да му се |
| о сам далеко веће и много више, и нешто што ми је много драже.{S} Ја сам верна љуба од Расине Р |
| оће и нежности, и имала је у себи нешто што је растуживало.</p> <p>„Ко је ово?{S} Како је госпо |
| .{S} На то ће стари посланик рећи нешто што патер преведе Рајку овако :</p> <p>„Његова блиставо |
| а.“ Опет, хвала Богу, имамо ми по нешто што ви немате.{S} Имамо ми нашег Краљевића Марка, па Ми |
| на тај змајевски престо, да видиш нешто што ће ти милије бити!“</p> <p>Поможе јој руком својом |
| у на западу.</p> <p>„Виде ли ону звезду што прелете небо?“ питаше је Рајко неким радосним трепе |
| и, она велика господа, не хтеше да чују што им ја говорим, да је право или да те отму ил’ откуп |
| трахиња!"</p> <p>Рајко се мало насмехну што ова млада Маџарица од онаких јунака начини учитеље, |
| које паре не дам!“ Ја јој онда испричах што милостивој госпођи треба мало босиљка.{S} А баба се |
| „хајде, хајде! свршуј само ако имаш још што!{S} Ваља господа да се врате у караван-серај на одм |
| l> <l>Он му купи данке и хараче </l> <l>Што ђе отме да питања нема,</l> <pb n="132" /> <l>Цурам |
| огледа са ње. „Бадава," рече сам себи, „што јест, јест ; и кад спава лепа је, а шта да кажем ка |
| не рече ни речи.</p> <pb n="92" /> <p>„Што ти је од једанпут рука тако хладна?" шапуташе Марги |
| ве тужнијим и тужнијим мислима.</p> <p>„Што ћу ето да умрем лаганом смрћу не марим, право је!{S |
| аше својих погледа с лица њена.</p> <p>„Што си тако заћутао?" питаше га Маргита седајући на сен |
| исправи на прави његов значај.</p> <p>„Што ја волим то је да ти свесрдно послужим; ето послуша |
| ка, па се онда устави да рекне:</p> <p>„Што је право, право!{S} Дао си ми ватре ватром од ракиј |
| тричева, Павлију и Анђелију...“</p> <p>„Што говориш као да си дете!{S} Правиш се само, јер ти ј |
| и, он ће вратити невесту, па да је мила шћерца од Божуна бана, а некмо ли једна Циганчица!{S} Х |
| е Рајко погледав к младој жени, која се шћућурила на земљи поред мехова, па би их овда и онда п |
| ива исплетене.{S} На глави му је сниска шубара од црне јагњетине.{S} Испод шубаре видело се чел |
| иска шубара од црне јагњетине.{S} Испод шубаре видело се чело не баш високо, и пре посниско, ал |
| вала му!“ па Рајко подиже мало са главе шубарицу; „на бољем месту и није могао погинути!{S} Их, |
| а очи натера сузу.{S} Он се диже, скиде шубарицу и поклони се пред Маргитом и рече јој узбуђени |
| ем.{S} Ходи унутра!“</p> <p>Рајко скиде шубарицу, поклони се пред старим послаником, и док се м |
| Рајком, који у левој руци ношаше своју шубарицу, а десну спустио беше на велики нож за пасом.< |
| p>— „Оче!“ прихвати Рајко смерно скинув шубару. „Опрости ми!...{S} Ја из ове пећине жив изаћи н |
| ао желети!“</p> <p>Рајко се диже, скиде шубару и приђе к руци старчевој.</p> <p>„Хвала ти, оче, |
| тину се у мишицу једну, па другу, скиде шубару, прекрсти се, провуче прсте кроз косу један пут |
| ан млад човек дође пред чесму.{S} Скиде шубару, прекрсти се и узе живо да умива лице своје бист |
| руком у вис, загрли га.{S} Рајко скиде шубару; гологлав, сав уздрхтан од трепета, као да је пр |
| у Рајка и у Маргите.{S} Он одмах скиде шубару и приђе к руци старчевој.{S} Маргита сјахав, зас |
| јеке изазивати, и кад га виде како баци шубару у вис, она му хитро приђе и продрма га за руку.< |
| еселим узбуђењем, па накриви мало своју шубару.</p> <p>— „Откуд ја могу знати ко је!“ рече Марг |
| ше ћутећки унутра.{S} Рајко метну своју шубару под лево пазухо, преврети се по неколико пута, с |
| S} Доиста се чуо неки чудан а врло тихи шум с ону страну.{S} Учини му се шта више као да неко п |
| ће доћи, знамо да ће изићи некуд исред Шумадије, само не знамо <hi>кад</hi> ће.{S} Нека би ти, |
| који ће од некуд из ових планина, усред Шумадије, да се дигне човек, да народ ослободи.{S} Њего |
| >„Еј, мој Рајко! што не остах с тобом у Шумадији!“ проговараше Маргита грцајући. „Не знам како |
| 920_P2"> <head>ДРУГИ ДЕО</head> <head>У ШУМАДИЈИ</head> <pb n="62" /> <p> <gap unit="graphic" / |
| де нема ни липе ни раста.{S} Еј, славна Шумадијо !{S} Некако је милије и умрети у теби, а некмо |
| } Чинило му се као да кроз растове шуме шумадијске бруји поветарац, који се понео чак отуда са |
| ела и борова, па да онда проструји кроз Шумадију, те да је као неку цркву тамњаном окади.{S} На |
| м предаду, недирнуто, ономе ко ослободи Шумадију, те да има чиме довршити васкрс целог српског |
| на.{S} Чинило му се као да кроз растове шуме шумадијске бруји поветарац, који се понео чак отуд |
| поветарац дуваше отуда.{S} Из најближе шуме с ону страну долине, стуб од белога дима подизаше |
| /p> <p>— „Да видиш већ сам се зажелео и шуме и шумског хлада.{S} Ево два дана како се возимо по |
| ор одавде не видимо, јер га заклања она шумица, која је двор са три стране обгрлила.{S} Видећеш |
| од зебње, и радосни трепер од жудње, и шумна зрачност од надежде, и сребрн талас од чисте и не |
| е овај утапаше у тихи дах, што са меким шумом лептирових крила одлеташе са полурастављених усан |
| — „Да видиш већ сам се зажелео и шуме и шумског хлада.{S} Ево два дана како се возимо по твојој |
| на врх, и пре него ће ући у густу једну шуму растову, зачуше како од скелеџијског чардака пушке |
| па онда рече: „иза ових врата има нека шупљина; или је опет ходник, <pb n="143" /> или каква о |
| ста глас грофице Маргите!“</p> <p>„Шут, шут, шшш!“ заћуткиваше патер Амброзијус барона.</p> <p> |
| е доиста глас грофице Маргите!“</p> <p>„Шут, шут, шшш!“ заћуткиваше патер Амброзијус барона.</p |
| лас грофице Маргите!“</p> <p>„Шут, шут, шшш!“ заћуткиваше патер Амброзијус барона.</p> <p>„Хе, |
| ,</l> <l>Јунацима скеле затворио!</l> </quote> <p>Али кад се оно српске војводе Реља од Пазара, |
| ,</l> <l>У онога од Божуна Бана!“</l> </quote> <p>Маргита спусти главу на Рајково гуњче, намест |
| > <l>Цар ме Лазо на Косово зове!“</l> </quote> <p>Још једном дође лепо к себи.{S} Гледаше пуно |
| езу честитоме,</l> <l>Хајдмо....“</l> </quote> <p>То су биле његове последње речи.</p> <p>Стиго |
| >ИМЕНУ</p> <p>МИЛОВАНА ВИДАКОВИЋА</p> </quote> </div> <pb n="vi" /> <pb n="vii" /> <pb n="viii" |
| /> <pb n="v" /> <div type="titlepage"> <quote> <p>ПОСВЕЋЕНО</p> <p>ИМЕНУ</p> <p>МИЛОВАНА ВИДАКО |
| ок он описиваше троглавог Арапина.</p> <quote> <l>„На граници турској и арапској,</l> <l>Вазда |
| ан пут узе да као уз гусле попева:</p> <quote> <l>„Ој, Маргито, моја верна љубо!</l> <l>Додај м |
| нако мало као попевајући уз гусле:</p> <quote> <l>„Кад се жени од Сибиња Јанко </l> <l>Далеко ј |
| а зора почела да свиће, а он рече:</p> <quote> <l>„Голубане....</l> <l>Ја опремих своју ластави |